Knjizevne Teorije 20. Veka - Poljaci

KNJIŽEVNE TEORIJE XX VEKA

Biblioteka KNJIŽEVNE NAUKE Kolekcija OSNOVA

Urednik Gojko Tešić Glavni i odgovorni urednik Slobodan Gavrilović

Ilustracija na koricama

KNJIŽEVNE TEORIJE XX VEKA S poljskog prevela Ivana Đokić

Naslov izvornika Anna Burzyńska Michał Paweł Markowski TEORIE LITERATURY XX WIEKU Stručna redakcija Prof. dr Mirjana D. Stefanović

Copyright © by Anna Burzyńska & Michał Paweł Markowski, 2006. Copyright © JP Službeni glasnik, 2009 www.slglasnik.com

Pro­fe­so­ru Hen­ri­ku Mar­kje­vi­ču

Sva­ko po­ne­kad mo­že da na­i­đe na ori­gi­ nal­nog pe­sni­ka, so­ci­o­lo­ga, fi­lo­zo­fa, ali je ve­o­ma lo­ša ide­ja tvr­di­ti da ne­ka di­sci­pli­ na ima mi­si­ju ko­ju tre­ba da is­pu­ni. Ri­čard Ror­ti11 Hu­ma­ni­stič­ka di­sci­pli­na u sva­kom tre­nut­ ku vi­še pod­se­ća na me­đu­sob­no su­ko­blje­ ne di­ja­lek­te ne­go na je­zik ko­ji se za­jed­nič­ki ko­ri­sti. Nje­no naj­pri­rod­ni­je sta­nje je vi­še­gla­sje te­o­rij­skih isti­na. Ja­nuš Sla­vinj­ski22

 

 

G. Bor­ra­do­ri, Ro­zmowy ame­ri­ka­ń­ske, Po­znań, 1999, str. 138. J. Sł­a­wi­ń­ski, Wszystko od poc­ząt­ku, u: Mi­ej­sce in­ter­pre­ta­cji, Gda­ńsk, 2006, str. 111.

Od auto­ra

Ovaj pri­ruč­nik je po­sve­ćen književnim te­o­ri­ja­ma XX ve­ka. Nje­gov za­da­tak je skro­man i od­no­si se na ele­men­tar­na pi­ta­nja. Auto­ri su re­ši­li da su­mi­ra­ju zna­nje o naj­va­žni­jim stru­ja­ma na­u­ke o knji­žev­ no­sti i da ih pred­sta­ve na za njih naj­či­tlji­vi­ji mo­guć na­čin, vo­de­ći ra­ču­na o ide­ja­ma ko­je ne ula­ze u okvir is­tra­ži­va­nja te­o­ri­je knji­žev­ no­sti. Ovo ni­je de­talj­no iz­la­ga­nje me­to­da pri­me­nji­va­nih u ana­li­zi knji­žev­nih de­la, već pre isto­r ij­ sk i pre­ g l e d f i­ l o­z o­f i­j e k nji­ že v­ no­st i, od­no­sno po­gle­da na knji­žev­nost, s po­seb­nim osvr­tom na nji­ho­ve fi­lo­zof­ske im­pli­ka­ci­je i kon­tek­ste. Ni­je ni is­crp­no iz­la­ga­nje (za to bi bi­la po­treb­na ne­ko­li­ko pu­ta obim­ni­ja knji­ga), već pre pod­ sti­caj za sa­mo­stal­na pro­u­ča­va­nja na osno­vu in­for­ma­ci­ja da­tih u po­je­di­nač­nim po­gla­vlji­ma. Ov­de, da­kle, ne­ma mno­go ori­gi­nal­nih za­pa­ža­nja, iako – ima­ju­ći u vi­du sta­nje is­tra­ži­va­nja polj­ske isto­ri­je te­ o­rij­skok­nji­žev­nih dok­tri­na – ima prilično na­po­me­na for­mu­li­sa­nih pr­vi put. Ni­je ni kom­ple­tan pri­ruč­nik jer di­dak­tič­ka pre­mi­sa ko­ja le­ ži u osno­vi nje­go­ve kon­cep­ci­je sta­vlja ak­ce­nat vi­še na ško­le ne­go na zna­čaj­ne lič­no­sti ko­je su iš­le prav­ci­ma su­prot­nim oba­ve­zu­ju­ćim te­o­ ri­ja­ma. Za­to ov­de nema po­seb­nih po­gla­vlja po­sve­će­nih ni Nor­tro­pu Fra­ju, ni Eri­hu Auer­ba­hu, ni Re­neu Ži­ra­ru ni Ha­rol­du Blu­mu, ma­da su po­mi­nja­ni; ali za­to po­sto­je po­gla­vlja po­sve­će­na struk­tu­ra­li­zmu, psi­ho­a­na­li­zi, de­kon­struk­ci­ji i post­ko­lo­ni­jal­noj kri­ti­ci, jer je pre sve­ ga reč o ski­ci­ra­nju ši­ro­ke me­to­do­loš­ke pa­no­ra­me na osno­vu ko­je bi po­sta­li či­tlji­vi­ji iz­ra­zi­ti idi­o­mi. Je­di­ni iz­u­ze­tak od ovog pra­vi­la je te­o­ ri­ja Mi­ha­i­la Bah­ti­na i to s ob­zi­rom na njen ve­li­ki uti­caj – ko­ji do da­ nas tra­je – na evrop­sku i ame­rič­ku na­u­ku o knji­žev­no­sti. Pri­ruč­nik ob­u­hva­ta či­tav XX vek i za­to je sko­ro svim prav­ci­ma po­sve­će­na ista pa­žnja. Iz­u­ze­tak su struk­tu­ra­li­stič­ke te­o­ri­je ko­je su za­pra­vo već – ka­ko se či­ni – iz­gu­bi­le svo­ju vi­tal­nost u kom­plek­su na­u­ke o knji­žev­no­sti, ali se ipak sa isto­rij­ske tač­ke gle­diš­ta nji­ho­va ogrom­na ulo­ga u ob­ li­ko­va­nju knji­žev­no­te­o­rij­ske vul­ga­te ne do­vo­di u pi­ta­nje. Slič­no je i sa poststruk­tu­ra­li­zmom kao i fe­mi­ni­zmom, či­ji su ne­u­jed­na­če­nost 



Fi­lo­zo­fi­ja knji­žev­no­sti

Te­o­rij­skok­nji­žev­ne ško­le

Stra­te­gi­je opi­sa

Te­o­rij­skok­nji­žev­ni je­zik

Raz­voj te­o­ri­ja

i eks­pan­ziv­nost zah­te­va­li slo­že­ni­ji, sa­mim tim i op­šir­ni­ji opis. A iz­o­ sta­vlja­nje mark­si­zma, ko­je za ne­ke či­ta­o­ce mo­že bi­ti ne­pri­hva­tlji­vo, če­tvo­ro­stru­ko je mo­ti­vi­sa­no: pr­vo, auto­ri sma­tra­ju – mo­žda ri­zi­ku­ ju­ći – da u pro­te­klom ve­ku mark­si­zam ni­je bio, upr­kos pri­vi­di­ma, plod­na i va­žna dok­tri­na u svet­skoj na­u­ci o knji­žev­no­sti. Dru­go, da­ nas je u Polj­skoj teš­ko na­ći ak­tiv­ne pri­sta­li­ce mark­si­stič­ke me­to­do­ lo­gi­je i nje­ne pre­da­va­če (za­to se mo­gu na­ći pri­sta­li­ce sva­ke od osta­ lih ško­la); tre­će, naj­ži­vlji mark­si­stič­ki re­si­duum naš­ao se da­nas u kul­tur­nim i isto­rij­skim is­tra­ži­va­nji­ma pred­sta­vlje­nim u ovoj knji­zi. I, na­po­kon, zaš­to ne re­ći i to, auto­ri sma­tra­ju da sva­ka od pred­sta­ vlje­nih ško­la ima ve­ći zna­čaj za raz­miš­lja­nje o knji­žev­no­sti ne­go mark­si­zam. Ovo je naj­bit­ni­je (iako, si­gur­no, ni­je je­di­no) od­stu­pa­nje ko­je smo zbog sop­stve­nih sklo­no­sti uči­ni­li u ovom pri­ruč­ni­ku. Poš­to je o sklo­no­sti­ma reč, auto­ri su u isto vre­me – iako su vo­di­ li ra­ču­na o objek­tiv­no­sti – sma­tra­li da mo­ra­ju na­pu­sti­ti svo­je lič­ne tač­ke gle­diš­ta. Ne raz­miš­lja­ju o knji­žev­no­sti i na­u­ci o knji­žev­no­sti na isti na­čin, ko­ri­ste za nji­hov opis dru­ga­či­ji je­zik, ta­ko da je bi­lo bit­no da se za­dr­ži iz­ra­žaj­nost sva­kog po­gla­vlja. S tim u ve­zi, ne­ke po­ja­ve su opi­si­va­ne u raz­li­či­tim kon­tek­sti­ma i iz dru­gih per­spek­ti­va (pa i kad je reč o de­kon­struk­ci­ji). Na taj na­čin su i prak­tič­no hte­li da do­ka­žu naj­va­žni­ju te­zu na kojoj se insistiralo u ovoj knji­zi, nai­ me, da ne po­sto­ji ni­ka­kav na­dre­đen te­o­rij­skok­nji­žev­ni je­zik ko­ji bi po­ti­snuo u sen­ku ma­nje ade­kvat­ne je­zi­ke opi­sa u ko­ji­ma ni­jed­na od me­to­da ni­je pri­vi­le­go­va­na u od­no­su na dru­ge, da ni­je­dan te­o­re­ti­ čar ni­je naj­i­stak­nu­ti­ji te­o­re­ti­čar za­to što zna isti­nu o to­me šta je „za­ pra­vo“ knji­žev­nost. Poš­to po­sto­je raz­li­či­te književne te­o­ri­je, po­sto­je i raz­li­či­te me­ta­te­o­ri­je, i sa ovom pri­lič­no oči­gled­nom či­nje­ni­com tre­ba se po­mi­ri­ti. Či­ta­o­cu je osta­vlje­no da od­lu­či ko­ja mu od pred­ sta­vlje­nih stra­te­gi­ja opi­sa, opi­sa­nih ško­la i me­to­dâ u ovom pri­ruč­ni­ ku naj­vi­še od­go­va­ra. Sva­ko po­gla­vlje ima do­dat­ke ko­ji olak­ša­va­ju kre­ta­nje po kom­ pli­ko­va­nim hod­ni­ci­ma te­o­rij­skok­nji­žev­nog la­vi­rin­ta. To su i reč­nič­ ka ob­jaš­nje­nja ključ­nih poj­mo­va i pro­ble­ma ve­za­nih za da­tu ško­lu, kao i hro­no­lo­gi­ja či­ji je cilj smeš­ta­nje te­o­ri­je u kul­tur­no­i­sto­rij­ski kon­tekst. Kom­pi­lacija svih po­je­di­nač­nih hro­no­lo­gi­ja omo­gu­ći­la bi či­ta­o­ci­ma da im bu­de ja­san pa­ra­le­li­zam na ko­ji su bi­le osu­đe­ne me­ đu­sob­no is­klju­ču­ju­će te­o­ri­je. Dvadeseti vek je, ka­ko to pi­še u Uvo­du Ane Bu­žinj­ske, za­i­sta bio vek te­o­ri­je, ma­da je ta sna­ga to­li­ko osla­bi­ la da mo­že­mo vi­deti šta se de­si­lo iz­me­đu pr­vih istu­pa­nja for­ma­li­sta ko­ji su bri­nu­li o či­sto­ti knji­žev­no­te­o­rij­ske me­to­do­lo­gi­je i že­sto­kih fi­li­pi­ka Sten­lija Fi­ša ili Ri­čar­da Ror­ti­ja pro­tiv te­o­ri­je. 10

Književne teorije XX veka

Ko su ko­ri­sni­ci ove knji­ge? Oči­gled­no su to, pre sve­ga, stu­den­ti hu­ma­ni­stič­kih usme­re­nja za ko­je su oba­ve­zni ta­kvi pred­me­ti kao što je književna te­o­ri­ja ili me­to­do­lo­gi­ja knji­žev­nih is­tra­ži­va­nja. Me­đu­tim, pra­ve­ći njihovu ma­pu u XX ve­ku auto­ri su bi­li sve­sni da za­la­ze na srod­ne te­re­ne, uglav­nom u do­men fi­lo­zo­fi­je, este­ti­ke i so­ci­o­lo­gi­je, što či­ni da či­ta­o­ci ovog ra­da ta­ko­đe mo­gu bi­ti, pa čak i tre­ba da bu­du, stu­den­ti svih hu­ma­ni­stič­kih usme­re­nja ili – još ši­ re – svi oni ko­ji se interesuju za fi­lo­zof­ske i kul­tur­ne pro­me­ne u proš­lom ve­ku. Bu­du­ći da pred­sta­vlja pa­no­ra­mu knji­žev­nih te­o­ri­ja XX ve­ka, ova knji­ga ta­ko­đe je vo­dič kroz hu­ma­ni­sti­ku tog ve­ka, ko­ ja pod­sti­če da­lja iz­u­ča­va­nja fi­lo­zo­fi­je knji­žev­no­sti i kul­tu­re. Auto­ri se, što je ra­zu­mlji­vo, ose­ća­ju du­žni­ci­ma mno­gim ple­me­ ni­tim uči­te­lji­ma me­ta­te­o­rij­ske sin­te­ze. Me­đu­tim, ova knji­ga si­gur­ no ne bi na­sta­la da ni­smo ne­dav­no – u Uli­ci go­lu­bo­va u Kra­ko­vu, u In­sti­tu­tu polj­ske fi­lo­lo­gi­je – sre­li pro­fe­so­ra Hen­ri­ka Mar­kje­vi­ča či­ji ne­u­mo­ran na­por pred­sta­vlja­nja naj­no­vi­jih pra­va­ca u is­tra­ži­va­nji­ ma knji­žev­no­sti u ino­stran­stvu ni­je pod­sta­kao naš veći en­tu­zi­ja­zam i isto ta­ko is­kre­nu za­vist. Pre­da­ju­ći ovu knji­gu za­in­te­re­so­va­nim či­ta­ o­ci­ma auto­ri je s du­bo­kom za­hval­noš­ću po­sve­ću­ju upra­vo pro­fe­so­ ru, sa ose­ća­njem da smo lo­ši na­sta­vlja­či de­lat­no­sti ko­ju je on za­po­ čeo i sa zeb­njom ka­ko će je on pri­hva­ti­ti. Ana Bu­žinj­ska Mi­hal Pa­vel Mar­kov­ski



11

Ti­pi­čan ko­ri­snik knji­ge

Vo­dič kroz hu­ma­ni­sti­ku XX ve­ka

UVOD

Te­o­ri­ja knji­žev­no­sti je: – vr­sta auto­re­flek­si­je Frenk Len­tri­čija – kri­tič­ka svest Edvard Said – in­te­lek­tu­al­ni rad usko po­ve­zan s prak­som Vol­ter Kejn – ak­tiv­nost ko­ja u sto­pu pra­ti prak­su Dej­vid At­kins – di­sci­pli­na ko­ja stva­ra okvir za in­ter­pre­ ta­tiv­nu prak­su Gre­go­ri Džej, Dej­vid Mi­ler – dis­kurs ko­ji in­ter­pre­ti­ra dru­ge dis­kur­ se, od­no­sno kul­tur­na kri­ti­ka Džo­zef Na­to­li – vr­sta re­to­rič­ke prak­se

Sti­ven Mej­lo

– mo­del ko­ji že­li da vla­da prak­som Sten­li Fiš

– dis­kurs o dis­kur­si­ma

Ralf Koen

– ši­ro­ko in­ter­di­sci­pli­nar­no po­lje Džo­na­tan Ka­ler – di­sci­pli­na ko­ja po­sta­vlja opšte prin­ci­pe ko­ji se ti­ču knji­žev­no­sti, kri­ti­ke i in­ter­ pre­ta­ci­je knji­žev­nog de­la Ven­del V. Ha­ris – di­sci­pli­na ko­ja pred­sta­vlja osno­vu za knji­žev­nu kri­ti­ku Vi­l­jam Raj­ter – ši­ro­ka kri­tič­ka ras­pra­va o sta­tu­su te­o­ri­je Ro­džer Pu­l – uni­ver­zal­na te­o­ri­ja ne­mo­guć­no­sti te­o­ri­je Pol de Man – me­sto na ko­jem se me­đu­sob­no spo­ra­zu­ me­va­ju knji­žev­nost i fi­lo­zo­fi­ja Ri­čard Ror­ti – prak­sa

Mi­šel Fu­ko

Te­o­ri­ja knji­žev­no­sti ju­če, da­nas, su­tra

Iz na­ve­de­nog pro­vi­zor­nog spi­ska miš­lje­nja sa­vre­me­nih is­tak­nut­ ih te­o­re­ti­ča­ra i fi­lo­zo­fa o to­me šta je, od­no­sno šta bi tre­ba­lo da bu­de te­o­ri­ja knji­žev­no­sti, pro­is­ti­če, pre sve­ga, su­ge­sti­ja – ko­je smo si­gur­no sve­sni – da ne sa­mo što je u pro­u­ča­va­nju knji­žev­no­sti sam po­jam „te­ o­ri­je“ ve­o­ma vi­še­zna­čan već i da su još neo­d­re­đe­ni­je oba­ve­ze ko­je joj se pri­pi­su­ju. Šta­vi­še – ova­kvo na­bra­ja­nje de­fi­ni­ci­ja te­o­ri­je mo­glo bi se pro­teg­nu­ti u bes­kraj, što čak i ni­je spe­ci­fič­no sa­mo za na­še vre­me u ko­jem se, ka­ko je s pra­vom pri­me­tio je­dan ame­rič­ki is­tra­ži­vač, vi­še uopšte ne mo­že go­vo­ri­ti o jed­noj te­o­ri­ji knji­žev­no­sti već sa­mo o broj­ nim raz­li­či­tim te­o­ri­jama, ta­ko da je spi­sak ovih po­sled­njih otvo­ren i ra­ste za­stra­šu­ju­ćim tem­pom. Kad bi­smo, na pri­mer, ne­kom od fran­ cu­skih struk­tu­ra­li­sta iz­me­đu še­zde­se­tih i se­dam­de­se­tih go­di­na po­sta­ vi­li pi­ta­nje „šta je te­o­ri­ja knji­žev­no­sti?“, mo­gli bi­smo da ču­je­mo da je to za­jed­nič­ki, ce­lo­vit i uni­ver­za­lan si­stem opštih tvrd­nji u okvi­ru ko­ jeg sve što se ti­če knji­žev­no­sti mo­ra da pro­na­đe svo­je me­sto i do­bi­je ra­ci­o­nal­no ob­jaš­nje­nje. Šta­vi­še – ot­pri­li­ke bi­smo u isto vre­me ta­ko­đe bi­li u si­tu­a­ci­ji da se sret­ne­mo s miš­lje­njem da je te­o­ri­ja ona di­sci­pli­na ko­ja je u suš­ti­ni upe­re­na pro­tiv knji­žev­no­sti, jer na­sto­ji da je pod­re­di kru­tim she­ma­ma i tak­so­no­mi­ja­ma ili da je pre sve­ga po­zva­na da ogra­ ni­či slo­bo­du in­ter­pre­ta­ci­je knji­žev­nog tek­sta i da li­ši či­ta­o­ce pri­jat­no­sti či­ta­nja. Jed­ni bi, da­kle, sma­tra­li te­o­ri­ju naj­va­žni­jim de­lom na­u­ke o knji­žev­no­sti, ko­ji joj pru­ža za­i­sta „sna­žnu“ na­uč­nu osno­vu, dru­gi bi nas, pak, uve­ra­va­li da te­o­ri­ja uopšte ni­je po­treb­na knji­žev­no­sti, pa čak – ka­ko je to ve­ro­vat­no naj­sna­žni­je is­ka­zao neš­to ka­sni­je, kra­jem se­dam­de­se­tih go­di­na, fran­cu­ski fi­lo­zof Žan-Fran­soa Li­o­tar – da je ona de­lo „kon­cep­tu­al­nih ma­ni­ja­ka“ ko­ji ne shva­ta­ju da su „te­o­ri­ja“ i „knji­ žev­nost“ pot­pu­no raz­li­či­te obla­sti je­zi­ka („je­zič­ke igre“) ko­je se uopšte ne mo­gu me­đu­sob­no po­mi­ri­ti. Uosta­lom, i jed­no i dru­go miš­lje­nje  

Li­te­rary The­ory’s Fu­tu­re, red. J. Na­to­li, Ur­ba­na, 1989. J.-F. Lyotard i J.-L. Thébaud, Au Ju­ste: con­ver­sa­ti­ons, Pa­ris, 1979. Li­o­tar se ov­de po­zi­va na kon­cep­ci­ju „je­zič­kih iga­ra“ po shva­ta­nju „po­znog“ Vit­gen­štaj­ na, a po­seb­no na Fi­lo­zof­ska is­tra­ži­va­nja.

Uvod

15

Vi­še­znač­no­sti „te­o­ri­ja“ u knji­žev­nim is­tra­ži­va­nji­ma

Struk­tu­ra­li­stič­ka de­fi­ni­ci­ja te­o­ri­je knji­žev­no­sti

Pro­tiv te­o­ri­je

Te­o­ri­ja i knji­žev­ nost kao raz­li­či­te je­zič­ke igre

Te­o­ri­ja kao je­zik o je­zi­ku

bi­lo je pod­jed­na­ko sna­žno i to ne sa­mo u po­me­nu­tom pe­ri­o­du. Mo­že se čak re­ći da je za­pra­vo kroz či­tav XX vek te­o­ri­ja po­ve­zi­va­na ili sa ši­ro­ko pri­hva­će­nim na­či­ni­ma ob­jaš­nja­va­nja suš­ti­ne knji­žev­no­sti i uvo­đe­nja re­da u sve što je u ve­zi s njom ili s po­stup­ci­ma pre­ko­mer­ nog for­ma­li­zo­va­nja na ko­je se ne­ra­do obra­ća­la pa­žnja. I, opet, jed­ni su sma­tra­li da te­o­ri­ja proširuje na­še zna­nje o to­me ka­ko je knji­žev­no de­lo kon­stru­i­sa­no, ko je nje­gov tvo­rac, i ka­ko se mo­že in­ter­pre­ti­ra­ ti. A dru­gi su, isto ta­ko, sma­tra­li da se bez pro­ble­ma mo­že­mo sna­ći bez tog zna­nja i jed­no­stav­no – či­ta­ti knji­žev­nost. Ot­por pre­ma te­o­ ri­ji knji­žev­no­sti bio je ve­zan i za ose­ća­nje da ona či­ni još je­dan je­zik (dis­kurs) uz po­moć ko­jeg na­sto­ji­mo da opi­še­mo dru­ge je­zi­ke – je­zik knji­žev­nog de­la i je­zik in­ter­pre­ta­ci­je/knji­žev­ne kri­ti­ke. Da­kle, te­o­ri­ja – ka­ko je tač­no re­kao je­dan od sa­vre­me­nih te­o­re­ti­ča­ra knji­žev­no­sti – jesu, jed­no­stav­no, „re­či o re­či­ma: te­o­rij­ski su­do­vi o kri­tič­kim su­do­vi­ma, o re­ če­nič­kim se­kven­ca­ma ko­je na­zi­va­mo knji­žev­nost“,

XX vek – vek te­o­ri­je

Za­da­ci te­o­ri­je knji­žev­no­sti u XX ve­ku

i isto­vre­me­no je sta­vljao do zna­nja da nas, iako ne mo­že­mo u pot­pu­ no­sti da po­beg­ne­mo od te­o­ri­je, ovo (slo­je­vi­to) na­go­mi­la­va­nje je­zi­ka u suš­ti­ni uda­lja­va od ono­ga što je naj­va­žni­je – od sa­me knji­žev­no­sti. Te­o­ri­ja knji­žev­no­sti je, da­kle, od­u­vek bi­la di­sci­pli­na ko­ja je iza­ zi­va­la kon­tro­ver­ze, ali se, ne­za­vi­sno od svih ovih miš­lje­nja, raz­vi­ja­la – na­ro­či­to kroz či­tav pro­te­kli vek – obi­la­to i plod­no, stva­ra­ju­ći no­ve ško­le, prav­ce i sti­lo­ve re­flek­si­ja od ko­jih su naj­va­žni­je i naj­u­ti­caj­ni­je opi­sa­ne u ovoj knji­zi. Dvadeseti vek je ta­ko­đe bio vre­me na­stan­ka naj­ ve­ćeg bro­ja te­o­rij­skih stru­ja i ško­la u isto­ri­ji kao i pod­jed­na­ko sna­žnih na­pa­da na te­o­ri­ju knji­žev­no­sti i nje­nih ve­li­kih kri­za. Po­ve­ća­no in­te­re­so­va­nje te­o­re­ti­ča­ra knji­žev­no­sti za te­o­ri­ju po­ja­vlji­va­lo se po­vre­ me­no, u ta­la­si­ma, od po­čet­ka ve­ka pa sve do osam­de­se­tih go­di­na. Naj­pre (po­sle an­ti­po­zi­ti­vi­stič­kog pre­o­kre­ta) – jer je tre­ba­lo po­sta­vi­ ti te­o­rij­ske osno­ve i od­re­di­ti opšti ob­lik di­sci­pli­ni pro­u­ča­va­nja knji­ žev­no­sti. Za­tim (u vre­me struk­tu­ra­li­zma) – jer je vre­de­lo kre­nu­ti pu­ tem ko­ji je utr­la opšta lin­gvi­sti­ka, stvo­ri­ti si­stem knji­žev­nog je­zi­ka i isto­vre­me­no na nje­mu za­sno­va­ti na­u­ku o knji­žev­no­sti. Po­tom (kad su se po­ja­vi­li pr­vi zna­ci poststruk­tu­ra­li­zma) – jer je tre­ba­lo iz­vr­ši­ti te­melj­nu re­vi­zi­ju do­ta­daš­njih na­či­na raz­miš­lja­nja o knji­žev­no­sti. I, na kra­ju, osam­de­se­tih go­di­na, kad se sve češ­će po­če­lo go­vo­ri­ti o kri­zi te­o­ri­je pa čak i o nje­nom su­mra­ku ili „kra­ju“ – kad je tre­ba­lo ozbilj­no po­sta­vi­ti pi­ta­nje u ko­jem ob­li­ku se njo­me tre­ba da­lje ba­vi­ti. 

16

M. Kri­e­ger, Words abo­ut Words abo­ut Words: The­ory Cri­ti­cism, and the Li­te­ rary Text, Bal­ti­mo­re–Lon­don, 1988, str. 6. Književne teorije XX veka

Pre­ma miš­lje­nju jed­nog od ame­rič­kih te­o­re­ti­ča­ra Pi­te­ra Ba­ri­ja, upra­vo ovo po­sled­nje raz­do­blje je, pa­ra­dok­sal­no, iza­zva­lo naj­ve­će in­te­re­so­va­nje za te­o­rij­sku pro­ble­ma­ti­ku, i upra­vo je te­o­ri­ja – nje­ne mo­guć­no­sti, za­da­ci i ci­lje­vi – po­sta­la glav­na te­ma ras­pra­vâ u kru­gu is­tra­ži­va­ča knji­žev­no­sti. Sna­žan ta­las pu­bli­ka­ci­ja ko­je su na­go­veš­ta­ va­le ne­a­de­kvat­nost te­o­ri­je za na­u­ku o knji­žev­no­sti iza­zvao je baš su­pro­tan efe­kat – provocirao je sna­žnu po­tre­bu za nje­nim re­for­mi­ sa­njem te, da­kle, pra­vu eks­plo­zi­ju ide­ja o to­me ka­ko se mo­že stvo­ri­ ti te­o­ri­ja po­sle pro­gla­še­nja kra­ja nje­ne tra­di­ci­o­nal­ne for­me. Da li, me­đu­tim, po­me­nu­ta broj­nost te­o­ri­jâ kao i miš­lje­njâ o nji­ ma zna­či da se u ovo vre­me uopšte ne mo­že pre­ci­zno de­fi­ni­sa­ti šta je za­pra­vo te­o­ri­ja knji­žev­no­sti, ni­ti se mo­že od­re­di­ti di­ja­pa­zon nje­nih oba­ve­za? I mo­že­mo li se ori­jen­ti­sa­ti u ovoj po­pla­vi raz­li­či­tih te­o­rij­skih kon­cep­ci­ja ko­je naj­češ­će iza­zi­va­ju naš ne­mir ne sa­mo zbog poj­mov­nih kom­pli­ka­ci­ja i her­me­tič­nog je­zi­ka već i zbog teš­ko­će, što je uobi­ča­jen slu­čaj, da se pro­ce­ni nji­ho­va stvar­na ko­ri­st u raz­u­me­va­nju i pro­u­ča­va­ nju knji­žev­no­sti? I, na kra­ju – da li je te­o­ri­ja knji­žev­no­sti ko­ri­sna ili je, jed­no­stav­no, štet­na? Da bi­smo se u sve­mu ovo­me ne­ka­ko snaš­li, tre­ba, ka­ko to obič­no bi­va, po­če­ti u naj­ma­nju ru­ku od sa­mog po­čet­ka. Grč­ka reč the­o­ria po­ti­če od gla­go­la the­o­rein („gle­da­ti neš­to“) i zna­ či pre sve­ga „po­sma­tra­nje“ ili „is­tra­ži­va­nje“. Još je u an­ti­ci po­sto­ja­la stro­ga po­de­lje­nost iz­me­đu te­o­ri­je i prak­se – jer ko­li­ko se ova dru­ga (či­je ime do­la­zi od re­či prak­ti­kos = ak­ti­van) od­no­si­la na de­lat­no­sti, ak­tiv­no­sti, po­stup­ke itd., to­li­ko je pr­va uvek bi­la u do­me­nu in­te­lek­ta. U nje­noj nad­le­žno­sti je bi­lo upra­vo to „po­sma­tra­nje“ ko­je ipak – i ovo je suš­tin­ska pri­med­ba – ni­je ima­lo mno­go za­jed­nič­kog s „gle­da­njem“. Iako se u eti­mo­lo­gi­ji re­či „te­o­ri­ja“ ne­sum­nji­vo na­la­zi vi­zu­e­lan aspekt – grč­ko thea je ipak i „vi­dik“, „iz­gled“, „spek­takl“ ili „na­čin na ko­ji se neš­to pri­ka­zu­je“ – u slu­ča­ju te­o­ri­je vi­še je bi­lo go­vo­ra o „mi­sa­o­nom opa­ža­nju“ ili o „mi­sa­o­nom pri­stu­pu“ ne­koj obla­sti stvar­no­sti, de­lo­va­ nja i is­ku­stva. Naj­jed­no­stav­ni­ja de­fi­ni­ci­ja di­sci­pli­ne zva­ne „te­o­ri­ja“ mo­gla bi se, da­kle, iz­ve­sti iz grč­ke eti­mo­lo­gi­je – to je zna­nje ko­je tu­ ma­či ne­ki skup po­ja­va i ko­je tre­ba raz­li­ko­va­ti od prak­se, ma­da je, oči­ gled­no, ono i da­lje u ve­zi s prak­som i upra­vo na osno­vi prak­se je for­ mu­li­sa­no. Ako se, za­tim, ova de­fi­ni­ci­ja pre­ne­se na te­ren is­tra­ži­va­nja    

P. Ba­rry, Be­gin­ning The­ory: An In­tro­duc­tion to Li­te­rary and Cul­tu­ral The­ory, Man­che­ster–New York, 1995. Po­gle­da­ti, iz­me­đu osta­log: W. McNe­ill, The Glan­ce of the Eye: He­i­deg­ger, Ari­ sto­tle, and the Ends of The­ory, Al­bany, 1999. To je ra­dio, na pri­mer, Ari­sto­tel. Po­gle­da­ti, na pri­mer, Sł­ow­nik wyrazów obcych, red. J. To­kar­ski, War­sza­wa, 1974, str. 754.

Uvod

17

An­ti­te­o­rij­ski pre­o­kret

T e­o­ri­ja kao di­sci­pli­na Te­o­ri­ja – eti­mo­lo­gi­ja i de­fi­ni­ci­je

Te­o­ri­ja i prak­sa

Zna­nje ko­je ob­jaš­nja­va

knji­žev­no­sti, on­da se – opet naj­jed­no­stav­ni­je re­če­no – te­o­ri­ja knji­žev­ no­sti mo­že shva­ti­ti kao vr­sta zna­nja ko­ja po­ku­ša­va da pro­tu­ma­či šta je knji­žev­nost i šta su sve vr­ste de­lat­no­sti ko­je su s njom u ve­zi (po­čev od nje­nog pi­sa­nja, pre­ko ana­li­ze, in­ter­pre­ta­ci­je, is­tra­ži­va­nja, sve do sa­mog nje­nog či­ta­nja). Da­kle, mo­gli bi­smo naj­u­opšte­ni­je re­ći kako je te­o­ri­ja u stva­ri vr­sta „zna­nja ko­je ob­jaš­nja­va“ (ili bar ono ko­je po­ku­ša­ va da nam ob­ja­sni) šta je knji­žev­nost i sve što je s njom u ve­zi, ili da je ona ne­ka vr­sta mi­sa­o­ne spe­ku­la­ci­je – svo­đe­nje knji­žev­no­sti na opšte poj­mo­ve, de­fi­ni­ci­je ili kon­cep­ci­je ili, pak, si­ste­ma­ti­zo­va­nje to­ka prak­ sî po­ve­za­nih po­mo­ću od­re­đe­nih pra­vi­la s njom. Ova­ko shva­će­na de­fi­ ni­ci­ja mo­že se ipak od­no­si­ti na sve, ne sa­mo na knji­žev­nost, ma­da se ta­ko­đe od­no­si i na nju (jer knji­žev­nost se mo­že de­fi­ni­sa­ti, ta­ko­đe se mo­gu od­re­di­ti opšta pra­vi­la nje­nog stva­ra­nja ili in­ter­pre­ta­ci­je); ona nam ne­će da­ti od­go­vor na pi­ta­nje po če­mu se te­o­ri­ja knji­žev­no­sti raz­ li­ku­je od dru­gih vr­sta te­o­ri­jâ (na pri­mer, te­o­ri­je o pra­vlje­nju grn­ča­ri­je ili te­o­ri­je o na­stan­ku ka­ta­stro­fa). Ako, da­kle, že­li­mo da pre­ci­zi­ra­mo naš od­go­vor i tač­ni­je od­re­di­mo šta kon­kret­no je­ste te­o­ri­ja knji­žev­ no­sti, on­da mo­ra­mo da je sa­gle­da­mo isto­rij­ski, kao i da usta­no­vi­mo nje­ne od­no­se sa di­sci­pli­na­ma ko­je su joj uvek bi­le u ma­njoj ili ve­ćoj me­ri bli­ske: s po­e­ti­kom, s na­u­kom o knji­žev­no­sti, sa in­ter­pre­ta­ci­jom, a pre sve­ga – sa sa­mom knji­žev­noš­ću.

Te­o­ri­ja, knji­žev­nost i dru­ge di­sci­pli­ne 1. Te­o­ri­ja i po­e­ti­ka

Raz­voj na­u­ke o knji­žev­no­sti

Po­e­ti­ka

Te­o­rij­sko zna­nje o knji­žev­no­sti bi­lo je po­zna­to još u an­tič­kim vre­ me­ni­ma, ali se te­o­ri­ja knji­žev­no­sti kao po­seb­na di­sci­pli­na raz­vi­la tek po­lo­vi­nom XIX ve­ka za­jed­no s na­u­kom o knji­žev­no­sti (Li­te­ra­ tur­wis­sen­schaft), a u pot­pu­no­sti se kon­sti­tu­i­sa­la tek u XX ve­ku – po­sle an­ti­po­zi­ti­vi­stič­kog pre­o­kre­ta. Od an­ti­ke, a po­seb­no od Ari­sto­te­la i nje­go­vih ču­ve­nih trak­ta­ta – Po­e­ti­ke i Re­to­ri­ke – ve­ći deo te­o­rij­skog zna­nja o knji­žev­no­sti ob­u­hva­ ta­la je upra­vo di­sci­pli­na zva­na po­e­ti­ka. Ova po­sled­nja je, od po­čet­ka pa sve do kra­ja pro­sve­ti­telj­stva, po­sto­ja­la pre sve­ga kao nor­ma­tiv­na po­e­ti­ka, od­no­sno ona ko­ja je pi­sci­ma una­pred na­me­ta­la pra­vi­la stva­ ra­nja knji­žev­no­sti. Ka­sni­je (ma­nje-vi­še od XIX ve­ka) – po­če­la je da  

18

Po­ja­vi­la se u Ne­mač­koj če­tr­de­se­tih go­di­na XIX ve­ka. Naj­zna­čaj­ni­je nor­ma­tiv­ne po­e­ti­ke su – na­rav­no, osim Ari­sto­te­lo­ve Po­e­ti­ke (IV vek p. n. e.) – Ho­ra­ci­je­vo Pi­smo Pi­so­ni­ma (I vek p. n. e.); Ju­li­ju­sa C­e­za­ra Književne teorije XX veka

funk­ci­o­ni­še i kao opi­sna po­e­ti­ka (ko­ja re­gi­stru­je i opi­su­je već po­sto­ je­ća knji­žev­na de­la). Još ka­sni­je – tek na kra­ju XIX ve­ka – po­ja­vi­la se i u ob­li­ku isto­rij­ske po­e­ti­ke,10 to jest di­sci­pli­ne ko­ja je is­tra­ži­va­la pro­ me­ne knji­žev­nih ob­li­ka i nji­ho­vu evo­lu­ci­ju u knji­žev­no­i­sto­rij­skom pro­ce­su. Sve ove va­ri­jan­te po­e­ti­ke iz­la­ga­le su, na­rav­no, i te­o­rij­ske kon­ cep­ci­je, na pri­mer, o na­či­ni­ma unu­traš­nje or­ga­ni­za­ci­je knji­žev­nog de­la, o gra­đe­nju pred­sta­vlje­nog sve­ta i slič­no (te­o­ri­ja kom­po­zi­ci­je), o stil­skim sred­stvi­ma ko­riš­će­nim u de­lu (sti­li­sti­ka), o opštim pra­vi­ li­ma nje­go­vog gra­đe­nja (ge­ne­a­lo­gi­ja) ili vr­sta­ma sti­ha, rit­mu i ri­mi (ver­so­lo­gi­ja).11 Me­đu­tim, po­e­ti­ka je – uosta­lom, slič­no kao i re­to­ri­ka (ko­ja je ta­ko­đe u ve­li­koj me­ri uti­ca­la na na­u­ku o knji­žev­no­sti) – oba­vlja­la vi­še prak­tič­ne funk­ci­je i obez­be­đi­va­la umet­nič­ka sred­stva za ana­li­zu knji­žev­nih de­la i stva­ra­nje osno­ve za nji­ho­vu in­ter­pre­ta­ci­ju.12 Po­e­ti­ka, da­kle, ni­je do kra­ja isto što i te­o­ri­ja knji­žev­no­sti u da­naš­njem shva­ta­nju,13 iako je, ne­sum­nji­vo, bi­la je­dan od naj­va­žni­jih iz­vo­ra te­o­ ri­je. Po­red po­e­ti­ke, dru­gi, isto ta­ko va­žan iz­vor či­ni­la je i knji­žev­na kom­pa­ra­ti­sti­ka14 ko­ja je na­sta­la u XIX ve­ku i ko­ja se u po­čet­ku in­ten­ ziv­no raz­vi­ja­la uglav­nom u Fran­cu­skoj. Kom­pa­ra­ti­sti­ka je is­tra­ži­va­la pre sve­ga ti­po­loš­ke slič­no­sti i raz­li­ke iz­me­đu po­je­di­nih na­ci­o­nal­nih knji­žev­no­sti, kon­cen­tri­šu­ći se ta­ko­đe (po­seb­no u vre­me po­zi­ti­vi­zma) na odre­đi­va­nje uti­ca­ja i me­đu­sob­ne za­vi­sno­sti raz­li­či­tih knji­žev­nih kul­tu­ra. Osim po­e­ti­ke i kom­pa­ra­ti­sti­ke, te­o­rij­ski is­ka­zi o knji­žev­no­sti (ili oni ko­ji su se mo­gli na nju od­no­si­ti) mo­gli su se na­ći i u de­li­ma ve­ći­ne fi­lo­zo­fa – po­čev od Pla­to­na, pre­ko Ari­sto­te­la, Kan­ta, He­ge­la, po­zi­ti­vi­stič­kih mi­sli­la­ca (na pri­mer, Te­na), sve do Ni­čea, Froj­da,

10 11 12

13 14

Ska­li­ge­ra Po­e­tics Li­bri Sep­tem (1561); N. Bo­i­le­au L’Art Poéti­que (1674); M. K. Skar­bjev­skog De Per­fec­ta Po­e­si, si­ve Ver­gi­li­us et Ho­me­rus (1619–1626); F. K. Dmoc­how­ski Sztu­ka rymot­wórc­za (1788). Po­gle­da­ti o to­me, na pri­mer: E. Sar­now­ska-Te­me­ri­usz, Zarys dzi­ejów po­e­ti­ki. (Od sta­rożytno­ś­ci do ko­ń­ca XVII w.), War­sza­wa, 1985. Njen pi­o­nir je bio ru­ski is­tra­ži­vač A. Ve­se­lov­ski. Te­o­ri­ja kom­po­zi­ci­je, sti­li­sti­ka, ge­ne­a­lo­gi­ja i ver­so­lo­gi­ja da­nas su ta­ko­đe če­ti­ ri osnov­na de­la opi­sne po­e­ti­ke. Za­pra­vo u XX ve­ku, po­seb­no na osno­vi struk­tu­ra­li­zma, po­ja­vi­le su se ta­ko­đe raz­li­či­te po­seb­ne vr­ste po­e­ti­ke, na pri­mer, lin­gvi­stič­ka po­e­ti­ka, ge­ne­ra­tiv­na po­e­ti­ka ili po­e­ti­ka re­cep­ci­je, a po­sled­njih go­di­na se go­vo­ri i o in­ter­tek­stu­al­ noj po­e­ti­ci ili o kul­tural­nim po­e­ti­ka­ma. Me­đu­tim, ta­ko shva­ćen ter­min „po­e­ ti­ka“ tre­ba­lo bi shvatiti pre kao si­no­nim za „je­zik opi­sa“ ili „me­to­du ana­li­ze“, a ne kao po­seb­nu di­sci­pli­nu. Iako se danas če­sto sma­tra jed­no­stav­no kao je­dan od de­lo­va ši­ro­ko shva­će­ne te­o­ri­je knji­žev­no­sti. Kom­pa­ra­ti­sti­ka (lat. com­pa­ro, -are = upo­re­đivati) – di­sci­pli­na ko­ja se ba­vi upo­red­nim pro­u­ča­va­nji­ma u ne­koj na­uč­noj obla­sti.

Uvod

19

Nor­ma­tiv­na po­e­ti­ka → opi­sna po­e­ti­ka → isto­rij­ska po­e­ti­ka

Opi­sna po­e­ti­ka i nje­ni ele­men­ti

Iz­vo­ri te­o­ri­je knji­žev­no­sti. Knji­žev­na kom­pa­ra­ti­sti­ka

Fi­lo­zo­fi­ja

Este­ti­ka

Po­e­ti­ka i te­o­ri­je knji­žev­no­sti

Haj­de­ge­ra, In­gar­de­na, La­ka­na, Le­vi­na­sa, Ror­ti­ja, Fu­koa, Li­o­ta­ra i De­ ri­de. Va­žan iz­vor ta­kvih is­ka­za po­sta­le su ta­ko­đe, po­seb­no od po­lo­vi­ ne XVI­II ve­ka, este­tič­ke te­o­ri­je. Iako po­ti­če iz pe­de­se­tih go­di­na tog ve­ ka, Aest­he­ti­ca (1750–1758) Alek­san­dra Go­tli­ba Ba­um­gar­te­na, ko­ja je iz­vr­ši­la ra­di­kal­nu po­de­lu na este­ti­ku kao na­u­ku o sa­gle­da­va­nju le­pih stva­ri (da­kle, ap­strakt­nu i fi­lo­zof­sku di­sci­pli­nu) i na po­e­ti­ku kao na­u­ ku o na­či­ni­ma pred­sta­vlja­nja (od­no­sno, mno­go kon­kret­ni­ju di­sci­pli­ nu), po­tvr­di­la je ko­na­čan raz­laz po­e­ti­ke i te­o­ri­je. I ma­da se ni da­nas ne mo­že pre­ci­zno raz­dvo­ji­ti po­e­ti­ka od te­o­ri­je – po­seb­no kad i sa­ma po­e­ti­ka po­sta­je te­o­rij­ska (po­čev od Va­ker­na­gla sve do struk­tu­ra­li­sta) – ipak se u isto­ri­ji na­u­ke o knji­žev­no­sti če­sto te­ži­lo nje­nom raz­li­ko­va­ nju: po­e­ti­ka – kao prak­tič­no zna­nje o ana­li­tič­koj teh­ni­ci su­prot­sta­vlja­ na je te­o­ri­ji – kao ap­strakt­noj i poj­mov­noj di­sci­pli­ni. 2. Te­o­ri­ja i na­u­ka o knji­žev­no­sti

Zna­nje o knji­žev­no­sti i na­u­ka o knji­žev­no­sti

Na­uč­na de­fi­ni­ci­ja te­o­ri­je knji­žev­no­sti

Ra­ni­je po­me­nu­to ve­o­ma opšte od­re­đe­nje te­o­ri­je kao „zna­nja ko­ je ob­jaš­nja­va“ ima svo­je pred­no­sti, ali ako se po­gle­da isto­ri­ja na­u­ ke o knji­žev­no­sti, la­ko se mo­že pri­me­ti­ti da ono ni­je uvek bi­lo do­ volj­no. Mno­ge te­o­rij­ske kon­cep­ci­je – na­ro­či­to one ko­je su na­sta­le u XX ve­ku – is­po­lja­va­le su mno­go ve­ću srod­nost s na­u­kom (i to če­sto u „ja­kom“ zna­če­nju te re­či) ne­go sa zna­njem i – pa­ra­dok­sal­no – uda­ lja­va­le su se od knji­žev­no­sti. Na „čvr­stoj“ na­uč­noj osno­vi de­fi­ni­ci­ja te­o­ri­je već zvu­či mno­go ma­nje pri­jat­no. To je, ka­ko se to dru­ga­či­jim reč­ni­kom ka­že: me­to­do­loš­ki i poj­mov­no za­jed­nič­ki si­stem opštih is­ka­za ko­ji opi­su­ju od­re­đe­nu kla­su obje­ka­ta (u ovom slu­ča­ju – knji­ žev­nih de­la).15 Ako, da­kle, po­ku­ša­mo da de­fi­ni­še­mo te­o­ri­ju u okvi­ru na­u­ke, on­da ona ne­će sa­mo ob­jaš­nja­va­ti šta je knji­žev­nost i raz­ne ak­tiv­no­sti ve­za­ne za nju, već će pre sve­ga slu­ži­ti za us­po­sta­vlja­nje od­ re­đe­nog po­ret­ka, a ono što je „te­o­rij­sko“ isto­vre­me­no bi ozna­ča­va­lo: pre­ci­zno, uni­ver­zal­no, ce­lo­vi­to, lo­gič­no, ap­strakt­no, si­stem­sko, si­gur­ no, objek­tiv­no, ra­ci­o­nal­no, za­jed­nič­ko itd. Već nam ova pr­va raz­li­ka po­ka­zu­je da te­o­ri­ja mo­že bi­ti tu­ma­če­na i slo­bod­ni­je i re­strik­tiv­ni­je, a sve u stva­ri za­vi­si od to­ga ko­li­ko su vi­so­ko po­sta­vlje­ne tre­nut­ne am­bi­ci­je obla­sti ko­ju re­pre­zen­tu­je – da li ta oblast na­sto­ji da bu­de sa­mo vr­sta zna­nja ili joj je sta­lo da do­bi­je sta­tus ozbilj­ne na­uč­ne di­sci­pli­ne. Dru­ga­či­je re­če­no – da li oni ko­ji stva­ra­ju te­o­ri­ju že­le sa­mo da ne­ke stva­ri u okvi­ru te obla­sti bu­du na od­go­va­ra­ju­ći na­čin pro­ko­ men­ta­ri­sa­ne i ob­jaš­nje­ne ili – da one pro­na­đu pra­vo me­sto u okvi­ru 15 Fi­lo­zo­fia a na­u­ka. Zarzs encyklo­pedyczny, red. Z. Cac­kow­ski, J. Kmi­ta, K. Sza­ ni­aw­ski, P. J. Smoczyński, Wro­cł­aw–War­sza­wa, 1987, str. 704.

20

Književne teorije XX veka

ne­kog mo­de­la ili she­me. Ovaj dru­gi tip te­o­rij­ske re­flek­si­je po­ja­vio se u XX ve­ku na osno­vi struk­tu­ra­li­zma (po­seb­no po­sle­rat­nog fran­ cu­skog struk­tu­ra­li­zma ko­ji je za­to če­sto na­zi­van „or­to­dok­snim“ ili „dog­mat­skim“). Struk­tu­ra­li­stič­ka te­o­ri­ja knji­žev­no­sti bi­la je čak de­fi­ ni­sa­na kao „esen­ci­jal­no te­o­rij­ski po­du­hvat“16 jer je njen glav­ni za­da­ tak po­stao ja­ča­nje sa­me te­o­ri­je i stva­ra­nje pod­jed­na­ko ja­kih osno­va za na­u­ku o knji­žev­no­sti. Upra­vo se, me­đu­tim, u okvi­ru struk­tu­ra­li­ zma po­ja­vi­la jed­na od naj­u­ti­caj­ni­jih de­fi­ni­ci­ja te­o­ri­je knji­žev­no­sti ko­ja je du­go vre­me­na bi­la oba­ve­zu­ju­ća i u polj­skim is­tra­ži­va­nji­ma knji­žev­no­sti. Pre­ma ovoj de­fi­ni­ci­ji, te­o­ri­ja knji­žev­no­sti je: „Gra­na na­u­ke o knji­žev­no­sti ko­ja ob­u­hva­ta sa­zna­nja o struk­ tu­ral­nim i evo­lu­tiv­nim pra­vi­li­ma knji­žev­no­sti kao po­seb­noj obla­sti hu­ma­ni­stič­ke ak­tiv­no­sti, o opštim oso­bi­na­ma knji­žev­ nih de­la i nji­ho­vom ti­po­loš­kom raz­li­ko­va­nju, a u od­re­đe­noj obla­sti i o me­ha­ni­zmi­ma stva­ra­lač­kog pro­ce­sa i re­cep­ci­je knji­ žev­nog de­la. Zna­nje o po­je­di­nač­nim knji­žev­nim po­ja­va­ma za te­o­ri­ju knji­žev­no­sti pred­sta­vlja sa­mo po­la­znu tač­ku, dok je njen suš­tin­ski cilj do­pi­ra­nje do ti­pič­nih i po­no­vlji­vih svoj­ sta­va ovih po­ja­va: in­te­re­su­ju je mo­de­li struk­tu­ra, a ne kon­kret­ ne, po­je­di­nač­ne ma­ni­fe­sta­ci­je knji­žev­nog stva­ra­laš­tva. Te­o­ri­ja knji­žev­no­sti iz­no­si sta­vo­ve ko­ji se od­no­se na či­ta­ve vr­ste knji­ žev­nih po­ja­va, a ne na po­je­di­nač­ne pri­me­re ovih vr­sta.“17

Struk­tu­ra­li­stič­ka de­fi­ni­ci­ja te­o­ri­je knji­žev­no­sti

Bez ob­zi­ra na to što su struk­tu­ra­li­sti u suš­ti­ni us­pe­li da osna­že osno­ve na­u­ke o knji­žev­no­sti, po­seb­no za­hva­lju­ju­ći uno­še­nju u tu na­ u­ku ide­je o si­ste­mu je­zi­ka i me­to­da­ma nje­go­ve ana­li­ze iz opšte lin­gvi­ sti­ke Fer­di­nan­da de So­si­ra,18 ipak je te­o­rij­ska kon­cep­ci­ja ko­ju su oni stvo­ri­li na kra­ju iza­zva­la sna­žan ta­las di­sku­si­jâ o to­me ima li smi­sla stva­ ra­ti upra­vo ta­kvu te­o­ri­ju knji­žev­no­sti. Naj­ve­će kon­tro­ver­ze iza­zi­va­le su upra­vo one ten­den­ci­je te­o­ri­je ko­je su u pret­hod­noj de­fi­ni­ci­ji bi­le na­gla­ še­ne – po­seb­no ka uopšta­va­nju, kao i tra­ga­nju za ti­pič­nim i onim oso­bi­ na­ma knji­žev­nih de­la ko­je se po­na­vlja­ju na šte­tu ono­ga što je u nji­ma in­di­vi­du­al­no i po­seb­no. Upra­vo su ove, ne­sum­nji­vo pre­te­ra­ne, na­uč­ne am­bi­ci­je struk­tu­ra­li­sta i ose­ćaj da te­o­ri­ja po nji­ho­vom shva­ta­nju po­sta­ je u suš­ti­ni te­o­ri­ja ra­di sa­me te­o­ri­je, in­spi­ri­sa­li is­tra­ži­va­če knji­žev­no­sti da po­novo pro­mi­sle na pr­vi po­gled oči­gle­dan, ma­da ne ta­ko lak za de­fi­ ni­sa­nje, od­nos te­o­ri­je i nje­nog pred­me­ta – knji­žev­no­sti. 16 A. Jef­fer­son, „Struc­tu­ra­lism and Poststruc­tu­ra­lism“, u: Mo­dern Li­te­rary The­ ory: A Com­pa­ra­ti­ve In­tro­duc­tion, red. A. Jef­fer­son, D. Ro­bey, Lon­don, 1982. 17 Sł­ow­nik ter­minów li­te­rac­kih, red. J. Sł­a­wi­ń­ski, Wro­cł­aw, 1988, str. 532. 18 Po­gle­da­ti: Struk­tu­ra­li­zam (II). Uvod

Do­pri­nos struk­tu­ra­li­zma u raz­vo­ju te­o­ri­ja

21

Te­o­ri­ja ra­di te­o­ri­je

3. Te­o­ri­ja i knji­žev­nost Su­kob te­o­ri­je i knji­žev­no­sti

Kon­sta­ta­ci­ja da te­o­ri­ja mo­ra ima­ti svoj pred­met, da je, kao i svest, uvek te­o­ri­ja „ne­če­ga“, či­ni se ta­ko oči­gled­nom da je to čak ba­nal­no. Ali, u isto­ri­ji te­o­ri­je knji­žev­no­sti sam od­nos iz­me­đu te­o­ri­je i nje­nog pred­me­ta pred­sta­vljao je suš­tin­sku te­mu raz­ma­tra­nja te­o­re­ti­ča­ra, a če­sto je iza­zi­vao i ve­o­ma spon­ta­ne di­sku­si­je. To se de­ša­va­lo na­ro­či­ to on­da kad se ose­ćao su­kob in­te­re­sa te­o­ri­je i knji­žev­no­sti, a po­seb­ no ne­po­du­dar­nost na­uč­nog žar­go­na te­o­ri­je s umet­nič­kim je­zi­kom knji­žev­no­sti kao i ne­a­de­kvat­nost veš­tač­kih mo­de­la u od­no­su na bo­ gat­stva knji­žev­nog uni­ver­zu­ma. Na ovo su pre sve­ga upo­zo­ra­va­li za­ gri­že­ni pro­tiv­ni­ci na­uč­nih ten­den­ci­ja u te­o­ri­ji knji­žev­no­sti. Ta­ko se, na pri­mer, ne­mač­ki fi­lo­zof Ni­ko­laj Hart­man po­zi­vao na po­me­nu­ti grč­ki ko­ren re­či „te­o­ri­ja“ i sve u njoj sa­dr­ža­ne su­ge­sti­je, skre­ću­ći pa­ žnju na to da se na njih već go­to­vo uopšte ne ra­ču­na u mo­der­nom vre­me­nu. Ta­ko je kon­sta­to­vao:

Te­o­ri­ja kao pro­nic­lji­vo po­sma­tra­nje

„Te­o­ri­ja zna­či ‘opa­ža­nje’ [E­in­sicht]. Da­nas je to sko­ro za­bo­ ra­vlje­no. Ari­sto­tel ju je shva­tao kao ‘či­sto gle­da­nje’. Ne zna­ či, da­kle, ni dok­tri­nu, ni si­stem, ni ob­jaš­nje­nja ni obra­zlo­že­ nja. Zna­či is­klju­či­vo ‘pro­nic­lji­vo po­sma­tra­nje’.“19 Slič­no je tvr­dio ame­rič­ki ro­ma­ni­sta Leo Ber­sa­ni op­tu­žu­ju­ći struk­tu­ra­li­zam da je bi­ro­krat­ski i skre­ću­ći pa­žnju na to da „sa­dr­žaj maš­ta­ri­jâ struk­tu­ra­li­sta – po­ne­kad ja­van a obič­no, ipak, skri­ven – pred­sta­vlja stal­no pri­vlač­nu fan­ta­stič­nu na­ me­ru to­tal­ne kon­tro­le“.20

Struk­tu­ra­li­zam kao to­tal­na kon­tro­la

Me­ta­je­zik

Pod­vr­ga­va­ju­ći oš­troj kri­ti­ci te­o­ri­ju u zna­ku struk­tu­ra­li­zma, on je isto­vre­me­no do­vo­dio u pi­ta­nje na­uč­ne po­ku­ša­je ne­kih te­o­re­ti­ča­ra knji­žev­no­sti op­tu­žu­ju­ći ih pri tom za, u suš­ti­ni, osred­nja do­stig­nu­ća. Te­o­rij­ska pra­vi­la ko­ja su stva­ra­li (na pri­mer, ču­ve­na Ja­kob­so­no­va de­ fi­ni­ci­ja po­et­ske funk­ci­je) či­ni­la su, pre­ma nje­go­vom miš­lje­nju, sa­mo ne­ku vr­stu her­me­tič­nog i nad­me­nog je­zi­ka (ta­ko­zva­nog me­ta­je­zi­ka) ko­ji je znat­no vi­še slu­žio za stva­ra­nje sa­me te­o­ri­je ne­go za raz­u­me­ va­nje suš­ti­ne knji­žev­no­sti.21 Ali u XX ve­ku ni­je ne­do­sta­ja­lo ni pri­ sta­li­câ uve­re­nja o tome da ako se uopšte stva­ra te­o­ri­ja – pa i te­o­ri­ja 19 N. Hart­man, „Si­ste­matyczna auto­pre­zen­ta­cja“, Li­te­a­tu­ra na Świ­e­ce, 1987, br. 4, str. 306. 20 L. Ber­sa­ni, „Czy ist­ni­e­je na­u­ka o li­te­ra­tur­ze?“, Pa­mi­ęt­nik Li­te­rac­ki, 1974, sv. 3, str. 335, 338. 21 Ibid., 322–327.

22

Književne teorije XX veka

knji­žev­no­sti – on­da to mo­ra bi­ti pra­va te­o­ri­ja. Mo­glo bi se čak re­ći da je te­o­ri­ja u XX ve­ku ba­lan­si­ra­la upra­vo iz­me­đu sle­de­ćih kraj­no­ sti: „in­ter­pre­ta­tiv­nog zna­nja“ i si­ste­ma, a isto­vre­me­no i – knji­žev­ no­sti i na­u­ke. Ili se pri­kla­nja­la svom pred­me­tu po­ku­ša­va­ju­ći da što ver­ni­je pred­sta­vi nje­go­vu spe­ci­fič­nost i in­di­vi­du­al­nost, ili se tru­di­ la da de­fi­ni­še opšte za­ko­ne i pra­vi­la ko­ja nji­me upra­vlja­ju a sa­mim tim da za­do­vo­lji pre sve­ga na­uč­ne aspi­ra­ci­je te­o­ri­je knji­žev­no­sti. Smi­sao ovog su­ko­ba ve­o­ma us­peš­no je iz­ra­ža­va­la mi­sao jed­nog od ne­mač­kih tvo­ra­ca ta­ko­zva­ne umet­no­sti in­ter­pre­ta­ci­je – Emi­la Štaj­ ge­ra, ko­ji je jed­nom re­kao: „Na­u­ka o knji­žev­no­sti se na­la­zi u po­seb­noj si­tu­a­ci­ji. Ko se njo­me ba­vi, ra­zi­la­zi se ili s na­u­kom ili s knji­žev­noš­ću.“22 Ovaj oso­be­ni kon­flikt iz­me­đu in­te­re­sa na­u­ke i knji­žev­no­sti, o ko­jem će još bi­ti re­či, na­ro­či­to se za­oš­trio pred kraj še­zde­se­tih go­di­na i pre­tvo­rio se u spor iz­me­đu or­to­dok­snih fran­cu­skih struk­ tu­ra­li­sta – za ko­je je naj­va­žni­je bi­lo upra­vo iz­gra­di­ti „sna­žnu“ na­ u­ku o knji­žev­no­sti, i ta­ko­zva­nih poststruk­tu­ra­li­sta – raz­o­ča­ra­nih sa­znaj­nim fun­da­men­ta­li­zmom i sci­jen­ti­zmom u na­u­ci o knji­žev­no­ sti. Ovaj na­ra­sta­ju­ći kon­flikt do­pri­neo je to­me da se te­o­ri­ja knji­žev­ no­sti naš­la u ogrom­noj kri­zi, ta­ko da je apel fran­cu­skog kri­ti­ča­ra i te­o­re­ti­ča­ra Ro­la­na Bar­ta, is­ka­zan u na­slo­vu jed­nog od nje­go­vih tek­ sto­va – Od na­u­ke do knji­žev­no­sti, go­vo­rio sam za se­be. Pre­ma Bar­ to­vom miš­lje­nju, struk­tu­ra­li­stič­ka te­o­ri­ja je jed­no­stav­no uto­nu­la u pre­ko­mer­nu „ana­li­tič­nost“ gu­be­ći us­put svoj pred­met i ono što je ne­sum­nji­vo naj­va­žni­je – pri­jat­nost či­ta­nja knji­žev­no­sti.23 Re­ak­ci­ja na te­o­rij­sku or­to­dok­si­ju po­stao je upra­vo poststruk­tu­ra­li­zam – sna­ žna kri­tič­ka stru­ja te­o­ri­je ko­ja ne sa­mo što je do­vo­di­la u pi­ta­nje te­o­ri­ju knji­žev­no­sti u zna­ku struk­tu­ra­li­zma već je na­ru­ši­la smi­sao ba­vlje­nja te­o­ri­jom knji­žev­no­sti uopšte.24 4. Te­o­ri­ja i in­ter­pre­ta­ci­ja Još se u an­ti­ci raz­miš­lja­lo o od­no­su iz­me­đu te­o­ri­je i prak­se, a na­ro­či­ to o nji­ho­voj hi­je­rar­hi­ji i uza­jam­nom od­no­su. Po­sta­vlja­lo se, da­kle, pi­ta­nje o tome šta je va­žni­je: prak­sa ili te­o­ri­ja? De­lo­va­nje, od­no­sno nje­go­vi opšti uslo­vi ili na­če­la? Ras­pra­vlja­lo se i o to­me šta tre­ba da 22 H. Mar­kje­vič, Na­u­ka o knji­žev­no­sti, Be­o­grad, 1974, str. 23, prevod: Sto­jan Su­ bo­tin. 23 R. Bart­hes, „Od na­u­ki do li­te­ra­tury“, u: Mit i znak. Ese­je, War­sza­wa, 1970, str. 322. 24 Po­gle­da­ti: Poststruk­tu­ra­li­zam. Uvod

23

Kon­flikt iz­me­đu knji­žev­no­sti i na­u­ke

Struk­tu­ra­li­sti – poststruk­tu­ ra­li­sti

Poststruk­tu­ra­ li­zam. Kri­ti­ka te­o­ri­je

Pr­ven­stvo te­o­ri­je ili prak­se?

Ari­sto­te­lo­va kon­cep­ci­ja svr­sis­hod­nog de­lo­va­nja

Te­o­ri­ja i in­ter­pre­ta­ci­ja

Spor o gra­ni­ca­ma in­ter­pre­ta­ci­je

Iz­vo­ri zna­če­nja knji­žev­no­sti

bu­de pr­vo a šta dru­go: da­kle, da li te­o­ri­ja tre­ba da bu­de is­pred prak­ se – stva­ra­ju­ći pra­vi­la i pro­gra­me za nju ili obr­nu­to – da mo­že sa­mo opi­sivati već po­sto­je­će prak­se ne na­me­ću­ći im una­pred ogra­ni­če­ nja? Ma­da su ova­kva pi­ta­nja pod­se­ća­la na neš­to po­zna­ti­ju di­le­mu o to­me šta je starije – ko­koš­ka ili ja­je, ona su u isto­ri­ji fi­lo­zof­ske i knji­žev­no­te­o­rij­ske mi­sli pri­lič­no us­peš­no za­o­ku­plja­la pa­žnju ra­znih mi­sli­la­ca. Stil miš­lje­nja ko­ji je da­vao pr­ven­stvo te­o­ri­ji u od­no­su na prak­su usta­lio se po­čev od Ari­sto­te­la ko­ji je, na pri­mer, iz­neo miš­ lje­nje da je čo­ve­ko­va de­lat­nost ra­ci­o­nal­nog ka­rak­te­ra, jer uvek u se­bi sa­dr­ži ne­ki mi­sa­o­ni pro­je­kat. Naj­bit­ni­je je, da­kle, po­sta­vlja­nje ci­lja ko­ji ak­tiv­ni su­bje­kat že­li da ostva­ri, a sa­ma ak­tiv­nost is­klju­či­vo je do­pu­na ovog mi­sa­o­nog či­na. Raz­li­ku­ju­ći na taj na­čin u čo­ve­ko­ voj de­lat­no­sti mi­sa­o­ni ele­me­nat (te­o­rij­ski, a isto­vre­me­no te­le­o­loš­ki – ce­lis­ho­dan) i ak­ti­van ele­me­nat (prak­ti­čan, ener­get­ski), Ari­sto­tel je isto­vre­me­no za sva vre­me­na po­sta­vio nji­ho­vu hi­je­rar­hi­ju i sa­mim tim pod­re­dio prak­su te­o­ri­ji. Te pri­vid­no da­le­ke di­le­me po­sta­le su opet ak­tu­el­ne, na­ro­či­to u po­sled­nje dve de­ce­ni­je XX ve­ka kad je po­če­lo ve­o­ma ozbilj­no da se raz­miš­lja o za­vi­sno­sti te­o­ri­je i prak­se u okvi­ru te­o­ri­je knji­žev­no­sti, a kon­kret­no: o od­no­su iz­me­đu te­o­rij­skih mo­de­la i in­ter­pre­ta­tiv­nih prak­si. Ta­da su se, ta­ko­đe, po­no­vo vra­ti­la pi­ta­nja ko­ja su na opštem pla­nu već odav­no po­sta­vlja­na. Da­kle, šta je va­žni­je: mi­sa­o­na spe­ku­ la­ci­ja o knji­žev­no­sti i stva­ra­nje te­o­rij­skih kon­cep­ci­ja ko­je će bi­ti u sta­nju da ob­ja­sne i opi­šu nje­nu pri­ro­du? Ili, pak, prak­sa, da­kle, jed­ no­stav­no či­ta­nje i in­ter­pre­ta­ci­ja knji­žev­nih de­la? Ili, dru­ga­či­je re­če­ no – da li knji­žev­nost mo­že­mo in­ter­pre­ti­ra­ti u pot­pu­no­sti slo­bod­no ili in­ter­pre­ta­ci­ju mo­ra­mo bla­go­vre­me­no ogra­ni­či­ti ne­kim pra­vi­li­ma i una­pred od­re­di­ti njen cilj? Ako je i mo­ra­mo ogra­ni­či­ti, on­da uz po­ moć ko­jih kri­te­ri­ju­ma – da li bi to tre­ba­lo da bu­de sa­gla­snost s hi­po­ te­tič­kom na­me­rom auto­ra (jed­no­stav­no re­če­no: s tim „šta je autor imao na umu“)? Ili bi to tre­ba­lo da bu­de re­ci­mo, na pri­mer, po­du­ dar­nost sa isti­nom? A ako je ta­ko, on­da – s ka­ko shva­će­nom isti­ nom? I, da­lje – po­sto­ji li ta­ko neš­to kao što je „pra­vil­na“ ili „pra­va“ ili „ade­kvat­na“ in­ter­pre­ta­ci­ja knji­žev­nog de­la? A ako je ta­ko – ka­ ko se za­pra­vo mo­gu od­re­di­ti nje­ne gra­ni­ce? Za­tim – ako ne po­sto­ji neš­to kao što je „pra­vil­na“ in­ter­pre­ta­ci­ja, da li to zna­či da mo­že­mo pot­pu­no pro­iz­volj­no ko­ri­sti­ti knji­žev­nost za svo­je ci­lje­ve? Na­rav­no, od­go­vo­ri na ova pi­ta­nja mo­ra­li su sva­ki put ima­ti u vi­du od­re­đe­nu kon­cep­ci­ju knji­žev­no­sti – ma­kar da bi se pri­zna­lo da po­sto­ji ne­ka objek­tiv­na se­man­tič­ka sa­dr­ži­na de­la ko­ju jed­no­stav­no tre­ba str­plji­ vo ot­kri­va­ti (a ona je ili re­zul­tat auto­ro­ve na­me­re ili oso­bi­na sa­mog 24

Književne teorije XX veka

de­la – efe­kat nje­go­ve unu­traš­nje kon­struk­ci­je, nje­go­ve zna­čenj­ske ko­he­zi­je, se­mi­o­tič­kog si­ste­ma ili kon­ven­ci­je u ko­joj je stvo­ren i sl.) ili obr­nu­to – da ta­kva struk­tu­ra uopšte ne po­sto­ji i da se sve for­mi­ ra to­kom in­ter­pre­ta­ci­je uz po­moć či­ta­o­če­ve in­ven­ci­je. U ovom po­ sled­njem slu­ča­ju va­žno je pre­ci­zno od­re­di­ti ulo­gu či­ta­o­ca: sma­tra­lo se, na pri­mer – po­seb­no u okvi­ru fe­no­me­no­lo­gi­je knji­žev­no­sti ili te­o­ri­je knji­žev­ne ko­mu­ni­ka­ci­je – da in­ter­pre­ta­ci­ja uisti­nu do­pri­no­ si stva­ra­nju zna­če­nja knji­žev­nog de­la, ali da se ovaj pro­ces de­ša­va sa­mo za­hva­lju­ju­ći „par­ti­tu­ri“ ko­ju je autor upi­sao u de­lo, od­no­sno pred­lo­že­nom pro­jek­tu za nje­go­vo iz­vo­đe­nje, te – na kra­ju – da upra­ vo piš­če­va za­mi­sao una­pred od­re­đu­je tok či­ta­nja. U XX ve­ku su se de­ša­va­li broj­ni te­o­rij­ski spo­ro­vi o slo­bo­di in­ter­ pre­ta­ci­je – a po­seb­no o gra­ni­ca­ma i mo­guć­no­sti­ma nje­ne in­ge­ren­ci­je za knji­žev­no de­lo, a ta­ko­đe i o je­zi­ku ko­jim se in­ter­pre­ta­to­ri knji­žev­ no­sti slu­že s ci­ljem iz­ra­ža­va­nja nje­nog smi­sla, kao i o dis­kur­ziv­nom sta­tu­su knji­žev­nog ko­men­ta­ra. Od njih su u isto­ri­ju uš­la na­ro­či­to dva: spor fran­cu­skog fi­lo­zo­fa her­me­ne­u­ti­ča­ra Po­la Ri­ke­ra s ta­ko­zva­nim Maj­sto­ri­ma Skep­se (Ni­če­om, Mark­som, Froj­dom) ko­ji je za­po­čeo još še­zde­se­tih go­di­na, i spor dru­gog fran­cu­skog fi­lo­zo­fa Ža­ka De­ri­de s ne­mač­kim fi­lo­zo­fom Hans-Ge­or­gom Ga­da­me­rom (ili uopšte­ni­je re­če­no: spor de­kon­struk­ti­vi­sta s pri­sta­li­ca­ma tra­di­ci­o­nal­ne her­me­ne­u­ti­ke) osam­de­se­tih go­di­na.25 Ovi su­ko­bi, me­đu­tim, osta­li su ne­re­še­ni, a pro­ ble­mi od­no­sa te­o­ri­je i in­ter­pre­ta­ci­je, kao i pi­ta­nje slo­bo­dâ i ogra­ni­če­ nja po­stu­pa­ka in­ter­pre­ti­ra­nja knji­žev­no­sti, do da­nas su osta­li pro­ble­mi ko­ji stal­no iza­zi­va­ju bur­ne di­sku­si­je me­đu te­o­re­ti­ča­ri­ma knji­žev­no­sti. Di­le­ma­ma ko­je su se od­no­si­le na pri­ro­du in­ter­pre­ta­ci­je i njen od­nos pre­ma te­o­ri­ji bi­le su po­sve­će­ne (još na po­čet­ku osam­de­se­tih go­di­na) i ve­o­ma va­žne me­to­do­loš­ke ras­pra­ve vo­đe­ne već u okvi­ru sa­me te­o­ri­je knji­žev­no­sti – na pri­mer, ame­rič­ka di­sku­si­ja pod na­zi­ vom „Pro­tiv te­o­ri­je“ (od 1982. do 1985. go­di­ne), ko­ja je ofi­ci­jel­no ina­u­gu­ri­sa­la de­lat­nost ta­ko­zva­nih neo­prag­ma­ti­sta u na­u­ci o knji­žev­ no­sti,26 kao i spor o gra­ni­ca­ma in­ter­pre­ta­ci­je ko­ji se od­i­grao u Kem­ bri­džu 1990. go­di­ne za vre­me ta­ko­zva­nih Ta­ne­rov­skih pre­da­va­nja u ko­ji­ma su, iz­me­đu osta­lih, uče­stvo­va­li Um­ber­to Eko, Ri­čard Ror­ti i Džo­na­tan Ka­ler.27 Ko­li­ko je pr­va od ovih di­sku­si­ja ospo­ra­va­la smi­sao 25 Po­gle­da­ti: Her­me­ne­u­ti­ka. 26 Za­be­le­že­na u zbor­ni­ku Aga­inst The­ory: Li­te­rary Stu­di­es and the New Prag­ma­ tism, red. W. J. T. Mitchell, Chi­ca­go–Lon­don, 1985. Pogledati ta­ko­đe: Prag­ ma­ti­zam. 27 U. Eco, R. Rorty, J. Cul­ler, Ch. Bro­o­ke-Ro­se, In­ter­pre­ta­cja i na­din­ter­pre­ta­cja, red. Col­li­ni, Kraków, 1996 (Interpretation and Overinterpretation, Cambrid­ ge University Press, 1992). O ovo­me ću pi­sa­ti ka­sni­je. Uvod

25

Ulo­ga či­ta­o­ca

Spor oko inter­pre­ta­ci­je u XX ve­ku

Ame­rič­ke knji­žev­no­te­o­rij­ ske de­ba­te

Dva me­đu­sob­no kon­ku­rent­na te­o­rij­ska sta­va

In­ter­pre­ta­tiv­noher­me­ne­u­tič­ka stru­ja

Ana­li­tič­ko-na­uč­na stru­ja

po­sto­ja­nja te­o­ri­je knji­žev­no­sti, a pre sve­ga te­o­ri­je in­ter­pre­ta­ci­je (kao di­sci­pli­ne ko­ja ogra­ni­ča­va slo­bo­du či­ta­nja knji­žev­no­sti), to­li­ko je dru­ga po­kre­nu­la de­talj­ni­ju pro­ble­ma­ti­ku – po­drob­no ana­li­zi­ra­ju­ći raz­li­či­te va­ri­jan­te i do­me­ne in­ge­ren­ci­ja či­ta­o­ca / pri­ma­o­ca u knji­žev­ ni tekst. Pr­va je skre­nu­la pa­žnju na to da je pre­te­ra­na re­strik­tiv­nost te­o­ri­je in­ter­pre­ta­ci­je i kru­tost pra­vi­la iš­či­ta­va­nja knji­žev­no­sti ko­je je ona utvr­di­la do­pri­ne­la kri­zi te­o­ri­je uopšte. Za­hva­lju­ju­ći, me­đu­tim, dru­goj, us­pe­le su da se na vi­de­lo iz­ne­su broj­ne teš­ko­će u for­mu­li­sa­ nju in­ter­pre­ta­tiv­nih su­do­va i da se si­ste­ma­ti­zu­ju me­đu­sob­no kon­ku­ rent­ni sti­lo­vi či­ta­nja knji­žev­no­sti.28 Po­sma­tra­ju­ći, da­kle, XX vek iz sa­daš­nje per­spek­ti­ve, mo­glo bi se re­ći da su u na­u­ci o knji­žev­no­sti go­to­vo kroz či­tav ovaj vek po­ stojala dva me­đu­sob­no kon­ku­rent­na te­o­rij­ska sta­va. Pr­vi od njih bi se mo­gao na­zva­ti – i n­te r­ pre­ t a­t iv­ no -he r­ me­ne­u­t i č­k i, a dru­gi – ana­ l i­t i č­ko- na­uč­ni. Pr­vi je bio usme­ren ka pro­du­blji­va­nju shva­ ta­nja knji­žev­no­sti i svih vr­sta po­ja­vâ ve­za­nih za nju, dru­gi – ka stva­ ra­nju sna­žnih te­me­lja na­u­ke o knji­žev­no­sti. Pr­vi je stva­rao raz­li­či­te in­ter­pre­ta­tiv­ne je­zi­ke i za­hva­lju­ju­ći to­me otva­rao knji­žev­nost pre­ma no­vim kon­tek­sti­ma, uve­ća­va­ju­ći bo­gat­stvo nje­nih zna­če­nja, od­no­sa i ko­riš­će­nja. Dru­gi je, na­pro­tiv, stva­rao raz­li­či­te she­me i mo­de­le uz po­moć ko­jih se ovo mnoš­tvo pro­ble­ma ve­za­nih za knji­žev­nost mo­ glo kon­den­zo­va­ti i do­ve­sti do što pre­ci­zni­jih for­mu­la. Dva po­me­nu­ ta glav­na te­o­rij­ska sta­va pro­iz­ve­la su u XX ve­ku dve sna­žne stru­je u te­o­ri­ji knji­žev­no­sti i mo­že­mo ih ade­kvat­no od­re­di­ti kao in­ter­pre­ ta­tiv­no-her­me­ne­u­tič­ku i ana­li­tič­ko-na­uč­nu stru­ju. Od kon­cep­ci­jâ pred­sta­vlje­nih u ovoj knji­zi, prvoj struji pripadaju, na pri­mer, te­o­ ri­je ru­skih for­ma­li­sta, stru­ku­tral­ne po­e­ti­ke (na pri­mer, Mu­kar­žov­ skog, Ja­kob­so­na, To­do­ro­va, Že­ne­ta ili Ri­fa­te­ra), ge­ne­ra­tiv­ne po­e­ti­ke (na pri­mer, na­ra­to­loš­ka), po­e­ti­ke recep­ci­je, struk­tu­ral­na se­mi­o­lo­gi­ja (kon­cep­ci­je Tar­tu­ske ško­le, Eko­va te­o­ri­ja ili te­o­ri­ja „ra­nog“ Bar­ta i sl.); dru­goj stru­ji – fe­no­me­no­lo­gi­ja (kao pod­lo­ga za sa­vre­me­ne her­ me­ne­u­ti­ke), knji­žev­na psi­ho­a­na­li­za, te­o­ri­ja in­ter­pre­ta­ci­je i knji­žev­ne her­me­ne­u­ti­ke, kao i naj­no­vi­ja po­ja­va: de­kon­struk­ci­ja i de­kon­struk­ti­ vi­zam, fe­mi­ni­stič­ka, et­nič­ka ili post­ko­lo­ni­jal­na kri­ti­ka, gen­der i qu­e­er kri­ti­ka, pro­u­ča­va­nja kul­tu­re i slič­no. Da­nas se, uzi­ma­ju­ći u ob­zir do­ mi­na­ci­ju jed­ne ili dru­ge ten­den­ci­je u te­o­ri­ji knji­žev­no­sti XX ve­ka, mo­gu iz­dvo­ji­ti i dve nje­ne naj­va­žni­je va­ri­jan­te. 28 Ka­sni­ji od­jek ove rasprave po­sta­la je di­sku­si­ja ko­ja se od­vi­ja­la na stra­ni­ca­ma Teksty Dru­gie, pod mo­tom: „Gra­ni­ce in­ter­pre­ta­cji“, Teksty Dru­gie, 1997, nr 6, kao i „Gra­ni­ce tek­stu“, Teksty Dru­gie, 1998, br. 4.

26

Književne teorije XX veka

Dvadeseti vek u te­o­ri­ji. Sa­vre­me­na, post­mo­der­na i kul­tu­ro­loš­ka te­o­ri­ja Iako je te­o­ri­ja knji­žev­no­sti svo­ju isto­ri­ju za­po­če­la još u vre­me po­ zi­ti­vi­zma, u doba kad su se po­ja­vi­la pi­ta­nja o me­to­da­ma pro­u­ča­va­ nja knji­žev­no­sti, ipak se tek XX vek mo­že sma­tra­ti ve­kom te­o­ri­je knji­žev­no­sti u pra­vom smi­slu te re­či. Upra­vo je u pro­te­klom stoleću te­o­ri­ja knji­žev­no­sti do­bi­la sta­tus po­seb­ne di­sci­pli­ne, a na sa­mom po­čet­ku ovog ve­ka, sti­ca­njem auto­no­mi­je po­mo­ću hu­ma­ni­sti­ke, stva­ra­nje pra­ve te­o­ri­je po­sta­lo je je­dan od naj­va­žni­jih za­da­ta­ka is­tra­ ži­va­ča knji­žev­no­sti. Na raz­voj te­o­ri­je knji­žev­no­sti u XX ve­ku u naj­ve­ćoj me­ri iz­vr­ši­ la su uti­caj dva ve­li­ka pre­o­kre­ta: – an­ti­po­zi­ti­vi­stič­ki pre­o­kret ko­ji joj je do­neo na­uč­nu auto­no­mi­ ju i usme­rio nje­na in­te­re­so­va­nja u prav­cu je­zi­ka knji­žev­nog de­la (ta­ko­zva­ni lin­gvi­stič­ki obrt) i – poststruk­tu­ra­li­stič­ki pre­o­kret ko­ji je tu na­uč­nu auto­no­mi­ju na­ru­šio, iza­zi­va­ju­ći sle­de­će va­žne obrte u te­o­ri­ji: prag­ma­ti­stič­ ki, etič­ko-po­li­tič­ki, na­ra­ti­vi­stič­ki, a kao po­sle­di­cu – kul­tur­ni pre­o­kret.

XX vek kao vek te­o­ri­je

An­ti­po­zi­ti­vi­stič­ki i poststruk­tu­ra­li­ stič­ki pre­o­kret

1. An­ti­po­zi­ti­vi­stič­ki pre­o­kret Naj­va­žni­ja te­o­rij­ska pi­ta­nja ko­ja su se po­ja­vi­la još na osno­vi po­zi­ ti­vi­stič­ke na­u­ke o knji­žev­no­sti ima­la su, pre sve­ga, epi­ste­mo­loš­ki i me­to­do­loš­ki ka­rak­ter. I ma­da je te­o­ri­ja u po­zi­ti­vi­zmu oči­gled­no u se­ bi im­pli­ci­te sa­dr­ža­va­la opštu kon­cep­ci­ju svog pred­me­ta, on­to­loš­ka pi­ta­nja – a pre sve­ga: šta je knji­žev­nost? – ipak ni­je po­sta­vlja­la di­ rekt­no, sma­tra­ju­ći da ona pred­sta­vlja isti pred­met pro­u­ča­va­nja kao i sve što nas okru­žu­je. I me­to­de pro­u­ča­va­nja ta­da su pre­u­zi­ma­ne od pri­rod­nih na­u­ka ko­je su u to vre­me odre­đi­va­le opšti ton na­u­ke usta­ no­vlja­va­ju­ći time me­to­do­loš­ki ka­non. Pr­vo iz­ra­zi­to sta­no­viš­te ko­je se po­ja­vi­lo u me­to­do­lo­gi­ji po­zi­ti­vi­zma bi­lo je ge­ne­tič­ko tu­ma­če­nje i u skla­du s nje­go­vim na­zi­vom bi­lo je vi­še ori­jen­ti­sa­no na pi­ta­nje o tome oda­kle po­ti­če knji­žev­nost, ne­go na pi­ta­nje šta je ona. Tra­gom ten­den­ci­je ka odre­đi­va­nju spolj­nih či­ni­la­ca ko­ji su uti­ca­li na na­sta­ nak knji­žev­nog de­la po­ja­vlji­va­le su se raz­li­či­te va­ri­jan­te me­to­da is­tra­ži­va­nja knji­žev­no­sti: isto­rij­ske, so­ci­o­loš­ke, pri­rod­njač­ke, psi­ho­ loš­ke i slič­no. Na taj na­čin se po­ku­ša­la ob­ja­sni­ti ge­ne­za knji­žev­nog de­la – ili po­zi­va­njem na isto­rij­ski ili na druš­tve­ni kon­tekst, ili na psi­hu auto­ra (pa čak i nje­go­vu „fi­zi­o­lo­gi­ju“) ili, ta­ko­đe, tra­že­njem Uvod

27

Epi­ste­mo­loš­ka i me­to­do­loš­ka pi­ta­nja

Pri­rod­ne na­u­ke i po­če­ci te­o­ri­je knji­žev­no­sti

Ge­ne­ti­zam

An­ti­po­zi­ti­vi­stič­ki pre­o­kret – ge­ne­za sa­vre­me­ne te­o­ri­je

Po­de­la na pri­rod­ ne i hu­ma­ni­stič­ ke na­u­ke

No­mo­tet­ske i idi­o­graf­ske na­u­ke

Spe­ci­fič­nost knji­žev­no­sti

ana­lo­gi­je s te­o­ri­ja­ma pri­rod­nih na­u­ka (na pri­mer, s te­o­ri­jom evo­lu­ ci­je ko­ja je pri­me­nji­va­na na te­o­ri­ju raz­vo­ja knji­žev­nih ro­do­va).29 Pi­ ta­nja o suš­ti­ni knji­žev­no­sti po­ja­vi­la su se tek na­kon ozbilj­ne raspra­ ve o me­to­da­ma na­uč­nog sa­zna­nja, ko­ja se od­vi­ja­la na pre­la­zu XIX u XX vek. Kao re­zul­tat ove rasprave (na­zo­vi­mo je „an­ti­po­zi­ti­vi­stič­ kim pre­o­kre­tom“), hu­ma­ni­stič­ke na­u­ke su se osa­mo­sta­li­le i odvo­ji­ le od pri­rod­nih na­u­ka uvo­de­ći sop­stve­nu, ne­za­vi­snu me­to­do­lo­gi­ju. Upra­vo zbog to­ga se u an­ti­po­zi­ti­vi­stič­kom pre­o­kre­tu mo­že uoči­ti ne sa­mo ge­ne­za sa­vre­me­ne hu­ma­ni­sti­ke već i ge­ne­za sa­vre­me­ne te­ o­ri­je knji­žev­no­sti. To je bio, na razmeđi XIX i XX veka, spor oko me­to­da na­uč­nog sa­zna­va­nja, ini­ci­ran su­prot­sta­vlja­njem već po­me­ nu­toj po­zi­ti­vi­stič­koj me­to­do­lo­gi­ji, ko­ji je u is­tra­ži­vač­kim pro­ce­si­ma iz­jed­na­ča­vao spo­ljaš­nje či­nje­ni­ce pri­rod­nog sve­ta i unu­traš­nje po­ja­ ve du­hov­nog ži­vo­ta. Suš­ti­nu ovog spo­ra pred­sta­vlja­lo je ge­ne­tič­ko i de­ter­mi­ni­stič­ko shva­ta­nje knji­žev­nog de­la: kao re­zul­tat psi­ho­loš­ke, druš­tve­ne, isto­rij­ske i slič­nih pri­ro­da tih uzro­ka. Ta­ko je kao naj­ va­žni­ji cilj di­sku­si­je an­ti­po­zi­ti­vi­stič­kog pre­o­kre­ta po­sta­lo iz­ra­zi­to odva­ja­nje pri­rod­nih i hu­ma­ni­stič­kih na­u­ka (uklju­ču­ju­ći i te­o­ri­ju knji­žev­no­sti), iz­vr­še­no u skla­du sa suš­tin­skom raz­li­kom pred­me­ta is­tra­ži­va­nja (uklju­ču­ju­ći i knji­žev­nost). Kao po­sle­di­ca ovo­ga, doš­lo je do opšte po­de­le na­u­ka na pri­rod­ne – no­mo­tet­skog ka­rak­te­ra (od grč. no­mos = za­kon i the­tos = usta­no­vljen), i hu­ma­ni­stič­ke – idi­ o­graf­skog ka­rak­te­ra (od grč. idi­os = oso­bit i grap­hein = pi­sa­ti).30 Ove pr­ve tre­ba­lo je da se ba­ve ob­jaš­nja­va­njem raz­li­či­tih po­ja­va i pro­ce­sa u spo­ljaš­njem sve­tu i usred­sre­đi­va­njem glav­ne pa­žnje na za­ko­ne ko­ji su vla­da­li ovim po­ja­va­ma i pro­ce­si­ma; dru­ge, za ko­je je osnov­ni sa­znaj­ni po­stu­pak tre­ba­lo da bu­de shva­ta­nje du­hov­nog ži­vo­ta, pri­pre­ma­le su se pre sve­ga za opis ono­ga što je po­je­di­nač­no i ne­po­no­vlji­vo. Ovo je za te­o­ri­ju knji­žev­no­sti ima­lo ve­o­ma va­žne po­sle­di­ce; pre sve­ga je odva­ja­nje hu­ma­ni­sti­ke od pri­rod­nih na­u­ka, a za­jed­no s njom i na­u­ke o knji­žev­no­sti, po­vla­či­lo za so­bom ne­mi­nov­nost ja­snog de­fi­ ni­sa­nja spe­ci­fič­no­sti knji­žev­no­sti kao pred­me­ta te­o­ri­je knji­žev­no­sti. Upra­vo su ta­da – iz ra­zu­mlji­vih raz­lo­ga – za te­o­re­ti­ča­re knji­žev­no­sti po­sta­la naj­va­žni­ja pi­ta­nja spe­ci­fič­nih svoj­sta­va knji­žev­nog de­la kao 29 O po­zi­ti­vi­stič­kim me­to­do­loš­kim kon­cep­ci­ja­ma (na­ro­či­to o me­to­da­ma pri­ rod­nih na­u­ka ili „esto­fi­zio(loš­ko)psi­ho­loš­koj“ me­to­di) pogledati: Te­o­ria ba­ dań li­te­rac­kich za gra­ni­cą. An­to­lo­gia, red. S. Skwarzyńska, t. 1: Ro­mantyzm i pozytywizm, deo I: Ki­e­run­ki ro­mantyczne i pr­zed­mark­sow­ska rosyjska szko­ła re­a­li­zmu, Kraków, 1965. 30 Ovu po­de­lu iz­vr­ši­la su dvo­ji­ca pred­stav­ni­ka neo­kan­tov­ske Ba­den­ske ško­le V. Vin­del­band i H. Ri­kert 1894. go­di­ne.

28

Književne teorije XX veka

pred­me­ta te­o­ri­je knji­žev­no­sti. Ve­o­ma br­zo po­sle njih po­ja­vi­li su se i pro­ble­mi ko­ji se odnose na raz­u­me­va­nje knji­žev­no­sti, pri­ro­de in­ter­ pre­ta­ci­je, spe­ci­fič­no­sti stva­ra­lač­kog pro­ce­sa, knji­žev­nih su­bjek­tiv­no­ sti i slič­no. Mo­že se da­kle re­ći kako se te­o­ri­ja u pra­vom zna­če­nju te re­či – ona ko­ja je po­če­la od po­ku­ša­ja pre­ci­znog de­fi­ni­sa­nja oso­bi­na svog pred­me­ta, a isto­vre­me­no i od po­ku­ša­ja da od nje­ga uči­ni osno­vu te­o­ri­je knji­žev­no­sti – po­ja­vi­la upra­vo na­kon an­ti­po­zi­ti­vi­stič­kog pre­o­ kre­ta kad je mo­gla za­ga­ran­to­va­ti auto­no­mi­ju na­u­ci o knji­žev­no­sti. Upra­vo s tim u ve­zi, na po­čet­ku ve­ka sre­će­mo se s mno­go pra­va­ ca i ori­jen­ta­ci­ja za ko­je su naj­va­žni­ji po­sta­li od­go­vo­ri na pi­ta­nja on­to­ loš­ke pri­ro­de: šta je knji­žev­nost? Ka­kve su nje­ne po­seb­ne oso­bi­ne? Po če­mu se ona raz­li­ku­je od dru­gih je­zič­kih tvo­re­vi­na? Šta je to po­et­ski je­zik? To se na­ro­či­to vi­di u na­po­ri­ma onih te­o­rij­skih ško­la kao što su Ru­ska for­ma­li­stič­ka ško­la, Praš­ka struk­tu­ra­li­stič­ka ško­la ili In­gar­de­ no­va fe­no­me­no­lo­gi­ja knji­žev­no­sti za ko­je te vr­ste di­le­ma esen­ci­jal­ne pri­ro­de iz­bi­ja­ju ap­so­lut­no u pr­vi plan i sva­ka­ko pred­sta­vlja­ju po­la­znu tač­ku za odre­đi­va­nje na­či­na is­tra­ži­va­nja i ana­li­ze knji­žev­nog de­la. Na po­čet­ku XX ve­ka bi­le su pri­sut­ne i već po­me­nu­te ide­o­graf­ske ten­den­ ci­je – na­ro­či­to u ško­la­ma in­ter­pre­ta­ci­je ko­je su se obi­la­to raz­vi­ja­le. Tu se pre sve­ga uzi­ma­lo u ob­zir kon­kret­no, po­je­di­nač­no knji­žev­no de­lo sa­gle­da­va­no na osno­vi nje­go­ve spe­ci­fič­no­sti i ne­po­no­vlji­vih oso­bi­na. Ipak su u pr­voj po­lo­vi­ni XX ve­ka de­fi­ni­tiv­no bi­li do­mi­nant­ni uti­ca­ji te­o­ri­je je­zi­ka i opšte lin­gvi­sti­ke Fer­di­nan­da de So­si­ra, a pra­ vac ka ko­jem je ta­ko­đe ve­o­ma in­ten­ziv­no po­če­la da stre­mi na­u­ka o knji­žev­no­sti če­sto je, iz ka­sni­je per­spek­ti­ve, bio odre­đi­van kao lin­ gvi­stič­ki pre­o­kret.31 Po­la­zna osno­va za oslo­ba­đa­nje te­o­ri­je od od­li­ka for­ma­li­zma i struk­tu­ra­li­zma po­stao je upra­vo je­zik / je­zič­ki si­stem a ne, kao do ta­da, va­nje­zič­ke uslo­vlje­no­sti knji­žev­nog de­la. Slič­no kao što je i De So­sir že­leo da lin­gvi­sti­ku uči­ni eg­zakt­nom na­u­kom, ta­ko su i is­tra­ži­va­či knji­žev­no­sti maš­ta­li o pra­voj eg­zakt­noj i na­uč­noj te­ o­ri­ji knji­žev­no­sti. Za­to je i ide­ja o „sna­žnoj“ na­u­ci o knji­žev­no­sti, kao i o „sna­žnoj“ (si­ste­ma­tič­noj, opštoj, uni­ver­zal­noj, objek­tiv­noj) te­o­ri­ji u to vre­me po­sta­la pri­mar­na. Ubr­zo se is­po­sta­vi­lo da je naj­ va­žni­ji cilj (na­ro­či­to po­sle­rat­nog fran­cu­skog struk­tu­ra­li­zma) bi­lo po­sta­vlja­nje osno­va na­u­ke o knji­žev­no­sti, opi­si­va­nje opštih uslo­va stva­ra­nja smi­sla, pro­na­la­že­nje skri­ve­nih struk­tu­ra / si­ste­ma ko­ji su vla­da­li svim kon­kret­nim ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma knji­žev­nog stva­ra­laš­tva i na kra­ju – kon­stru­i­sa­nje uni­ver­zal­ne „gra­ma­ti­ke“ knji­žev­no­sti.

Auto­no­mi­ja na­u­ke o knji­žev­no­sti On­to­loš­ka pi­ta­nja

Uti­caj lin­gvi­sti­ke na raz­voj te­o­ri­je

Uni­ver­zal­na gra­ma­ti­ka 31 Ovu po­ja­vu na fi­lo­zof­skoj osno­vi naj­bo­lje opi­su­je knji­ga The Lin­gu­i­stic Turn: knji­žev­no­sti

Es­says in Phi­lo­sop­hi­cal Met­hod: With Two Re­tro­spec­ti­ve Es­says, red. R. Ror­ti­ja, Chi­ca­go, 1967.

Uvod

29

Te­o­ri­ja kao kom­pak­tan si­stem

Či­sta te­o­ri­ja

Oso­bi­ne si­stem­ske te­o­ri­je knji­žev­no­sti

Po­vra­tak no­mo­te­ti­zmu

Ide­ja o si­ste­mu je­zi­ka i kon­cep­ci­ja De So­si­ro­ve opšte lin­gvi­sti­ke na­ met­nu­la je, da­kle, stro­go odre­đen na­čin raz­miš­lja­nja o knji­žev­no­sti i te­o­ri­ji knji­žev­no­sti, ko­ji je kroz ve­ći deo XX ve­ka odre­đi­vao pra­vac te­o­rij­skok­nji­žev­ne re­flek­si­je. De So­si­ro­vi sta­vo­vi o te­o­ri­ji je­zi­ka ta­ko­ đe su iz­vr­ši­li ve­o­ma sna­žan uti­caj na iz­gled sa­me te­o­ri­je knji­žev­no­sti. Svo­je miš­lje­nje o te­o­ri­ji uopšte, tvo­rac opšte lin­gvi­sti­ke ve­o­ma ja­sno je iz­ra­zio u jed­nom raz­go­vo­ru: „Je­zik je kom­pak­tan si­stem i te­o­ri­ja bi tre­ba­lo da bu­de u is­toj me­ri kom­pakt­na kao i je­zik.“32 De So­si­ra je in­te­re­so­vao pre sve­ga je­zič­ki si­stem u, da ta­ko ka­že­mo, či­stom sta­nju – ap­strak­tan i opšti, izo­lo­van od isto­rij­skih pro­me­na, od go­vo­ra, od su­bjek­ta i stvar­no­sti. Za­hva­lju­ju­ći to­me, i te­o­ri­ja knji­žev­no­sti, ko­ja je kao osno­vu pri­hva­ti­la upra­vo ka­te­go­ri­ju si­ste­ma je­zi­ka, mo­gla je za­dr­ža­ti ovu že­lje­nu „či­sto­tu“, opštost i ap­strakt­nost.33 Na osno­vi struk­tu­ra­li­zma, da­kle, po­ja­vio se i osna­žio mo­del pra­ve na­uč­ne, si­stem­ske te­o­ri­je knji­žev­no­sti. Ka­rak­te­ri­sa­li su je, pre sve­ga: – auto­no­mi­ja (ne­za­vi­snost od eti­ke i po­li­ti­ke kao i ide­o­loš­kih uti­ca­ja); – objek­tiv­nost (ne­za­vi­snost od su­bjek­ta, kon­tek­sta i sl.); – uni­ver­zal­nost i nad­i­sto­rič­nost (pri­zna­va­nje opšte va­žno­sti i oba­ve­zno­sti te­o­rij­skih te­za, za­ko­na ili pra­vi­la in­ter­pre­ta­ci­je, bez ob­zi­ra na isto­rij­ske i kul­tur­ne pro­me­ne, kao i et­nič­ke, ra­ sne, pol­ne, sek­su­al­ne i sl.); – ce­lo­vi­tost; – j e­zič­ka ne­u­tral­nost (iz­ra­da spe­ci­jal­nog si­ste­ma tvrd­nji – me­ ta­je­zi­ka). Is­tra­ži­va­či knji­žev­no­sti sa­mim tim su se vra­ti­li tra­ga­nju za za­ko­ ni­ma i nji­ho­vom usta­no­vlja­va­nju, od­no­sno no­mo­te­ti­zmu – dru­ga­či­ jem, na­rav­no, ne­go onom po­zi­ti­vi­stič­kom, jer je isto ta­ko bio za­sno­ van na si­ste­mu je­zi­ka, mo­žda čak i or­to­dok­sni­jem. Za­me­ni­li su, ka­ko je to de­fi­ni­sao je­dan od struk­tu­ra­li­stič­kih te­o­re­ti­ča­ra, „de­ter­mi­ni­zam ge­ne­ze – de­ter­mi­ni­zmom struk­tu­re“.34 Sa­mim tim su u suš­ti­ni „za­o­biš­li raz­gra­ni­če­nje iz­me­đu hu­ma­ni­stič­kih i pri­rod­nih na­u­ ka ko­je su još na po­čet­ku ve­ka iz­vr­ši­li ne­mač­ki neo­kan­tov­ci“.35 32 F. de So­sir, Opšta lin­gvi­sti­ka, Be­o­grad, 1969, prevod: Sreten Marić (kri­tič­ko iz­da­nje, u pre­vo­du Du­šan­ke To­ča­nac), Srem­ski Kar­lov­ci–No­vi Sad, 1996. 33 Po­gle­da­ti: Struk­tu­ra­li­zam (I) i Struk­tu­ra­li­zam (II). 34 Ž. Že­net, Fi­gu­re, Vuk Ka­ra­džić, Be­o­grad, 1985, str. 24, pre­vod: Mir­ja­na Mi­o­ či­no­vić. 35 H. Fri­e­drich, Struk­tu­ra­li­smus und Struk­tur in li­te­ra­tur­wis­sen­scha­ftlic­her Hin­ sicht. Eine Ski­ze (1967). Ovaj ci­tat na­vo­di B. Ale­man u član­ku „Struk­tu­ra­lizm w li­te­ra­tu­ro­znaw­stwie?“, Pa­mi­ęt­nik Li­te­rac­ki, 1974. sv. 3, str. 297.

30

Književne teorije XX veka

Upra­vo ova­kvu te­o­ri­ju knji­žev­no­sti, či­je se naj­sa­vr­še­ni­je ote­lo­ tvo­re­nje po­ja­vi­lo na te­me­lju po­sle­rat­nog fran­cu­skog struk­tu­ra­li­zma, od sko­ra zo­ve­mo i sa­vre­me­nom te­o­ri­jom (da bi se pod­vu­kla nje­na sna­žna uko­re­nje­nost u sa­vre­me­nom mo­de­lu na­uč­nog zna­nja či­ji se iz­vo­ri na­la­ze u kar­te­zi­jan­skom ra­ci­o­na­li­zmu). De­fi­ni­ci­ju sa­vre­me­ne te­o­ri­je naj­pre­ci­zni­je je for­mu­li­sao Ri­šar Nič, sma­tra­ju­ći da je ona

Sa­vre­me­na te­o­ri­ja

„si­ste­ma­ti­zo­va­na gru­pa opštih tvrd­nji (o suš­ti­ni, va­ri­jan­ta­ ma, kao i struk­tu­ral­nim i evo­lu­tiv­nim za­ko­ni­to­sti­ma knji­ žev­no­sti) ko­je pred­sta­vlja­ju po­ku­šaj ce­lo­vi­tog i na­uč­no objek­tiv­nog opi­sa, kla­si­fi­ka­ci­je i ob­jaš­nje­nja uni­ver­zal­no va­že­će pri­me­ne na či­ta­vu oblast knji­žev­nih po­ja­va“.36 Sa­vre­me­na te­o­ri­ja je za­pa­la u fa­zu ve­li­ke kri­ze za­jed­no s poststruk­ tu­ra­li­zmom, a da­nas se sve češ­će sma­tra da već pri­pa­da proš­lo­sti. 2. Poststruk­tu­ra­li­stič­ki pre­o­kret Ka­snih še­zde­se­tih i to­kom se­dam­de­se­tih go­di­na te­o­re­ti­ča­ri knji­žev­ no­sti naš­li su se pred ozbilj­nom di­le­mom: tre­ba li se i da­lje ba­vi­ti te­o­ri­jom knji­žev­no­sti, a ako tre­ba – ka­ko on­da za­pra­vo shva­ti­ti njen za­da­tak? Ovo je za so­bom po­vu­klo du­bo­ku, ši­ro­ko po­sta­vlje­nu i vi­ še­go­diš­nju raspravu o sta­tu­su te­o­ri­je u okvi­ru di­sci­pli­ne pro­u­ča­va­ nja knji­žev­no­sti,37 a u po­sled­nje vre­me je – što se vi­di i iz sa­daš­nje per­spek­ti­ve – pro­u­zro­ko­va­lo sna­žan pre­o­kret u na­u­ci o knji­žev­no­ sti, ko­ji se če­sto po­re­di čak i s an­ti­po­zi­ti­vi­stič­kim pre­o­kre­tom. Je­ dan od pr­vih po­ku­ša­ja is­ka­zi­va­nja spe­ci­fič­no­sti poststruk­tu­ra­li­zma, ko­ji je uči­nio Ro­bert Jang, ozna­ča­vao ga je do­sta ra­di­kal­nim na­zi­ vom – „kraj Te­o­ri­je“.38 Ma ka­ko da je ovaj kraj tre­ti­ran uslov­no i vi­še u onom ra­ni­je upo­tre­blje­nom zna­če­nju „za­la­ska“ ili „po­tro­še­no­ sti“, ipak je sa­ma de­vi­za, kao i či­tav Jan­gov za­klju­čak, pre­ci­zno skre­ tao pa­žnju na srž pro­ble­ma: da­ta epo­ha u isto­ri­ji na­u­ke o knji­žev­ no­sti bi­la je na svom za­la­sku iza­zva­nom pre­za­si­će­noš­ću na­uč­nim dog­ma­ti­zmom i sa­znaj­nim fun­da­men­ta­li­zmom. „Kraj“ je, da­kle, u ovom slu­ča­ju ozna­ča­vao de fac­to do­vo­đe­nje u pi­ta­nje mo­de­la sa­vre­ me­ne te­o­ri­je i dis­kva­li­fi­ka­ci­ju ide­a­la „sna­žne“ na­u­ke u hu­ma­ni­sti­ci. 36 R. Nycz, „Dyzi­ed­ziny za­in­te­re­so­wań współc­ze­snej te­o­rii li­te­ra­tury“, Ruch Li­ te­rac­ki, 1996, sv. 1, str. 14. 37 Upra­vo ovu raspravu, opšte uzev­ši, zo­ve­mo „poststruk­tu­ra­li­zmom“. Po­gle­da­ ti: Poststruk­tu­ra­li­zam. 38 R. Young, „Poststruc­tu­ra­lism: The End of The­ory“, Ox­ford Li­te­rary Re­vi­ew, 1982, t. 5. Uvod

31

Kri­za hu­ma­ni­stič­kih na­u­ka še­zde­se­tih i se­dam­de­se­tih go­di­na

Kraj Te­o­ri­je?

Dis­kva­li­fi­ka­ci­ja ide­a­la sna­žne na­u­ke

No­ve per­spek­ti­ve te­o­ri­je knji­žev­no­sti

Tri fun­da­men­ tal­na pi­ta­nja poststruk­tu­ra­li­ zma

To­kom mno­gih di­sku­si­ja i po­le­mi­ka bi­le su na­ru­še­ne sko­ro sve pre­ mi­se te­o­ri­je knji­žev­no­sti ko­je su bi­le u zna­ku struk­tu­ra­li­zma, a pre sve­ga već po­me­nu­ta auto­nom­nost, objek­tiv­nost, uni­ver­zal­nost i ide­ ja me­ta­je­zi­ka. Poststruk­tu­ra­li­zam se, da­kle, po­ka­zao kao pra­vac pre sve­ga me­ta­te­o­rij­skog ka­rak­te­ra; glav­ni pro­blem ko­ji je za­o­ku­pljao pa­žnju te­o­re­ti­ča­ra knji­žev­no­sti po­stao je ov­de sa­znaj­ni i on­to­loš­ki sta­tus te­o­ri­je knji­žev­no­sti, nje­nih mo­guć­no­sti i ci­lje­va, a pre sve­ga – per­spek­ti­ve nje­nog da­ljeg funk­ci­o­ni­sa­nja.39 Poststruk­tu­ra­li­stič­ki pre­o­kret če­sto je bio odre­đi­van i kao „an­ ti­po­zi­ti­vi­stič­ki pre­o­kret še­zde­se­tih go­di­na“ s ob­zi­rom na to da je iz­ vr­šio isto ta­ko ra­di­kal­ne pro­me­ne mo­de­la te­o­ri­je / na­u­ke o knji­žev­ no­sti. Za te­o­re­ti­ča­re knji­žev­no­sti s kra­ja XIX i po­čet­ka XX ve­ka i za te­o­re­ti­ča­re knji­žev­no­sti s kra­ja še­zde­se­tih go­di­na, osnov­ni pred­met in­te­re­so­va­nja po­sta­lo je opšte sta­nje nji­ho­ve di­sci­pli­ne. Me­đu­tim, uko­li­ko se u slu­ča­ju an­ti­po­zi­ti­vi­stič­kog pre­o­kre­ta u ko­re­nu me­ta­di­sci­pli­nar­ne rasprave na­la­zi­la po­me­nu­ta neo­p­hod­nost odva­ja­nja hu­ma­ni­sti­ke od pri­rod­nih na­u­ka i nje­nog ute­me­lji­va­nja kao ne­za­vi­sne na­u­ke, uto­li­ko se pred poststruk­tu­ra­li­sti­ma na­la­zio za­da­tak dru­ga­či­ je vr­ste. Rasprave poststruk­tu­ra­li­stič­kog pre­o­kre­ta na­ru­ši­le su, pre sve­ga, mo­de­le ra­ci­o­nal­no­sti u ko­ji­ma je na­u­ka o knji­žev­no­sti do ta­da pro­na­la­zi­la svo­ju osno­vu. Tri naj­va­žni­ja pi­ta­nja ko­ja je poststruk­tu­ra­ li­zam po­sta­vio odnosila su se, da­kle, na sledeće osnovne pro­ble­me: – pr­vo: ko­je su sa­znaj­ne mo­guć­no­sti i ogra­ni­če­nja te­o­ri­je i da li su te­o­rij­ske te­ze uvek i svu­da oba­ve­zu­ju­će?; –d  ru­go: ka­kvim je­zi­kom pi­sa­ti te­o­ri­ju – uz pret­po­stav­ku da na­ čin pi­sa­nja ni­je ne­u­tra­lan jer na nje­ga suš­tin­ski uti­caj vr­še re­ to­ri­ka, ide­o­lo­gi­ja ili že­lja;40 mo­gu li se pi­sa­ti te­o­rij­ske ras­pra­ve knji­žev­nim je­zi­kom?; – tre­će: ka­ko pred­sta­vi­ti od­nos iz­me­đu te­o­ri­je i in­ter­pre­ta­ci­je, da li te­o­ri­ja po­ma­že u in­ter­pre­ta­tiv­noj prak­si ili je ogra­ni­ča­va? Od­go­vo­ri­ma na ova pi­ta­nja mo­ra­la se, oči­gled­no, ba­vi­ti i te­o­ri­ja. Te­ o­ri­ju ove vr­ste, či­ji su ci­lje­vi pre sve­ga bi­li kri­tič­ke pri­ro­de pre­ma tra­di­ci­o­nal­nim na­či­ni­ma te­o­re­ti­sa­nja, od­ne­dav­no zo­ve­mo post­mo­ der­nom te­o­ri­jom, na­gla­ša­va­ju­ći na taj na­čin ta­ko­đe nje­ne čvr­ste ve­ ze s post­mo­der­nom fi­lo­zo­fi­jom (shva­će­nom naj­opšti­je kao kri­ti­ku za­pad­ne me­ta­fi­zič­ke tra­di­ci­je i pro­sve­ti­telj­skog po­gle­da na svet ko­ji 39 Pogledati o to­me: R. Nycz, „Ni­co­wa­nie te­o­rii“, u: Tek­stowy świ­at. Poststruk­ tu­ra­lizm a wi­ed­za o li­te­ra­tur­ze, War­sza­wa, 1993. i A. Burzyńska, „Te­o­ria czy post­te­o­ria“, u: Kryzys czy pr­ze­ł­om. Stu­dia z te­o­rii i hi­sto­rii li­te­ra­tury, red. M. Lu­bel­ska, A. Łeb­kow­ska, Kraków, 1994. 40 Ši­re o poststruk­tu­ra­li­stič­kom pre­o­kre­tu, po­gle­da­ti: Poststruk­tu­ra­li­zam.

32

Književne teorije XX veka

či­ne osno­vu mo­der­nog mo­de­la zna­nja).41 Post­mo­der­na te­o­ri­ja – da­ nas razumevana kao pre­la­zna fa­za u isto­ri­ji na­u­ke o knji­žev­no­sti XX ve­ka, okre­nu­te ka tra­di­ci­ji i usme­re­ne ka nje­noj re­vi­zi­ji – pri­pre­ mi­la je te­ren za sa­daš­nju fa­zu raz­vo­ja te­o­ri­je knji­žev­no­sti ozna­če­ne na­zi­vom te­o­ri­ja kul­tu­re.

Post­mo­der­na te­o­ri­ja

3. Kul­tu­ro­loš­ki za­o­kret te­o­ri­je Kao re­zul­tat poststruk­tu­ra­li­stič­kog pre­o­kre­ta, te­o­ri­ja i na­u­ka o knji­ žev­no­sti do­ži­vlja­va­le su ve­o­ma bit­ne pro­me­ne ko­je su do­pri­ne­le te­melj­nim pre­o­bra­ža­ji­ma nje­nog po­sto­je­ćeg ob­li­ka. Prag­ma­ti­stič­ki za­o­kret (ko­jem su po­seb­no do­pri­ne­li ta­ko­zva­ni ame­rič­ki neo­prag­ ma­ti­sti, a po­seb­no fi­lo­zof Ri­čard Ror­ti i te­o­re­ti­čar knji­žev­no­sti Sten­ li Fiš) do­veo je, pre sve­ga, do sla­blje­nja esen­ci­ja­li­stič­kih i fun­da­men­ ta­li­stič­kih aspi­ra­ci­ja te­o­ri­je. Pi­ta­nja o suš­ti­ni knji­žev­no­sti ra­di­kal­no su za­me­nje­na pi­ta­nji­ma o na­či­ni­ma nje­nog de­lo­va­nja. Na­ra­ti­vi­stič­ki za­o­kret je pak pro­iz­veo pro­me­ne u te­o­rij­skom dis­kur­su, na­ro­či­to is­ ti­ču­ći uve­re­nje o te­o­ri­ji kao „či­stom je­zi­ku poj­mo­va“ te, da­kle – o ne­ za­vi­sno­sti te­o­rij­skog je­zi­ka od re­to­ri­ke, na­ra­tiv­ne stra­te­gi­je i slič­no. Na­ra­ti­vi­zam je uslo­vio eks­pan­zi­ju kon­cep­ci­jâ te­o­ri­je knji­žev­no­sti ko­je su sve­sno bri­sa­le gra­ni­cu iz­me­đu ono­ga što je te­o­rij­sko i ono­ga što je knji­žev­no – te, da­kle, te­o­ri­je kao spe­ci­fič­ne „knji­žev­ne vr­ste“, te­o­ri­je kao „pri­če“ (na­ra­ci­je) ili jed­no­stav­no – te­o­ri­je kao „knji­žev­ no­sti“.42 Etič­ko-po­li­tič­ki za­o­kret pro­iz­la­zio je iz sve češ­će ma­ni­fe­sto­ va­nih uve­re­nja is­tra­ži­va­ča knji­žev­no­sti u ne­mo­guć­nost raz­dva­ja­nja knji­žev­nog tek­sta i in­ter­pre­ta­tiv­ne prak­se, kao i – na­po­kon – sa­me te­o­ri­je od mo­ral­nih i ide­o­loš­kih upli­ta­nja,43 dru­gim re­či­ma – u neo­p­hod­nu za­vi­snost sva­kog či­na stva­ra­nja i či­ta­nja / in­ter­pre­ti­ra­nja 41 Me­đu post­sa­vre­me­ne fi­lo­zo­fe ubra­ja­ju se pre sve­ga Žak De­ri­da, Žan-Fran­soa Li­o­tar, Mi­šel Fu­ko, Zig­mund Ba­u­man, Ri­čard Ror­ti. Ter­min „post­sa­vre­me­nost“ uveo je Ba­u­man kako bi se iz­be­glo po­i­sto­ve­ći­va­nje post­sa­vre­me­ne fi­lo­zo­fi­je (post­mo­der­ne) s post­mo­der­ni­zmom kao umet­nič­ko-kul­tu­ro­loš­kim prav­cem. 42 A. Burzyńska, „Ka­ri­e­ra nar­ra­cji. O zwro­cie nar­ratywistycznym w hu­ma­ni­ sti­ce“, u: Nar­ra­cja i to­ż­sa­mo­ść (II). An­tro­po­lo­gic­zne pro­blemy li­te­ra­tury, red. W. Bo­lec­ki, R. Nach, War­sza­wa, 2004. Po­gle­da­ti, ta­ko­đe: M. Kre­i­swirth, „Me­ rely Tel­ling Sto­ri­es? Nar­ra­ti­ve and Know­led­ge in the Hu­man Sci­en­ces“, Po­e­tics To­day, 2000, t. 21, br. 2, i K. Ro­sner, Nar­ra­cja, to­ż­sa­mo­ść i czas, Kraków, 2003. 43 Po­gle­da­ti o ovo­me na­ro­či­to u: J. Fe­ke­te, Li­fe af­ter Post­mo­dern: The Et­hi­cal Turn, Lon­don, 1979; P. M. Mar­kow­ski, „Zwrot etyczny w ba­da­ni­ach li­te­rac­ kich“, Pa­mi­ęt­nik Li­te­rac­ki, 2000, sv. 1; A. Burzyńska, „Kra­jo­braz po de­kon­ struk­cji“, deo I: „Etyka de­kon­struk­cji“, Ruch Li­te­rac­ki, 1995, sv. 2 i: „Od me­ta­ fizyki do etyki“, Teksty Dru­gie, 2002, sv. 1–2 (te­mat­ski broj Po-etyka po­sve­ćen je etič­kom pre­o­kre­tu u knji­žev­nim is­tra­ži­va­nji­ma). Uvod

33

Kul­tur­ni za­o­kret Prag­ma­ti­stič­ki za­o­kret

Na­ra­ti­vi­stič­ki za­o­kret

Etič­ko-po­li­tič­ki za­o­kret

Te­o­ri­ja kul­tu­re

In­ter­pre­ta­ci­ja iz­nad te­o­ri­je

knji­žev­no­sti od ši­ro­kog isto­rij­sko-druš­tve­no-kul­tur­nog kon­tek­sta u ko­jem se ovaj čin de­ša­va. Sve ove po­ja­ve sa­či­nja­va­ju tre­nu­tan vid te­o­ri­je knji­žev­no­sti ko­ju naj­opšti­je mo­že­mo ozna­či­ti na­zi­vom te­o­ri­ja kul­tu­re. To je te­o­ri­ja u okvi­ru ko­je, i upr­kos nje­nom na­zi­vu, u pr­vi plan iz­bi­ja ne to­li­ko te­o­re­ti­sa­nje, ko­li­ko raz­li­či­ti po­stup­ci in­ter­pre­ ta­ci­je ko­ji po­kre­ću iz­di­fe­ren­ci­ra­ne kon­tek­ste kul­tu­re u ko­je je uklju­ čen knji­žev­ni tekst. O­pi­sa­ne pro­me­ne u shva­ta­nju za­da­ta­ka te­o­ri­je knji­žev­no­sti, ko­je su se po­ja­vi­le kao po­sle­di­ca poststruk­tu­ra­li­stič­kog pre­o­kre­ta, do­pri­ne­ le su ta­ko­đe ve­o­ma iz­ra­zi­tom pre­la­sku in­te­re­so­va­nja te­o­re­ti­ča­ra knji­ žev­no­sti s te­o­ri­je na prak­su te, da­kle – na in­ter­pre­ta­ci­ju knji­žev­no­sti44 ko­ja se da­nas sma­tra ap­so­lut­no naj­va­žni­jom oba­ve­zom te­o­re­ti­ča­ra knji­žev­no­sti. Po­sma­tra­či isto­ri­je te­o­ri­je knji­žev­no­sti pro­te­klog ve­ka pri­me­ću­ju ta­ko­đe da ko­li­ko je na­ro­či­to u pr­voj po­lo­vi­ni XX ve­ka do­ mi­ni­ra­la ana­li­tič­ko-na­uč­na ten­den­ci­ja, to­li­ko se, po­čev od kra­ja še­zde­ se­tih go­di­na, za­jed­no s po­ja­vom poststruk­tu­ra­li­zma, mo­gu pri­me­ti­ti sve ve­ći uti­ca­ji in­ter­pre­ta­tiv­no-her­me­ne­u­tič­kih ten­den­ci­ja. Ne­ki čak tvr­de da uko­li­ko je XX vek bio doba u ko­jem je do­mi­ni­ra­la te­o­ri­ja, uto­li­ko će XXI stoleće po­sta­ti, jed­no­stav­no, vek in­ter­pre­ta­ci­je.

U prav­cu in­ter­pre­ta­ci­je

Struk­tu­ra­li­zam = na­uč­na pa­ra­dig­ ma / de­kon­struk­ ci­ja = in­ter­pre­ta­ tiv­na pa­ra­dig­ma

Po­ku­ša­va­ju­ći da na svoj na­čin si­ste­ma­ti­zu­je naj­va­žni­ja do­stig­nu­ća proš­log ve­ka u te­o­ri­ji knji­žev­no­sti, je­dan od ame­rič­kih is­tra­ži­va­ča je pri­lič­no apo­dik­tič­ki kon­sta­to­vao da smo se u XX ve­ku u stva­ri su­sre­li s dve naj­i­zra­zi­ti­je i naj­va­žni­je ori­jen­ta­ci­je (i one na ko­je se naj­vi­še ra­ ču­na­lo) – sa struk­tu­ra­li­zmom ko­ji je po­stao svo­je­vr­stan „sim­bol“ na­ uč­nog pri­la­za („na­uč­na pa­ra­dig­ma“) i s de­kon­struk­ti­vi­zmom ko­ji se od­luč­no sta­vljao na stra­nu po­stu­pa­ka či­ta­nja („in­ter­pre­ta­tiv­na pa­ra­dig­ ma“). On je ta­ko­đe sma­trao da su upra­vo de­kon­struk­ci­ja Ža­ka De­ri­de i ame­rič­ki de­ko­nstruk­ti­vi­zam usme­ri­li na­u­ku o knji­žev­no­sti u prav­cu in­ter­pre­ta­ci­je i isto­vre­me­no pro­u­zro­ko­va­li sla­blje­nje te­o­rij­ske di­sci­pli­ ne. Na­ro­či­to su do­pri­ne­li od­ba­ci­va­nju ide­a­la „pra­vil­ne“ in­ter­pre­ta­ci­je i kri­te­ri­ju­ma ko­ji ogra­ni­ča­va­ju po­stup­ke či­ta­nja knji­žev­no­sti.45 44 Če­sto se go­vo­ri i o još jed­nom za­o­kre­tu ko­ji do­ži­vlja­va naj­no­vi­ja na­u­ka o knji­žev­no­sti a ko­ji se na­zi­va i „in­ter­pre­ta­tiv­ni za­o­kret“. Pogledati na pri­ mer: The In­ter­pre­ta­ti­ve Turn: Phi­lo­sophy, Sci­en­ce, Cul­tu­re, red. D. D. Hi­ley, J. F. Boh­man, R. Schu­ster­man, It­ha­ca, 1991. 45 R. Se­a­mon, „Po­e­tics Aga­inst It­self: On the Self-De­struc­tion of Mo­dern Sci­en­ ti­fic Cri­ti­cism“, PMLA, 1989, br. 3, str. 294–302.

34

Književne teorije XX veka

Ako se ipak pri­hva­ti kako naj­va­žni­ja du­žnost te­o­re­ti­ča­ra knji­ žev­no­sti u da­naš­nje vre­me ni­je stva­ra­nje te­o­rij­skih mo­de­la, već in­ter­pre­ta­ci­ja knji­žev­no­sti, on­da tre­ba po­sta­vi­ti i pi­ta­nje šta se za­ pra­vo tre­nut­no kri­je iza re­či „in­ter­pre­ta­ci­ja“. Ka­ko shva­ti­ti nje­ne za­ dat­ke? Ka­ko od­re­di­ti gra­ni­ce i mo­guć­no­sti? Da bi se od­go­vo­ri­lo na ova pi­ta­nja, va­lja se po­zva­ti na ra­ni­je po­me­nut spor o in­ter­pre­ta­ci­ji – na po­le­mi­ku ko­ja se vo­di­la ne ta­ko dav­no, na­i­me, po­čet­kom de­ve­ de­se­tih go­di­na. U isto­ri­ju je na­ro­či­to uš­la raz­me­na gle­diš­ta Um­ber­ ta Eka, Džo­na­ta­na Ka­le­ra i Ri­čar­da Ror­ti­ja, na ko­ju bi se u ovom tre­nut­ku vre­de­lo pod­se­ti­ti u naj­kra­ćim cr­ta­ma. Sva tro­ji­ca su se tru­di­la ne sa­mo da od­re­de gra­ni­ce na­še in­ge­ren­ci­je u knji­žev­nom tekstu već i da od­go­vo­re na pi­ta­nje šta se da­nas mo­že ra­di­ti s knji­ žev­noš­ću. Dru­ga­či­je re­če­no: da li je ono što na­zi­va­mo „prak­som“ in­ter­pre­ta­ci­ja, na­din­ter­pre­ta­ci­ja ili, jed­no­stav­no, ko­riš­će­nje knji­žev­ no­sti za pro­iz­volj­no iza­bra­ne ci­lje­ve?

Šta je in­ter­pre­ta­ci­ja?

Po­le­mi­ka iz­me­đu Eka, Ka­le­ra i Ror­ti­ja

1. In­ter­pre­ti­ra­ti Um­ber­to Eko je ovom pri­li­kom iz­neo naj­kon­zer­va­tiv­ni­ji stav i na­stu­ pao je u ulo­zi od­luč­nog pri­sta­li­ce ogra­ni­če­nja slo­bo­de in­ter­pre­ta­ci­je, iz­jaš­nja­va­ju­ći se pri tom za uvo­đe­nje ja­snih kri­te­ri­ju­ma pra­vil­no­sti tu­ma­če­nja knji­žev­nih tek­sto­va. Na­bro­jao je tri osnov­na iz­vo­ra zna­če­ nja knji­žev­no­sti – in­ten­ci­ju auto­ra (in­ten­tio auc­to­ris), in­ten­ci­ju či­ta­o­ ca (in­ten­tio lec­to­ris) i in­ten­ci­ju de­la (in­ten­tio ope­ris) – s ko­ji­ma tre­ba us­kla­đi­va­ti re­zul­ta­te in­ter­pre­ta­tiv­nih po­stu­pa­ka. U kla­sič­nom spo­ru o in­ter­pre­ta­ci­ji – pod­se­ćao je Eko – pre sve­ga se na­sto­ja­lo re­šiti da li je naj­va­žni­ji cilj in­ter­pre­ta­ci­je ot­kri­va­nje u knji­žev­nom tek­stu ono­ ga što je nje­gov autor imao na­me­ru da ka­že ili pro­na­la­že­nje ono­ga što tekst go­vo­ri, ne­za­vi­sno od na­me­re auto­ra. Ako se sma­tra­lo da je ovo dru­go gle­diš­te pra­vil­no, po­sta­vlja­na su sle­de­ća pi­ta­nja: da li ono što tekst pre­no­si ot­kri­va­mo uzi­ma­ju­ći u ob­zir nje­go­vu unu­traš­nju se­ man­tič­ku struk­tu­ru ili re­kon­stru­i­šu­ći pra­vi­la ko­da ko­ji ga či­ne? Da li, na­po­kon, ot­kri­va­mo zna­če­nje tek­sta po­zi­va­ju­ći se na sop­stve­na oče­ki­va­nja ili na­ma po­zna­te či­ta­lač­ke kon­ven­ci­je?46 Pre­ma miš­lje­nju auto­ra Ime­na ru­že, do ta­da su raz­li­ko­va­ne sve po­me­nu­te vr­ste in­ ter­pre­ta­ci­ja i obič­no bi se iza­bra­la jed­na ili dve od njih ko­je su sma­ tra­ne od­lu­ču­ju­ćim za tač­nost in­ter­pre­ta­ci­je. Me­đu­tim, za Eka su se sva tri iz­vo­ra zna­če­nja (a isto­vre­me­no i tri osnov­na kri­te­ri­ju­ma tač­ no­sti) po­ka­zi­va­la kao pod­jed­na­ko va­žna i me­đu­sob­no do­pu­nju­ju­ća. 46 U. Eco, „Na­din­ter­pre­to­wa­nie tekstów“: u: U. Eco, R. Rorty, J. Cul­ler, Ch. Bro­o­ke-Ro­se, op. cit., str. 63. Uvod

35

Ogra­ni­če­nje slo­bo­de in­ter­pre­ta­ci­je Tri iz­vo­ra zna­če­nja knji­žev­no­sti pre­ma Eku

Kri­ti­ka na­din­ter­ pre­ta­ci­je

Tip­ski či­ta­lac

Fal­si­fi­ko­va­nje in­ter­pre­ta­ci­je

Da­kle, u in­ter­pre­ta­tiv­nom po­stup­ku – re­zi­mi­rao je – du­žni smo da obra­ća­mo pa­žnju na struk­tu­ru sa­mog knji­žev­nog de­la i na hi­po­te­ tič­ku za­mi­sao auto­ra, kao i – na­po­kon – na sve ono što u iz­ve­snom smi­slu mo­že­mo „une­ti“ u to de­lo za­hva­lju­ju­ći svo­joj sop­stve­noj kom­pe­ten­ci­ji. Tek ova­kvo po­ve­zi­va­nje tri iz­vo­ra zna­če­nja knji­žev­ no­sti mo­že u pot­pu­no­sti da pru­ži tač­nu in­ter­pre­ta­ci­ju. Od­luč­no na­puš­ta­ju­ći na­din­ter­pre­ta­ci­ju ta­kve in­ter­pre­ta­ci­je ko­ja ne­ma u vi­du ova tri kri­te­ri­ju­ma, a isto­vre­me­no pre­vi­še iz­la­zi iz­van njoj od­re­đe­ nih okvi­ra tu­ma­če­nja de­la, Eko je ov­de uveo i ka­te­go­ri­ju „tip­skog či­ta­o­ca“ – te­o­rij­sku kon­struk­ci­ju ko­ja bi od­go­va­ra­la istin­skom tu­ma­ če­nju. Tip­ski či­ta­lac iz­no­si pret­po­stav­ke u od­no­su na in­ten­ci­je sa­ mog tek­sta, me­đu­tim, po­ku­ša­va i da re­kon­stru­i­še auto­ro­vu na­me­ru. In­ter­pre­ta­ci­ju knji­žev­nog de­la Eko je, da­kle, shva­tao kao po­stup­no ot­kri­va­nje stra­te­gi­je ko­ja te­ži stva­ra­nju tip­skog či­ta­o­ca (in­struk­ci­je pra­vil­nog tu­ma­če­nja sa­dr­ža­ne u tek­stu). Tip­ski či­ta­lac je, ta­ko, tre­ ba­lo da bu­de u iz­ve­snom smi­slu ide­a­lan ekvi­va­lent „auto­ra“ shva­će­ nog kao „tek­stu­al­na stra­te­gi­ja“ (ni­ka­da em­pi­rij­ski). Ce­lo­vi­tost Eko­ ve kon­cep­ci­je bi­la je kru­ni­sa­na ide­jom mo­guć­no­sti fal­si­fi­ko­va­nja in­ter­pre­ta­ci­je, shva­će­noj kao opšti prin­cip na osno­vu ko­jeg se ne mo­že sa si­gur­noš­ću kon­sta­to­va­ti ko­ja je in­ter­pre­ta­ci­ja tač­na, ali se za­to mo­že kon­sta­to­va­ti ko­ja je si­gur­no ne­tač­na.47 2. Ko­ri­sti­ti

Ko­riš­će­nje tek­sto­va za sop­stve­ne ci­lje­ve

A, opet, li­be­ral neo­prag­ma­ti­sta Ri­čard Ror­ti – ka­te­go­rič­no do­vo­ de­ći u pi­ta­nje stro­ga pra­vi­la ko­ja je na­met­nuo nje­gov pret­hod­nik – uve­ra­vao je da se u pot­pu­no­sti tre­ba re­ši­ti ide­je ot­kri­va­nja „o če­ mu je stvar­no da­ti tekst?“, od­u­sta­ti od te­melj­nog pro­u­ča­va­nja unu­ traš­njih me­ha­ni­za­ma tek­sto­va i nji­ho­vih struk­tu­ra; a ume­sto to­ga tre­ba jed­no­stav­no „ko­ri­sti­ti“ tek­sto­ve za sop­stve­ne, slo­bod­no iza­ bra­ne ci­lje­ve. Nje­gov is­kaz se pre­tvo­rio u va­tre­ni ma­ni­fest pro­tiv te­o­ri­je in­ter­pre­ta­ci­je (isto­vre­me­no i pro­tiv tra­di­ci­o­nal­ne te­o­ri­je knji­žev­no­sti) iz­re­čen u od­bra­nu stvar­nog „ape­ti­ta za knji­žev­nost“.48 47 Eko­va kon­cep­ci­ja ima­la je mno­go to­ga za­jed­nič­kog s te­o­ri­ja­ma kon­kre­ti­za­ ci­je ko­je su iz­ra­sle iz osno­va fe­no­me­no­lo­gi­je, ma­da je te­o­rij­sko za­le­đe, na ko­je se Eko po­zi­vao, vo­di­lo po­re­klo pre sve­ga iz se­mi­o­lo­gi­je i te­o­ri­je ko­mu­ ni­ka­ci­je. U slu­ča­ju kon­cep­ci­je mo­guć­no­sti fal­si­fi­ko­va­nja, Eko se po­zi­vao i na zdra­vo­ra­zum­sko za­klju­či­va­nje na osno­vi ko­jeg se lak­še mo­že ose­ti­ti ono što oči­gled­no od­u­da­ra od nor­me ne­go ono što je u skla­du s njom. 48 Ana­lo­gi­ja sa „ape­ti­tom za po­e­zi­ju“, u: F. Ker­mo­de, An Ap­pe­ti­te for Po­e­try, Cam­brid­ge, Mass. 1989, str. 26–27; pogledati i: R. Rorty, „Ka­ri­e­ra prag­ matysty“, u: U. Eco, R. Rorty, J. Cul­ler, Ch. Bro­o­ke-Ro­se, op. cit., str. 105.

36

Književne teorije XX veka

To je bi­la i po­hva­la či­ta­nju ko­je ne pred­sta­vlja pro­ces tra­ga­nja za po­du­dar­no­sti­ma iz­me­đu na­po­ra in­ter­pre­ta­to­ra i ma ka­ko shva­će­ne „isti­ne“ tek­sta / na­me­re auto­ra, već prak­sa ko­ja se ne­po­sred­no ti­če nas sa­mih – za­me­nju­je na­še miš­lje­nje, ci­lje­ve ko­je pred se­be sta­vlja­ mo, pa čak i naš ži­vot. Za Ror­ti­ja je bi­lo ve­o­ma va­žno i po­zi­va­nje na emo­ci­o­nal­nu sfe­ru in­ter­pre­ta­to­ra ko­ju su ge­ne­ral­no za­o­bi­la­zi­le sve she­ma­ti­zu­ju­će te­o­ri­je – či­ta­nje knji­žev­no­sti ni­je zna­či­lo us­kla­đi­va­ nje hi­po­te­tič­kih isti­na sa una­pred na­met­nu­tim me­to­da­ma ot­kri­va­ nja smi­sla, već je tre­ba­lo da po­sta­ne pra­vi, ži­vi kon­takt s knji­žev­nim tek­stom. Da­kle, uve­ra­vao je: „Ne­me­to­do­loš­ka kri­ti­ka, ko­ju po­ne­kad po­že­li­mo da na­zo­ ve­mo ‘na­dah­nu­tom’, jeste re­zul­tat su­sre­ta s auto­rom, li­kom, fa­bu­lom, stro­fom, sti­hom ili sta­rim po­pr­sjem ko­je je uti­ca­ lo na shva­ta­nje kri­ti­ča­ra o to­me ko je on, u če­mu je do­bar, šta na­me­ra­va sa so­bom da ura­di, su­sre­ta ko­ji je re­zul­ti­rao pro­me­nu si­ste­ma­ti­za­ci­je nje­go­vih pri­o­ri­te­ta i ci­lje­va. Kri­ti­ ka ove vr­ste ko­ri­sti auto­ra ne kao uzo­rak ko­ji ob­jaš­nja­va od­re­đe­ni tip, već kao pri­li­ku da se pro­me­ni pret­hod­no pri­ hva­će­na tak­so­no­mi­ja ili pru­ža­nje no­vog ob­li­ka ra­ni­je is­pri­ ča­ne pri­če. Poš­to­va­nje ko­je ova vr­sta kri­ti­ča­ra ima pre­ma auto­ru ili tek­stu ni­je stvar poš­to­va­nja in­ten­tio ili unu­traš­nje struk­tu­re. Uosta­lom, poš­to­va­nje ov­de i ni­je pra­va reč. Bi­la bi bo­lja ‘lju­bav’ ili ‘mr­žnja’“...49

Ne­me­to­do­loš­ka kri­ti­ka

3. Na­din­ter­pre­ti­ra­ti Džo­na­tan Ka­ler – je­dan od naj­va­žni­jih sa­vre­me­nih ame­rič­kih is­tra­ži­ va­ča knji­žev­no­sti – za­u­zeo je u ovoj ras­pra­vi kom­pro­mi­san stav ko­ji je de­fi­ni­sao kao „od­bra­nu na­din­ter­pre­ta­ci­je“. On je, na­i­me, kon­sta­ to­vao da sâm tekst ne mo­že da od­lu­ču­je o de­lo­kru­gu pi­ta­nja ko­je mu po­sta­vlja­mo i da se po­ne­kad tre­ba za­pi­ta­ti šta je to o če­mu on ne go­vo­ri di­rekt­no ili čak šta skri­va. Ka­ler je sa­mim tim do­veo u pi­ta­nje re­strik­tiv­ni Ekov mo­del, ali ni­je u pot­pu­no­sti pod­le­gao ve­drom anar­ hi­zmu u Ror­ti­je­vom sti­lu. Po­zi­va­ju­ći se na knji­gu dru­gog ame­rič­kog kri­ti­ča­ra i is­tra­ži­va­ča knji­žev­no­sti Vej­na Bu­ta, iz­da­tu kra­jem se­dam­ de­se­tih go­di­na, ume­sto po­de­le na in­ter­pre­ta­ci­ju i na­din­ter­pre­ta­ci­ju ko­ju je pred­lo­žio Eko, Kaler je pred­lo­žio raz­li­ko­va­nje „raz­u­me­va­nja“ (un­der­stan­ding) i „nad­ra­zu­me­va­nja“ (over­stan­ding) knji­žev­nog tek­ sta. Raz­u­me­va­nje – ope­ra­ci­ja ko­ju bi mo­gao da iz­ve­de tip­ski či­ta­lac 49 Ibid., str. 105–106. Uvod

37

Od­bra­na na­din­ter­pre­ta­ci­je

Bu­to­va kon­cep­ci­ja raz­u­me­va­nja i nad­ra­zu­me­va­nja

(na ko­jeg je mi­slio Eko) – jeste po­sta­vlja­nje pi­ta­nja i pro­na­la­že­nje od­go­vo­ra ko­je zah­te­va sam tekst. Nad­ra­zu­me­va­nje bi se, me­đu­tim, za­sni­va­lo na iz­na­la­že­nju ta­kvih pi­ta­nja ko­ja tekst ne po­sta­vlja svom tip­skom či­ta­o­cu, ali ko­ja se mo­gu po­sta­vi­ti i ko­ja pro­ši­ru­ju mo­guć­ no­sti in­ter­pre­ta­ci­je, stva­ra­ju­ći ra­zno­vr­sne, po­ne­kad čak i iz­ne­na­đu­ju­ će kon­tek­ste. But je ob­ja­snio raz­li­ku na pri­me­ru po­zna­te baj­ke o tri pra­se­ta. Osnov­na pi­ta­nja ko­ja po­sta­vlja ova baj­ka (ko­ja se na­la­ze u poj­mu „raz­u­me­va­nja“) jesu ona o raz­vo­ju pri­če ko­ja se u njoj pri­ča, o hro­no­lo­gi­ji do­ga­đa­ja, o opštem ka­rak­te­ru ju­na­ka, naj­zad o nje­nom na­ra­vo­u­če­ni­ju i slič­no. Ovo dru­go – to su pi­ta­nja na či­je po­sta­vlja­nje nas uopšte ne na­vo­di sam tekst. Uosta­lom, mo­že se po­sta­vi­ti pi­ta­nje, ob­jaš­nja­vao je ša­lji­vo Ka­ler, po­zi­va­ju­ći se na Bu­ta: „Šta imaš da ka­žeš, ti pri­vid­no ne­vi­na baj­ko za de­cu, o tri pra­se­ta i zlom vu­ku, o kul­tu­ri ko­ja te ču­va i re­a­gu­je na te­be? O ne­sve­snim že­lja­ma auto­ra ili na­ro­da ko­ji te je stvo­rio? O isto­ri­ji na­ra­tiv­ne su­spen­zi­je? O od­no­si­ma iz­me­đu sve­tli­jih i tam­ni­jih ra­sa? O vi­so­kim i ni­skim, ko­sma­tim i će­la­ vim, mr­ša­vim i de­be­lim lju­di­ma? O tri­ja­dnim she­ma­ma u isto­ri­ji čo­ve­ka? O Sve­toj Tro­ji­ci? O le­njo­sti i ra­di­no­sti, struk­tu­ri po­ro­di­ce, na­rod­noj ar­hi­tek­tu­ri, ku­li­nar­skim obi­ ča­ji­ma i nor­ma­ma prav­de i osve­te? O isto­ri­ji ma­ni­pu­li­sa­nja na­ra­tiv­nom tač­kom gle­diš­ta s ci­ljem iza­zi­va­nja sa­o­se­ća­nja? Da li je do­bro za de­te da te sva­ko ve­če či­ta ili slu­ša? ... Ka­ kve su sek­su­al­ne im­pli­ka­ci­je tog dim­nja­ka – ili tog is­klju­či­ vo muš­kog sve­ta u kojem se ni­ka­da ne po­mi­nje seks? Šta zna­či sve to pu­ha­nje i du­va­nje?“50

Kon­tek­sti in­ter­pre­ta­ci­je

Uti­caj tek­sta na či­ta­o­ca

Za Ka­le­ra je ova vr­sta pro­ši­ri­va­nja kon­tek­sta in­ter­pre­ta­ci­je bi­la od ve­o­ma ve­li­kog zna­ča­ja, iako pi­ta­nja, ko­ja bi tek­stu baj­ke Tri pra­ se­ta po­sta­vio Vejn But, uopšte ni­su ima­la za cilj da ot­kri­ju na­me­re tog tek­sta. Ov­de je reč o to­me šta ovaj tekst s na­ma ra­di i na ko­ji na­čin to či­ni, ka­kav od­nos us­po­sta­vlja s dru­gim tek­sto­vi­ma, šta u nje­mu osta­je skri­ve­no ili pri­gu­še­no, šta se ne vi­di na pr­vi po­gled, na šta nas pod­sti­če a na šta ne, šta mo­že da iza­zo­ve ili če­mu na­gi­nje, a šta sa­mo na­go­veš­ta­va ili su­ge­ri­še. Za­hva­lju­ju­ći ovom pri­me­ru Ka­ le­ro­vo gle­diš­te se pri­lič­no ja­sno ocr­ta­va­lo u spo­ru o in­ter­pre­ta­ci­ji. Za nje­ga, ipak, u sa­vre­me­noj in­ter­pre­ta­tiv­noj prak­si ni­je naj­za­ni­mlji­ vi­je ot­kri­va­nje ono­ga što tekst go­vo­ri ili ono­ga što je nje­gov autor imao na umu, već ot­kri­va­nje pre sve­ga ono­ga što tekst za­bo­ra­vlja, 50 J. Cul­ler, „W ob­ro­nie na­din­ter­pre­ta­cji“, u: U. Eco, R. Rorty, J. Cul­ler, Ch. Bro­o­ke-Ro­se, op. cit., str. 113–114.

38

Književne teorije XX veka

što že­li da pre­ću­ti, što du­bo­ko kri­je ili što sma­tra neo­či­gled­nim ili čak pro­ble­ma­tič­nim. „Su­vi­šak za­ču­đe­no­sti“ tek­stom ko­ji vo­di na­din­ ter­pre­ta­ci­ji, ko­ju je Eko kri­ti­ko­vao, bio je za Kale­ra neš­to iz­u­zet­no vred­no što tre­ba kul­ti­vi­sa­ti i na­sta­vi­ti, a ne od­ba­ci­va­ti i osu­đi­va­ti. In­ ter­pre­ta­ci­ja – re­zi­mi­rao je – mo­že da na­sto­ji da ver­no ot­kri­va i pred­ sta­vlja smi­sao de­po­no­van u knji­žev­nom tek­stu (uz pret­po­stav­ku da će us­pe­ti pre­ci­zno da od­re­di gra­ni­cu iz­me­đu ver­no­sti i ne­ver­no­sti tek­sta i nje­go­vog auto­ra), ali mo­že i da otva­ra ovaj tekst za brojna raz­li­či­ta zna­če­nja, nu­de­ći no­ve i neo­če­ki­va­ne na­či­ne či­ta­nja. A mo­ že i u pot­pu­no­sti da od­u­sta­ne – ka­ko Ror­ti že­li – od poj­ma in­ter­pre­ ta­ci­je i da sa­mo ko­ri­sti tekst za sop­stve­ne ci­lje­ve ka­ko bi od nje­ga uči­nio ne sa­mo ne­ku vr­stu sa­mom se­bi do­volj­nog is­ku­stva već i da bi uz po­moć knji­žev­no­sti re­kao dru­gi­ma neš­to za­ni­mlji­vo i neo­če­ ki­va­no. Ovaj tre­ći stav ipak zah­te­va ve­li­ku od­go­vor­nost pre­ma knji­ žev­nom tek­stu i ne mo­že se od­u­sta­ti od nje­go­vog raz­u­me­va­nja.51

Po­hva­la „su­viš­no­sti za­ču­đe­no­sti“

Iz­me­đu in­ter­pre­ ta­tiv­ne ver­no­sti i ne­ver­no­sti tek­stu

Te­o­ri­ja da­nas. Od esen­ci­jal­nih pi­ta­nja do uče­stvo­va­nja u kul­tu­ri Ma­da je ra­ni­je po­me­nu­ta di­jag­no­za Ro­dže­ra Si­mo­na mo­žda i pre­ vi­še ra­di­kal­na i ne­pra­ved­na pre­ma dru­gim prav­ci­ma na­u­ke o knji­ žev­no­sti XX ve­ka, ipak se s njom tre­ba de­li­mič­no slo­ži­ti. Ovaj pri­ti­ sak na in­ter­pre­ta­ci­ju knji­žev­no­sti, ko­ji se po­sled­njih go­di­na ve­o­ma sna­žno ose­ća, a na­ro­či­to pri­ti­sak na po­zi­va­nje već po­me­nu­tih no­vih kon­tek­stâ nje­nog iš­či­ta­va­nja, oči­gled­no je sa so­bom do­neo ra­di­kal­ no od­stu­pa­nje od pro­ble­ma esen­ci­jal­ne pri­ro­de. Sa­mim tim se bit­no pro­me­ni­la ten­den­ci­ja ko­ja je bi­la oba­ve­zu­ju­ća u te­o­rij­skoj re­flek­si­ji XX ve­ka. U njegovoj pr­voj po­lo­vi­ni do­mi­ni­ra­la je esen­ci­ja­li­stič­ka pro­ble­ma­ti­ka, a – ka­ko će­mo i u ovoj knji­zi vi­de­ti – ve­ći­na te­o­rij­skih ori­jen­ta­ci­ja mo­ra­la je se­bi da po­sta­vi pi­ta­nje: „šta je knji­žev­nost?“, i dâ sop­stve­ni od­go­vor od ko­jeg je za­vi­sio opšti iz­gled te­o­ri­je ko­ju su pred­la­ga­li. Od­go­vo­ri ko­je su da­va­li po­zi­va­li su se ili na znat­no sta­ ri­ju tra­di­ci­ju (kao, na pri­mer, na te­o­ri­ju ru­skih for­ma­li­sta ko­ja je re­ ak­ti­vi­ra­la pret­po­stav­ke Kan­to­ve este­ti­ke), ili su na­sto­ja­li da od­re­de sop­stve­ne kri­te­ri­ju­me na­do­ve­zu­ju­ći se na ak­tu­el­ne fi­lo­zof­ske kon­cep­ ci­je (kao, na pri­mer, u kon­cep­ci­ji Ro­ma­na In­gar­de­na ko­ja je knji­žev­ nim su­do­vi­ma da­va­la fik­tiv­ni sta­tus) ili lin­gvi­stič­ke (kao, na pri­mer, 51 Za­to se prag­ma­ti­stič­ka te­o­ri­ja u po­sled­nje vre­me pre­tvo­ri­la u eti­ku či­ta­nja. Po­ gledati o ovo­me tek­sto­ve po­sve­će­ne etič­kom za­o­kre­tu, po­me­nu­te u fu­sno­ti 45. Uvod

39

Od­stu­pa­nje od esen­ci­ja­li­zma

Šta je knji­žev­nost?

Ka­ko de­lu­je knji­žev­nost?

Če­ti­ri na­či­na de­lo­va­nja knji­žev­nog tek­sta pre­ma Ka­le­ru

XXI vek, vek in­ter­pre­ta­ci­je

u te­o­ri­ji struk­tu­ra­li­zma). Po­ja­vlji­va­la su se i sta­no­viš­ta ko­ja su po­ ku­ša­va­la da iz­mi­re esen­ci­ja­li­stič­ke ten­den­ci­je i ak­tu­el­ne pro­me­ne u sa­moj knji­žev­no­sti (na pri­mer, Že­ne­to­va te­o­ri­ja in­ter­tek­stu­al­no­sti). Da­kle, za te­o­re­ti­ča­re pr­ve po­lo­vi­ne XX ve­ka za­da­tak de­fi­ni­sa­nja suš­ti­ne knji­žev­no­sti, iz pot­pu­no oči­gled­nih raz­lo­ga, bio je je­dan od naj­va­žni­jih. Me­đu­tim, po­sle poststruk­tu­ra­li­stič­kog pre­o­kre­ta, kad su (na­ro­či­to de­kon­struk­ti­vi­sti i neo­prag­ma­ti­sti) ve­o­ma sna­žno iz­ ra­ža­va­ni sta­vo­vi o ne­po­sto­ja­nju ne­pro­men­lji­ve, uni­ver­zal­ne suš­ti­ne knji­žev­no­sti, tra­ga­nja za od­go­vo­rom na esen­ci­jal­na pi­ta­nja oset­no su osla­bi­la. Na to su uti­ca­le i ak­tu­el­ne prilike u sa­moj knji­žev­no­sti; u od­no­su na ne­ve­ro­vat­no umno­ža­va­nje raz­li­či­tih knji­žev­nih i pa­rak­nji­žev­nih po­stu­pa­ka, sve je te­že bi­lo pre­ci­zno odre­đi­va­nje gra­ni­câ iz­me­đu ono­ga što bi tre­ba­lo de­fi­ni­sa­ti kao „knji­žev­nost“ i ono­ga što taj na­ziv ne za­slu­žu­je.52 Za­to je ve­lik broj te­o­re­ti­ča­ra i is­tra­ži­va­ča knji­žev­no­sti od­u­stao od pi­ta­nja o nje­noj suš­ti­ni u ko­rist od­go­vo­ra na pi­ta­nje o raz­li­či­tim for­ma­ma de­lo­va­nja knji­žev­no­sti na nje­ne (kon­kret­ne ili po­ten­ci­jal­ne) či­ta­o­ce. Pre­ma miš­lje­nju po­me­nu­tog Džo­na­ta­na Ka­le­ra, mo­gu se na­ bro­ja­ti ba­r če­ti­ri na­či­na de­lo­va­nja da­tog tek­sta za­hva­lju­ju­ći ko­ji­ma ima­mo od­re­đe­nu osno­vu da sma­tra­mo kako je ne­ki tekst knji­žev­ ni. Pr­vo, ta­kav tekst su­spen­du­je zah­tev ra­zu­mlji­vo­sti (na­su­prot prak­tič­nim tek­sto­vi­ma – na pri­mer, uput­stvi­ma za upo­tre­bu ne­kog ure­đa­ja). Ne mo­ra­mo oba­ve­zno od­mah da shva­ti­mo knji­žev­ni tekst – do­da­je Ka­ler – do raz­u­me­va­nja mo­že da do­đe tek po­sle od­re­đe­ nog vre­me­na. Dru­go, tekst nas na­vo­di na re­flek­si­ju o upo­tre­blje­nim sred­stvi­ma iz­ra­ža­va­nja. Tre­će, dovodi do raz­miš­lja­nja o zna­če­nju. Če­tvr­to, pri­uš­ću­je uži­va­nje u či­ta­nju.53 Tre­ba još na­po­me­nu­ti da su svi ovi na­či­ni „de­lo­va­nja“ knji­žev­nog tek­sta ne­ras­ki­di­vo po­ve­za­ni s pro­ce­si­ma či­ta­nja. Da­kle, od­stu­pa­nje od esen­ci­ja­li­zma za­jed­nič­ki uče­stvu­je s ovim, na­ro­či­to po­sled­njih go­di­na, oči­gled­nim za­o­kre­ tom na­u­ke o knji­žev­no­sti ka in­ter­pre­ta­ci­ji, a sa­mim tim – nje­nog od­stu­pa­nja od na­u­ke. Ko­li­ko je, da­kle, u XX ve­ku hi­je­rar­hi­ja zna­ča­ja, ko­ju su usta­no­vi­ li te­o­re­ti­ča­ri, od­lu­ču­ju­će de­lo­va­la u ko­rist na­u­ke (da­kle, isto­vre­me­no „sna­žne“ te­o­ri­je ko­ja je za nju stva­ra­la isto ta­ko sna­žne osno­ve), to­li­ ko u XXI vek ula­zi­mo s ve­o­ma iz­ra­že­nim pre­fe­ren­ci­ja­ma u ko­rist in­ ter­pre­ta­ci­je. Mo­že se čak re­ći da XXI vek po­či­nje u zna­ku in­ter­pre­ta­ci­ je u od­no­su na ko­ju te­o­ri­ja mo­že da oba­vlja sa­mo prak­tič­nu funk­ci­ju. 52 J. Cul­ler, „Knji­žev­nost – što je to i je li to bit­no?“, u: Knji­žev­na te­o­ri­ja. Vr­lo kra­tak uvod, Za­greb, 2001, str. 27–52, prevod: Fi­lip i Ma­ri­ja­na Ha­mer­šak. 53 Ibid., str. 52.

40

Književne teorije XX veka

U po­sled­nje vre­me ve­o­ma če­sto se sre­će­mo i s miš­lje­njem o tome da se ne mo­že stvo­ri­ti ne­ka je­din­stve­na „ve­li­ka“ te­o­ri­ja ko­ja bi, po ugle­ du na De­kar­to­vu Mat­he­sis Uni­ver­sa­lis, bi­la u sta­nju da ob­u­hva­ti i si­ste­ma­ti­zu­je sve, a ta se pri­med­ba, opet, ne od­no­si sa­mo na te­o­ri­ju knji­žev­no­sti. Po­sma­tra­či ak­tu­el­nih pro­me­na u hu­ma­ni­stič­kim na­u­ ka­ma uve­ra­va­ju nas da bi tre­ba­lo da pri­hva­ti­mo ove neo­gra­ni­če­no brojne po­je­di­nač­ne lo­kal­ne te­o­ri­je sa in­di­vi­du­al­nim kri­te­ri­ju­mi­ma ra­ci­o­nal­no­sti i, šta­vi­še – da pri­zna­mo kako upra­vo ova­kvo sta­nje brojnosti i ra­zno­vr­sno­sti na naj­bo­lji na­čin od­sli­ka­va duh na­še epo­ he. Ima, na­rav­no, do­sta is­prav­nog u ta­kvom uve­re­nju, na­ro­či­to kad se ima u vi­du da ta vr­sta plu­ra­li­stič­kog i li­be­ral­nog ras­po­lo­že­nja da­ nas vla­da go­to­vo u svim obla­sti­ma hu­ma­ni­stič­kih na­u­ka, a ne sa­mo u pro­u­ča­va­nju knji­žev­no­sti. Ako bi se, ipak, i po­red po­mah­ni­ta­log plu­ra­li­zma, da­nas mo­glo (ve­o­ma opre­zno) go­vo­ri­ti o naj­u­ti­caj­ni­joj ide­ji te­o­ri­je, on­da bi ona tre­ba­lo da bu­de de­fi­ni­sa­na kao ši­ro­ki, in­ter­di­sci­pli­nar­ni, vi­še­kon­tek­ stu­al­ni i isto­rij­ski pro­men­ljiv uni­ver­zum ukup­nog zna­nja upo­tre­blji­ vog u pro­ce­su či­ta­nja knji­žev­no­sti – da­kle, kao oblast ko­ja ne či­ni osno­ve, kri­te­ri­ju­me ili do­ka­ze za po­stup­ke in­ter­pre­ta­ci­je knji­žev­no­ sti, već ih mak­si­mal­no obo­ga­ću­je i obez­be­đu­je im sve vi­še no­vih je­zi­ka i kon­tek­stâ. Naj­no­vi­ja te­o­ri­ja, sa­mim tim, sve­sno od­u­sta­je od pi­ta­nja o uni­ver­zal­noj suš­ti­ni knji­žev­no­sti ili o opštim uslo­vi­ma mo­ guć­no­sti in­ter­pre­ta­ci­je. Za­to po­sta­je neš­to po­put ši­ro­ko shva­će­ne po­e­ti­ke kul­tu­re ko­ja umno­ža­va in­te­re­sant­ne opi­se knji­žev­no­sti i ši­ri nje­no raz­u­me­va­nje sve no­vi­jih obla­sti.

Plu­ra­li­zam i „lo­kal­ne“ te­o­ri­je

Sa­vre­me­na de­fi­ni­ci­ja te­o­ri­je knji­žev­no­sti

Te­o­ri­ja kao po­e­ti­ka kul­tu­re

Re­zi­me Me­đu naj­va­žni­je iz­vo­re sa­vre­me­ne te­o­ri­je knji­žev­no­sti tre­ba ubro­ ja­ti po­e­ti­ku, re­to­ri­ku i knji­žev­nu kom­pa­ra­ti­sti­ku, kao i fi­lo­zo­fi­ju u okvi­ru ko­je su, po­čev od sta­rog ve­ka, po­sta­vlja­na pi­ta­nja o iz­vo­ru knji­žev­no­sti54 i nje­noj pri­ro­di. Te­o­ri­ja knji­žev­no­sti je, po­čev od XX ve­ka, ko­ri­sti­la i is­ku­stva dru­gih hu­ma­ni­stič­kih di­sci­pli­na, i ne sa­mo 54 Pri tome je ce­li­na knji­žev­ne pi­sme­no­sti u da­naš­njem shva­ta­nju, po­čev od sta­rog ve­ka pa sve do po­čet­ka XIX ve­ka, ob­u­hva­ta­na ter­mi­nom „po­e­zi­ja“. Ter­min „knji­žev­nost“ (u sa­daš­njem zna­če­nju) u je­zik je uve­la tek An Lu­iz Žer­men de Stal-Holš­tajn (ču­ve­na Go­spo­đa de Stal), po­ja­viv­ši se, na pri­mer, u nje­noj knji­zi De la littéra­tu­re con­sidérée dans ses rap­ports avec les in­sti­tu­ti­ ons so­ci­a­les (O knji­žev­no­sti raz­ma­tra­noj u ve­zi s druš­tve­nim in­sti­tu­ci­ja­ma) iz­da­te 1800. go­di­ne. Uvod

41

Iz­vo­ri sa­vre­me­ne te­o­ri­je knji­žev­no­sti

Pi­ta­nja ko­ja te­o­ri­ja knji­žev­no­sti po­sta­vlja

njih – osim ­ po­me­nu­tih, ta­ko­đe je ko­ri­sti­la i is­ku­stva lin­gvi­sti­ke, isto­ri­je i isto­ri­je knji­žev­no­sti, te­o­ri­je kul­tu­re, an­tro­po­lo­gi­je, te­o­ri­je umet­no­sti, mu­zi­ko­lo­gi­je, psi­ho­lo­gi­je, so­ci­o­lo­gi­je i mno­gih dru­gih (a me­đu nji­ma i naj­no­vi­jih – kao što su po­li­ti­ko­lo­gi­ja, te­o­ri­ja me­ di­ja i in­for­ma­ti­ka). Na­u­kom o knji­žev­no­sti XX ve­ka do­mi­ni­ra­la je te­o­rij­ska re­flek­si­ ja, a ona je, opet, bi­la pre sve­ga u zna­ku pi­ta­nja fi­lo­zof­ske pri­ro­de.55 To su bi­la na­ro­či­to: 1. On­to­l o š­k a pi­t a­nj a – šta je knji­žev­nost? U če­mu se ogle­ da nje­na spe­ci­fič­nost? I naj­no­vi­je – da li uopšte tre­ba po­sta­ vlja­ti pi­ta­nje šta je knji­žev­nost? A ako tre­ba – mo­že li se već da­nas de­fi­ni­sa­ti nje­na uni­ver­zal­na suš­ti­na? 2. Epi­ste­ mo­l oš­k a i me­ to­ do­loš­ka pi­t a­nj a – ka­ko shva­ta­ mo knji­žev­no de­lo? Ka­ko se mo­že / tre­ba pro­u­ča­va­ti? I naj­no­ vi­je – da li se u ovom tre­nut­ku i da­lje mo­že go­vo­ri­ti o „sa­zna­va­nju“ knji­žev­no­sti? Ka­ko iz­gle­da me­to­do­loš­ka si­tu­a­ci­ja pro­u­ča­va­nja knji­žev­no­sti u okvi­ru ak­tu­el­nog sta­nja na­uč­ne me­to­do­lo­gi­je? I da li se knji­žev­nost i da­lje mo­že pro­u­ča­va­ti uz po­moć ne­ka­kvih „me­to­da“? 3. P i­t a­nj a i n­te r­ pre­ t a­ ci­j e – šta je in­ter­pre­ta­ci­ja knji­žev­nog de­la? Ko­je su nje­ne gra­ni­ce i mo­guć­no­sti? Ka­kav je od­nos iz­me­đu te­o­ri­je i prak­se in­ter­pre­ta­ci­je? Šta je „pra­vil­na / pra­ va in­ter­pre­ta­ci­ja“? Uz po­moć ka­kvih kri­te­ri­ju­ma se mo­že od­re­di­ti nje­na pra­vil­nost? Ka­kvi su kri­te­ri­ju­mi vred­no­va­nja in­ter­pre­ta­ci­je? I naj­no­vi­je – da li uopšte tre­ba raz­ma­tra­ti in­ ter­pre­ta­ci­ju po­mo­ću ka­te­go­ri­je kri­te­ri­ju­ma pra­vil­no­sti / ne­ pra­vil­no­sti? I ko­ju funk­ci­ju u prak­si in­ter­pre­ta­ci­je knji­žev­no­ sti oba­vlja­ju no­vi (kul­tur­ni, etič­ki, po­li­tič­ki, pol­ni, sek­su­al­ni i sl.) kon­tek­sti / je­zi­ci? 4. Pi­t a­nj a su­bj ek ( a ) t a – te, da­kle, svih uče­sni­ka knji­žev­nog ži­vo­ta (pi­sa­ca i či­ta­la­ca, po­ši­lja­la­ca i pri­ma­la­ca, stva­ra­la­ca i nji­ho­vih in­ter­pre­ta­to­ra) kao i svih su­bjek­tiv­nih ulo­ga ugra­ đe­nih u struk­tu­ru knji­žev­nog de­la: ko je autor? Ko je či­ta­lac? Ka­ko ko­mu­ni­ci­ra­ju pu­tem knji­žev­nog de­la? Ka­kav je od­nos iz­me­đu stvar­nih pi­sa­ca i či­ta­la­ca i nji­ho­vih ulo­ga iz­ra­že­nih pu­tem pra­vi­la or­ga­ni­za­ci­je knji­žev­nog de­la? I naj­no­vi­je – ka­ ko se da­nas mo­že go­vo­ri­ti o su­bjek­tu knji­žev­no­sti? Da li je on sa­mo iz­ve­sna kon­struk­ci­ja? Ili oso­ba ko­ja ima te­lo, ču­la, pol, že­lje, sek­su­al­nu opre­de­lje­nost? Da li pred­sta­vlja od­re­đe­nu 55 Da­nas se tre­ba po­zva­ti na fran­cu­sku tra­di­ci­ju u ko­joj je te­o­ri­ja knji­žev­no­sti odav­no shva­ta­na kao vr­sta opšte fi­lo­zo­fi­je knji­žev­no­sti.

42

Književne teorije XX veka

na­ci­o­nal­nu, ra­snu ili et­nič­ku gru­pa­ci­ju? Da li iz­ra­ža­va od­re­ đe­nu ide­o­lo­gi­ju, etič­ka ili po­li­tič­ka uve­re­nja? 5. Me­t a­te­o­r ij­ sk a pi­t a­nj a – ka­kav je epi­ste­mo­loš­ki i on­to­ loš­ki sta­tus sa­me te­o­ri­je knji­žev­no­sti / na­u­ke o knji­žev­no­sti? Te, da­kle: ka­kve su nji­ho­ve mo­guć­no­sti / gra­ni­ce? Ka­kav je od­nos te­o­rij­skih (me­ta­te­o­rij­skih) je­zi­ka pre­ma knji­žev­nom je­zi­ku? I, naj­no­vi­je – da li te­o­ri­ja knji­žev­no­sti još uvek po­sto­ ji? Ako po­sto­ji, u kom ob­li­ku? I da li se o knji­žev­no­sti mo­že pi­sa­ti uz po­moć ne­kog me­ta­je­zi­ka? Ova pi­ta­nja po­sta­vlja­la je se­bi za­pra­vo sva­ka sle­de­ća ge­ne­ra­ci­ ja te­o­re­ti­ča­ra, ma­da su oni – oči­gled­no, u za­vi­sno­sti od kon­cep­ci­ je, stru­je, prav­ca ili ško­le ko­ju su pred­sta­vlja­li – te­žiš­te pre­no­si­li ili na me­to­do­loš­ka (kao, na pri­mer, u po­zi­ti­vi­zmu), on­to­loš­ka (kao što se to če­sto de­ša­va­lo u pr­voj po­lo­vi­ni XX ve­ka), me­ta­te­o­rij­ska pi­ta­ nja (kao, na pri­mer, u ra­noj fa­zi poststruk­tu­ra­li­zma) ili na ona ne­ po­sred­no po­ve­za­na s in­ter­pre­ta­ci­jom (kao, na pri­mer, u ka­snoj fa­zi poststruk­tu­ra­li­zma) i slič­no. Dvadeset prvi vek, opet, mno­go do­sled­ni­je pre­o­bli­ku­je tra­di­ci­o­ nal­nu te­o­ri­ju knji­žev­no­sti u p o­e­ t i­ ku ku l­tu­re. Kao naj­no­vi­je ten­ den­ci­je u na­u­ci o knji­žev­no­sti i te­o­ri­ji knji­žev­no­sti mo­gu se sma­tra­ti: – oči­to pre­ba­ci­va­nje te­žiš­ta in­te­re­so­va­nja na po­stup­ke in­ter­pre­ta­ ci­je (tre­ti­ra­ju­ći te­o­ri­ju sa­mo kao je­dan od ko­ri­snih dis­kur­sa ili kao brojnost je­zi­ka po­de­snih u pro­ce­su shva­ta­nja knji­žev­no­sti); – od­u­sta­ja­nje od esen­ci­ja­li­zma i za­o­kret u prav­cu prag­ma­ti­zma – te, da­kle, od­u­sta­ja­nje od tra­ga­nja za od­go­vo­ri­ma na esen­ci­jal­ na pi­ta­nja (na­ro­či­to na pi­ta­nje: „šta je knji­žev­nost?“) i pre­la­zak na prag­ma­tič­na pi­ta­nja (na­ro­či­to: „ka­ko knji­žev­nost de­lu­je?“); – pro­ši­re­nje okvi­ra in­ter­pre­ta­ci­je uz po­moć po­kre­ta­nja u in­ter­ pre­ta­tiv­nim po­stup­ci­ma svih mo­gu­ćih kul­tu­ro­loš­kih re­la­ci­ja knji­žev­nog de­la i uklju­či­va­nje ra­zno­vr­snih kul­tur­nih dis­kur­sa („kul­tur­nih“, shva­će­nih u naj­ši­rem zna­če­nju, na pri­mer, u po­li­ tič­kom, etič­kom, ra­snom, et­nič­kom, pol­nom, sek­su­al­nom i sl.). Ove ten­den­ci­je iz­gle­da­ju re­pre­zen­ta­tiv­no u od­no­su na naj­no­vi­ je sta­vo­ve pre­ma te­o­ri­ji knji­žev­no­sti – te­o­ri­ji ko­ja sve­sno od­u­sta­je od na­uč­nih i fun­da­men­ta­li­stič­kih te­žnji, po­sta­ju­ći in­ter­di­sci­pli­na­ ran dis­kurs, otvo­ren za raz­ne kul­tur­ne kon­tek­ste, dis­kurs ko­ji omo­ gu­ća­va da se in­te­re­sant­ni­je, ži­vlje i stva­ra­lač­ki­je či­ta knji­žev­nost. Mno­gi od po­me­nu­tih no­vih kon­tek­stâ te­o­ri­je knji­žev­no­sti po­ ja­vi­će se i u ovoj knji­zi – na­ro­či­to kad bu­de reč o naj­no­vi­jim sti­lo­ vi­ma in­ter­pre­ti­ra­nja knji­žev­no­sti na­sta­lih za­hva­lju­ju­ći uvo­đe­nju u knji­žev­no­te­o­rij­ski je­zik ka­te­go­ri­ja kao što su „ra­sa“, „et­nič­nost“, Uvod

43

Naj­no­vi­je knji­ žev­no-te­o­rij­ske ten­den­ci­je

Te­o­ri­ja kao in­ter­di­sci­pli­nar­ni dis­kurs

Isto­ri­ja te­o­ri­je

„post­ko­lo­ni­ja­li­zam“, „kul­tur­ni pol“ (gen­der), „te­lo“, „sek­su­al­nost“ ili „raz­li­či­tost“ (qu­e­er) i slič­no. Me­đu­tim, knji­ga ko­ju pre­da­je­mo či­ta­ o­cu u ru­ke je, pre sve­ga, krat­ka isto­ri­ja književnih te­o­ri­ja XX ve­ka ili – raz­li­či­tih me­to­do­lo­gi­ja po­moću ko­jih se u pro­te­klom ve­ku po­ ku­šao pro­tu­ma­či­ti fe­no­men knji­žev­no­sti i nje­nih ve­za sa stvar­noš­ ću. U si­tu­a­ci­ji u ko­joj već mo­že­mo da po­gle­da­mo na pro­te­kli vek iz per­spek­ti­ve sle­de­ćeg, ta­kva po­zi­ci­ja ima naj­vi­še ar­gu­me­na­ta iako već sa­ma for­mu­la­ci­ja „isto­ri­ja te­o­ri­jâ“ mo­že iz­gle­da­ti pro­tiv­reč­na. Ovo je, ipak, si­gur­no naj­bo­lji put ka to­me da te­o­ri­ja knji­žev­no­sti, na­ro­či­to naj­no­vi­ja, pre­sta­ne da bu­de iz­vor ne­mi­ra, bes­po­moć­no­sti i zbu­nje­no­sti. Ana Bu­žinj­ska

44

Književne teorije XX veka

Bi­bli­o­gra­fi­ja** Opšta Pri­ruč­ni­ci, mo­no­gra­fi­je, en­ci­klo­pe­di­je P. Ba­rry, Be­gin­ning The­ory: An In­tro­duc­tion to Li­te­rary and Cul­tu­ral The­ory, Man­che­ster–New York 1995. J. Cul­ler, Knji­žev­na te­o­ri­ja – vr­lo kra­tak uvod (prev. Fi­lip i Ma­ri­ja­na Ha­mer­ šak), Za­greb, 2001. The Cam­brid­ge Hi­story of Li­te­rary Cri­ti­cism, t. 7: From For­ma­lism to Poststruc­ tu­ra­lism, red. R. Sel­den, Cam­brid­ge 2005. Clo­se Re­a­ding: The Re­a­der, red. F. Len­tric­chia, A. Du­Bo­is, Dur­ham 2003. De­ba­ting Texts: A Re­a­der in Twen­ti­eth-Cen­tury Li­te­rary The­ory and Met­hod, red. R. Rylan­ce, Ox­ford 1987. A. Du­rant, N. Fabb, Li­te­rary Stu­di­es in Ac­tion, Lon­don–New York 1990. T. Eagle­ton, Knji­žev­na te­o­ri­ja (prev. Mia Per­van-Pla­vec), Za­greb, 1987. Encyclo­pe­dia of Con­tem­po­rary Li­te­rary The­ory: Ap­pro­ac­hes, Scho­lars, Terms, red. I. T. Ma­karyk, To­ron­to 1993. Encyclo­pe­dia of Li­te­ra­tu­re and Cri­ti­cism, red. M. Coyle et al., Lon­don 1990. French The­ory in Ame­ri­ca, red. S. Lo­trin­ger, S. Co­hen, New York 2001. K. Green, J. Le­Bi­han, Cri­ti­cal The­ory and Prac­ti­ce: A Co­ur­se­bo­ok, Lon­don–New York 1996. R. Har­land, Li­te­rary The­ory from Pla­to to Bart­hes: An In­tro­duc­tory Hi­story, New York 1999. In­tro­du­cing Cri­ti­cism at the 21th Cen­tury, red. J. Wol­freys, Edin­burgh 2005. W. Iser, How to Do The­ory, Ox­ford 2006. Is­su­es in Con­tem­po­rary Cri­ti­cal The­ory, red. P. Ba­rry, Lon­don 1987. *

Ka­ko bi srpskom čitaocu bila što pristupačnija književnona­uč­na literatura, u bibliografiju, uz sva­ko poglavlje, uz prevode celovitih de­la, na­ve­de­na je i originalna (na srpskom ili hrvat­skom) kao i prevedena sekundarna literatura (prim. urednika).

Uvod

45

The Johns Hopkins Gu­i­de to Li­te­rary The­ory and Cri­ti­cism, red. M. Gro­den, M. Kre­i­swirth, Bal­ti­mo­re–Lon­don 1994. V. B. Le­itch, Ame­ri­can Li­te­rary The­ory from Thir­ti­es to Eig­hti­es, New York 1988. Li­te­rary The­ory and Cri­ti­cism, red. P. Wa­ugh, Ox­ford 2006. Li­te­rary The­ory and Po­e­try: Ex­ten­ding the Ca­non, red. D. Mur­ray, Lon­don 1989. Li­te­ra­tu­ra. Te­o­ria. Me­to­do­lo­gia, red. D. Ulic­ka, War­sza­wa 1998. H. Mar­kje­vič, Na­u­ka o knji­žev­no­sti (prev. Sto­jan Su­bo­tin), Be­o­grad, 1974. H. Mar­ki­e­wicz, Li­te­ra­tu­ro­znaw­stwo i je­go są­si­edzt­wa, War­sza­wa 1989. H. Mar­ki­e­wicz, Wymi­ary dzi­e­ta li­te­rac­ki­e­go, Kraków 1984, u: idem, Pra­ce wybra­ne, t. 4, Kraków 1996. Z. Mi­to­sek, Te­o­rie ba­dań li­te­rac­kich, War­sza­wa 1998. Mo­dern Cri­ti­cism and The­ory: A Re­a­der, red. D. Lod­ge, Lon­don 1988. Mo­dern Li­te­rary The­ory: A Com­pa­ra­ti­ve In­tro­duc­tion, red. A. Jef­fer­son, D. Rob­bey, Lon­don 1982. Mo­dern Li­te­rary The­ory: A Re­a­der, red. P. Ri­ce, P. Wa­ugh, Lon­don–New York–Sydney–Auc­kland 1992. The New Prin­ce­ton Encyclo­pe­dia of Po­e­try and Po­e­tics, red. E. Pre­min­ger, T. V. F. B. Bor­gan, Prin­ce­ton 1993. Phi­lo­sophy of Li­te­ra­tu­re: Con­tem­po­rary and Clas­sic Re­a­dings: An Ant­ho­logy, red. E. John, D. McI­ver Lo­pes, Ox­ford 2004. R. Sel­den, Prac­ti­sing The­ory and Re­a­ding Li­te­ra­tu­re: An In­tro­duc­tion, He­mel Hempstead 1989. R. Sel­den, The The­ory of Cri­ti­cism from Pla­to to the Pre­sent: A Re­a­der, Lon­don 1988. R. Sel­den, P. Wid­dow­son, A Re­a­der’s Gu­i­de to Con­tem­po­rary Li­te­rary The­ory, Lon­don 2005. R. Tal­lack, Li­te­rary The­ory at Work:Three Texts, Lon­don 1987. The­ory in­to Prac­ti­ce: A Re­a­der in Mo­dern Li­te­rary Cri­ti­cism, red. K. M. New­ ton, Lon­don 1992. Twen­ti­eth Cen­tury Li­te­rary The­ory: A Re­a­der, red. K. M. New­ton, New York 1997. D. Wal­der, Li­te­ra­tu­re in the Mo­dern World: Cri­ti­cal Es­says and Do­cu­ments, Ox­ford 1990. R. Web­ster, Studying Li­te­rary The­ory: An In­tro­duc­tion, Lon­don–New York–Syd­ ney–Auc­kland 1990. R. Ve­lek, O. Vo­ren, Te­o­ri­ja knji­žev­no­sti (prev. Ale­skan­dar I. Spa­sić i Slo­bo­dan Đor­đe­vić), Be­o­grad, 1965. Reč­ni­ci P. Bro­o­ker, A. Glos­sary of Cul­tu­ral The­ory, Lon­don 2003. Cri­ti­cal Terms for Li­te­rary Study, red. F. Len­tric­chia, J. McLa­ug­hlin, Chi­ca­ go–Lon­don 1990. 46

Književne teorije XX veka

J. A. Cud­don, A Dic­ti­o­nary of Li­te­rary Terms and Li­te­rary The­ory, Ox­ford 1991. J. Hawt­horn, A Con­ci­se Glos­sary of Con­tem­po­rary Li­te­rary The­ory, Lon­don–New York–Syd­ney–Auc­kland 1992. J. Hawt­horn, A Glo­ssary of Con­tem­po­rary Li­te­rary The­ory, Lon­don–New York–Syd­ney–Auc­kland 1994. Sł­ow­nik ter­minów li­te­rac­kich, red. J. Sł­a­wi­ń­ski, Wroc­law–War­sza­wa 1988. K. Wa­les, A Dic­ti­o­nary of Styli­stics, Lon­don 1989. J. Wol­freys, Cri­ti­cal Keywords in Li­te­rary and Cul­tu­ral The­ory, Ba­sing­sto­ ke–New York 2004. An­to­lo­gi­je Mo­der­na tu­ma­če­nja knji­žev­no­sti (red. M. Đur­či­nov, N. Ko­lje­vić i dr.), Sa­ra­je­ vo, 1981. M. Be­ker (iz­bor), Po­vi­jest knji­žev­nih te­o­ri­ja, Za­greb, 1979. M. Be­ker, Su­vre­me­ne knji­žev­ne te­o­ri­je, Za­greb, 1986; 1999². V. Bi­ti (ur.), Po­li­ti­ka i eti­ka pri­po­vi­je­da­nja, Za­greb, 2002. P. Mi­lo­sa­vlje­vić (prir.), Te­o­rij­ska mi­sao o knji­žev­no­sti, No­vi Sad, 1991. Su­vre­me­na tu­ma­če­nja knji­žev­no­sti (prir. Zden­ko Le­šić i dr.), Sa­ra­je­vo, 2006. Li­te­rary The­o­ri­es: A Re­a­der and Gu­i­de, red. J. Wol­freys, New York 1999. Li­te­rary The­ory: An Ant­ho­logy, red. J. Riv­kin, M. Ryan, Mal­den, Mass.–Ox­ ford 1998. The Nor­ton Ant­ho­logy of The­ory and Cri­ti­cism, red. V. B. Le­itch, New York–Lon­ don 2001. Post­mo­dern Li­te­rary The­ory: An Ant­ho­logy, red. L. Ni­all, Ox­ford 2000. Pro­blemy te­o­rii li­te­ra­tury, red. H. Mar­ki­e­wicz, se­ria 1–4, Wro­cł­aw 1967–1998 – an­to­lo­gia ro­zpraw ba­daczy pol­skich, pra­ce z lat 1945–1994. Te­o­ria ba­dań li­te­rac­kich za gra­ni­cą. An­to­lo­gia, oprac. S. Skwarczyńska, t. 1–4, Kraków 1965–1986 – od ro­mantyzmu do ro­ku 1945. Współcze­sna te­o­ria ba­dań li­te­rac­kich za gra­ni­cą. An­to­lo­gia, oprac. H. Mar­ki­e­ wicz, t. 1–4, Kraków 1976–1996.

Pu­bli­ka­ci­je po­sve­će­ne ak­tu­el­noj si­tu­a­ci­ji u knji­žev­noj te­o­ri­ji Af­ter Stran­ge Texts: The Ro­le of The­ory in the Study of Li­te­ra­tu­re, red. G. S. Jay, D. L. Mil­ler, Ala­ba­ma 1985. Avan­gar­da i tra­di­ci­ja (prir. Goj­ko Te­šić), Be­o­grad, 2002. P. A. Bové, In the Wa­ke of The­ory, Ha­no­ver 1992. E. N. Bruss, Be­a­u­ti­ful The­o­ri­es: The Spec­tac­le of Di­sco­ur­se in Con­tem­po­rary Cri­ti­cism, Bal­ti­mo­re 1982. A. Burzyńska, Anty-Te­o­ria li­te­ra­tury, Kraków 2006. Uvod

47

A. Burzyńska, „Po­etyka po struk­tu­ra­li­zmie“, u: Po­etyka bez gra­nic, red. W. Bo­ lec­ki, W. To­ma­sik, War­sza­wa 1995. A. Burzyńska, Poststruk­tu­ra­lizm, de­kon­struk­cja, fe­mi­nizm, „gen­der“, dyskursy mni­ej­szo­ś­ci i co da­lej? [u:] Spor­ne i bez­spor­ne pro­blemy współxze­snej wi­ edzy o li­te­ra­tur­ze, red. W. Bo­lec­ki, R. Nycz, War­sza­wa 2002. A. Burzyńska, Te­o­ria czy post­te­o­ria?, [u:] Kryzys czy pr­zełom. Stu­dia z te­o­rii i hi­sto­rii li­te­ra­tury, red. M. Lu­bel­ska, A. Łeb­kow­ska, Kraków 1994. Con­se­qu­en­ces of The­ory, red. J. Arac, B. Johnson, Bal­ti­mo­re–Lon­don 1991. T. Eagle­ton, Te­o­ri­ja i na­kon nje (prev. Dar­ko Pol­šek), Za­greb, 2005. The Fu­tu­re of Li­te­rary The­ory, red. R. Co­hen, New York–Lon­don 1989. P. Grif­fith, Li­te­rary The­ory and En­glish Te­ac­hing, Mil­tar Keynes–Phi­la­delp­hia 1987. M. Kri­e­ger, The In­sti­tu­ti­o­n of The­ory, Bal­ti­mo­re–Lon­don 1994. M. Kri­e­ger, „Li­te­rary In­ven­tion and the Im­pul­se to The­o­re­ti­cal Chan­ge“, NLH 1986, nr 18, s. 191–208. M. Kri­e­ger, Words abo­ut Words abo­ut Words: The­ory, Cri­ti­cism, and the Li­te­ rary Text, Bal­ti­mo­re–Lon­don 1988. Kryzys czy pr­ze­łom. Stu­dia z te­o­rii i hi­sto­rii li­te­ra­tury, red. M. Lu­bel­ska, A. Łeb­ kow­ska, Kraków 1994. Li­fe af­ter The­ory, red. M. Payne, J. Schad, Lon­don–New York 2003. Li­te­rary The­ory’s Fu­tu­re, red. J. Na­to­li, Ur­ba­na 1989. Li­te­rary The­ory To­day, red. P. Col­li­er, H. Geyer-Ryan, New York 1990. S. Lynn, Texts and Con­texts: Wri­ting abo­ut Li­te­ra­tu­re with Cri­ti­cal The­ory, New York 1994. Po struk­tu­ra­li­zmie. Współcze­sne ba­da­nia te­o­retyczno­li­te­rac­kie, red. R. Nycz, Wro­cł­aw 1992. W. Rig­hter, The Myth of The­ory, Cam­brid­ge 1994. Spor­ne i bez­spor­ne pro­blemy współcze­snej wi­edzy o li­te­ra­tur­ze, red. W. Bo­le­cki, R. Nycz, War­sza­wa 2002. Tra­cing Li­te­rary The­ory, red. J. Na­to­li, Ur­ba­na–Chi­ca­go 1987. Wri­ting The­ory and Cri­ti­cal The­ory, red. J. Clif­ford, J. Schilb, New York 1994.

A. Bur­žinj­ska

48

Književne teorije XX veka

I. PSI­HO­A­NA­LI­ZA

Ma­te­ri­jal sek­su­al­nih pred­sta­va ne mo­že bi­ti pred­sta­vljen u snu u pra­vom ob­li­ku već mo­ra bi­ti za­me­njen nje­go­vim sa­dr­ža­ jem po­mo­ću na­po­me­na, alu­zi­ja i dru­gih na­či­na po­sred­nog pred­sta­vlja­nja ko­ji u sno­vi­ma ni­su ne­po­sred­no ra­zu­mlji­vi. Sig­mund Frojd1 Ne­sve­snost mo­žda naj­bo­lje raz­u­me­mo ako je shva­ti­mo kao pri­ro­dan or­gan ko­ji po­se­du­je stva­ra­lač­ku ener­gi­ju spe­ci­fič­nu za nju. Karl Gu­stav Jung2 Struk­tu­ri­ra­na ne­sve­snost ista je kao je­zik. Žak La­kan3

  

  

S. Frojd, Psi­ho­pa­to­lo­gi­ja sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta, No­vi Sad, 1973, str. 321, pre­ vod: H. Klajn. K. G. Jung, „Analitička psihologija i pogled na svet“ u: K. G. Jung, Duh i ži­ vot, Novi Sad, 1977, str. 57, prevod: D. i P. Milekić. J. La­can, Les qu­a­tre con­cepts fon­da­men­ta­ux de la psycha­nalyse. Sémi­na­i­re XI, Pa­ris, 2002, str. 28.

Šta je psi­ho­a­na­li­za? Tre­ba po­če­ti od oči­gled­ne kon­sta­ta­ci­je: psi­ho­a­na­li­za je u pr­vom re­du te­ra­pi­ja i upra­vo kao ta­kva na­sta­la je kra­jem XIX ve­ka. Kad se na pre­ la­zu iz osam­de­se­tih u de­ve­de­se­te go­di­ne mla­di beč­ki le­kar Sig­mund Frojd (1856–1939), za­jed­no sa Jo­ze­fom Bro­je­rom, ba­vio žen­skim hi­ste­ rič­nim sta­nji­ma, is­po­sta­vi­lo se da pa­ci­jent­ki­nja, ka­sni­je u psi­ho­a­na­li­tič­ koj tra­di­ci­ji po­zna­ta kao Ana O., po­sle pri­me­ne hip­no­ze pri­ča o okol­ no­sti­ma na­stan­ka tra­u­mâ. Pri­ča­nje ubla­ža­va simp­to­me zbog če­ga je Bro­jer iz­veo za­klju­čak o ne­po­sred­noj ve­zi „go­vor­ne te­ra­pi­je“ (tal­king cu­re) i le­če­nja. Psi­ho­a­na­li­za se po­ka­za­la kao ka­tar­zič­ka me­to­da (ta­ko je Bro­jer na­zvao svoj po­stu­pak) jer „či­sti“ psi­hu po­mo­ću pri­če ko­ju po­ kre­će le­kar. Poš­to go­vor (pri­ča) do­vo­di do čiš­će­nja, on­da i knji­žev­nost mo­že da vr­ši ka­tar­zič­ku funk­ci­ju. Kli­nič­ki pri­me­ri ko­je Frojd ko­ri­sti u Tu­ma­če­nju sno­va (1900) slu­že kao exem­pla ko­ji, pod­vrg­nu­ti in­ter­pre­ta­ ci­ji, ob­jaš­nja­va­ju po­na­ša­nje pa­ci­je­na­ta, a sa­mim tim raz­re­ša­va­ju skri­ve­ ne su­prot­no­sti u nji­ho­voj psi­hi. Psi­ho­a­na­li­za je te­ra­pi­ja ko­ja se za­sni­va na stva­ra­lač­kom ko­riš­će­nju Lust zum fa­bu­li­e­ren, za­do­volj­stva ko­je pru­ ža pri­ča­nje. Pr­vu pri­ču (tekst ko­ji se in­ter­pre­ti­ra) gra­di pa­ci­jent, dru­gu (sa­mu in­ter­pre­ta­ci­ju) – le­kar ko­ji ■ TAL­KING CU­RE (do­slov­no: le­če­ ob­je­di­nja­va bi­o­gra­fi­ju pa­ci­jen­ta i nje go­vo­rom) – iz­raz ko­ji je pro­naš­la tu­ma­či ne­ra­zu­mlji­ve frag­men­te. pa­ci­jent­ki­nja Ber­ta fon Pa­pen­hajm Ovo da­va­nje smi­sla ne­ra­zu­m(po­zna­ta u psi­ho­a­na­li­zi kao „Fräulein lji­vom psi­hič­kom ži­vo­tu jeste An­na O.“) da bi od­re­di­la psi­ho­a­na­li­zu osno­va psi­ho­a­na­li­ze kao te­ra­pi­je. kao le­če­nje hi­ste­ri­je po­mo­ću hip­no­ze. Pre­ma La­ka­nu, „ne­sum­nji­vo je da ova pret­po­stav­ka ko­ju su­bjekt stva­ra o svo­joj isto­ri­ji, ona­kva ka­kvu usta­no­vlju­je go­vor upu­ćen dru­go­me, pred­sta­vlja te­melj no­vog me­to­da ko­jem Frojd da­je ime psi­ho­a­na­li­za“. Poš­to je psi­ho­a­na­li­ti­čar in­ter­pre­ ta­tor tu­đe pri­če, on­da in­ter­pre­ta­tor mo­že da bu­de ne­ko ko u pro­ce­su pa­žlji­vog či­ta­nja vra­ća či­ta­nom tek­stu nje­gov neo­sveš­ćen smi­sao. 

Ž. La­kan, Spi­si, Pro­sve­ta, Be­o­grad, 1983, str. 38, pre­vod: Da­ni­ca Mi­jo­vić i Fi­ lip Fi­li­po­vić.

I. Psihoanaliza

51

Psi­ho­a­na­li­za i te­ra­pi­ja

„Go­vor­na te­ra­pi­ja“

Za­do­volj­stvo pri­ča­nja

Psi­ho­a­na­li­za kao opšti te­o­rij­ski mo­del

Me­tap­si­ho­lo­gi­ja

Psi­ho­a­na­li­za = ho­li­stič­ka an­tro­po­lo­gi­ja

Su­bli­ma­ci­ja na­go­na

Psi­ho­a­na­li­za, me­đu­tim, ni­je sa­mo in­ter­pre­ta­tiv­no ori­jen­ti­sa­na kli­nič­ka te­ra­pi­ja. U pi­smu svom pri­ja­te­lju Fli­su, ko­ji je in­te­lek­tu­al­no pra­tio Froj­da u pi­o­nir­skim go­di­na­ma psi­ho­a­na­li­ze, Frojd je pi­sao: „Kao mlad čo­vek po­zna­vao sam sa­mo žud­nju za fi­lo­zof­skim zna­ njem, sa­da je na­me­ra­vam za­do­vo­lji­ti okre­ta­njem od me­di­ci­ne ka psi­ho­lo­gi­ji.“ Za­o­kret od me­di­ci­ne ka psi­ho­lo­gi­ji, u­opšte­no go­vo­re­ći – od bi­o­lo­gi­je ka fi­lo­zo­fi­ji – zna­či da je psi­ho­a­na­li­za za Froj­da, kao her­me­ne­u­ti­ka za Dil­ta­ja, po­sta­la opšti te­o­rij­ski mo­del (Frojd je ovaj mo­del na­zvao i fik­ci­jom) ko­ji ob­jaš­nja­va ljud­sku pri­ro­du i pred­sta­vlja osno­vu za ana­li­zu od­re­đe­nih po­na­ša­nja. Za­to što ova po­na­ša­nja ima­ju svoj iz­vor u ne­sve­snom, psi­ho­a­na­li­zma, ko­ja iz­la­zi iz­van (me­ ta-) ni­voa sve­sti, jeste me­tap­si­ho­lo­gi­ja. Isto kao što me­ta­fi­zi­ka iz­la­zi iz­van gra­ni­ca fi­zi­ke, ta­ko se i me­tap­si­ho­lo­gi­ja smeš­ta iz­van okvi­ra do­stup­nog psi­ho­lo­gi­ji ko­ja is­tra­žu­je svest. Me­tap­si­ho­loš­ki je­zik ko­ji je Frojd stvo­rio, a ko­ji se od­no­si na ne­sve­sne pro­ce­se, on je po­di­gao na ni­vo uni­ver­zal­nog je­zi­ka ko­ji tu­ma­či ce­lo­kup­nost ljud­skih po­na­ ša­nja. U tom smi­slu je psi­ho­a­na­li­za ne­sve­snog ho­li­stič­ka an­tro­po­lo­ gi­ja. Poš­to ne­sve­sno one­mo­gu­ća­va čo­ve­ku pot­pu­nu sa­mo­spo­zna­ju, to zna­či da sli­ka čo­ve­ka pod­le­že ra­di­kal­noj pro­me­ni i od pro­sve­ti­ telj­ske vi­zi­je ra­ci­o­nal­nog su­bjek­ta pre­tva­ra se u te­o­ri­ju su­bjek­ta traj­ no odvo­je­nog od sop­stve­ne suš­ti­ne. Čo­vek za­vi­si od osnov­nog pra­vi­la ko­je vla­da psi­hič­kim ži­vo­tom, a to je iz­be­ga­va­nje ne­pri­jat­no­sti po­ve­za­ne s ne­do­stat­kom za­do­vo­lja­ va­nja lju­bav­ne ener­gi­je (prin­cip za­do­volj­stva, Lust­prin­zip). Ta­ko se – pre­ma Froj­du – mo­gu ob­ja­sni­ti kul­tu­ra, re­li­gi­ja i druš­tve­ni ži­vot. U Ne­la­god­no­sti u kul­tu­ri či­ta­mo: „Za­da­tak ko­ji tre­ba da se re­ši sa­sto­ji se u pre­meš­ta­nju na­gon­skih ci­lje­va te vr­ste ta­ko da ne mo­že da ih po­ go­di od­bi­ja­nje iz spo­ljaš­njeg sve­ta. Su­bli­ma­ci­ja na­go­na to pot­po­ma­že. Naj­vi­še po­sti­že ko ume do­volj­no da po­vi­si udeo za­do­volj­stva iz iz­vo­ ra psi­hič­kog i in­te­lek­tu­al­nog ra­da.“ Na­uč­no i umet­nič­ko stva­ra­laš­tvo vo­di ka „za­do­vo­lja­va­nju po­seb­ nog kva­li­te­ta“ ko­ji omo­gu­ća­va ■ SU­BLI­MA­CI­JA – pro­ces u kojem da spo­ljaš­nji svet ne od­ba­ci na­še do­la­zi do ne­sek­su­al­ne in­ve­sti­ci­je sek­ su­al­ne ener­gi­je. Li­bi­do bi­va usme­ren že­lje. I kul­tu­ra i re­li­gi­ja predstav­ ne na erot­ski obje­kat že­lje već na ne­ki ljaju za Froj­da me­sto za­do­vo­lja­va­ dru­gi cilj, na pri­mer, na umet­nič­ko de­ nja sek­su­al­nog na­go­na nje­go­vim lo ko­je sa­mim tim po­sta­je in­stru­ment pre­meš­ta­njem. U tom smi­slu, gu­še­nja. U Tri ras­pra­ve o sek­su­al­noj psi­ho­a­na­li­tič­ko (tač­ni­je: post­froj­ te­o­ri­ji Frojd u su­bli­ma­ci­ji vi­di „je­dan od iz­vo­ra umet­nič­ke ak­tiv­no­sti“. dov­sko) tu­ma­če­nje knji­žev­no­sti 

52

S. Frojd, Iz kul­tu­re i umet­no­sti, Ma­ti­ca srp­ska, No­vi Sad, 1976, str. 281, pre­ vod: dr Đor­đe Bo­gi­će­vić. Književne teorije XX veka

te­ži­će ka ot­kri­va­nju i ime­no­va­nju na­gon­skog iz­vo­ra stva­ra­laš­tva. Ova­ko shva­će­na, psi­ho­a­na­li­za po­sta­je te­o­ri­ja stva­ra­lač­kog pro­ce­sa u ko­jem čo­vek, za­hva­lju­ju­ći umet­no­sti, na­sto­ji da re­ši erot­ske pro­ ble­me ko­ji ga mu­če. Osnov­no Froj­do­vo pi­ta­nje ne­sum­nji­vo gla­si: ka­ ko ra z­u­ me­t i i ob­j a­s ni­t i f u n k­c i­o­n i­s a­nj e p si­ he? U tom po­gle­du psi­ ho­a­na­ li­ z a j e t a­ ko­ đ e her­ me­ ne­u­t i­ k a, jer u pro­stor na kojem su do ta­da vla­da­la pri­rod­njač­ka ob­jaš­nje­nja uvo­di fi­lo­loš­ku ka­te­go­ri­ju tu­ ma­če­nja (Ausle­gung) i fi­lo­zof­sku ka­te­go­ri­ju shva­ta­nja (Ver­ste­hen). Frojd ka­že: tre­ba shva­ti­ti ono što se is­tra­žu­je, a to zna­či da je u ana­li­ zi (što će­mo ka­sni­je vi­de­ti) reč o smi­slu ko­ji se kri­je is­pod po­vr­ši­ne po­ja­va. U tom po­gle­du, psi­ho­a­na­li­ti­čar ko­ji pre­ko te­le­snih ma­ni­fe­ sta­ci­ja iš­či­ta­va skri­ve­na zna­če­nja jeste po de­fi­ni­ci­ji i n­te r­ pre­t a­tor. Psi­ho­a­na­li­za ne­pre­sta­no kru­ži iz­me­đu dva prin­ci­pa: te­le­snih ma­ni­ fe­sta­ci­ja i psi­hič­kih iz­vo­ra tih ma­ni­fe­sta­ci­ja. Iz tog raz­lo­ga psi­ho­a­ na­li­tič­ka in­ter­pre­ta­ci­ja tre­ti­ra knji­žev­ni tekst kao ma­ni­fe­sta­ci­o­nu struk­tu­ru u či­joj se du­bi­ni na­la­zi skri­ve­ni psi­hič­ki smi­sao. Psi­ho­a­na­li­za je, da­kle, te­ r a­pi­j a, jer le­či po­re­me­ća­je psi­hič­kog ži­vo­ta ot­kri­va­ju­ći nji­ho­ve skri­ve­ne uzro­ke (za­to je i he r­ me­ne­u­t i­ ka); ta­ko­đe je i me­ t ap­s i­ ho­lo­g i­j a jer iz­la­zi iz­van okvi­ra pred­me­ta psi­ho­loš­kih is­tra­ži­va­nja (svest). Kao te­ra­pi­ja i kao me­tap­si­ho­lo­gi­ja, psi­ho­a­na­li­za je isto­vre­me­no i an­t ro­p o­lo­g i­j a jer se iz­jaš­nja­va o to­ me šta je čo­vek i ka­ko se on od­no­si pre­ma sve­tu. Poš­to taj od­nos če­ sto po­pri­ma umet­nič­ki ka­rak­ter, psi­ho­a­na­li­za je i te­o­r i­j a st v a­ra­ l ač­ko g pro­ ce­ s a. Sve ove di­men­zi­je psi­ho­a­na­li­ze do­pri­no­se nje­noj atrak­tiv­no­sti za is­tra­ži­va­če knji­žev­no­sti ko­ji knji­žev­ni tekst shvata­ju kao ma­ni­fe­sta­ci­ju ljud­ske psi­he, a ljud­sku psi­hu kao tekst otvo­ren za in­ter­pre­ta­ci­ju.

Te­o­ri­ja stva­ra­lač­kog pro­ce­sa

Psi­ho­a­na­li­ti­čar kao in­ter­pre­ta­tor

Pet di­men­zi­ja psi­ho­a­na­li­ze

Ana­li­za ljud­ske psihe Da bi se shva­ti­le mo­guć­no­sti po­ve­zi­va­nja psi­ho­a­na­li­ze s knji­žev­nim is­tra­ži­va­nji­ma, tre­ba se pr­vo za­pi­ta­ti ka­ko je Frojd pro­u­ča­vao psi­ hu. Ta­ko, psyche za Froj­da pred­sta­vlja vi­še­funk­ci­o­nal­ni tekst ko­ji se mo­že pod­vr­ći vi­še­sloj­noj ana­li­zi. Ana­li­za, ka­ko to Frojd zo­ve, psi­ hi č­ko g ap a­r a­t a pod­se­ća na ra­sta­vlja­nje ne­kog me­ha­ni­zma ko­ji je pre­stao da funk­ci­o­ni­še ka­ko tre­ba. Tre­ba raz­lo­ži­ti psi­hu na po­je­di­nač­ ne ele­men­te isto kao što se ras­kla­pa, na pri­mer, fo­to­a­pa­rat (ili upra­ vo tekst) i da­tim ele­men­ti­ma na­me­ni­ti od­re­đe­ne funk­ci­je, a za­tim ih opet sklo­pi­ti po­mo­ću ob­je­di­nja­va­ju­ćeg pro­jek­ta. Za­to je psi­ho­a­na­li­za I. Psihoanaliza

53

Ana­li­za psi­hič­kog apa­ra­ta

pret­hod­ni­ca struk­tu­ra­li­zma. Pre­ma Froj­du, psi­hič­ki apa­rat tre­ba pro­ u­ča­va­ti s tri aspek­ta: to­po­loš­kog, ener­get­skog i eko­nom­skog. 1. To­p o­l oš­k i asp ekt (grč. to­pos – me­sto). Frojd je stvo­rio te­ o­ri­ju pro­stor­nog raz­li­ko­va­nja psi­hič­kog apa­ra­ta. Na­ša psi­ha, do­ka­zi­vao je, ni­je ne­de­lji­va ce­li­na, već se u njoj mo­gu raz­li­ ko­va­ti po­seb­ne sfe­re ko­je su od­go­vor­ne za raz­li­či­te funk­ci­je. Ono što se de­ša­va na raz­li­či­tim me­sti­ma de­ter­mi­ni­še na­še po­na­ša­nje psi­he na ra­zno­vr­sne na­či­ne. Pre sve­ga, tre­ba is­ ta­ći po­sto­ja­nje s fe­ re ne­ s ve­ snog či­je ot­kri­će pred­sta­vlja naj­ve­ći Froj­dov do­pri­nos. To zna­či da ljud­ska psi­ha ni­je u pot­pu­no­sti sve­sna sa­me se­be i da u na­ma po­sto­je sfe­re ko­ je ne pod­le­žu ra­ci­o­nal­noj kon­tro­li. Frojd je po­re­dio svo­ja do­stig­nu­ća s Ko­per­ni­ko­vim i Dar­vi­no­vim do­stig­nu­ći­ma i pi­sao kako psi­ho­a­na­li­za „na­sto­ji da do­ka­že da ‘ja’ ni­je go­ spo­dar čak ni u sop­stve­noj ku­ći, već da se mo­ra za­do­vo­lji­ti vr­lo oskud­nim in­for­ma­ci­ja­ma o ono­me što se ne­sve­sno do­ ga­đa u nje­go­vom umu“. Na taj na­čin Frojd je istu­pao pro­tiv k a r­ te­ z i­ja n­ s kog shv a­t a­ nja su­bjek­ t a ko­ji se ru­ko­vo­di ap­so­lut­nom ra­zu­mlji­voš­ću sa­mog se­be i sa­mim ■ NE­GA­CI­JA (nem. Ver­ne­i­nung) – pre­ma Froj­du, pro­ces, za­hva­lju­ju­ći tim se upi­sao u an­ti­kar­ ko­jem in­te­lekt utvr­đu­je ono što je po­ te­zi­jan­sku her­me­ne­u­ ti­snu­to, osta­vlja­ju­ći ga u emo­ci­o­nal­ tič­ku stru­ju. Po­čev od noj sfe­ri u ne­na­ru­še­nom sta­nju. Frojd Ras­pra­va o hi­ste­ri­ji (Stu­ pi­še o „in­te­lek­tu­al­nom pri­hva­ta­nju dien über Hyste­rie, 1895) po­ti­snu­tog uz odr­ža­va­nje suš­ti­ne po­ti­ ski­va­nja“. Tru­de­ći se da do­pre do ono­ Frojd pri­hva­ta slo­je­vi­tu ga što pred­sta­vlja suš­ti­nu po­ti­snu­tog, struk­tu­ru ne­sve­snog: us- ana­li­ti­čar vr­ši ne­ga­ci­ju ne­ga­ci­je. po­me­ne stva­ra­ju „ar­hiv“ na­do­gra­đen na „pa­to­ge­no je­zgro“. Ana­li­za se za­sni­va na to­ me da se po­mo­ću ovog „ar­hi­va“ pro­dre do iz­vo­ra bo­le­sti, da­kle, na de­kon­struk­ci­ji (ra­sta­vlja­nju) tek­sta uspo­me­na i kon­stru­i­sa­nju no­vog tek­sta ko­ji ob­jaš­nja­va uzro­ke po­re­me­ ća­ja. Ovaj nov tekst jeste za­pra­vo in­ter­pre­ta­ci­ja. Evo­lu­ci­ja Froj­do­vih gle­diš­ta na­la­že da se raz­dvo­je dve to­ pi­ ke psyche. A. Od 1900. go­di­ne Frojd go­vo­ri o t r i s i­ste­ma: Svest (Sv), usko ve­za­na s per­cep­ci­jom, po­ve­zu­je nas sa sve­tom i na­la­ že nam da de­lu­je­mo pre­ma ra­ci­o­nal­nim kri­te­ri­ju­mi­ma. Po d­s ve st (Psv) kri­je u se­bi ono što po­ten­ci­jal­no mo­že bi­ti

To­po­gra­fi­ja psyche

Froj­dov pre­o­kret

Pro­tiv kar­te­zi­jan­skog su­bjek­ta

Pr­va Froj­do­va to­po­gra­fi­ja psi­he



54

Po­gle­da­ti: Her­me­ne­u­ti­ka. Književne teorije XX veka

osveš­će­no (pam­će­nje, zna­nje) i tu na­sta­je ver­ba­li­za­ci­ja ne­sve­ snih pred­sta­va. Na kra­ju, Ne­ s ve­ s no (Nsv) u se­bi sa­dr­ži sve ono što ni­ka­da ne mo­že bi­ti osveš­će­no i što pripa­da na­gon­ skoj (bi­o­loš­koj) sfe­ri, što stva­ra p o­t i­s nu­te s a­ dr­ž a­j e ko­ji ni­ka­da ni­su do­spe­li do Pod­sve­ sti. Das Un­be­wußte (ono što je ne­sve­sno) jeste „re­pre­zent na­go­na“. Ono što je ne­sve­sno, ni­ka­da se ne is­po­lja­va kao ta­kvo, već is­klju­či­vo kroz zna­kov­nu re­pre­zen­ta­ci­ju (što će iz­nu­di­ti nu­žnost in­ter­pre­ta­ci­je). To se na­ro­či­to od­no­si na že­ lje iz de­tinj­stva ko­je od Po d­s ve­st i de­li cen­zu­ra. Ana­li­ti­čar će mo­ra­ti da in­ter­pre­ti­ra po­ja­ve, simp­to­me, zna­ko­ve (je­zič­ ke), re­pre­zen­ta­ci­je po­ti­snu­tih na­go­na ka­ko bi do­pro do iz­ vo­ra bo­le­sti. Si­ste m Sv – Ps v strikt­no je odvo­jen od Nsv. Sva­ki si­stem ima svo­ju funk­ci­ju, ti­pič­ne pro­ce­se, svo­ju ener­ gi­ju za­po­se­da­nja i za­miš­lje­ne sa­dr­ža­je. Pro­laz iz­me­đu njih kon­tro­li­šu raz­li­či­te cen­zu­re. B. Od dva­de­se­tih go­di­na Frojd go­vo­ri o t r i i n­st an­ce iz­me­đu ko­jih ne­ma ta­ko iz­ra­že­nih gra­ni­ca: a. das Es (To, id ) je na­gon­ska (bez­lič­na) stra­na lič­no­sti (pr­vi put uve­de­na u de­lu Ego i id – Das Ich und das Es, 1923) ko­ ja pri­bli­žno od­go­va­ra Ne­sve­snom. Das Es je „ve­li­ka zbir­ka li­bi­da“, od­no­sno sek­su­al­ne ener­gi­je na­ta­lo­že­ne u bi­o­loš­kim iz­vo­ri­ma na­go­na (ova te­o­ri­ja vi­še je na­tu­ra­li­ ■ JA (nem. Ich, lat. ego) – pre­ma Froj­ du, deo psi­hič­kog apa­ra­ta smeš­ten iz­ stič­ka od pr­ve). Das Es me­đu na­gon­skog de­la (nem. Es, lat. je neo­b­u­zdan ha­os, ne­ id) i onog de­la ko­ji pred­sta­vlja in­ter­i­ iz­di­fe­ren­ci­ra­na sti­hi­ja o­ri­za­ci­ju druš­tve­nih (po­ro­dič­nih) nor­ ko­ja, na­su­prot or­ga­ni­zo­ mi i za­bra­na (nem. Über-Ich, lat. su­per­ va­nom das Ich (Ja), „ne­ e­go). Ja je od­bram­be­ni sto­žer lič­no­sti ma ni­ka­kvu or­ga­ni­za­ci­ u ne­u­ro­tič­nom kon­flik­tu. U La­ka­no­ ju“. Mo­že se re­ći kako voj kon­cep­ci­ji ego se po­ja­vlju­je kao či­ ne­po­ve­za­na li­bi­dal­na ni­lac ko­ji, za­hva­lju­ju­ći stva­ra­nju kom­ ener­gi­ja das Es ras­tva­ra pakt­nih pred­sta­va, ma­ski­ra pr­vo­bit­nu ne­po­ve­za­nost te­la (le corps mor­celé od do­le, ras­ta­če sna­žan – ras­par­ča­nog te­la). La­kan pra­vi raz­li­ kar­te­zi­jan­ski su­bje­kat. ku iz­me­đu dve in­stan­ce Ja: moi (ko­je b. das Ich (Ja, ego). Ja je uro­ je ide­al­na sli­ka) kao i je (ko­je upu­ću­je nje­no u Ono i funk­ci­o­ni­še na otu­đe­ni po­re­dak je­zi­ka).

■ KAT­HE­XIS (nem. Be­set­zung) – li­ bi­dal­ni (= na­gon­ski) okvir ko­ji ozna­ ča­va da se psi­hič­ka (sek­su­al­na) ener­ gi­ja ve­zu­je za ne­ku ide­ju ili obje­kat. Ter­min je stvo­rio en­gle­ski pre­vo­di­lac Froj­da Džejms Stre­či kako bi tač­no iz­ ra­zio ne­mač­ku reč Be­set­zung.



Pre­ma en­gle­skim pre­vo­di­ma uobi­ča­je­no je da se u ovom slu­ča­ju ko­ri­sti la­tin­ska ter­mi­no­lo­gi­ja: id, ego, su­per­e­go. Imaj­mo na umu, me­đu­tim, da Frojd ni­je upo­tre­blja­vao ove na­zi­ve, već je ko­ri­stio si­stem ne­mač­kih za­me­ni­ca: Es i Ich.

I. Psihoanaliza

55

Dru­ga Froj­do­va to­po­gra­fi­ja psi­he

Es – Ich – Über-ich = id – ego – su­per­ e­go

kao me­di­ja­tor iz­me­đu na­go­na i druš­tve­nih nor­mi, stva­ra­ju­ ći od­bram­be­nu stra­nu l i č­no­st i u su­ko­bu sna­ga. Opo­ zi­ci­ja iz­me­đu Ja i Ono jed­na­ka je opo­zi­ci­ji iz­me­đu ra­zu­ma i stra­sti. c. Über-Ich (Nad-Ja, su­per­e­go) je in­ter­i­o­ri­za­ci­ja za­bra­na i nor­ mi (ro­di­telj­skih, druš­tve­nih, kul­tur­nih), su­di­ja (cen­zor) Ja, in­stan­ca sa­ve­sti, sa­mo­po­sma­tra­nja in­ter­i­o­ri­zo­va­nih ide­a­la. „Nad-ja pro­iz­la­zi ne­po­sred­no iz ro­di­telj­ske in­stan­ci­je.“ 2. Ener­get­ski aspekt. Pre­ma Froj­du, psi­ha je re­zer­vo­ar na­gon­ ske ener­gi­je (li­bi­do: „ova­ko na­zi­va­mo ... ener­gi­ju onih na­go­ na ko­ji ima­ju ve­ze sa svim onim što mo­že­mo ozna­či­ti kao lju­bav“) ko­ja kru­ži i ko­ ■ LI­BI­DO – Pre­ma Froj­du, sek­su­al­ ja me­nja me­sto. Psi­hič­ki na ener­gi­ja (= na­gon­ska) ko­ja vla­da apa­rat te­ži ka to­me da je na­šim psi­hič­kim ži­vo­tom. Po­re­me­ za­dr­ži na što je mo­gu­će ća­ji u li­bi­dal­noj eko­no­mi­ji uzro­ku­ju ni­žem ni­vou. Poš­to psi­ psi­hič­ko ra­stroj­stvo. Kad do­đe do li­bi­dal­nog od­no­sa pre­ma ha te­ži da iz­beg­ne ne­za­ po­re­me­ća­ja stvar­no­sti, na­sta­je psi­ho­za. Kad bi­va do­volj­stvo (Lust­prin­zip), po­re­me­ćen od­nos iz­me­đu po­je­di­nih a ne­za­do­volj­stvo pro­iz- in­stan­ci psi­he (Ich, Es ili Über-Ich), ­la­zi zbog pre­ko­mer­ne na­ro­či­to iz­me­đu Es i Über-Ich na­sta­ ko­li­či­ne na­dra­ža­ja, apa- je ne­u­ro­za. Pre­ma Jun­gu, li­bi­do ima ­rat te­ži nji­ho­vom re­du- ši­re, ne sa­mo sek­su­al­no zna­če­nje i od­ re­đu­je psi­hič­ku ener­gi­ju kao ta­kvu. ­ko­va­nju te, da­kle, sla­blje­ nju ener­gi­je li­bi­da (to je prin­cip za­do­volj­stva ko­ji se – pa­žnja! – ne za­sni­va na po­ra­stu na­dra­ža­ja, kao u he­do­ni­stič­kim kon­ cep­ci­ja­ma, već na nji­ho­voj re­duk­ci­ji). „Iz­gle­da da je sva na­ša du­šev­na de­lat­nost upra­vlje­na na to da pri­ba­vi za­do­volj­stvo i iz­beg­ne ne­za­do­volj­stvo, da se auto­mat­ski re­gu­li­še prin­ci­pom za­do­volj­stva.“ Apa­rat ob­ra­đu­je ovu ener­gi­ju na raz­li­či­te na­ či­ne („po­ve­zu­je je“, od­la­že ras­te­re­će­nje itd.). Ne­u­speh apa­ra­ ta u ob­ra­di ove ener­gi­je iz­jed­na­ču­je se s psi­hič­kim smet­nja­ ma. Psi­ho­a­na­li­za kao te­ra­pi­ja ima za cilj da apa­ra­tu ko­ji ne funk­ci­o­ni­še do­bro po­vra­ti efi­ka­sno dej­stvo.

Ener­get­ski aspekt psi­hič­kog apa­ra­ta

Prin­cip za­do­volj­stva

3. E ko­nom­sk i asp ekt. Ras­po­re­đi­va­nje li­bi­dal­ne ener­gi­je mo­ že se ko­li­čin­ski od­re­di­ti po­mo­ću ka­te­go­ri­jâ ra­sta, pa­da, rav­ no­te­že. „Poš­to su kod tih pro­ce­sa za­do­volj­stva u pi­ta­nju ude­si

Eko­nom­ski aspekt psi­hič­kog apa­ra­ta

 

56

S. Frojd, Auto­bi­o­gra­fi­ja. No­va pre­da­va­nja za uvo­đe­nje u psi­ho­a­na­li­zu, Ma­ti­ca srp­ska, No­vi Sad, 1979, str. 151, pre­vod: dr Ni­ko­la Volf. S. Frojd, Uvod u psi­ho­a­na­li­zu, Ma­ti­ca srp­ska, No­vi Sad, 1976, str. 333, pre­ vod: dr Bo­ri­slav Lo­renc. Književne teorije XX veka

ko­li­či­na du­šev­nog uz­bu­đe­nja ili ener­gi­je, to po­sma­tra­nja te vr­ste na­zi­va­mo eko­nom­skim.“10 Osnov­ni prin­cip je sle­de­ći: sek­ su­al­na ener­gi­ja mo­ra bi­ti ras­te­ re­će­na. Su­bj e­kat z a­po­s e­da obj e­k at ene r­g i­j om (= za­lju­blju­je se [u ne­sek­su­a­li­zo­va­noj ver­zi­ji] ili ga že­li [u sek­su­al­noj ver­zi­ji]). Za­po­se­da­nje (= Be­set­ zung, ka­tek­si­ja) je po­ve­zi­va­nje li­bi­dal­ne ener­gi­je s pred­sta­vom pred­me­ta. De­ša­va se da su­bje­kat cr­pe ener­gi­ju iz pred­me­ta, ali ta­ da mo­ra neš­to s njom da ura­di. Kad ne uspe njo­me da ovla­ da, ona ta­da vla­da nji­me („to je ja­če od me­ne“). Sa psi­hič­kim (ne­u­ro­tič­nim) po­re­me­ća­ji­ma su­o­ča­va­mo se kad je eko­nom­ski ob­ra­čun sna­ga ne­jed­nak (= ne mo­že da do­đe do sek­su­al­nog pra­žnje­nja). Efe­kat ovog ne­u­jed­na­če­nog ob­ra­ču­na li­bi­dal­nih sna­ga (= po­ti­ski­va­nje) jesu strah („Raz­o­ča­ra­nje i te­žnja [de­ te­ta da bu­de sa maj­kom] pre­tva­ra­ju se u strah, da­kle li­bi­do ko­ji je po­stao ne­u­po­tre­bljiv i ta­ ■ NAR­CI­ZAM – fa­sci­na­ci­ja sop­stve­ da ne mo­že osta­ti u ko­le­blji­vom nom lič­noš­ću, lju­bav pre­ma sa­mom sta­nju, već se pra­zni u ob­li­ku se­bi. Emo­tiv­ni raz­voj čo­ve­ka, pre­ma stra­ha“)11 i nar­ci­zam (iz ra­znih Froj­du, za­sni­va se na pro­men­lji­vo­sti ta­ ko­zva­ne ka­tek­sis, od­no­sno is­pu­nje­nja raz­lo­ga li­bi­do ne mo­že da se in­ objek­ta erot­skom ener­gi­jom (= li­bi­do). ve­sti­ra u obje­kat, već bi­va usme­ Pr­vo­bit­ni nar­ci­zam od­re­đu­je in­te­re­so­ re­no ka Ja). Na taj na­čin Frojd va­nje de­te­ta sa­mim so­bom. Nje­go­vo do­ka­zu­je di­na­mič­nu struk­tu­ru pre­va­zi­la­že­nje ozna­ča­va lju­bav pre­ma psi­hič­kog apa­ra­ta kao efek­ta kon­ dru­goj oso­bi. Ne­u­speh li­bi­dal­nog za­ po­se­da­nja (od­no­sno ne­u­speh lju­ba­vi) flik­ta su­prot­sta­vlje­nih psi­hič­kih pro­u­zro­ku­je po­vla­če­nje Ja u sa­mog se­ si­la. Na­ša psi­ha je po­lje su­ko­blja­ be (se­kun­dar­ni nar­ci­zam). Nar­ci­zam va­nja si­la (si­ste­ma). Uopšte­ni­je je „po­vra­tak li­bi­da od objek­ta do Ja“. re­če­no: po­lje su­ko­blja­va­nja sve­ snog i ne­sve­snog – pre­ma pr­voj kon­cep­ci­ji psi­hič­kog apa­ra­ta ili das Ich i das Es – pre­ma dru­goj kon­cep­ci­ji tog apa­ra­ta. Na isti na­čin Frojd tu­ma­či i na­sta­ja­nje ne­u­ro­za, osnov­nog pred­me­ta in­te­re­so­va­nja psi­ho­a­na­li­ze. Ne­u­ro­za je psi­ho­ge­ ni po­re­me­ćaj či­ji su simp­to­mi sim­bo­lič­ki iz­raz psi­hič­kog

■ ŽA­LOST I ME­LAN­HO­LI­JA (nem. Tra­u­er und Me­lan­cho­lie) – dva Froj­ do­va poj­ma ko­ja uka­zu­ju na gu­bi­tak objek­ta. Is­tro­še­na ža­lost je pri­sta­nak na de­fi­ni­ti­van gu­bi­tak objek­ta i is­pu­ nja­va­nje psi­hič­kom ener­gi­jom dru­gog objek­ta. Me­lan­ho­li­ja je ne­is­tro­še­na ža­lost ko­ja pro­u­zro­ku­je in­ter­i­o­ri­za­ci­ ju objek­ta i ne­po­mi­re­nost s nje­go­vim gu­bit­kom uzro­ko­va­nim nar­ci­stič­kom ra­nom. Raz­li­ka iz­me­đu ža­lo­sti i me­lan­ ho­li­je za­sni­va se na to­me što se u ža­lo­ sti svet či­ni pra­znim, a u me­lan­ho­li­ji to po­sta­je su­bje­kat (Ja) ko­ji se iden­ti­fi­ ko­vao sa iz­gu­blje­nim objek­tom.

10 Ibid. 11 Ibid., str. 380. I. Psihoanaliza

57

Li­bi­dal­no osva­ja­nje objek­ta

Strah i nar­ci­zam

Strah i nar­ci­zam Kon­flikt su­prot­ sta­vlje­nih psi­hič­ kih si­la

Ne­u­ro­za

kon­flik­ta uko­re­nje­nog u proš­lo­sti. „Ne­u­ro­ze ne pro­iz­la­ze iz sek­su­al­no­sti, ne­go... za svo­je po­re­klo du­gu­ju kon­flik­tu iz­me­ đu ja i sek­su­al­no­sti.“12 „Lju­di obo­le­va­ju od ne­u­ro­ze kad im je od­u­ze­ta mo­guć­nost da za­do­vo­lje svoj li­bi­do, da­kle ... usled ‘us­kra­će­nja’, ... i da su nje­go­vi simp­to­mi upra­vo za­me­na za pro­ ma­še­no za­do­vo­lje­nje.“13 Poš­to je ne­mo­guć­nost za­do­vo­lje­nja sek­su­al­ne ener­gi­je uzrok ne­u­ro­za i iz­vor su­bli­ma­ci­je, psi­ho­a­ na­li­za – pri­me­nje­na u is­tra­ži­va­nji­ma umet­no­sti u froj­dov­skoj ver­zi­ji – uglav­nom se ba­vi ne­u­ro­ti­zo­va­nim su­bjek­tom ko­ji se iz­ra­ža­va po­mo­ću tek­sta. Knji­žev­ni tekst se ta­ko posmatra kao s i m­b o­l i č­ na re­ pre­ z e n­t a­ c i­j a ne­u­ ro­ze, a te­za o sim­bo­lič­ koj re­pre­zen­ta­ci­ji ne­sve­snog je naj­va­žni­ja psi­ho­a­na­li­tič­ka te­za u knji­žev­nim is­tra­ži­va­nji­ma ko­ju su pod­jed­na­ko za­stu­pa­le sve ori­jen­ta­ci­je u okvi­ru ško­le. Raz­li­ke se za­sni­va­ju je­di­no na to­ me da li se psi­ho­a­na­li­zi pod­vr­ga­va autor, u či­joj se bi­o­gra­fi­ji tra­že uzro­ci na­stan­ka ne­u­ro­ze, ili i sam tekst s ko­jeg pre­la­zak na auto­rov ži­vot uopšte ni­je po­uz­dan. Upo­re­do s „po­vrat­kom auto­ra“, ko­ji se tre­nut­no in­ten­zi­vi­ra u vi­du re­ak­ci­je na nje­go­vu struk­tu­ra­li­stič­ku i poststruk­tu­ra­li­stič­ku „smrt“, u te­o­ri­ji knji­ žev­no­sti, vra­ća se i ži­vo in­te­re­so­va­nje za psi­ho­a­na­li­zu su­bjek­ ta po­no­vo smeš­te­nog u ži­vot.

Knji­žev­ni tekst kao re­pre­zen­ta­ci­ ja ne­u­ro­ze

Her­me­ne­u­ti­ka i fe­no­me­no­lo­gi­ja

Psi­ho­a­na­li­za kao te­ra­pe­ut­ska simp­to­ma­to­lo­ gi­ja

Kao što već zna­mo, psi­ho­a­na­li­za je ta­ko­đe i her­me­ne­u­ti­ka kad se ba­vi tu­ m a­ č e­ nj e m te k­ s to­v a k a o s i mp­to­m i­ m a b o­l e­ st i. Poš­ to tu­ma­či­ti „zna­či na­ći ne­ki skri­ven smi­sao“,14 to pretpostavlja da psi­ho­a­na­li­za tra­ga za skri­ve­nim iz­vo­ri­ma zna­če­nja upi­sa­nih u tekst. Pret­po­stav­ka je sle­de­ća: „da simp­tom ima smi­sla i u ve­zi je s bo­le­sni­ ko­vim do­ži­vlja­ji­ma“15 i upra­vo zbog to­ga je psi­ho­a­na­li­za te­r a­p e­ut­ sk a s i mp­to­ma­to­l o­g i­j a. „Sva­ki put ka­da na­i­đe­mo na je­dan simp­tom, sme­mo za­klju­ či­ti da kod bo­le­sni­ka po­sto­je iz­ve­sni ne­sve­sni du­šev­ni pro­ce­ si ko­ji upra­vo sa­dr­že smi­sao simp­to­ma. Ali je ta­ko­đe po­treb­ no da taj smi­sao bu­de ne­sve­stan, da bi se simp­tom po­ja­vio. 12 13 14 15

58

Ibid., str. 328. Ibid., str. 322. Ibid., str. 78. Ibid., str. 240. Književne teorije XX veka

Iz sve­snih pro­ce­sa ne stva­ra­ju se simp­to­mi; čim su do­tič­ni ne­sve­sni pro­ce­si po­sta­li sve­sni, simp­tom mo­ra iš­če­znu­ti.“16 Upra­vo zbog to­ga je her­me­ne­u­ti­ka (= simp­to­ma­to­lo­gi­ja) isto­ vre­me­no i te­ r a­pi­j a, od­no­sno ukla­nja­nje simp­to­ma po­mo­ću in­ter­ pre­ta­ci­je nji­ho­vog skri­ve­nog smi­sla. Pri tom tre­ba ima­ti u vi­du da je za Froj­da in­ter­pre­ta­ci­ja (= tu­ma­če­nje, De­u­tung) sno­va bi­la ekvi­va­ lent is­tra­ži­va­nji­ma ne­u­ro­zâ i psi­ho­zâ („po­ka­za­će­mo smi­sao sno­va kao pri­pre­mu za pro­u­ča­va­nje ne­u­ro­za“).17 U obe sfe­re vla­da sa­vr­še­na struk­tu­ral­na po­du­dar­nost „jer je pro­u­ča­va­nje sno­va ne sa­mo naj­bo­lja pri­pre­ma za pro­u­ča­va­nje ne­u­ro­za, već je i sam san je­dan ne­u­ro­tič­ki simp­tom“.18 Ovu po­du­dar­nost tre­ba pro­ši­ri­ti i na knji­žev­ni tekst. Da­kle, Froj­du je sta­lo do dve stva­ri: shv a­t a­nj a sna (her­me­ ne­u­tič­ka te­ma) i ot­ k r i­v a­nj a nj e­ go­ve suš­t i­ ne (fe­no­me­no­loš­ka te­ma). Her­me­ne­u­ti­ka ne­u­ro­zâ mo­ra se za­sni­va­ti na fe­no­me­no­lo­gi­ji sno­va i obr­nu­to: her­me­ne­u­ti­ka sna omo­gu­ća­va da se for­mi­ra fe­no­ me­no­lo­gi­ja ne­u­ro­za. Od­go­vor na pi­ta­nje šta je i ka­ko je for­mi­ran san omo­gu­ća­va da se raz­u­me nje­go­va ulo­ga u psi­hič­kom ži­vo­tu čo­ve­ka i da se pro­na­đe pre­laz iz­me­đu psi­ho­a­na­li­ze i knji­žev­nih is­tra­ži­va­nja.

In­ter­pre­ta­ci­ja sno­va

Her­me­ne­u­ti­ka ne­u­ro­za

San i nje­go­vo tu­ma­če­nje ■ PO­TI­SKI­VA­NJE (nem. Verdrängung; engl. re­pres­sion) – te­o­ri­ja po­ti­ski­va­nja je ka­men te­me­ljac Froj­do­ve psi­ho­a­na­li­ze. Po­ti­ski­va­nje na­stu­pa uvek kad su im­pul­ si, že­lje ili uspo­me­ne (ko­je obič­no ima­ju sek­su­al­ni ka­rak­ter) blo­ki­ra­ni i po­ti­ski­va­ ni u ne­sve­sno po­mo­ću Ja ko­je na taj na­ čin bra­ni sve­sno od gu­bit­ka nje­go­ve in­ te­gral­no­sti i sta­bil­no­sti. Po­ti­ski­va­nje se ta­ko­đe mo­že po­ja­vi­ti kad im­pul­si ni­su us­kla­đe­ni sa etič­kim stan­dar­di­ma ko­je na­me­će Nad-Ja. Od­gur­nu­ti u ne­sve­sno, im­pul­si i že­lje vre­me­nom pro­na­la­ze dru­gi put po­vrat­ka (uglav­nom uz → 16 17 18 19 20

San je sve­sti do­stu­pan „pro­iz­ vod ra­da sna“ ili sam rad sna, to jest „onaj psi­hič­ki pro­ces ko­ji iz skri­ve­nih mi­sli sna stva­ra oči­ gled­ni san“.19 Snom „se ne mo­že zva­ti niš­ta dru­go ne­go re­zul­tat ra­da sna, to jest ob­lik u ko­ji su skri­ve­ne mi­sli pre­ve­de­ne ra­dom sna“.20 San je ne­sve­sno is­pu­nje­nje že­lje ko­ja je po­ti­snu­ ta i cen­zu­ri­sa­na, on je „(pr i­ k r i­ve­ no) is­pu­nj e­nj e j e d­ ne (po­t i­snu­te, su­ zbi­j e­ne)

Ibid., str. 262. Ibid., str. 75. Ibid. Ibid., str. 207. Ibid., str. 169.

I. Psihoanaliza

59

Šta je san?

Po­ti­snu­te sek­su­al­ne že­lje

Struk­tu­ra sna

Tro­po­lo­gi­ja sna

ž e­lj e“.21 Ka­kvih že­lja? Erot­skih. → po­moć me­ha­ni­zma pre­meš­ta­nja). Stal­ „Mi smo u pra­vu da ka­že­mo da ni kon­flikt iz­me­đu Ja i ne­sve­snog je sva­ki kul­tur­ni čo­vek u bi­lo vo­di ka na­stan­ku simp­to­ma ko­ji funk­ ko­joj tač­ki za­dr­žao in­fan­til­no ci­o­ni­šu kao za­me­na za sek­su­al­nu ob­li­ko­va­nje sek­su­al­nog ži­vo­ta; sa­tis­fak­ci­ju. Po­ti­ski­va­nje ni­je po­je­di­ i ta­ko shva­ta­mo da po­ti­snu­te in­ na­čan akt, već pro­ces ko­ji se stal­no po­na­vlja. Te­o­ri­ja po­ti­ski­va­nja jeste fan­til­ne sek­su­al­ne že­lje da­ju naj­ ključ za psi­ho­a­na­li­tič­ko shva­ta­nje ne­ češ­će i naj­sna­žni­je po­kre­tač­ke u­ro­ze i hi­ste­ri­je. sna­ge za stva­ra­nje sno­va.“22 San po­se­du­je di­na­mič­ku struk­tu­ru ko­ju sa­či­nja­va­ju: 1. Sk ri­ve­ na m i­s a o (Tra­um­ge­dan­ke), „ma­te­ri­jal za pre­ra­du“, „ne­sve­sno je­zgro“.23 Tra­um­ge­dan­ke ili mi­sao sna je ori­gi­nal, iz­vor­ni tekst, „osnov­ni go­vor“ ko­ji za­tim pod­le­že pre­o­bli­ko­ va­nju u ra­du sna. 2. R a d s na (Tra­u­mar­be­it). Pre­tva­ra ono što jeste skri­ve­no u ono što je oči­gled­no. Nje­go­va osnov­na funk­ci­ja jeste da sa­kri­ je put ko­ji vo­di ka „pra­vom či­ni­o­cu“,24 „skri­va­nja na­me­ra“.25 Ovo pod­se­ća na pre­vo­đe­nje (Über­set­zung) ko­je je isto­vre­ me­no i iz­o­pa­če­nje (Ein­stel­lung). Rad sna se od­vi­ja ana­log­ no stva­ra­nju knji­žev­nog tek­sta: „aso­ci­ja­tiv­ne ni­ti ne idu di­ rekt­no od mi­sli do sa­dr­ži­ne sna, već se us­put če­sto ukrš­ta­ju i pre­pli­ću“.26 Ovo ukrš­ta­nje mi­sli je tro­po­loš­kog (sim­bo­lič­ kog) ka­rak­te­ra. Tro­po­lo­gi­ja sna je si­stem pre­o­bli­ko­va­nja i de­for­mi­sa­nja skri­ve­ne sa­dr­ži­ne sna (grč. tro­pos – za­o­kret, obrt). Nju sa­či­nja­va­ju: a) Kon­den­za­ci­ja, sa­ži­ma­nje (Ver­dic­htung).27 Ta­ko funk­ci­o­ni­ še me­ta­fo­ra. b) P  o­me­ra­nje, pre­meš­ta­nje (Ver­schi­e­bung). Ta­ko funk­ci­o­ni­ še me­to­ni­mi­ja. c) Sli­kov­nost (Dar­stell­bar­ke­it). Re­či se pre­ta­ču u sli­ke. d) S e­kun­dar­na ob­ra­da (sekundäre Be­ar­be­i­tung). Jed­na sli­ka se pre­tva­ra u dru­gu. Rad sna, ko­ji vo­di ka de­for­mi­sa­nju skri­ve­ne sa­dr­ži­ne sna, pod­vrg­nut je stal­noj cen­zu­ri za ko­ju Frojd ka­že da je „traj­na 21 S. Frojd, Tu­ma­če­nje sno­va, I, Ma­ti­ca srp­ska, No­vi Sad, 1970, str. 166, pre­vod: dr Al­bin Vil­har. 22 Ibid., II, str. 347. 23 S. Frojd, Uvod u psi­ho­a­na­li­zu, op. cit., str. 138. 24 Ibid., 162. 25 S. Frojd, Sno­vi, op. cit., str. 391. 26 Ibid., str. 371. 27 Imaj­mo u vi­du da se u re­či Ver­dic­htung skri­va reč Dic­htung – po­e­zi­ja, ko­ju mo­že­mo de­fi­ni­sa­ti kao zg u­snut go­vor.

60

Književne teorije XX veka

in­sti­tu­ci­ja sa svr­hom da odr­ža­va iz­o­pa­če­nje sna“.28 Ana­li­za sna se za­sni­va na ot­kla­nja­nju ono­ga što je iz­ob­li­če­no, od­no­ sno na do­la­že­nju do pra­ve sa­dr­ži­ne sna po­mo­ću od­go­va­ra­ju­ ćeg tu­ma­če­nja oči­gled­ne sa­dr­ži­ne.29 3. O či­ g l e d­ na s a­ d r­ž i­na (Tra­u­minhalt), efe­kat ra­da sna, „ono što od nje­ga osta­je u pam­će­nju“.30 To je „pre­pi­si­va­nje mi­sli sna“,31 „za­me­na“.32 Od­li­ku­ju je ne­ra­zu­mlji­vost i za­mr­ še­nost. „Vi­še­smi­sle­nost ili neo­d­re­đe­nost sna po­ka­zu­je [se] čak kao nje­go­va nu­žna oso­bi­na.“33 San se mo­že tu­ma­či­ti sa­mo pod pret­po­stav­kom da on „uopšte ima ne­kog smi­sla“,34 od­no­sno – upr­kos ta­daš­njem shva­ta­nju – da on ni­je mar­gi­nal­na po­ja­va, već ključ za psi­hič­ki ži­vot čo­ve­ka jer je „kao ce­li­na, iz­o­pa­če­na za­me­na za neš­to dru­go, ne­sve­sno“.35 San je pro­iz­vod pre­la­ska skri­ve­nih mi­sli iz sfe­re ne­sve­snog u svest. To zna­ či da on „ni­je te­le­sna već du­šev­na po­ja­va“.36 S dru­ge stra­ne, „mo­guć­nost da ne­u­ro­tič­nim simp­to­mi­ma po­ mo­ću ana­li­tič­kog tu­ma­če­nja da­mo ne­ki smi­sao ne­po­ko­le­bljiv je do­kaz za eg­zi­sten­ci­ju ... ne­sve­snih du­šev­nih pro­ce­sa“.37 To zna­či da, ako smi­sao po­sto­ji iz­van da­te po­ja­ve, ko­ja pri­pa­da do­me­nu sve­snog, on­da tre­ba pret­po­sta­vi­ti, pri­hva­ti­ti kao si­gur­no, da je iz­vor smi­sla ono što je ne­sve­sno. „San ne­će da ka­že ni­kom niš­ta, on ni­je sred­stvo sa­opšte­nja već, na­pro­tiv, te­ži za tim da osta­ne ne­shva­ćen.“38 Za­to tre­ ba da se uzmu u ob­zir „ne sa­mo re­či sna već nje­gov smi­sao po­sle tu­ma­če­nja“.39 To zna­či da ni­je­dan san ne­ma smi­sla sam po se­bi, već taj smi­sao do­bi­ja tek po­sle in­ter­pre­ta­ci­je ko­ja je nje­gov nu­žan sa­stav­ ni deo. Dru­gim re­či­ma: smi­sao se po­ja­vlju­je is­klju­či­vo re­tro­ak­tiv­ no, kao efe­kat in­ter­pre­ta­ci­je. S her­me­ne­u­tič­ke tač­ke gle­diš­ta, san je ne­a­u­to­no­man jer zah­te­va do­pi­ra­nje do ono­ga što ga uslo­vlja­va, od­ no­sno do ra­da sna i skri­ve­nih mi­sli. 28 S. Frojd, Uvod u pr­si­ho­a­na­li­zu, op. cit., str. 131. 29 Me­đu­tim, ako je rad sna – iz­ob­li­ča­va­nje – in­ter­pre­ta­ci­ja, on­da je ana­li­za sna – ot­kla­nja­nje iz­ob­li­če­nja – in­ter­pre­ta­ci­ja in­ter­pre­ta­ci­je, što kom­pli­ku­je oči­ gled­nost ko­nač­nog tu­ma­če­nja. 30 S. Frojd, Sno­vi, op. cit., str. 358. 31 S. Frojd, Uvod u psi­ho­a­na­li­zu, op. cit., str. 161. 32 Ibid., str. 104. 33 Ibid., str. 213. 34 Ibid., str. 133. 35 Ibid., str. 105. 36 Ibid., str. 91. 37 Ibid., str. 261. 38 Ibid., str. 216. 39 Ibid., str. 188. I. Psihoanaliza

61

Oči­gled­na sa­dr­ži­na sna

San kao du­šev­na po­ja­va Smi­sao sna

Na če­mu se za­sni­va tu­ma­če­ nje sno­va?

Raz­u­me­va­nje sna

Te­za kla­sič­ne her­me­ne­u­ti­ke

Tu­ma­če­nje sno­va za­sni­va se na pre­la­že­nju istog pu­ta na ko­jem je na­stao san, ali u su­prot­nom sme­ru: „Rad tu­ma­če­nja ho­će da ot­ klo­ni rad sna“,40 od­no­sno ot­kla­nja­nju de­for­mi­sa­nja do ko­jeg je do­ veo rad sna, „fa­sa­da sna“,41 i do­pi­ra­nju do pra­vog sa­dr­ža­ja sna ko­ji po­sta­je oči­gle­dan od­mah na­kon osveš­ći­va­nja. Pi­šu­ći o ne­iz­be­žnom pri­su­stvu sim­bo­li­ke u snu, Frojd pri­me­ću­je da „i kad bi cen­zu­ra sno­ va bi­la uklo­nje­na, mi ipak ne bi­smo bi­li u sta­nju da ih raz­u­me­mo, oči­gled­ni san ne bi još bio isto­ve­tan sa skri­ve­nim mi­sli­ma sna“.42 To zna­či da se raz­u­me­va­nje za­sni­va na utvr­đi­va­nju iden­tič­no­sti iz­ me­đu oči­gled­ne i skri­ve­ne sa­dr­ži­ne, iz­me­đu simp­to­ma i nje­go­vog uzro­ka, na ukla­nja­nju raz­li­ke ko­ja ih de­li. Raz­u­me­ti san zna­či „raz­ mak­nu­ti za­ve­su ra­da sna“43 i za­vi­ri­ti u uzrok. Tu se, me­đu­tim, ja­vlja bi­tan pro­blem.

Epi­fa­ni­ja i ne­moć

Dil­ta­je­va her­me­ne­u­tič­ka kon­cep­ci­ja

Osnov­na i bes­po­go­vor­na pret­po­stav­ka her­me­ne­u­ti­ke XIX ve­ka – od Šla­jer­ma­he­ra (pa čak i Kan­ta) do Dil­ta­ja – je­ste u tome da se autor bo­lje raz­u­me ne­go što on sam se­be raz­u­me. Ka­ko je is­prav­no pi­sao Dil­taj 1900, go­di­ne u ko­joj je ob­ja­vlje­no Tu­ma­če­nje sno­va, „ova te­za pred­sta­vlja ne­mi­nov­nu po­sle­di­cu te­o­ri­je o stva­ra­nju ne­sve­snim“.44 Te­za o „stva­ra­nju ne­sve­snim“ jeste i Froj­do­va po­la­zna tač­ka. Osnov­ ni prin­cip Dil­ta­je­ve her­me­ne­u­ti­ke gla­si: raz­u­me­ti auto­ra bo­lje ne­go što on sam se­be raz­u­me, od­no­sno „iz­vr­ši­ti u se­bi re­kon­struk­ci­ju tu­ đeg ži­vo­ta“.45 Da­kle, tu­ma­če­nje je po­ku­šaj ni­ve­li­sa­nja raz­li­kâ iz­me­ đu po­je­di­na­ca (iz­me­đu i n­te r­ pre­ t i­ ra­nog auto­ra i in­ter­ pre­t a­ to­r a, iz­me­đu bo­le­sni­ka i ana­li­ti­ča­ra), jer u su­prot­nom ne bi bi­lo mo­gu­će raz­u­me­va­nje. Her­me­ne­u­ti­ka je ta­ko mo­gu­ća sa­mo on­da kad raz­u­me­va­nje pred­sta­vlja „uvek mo­guć po­vra­tak iz­vo­ru, pre­va­ zi­la­že­nju sva­ke dis­tan­ce, ni­čim ne na­ru­še­no opa­ža­nje u ko­jem je smi­sao uvek pri­su­tan“.46 Ovo pot­pu­no pri­su­stvo smi­sla jeste efe­kat Ibid., str. 159. Ibid., str. 168. Ibid., str. 138. S. Frojd, Sno­vi, op. cit., str. 345. W. Dilt­hey, „Pow­sta­nie her­me­ne­utyki“, u: Pi­sma estetyczne, War­sza­wa, 1982, str. 310. 45 Ibid., str. 309. 46 Z. Kra­sno­dęb­ski, Ro­zum­ni­e­nie lud­zki­e­go zac­ho­wa­nia. Próby fi­lo­zo­fic­zne­go uza­ sad­ni­e­nia na­uk hu­ma­nistycznych i spo­ł­ecznych, War­sza­wa, 1984, str. 88–89. 40 41 42 43 44

62

Književne teorije XX veka

ono­ga što će u ka­sni­joj her­me­ne­u­tič­koj te­o­ri­ji47 do­bi­ti na­ziv pri-sva­ ja­nje ili o-sva­ja­nje. Raz­u­mem neš­to sa­mo da bih to uči­nio ne­čim sop­stve­nim, da bih osvo­jio dru­gost to­ga ne­če­ga i sme­stio u pot­pu­ no kon­tro­li­sa­ne okvi­re ra­zu­mlji­vo­sti. Upra­vo za­to je Dil­taj mo­rao da na­pi­še: „Pret­po­stav­ka (za) ob­jaš­nje­nja ... je ... sa­vr­še­no raz­u­me­va­ nje.“48 Sa­vr­še­no ili pot­pu­no. Isto ta­ko raz­miš­lja i Frojd: „Ko je pro­šao kroz usku do­li­nu i na­glo do­speo na uz­vi­ši­ cu ... oda­kle se pru­ža ši­rok vi­dik na sve stra­ne sve­ta, on mo­ že da pre­dah­ne na tre­nu­tak i za­pi­ta se u kom prav­cu tre­ba da se upu­ti. Slič­no je i s na­ma kad već ima­mo iza se­be ... ob­jaš­nje­nje sna. Ta­ko sto­ji­mo pred za­sle­plju­ju­ćim ble­skom tre­nut­ne spo­zna­je.“49

Osva­ja­nje

Epi­fa­ni­ja

Na taj na­čin Frojd se za­pi­su­je u op­t i­m i­st i č­ku he r­ me­ ne­u­ t ič­ku t r a­di­ c i­ju pre­ma ko­joj: a) smi­sao se na­la­zi is­pred ak­ta in­ ter­pre­ta­ci­je (Froj­do­va pret­po­stav­ka je sle­de­ća: san je smi­sle­na tvo­re­ vi­na); b) in­ter­pre­ta­ci­ja is­klju­či­vo postaje oru­đe, le­stve ko­je tre­ba da od­ba­ci­mo kad do­đe­mo do ci­lja (jer ona pred­sta­vlja dru­gu stra­nu me­ da­lje ra­da sna, a on sam je ni­žeg re­da) i c) kraj­nji cilj in­ter­pre­ta­ci­je je usva­ja­nje, od­no­sno osveš­ći­va­nje smi­sla (kao što je po­ti­snu­ta že­lja). Si­tu­a­ci­ja, ipak, ni­je ta­ko oči­gled­na ka­ko bi se mo­glo uči­ni­ti. Za­ to u sed­mom de­lu Tu­ma­če­nja sno­va, pod na­slo­vom Psi­ho­lo­gi­ja pro­ ce­sa sna, Frojd pi­še: „Do­sad su svi pu­te­vi ko­ji­ma smo se kre­ta­li, ako se mno­go ne va­ram, vo­di­li ka sve­tlo­sti, raz­jaš­nje­nju [pa čak i ‘pro­sve­tlje­nju’: Aufklärung] i pot­pu­nom raz­u­me­va­nju [zum vo­len Verstän­ dnis]; od tre­nut­ka kad ho­će­mo da du­blje pro­dre­mo u du­šev­ne pro­ce­se pri sne­va­nju, sve sta­ze će se za­vr­ša­va­ti u mra­ku.“50

Mrač­no me­sto psi­ho­a­na­li­ze

Ista ova sli­ka mra­ka i ta­me, Dun­kel, po­ja­vlju­je se i ne­ko­li­ko stra­ ni­ca ka­sni­je gde Frojd ka­že da na pi­ta­nje o tome da li sva­ki san mo­ že bi­ti ob­jaš­nje­nje, tre­ba od­go­vo­ri­ti od­reč­no. „I u naj­bo­lje pro­tu­ma­če­nim sno­vi­ma če­sto jed­no me­sto mo­ra­mo osta­vi­ti u mra­ku [e­i­ne Stel­le im Dun­kel], jer će­mo pri tu­ma­če­nju pri­me­ti­ti da ta­mo po­či­nje klup­če mi­sli sna [ein Knäuel vom Tra­um­ge­dan­ken] ko­je se ne da od­mo­ta­ti. 47 48 49 50

Po­gle­da­ti: Her­me­ne­u­ti­ka. W. Dilt­hey, „Uzu­pe­ł­ni­e­nia z rę­ko­pisów“, u: Pi­sma estetyczne, op. cit., str. 316. S. Frojd, Tumačenje snova, I, Novi Sad, 1973, str. 118, prevod: Albin Vilhar. S. Frojd, Tu­ma­če­nje sno­va, II, op. cit., str. 163.

I. Psihoanaliza

63

A ko­je vi­še ne da­je ni­ka­kav do­pri­nos ni za ra­sve­tlja­va­nje sa­dr­ži­ne sna. To je on­da pu­pak sna [der Na­bel des Tra­ums], me­sto gde se on na­sta­vlja u ne­po­zna­to.“51

Pu­pak sna

San kao re­pre­zen­ta­ci­ja

De­for­mi­sa­nje sna

Ras­cep

In­ter­pre­ta­ci­ja i auto­bi­o­gra­fi­ja

Pod­se­ti­mo na to da je glav­na Froj­do­va te­za ko­ja se od­no­si na sno­ve (i glav­na te­za psi­ho­a­na­li­ze u knji­žev­nim is­tra­ži­va­nji­ma) za­ sno­va­na na ka­te­go­ri­ji re­pre­ z en­t a­ c i­j e i gla­si ova­ko: san (tekst) je ta­kva vr­sta re­pre­zen­ta­ci­je u ko­joj oči­gled­na sa­dr­ži­na sna (Tra­u­ min­halt) re­pre­zen­tu­je skri­ve­nu sa­dr­ži­nu, od­no­sno mi­sao sna (Tra­ um­ge­dan­ke). Rad sna za­sni­va se na stva­ra­nju mi­sli sno­va (smi­sao) i nji­ho­vom pre­o­bli­ko­va­nju u sa­dr­žaj sna (tekst). Upra­vo ovo pre­o­bli­ ko­va­nje, Um­wan­dlung, Frojd na­zi­va re­pre­zen­ta­ci­jom, Dar­stel­lung.52 Od­nos iz­me­đu ova dva ni­voa sna ana­lo­gan je od­no­su iz­me­đu ori­gi­ na­la i pre­vo­da, da­kle, na oči­gle­dan na­čin sa­dr­ži se­man­tič­ku si­me­ tri­ju iz­me­đu mi­sli sna i nje­ne sa­dr­ži­ne, jer u su­prot­nom ne bi bi­lo re­či o ori­gi­na­lu i pre­vo­du. S dru­ge stra­ne, me­đu­tim, Frojd upor­no osta­je pri ra­di­kal­noj asi­me­tri­ji sa­dr­ži­ne i mi­sli ko­ja je u stva­ri ne­ iz­be­žan uslov ra­da sna. In­ter­pre­ta­ci­ja je u stro­gom smi­slu de­for­mi­ sa­nje i vra­ća­nje u po­čet­ni ob­lik pr­vo­bit­ne mi­sli sna, od­no­sno – da pred­sta­vi­mo to u ka­te­go­ri­ja­ma te­o­ri­je knji­žev­no­sti – pre­la­že­nje o či­ g l e d­ no g sl o­j a tek­ st a u sk r i­ve­ n i ili oči­gled­nih zna­če­nja u neo­ či­gled­ni smi­sao ili – da upo­tre­bi­mo struk­tu­ra­li­stič­ku lin­gvi­stič­ku ter­mi­no­lo­gi­ju – sig­ni­fi­ants u sig­ni­fiés. Ta­ko je Froj­do­va her­me­ne­u­ti­ ka ras­ce­plje­na: s jed­ne stra­ne, te­ži ka epi­fa­ni­ji smi­sla skri­ve­nog iza za­ve­se tek­sta sna, s dru­ge stra­ne, me­đu­tim, ne mo­že da do­đe do te epi­fa­ni­je, jer je pro­ces in­ter­pre­ta­ci­je sa­mo su­prot­nost ra­da sna ko­ja se za­sni­va na de­for­mi­sa­nju. A sa­ma in­ter­pre­ta­ci­ja jeste dis­kurs ko­ji ima izrazito auto­bi­o­graf­sko zna­če­nje. U Tu­ma­če­nju sno­va Frojd ne­ pre­sta­no pri­ča svo­ju pri­ču, sop­stve­ne sno­ve, iz­la­že nji­ho­vo tu­ma­če­ nje; na taj na­čin do­ka­zu­je da ne po­sto­ji in­ter­pre­ta­ci­ja ko­ja ni­je uro­ nje­na u ži­vot in­ter­pre­ta­to­ra.

51 Ibid., str. 177. 52 Za­to se psi­ho­a­na­li­za mo­že shva­ti­ti i kao te­o­ri­ja re­pre­zen­ta­ci­je: Mic­hał Pa­weł Mar­kow­ski, „O re­pre­zen­ta­cji“, u: Kul­tu­ro­wa te­o­ria li­te­ra­tury. Głó­wne po­ję­cia i pro­blemy, red. M. P. Mar­kow­ski, R. Nycz, Kraków, 2006.

64

Književne teorije XX veka

Ar­he­ti­po­vi i sim­bo­li Pri­lič­no br­zo je po­sta­lo ja­sno da je Froj­do­va dok­tri­na pod­lo­žna mno­gim in­ter­pre­ta­ci­ja­ma či­ja je posledica po­de­la unu­tar psi­ho­a­na­li­tič­kog kru­ga. Od svog uči­te­lja naj­ra­ni­je se odvo­jio Karl Gu­stav Jung (1875–1961) ko­ ji je te­o­ri­ju ne­sve­snog pre­neo na te­ren is­tra­ži­va­nja ko­lek­tiv­nih pred­ sta­va, is­tra­žu­ju­ći u umet­nič­kim ■ AR­HE­TIP (grč. ar­chetypos = pra­o­ de­li­ma ar­he­tip­ske pred­sta­ve ko­je bra­zac) – u Jun­go­voj te­o­ri­ji (od 1919. iz­la­ze iz­van okvi­ra in­di­vi­du­al­nog go­di­ne) skri­ve­na pred­sta­va uko­re­nje­ ne­sve­snog. S ob­zi­rom na to da je na u ko­lek­tiv­no ne­sve­snom ko­ja vla­ Jun­go­va te­o­ri­ja iz­vr­ši­la ogro­man da ljud­skom psyche. Ar­he­ti­po­vi, kao nad­in­di­vi­du­al­ne struk­tu­re uobra­zi­lje, uti­caj na psi­ho­a­na­li­tič­ko miš­lje­ opi­ru se ra­ci­o­nal­noj ana­li­zi. Kao pr­vo­ nje o knji­žev­no­sti, red je da joj bit­nu sli­ku, ar­he­tip tre­ba stro­go raz­li­ se po­sve­ti ne­ko­li­ko pa­su­sa. ko­va­ti od sli­ke (vi­zu­el­ne ili je­zič­ke) Pre­ma Jun­gu, sve što do­ži­vko­ja je nje­go­va po­je­di­nač­na re­pre­zen­ lja­va­mo ima psi­hič­ki ka­rak­ter. ta­ci­ja (po­gle­da­ti: Sim­bol). U struk­tu­ ra­li­stič­koj kon­cep­ci­ji Nor­tro­pa Fra­ja, „Sve če­ga se do­ti­če­mo, sve sa ar­he­tip je po­vrat­na sli­ka ko­ja omo­gu­ čim do­la­zi­mo u kon­takt, istog ća­va me­đu­sob­no po­ve­zi­va­nje naj­ma­ tre­nut­ka se pre­tva­ra u psi­hič­ki nje dva knji­žev­na de­la, a za­hva­lju­ju­ći 53 sa­dr­žaj.“ Ovo je, oči­gled­no, naj­to­me i „in­te­gra­ci­ju na­šeg knji­žev­nog vi­še šo­pen­ha­u­e­rov­ski, a isto­ is­ku­stva“.* vre­me­no i najg­no­stič­ki­ji mo­tiv * N. Frye, Anatomija kritike, Zagreb, 1979, u Jun­go­voj fi­lo­zo­fi­ji. Slič­no kao str. 43, prevod: Giga Gračan. što nas pred­sta­ve za­tva­ra­ju u svoj okvir – pre­ma auto­ru Sve­ta kao vo­lje i pred­sta­ve – ta­ko smo i mi, ka­že Jung, „za­tvo­re­ni u sve­tu na­ših psi­hič­kih sli­ka“.54 To zna­či da čo­ vek stva­ra sop­stve­nu stvar­nost, iz­ra­ža­va­ju­ći kroz sli­ke i re­či pri­kri­ve­ nu psi­hič­ku ener­gi­ju uto­plje­nu u nad­in­di­vi­du­al­nu pre­i­sto­ri­ju. Kad je 1909. go­di­ne Frojd objavio svoj rad o op­se­siv­nim ne­u­ro­za­ma, Jung se ni­je slo­žio s osnov­nom Froj­do­vom te­zom, na­i­me, s tim da u ko­re­nu ne­u­ro­ze le­ži po­ti­snu­ta tra­u­ma na sek­su­al­noj osno­vi. „Sa­mu srž ne­u­ro­ze i psi­ho­ze ne­će­mo shva­ti­ti bez mi­to­lo­gi­je i isto­ri­je kul­tu­ re“ – pi­sao je u jed­nom od pi­sa­ma.55 Omi­lje­na Froj­do­va ar­he­o­loš­ka sli­ka odnosi se na ot­ko­pa­va­nje ru­še­vi­na Pom­pe­je kako bi se do­pr­lo do in­di­vi­du­al­nog ne­sve­snog, skri­ve­nog pod ru­še­vi­na­ma. Jung mu je su­prot­sta­vio dru­gu sli­ku ko­ja mu se po­ja­vi­la u snu za vre­me za­jed­ nič­kog pu­to­va­nja s Froj­dom u Ame­ri­ku (1909). Jung je u svo­joj ku­ ći; na spra­tu se na­la­zi sa­lon s pre­le­pim ro­ko­ko na­meš­ta­jem, ali on 53 C. G. Jung, O is­to­cie psychic­zno­ś­ci. Listy 1906–1961, War­sza­wa, 1996, str. 66. 54 Ibid. 55 Ibid., str. 16. I. Psihoanaliza

65

Raz­dor u psi­ho­a­na­li­tič­kom ta­bo­ru

Zam­ka sve­ta psi­hič­kih sli­ka

Jun­gov san

Ku­ća kao me­ta­fo­ra psyche

Jun­go­va kon­cep­ci­ja ar­he­ti­po­va

Ar­he­ti­po­lo­gi­ja pre­ma Fra­ju i Di­ra­nu

Jun­gov gno­sti­ci­zam

po­sta­je sve­stan toga da ne zna šta se na­la­zi is­pod. Si­la­zi u par­ter gde se sa­da na­la­zi sta­ri­ji na­meš­taj iz XV ve­ka, za­tim odlazi u po­drum ko­ji po­ti­če iz rim­skog do­ba i na kra­ju na­la­zi taj­ni ulaz u još ni­žu pro­sto­ri­ju gde „de­be­li sloj pra­ši­ne po­kri­va ko­sti i ostat­ke raz­bi­je­nog po­su­đa, kao da su osta­ci ne­ke pr­vo­bit­ne kul­tu­re“. Za Jun­ga je smi­sao sna bio oči­gle­ dan:56 ku­ća je me­ta­fo­ra psyche, sa­lon je svest, par­ter je ne­sve­sno, a po­ drum i pro­sto­ri­ja is­pod nje­ga je „svet pr­vo­bit­nog čo­ve­ka u me­ni, svet u ko­ji svest ni­je pro­di­ra­la i ko­ji ni­je mo­gla da ob­ja­sni“.57 Jung će ovaj svet „ostat­ka pr­vo­bit­ne kul­tu­re“ ili – pre­ma dru­goj de­fi­ni­ci­ji – „ko­lek­ tiv­nog a pri­o­ri in­di­vi­du­al­ne psyche“ po­i­sto­ve­ti­ti s gno­stič­kim poj­mom ple­ro­me, sre­diš­ta ar­he­ti­po­va ko­ji ema­ni­ra­ju po­je­di­nač­ne sli­ke i sim­bo­ le. Za Jun­ga ovi ar­he­ti­po­vi či­ne naj­du­blju, neo­sveš­ći­va­nu i ko­lek­tiv­nu na­sla­gu ljud­ske psi­he ko­ja iz­ra­nja u sno­vi­ma i fan­ta­zi­ja­ma. Ar­he­ti­po­vi – „psi­hič­ke re­si­dua ne­bro­je­nih is­ku­sta­va istog tog ti­pa“58 – upu­ću­ju na uni­ver­zal­na ljud­ska is­ku­stva kao što su, na pri­mer, de­tinj­stvo, ma­te­rin­ stvo, ve­za sa ze­mljom, smrt ili pu­to­va­nje, a nji­ho­vo pri­su­stvo u svim re­li­gi­ja­ma i mi­to­lo­gi­ja­ma ne­sum­nji­vo sve­do­či o du­bo­koj po­ve­za­no­sti po­je­di­nač­nih ob­li­ka ne­sve­snog bez ob­zi­ra na to u ko­joj će se kul­tu­ri čo­vek ro­di­ti i u ko­joj će se obra­zo­va­ti. Slič­no će sma­tra­ti Nor­trop Fraj (1912–1991), či­ji je osnov­ni cilj kao is­tra­ži­va­ča knji­žev­no­sti bi­lo „tra­ga­ nje za jed­na­koš­ću ljud­skog uma po­mo­ću upo­red­nog is­tra­ži­va­nja umet­ nič­kih de­la“,59 i Žil­ber Di­ran (rođ. 1921), autor An­tro­po­loš­kih osno­va ima­gi­nar­nog (1960), za ko­jeg je „svet pred­sta­va – od­no­sno Okean, zbir svih ljud­skih pred­sta­va“ bio „de­fi­niv­na me­ra svih stva­ri“.60 Od­nos iz­me­đu sve­snog Ja i psyche od­re­đu­je naš du­hov­ni raz­voj ko­ji, pre­ma Jun­gu, či­ni suš­ti­nu pro­ce­sa in­di­vi­du­a­ci­je i ini­ci­ja­ci­je u ži­vot. Stva­ra­lač­ka sna­ga fan­ta­zi­je ko­ja iz­ra­ža­va ar­he­tip­sku sna­gu ne­ sve­snog u kraj­njoj li­ni­ji usme­re­na je pro­tiv zlo­kob­ne ma­te­ri­jal­no­sti ži­vo­ta (otu­da Jun­gov gno­sti­ci­zam),61 ko­ja je za pr­vo­bit­nog čo­ve­ka 56 Na­su­prot Froj­du, ko­ji je sno­ve shva­tao kao re­bu­se ko­ji kri­ju isti­nu o na­ma, Jung je u sno­vi­ma vi­deo na­čin na ko­ji nas na­še ne­sve­sno ne­po­sred­no uči to­ me ko smo mi. 57 C. G. Jung, Se­ća­nja, sno­vi, raz­miš­lja­nja, Atos, Be­o­grad, 1995, str. 194, pre­ vod: Du­brav­ka Opa­čić-Ko­stić. 58 C. G. Jung, „O sto­sun­ku pshyho­lo­gii ana­litycznej do dzi­e­ła po­etycki­e­go“, u: Ar­chetypi i symbo­le. Pi­sma wybra­ne, War­sza­wa, 1976. 59 J. Hart, Nor­throp Frye: The The­o­re­ti­cal Ima­gi­na­tion, Lon­don–New York, 1994, str. 54. O Nor­tro­pu Fra­ju po­gle­da­ti: M. P. Mar­kow­ski, „Nor­throp Frye: li­te­ra­tu­ ra ja­ko ob­ja­wi­e­nie“, u: N. Frye, Wi­el­ki Kod. Bi­blia i li­te­ra­tu­ra, Bydgoszcz, 1998. 60 Po­gle­da­ti: Po­tę­ga świ­a­ta wyob­ra­ż­eń czyli Ar­chetypo­lo­gia we­dł­ug Gil­ber­ta Du­ ran­da, Lu­blin, 2002, str. 5. 61 Pre­vo­di­lac i tu­mač Jun­ga Je­ži Pro­ko­pjuk pi­še: „Ova­ko shva­će­na gno­za je (ne­in­ te­lek­tu­al­na) ‘spo­zna­ja’ – Bo­ga, suš­ti­ne stva­ri, sve­ta, sa­mog se­be i sl. – po­mo­ću

66

Književne teorije XX veka

bi­la isto što i sle­pe si­le pri­ro­de.62 Za­to je Jun­go­va an­tro­po­lo­gi­ja – na­su­prot Froj­do­voj, ko­ja je u pot­pu­no­sti iz­gra­đe­na na stva­ra­ lač­kom po­ten­ci­ja­lu ne­sve­snog – sa­vr­šen alat za pro­u­ča­va­nje stva­ra­lač­kog pro­ce­sa,63 iz­u­zi­ma­ ju­ći for­mal­ne ka­rak­te­ri­sti­ke tek­ sto­va i sli­ka kul­tur­e. I sfe­ra ar­ he­ti­po­va i sim­bo­li osta­ju iz­van ra­ci­o­nal­ne eks­pli­ka­ci­je, te se, da­ * C. G. Jung, O is­to­cie psychic­zno­ś­ci. Listy 1906–1961, War­sza­wa, 1996, str. 32. kle, ne pre­da­je eg­ze­get­skim sred­ stvi­ma ko­je je stvo­ri­la her­me­ne­ u­ti­ka. „Sim­bol ne ob­u­hva­ta i ne ob­jaš­nja­va niš­ta, već uka­zu­je na još ne­ki tran­scen­dent­ni, ne­shva­tljiv, ne­ja­sno na­slu­ći­van smi­sao ko­ji je iz­van nje­ga i ko­ji se ne mo­že u za­do­vo­lja­va­ju­ćoj me­ri iz­ra­zi­ti po­mo­ ću bi­lo ko­je re­či na­šeg po­sto­je­ćeg go­vo­ra.“64 Za­to ana­li­za knji­žev­ne sim­bo­li­ke (kao eks­pre­si­ja ar­he­tip­skih na­sla­ga ne­sve­snog) ne­po­sred­ no, ne­ka­ko iz­nad tek­sta, vo­di ka slo­ju pr­vo­bit­nih sli­ka ko­je osta­ju iz­van do­ma­ša­ja ko­men­ta­ra. Ar­he­ti­po­ve, sa­me po se­bi, ni­je mo­gu­će pred­sta­vi­ti, mo­gu­ća je, da­kle, sa­mo nji­ho­va pri­bli­žna vi­zu­a­li­za­ci­ja isto kao što i nji­ho­va in­ter­pre­ta­ci­ja mo­že bi­ti ne­ja­sna. Vred­no knji­ žev­no de­lo jeste ono ko­je nas upu­ću­je na sna­žni ar­he­tip ko­ji je, opet – kao uni­ver­zal­no a pri­o­ri – pri­su­tan i u dru­gim de­li­ma. Ka­ko je pi­sa­la Mod Bot­kin, autor­ka pr­vog ra­da ko­ja je pri­me­ni­la Jun­go­vu te­o­ri­ju ar­he­ti­po­va u is­tra­ži­va­nji­ma po­e­zi­je: ■ SIM­BOL (grč. symbo­lon) – u Jun­ go­voj te­o­ri­ji, ko­ji ov­de sle­di he­ge­li­jan­ sku tra­di­ci­ju, „čul­no per­ci­pi­ran iz­raz unu­traš­njeg do­ži­vlja­ja“.* Sim­bol je ne­ ra­ci­o­na­lan i upu­ću­je se na svoj mi­stič­ ki iz­vor ko­ji Jung de­fi­ni­še gno­stič­kim ter­mi­nom ple­ro­ma (= pot­pu­nost). Sim­bol je „od­raz ple­ro­me“. Od Froj­ do­vog sim­bo­la raz­li­ku­je se po to­me što se njime ne upu­ću­je na po­ti­snu­ti sa­dr­žaj, već na ko­lek­tiv­no ne­sve­sno.

„Sva po­e­zi­ja nam, sa­gle­da­va­ju­ći ono što je po­je­di­nač­no, po­ mo­ću sen­zu­al­nih je­zič­kih sred­sta­va pre­no­si odre­đen fond is­ku­sta­va emo­tiv­nog ali nad­in­di­vi­du­al­nog ži­vo­ta.“65

62

63

64 65

unu­traš­njeg is­ku­stva (‘pro­sve­tlje­nje’ ili ‘po­sve­će­nje’).“ U: J. Pro­ko­pi­uk, „C. G. Jung, czyli gno­za XX wi­e­ku“, u: C. G. Jung, Ar­chetypi i symbo­le, op. cit., str. 34. Slič­no je pi­sao i Nor­trop Fraj ko­ji je svo­ju – ne psi­ho­loš­ku već struk­tu­ra­li­stič­ku – kon­cep­ci­ju ar­he­ti­pa po­zaj­mio od Jun­ga: „Knji­žev­nost je je­dan od aspe­ka­ta ljud­ske nu­žno­sti stva­ra­nja u ob­li­ku ha­o­sa“. U: N. Frye, The Se­cu­lar Scrip­tu­re: A Study of the Struc­tu­re of Ro­man­ce, Cam­brid­ge, Mass. 1976, str. 31. „Stva­ra­lač­ki pro­ces“, pi­še Jo­lan­da Ja­ko­bi, „za­sni­va se na oži­vlja­va­nju več­nih sim­bo­la čo­ve­čan­stva ko­ji dre­ma­ju u ne­sve­snom, na nji­ho­vom raz­vi­ja­nju i pre­o­bli­ko­va­nju u go­to­vo umet­nič­ko de­lo!“ J. Ja­ko­bi, Psic­ho­lo­gia C. G. Jun­ga, War­sza­wa, 1968, str. 42. C. G. Jung, Re­bis, czyli ka­mi­eń fi­lo­zofów, War­sza­wa, 1989, str. 241. M. Bod­kin, „Stu­di­um o ‘Sęd­ziwym Marynar­zu’ i ar­chetypie od­rad­za­nia się“, u: Sztu­ka in­ter­pre­ta­cji, red. H. Mar­ki­e­wicz, Wro­cł­aw, 1971, str. 368.

I. Psihoanaliza

67

Psi­ho­a­na­li­za i pro­u­ča­va­nje stva­ra­lač­kog pro­ce­sa

Ana­li­za knji­žev­ne sim­bo­li­ke

Od­nos iz­me­đu ar­he­ti­pa i de­la

Pro­u­ča­va­nje knji­žev­no­sti kao ini­ci­ja­cij­ska de­lat­nost

Iz­me­đu ar­he­ti­pa i de­la us­po­sta­vlja se dvo­sme­ran od­nos, upra­vo isti ona­kav kao u Pla­to­no­voj te­o­ri­ji ide­ja, ko­ji po­ve­zu­je ide­je i po­ je­di­nač­ne pred­me­te: ar­he­tip uče­stvu­je u de­lu (Pla­to­nov met­he­xis), dok de­lo re­pre­zen­tu­je ili po­dra­ža­va (Pla­to­nov mi­me­sis) ar­he­tip. A is­tra­ži­vač ar­he­ti­po­va pod­se­ća na fi­lo­zo­fa upu­će­nog u taj­nu pla­ to­ni­zma ko­ji se, po­sle ni­za ni­voa sa­zna­nja, iz­di­že – ka­ko to Pla­ton pred­sta­vlja u Pi­smu VII – do ni­voa sa­me ide­je ko­ja se, oči­gled­no, ne mo­že pred­sta­vlja­ti. Ta­ko is­tra­ži­va­nja knji­žev­no­sti po­sta­ju ini­ci­ja­cij­ ska de­lat­nost.66

Po­sle Froj­da Dru­ga od­stu­pa­nja od Froj­do­ve te­o­ri­je

La­ka­no­va re­in­ter­pre­ta­ci­ja Froj­da

Me­đu osta­le ko­ji su od­stu­pi­li od kla­sič­ne Froj­do­ve te­o­ri­je mo­že se uvr­sti­ti i Me­la­ni Klajn (1882–1960) ko­ja se, pre sve­ga, posveti­ la pro­u­ča­va­nju de­pre­siv­no-ma­ni­ja­kal­ne po­zi­ci­je u psi­hič­kom raz­ vo­ju de­te­ta. Me­đu­tim, pra­vi pre­lom u psi­ho­a­na­li­zi de­sio se uz po­ moć fran­cu­skog psi­hi­ja­tra Ža­ka La­ka­na (1901–1981) či­ja je de­vi­za „Po­vra­tak Froj­du“ isto­vre­me­no ozna­ča­va­la ra­di­kal­no pre­for­mu­li­sa­ nje Froj­do­vih ide­ja. Jed­no od naj­ve­ćih La­ka­no­vih do­stig­nu­ća bi­la je stva­ra­lač­ka in­ ter­pre­ta­ci­ja Froj­do­ve re­če­ni­ce „Wo Es war soll Ich wer­den“ ko­ja se pre­ma tra­di­ci­o­nal­nom tu­ma­če­nju mo­že pre­ve­sti kao „Gde je bi­lo Ono, mo­ra do­ći Ja“ („Ta­mo gde je id, mo­ra do­ći ego“). Ova re­če­ni­ ca upu­ću­je na dru­gu Froj­do­vu ■ ŽE­LJA (fr. désir, nem. Be­gi­er­de, to­pi­ku, pre­ma ko­joj tro­del­na engl. de­si­re) – u kon­cep­ci­ji La­ka­na, ko­ struk­tu­ra psi­hič­kog apa­ra­ta ra­ ji je išao tra­gom He­ge­la, že­lja je uvek slo­ja­va ljud­sku psi­hu na tri sfe­ „že­lja Dru­go­ga“, le de­sir de l’Autre, što re: Ono – Ja – Nad-Ja. Pre­ma pod­ra­zu­me­va dve stva­ri: su­bje­kat tra­ tra­di­ci­o­nal­nom tu­ma­če­nju, ko­je ži pri­zna­nje od Dru­go­ga (že­lim da su po ugle­du na Froj­da iza­bra­li me Dru­gi že­li), ali ta­ko­đe te­ži po­se­do­ va­nju Dru­go­ga (že­lim Dru­go­ga). mno­gi in­ter­pre­ta­to­ri (naj­po­zna­ ti­je je po­sta­lo tu­ma­če­nje Po­la Ri­ke­ra),67 sa­mo­svest su­bjek­ta do­bi­ja se kao efe­kat pre­ko­ra­če­nja ogra­ ni­če­njâ ve­za­nih za su­pre­ma­ci­ju na­gon­skih ele­me­na­ta. Ta­mo gde su vla­da­le že­lje ko­je su raz­vlaš­ći­va­le su­bje­kat sve­stan se­be od nje­mu pri­pa­da­ju­će do­mi­na­ci­je, po­treb­no je po­no­vo us­po­sta­vi­ti kon­tro­lu 66 Krat­ko pred­sta­vlja­nje Ar­chetypal The­ory and Cri­ti­cism za­jed­no s bi­bli­o­gra­fi­ jom na­la­zi se u: The John Hop­kins Gu­i­de to Li­te­rary The­ory and Cri­ti­cism, red. M. Gro­den, M. Kre­i­swirth, Bal­ti­mo­re–Lon­don, 1994, str. 36–40. 67 P. Ri­co­e­ur, De l’in­ter­préta­tion. Es­sai sur Freud, Pa­ris, 1965.

68

Književne teorije XX veka

sa­mo­ra­zu­me­va­nja struk­tu­re Ja; doš­lo bi, ne­gi­ra­ju­ći svo­ju na­gon­sku stra­nu, do ni­voa ne­po­re­me­će­ne sa­mo­spo­zna­je. Oči­gled­no je da se kroz ova­kav tip raz­miš­lja­nja pro­vla­či He­ge­lo­va epo­pe­ja du­ha ko­ji se iz iz­gnan­stva u se­bi stra­nu spo­ljaš­njost (ov­de: na­gon­ska stra­na, ne­mač­ko Es, srp­sko Ono, fran­cu­sko Ça) vra­ća se­bi, bo­ga­ti­ji za ono što je osta­lo iza nje­ga. La­kan ra­di­kal­no pre­o­kre­će ovaj od­nos. Ako je u He­ge­lo­vom mo­de­lu osveš­ći­va­nja sa­vr­še­no po­zna­to šta se na­la­zi u obla­sti sve­sti, on­da je u La­ka­no­vom mo­de­lu pra­vi su­bje­kat pot­pu­no se­bi ne­do­stu­ pan, „ni­ka­da ni­je sam svoj go­spo­dar“. Su­bje­kat go­vo­ri, ali ne zna šta go­vo­ri jer je uple­ten u mre­žu sim­bo­lič­kih me­di­ja­ci­ja ko­je mu ne do­zvo­lja­va­ju da ob­je­di­ni sop­stve­nu sli­ku (ova te­za do kra­ja pre­o­kre­ će sko­ro sve de­fi­ni­ci­je auto­bi­o­gra­fi­je za­sno­va­ne na sve­snoj na­me­ri por­tre­ti­sa­nja se­be). Sim­bo­lič­ki po­re­dak (ili dis­kurs, go­vor) in­ter­ve­ ni­še u za­miš­lje­nom po­ret­ku (auto­por­tret ko­ji stva­ra­mo s na­dom da je to na­še „pra­vo“ Ja) i na taj na­čin one­mo­gu­ća­va sa­mo­ra­zu­me­ va­nje. Ova dva po­ret­ka – za­miš­lje­ni i sim­bo­lič­ki – me­đu­sob­no se su­ko­blja­va­ju to­kom pro­ce­sa kon­sti­tu­i­sa­nja Su­bjek­ta. Pred­sta­ve ko­je de­te stva­ra o se­bi u st a­ d i­ju­ mu o g le­ d a­ l a stva­ra­ju ide­al­nu sli­ku o se­bi (moi), dok upo­re­do s to­ ■ STA­DI­JUM OGLE­DA­LA (fr. sta­de kom uče­nja je­zi­ka na­stu­pa sim­ du mi­ro­ir) – u La­ka­no­voj psi­ho­a­na­li­ bo­lič­ki po­re­dak ko­ji su­bje­kat zi fa­za emo­tiv­nog raz­vo­ja de­te­ta (iz­ (je) li­ša­va auto­no­mi­je. Čo­vek me­đu še­stog i osam­na­e­stog me­se­ca mo­ra da go­vo­ri da bi iz­ra­zio se­ ži­vo­ta) u ko­joj, za­hva­lju­ju­ći pre­po­zna­ va­nju se­be u ogle­da­lu, de­te ob­je­di­nju­ be, ali go­vo­re­ći ko­ri­sti re­či ko­je je sop­stve­ni lik (do ta­da de­te per­ci­pi­ ne po­ti­ču od nje­ga, već iz sfe­re ra svo­je te­lo u de­lo­vi­ma, kao le corps otu­đu­ju­će kul­tu­re. Za­to će La­ mor­celé), a isto­vre­me­no ot­kri­va se­be kan re­ći da su­bje­kat ne­iz­be­žno kao ne­kog dru­gog (= ali­je­na­ci­ja). Sta­ bi­va otu­đen u ozna­či­te­lju (sig­ di­jum ogle­da­la je pred­je­zič­ki sta­di­ ni­fi­ant), što zna­či da, go­vo­re­ći, jum i pri­pa­da ima­gi­na­tiv­nom re­gi­stru čo­vek po­sta­je sam se­bi stran ili u ko­jem bi­va usta­lje­na sli­ka Ja. Pre­va­ zi­la­že­nje sta­di­ju­ma ogle­da­la ve­zu­je se – ka­ko je to ja­sno is­ka­zao Gom­ za uče­nje je­zi­ka. De­te ta­da pre­la­zi iz bro­vič u Svad­bi – ne go­vo­ri­mo ima­gi­na­tiv­nog re­gi­stra (L’Ima­gi­na­i­re) mi je­zi­kom, već je­zik go­vo­ri na­ u sim­bo­lič­ki re­gi­star (L’Sim­bo­li­que). ma. Ovu sfe­ru su­bj ek­t iv­ nog ra z­ b aš­t i­ nj e­ nj a u j e­ zi­ ku La­kan na­zi­va Ne­sve­snim, me­nja­ju­ći u pot­pu­no­sti smi­sao Froj­do­vog kon­cep­ta. Pre­o­kre­ta­nje ove re­če­ni­ce da­je nam naj­va­žni­ju La­ka­no­vu te­zu: ne­sve­sno je struk­tu­ri­sa­no kao je­zik. Sim­bo­lič­ko raz­vlaš­ći­va­nje su­bjek­ta za­sni­va se, da­kle, na to­ me da „sam li­šen čak i mog naj­in­tim­ni­jeg, ‘su­bjek­tiv­nog’ is­ku­stva ono­ga ka­ko ‘mi stva­ri za­i­sta iz­gle­da­ju’“.68 Pre­ma Froj­du, ne­sve­sno 68 S. Ži­žek, The Pla­gue of Fan­ta­si­es, Ver­so, Lon­don–New York, 1997, str. 259. I. Psihoanaliza

69

Sa­mo­ra­zu­me­va­nje struk­tu­ra Ja

Otu­đen su­bje­kat

Za­miš­ljen i sim­bo­lič­ki po­re­dak

Ne­sve­sno i je­zik

se ma­ni­fe­sto­va­lo p o­mo­ ć u je­zi­ka (to je glav­na te­za nje­go­vog ra­da Do­set­ka i njen od­nos pre­ma ne­sve­snom). Pre­ma La­ka­nu – ne­sve­sno je sam je­zik.

La­kan i knji­žev­nost

La­kan i knji­žev­nost

Su­bje­kat izgrađen na ne­do­stat­ku

Re­al­ni po­re­dak

Ov­de se naj­bo­lje vi­di zna­čaj ko­ji La­ka­no­va psi­ho­a­na­li­za ima za pro­ miš­lja­nje knji­žev­no­sti. Krenimo još jed­nom od su­bjek­ta. Da­kle, ka­ ko is­ti­če po­zna­ti ko­men­ta­tor La­ka­na, Slo­ve­nac Sla­voj Ži­žek, „osnov­ na oso­bi­na La­ka­no­vog su­bjek­ta oči­gled­no je nje­go­va ali­je­na­ci­ja u ozna­či­te­lju: sa­mo ako je su­bje­kat uhva­ćen u ra­di­kal­no spo­ljaš­nju mre­žu ozna­či­te­lja, već je mr­tav, ras­ko­ma­dan, po­de­ljen“.69 To zna­či da sim­bo­lič­ka re­pre­zen­ta­ci­ja, iako ne­iz­be­žna, uvek vr­ši iz­ob­li­ča­va­ nje su­bjek­ta, „da su­bje­kat ne mo­že da pro­na­đe ozna­či­te­lja ■ TRA­U­MA (nem. iz grč. tra­u­ma) ko­ji bi bio ‘nje­gov sop­stve­ni’, da – do­ga­đaj u psi­hič­kom ži­vo­tu su­bjek­ uvek go­vo­ri pre­vi­še ili pre­ma­ ta ko­ji je iza­zvao šok na ko­ji se ne mo­ že pri­vi­ći. Tra­u­ma je – pre­ma Froj­du lo: ukrat­ko, uvek go­vo­ri neš­to – bol­na in­ge­ren­ci­ja stvar­no­sti, dok je dru­go od ono­ga što je hteo da pre­ma La­ka­nu – efe­kat pri­bli­ža­va­nja ka­že“.70 Ako se ka­že da je La­ka­ Re­al­nom, od­no­sno ono­me za šta ne­ nov su­bje­kat iz­gra­đen na ne­ ma re­či u je­zi­ku. U oba slu­ča­ja tra­u­ do­stat­ku, on­da taj ne­do­sta­tak ma ne pod­le­že sim­bo­li­za­ci­ji. pred­sta­vlja ne­mo­guć­nost pro­na­ la­že­nja naj­lič­ni­jeg sig­ni­fi­ant za ■ STRA­VIČ­NO (nem. das Un­he­i­miz­ra­ža­va­nje sa­mog se­be. Ume­sto ­lic­he) – ka­te­go­ri­ja ko­ju je uveo Frojd to­ga pro­go­va­ra Ne­sve­sno, od­no­ da bi ozna­čio si­tu­a­ci­ju u ko­joj se de­ sno Je­zik ili Sim­bo­lič­ki Dru­gi ša­va po­vra­tak ono­ga što je svest po­ti­ (l’Autre). Pe­de­se­tih go­di­na, za snu­la i što iza­zi­va ose­ćaj čud­no­va­to­ sti i neo­bič­no­sti po­sto­ja­nja. Pre­ma La­ka­na je bi­lo naj­va­žni­je ot­kri­ Froj­du, „un­he­i­mlich je sve ono što bi će da sim­bo­lič­ki po­re­dak pred­ tre­ba­lo da je skri­ve­no i taj­no, a izaš­lo sta­vlja me­sto pra­ve kon­sti­tu­ci­je, je na vi­de­lo“. Umet­nost če­sto iza­zi­va za­pra­vo de-kon­sti­tu­ci­je su­bjek­ ose­ća­nje stra­vič­nog. ta. Ka­sni­je, me­đu­tim, La­kan vi­ še ne in­si­sti­ra na sim­bo­lič­koj di­men­zi­ji i u ve­zi s tim vi­še ne ve­ru­je to­li­ko u re­in­te­gra­tiv­ni i in­ter­su­bjek­tiv­ni smi­sao ana­li­tič­kih po­stu­pa­ ka. Glav­ni pred­met nje­go­vog in­te­re­so­va­nja po­sta­je Stvar­nost, pre­ ci­zni­je – ono što je Re­al­no. Pre­ma La­ka­nu, R e­ a l­ n o j e on o što 69 S. Žižek, Sublimni objekt ideologije, Zagreb, 2002, str. 206, prevod: Nebojša Jovanović i dr. 70 Ibid., str. 207–208.

70

Književne teorije XX veka

n e p o d­ l e­ ž e si m­b o­l i­z a­ci­ji z b o g t ra­u­me i što se ja­vlja on­da kad, na pri­mer, pred­me­ ti ko­ji su u sva­ko­dnev­noj upo­ tre­bi bi­va­ju li­še­ni oči­gled­nog, ru­tin­skog zna­če­nja i po­ja­vlju­ ju se u pro­me­nje­nom ob­li­ku. Ta­da na­sta­je efe­kat neo­bič­no­ sti, stra­no­sti, pred­met po­sta­je – ka­ko bi Frojd re­kao – un­he­ 71 i­mlic­he, neo­bi­čan ili – ka­ko bi to re­kao Šklov­ski – za­ču­dan, od­no­sno li­šen sim­bo­lič­ke uko­re­nje­no­sti u na­šem je­zi­ku. Za La­ka­na, Re­al­no predstavlja is­po­lja­va­nje ono­ga što se iz­ma­klo is­pod vla­sti sim­ bo­lič­kog po­ret­ka. U tom smi­slu ume­tost se mo­že s mno­go raz­lo­ga posmatrati kao pod­ruč­je u ko­jem je Re­al­no bri­žlji­vo po­ti­ski­va­no (kon­ven­ci­o­nal­na umet­nost) ili pod­ruč­je u ko­jem po­vra­tak Re­al­nog po­sta­je ne­iz­dr­žljiv (i ta­ko­đe pod­le­že po­ti­ski­va­nju ili cen­zu­ri). U oba slu­ča­ja – iako li­či na pa­ra­doks, ma­da ni­je – umet­nost (sve­sno ili ne­ sve­sno) pot­ce­nju­je Re­al­no, jer je ono za nju ne­iz­dr­žlji­vo i to zbog nje­go­vog ra­di­kal­nog asim­bo­lič­kog ka­rak­te­ra. La­kan je pod uti­ca­jem Haj­de­ge­ra uneo u reč­nik psi­ho­a­na­li­ze po­ jam Stva­ri, Das Ding, La Cho­se. Ta Stvar je Neš­to do če­ga se u stva­ri ne mo­že do­pre­ti, ma­da pot­pu­no od­re­đu­je si­tu­a­ci­ju su­bjek­ta. Ona je sa­svim li­še­na zna­če­nja, iako ga ge­ne­ri­še. Či­ni osno­vu sim­bo­li­za­ci­je, iako joj sa­ma ne pod­le­že.72 Ne­iz­re­ci­va je, iako go­vor su­bjek­ta uglav­ nom za­vi­si od nje. Ja­sno je da ova Stvar, ko­ja je u na­ma i iz­nu­tra nas, od­re­đu­je iako se ne mo­že iz­go­vo­ri­ti, pod­se­ća na Froj­dov „pu­pak sna“ ko­ji stva­ra zna­če­nja, ali im sam iz­mi­če. Ta Stvar je stra­no te­lo ko­je se kri­je u na­šem te­lu, ali i kao neš­to stra­no isto­vre­me­no pri­pa­da i na­ma. Ta­ko do­la­zi­mo do suš­ti­ne od­no­sa iz­me­đu ono­ga što je Sim­ bo­lič­ko i ono­ga što je Re­al­no. Već zna­mo da se osnov­na na­pe­tost de­ša­va­la iz­me­đu za­miš­lje­ne iden­ti­fi­ka­ci­je s pra­vim „ja“ i ne­mo­guć­ no­sti ade­kvat­ne re­pre­zen­ta­ci­je upi­sa­ne u po­re­dak ne­sa­vr­še­nih sig­ ni­fi­ants te, da­kle, u po­re­dak ko­ji je od­re­dio Dru­gi ili – ka­ko ka­že La­kan – Pra­vo. Sa­da ovu si­tu­a­ci­ju mo­že­mo pre­for­mu­li­sa­ti. Ako Pra­vo Dru­go­ga (iden­tič­no sa Ime­nom Oca, jer je za La­ka­na Pra­vo = Sim­bo­lič­ni Dru­gi = Otac = Ne­sve­sno) ne do­zvo­lja­va su­bjek­tu da ot­kri­je sop­stve­no „ja“, on­da je ono isto­vre­me­no i od­bram­be­na ■ RE­AL­NO (fr. le réel) – u ka­sni­joj La­ka­no­voj kon­cep­ci­ji, ono što u psi­hič­ kom is­ku­stvu ne pod­le­že sim­bo­li­za­ci­ji ili pre­vo­du na je­zič­ke zna­ko­ve. Do­ži­vljaj Re­al­nog, slič­no kao i do­ži­vljaj stra­ vič­nog kod Froj­da, iza­zi­va ne­mir kod su­bjek­ta ko­ji sto­ji oči u oči sa sve­tom li­še­nim zna­če­nja. Pre­ma La­ka­nu, Re­al­ no je tra­u­ma­tič­no je­zgro u ljud­skoj psi­ hi ko­je sla­bi od­nos sa stvar­noš­ću.

71 S. Freud, „Ni­e­sa­mo­wi­te“, u: Dzi­e­ła, t. 3: Pi­sma psycho­lo­gic­zne, War­sza­wa, 1997. 72 Ova pa­ra­dok­sal­na struk­tu­ra fa­sci­ni­ra­la je razne poststruk­tu­ra­li­stič­ke mi­sli­ o­ce ko­ji mno­go du­gu­ju psi­ho­a­na­li­zi. Bart je na­zi­va – sig­ni­fi­an­ce, Kri­ste­va – cho­ra, a De­ri­da – différan­ce. I. Psihoanaliza

71

Umet­nost na­spram Re­al­nog

La­ka­no­va Stvar

Po­re­dak auto­ma­ton

Po­re­dak tuché

Knji­žev­nost i tra­u­ma

re­ak­ci­ja na pri­ti­sak Stva­ri ko­ja ■ DRU­GI (fr. l’Autre) – u La­ka­no­voj se u nje­mu kri­je. Pri­stup sim­bo­ kon­cep­ci­ji, me­sto s ko­jeg se po­sta­vlja lič­koj di­men­zi­ji – ili, na pri­mer, pi­ta­nje o mo­joj že­lji, da­kle, me­sto pi­sa­nje (po­re­dak auto­ma­ton) na ko­jem sam pre­po­znat kao ja i na – u stva­ri je osu­đen na ali­je­na­ci­ ko­jem to pre­po­zna­va­nje (pri­zna­nje) zah­te­vam (po­gle­da­ti: ŽE­LJA). To ni­ ju u ozna­či­te­lju, ali, s dru­ge stra­ je dru­gi čo­vek, već sim­bo­lič­no me­sto ne, uspe­va da iz­beg­ne ono što ko­je za­u­zi­mam ose­ća­ju­ći ne­do­sta­tak je u su­bjek­tu naj­tra­u­ma­tič­ni­je (kad ne bih ose­ćao ne­do­sta­tak, ne bih – Stvar ko­ja se ni­ka­ko ne mo­že mo­gao niš­ta da že­lim). Za­to će La­kan sim­bo­li­zo­va­ti (po­re­dak tuché). re­ći: Dru­gi je ne­do­sta­tak u me­ni. Pi­sa­nje je, da­kle, po­ku­šaj ma­ski­ ra­nja tra­u­ma­tič­nog je­zgra po­mo­ću iden­ti­fi­ka­ci­je sa sim­bo­lič­kim knji­ žev­nim smi­slom. Šta je, za­pra­vo, ovaj cen­tar ko­ji se ne mo­že do­seg­nu­ ti, srž ko­ja se ne mo­že te­ma­ti­zo­va­ti, a ko­ja skroz pro­ži­ma su­bje­kat? Pre­ma La­ka­nu, to je tra­u­ma. Re­al­nog (da­kle, tra­u­me) ne mo­že­mo se oslo­bo­di­ti, ali ga ne mo­že­mo ni do­ta­ći. Da­kle, di­le­ma knji­žev­no­sti je­ ste sle­de­ća: pi­sa­nje je ne­mo­gu­će bez od­no­sa pre­ma tra­u­mi (pi­sa­nje je tra­u­ma­tič­no po suš­ti­ni), iako ne mo­že, ta­ko­đe, ni da je ne ma­ski­ra (be­ža­nje od tra­u­me je suš­ti­na knji­žev­no­sti). Ta­kav je, na­i­me, naj­va­žni­ ji smi­sao La­ka­no­ve psi­ho­a­na­li­ze u knji­žev­nom kon­tek­stu.

Re­zi­me Ka­ko je pi­sa­la Šo­ša­na Fel­man: „Knji­žev­nost je je­zik ko­ji psi­ho­a­na­li­za ko­ri­sti da bi go­vo­ri­ la o se­bi sa­moj, da bi sa­ma se­be ime­no­va­la. Knji­žev­nost, da­ kle, ni­je sa­mo iz­van psi­ho­a­na­li­ze poš­to mo­ti­vi­še, ona i na­ sta­nju­je ime­na nje­nih osnov­nih poj­mo­va [kao, na pri­mer, Edi­pov kom­pleks, nar­ci­zam, ■ EDI­POV KOM­PLEKS – sek­su­al­na ma­zo­hi­zam, sa­di­zam], poš­ že­lja ko­je de­te usme­ra­va ka ro­di­te­lji­ to či­ni unu­traš­nji od­nos ma. U kla­sič­noj ver­zi­ji, de­te že­li ro­di­ po­mo­ću ko­jeg psi­ho­a­na­li­za te­lja su­prot­nog po­la (Edip že­li Jo­ka­ stu) i u ri­val­skom je od­no­su pre­ma ime­nu­je svo­ja ot­kri­ća.“73 Me­đu­tim, ve­ze unu­tar psi­ ho­a­na­li­ze od­no­se se i na dru­ge obla­sti. Pre sve­ga: na su­bje­kt, na

ro­di­te­lju istog po­la (Edip ubi­ja La­ja). U su­prot­noj ver­zi­ji, ozna­ča­va lju­bav pre­ma ro­di­te­lju istog po­la i mr­žnju pre­ma ro­di­te­lju su­prot­nog po­la. →

73 Li­te­ra­tu­re and Psycho­a­nalysis: The Qu­e­sti­on of Re­a­ding: Ot­her­wi­se, red S. Fel­ man, Bal­ti­mo­re, 1982, str. 9.

72

Književne teorije XX veka

→ Edi­pov kom­pleks, pre­ma Froj­du, od­ re­đu­je emo­ci­o­nal­ni raz­voj čo­ve­ka: od nje­go­vog in­ten­zi­te­ta i ver­zi­je za­vi­ si iz­bor objek­ta ili iz­bor ono­ga ko­ga vo­li­mo u zre­lim go­di­na­ma. Re­še­nje Edi­po­vog kom­plek­sa po­ve­za­no je s ra­đa­njem Nad-Ja (Über-Ich): od­ri­ ču­ći se za­do­vo­lja­va­nja edi­pov­skih že­lja, ko­je su na­iš­le na za­bra­nu, de­te pre­o­bra­ća erot­sko osva­ja­nje ro­di­te­lja u iden­ti­fi­ko­va­nje s nji­ma i in­ter­i­o­ri­ zu­je za­bra­nu. Pre­ma miš­lje­nju dru­ gih psi­ho­a­na­li­ti­ča­ra, in­ter­i­o­ri­za­ci­ja za­bra­ne de­ša­va se pre po­ja­ve edi­pov­ skih že­lja.

njegove re­la­ci­je sa sve­tom i na struk­tu­re i tro­po­lo­gi­je knji­žev­ nog tek­sta. U pr­voj, bor­be­noj fa­zi raz­vo­ja psi­ho­a­na­li­ze ju­nak ana­li­ze bio je uvek pi­sac u či­ju se psi­hu na­sto­ja­lo za­vi­ri­ti po­mo­ ću tek­sta. Da­nas to vi­še ni­je pi­ sac kao ta­kav, već je to su­bje­kt pri­su­tan u tek­stu kao i sam rad tek­sta ko­ji skri­va taj­ne sa­dr­ža­je, onaj ko­ji pri­vla­či in­te­re­so­va­nje is­tra­ži­va­ča. Ako ni da­nas psi­ho­ a­na­li­za ni­je iz­gu­bi­la svoj kri­tič­ki po­ten­ci­jal, on­da je to za­to što: 1. Do­vo­di u sum­nju kar­te­zi­jan­sku kon­cep­ci­ju su­bjek­ta ko­ji se ja­sno i oči­gled­no pre­po­zna­je u sop­stve­nim tvo­re­vi­na­ma. Bi­lo u Froj­do­voj ili La­ka­no­voj ver­zi­ji, su­bje­kt je usme­ren na se­be sa­mog i ni­ka­da ne zna ko je ni šta go­vo­ri. Da­kle, po­sto­ji sfe­ra ko­ja ne pod­le­že kon­tro­li su­bjek­ta i ta sfe­ra je Ne­sve­sno. Kod Froj­da je ona odvo­je­na od sve­snog Ja cen­zu­rom ko­ja po­ti­sku­ je ne­u­god­ne sa­dr­ža­je. Kod La­ka­na je ona struk­tu­ri­sa­na kao je­zik, što zna­či da pre­meš­ta su­bje­kt od ozna­či­te­lja do ozna­či­ te­lja (sig­ni­fi­ants) u ko­ji­ma se on ne mo­že pro­na­ći. 2. Ne­sve­sno je tre­ti­ra­no kao dis­kurs. Frojd ni­je ot­krio ne­sve­sno, ali je pr­vi uka­zao na nje­go­vu dis­kur­ziv­nu pri­ro­du: da ona go­ vo­ri po­mo­ću na­šeg go­vo­ra, da ima od­jek u sno­vi­ma i da se ot­kri­va u je­zič­kim omaš­ka­ma. 3. Knji­žev­no stva­ra­laš­tvo pod­se­ća na od­bram­be­nu de­lat­nost psi­he, jer je u oba slu­ča­ja iz­me­đu sve­ta i Ja po­sta­vljen fil­ter fan­ta­zi­je ko­ji spre­ča­va ose­ća­nje ne­pri­jat­no­sti. Knji­žev­ni tekst ni­je auto­no­mni ar­te­fakt, već upu­ću­je na stva­ra­o­ca, tač­ni­je, na nje­go­ve ne­sve­sne fan­ta­zi­je za­hva­lju­ju­ći ko­ji­ma on re­ša­va de­li­kat­ne pro­ble­me sop­stve­ne psyche. 4. Knji­žev­ni tekst se tre­ti­ra kao simp­tom na osno­vu kojeg se do­la­ zi do skri­ve­nog smi­sla. U slu­ča­ju Jun­go­ve psi­ho­a­na­li­ze, ulo­gu simp­to­ma igra­ju – sim­bo­li, a ulo­gu skri­ve­nog smi­sla – ar­he­tip. 5. Knji­žev­ni tekst pred­sta­vlja struk­tu­ral­nu ana­lo­gi­ju sa snom. To zna­či da ana­li­za sna mo­že da po­sta­ne mo­del za knji­žev­nu ana­li­zu, a isto­vre­me­no njen cilj po­sta­je de­for­mi­sa­nje de­for­mi­ sa­nja ko­jem je pod­vrg­nut skri­ve­ni sa­dr­žaj sna u pro­ce­su ra­da sna. Iako rad sna ima tro­po­loš­ki ka­rak­ter, ana­li­ti­čar mo­ra da

I. Psihoanaliza

73

Kri­tič­ki po­ten­ci­jal psi­ho­a­na­li­ze

Froj­do­vo ne­sve­sno – La­ka­no­vo ne­sve­sno

Knji­žev­ni tekst kao simp­tom

se uhva­ti u koš­tac s ma­ski­ra­ju­ćom re­to­ri­kom tek­sta ko­ja po­ me­ra pra­vo zna­če­nje. 6. Knji­žev­ni tekst se kao ana­lo­gon psi­hič­kog apa­ra­ta tre­ti­ra kao po­lje na­pe­to­sti i kon­fli­ka­ta či­jim ot­kri­va­nji­ma i smi­ri­va­nji­ ma u sje­di­nja­va­ju­ćoj in­ter­pre­ta­ci­ji te­ži in­ter­pre­ta­tor. Ipak, to ne zna­či da sva­ki tekst, isto kao i sva­ki san, mo­že bi­ti pro­tu­ ma­čen. „Na pi­ta­nje da li se sva­ki san mo­že tu­ma­či­ti, tre­ba od­go­vo­ri­ti sa ne.“74 Ka­ko sno­vi, ta­ko se i tek­sto­vi od­li­ku­ju od­ go­va­ra­ju­ćom s na­gom ot­p o­r a pre­ma in­ter­pre­ta­ci­ji, te je za­ to in­ter­pre­ta­tor pri­nu­đen sa­mo na po­sta­vlja­nje hi­po­te­za „či­ja će se na­slu­ći­va­nja do­ta­ći gra­đe du­šev­nog apa­ra­ta i ra­da sna­ ga ko­je u nje­mu de­lu­ju“.75 7. Knji­žev­ni tekst se mo­že shvatati kao ele­me­nt in­ter­pre­ta­tiv­ne tran­sak­ci­je iz­me­đu pa­ci­jen­ta (pi­sca) i te­ra­pe­u­ta (či­ta­o­ca).76 In­ter­pre­ta­ci­ja se za­sni­va na kon­stru­i­sa­nju pri­če ko­ja ot­kri­va smi­sao ne­do­stu­pan pi­scu. Od­nos iz­me­đu auto­ra i či­ta­o­ca mo­že se opi­sa­ti po­mo­ću pre­no­snih ka­te­go­ri­ja (Über­tra­gung, tran­sfe­ren­ce) kad či­ta­lac od­go­va­ra na že­lju auto­ra ugra­đe­nu u tekst. 8. Kao što „je­dan te isti pod­sti­caj [može] ima­ti mno­ge pred­sta­ ve“, ta­ko je i „sva­ka pra­va po­et­ska tvo­re­vi­na re­zul­tat vi­še ne­ go jed­nog, u du­ši pe­sni­ka oži­vlje­nog, pod­sti­ca­ja i do­puš­ta vi­ še ne­go jed­nu in­ter­pre­ta­ci­ju“.77

74 S. Frojd, Tu­ma­če­nje sno­va, II, op. cit., str. 177. 75 Ibid., str. 163. 76 Ka­ko je to pred­sta­vio Dž. Hi­lis Mi­ler „in­ter­pre­ta­ci­ja knji­žev­nog tek­sta pod­se­ ća na le­če­nje pa­ci­jen­ta“. U: J. Hil­lis Mil­ler, „Con­struc­ti­ons in Cri­ti­cism“, The­ ory Now and Then, New York, 1991, str. 246. 77 S. Freud, Ob­ja­ś­ni­a­nie mar­zeń sennych, op. cit., str. 234.

74

Književne teorije XX veka

Hro­no­lo­gi­ja 1896: 1900: 1901: 1905:

1907:

1908:

1909:

1910:

Če­tr­de­se­to­go­diš­nji Sig­mund Frojd, autor knji­ge Stu­dien über Hyste­ rie (Ras­pra­ve o hi­ste­ri­ji), na­pi­sa­ne za­jed­no s Jo­ze­fom Bro­je­rom i iz­ da­te go­di­nu da­na ra­ni­je, pr­vi put ko­ri­sti reč „psi­ho­a­na­li­za“. Froj­do­vo Die Tra­um­de­u­tung (Tu­ma­če­nje sno­va). U ok­to­bru – po­če­tak te­ra­pi­je s Do­rom ko­ja će po­sta­ti „ju­na­ki­nja“ jed­ne od va­žni­jih kli­nič­kih stu­di­ja o hi­ste­ri­ji. Dil­taj pi­še Na­sta­nak her­me­ne­u­ti­ke. U Pa­ri­zu se ro­dio La­kan. Frojd ob­ja­vlju­je Psi­ho­pa­to­lo­gi­ju sva­ko­ dnev­nog ži­vo­ta na­pi­sa­nu, ka­ko je go­vo­rio, za ne­struč­nja­ke. Hu­serl ob­ja­vlju­je Lo­gič­ka is­tra­ži­va­nja. Froj­do­va Do­set­ka i njen od­nos pre­ma ne­sve­snom; Tri ras­pra­ve o te­o­ri­ji sek­su­al­no­sti, či­ji je cilj sti­ca­nje uvi­da „u me­ha­ni­zam sek­ su­al­nog funk­ci­o­ni­sa­nja čo­ve­ka uz po­moć psi­ho­a­na­li­tič­ke teh­ni­ ke“ (Pred­go­vor iz 1914. go­di­ne). Pr­va Froj­do­va stu­di­ja po­sve­će­na knji­žev­no­sti – no­ve­li Gra­di­va, dan­skog pi­sca Jen­se­na. Uti­ca­ji pu­to­va­nja u Ita­li­ju: ru­še­vi­ne Pom­pe­je upo­re­đe­ne su sa re­pre­si­jom na ko­ju na­i­la­zi erot­sko is­ ku­stvo po­ti­snu­to u ne­sve­sno. Is­ko­pa­va­nje osta­ta­ka iz ru­še­vi­na pod­se­ća na psi­ho­a­na­li­tič­ku se­an­su. Trećeg mar­ta Jung pr­vi put po­se­ću­je Froj­da u Be­ču. Raz­go­va­ra­ju tri­na­est sa­ti. Der Dic­hter und das Phan­ta­si­e­ren (Pe­snik i fan­ta­zi­ra­nje): „Pe­snik ra­di isto što i de­te ko­je se igra: stva­ra svet fan­ta­zi­je pre­ma ko­ jem se od­no­si ve­o­ma ozbilj­no, što zna­či da u nje­ga ula­že mno­ go emo­ci­ja, oš­tro ga raz­li­ku­ju­ći od stvar­no­sti.“ Fan­ta­zi­ja ima svoj iz­vor u ne­za­do­vo­lja­va­nju že­lja i po­du­da­ra se sa snom. Pu­to­va­nje s Jun­gom i Fe­ren­com u Ame­ri­ku gde je psi­ho­a­na­li­za na­iš­la na pri­jem pun odu­še­vlje­nja. Froj­do­vo pro­u­ča­va­nje fo­bi­jâ (slu­čaj „Ma­log Han­sa“) i op­se­siv­ne ne­u­ro­ze (slu­čaj ta­ko­zva­nog Čo­ve­ka Pa­co­va). Jung po­sta­je pred­sed­nik Me­đu­na­rod­nog psi­ho­a­na­li­tič­kog udru­ že­nja. Frojd ob­ja­vlju­je svo­ja ame­rič­ka pre­da­va­nja (Über Psycho­ a­nalyse. Fünf Vor­le­sun­gen).

I. Psihoanaliza

75



Jed­na uspo­me­na iz de­tinj­stva Le­o­nar­da da Vin­či­ja. Kad su u pi­ta­ nju dve Le­o­nar­do­ve oso­bi­ne – sklo­nost ka po­ti­ski­va­nju na­go­na i su­bli­ma­ci­ja pri­mar­nih na­go­na, „psi­ho­a­na­li­za osta­je ne­moć­ na“. Na­go­ni obe­le­ža­va­ju gra­ni­cu psi­ho­a­na­li­tič­ke spo­zna­je. Po­sle to­ga osta­je sa­mo bi­o­lo­gi­ja „na ko­joj se uz­di­že psi­hič­ka zgra­da“. 1911: „Šre­be­rov slu­čaj“ ili Froj­do­va is­tra­ži­va­nja struk­tu­re pa­ra­no­je. Jung za­vr­ša­va svoj pr­vi sa­mo­sta­lan rad Wan­dlun­gen und Symbo­ le der Li­bi­do (Pro­me­ne i sim­bo­li li­bi­da). To­ga se ova­ko se­ćao: „U me­ni se ro­dio ose­ćaj da ne­mam šta da tra­žim u sve­tu in­te­lek­ ta... Ma­te­ri­jal ne­sve­snog iz­vu­čen na sve­tlost da­na osta­vljao me je, da ta­ko ka­žem, ši­ro­ko otvo­re­nih usta!“ Po­sle ove knji­ge (pre­ve­de­ ne na en­gle­ski već 1916. go­di­ne) Frojd se ra­zi­la­zi s Jun­gom. 1913: Froj­dov To­tem i ta­bu. Fe­renc osni­va Psi­ho­a­na­li­tič­ko druš­tvo u Bu­dim­peš­ti, Er­nest Džons (bu­du­ći Froj­dov bi­o­graf) otva­ra fi­li­ja­lu druš­tva u Lon­do­nu. 1914: Zur Einführung des Nar­zißmus (Uvod u nar­ci­zam). „Za­lju­blji­va­ nje po­či­va u pre­li­va­nju Ja li­bi­da na obje­kat. Ono ima moć ot­kla­ nja­nja po­ti­ski­va­nja i le­če­nja per­ver­zi­je.“ Jung pod­no­si ostav­ku na me­sto pred­sed­ni­ka Me­đu­na­rod­nog psi­ho­a­na­li­tič­kog druš­tva. 1915: Froj­do­vo Das Un­be­wußte (Ne­sve­sno). 1916–1917: Froj­dov Uvod u psi­ho­a­na­li­zu. De So­si­ro­va Opšta lin­gvi­sti­ka. 1917: Tra­u­er und Me­lan­cho­lie / Ža­lost i me­lan­ho­li­ja (na­sta­vak pro­u­ča­ va­nja nar­ci­stič­kih psi­hič­kih po­re­me­ća­ja). Me­lan­ho­li­ja je de­fi­ni­ sa­na kao po­sle­di­ca (= ne­pre­ra­đe­na) gu­blje­nja objek­ta po­gub­nog za Ja (a pre­ra­đe­no gu­blje­nje je ža­lost). Li­bi­do se vra­ća u Ja ko­je – zbog iden­ti­fi­ka­ci­je sa iz­gu­blje­nim objek­tom – bi­va uniš­te­no. 1918: Froj­do­vo prou­ča­va­nje de­čjih ne­u­ro­za (slu­čaj „Čo­ve­ka vu­ka“). 1919: Das Un­he­i­mlic­he (Za­stra­šu­ju­će): Je­dan od ma­lo­broj­nih Froj­do­vih ra­do­va po­sve­će­nih este­ti­ci. Za­stra­šu­ju­će pred­sta­vlja is­ku­stvo vra­ ća­nja po­ti­snu­tog ko­je iza­zi­va ne­pri­ja­tan ose­ćaj stra­no­sti sve­ta. Na za­se­da­nju Psi­ho­a­na­li­tič­kog druš­tva Me­la­ni Klajn pred­sta­vlja svo­ju pr­vu ras­pra­vu o de­č­jem raz­vo­ju. 1920: Froj­do­vo Jen­se­its des Lust­prin­zip (S one stra­ne prin­ci­pa za­do­volj­ stva). Ja se ru­ko­vo­di prin­ci­pom za­do­volj­stva, po­ti­sku­ju­ći ne­pri­ jat­ne sa­dr­ža­je. 1923: Froj­do­vo Das Ich und das Es (Ja i Ono). For­mu­la­ci­ja ta­ko­zva­ ne dru­ge tro­pi­ke psi­hič­kog apa­ra­ta. „Ego [Ich] re­pre­zen­tu­je ono što se mo­že na­zva­ti ra­zu­mom i raz­bo­ri­toš­ću na­su­prot idu [Es] ko­ji ob­u­hva­ta sve stra­sti.“ 1925: Ver­ne­i­nung (Ne­ga­ci­ja): „Ne­ma lep­šeg do­ka­za za ot­kri­će ne­sve­ snog od to­ga kad ne­ko, ko­ga ana­li­zi­ra­mo, re­a­gu­je re­či­ma: ‘ni­ sam mi­slio na to’.“ 76

Književne teorije XX veka

1926: 1927: 1930: 1932: 1933:

1934: 1936: 1938: 1939: 1946: 1949:

1953:

La­ka­nov na­uč­ni de­bi (kao ko­a­u­to­ra) ko­ji go­di­nu da­na ka­sni­je po­či­nje kli­nič­ku psi­ho­a­na­li­tič­ku prak­su. Fe­tischi­smus. Krat­ka Froj­do­va ras­pra­va o sek­su­al­nom fe­ti­ši­zmu. Esej o Do­sto­jev­skom. Froj­do­va ćer­ka, Ana Frojd, ob­ja­vlju­je svo­ je naj­va­žni­je de­lo De­čja psi­ho­a­na­li­za. Froj­dov Das Un­be­ha­gen in der Kul­tur (Ne­la­god­nost u kul­tu­ri). La­ka­nov sa­mo­sta­lan na­uč­ni de­bi. Pr­va La­ka­no­va knji­ga (dok­to­rat): O pa­ra­no­ič­noj psi­ho­zi i nje­ nim ve­za­ma sa lič­noš­ću. La­kan ob­ja­vlju­je čla­nak u nad­re­a­li­stič­kom ča­so­pi­su Mi­no­ta­ur. Rus Ko­žev­nji­kov, na­tu­ra­li­zo­van u Fran­cu­skoj kao Kožev, dr­ži pre­da­va­nja (do 1939. go­di­ne) o He­ge­lo­voj Fe­no­me­no­lo­gi­ji du­ha u Éco­le des Ha­u­tes Étu­des. Na pre­da­va­nji­ma su se mo­gli sre­sti pi­sci (R. Ke­no) i psi­hi­ja­tri, pa i sam La­kan ko­ji je od Ko­že­va po­zaj­mio tu­ma­če­nje He­ge­lo­ve te­o­ri­je že­lje kao že­lje Dru­go­ga (že­lim neš­to sa­mo za­to što tra­žim pri­zna­nje ne­kog dru­gog ko ta­ko­đe že­li to neš­to). Ar­chetypal Pat­terns in Po­e­try: Psycho­lo­gi­cal Study of Ima­gi­na­ tion, Mod Bot­kin. Pr­va pri­me­na Jun­go­vih ide­ja na pro­u­ča­va­nje knji­žev­no­sti. Na XIV kon­gre­su Me­đu­na­rod­nog psi­ho­a­na­li­tič­kog udru­že­nja u Ma­ri­jen­ba­du, La­kan iz­la­že ču­ve­ni re­fe­rat o „sta­di­ju­mu ogle­da­la“. Ana Frojd ob­ja­vlju­je rad Ego i od­bram­be­ni me­ha­ni­zmi. Frojd se zbog na­ci­stič­ke agre­si­je se­li iz Be­ča u Lon­don. Ga­ston Baš­lar ob­ja­vlju­je Psycho­a­nalyse du feu (Psi­ho­a­na­li­za va­tre). Frojd umi­re u Lon­do­nu ob­ja­vlju­ju­ći pre to­ga svo­je po­sled­nje de­lo Der Mann Mo­ses und die mo­not­he­i­stisc­he Re­li­gion (Moj­si­je i mo­no­te­i­zam). La­kan po­či­nje da ra­di u voj­noj bol­ni­ci. Po­ja­vlju­je se pr­vi tom fran­cu­skog pre­vo­da Fe­no­me­no­lo­gi­je du­ha. Po­sle pe­ri­o­da rat­nog ću­ta­nja, La­kan po­no­vo po­či­nje da ob­ja­vlju­ je na­uč­ne ra­do­ve. Er­nest Džo­uns, ta­da pred­sed­nik Me­đu­na­rod­nog psi­ho­a­na­li­tič­ kog udru­že­nja i naj­ve­ći ži­vi Froj­dov uče­nik, ob­ja­vlju­je knji­gu Ha­mlet and Oedi­pus (Ha­mlet i Edip) ko­ju iz­da­vač re­kla­mi­ra kao „kla­sič­nu stu­di­ju iz psi­ho­a­na­li­ze knji­žev­no­sti“. Ob­ja­vlji­va­nje La­ka­no­vog ma­ri­jen­bad­skog pre­da­va­nja pod na­slo­ vom La sta­de du mi­ro­ir (Sta­di­jum ogle­da­la). La­kan po­sta­je pred­sed­nik Pa­ri­skog psi­ho­a­na­li­tič­kog udru­že­nja (SPP), iz ko­jeg za­tim istu­pa da bi po­stao član Fran­cu­skog psi­ho­ a­na­li­tič­kog udru­že­nja (SFP) ko­je ni­je po­se­do­va­lo akre­di­ta­ci­ju Me­đu­na­rod­nog psi­ho­a­na­li­tič­kog udru­že­nja. Po­če­tak ozbilj­nih

I. Psihoanaliza

77

1954: 1955: 1955– 1956: 1959–1960: 1960–1961: 1963: 1964:

1966: 1967: 1968: 1970–1980: 1972: 1973: 78

po­de­la u fran­cu­skoj psi­ho­a­na­li­zi. La­kan po­či­nje da dr­ži ču­ve­na pre­da­va­nja či­je će be­leš­ke bi­ti ob­ja­vlje­ne u po­seb­nim knji­ga­ma. Na se­mi­na­re, ko­ji su tra­ja­li dva­de­set i se­dam go­di­na bez pre­ stan­ka, da­nas se gle­da kao na psi­ho­a­na­li­tič­ke pred­sta­ve ko­je je La­kan bri­žlji­vo re­ži­rao i iz­vo­dio na pri­lič­no her­me­tič­nom je­zi­ ku. Bez ob­zi­ra na to, uvek su pri­vla­či­li mnoš­tvo po­se­ti­la­ca ko­ji ni­su oba­ve­zno bi­li pro­fe­si­o­nal­no po­ve­za­ni s psi­ho­a­na­li­zom. Pr­vi tom pre­da­va­nja: Écrits téchni­qu­es de Freud (Froj­do­vi teh­nič­ ki spi­si). Se­mi­nar o Ukra­de­nim pi­smi­ma Ed­ga­ra Ala­na Poa. Dru­gi tom se­mi­nar­skih ra­do­va: „Ja“ u Froj­do­voj te­o­ri­ji i psi­ho­a­na­li­tič­koj teh­ni­ci. La­ka­nov se­mi­nar o psi­ho­za­ma. Se­mi­nar L’Et­hi­que de la psycho­a­nalyse (Eti­ka psi­ho­a­na­li­ze), na ko­jem se po­ja­vlju­je no­va in­ter­pre­ta­ci­ja Re­al­nog i Stva­ri (das Ding, la Cho­se). Se­mi­nar o Pre­no­su (Le Tran­sfert). Fu­ko­o­va knji­ga Isto­ri­ja lu­di­la u do­ba kla­si­ci­zma. La­kan po­sta­je glav­ni ured­nik se­ri­je „Champ fre­u­dien“ u iz­da­vač­ koj ku­ći „Se­uil“. La­kan for­mi­ra Éco­le Fre­u­di­en­ne de Pa­ris (EFP). Se­mi­nar XI: Les qu­a­tres con­cepts fun­da­men­ta­ux de la psycho­a­nalyse (Če­ti­ri fun­da­man­tal­na kon­cep­ta psi­ho­a­na­li­ze), na ko­jem iz­go­va­ra ču­ve­ nu re­če­ni­cu: „Ne­sve­sno je struk­tu­ri­sa­no kao je­zik.“ Ro­lan Bart ob­ja­vlju­je Eléments de sémi­o­lo­gie (Ele­men­ti se­mi­o­lo­gi­je). Fran­soa Val sa­ku­plja raš­tr­ka­ne La­ka­no­ve stu­di­je u knji­gu Écrits (u ko­lek­ci­ji „Champ fre­u­dien“ či­ji je ured­nik takođe bio La­kan), bi­bli­ji svih la­ka­ni­sta. Ob­ja­vlji­va­nje Écrits se po­du­da­ra sa iz­da­va­njem dru­gih knji­ga ključ­nih za fran­cu­ski struk­tu­ra­li­zam: Fu­ko­o­ve Re­či i stva­ri, Ben­ ve­ni­sti­na Problèmes de lin­gu­i­sti­que généra­le. Reč­nik psi­ho­a­na­li­ze La­plan­ša i Pon­ta­lija, pr­vi pri­ruč­nik ko­ji po­ ve­zu­je La­ka­na i Froj­da. EFP po­či­nje da ob­ja­vlju­je ča­so­pis Sci­li­cet. La­kan po­dr­ža­va stu­ dent­ski po­kret. Na uni­ver­zi­te­tu u Ven­sa­nu na­sta­je od­sek za psi­ ho­a­na­li­zu ko­jim upra­vlja­ju nje­go­vi uče­ni­ci. Na­red­ni La­ka­no­vi se­mi­na­ri. Re­gi­stro­va­no ih je ukup­no dva­de­ set i se­dam, od ko­jih je sva­ki ob­ja­vljen ili će bi­ti ob­ja­vljen u po­ seb­noj knji­zi. French Freud: Struc­tu­ral Stu­di­es in Psycho­a­nalysis, te­mat­ski broj Yale French Stu­di­es. Pro­nic­lji­va kri­tič­ka knji­ga o La­ka­nu: Le ti­tre de la let­tre Fi­li­pa La­ku-La­ba­ra i Žan-Lik Nan­si­ja. Književne teorije XX veka

1975:



1976: 1977:

1981:

Iz­la­zi An­xi­ety of In­flu­en­ce (Strah od uti­ca­ja) Ha­rol­da Blu­ma, smeo po­ku­šaj opi­si­va­nja knji­žev­no­i­sto­rij­skog pro­ce­sa po­mo­ću ka­te­go­ri­je edi­pov­ske psi­ho­ma­hi­je iz­me­đu pre­da­ka i po­to­ma­ka. La­ka­no­va po­se­ta Ame­ri­ci. Se­ri­ja čud­nih do­ga­đa­ja i skan­da­la. Si­gu­ran u svo­ju sla­vu s one stra­ne Atlan­ti­ka, La­kan je od­lu­čio da pri­vat­no po­se­ti Me­tro­po­li­ten ope­ru („Re­ci­te im da sam ja La­ kan“), a kad ni­je us­peo da ugo­vo­ri su­sret, jed­na od nje­go­vih do­ ma­ći­ca, ne go­vo­re­ći niš­ta La­ka­nu, po­zva­la je di­rek­to­ra i na­go­ve­ sti­la da će se u Ope­ri po­ja­vi­ti Žan-Pol Sar­tr in­cog­ni­to. Di­rek­tor je bio po­ča­stvo­van i od­mah pri­stao, ali je bio upo­zo­ren da ve­li­ki fi­lo­zof ne vo­li kad se nje­go­vo ime jav­no iz­go­va­ra. La­kan niš­ta ni­ je shva­tio, ma­da mu je je­di­no nje­go­vo ne­po­zna­va­nje en­gle­skog do­zvo­li­lo da pre­đe pre­ko pi­ta­nja i dâ od­go­vor o zdra­vlju Si­mon de Bo­vo­ar. U Bo­sto­nu, na MIT, gde se su­sreo sa Čom­skim, La­ kan mu je na pi­ta­nje šta je miš­lje­nje, od­go­vo­rio ova­ko: „Či­ni nam se da mi­sli­mo mo­zgom. Ja lič­no mi­slim sto­pa­lom. Sa­mo ta­da do­la­zim do stvar­nog kon­tak­ta s ne­čim so­lid­nim. Po­ne­kad mi­slim i če­lom, po­go­to­vu ka­da nji­me u neš­to uda­rim. Vi­deo sam i pre­vi­še (elek­t­ro)en­ce­fa­lo­gra­ma da bih znao kako ta­mo ne­ ma ni tra­ga mi­sli.“ Čom­ski je br­zo kon­sta­to­vao da ima po­sla sa lu­da­kom. U dva­de­set i pr­vom bro­ju Poéti­que De­ri­da ob­ja­vlju­je du­ga­čak esej Le fac­te­ur de la ve­rité ko­ji pred­sta­vlja kri­ti­ku me­ta­fi­zič­kih (za­pra­vo fa­ lo­go­ ce n­t r ič­ni h) pret­po­stav­ki La­ka­no­ve psi­ho­a­ na­li­ze (fal­lus kao „pri­vi­le­go­van ozna­či­telj“), ugra­đe­nih u La­ka­ nov se­mi­nar na te­mu Po­o­vog Ukra­de­nog pi­sma. U uvo­du za ovaj esej De­ri­da pi­še: „Psi­ho­a­na­li­tič­ki ori­jen­ti­sa­na ‘knji­žev­na kri­ti­ka’ u Fran­cu­skoj ne po­sta­vlja pi­ta­nje tek­sta. To se mo­že re­ ći, bez ve­li­ke ne­prav­de, za psi­ho­bi­o­gra­fi­ju Ma­ri­je Bo­na­par­te, za psi­ho­a­na­li­zu ma­te­ri­jal­ne fan­ta­zi­je [Bašlara], eg­zi­sten­ci­jal­nu psi­ ho­a­na­li­zu [Sar­tra], psi­ho­kri­ti­ku [Mo­ro­na], psi­ho­a­na­li­tič­ki obo­ je­nu te­mat­sku fe­no­me­no­lo­gi­ju [Rišara] itd.“ Bru­no Be­tel­hajm u knji­zi The Uses of En­chant­ment: The Me­a­ ning and Im­por­tan­ce of Fa­iry Ta­les po­sta­vlja te­zu o baj­ci kao ilu­ stra­ci­ji ne­sve­snog kon­flik­ta u de­čjoj psi­hi. Te­mat­ski broj ča­so­pi­sa Yale French Stu­di­es po­sve­ćen psi­ho­a­na­ li­zi. U nje­mu su se, iz­me­đu osta­lih, naš­li La­ka­nov tekst „De­si­re and the In­ter­pre­ta­tion of De­si­re in Ha­mlet“, kao i od­lič­na in­ter­ pre­ta­ci­ja Šo­ša­ne Fel­man Džej­mso­vog Okre­ta­ja za­vrt­nja, pod na­ slo­vom Tur­ning the Screw of In­ter­pre­ta­tion. La­kan umi­re 9. sep­tem­bra.

I. Psihoanaliza

79

Bi­bli­o­gra­fija Reč­ni­ci L’ap­port fre­u­dien. Éléments po­ur une encyclopédie de la psycha­nalyse, red. P. Ka­ uf­mann, Paryż 1993; wyd. 2: Paryż 2003. S. Fhanér, Sł­ow­nik psycho­a­na­lizy, tł­um. J. Ku­bit­sky, Gda­ńsk 1996. J. La­plan­che, J.-B. Pon­ta­lis, Sł­ow­nik psycho­a­na­lizy, red. D. La­gac­he’a, tł­um. E. Mod­ze­lew­ska, W. Woj­ci­ec­how­ska, War­sza­wa 1996. Sł­ow­nik phycho­a­na­lizy. Klasyczne po­ję­cia, no­we kon­cep­cje, red. B. E. Mo­o­re, B. D. Fi­ne, tł­um. E. Mod­ze­lew­ski, War­sza­wa 1996.

Sig­mund Frojd Tek­sto­vi u polj­skim pre­vo­di­ma (na­ve­den je i pre­vod na srp­ski i hr­vat­ski) S. Freud, Czł­o­wi­ek imi­e­ni­em Mo­jż­esz a re­li­gia mo­no­te­istyczna, tł­um. A. Oc­hoc­ ki, J. Pro­ko­pi­uk, wstęp A. Oc­hoc­ki, oprac. R. Res­zke, War­sza­wa 1994. Up. S. Freud, Freud i Moj­si­je. Stu­di­je o umjet­no­sti o umjet­ni­ci­ma (prev. Re­na­ta Jur­le­ta i Ta­ma­ra To­mić), Za­greb, 2005. S. Freud, Czł­o­wi­ek, re­li­gia, kul­tu­ra, tł­um., po­sł. J. Pro­ko­pi­uk, wstęp B. Suc­ho­ dol­ski, War­sza­wa 1967. S. Freud, Dow­cip i je­go sto­su­nek do ni­e­ś­wi­a­do­mo­ś­ci, tł­um. R. Res­zke, War­sza­ wa 1993. Up. S. Frojd, Do­set­ka i njen od­nos pre­ma ne­sve­snom (prev. To­mi­ slav Be­kić), No­vi Sad, 1973. S. Freud, Dzi­e­ła, t. 1: Objaśnianie marzeń sennych, tł­um. R. Reszke, War­sza­wa 1996. S. Freud, Dzi­e­ła, t. 2: Cha­rak­ter a erotyka, tł­um. R. Res­zke, D. Ro­gal­ski, oprac. R. Resczke, War­sza­wa 1996. S. Freud, Dzi­e­ła, t. 3: Pi­sma psycho­lo­gic­zne, tł­um. R. Res­zke, War­sza­wa 1997. S. Freud, Dzi­e­ła, t. 4: Pi­sma spo­ł­ec­zne, tł­um. A. Oc­hoc­ki, M. Po­rę­ba, R. Res­ zke, oprac. R. Res­zke, War­sza­wa 1998. S. Freud, Dzi­e­ła, t. 5: Życie sek­su­al­ne, tł­um. R. Res­zke, War­sza­wa 1999. 80

Književne teorije XX veka

S. Freud, Dzi­e­ła, t. 6: Dwie ner­wi­ce dzi­e­ci­ę­ce, tł­um. R. Res­zke, War­sza­wa 2000. Up. S. Frojd, O sek­su­al­noj te­o­ri­ji. To­tem i ta­bu (prev. Pa­vle Mi­le­kić), No­vi Sad, 1973. S. Freud, Kul­tu­ra ja­ko źródło ci­er­pi­eń, tł­um. R. Res­zke, War­sza­wa 1993. Up. S. Frojd, Iz kul­tu­re i umet­no­sti (prev. Vo­jin Ma­tić i dr.), No­vi Sad, 1973. S. Frojd, Auto­bi­o­gra­fi­ja. No­va pre­da­va­nja za uvo­đe­nje u psi­ho­a­na­li­zu (prev. V. Je­ro­tić i N. Volf), No­vi Sad, 1969. S. Frojd, Moj­si­je i mo­no­te­i­zam (prev. Bo­ži­dar Zec), Be­o­grad, 1979. S. Freud, O mar­ze­niu sennym, tł­um. W. Szew­czuk, [u:] idem, Psycho­pa­to­lo­gia życia cod­zi­en­ne­go. Mar­ze­nia sen­ne, War­sza­wa 1987. Up. S. Frojd, Psi­ho­pa­ to­lo­gi­ja sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta (prev. Hu­go Klajn), No­vi Sad, 1973. S. Freud, Pri­lo­zi te­o­ri­ji sek­su­al­no­sti. Tri ras­pra­ve (prev. Gru­ja Pe­tro­vić i Sr­đa Pri­ca), Za­greb, 1934. Up. i: S. Frojd, „Tri ras­pra­ve o sek­su­al­noj te­o­ri­ji“, u: S. Frojd, O sek­su­al­noj te­o­ri­ji. To­tem i ta­bu (prev. Pa­vle Mi­le­kić), No­vi Sad, 1973, str. 7–118. S. Freud, O mar­ze­niu sennym, u: idem, Wstęp do psycho­a­na­lizy, tł­um. S. Kemp­ ner­ówna, W. Za­ni­e­wic­ki, pr­zedm. G. Bychow­ski, War­sza­wa 1935; wyd. 2: War­sza­wa 1957; wyd. 4: po­pra­wi­o­ne, pr­ze­jr­zał, pr­zedm. K. Obuc­how­ ski, War­sza­wa 1984. Up. S. Frojd, Uvod u psi­ho­a­na­li­zu (prev. Bo­ri­slav Lo­ renc), Be­o­grad, 1933; No­vi Sad, 1973². S. Freud, O psycho­a­na­li­zie. Pi­ęć odczytów wygł­os­zonych na uroczysto­ść 20-le­cia ju­bi­le­us­zu za­ł­o­ż­e­nia Clark Uni­ver­sity w Wor­ce­ster, Mass., tł­um. L. Je­kels, Lwów–War­sza­wa 1911; wyd. 2 uwsp­ółc­ze­ś­ni­o­ne: Po­znań 1992. S. Freud, Po­za za­sa­dą przyjem­no­ś­ci, tł­um. J. Pro­ko­pi­uk, wstęp B. Suc­ho­dol­ski, War­sza­wa 1976. S. Freud, Psycho­pa­to­lo­gia życia cod­zi­en­ne­go (O za­po­mi­na­niu, pomyłkach, za­ bo­bo­nie i bł­ę­dach), z. upo­wa­ż­ni­e­ni­e­nia auto­ra tł­um. L. Je­kels, H. Ivànka, Lwów 1912; pr­ze­druk w tł­um. uzu­pe­ł­nionym i po­pra­wi­onym pr­zez W. Szew­czu­ka, [u:] idem, Psycho­lo­pa­to­lo­gia życia cod­zi­en­ne­go. Mar­ze­nia sen­ne, War­sza­wa 1987. Up. S. Frojd, Psi­ho­pa­to­lo­gi­ja sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta (prev. Hu­go Klajn), No­vi Sad, 1973. S. Freud, To­tem i ta­bu, tł­um. J. Pro­ko­pi­uk, M. Po­rę­ba, oprac. R. Res­zke, War­ sza­wa 1993. Up. S. Frojd, O sek­su­al­noj te­o­ri­ji. To­tem i ta­bu (prev. Pa­vle Mi­le­kić), No­vi Sad, 1973. S. Freud, Wi­ze­ru­nek wł­asny, tł­um. (z franc.) H. Zas­zł­u­pin, War­sza­wa 1936; pr­ ze­druk: War­sza­wa 1990. S. Freud, Pre­da­va­nja za uvod u psi­ho­a­na­li­zu (prev. Vla­sta Mi­ha­vec), Za­greb, 2000. Iza­bra­ne ras­pra­ve S. Freud, Cha­rak­ter a erotyzm analny; „Kul­tu­ro­wa“ mo­ral­no­ść sek­su­al­na a współc­ze­sna ne­u­rotyczno­ść; Fan­ta­zje hi­steryczne i ich zwi­ą­tek z bi­sek­su­a­li­ zmem; Ro­mans rod­ziny ne­u­rotyków; Wpro­wad­ze­nie do na­rcyzmu; Żałoba i me­lan­cho­lia, tł­um. B. Ko­cow­ska, Przypo­mi­na­nie, pow­tar­za­nie, pr­ze­pra­ co­wa­nie, tł­um. A. Czow­nic­ka, [u:] K. Po­spiszyl, Zygmunt Freud. Czł­o­wi­ ek i dzi­e­ło, Wro­cł­aw–War­sza­wa–Kraków 1991. I. Psihoanaliza

81

S. Freud, „Dlac­ze­go woj­na?“, tł­um. J. Mi­zi­ń­ski, Col­lo­qu­ia Com­mu­nia 1989, nr 3–6. S. Frojd, „Do­sto­jev­ski i oce­u­bi­stvo“, u: Iz kul­tu­re i umet­no­sti (prev. Vla­de­ta Je­ ro­tić), No­vi Sad, 1973, str. 235–259. S. Freud, „Fetyszyzm“, tł­um. A. Pa­wel­ski, Sek­su­o­lo­gia, 1993, t. 1. S. Freud, „Mity grec­kie i Sha­ke­spe­a­re“, tł­um. E. i W. So­bas­zko­wie, Di­a­log, 1988, nr 9. S. Freud, „Niektóre typy cha­rak­terów w pracy psycho­a­na­li­ticycznej“, tł­um. E. i W. So­bas­zko­wie, Di­a­log 1989, nr 4. S. Freud, Pi­sarz i fan­ta­zjo­wa­nie, tł­um. M. Le­ś­ni­ew­ska, u: Te­o­ria ba­dań li­te­rac­ kich za gra­ni­cą. An­to­lo­gia, t. 2: Od pr­ze­ł­o­mu antypozytywistyczne­go do ro­ku 1945, cz. 1: Ori­en­ta­cje po­e­to­cen­tryczne i kul­tu­ro­cen­tryczne, wybór, ro­zpra­wa wstęp­na, ko­men­tarz S. Skwarczyńska, Kraków 1974. S. Freud, „Pi­sarz i fan­ta­zjo­wa­nie“, tł­um. B. Ko­cow­ska, u: K. Ro­spiszyl, Zygmunt Freud. Czł­o­wi­ek i dzi­e­ło, Wro­cł­aw–War­sza­wa–Kraków 1992. S. Freud, „Pod­sta­wo­we po­ję­cia psycho­a­na­lizy“; „Ni­e­u­kon­ten­to­wa­nie w kul­tur­ ze“, tł­um. H. Kwi­e­ci­ń­ska, u: Fi­lo­zo­fia i so­cjo­lo­gia XX wi­e­ku, wyd. 2, War­ sza­wa 1965, cz. 1. S. Freud, „Po­sta­cie psycho­patyczne na sce­nie“, tł­um. E. i W. So­bas­zko­wie, Di­a­ log 1988, nr 7. S. Freud, „Pr­ze­mi­ja­no­ść“, tł­um. P. Dybel, Teksty Dru­gie 1999, nr 3.

Karl Gu­stav Jung Tek­sto­vi (u pre­vo­du na polj­ski i na srp­ski) C. G. Jung, Ar­chetypy i symbo­le. Pi­sma wybra­ne, tł­um. J. Pro­ko­pi­uk, War­sza­ wa 1976. C. G. Jung, Dzi­e­ła, t. 1: Aion. Przyczynki do symbo­li­ki Ja­ź­ni, tł­um. R. Res­zke, oprac. L. Ko­lan­ki­e­wicz, War­sza­wa 1997. C. G. Jung, Dzi­e­ła, t. 2: Typy psycho­lo­gic­zne, tł­um. R. Res­zke, War­sza­wa 1997. Up. K. G. Jung, Psi­ho­loš­ki ti­po­vi (prev. Mi­loš N. Đu­rić), No­vi Sad, 1977. C. G. Jung, Dzi­e­ła, t. 3: Symbo­le pr­ze­miany. Ana­li­za pre­lu­di­um do schi­zo­fre­nii, tł­um. R. Res­zke, War­sza­wa 1998. C. G. Jung, Dzi­e­ła, t. 4: Psycho­lo­gia a al­che­mia, tł­um. R. Res­zke, War­sza­wa 1999. C. G. Jung, O is­to­cie psychic­zno­ś­ci. Listy 1906–1961, wyd. A. Jaffé, wspólpr. G. Adler, wybór, tł­um., oprac. R. Res­zke, War­sza­wa 1996. C. G. Jung, O is­to­cie snów, tł­um. R. Res­zke, War­sza­wa 1993. Up. S. Frojd, „O biv­stvu sno­va“, u: K. G. Jung, Di­na­mi­ka ne­sve­snog (prev. De­sa i Pa­vle Mi­le­kić), No­vi Sad, 1977, str. 385–404. C. G. Jung, Podróź na Wschód, tł­um. W. Cheł­mi­ń­ski, J. Pro­ko­pi­uk, E. i W. So­ bas­zko­wie, oprac. L. Ko­lan­ki­e­wicz, War­sza­wa 1989. 82

Književne teorije XX veka

C. G. Jung, Pod­stawy psycho­lo­gii ana­litycznej (wykłady ta­vi­stoc­kie), tł­um. R. Res­zke, War­sza­wa 1995. C. G. Jung, Psycho­lo­gia a re­li­gia, tł­um. J. Pro­ko­pi­uk, War­sza­wa 1970. C. G. Jung, Psycho­lo­gia a re­li­gia, tł­um. J. Pro­ko­pi­uk, oprac. R. Res­zke, War­sza­ wa 1995. C. G. Jung, Psycho­lo­gia pr­ze­ni­e­si­e­nia, tł­um. R. Res­zke, War­sza­wa 1993. C. G. Jung, Re­bis, czyli ka­mi­eń fi­lo­zofów, tł­um. J. Pro­ko­pi­uk, War­sza­wa 1989. Carl Gu­stav Jung: Ro­zmowy, wywi­ady, spot­ka­nia, tł­um. R. Res­zke, War­sza­wa 1999. C. G. Jung, Wspom­ni­e­nia, sny, myśli, spi­sa­ne i po­da­ne do dru­ku pr­zez A. Jaffé, tł­um. R. Res­zke, L. Ko­lan­ki­e­wicz, War­sza­wa 1999. C. G. Jung, Za­sad­nic­ze pro­blemy psycho­te­ra­pii, tł­um. R. Res­zke, War­sza­wa 1994. Up. K. G. Jung, Oda­bra­na de­la, 1–5, No­vi Sad, 1977. (1. Di­na­mi­ka ne­sve­snog; 2. O psi­ho­lo­gi­ji ne­sve­snog; 3. Duh i ži­vot; 4. Psi­ho­loš­ke ras­pra­ ve; 5. Psi­ho­loš­ki ti­po­vi) K. G. Jung, Čo­vjek i nje­go­vi sim­bo­li (prev. Ma­ri­ja i Ivan Sa­le­čić), Za­greb, 1973.

Žak La­kan Tek­sto­vi u pre­vo­du na polj­ski (i na srp­ski i hr­vat­ski) – iz­bor J. La­can, Funkcja i po­le mówi­e­nia i mowy w psycho­a­na­li­zie, tł­um. B. Gorczyca, W. Gra­jew­ski, War­sza­wa 1996. J. La­can, „Kan­ta Sa­dem“, tł­um. T. Ko­man­dant, Twórczość 1989, nr 8. Up. J. La­ can, „Kant sa Sa­de­om“ (prev. To­mi­slav Me­dak), Tre­ći pro­gram Hr­vat­skog ra­di­ja, Za­greb, 1999, 55–56, str. 100–116. J. La­can, „Sta­di­um zwi­er­ci­a­dła ja­ko czynnik kszta­ł­tu­jący funkcję Ja w świetle do­ś­wi­adcze­nia psycho­a­na­lityczne­go“, tł­um. J. W. Alek­san­dro­wicz, Psycho­ te­ra­pia 1987, nr 4. J. La­can, Če­ti­ri te­melj­na poj­ma psi­ho­a­na­li­ze (prev. Mir­ja­na Vu­ja­nić-Led­nic­ki), Za­greb, 1986. J. La­can, „Edi­pov kom­pleks“ (prev. Zlat­ko Wur­zberg), Tvr­đa, Za­greb, 2001, str. 1–2, 95–104.

Naj­va­žni­ja de­la iz obla­sti psi­ho­a­na­li­ze Ino­stra­ni auto­ri Y. Bert­he­rat, Freud z La­ca­nem, czyli na­u­ka i psycho­a­na­lityka [u:] We­ik XX. Pr­ze­kro­je. An­to­lo­gia współc­ze­snej krytyki fran­cu­ski­ej, Kraków 1991. B. Bet­tel­he­im, Freud i dus­za lud­zka, tł­um., pr­zedm. D. Da­nek, War­sza­wa 1991. I. Psihoanaliza

83

H. Blo­om, „Do Fre­u­da i da­lej“, tł­um. A. Bi­e­lik-Rob­son, Li­te­ra­tu­ra na Świ­e­cie 2003, nr 9–10. L. Cher­tok, R. de Sa­us­su­re, Re­wo­lu­cja psycho­te­ra­pe­utyczna: od Me­sme­ra do Fre­u­da, tł­um. A. Ko­wa­liszyn, War­sza­wa 1988. A. East­ho­pe, „La­ca­now­ska in­ter­pre­ta­cja Kar­te­zjus­za“, tł­um. T. Ma­zur, Pr­ze­ gląd Fi­lo­zo­ficzny 2000, nr 3. R. Eyer-Kal­kus, „Jac­qu­es La­can: psycho­a­na­li­za ja­ko ling­wistyka mówi­e­nia“, tł­um. P. Dybel, Teksty Dru­gie 1998, nr 1–2. B. Fink, Kli­nic­zne wpro­wad­ze­nie do psycho­a­na­lizy la­ca­now­ski­ej. Te­o­ria i tec­hni­ ka, tł­um. Ł. Mo­kro­si­ń­ski, War­sza­wa 2003. M. Fo­u­ca­ult, „Ni­etzsche, Freud, Marks“, tł­um. K. Ma­tus­zew­ski, Li­te­ra­tu­ra na Świ­e­cie 1988, nr 6. A. Freud, Ego i mec­ha­nizmy ob­ron­ne, tł­um., pr­zedm. M. Ojrzyńska, War­sza­wa 1997. The Freud Re­a­der, red. P. Gay, New York 1989. E. Gel­lner, Uwod­zi­ci­el­ski urok psycho­a­na­lizy czyli Chytro­ść antyro­zu­mu, tł­um. T. Ho­ł­ów­ka, War­sza­wa 1997. M. Klein, The Se­lec­ted Me­la­nie Klein, red. J. Mitchell, New York 1986. H. Lang, Mo­wa i nieświadomość, tł­um. P. Piszcza­tow­ski, wstęp P. Dybel, Gda­ ńsk 2005. S. Lec­la­i­re, „Rzeczywistość po­ż­ą­da­nia“, tł­um. K. Łopus­zka, u: Na­tu­ra, kul­tu­ra, pł­eć. Hi­sto­ria, et­no­gra­fia, psycho­lo­gia, fi­lo­zo­fia, tł­um. K. Łopus­zka, red. K. W. Me­is­sner, Kraków 1969. C. Lévi-Stra­us, „Freud, So­fo­kles i La­bic­he“, tł­um. L. Ko­lan­ki­e­wicz, Di­a­log 1990, nr 11. R. Ma­jor, „Śla­dem La­ca­na“, tł­um. A. Wa­si­lew­ska, Li­te­ra­tu­ra na Świ­e­cie 2003, nr 3–4. „Poc­hwa­ła psycho­a­na­lizy. Di­a­log Jac­qu­es’a Der­ridy i Eli­za­be­th Ro­u­di­ne­sco“, tł­um. M. Lo­ba, Li­te­ra­tu­ra na Świ­e­cie 2003, nr 3–4. P. Ri­co­u­er, „Świadomość i nieświadomość“; „O pew­nej fi­lo­zo­fic­znej in­ter­pre­ ta­cji Fre­u­da“, tł­um. H. Igal­son, u: idem, Egzysten­cja i her­me­ne­utyka. Ro­ zprawy o me­tod­zie, wybór, oprac., po­sł. S. Cic­ho­wicz, War­sza­wa 1975. J. Ri­viè­re, „Pro­ust a Freud“, tł­um. J. Bł­o­ń­ski, u: Pro­ust w oc­zach krytyki świ­a­to­ wej, wybór, red., pr­zedm. J. Bł­o­ń­ski, War­sza­wa 1970. E. Ro­u­di­ne­sco, Jac­qu­es La­can. Je­go życie i myśl, tł­um. R. Res­zke, War­sza­wa 2005. H. Se­gal, „Jo­seph Con­rad a kryzys wi­e­ku śred­ni­e­go“, Świ­at Psycho­a­na­lizy 1995, nr 2. H. Se­gal, Mar­ze­nie sen­ne, wyob­ra­ź­nia i sztu­ka, tł­um. P. Dybel, Kraków 2003. S. Schne­i­der­man, Jac­qu­es La­can – śmi­erć in­te­lek­tu­al­ne­go bo­ha­te­ra, tł­um. Ł. Mo­kro­si­ń­ski, War­sza­wa 2004. C. Thomp­son, Psycho­a­na­li­za. Na­rod­ziny i rozwój, współ­pr. P. Mul­lahy, tł­um. T. Ko­ł­a­kow­ska, red., wstęp L. Ko­ł­a­kow­ski, War­sza­wa 1963. 84

Književne teorije XX veka

H. Vet­ter, „La­can mi­ędzy Fre­u­dem a He­i­deg­ge­rem“, tł­um. J. Mi­zi­ń­ski, Col­lo­qu­ ia Com­mu­nia 1989, nr 3–6. W. Wo­ł­oszynow [M. B. Bac­htin?], „Po­za sfe­rą te­go, co spo­ł­ec­zne“, tł­um. B. Żyłko, Li­te­ra­tu­ra na Świ­e­cie 2003, nr 3/4. S. Ži­žek, Pa­tr­ząc z uko­sa. Do La­ca­na pr­zez kul­tu­rę po­pu­lar­ną, tł­um. J. Mar­ga­ń­ ski, War­sza­wa 2003. S. Ži­žek, Pr­ze­kle­ń­stvo fan­ta­zji, tł­um. A. Chmi­e­lew­ski, Wro­cł­aw 2001. S. Ži­žek, Su­blim­ni objekt ide­o­lo­gi­je (prev. Ne­boj­ša Jo­va­no­vić i dr.), Za­greb, 2002. S. Ži­žek, Znak, ozna­či­telj, pi­smo. Pri­log ma­te­ri­ja­li­stič­koj te­o­ri­ji ozna­či­telj­ske prak­se, Be­o­grad, 1976. Polj­ski ra­do­vi A. Bi­e­lik-Rob­son, „Sł­o­wo i tra­uma: czas, nar­ra­cja, to­ż­sa­mo­ść“, Teksty Dru­gie 2004, nr 5. D. Da­nek, Sztu­ka ro­zu­mi­e­nia. Li­te­ra­tu­ra i psycho­a­na­li­za, War­sza­wa 1997. A. Do­da, Po­ś­pi­ech i cynizm: wokół­ te­o­rii dyskursów Jac­qu­es’a La­ca­na, Po­znań 2002. P. Dybel, „Czas Edypa – czas Chrystu­sa“, Kul­tu­ra i Spo­ł­ec­ze­ńst­wo 1994, nr 1. P. Dybel, „Der­ri­da i La­can: spór dwóch żaków o fal­lu­sa“, Li­te­ra­tu­ra na Świ­e­cie 2003, nr 3–4. P. Dybel, Di­a­log i re­pre­sja. Antyno­mie psycho­a­na­lizy Zygmun­ta Fre­u­da, War­ sza­wa 1995. P. Dybel, Fre­u­da sen o kul­tur­ze, War­sza­wa 1996. P. Dybel, „Instynkt – po­pęd – na­mi­ęt­no­ść (An­tro­po­lo­gia Hel­mut­ha Ples­sne­ra a Fre­u­dow­ska te­o­ria po­pę­dow)“, Kul­tu­ra i Spo­ł­ec­ze­ńst­wo 1993, nr 1. P. Dybel, „Pod­mi­ot nieświadomośći. Po­ję­cie pod­mi­o­tu w psycho­a­na­li­zie Jac­qu­es’a La­ca­na na tle tradycji fi­lo­zo­fii kar­te­zja­ń­ski­ej“, Pr­ze­gląd Fi­lo­zo­ ficzny 2000, nr 3. P. Dybel, „Pr­ze­mi­jal­no­ść pi­ęk­na i me­lan­cho­lia Fre­u­da“, Teksty Dru­gie 1999, nr. 3. P. Dybel, Ur­wa­ne ści­e­ż­ki. Przybyszew­ski – Freud – La­can, Kraków 2000. J. Go­ś­ci­ni­ak, „Dyskurs psycho­a­na­lityczny w te­o­rii Jac­qu­es’a La­ca­na“, Świ­at Psycho­a­na­lizy 1995, nr 2. K. Irzykow­ski, „Freudyzm i freudyści“, Praw­da 1913, nr 2–6, 8–9. K. Irzykow­ski, „Te­o­ria snów Fre­u­da“, No­wa Re­for­ma 1912, nr 590. Li­te­ra­tu­ra na Świ­e­cie 2003, nr 3/4 – broj je u ce­lo­sti po­sve­ćen La­ka­nu. B. Mi­ci­ń­ski, „O te­o­retycznych pod­sta­wach psycho­a­na­lizy“, Ver­bum 1938, t. 4. M. Ob­ręb­ska, W pos­zu­ki­wa­niu ukrytej struk­tury. Se­mi­otyka wo­bec pro­ble­mu ni­e­ś­wi­a­do­mo­ś­ci, Po­znań 2002. L. Pi­ąt­kow­ska–Mag­no­ne, „Krytyka czyste­go po­ż­ą­da­nia. Po­wrót do ‘Kan­ta Sa­ dem’ Jac­qu­es’a La­ca­na“, Pr­ze­gląd Fi­lo­zo­ficzny 2004, nr 4. I. Psihoanaliza

85

Pi­sarz i psycho­a­na­lityk, red. R. Dzi­ur­la, J. Groth, Po­znań 1999. K. Po­spiszyl, „Kul­tu­ro­we uwa­run­ko­wa­nia oso­bo­wo­ś­ci czł­o­wi­e­a­ka w uję­ciu psycho­a­na­lizy“, Stu­dia Fi­lo­zo­fic­zne 1969, t. 5. J. Pot­ka­ń­ski, So­bowt­ór. Róż­e­wicz a psycho­a­na­li­za Jac­qu­es’a La­ca­na i Me­la­nii Klein, War­sza­wa 2004. Psycho­a­na­li­za i li­te­ra­tu­ra, red. P. Dybel, M. Gł­o­wi­ń­ski, Gda­ńsk 2001. H. Stęp­ni­ew­ska-Gę­bik, Z in­spi­ra­cji La­ca­now­skich, To­ruń 2000. S. I. Wit­ki­e­wicz, Ni­emyte dus­ze. Stu­di­um psycho­lo­gic­zne nad kom­plek­sem ni­ żs­zo­ś­ci (wę­zł­o­w­i­ski­em upo­ś­led­ze­nia) pr­ze­pro­wad­zo­ne me­to­dą Fre­u­da ze szczególnym uw­zględ­ni­e­ni­em pro­blemów pol­skich (1936), [u:] idem, Nar­ kotyki. Ni­emyte dus­ze, wstęp, oprac. A. Mi­ci­ń­ska, War­sza­wa 1975.

Mi­hal Pa­vel Mar­kov­ski

86

Književne teorije XX veka

II. FE­NO­ME­NO­LO­GI­JA

Tre­ba se sa­mo za­gle­da­ti u sa­me fe­no­me­ ne, a ne o nji­ma una­pred go­vo­ri­ti i stva­ ra­ti kon­struk­ci­je. Ed­mund Hu­serl1 On­to­lo­gi­ja knji­žev­nog de­la je­ste apri­or­ na te­o­ri­ja i kao ta­kva ni­jed­nu od svo­jih tvrd­nji ne mo­že za­sni­va­ti na is­ku­stvu u ko­jem su is­ka­za­na po­je­di­nač­na de­la u či­ta­vom svom sklo­pu i svoj svo­joj po­je­di­ nač­no­sti. Ro­man In­gar­den2 Či­ta­va kri­ti­ka je u svom is­ho­diš­tu i u osno­ vi kri­ti­ka sve­sti. Žorž Pu­le3 Raz­miš­lja­nja o knji­žev­nom de­lu ne mo­ gu bi­ti po­sve­će­na is­klju­či­vo sa­mom tek­ stu, već i u is­toj me­ri či­nu nje­go­vog usva­ ja­nja. Vol­fgang Izer4

  

   

Е. Hu­serl, Ide­ja fe­no­me­no­lo­gi­je. Pet pre­da­va­nja, Be­o­grad, 1975, str. 82, pre­ vod: Mi­lan Da­mja­no­vić. R. In­gar­den, Po­e­ti­ka, Fo­to-fu­tu­ra, Be­o­grad, 2000, str. 11, pre­vod: Iva­na Đo­kić. G. Po­u­let, La con­sci­en­ce cri­ti­que, Pa­ris, 1971, str. 314. W. Iser, „Pro­ces czyta­nia. Per­spektywa fe­no­me­no­lo­gic­zna“, u: Współc­ze­sna myśl li­te­ra­tu­ro­znaw­cza w RFN. An­to­lo­gia, War­sza­wa, str. 225.

Šta i ka­ko? Fe­no­me­no­lo­gi­ja je pra­vac u is­tra­ži­va­nji­ma knji­žev­no­sti ko­ji se iz­vo­di iz fe­no­me­no­lo­gi­je Ed­mun­da Hu­ser­la (1850–1938). Obič­ no se po­ve­zu­je s ra­do­vi­ma Ro­ma­na In­gar­de­na (1893–1970), ko­ji se odnose na na­či­n po­sto­ja­nja i sa­zna­va­nja knji­žev­nog de­ la kao i stva­ra­lač­ke ko­mu­ni­ka­ci­je ta­ko­zva­ne ško­le iz Kon­stan­ce (Vol­fgang Izer, Hans-Ro­bert Ja­us, Karl-Hajnc Štir­le) i an­glo­a­me­ rič­ke ško­le „či­ta­lač­ke re­ak­ci­je“ (D. Ble­ich, N. Hol­land, Re­a­der-Re­spon­se Cri­ti­cism). Shva­će­nu na svoj na­čin, fe­no­me­no­lo­gi­ju je ko­ri­stio i Ga­ston Baš­lar (1884–1962) u pro­u­ča­va­nju po­et­skih sli­ ka, a po­sle nje­ga ta­ko­zva­na Že­nev­ska ško­la: pr­vo nje­ni ute­me­lji­ va­či – Mar­sel Rej­mond i Al­bert Be­gen, a za­tim i nji­ho­vi uče­ni­ci – Žorž Pu­le (1902–1991), Žan Pjer Ri­šar (rođ. 1922), Jan Sta­ro­ bin­ski (rođ. 1928), kao i Džo­zef Hi­lis Mi­ler (rođ. 1928) pre ne­ go što je po­stao de­kon­struk­ti­vi­sta. Fe­no­me­no­lo­gi­jom se, dok ga ni­je pre­o­ku­pi­rao mark­si­zam, ba­vio i Žan-Pol Sar­tr (1905–1980), autor Ima­gi­na­ci­je (1940) či­ji pod­na­slov gla­si Fe­no­me­no­loš­ka psi­ ho­lo­gi­ja ima­gi­na­ci­je, kao i ras­pra­ve Šta je knji­žev­nost? u ko­joj je či­ta­o­cu pri­zna­ta ulo­ga za­jed­nič­kog tvor­ca knji­žev­nog de­la. Do­ sta pa­žnje knji­žev­nim pi­ta­nji­ma po­sve­tio je i Mo­ris Mer­lo-Pon­ti (1908–1961), autor Fe­no­me­no­lo­gi­je per­cep­ci­je (1945) i broj­nih ese­ ja o umet­no­sti. Osnov­na fe­no­me­no­loš­ka ■ FE­NO­MEN (grč. pha­i­no – po­ja­vlji­ te­za gla­si: sve ono što se po­ja­vva­ti se) – „je neš­to što se po­ja­vlju­je, lju­je u sve­tu ima smi­sao za­hva­ neš­to što vi­di­mo ona­kim ka­kvim ga vi­di­mo i što mo­že­mo ver­no opi­sa­ti ne lju­ju­ći či­nu sve­sti. „Mo­ra­mo iz­ri­ču­ći o to­me ni­ka­kav sud sve dok po­ku­ša­ti da stvar­no po­đe­mo od to ne vi­di­mo ona­kvim ka­kvim je­ste“.* stva­ri upra­vo ona­kvih ka­kve se * E. Pa­ci, „Dzi­en­nik fe­no­me­no­lo­giczny“, u: pri­ka­zu­ju i ka­kve se po­ja­vlju­ju Zwi­ąz­ki i znac­ze­nia. Ese­je wybra­ne, War­sza­ i da pri tom osta­ne­mo kod tog wa, 1980. U Hu­ser­lo­voj te­o­ri­ji fe­no­men je pri­ka­zi­va­nja ne upuš­ta­ju­ći se ni stvar ko­ju je svest ob­da­ri­la smi­slom. II. Fenomenologija

89

Šta je fe­no­me­no­lo­gi­ja u pro­u­ča­va­nju knji­žev­no­sti?

Či­no­vi sve­sti kao osno­va fe­no­me­no­lo­gi­je

Fe­no­me­no­loš­ka oči­gled­nost

In­gar­de­no­va is­tra­ži­va­nja knji­žev­nog de­la

Knji­žev­no de­lo kao in­tersu­bjek­tiv­ni in­ten­ ci­o­nal­ni pred­met

u ka­kve spe­ku­la­ci­je.“ Svest na­sto­ji da vi­di ono što se po­ja­vlju­je bez ika­kvih pre­du­be­đe­nja i go­to­vih te­o­ri­ja, kon­cen­tri­šu­ći se na ono što je naj­bit­ni­je (suš­ti­na stva­ri, od­no­sno eidos), a ne na ono što je slu­čaj­ no i po­je­di­nač­no. Ovaj pro­do­ran po­gled (ko­ji je Hu­serl na­zvao in­tu­ i­ci­jom ili oči­gled­noš­ću) pra­ti pre­ci­zan opis jer „stvar­no­me pri­pa­da da bu­de opi­sa­no, a ne kon­stru­i­ra­no ili kon­sti­tu­i­ra­no“. Čist opis, pre­ ma Hu­ser­lu, za­sni­va se na „sa­gle­da­va­nju suš­ti­ne“ ko­ja tre­ba da se pred­sta­vi s apo­dik­tič­nom, od­no­sno ne­sum­nji­vom oči­gled­noš­ću. Uti­caj fe­no­me­no­lo­gi­je na pro­u­ča­va­nje knji­žev­no­sti je po­sre­dan. Hu­ser­la je kao ma­te­ma­ti­ča­ra i lo­gi­ča­ra u ne­znat­noj me­ri in­te­re­so­va­ la knji­žev­nost i ni­je joj po­sve­tio po­seb­ne stu­di­je. A za In­gar­de­na, nje­go­vog uče­ni­ka, is­tra­ži­va­nja knji­žev­nog de­la bi­la su sa­mo deo ši­reg fi­lo­zof­skog pro­jek­ta u ko­jem je – upr­kos Hu­ser­lo­vim od­re­đe­ nji­ma – na­sto­jao da do­ka­že kako svet po­sto­ji na auto­no­man na­čin, re­la­tiv­no ne­za­vi­stan od aka­ta sve­sti, iako je stva­ran i po­mo­ću sve­sti. Za­to tre­ba ima­ti u vi­du da je In­gar­den, od­re­đu­ju­ći eg­zi­sten­ci­jal­nu auto­no­mi­ju knji­žev­nog de­la u okvi­ru glav­nih on­to­loš­kih is­tra­ži­va­ nja, po­ku­ša­vao pre sve­ga da pro­na­đe do­ka­ze za pot­kre­plji­va­nje te­ ze o po­sto­ja­nju eg­zi­sten­ci­jal­no sa­mo­stal­nog sve­ta i da su ga ma­nje in­te­re­so­va­li po­je­di­nač­ni knji­ ■ IN­TEN­CI­O­NAL­NOST – ide­ja ko­ju žev­no­te­o­rij­ski pro­ble­mi. Na­rav­ je Hu­serl pre­u­zeo od Fran­ca Bren­ta­ no, knji­žev­no de­lo je spe­ci­fi­čan na (1838–1917): sva­ka svest je svest o pred­met i po­treb­na mu je po­seb­ ne­če­mu, što zna­či da ne po­sto­ji ne­in­ na pa­žnja, ali pre sve­ga je reč o ten­ci­o­nal­na ili pra­zna svest. Pred­me­ti to­me da li re­al­ni pred­me­ti mo­gu se ne na­la­ze u sve­sti kao u ku­ti­ji, već pred­me­te (ili ko­re­la­te) ima­ti in­ten­ci­o­nal­nu struk­tu­ru. pred­sta­vlja­ju ak­ta sve­sti te su, da­kle, suš­tin­ski ne­ In­gar­den je – upr­kos Hu­ser­lu za­vi­sni od sve­sti. Pre­ma In­gar­de­nu, – tvr­dio da mo­gu, a ana­li­za knji­ knji­žev­no de­lo je in­ten­ci­o­nal­na tvo­ žev­nog de­la kao „in­ter­su­bjek­tiv­ re­vi­na (ko­re­lat autor­ske sve­sti) ko­ja nog in­ten­ci­o­nal­nog pred­me­ta“ je uči­nje­na traj­nom po­moću in­ter­ ko­ji ima svo­ju eg­zi­sten­ci­jal­nu su­bjek­tiv­nog zna­če­nja i za­hva­lju­ju­ći to­me knji­žev­no stva­ra­laš­tvno je ra­zu­ osno­vu iz­van či­ste sve­sti bi­la je mlji­vo. Kao in­ten­ci­o­nal­ni pred­met, iz­u­zet­no po­god­na za po­le­mi­ku s knji­žev­no de­lo je she­ma­ti­zo­va­na tvo­ re­vi­na ko­ja tra­ži ak­tu­a­li­za­ci­ju. Hu­ser­lom.  



90

J. Pa­toč­ka, „Co to jest fe­no­me­no­lo­gia?“, u: Świ­at na­tu­ralny a fe­no­me­no­lo­gia, Kraków, 1987, str. 159. Tre­ba ima­ti u vi­du da fe­no­me­no­lo­zi ni­su ko­ri­sti­li ter­min „in­tu­i­ci­ja“ u uobi­ča­ je­nom zna­če­nju, kao ekvi­va­lent ne­ra­ci­o­nal­nog uvi­da. Upra­vo je ova­ko shva­ će­nu in­tu­i­ci­ju isme­vao Vit­ka­ci kad je pi­sao da je „naj­bo­lji lek za in­tu­i­ci­ju po­ li­ci­ja“. In­tu­i­ci­ja (lat. in­tu­e­ri = mo­tri­ti) pre­ma Hu­ser­lu od­go­va­ra oči­gled­no­sti. M. M.-Ponty, Fe­no­me­no­lo­gi­ja per­cep­ci­je, Ve­se­lin Ma­sle­ša, Sa­ra­je­vo, 1978, str. 8, pre­vod: dr An­đel­ko Ha­ba­zin. Književne teorije XX veka

Ipak, da bi se detaljnije ob­ja­sni­la suš­ti­na fe­no­me­no­loš­kog po­du­ hva­ta, tre­ba, ne­sum­nji­vo, po­če­ti od Hu­ser­la, upo­zna­ti se s nje­go­vim kom­pli­ko­va­nim reč­ni­kom (ko­ji je ve­o­ma va­žan za fi­lo­zo­fi­ju i fi­lo­ zo­fi­ju knji­žev­no­sti XX ve­ka) ne bi li se ka­sni­je preš­lo na fe­no­me­ no­loš­ke te­o­ri­je knji­žev­no­sti od ko­jih kao naj­va­žni­je tre­ba pri­hva­ti­ti te­o­ri­ju Ro­ma­na In­gar­de­na, ne­mač­ku ško­lu este­ti­ke re­cep­ci­je i fran­ cu­sku va­ri­jan­tu ta­ko­zva­ne te­mat­ske kri­ti­ke. Pri tom tre­ba ima­ti na umu ovo: iako je u Polj­skoj naj­po­zna­ti­ja te­o­ri­ja Ro­ma­na In­gar­de­na, u sve­tlu me­to­da XX ve­ka ona ni­je ni naj­u­ti­caj­ni­ja, ni­ti je – tre­ba to otvo­re­no pri­zna­ti – od ve­li­ke po­mo­ći u in­ter­pre­ta­ci­ja­ma po­je­di­nač­ nih knji­žev­nih tek­sto­va. U pri­ka­zu ko­ji sle­di glav­ni ak­ce­nt sta­vljen je na re­kon­struk­ci­ju fe­no­me­no­loš­kog idi­o­ma či­je je raz­u­me­va­nje ne­ op­hod­no za hu­ma­ni­sti­ku XX ve­ka i znat­no iz­la­zi iz okvi­ra pro­u­ča­va­ nja knji­žev­no­sti sen­su stric­to. Bez po­drob­nog sa­gle­da­va­nja Hu­ser­la, fe­no­me­no­loš­ke te­o­ri­je knji­žev­no­sti ne bi bi­le ra­zu­mlji­ve. Bez Hu­ser­ la bi bio ne­shva­tljiv i raz­voj te­o­r i­j e knji­žev­no­sti.

Osno­ve Tvo­rac fe­no­me­no­lo­gi­je, Ed­mund Hu­serl, bio je ma­te­ma­ti­čar ko­ji se od po­čet­ka stu­di­ja ko­le­bao iz­me­đu ma­te­ma­ti­ke i fi­lo­zo­fi­je. Ma­te­ ma­ti­ka ga je pri­vla­či­la pre­ci­znoš­ću i stro­goš­ću pra­vi­la, ali nje­gov uči­telj Franc Bren­ta­no ga je ube­dio da se i fi­lo­zo­fi­ja mo­že prak­ti­ ko­va­ti kao na­u­ka: „Na po­čet­ku sam iz nje­go­vih pre­da­va­nja“, se­ća se Hu­serl svog stu­di­ra­nja kod Bren­ta­na, „ste­kao uve­re­nje ko­je mi je do­zvo­li­lo da iza­be­rem fi­lo­zo­fi­ju kao ži­vot­no za­ni­ma­nje, a to je da je i fi­lo­zo­fi­ja po­lje ozbilj­nog ra­da, da se njo­me mo­že, a sa­mim tim i tre­ba, ba­vi­ti u du­hu naj­stro­že na­u­ke.“ Go­di­ne 1891. Hu­serl ob­ja­vlju­je Fi­lo­zo­fi­ju arit­me­ti­ke. Psi­ho­loš­ke i lo­gič­ke ana­li­ze, vo­di ko­ re­spon­den­ci­ju s lo­gi­ča­rem Go­tli­bom Fre­ge­om ko­ji kri­ti­ku­je ostat­ke psi­ho­lo­gi­zma u tom de­lu. Hu­serl je hteo da na­pi­še dru­gi tom, ali se pre­do­mi­slio poš­to je od­ba­cio me­to­du i re­zul­ta­te.10 Na pre­la­zu iz­ me­đu XIX u XX vek, ob­ja­vlju­ju­ći Lo­gische Un­ter­suc­hun­gen (Lo­gič­ka  Do­volj­no je re­ći da će se na nje­ga po­zi­va­ti i Žak De­ri­da po­ku­ša­va­ju­ći da de­fi­ ni­še po­jam „li­te­rar­no­sti“. Po­gle­da­ti: Li­te­rar­nost u po­gla­vlju De­kon­struk­ci­ja.  A. Pół­taw­ski, „Sł­o­wo wstęp­ne“, u: Idea fe­no­me­no­lo­gii..., op. cit., str. VI­II. 10 To je, uosta­lom, po­sta­la traj­na Hu­ser­lo­va oso­bi­na. Ni­ka­da ni­je bio za­do­vo­ ljan već ob­ja­vlje­nim de­li­ma i stal­no je – do smr­ti, 1938. go­di­ne – ra­dio na nji­ ho­vom po­bolj­ša­nju. U Hu­ser­lo­vom ar­hi­vu u Lu­ve­nu na­la­zi se oko 30 hi­lja­da stra­na ste­no­gra­fi­sa­nih i suk­ce­siv­no ob­ja­vlji­va­nih ru­ko­pi­sa. II. Fenomenologija

91

Ed­mund Hu­serl

Hu­ser­lo­vo uda­lja­va­nje od psi­ho­lo­gi­zma

Lo­gič­ka is­tra­ži­va­nja

is­tra­ži­va­nja),11 Hu­serl se uda­lja­va od psi­ho­lo­gi­zma i po­sta­vlja te­me­lje či­stoj lo­gi­ci. Po ob­ja­vlji­va­nju Lo­gič­kih is­tra­ži­va­nja Hu­serl je ime­no­van za pro­fe­so­ra u Ge­tin­ge­nu, gde je ra­dio do 1916. go­di­ne (1912. go­di­ne Ro­man In­gar­den je po­stao nje­gov uče­nik). Od 1916. go­di­ne je pre­ da­vao u Fraj­bur­gu (gde su nje­go­vi uče­ni­ci bi­li, iz­me­đu osta­lih, Edi­ta Štajn i Mar­tin Haj­de­ger). U pen­zi­ju je oti­šao 1929, ali je do 1933. dr­ žao pre­da­va­nja. U isto vre­me po­ja­vi­la su se još dva de­la ko­ji­ma za­po­či­ nje fe­no­me­no­loš­ki pre­o­kret u fi­lo­zo­fi­ji: Fe­no­me­no­lo­gi­ja vo­lje Alek­san­ dra Pfen­de­ra i Tran­scen­den­tal­na i psi­ho­loš­ka me­to­da Mak­sa Še­le­ra. Zaš­to su na­sta­la Lo­gič­ka is­tra­ži­va­nja? Ru­ski fi­lo­zof Lav Še­stov, s ko­jim se Hu­serl ozbilj­no spo­rio po­vo­dom po­u­zda­no­sti sa­zna­nja, pam­ti iz­ja­vu ne­mač­kog mi­sli­o­ca na tu te­mu: „Što sam du­blje pro­di­rao u osnov­ne pro­ble­me lo­gi­ke, to sam ja­če ose­ćao da na­še zna­nje i na­še po­zna­va­nje po­drh­ta­va­ju i da se lju­lja­ju iz te­me­lja, dok se na­po­kon, na mo­je neo­pi­si­vo za­pre­paš­će­nje, ni­sam uve­rio da uko­li­ko je sa­vre­me­na fi­lo­zo­ fi­ja iz­re­kla po­sled­nju reč o suš­ti­ni sa­zna­nja, on­da to sa­za­nje ne po­sto­ji ... [Bio sam sve­stan toga] da ako ra­zum ne uspe da po­be­di sum­nje ko­je su se u me­ni na­mno­ži­le, ako smo osu­đe­ ni sa­mo na do­te­ri­va­nje, za­ba­šu­ri­va­nje ... pu­ko­ti­na i pra­zni­na ko­je su na­sta­le u svim na­šim epi­ste­mo­loš­kim kon­struk­ci­ja­ ma, on­da će se jed­nog da­na na­še div­no zna­nje ras­pa­sti i na­ći će­mo se oči u oči s bed­nim osta­ci­ma na­še ve­li­či­ne.“12

Pro­tiv sa­znaj­nog re­la­ti­vi­zma

Lo­gič­ka is­tra­ži­va­nja su, pre sve­ga, bi­la usme­re­na pro­tiv sa­znaj­ nog re­la­ti­vi­zma, od­no­sno uve­re­nja da ne po­sto­ji objek­tiv­no me­ri­lo is­prav­no­sti su­do­va o stvar­no­sti. Hu­ser­lov cilj je bio da pro­na­đe ono „što je isti­ni­to [i što] je ap­so­lut­no isti­ni­to“, „sa­mo po se­bi“. Pre­ma Hu­ser­lo­vom miš­lje­nju, „isti­na je sa­mo jed­na je­di­na, bez ob­zi­ra na to da li je u svo­jim su­do­vi­ma sa­gle­da­va­ju lju­di ili ne lju­di, an­đe­li ili bo­go­vi“.13 Ovo je je­dan od naj­va­žni­jih fe­no­me­no­loš­kih ak­si­o­ma: sa­zna­nje ne za­vi­si od to­ga ko i na ko­ji na­čin sa­zna­je, već se za­sni­va na pot­pu­ nom odva­ja­nju isti­ne od pro­men­lji­vih okol­no­sti nje­nog shva­ta­nja. 11 E. Hus­serl, Ba­da­nia lo­gic­zne (1900–1901) t. 1: Pro­le­go­me­na do czystej lo­gi­ki, To­ruń, 1996, t. 2: Ba­da­nia dotyczą­ce fe­no­me­no­lo­gii i te­o­rii, deo 1–2, War­sza­ wa, 2000. 12 L. Sze­stow, „Egzysten­cja­lizm ja­ko krytyka fe­no­me­no­lo­gii“, u: Fo­lo­zo­fia egzysten­ cjal­na, pri­re­di­li: L. Ko­ł­a­kow­ski, K. Po­mian, War­sza­wa, 1965, str. 214–215. 13 E. Hus­serl, Ba­da­nia lo­gic­zne, t. 1, op. cit., str. 123.

92

Književne teorije XX veka

Re­la­ti­vi­zam, noć­na mo­ra sci­jen­ti­sta i mo­ra­li­sta, pre­ma Hu­ser­lu je bio po­sle­di­ca an­tro­po­lo­gi­za­ci­je, su­bjek­ti­vi­za­ci­je i psi­ho­lo­gi­za­ci­je isti­ne ko­ji tu isti­nu re­du­ku­ju na funk­ci­ju in­di­vi­du­al­nog miš­lje­nja, na pro­men­lji­vu pri­ro­du čo­ve­ka (ka­ko će­mo vi­de­ti, kad je u pi­ta­nju isti­ na, fe­no­me­no­lo­gi­ja je eks­trem­ni pro­tiv­nik prag­ma­ti­zma)14. Nje­gov plan je bio dru­ga­či­ji: u sve­tu tre­ba pro­na­ći osno­vu na ko­joj se mo­že od­u­pre­ti re­la­ti­vi­zmu. Is­po­sta­vi­lo se da se ta osno­va mo­že pro­na­ći je­di­ no u č i­stoj l o­g i­c i či­ji je eg­zi­sten­ci­jal­ni sta­tus ne­za­vi­san od bi­lo ka­ kvih em­pi­rij­skih sta­vo­va i kul­tur­nog kon­tek­sta. Za­to je Hu­serl pi­sao: „Isti­nu ‘shva­ta­mo’ ne kao ne­ki em­pi­rij­ski sa­dr­žaj ko­ji se po­ ja­vlju­je u to­ku psi­hič­kih do­ži­vlja­ja i po­no­vo ne­sta­je; ona ni­ je je­dan od mno­gih fe­no­me­na, već je do­ži­vljaj ... u ko­jem do­ži­vljaj pred­sta­vlja neš­to opšte, ne­ku ide­ju.“15

Objek­tiv­na isti­na

Ta­ko shva­će­na isti­na „ap­so­lut­no oba­ve­zu­je“16 i „sa­ma u se­bi osta­je ono što je­ste, za­dr­ža­va svo­ju ide­al­nu suš­ti­nu“.17 Isti­na po­sto­ji objek­tiv­no, od­no­sno ne­za­vi­sno od po­je­di­nač­nih su­do­va. Fi­lo­zo­fa ne in­te­re­su­je miš­lje­nje Pe­tra ili Pa­vla, ko­je se ti­če jed­na­či­ne 2 + 2 = 4, jer po­sto­je hi­lja­de po­je­di­nač­nih su­do­va o to­me, ali se svi od­no­se na sa­mu isti­nu ko­ja je – što je bit­no – oči­gled­na isti­na. Ko­nač­no me­ri­ lo isti­ne, go­vo­rio je Hu­serl, jeste nje­na oči­gled­nost, od­no­sno to da se ona pri­ka­zu­je svi­ma isto, ne­za­vi­sno od tač­ke gle­diš­ta i sta­vo­va. Sva­ko ko bu­de sma­trao da je in­ter­pre­ta­ci­ja knji­žev­nog de­la sa­mo shva­ta­nje ili ot­kri­va­nje u nje­mu sa­dr­ža­ne oči­gled­ne isti­ne, hteo ne hteo će se po­sred­no na­do­ve­zi­va­ti na Hu­ser­la. Ma­da će se Hu­serl ka­ sni­je vi­še okre­nu­ti ide­a­li­zmu, ovaj „lo­gič­ki“ im­puls će ipak od ta­da ne­ pre­kid­no pra­ti­ti fe­no­me­no­lo­gi­ju. To je uve­re­nje o tome kako se isti­na mo­že ot­kri­ti a ne kon­stru­i­sa­ti, kako se ona je­di­no ot­kri­va a ne stva­ra. Na taj na­čin je, po­čet­kom XX ve­ka u Lo­gič­kim is­tra­ži­va­nji­ma, for­mu­li­sa­na ne­mi­nov­nost fe­no­me­no­loš­kih is­tra­ži­va­nja ko­ja će ute­ me­lji­ti kon­cep­ci­je či­stih suš­ti­na i po­u­zda­nost sa­zna­nja. Već se u ovoj knji­zi po­ja­vlju­ju naj­va­žni­je oso­bi­ne fe­no­me­no­lo­gi­je. To su: njen in­tu­i­ti­van, tj. evi­den­tan ka­rak­ter, is­klju­či­va­nje iz po­lja is­tra­ži­ va­nja ono­ga što iz­la­zi iz okvi­ra či­ste sve­sti; uzi­ma­nje u ob­zir sa­mo ono­ga što se sa­mo po se­bi po­ka­zu­je na oči­gle­dan na­čin; nje­na opi­ snost, kao i sta­tus na­u­ke na ko­joj bi tre­ba­lo da su ute­me­lje­ne sve dru­ge na­u­ke. Po­gle­daj­mo, re­dom, sva ova pi­ta­nja. 14 15 16 17

Po­gle­da­ti: Prag­ma­ti­zam. E. Hus­serl, op. cit., str. 133. Ibid., str. 134. Ibid.

II. Fenomenologija

Či­sta lo­gi­ka

93

Oči­gled­nost isti­ne

Fe­no­me­no­loš­ka is­tra­ži­va­nja

Osnov­ne te­me Lo­gič­kih is­tra­ži­va­nja

Fe­no­me­no­loš­ka in­tu­i­ci­ja Či­sta svest

Hu­ser­lo­va kon­cep­ci­ja či­stog opi­sa

Te­ma knji­ge je „č i­st a fe­ no­me­ no­l o­g i­j a do­ž i­v lj a­j a miš­lj e­ nj a i s a­ z na­nj a“ ko­ja „se od­no­si is­klju­či­vo na do­ži­vlja­je ko­ji se mo­gu shva­ti­ti i ana­li­zi­ra­ti i n­tu­i­c i­j om u či­stoj suš­tin­skoj [= esen­ ci­jal­noj] opšto­sti, a ne sa em­pi­rij­ski aper­ci­pi­ra­nim [= sve­sno doživ­ ljenim] do­ži­vlja­ji­ma kao re­al­nim či­nje­ni­ca­ma, s do­ži­vlja­ji­ma lju­di i ži­vo­ti­nja ko­ji se kao is­ku­stve­na či­nje­ni­ca is­po­lja­va­ju i pri­hva­ta­ju u sve­tu“.18 Nije reč, da­kle, o to­me šta čo­vek do­ži­vlja­va u sve­tu, već šta do­ži­vlja­va u či­stoj in­tu­i­ci­ji, što zna­či in­tu­i­ci­ji sve­de­noj sa­mo na svest. Fe­no­me­no­loš­ka in­tu­i­ci­ja „is­klju­ču­je sve su­do­ve ko­ji se od­no­se na psi­ho­fi­zič­ku pri­ro­du, uklju­ču­ju­ći re­al­ne stva­ri, te­la, lju­ de, pa i sop­stve­ni Ja-su­bje­kat, kao i uopšte na sve što tran­scen­di­ra [= prekoračuje] či­stu svest“.19 Fe­no­me­no­lo­gi­ja se, da­kle, ba­vi „či­ stom sveš­ću“ (= unu­traš­njom, ima­nent­nom sveš­ću) i ne ba­vi se onim šta sva­ko od nas, kao je­din­ka ote­lo­vlje­na i pod­lo­žna ra­znim uti­ca­ji­ma, mi­sli o sve­tu, ni­ti šta u tom sve­tu do­ži­vlja­va, ka­kvim uti­ ca­ji­ma pod­le­že. Hu­serl go­vo­ri o „u nu­t raš­nj em op a­ž a­nju“, od­ no­sno ona­kvom ko­je u svoj pred­met ne uvo­di niš­ta što u sa­mom do­ži­vlja­ju ne bi bi­lo „oči­gled­no pred­sta­vlje­no i efek­tiv­no pri­sut­no“. „Lo­gič­ki poj­mo­vi [...] tre­ba­lo bi da pro­is­ti­ču iz e v i­ dent­ no­st i [An­ scha­u­ung]; oni tre­ba da na­sta­ju pu­tem ideji­zu­ju­će ap­strak­ci­je na osno­vu od­re­đe­nih do­ži­vlja­ja.“20 Ova „ide­ji­zu­ju­ća ap­strak­ci­ja“ tre­ba da oslo­bo­di po­je­di­nač­ne do­ži­vlja­je od nji­ho­ve ne­pre­vo­di­vo­sti na je­ zik opštih poj­mo­va. Evi­dent­nost ga­ran­tu­je ade­kvat­nost, od­no­sno „poj­mov­no sa­vr­še­no pred­sta­vlje­no“21 sa­zna­nje bez ika­kve su­bjek­tiv­ ne pri­me­se; su­bjek­tiv­ne, zna­či one ko­ja je pro­men­lji­va i do­la­zi iz­van sve­sti. Ov­de mo­ra­mo bi­ti opre­zni. Za Hu­ser­la iz tog pe­ri­o­da „su­bjek­ ti­van“ zna­či „neo­bjek­ti­van“ ili onaj ko­ji „pr­lja“ sa­zna­va­nje več­ne isti­ ne.22 „Su­bjek­ti­van“ zna­či pro­men­ljiv i re­la­ti­vi­zo­van. Re­čju, ne­si­gu­ran. „Suš­ti­ne shva­će­ne di­rekt­no suš­tin­skom in­tu­i­ci­jom, kao i ve­ze ko­je se za­sni­va­ju sa­mo na suš­ti­na­ma, ona iz­ra­ža­va opi­sno kroz suš­ tin­ske poj­mo­ve i is­ka­ze ko­ji ima­ju ka­rak­ter suš­tin­skih pra­va.“23 „Čist opis“, pre­ma Hu­ser­lu, jeste „ot­kri­va­nje suš­ti­ne i opi­sno usta­lji­va­nje ot­kri­ve­ne suš­ti­ne u či­stim poj­mo­vi­ma iz­vr­še­no na osno­vu, da­tog kao pri­mer, evi­dent­nog shva­ta­nja po­je­di­nač­nih do­ži­vlja­ja (ma­kar 18 Ibid., t. 2, deo I, str. 4–5. Sve do­pu­ne i ob­jaš­nje­nja u ugla­stim za­gra­da­ma po­ti­ ču od auto­ra. 19 Ibid., t. 2, deo I, str. 552. 20 Ibid., t. 2, deo I, str. 8–9. 21 Ibid., t. 2, deo I, str. 447. 22 „Isti­na [...] je ‘več­na’ ili bo­lje: ona je ide­ja i kao ta­kva je van­vre­men­ska. Ne­ma smi­sla pri­pi­si­va­ti joj ne­ko me­sto ili tra­ja­nje, čak ni kad bi se to mo­glo pro­du­ ži­ti za sva vre­me­na“. Op. cit., t. I, str. 133. 23 Ibid., t. 2, deo I, str. 5.

94

Književne teorije XX veka

■ EM­PI­RIJ­SKI – ko­ji se od­no­si na čul­ni do­ži­vljaj. Fe­no­me­no­loš­ka tran­scen­den­tal­na is­tra­ži­va­nja ko­ja iz­la­ze iz­van okvi­ra em­pi­rij­skog po­ ret­ka.

i fin­gi­ra­nih u slo­bod­noj fan­ta­zi­ji).“24 To ni­je em­pi­rij­ski opis i ne od­no­si se na stvar­ne lič­ne do­ži­vlja­je ta­ko da to ne mo­že bi­ti – ako je su­bjek­ tiv­no shva­ti­mo – in­ter­pre­ta­ci­ja.25

„Fe­no­me­no­lo­gi­ja, me­đu­tim, ne go­vo­ri o sta­nji­ma ži­vih bi­ ća ... već o uvi­di­ma, su­do­vi­ma, ose­ća­nji­ma itd. kao ta­kvim, o ono­me što im pri­pa­da a pri­o­ri, u ne­u­slo­vlje­noj opšto­sti, upra­vo kao či­stim in­di­vi­du­al­nim pri­me­ri­ma či­stih vr­sta.“26 Vr­sta je u la­tin­skom je­zi­ku spe­ci­es, a u grč­kom eidos, za­to eidet­ ski opis na pri­me­ru in­di­vi­du­al­nih do­ži­vlja­ja pred­sta­vlja nji­ho­vu suš­ ti­nu ko­ja pre­va­zi­la­zi in­di­vi­du­al­ne slu­ča­je­ve. Fe­no­me­no­lo­gi­ja se ba­ vi upra­vo sle­de­ćim: shv a­t a­nj e m č i­st i h suš­t i­na d a­t i h č i­stoj sve­ st i. Hu­serl ova­ko ka­že: „Ni­sam pla­to­ni­čar, ni­je mi po­treb­no da pri­hva­tam ‘ide­je’ iz­van sve­ta. Go­vo­ ■ EIDET­SKI – (grč. eidos – vr­sta, rim o ne­če­mu što se mo­že ot­kri­ti suš­ti­na) – ve­zan za nad­in­di­vi­du­al­ u ovom sve­tu, u kon­kret­nim stva­ nu suš­ti­nu stva­ri pri­sut­nu u po­je­ ri­ma, ne po­i­sto­ve­ću­ju­ći ‘cr­ve­ni­lo’ di­nim pred­me­ti­ma (na pri­mer, cr­ s po­je­di­nač­nim mo­men­ti­ma cr­ve­ ve­ni­lo cr­ve­ne ha­lji­ne, li­te­rar­nost ni­la mno­gih cr­ve­nih stva­ri. Tre­ba knji­žev­nog de­la). Eidet­ski opis, osno­va fe­no­me­no­loš­ke me­to­do­lo­ sa­mo vi­de­ti.“27 Ali, da bi se vi­de­lo, gi­je, na­sto­ji da ot­kri­je ono što je tre­ba „po­sta­ti slep“ za ono što je u da­tom pred­me­tu pre­sud­no za slu­čaj­no. „Že­li­mo da se vra­ti­mo ka nje­go­vu esen­ci­ju i ni­je za­vi­sno od ‘sa­mim stva­ri­ma’“ (Wir wol­len auf pro­men­lji­ve sa­znaj­ne per­spek­ti­ve. die „Sac­hen selbst“ zurückge­hen. Na dru­gom me­stu Hu­serl ka­že: Zu den Sac­hen selbst). Sa­ma stvar je ona stvar ka­kva stvar­no je­ste, od­no­sno ka­kvom se pred­sta­vlja u pu­noj sa­mo­pri­sut­no­sti „ako je bez ostat­ka shva­će­na kao ono što je­ste“.28 24 Ibid., t. 2, deo I, str. 24–25. 25 Ako pod in­ter­pre­ta­ci­jom pod­ra­zu­me­va­mo stva­ra­lač­ki čin an­ga­žo­va­no­sti u konstruk­ci­ji smi­sla a ne sa­mo ot­kri­va­nje već po­sto­je­će isti­ne, on­da Hu­ser­lo­ va fe­no­me­no­lo­gi­ja ne mo­že pred­sta­vlja­ti osno­vu in­ter­pre­ta­ci­je. Mo­že, me­đu­ tim, bi­ti – i je­ste – osno­va sva­kog opi­sa po­ja­va. Da li se, ipak, opis mo­že odvo­ji­ti od uslo­va u ko­ji­ma su­bje­kat ra­di? Sum­nje o ovom pi­ta­nju uči­ni­će da – po­čev­ši od Mar­ti­na Haj­de­ge­ra i nje­go­vog no­vog tu­ma­če­nja fe­no­me­no­lo­gi­ je kao her­me­ne­u­ti­ke – XX vek bu­de sce­na za stal­no pro­ble­ma­ti­zo­va­nje te­ze o ne­u­tral­no­sti fe­no­me­no­loš­ke po­zi­ci­je pre­ma sve­tu. 26 E. Hus­serl, Ba­da­nia lo­gic­zne, t. 2, deo I, op. cit., str. 25. 27 R. In­gar­den, Wstęp do fe­no­me­no­lo­gii Hus­ser­la. Wykłady wygł­os­zo­ne na uni­ wersyte­cie w Oslo (15 wr­ze­si­eń – 17 li­sto­pad 1967), War­sza­wa, 1974, str. 24. 28 E. Hus­serl, Ba­da­nia lo­gic­zne, t. 2, deo I, op. cit., str. 444. II. Fenomenologija

95

Eidet­ski opis

Ka „sa­mim stva­ri­ma“

Re­zul­ta­ti Lo­gič­kih is­tra­ži­va­nja

A šta je ona pre sve­ga? Ona je sop­stve­na suš­ti­na oslo­bo­đe­na slu­čaj­ nih i pro­men­lji­vih okol­no­sti. Da­kle, ka­ko pro­is­ti­če iz Lo­gič­kih is­tra­ži­va­nja, fe­no­me­no­lo­gi­ja je na­u­ka ko­ja je: 1. Či­st a i apr i­ or­ na, jer je ne­em­pi­rij­ska i nad­in­di­vi­du­al­na. Ka­ko je pi­sao Mer­lo-Pon­ti, „svi­jet je isto ono što mi se­bi pred­ sta­vlja­mo, ne kao lju­di ili em­pi­rij­ski su­bjek­ti, ne­go uko­li­ko smo svi je­di­no svje­tlo i uko­li­ko par­ti­ci­pi­ra­mo na Jed­no­me ne di­je­le­ći ga“29. 2. E i d et­ ska, jer shva­ta suš­ti­nu onog što je opa­že­no. 3. Isto­vre­me­no je i kon­ k re t­ na , jer je uko­re­nje­na u p o­sma­ t r a­nju. Ka­ko se, po­sle ni­za go­di­na, se­ćao In­gar­den: „Po­vra­ tak stva­ri­ma, kon­kret­nim stva­ri­ma, a ne ap­strak­ci­ji, te­o­ri­ji itd., ka kon­kret­nim stva­ri­ma – to je bio spas.“30 Ali, imaj­mo u vi­du, me­đu­tim, da ni­je reč o sa­moj kon­kret­no­sti ne­go o to­ me šta je u kon­kret­no­sti bit­no i ne­pro­men­lji­vo. 4. O či­ g l e d­ na, od­no­sno i n­tu­i­t iv­ na (in­tu­i­ci­ja = oči­gled­na svest), jer ne­po­sred­no sa­gle­da­va suš­ti­nu u oči­gled­noj sa­mo­ pri­sut­no­sti, u sop­stve­noj lič­no­sti (Hu­serl je vo­leo da ka­že: in pro­pria per­so­na), bez ika­kve „su­bjek­tiv­ne“ pri­me­se. Fe­no­ me­no­lo­gi­ja omo­gu­ća­va suš­ti­na­ma stva­ri da se ot­kri­va­ju u nji­ ho­vom pra­vom ob­li­ku. 5. O pi­s na, jer opi­su­je ono što s e p o­j a­v lju­j e u sve­sti, što je da­to (ge­ge­ben) sve­sti i na­čin na ko­ji se po­ja­vlju­je i na ko­ji je da­to. Ovu di­men­zi­ju Hu­serl na­zi­va „da­toš­ću“ (Ge­ge­ben­he­it). 6. Eg­ z a kt­ na, jer je eg­zakt­no na­uč­na, što zna­či u od­no­su na po­ gled na svet – stro­ga i ne­u­tral­na, što joj omo­gu­ća­va da bu­de osno­va svih dru­gih po­je­di­nač­nih na­u­ka. Iako je Hu­serl pri­zna­vao da je pi­šu­ći Lo­gič­ka is­tra­ži­va­nja bio „fi­lo­zof­sko de­te“, In­gar­den, ipak, ni­je bio u pra­vu tvr­de­ći da je ovo de­lo sa­mo „vi­še zbir­ka ras­pra­va ne­go ce­lo­vi­ta knji­ga“ i da ne pru­ža „ni­ka­kvu no­vu ni ce­lo­vi­tu pro­ble­ma­ti­ku fi­lo­zo­fi­je uopšte“.31 Fe­no­me­no­lo­gi­ja ko­ja pro­is­ti­če iz Lo­gič­kih is­tra­ži­va­nja ni­je tre­ba­lo da bu­de pro­gram, već „po­ku­šaj fun­dam­ental­nog ra­da ko­ji se za­i­sta mo­že spro­ve­sti na ne­po­sred­no vi­đe­ne i shva­će­ne stva­ri“.32 Na re­zul­ ta­te Lo­gič­kih is­tra­ži­va­nja ka­sni­je će se oslo­ni­ti sle­de­će eta­pe Hu­ser­ lo­vog ra­da i či­ta­ve fe­no­me­no­lo­gi­je. 29 M. M.-Ponty, op. cit., str. 9. 30 R. In­gar­den, op. cit., str 27. 31 R. In­gar­den, „Ed­mund Hus­serl“, u: Z ba­dań nad fi­lo­zo­fią współc­ze­sną, War­sza­wa, 1963, str. 388. 32 E. Hus­serl, Ba­da­nia lo­gic­zne, t. I, op. cit., str. 41–42.

96

Književne teorije XX veka

Ute­me­lje­nje Go­di­nu da­na po­sle pre­da­va­nja Vi­l­ja­ma Džej­msa o prag­ma­ti­zmu, 1907. go­di­ne Hu­serl dr­ži pet pre­da­va­nja ko­ji­ma da­je na­slov Ide­ja fe­ no­me­no­lo­gi­je. Ov­de je pr­vi put jav­no for­mu­li­sao ide­je ko­je od­re­đu­ ju či­ta­vo nje­go­vo ka­sni­je miš­lje­nje. Ta­da je u svo­joj pri­vat­noj be­le­žni­ci za­be­le­žio:

Hu­ser­lo­va Ide­ja fe­no­me­no­lo­gi­je

„Za fe­no­me­no­lo­gi­ju, ko­ja tre­ba da bu­de te­o­ri­ja sa­zna­nja, za suš­tin­sku na­u­ku o sa­zna­nju (a pri­o­ri) em­pi­rij­ski od­nos je is­klju­čen. Na taj na­čin na­sta­je tran­scen­den­tal­na fe­no­me­ no­lo­gi­ja i to je upra­vo bi­lo ono či­ji su de­li­ći bi­li pred­sta­vlje­ ni i u Lo­gič­kim is­tra­ži­va­nji­ma.“33 Tri osnov­ne ka­te­go­ri­je fe­no­me­no­lo­gi­je na­sta­le u Ide­ji fe­no­me­no­ lo­gi­je jesu: ko­re­la­ci­ja, kon­sti­tu­ci­ja i re­duk­ci­ja. „Tran­scen­den­tal­na fe­ no­me­no­lo­gi­ja je fe­no­me­no­lo­gi­ja kon­sti­tu­i­šu­će sve­sti.“ Kon­sti­tu­i­šu­ će, zna­či one ko­ja stva­ra pred­me­te sa­zna­nja. ■ KO­RE­LA­CI­JA – od­nos iz­me­đu pred­me­ta i sve­sti ko­ja se za­sni­va na to­me da da­ti pred­met pred­sta­vlja ekvi­va­lent (ili ko­re­lat) ak­ta sve­ sti, što zna­či da ga akt sa­zna­nja tran­sfor­mi­še i on po­sta­je fe­no­men ko­ji po­se­du­je ne­ko zna­če­nje. Bli­ ska ova­kvom shva­ta­nju ko­re­la­ci­je jeste ka­te­go­ri­ja ob­jec­ti­ve cor­re­la­ti­ ve (pred­met­ni ekvi­va­lent), ko­ju je u te­o­ri­ju po­e­zi­je uveo T. S. Eli­ot (Po­gle­da­ti: Ame­rič­ki for­ma­li­zam).

Kon­sti­tu­tiv­na svest

„Fe­no­me­no­lo­gi­ja [za raz­li­ku od psi­ho­lo­gi­je] se ne od­no­si na svet, ona je či­sto tran­scen­ den­tal­no is­tra­ži­va­nje u ko­jem tre­ba da se po­ka­že na ko­ji na­ čin se kon­sti­tu­i­še re­a­lan svet kao ko­re­l at či­ste sve­sti.“34

Upra­vo je „de­talj­no is­pi­ti­va­nje ko­re­la­ci­je iz­me­đu ak­ta, zna­če­nja i pred­me­ta za­da­tak tran­scen­den­ tal­ne fe­no­me­no­lo­gi­je“. Šta je i na ko­ji na­čin po­sto­ji svest? Po­sto­ji kao „in­ten­ci­o­nal­ni ekvi­va­lent mnoš­ tva sve­snih do­ži­vlja­ja – ne po­sto­ji ap­so­lut­no za se­be, već sa­mo kao ekvi­va­lent“.35 Upra­vo se na to­me za­sni­va ko­re­la­ci­ja: pred­met je ekvi­ va­lent (= ko­re­lat) ak­ta sve­sti, što zna­či da on bi­va pre­o­bli­ko­van po­ mo­ću či­na sa­zna­nja i po­sta­je fe­no­men ko­ji po­se­du­je od­re­đe­no zna­ če­nje. Da bi sve ima­lo smi­sao (a to je uslov sa­zna­va­nja sve­ta), stva­ri za svest mo­ra­ju da se pre­o­bli­ku­ju u fe­no­me­ne, od­no­sno u neš­to što, po­ja­vlju­ju­ći se u sve­sti, već ima ne­ko zna­če­nje. Svet ne­pre­o­bli­ko­van 33 W. Bi­er­nal, „Wpro­wad­ze­nie wydawcy“, u: E. Hus­serl, Idea fe­no­me­no­lo­gii..., op. cit., str. 6. 34 R. In­gar­den, Wstęp do fe­no­me­no­lo­gii Hus­ser­la..., op. cit., str. 41–42. 35 Ibid., str. 139. II. Fenomenologija

Hu­ser­lo­va Ide­ja fe­no­me­no­lo­gi­je

97

Tran­scen­den­tal­na fe­no­me­no­lo­gi­ja

Fe­no­men

No­e­za i no­e­ma

Tran­scen­den­tal­na re­duk­ci­ja

Tran­scen­den­ci­ja i ima­nen­ci­ja

sveš­ću u fe­no­men ne sa­mo da ne­ ■ TRAN­SCEN­DEN­TA­LAN – (lat. ma smi­sla već osta­je i iz­van mo­guć­ tran­scen­do = pre­ko­ra­ču­jem) – onaj no­sti sa­zna­nja. Za Hu­ser­la je ono ko­ji pre­ko­ra­ču­je čul­no is­ku­stvo u što je da­to = in­ten­ci­o­nal­ni pred­ prav­cu ra­zu­ma ko­ji utvr­đu­je uslo­ met = fe­no­men. Pre­ma ka­sni­joj ve za mo­guć­nost bi­lo ka­kvog is­ku­ To je raz­li­ka ko­ju je utvr­dio ter­mi­no­lo­gi­ji pri­me­nje­noj u Ide­ja­ stva. Kant i ko­ja stro­go raz­dva­ja ono što ma: ko­re­la­ci­ja iz­me­đu či­na sve­sti i je čul­no od ono­ga što je ra­zum­no. pred­me­ta sve­sti je (od­go­va­ra­ju­će) Na­po­me­na: tran­scen­den­tan ni­je spa­ja­nje no­e­ze i no­e­me. Imaj­mo u isto što i tran­scen­den­ta­lan! U fe­ vi­du: ni stva­ri kao ta­kve, ni čo­vek no­me­no­lo­gi­ji je tran­scen­den­tan kao ta­kav ni­su do­stoj­ni pa­žnje fe­ spo­ljaš­nji svet, a tran­scen­den­ta­lan sam ra­zum (pre­ci­zni­je: svest). no­me­no­lo­gi­je. I stva­ri i čo­vek mo­ ra­ju da pro­đu kroz „čiš­će­nje“ od svo­jih em­pi­rij­skih svoj­sta­va da bi stu­pi­li na „pra­vu“ sce­nu fe­no­me­no­loš­kih raz­ma­tra­nja. U to­me se na­ la­zi fe­no­me­no­loš­ki iz­vor her­me­ne­u­ti­ke XX ve­ka. In­te­re­so­va­nje tran­scen­den­tal­ne fe­no­me­no­lo­gi­je usme­re­no je ka „sve­sti kao sve­sti“, usme­re­no je sa­mo ka fe­no­me­ni­ma, od­no­sno ono­ me što se is­po­lja­va u sve­sti „uz iz­u­zi­ma­nje sva­kog em­pi­rij­skog su­da [u bit­ku]“.36 Ov­de je reč o pod­re­đi­va­nju spo­ljaš­njeg (= em­pi­rij­skog) opa­ža­nja unu­traš­njem opa­ža­nju. Šta pred­sta­vlja ovo iz­u­zi­ma­nje em­pi­rij­skog sve­ta? To je ču­ve­na Hu­ser­lo­va tran­scen­den­tal­na re­duk­ ■ EPOCHÉ – tran­scen­den­tal­na re­duk­ci­ja ko­ja se za­sni­va na od­ba­ ci­ja či­ji je osnov­ni prin­cip upra­vo ci­va­nju em­pi­rij­skog sve­ta (Hu­serl ov­de pr­vi put for­mu­li­san. Osnov­ go­vo­ri o od­ba­ci­va­nju te­ze o pri­ no pi­ta­nje je sle­de­će: ka­ko spo­zna­ti rod­nom od­no­su) u ko­rist ak­tiv­ neš­to što iz­la­zi iz­van okvi­ra sve­sti? no­sti sa­me sve­sti. Živ čo­vek bi­va Od­go­vor je (sa­mo) oči­gle­dan: pre­ re­du­ko­van na či­stu svest, a stva­ri ne­ti sfe­ru sa­zna­nja iz tran­scen­den­ na pred­me­te ko­ji­ma svest da­ru­je smi­sao, od­no­sno na fe­no­me­ne. ci­je, od­no­sno iz stvar­no­sti ko­ja se na­la­zi iz­van sve­sti, u ima­nen­ci­ju, od­no­sno u sa­mu svest, za­pra­vo – iz­ ma­ći se em­pi­rij­skom, čul­no is­ku­stve­nom sve­tu i za­tvo­ri­ti se u svest. „Tran­scen­den­ci­ja stva­ri zah­te­va da je [stvar] sta­vi­mo pod znak pi­ ta­nja.“37 U ima­nen­ci­ji je opet ono što je da­to, da­to na oči­gle­dan i ne­po­sre­dan na­čin i „pot­pu­no je ade­kvat­no sa­mo­pri­sut­no da­to“.38 Hu­serl raz­miš­lja na sle­de­ći na­čin: ono što je tran­scen­dent­no ne mo­gu shva­ti­ti sa svom oči­gled­noš­ću (jer mi ni­je da­to), da­kle, mo­ram da ga se oslo­bo­dim, is­klju­čim iz po­lja mog sa­zna­nja. To, me­đu­tim, ne mo­gu da ura­dim u pot­pu­no­sti jer ta­da uopšte ne bih sa­znao svet. 36 E. Hu­serl, Ideja fenomenologije..., op. cit., str. 9. 37 Ibid., str. 61. 38 Ibid., str. 12–13.

98

Književne teorije XX veka

Upra­vo na to­me se za­sni­va tran­scen­den­tal­na re­duk­ci­ja: na sta­vlja­ nju u za­gra­de tran­scen­den­tal­nih stva­ri u od­no­su na svest i pri­sta­ ja­nju na to da one po­sto­je sa­mo k a o pre d­ me­t i ko­ji su da­ti sve­sti u nje­nim gra­ni­ca­ma – i sa­mo u nje­nim gra­ni­ca­ma: ona­ko ka­ko se sve­sti pred­sta­vlja­ju. U Ide­ja­ma za jed­nu či­stu fe­no­me­no­lo­gi­ju39 Hu­serl for­mu­li­še ovaj za­kon kao „prin­cip svih prin­ci­pa“:

Hu­ser­lov prin­cip svih prin­ci­pa

„Ni­jed­na te­o­ri­ja, ko­ja bi se mo­gla iz­mi­sli­ti, ne mo­že nas skre­nu­ti na kri­vi put u od­no­su na ovaj prin­cip svih prin­ ci­pa: da je sva­ka iz­vor­no pre­zen­to­va­na evi­dent­nost iz­vor za­ko­ni­to­sti sa­zna­nja, da sve što nam se u ‘in­tu­i­ci­ji’ iz­vor­no (da ta­ko ka­že­mo: u svo­joj te­le­snoj stvar­no­sti) pred­sta­vlja, tre­ba jed­no­stav­no pri­hva­ti­ti kao ono što se pre­zen­tu­je, ali sa­mo u gra­ni­ca­ma u ko­ji­ma se pre­zen­tu­je.“40 Imaj­mo, me­đu­tim, na umu: pred­me­ti ni­su unu­tar sve­sti, ne na­ la­ze se u njoj kao u ku­ti­ji ali su njen ko­re­lat. To su ta­ko­zva­ni in­ten­ ci­o­nal­ni pred­me­ti. Fe­ no­me n j e st v ar pre­o­bra­ ž e­na č i­stom sve š­ ć u u pre d­ me t ko­j i p o­ s e­ du­j e s mi­s ao. Fe­no­me­no­lo­gi­ja te­ži pre­tva­ra­nju tran­scen­dent­nog sve­ta u svet či­stih fe­no­me­na, da­kle, ono što se kao ap­so­lut­no ra­zu­mlji­vo (ono ko­je po­se­du­je smi­sao) mo­že „po­sma­tra­ti, for­mu­li­sa­ti“ jer do­la­zi do „stvar­ne sa­mo­pre­zen­ta­ci­je u naj­ u­žem smi­slu“.41 Smi­sao je za Hu­ser­la ili oči­gle­dan ili ga uopšte ne­ma.

Sa­mo­pre­zen­ ta­ci­ja

„Po­je­di­nač­ni sa­znaj­ni fe­no­men, ko­ji se po­ja­vlju­je i ne­sta­je u to­ku sve­sti, ni­je obje­kat fe­no­me­no­loš­kih su­do­va. Reč je o ‘iz­vo­ri­ma sa­zna­nja’, o po­če­ci­ma ko­ji se mo­gu evi­dent­no shva­ti­ti na opšti na­čin, o uni­ver­zal­nim ap­so­lut­nim po­da­ci­ ma ko­ji pred­sta­vlja­ju osnov­na uni­ver­zal­na me­ri­la, ona ko­ja omo­gu­ća­va­ju me­re­nje sva­kog smi­sla.“42 Da­kle, šta Hu­serl ra­di, šta že­li? Kao što je tvr­dio u raz­go­vo­ru sa Še­sto­vim, že­li da pro­na­đe Ar­hi­me­do­vu tač­ku sa­zna­nja, da pro­na­ đe epi­ste­mo­loš­ki ap­so­lut, od­no­sno prin­cip ap­so­lut­ne po­u­zda­no­sti. Da bi to po­sti­gao kad fi­lo­zof­ski su­bje­kat že­li da na­đe sfe­ru mak­si­ mal­ne si­gur­no­sti sa­zna­nja (Hu­serl ka­že „opa­žaj­na pre­ci­znost“), on­ da mo­ra „anu­li­ra­ti“ svet, sta­vi­ti ga u za­gra­de (t ran­s cen­de n­t a l­na re­ du k­c i­j a = epoché) i kon­cen­tri­sa­ti se ne sa­mo na ono što „vi­di“ 39 E. Hus­serl, „Ideen zu re­i­nen Phänomenologie und phänomenologische Phi­lo­ sop­hie“, u: Ja­hr­buch für Phi­lo­sop­hie und phänomenologische For­schung, 1913. 40 Ibid., str. 73. 41 E. Hu­serl, Ideja fenomenologije..., op. cit., str. 76. 42 Ibid., str. 73. II. Fenomenologija

99

Ar­hi­me­do­va tač­ka sa­zna­nja

u sve­sti. Sa­mo se ta­ko mo­že na­ći ne­pro­ble­ma­ti­čan iz­vor smi­sla ko­ji raz­dva­ja ono što je smi­sle­no od ono­ga što je li­še­no smi­sla. I sa­mo ta­ ko se mo­že ute­me­lji­ti pro­gram fi­lo­zo­fi­je kao stro­ge na­u­ke ko­ja mo­ že i tre­ba­lo bi da po­sta­ne osno­va svih na­u­ka o čo­ve­ku.

Fi­lo­zo­fi­ja kao stro­ga na­u­ka

Fi­lo­zo­fi­ja kao na­u­ka

Puna oči­gled­nost fi­lo­zo­fi­je

Pro­tiv na­tu­ra­li­zma Pro­tiv isto­ri­ci­zma

Go­di­ne 1911. Hu­serl ob­ja­vlju­je ras­pra­vu Fi­lo­zo­fi­ja kao stro­ga na­u­ka (Phi­lo­sop­hie als stren­ge Wis­sen­schaft) u ko­joj iz­no­si sle­de­ći ar­gu­ment. Do­ta­daš­nja fi­lo­zof­ska is­tra­ži­va­nja su da­le­ko od zah­te­va ko­je tre­ba sta­vlja­ti pred na­uč­na is­tra­ži­va­nja. Fi­lo­zo­fi­ja tre­ba da bu­de na­u­ka od­re­đe­ nih for­mal­nih oso­bi­na a nje­ne tvrd­ nje tre­ba da bu­du ar­gu­men­to­va­ne ■ SA­MO­RAZUMLJIVOST (nem. Selbstverständlichkeit) – oso­bi­na na apo­dik­tič­ki va­žan na­čin. To mo­ ono­ga što je sa­mo po se­bi ra­zu­mlji­ že da ura­di sa­mo on­da kad se ne bu­ vo, oči­gled­no. Isti­na je sa­mo­o­či­ de po­zi­va­la na dru­ge na­u­ke, već kad gled­na jer se pred­sta­vlja sva­ko­me stek­ne pu­nu auto­no­mi­ju i opštost. na isti način. Ka­ko ka­že Hu­serl Tre­ba da bu­de phi­lo­sop­hia pri­ma u Kar­te­zi­jan­skim me­di­ta­ci­ja­ma, u oči­gled­no­sti po­gled na­ et ul­ti­ma. Su­prot­no in­duk­tiv­nim upra­vo šeg in­te­lek­ta do­sti­že sa­mu stvar. pri­rod­nim na­u­ka­ma, de­duk­tiv­nim ma­te­ma­tič­kim na­u­ka­ma ili hu­ma­ni­stič­kim na­u­ka­ma za­sno­va­nim na eru­di­ci­ji, ona zah­te­va neo­gra­ni­če­no ši­re­nje do­me­na svo­je pra­vo­sna­žno­sti i to s ob­zi­rom na suš­tin­sko is­tra­ži­va­nje: „Mo­ra­ju nam se raz­jaš­nje­njem problemâ i udu­blji­va­njem u nji­hov či­sti smi­sao, s pu­nom oči­gled­noš­ću na­met­nu­ti me­to­de, ko­je su ade­kvat­ne tim pro­ble­mi­ma, jer ih zah­te­va nji­ho­va sop­stve­na suš­ti­na.“43 Na taj na­čin fi­lo­zo­fi­ja do­bi­ ja „pot­pu­no si­gur­ne i kao ta­kve sa­svim ne­sum­nji­ve“44 re­zul­ta­te. Za­to je Hu­serl upo­tre­bio naj­te­žu me­to­do­loš­ku ar­ti­lje­ri­ju pro­tiv tri, pre­ma nje­go­vom miš­lje­nju, naj­o­pa­sni­je fi­lo­zo­fi­je ko­je vo­de na kri­vi put su­bjek­ti­vi­zma. To su: 1. na­tu­ra­li­zam, ko­ji tre­ti­ra svest kao pred­met u sve­tu i ko­ji, u skla­du s tim, ni­je u sta­nju da dâ ap­so­lut­no (a ne sa­mo em­pi­rij­ski) oba­ve­zu­ju­će kri­te­ri­ju­me sa­zna­nja; 2. isto­ri­ ci­zam (ko­ji za Hu­ser­la pred­sta­vlja „sa­znaj­no­te­o­rij­sku abe­ra­ci­ju“),45 pre­ma ko­jem ono što po­sto­ji ne­gi­ra sva­ku traj­nost i po­sta­je za­vi­sno od pro­men­lji­vih okol­no­sti. „La­ko je vi­de­ti da do­sled­no spro­ve­de­ni isto­ri­ci­zam pre­la­zi u eks­trem­ni skep­tič­ki su­bjek­ti­vi­zam; 3. ide­je: 43 E. Hu­serl, Fi­lo­zo­fi­ja kao stro­ga na­u­ka, Kul­tu­ra, Be­o­grad, 1967, str. 10, pre­ve­ li: Da­fi­na i Mi­lan Da­mja­no­vić. 44 R. In­gar­den, Ed­mund Hus­serl, op. cit., str. 410. 45 E. Hu­serl, op. cit., str. 45.

100

Književne teorije XX veka

isti­na, te­o­ri­ja, na­u­ka ta­da bi, kao sve ide­je, iz­gu­bi­le svo­je ap­so­lut­no va­že­nje ... Va­že­nje pro­sto-na­pro­sto ili ‘po se­bi’, ko­je je ono što je čak i kad ga ni­ko ne re­a­li­zu­je i kad ga ni­jed­no isto­rij­sko čo­ve­čan­stvo ni­kad ne bi iz­vr­ša­va­lo.“46 I, na kra­ju, Wel­tan­s cha­u­ung sphi­lo­s op­ hie , od­no­sno fi­lo­zo­fi­ja po­gle­da na svet pre­ma ko­joj je fi­lo­zo­fi­ja iz­ raz lič­nih stra­sti i po­gle­da na svet. Naj­bit­ni­ja sa­znaj­no­te­o­rij­ska Hu­ser­lo­va te­za ko­ja po­na­vlja ide­je iz pre­da­va­nja gla­si ova­ko: „Ako te­o­ri­ja sa­zna­nja ipak ho­će da pro­ u­ča­va pro­ble­me od­no­sa sve­sti i bi­ća, ona mo­že da ima pred oči­ma sa­mo bi­će kao ko­re­lat sve­sti.“ S tim u ve­zi „is­tra­ži­va­nje mo­ra da bu­ de upra­vlje­no na na­uč­no suš­tin­sko sa­zna­nje sve­sti, na ono što sa­ma svest ‘je­ste’ u svim svo­jim raz­li­či­tim ob­li­ci­ma, po svo­joj suš­ti­ni“.47 Za­to sve što tre­ba da po­sta­ne pred­met sve­sti, „mo­ra upra­vo či­sto iz s a­me s ve­st i da po­sta­ne o či­ g l e d­ no i ti­me p ot­pu­ no r a­z u­ m lji­ vo“.48 Za fe­no­me­no­lo­gi­ju ono što je da­ta stvar, nje­no „šta“, za­vi­si od na­či­na na ko­ji se po­ja­vlju­je, na ko­ji je da­to (nje­no „ka­ko“) u sve­sti. We­sen, suš­ti­na, isto­vre­me­no je i Ge­ge­ben­he­it, da­tost. To zna­či da je pred­met sa­zna­nja uvek sa­mo ko­re­lat sve­sti iz če­ga pro­iz­la­zi da je ana­li­za pred­me­ta – ne­mi­nov­no – ana­li­za sve­sti (i obr­nu­to). Ta­ko se fe­no­me­no­lo­gi­ja ja­vlja kao ne­pri­rod­na (= nep­si­ho­loš­ka) na­u­ka o sve­sti, či­ji pred­met ni­je „em­pi­rij­ska svest“ već „či­sta svest“.49 U či­sto fe­no­me­no­loš­koj sfe­ri „od­no­se pre­ma pred­met­no do­ži­vlje­nom te­lu i pre­ma pri­ro­di osta­vlja­mo van raz­ma­tra­nja“50 jer oni sme­ta­ju u „po­sma­tra­nju suš­ti­na“. Po­sma­tra­nje suš­ti­nâ je, da se pod­se­ti­mo, u Hu­ ser­lo­vom je­zi­ku in­tu­i­ci­ja, oči­gled­na svest. „Uko­li­ko je in­tu­i­ci­ja či­sta“, pi­še Hu­serl, „i ne ob­u­hva­ta ni­ka­kva pre­la­zna sa-in­ten­di­ra­nja, uto­li­ko je sa­gle­da­na suš­ti­na neš­to ade­kvat­no sa­gle­da­no, ap­so­lut­no da­to.“ 51 Iz to­ga pro­iz­la­zi da „sa­zna­nje suš­ti­ne ni­je či­nje­nič­ko (mat­ter-of-fact) sa­zna­nje, ne ob­u­hva­ta ni naj­ma­nji sa­dr­žaj tvr­đe­nja u od­no­ su na in­di­vi­du­al­nu (re­ci­mo, pri­rod­nu) eg­zi­sten­ci­ju“.52 Oči­gled­nost ne mo­že bi­ti is­ku­stvo jer je ap­so­lut­no da­ta suš­ti­na da­ta sa­mo – da ta­ko Ibid., str. 39. Ibid., str. 14. Ibid., str. 15. Za­to je fe­no­me­no­lo­gi­ja suš­ta su­prot­nost psi­ho­a­na­li­zi ko­ja se mo­že de­fi­ni­sa­ti kao njen sa­vr­še­ni ne­ga­tiv. Fe­no­me­no­lo­gi­ja se ba­vi sveš­ću, psi­ho­a­na­li­za – ne­ sve­snim. Svest za fe­no­me­no­lo­gi­ju mo­ra bi­ti „či­sta“, ne­sve­sno je po de­fi­ni­ci­ji pod uti­ca­jem tra­u­me. Ono što je da­to sve­sti, za fe­no­me­no­lo­gi­ju je ra­zu­mlji­ vo i oči­gled­no. Ono što iz ne­sve­snog pre­la­zi u svest (ili iz na­gon­ske sfe­re, Es, u ra­ci­o­nal­nu sfe­ru, Ich), za­go­net­no je i zah­te­va in­ter­pre­ta­ci­ju. 50 E. Hu­serl, Fi­lo­zo­fi­ja kao stro­ga na­u­ka, op. cit., 28. 51 Ibid., str. 29. 52 Ibid., str. 30.

46 47 48 49

II. Fenomenologija

101

Pro­tiv fi­lo­zo­fi­je po­gle­da na svet

Suš­ti­na sve­sti

Sa­zna­nje suš­ti­ne

Opo­zi­ci­ja iz­me­đu suš­ti­ne i po­sto­ja­nja

Knji­žev­no de­lo kao he­te­ro­nom­ no biće

ka­že­mo – po­gle­du sve­sti. Za­to je fe­no­me­no­lo­gi­ja „sa­mo“ is­tra­ži­va­ nje esen­ci­je, a ne is­tra­ži­va­nje eg­zi­sten­ci­je. Ono što po­sto­ji, po­sto­ji sa­mo s ob­zi­rom na svo­ju suš­ti­nu, a ne na – slu­čaj­no i pro­men­lji­vo – po­sto­ja­nje. Poš­to je ova suš­ti­na da­ta sa­mo či­stoj sve­sti, on­da ov­de stu­pa­mo na te­ren fi­lo­zof­skog ide­a­li­zma: po­sto­ji sa­mo ono što stva­ ra mo­ja svest. Na ovom me­stu se ja­vlja­ju pro­ble­mi s po­mi­re­njem pr­vog Hu­ser­lo­vog ape­la, „na po­vra­tak stva­ri­ma“, s tim da ove stva­ri po­sto­je sa­mo za­hva­lju­ju­ći mom umu. Ov­de će, ta­ko­đe, za­po­če­ti spo­ re­nja unu­tar Fe­no­me­no­loš­ke ško­le ■ HE­TE­RO­NO­MI­ČAN (grč. he­te­ = dru­gi + no­mos = za­kon) – u i tu na sce­nu stu­pa Ro­man In­gar­ ros In­gar­de­no­voj te­o­ri­ji eg­zi­sten­ci­jal­ den za ko­ga je knji­žev­no de­lo naj­ ni sta­tus knji­žev­nog de­la je he­te­ro­ bo­lji pri­mer bi­ća ko­je po­sto­ji he­ no­mi­čan, od­no­sno ne­za­vi­stan od te­ro­nom­no, od­no­sno ko­je po­sto­ji či­ta­o­če­ve sve­sti. Pre­ma In­gar­de­nu, za­hva­lju­ju­ći ak­tu sve­sti, ali ko­je u de­lo u svom ma­te­ri­jal­nom ob­li­ku sa­mom se­bi sa­dr­ži ne­za­vi­snu eg­zi­ (umet­nič­ki pred­met) po­sto­ji ne­ za­vi­sno, ali kao estet­ski pred­met sten­ci­jal­nu osno­vu. Na taj na­čin, za­vi­si is­klju­či­vo od či­ta­o­če­ve ak­tiv­ In­gar­den je na­sto­jao da ubla­ži kraj­ no­sti (Po­gle­da­ti: Kon­kre­ti­za­ci­ja). nju su­prot­sta­vlje­nost iz­me­đu ide­a­ li­zma (pre­ma ko­jem sa­mo svest uvo­di bi­ća u po­sto­ja­nje) i re­a­li­zma (pre­ma ko­jem svest mo­že sa­mo da sa­gle­da­va ono što već po­sto­ji u go­to­vom ob­li­ku).

Te­o­ri­ja knji­žev­no­sti Ro­ma­na In­gar­de­na

Apri­or­na is­tra­ži­va­nja knji­žev­no­sti

Is­ku­stvo ver­sus ide­ja

In­gar­den je svo­ju fi­lo­zo­fi­ju knji­žev­no­sti iz­lo­žio u dve naj­va­žni­ je knji­ge – Das li­te­ra­rische Kun­stwerk (1931): O knji­žev­nom de­lu i O sa­zna­va­nju knji­žev­nog umet­nič­kog de­la (1937). U oba slu­ča­ja su­sre­će­mo se sa apri­or­nim eidet­skim (grč. eidos = suš­ti­na) is­tra­ži­ va­nji­ma, od­no­sno sa ana­li­zom opšte ide­je „knji­žev­nog de­la“, kao i opštom struk­tu­rom sa­znaj­nog či­na. Ka­ko In­gar­den pi­še u Uvo­du u O sa­zna­va­nju knji­žev­nog umet­nič­kog de­la, po­sto­je dva na­či­na či­ ta­nja: pr­vi, „ko­ji se od­no­si na ne­ko od­re­đe­no po­je­di­nač­no de­lo i pred­sta­vlja svo­je­vr­sno is­ku­st vo“ i dru­gi, „ko­ji ono­ga ko­ji sa­zna­je vo­di ka opštem shva­ta­nju struk­tu­re i svoj­sta­va, pro­is­t i­ č u­ ći h iz suš­t i­ ne, umet­nič­kih de­la u op šte“. In­gar­den, oči­gled­no, bi­ra dru­ gi na­čin či­ta­nja u ko­jem je reč o „apri­or­noj ana­li­zi sa­dr­ži­ne opšte ide­je ‘knji­žev­no umet­nič­ko de­lo’“.53 Fe­no­me­no­loš­ko či­ta­nje (pre­ma 53 R. In­gar­den, O sa­zna­va­nju knji­žev­nog umet­nič­kog de­la, SKZ, Be­o­grad, 1971, str. 8, pre­vod: Bra­ni­mir Ži­vo­ji­no­vić.

102

Književne teorije XX veka

In­gar­de­nu) za­to se ne kon­cen­tri­še na to šta je u de­lu po­je­di­nač­no, ne­ ma niš­ta za­jed­nič­ko sa is­ku­stvom, već na­sto­ji da sa­gle­da sa­mu ide­ ju knji­žev­nog de­la. Reč je, da­kle, o to­me šta knji­žev­no de­lo kao „umet­nič­ki pred­met“ je­ste po svo­ joj suš­ti­ni (vi­še­sloj­na tvo­re­vi­na, fa­zno si­ste­ma­ti­zo­va­na, iz­gra­đe­na od qu­a­si-su­do­va i ko­ja po­se­du­je estet­ski uz­vi­še­ne vred­no­sti), kao i o to­me šta uvek mo­ra bi­ti is­pu­nje­ no pri­li­kom nje­go­vog sa­zna­va­nja kao „estet­skog pred­me­ta“ (sa­gle­da­ va­nje zna­ko­va i zvu­ča­nja, raz­u­me­ va­nje zna­če­nja re­či i smi­sla re­če­ni­ ca, kon­kre­ti­zo­va­nje pred­sta­vlje­nih ■ SLO­JE­VIT KA­RAK­TER KNJI­ pred­me­ta i ak­tu­a­li­za­ci­ja iz­gle­da, ŽEV­NOG DE­LA – pre­ma Ro­ma­ nu In­gar­de­nu, sva­ko knji­žev­no po­ve­zi­va­nje slo­je­va u ce­li­nu i sa­ de­lo sa­či­nja­va­ju če­ti­ri slo­ja: 1. zvu­ gle­da­va­nje ide­je). Sa­zna­va­nje se, ča­nja re­či i zvuč­nih tvo­re­vi­na vi­šeg da­kle, raz­li­ku­je od in­ter­pre­ta­ci­je re­da; 2. zna­čenj­ske je­di­ni­ce (re­či i isto kao što se sva­ko po­je­di­nač­no re­če­ni­ca); 3. shematizovani aspe­k­ti de­lo pod­vrg­nu­to in­ter­pre­ta­ci­ji raz­ za­hva­lju­ju­ći ko­ji­ma se is­po­lja­va­ju li­ku­je od nje­go­ve apri­or­ne ide­je pred­sta­vlje­ni pred­me­ti; 4. pred­sta­ vlje­ni pred­me­ti od­re­đe­ni smi­slom ko­ja se ot­kri­va pri­li­kom fe­no­me­ re­če­ni­ca. Slo­je­vi­tost knji­žev­nog de­ no­loš­kog is­tra­ži­va­nja. Ova dvo­del­ la do­pu­nje­na je nje­go­vom fa­znom nost pro­iz­la­zi iz she­mat­ske struk­ struk­tu­rom, od­no­sno re­do­sle­dom tu­re knji­žev­nog de­la ko­je u se­bi de­lo­va. Ove dve di­men­zi­je či­ne sa­dr­ži – kao umet­nič­ki pred­met suš­ti­nu knji­žev­nog de­la. ko­ji in­ter­su­bjek­tiv­no po­sto­ji – iz­ ve­snu ide­al­nu struk­tu­ru pri­sut­nu ■ SHE­MA­TIČ­NOST – osnov­na u svim de­li­ma, kao i – kao estet­ski struk­tu­ral­na oso­bi­na sva­kog umet­ pred­met dat u po­je­di­nač­nom is­ku­ nič­kog de­la. U umet­nič­kom de­lu stvu – brojnost raz­li­či­tih kon­kre­ ne­ke nje­go­ve oso­bi­ne (ne­do­re­če­ na me­sta, she­ma­ti­zo­va­ni iz­gle­di) ti­za­ci­ja ko­je do­pu­nja­va­ju nje­go­vu she­mat­ski su pred­sta­vlje­ne i zah­te­ shema­ti­zo­va­nu gra­đu. Sva­ki či­ta­ va­ju ak­tu­a­li­za­ci­ju (do­re­če­nost) ko­ lac se na svoj na­čin dr­ži sce­na­ri­ja ju u pro­ce­su kon­kre­ti­za­ci­je tre­ba re­cep­ci­je ugra­đe­nog u de­lo (In­gar­ da iz­vr­ši re­ci­pi­jent. den ovo na­zi­va kon­kre­ti­za­ci­jom), dok se ana­li­za na­či­na nje­go­vog sa­zna­va­nja od­no­si na sve mo­gu­će kon­kre­ti­za­ci­je, ne­za­vi­sne od re­al­nih okol­no­sti či­ta­nja. U slu­ča­ju ■ QU­A­SI-SU­DO­VI, „to­bož-su­do­ vi“ – u te­o­ri­ji Ro­ma­na In­gar­de­na, vr­sta re­če­ni­ca ti­pič­nih za knji­ žev­no de­lo, ko­je ne iz­ri­ču niš­ta di­rekt­no o stvar­no­sti, ali stva­ra­ju po­seb­nu fik­tiv­nu stvar­nost. Bu­du­ ći da ni­su lo­gič­ki su­do­vi, ne pod­ le­žu kri­te­ri­ju­mu isti­ne i la­ži. Ova kon­cep­ci­ja se iz­vo­di iz ne­ka­daš­nje kon­cep­ci­je po­et­skog je­zi­ka ko­ji – ka­ko je o pe­sni­ku u XVI ve­ku pi­sao Fi­lip Sid­ni u Od­bra­ni po­e­zi­je – ni­ka­d ne la­že jer ni­ka­da niš­ta i ne tvr­di. Ne­za­vi­sno od In­gar­de­na, te­o­ri­ju pse­u­do-sta­te­ments je 1926. go­di­ne iz­neo A. A. Ri­čards u knji­ zi Sci­en­ce and Po­e­try.

II. Fenomenologija

103

Umet­nič­ki pred­met i estet­ski pred­met

She­mat­ska struk­tu­ra knji­žev­nog de­la

po­je­di­nač­ne kon­kre­ti­za­ci­je, ko­ja iz­la­zi iz­van okvi­ra pred­met­ne in­ter­su­bjek­tiv­no­sti de­la, reč je o „objek­tiv­nom oce­nji­va­nju de­la“, od­no­sno o „pri­la­go­đa­va­nju su­ge­sti­ja­ma i di­rek­ti­va­ma ko­je iz de­la pro­iz­la­ze“. Ko­nač­ni kri­te­ri­jum za­ko­ni­to­sti tu­ma­če­nja je­ste sâmo de­lo či­ji struk­tu­ra i kon­kre­tan smi­sao pri­mo­ra­va­ju či­ta­o­ca na od­go­ va­ra­ju­će sa­znaj­ne pro­ce­du­re. „Iz­van­red­no će se ret­ko de­si­ti“, pi­še In­gar­den, „da dve kon­kre­ti­za­ci­je isto­ga de­la, ko­je su obra­zo­va­ne od stra­ne vi­še či­ta­la­ca, bu­du pot­pu­no jed­na­ke u svim onim ko­je su pre­ ■ KON­KRE­TI­ZA­CI­JA – u In­gar­de­ no­voj te­o­ri­ji: po­pu­nja­va­nje she­mat­ sud­ne za kon­sti­tu­i­sa­nje estet­ske ske struk­tu­re de­la ko­ju za vre­me či­ vred­no­sti.“54 In­gar­de­na ni­je in­te­ ta­nja oba­vlja in­di­vi­du­a­lan či­ta­lac. re­so­va­la in­ter­pre­ta­ci­ja knji­žev­nog Raz­li­ko­va­nje she­mat­skog umet­nič­ de­la, već ono što je uopšte omo­gu­ kog de­la kao umet­nič­kog pred­me­ ća­va na on­to­loš­kom (ka­ko je knji­ ta i umet­nič­kog de­la kao estet­skog žev­no de­lo kom­po­no­va­no?) i na pred­me­ta kon­kret­no da­tog či­ni osno­vu In­gar­de­no­ve i Ize­ro­ve fe­no­ epi­ste­mo­loš­kom (ka­ko sa­zna­je­mo me­no­loš­ke te­o­ri­je knji­žev­no­sti. knji­žev­no de­lo?) pla­nu. Ta­ko­đe, u suš­ti­ni, ni­je sa­gle­dao kul­tur­nu is­pre­ple­ta­nost knji­žev­nog de­la i nje­ go­vog či­ta­nja. Uglav­nom su zbog to­ga nje­go­va is­tra­ži­va­nja iz­gu­bi­la na atrak­tiv­no­sti u tre­nut­ku u ko­jem su is­tra­ži­va­nja či­stih fe­no­me­na i apri­or­nih sa­zna­nja bi­la uda­lje­na od is­tra­ži­va­nja kul­tur­nih i eg­zi­ sten­ci­jal­nih kon­tek­sta knji­žev­no­sti. Da­nas se In­gar­den ne po­ja­vlju­je u an­to­lo­gi­ja­ma tipa Li­te­rary The­o­ri­es, iako se sa­gle­da­va nje­go­va pi­o­ nir­ska ulo­ga u svim te­o­ri­ja­ma ori­jen­ti­sa­nim na či­ta­o­ca. Me­đu­tim, imaj­mo u vi­du i ovo: po­je­di­nač­nost či­na či­ta­nja In­gar­de­na je ma­nje in­te­re­so­va­la od ono­ga šta je či­ta­nje kao ta­kvo.

Ima­gi­na­ci­ja i co­gi­to

Ga­ston Baš­lar Fe­no­me­no­lo­gi­ja po­et­ske sli­ke

Pre­ma Ga­sto­nu Baš­la­ru, fe­no­me­no­lo­gi­ja je is­tra­ži­va­nje o to­me ka­ ko na­sta­je po­et­ska sli­ka u sve­sti stva­ra­o­ca.55 Ako je fe­no­me­no­lo­gi­ja pro­u­ča­va­nje fe­no­me­na, od­no­sno ono­ga što se ne­po­sred­no ja­vlja u po­lju sve­sti, on­da je ta­ko de­fi­ni­sa­na po­et­ska sli­ka fe­no­men par ex­cel­ len­ce. Za Baš­la­ra „svi­jest za­dr­ža­va svoj pred­met (na pri­mer, sli­ku ko­ ju za­mi­sli) u ap­so­lut­noj ne­po­sred­no­sti“.56 Za­to je Baš­la­ro­va fe­no­me­ no­lo­gi­ja takva fe­no­me­no­lo­gi­ja po­et­ske sli­ke ko­ju stva­ra ima­gi­na­ci­ja 54 Ibid., str. 399–400. 55 G. Bac­he­lard, Po­e­ti­ka sa­nja­ri­je, Ve­se­lin Ma­sle­ša, Sa­ra­je­vo, 1982, pre­veo: Fa­ hru­din Kre­ho. 56 Ibid., str. 178.

104

Književne teorije XX veka

li­še­na bi­lo ka­kve kul­tur­ne ili isto­rij­ske uko­re­nje­no­sti.57 Fe­no­me­no­ lo­gi­ja ima­gi­na­ci­je jeste po­ku­šaj shva­ta­nja „po­et­ske sli­ke u tre­nut­ku ka­da se ova sli­ka po­ja­vlju­je u sve­sti kao ne­po­sre­dan pro­iz­vod sr­ca, du­še, ljud­skog bi­ti­sa­nja“.58 U tom smi­slu, Baš­la­ro­vu re­če­ni­cu „Pe­snik go­vo­ri na pra­gu bi­ća“59 tre­ba raz­u­me­ti ta­ko da u ši­ro­ko shva­će­noj fe­no­me­no­loš­koj kon­cep­ci­ji knji­žev­no­sti knji­žev­no de­lo pred­ sta­vlja me­sto is­po­lja­va­nja smi­sla sve­ta u tre­nut­ku ra­đa­nja kad još niš­ta ni­je op­te­re­će­no zna­če­njem (upra­vo ova­ko je Hu­serl opi­si­vao prin­cip eidet­ske re­duk­ci­je ko­ji su­spen­du­je pri­ro­dan od­nos pre­ma sve­tu),60 kad se još ne zna šta je za­i­sta i ko je onaj ko­ji maš­ta dok je nje­go­va druš­tve­na i isto­rij­ska po­zi­ci­ja sa­svim si­gur­no ne­bit­na. Po­ et­ska sli­ka uro­nje­na u če­ti­ri osnov­ne pri­rod­ne si­le (ze­mlju, va­tru, vo­du, va­zduh)61 ne vo­di nas sa­mo do iz­vo­ra sve­sti ne­go i do „iz­vo­ra go­vo­re­ćeg ja­stva“.62 Isto kao što je Hu­serl do­ka­zi­vao da je smi­sao sve­ta funk­ci­ja sve­sti, ta­ko je i Baš­lar sma­trao da je „svet ona­kav ka­ kvim ga iz­maš­tam“.63 Sa­nja­ri­ja, da­kle, igra dvo­stru­ku ulo­gu: oži­vlja­va su­bje­kat ko­ji sa­nja­ri (co­gi­to sa­nja­ra), ali i „sa­sta­vlja bi­će oko svog sa­nja­ra“.64 Či­ta­nje knji­žev­no­sti, pre­ma Baš­la­ru je, da­kle, „is­tra­ ži­va­nje ima­gi­na­ci­je ko­ja sa­nja­ri u či­nu sa­nja­re­nja“,65 što zna­či da se knji­žev­no­sti ov­de pri­zna­je ulo­ga is­po­lja­va­nja sa­nja­re­nja, tj. u ši­rem 57 Baš­lar ja­sno pi­še: „Kad ula­zi­mo u svet ima­gi­na­ci­je, kul­tur­na proš­lost ne­ma ni­ka­kvog zna­ča­ja“. „Fe­no­me­no­lo­gia obra­zu po­etycki­e­go“ (1957), u: Wyob­ra­ź­ nia po­etycka. Wybór pism, War­sza­wa, 1975, str. 359. 58 Ibid., str 361. Za Baš­la­ra se či­ni ključ­na – po svo­joj suš­ti­ni ro­man­tič­na – opo­ zi­ci­ja sr­ca (ose­ća­nja) i ra­zu­ma (sa­zna­nja), kao i – se­kun­dar­na u od­no­su na nju – opo­zi­ci­ja je­zi­ka maš­te i go­vor­nog je­zi­ka. „Čud­na sli­ka“, pi­še u knji­zi Vo­da i sno­vi (1942), „ako je po­sma­tra­mo tre­zve­nim okom ra­zu­ma. Sli­ka neo­ bič­no bli­ska na­šem sr­cu sa­mo ako ume­mo da se obra­ća­mo sno­vi­ma tra­ga­ ju­ći za zna­njem.“ G. Bac­he­lard, Wyob­ra­ź­nia po­etycka, op. cit., str. 146. I na dru­gom me­stu u is­toj knji­zi: „Ako pre­ma stvar­no­sti ga­ji­mo stra­sna ose­ća­nja, to ni­je za­hva­lju­ju­ći sa­zna­nju te stvar­no­sti.“ Op. cit., str. 167. 59 G. Bac­he­lard, „Fe­no­me­no­lo­gia obra­zu po­etycki­e­go“, op. cit., str. 360. 60 Ova­ko je de­fi­ni­sao eidet­sku re­duk­ci­ju i Mer­lo-Pon­ti: „Eidet­ska re­duk­ci­ja je na­pro­tiv od­lu­ka da se omo­gu­ći po­ja­vlji­va­nje svi­je­ta ta­kva ka­kav je on pri­je sva­kog vra­ća­nja na nas sa­me“, u: Ma­u­ri­ce Mer­lo-Ponty, op. cit., str. 13. 61 U ovom slu­ča­ju Baš­lar go­vo­ri o ma­te­ri­jal­noj ima­gi­na­ci­ji, uko­re­nje­noj u si­la­ ma pri­rod­nim kroz čul­ne sli­ke. Kao što je ima­gi­na­ci­ja uro­nje­na u svet pri­rod­ nih si­la, ta­ko je i knji­žev­nost uro­nje­na u ima­gi­na­ci­ji iz če­ga pro­is­ti­če da je i knji­žev­nost pod­re­đe­na pri­rod­nim si­la­ma. 62 G. Bac­he­lard, „Fe­no­me­no­lo­gia obra­zu...“, op. cit., str. 365. 63 G. Bac­he­lard, „Wi­o­bra­ź­nia po­etycka“, op. cit., str. 398. 64 G. Bašlar, Po­e­ti­ka sa­nja­ri­je, op. cit., str. 178–179. 65 Bro­gow­ski, L., Ga­ston Bac­he­lard: „Fe­no­me­no­lo­gia (mar­ze­nia po­etycki­e­go) czy po­e­zja (mar­zą­ce­go fe­no­me­no­lo­ga)“, u: Po­etyka mar­ze­nia, op. cit., str. 213. II. Fenomenologija

105

Če­ti­ri pri­rod­ne si­le po­et­ske sli­ke

Fe­no­me­no­lo­gi­ja sa­nja­re­nja

Žorž Pu­le

Fe­no­me­no­lo­gi­ja či­ta­nja

Identifikacija či­ta­o­če­ve sve­sti sa sveš­ću auto­ra

Že­nev­ska ško­la

smi­slu: is­po­lja­va­nje sve­ta po­mo­ću sli­ke ili pred­me­ta ima­gi­na­ci­je. Za­ to je u ko­nač­nom smi­slu knji­žev­nost „is­po­lja­va­nje ima­gi­na­ci­je“.66 Upra­vo će se u ovom prav­cu raz­vi­ja­ti mi­sao Žor­ža Pu­lea – jed­ nog od naj­zna­čaj­ni­jih pred­stav­ni­ka Že­nev­ske ško­le. Po ugle­du na Baš­la­ra, on sma­tra da je iz­vor knji­žev­no­sti čin ima­gi­na­ci­je stva­ra­o­ca do ko­jeg tre­ba do­pre­ti pri­li­kom či­ta­nja i s ko­jim se de­fi­ni­tiv­no tre­ba po­i­sto­ve­ti­ti. Pre­ma Pu­leu, fe­no­me­no­lo­gi­ja kri­tič­ke sve­sti za­sni­va se na ap­so­lut­nom „pri­ma­tu su­bjek­tiv­ne sve­sti“ ko­ja u se­bi pre­po­zna­je stva­ra­lač­ku svest pi­sca. „Raz­u­me­ti knji­žev­no de­lo“, pi­še Pu­le, „zna­ či do­zvo­li­ti bi­ću ko­je ga je na­pi­sa­lo da se u na­ma po­ka­že za nas.“67 Za­to u pro­gram­skom ese­ju Fe­no­me­no­lo­gi­ja či­ta­nja, ob­ja­vlje­nom u pr­vom bro­ju uti­caj­nog ča­so­pi­sa New Li­te­rary Hi­story68 (1969), Pu­le za­po­či­nje svo­ju ar­gu­men­ta­ci­ju de­fi­ni­ci­jom knji­žev­nog de­la ko­je se od dru­gih pred­me­ta (ma­ši­ne za ši­ve­nje ili va­ze) raz­li­ku­je po to­me što se či­ta­lac u nje­mu su­sre­će sa sveš­ću auto­ra.69 Po­ste­pe­no, to­kom či­ta­nja, ba­ri­je­ra iz­me­đu či­ta­o­ca i auto­ra ne­sta­je i usled pre­da­nog či­ ta­nja do­la­zi do du­hov­ne za­jed­ni­ce iz­me­đu dva su­bjek­ta oslo­nje­ne na sa­vr­še­noj iden­ti­fi­ka­ci­ji či­ta­o­ca sa auto­rom. To­kom či­ta­nja, svest kri­ti­ča­ra i svest kri­ti­ko­va­nog su­bjek­ta či­ne je­din­stvo: po­i­sto­ve­ći­va­nje ko­je pod­se­ća na „re­li­gij­sko po­i­sto­ve­ći­va­nje“.70 Pu­le, me­đu­tim, ne tre­ti­ra bi­o­graf­ski autor­ski su­bje­kat, već ga re­du­ku­je (slič­no se de­ša­ va i sa či­ta­o­cem) na či­stu svest ugra­đe­nu u tekst i za­to je knji­žev­na kri­ti­ka „mi­me­tič­ko du­bli­ra­nje mi­sa­o­nog či­na“.71 Ono se za­sni­va na po­na­vlja­nju u svo­joj sve­sti, sve­sti – ili ši­re – co­gi­to pi­sca, što – tre­ba pri­zna­ti – u slu­ča­ju naj­ve­ćih pi­sa­ca pred­sta­vlja pri­lič­no ve­lik iza­zov. Ana­li­za sa­mog tek­sta, knji­žev­nih fi­gu­ra su­bjek­tiv­ne ima­gi­na­ci­ je, po­sta­la je osno­va me­to­de ko­ju je stvo­ri­la, po ugle­du na Pu­lea, ta­ ko­zva­na Že­nev­ska ško­la či­je je jed­no od naj­ve­ćih do­stig­nu­ća knji­ga 66 G. Baš­lar, Va­zduh i sno­vi – Ogled o ima­gi­na­ci­ji kre­ta­nja (1943), Iz­da­vač­ka knji­žar­ni­ca Zo­rana Sto­ja­no­vića, Srem­ski Kar­lov­ci, No­vi Sad, 2001, str. 312, pre­vod: Mi­ra Vu­ko­vić. 67 G. Po­u­let, „Fe­no­me­no­lo­gia świ­a­do­mo­ś­ci krytycznej“, u: Ar­chi­wum tł­u­mac­ zeń z te­o­rii li­te­ra­tury i me­to­do­lo­gii ba­dań li­te­rac­kich, Lu­blin, 1980, str. 24. 68 On će ka­sni­je ući u Pu­le­o­vou knji­gu La con­sci­en­ce cri­ti­que, Pa­ris, 1971. 69 Dru­ga­či­je će knji­žev­no de­lo shva­ta­ti prag­ma­ti­ča­ri za ko­je se ono, s ob­zi­rom na na­sta­le po­sle­di­ce u sve­tu ko­ji na­sta­nju­je čo­vek, ni po če­mu ne raz­li­ku­je od dru­gih pred­me­ta. Ovu in­stru­men­tal­nu kon­cep­ci­ju knji­žev­no­sti ne­ki prag­ma­ ti­ča­ri iz­vo­di­li su iz Haj­de­ge­ro­ve kon­cep­ci­je iz­lo­že­ne u delu Bitak i vreme gde se ljud­sko po­sto­ja­nje de­fi­ni­še sred­stvima ko­je čo­vek ko­ri­sti (po­mo­ću nji­ho­ve pr i­ r u č­ n o­ s t i, Zu­han­den­he­it) i ko­ja mu omo­gu­ća­va­ju osva­ja­nje sve­ta. 70 G. Po­u­let, La con­sci­en­ce cri­ti­que, op. cit., str. 67. 71 G. Po­u­let, „Świadomość si­e­bie i świadomość in­ne­go“, u: Ar­chi­wum tł­u­mac­ zeń z te­o­rii li­te­ra­tury i me­to­do­lo­gii ba­dań li­te­rac­kich, op. cit., str. 38.

106

Književne teorije XX veka

Žan-Pjer Ri­ša­ra – Ma­lar­me­ov svet ima­gi­na­ci­je.72 Ova knji­ga je do­bar pri­mer ilu­stra­ci­je me­to­de ko­ju je ko­ri­sti­la te­mat­ska kri­ti­ka – ka­ko se to uobi­ča­je­no go­vo­ri­lo za Že­nev­sku ško­lu. Po­ku­šaj­mo da opi­še­mo ovu me­to­du uz po­moć Uvo­da u Ma­lar­me­ov svet ima­gi­na­ci­je.73 „Knji­gom uni­fi­ko­va­ti svet“,74 pro­na­ći „is­pod naj­ra­zli­či­ti­jih po­ kri­va­ča“ „skri­ve­ni iden­ti­tet“,75 do­ći do „suš­ti­ne smi­sla“76: ta­ko se naj­la­pi­dar­ni­je mo­že de­fi­ni­sa­ti pro­je­kat te­mat­ske kri­ti­ke. Tu je, pre sve­ga, reč o iden­ti­te­tu sa­mog de­la pro­na­la­že­nom u op­se­siv­nom po­ na­vlja­nju te­ma i sli­ka, ali – ta­ko­đe, i pre sve­ga – i o iden­ti­te­tu sve­sti, ima­gi­na­ci­je, maš­ta­nja, čul­ne pred­sta­ve i slič­no, reč­ju: o autor­skom do­ži­vlja­ju ko­ji či­ni „men­tal­nu unu­traš­nju stra­nu“ de­la77 ko­ju kri­ti­ čar mo­ra da „re­pro­du­ku­je u se­bi“.78 Ka­ko je tač­no pri­me­tio Že­rar Že­net,79 je­dan od pr­vih či­ta­la­ca ove knji­ge, ov­de pred­sta­vljen na­čin či­ta­nja za­sni­va se na ne­pre­sta­ nom uda­lja­va­nju od sa­mog de­la ka lič­no­sti auto­ra ko­ji je – iako ni­ je em­pi­rij­ski (bi­o­graf­ski) tre­ti­ran – kao cen­tar čul­nih ose­ća­ja, kao po­lje do­ži­vlja­ja, uvek pred­sta­vljao ko­nač­nu re­fe­rent­nu tač­ku de­la usled če­ga je de­lo uvek mo­glo bi­ti tu­ma­če­no pu­tem ka­te­go­ri­ja iz­ra­ za: iz­ra­za maš­ta­nja, ima­gi­na­ci­je, fan­ta­zma­go­ri­je. U osnov­ne pret­po­ stav­ke te­mat­ske kri­ti­ke tre­ba ubro­ja­ti: 1. Dvo­del­nost pr i­v i­ da, od­no­sno struk­tu­re de­la i suš­ti­ne ko­ju pred­sta­vlja piš­če­va svest, po­vr­ši­ne tek­sta i du­bi­ ne sa­nja­re­ nja, slu­čaj­no­sti ar­ t i­ ku­ l a­ c i­j e i ne­mi­nov­no­sti sm i­sl a. „Že­le­ li smo i mi“, pi­še Ri­šar, „da u Ma­lar­me­o­vom de­lu do­tak­ne­mo ‘ne pre­te­ra­no du­bo­ku bu­ji­cu okle­ve­ta­nog [peu pro­fond ru­is­ se­au ca­lom­nié]’, is­pod či­je uz­bur­ka­ne po­vr­ši­ne kru­že ve­li­ka, ob­je­di­nju­ju­ća zna­če­nja.“80 2. Je­ d in­st vo te­ me ko­je, ne­za­vi­sno od par­ci­jal­nih ar­ti­ku­la­ci­ja, ga­ran­tu­je j e­ d i n­st vo s ve­ st i. „Ako že­li­mo da raz­li­ku­je­mo [...] te­me, do­volj­no je da na se­be na­sla­že­mo raz­ne sfe­re do­ži­vlja­ja, us­po­sta­vi­mo red u nji­ho­vim upo­red­nim ge­o­gra­fi­ja­ma 72 J.-P. Ric­hard, L’Uni­vers ima­gi­na­i­re de Mal­larmé, Pa­ris, 1961. 73 J.-P. Ric­hard, „Wstęp do stu­di­um ‘Świ­at wyob­ra­ź­ni Mal­larmégo’“, u: Współc­ ze­sna te­o­ria ba­dań li­te­rac­kich za gra­ni­cą. An­to­lo­gia, t. 1: Me­tody stylistyki li­te­ rac­ki­ej. Ki­e­run­ki ego­cen­tryczne, Kraków, 1976. 74 Ibid., str. 401. 75 Ibid., str. 410. 76 Ibid., str. 415. 77 Ibid., str. 403. 78 Ibid., str. 423. 79 Ž. Ženet, Figure, Beograd, 1985, str. 93–101, prevod: Mirjana Miočinović. 80 J.-P. Ric­hard, Wstęp..., op. cit., str. 403. II. Fenomenologija

107

Te­mat­ska me­to­da u kri­ti­ci

Osnov­ne pre­mi­se te­mat­ske kri­ti­ke

Či­ta­nje kao reprodukovanje iz­vor­nog či­na ima­gi­na­ci­je

Či­ta­lac ko­ji uče­stvu­je u stva­ra­nju

i na kra­ju pro­ve­ri­mo ka­ko su me­đu­sob­no po­ve­za­ne ka­ko bi po­sta­le j e­ d an do­ži­vljaj.“81 3. Isto­ro d­ no st de­l a či­je „su­prot­no­sti“ i „na­pe­to­sti“, kao pro­ iz­vod po­je­di­nih te­ma ko­je se ne mo­gu me­đu­sob­no slo­ži­ti, bi­va­ju „raz­re­še­ne“ pre­la­skom u „no­ve sin­te­tič­ke poj­mo­ve“ i „do­sti­za­njem za­do­vo­lja­va­ju­će rav­no­te­že“.82 Na ovom me­stu te­mat­ska kri­ti­ka je bli­ska ame­rič­koj No­voj kri­ti­ci, ali i her­me­ ne­u­ti­ci (na pri­mer, Ga­da­me­ro­voj). 4. M  o­guć­nost i n­te r­ pre­ t i­ ra­nj a či­na piš­če­ve sve­sti u kri­tič­kom de­lu či­ji je cilj (ali i uslov) mo­guć­nost „ot­kri­va­nja“ na dnu de­ la „vla­da­vi­ne po­čet­ka i pra­i­zvo­ra“.83 Ka­ko pi­še Ri­šar, „vi­dljiv po­re­dak ni­je suš­tin­ski po­re­dak, a i ot­kri­va­nje isti­ne ru­ši pri­vi­de“.84 Upra­vo na ovo­me se za­sni­va knji­ žev­ni i fi­lo­zof­ski pro­je­kat te­mat­ske kri­ti­ke ko­ja ide tra­gom Baš­la­ ra: či­ta­lac to­kom či­ta­nja re­pro­du­ku­je iz­vor­ni čin ima­gi­na­ci­je ko­ji oži­vlja­va po­et­sku sli­ku. De­lo ni­je bit­no sa­mo po se­bi ali upu­ću­je na svoj pr­vi prin­cip ko­ji tre­ba re­kon­stru­i­sa­ti. Ovaj prin­cip se – što tre­ba na­gla­si­ti – ne na­la­zi u sve­tu pro­men­lji­vih druš­tve­nih, isto­rij­ skih, kul­tur­nih okol­no­sti, već se kri­je u či­stoj, tran­scen­den­tal­noj sfe­ri ima­gi­na­ci­je. Ono što po­ve­zu­je kla­sič­nu fe­no­me­no­loš­ku kon­cep­ci­ju (Hu­serl, In­gar­den) i nje­nu slo­bod­nu in­ter­pre­ta­ci­ju (Baš­lar, Pu­le) je­ste uve­re­ nje o su­bjek­tiv­noj kon­sti­tu­ci­ji smi­sla sve­ta ko­ji se is­pu­njen zna­če­ njem, eg­zi­sti­ra­ju­ći ne­za­vi­sno od sve­sti, po­ja­vlju­je u nje­nim okvi­ri­ ma. Shva­ti­ti prin­ci­pe ove kon­sti­tu­ci­je zna­či razumeti ne­pro­men­lji­vu cr­tu fe­no­me­no­lo­gi­je knji­žev­no­sti ko­ja je u te­o­ri­ju knji­žev­no­sti XX ve­ka uve­la kon­cep­ci­ju ak­tiv­nog či­ta­o­ca, onog ko­ji uče­stvu­je u stva­ ra­nju smi­sla knji­žev­nog de­la (a u ra­di­kal­noj ver­zi­ji: ko­ji ga stva­ra).

Este­ti­ka i re­cep­ci­ja Ka­ko je pi­sao Vol­fgang Izer (rođ. 1926), „fe­no­me­no­loš­ka te­o­ri­ja umet­ no­sti je svom sna­gom skre­nu­la pa­žnju na to da raz­miš­lja­nja o knji­žev­ nom de­lu ne mo­gu bi­ti po­sve­će­na is­klju­či­vo sa­mom tek­stu, već u is­toj me­ri i či­nu nje­go­vog usva­ja­nja“.85 Izer je ve­o­ma otvo­re­no išao tra­gom 81 82 83 84 85

108

Ibid., str. 412. Ibid., str. 413. Ibid., str. 402. Ibid., str. 417. W. Iser, Pro­ces czyta­nia..., op. cit., str. 225. Književne teorije XX veka

In­gar­de­na i nje­go­va kon­cep­ci­ja ape­ la­tiv­ne struk­tu­re knji­žev­nog tek­sta iz­ra­zi­to je po­dra­ža­va­nje te­o­ri­je kon­ kre­ti­za­ci­je. Osnov­ne te­ze nje­go­ve „este­ti­ke re­cep­ci­je“, na­sta­le po­ve­zi­ va­njem fe­no­me­no­lo­gi­je, her­me­ne­u­ ti­ke i isto­rij­ske po­e­ti­ke, gla­se: 1. Iako po­se­du­je auto­nom­nu ma­te­ri­jal­nu osno­vu, tekst ži­vi sa­ mo on­da kad se či­ta (kon­kre­ti­zu­je). 2. Tekst ima svo­je upo­riš­te ne u stvar­nom sve­tu u ko­jem je na­ stao i u ko­jem po­sto­ji već u pro­ce­su či­ta­nja ko­ji mu da­je zna­ če­nje. 3. Tekst ka­rak­te­ri­šu ne­do­re­če­na me­sta ko­je či­ta­lac ak­tu­a­li­zu­je to­kom či­ta­nja (ape­la­tiv­na struk­tu­ra tek­sta). 4. Tekst usme­ra­va pro­ces či­ta­nja (či­ta­nje je „usme­ra­va­no stva­ra­ nje“). 5. Ste­pen neo­d­re­đe­no­sti knji­žev­nih tek­sto­va isto­rij­ski se po­ve­ ća­va (po­čev od XVI­II ve­ka). Me­đu­tim, za raz­li­ku od In­gar­ ■ ESTE­TI­KA RE­CEP­CI­JE (nem. de­na, Izer sta­vlja izrazitiji ak­ce­nat Rezeptionsästhetik) – me­to­do­loš­ka na stva­ra­lač­ku ulo­gu či­ta­nja, ko­je po­stav­ka ko­ju je za­stu­pa­la ne­mač­ se ne svo­di sa­mo na po­pu­nja­va­nje ka knji­žev­no­te­o­rij­ska ško­la, ko­ja neo­d­re­đe­nih me­sta ne­go mo­že da je uglav­nom de­lo­va­la u Kon­stan­cu pred­sta­vlja pred­met ne­pred­vi­đen (V. Izer, H. R. Ja­us, K.-H. Štir­le) i in­ si­sti­ra­la na ak­tiv­nom učeš­ću či­ta­o­ca u sce­na­ri­ju de­la. Izer se ta­ko­đe u kon­struk­ci­ji smi­sla knji­žev­nog de­ su­prot­sta­vlja kla­sič­nim estet­skim la. Plod nje­nog de­lo­va­nja bi­la je uti­ uzo­ri­ma ko­je je In­gar­den pre­ćut­ caj­na iza­da­vač­ka se­ri­ja Po­e­tik und no pri­hva­tio i ko­ji su mu na­la­ga­li Her­me­ne­u­tik, (od 1963. go­di­ne). da sa­gle­da kru­ni­sa­nje pro­ce­sa kon­ kre­ti­za­ci­je u har­mo­ni­ji estet­ski va­žnih kva­li­te­ta. Za Ize­ra je či­ta­nje pro­ces ne­pre­kid­nog ot­kri­va­nja pri­li­kom ko­jeg se či­ta­lac na­la­zi pred ne­pred­vi­di­vim kva­li­te­ti­ma ko­ji ga pro­vo­ci­ra­ju da raz­miš­lja o sop­ stve­nim pret­po­stav­ka­ma. „Pro­ces či­ta­nja po­la­zi od to­ga da mo­že­mo stvo­ri­ti for­mu­lu sa­mih se­be i na ■ HO­RI­ZONT OČE­KI­VA­NJA taj na­čin ot­kri­ti ono što je pret­hod­ (nem. Er­war­tungsho­ri­zont) – ter­ no pro­ma­klo na­šoj sve­sti. Upra­vo min ko­ji je uveo Hans Ro­bert Ja­us nam na taj na­čin či­ta­nje knji­žev­ da bi ozna­čio zbir či­ta­o­če­vih uve­ no­sti pru­ža šan­su da for­mu­li­še­mo re­nja ko­ji mu omo­gu­ća­va re­cep­ ci­ju da­tog de­la. Ovaj zbir (ili ono što se ne da for­mu­li­sa­ti.“86 → ■ APE­LA­TIV­NA STRUK­TU­RA TEK­STA – od­red­ni­ca Vol­fgan­ga Ize­ra za ozna­ča­va­nje struk­tu­re knji­žev­nog de­la ko­ja pod­sti­če in­ ter­ak­ci­ju iz­me­đu tek­sta i či­ta­o­ca i za­sni­va se na re­a­li­zo­va­nju sce­na­ri­ ja či­ta­nja upi­sa­nog u de­lo.

86 W. Iser, The Im­plied Re­a­der: Pa­terns of Com­mu­ni­ca­ti­ons in pro­se fic­tion from Bunyan to Bec­kett, Bal­ti­mo­re–Lon­don, 1987, str. 294. II. Fenomenologija

109

Ize­ro­va este­ti­ka re­cep­ci­je

Pro­ces či­ta­nja kao ne­pred­vi­di­va ak­tiv­nost

Hans Ro­bert Ja­us

Me­đu­tim, este­ti­ka re­cep­ci­je ni­je sa­mo is­tra­ži­va­nje pro­ce­sa či­ta­ nja kao ta­kvog, ne­go i – a mo­žda i pre sve­ga – is­tra­ži­va­nje isto­rij­skih uslo­va re­cep­ci­je knji­žev­nog de­la. Izer je, kao što smo vi­de­li, do­ka­zi­ vao da in­ten­ziv­nost neo­d­re­đe­no­sti tek­sta za­vi­si od nje­go­vog me­sta u knji­žev­noj evo­lu­ci­ji (što je de­lo sa­vre­me­ni­je, tim je vi­še neo­d­re­ đe­no). Za­tim je u svom pro­gram­ skom na­stu­pu Hans Ro­bert Ja­us (rođ. 1921), bu­du­ći vi­še pod uti­ca­ jem Hans-Ge­orga Ga­da­me­ra ne­go In­gar­de­na, do­ka­zi­vao:

→ si­stem) „u slu­ča­ju sva­kog de­la u isto­rij­skom tre­nut­ku nje­go­vog po­ ja­vlji­va­nja odre­đen je pret­hod­nim raz­u­me­va­njem žan­ra, for­mom i te­ ma­ti­kom ra­ni­je po­zna­tih de­la, kao i su­prot­noš­ću po­et­skog i prak­tič­nog je­zi­ka“. Pro­ces re­cep­ci­je za­sni­va se na ne­pre­sta­nom po­tvr­đi­va­nju i pro­ ši­ri­va­nju ho­ri­zo­na­ta oče­ki­va­nja ko­ji kao me­ha­ni­zam pred­sta­vlja osno­vu knji­žev­ne evo­lu­ci­je. Po­jam ho­ri­zon­ ta pre­u­zet je ne­po­sred­no iz Hu­ser­lo­ ve fe­no­me­no­lo­gi­je na ko­ju se po­zi­ va i, pred­sta­vlje­na u Isti­ni i me­to­di, Ga­da­me­ro­va kon­cep­ci­ja fu­zi­je ho­ri­ zo­na­ta (Ho­ri­zon­tverschmel­zung) ko­ ji uslo­vlja­va­ju sva­ko shva­ta­nje.

„Knji­žev­no de­lo ni­je obje­kat ko­ji po­sto­ji sam za se­be i ko­ji svim po­sma­tra­či­ma u svim epo­ha­ma nu­di isto li­ce. Ono ni­ je spo­me­nik što mo­no­loš­ki ot­kri­va svo­je bez­vre­me­no bi­će. Pre će­mo re­ći da, po­put par­ti­tu­re, te­ži da pri či­ta­nju iza­zo­ ve uvek no­vu re­zo­nan­cu, ko­ja tekst oslo­ba­đa ver­bal­no­sti i do­vo­di ga do ak­tu­el­nog po­sto­ja­nja.“87 Knji­žev­no­i­sto­rij­ski pro­ces

Si­stem či­ta­lač­kih pre­su­po­zi­ci­ja

Za Ja­u­sa (ro­ma­ni­stu po obra­zo­va­nju) i za Ize­ra (an­gli­stu) u knji­ žev­nim is­tra­ži­va­nji­ma naj­va­žni­ji je knji­žev­no­i­sto­rij­ski pro­ces ko­ji pro­ ti­v­re­či esen­ci­jal­nim oso­be­no­sti­ma knji­žev­no­sti. Ta­ko, isto­ri­ja ni­je se­ ri­ja do­ga­đa­ja ko­ji objek­tiv­no po­sto­je, niti je knji­žev­nost zbir tek­sto­va ko­ji po­sto­je iz­van isto­ri­je. Reč je o isto­rič­no­sti tek­sto­va te, da­kle, ne sa­mo o to­me da oni po­sto­je u ne­kom kon­kret­nom isto­rij­skom vre­me­ nu ne­go i o to­me da ih ak­tu­a­li­zu­ju či­ta­o­ci iz dru­gih epo­ha uz po­moć dru­ga­či­jih či­ta­lač­kih kon­ven­ci­ja i u dru­ga­či­jem kul­tur­nom kon­tek­ stu. Ova di­ja­lek­ti­ka de­la i nje­go­ve re­cep­ci­je, pro­iz­vod­nje re­cep­ci­je, jeste ne sa­mo, kao kod In­gar­de­na, struk­tu­ral­no svoj­stvo knji­žev­no­ sti ne­go i – što In­gar­den već ni­je sma­trao – po­kre­tač­ki mo­tor isto­ ri­je knji­žev­no­sti. Za­to je je­dan od naj­zna­čaj­ni­jih za­da­ta­ka pro­u­ča­ va­nja knji­žev­no­sti ana­li­za ta­ko­zva­nog ho­r i­zon­t a o č e­k i­v a­nj a, od­no­sno stal­no pro­men­lji­vog (u za­vi­sno­sti od da­te epo­he) si­ste­ma či­ta­lač­kih pre­su­po­zi­ci­ja ko­je omo­gu­ća­va­ju re­cep­ci­ju de­la. „I on­da ka­da se ja­vlja kao no­vo“, pi­še Ja­us, „knji­žev­no de­ lo se ne po­ja­vlju­je kao ap­so­lut­na no­vi­na u in­for­ma­ci­o­nom 87 H. R. Ja­us, Este­ti­ka re­cep­ci­je, No­lit, Be­o­grad, 1978, str. 59, pre­vod: Drin­ka Goj­ko­vić.

110

Književne teorije XX veka

va­ku­u­mu, već na­go­veš­ta­ji­ma, otvo­re­nim ili skri­ve­nim sig­ na­li­ma ... pre­di­spo­ni­ra svo­ju pu­bli­ku za sa­svim od­re­đe­ni na­čin re­cep­ci­je.“ Pro­ces či­ta­nja je, da­kle, „ostva­ri­va­nje od­re­đe­nih uput­sta­va u pro­ce­su usme­ra­va­nog opa­ža­nja“,88 što zna­či da in­ter­pre­ta­ci­ja ni­je ni­ka­da u pot­pu­no­sti su­bjek­tiv­na i pro­iz­volj­na, već je pri­mo­ra­na da poš­tu­je in­ter­su­bjek­tiv­na pra­vi­la ugra­đe­na u struk­tu­ru tek­sta, vr­stu ili estet­ski do­ži­vljaj. Slič­no uve­re­nje će se na­ći i u osno­vi kon­cep­ci­je in­ter­ pre­ t a­t iv­ ne za­j e d­ n i­ c e Sten­li­ja Fi­ša,89 što ne tre­ba da ču­di jer su pr­vi Fi­šo­vi te­o­rij­ski na­stu­pi, još pre ne­go što je i po­stao prag­ ma­ti­sta, ve­o­ma mno­go du­go­va­li te­o­ri­ji re­cep­ci­je.90

Usme­ra­va­no opa­ža­nje

Re­zi­me Me­đu ne­sum­nji­va do­stig­nu­ća fe­no­me­no­lo­ga, uglav­nom Ro­ma­na In­ gar­de­na, pro­u­ča­va­nju knji­žev­no­sti pripa­da uvo­đe­nje u knji­žev­no­te­ o­rij­ski reč­nik ka­te­go­ri­ja pre d­st a­v lj e­no g s ve­t a (de­fi­ni­sa­nog kao ko­re­lat in­ten­ci­o­nal­nih či­no­va), ■ IM­PLI­CI­T­NI ČI­TA­LAC (engl. qu­a­si-su­ d o­va (ko­ji pre­va­zi­la­ze im­plied re­a­der, nem. im­pli­zit Le­ser) opo­zi­ci­ju pra­vih i la­žnih su­do­va), – ter­min ko­ji je u fe­no­me­no­loš­ka kon­ k re­ t i­ za­ ci­j e (is­pu­nja­va­nje čiis­tra­ži­va­nja uveo Vol­fgang Izer. On sa­dr­ži po­čet­nu struk­tu­ra­ci­ju mo­ ­ta­lač­kog sce­na­ri­ja), i m­pl i­ci­ ra­ gu­ćeg zna­če­nja iz­vr­še­nog po­mo­ću no g či­t a­o­ c a91 (re­cep­tiv­ne in­stan­ tek­sta, i čitaočevu ak­tu­a­li­za­ci­ju te ce ko­ju je stvo­rio autor).92 Fe­no­ mo­guć­no­sti, i to to­kom či­ta­nja. me­no­lo­zi su od­ba­ci­li psi­ho­loš­ku i bi­o­graf­sku ka­te­go­ri­ju auto­ra za­me­nju­ju­ći je su­bjek­tom in­ten­ci­o­nal­ nih či­no­va fik­si­ra­nih u tek­stu ko­ji zah­te­va­ju stva­ra­lač­ku ak­tiv­nost či­ta­o­ca. Ka­ko je pi­sao Sar­tr, „pi­sac ... ape­lu­je na slo­bo­du či­ta­o­ca da sa­ra­đu­je u stva­ra­nju nje­go­vog de­la“.93 Uvo­de­ći na knji­žev­no­te­o­rij­ sku sce­nu či­ta­o­ca u glav­noj ulo­zi, fe­no­me­no­lo­zi su ipak na­sto­ja­li 88 Ibid., str. 61. 89 Po­gle­da­ti: Prag­ma­ti­zam. 90 Po­gle­da­ti, pre sve­ga: „Li­te­ra­tu­ra w czytel­ni­ku: stylistyka afektywna“, Pa­mi­ęt­ nik Li­te­rac­ki, 1983, sv. 1. 91 Pr­vi put uve­den u Ize­ro­voj knji­zi Der um­pli­zi­te Le­ser (1972). Ova ka­te­go­ri­ja pod­se­ća na ka­te­go­ri­ju „im­pli­ci­ra­nog auto­ra“ ko­ju je na an­glo­sak­son­ski pro­ stor uveo Vejn But u knji­zi Retorika proze, Beograd, 1981. 92 Slič­no će sma­tra­ti se­mi­o­ti­ča­ri, na pri­mer Um­ber­to Eko (po­gle­da­ti: Se­mi­o­ti­ka). 93 Ž.-P. Sar­tr, Šta je knji­žev­nost?, No­lit, Be­o­grad, 1981, str. 41, pre­vod: Fri­da Fi­li­ po­vić. II. Fenomenologija

111

Fe­no­me­no­loš­ki reč­nik

Pro­iz­volj­nost tu­ma­če­nja

Fe­no­me­no­lo­gi­ja i struk­tu­ra­li­zam

Opo­zi­ci­ja iz­me­đu in­ten­ci­je i tek­sta

Ga­da­me­ro­va kon­cep­ci­ja fu­zi­je ho­ri­zo­na­ta

da, u skla­du s Hu­ser­lo­vim su­ge­sti­ja­ma ko­ji je bri­nuo o či­sto­ti opi­sa, iz­beg­nu sum­nje o pro­iz­volj­no­sti tu­ma­če­nja. „Si­gur­no je“, pi­sao je Izer, „da je sva­ka re­ak­ci­ja na tekst su­bjek­tiv­na, ali to ne zna­či da tekst ne­sta­je u pri­vat­nom sve­tu svo­jih po­je­di­nač­nih či­ta­la­ca.“ Či­ta­ nju ne pre­ti ta ne­si­gur­nost jer su­mi­ra­nje zna­če­nja tek­sta ni­je pi­ta­nje po­je­di­nač­nih ću­di već is­pu­nja­va­nje uslo­va ugra­đe­nih u struk­tu­ru sa­mog de­la.94 Smi­sao de­la na­sta­je na pre­se­ku dve­ju per­spek­ti­va: tek­ sta i re­cep­ci­je, od­no­sno slo­že­nog uti­ca­ja sa­mog de­la i re­cep­ci­je isto­ rij­ski uslo­vlje­nog či­ta­o­ca. Na taj na­čin se fe­no­me­no­lo­gi­ja si­tu­i­ra na po­lu su­prot­nom struk­ tu­ra­li­zmu, ako je reč o ge­ne­zi zna­če­nja: za struk­tu­ra­li­ste, zna­če­nje na­sta­je po­mo­ću unu­tar­si­stem­skih (unu­tar­tek­stu­al­nih) od­no­sa, a za fe­no­me­no­lo­ge po­mo­ću či­na in­ten­ci­o­nal­ne sve­sti. Opo­zi­ci­ja iz­me­đu si­ste­ma (tek­sta) i či­na (in­ten­ci­je) stva­ra naj­opšti­je okvi­re te­o­ri­je knji­ žev­no­sti XX ve­ka.95 Da­nas je fe­no­me­no­lo­gi­ja iz­gu­bi­la svo­ju ne­ka­daš­nju di­na­mi­ku, a fe­no­me­no­loš­ka sre­di­na ne­ma ta­ko živ udeo u ras­pra­va­ma o knji­ žev­no­sti. Kao naj­in­te­re­sant­ni­ji kri­tič­ki na­sta­vak Hu­ser­lo­ve mi­sli mo­gu se sma­tra­ti her­me­ne­u­tič­ka do­stig­nu­ća Hans-Ge­orga Ga­da­me­ ra i Po­la Ri­ke­ra ko­ja ima­ju mno­go da za­hva­le i ra­nim ras­pra­va­ma Hu­ser­lo­vog uče­ni­ka Mar­ti­na Haj­de­ge­ra, kao i ra­do­vi­ma Hansa Ro­ berta Ja­u­sa ko­ji je us­peš­no pri­me­nio Ga­da­me­ro­vu kon­cep­ci­ju fu­zi­je ho­ri­zo­na­ta u knji­žev­no­i­sto­rij­ska is­tra­ži­va­nja.96 Iako ne­sum­nji­vo pri­ pa­da­ju ka­no­nu knji­žev­no­te­o­rij­ske na­u­ke, In­gar­de­no­ve te­o­ri­je ne­ma­ ju da­nas mno­go pri­sta­li­ca, što va­lja tu­ma­či­ti nji­ho­vom ne­znat­nom upo­tre­blji­voš­ću u pro­ce­su in­ter­pre­ta­ci­je po­je­di­nač­nih tek­sto­va i go­ to­vo ni­ka­kvim in­te­re­so­va­njem za kon­tek­stu­al­no po­zi­ci­o­ni­ra­nje knji­ žev­no­sti. Hu­ser­lo­va na­da­nja da će stvo­ri­ti ne­u­te­me­lje­ni te­melj svih na­u­ka ta­ko­đe su se – u sve­tlu raz­vo­ja fi­lo­zo­fi­je i na­u­ke o knji­žev­no­ sti XX ve­ka – po­ka­za­la ja­lo­vim. Pro­pao je i je­dan od naj­va­žni­jih ak­ si­o­ma Hu­ser­lo­ve fe­no­me­no­lo­gi­je – uve­re­nje da te­o­ri­ju de­fi­ni­še­mo po­mo­ću „ide­al­ne sa­dr­ži­ne mo­gu­ćeg sa­zna­nja“,97 kao i ube­đe­nje da se „car­stvo isti­ne objek­tiv­no de­li na obla­sti“98 ko­je od­go­va­ra­ju od­ re­đe­nim na­uč­nim di­sci­pli­na­ma. In­ten­zi­van raz­voj in­ter­di­sci­pli­nar­ nih is­tra­ži­va­nja, kao i ve­li­ko ne­po­ve­re­nje pre­ma te­o­ri­ji, ne mo­gu se uskla­di­ti s fe­no­me­no­loš­kim po­stu­la­tom či­stog eidet­skog opi­sa. 94 W. Iser, The Act of Re­a­ding: A The­ory of Aest­he­tic Re­spon­se, Bal­ti­mo­re–Lon­ don, 1978, str. 49–50. 95 W. Ray, Li­te­rary Me­a­ning: From Fe­no­me­no­logy to De­con­struc­tion, Ox­ford, 1984. 96 H. R. Ja­uss, Hi­sto­ria li­te­ra­tury ja­ko pro­wo­ka­cja dla na­u­ki o li­re­ta­rur­ze, op. cit. 97 E. Hus­serl, Ba­da­nia lo­gic­zne, t. 1, op. cit., str. 240. 98 Ibid., t. 1, str. 15.

112

Književne teorije XX veka

Hro­no­lo­gi­ja 1891:

Pr­va Hu­ser­lo­va knji­ga: Phi­lo­sop­hie der Arit­hme­tik. Psycho­lo­ gische und Lo­gische Un­ter­suc­hun­gen. 1895: Pr­vo po­mi­nja­nje Hu­ser­la u Polj­skoj: Vla­di­slav Hajn­rih ob­ja­vlju­ je pri­kaz Fi­lo­zo­fi­je arit­me­ti­ke. 1900–1901: Hu­serl ob­ja­vlju­je Lo­gische Un­ter­suc­hun­gen (Lo­gič­ka is­tra­ži­va­nja). Pr­vi put se u nje­go­vim de­li­ma ja­vlja po­jam „fe­no­me­no­lo­gi­ja“. U isto vre­me Frojd ob­ja­vlju­je Tu­ma­če­nje sno­va. Ta dva de­la sve do da­nas ozna­ča­va­ju prav­ce te­o­ri­je XX ve­ka. 1905: Hu­ser­lo­vo pre­da­va­nje o unu­traš­njoj sve­sti vre­me­na (ob­ja­vlje­no 1928. go­di­ne). 1907: Hu­ser­lo­va pre­da­va­nja pod na­zi­vom Ide­ja fe­no­me­no­lo­gi­je. 1911: Hu­ser­lo­va Psi­lo­sop­hie als stren­ge Wis­sen­schaft (Fi­lo­zo­fi­ja kao stro­ga na­u­ka). Že­stok na­pad na sve ob­li­ke re­la­ti­vi­zma. 1913: Po­kre­ta­nje Ja­hr­buch für Phi­lo­sop­hie und phänomenologische For­ schung, gde se po­ja­vlju­ju ka­ko Hu­ser­lo­ve Ide­je či­ste fe­no­me­no­lo­ gi­je (kao pr­va knji­ga), ta­ko i Haj­de­ge­rov Sein und Ze­it (Bi­tak i vre­me). 1916: Hu­serl pre­u­zi­ma ka­te­dru u Fraj­bur­gu. Edi­ta Štajn po­sta­je Hu­ser­ lo­va asi­stent­ki­nja, či­ji je za­da­tak bio da de­ši­fru­je i re­di­gu­je ste­no­ gra­me ko­ji se od­no­se na naj­va­žni­ja pi­ta­nja fe­no­me­no­lo­gi­je. 1918: In­gar­de­nov dok­to­rat kod Hu­ser­la u Fraj­bur­gu o Berg­so­no­voj fi­ lo­zo­fi­ji. 1919–1922: Haj­de­ger je Hu­ser­lov asi­stent u Fraj­bur­gu. 1927: Haj­de­ge­rov Bi­tak i vre­me (s po­sve­tom Hu­ser­lu) u kojem je fe­no­ me­no­lo­gi­ja ozna­če­na kao „fun­da­men­tal­na on­to­lo­gi­ja“ Da­sein. Me­đu­tim, Haj­de­ger pre­no­si fe­no­me­no­lo­gi­ju na te­ren her­me­ne­ u­ti­ke. Pi­še: „Fe­no­me­no­lo­gi­ja ja­stva je he r­ me­ne­u­t i­ ka u pr­vo­ bit­nom zna­če­nju te re­či na osno­vi ko­je je to in­ter­pre­ti­ra­nje.“ Haj­de­ger je u let­njem se­me­stru dr­žao pre­da­va­nja pod na­zi­vom Die Grund­pro­ble­me der Phänomenologie ko­ja su štam­pa­na tek 1975. go­di­ne. Do­ka­zu­je da fe­no­me­no­lo­gi­ja tre­ba da bu­de fi­lo­zo­ fi­ja bit­ka (Sein), a ne sa­zna­nja. II. Fenomenologija

113

1928: 1930: 1931:



1933:

1934: 1936: 1937: 1938: 1939:

1943: 1945: 1947: 114

Hu­serl od­la­zi u pen­zi­ju. Za svog na­sled­ni­ka uzi­ma Haj­de­ge­ra ko­ji po­sta­je van­red­ni pro­fe­sor u Fraj­bur­gu. Ema­nuel Le­vi­nas ob­ja­vlju­je knji­gu La Théorie de l’in­tu­i­tion dans la phénoméno­lo­gie de Hus­serl. Po­če­tak fe­no­me­no­lo­gi­je u Fran­cu­skoj. Das li­te­ra­rische Kun­stwerk. Eine Un­ter­suc­hung aus dem Gren­zge­ bi­et der On­to­lo­gie, Lo­gik und Li­te­ra­tur­wis­sen­schaft (Književno­ umetničko delo. Istraživanje iz granične oblasti ontologije, logike i nauke o književnosti.) Ro­ma­na In­gar­de­na, pr­va knji­ga iz obla­ sti fe­no­me­no­lo­gi­je knji­žev­no­sti. Na fran­cu­skom je­zi­ku se (u Le­vi­na­so­vom pre­vo­du) po­ja­vlju­ju Hu­ser­lo­ve Kar­te­zi­jan­ske me­di­ta­ci­je koje su re­zul­tat pre­da­va­nja na Sor­bo­ni 1928. go­di­ne (u Ne­mač­koj će bi­ti ob­ja­vlje­ne tek 1950. go­di­ne). Haj­de­ger je iza­bran za rek­to­ra uni­ver­zi­te­ta u Fraj­bur­gu i pri­hva­ ta taj iz­bor uprkos na­ci­za­ci­ji uni­ver­zi­te­ta. Go­di­nu da­na ka­sni­je pod­no­si ostav­ku. Žan-Pol Sar­tr od­la­zi u Ber­lin da stu­di­ra fi­lo­zo­fi­ju. To či­ni pod uti­ ca­jem Rej­mo­na Aro­na ko­ji mu je u jed­noj pa­ri­skoj ka­fa­ni go­vo­ rio o Hu­ser­lu ova­ko: „Vi­diš, mla­di moj pri­ja­te­lju, ako si fe­no­me­ no­log, mo­žeš o tom kok­te­lu go­vo­ri­ti i to će bi­ti fi­lo­zo­fi­ja.“ Ka­ko je Si­mon de Bo­vo­ar pi­sa­la: „Sar­tr je po­ble­deo od ču­đe­nja.“ U Wi­a­do­mo­ś­ci­ach Li­te­rac­kich In­gar­den ob­ja­vlju­je po­pu­la­ran čla­ nak „Ed­mund Hu­serl: tvo­rac fe­no­me­no­lo­gi­je“. Po­sled­nja obim­ni­ja Hu­ser­lo­va knji­ga: Die Kri­sis der europäischen Wis­sen­schaf­ten und die tran­szen­den­ta­le Phänomenologie. Po­jam Le­ben­swelt (svet ži­vo­ta) po­sta­je cen­tral­ni po­jam. Sar­tro­va L’ima­gi­na­tion, nje­go­va pr­va fe­no­me­no­loš­ka ras­pra­va. In­gar­den u La­vo­vu ob­ja­vlju­je O sa­zna­va­nju knji­žev­nog umet­nič­ kog de­la. Umi­re Hu­serl. Sar­tr ob­ja­vlju­je La Na­usée, ro­man in­spi­ri­san fe­no­me­no­lo­gi­jom. U Polj­skoj se po­sle Hu­ser­lo­ve smr­ti ja­vlja­ju tek­sto­vi ko­ji fe­no­me­ no­lo­gi­ju uklju­ču­ju u sva­ko­dnev­nu svest. Me­đu naj­va­žni­je spa­da­ ju: „Fi­lo­zo­fi­ja Ed­mun­da Hu­ser­la“, Ire­ne Kše­mic­ke i esej Ta­de­u­ša Kronj­skog „Fi­lo­zo­fi­ja i na­iv­ni svet“ o knji­zi Ja­na Pa­toč­ke Pr­zi­ro­ zeny svi­et ja­ko fi­lo­zo­fic­ki pro­blem, oba ob­ja­vlje­na u Ate­ne­u­mu. Sar­tro­vo L’être et le néant. Ukrš­ta­nje fe­no­me­no­loš­kih i eg­zi­sten­ci­ ja­li­stič­kih is­tra­ži­va­nja. Po­sle ni­za go­di­na Sar­tr će re­ći: „Sma­tram se kar­te­zi­jan­skim fi­lo­zo­fom, u naj­ma­nju ru­ku u L’étre et le néant.“ Fe­no­me­no­lo­gi­ja per­cep­ci­je Mo­ri­sa Mer­lo-Pon­ti­ja. Pr­vi tom In­gar­de­no­vog Spor o ist­ni­e­nie świ­a­ta (Spor o po­sto­ja­nju sve­ta). Sle­de­ći to­mo­vi po­ja­vlju­ju se 1948. go­di­ne i (po­smrt­no) Književne teorije XX veka

1951:

1953: 1957: 1960:

1961: 1962: 1963:

1964: 1967:

1968:

1970:

1971: 1972:

1981. go­di­ne. Ob­ja­vlju­ju se ta­ko­đe i nje­go­ve Szki­ce z fi­lo­zo­fii li­te­ ra­tury (Ski­ce iz fi­lo­zo­fi­je knji­žev­no­sti). U Pa­ri­zu iz­la­zi Phénoméno­lo­gie et matéri­a­li­sme di­a­lec­ti­que Tran Dik Ta­oa, bu­du­ćeg mi­ni­stra obra­zo­va­nja Vi­jet­na­ma, knji­ga ko­ ju je pa­žlji­vo pro­u­ča­vao mla­di Žak De­ri­da. Mi­šel Di­fren ob­ja­vlju­je Phénoméno­lo­gie de l’expéri­en­ce esthéti­que, jed­nu od pr­vih ras­pra­va po­sve­će­nih fe­no­me­no­loš­koj este­ti­ci. In­gar­den obja­vlju­je pr­vi od tri to­ma Stu­di­ja iz este­ti­ke. Sle­de­ći to­mo­vi po­ja­vi­će se 1958. i 1970. go­di­ne. Ob­ja­vlji­va­nje pr­vog polj­skog pre­vo­da In­gar­de­no­vog O knji­žev­ nom de­lu, ko­je iz­la­zi, ta­ko­đe, u dru­gom, pro­ši­re­nom iz­da­nju na ne­mač­kom je­zi­ku. Po­e­ti­ka sa­nja­re­nja Ga­sto­na Baš­la­ra: me­to­do­loš­ka me­to­da pri­ me­nje­na na is­tra­ži­va­nje po­et­skih sli­ka. Vejn But u: The Rhe­to­ric of Fic­tion, uvo­di u ame­rič­ku kri­ti­ku po­ jam „im­pli­cit­nog auto­ra“. De­ri­da pre­vo­di i pi­še ve­li­ki uvod za Hu­ser­lov Der Ur­sprung der Ge­o­me­trie. Pr­vi tom zbor­ni­ka ne­mač­kih te­o­re­ti­ča­ra knji­žev­no­sti iz Kon­ stan­ca pod za­jed­nič­kim na­zi­vom Po­e­tik und Her­me­ne­u­tik. U član­ku „Moj put u fe­no­me­no­lo­gi­ju“ Haj­de­ger pi­še: „Či­ni se da je vre­me fe­no­me­no­lo­gi­je proš­lo. Ona po­se­du­je vred­nost kao neš­to mi­nu­lo.“ Po­smrt­no iz­da­nje knji­ge Mer­lo-Pon­ti­ja: Le vi­si­ble et l’in­vi­si­ble. Isto­ri­ja knji­žev­no­sti kao provokacija na­u­ci o knji­žev­no­sti, pre­da­ va­nje Han­sa Ro­ber­ta Ja­u­sa, ro­ma­ni­ste i me­di­jevaliste, u Kon­stan­ cu, ko­je će se pod iz­me­nje­nim na­slo­vom po­ja­vi­ti dve go­di­ne ka­ sni­je, po­sta­je osnov­ni tekst ne­mač­ke ško­le „este­ti­ke re­cep­ci­je“. De­ri­din Glas i fe­no­men. Kri­ti­ka Hu­ser­lo­ve kon­cep­ci­je zna­če­nja. Po­če­tak kra­ja fe­no­me­no­lo­gi­je u Fran­cu­skoj. Ne­mač­ka ver­zi­ja In­gar­de­no­ve knji­ge O sa­zna­va­nju knji­žev­nog umet­nič­kog de­la (Vom Er­ken­nen des li­te­ra­rischen Kun­stwerks). Ame­rič­ki pre­vod: 1973. go­di­ne. Umi­re Ro­man In­gar­den. Ina­u­gu­ra­l­no pre­da­va­nje Vol­fgan­ga Ize­ra, an­gli­ste, na uni­ver­zi­ te­tu u Kon­stan­cu: Die Ap­pel­struk­tur der Tex­te. Un­be­stimmthe­it als Wir­kung­sbe­din­gung li­te­ra­tischer Pro­sa. Ja­us ob­ja­vlju­je knji­gu Li­te­ra­tur­geschic­hte als Pro­vo­ka­tion. La con­sci­en­ce cri­ti­que Žor­ža Pu­lea. Ize­ro­va knji­ga Der Im­pli­zi­te Le­ser. Kom­mu­ni­ka­ti­on­sfor­men des Ro­mans von Bunyan bis Bes­kett.

II. Fenomenologija

115

1975:

1976: 1977:

1978: 1981:

1982: 1984: 1993: 1996: 1997:

2001:

116

Pr­va mo­no­gra­fi­ja ne­mač­ke ško­le re­cep­ci­je: Ra­i­ner War­ning, Rezeptionsästhetik – The­o­rie und Pra­xis. Sim­po­zi­jum druš­tva „Mo­dern Lan­gu­a­ge As­so­ci­a­tion“, pod na­ zi­vom The Re­a­der in Fic­tion, ko­ji je is­po­ljio ogrom­nu za­in­te­re­ so­va­nost za pro­blem re­cep­ci­je u Ame­ri­ci. Go­di­ne 1980. iz­la­zi knji­ga The Re­a­der in the Text: Es­says on Audi­en­ce and In­ter­pre­ ta­tion koja je re­zul­tat tog sim­po­zi­ju­ma. Der Akt des Le­sens: The­o­rie ästhetischer Wir­kung Vol­fgan­ga Ize­ra. En­tre moi et moi: Es­sa­is cri­ti­qu­es sur la con­sci­en­ce de soi Žor­ža Pu­lea. Zbog po­sle­di­ca na­sta­lih za vre­me sa­slu­ša­nja, umi­re če­ski fe­no­me­ no­log Jan Pa­toč­ka, Hu­ser­lov uče­nik, pot­pi­snik „Pi­sma 77“, autor knji­ge Pri­rod­ni svet kao fi­lo­zof­ski pro­blem (na­pi­sa­ne 1935. go­di­ ne i pr­vi put ob­ja­vlje­ne 1976. go­di­ne na fran­cu­skom je­zi­ku). Vol­fgang Izer od­la­zi na uni­ver­zi­tet Ir­vin u Ka­li­for­ni­ji. Za­hvalju­ju­ći knji­zi koju je na pisao Di­di­er Franck, Cha­ir et corps. Sur la phénoméno­lo­gie de Hus­serl fe­no­me­no­lo­gi­ja se vra­ća u Fran­cu­sku u no­voj in­ter­pre­ta­ci­ji i to kao atrak­tiv­na fi­lo­zo­fi­ja do­ ži­vlja­ja stvar­no­sti. Ame­rič­ki zbor­nik ese­ja Han­sa Ro­ber­ta Ja­u­sa To­ward an Aest­he­ tic of Re­cep­tion s pred­go­vo­rom Po­la de Ma­na. Mo­no­gra­fi­ja: Ro­bert Ho­lub, Re­cep­tion The­ory: A Cri­ti­cal In­tro­ duc­tion. Vol­fgang Izer ob­ja­vlju­je knji­gu The Fic­ti­ve and the Ima­gi­nary ko­ja pred­sta­vlja „an­tro­po­loš­ki za­o­kret“ u nje­go­voj te­o­ri­ji. À l’éco­le de la phénomélo­gie Po­la Ri­ke­ra, zbir­ka ese­ja ko­ji se ba­ ve ve­za­ma fe­no­me­no­lo­gi­je i her­me­ne­u­ti­ke. Jav­na ras­pra­va na Uni­ver­sity of Vil­la­no­va iz­me­đu De­ri­de i Žak-Lik Ma­ri­o­na o ta­len­tu, a u suš­ti­ni o gra­ni­ca­ma fe­no­me­no­lo­gi­je i ključ­nog poj­ma Ge­ge­ben­he­it, ili da­to­sti, ko­ja je ka­sni­je ob­ja­vlje­ na u knji­zi God, the Gift, and Post­mo­der­nism (1999). Sto­go­diš­nji­ca ob­ja­vlji­va­nja Lo­gič­kih is­tra­ži­va­nja. Go­diš­nji­ca je pro­sla­vlje­na u či­ta­vom sve­tu.

Književne teorije XX veka

Bi­bli­o­gra­fija Opšta Ž.-F. Li­o­tar, Fe­no­me­no­lo­gi­ja (prev. Mir­ja­na Zdrav­ko­vić), Be­o­grad, 1980. R. L. Ma­gli­o­la, Phe­no­me­no­logy and Li­te­ra­tu­re: An In­tro­duc­tion, West La­fayet­te, Ind. 1977. „La phénoméno­lo­gie: une phi­lo­sop­hie po­ur no­tre mon­de“, Ma­ga­zi­ne Littéra­i­re 2001, nr 403. Od Hus­ser­la do Lévi­na­sa. Wybór tekstów z on­to­lo­gii fe­no­me­no­lo­gic­znej, red. W. Str­óż­ew­ski, Kraków 1989. W. Ray, Li­te­rary Me­a­ning: From Phe­no­me­no­logy to De­con­struc­tion, Ox­ford 1984. Sł­ow­nik po­jęć fi­lo­zo­ficznych Ro­ma­na In­gar­de­na, red. A. J. No­wak, L. So­snow­ ski, Kraków 2001. W. Str­óż­ew­ski, O me­tod­zie for­ma­lnej, u: Jak filozofować? Stu­dia z me­to­do­lo­gii fi­lo­zo­fii, wybór, oprac. J. Per­za­now­ski, War­sza­wa 1989. D. Ulic­ka, Fe­no­me­no­lo­gic­zna fi­lo­zo­fia li­te­ra­tury, u: Li­te­ra­tu­ra, te­o­ria, me­to­do­lo­ gia, red. D. Ulic­ka, War­sza­wa 2005. G. M. Vaj­da, Fe­no­me­no­lo­gia i na­u­ka o li­te­ra­tur­ze, tł­um. D. Ulic­ka, u: Li­te­ra­tu­ ra i jej in­ter­pre­ta­cje, red. L. Nyírö, War­sza­wa 1987.

Ed­mund Hu­serl Iza­bra­na de­la E. Hus­serl, Ba­da­nia lo­gic­zne. Pro­le­go­me­na do czystej lo­gi­ki, tł­um. J. Si­do­rek, t. 1, To­ruń 1996. E. Hus­serl, Ba­da­nia lo­giczne. Ba­da­nia dotyczą­ce fe­no­me­no­lo­gii i te­o­rii po­zna­ nia, tł­um. J. Si­do­rek, tł­um. pr­ze­jr­zał A. Pół­taw­ski, t. 2. cz 1–2, War­sza­wa 2000. E. Hu­serl, Fi­lo­zo­fi­ja kao stro­ga na­u­ka (prev. Mi­lan Damnjanović), Be­o­grad, 1967. II. Fenomenologija

117

E. Hu­serl, Ide­ja fe­no­me­no­lo­gi­je. Pet pre­da­va­nja (prev. Mi­lan Dam­nja­no­vić), Be­o­grad, 1975. E. Hus­serl, Idee czystej fe­no­me­no­lo­gii i fe­no­me­no­lo­gic­znej fi­lo­zo­fii, tł­um. D. Gi­ e­ru­lan­ka, ks. 1: War­sza­wa 1967, ks. 2: War­sza­wa 1974. E. Hu­serl, Kri­za evrop­skih na­u­ka i tran­scen­den­tal­na fe­no­me­no­lo­gi­ja (prev. Zo­ ran Đin­đić), Gor­nji Mi­la­no­vac, 1991. E. Hus­serl, Medyta­cje kar­te­zja­ń­skie, z do­da­ni­em uwag krytycznych Ro­ma­na In­gar­de­na, tł­um., przyp. A. Wajs, tł­um. pr­ze­jr­zał, wstęp A. Póltaw­ski, War­sza­wa 1982. E. Hus­serl, Wykłady z fe­no­me­no­lo­gii wew­nę­tr­znej świ­a­do­mo­ś­ci cza­su, tł­um. przyp. J. Si­do­rek, tł­um. pr­ze­jr­zał. wstęp A. Pół­taw­ski, War­sza­wa 1989. Naj­va­žni­ja de­la Ž. De­ri­da, Glas i fe­no­men (prev. Zo­ran Jan­ko­vić), Be­o­grad, 1989. W. Ga­le­wicz, Ed­mund Hu­sserl – pro­gram fi­lo­zo­fii li­te­rac­ki­ej, u: Fi­lo­zo­fia współcze­sna, red. Z. Ku­de­ro­wicz, t. 1, War­sza­wa 1983. C. Gł­ą­bik, Hus­serl i Po­lacy. Pi­erw­sze spot­ka­nia, wcze­sne re­ak­cje, Ka­to­wi­ce 1999. R. In­gar­den, Wstęp do fe­no­me­no­lo­gii Hus­ser­la, War­sza­wa 1974. L. Ko­ł­a­kow­ski, Hus­serl i pos­zu­ki­wa­nie pew­no­ś­ci¸ tł­um. P. Mar­cis­zuk, War­sza­ wa 1990. K. Mic­hal­ski, Lo­gi­ka i czas. Próba ana­lizy Hus­ser­low­ski­ej te­o­rii sen­su, War­sza­ wa 1988.

Ro­man In­gar­den Iza­bra­ni ra­do­vi R. Ingarden, O sa­zna­va­nju književnog umetničkog de­la (prev. Branimir Živoji­ nović), Beograd, 1971. R. In­gar­den, O dzi­e­le li­te­rac­kim. Ba­da­nia z po­gra­nic­za on­to­lo­gii, te­o­rii języka i fi­lo­zo­fii li­te­ra­tury, tł­um. M. Tu­ro­wicz, War­sza­wa 1980. R. In­gar­den, Stu­dia z estetyki, t. 1–2: War­sza­wa 1966, t. 3: War­sza­wa 1970. R. In­gar­den, Z te­o­rii języka i fi­lo­zo­ficznych pod­staw lo­gi­ki, War­sza­wa 1972. Naj­va­žni­ja de­la K. Bar­toszyński, Dzi­e­ło sztu­ki – li­te­rac­kie, u: Sł­ow­nik po­jęć fi­lo­zo­ficznych Ro­ ma­na In­gar­de­na, red. na­uk. A. J. No­wak, L. So­snow­ski, Kraków 2001. H. Mar­ki­e­wicz, „Jeszcze o bu­do­wie dzi­e­ła li­te­rac­ki­e­go“, Pa­mi­ęt­nik Li­te­rac­ki 1964, z. 2. H. Mar­ki­e­wicz, „O dzi­e­le li­te­rac­kim“, Estetyka 1961. 118

Književne teorije XX veka

H. Mar­ki­e­wicz, „Sposób ist­ni­e­nia dzi­e­ła li­te­rac­ki­e­go“, Pa­mi­ęt­nik Li­te­rac­ki 1962, z. 2. H. Mar­ki­e­wicz, Twórczość R. In­gar­de­na a rozwój ba­dań li­te­rac­kich, u: idem, Pr­ze­kro­je i zbli­ż­e­nia daw­ne i no­we, War­sza­wa 1976. D. Ulic­ka, In­gar­de­now­ska fi­lo­zo­fia li­te­ra­tury, War­sza­wa 1992.

Mo­ris Mer­lo-Pon­ti Iza­bra­ni ra­do­vi M. Mer­le­au-Ponty, Oko i umysł. Szki­ce o ma­larst­wie, wybór, oprac., wstęp S. Cic­ho­wicz, Gda­ńsk 1996. M. Mer­le­au-Ponty, Pro­za świ­a­ta. Ese­je o mo­wie, tł­um. E. Bi­e­ń­kow­ska, S. Cic­ ho­wicz, J. Skoczylas, wybór, oprac., wstęp S. Cic­ho­wicz, War­sza­wa 1976. M. Mer­le­au-Ponty, Wid­zi­al­ne i ni­e­wid­zi­al­ne, tł­um. M. Ko­wal­ska, J. Mi­ga­si­ń­ ski, R. Lis, I. Lo­renc, wstęp, tł­um. pr­ze­jr­zał, po­pra­wił J. Mi­ga­si­ń­ski, War­sza­wa 1996. Naj­va­žni­ja de­la J. Mi­ga­si­ń­ski, Mer­le­au-Ponty, War­sza­wa 1995.

Este­ti­ka re­cep­ci­je P. Bu­kow­ski, Ge­ne­a­lo­gia „Pro­ce­su li­te­rac­ki­e­go mo­der­ni­zmu“ H. R. Ja­us­sa, u: Od­krywa­nie mo­der­ni­zmu, red., wstęp R. Nycz, Kraków 1998. W. Iser, „Lu­ta­ju­će mo­triš­te i či­ta­telj­ska svi­jest“, u: Su­vre­me­na te­o­ri­ja pri­po­vi­je­ da­nja, prir. V. Bi­ti, Za­greb, 1992, str. 158–177. W. Iser, The Fic­ti­ve and the Ima­gi­nary: Char­ting Li­te­rary Anthro­po­logy, Bal­ti­ mo­re–Lon­don 1993. W. Iser, „Pro­ces czyta­nia. Per­spektywa fe­no­me­no­lo­gic­zna“, tł­um. W. Bi­a­lik, u: Współc­ze­sna myśl li­te­ra­tu­ro­znaw­cza w RFN. An­to­lo­gia, wybór, oprac., wstęp H. Orł­ow­ski, tł­um. M. Łuka­si­e­wicz, W. Bi­a­lik, M. Przybec­ki, War­ sza­wa 1986. H. R. Ja­uss, Hi­sto­ria li­te­ra­tury ja­ko pro­wo­ka­cja, tł­um. M. Łuka­si­e­wicz, War­sza­ wa 1999. H. R. Ja­uss, Pro­ces li­te­rac­ki mo­der­ni­zmu od Ro­us­se­au do Ador­na, tł­um. P. Bu­ kow­ski, u: Od­krywa­nie mo­der­ni­zmu, red., wstęp R. Nycz, Kraków 1998. „Pro­blemy re­cep­cji w ba­da­ni­ach li­te­rac­kich“, Pa­mi­ęt­nik Li­te­rac­ki 1980, z. 1. „Te­o­ria re­cep­cji“, u: Współc­ze­sna myśl li­te­ra­tu­ro­znaw­cza w RFN. An­to­lo­gia, wybór, oprac., wstęp H. Orł­ow­ski, tł­um. M. Łuka­si­e­wicz, W. Bi­a­lik, M. Przybec­ki, War­sza­wa 1986. II. Fenomenologija

119

S. We­ber, „Ca­ught in the Act of Re­a­ding“, u: De­mar­ca­ting the Di­sci­pli­nes: Phi­ lo­sophy, Li­te­ra­tu­re, Art, Min­ne­a­po­lis 1986. Zden­ko Škreb, „Nov po­gled na me­ro­do­lo­gi­ju po­vi­je­sti knji­žev­no­sti“, Umjet­ nost ri­je­či, Za­greb, 1973, br. 1, str. 13–24. „Este­ti­ka re­cep­ci­je i po­vi­jest knji­žev­no­sti“, te­mat­ski broj, Umjet­nost ri­je­či, Za­ greb, 1977/1978. Du­šan­ka Ma­ric­ki (ur.), Te­o­ri­ja re­cep­ci­je u na­u­ci o knji­žev­no­sti, Be­o­grad, 1978. Vik­tor Žme­gač, „Na­če­la te­o­ri­je re­cep­ci­je“, Knji­žev­nost i zbi­lja, Za­greb, 1982, str. 51–60.

Že­nev­ska ško­la G. Bac­he­lard, „Bes­ti­a­ri­um La­u­tré­a­mon­ta“, tł­um. H. Chu­dak, Pa­mi­ęt­nik Li­te­ rac­ki 1971, z. 2, s. 189–205. G. Bac­he­lard, Wyob­ra­ź­nia po­etycka. Wybór pism, wybór H. Chu­dak, tł­um. H. Chu­dak, A. Ta­tar­ki­e­wicz, pr­zedm. J. Bł­o­ń­ski, War­sza­wa 1975. G. Bac­he­lard, Pla­men voš­ta­ni­ce (prev. Vje­ran Zu­pa), Za­greb, 1969; 1990². G. Baš­lar, Po­e­ti­ka sa­nja­ri­je (prev. Fa­hru­din Kre­ho), Sa­ra­je­vo, 1982. G. Bac­he­lard, „Wstęp do ‘Po­etyki pr­ze­str­ze­ni’“, tł­um. W. Bł­o­ń­ska, u: Współc­ ze­sna te­o­ria ba­dań li­te­rac­kich za gra­ni­cą. An­to­lo­gia, t. 2: Struk­tu­ral­no-se­ mi­otyczne ba­da­nia li­te­rac­kie. Li­te­ra­tu­ro­znaw­stwo por­ównaw­cze. W krę­gu psycho­lo­gii gł­ę­bi i mi­to­lo­gii, oprac. H. Mar­ki­e­wicz, Kraków 1972. G. Baš­lar, Vo­da i sno­vi. Ogled o ima­gi­na­ci­ji ma­te­ri­je (prev. Mi­ra Vu­ko­vić), Srem­ski Kar­lov­ci–No­vi Sad, 1998. J. Hil­lis Mil­ler, Char­les Dic­kens: The No­vels of His World, Cam­brid­ge, Mass. 1958. J. Hil­lis Mil­ler, Tho­mas Hardy: Dis­tan­ce and De­si­re, Cam­brid­ge 1970. Dž. Hilis Miler, „Kritičar kao domaćin“ (prev. Dragan Monašević), Letopis Matice srpske, 161/1985, knj. 435, br. 2 (februar), str. 226–232. G. Po­u­let, La con­sci­en­ce cri­ti­que, Pa­ris 1971. Up.: Ž. Pu­le, Kri­tič­ka svest (prev. Jo­van Po­pov), Srem­ski Kar­lov­ci–No­vi Sad, 1995. Ž. Pu­le, „Igo“, u: Ž. Pu­le, Čo­vek, vre­me, knji­žev­nost (prev. Ni­ko­la Ber­to­li­no), Be­o­grad, 1974, str. 274–302. Ž. Pu­le, Me­ta­mor­fo­ze kru­ga (prev. Je­le­na No­va­ko­vić), Srem­ski Kar­lov­ci–No­vi Sad, 1993. G. Po­u­let, Myśl ni­e­o­kre­ś­lo­na, tł­um., wstęp T. Swo­bo­da, War­sza­wa 2004. J.-P. Ric­hard, „Po­ro­zu­mi­e­wa­nie się i te­a­tr“, tł­um. J. La­le­wicz, Pa­mi­ęt­nik Li­te­ rac­ki 1971, z. 2, s. 237–254. Szkoła Ge­new­ska w krytyce. An­to­lo­gia, wybór H. Chu­dak, Z. Na­li­wa­jek, J. Żurow­ska, M. Żurow­ski, red. J. Żurow­ska, M. Żurow­ski, War­sza­wa 1998.

Mi­hal Pa­vel Mar­kov­ski 120

Književne teorije XX veka

III. RU­SKI FOR­MA­LI­ZAM

Po­sto­je dva od­no­sa pre­ma umet­no­sti. Pr­vi je ka­rak­te­ri­sti­čan po to­me što tre­ti­ra de­lo kao pro­zor u svet. Re­či­ma, li­ko­vi­ma, že­le da iz­ra­ze ono što sto­ ji iza re­či i li­ko­va. Umet­ni­ci ta­kvog ti­pa za­ slu­žu­ju ime pre­vo­di­la­ca. Dru­gi vid od­no­sa pre­ma umet­no­sti – to je tre­ti­ra­nje umet­no­sti kao svet sa­mo­stal­no po­ sto­je­ćih stva­ri. Re­či, od­nos re­či, mi­sli, iro­ni­ja mi­sli, nji­ho­va ne­po­du­dar­nost i je­ste sa­dr­ži­na umet­no­sti. Ako se umet­nost mo­že upo­re­di­ti s pro­zo­ rom, on­da sa­mo s na­cr­ta­nim. Slo­že­na umet­nič­ka de­la su obič­no re­zul­tat kom­bi­na­ci­ja i uza­jam­nog de­lo­va­nja ra­ni­je po­sto­je­ćih, jed­no­stav­ni­jih i, de­li­mič­no, ma­ njih de­la. Vik­tor Šklov­ski1





V. Šklov­ski, ZOO ili Pi­sma ne o lju­ba­vi, SKZ, Be­o­grad, 1966, str. 87, pre­vod: Li­di­ja Su­bo­tin.

Ne­mir­na isto­ri­ja Sankt Pe­ter­burg i Mo­skva: u ova dva gra­da u dru­goj de­ce­ni­ji XX ve­ka po­či­nje isto­ri­ja te­o­ri­je knji­žev­no­sti XX ve­ka kao po­seb­ne, auto­nom­ ne knji­žev­no­na­uč­ne di­sci­pli­ne. U Mo­skvi, 1915. go­di­ne, na ini­ci­ja­ ti­vu Ro­ma­na Ja­kob­so­na (1896–1982), stu­den­ta In­sti­tu­ta is­toč­nih je­zi­ka, osno­van je Mo­skov­ski lin­gvi­stič­ki kru­žok u či­jem su ra­du uče­stvo­va­li i Pjo­tr Bo­ga­tir­jev i Gri­go­rij Vi­no­ku­rov, a u Pe­ter­bur­gu, go­di­nu da­na ka­sni­je – 1916. go­di­ne – na­stao je Opo­jaz (Druš­tvo za iz­u­ča­va­nje po­et­skog je­zi­ka) za ko­ji su bi­li ve­za­ni Vik­tor Šklov­ski (1893–1984), Osip Brik (1888–1945), Ju­rij Ti­nja­nov (1894–1943), Bo­ris Ej­hen­ba­um (1886–1959), Bo­ris To­ma­šev­ski (1890–1957), Vik­tor Vi­no­gra­dov (1891–1971) i Vik­tor Žir­mun­ski (1891–1971). In­ten­ziv­na de­lat­nost obe gru­pe, či­ji su čla­no­vi če­sto pu­to­va­li iz­me­ đu ta dva grada i iz­da­va­li za­jed­nič­ke na­uč­ne ra­do­ve, do­ve­la je – bez ob­zi­ra na sve me­to­do­loš­ke raz­li­ke – do stva­ra­nja za­jed­nič­ke me­to­ de is­tra­ži­va­nja ko­ja se obič­no na­zi­va „for­mal­nom me­to­dom“, a nje­ ne pri­sta­li­ce – „for­ma­li­stima“. Ovaj na­ziv, u po­čet­ku pe­jo­ra­ti­van, a ko­ji su ko­ri­sti­li i opo­nen­ti, usta­lio se kao na­ziv pr­ve te­o­rij­ske ško­ le ko­ja je iz­ra­di­la pro­gram is­tra­ži­va­nja knji­žev­nih tek­sto­va ko­riš­će­ njem st ro­go l in­g v i­st i č­k i h me­ to­ d a. 



Ro­man Ja­kob­son je u re­fe­ra­tu pi­sa­nom 1922. go­di­ne, za­jed­no s Bo­ga­tir­je­vim, na­gla­sio da „dok je Mo­skov­ski lin­gvi­stič­ki kru­žok po­la­zio od pret­po­stav­ke da je po­e­zi­ja je­zik u nje­go­voj estet­skoj funk­ci­ji, Pe­tro­gra­đa­ni (ili Opo­jaz) na­ gla­ša­va­ju da po­et­ski mo­ti­vi uopšte ne na­sta­ju po­mo­ću raz­vi­ja­nja je­zič­kog ma­ te­ri­ja­la“, u: R. Ja­kob­son, P. Bo­ga­tir­jev, „Slo­ven­ska fi­lo­lo­gi­ja u Ru­si­ji od 1914. do 1921“, Sla­via, 1922, br. 1, str. 31. Za Opo­jaz je osnov­na raz­li­ka bi­la iz­me­ đu je­zič­kog ma­te­ri­ja­la i po­stup­ka. Imaj­mo u vi­du da je ter­min „for­ma­li­zam“ u po­stre­vo­lu­ci­o­nar­noj, bolj­še­vič­ koj, Ru­si­ji, slič­no kao i u ko­mu­ni­stič­koj Polj­skoj, imao iz­u­zet­no ne­ga­tiv­nu ko­no­ta­ci­ju i ozna­ča­vao po­greš­nu – jer ni­je bi­la mark­si­stič­ka ili le­nji­ni­stič­ka – estet­sku i po­li­tič­ku osno­vu.

III. Ruski formalizam

123

Po­če­tak isto­ri­je te­o­ri­je književ­no­sti XX ve­ka

Opo­jaz

For­mal­na me­to­da

Po­če­ci for­ma­li­zma u knji­žev­nim is­tra­ži­va­nji­ma

Žan Bo­duen de Kur­te­ne

Po­e­zi­ja i pro­za

Po­če­ci for­ma­li­zma u knji­žev­nim is­tra­ži­va­nji­ma po­ve­zu­ju se s tri isto­rij­ske okol­no­sti: pr­vo – sa si­tu­a­ci­jom u ono­vre­me­noj lin­gvi­ sti­ci, dru­go – s kri­zom sim­bo­li­zma u umet­no­sti, i tre­će – s no­vim po­ja­va­ma u ru­skoj po­e­zi­ji. U Petrogradu, na Isto­rij­sko-fi­lo­loš­kom fa­kul­te­tu ta­moš­njeg uni­ ver­zi­te­ta, pre­da­vao je, iz­me­đu osta­lih, i Žan Bo­duen de Kur­te­ne (1845–1929), polj­ski na­uč­nik i tvo­rac Ka­zanj­ske lin­gvi­stič­ke ško­le. De Kur­te­ne je te­žio „da se oslo­bo­di od knji­ge za­rad ne­po­sred­nog po­sma­tra­nja ži­vog je­zič­kog okru­že­nja“ i – za raz­li­ku od pred­stav­ni­ ka sta­re fi­lo­loš­ke ško­le ko­ji su se ba­vi­li mr­tvim je­zi­ci­ma – za­ni­ma­ le su ga „re­či-zvu­ci i re­či-mi­sli“. De Kur­te­ne je, se­ćao se Šklov­ski, ana­li­zi­rao „ono što je bi­lo u nje­mu, u na­ma i me­đu na­ma: go­vor kao sred­stvo mi­sli i ko­mu­ni­ka­ci­je“. Go­di­ne 1914. u 56. bro­ju no­ vi­na Dan ob­ja­vio je „Do­pri­nos te­o­ri­ji ‘re­či kao ta­kve’ i ‘slo­va kao ta­ kvog’“, uklju­ču­ju­ći se u ši­ri po­kret ono­vre­me­nog odu­še­vlje­nja za sa­mo­stal­no zna­če­nje re­či oslo­bo­đe­ne pri­nu­de sva­ko­dnev­ne ko­mu­ ni­ka­ci­je. Omi­lje­ni De Kur­te­ne­o­vi uče­ni­ci – Po­li­va­nov i Ja­ku­bin­ski, na­sta­vi­li su uči­te­ljev rad. Čla­nak Ja­ku­bin­skog „O zvu­ci­ma po­et­skog je­zi­ka“, ob­ja­vljen je u zbor­ni­ku Po­e­ti­ka. Zbor­nik o te­o­ri­ji po­et­skog je­zi­ka (S. Pe­ter­burg, 1919), uka­zi­vao je na raz­li­ke iz­me­đu si­ste­ma prak­tič­nog je­zi­ka, ko­ji je is­klju­či­vo sred­stvo spo­ra­zu­me­va­nja, i si­ ste­ma po­et­skog je­zi­ka, u ko­jem „j e­ z i č­k i p oj­mo­v i st i­ č u v l a­st i­ tu v re d­ no st ( s a­mo­v re d­ no st)“. Isto to je tvr­dio i „lin­gvi­stič­ki ge­ni­je“ Ev­ge­ni­je Po­li­va­nov, za ko­ga se po­e­zi­ja raz­li­ku­je od pro­ze po to­me što ima fo­net­ski prin­cip or­ga­ni­za­ci­je ko­ju ova po­to­nja ne­ ma. Ova osnov­na raz­li­ka, na­sta­la u ško­li Bo­du­e­na de Kur­te­nea, po­ sta­la je ključ­no ana­li­tič­ko sred­stvo for­ma­li­sta ko­ji su po­et­ski je­zik,  

 

124

V. Šklov­ski, Ze wspom­ni­eń, War­sza­wa, 1965, str. 114–124. „Slo­vo kao ta­kvo“ na­slov je ma­ni­fe­sta Hleb­nji­ko­va i Kru­čo­ni­ha ko­ji je, ka­ko na­ po­mi­nje Ja­kob­son, na­stao kao re­zul­tat nje­go­vih žuč­nih raz­go­vo­ra s pe­sni­ci­ma o „re­či kao ta­kvoj“ i „zvu­ku kao ta­kvom“ po­čet­kom 1914. go­di­ne, u: R. Ja­kob­ son, My Fu­tu­rist Years, red. B. Jang­feldt, S. Rudy, New York, 1997, str. 17. L. Ja­ku­bin­ski, „O zvu­ci­ma je­zi­ka sti­ha“, u: Po­e­ti­ka ru­skog for­ma­li­zma, Pro­sve­ ta, Be­o­grad, 1970, str. 137, pre­vod: An­drej Ta­ra­sjev. „Ev­ge­ni­je Di­mi­tri­je­vič Po­li­va­nov se, pro­či­tav­ši u mla­do­sti Bra­ću Ka­ra­ma­zo­ ve, op­kla­dio s dru­go­vi­ma u gim­na­zi­ji da će sta­vi­ti ru­ku is­pod vo­za u po­kre­tu i da je ne­će po­vu­ći. Voz mu je ot­ki­nuo le­vu ru­ku. To mu je po­vra­ti­lo ra­zum. Po­čeo je da stu­di­ra. Pr­vo je stu­di­rao ko­rej­ski je­zik, za­tim ki­ne­ski, po­sle to­ga je na­u­čio fi­li­pin­ski je­zik, upo­znao je sve tur­ske je­zi­ke, a zdra­vom ru­kom je u sve an­ke­te upi­si­vao da u ‘pot­pu­no­sti ig­no­ri­še sve što je u do­me­nu bu­tu­kud­ skog je­zi­ka’. A Bu­tu­ku­di su ple­me u Ju­žnoj Afri­ci ko­je do­nju usnu pro­bi­ja šta­ pi­ćem. ‘Ako vam je po­tre­ban bu­tu­kud­ski je­zik, mo­lim da mi se obra­ti­te po­sle tri me­se­ca’ – is­pu­nja­vao je da­lje an­ke­tu.“ U: W. Szkł­ow­ski, „Sł­o­wa uwal­ni­a­ją ści­ś­ni­ę­tą dus­zę (Rzecz o OPO­JAZ-ie)“, Twórczość, 1997, br. 5, str. 72. Književne teorije XX veka

ba­r u pr­vih de­set go­di­na svo­je de­lat­no­sti, ne­pre­sta­no de­fi­ni­sa­li kroz opo­zi­ci­ju sa sva­ko­dnev­nim (prak­tič­nim) je­zi­kom. „Upra­vo ta­da“, se­ćao se mno­go go­di­na ka­sni­je Šklov­ski, „na­met­nu­la nam se ide­ja da raz­li­ku­je­mo po­et­ski od sva­ko­ dnev­nog je­zi­ka ka­ko bi­smo ga iz­dvo­ji­li u po­seb­nu oblast u ko­joj je va­žan čak i po­lo­žaj usa­na kao što je to kod ple­sa gde po­kre­ti mi­ši­ća do­vo­de do uži­va­nja; kod sli­kar­stva, gde gle­da­nje pru­ža sa­tis­fak­ci­ju.“

Po­et­ski je­zik i obi­čan je­zik

For­ma­li­sti su, na­ro­či­to u po­čet­nom pe­ri­o­du, sta­vlja­li glav­ni ak­ ce­nat na fo­net­ski aspe­kt je­zi­ka, po­la­ze­ći od pret­po­stav­ke da „zvu­ci u sti­hu po­sto­je ne­za­vi­sno od bi­lo ka­kvih ve­za sa sli­kom i po­se­du­ju sa­mo­stal­nu je­zič­ku funk­ci­ju“.10 Dru­ga va­žna okol­nost jeste kri­za sim­bo­li­zma ko­ji je za naj­mla­ đe lin­gvi­ste i pe­sni­ke pri­pa­dao sta­roj knji­žev­no­i­sto­rij­skoj epo­hi ne­ sprem­noj za bi­lo ka­kve pro­me­ne, a ko­ju su pred­sta­vlja­li pe­sni­ci kao što su Br­ju­sov, Be­li i Blok. Go­di­ne ■ A RE­A­LI­BUS AD RE­A­LI­O­RA 1910. bi­la je ob­ja­vlje­na stu­di­ja An­ – la­tin­ski iz­raz ko­ji ozna­ča­va me­ dre­ja Be­log pod na­slo­vom Sim­bo­li­ ta­fi­zič­ki pre­la­zak od re­al­nih do zam, što je za­pra­vo po­sled­nja ve­li­ još re­al­ni­jih stva­ri, od­no­sno – naj­ ka knji­ga prav­ca ko­ji je od­la­zio u jed­no­stav­ni­je re­če­no – od ono­ga što je ma­te­ri­jal­no do ono­ga što je proš­lost. Iz pe­ra Osi­pa Man­deljš­ta­ ide­al­no. Ovaj iz­raz, ta­ko­đe, do­bro ma na­sta­je 1913. go­di­ne ma­ni­fest ka­rak­te­ri­še fe­no­me­no­loš­ki i psi­ho­ no­ve po­et­ske ško­le – Svet ak­me­i­ a­na­li­tič­ki prin­cip. zma,11 u ko­jem sim­bo­li­zam bi­va op­tu­žen za is­hi­tren pre­laz a re­a­li­bus (ili od re­či i stva­ri kao ta­kvih) ad re­a­li­o­ra (ili ka ide­ji). Sim­bo­li­sti su se, pi­sao je Man­deljš­tam, lo­še ose­ća­li „u ka­ve­zu sve­ta“ i za­to su be­ža­li iz nje­ga po­mo­ću sim­bo­la.  Ova raz­li­ka di­rekt­no se iz­vo­di iz raz­miš­lja­nja ne­mač­kih ro­man­ti­ča­ra (uglav­ nom No­va­li­sa) kao i fran­cu­skog pe­sni­ka Ste­fa­na Ma­lar­mea ko­ji je u svo­jim Di­vi­ga­ti­ons (1897) is­ti­cao ne­sra­zmer­nost si­ro­vog je­zi­ka „obič­ne re­por­ta­že“ i či­ste po­e­zi­je – ko­ja sa­dr­ži suš­ti­nu stva­ri. S. Mal­larmé, „Kryzys wi­er­sza“, u: Wybór po­e­zji, War­sza­wa, 1980, str. 83–85.  W. Szkł­ow­ski, Sł­o­wa uwal­ni­a­ją ści­ś­ni­ę­tą..., op. cit., str. 72. Va­lja ima­ti na umu da je upra­vo isto ta­ko o po­et­skom je­zi­ku mi­slio Bo­le­slav Leš­mjan ko­ji je u pro­gram­skom ese­ju „Iz raz­miš­lja­nja o po­e­zi­ji“ (1937) raz­li­ko­vao po­et­sku i raz­ i­gra­nu „reč ra­di re­či“ i reč ko­ja kru­ži „na pro­sto­ru te­ku­ćeg ži­vo­ta kao oveš­tao, be­zvu­čan po­jam“. Pogledati: B. Le­ś­mian, Szki­ce li­te­rac­kie, War­sza­wa, 1959. 10 B. Eic­hen­ba­um, „Te­o­ria ‘me­tody for­mal­nej’“, u: Te­o­ria ba­dań li­te­rac­kich za gra­ni­cą. An­to­lo­gia, t. 2: Od pr­ze­ł­o­mu antypozytywistyczne­go do ro­ku 1945, deo 3: Od for­ma­li­zmu do struk­tu­ra­li­zmu, Kraków, 1986, str. 172. 11 V. J. Man­dels­ztam, „Świt ak­me­i­zmu“, u: Sł­o­wo i kul­tu­ra. Szki­ce li­te­rac­kie, War­ sza­wa, 1972. III. Ruski formalizam

125

Kri­za sim­bo­li­zma

Man­deljš­tam pro­tiv sim­bo­li­zma

Sa­mo­stal­na reč

Ru­ski fu­tu­ri­zam

No­va po­e­zi­ja tre­ba da poš­tu­je svet stva­ri, me­đu ko­ji­ma ži­vi čo­vek, i sa­me re­či – nji­ho­vu sa­mo­stal­nu sup­stan­cu. Sim­bo­li­zam je od­la­zio u proš­lost jer je pre­br­zo od­ba­cio sam je­zik i nje­gov zvuč­ni sloj u ime ap­strakt­nih ide­ja. Ka­ko se se­ćao Šklov­ski, „po­e­ti­ka sim­bo­li­sta... na­ sto­ja­la je da se iz po­e­ti­ke tran­sfor­mi­še u uvod u taj­ne na­u­ke“.12 Mla­di pe­sni­ci (uosta­lom, slič­no kao i De Kur­te­ne) bi­li su fa­sci­ni­ra­ni glo­sa­la­ li­ja­ma, mi­stič­kim za­um­nim je­zi­kom i de­či­jim ri­ma­ma u ko­ji­ma su se zvu­ci osa­mo­sta­lji­va­li u od­no­su na go­to­va zna­če­nja a re­či su po­či­nja­ le da vo­de sop­stve­ni ži­vot. „Za­po­ ■ ZA­UM­NI JE­ZIK (= заумь) – če­li smo bit­ku sa sim­bo­li­sti­ma da van­ra­zum­ski je­zik, ve­li­ka fa­sci­na­ bi­smo iz nji­ho­vih ru­ku ote­li po­e­ti­ ci­ja ru­skih for­ma­li­sta i fu­tu­ri­stič­ ku i, oslo­bo­div­ši je od ve­za sa su­b- kih pe­sni­ka. Je­zik pun fo­net­skih jek­tiv­nim este­tič­kim i fi­lo­zof­skim di­so­nan­ci, bez ika­kvog smi­sla, iz sve­tog mr­mlja­nja mi­ te­o­ri­ja­ma, vra­ti­li je na put na­uč­nog iz­ve­den sti­ka, sta­ro­dav­nih glo­sa­li­ja, de­čjih is­tra­ži­va­nja či­nje­ni­ca“ – ta­ko je ko­ raz­bra­ja­li­ca, eti­mo­loš­kih fi­gu­ra. men­ta­ri­sao ovaj pe­riod for­ma­li­stič­ Usme­ren pro­tiv zvuč­ne har­mo­ni­ ke „bu­re i na­po­ra“ Bo­ris Ej­hen­ba­ je (bla­go­zvu­č­je) sim­bo­li­stič­kog te­že­ći ka pra­i­sto­ri­ji ru­skog um.13 Ka­ko se se­ćao Šklov­ski, „ako je­zi­ka, je­zi­ka, za­um­ni je­zik se is­ti­cao da­ je sim­bo­li­zam ri­ječ i umjet­nost va­njem ra­di­kal­ne auto­no­mi­je zvu­ kri­žao s re­li­gi­o­znim su­sta­vi­ma, mi ci­ma i slo­vi­ma. Nje­go­vi maj­sto­ri bi­li su Ve­li­mir Hleb­nji­kov (pri­sta­ smo ri­je­či uzi­ma­li kao zvuk“.14 U toj an­ti­sim­bo­li­stič­koj at­mos­ li­ca sa­mo­vi­te re­či „iz­van obič­no­ sti i ži­vot­nih po­tre­ba“) i Alek­sej fe­ri kad se „sta­ro ru­ši­lo“,15 oko 1910. Kru­čo­nih (ko­ji je iz­mi­slio na­ziv go­di­ne (pre­lom­ne za na­sta­nak ev- 1913. go­di­ne). U Petrogradu je rop­ske sa­vre­me­ne umet­no­sti) po­če­ 1913. po­sta­vlje­na pr­va ope­ra Po­ li su da se ja­vlja­ju ru­ski ku­bo-fu­tu­ri­ be­da nad sun­cem, sa „za­um­nim“ tek­stom Kru­čo­ni­ha i ko­sti­mi­ma sti (iz­me­đu osta­lih Da­vid Bur­ljuk i Ka­zi­mi­ra Ma­lje­vi­ča. Pr­vi te­o­rij­ Ve­li­mir Hleb­nji­kov), a u Pe­trogradu ski istup o za­um­nom je­zi­ku bi­lo i Mo­skvi se di­sku­to­va­lo o ku­bi­ je pre­da­va­nje Vik­to­ra Šklov­skog, zmu,16 a iz­la­ga­na su i Pi­ka­so­va de­ ob­ja­vlje­no kao pr­vi tom zbir­ke ra­ do­va Opo­ja­za (1916). Kon­cep­ci­ja la. Kad je u Tre­tja­kov­skoj ga­le­ri­ji za­um­nog je­zi­ka bli­ska je sa­vre­me­ ise­če­na Rje­pi­no­va isto­rij­ska sli­ka, noj kon­kret­noj po­e­zi­ji. Ka­ko je za to su op­tu­že­ni upra­vo fu­tu­ri­sti pi­sao Ej­hen­ba­um, za­um­ni je­zik je ko­ji su na knji­žev­nim ve­če­ri­ma bo­ bio „eks­pe­ri­men­tal­no ogo­lja­va­nje ji­li svo­ja li­ca i po­li­va­li go­ste ča­jem. auto­te­lič­no­sti“. 12 W. Szkł­ow­ski, Ze wspom­ni­eń, op. cit., str. 139. 13 B. Eic­hen­ba­um, „Te­o­ria ‘me­tody for­mal­nej’“, op. cit., str. 168. 14 V. B. Šklov­ski, Us­kr­nu­će ri­je­či, Stvar­nost, Za­greb, 1969, str. 153, pre­vod: Ju­raj Ba­de­nic­ki. 15 V. Škl­ov­ski, op. cit., str. 125. 16 Sna­žno je od­jek­nu­lo tu­ma­če­nje ku­bi­stič­kog ma­ni­fe­sta Du cu­bi­sme, Glaj­ze­sa i Me­cin­ge­ra (1912).

126

Književne teorije XX veka

U Mo­skvi 1912. go­di­ne iz­la­zi Ša­ mar dobrom uku­su, zbir­ka pe­sa­ma Hleb­nji­ko­va, Bur­lju­ka, Kru­čo­ni­ha, Ma­ja­kov­skog, za­jed­no s re­vo­lu­ci­ o­nar­nim ma­ni­fe­stom i Bur­lju­ko­ vim tek­stom o ku­bi­zmu u ko­jem je na­gla­ša­vao da je „još odav­no po­zna­to da ni­je va­žno šta, već ka­ ko, što zna­či ko­ji su prin­ci­pi vo­di­li sli­ka­ra u stva­ra­nju ovog ili ne­kog * Artyści o sztu­ce. Od Van Gog­ha do Pi­ dru­gog de­la!“.17 Ono što je po­ve­zi­ cas­sa, War­sza­wa, 1969, str. 70. va­lo na­stu­pe umet­ni­ka i sti­ho­ve fu­tu­ri­sta bi­la je ve­ra u auto­no­m i­ju u me t­ ni č­kog ma­te­r i­j a­ l a: bo­je­ne po­vr­ši­ne i li­ni­je u sli­kar­stvu, sa­mo­vi­ta reč (ter­min Hleb­nji­ko­ va), „sa­mo­rod­na, sa­mo­do­volj­na reč“18 u po­e­zi­ji. Me­đu­tim, kad je u ja­nu­a­ru 1914. go­di­ne u Ru­si­ju do­šao tvo­rac ita­li­jan­skog fu­tu­ri­zma Ma­ri­ne­ti, Ru­si su shva­ti­li da nje­go­ve „re­či na slo­bo­di“ (slič­no kao i ma­ni­fe­sti ko­je je ob­ja­vlji­vao) ima­ju pre­na­gla­šen po­li­tič­ki pod­tekst i da su oni još dav­no proš­li kroz fa­zu oslo­ba­đa­nja je­zi­ka od pri­nu­de pred­sta­vlja­nja.19 ■ OSA­MO­STA­LJI­VA­NJE I OSLO­ BA­ĐA­NJE ma­te­ri­jal­nog slo­ja de­la od aneg­do­te, bio je naj­va­žni­ji po­ tez no­ve umet­no­sti. Mo­ris De­ni je pi­sao još 1890. go­di­ne: „Tre­ba za­pam­ti­ti da je sli­ka, pre ne­go što po­sta­ne konj u bi­ci, na­ga že­na ili bi­lo ko­ji dru­gi do­ga­đaj, pre sve­ga rav­na po­vr­ši­na pre­kri­ve­na bo­ja­ma od­re­đe­nog po­ret­ka“ De­fi­ni­ci­ja neo­ tra­di­ci­o­na­li­zma.*

Per­cep­ci­ja, je­zik, stvar­nost Re­zi­mi­ra­ju­ći de­lo­va­nje for­ma­li­sta, Bo­ris Ej­hen­ba­um je tač­no na­pi­sao da je nji­ho­va te­o­ri­ja bi­la usme­re­na ka „opštoj te­o­ri­ji umet­no­sti“,20 što je bi­lo po­ve­za­no s kri­zom ide­a­li­stič­ ke este­ti­ke (ko­ja je – po ugle­du na He­ge­la – tre­ti­ra­la sli­ke kao čul­no ote­lo­vlje­nje ide­je), i s kri­zom sim­ bo­li­stič­ke umet­no­sti (rav­no­duš­ne pre­ma ma­te­ri­jal­noj vred­no­sti de­la).

■ TE­O­RI­JA KNJI­ŽEV­NO­STI / TE­O­RI­JA UMET­NO­STI – te­ze for­ ma­li­sta bi­le su du­bo­ko uko­re­nje­ne u fu­tu­ri­stič­koj po­et­skoj prak­si i u di­sku­si­ja­ma o sa­vre­me­nom sli­kar­ stvu. Evo tri iz­vo­da iz ta­daš­njih ma­ ni­fe­sta: „Sli­ka ima smi­sao po­sto­ja­ nja sa­ma po se­bi. [...] Ne­ka niš­ta ne po­dra­ža­va i ne­ka bez us­te­za­nja po­ ka­zu­je svoj smi­sao po­sto­ja­nja!“ →

17 D. Bur­luk, „Ku­bizm“, u: A. Tu­row­ski, Mi­ędzy sztu­ką a ko­mu­ną. Teksty awan­ gardy rosyjki­ej 1910–1923, Kraków, 1998, str. 68. 18 V. R. Ja­kob­son, Ve­li­mir Hleb­nji­kov, u: Po­e­ti­ka ru­skog for­ma­li­zma, op. cit., str. 100. 19 O Ma­ri­ne­ti­je­vom bo­rav­ku u Ru­si­ji i di­sku­si­ja­ma s njim pogledati u: B. Liw­ szyc, Półtoraoki str­ze­lec, War­sza­wa, 1995, str. 141–172. Neš­to dru­ga­či­je o to­ me pi­še Ja­kob­son, u: R. Ja­kob­son, My Fu­tu­rist Years, op. cit., str. 20–22. 20 B. Eic­hen­ba­um, Te­o­ria „me­tody for­mal­nej“, op. cit., str. 167. III. Ruski formalizam

127

Auto­no­mi­ja umet­no­sti

Iz­van pri­nu­de pred­sta­vlja­nja

Uskrsnuće re­či Šklov­skog

Eko­no­mi­ja je­zi­ka

Knji­žev­nost kao prošireno opažanje svijeta

Ova­kav ka­rak­ter ima­li su pr­vi na­ → stu­pi for­ma­li­sta: Uskrsnuće re­či Vik­ (A. Gla­jcez, J. Me­cin­ger, Du cu­bi­ to­ra Šklov­skog i esej o fu­tu­ri­zmu sme, 1912). „Pri­bli­ža­va­mo se pot­ pu­no no­voj umet­no­sti ko­ja će, u Ro­ma­na Ja­kob­so­na. od­no­su na do sa­da nam po­zna­to Dva­de­se­tjed­no­go­diš­nji Šklov­ sli­kar­stvo, bi­ti isto što i mu­zi­ka ski je ob­ja­vio svo­ju ras­pra­vu kao u od­no­su na knji­žev­nost. Bi­će to po­seb­nu bro­šu­ru u Pe­trogradu či­sto sli­kar­stvo, isto kao što je i 1914. go­di­ne. Ima­la je di­jag­no­stič­ mu­zi­ka či­sta knji­žev­nost“ (G. Apo­ ki i pro­gram­ski ka­rak­ter. „Sa­da li­ner, Ku­bi­zam, 1912). „Sli­kar­stvo je sa­mo­do­volj­no, ima sop­stve­ne su ri­je­či mr­tve, i je­zik je na­lik na for­me, bo­je i zvuč­nost“ (M. La­ri­o­ gro­blje.“21 Smrt re­či po­ve­zu­je se sa nov, Pro­me­nizam, 1913). auto­ma­ti­za­ci­jom nje­nog opa­ža­nja i gu­bit­kom mo­guć­no­sti nje­nog čul­nog do­ži­vlja­va­nja. Na taj na­čin, Šklov­ski u raz­ma­tra­nje o je­zi­ku uvo­di ka­te­go­ri­je per­cep­ci­je i eko­no­ mi­je. Reč je sa­gle­da­va­na dvo­ja­ko: bi­lo kao iz­li­za­ni kli­še ko­ji u sva­ko­ dnev­noj raz­me­ni gu­bi auto­nom­nu vred­nost i pre­po­zna­tlji­va je sa­mo kao kon­ven­ci­o­nal­ni znak22 ili kao sa­mo­stal­na reč ko­ja se sa­gle­da­va i do­ži­vlja­va za­seb­no, za­hva­lju­ju­ći svo­joj „ma­te­ri­jal­noj ne­ko­ri­sto­lju­ bi­vo­sti“ ko­ja je is­klju­ču­je iz ko­mu­ni­ka­ci­o­nog op­ti­ca­ja. Po­et­ska reč gu­bi svo­ju pro­zir­nost i mo­že se vi­de­ti: ovo je te­za Šklov­skog ko­ja je bli­ska ta­daš­njim umet­nič­kim ma­ni­fe­sti­ma. Kao što je sli­ka de­fi­ni­sa­ na ras­po­re­dom obo­je­nih po­vr­ši­na, li­ni­jâ i fak­tu­rom ko­ja se mo­že čul­no ose­ti­ti, ta­ko se i po­et­sko de­lo po­či­nje tre­ti­ra­ti kao ras­po­red re­či „za ko­je se ra­ču­na da će bi­ti vi­đe­ne“.23 Na taj na­čin Šklov­ski vi­di po­e­ zi­ju kao „pro­ši­re­no opa­ža­nje svi­je­ta“.24 Auto­nom­na reč se ne odva­ja, ka­ko bi se to mo­glo uči­ni­ti, od stvar­no­sti već, za­hva­lju­ju­ći svo­joj ino­va­tiv­no­sti, omo­gu­ća­va da se ona po­no­vo vi­di. Stvar­nost vi­đe­na po­mo­ću ru­tin­ske re­či i sa­ma je otvr­dla i sta­tič­na, dok stvar­nost ko­ja se is­tra­žu­je – ka­ko je u isto vre­me go­vo­rio Bo­le­slav Leš­mjan – pred­ sta­vlja „ras­pe­va­nu i za­no­snu mi­sao“25 i ta­da po­či­nje da oži­vlja­va. Po­e­zi­ja je, da­kle, ta­kva upo­tre­ba je­zi­ka ko­ja omo­gu­ća­va da se ob­ no­v i v i­ đ e­ nj e s ve­t a i za­to te­o­ri­ja po­et­skog je­zi­ka ima par ex­cel­len­ ce este­tič­ki ka­rak­ter, iako je este­ti­ka po svom pri­mar­nom zna­če­nju 21 V. B. Šklov­ski, Us­kr­snu­će ri­je­či, op. cit., str. 13. 22 Ovo je još u Ve­se­loj na­u­ci (1886) pri­me­tio Ni­če: „Sve što do­đe do sve­sti, po­sta­je plit­ko, raz­vod­nje­no, pri­lič­no glu­po, po­vrš­no, po­sta­je znak, znak za ori­jen­ta­ci­ju sta­da; ... za sva­ko osveš­ći­va­nje ve­zu­je se ve­li­ka, suš­tin­ska is­kva­re­ nost, la­ži­ra­nje, po­jed­no­sta­vlji­va­nje i uopšta­va­nje.“ U: F. Niče, Vesela nauka, Beograd, 1989, str. 245, prevod: Milan Tabaković. 23 V. B. Šklov­ski, Uskrsnuće rije­či, op. cit., str. 54. 24 Ibid., str. 153. 25 B. Le­ś­mian, „Rytm ja­ko świ­a­to­po­gląd“ (1910), u: Szki­ce li­te­rac­kie, op. cit., str. 67.

128

Književne teorije XX veka

na­u­ka o čul­nom is­ku­stvu. Slič­no je pi­sao Ro­man Ja­kob­son o sli­kar­ stvu u ese­ju Fu­tu­ri­zam (ob­ja­vlje­nom u Mo­skvi 1919. go­di­ne): „Za­hva­ lju­ju­ći umno­ža­va­nju, opa­ža­nje pod­le­že me­ha­ni­zo­va­nju: pred­me­ti ko­ ji se ne opa­ža­ju pri­hva­ta­ni su na po­ve­re­nje. Sli­kar­stvo se bo­ri pro­tiv auto­ma­ti­za­ci­je per­cep­ci­je“,26 a sa­mim tim pro­tiv sta­tič­no­sti sve­ta po­ sma­tra­nog s jed­ne tač­ke gle­diš­ta. Ni­je slu­čaj­no što je mla­di Ja­kob­son bio isto­vre­me­no fa­sci­ni­ran opštom te­o­ri­jom re­la­ti­vnosti i ku­bi­zmom, i ni­je slu­čaj­no što po­sled­nju re­če­ni­cu ese­ja o fu­tu­ri­zmu za­vr­ša­va od­ ličnom eko­nom­skom me­ta­fo­rom. Kri­ti­čar ko­ji, dok po­sma­tra avan­ gard­nu sli­ku, po­sta­vlja se­bi pi­ta­nje: „šta ovo zna­či?“ i od­go­va­ra – „ne raz­u­mem“, pod­se­ća na ne­ko­ga ko bi­ra pa­pir­ni no­vac ume­sto zla­ta: va­ lu­ta s njoj pri­pi­sa­nom kon­ven­ci­o­nal­nom vred­noš­ću či­ni mu se vi­še „knji­žev­nom“.27 Upra­vo je – do­ka­zu­ju Šklov­ski i Ja­kob­son – sa­svim su­prot­no: po­e­zi­ja pod­se­ća na zla­to, jer po­se­du­ju­ći sa­mo­svoj­nu vred­ nost ni­je kon­ven­ci­o­nal­na upo­tre­ba je­zi­ka ko­ji se la­ko mo­že za­me­ni­ti za opšta zna­če­nja. Pod­se­ća i na na­o­ča­re ko­je iz­no­va po­ka­zu­ju svet. Ova­kvo re­zo­no­va­nje bi­lo je u osno­vi pro­gram­skog tek­sta Vik­to­ra Šklov­skog iz 1919. go­di­ne – „Umet­nost kao po­stu­pak“. Po­e­zi­ja ili „ote­žan go­vor“, ka­ ■ ONE­O­BI­ČA­VA­NJE ILI ZA­ ko je u tom tek­stu de­fi­ni­še Šklov­ ČUD­NOST (rus. остранение) ski, ili „go­vor-kon­struk­ci­ja“, one­o­ – re­zul­tat pri­me­ne po­stup­ka. Pre­ bi­ča­va na­še vi­đe­nje sve­ta (upra­vo ma Šklov­skom, „cilj umet­no­sti se na to­me za­sni­va po­stu­pak one­ je da se ose­ća­nje stva­ri dâ u ob­li­ ku vi­đe­nja a ne pre­po­zna­va­nja; o­bi­ča­va­nja, остранение28). U ve­zi umet­nič­ki po­stu­pak je po­stu­pak s tim, auto­no­mi­ja po­et­skog je­zi­ka, one­o­bi­ča­va­nja (остранение) stva­ ne­sum­nji­vi pro­na­la­zak for­ma­li­sta, ri, po­stu­pak ote­ža­ne for­me ko­ji ne ozna­ča­va, ka­ko bi mo­glo iz­gle­ po­ten­ci­ra teš­ko­će i vre­me tra­ja­nja da­ti, ra­di­kal­no raz­dva­ja­nje re­či per­cep­ci­je“ (Umet­nost kao po­stu­ od stva­ri već no­vo vi­đe­nje sve­ta pak, 1919). Za­da­tak umet­no­sti je one­o­bi­ča­va­nje na­še per­cep­ci­je po­mo­ću no­ve re­či. Sta­vlja­ju­ći ak­ce­ stvar­no­sti re­me­će­njem nje­nog ru­ nat na pro­ces per­cep­tiv­nog stva­ra­ tin­skog, auto­ma­ti­zo­va­nog toka. nja, a ne po­sma­tra­nja ono­ga što je → 26 R. Ja­kob­son, „Fu­tu­ri­zam“ (1919), u: My Fu­tu­rist Years, op. cit., str. 150. 27 Slič­no je o je­zi­ku pi­sao i Hleb­nji­kov, uka­zu­ju­ći na po­pu­lar­nu eko­no­mi­ju prak­ tič­nog je­zi­ka: „Da­nas su re­či, pro­ne­ve­riv­ši sop­stve­nu proš­lost, ... kao ka­rak­te­ri­ sti­čan pla­te­žni zvuk za rob­nu raz­me­nu me­đu ra­zu­mi­ma po­de­li­le vi­še­je­zič­no čo­ve­čan­stvo na ta­bo­re ca­rin­skog ra­ta, na mnoš­tvo tr­žiš­ta re­či iz­van ko­je ne po­ sto­ji pro­met da­tog je­zi­ka.“ V. Hleb­nji­kov, „Ma­lar­ze świ­a­ta“ (1919), u: Rybak nad mor­zem śmi­er­ci. Wi­er­sze i teksty 1917–1922, War­sza­wa, 2005, str. 63. 28 Reč „остранение“ je slu­ča­jan neo­lo­gi­zam Šklov­skog. „Već da­nas mo­gu da pri­znam da sam pra­vio gra­ma­tič­ke greš­ke i da sam na­pi­sao sa­mo jed­no ‘n’. Tre­ba da bu­de странный [stran]“, u: W. Szkł­ow­ski, Sł­o­wa uwal­ni­a­ją ści­ś­ni­ę­tą dus­zę..., op. cit., str. 73. III. Ruski formalizam

129

Ja­kob­son o fu­tu­ri­stič­kom sli­kar­stvu

Kon­ven­ci­o­nal­na vred­nost umet­no­sti

Po­e­zi­ja kao ote­žan go­vor

Ener­ge­ia / er­gon

Sa­dr­ži­na i for­ma

već stvo­re­no, Šklov­ski se po­zi­vao → na raz­li­ku iz­me­đu ener­ge­ia (stva­ra­ Ana­log­nu scen­sku kon­cep­ci­ju stvo­rio je Ber­told Breht, od­re­đu­ju­ nje re­či) / er­gon (pro­iz­vod re­či),29 ći je kao „re­zul­tat stra­no­sti“ (Ver­ po­pu­lar­nu u ne­mač­kom ro­man­ti­ frem­dung­sef­fekt). Tre­ba skre­nu­ti zmu. Za­da­tak umet­no­sti jeste raz­bi­ pa­žnju i na te­o­ri­ju „je­zo­vi­to­sti“ ja­nje ru­tin­ske per­cep­ci­je stvar­no­sti (Un­he­i­mlic­hke­it) u ko­joj je Frojd i uvo­đe­nje u naš ži­vot, za­hva­lju­ju­ći – de­fi­ni­šu­ći je kao „po­vra­tak po­ – opi­si­vao na­ru­ša­va­nje no­vim for­ma­ma, „efek­ta stra­no­sti“ ti­snu­tog“ per­cep­tiv­ne oči­gled­no­sti kroz na­ (ka­ko bi to re­kao Breht) ili ose­ća­ gli upad u po­lje sve­sti ono­ga če­ga nja „ono­ga što je je­zo­vi­to“ (pre­ma je ra­zum­no Ja že­le­lo da se re­ši. Froj­do­voj de­fi­ni­ci­ji). For­ma, da­kle, ni­je spo­ljaš­nji or­na­ment ili – ka­ko je pi­sao Žir­mun­ski – „zveč­ka, ko­ja mo­že po­sto­ja­ti ali i ne mo­ra“,30 već nu­žan uslov ob­no­vlje­nog is­ku­stva sve­ta. Za­to raz­li­ko­va­nje sa­dr­ži­ne i for­me, isto kao i sve­ta i nje­go­ve per­cep­ci­je, ne­ma ni­ka­kvog smi­sla, jer svet za ono­ga ko­ji ga opa­ža, ima smi­sla sa­mo on­da kad je po­sma­tran, dok sa­dr­ži­na ima smi­sla sa­mo kad po­se­du­je od­re­đe­nu for­mu. Kao što se vi­di, for­ma­ li­stič­ka te­o­ri­ja knji­žev­no­sti ima znat­no ši­ri ras­pon ne­go što je sa­mo de­fi­ni­sa­nje oso­bi­na po­et­skog je­zi­ka i sa­vr­še­no se ukla­pa u sa­vre­me­ ne po­ku­ša­je pre­vla­da­va­nja iner­ci­je gra­đan­ske kul­tu­re oko­re­le u ste­ re­o­tip­noj sli­ci sve­ta. Za­to su for­ma­li­sti ta­ko ra­do po­zdra­vi­li re­vo­lu­ci­ ju u Ru­si­ji (jer je pred­sta­vlja­la ras­cep u gra­đan­skom po­ret­ku sve­ta), ali su je – ta­ko­đe, iz istog raz­lo­ga – ka­sni­je sna­žno kri­ti­ko­va­li nje­ni do­bro­či­ni­te­lji (jer nji­ho­va di­na­mič­na vi­zi­ja je­zi­ka ni­je od­go­va­ra­la so­vjet­skoj no­men­kla­tu­ri).

Esen­ci­ja i isto­ri­ja Pred­met te­o­ri­je knji­žev­no­sti

For­ma­li­sti ne bi mo­gli da pro­na­đu te­o­ri­ju knji­žev­no­sti da ni­su pro­ naš­li njen po­se­ban pred­met. Isto kao De Kur­te­ne, ko­ji se ču­dio re­ či­ma „ko­je su tre­nu­tak ra­ni­je pred njim ot­kri­le svo­ju suš­ti­nu“,31 i for­ma­li­sti su, na­ro­či­to u po­čet­nom pe­ri­o­du svog de­lo­va­nja, bi­li fa­sci­ni­ra­ni esen­ci­jom je­zi­ka, onim što on sam po se­bi je­ste32 bez ob­zi­ra 29 Ka­ko je pi­sao Šklov­ski, „umet­nost je na­čin da se do­ži­vi pro­ces stva­ra­nja stva­ ri, dok ono što je u umet­no­sti stvo­re­no od se­kun­dar­nog je zna­ča­ja“, „Umet­ nost kao po­stu­pak“, u: Po­e­ti­ka ru­skog for­ma­li­zma, op. cit., str. 86. 30 V. Žir­mun­ski, „Za­da­ci po­e­ti­ke“, u: Po­e­ti­ka ru­skog for­ma­li­zma, op. cit., str. 316. 31 W. Szkł­ow­ski, Ze wspom­ni­eń, op. cit., str. 116. 32 Ov­de se vi­di te­sna po­ve­za­nost iz­me­đu for­ma­li­zma i fe­no­me­no­lo­gi­je. O uti­ca­ ju Hu­ser­la na for­ma­li­ste, a na­ro­či­to na Ja­kob­so­na, po­gle­da­ti u: E. Ho­len­stein, Ro­man Ja­kob­sons phänomenologischer Struk­tu­ra­li­smus, Frank­furt, 1975.

130

Književne teorije XX veka

na druš­tve­ne i kul­tur­ne im­pli­ka­ci­je. Ako, da­kle, po­sto­ji suš­ti­na je­ zi­ka, on­da, poš­to je knji­žev­nost je­zič­ka či­nje­ni­ca, ona ta­ko­đe mo­ra ima­ti svo­ju suš­ti­nu. Ovu suš­ti­nu su na­zva­li li­te­rar­noš­ću. Ta­ko ju je pr­vi put de­fi­ni­sao Ja­kob­son u knji­zi O naj­no­vi­joj ru­skoj po­e­zi­ji ko­ja je tre­ba­lo da bu­de uvod u po­e­zi­ju Ve­li­mi­ra Hleb­nji­ko­va.

Li­te­rar­nost

„Na taj na­čin pred­met na­u­ke o li­te­ra­tu­ri ni­je li­te­ra­tu­ra ne­go ‘li­te­rar­nost’, tj. ono što či­ni da­to de­lo li­te­rar­nim de­lom. Me­ đu­tim, do­sad su se isto­ri­ča­ri knji­žev­no­sti uglav­nom iden­ti­fi­ ko­va­li s po­li­ci­jom ko­ja, ima­ju­ći za­da­tak da uhap­si od­re­đe­nu lič­nost, za sva­ki slu­čaj pri­ve­de i sve ko­je bi za­te­kla u sta­nu, pa i one što bi slu­čaj­no pro­la­zi­li uli­com. Ta­ko je i isto­ri­ča­ri­ ma knji­žev­no­sti sve do­bro doš­lo: ži­vot, psi­ho­lo­gi­ja, po­li­ti­ka, fi­lo­zo­fi­ja. Ume­sto na­u­ke o li­te­ra­tu­ri stva­rao se kon­glo­me­rat gru­bih di­sci­pli­na.“33 ■ PO­STU­PAK (rus. приëм) – u te­o­ri­ji Šklov­skog for­mal­ni za­hvat ko­ji se za­sni­va na ote­ža­va­nju i pro­du­ža­va­nju vre­me­na per­cep­ci­ je. Ume­sto raz­li­ko­va­nja sa­dr­ži­ne i for­me, for­ma­li­sti su ko­ri­sti­li raz­ li­ko­va­nje ma­te­ri­ja­la od po­stup­ka. Ma­te­ri­jal je sve ono oda­kle umet­ nik cr­pe: či­nje­ni­ce iz ži­vo­ta, ide­je, knji­žev­ne kon­ven­ci­je. Po­stu­pak je este­tič­ki prin­cip ko­ji pre­tva­ra ma­ te­ri­jal u umet­nič­ko de­lo. Za­hva­ lju­ju­ći po­stup­ci­ma na­sta­je efe­kat je­zo­vi­to­sti (de­fa­mi­li­ja­ri­za­ci­je) ko­ji iza­zi­va po­re­me­ća­je u ru­tin­skom sa­gle­da­va­nju stvar­no­sti pred­sta­vlje­ne u umet­nič­kom de­lu. Po­stu­ pak osve­ža­va naš po­gled na svet.

Šta je, u stva­ri, ova li­te­rar­nost – esen­ci­ja knji­žev­no­sti? Nje­na osnov­na ka­rak­te­ri­sti­ka je, da­kle, po­ stu­pak (rus. приëм, engl. de­vi­ce, fr. procédé) ili ta­kva „usme­re­nost na iz­raz“34 ko­ja li­ša­va is­kaz se­man­tič­ ke i zvuč­ne ne­u­tral­no­sti i na­ru­ša­va ru­tin­sku per­cep­ci­ju. Za de­fi­ni­ci­ju po­e­zi­je Ja­kob­son ko­ri­sti ka­te­go­ri­ju уста­нов­ка (usme­re­nost), ko­ja je ru­ska ko­pi­ja ne­mač­ke re­či Ein­stel­ lung,35 na­su­prot Dar­stel­lung ili pred­ sta­vi. Po­e­zi­ja ne pred­sta­vlja stvar­ nost, ali je usme­re­ na na nju ili je pre­kom­p o­nu­j e, što zna­či da po­et­ska for­ma ni­je se­kun­dar­na

33 R. Ja­kob­son, Velimir Hleb­nji­kov, u: Po­e­ti­ka ru­skog for­ma­li­zma, op. cit., str. 102. Greš­kom je na­pi­sa­no Vik­tor ume­sto Ve­li­mir Hleb­nji­kov u na­slo­vu tek­sta (prim. pre­v.). 34 Ro­man Ja­kob­son de­fi­ni­še po­e­zi­ju kao „wyskazywa­ni­je s usta­now­koj na wyra­że­ ni­je“. To do­slov­no zna­či „iz­jaš­nja­va­nje sa usme­re­noš­ću na iz­raz“. Ro­man Ja­kob­ son, Ve­li­mir Hleb­nji­kov, u: Po­e­ti­ka ru­skog for­ma­li­zma, op. cit., str. 101. Ja­kob­so­ na ver­no pra­ti Bo­ris To­ma­šev­ski u svo­joj Te­o­ri­ji kji­žev­no­sti (1925), go­vo­re­ći o „usme­re­no­sti na iz­raz [ko­ji] po­pri­ma auto­nom­nu vred­nost“, u: B. To­mašev­ski, Te­ori­ja književnosti. Poetika, Beograd, 1972, str. 8, prevod: Nana Bogdanović. 35 Pre­ma Ja­kob­so­nu, reč „usme­re­nost“ od­go­va­ra ne­mač­kom Ein­stel­lung ko­je po­ti­če iz Hu­ser­lo­vog reč­ni­ka. O usme­re­no­sti je pi­sao i Ej­hen­ba­um u ras­pra­vi „Te­o­ri­ja for­mal­ne me­to­de“. III. Ruski formalizam

131

Ja­kob­so­no­va ka­te­go­ri­ja usme­re­no­sti

Vi­še­stru­kost stvar­no­sti

Tekst i isto­ri­ja

Prin­cip in­tert­ ek­stu­al­no­sti

u od­no­su na nju (kao u tra­di­ci­o­nal­nom shva­ta­nju for­me ko­jom se za­o­de­va sa­dr­ži­na), već je na raz­li­či­te na­či­ne kon­sti­tu­i­še, isto kao što po­sma­tra­nje s ra­znih ta­ča­ka gle­diš­ta po­ka­zu­je raz­li­či­te aspek­te stvar­no­sti.36 Stvar­nost ne­ma je­dan ob­lik ko­ji zah­te­va jed­nu for­mu. Obr­nu­to je: po­sto­je raz­li­či­ti knji­žev­ni po­stup­ci ko­ji po­ka­zu­ju dru­ ga­či­ja ob­lič­ja sve­ta. Na taj na­čin ka­te­go­ri­ja po­stup­ka ko­ji de­a­u­to­ma­ ti­zu­je per­cep­ci­ju stva­ri čvr­sto po­ve­zu­je je­zik i stvar­nost či­ne­ći da stva­ri pred­sta­vlje­ne u je­zi­ku bi­va­ju „ja­če ose­ća­ne“.37 Ta­ko, čvr­sta po­ve­ ■ MO­TI­VA­CI­JA (rus. мотиza­nost stvar­no­sti i je­zi­ka ta­ko­đe вировка) – kon­struk­tiv­ni prin­cip pre­o­bli­ku­je pri­ro­du stvar­no­sti ko­ja knji­žev­nog de­la ko­ji us­po­sta­vlja od­nos iz­me­đu ma­te­ri­ja­la i po­stup­ do­bi­ja oso­bi­ne „onog ko­ji go­vo­ri“: ka. Mo­ti­va­ci­ja je „si­stem po­stu­pa­ stvar­no je sa­mo ono što je iz­re­če­ ka ko­ji či­ni ve­ro­vat­nim uvo­đe­nje no, dok ono što se ne mo­že iz­re­ći po­je­di­nih mo­ti­va i nji­ho­vih kom­ plek­sa“ (B. To­ma­šev­ski). Po­sto­ji po­sta­je ne­stvar­no. Po­stu­pak ta­ko­đe po­ve­zu­je kom­p o­zi­ci­o­na mo­ti­va­ci­ja, ko­ se za­sni­va na eko­no­mič­no­sti tekst i isto­ri­ju, na­ro­či­to u dru­goj fa­ ja i oprav­da­no­sti upo­tre­blje­nih po­ zi raz­vo­ja for­mal­ne me­to­de, jer, ka­ stu­pa­ka, kao i umet­ ni č­ka mo­ ko je još 1921. go­di­ne u ras­pra­vi o ti­va­ci­ja, ko­ja se za­sni­va na one­o­ Hleb­nji­ko­vu tvr­dio Ja­kob­son, „sva­ bi­ča­va­nju. Kad se kom­po­zi­ci­o­na ki ele­me­nat sa­vre­me­nog pe­snič­kog mo­ti­va­ci­ja po­ti­sne ili eli­mi­ni­še, u je­zi­ka“ iz­van kon­fron­ta­ci­je s prak­ pr­vi plan iz­bi­ja umet­nič­ka mo­ti­ va­ci­ja i do­la­zi do ogo­lja­va­nja kon­ tič­nim je­zi­kom u okvi­ru ko­jeg ga struk­ci­je de­la, kao u slu­ča­ju auto­ ras­po­zna­je­mo upra­vo kao po­et­ski te­mat­skih de­la. Pre­ma fran­cu­skim mo­ra­mo po­zi­ci­o­ni­ra­ti i u od­no­su struk­tu­ra­li­sti­ma, mo­ti­va­ci­ja je ob­ na tra­di­ci­ju. Po svo­joj suš­ti­ni, dru­ lik osva­ja­nja (na­tu­ra­li­za­ci­je) ili ve­ gu fa­zu raz­vo­ja for­ma­li­stič­ke te­o­ri­ ri­fi­ka­ci­je tek­sta koju čini či­ta­lac. je knji­žev­no­sti, kad ona ni­je to­li­ko de­fi­ni­sa­na po­mo­ću opo­zi­ci­je u od­no­su na prak­tič­ni je­zik ko­li­ko kao „di­na­mič­ka go­vor­na kon­struk­ci­ja“,38 pred­sta­vlja pr­vu for­mu­la­ ci­ju prin­ci­pa in­ter­tek­stu­al­no­sti u oba po­zna­ta nam vi­da: kao na­či­na po­sto­ja­nja tek­sto­va i na­či­na nji­ho­vog sa­zna­va­nja. U pr­vom slu­ča­ju – ovu te­zu je ja­sno for­mu­li­sao Ju­rij Ti­nja­nov u knji­zi iz 1927. go­ di­ne Ar­ha­i­sti i no­va­to­ri – knji­žev­nost je, uosta­lom, slič­no sva­kom po­je­di­nač­nom tek­stu, shva­će­na kao s i­stem de­fi­ni­san po­moću unu­ traš­njih od­no­sa sa­stav­nih ele­me­na­ta (ko­je je Ti­nja­nov zvao „ko­re­la­ ci­ja“). Za­to je ne­mo­gu­ća ne sa­mo pot­pu­na auto­no­mi­ja knji­žev­nog 36 Za­to je Šklov­ski go­vo­rio o to­me ka­ko su ta­daš­nji pe­sni­ci (Hleb­nji­kov, Ma­ ja­kov­ski, Ka­menj­ski) „stva­ra­li neo­če­ki­va­ne sli­ke, iz­ne­na­đu­ju­ći zvu­kov­nom stra­nom stva­ri“, u: V. B. Šklov­ski, Us­kr­snu­će ri­je­či, op. cit., str. 153. 37 Ibid., str. 130. 38 J. Ti­nja­nov, „Knji­žev­na či­nje­ni­ca“, u: Po­e­ti­ka ru­skog for­ma­li­zma, op. cit., str. 274.

132

Književne teorije XX veka

tek­sta (jer sva­ki tekst upu­ću­je na dru­ge tek­sto­ve u okvi­ru istog tog si­ste­ma) ne­go ni nje­na ima­nent­na ana­li­za (jer se knji­žev­ni tekst na­ la­zi u mno­gim si­ste­mi­ma isto­vre­me­no). Naj­bo­lji pri­mer for­mu­la­ci­je in­ter­tek­stu­al­nih te­za jesu is­tra­ži­va­ nja pa­ro­di­je Ju­ri­ja Ti­nja­no­va si­ste­ma­ti­zo­va­na u nje­go­vom po­sled­ njem ra­du na­zva­nom O pa­ro­di­ji (1929).39 Poš­to tra­di­ci­ja, shva­će­na kao di­na­mič­ki si­stem žan­ro­va, pod­le­že evo­lu­tiv­nim pro­me­na­ma pro­na­la­že­njem no­vih for­mi i „ko­riš­će­njem sta­rih for­mi u no­voj funk­ci­ji“, a pa­ro­di­ja je de­fi­ni­sa­na ■ KA­NO­NI­ZA­CI­JA ŽAN­RO­VA kao po­dra­ža­va­nje tek­sta po­ve­za­ – ka­te­go­ri­ja ko­ju je uveo Šklov­ski. no s pro­me­nom nje­go­ve funk­ci­je, Ozna­ča­va­la je po­me­ra­nje žan­ro­ on­da ta­ko shva­će­na pa­ro­di­ja – je­ va ili sti­lo­va s pe­ri­fe­ri­je si­ste­ma u dan od ključ­nih in­ter­tek­stu­al­nih nje­gov cen­tar. De­ka­no­ni­za­ci­ja je obr­nu­ta po­ja­va: ukla­nja­nje ne­ke žan­ro­va – auto­mat­ski po­sta­je po­ for­me iz cen­tra. Pri­mer iz polj­ske kre­tač­ka sna­ga knji­žev­ne evo­lu­ci­je knji­žev­no­sti: ba­la­du, kao pe­ri­fe­ za­sno­va­ne na pa­ra­lel­nom po­kre­tu ran i ni­ski ža­nr u do­ba kla­si­ci­zma, ka­no­ni­za­ci­je i de­ka­no­ni­za­ci­je. Ka­ polj­ski ro­man­ti­ča­ri su ide­o­loš­ki ko je pi­sao Šklov­ski, „no­va for­ma uz­di­za­li i po­sta­vi­li je u sam cen­tar se po­ja­vlju­je ne za­to da bi iz­ra­zi­la knji­žev­nih žan­ro­va iz ko­jeg je za­ tim vr­lo br­zo is­klju­če­na. Pri­mer iz nov sa­dr­žaj, već da bi za­me­ni­la sta­ ru­ske knji­žev­no­sti ko­ji na­vo­di Ti­ ru for­mu ko­ja je iz­gu­bi­la umet­nič­ nja­nov: „Za­um­ni je­zik je od­u­vek ku vred­nost“.40 Kad su Ja­kob­son i po­sto­jao (u de­čjem go­vo­ru, u sek­ Ti­nja­nov 1928. go­di­ne pi­sa­li da se tama, itd.), ali tek u na­še do­ba on „či­sta sin­hro­ni­ja mo­že ... sa­da sa­ po­sta­je knji­žev­na či­nje­ni­ca.“ Ključ­ nu ulo­gu u de­ka­no­ni­za­ci­ji žan­ra gle­da­ti kao ilu­zi­ja“,41 on­da su ima­ igra p a­ro­ di­j a . „No­va for­ma“, pi­ li u vi­du da sva­ki knji­žev­ni tekst sao je Šklov­ski, „po­ja­vlju­je se ne uče­stvu­je u ne­koj tra­di­ci­ji ko­ju ili za­to da bi iz­ra­zi­la nov sa­dr­žaj već po­tvr­đu­je ili po­ri­če. Uče­stvu­je i u da bi za­me­ni­la sta­ru for­mu ko­ja je pro­men­lji­voj kul­tur­noj stvar­no­sti iz­gu­bi­la umet­nič­ku vred­nost.“ što od nje či­ni knji­žev­nu či­nje­ni­cu. Na taj na­čin je, po­ve­zu­ju­ći knji­žev­ni tekst s nje­go­vim ra­zno­vr­snim kon­tek­sti­ma, for­ma­li­zam (u dru­goj fa­zi svog raz­vo­ja) isto­ri­o­ri­zo­vao po­jam li­te­rar­no­sti i dao mu kul­tur­ni zna­čaj.

39 J. Tyni­a­now, O pa­ro­dii, „War­sztat. Stu­den­ckie Zeszyty Po­lo­nistyczne“, 1988, sv. 3: Iro­nia, pa­ro­dia, satyra. 40 B. Eic­hen­ba­um, Te­o­ria „me­tody for­mal­nej“, op. cit., str. 293. 41 R. Ja­kob­son i J. Ti­nja­nov, „Pro­ble­mi pro­u­ča­va­nja je­zi­ka i knji­žev­no­sti“, u: Po­e­ti­ ka ru­skog for­ma­li­zma, op. cit., str. 365. III. Ruski formalizam

133

Ti­nja­no­vlje­va stu­di­ja o pa­ro­di­ji

Knji­žev­na či­nje­ni­ca

O je­zi­ku pro­ze

Ro­ma­nesk­ni po­stup­ci

Fa­bu­la / siže

Kom­po­zi­ci­ja

U svo­jim uspo­me­na­ma iz ne­mir­nih po­če­ta­ka for­ma­li­zma i fu­tu­ri­ zma, Ja­kob­son je s pra­vom na­gla­ša­vao da na po­čet­ku dru­ge de­ce­ ni­je XX ve­ka, kad se od­lu­či­va­lo o sud­bi­ni bu­du­će umet­no­sti, pro­ za ni­je in­te­re­so­va­la sko­ro ni­ko­ga.42 Si­tu­a­ci­ja se, me­đu­tim, pri­lič­no br­zo pro­me­ni­la. U svo­jim ra­do­ ■ PRI­PO­VE­DA­NJE (SKAZ) – na­ vi­ma o ro­ma­nu Vik­tor Šklov­ski, ra­tiv­na for­ma ko­ja po­dra­ža­va ži­vi Bo­ris Ej­hen­ba­um i Ju­rij Ti­nja­nov go­vor, pre­ma re­či­ma Ej­hen­ba­u­ma do­ka­zi­va­li su da se osnov­ni ro­ma­ – „ilu­zi­ja go­vor­nog je­zi­ka“ u ko­joj nesk­ni po­stup­ci ne smeš­ta­ju u po­sta­je vi­dlji­vo „na­do­ve­zi­va­nje na po­re­dak pred­sta­vlje­nih do­ga­đa­ja ži­vu reč na­ra­to­ra“, dok fa­bu­lar­na (fa­bu­la; engl. story; fr. hi­sto­i­re), kon­struk­ci­ja od­la­zi u dru­gi plan ustu­pa­ju­ći me­sto „kon­kret­no­sti re­ već nji­ho­vih je­zič­kih pre­zen­ta­ci­ja či“. Po­seb­nu te­o­ri­ju ska­za raz­vio je (si­že; engl. plot; fr. di­sco­ur­se). Ovo Bo­ris Ej­hen­ba­um u ras­pra­va­ma Ka­ umet­nič­ko iz­ra­ža­va­nje (grč. le­xis) ko je na­pra­vljen Go­go­ljev „Ši­njel“ fa­bu­le (grč. mythos) ko­je se – na­su­ (1919), Ilu­zi­ja ska­za (1924) kao i prot fa­bu­lar­noj she­mi – ne mo­že Lje­skov i sa­vre­me­na pro­za (1925). je jed­na od naj­ka­rak­te­ri­stič­ni­ pre­ne­ti na dru­gi si­stem zna­ko­va Skaz jih oso­bi­na ru­ske knji­žev­no­sti. (na pri­mer sli­ke), pred­sta­vlja me­ sto svo­je­vr­snog in­te­re­so­va­nja po­e­ti­ke (sa­svim su­prot­no će raz­miš­lja­ ti fran­cu­ski struk­tu­ra­li­sti, obra­zo­va­ni na ra­do­vi­ma Vla­di­mi­ra Pro­pa o ma­gič­noj baj­ci: nji­hov osnov­ni pred­met in­te­re­so­va­nja su fa­bu­lar­ ne she­me, a ne nji­ho­vo iz­ra­ža­va­nje, mythos, a ne le­xis). Opo­zi­ci­ja iz­ me­đu fa­bu­le i nje­ne na­ra­tiv­ne ar­ti­ku­la­ci­je (si­že) pred­sta­vlja po­no­vlje­nu opo­zi­ci­ju ma­te­r i­j a­ l a (re­či) i p o­stup­ka ko­ju su for­ma­li­sti ko­ri­sti­li za po­e­zi­ju ume­sto po­greš­ne opo­zi­ci­je sa­dr­ža­ja i for­me. Isto kao što je po­stu­pak sve­sna ver­bal­na kon­struk­ci­ja, ta­ko je si­že je­zič­ ka kon­struk­ci­ja fa­bu­le ko­ja se ne pod­re­đu­je uzroč­no-po­sle­dič­noj lo­gi­ci. Ka­ko je pi­sao Šklov­ski, fa­bu­la Ev­ge­ni­ja Onje­gi­na je ro­man­sa iz­me­đu Onje­gi­na i Ta­tja­ne, dok je si­že umet­nič­ka ob­ra­da isto­ri­je te ro­man­se iz­vr­še­na po­mo­ću di­gre­siv­nih in­ter­po­la­ci­ja. Šklov­skog su, kao lju­bi­te­lja Ster­na i Ser­van­te­sa, naj­vi­še in­te­re­so­va­la sva kom­po­zi­ ci­o­na one­o­bi­ča­va­nja ko­ja su ra­za­ra­la raz­voj fa­bu­le de­la: umet­nu­te no­ve­le, vi­še­si­žej­ne kom­po­zi­ci­je, di­gre­si­je. Ej­hen­ba­um je, pak, mno­ go pro­sto­ra po­sve­tio ilu­zi­ji go­vor­ne na­ra­ci­je, ta­ko­zva­nom ska­zu, ko­ ji ni­je kom­po­zi­ci­o­ni za­hvat na ni­vou si­žea, već su­bjek­tiv­na in­ge­ren­ ci­ja gla­sa na­ra­to­ra. Iz ka­sni­jih raz­miš­lja­nja for­ma­li­sta is­po­sta­vi­lo se da je po­de­la, u po­čet­ku bes­po­go­vor­no pri­hva­će­na, na umet­nič­ki po­ et­ski go­vor i ne­u­met­nič­ki pro­zni go­vor bi­la znat­no osla­blje­na, te su 42 R. Ja­kob­son, My Fu­tu­rist Years, op. cit., str. 4.

134

Književne teorije XX veka

■ SLI­KA AUTO­RA (rus. образ автора) – ka­te­go­ri­ja ko­ju su uve­ li for­ma­li­sti (V. Vi­no­gra­dov) da bi od­re­di­li „or­ga­ni­za­ci­ju umet­nič­ke sve­sti“, ne­em­pi­rij­ske fi­gu­re auto­ra ko­ja je upi­sa­na u tekst i od­go­vor­ na za nje­go­vu kon­struk­ci­ju. Pre­ ma ka­sni­joj de­fi­ni­ci­ji – „onaj ko­ji ras­po­la­že knji­žev­nim pra­vi­li­ma ak­tu­a­li­zo­va­nim u tek­stu“ ili „su­ bje­kt stva­ra­lač­ke ak­tiv­no­sti“. Uvo­ đe­nje ove me­di­ja­tiv­ne ka­te­go­ri­je ima­lo je za cilj od­u­sta­ja­nje od shva­ta­nja auto­ra kao ži­ve oso­be ko­ja se ne­po­sred­no is­ka­zu­je u de­ lu i nje­go­vo razumeva­nje kao jed­ ne od funk­ci­ja tek­sta.

se slo­ži­li da ni­je sa­mo pro­za si­stem po­stu­pa­ka (što je de­talj­no iz­lo­žio To­ma­šev­ski u Te­o­ri­ji knji­žev­no­sti), već da i „prak­tič­ni je­zik ima svo­je ‘po­stup­ke’“,43 i da se isto ta­ko kao što se po­e­ti­ka ba­vi kom­po­zi­ci­jom umet­nič­kih de­la, ta­ko se i re­to­ri­ka ba­vi kom­po­zi­ci­jom ne­u­met­nič­kih de­la. U tom pe­ri­o­du su Ej­hen­ba­ u­mo­ve44 ino­va­tiv­ne ana­li­ze Le­nji­ no­vog ora­tor­skog sti­la, slič­no ka­ sni­jim ana­li­za­ma re­to­ri­ke Mein Kampf ko­je je iz­vr­šio Ke­net Berk45 ili ana­li­ze re­kla­ma Lea Špi­ce­ra,46 utr­le put knji­žev­no­te­o­rij­skoj ana­li­ zi ne­knji­žev­nih tek­sto­va.

Re­to­ri­ka neumetničkih tek­sto­va

Re­zi­me Te­o­rij­ska do­stig­nu­ća ru­skih for­ma­li­sta, ka­ko u ra­nom p e­r i­o­ du (19 1 6 – 1 9 24) (tač­ke 1–6), ta­ko i u k a­s nom (1925–1929) (tač­ke 7–10), mo­gu se sve­sti na sle­de­će glav­ne te­ze. 1. Umet­nič­ki do­ži­vljaj je „do­ži­vljaj for­me“ (Šklov­ski) ko­ja pru­ ža „ot­por“ (Ja­kob­son). 2. Knji­žev­nost, kao što je ne­ka­da su­ge­ri­sao Ma­lar­me,47 ne na­ sta­je iz mi­sli ne­go iz je­zi­ka. „Ni­je mi­sao ta [...] od ko­je se pra­ve sti­ho­vi. Pra­ve se od re­ č i.“ „Ma­te­ri­jal po­e­zi­je ni­su ni sli­ke ni emo­ci­je, već re­či“ (Žir­mun­ski).48 43 V. Žir­mun­ski, „Za­da­ci po­e­ti­ke“, u: Po­e­ti­ka ru­skog for­ma­li­zma, op. cit., str. 323. 44 B. Eic­hen­ba­um, „Styl ora­tor­ski Le­ni­na“, u: Rosyjska szko­ła stylistyki, op. cit., str. 514–532. 45 K. Bur­ke, „Re­toryka Mein Kampf “, u: No­wa Krytyka. An­to­lo­gia, War­sza­wa, 1983. 46 L. Spit­zer, „Ame­ri­ka­ń­ska re­kla­ma ja­ko sztu­ka po­pu­lar­na“, u: Język i spo­ł­ec­ze­ ńst­wo, War­sza­wa, 1980. 47 P. Valéry, „Po­e­zja i myśl ab­strakcyjna“, u: Estetyka sł­o­wa, War­sza­wa, 1971, str. 105. 48 Slič­no će raz­miš­lja­ti u osnov­nom kre­du ame­rič­kog struk­tu­ra­li­zma Ana­tomy of Cri­ti­cizm Nor­trop Fraj: „Po­e­zi­ja mo­že na­sta­ti is­klju­či­vo iz dru­gih sti­ho­va; ro­ma­ni iz dru­gih ro­ma­na. Knji­žev­nost ob­li­ku­je sa­mu se­be i ne ob­li­ku­je se spo­lja: knji­žev­ne for­me ne mo­gu da po­sto­je iz­van knji­žev­no­sti, kao što ni III. Ruski formalizam

135

Knji­žev­nost se stva­ra iz je­zi­ka

3. Po­sto­je dva osnov­na na­či­ ■ DO­MI­NAN­TA – ter­min ko­ji je na upo­tre­be je­zi­ka: po­e­zi­ja uveo Ro­man Ja­kob­son u pre­da­va­ i pro­za. „Po­e­zi­ja je je­zik u nju iz 1935. go­di­ne, sa istim na­slo­ nje­go­voj estet­skoj funk­ci­ji“ vom ko­ji ozna­ča­va ele­me­nat ko­ji (Ja­kob­son). Pro­za je je­zik se u da­tom de­lu is­ti­če, da­ju­ći mu i uti­ču­ći na osta­le ele­ u ko­mu­ni­ka­tiv­noj funk­ci­ji. ho­mo­ge­nost men­te. „Po­et­sko de­lo je ver­bal­na Po­e­zi­ja one­o­bi­ča­va je­zič­ku po­ru­ka u ko­joj do­mi­ni­ra este­tič­ka ko­mu­ni­ka­ci­ju. funk­ci­ja.“ U raz­li­či­tim epo­ha­ma i 4. Pred­met te­o­ri­je knji­žev­no­ u raz­li­či­tim žan­ro­vi­ma su­sre­će­mo sti je li­te­rar­nost, od­no­sno se s raz­li­či­tim do­mi­nan­ta­ma (na u re­ne­san­si s vi­zu­el­noš­ću, do­mi­nan­ta (Ja­kob­son) este­ pi­mer, u ro­man­ti­zmu s mu­zi­kal­noš­ću), tič­ke (auto­te­lič­ne) funk­ci­je. što do­ka­zu­je da je li­te­rar­nost isto­ Te­o­ri­ja se ba­vi funk­ci­jom rij­ski po­jam i ne po­sto­ji u či­stom je­zi­ka u knji­žev­nom de­lu a ob­li­ku. Ovaj po­jam će mnogo ne nje­go­vom va­nje­zič­kom go­di­na ka­sni­je upo­tre­blja­va­ti Bra­ jan Mek­hejl u knji­zi Post­mo­dern uslo­vlje­noš­ću (ge­ne­zom). Fic­tion (1987) da bi uka­zao na 5. Li­te­rar­nost se de­fi­ni­še po­ raz­li­ku iz­me­đu sa­vre­me­nog (sa mo­ću „za­pa­ža­nja for­me“ epi­ste­mo­loš­kom do­mi­nan­tom, tj. (Ej­hen­ba­um), od­no­sno po­ pi­ta­njem o sa­zna­tlji­vo­sti sve­ta) i post­mo­der­nog (sa on­to­loš­kom do­ stup­ka (Šklov­ski). tj. pi­ta­njem o sta­tu­su 6. Po­stu­pak je umet­nič­ka mi­nan­tom, stvar­no­sti) ro­ma­na. kon­struk­ci­ja ko­ja ote­ža­va sa­gle­da­va­nje stvar­no­sti. Za­da­tak po­e­zi­je (i ši­re: umet­no­sti) je „oslo­ba­đa­nje stva­ri od auto­ma­ti­zma per­cep­ci­je“ (Šklov­ski). 7. Po­stup­ci ko­ji su si­ste­ma­ti­zo­va­ni pred­sta­vlja­ju knji­žev­ne for­ me (re­to­rič­ke tro­pe, na­ra­tiv­ne stra­te­gi­je, žan­ro­ve, sti­lo­ve) za­vi­sne od isto­rij­skog kon­ tek­sta. Po­stu­pak je je­di­ni ■ AUTO­TE­LIČ­NOST (grč. autos – isti; te­los – cilj), sa­mo­cilj­nost „ju­nak“ knji­žev­nih is­tra­ži­ – oso­bi­na po­et­skog je­zi­ka ko­ji re­ va­nja (Ja­kob­son). fe­ren­ci­jal­nu do­mi­nan­tu sta­vlja po 8. Knji­žev­ne for­me se ne­pre­ stra­ni i kon­cen­tri­še pa­žnju na sa­ sta­no me­nja­ju sin­hro­nij­ski mog se­be. Ka­ko je pi­sao ne­mač­ki (knji­žev­nost da­te epo­he) i ro­man­ti­čar No­va­lis (1772–1801): „Mo­že­mo se sa­mo di­vi­ti toj smeš­ di­ja­hro­nij­ski (tra­di­ci­ja). noj greš­ki ko­ju lju­di či­ne mi­sle­ći 9. Knji­žev­nost da­te epo­he či­ni da se slu­že je­zi­kom s ob­zi­rom na si­stem uza­jam­nih in­ter­tek­ stva­ri. Me­đu­tim, ni­ko ne zna tu stu­al­nih od­no­sa. To zna­či ka­rak­te­ri­stič­nu oso­bi­nu je­zi­ka da da se „ne mo­gu raz­ma­tra­ti se bri­ne sa­mo o se­bi“ (Mo­no­log).

Knji­žev­ne for­me

for­me so­na­te, fu­ge ili ron­da ne po­sto­je iz­van mu­zi­ke.“ N. Fraye, Anatomija kritike. Četiri eseja, Zagreb, 1979, str. 99, prevod: Giga Gračan.

136

Književne teorije XX veka

knji­žev­ne po­ja­ve iz­van si­ste­ma nji­ho­vih uza­jam­nih od­no­sa“ (Ti­nja­nov). 10. Tra­di­ci­ja je di­na­mič­ki in­ter­tek­stu­al­ni pro­stor u ko­jem is­cr­ pe­ne for­me bi­va­ju za­me­nje­ne no­vim (pa­ro­di­ja), uve­de­nim s pe­ri­fe­ri­je u cen­tar knji­žev­nog si­ste­ma (ka­no­ni­za­ci­ja). For­ma­li­zam je na­stao kao esen­ci­ja­li­stič­ka te­o­ri­ja i po­la­ko je evo­ lu­i­rao u prav­cu isto­ri­ci­zma shva­će­nog, me­đu­tim, ima­nent­no. For­ ma­li­sti su iz­be­ga­va­li is­tra­ži­va­nja od­no­sa knji­žev­nog tek­sta pre­ma vank­nji­žev­noj stvar­no­sti, ma­da se te­o­ri­ja po­stup­ka Šklov­skog mo­že in­ter­pre­ti­ra­ti kao sa­vre­me­na te­o­ri­ja estet­skog is­ku­stva kao ta­kvog. Iz­bi­ja­nje po­stup­ka u pr­vi red naj­va­žni­jih knji­žev­no­te­o­rij­skih pi­ta­ nja ozna­ča­va­lo je ne­do­sta­tak in­te­re­so­va­nja za ide­o­loš­ki i druš­tve­ni kon­tekst knji­žev­no­sti, što je po­sta­lo po­vod za oš­tru mark­si­stič­ku kri­ti­ku, a ka­sni­je – za­jed­no sa in­ten­ziv­nom an­ti­for­ma­li­stič­kom kam­ pa­njom u so­vjet­skoj Ru­si­ji – za krah či­ta­ve ško­le. Sli­čan me­to­do­loš­ ki sce­na­rio – iako bez in­ge­ren­ci­je po­li­tič­ke vla­sti – sreš­će­mo mno­go ka­sni­je u dva raz­li­či­ta kon­tek­sta: u ame­rič­koj ver­zi­ji for­ma­li­zma, od­ no­sno u New Cri­ti­cism, kao i u fran­cu­skom struk­tu­ra­li­zmu, tač­ni­je u knji­žev­no­j te­o­ri­ji ko­ju je raz­vi­jao Že­rar Že­net. Iako su for­ma­li­sti bi­li tvor­ci knji­žev­ne te­o­ri­je, ni­su se od­no­si­li pre­ma njoj snis­ho­dlji­vo i auto­mat­ski. Ej­hen­ba­um je pi­sao: „U na­šem na­uč­nom ra­du pri­hva­ta­mo te­o­ri­ju sa­mo kao rad­ nu hi­po­te­zu uz po­moć ko­je se či­nje­ni­ce iz­no­se na sve­tlo da­na, do­bi­ja­ju smi­sao, to zna­či da su shva­će­ne kao pra­vil­ne i da po­sta­ju pred­met ana­li­ze.“49 Na taj na­čin, for­ma­li­sti su po­stu­pa­li slič­no Hu­ser­lu, pre­ma ko­jem je čin sve­sti da­vao smi­sao sva­koj po­ja­vi ko­ja na­sta­je u nje­nom po­lju. Ipak su se raz­li­ko­va­li od Hu­ser­la (i dru­gih fe­no­me­no­lo­ga) po to­me što su se ba­vi­li ana­li­zom po­je­di­nač­nih po­ja­va u onom smi­slu u ko­jem one is­po­lja­va­ju svo­ju iz­u­zet­nost u okvi­ru knji­žev­nog si­ste­ma.

49 B. Eic­hen­ba­um, Te­o­ria „me­tody for­mal­nej“, op. cit., str. 274. III. Ruski formalizam

137

For­ma­li­zam kao esen­ci­ja­li­stič­ka te­o­ri­ja

Krah for­ma­li­zma

Hro­no­lo­gi­ja 1903–1909: Tre­će iz­da­nje Ve­li­kog reč­ni­ka sa­vre­me­nog ru­skog je­zi­ka (Тол­ко­ вој сло­вар’ жyво­го вјел­ко­ру­ско­го јазyка) Vla­di­mi­ra Da­lja ko­je je is­pra­vio Bo­duen de Kur­te­ne i ko­je je ve­o­ma sna­žno uti­ca­lo na svest či­ta­ve ge­ne­ra­ci­je fu­tu­ri­sta i for­ma­li­sta. 1912: Ša­mar dobrom uku­su: Ma­ni­fest naj­no­vi­je ru­ske po­e­zi­je (Hleb­ nji­kov, Bur­lju­k, Kru­čo­nih, Liv­šic, Ma­ja­kov­ski), jed­no „od naj­ sna­žnijh umet­nič­kih is­ku­sta­va“ mla­dog Ro­ma­na Ja­kob­so­na. Za­jed­nič­ki na­stup Hleb­nji­ko­va i Kru­čo­ni­ha (Svet od kra­ja / Mir­ skon­ca). Otva­ra­nje iz­lo­žbe gru­pe Va­let Ka­ro­ve (1910–1917) za­ jed­no s Da­vi­dom Bur­lju­kom i Ka­zi­mi­rom Ma­lje­vi­čem na če­lu. 1913: Ma­ni­fest Kru­čo­ni­ha i Hleb­nji­ko­va: Reč kao ta­kva (Сло­во как та­ко­во­је) s Ma­lje­vi­če­vim ilu­stra­ci­ja­ma (u nje­mu se mo­že pro­ či­ta­ti sle­de­će: „Umet­nič­ko de­lo, to je umet­nost re­či. Pro­is­te­klo je sa­mo od se­be te je otu­da iz nje­ga po­ti­snu­ta ten­den­ci­o­znost, sva­ko­vr­sna li­te­rar­nost.“) i Slo­vo kao ta­kvo / Бу­ква как та­ко­ва­ ја: („Tre­ba po­sta­vi­ti pi­ta­nje o zna­ci­ma pi­sma vi­dlji­vog ili, jed­no­ stav­no, kao ru­kom slep­ca do­tak­nu­tog.“). U S. Pe­ter­bur­gu se pri­ka­zu­je pr­va fu­tu­ri­stič­ka ope­ra, Po­be­da nad sun­cem, s tek­stom Kru­čo­ni­ha i s Ma­lje­vi­če­vom sce­no­gra­fi­jom. Ma­lje­vič u S. Pe­ter­bur­gu iz­la­že Cr­ni kva­drat. 1914: Po­če­tak Pr­vog svet­skog ra­ta. Šklov­ski pi­še kra­ću ras­pra­vu Uskr­ snuće re­či, pr­vi ma­ni­fest no­ve ško­le u ko­jem is­ti­če da no­va (fu­ tu­ri­stič­ka) po­e­zi­ja stva­ra nov je­zik sra­ču­nat na vi­đe­nje a ne na pre­po­zna­va­nje sve­ta. „Knji­ži­ca je sa­dr­ža­va­la broj­ne iz­ja­ve pe­sni­ ka, pri­me­re de­č­jih zvuč­nih iga­ra, pri­me­re po­slo­vi­ca i upo­tre­bu be­smi­sle­nih zvu­ko­va kod sek­ta­ša“ (Šklovs­ki, Iz uspo­me­na). Kru­čo­nih ob­ja­vlju­je knji­gu Sti­ho­vi V. V. Ma­ja­kov­skog (Сти­хи В. В. Ма­ја­ков­скје­го). U Ru­si­ju do­la­zi Ma­ri­ne­ti ko­jeg boj­ko­tu­ju mno­gi ru­ski fu­turi­ sti, me­đu nji­ma i Hleb­nji­kov ko­ji je upo­zo­ra­vao: „Stran­če, imaj na umu u ka­kvu si ze­mlju do­šao!“ i na­zvao ga „br­blji­vim ne­ta­ len­tom“. 138

Književne teorije XX veka

1914-1915: U Mo­skvi je – na ini­ci­ja­ti­vu Ro­ma­na Ja­kob­so­na, stu­den­ta pr­ve go­di­ne In­sti­tu­ta is­toč­nih je­zi­ka, i fol­klo­ri­ste Pjo­tra Bo­ga­tir­je­va – osno­van Mo­skov­ski lin­gvi­stič­ki krug. 1915: Aj­nštajn u Pru­skoj aka­de­mi­ji na­u­ka iz­la­že opštu te­o­ri­ju re­la­ti­vnosti (po­tvr­đe­nu 1919. go­di­ne). Ma­lje­vič iz­la­že pr­vu su­pre­ma­ti­stič­ku sli­ku. 1916: Ras­pra­va Vik­to­ra Šklov­skog O po­e­zi­ji i za­um­nom je­zi­ku (О по­ е­зии и за­ум­ном јазyкје) bi­va štam­pa­na kao pr­va knji­ga Zbor­ni­ ka za te­o­ri­ju po­et­skog je­zi­ka ko­ji iz­da­je Opo­jaz u S. Pe­ter­bur­gu. Iz­la­zi, ta­ko­đe, Za­um­na knji­ga, zbor­nik, u ko­joj Ja­kob­son pod pse­u­do­ni­mom štam­pa svo­je za­um­ne po­e­me. 1917: Dru­ga knji­ga Zbor­ni­ka – Zvuč­na po­na­vlja­nja (Зву­ковyје пов­ торy) O­si­pa M. Bri­ka. Fe­bru­ar­ska re­vo­lu­ci­ja i bolj­še­vič­ki ok­to­bar­ski pre­vrat. 1918: Osni­va­nje Na­rod­nog ko­me­sa­ri­ja­ta za pro­sve­tu (Nar­kom­pros), bolj­še­vič­kog ure­da za kon­tro­lu kul­tu­re, u ko­jem će ra­di­ti Brik, Ja­kob­son, Ma­ja­kov­ski. Ma­lje­vič sli­ka Be­li kva­drat na be­loj po­vr­ši­ni. 1919: „Umet­nost kao po­stu­pak“ („Ис­ску­ство как при­јом“) Vik­to­ ra B. Šklov­skog i „Ka­ko je na­pra­vljen Go­go­ljev ‘Ši­njel’“ Bo­ri­sa M. Ej­hen­ba­u­ma po­ja­vlju­ju se u no­vom zbor­ni­ku Po­e­ti­ka. Zbor­ nik za te­o­ri­ju po­et­skog je­zi­ka. De­se­ta Dr­žav­na iz­lo­žba pod na­slo­vom „Bes­pred­met­no stva­ ra­laš­tvo i su­pre­ma­ti­zam“ – po­sled­nji za­jed­nič­ki na­stup ru­ske umet­nič­ke avan­gar­de. U S. Pe­ter­bur­gu se osni­va pr­vi mu­zej sa­ vre­me­ne umet­no­sti. 1920: Ma­ja­kov­ski u Mo­skov­skom lin­gvi­stič­kom kru­žo­ku či­ta svo­ju po­e­mu „150 mi­li­o­na“, fu­tu­ri­stič­ki od­go­vor na Blo­ko­vu sim­bo­ lič­ku po­e­mu „Dva­na­e­sto­ri­ca“. Kad go­di­nu da­na ka­sni­je pi­sac knji­gu po­kla­nja Le­nju­nu, ovaj će u svo­jim be­leš­ka­ma za­pi­sa­ti: „Non­sens, glu­post, još jed­nom – glu­post i pre­ten­ci­o­znost. Pre­ ma mom miš­lje­nju, sa­mo jed­na od de­set ta­kvih stva­ri tre­ba da bu­de štam­pa­na i to ne vi­še ne­go u 1500 pri­me­ra­ka za bi­bli­o­te­ ke i ču­da­ke. A Lu­na­čar­skog bi tre­ba­lo oš­tro kri­ti­ko­va­ti za taj nje­gov fu­tu­ri­zam.“ Uz­gred i ovo: Ana­to­lij Lu­na­čar­ski, on­daš­nji na­rod­ni ko­me­sar za pro­sve­tu, ni­je se sla­gao s for­ma­li­stič­kom po­de­lom na iskre­nost i umet­nost. Ja­kob­son pu­tu­je u Prag kao pre­vo­di­lac so­vjet­ske di­plo­mat­ske mi­si­je i vi­še se ne vra­ća u Ru­si­ju (u Pra­gu će ži­vo uče­stvo­va­ti u ra­du Praš­kog kru­žo­ka). 1921: Le­njin ob­ja­vlju­je No­vu eko­nom­sku po­li­ti­ku (NEP). Ja­kob­son u Pra­gu ob­ja­vlju­je knji­gu Naj­no­vi­ja ru­ska po­e­zi­ja. Ski­ca pr­va: pri­stup Hleb­nji­ko­vu (Но­вјеј­ша­ја рус­ска­ја по­е­зи­ја. На­бро­сок пјервy: Под­ступy Хлеб­njи­ко­ву) ko­ja je na­pi­sa­na 1919. go­di­ne, III. Ruski formalizam

139

a pr­vo­bit­no za­miš­lje­na kao uvod iza­bra­noj po­e­zi­ji V. Hleb­nji­ ko­va. Pri­ka­ze ove knji­ge ob­ja­vlju­ju To­ma­šev­ski (pod pse­u­do­ni­ mom) i Vi­no­gra­dov (pod pse­u­do­ni­mom Vi­no­kur). 1921–1922: Sta­ljin pre­u­zi­ma vlast. 1922: Šklov­ski (član so­ci­ja­li­stič­ko-re­vo­lu­ci­o­nar­ne par­ti­je osu­đe­ne za iz­da­ju) za ko­jim tra­ga­ju bolj­še­vi­ci, be­ži iz Ru­si­je, pre­ko Fin­ske, u Ber­lin. Go­di­ne 1923. ta­mo iz­la­zi nje­gov ro­man Sen­ti­men­tal­ no pu­to­va­nje. Za­hva­lju­ju­ći na­sto­ja­nju Gor­kog i Ma­ja­kov­skog vra­ća se go­di­nu da­na ka­sni­je u Mo­skvu. Od­mah po do­la­sku ob­ ja­vlju­je epi­sto­lar­ni ro­man ZOO ili Pi­sma ne o lju­ba­vi, na­pi­san u Ber­li­nu. Ta­tlin (autor ču­ve­ne kon­struk­ti­vi­stič­ke skulp­tu­re Spo­me­nik III in­ter­ na­ci­o­na­li) do­vr­ša­va in­sce­na­ci­ju Hleb­nji­ko­vlje­ve po­e­me Zan­ge­zi. Džojs u Pa­ri­zu ob­ja­vlju­je Uli­sa, Eli­ot – Ja­lo­vu ze­mlju. Kru­čo­nih ob­ja­vlju­je knji­gu Za­um­ni­ci. Umi­re Hleb­nji­kov. 1923–1926: Ka­zi­mir Ma­lje­vič ru­ko­vo­di Dr­žav­nim in­sti­tu­tom za umet­nič­ku kul­tu­ru u S. Pe­ter­bur­gu u ko­jem je po­sto­ja­la po­seb­na Sek­ci­ja fo­ no­lo­gi­je za is­tra­ži­va­nje po­et­skog je­zi­ka. 1924: Pro­ble­mi po­et­skog je­zi­ka Ju­ri­ja M. Ti­nja­no­va, knji­ga ko­ja kru­ni­ še for­mal­na is­tra­ži­va­nja struk­tu­re i se­man­ti­ke po­e­zi­je ra­di­kal­no su­prot­sta­vlje­ne pro­zi. 1924: Le­nji­no­va smrt. Sta­ljin ja­ča vlast Po­lit­bi­roa. 1925: U zbor­ni­ku O te­o­ri­ji pro­ze Šklov­ski pri­ku­plja svo­je ra­do­ve po­ sve­će­ne ro­ma­nu (iz­me­đu osta­lih – Ser­van­te­su, Ster­nu); dru­go iz­da­nje će se po­ja­vi­ti 1929. go­di­ne. Iz­la­zi Te­o­ri­ja knji­žev­no­sti To­ma­šev­skog. 1926: Ja­kob­son i Tru­bec­ki osni­va­ju u Pra­gu Praš­ki lin­gvi­stič­ki krug. Na ukra­jin­skom je­zi­ku iz­la­zi Te­o­ri­ja „for­mal­ne me­to­de“ Bo­ri­sa M. Ej­hen­ba­u­ma. Pr­vo ru­sko iz­da­nje, go­di­nu da­na ka­sni­je, u knji­ zi Knji­žev­nost. Te­o­ri­ja. Kri­ti­ka. Po­le­mi­ka, Le­njin­grad, 1927. 1928: Pa­vel Me­dve­dev će s mark­si­stič­kih po­zi­ci­ja ob­ja­vi­ti knji­gu kri­tič­ nu pre­ma for­ma­li­sti­ma: For­mal­ni me­tod u te­o­ri­ji knji­žev­no­sti. 1929: U Le­njin­gra­du iz­la­ze Ar­ha­i­sti i no­va­to­ri, zbor­nik ra­do­va Ju­ri­ja M. Ti­nja­no­va, po­sve­ćen kon­cep­ci­ji knji­žev­ne či­nje­ni­ce i knji­žev­ noj evo­lu­ci­ji. 1929: Knji­žev­nost či­nje­ni­ce: zbor­nik so­ci­o­lo­ških ras­pra­va ko­je ob­ja­vlju­ju for­ma­li­sti u ča­so­pi­si­ma Lef i Novyj Lef. 1930: Šklov­ski, pod po­li­tič­kim pri­ti­skom, štam­pa u Li­te­ra­tur­noj Ga­ze­ ti sa­mo­o­su­đu­ju­ći „Spo­me­nik na­uč­noj greš­ki“ u ko­jem od­ba­cu­je svo­je for­ma­li­stič­ke po­gle­de. Prak­tič­ni kraj for­ma­li­zma u so­vjet­ skoj te­o­ri­ji knji­žev­no­sti. 140

Književne teorije XX veka

Bi­bli­o­gra­fija Opšte R. Ja­kob­son, My Fu­tu­rist Years, oprac., red. B. Jang­feldt, tł­um. S. Rudy, New York 1997 – na­gra­ne na ta­ś­mie wspom­ni­e­nia Ro­ma­na Ja­kob­so­na z lat 1910–1920, po raz pi­erwszy wyda­ne po rosyjsku w Sztok­hol­mie w 1992 ro­ku pod tytu­ł­em Ja­kob­son – bu­de­tlja­nin. Sbor­nik ma­te­ri­a­lov (bu­di­e­tli­a­ nin – rosyjskie okre­ś­le­nie fu­turysty) uzu­pe­ł­ni­o­ne wybo­rem listów do przyjaciół (El­sa Tri­o­let, Kruc­zonych) i wczesnymi ese­ja­mi (o Chleb­ni­ko­ wie, po­e­zji i ma­larst­wie fu­turystycznym). B. Liwszyc, Póltoraoki str­ze­lec, tł­um. A. Po­mor­ski, War­sza­wa 1995 – barw­ne wspom­ni­e­nia uc­zest­ni­ka ruchów awan­gar­dowych w Ro­sji, wyda­ne po raz pi­erwszy w 1933 ro­ku. Do­kładny in­deks rzec­zowy po­zwa­la zorientować się w skom­pli­ko­wa­nej sytu­a­cji li­te­rac­ki­ej Ro­sji lat 1907–1917. W. Szkł­ow­ski, O Ma­ja­kow­skim, tł­um., wstęp K. Po­mor­ska, War­sza­wa 1960. W. Szkł­ow­ski, „Sł­o­wa uwal­ni­a­ją ści­ś­ni­ę­tą dus­zę (Rzecz o OPO­JAZ-ie)“, tł­um. D. Ulic­ka, Twórczość 1997, nr 5 – esej wspom­ni­e­ni­owy. W. Szkł­ow­ski, Ze wspom­ni­eń, tł­um. A. Ga­lis, War­sza­wa 1965 – iz­bor iz dve auto­bi­o­graf­ske knji­ge Šklov­skog.

Tek­sto­vi u polj­skim pre­vo­di­ma (uz do­da­tak pre­vo­da na srp­ski i hr­vat­ski) B. Eic­hen­ba­um, Szki­ce o pro­zie i po­e­zji, wybór, tł­um. L. Pszczo­ł­ow­ska, R. Zi­ mand, War­sza­wa 1973. Rosyjska szko­ła stylistyki, wybór, oprac. M. R. Mayeno­wa, Z. Sa­lo­ni, War­sza­wa 1970 – u tekstovima: O. M. Brik, Rytm a skł­ad­nia. Przyczynek do ba­da­nia języka wi­erszy, tł­um. Z. Sa­lo­ni; B. Eic­hen­ba­um, Ilu­zja nar­ra­cji mówi­o­nej, tł­um. H. Ci­e­ś­la­ko­wa, M. Czer­ mi­ń­ska; B. Eic­hen­ba­um, Jak jest zro­biony „Pł­aszcz“ Go­go­la, tł­um. M. Czer­mi­ń­ska; B. Eic­hen­ba­um, Styl ora­tor­ski Le­ni­na, tł­um. Z. Sa­lo­ni; R. Ja­kob­son, [O wi­er­szu i skł­ad­ni Ma­ja­kow­ski­e­go], tł­um. M. R. Mayeno­wa; III. Ruski formalizam

141

L. P. Ja­ku­bin­ski, O dź­wi­ę­kach języka po­etycki­e­go, tł­um. Z. Sa­lo­ni; E. D. Po­li­wa­now, Ogólna za­sa­da fo­netyczna wszel­ki­ej tec­hni­ki po­etycki­ej, tł­um. Z. Sa­lo­ni; W. Szkł­ow­ski, Wskr­zes­ze­nie sł­o­wa, tł­um. F. Si­e­dlec­ki; B. W. To­mas­zew­ski, Przyczynek do hi­sto­rii rymu rosyjski­e­go, tł­um. Z. Sa­lo­ni; J. Tyni­a­now, Oda ja­ko ga­tu­nek re­toryczny, tł­um. Z. Sa­lo­ni; W. M. Żyrmun­ski, [Me­ta­fo­ra w twórc­zo­ś­ci Bł­o­ka], tł­um. Z. Sa­lo­ni. W. Szkł­ow­ski, „Jak jest zro­biony ‘Don Kic­ho­te’“, tł­um. A. Wo­ł­o­dź­ko, u: Sztu­ka in­ter­pre­ta­cji, red. H. Mar­ki­e­wicz, t. 1, Wro­cł­aw 1971. W. Szkł­ow­ski, „Ro­za­now“, tł­um. H. Chłystow­ski, Li­te­ra­tu­ra na Świ­e­cie 1986, nr 8. W. Szkł­ow­ski, „ZOO, al­bo Listy nie o mi­ł­o­ś­ci“ [1923], tł­um. M.B. Ja­gi­e­ł­ło, Li­te­ ra­tu­ra na Świ­e­cie 1986, nr 8. Up. pre­vod na srp­ski: „ZOO ili pi­sma ne o lju­ba­vi“ (prev. Li­di­ja Su­bo­tin), Be­o­grad, 1966. Te­o­ria ba­dań li­te­rac­kich za gra­ni­cą. An­to­lo­gia, red. S. Skwarczyńska, t. 2. Od pr­ze­ł­o­mu antypozytywistyczne­go do ro­ku 1945, cz. 3: Od for­ma­li­zmu do struk­tu­ra­li­zmu, Kraków 1986 – u tekstovima: R. Ja­kob­son, Pro­blemy po­etyki, tł­um. A. Brosz; W. Szkł­ow­ski, Sztu­ka ja­ko chwyt, tł­um. R. Łużny; B. To­mas­zew­ski, Wi­ersz a rytm, tł­um. S. Bal­bus; W. Żyrmun­ski, Wstęp do po­etyki, tł­um. J. Kulczycka, F. Si­e­dlec­ki. B. Ej­hen­ba­um, Knji­žev­nost (prev. Ma­ri­na Bo­jić; iz­bor: Alek­san­dar Pe­trov), Be­o­grad, 1972. R. Ja­kob­son, Lin­gvi­sti­ka i po­e­ti­ka (prev. Dra­gi­ca Per­vaz i dr.), Be­o­grad, 1966. R. Ja­kob­son, Ogle­di iz po­e­ti­ke (prev. gru­pa auto­ra; prir. Leon Ko­jen), Be­o­grad, 1978. A. Pe­trov (ur.), Po­e­ti­ka ru­skog for­ma­li­zma, Be­o­grad, 1970. J. Tyni­a­now, Fakt li­te­rac­ki, tł­um. E. Fe­lik­si­ak et al., oprac. E. Kor­pa­ła-Kir­szak, War­sza­wa 1978. B. A. Us­pen­ski, Po­e­ti­ka kom­po­zi­ci­je, se­mi­o­ti­ka iko­ne (prev. No­vi­ca Pet­ko­vić), Be­o­grad, 1979.

Naj­va­žni­je stu­di­je B. Eic­hen­ba­um, „Te­o­ria ‘me­tody for­mal­nej’“, tł­um. R. Łużny, u: Te­o­ria ba­dań li­te­rac­kich za gra­ni­cą. An­to­lo­gia, red. S. Skwarczyńks, t. 2: Od pr­ze­lo­mu antypozytywistyczne­go do ro­ku 1945, cz. 3: Od for­ma­li­zmu do struk­tu­ra­li­ zmu, Kraków 1986. V. Er­lich, Rus­sian For­ma­lism: Hi­story – Doc­tri­ne, pr­zedm. R. Wel­lek, Den Ha­ag 1955. M. R. Mayeno­wa, „Rosyjskie pro­pozycje te­o­retyczne w za­kre­sie form po­ etyckich (1916–1930)“, u: Rosyjska szko­ła stylistyki, wybór, oprac. M. R. Mayeno­wa, Z. Sa­lo­ni, War­sza­wa 1970. 142

Književne teorije XX veka

L. Nyírö, „Rosyjska szko­ła for­mal­na“, tł­um. E. Skwe­res, u: Li­te­ra­tu­ra i jej in­ter­ pre­ta­cje, red. L. Nyírö, po­sł. S. Żołki­ew­ski, War­sza­wa 1987, s. 5–93. K. Po­mor­ska, Rus­sian For­ma­list The­ory and its Po­e­tic Am­bi­an­ce, Den Ha­ag 1968. A. Fla­ker, „For­mal­na me­to­da i nje­zi­na sud­bi­na“, u: Sti­lo­vi i raz­do­blja (za­jed­no sa Z. Škre­bom), Za­greb, 1964. P. Me­dve­dev, For­mal­ni me­tod u iz­u­ča­va­nju knji­žev­no­sti (prev. Đor­đi­je Vu­ko­ vić), Be­o­grad, 1976. N. Pet­ko­vić, Je­zik u knji­žev­nom de­lu, Be­o­grad, 1976. V. Rib­ni­kar-Pe­ri­šić, Ru­ski for­ma­li­zam i knji­žev­na isto­ri­ja, Be­o­grad, 1976.

Kon­tekst50 W. Chleb­ni­kow, Rybak nad mor­zem śmi­er­ci. Wi­er­sze i teksty 1917–1922, wy­ bór, tł­um., przyp. A. Po­mor­ski, War­sza­wa 2005. W. Chleb­ni­kow, Wid­zi­ądz wid­zi­a­de­ł bezkszta­łtnych. Wi­er­sze i teksty 1904–1916, wybór, tł­um., oprac. A. Po­mor­ski, War­sza­wa 2005. K. Ma­le­wicz, Wi­er­sze i teksty, wybór, oprac. A. Po­mor­ski, tł­um. A. L. Pi­o­trow­ ska, A. Po­mor­ski, War­sza­wa 2004.

Mi­hal Pa­vel Mar­kov­ski

50 Ove tri an­to­lo­gi­je autorâ ru­ske avan­gar­de pri­re­dio je Adam Po­mor­ski; do­neo je i svo­je ko­men­ta­re o klu­tu­ri u ko­joj se raz­vi­jao ru­ski for­ma­li­zam. III. Ruski formalizam

143

IV. A  ME­RIČ­KI FOR­MA­LI­ZAM – NEW CRI­TI­CISM

Evo ne­ko­li­ko ta­ča­ka ve­re is­pod ko­jih bi­smo se mo­gli pot­pi­sa­ti: Da je knji­žev­na kri­ti­ka [li­te­rary cri­ti­cism1] opis i vred­no­va­nje nje­nog pred­me­ta. Da je pred­met in­te­re­so­va­nja knji­žev­ne kri­ti­ ke pi­ta­nje je­din­stva – ona vr­sta ce­li­ne ko­ju de­lo stva­ra ili ko­ju ne uspe­va da stvo­ri, kao i unu­traš­nji od­nos po­je­di­nač­nih de­lo­va ko­ji či­ne tu ce­li­nu. Da for­mal­ni od­no­si u knji­žev­nom de­lu mo­ gu u se­bi sa­dr­ža­ti lo­gič­ne od­no­se, ali da ih sa­svim si­gur­no pre­va­zi­la­ze. Da se u us­pe­lom de­lu ne mo­že raz­li­ko­va­ti for­ma od sa­dr­ži­ne. Da for­ma pred­sta­vlja zna­če­nje. Da je knji­žev­nost u kraj­njoj in­stan­ci me­ta­fo­ rič­na i sim­bo­lič­na. Da se ono što je opšte i uobi­ča­je­no ne mo­že shva­ti­ti ap­strakt­no, već po­mo­ću ono­ga što je kon­kret­no i po­je­di­nač­no. Da knji­žev­nost ni­je su­ro­gat re­li­gi­je. Da su, ka­ko je go­vo­rio Alen Tejt, „po­je­di­nač­ ni mo­ral­ni pro­ble­mi“ te­ma za po­e­zi­ju, ali cilj knji­žev­no­sti ni­je mo­ra­li­sa­nje. Da prin­ci­pi kri­ti­ke de­fi­ni­šu pro­stor ka­rak­ te­ri­sti­čan za knji­žev­nu kri­ti­ku; ne stva­ra­ju me­to­de za pri­me­nu kri­ti­ke na ži­vot. Klint Bruks2

 

 

Tre­ba ima­ti u vi­du da je an­glo­sak­son­ski iz­raz li­te­rary cri­ti­cism ši­ri od polj­ skog iz­ra­za „knji­žev­na kri­ti­ka“ i de fac­to zna­či „knji­žev­na is­tra­ži­va­nja“. C. Bro­oks, „The For­ma­list Cri­tics“, The Kenyon Re­vi­ew, 1951, br. 13, str. 72, ci­tat iz: Twen­ti­eth Cen­tury Li­te­rary The­ory: A Re­a­der, red. K. M. New­ton, Ba­sing­sto­ke–New York, 1997, str. 26. Kri­ti­ku ovih prin­ci­pa iz­vr­šio je K. Berk (ko­jeg je K. M. Njutn na­zvao „Bah­ti­nom No­ve kri­ti­ke“) u: For­ma­list Cri­ti­ cism: Its Prin­ci­ples and Li­mits, u: Lan­gu­a­ge as Symbo­lic Ac­tion: Es­says on Li­fe, Li­te­ra­tu­re, and Met­hod, Ber­keley, 1968, str. 480–506.

Ame­ri­kan­ci sa Se­ve­ra i Ju­ga No­va kri­ti­ka (New Cri­ti­cism) je na­ziv ko­ji ob­u­hva­ta de­lat­nost uni­ ver­zi­tet­skih kri­ti­ča­ra ko­ji su su­ve­re­no vla­da­li na ame­rič­koj knji­ žev­no­te­o­rij­skoj sce­ni iz­me­đu 1940. i 1970. go­di­ne i po­sta­li glav­na (naj­češ­će ne­ga­tiv­na) po­la­zna tač­ka za mno­ge ka­sni­je is­tra­ži­vač­ke prav­ce kao što su de­kon­struk­ci­ja, No­vi isto­ri­zam ili cul­tu­ral cri­ti­ cism. Naj­ve­će te­o­rij­sko do­stig­nu­će No­ve kri­ti­ke bi­lo je od­ba­ci­va­nje su­bjek­tiv­no-im­pre­si­o­ni­stič­kog i bi­o­graf­skog obra­sca knji­žev­ne kri­ti­ ke i usme­ra­va­nje na auto­nom­nu vred­nost knji­žev­nih de­la. Slič­no ru­ skim for­ma­li­sti­ma ko­ji su svo­je ka­te­go­ri­je iz­vo­di­li iz te­sne po­ve­za­no­ sti s raz­vo­jem ru­ske fu­tu­ri­stič­ke po­e­zi­je, i pred­stav­ni­ci No­ve kri­ti­ke bi­li su ve­za­ni za raz­voj en­gle­skog i ame­rič­kog mo­der­ni­zma. Glav­ni pred­stav­ni­ci No­ve kri­ti­ke, Klint Bruks (1906–1994) i Džon Krou Ren­som (1888–1974), po­ti­ca­li su s ju­ga Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va (iz­me­đu 1935. i 1942. go­di­ne Klint Bruks i Ro­bert PenVo­ ren su ure­đi­va­li So­ut­hern Re­vi­ew) i bi­li ve­za­ni za ta­ko­zva­nu agrar­nu 



Na­ziv po­ti­če od knji­ge Dž. K. Ren­so­ma No­va kri­ti­ka (The New Cri­ti­cism, 1941). Ipak, tre­ba zna­ti da ga je pr­vi put upo­tre­bio ame­rič­ki is­tra­ži­vač knji­ žev­no­te­o­rij­skih dok­tri­na Džoel E. Spin­garn, 1910. go­di­ne, da bi ozna­čio kri­ ti­ku ko­ja umet­nič­ko de­lo „raz­ma­tra kao umet­nič­ko de­lo sa­mo po se­bi sa­vr­še­ no [com­ple­te in it­self]“. Kao što je Te­o­ri­ja knji­žev­no­sti Bo­ri­sa To­ma­šev­skog (1925) re­zi­me de­lat­no­sti ru­skih for­ma­li­sta, ta­ko se Te­o­ri­ja knji­žev­no­sti Ve­le­ka i Vo­re­na (1942) mo­že sma­tra­ti pri­ruč­ni­kom na­u­ke o knji­žev­no­sti bli­ske sta­vo­vi­ma New Cri­ti­cism. Po­re­đe­nje ove dve knji­ge do­ka­zu­je da su, bez ob­zi­ra na mno­ge kul­tu­ro­loš­ke raz­li­ke, ru­ski for­ma­li­zam i New Cri­ti­cism te­o­rij­ski bli­zan­ci. O to­me go­vo­ri u naj­ma­nju ru­ku de­fi­ni­ci­ja li­te­rar­no­sti kao do­mi­na­ci­je estet­ske funk­ci­je, ko­ju je for­mu­li­sao R. Ve­lek, no­ta­be­ne Čeh, ak­tiv­ni uče­snik Praš­kog lin­vi­stič­kog kru­ ga tri­de­se­tih go­di­na, bli­zak Ja­kob­so­nov sa­rad­nik. Ve­lek je za vre­me ra­ta bio šef ka­te­dre za an­gli­sti­ku na Uni­verzitetu Ajova, gde je sreo Ostina Vo­re­na, ko­a­u­to­ra Te­o­ri­je knji­žev­no­sti. Tu knji­gu (The Johns Hop­kins Gu­i­de to Li­te­rary The­ory & Cri­ti­cism, Bal­ti­mo­re, 1994, str. 521), pro­gla­sio je za „mo­žda naj­am­ bi­ci­o­zni­ji (i naj­ma­nje po­le­mični) po­ku­šaj for­mu­li­sa­nja te­o­ri­je No­ve kri­ti­ke“.

IV. Američki formalizam – New Critism

147

Ame­rič­ka knji­žev­no­na­uč­na sce­na

Auto­nom­na vred­nost knji­žev­nog de­la Glav­ni pred­stav­ni­ci No­ve kri­ti­ke

Naj­or­to­dok­sni­ja kri­tič­ka ško­la

Un­der­stan­ding Po­e­try Bruk­sa i Vo­re­na

ide­ju ko­ja je po­dr­ža­va­la eko­nom­sku ne­za­vi­snost Ju­ga. Če­tr­de­se­ tih go­di­na su od in­te­lek­tu­al­ne ma­nji­ne na uni­ver­zi­te­ti­ma na se­ve­ru (uglav­nom Jejl) po­sta­li mo­no­po­li­sti uni­ver­zi­tet­ske kri­ti­ke. Ima­ju­ći na ras­po­la­ga­nju uni­ver­zi­te­te, uti­caj­ne knji­žev­ne ča­so­pi­se (pre svega, Kenyon Re­vi­ew ko­ji je od 1939. go­di­ne ure­đi­vao Ren­som) i sti­pen­di­je za pro­fe­so­re i pe­sni­ke (ko­je je fi­nan­si­ra­la Rok­fe­ler fon­da­ci­ja), No­va kri­ti­ka je po­sta­la naj­u­ti­caj­ni­ja i naj­or­to­dok­sni­ja kri­tič­ka ško­la u Sje­di­ nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma. Nje­ni čla­no­vi Ren­som, Bruks, Vi­li­jam K. Vim­sat Mla­đi (1907–1975), ni­su u pot­pu­no­sti za­stu­pa­li me­đu­sob­ no slič­ne te­o­rij­ske sta­vo­ve, ali ih je po­ve­zi­vao za­jed­nič­ki cilj: te­melj­na uni­ver­zi­tet­ska edu­ka­ci­ja zasnovana na objek­tiv­nim pra­vi­li­ma či­ta­nja. Esej su pre­tvo­ri­li u osnov­ni alat svog de­lo­va­nja i u nje­mu je de­talj­na ana­li­za pe­snič­kog je­zi­ka (No­va kri­ti­ka se ret­ko ba­vi­la pro­zom) bi­la po­ve­za­na sa is­po­lja­va­njem opšte struk­tu­re de­la ko­ja je pro­iz­la­zi­la iz unu­tar­tek­stu­al­nih na­pe­to­sti. Go­di­ne 1938. po­ja­vi­la se pr­va an­to­lo­gi­ja za stu­den­te, ko­ju su ure­di­li Bruks i Vo­ren, Un­der­stan­ding Po­e­try: An Ant­ho­logy for Col­le­ge Stu­dents ko­ja je po­sta­la stan­dar­dan pri­ruč­ nik na ame­rič­kim uni­ver­zi­te­ti­ma u ne­ko­li­ko na­red­nih de­ce­ni­ja.

En­gle­ski iz­vo­ri

Eli­ot i No­va kri­ti­ka

Po­čet­ke No­ve kri­ti­ke tre­ba tra­ži­ti u En­gle­skoj dva­de­se­tih go­di­na. Tekst ko­ji je iz­u­zet­no sna­žno uti­cao na ka­sni­ja is­tra­ži­va­nja knji­žev­ no­sti bio je ob­ja­vljen 1919. go­di­ne na stra­na­ma ča­so­pi­sa The Ego­ist: to je esej Tra­di­tion and the In­di­vi­dual Ta­lent (Tra­di­ci­ja i in­di­vi­du­al­ni ta­le­nat). Nje­gov autor, To­mas S. Eli­ot, još ni­je bio autor Puste ze­mlje ko­ja je bi­la ob­ja­vlje­na tri go­di­ne ka­sni­je. U ovom ese­ju, za ko­ji mno­gi sma­tra­ju da je nje­gov „naj­ču­ve­ni­ji esej“, Eli­ot iz­no­si osnov­nu te­zu daje „raz­voj umet­ni­ka ne­pre­sta­no žr­tvo­va­nje sa­mog se­be [self-sac­ri­fi­ce] i stal­no po­niš­ta­va­nje sop­stve­ne lič­no­sti [con­ti­nual ex­tin­cti­on 

  

148

Ka­ko je su­ge­ri­sao Dž. Ka­ler, an­ti­in­du­stri­ja­li­zam, ko­ji je po­ve­zao ju­žnjač­ke kri­ti­ča­re u ško­lu, na­la­gao im je da tran­sfor­mi­šu ide­ju „auto­nom­ne, sa­mo­do­ volj­ne for­me u ide­ju auto­nom­nog, sa­mo­do­volj­nog sti­ha“. U: J. Cul­ler, Fra­ ming the Sign: Cri­ti­cism and its In­sti­tu­ti­ons, Ox­ford, 1988, str. 9. Ka­ko je pi­sao Vim­sat: „No­va kri­ti­ka se da­nas si­gur­no naj­bo­lje ose­ća na uni­ verzitetu, gde cve­ta kao ži­vi ‘ma­njin­ski’ po­kret.“ U: „Wil­li­am Kurtz Wim­satt“, Po­e­try: I, The For­mal Analysis, Kenyon Re­vi­ew, 1947, br. 9, str. 436. Tre­ba ima­ti u vi­du da je pr­vo­bit­ni na­slov ove an­to­lo­gi­je gla­sio Re­a­ding Po­ems. Ta­ko sma­tra, na pri­mer, D. Dž. Lodž. Pogledati: 20th Cen­tury Li­te­rary Cri­ti­ cism: A Re­a­der, Lon­don, 1972, str. 70, ko­ju je on ure­dio. Književne teorije XX veka

of per­so­na­lity]“. Ovo po­niš­ta­va­nje lič­no­sti pre sve­ga se od­no­si na emo­ ci­je, jer se stih ne za­sni­va na i z­ra­ ža­v a­nju lič­nih ose­ća­nja i emo­ci­ja, već na stva­ra­nju „struk­tu­ral­nih emo­ci­ja“ (the struc­tu­ral emo­ti­ons) ko­ je su re­zul­tat „pre­ra­de“ (wor­king up) obič­nih ose­ća­nja u umet­nič­ka ose­ća­nja. Na kra­ju, Eli­ot na sle­de­ći na­čin for­mu­li­še svoj cre­do: „Po­e­zi­ ja ni­je puštanje na volju emociji, već bežanje od emocije; ona ni­je iz­raz­ lič­no­sti ne­go bežanje od lič­no­sti [an esca­pe from per­so­na­lity].“ „Umet­ nič­ke emo­ci­je su bez­lič­ne“ – pi­še Eli­ot na kra­ju svog ese­ja. Ov­de pr­vi put bi­va ta­ko ra­di­kal­no for­mu­li­san prin­cip „smr­ti auto­ra“ (ko­ji je Ro­ lan Bart di­rekt­no su­ge­ri­sao 1966. go­di­ne) kao re­al­ne lič­no­sti ko­ja sto­ ji iza tek­sta i na sop­stve­ni ra­čun ži­vi svoj ži­vot i svo­ju umet­nost. Eli­ot ov­de ne osta­vlja me­sta za sum­nju. Pi­sac se mo­ra ota­ra­si­ti sop­stve­nih ose­ća­nja i emo­ci­ja, iako se ne mo­ ■ OBJEK­TIV­NI KO­RE­LA­TIV že re­ši­ti ose­ća­nja i emo­ci­ja kao ta­ (engl. ob­jec­ti­ve cor­re­la­ti­ve) – ter­ kvih. Ove su, me­đu­tim, vla­sniš­tvo min ko­ji je uveo T. S. Eli­ot i ko­ sa­mog umet­nič­kog de­la a ne ži­vo­ta, jim se od pe­sme zah­te­va da ne iz­no­si ose­ća­nja ne­po­sred­no, već tj. oso­bi­na po­e­zi­je a ne bi­o­gra­fi­je. uz po­moć tek­stu­al­ne me­di­ja­ci­je. Svo­ju ide­ju Eli­ot mo­žda naj­ja­sni­je Objek­tiv­ni ko­re­la­tiv je objek­tiv­no ob­jaš­nja­va u dru­gom ese­ju o eli­za­ po­sto­je­ći sim­bol ili sli­ka ko­ji se, be­tan­skoj dra­ma­tur­gi­ji,10 ob­ja­vlje­ s jed­ne stra­ne, od­no­si na pe­sni­ko­ nom 1924. go­di­ne na stra­ni­ca­ma vo ras­po­lo­že­nje (evo­ci­ra ga), dok, s dru­ge stra­ne – u či­ta­o­cu iza­zi­va ča­so­pi­sa The Cri­te­rion ko­ji je sam od­re­đe­no ras­po­lo­že­nje. Ni­je stvar­ ure­đi­vao. Umet­nost ko­ja ni­je za­sno­ na pred­sta­va ono­ga što je pe­snik va­na na kon­ven­ci­ji, već na te­žnji ka ose­ćao pi­šu­ći sti­ho­ve. re­a­li­zmu, uopšte i ni­je umet­nost. Za­to kon­ven­ci­ja, od­no­sno „ri­tam na­met­nut spo­ljaš­njem sve­tu“, oslo­ ba­đa od ne o­br a­ đe­ ne st v ar­ no­ st i i od, pre­ma re­či­ma Eli­o­ta, po­ re­me­će­ne pr i­v at­ ne l ič­no­st i, jer je „odva­ja­nje od te­ku­će stvar­ no­sti kraj­nji uslov za stva­ra­nje de­la“. Ta­ko na­sta­je ču­ve­na te­o­ri­ja „objek­tiv­nog ko­re­la­ti­va“, od­no­sno ob­jec­ti­ve cor­re­la­ti­ve. Umet­nič­ko de­lo po­sta­je auto­no­man pred­met, pred­met ko­ji sa­mo od­go­va­ra u od­re­đe­nom pe­ri­o­du va­nu­met­nič­koj stvar­no­sti, od­no­si se na nju, ali se s njom ne po­du­da­ra. Dru­ga ključ­na oso­ba za New Cri­ti­cism jeste Aj­vor A. Ri­čards (1893–1979). U ču­ve­noj knji­zi The Me­a­ning of Me­a­ning (Zna­če­nje zna­če­nja, 1923), na­pi­sa­noj za­jed­no sa Čarlsom K. Og­de­nom, uvo­ di se fun­da­men­tal­no raz­li­ko­va­nje dva na­či­na ko­riš­će­nja je­zi­ka. Pr­vi  T. S. Eliot, „Tradicija i individualni talenat“, u: Izabrani tekstovi, Beograd, 1963, str. 33–42, citat sa str. 41, prevod: Milica Mihajlović. 10 T. S. Eliot, „Četiri dramatičara Jelisavetinog doba“, u: Izabrani tekstovi, ibid., str. 61–69. IV. Američki formalizam – New Critism

149

Eli­o­to­va kon­cep­ci­ja pe­snič­kog stva­ra­laš­tva

Odva­ja­nje umet­no­sti od stvar­no­sti

Sim­bo­lič­ki i emo­tiv­ni na­či­ni upo­tre­be je­zi­ka

Ri­čard­so­va i Og­de­no­va kon­cep­ci­ja pse­u­do­su­do­va

Har­mo­nič­na struk­tu­ra knji­žev­nog de­la

Ri­čard­so­va kri­ti­ka jed­no­znač­no­sti sti­ha

– s i m­b o­l i č­k i, gra­di stro­go de­fi­ni­san od­nos pre­ma stvar­no­sti i pre­ ten­du­je na isti­nu (slu­čaj na­uč­nih re­če­ni­ca), dok dru­gi – emo­t i­van – ne upu­ću­je na stvar­nost, iz­be­ga­va kva­li­fi­ka­ci­je isti­na–laž, a svo­ju ute­me­lje­nost na­la­zi u iz­ra­ža­va­nju ljud­skih sta­vo­va. „Sim­bo­lič­ka upo­ tre­ba re­či je is­kaz, be­le­že­nje, pod­set­nik, or­ga­ni­za­ci­ja i ko­mu­ni­ka­ci­ja re­fe­ren­ci. Emo­tiv­na upo­tre­ba re­či je jed­no­stav­ni­ja stvar, to je upo­ tre­ba re­či ko­ji­ma se iz­ra­ža­va­ju ili iza­zi­va­ju ose­ća­nja i sta­vo­vi (at­ti­du­ des).“11 Re­fe­ren­ci­jal­na upo­tre­ba je­zič­kih zna­ko­va jeste sud na ko­ji pri­me­nju­je­mo lo­gič­ke kri­te­ri­ju­me. A emo­tiv­na upo­tre­ba, opet, vo­di ka for­mu­la­ci­ji pse­u­do­su­do­va, pse­u­do-sta­te­ments,12 ko­ji ne mo­gu bi­ ti ve­ri­fi­ko­va­ni od­no­som pre­ma stvar­no­sti. Na taj na­čin Ri­čards raz­ li­ku­je na­uč­ni (sim­bo­li­za­ci­ja) i po­et­ski (emo­tiv­nost) dis­kurs. Ri­čards je bio psi­ho­log i fi­lo­zof po obra­zo­va­nju, te ne ču­di što je ana­li­zu je­zi­ka po­ve­zi­vao s ta­da do­stup­nim na­uč­nim je­zi­kom. Emo­ti­van stav, iz­ra­žen kroz po­et­ske pse­u­do­i­ska­ze, tre­ba da se za­ sni­va na to­me da se ha­o­tič­ni spo­ljaš­nji im­pul­si po­mo­ću in­te­lek­ta (ili ši­re: čo­ve­kov ner­vni si­stem) pre­tva­ra­ju u har­mo­nič­nu, urav­no­ te­že­nu struk­tu­ru ko­ja ne pod­le­že ve­ri­fi­ka­ci­ji pu­tem od­no­sa pre­ma (spo­ljaš­njem) pred­me­tu, već je sa­ma po se­bi zna­čaj­na. Ljud­ski um te­ži ho­me­o­sta­zi i eli­mi­ni­še sve im­pul­se ko­ji one­mo­gu­ća­va­ju ostva­ ri­va­nje tog sta­nja. S ob­zi­rom na to, pe­snič­ko (umet­nič­ko) de­lo je od­sli­ka­va­nje in­te­lek­tu­al­nog ra­da i mo­že se de­fi­ni­sa­ti pu­tem rav­no­ te­že unu­traš­njih ele­me­na­ta. „Za­da­tak pe­sni­ka je da [uz po­moć reči] us­po­sta­vlja red i ko­he­rent­nost [or­der and co­he­ren­ce] – a sa­mim tim slo­bo­du – opštim is­ku­stvi­ma.“13 Me­đu­tim, na­sta­ju­ća struk­tu­ ■ VI­ŠE­ZNAČ­NOST (engl. am­bi­ ra (stih) ne­ma sa­mo jed­no zna­ gu­ity) – jed­na od naj­zna­čaj­ni­jih se­ če­nje. U Filozofiji retorike (1936) man­tič­kih ka­te­go­ri­ja No­ve kri­ti­ke. Ri­čards je na­pa­dao „pred­ra­su­du U knji­zi Se­ven Types of Am­bi­gu­ity Vi­l­jam Emp­son je pi­sao da o jed­nom i sa­mo jed­nom pra­vom (1930) se vi­še­znač­nost od­no­si na raz­li­či­ zna­če­nju“ (One and Only One ta zna­če­nja da­tog iz­ra­za u reč­ni­ True Me­a­ning Su­per­sti­tion), pre­ma ku, ali i „na sve, čak i naj­sup­til­ni­je ko­jem „reč ima ne­ko sop­stve­no ver­bal­ne ni­jan­se ko­je omo­gu­ća­va­ zna­če­nje (ide­al­no, sa­mo jed­no) ko­ ju raz­li­či­te re­ak­ci­je na je­dan te isti je je ne­za­vi­sno od nje­go­ve upo­tre­ deo je­zi­ka [pi­e­ce of lan­gu­a­ge]“. 11 No­va kri­ti­ka, Pro­sve­ta, Be­o­grad, 1973, str. 46, pre­vod: Kse­ni­ja Ana­sta­si­je­vić. 12 Iz­raz pse­u­do-sta­te­ments, ko­ji ima pot­pu­no istu funk­ci­ju kao In­gar­de­no­vi qu­ a­si-su­do­vi, po­ja­vlju­je se kod Ri­čard­sa 1926. go­di­ne u knji­zi Sci­en­ce and Po­e­ try, Lon­don, 1926, da­kle, ne­ko­li­ko go­di­na pre In­gar­de­no­ve ras­pra­ve O dziele literackim: Das li­te­ra­rische Kun­stwerk, Hal­le, 1931. 13 I. A. Ric­hards, Po­e­tri­es and Sci­en­ces: A Re­is­sue of Sci­en­ce and Po­e­try [1923, 1935] with a Co­men­tary, Lon­don, 1970, str. 50.

150

Književne teorije XX veka

be i ima nad njim kon­tro­lu, kao i cilj s ko­jim mo­ra bi­ti iz­go­vo­re­ na“.14 Sa­mim tim je do­ka­zi­vao da zna­če­nje tek­sta za­vi­si od unu­traš­ njih od­no­sa iz­me­đu re­či ko­je tre­ba is­tra­ži­va­ti u ce­li­ni, u kon­tek­stu ce­lo­vi­tog is­ka­za. „Zna­če­nja re­či ne­kog auto­ra su [...] re­zul­tat do ko­ jeg do­la­zi­mo po­mo­ću uza­jam­ne igre in­ter­pre­ta­tiv­nih mo­guć­no­sti ce­lo­vi­tog is­ka­za [the who­le ut­te­ran­ce].“15 Ove tri Ri­čard­so­ve te­ze – me­đu­sob­no raz­dva­ja­nje re­fe­ren­ci­jal­ nih i emo­tiv­nih (po­et­skih) su­do­va, ob­je­di­nju­ju­ća de­lat­nost uma od­ra­že­na u za­jed­nič­kom ar­te­fak­tu, struk­tu­ral­na dvo­smi­sle­nost je­zič­kog is­ka­za16 – za­jed­no sa Eli­o­to­vom te­zom o ra­di­kal­nom raz­ dva­ja­nju ži­vo­ta od pe­snič­kih struk­tu­ra, iz­vr­ši­le su du­bok uti­caj ne sa­mo na nje­go­ve ne­po­sred­ne uče­ni­ke u En­gle­skoj (V. Emp­son, i F. R. Lej­vis) ne­go i na ame­rič­ke kri­ti­ča­re oku­plje­ne oko New Cri­ti­ cism. Tre­ba ima­ti u vi­du da su Ri­čard­so­vi Prin­ci­ples of Li­te­rary Cri­ ti­cism (1924) pr­va knji­ga na en­gle­skom je­zi­ku u ko­joj je ski­ci­ra­na za­jed­nič­ka te­o­ri­ja knji­žev­ne kri­ti­ke.

Pr­va za­jed­nič­ka te­o­ri­ja knji­žev­ne kri­ti­ke na en­gle­ skom je­zi­ku

Clo­se re­a­ding Odvo­jen od piš­če­ve bi­o­gra­fi­je (Eli­ot) i pro­ver­lji­vih či­nje­ni­ca (Ri­ čards), stih po­sta­je auto­no­man ve r­b a l­ n i ar­ te­fa kt, the ver­bal icon (do­slov­no „ver­bal­na iko­na“17 ili „ver­bal­na sli­ka“) – pre­ma for­ mu­la­ci­ji Vi­l­ja­ma K. Vim­sa­ta Mla­đeg.18 Ova­ko gla­si naj­va­žni­ja te­za No­ve kri­ti­ke s ko­jom su se sla­ga­le sve nje­ne pri­sta­li­ce ko­je su glav­ni cilj svo­jih kji­žev­nih ana­li­za usme­ri­le ka to­me da ot­kri­ju „šta stih go­ vo­ri kao stih“19 a ne kao re­pre­zen­ta­ci­ja dru­ga­či­jih si­ste­ma (in­ten­ci­je, 14 I. A. Ric­hards, Phi­lo­sophy of Rhe­to­ric (1936), New York, 1965, str. 11. 15 Ibid., str. 55. 16 Ri­čard­so­vu te­zu o struk­tu­ral­noj dvo­znač­no­sti pe­snič­kog de­la pre­u­zeo je nje­gov uče­nik Vi­li­jem Emp­son u knji­zi: Se­ven Types of Am­bi­gu­ity, Lon­don, 1930; de­lo­vi ob­ja­vlje­ni u: No­va kri­ti­ka, op. cit., str. 141–218. 17 Pre­ma ter­mi­no­lo­gi­ji Č. S. Pir­sa, icon je vr­sta zna­ka u ko­jem je od­nos iz­me­đu ozna­či­te­lja (sig­nans) i ozna­če­nog (sig­na­tum) za­sno­van na slič­no­sti. Cr­tež slo­ na je iko­na pra­ve ži­vo­ti­nje. 18 Po­gle­da­ti: W. K. Wim­satt Jr., The Ver­bal Icon: Stu­di­es in the Me­a­ning of Po­e­try, Le­xing­ton, 1954. Pre­ma mark­si­stič­kom kri­ti­ča­ru Te­ri Iglto­nu, pra­vi do­pri­nos de­lat­no­sti No­ve kri­ti­ke pred­sta­vlja­lo je „pre­tva­ra­nje sti­ha u fe­tiš“, u: T. Eagle­ ton, Književna teorija, Zagreb, 1987, str. 51, prevod: Mia Pervan-Plavec. 19 C. Bro­oks, The Well Wro­ught Urn: Stu­di­es in the Struc­tu­re of Po­e­try, New York, 1947, str. XI. Na­slov Bruk­so­ve knji­ge je ka­rak­te­ri­sti­čan: me­ta­fo­ra „veš­to iz­ra­đe­ne ur­ne“, kao alu­zi­ja na Kit­so­vu „Odu grč­koj ur­ni“ (ko­joj je po­ sve­će­no jed­no od po­gla­vlja knji­ge), od­no­si se na knji­žev­ni tekst. IV. Američki formalizam – New Critism

151

Ver­bal­na iko­na

Ri­čard­so­va kon­cep­ci­ja pra­vog či­ta­nja

Objek­tiv­na po­e­ti­ka

stvar­no­sti). Za­to je po­sta­la oba­ve­ ■ Verno čitanje (engl. clo­se zu­ju­ća me­to­da ko­ju je opi­sao Ri­ re­a­ding) – ka­te­go­ri­ja ko­ju je u čards u knji­zi Prac­ti­cal Cri­ti­cism pro­u­ča­va­nje knji­žev­no­sti uveo (1929). Ta­ko je is­tra­ži­vač dao svo­ Aj­vor A. Ri­čards, ko­ji je u knji­zi jim stu­den­ti­ma u Kem­bri­džu tri­na­ Prac­ti­cal Cri­ti­cism (1929), pi­sao da „sva do­bra po­e­zi­ja po­zi­va na est pe­snič­kih tek­sto­va bez ika­kvih verno či­ta­nje“ [All re­spec­ta­ble po­ „spolj­nih“ in­for­ma­ci­ja o auto­ru e­try in­vi­tes clo­se re­a­ding]“. Verno i da­tu­mu na­stan­ka da bi ih pod­ či­ta­nje se za­sni­va na oslo­ba­đa­nju sta­kao na verno či­ta­nje (clo­se re­a­ de­la svih spo­ljaš­njih – isto­rij­skih, ding) i opi­si­va­nje nji­ho­vog či­ta­nja po­li­tič­kih, ide­o­loš­kih – kon­tek­sta pa­žlji­voj ana­li­zi nje­go­vih re­to­rič­ izo­lo­va­nog od bi­lo ka­kvog spo­ljaš­ ikih me­ha­ni­za­ma. njeg kon­tek­sta. Re­zul­tat to­ga jesu ta­ko­zva­ni pro­to­cols of re­a­ding iz ko­jih je Ri­čards iz­dvo­jio osnov­ne ■ Jeresi parafraze (engl. pre­pre­ke na pu­tu ka „pra­vom“ či­ta­ the he­resy of pa­rap­hra­se) – greš­ka nju: iz­me­đu osta­log, ne­u­te­me­lje­ne ko­ja se za­sni­va na pre­pri­ča­va­nju knji­žev­nog tek­sta dru­gim re­či­ma aso­ci­ja­ci­je ko­je ne­ma­ju niš­ta za­jed­ što do­vo­di do gu­bit­ka nje­go­vih nič­kog s re­či­ma na stra­ni­ci, dok­ knji­žev­nih oso­bi­na. Jer naj­va­ tri­nar­na pot­či­nje­nost sop­stve­nim žni­je je ono što – pre­ma re­či­ma gle­diš­ti­ma, pri­hva­će­na uve­re­nja o Klin­ta Bruk­sa – „sti­ho­vi kao sti­ to­me šta je stih, unu­traš­nje za­bra­ ho­vi go­vo­re“ ili auto­nom­ni ver­ ne, sen­ti­men­tal­nost. Na taj na­čin je bal­ni ar­te­fak­ti u ko­ji­ma se for­ma ne mo­že raz­dvo­ji­ti od sa­dr­ža­ja. stvo­re­na osno­va za „objek­tiv­nu po­ „U po­e­zi­ji ko­ja je stvar­no po­e­zi­ e­ti­ku“ ko­ja je iz pro­ce­sa či­ta­nja eli­ ja“, pi­še Bruks, „for­ma i sa­dr­ži­na mi­ni­sa­la pri­vat­na is­ku­stva či­ta­o­ca, su se ta­ko sna­žno spo­ji­li da je sva­ zna­nje van kon­tek­sta ko­ji na­me­će ki po­ku­šaj odva­ja­nja sa­dr­ža­ja, da stih, kao i te­o­rij­ske pre­su­po­zi­ci­je. po­seb­no po­me­ne­mo nje­ga, na­si­ „Sva­ka po­e­zi­ja vred­na poš­to­va­nja lje nad sti­hom i pre­ti da se ‘for­ma’ re­du­ku­je na re­to­rič­ku lju­sku ili po­zi­va na verno či­ta­nje [All re­spec­ pa­ko­va­nje.“ ta­ble po­e­try in­vi­tes clo­se re­a­ding]“ – pi­sao je Ri­čards,20 i uz po­moć ozbilj­nog či­ta­nja raz­u­me­vao objek­ tiv­nu ana­li­zu sti­ha li­še­nu bi­lo ka­kve su­bjek­tiv­ne pri­me­se (se­ti­mo se Hu­ser­lo­ve su­ge­sti­je ko­ja se od­no­si na shva­ta­nje objek­tiv­ne isti­ne). Uti­caj ove knji­ge i u njoj pred­lo­že­ne me­to­de bio je ogro­man. Ka­ko je go­di­na­ma ka­sni­je pod­se­tio dru­gi pred­stav­nik New Cri­ti­cism Alen Tejt, „ni­ko ko je či­tao Ri­čard­sov Prac­ti­cal Cri­ti­cism, na­kon nje­nog ob­ja­vlji­va­nja 1929. go­di­ne, ni­je mo­gao da pro­či­ta ni­je­dan stih na isti na­čin kao do ta­da“.21 20 I. A. Ric­hards, Prac­ti­cal Cri­ti­cism: A Study of Li­te­rary Jud­gment, Lon­don, 1929, str. 203. 21 A. Ta­te, Es­says of Fo­ur De­ca­des, Chi­ca­go, 1968, str. XI.

152

Književne teorije XX veka

U ese­ju Cri­ti­cism, Inc., ob­ja­vlje­nom 1938. go­di­ne, Džon S. Ren­ som, na­sto­je­ći da de­fi­ni­še ci­lje­ve cri­ti­cal bu­si­ness i da do­ve­de knji­ žev­na is­tra­ži­va­nja do pot­pu­ne pro­fe­si­o­na­li­za­ci­je, is­ti­cao je da se pro­fe­so­ri an­gli­sti­ke mo­ra­ju kon­cen­tri­sa­ti pre sve­ga na „teh­nič­ko is­ tra­ži­va­nje po­e­zi­je“, što je tre­ba­lo da pred­sta­vlja usme­ra­va­nje pa­žnje na sam tekst uz iz­be­ga­va­nje ne­knji­žev­nih kon­tek­sta i pro­ble­ma.

Pro­fe­si­o­na­li­zam u knji­žev­nim is­tra­ži­va­nji­ma

„To bi bi­la teh­nič­ka is­tra­ži­va­nja po­e­zi­je ... kad bi se ba­vi­ la me­tri­kom ..., od­stu­pa­nji­ma od pro­znih je­zič­kih nor­mi i pro­za­ič­ne lo­gi­ke, nje­nim tro­pi­ma, fik­ci­ja­ma i pro­na­la­sci­ma za­hva­lju­ju­ći ko­ji­ma po­e­zi­ja osi­gu­ra­va ‘estet­sku dis­tan­cu’ i sa­ma se is­klju­ču­je iz isto­ri­je.“22 Iste te 1938. go­di­ne u osnov­nom pri­ruč­ni­ku Un­der­stan­ding Po­ e­try, Bruks i Vo­ren su sa­sta­vi­li li­stu osnov­nih gre­ša­ka ko­je su či­ni­li či­ta­o­ci po­e­zi­je. To su bi­le: „po­te­ra za po­ru­kom“ (po­tra­ga za ide­jom ko­ja se mo­že od­no­si­ti na lič­ni ži­vot), „iz­raz ose­ća­nja“ ili nji­ho­vo „či­ sto ostva­ri­va­nje“ kao „le­pa for­mu­la­ci­ja ne­ke uz­vi­še­ne isti­ne“. U sva ova tri slu­ča­ja či­ta­lac gre­ši jer se „pe­snič­ki efe­kat ne za­sni­va na sa­ mim stva­ri­ma [osećanjima, ide­ja­ma i sl.], ne­go na na­či­nu na ko­ji se nji­me slu­ži pe­snik“.23 Ova­kav pri­stup je mo­rao do­ve­sti do ra­di­kal­nog su­prot­sta­vlja­nja pra­vog je­zi­ka po­e­zi­je i „ma­sov­nog je­zi­ka (mass lan­gu­a­ge)“. U ču­ve­ nom ese­ju Ten­zi­ja u po­e­zi­ji Alen Tejt je pi­sao da je naj­go­ra vr­sta po­ e­zi­je ona u ko­joj „obič­na lič­nost iz­la­že svo­ju obič­nost“ kad se slu­ži go­vor­nim je­zi­kom „za­to što se jav­ni go­vor teš­ko upr­ljao ma­sov­nim ose­ća­njem“. Greš­ka, pre­ma kri­ti­ča­ru, le­ži u to­me što se „ma­sov­ni je­ zik“ pri­hva­ta kao „sred­stvo ko­mu­ni­ka­ci­je“:

Osnov­ne greš­ke ko­je či­ne či­ta­o­ci po­e­zi­je

Ma­sov­ni je­zik

„One ko­ji se nji­me slu­že ma­nje za­ni­ma do­vo­đe­nje u for­mal­ ni red ono­ga što po­ne­kad na­zi­va­mo ‘afek­tiv­nim sta­njem’ ne­go­li po­bu­đi­va­nje tog sta­nja.“24 Tej­to­va lo­gi­ka je sle­de­ća: ma­sov­na ose­ća­nja su lo­ša, a bo­je­njem jav­nog go­vo­ra pre­tva­ra­ju ga u ma­sov­ni je­zik ko­ji, pod­sti­ču­ći emo­ci­ je, pro­tiv­re­či pe­snič­kom po­zi­vu ko­je u stva­ri i je­ste stva­ra­nje „for­ mal­nog re­da“.25 22 J. C. Ran­som, „Cri­ti­cism Inc.“, u: The World’s Body, New York, 1938. 23 C. Bro­oks, R. P. War­ren, „Ro­zum­i­e­nie po­e­zji“, u: Te­o­ria ba­dań li­te­rac­kich za gra­ni­cą..., op. cit., t. 2, deo 2, str. 634–655. 24 No­va kri­ti­ka, op. cit., str. 252. 25 Ovaj is­kaz ana­li­zi­ra R. Skouls u: The Crafty Re­a­der, New Ha­ven–Lon­don, 2001. Skouls u ovom seg­men­tu s pra­vom ne vi­di sa­mo mo­der­ni­stič­ku i po­ li­tič­ku osno­vu no­vih kri­ti­ča­ra za­sno­va­nu na oš­troj osu­di sva­ke re­to­ri­ke (jav­ nog go­vo­ra) kao či­ste de­ma­go­gi­je. IV. Američki formalizam – New Critism

153

For­mal­ni red

Har­mo­nij­ske na­pe­to­sti26 Ka­te­go­ri­je opi­sa sti­ha

Osnov­ne me­ta­fo­re ko­je su no­vi kri­ti­ča­ri ko­ri­sti­li za opis auto­nom­ne i za­jed­nič­ke struk­tu­re sti­ha (a pre­u­ze­te iz tek­sto­va en­gle­skog ro­man­ti­čar­skog fi­lo­zo­fa, kri­ti­ča­ra i pe­ni­ka S. T. Kol­ri­dža)27 odre­đi­va­le su ga kao g ra­ đ e­ v i­ nu, ar­ te­ f a kt, or­ga­ni­ zam ili mu­zi č­ku kom­ p o­zi­c i­ju. Dž. K. Ren­som je po­re­dio stih s kon­struk­ci­jom ku­će (lo­gič­ka struk­tu­ra) či­ji su zi­do­vi pre­kri­ve­ni bo­ja­ma, ta­pe­ta­ma, ta­pi­ se­ri­jom (ovaj do­da­tak je na­zvao tek­stu­rom). „Cilj do­brog kri­ti­ča­ra po­sta­je, pre­ma to­me, da is­pi­ta i de­fi­ ni­še pe­smu u po­gle­du na nje­nu struk­tu­ru i nje­nu tek­stu­ru. Ako ne­ma niš­ta da ka­že o nje­noj tek­stu­ri, on ne­ma niš­ta po­seb­no da ka­že ni o njoj kao o pe­smi, ne­go je pre­tre­sa sa­ mo uto­li­ko, uko­li­ko je ona pro­za.“28

Tki­vo tek­sta

Pe­sma kao ži­vi or­ga­ni­zam

To zna­či da se po­e­zi­ja raz­li­ku­je od pro­ze po to­me što po­se­du­je zna­čenj­ski do­da­tak (bo­je, ta­pe­te, go­ble­ni) ko­ji lo­gič­ka struk­tu­ra pro­ ze ne po­se­du­je. Po­e­zi­ja je tek­stu ­ ■ TEK­STU­RA (engl. tex­tu­re) r a st a­v lj e­ na na st r u k­tu­ r u, – pre­ma Dž. K. Ren­so­mu, re­to­ a pro­za je sa­ma struk­tu­ra. Pe­snič­ki rič­ko-je­zič­ki sloj knji­žev­nog de­la tekst je, da­kle, ne sa­mo auto­nom­ ko­ji se ne mo­že re­du­ko­va­ti na lo­ na već i har­mo­nič­na tvo­re­vi­na, te gič­ku sa­dr­ži­nu (od­no­sno struk­tu­ za­to, ta­ko­đe, pod­se­ća na ži­v i or­ ru). Pe­sma je je­din­stvo struk­tu­re (tj. sa­dr­ži­ne) i tek­stu­re (ili je­zič­ke ga­ni­ z am (li­ving in­te­grity)29 či­ji for­me). O po­e­tič­no­sti sti­ha od­lu­ su po­je­di­nač­ni de­lo­vi me­đu­sob­no ču­je tek­stu­ra: kad se kri­ti­čar ba­vi uslo­vlje­ni. „Ele­men­ti [pesničkog] is­klju­či­vo struk­tu­rom, on­da „ne­ma de­la ni­su me­đu­sob­no po­ve­za­ni niš­ta da ka­že o sa­mim sti­ho­vi­ma“. 26 Iz­raz V. K. Vim­sa­ta Mla­đeg. Po­gle­da­ti: „Eks­pli­ka­cja ja­ko krytyka“ (1951), u: Współc­ze­sna te­o­ria ba­dań li­te­rac­kich za gra­ni­cą. An­to­lo­gia, t. 1: Me­tody stylistyki li­te­rac­ki­ej, Kraków, 1976, str. 338. 27 Upo­re­di­ti sle­de­ću re­če­ni­cu iz Bi­o­grap­hia Li­te­ra­ria: „Po­e­ma je ta­kva vr­sta kom­po­zi­ci­je ko­ja je su­prot­sta­vlje­na na­uč­nom de­lu ta­ko što kao svoj ne­po­sre­ dan pred­met pred­la­že pri­jat­nost, a ne isti­nu. I od svih dru­gih vr­sta se raz­li­ku­ je po to­me što cr­pe pri­jat­nost iz ce­li­ne ko­ja od­go­va­ra za­do­volj­stvu u sva­kom sa­stav­nom de­lu.“ U: S. T. Co­le­rid­ge, Bi­o­grap­hia Li­te­ra­ria: Or Bi­o­grap­hi­cal Sketches of my Li­te­rary Li­fe and Opi­ni­ons, Lon­don, 1965, str. 172. Tre­ba ima­ti u vi­du da je po­sred­nik iz­me­đu Kol­ri­dža i New Cri­ti­cism bio A. A. Ri­čards, autor knji­ge Cole­rid­ge on Ima­gi­na­tion, New York, 1935. 28 No­va kri­ti­ka, op. cit., str. 381–382. 29 Iz­raz li­ving in­te­grity of the po­em se na­la­zi u ese­ju Dž. K. Ren­so­ma, „Cri­ti­cism Inc.“, u: The Nor­ton An­tho­logy of The­ory and Cri­ti­cism, New York–Lon­don, 2001, str. 1118. Emp­son je pi­sao da je „reč po svo­joj suš­ti­ni kao or­ga­ni­zam ili nje­gov deo“. Up. Metafora. Figure i značenje (prir. L. Kojen), Beograd, 1986.

154

Književne teorije XX veka

■ OR­GAN­SKA CE­LI­NA (engl. or­ ga­nic unity) – pre­ma No­voj kri­ti­ci, knji­žev­no de­lo tre­ba da od­li­ku­je or­gan­sko je­din­stvo, od­no­sno har­ mo­nič­no sla­ga­nje svih ele­me­na­ta. Ka­ko je pi­sao A. A. Ri­čards, či­ta­ lac mo­ra to­kom či­ta­nja da shva­ti „zna­če­nje ce­li­ne“ de­la ko­je mu sa­ mo „kao ce­li­na [as a who­le]“ mo­ že obez­be­di­ti sa­tis­fak­ci­ju. Od­nos iz­me­đu po­je­di­nač­nih de­lo­va tre­ ba da pod­se­ća na od­nos iz­me­đu ele­me­na­ta ži­vog or­ga­ni­zma. Prin­ cip or­gan­ske ce­li­ne, pi­sao je Klint Bruks, „spa­ja slič­no sa ne­slič­nim“. Iz­vor ovog prin­ci­pa tre­ba tra­ži­ti u en­gle­skom ro­man­ti­zmu (kod Kol­ ri­dža). ■ IRO­NI­JA (engl. irony) – raz­ li­či­to de­fi­ni­sa­na u okvi­ru No­ve kri­ti­ke, či­ni­la je kvin­te­sen­ci­ju knji­žev­ne struk­tu­re. Naj­češ­će je ozna­ča­va­la unu­traš­nju na­pe­tost iz­me­đu po­je­di­nač­nih, če­sto su­ prot­sta­vlje­nih, ele­me­na­ta de­la. Ka­ko je pa­te­tič­no pi­sao Ro­bert P. Vo­ren, pe­snik „do­ka­zu­je svo­ju vi­ zi­ju ti­me što je pod­vr­ga­va lo­ma­či iro­ni­je – dra­mi svo­je struk­tu­re“. Klint Bruks je, opet, tvr­dio da je iro­ni­ja „naj­opšti­je od­re­đe­nje one vred­no­sti ko­ju raz­li­či­ti ele­men­ti u od­re­đe­nom kon­tek­stu do­bi­ja­ju iz tog kon­tek­sta“.

kao cve­to­vi u bu­ke­tu već kao cvet s dru­gim de­lo­vi­ma bilj­ke u raz­vo­ ju.“30 Osnov­ni za­da­tak kri­ti­ča­ra tre­ ba, da­kle, da bu­de ot­kri­va­nje tog or­ gan­skog je­din­stva31 i shva­ta­nje sti­ha „kao ce­li­ne [as a who­le]“ ko­ja je ra­ do po­re­đe­na s mu­zič­kom kom­po­zi­ ci­jom32. Ka­ko je pi­sao Klint Bruks, „sa­moj suš­ti­ni pri­pa­da har­mo­ni­za­ci­ja kon­tra­sta i us­kla­đe­nost raz­li­ ka“.33 Alen Tejt je, pak, do­da­vao da „jed­no pe­snič­ko de­lo ima po­seb­no svoj­stvo kao kraj­nje dej­stvo ce­li­ne“.34 U ese­ju Pu­re and Im­pu­re Po­e­ try Ro­bert Pen Vo­ren je su­ge­ri­sao da pe­snik „do­ka­zu­je svo­ju vi­zi­ju ti­ me što je pod­vr­ga­va lo­ma­či iro­ni­je – dra­mi svo­je struk­tu­re“.35 Pod i ro ­ ni­j om ov­de tre­ba – naj­u­opšte­ni­je – pod­ra­zu­me­va­ti struk­tu­ral­nu na­ pe­tost iz­me­đu po­je­di­nač­nih ele­me­ na­ta de­la, a ne jed­nu od re­to­rič­kih fi­gu­ra. Iro­n i­j a, shva­će­na kao „pri­ ti­sak [unutrašnjeg] kon­tek­sta“,36 po­sta­la je osnov­ni pe­snič­ki po­stu­ pak (da upo­tre­bi­mo ter­mi­no­lo­gi­ ju Vik­to­ra Šklov­skog), dok je stih – kao zbir na­pe­to­sti su­prot­sta­vlje­nih vred­no­sti – po­stao iro­nič­na stuk­tu­ra par ex­cel­len­ce. Ka­ko je

30 C. Bro­oks, Irony as a Prin­ci­ple of Struc­tu­re (1949). Slič­no po­re­đe­nje pre nje­ga ko­ri­sti­li su Bruks i Vim­sat Mla­đi: „Ako bi tre­ba­lo da upo­re­di­mo de­lo s gra­ đom ne­kog fi­zič­kog pred­me­ta, to ne bi bio zid već pre neš­to or­gan­sko, po­put bilj­ke.“ C. Bro­oks, R. P. War­ren, Un­der­stan­ding Po­e­try (1938). 31 Pre­te­ča ovog ho­li­stič­kog (ali i or­ga­ni­ci­stič­kog i di­ja­lek­tič­kog) miš­lje­nja u en­ gle­skoj kri­ti­ci bio je S. T. Kol­ridž. 32 C. Bro­oks, „The He­resy of Pa­rap­hra­se“, u: The Well Wro­ught Urn..., op. cit., str. 203. 33 C. Bro­oks, A Sha­ping Joy: Stu­di­es in the Wri­ter’s Craft, Lon­don, 1971, str. 96. 34 No­va kri­ti­ka, ibid., str. 251. 35 No­va kri­ti­ka, ibid., str. 295. 36 C. Bro­oks, Iro­nia ja­ko za­sa­da struk­tury po­etycki­ej, op. cit., str. 275. IV. Američki formalizam – New Critism

155

Iro­ni­ja kao osnov­ni pe­snič­ki po­stu­pak

Bruk­so­va ana­li­za po­e­zi­je

Nor­ma­tiv­na te­o­ri­ja ima­nent­nog či­ta­nja

No­va kri­ti­ka kao fi­lo­zo­fi­ja knji­žev­no­sti

pi­sao Bruks, „iro­ni­ja je naj­opšti­je od­re­đe­nje one vred­no­sti ko­ju raz­ li­či­ti ele­men­ti u od­re­đe­nom kon­tek­stu do­bi­ja­ju iz tog kon­tek­sta“.37 Ta­ko shva­će­na iro­ni­ja (kao i pa­ra­doks) je­ste iz­vor vi­še­smi­sle­no­sti i je­din­stva pe­snič­kog de­la ko­je u ko­nač­noj in­stan­ci upu­ću­je na pe­ sni­ko­vo „je­din­stvo is­ku­stva“. Po­sma­tra­no iz te per­spek­ti­ve, do­stig­ nu­će ko­je pred­sta­vlja uzor za No­vu kri­ti­ku je knji­ga Klin­ta Bruk­sa The Well Wro­ught Urn: Stu­di­es in the Struc­tu­re of Po­e­try (1947), de­talj­na ana­li­za de­vet pe­sa­ma iz ra­znih knji­žev­nih epo­ha (od Džo­ na Do­na, pre­ko Mil­to­na, Kit­sa, do Jej­tsa). Pre­ma Bruk­su, suš­ti­na po­et­skog zna­če­nja (za raz­li­ku od zna­če­nja na­uč­nih is­ka­za), po­sta­je „je­zik pa­ra­dok­sa“ (ka­ko gla­si na­slov pr­vog po­gla­vlja) u ko­jem do­la­ zi do po­mi­re­nja po­je­di­nih, na pr­vi po­gled me­đu­sob­no su­prot­sta­vlje­nih zna­če­nja, kao i – što ni­je ma­nje va­žno – pe­sni­ko­vog uma i stvar­no­sti. S ob­zi­rom na to da pe­snič­ko de­lo či­ni auto­nom­nu i or­gan­sku ce­ li­nu, ono se ne mo­že sve­sti ni­ti na pe­sni­ko­vu in­ten­ci­ju (ova greš­ka je de­fi­ni­sa­na kao in­ten­ti­o­nal fal­lacy) ni­ti na uti­caj ko­ji vr­ši na či­ta­o­ ca (greš­ka na­zva­na af­fec­ti­ve fal­lacy).38 Ne mo­že se sve­sti ni na lo­gič­ ki sa­dr­žaj ko­ji se u nje­mu na­la­zi, ni­ ■ GREŠ­KA AFEK­TIV­NO­STI (engl. ti se mo­že is­ka­za­ti dru­gim je­zi­kom af­fec­ti­ve fal­lacy) – od­re­đe­nje po­ (he­resy of pa­rap­hra­se). S ob­zi­rom greš­nog miš­lje­nja, ko­ju su uve­li na bo­gat re­per­to­ar gre­ša­ka ili je­re­ Vim­sat i Bir­dsli, da knji­žev­na ana­ si ko­je sto­je na pu­tu „pra­vil­nog“ li­za ili in­ter­pre­ta­ci­ja tre­ba da se iš­či­ta­va­nja pe­snič­kog tek­sta, No­va osla­nja­ju na su­bjek­tiv­na ose­ća­nja kri­ti­ča­ra. Ni­su či­ta­o­če­va ose­ća­nja kri­ti­ka se mo­že sma­tra­ti nor­ma­tiv­ ta ko­ja od­lu­ču­ju o vred­no­sti de­la, nom te­o­ri­jom ima­nent­nog či­ta­nja. već ono sa­mo. Kao ta­kva, su­o­ča­va­la se s kri­ti­kom is­tra­ži­va­ča za­in­te­re­so­va­nih za spo­ljaš­nje (isto­rij­ske, ide­o­loš­ke, po­ li­tič­ke) kon­tek­ste knji­žev­nog de­la, kao i za prag­ma­tič­nu pri­me­nu či­na in­ter­pre­ta­ci­je.39 Ta­ko­đe se mo­že in­ter­pre­ti­ra­ti kao fi­lo­zof­ska osno­va za ko­ju je knji­žev­ni tekst auto­nom­no umet­nič­ko de­lo ko­je je 37 C. Bro­oks, „The He­resy of Pa­rap­hra­se“, u: The Well Wro­ught Urn..., op. cit., str. 209. 38 Obe de­fi­ni­ci­je po­ti­ču od na­slo­va ras­pra­vâ W. K. Wim­satt, Jr. i M. C. Be­ar­ dsley: The In­ten­ti­o­nal Fal­lacy (1946) i The Af­fec­ti­ve Fal­lacy (1949). 39 Pr­vi kri­ti­čar ko­ji je uvi­deo pro­iz­volj­nu nor­ma­tiv­nost no­vo­kri­tič­ke stra­te­gi­je bio je K. Berk. Po­gle­daj nje­go­vo delo: „For­ma­list Cri­ti­cism: Its Prin­ci­ples and Li­mits“, Te­xas Qu­ar­terly, 1966, le­to, za­tim po­no­vo ob­ja­vlje­no u: Lan­gu­a­ge as Symbo­lic Ac­tion: Es­says on Li­fe, Li­te­ra­tu­re and Met­hod, op. cit., str. 480–506. Berk se od­luč­no dis­tan­ci­rao od shvatanja knji­žev­no­sti kao sku­pa auto­nom­ nih ar­te­fa­ka­ta, po­ste­pe­no ši­re­ći per­spek­ti­vu i ba­ve­ći se sim­bo­lič­nom i prag­ ma­tič­nom di­men­zi­jom je­zi­ka.

156

Književne teorije XX veka

po­god­no za dis­tan­ci­ra­nu i ne­pri­stra­snu kon­tem­pla­ci­ju.40 Ren­som je u ese­ju Form and Ci­ti­zens na sle­de­ći na­čin obra­zla­gao fi­lo­zof­ske osno­ve auto­no­mi­je umet­nič­kog ar­te­fak­ta: „Pro­miš­lja­mo pred­met kao pred­met i ni­smo pri­nu­đe­ni in­ stink­tiv­nom nu­žnoš­ću da ga uzme­mo i od­mah pro­gu­ta­mo. Ovo pro­miš­lja­nje mo­že da te­če u dva prav­ca: pr­vo, pu­tem na­ u­ke. ... Ali mo­gu da vi­dim pred­met u sa­svim dru­gom ob­li­ku, kon­kret­no – kao umet­nič­ko de­lo. To se de­ša­va on­da kad ni­ sam pri­mo­ran ni­ti da sta­vim ru­ke di­rekt­no na da­ti pred­met ni­ti da to od­la­žem za su­tra, već sam u ta­ko ču­de­snom sta­nju ne­vi­no­sti da ga mo­gu spo­zna­ti sa­mo i s ob­zi­rom na nje­ga sa­mog i da ga shvatam za­to što po­se­du­je sop­stve­nu eg­zi­sten­ ci­ju. Na to­me se za­sni­va, ili bi tre­ba­lo da se za­sni­va, zna­nje ko­je je Šo­pen­ha­u­er sla­vio kao ‘zna­nje bez po­žu­de’.“41

Re­zi­me Te­ze No­ve kri­ti­ke ko­je se od­no­se na knji­žev­nost, čak uzi­ma­ju­ći u ob­zir i raz­li­ku u miš­lje­nji­ma nje­nih pred­stav­ni­ka, do­sta su po­ve­za­ ne i la­ke za sa­ži­ma­nje. A to su: 1. Pe­snič­ki je­zik (emo­ti­van, pre­ma Ri­čard­su) suš­tin­ski se raz­li­ku­ je od re­fe­ren­ci­jal­nog (sim­bo­lič­kog), slič­no kao što se po­et­ska reč raz­li­ku­je od pro­zne. „Reč u po­et­skom smi­slu je stvar sa­ma po se­bi i sa­dr­ži sva svo­ja zna­če­nja, dok je reč u pro­znom smi­ slu jed­no­di­men­zi­o­nal­na i funk­ci­o­nal­na.“42 Ova raz­li­ka, pri­sut­ na i u vi­du opo­zi­ci­je po­e­ti­ke i re­to­ri­ke, jeste fun­da­men­tal­na za sva­ki for­ma­li­stič­ki ili – ši­re – mo­der­ni­stič­ki stav. Za­to se mo­že sme­lo kon­sta­to­va­ti da je No­va kri­ti­ka knji­žev­no­na­uč­ni ekvi­va­ lent mo­der­ni­stič­kim este­tič­kim te­o­ri­ja­ma. 2. Pe­snič­ko de­lo upu­ću­je na „ima­gi­na­tiv­ni ži­vot [i­ma­gi­na­ti­ve li­fe]“ pe­sni­ka ko­ji u se­bi mi­ri pro­tiv­reč­na is­ku­stva.43 Ni­je – 40 Ova­kav stav je dao za pra­vo Te­ri Iglto­nu da o ide­o­lo­gi­ji No­ve kri­ti­ke na­pi­še da je to „ide­o­lo­gi­ja is­ko­re­nje­ne, de­fan­ziv­ne in­te­li­gen­ci­je ko­ja je u knji­žev­no­sti iz­no­va pro­naš­la ono što ni­je mo­gla pro­na­ći u stvar­no­sti“. T. Eagle­ton, Li­te­ rary The­ory: An In­tro­duc­tion, Min­ne­a­po­lis, 1983, str. 47. 41 J. C. Ran­som, „The World’s Body“, op. cit., str. 44–45. 42 Up. V. Empsonov rad u: Metafora. Figure i značenje, op. cit., str. 79. 43 De­fi­ni­ci­ja A. A. Ri­čard­sa iz knji­ge Sci­en­ce and Po­e­try (1926). Te­zu o ob­je­di­ nju­ju­ćoj sna­zi ima­gi­na­ci­je No­va kri­ti­ka je pre­u­ze­la iz en­gle­skog ro­man­ti­zma, pre sve­ga od Kol­ri­dža. IV. Američki formalizam – New Critism

157

Pe­snič­ki je­zik

Ima­gi­na­tiv­ni ži­vot pe­sni­ka

ka­ko su sma­tra­li ne­ki ro­man­ti­ča­ri – „po­e­zi­ja sr­ca“ i emo­ci­ja, ne­go in­te­lek­ta i ima­gi­na­ci­je. 3. Pe­snič­ko de­lo je auto­nom­na, sa­mo­do­volj­na ce­li­na sa­zda­na od unu­traš­njih na­pe­to­sti44 (iro­ni­je i pa­ra­dok­sa). Za nje­go­vo tu­ma­če­nje ni­je po­treb­no po­zna­va­nje iz­vank­nji­žev­nog kon­tek­ sta. Ka­ko je pi­sao Eli­ot, „da bih raz­u­meo Lucy Po­ems [Vor­ dsvort] ni­je mi po­treb­no ni­jed­no dru­go sve­tlo osim ono­ga ko­je sti­ho­vi iz se­be ema­ni­ra­ju“.45 4. Raz­li­ku­ju­ći se od je­zi­ka pro­ze, je­zik po­e­zi­je – slič­no kao u te­o­ri­ ji ru­skih for­ma­li­sta – ras­ki­da s na­vi­ka­ma sva­ko­dnev­ne ko­mu­ni­ ka­ci­je. „Go­to­vo sva do­bra po­e­zi­ja nas zbu­nju­je [Ne­arly all good po­e­try is di­scon­cer­ting].“46 Po­e­zi­ja ta­ko­đe ni­je pod­re­đe­na ni­ka­ kvom spo­ljaš­njem ci­lju i za­to je auto­te­lič­na. „Po­e­zi­ja pro­na­la­zi svo­ju pra­vu ko­rist u svo­joj sa­vr­še­noj bes­ko­ri­sno­sti.“47 5. Kri­ti­čar se ba­vi ot­kri­va­njem or­gan­skog je­din­stva de­la kroz spa­ja­nje nje­go­ve pri­vid­ne ne­spo­ji­vo­sti. Slič­no miš­lje­nje o in­ ter­pre­ta­ci­ji imao je Ga­da­mer kad je u knji­zi o Se­li­nu pi­sao da se usled raz­u­me­va­nja „u tek­stu sve iz­rav­na­va i na­pre­že, po­ve­za­nost na­glo ra­ste, ra­ste opšta oba­ve­znost in­ter­pre­ta­ci­je“.48 Na sa­svim su­prot­nom po­lu će se sme­sti­ti de­kon­struk­ci­ja, tra­že­ ći ne­po­ve­za­na me­sta ko­ja sla­be or­gan­sko je­din­stvo de­la. 6. Kri­ti­ku kao na­uč­nu i objek­tiv­nu de­lat­nost (a ne: im­pre­si­o­ni­ stič­ku i su­bjek­tiv­nu) ne in­te­re­su­je ni pe­sni­ko­va in­ten­ci­ja49 ni re­al­ni uti­caj na či­ta­o­ca, jer se uzi­ma u ob­zir je­di­no „tekst sâm po se­bi“. Kri­ti­čar tre­ba „vi­še da se od­no­si pre­ma pri­ro­di pred­me­ta, ne­go pre­ma efek­tu ko­ji iza­zi­va u su­bjek­tu“.50 7. Otu­da je ne­ra­zu­me­va­nje sti­ha suš­tin­sko, ali pri­jat­nost ko­ ju on iza­zi­va to­kom či­ta­nja (kao auto­no­man, lep pred­met)

Bes­ko­ri­snost po­e­zi­je

Tekst sam po se­bi

44 Alen Tejt ko­ri­sti reč ten­sion (ten­zi­ja) da bi ozna­čio ono što je „ce­lo­kup­na or­ ga­ni­za­ci­ja eks­ten­zi­je i in­ten­zi­je ko­je u njoj [po­e­zi­ji] mo­že­mo na­ći“: Alen Tejt, Ten­zi­ja u po­e­zi­ji, u: No­va kri­ti­ka, op. cit., str. 259. Ter­mi­ni „eks­ten­zi­ja“ i „in­ten­ zi­ja“ se od­no­se na lo­gič­ko raz­li­ko­va­nje sa­dr­ža­ja i zna­čenj­ski do­men re­či. 45 T. S. Eliot, „Granice kritike“, u: T. S. Eliot, Izabrani eseji, op. cit., str. 239–257. 46 A. A. Ric­hards, Prac­ti­cal Cri­ti­cism, op. cit., str. 254. 47 A. Ta­te, On the Li­mits of Po­e­try: Se­lec­ted Es­says: 1928–1948, New York, 1948, str. 113. 48 H.-G. Ga­da­mer, „Kim je­stem Ja i kim je­steś Ti?“, op. cit., str. 151. 49 Ka­ko je pi­sao Bruks na kra­ju in­ter­pre­ta­ci­je Mar­ve­lo­ve pe­sme: „I ha­ve tried to read the po­em, An Ho­ra­tian Ode, not An­drew Mar­vell’s mind“ (Po­ku­ša­ vao sam da pro­či­tam pe­smu Oda Ho­ra­ci­ju, a ne in­te­lekt En­dr­ju Mar­ve­la). C. Bro­oks, „Cri­ti­cism and Li­te­rary Hi­story: Mar­vell’s Ho­ra­tian Ode“, Se­wa­ nee Re­vi­ew, 1947, br. 55, str. 220. 50 J. C. Ran­som, „The World’s Body“, op. cit., str. 342.

158

Književne teorije XX veka

slič­na je to­me kao što „cilj ži­vo­ta ni­je shva­ta­nje sve­ta, već sti­ ca­nje ot­por­no­sti i rav­no­te­že, kao i to da se ži­vi što se bo­lje mo­že“.51 Re­cep­ci­ja sti­ho­va bi, da­kle, tre­ba­lo da bu­de kon­tem­ pla­tiv­na i ne­pri­stra­sna, li­še­na bi­lo ka­kvih aso­ci­ja­ci­ja na druš­ tve­ni po­lo­žaj pi­sca i či­ta­o­ca. 8. Druš­tve­na funk­ci­ja kri­ti­ke za­sni­va se na „iz­dva­ja­nju za svo­ju pu­bli­ku ono­ga što ona že­li, or­ga­ni­zo­va­nju ono­ga što mo­že da stvo­ri, za­pra­vo, uku­sa epo­he“.52 9. Ma ka­ko da se mo­gu kri­ti­ko­va­ti fi­lo­zof­ske i este­tič­ke pre­mi­ se ko­je se kri­ju u osno­va­ma No­ve kri­ti­ke, ipak se ne mo­že ospo­ri­ti da je za­hva­lju­ju­ći njoj od­ba­čen re­duk­ci­o­ni­stič­ki i im­ pre­si­o­ni­stič­ki stav pre­ma knji­žev­nom de­lu i da su u Ame­ri­ci stvo­re­ni uslo­vi za pot­pu­nu pro­fe­si­o­na­li­za­ci­ju i for­ma­li­za­ci­ju knji­žev­nih is­tra­ži­va­nja kao po­seb­ne di­sci­pli­ne.

51 V. Empson, u: Metafora..., op. cit. Tre­ba, sva­ka­ko, ima­ti u vi­du da se, ka­ko pi­ še Emp­son, „to ne od­no­si sa­mo na ne­u­da­te tet­ke“. 52 Ibid., str. 85. IV. Američki formalizam – New Critism

159

Hro­no­lo­gi­ja 1909:

Na stra­ni­ca­ma New Qu­ar­terly sli­kar i te­o­re­ti­čar umet­no­sti Ro­ džer Fraj ob­ja­vlju­je „An Es­say in Aest­he­tics“ u ko­jem do­ka­zu­je da umet­nost „pred­sta­vlja ži­vot oslo­bo­đen obes­po­ko­ja­va­ju­ćih nu­žno­sti na­še sva­ko­dnev­ne eg­zi­sten­ci­je“. To je cre­do mo­der­ne umet­no­sti.

1910:

Džoel E. Spin­garn pr­vi put ko­ri­sti naziv The New Cri­ti­cism za ozna­ča­va­nje kri­ti­ke ko­ja pri­hva­ta pot­pu­nu este­tič­ku auto­no­mi­ ju knji­žev­nog de­la.

1918:

T. S. Eli­ot na stra­ni­ca­ma The Ego­ist štam­pa esej „Tra­di­ci­ja i in­ di­vi­du­al­ni ta­le­nat“ u ko­jem tra­di­ci­ju de­fi­ni­še kao nad­i­sto­rij­ski po­re­dak de­la ko­ja isto­vre­me­no po­sto­je, a ži­vot umet­ni­ka kao stal­no od­u­sta­ja­nje od sop­stve­nog „ja“.

1920:

Fraj pri­ku­plja svo­je ese­je o umet­no­sti u uti­caj­nu knji­gu Vi­sion and De­sign (Vi­zi­ja i mo­del).

1923:

The Me­a­ning of Me­a­ning (Zna­če­nje zna­če­nja) Og­de­na i Ri­čard­ sa po­sta­je kru­pan do­ga­đaj. Ta knji­ga, o ko­joj go­vo­re Ra­sel i Sa­ pir, ula­zi u ka­non uni­ver­zi­tet­skih udž­be­ni­ka. Nje­nu osnov­nu pret­po­stav­ku, ko­ja raz­li­ku­je sim­bo­lič­ku (na­uč­nu) upo­tre­bu je­zi­ ka od em­pi­rij­ske (umet­nič­ke), pri­hva­ta No­va kri­ti­ka.

1924:

Knji­ga A. A. Ri­čard­sa The Prin­ci­ples of Li­te­rary Cri­ti­cism (Prin­ ci­pi knji­žev­ne kri­ti­ke). Ova knji­ga je, pre­ma auto­ru, tre­ba­lo da „le­pe umet­no­sti – kao naj­vi­ši na­čin ko­mu­ni­ka­ci­je – sta­vi iz­nad svih vred­no­sti“ (pi­smo D. E. Paj­li­ja, 19. novembra 1923). U po­ gla­vlju „The Lan­gu­a­ge of Cri­ti­cism“ Ri­čards pi­še ču­ve­nu re­če­ni­ cu: We pay atte­ntion to ex­ter­nals when we do not know what el­se to do with a po­em (Skre­će­mo pa­žnju na spo­ljaš­nje či­ni­o­ce kad ne zna­mo šta za­po­če­ti sa sti­hom).

1926:

Sci­en­ce and Po­e­try (Na­u­ka i po­e­zi­ja; 2. iz­da­nje 1935). Ri­čards uvo­di po­jam pse­u­do-sta­te­ments, su­do­va ko­ji se ne mo­gu lo­gič­ki ve­ri­fi­ko­va­ti. Na sli­čan na­čin će i Ro­man In­gar­den de­fi­ni­sa­ti svo­ je qu­a­si-su­do­ve.

160

Književne teorije XX veka

1929:

Na osno­vi se­mi­na­ra or­ga­ni­zo­va­nih po­slednjih go­di­na u Kem­bri­ džu i ino­stran­stvu (čak i u Pe­kin­gu) Ri­čards ob­ja­vlju­je Prac­ti­cal Cri­ti­cism: A Study of Li­te­rary Judgement (Prak­tič­na kri­ti­ka. Stu­di­ja knji­žev­ne mo­ći su­đe­nja); pr­va for­mu­la­ci­ja prin­ci­pa clo­se re­a­ding. 1930: Vi­l­jam Emp­son, Ri­čard­so­nov uče­nik, ob­ja­vlju­je Se­ven Types of Am­bi­gu­ity (Se­dam ti­po­va vi­še­znač­no­sti), je­dan od fun­da­men­tal­ nih ra­do­va po­sve­će­nih pi­ta­nju vi­še­znač­no­sti po­et­skog tek­sta. 1935–1942: K. Bruks i R. P. Vo­ren ure­đu­ju So­ut­hern Re­vi­ew, je­dan od naj­va­žni­jih ča­so­pi­sa tog raz­do­blja. U nje­mu, iz­me­đu osta­lih, ob­ja­vlju­ju V. Sti­vens, K. Ber­k, R. Dže­rel, I. Vin­ters, R. P. Blek­mur – naj­bo­lji kri­ti­ča­ri i pe­sni­ci. 1936: A. A. Ri­čards u Phi­lo­sophy of Rhe­to­ric na­pa­da dog­mu „Jed­nog je­di­nog zna­če­nja“. Uvo­di te­o­ri­ju unu­tar­kon­tek­stu­al­nog zna­če­ nja. V. Sti­vens, po­sle ob­ja­vlji­va­nja Ide­as of Or­der, bi­va pri­znat za jed­nog od naj­ve­ćih ame­rič­kih pe­sni­ka. 1938: Bruks i Vo­ren ob­ja­vlju­ju naj­u­ti­caj­ni­ju an­to­lo­gi­ju za stu­den­te en­gle­ske knji­žev­no­sti – Un­der­stan­ding Po­e­try: An Ant­ho­logy for Col­le­ge Stu­dents (Shva­ta­ju­ći po­e­zi­ju. An­to­lo­gi­ja za stu­den­te vi­so­kih ško­la). U pro­prat­nom pi­smu pro­fe­so­ru skre­ću pa­žnju na upo­tre­bu iz­van­po­et­skih sup­stra­ta za stih. 1939: Dž. Ran­som po­či­nje sa ob­ja­vlji­va­njem Kenyon Re­vi­ew, jed­nog od naj­u­ti­caj­ni­jih kri­tič­kih ča­so­pi­sa. V. K. Vim­sat po­sta­je pro­fe­sor Uni­ver­zi­te­ta u Je­jlu. 1941: Ren­so­no­va The New Cri­ti­cism s tek­sto­vi­ma po­sve­će­nim kri­tič­ kom ra­du A. A. Ri­čard­sa, V. Emp­so­na, T. S. Eli­o­ta i I. Vin­ter­sa. Pr­vi put se ja­vlja na­ziv „No­va kri­ti­ka“ kao od­re­đe­nje no­vog na­ či­na ana­li­ze knji­žev­nih tek­sto­va. Znat­no ka­sni­je Bruks će se se­ ća­ti da je taj na­ziv ne­sreć­no iza­bran i da ga ni­su upo­tre­blja­va­li oni na ko­je se od­no­sio. 1942: Na­pad na njujorš­kog in­te­lek­tu­al­ca i pi­sca Al­fre­da Ka­zi­na. No­va kri­ti­ka bi­va osu­đe­na zbog fe­ti­ši­za­ci­je for­me. 1946: „The In­ten­ti­o­nal Fal­lacy“ Vim­sa­ta i Bir­dsli­ja. 1947: Bruks ob­ja­vlju­je The Well Wro­ught Urn: Stu­di­es in the Struc­tu­re of Po­e­try, naj­u­ti­caj­ni­ju knji­gu No­ve kri­ti­ke. Po­sta­je pro­fe­sor na Uni­ver­zi­te­tu u Jej­lu. 1949: „The Af­fec­ti­ve Fal­lacy“ Vim­sa­ta i Bir­dsli­ja. Teorija književnosti Ve­le­ka i Vo­re­na – pr­vo re­zi­mi­ra­nje te­o­rij­ skih po­gle­da No­ve kri­ti­ke. Iako Bruks sma­tra da je Te­o­ri­ja knji­ žev­no­sti „no­vi or­ga­non“ za knji­žev­na is­tra­ži­va­nja, isto­vre­me­no is­ti­če da je „No­va kri­ti­ka ... po­tro­ši­la svo­ju ener­gi­ju“ i da je knji­ žev­nim is­tra­ži­va­nji­ma po­treb­na ve­ća ra­zno­vr­snost. 1950: Vo­ren po­sta­je pro­fe­sor na Uni­ver­zi­te­tu u Je­jlu. 1951: Pri­ka­zu­ju­ći an­to­lo­gi­ju Cri­ti­qu­es and Es­says in Cri­ti­cism 1920– 1948, Vo­ren pri­zna­je da je „No­va kri­ti­ka doš­la do kra­ja“. IV. Američki formalizam – New Critism

161

1952:

1954:

1956: 1957:

1965: 1966:

1978:

162

R. S. Krejn, ko­ji pri­pa­da ta­ko­zva­noj Či­kaš­koj ško­li (ko­ja se na­ do­ve­zu­je na Ari­sto­te­lo­vu re­to­ri­ku), ob­ja­vlju­je an­to­lo­gi­ju Cri­tics and Cri­ti­cism: An­ci­ent and Mo­dern u ko­joj je No­va kri­ti­ka osu­ đe­na za usme­re­nost is­klju­či­vo na je­dan ele­me­nat for­me: je­zik („dik­ci­ju“). The Ver­bal Icon: Stu­di­es in the Me­a­ning of Po­e­try, ve­li­ka re­pre­ zen­ta­tiv­na knji­ga No­ve kri­ti­ke (u ko­joj se, iz­me­đu osta­lih, na­la­ ze oba ese­ja pi­sa­na za­jed­no s Bir­dsli­jem: „In­ten­ti­o­nal Fal­lacy“ i „Af­fec­ti­ve Fal­lacy“). The New Apo­lo­gists for Po­e­try Mju­ri­ja Kri­ge­ra re­zi­mi­ra do­pri­ nos No­ve kri­ti­ke i ob­ja­vlju­je da je nje­na di­na­mi­ka is­cr­pe­na. Li­te­rary Cri­ti­cism: A Short Hi­story Bruk­sa i Vo­re­na, knji­ga go­di­ na­ma sma­tra­na za is­po­vest No­ve kri­ti­ke, ma­da Vim­sat ni­je se­be sma­trao no­vim kri­ti­ča­rem. Nor­trop Fraj u Ana­tomy of Cri­ti­cism za­me­ra „no­vim“ kri­ti­ča­ri­ ma za „este­tič­ki stav“ za­to što se za­dr­ža­va­ju na bu­kval­noj po­vr­ ši­ni knji­žev­no­sti (tex­tu­re), za­ne­ma­ru­ju­ći sloj sim­bo­lič­nog sa­zna­ nja (di­a­no­ia). Pred­sed­nik Lin­don Džon­son ša­lje ame­rič­ku voj­sku u Vi­jet­nam. Na sim­po­zi­ju­mu „The Lan­gu­a­ges of Cri­ti­cism and the Sci­en­ce of Man“ u Bal­ti­mo­ru uče­stvu­ju, iz­me­đu osta­lih, Bart, La­kan, De­ri­da, Pu­le, To­do­rov. Me­đu uče­sni­ci­ma ne­ma ni­jed­nog pred­ stav­ni­ka No­ve kri­ti­ke. Uče­stvu­je, me­đu­tim, Pol de Man ko­ji će se, raz­vi­ja­ju­ći svo­ju de­kon­struk­ti­vi­stič­ku kon­cep­ci­ju, stal­no po­ zi­va­ti na No­vu kri­ti­ku. Re­ne Ve­lek u Cri­ti­cal In­qu­iry ob­ja­vlju­je čla­nak pod na­zi­vom „The New Cri­ti­cism: Pro and Con­tra“ u ko­jem se za­la­že za kon­ ti­nu­i­tet No­ve kri­ti­ke. Ovaj čla­nak je iza­zvao ve­li­ku ras­pra­vu u sle­de­ćem bro­ju ča­so­pi­sa. To je naj­ve­ro­vat­ni­je bi­lo po­sled­nje vi­ še­gla­sje o New Cri­ti­ci­smu u ame­rič­koj pu­bli­ci­sti­ci i po­sled­nji spor o njoj.

Književne teorije XX veka

Bi­bli­o­gra­fija Ra­do­vi pred­stav­ni­ka No­ve kri­ti­ke u tu­ma­če­nju polj­skih is­tra­ži­va­ča T. S. Eli­ot, The Fun­ction of Cri­ti­cism (1923): „Funk­ci­ja kri­ti­ke“ u: Iza­bra­ni tek­ sto­vi (prev. Mi­li­ca Mi­ha­i­lo­vić), Be­o­grad, 1963, str. 43–53. T. S. Eli­ot, Tra­di­tion and the In­di­vi­dual Ta­lent (1919): „Tra­di­ci­ja i in­di­vi­du­ al­ni ta­le­nat“ u: Iza­bra­ni tek­sto­vi (prev. M. Mi­ha­i­lo­vić), Be­o­grad, 1963, str. 33–42. No­wa Krytyka. An­to­lo­gia, wybór H. Kr­zec­zkow­ski, wstęp, oprac. Z. Łapi­ń­ski, War­sza­wa 1983 – u tekstovima: J. C. Ran­som, Cri­ti­cism as Pu­re Spe­cu­la­tion (1941): Krytyka ja­ko czysta spe­ku­la­cja, tł­um. M. Szpa­kow­ska; I. A. Ric­hards, Sci­en­ce and Po­e­try (1926): Po­e­zja i wi­a­ra, tł­um. M. Szpa­ kow­ska; R. P. War­ren, Pu­re and Im­pu­re Po­e­try (1943): idem, Po­e­zja czysta i nie-czysta, tł­um. M. Szpa­kow­ska; W. K. Wim­satt Jr, M. C. Be­ar­dsley, The Af­fec­ti­ve Fal­lacy (1949): Zł­ud­ze­ nie od­dzi­aływa­nia emo­cjo­nal­ne­go, tł­um. M. Szpa­kow­ska. Te­o­ria ba­dań li­te­rac­kich za gra­ni­cą. An­to­lo­gia, red. S. Skwarczyńska, t. 2: Od pr­ze­ł­omu antypozytywistyczne­go do ro­­ku 1945, cz. 2: Od fe­no­me­no­lo­ gii do egzysten­cja­li­zmu. Estetyzm i New Cri­ti­cism, Kraków 1981 – u tek­ stovima: C. Bro­oks, Mo­dern Po­e­try and the Tra­di­tion (1939); D. Bro­oks, R. P. War­ren, Un­der­stan­ding Po­e­try (1938); W. Emp­son, Se­ven Types of Am­bi­gu­ity (1930); I. A. Ric­hards, Prin­ci­ples of Li­te­rary Cri­ti­cism (1924). Współc­ze­sna Te­o­ria ba­dań li­te­rac­kich za gra­ni­cą, red. H. Mar­ki­e­wicz, t. 1: Me­ tody stylistyki li­te­rac­ki­ej. Ki­e­run­ki er­go­cen­tryczne, Kraków 1976 – u tek­ stovima: C. Bro­oks, Irony as a Prin­ci­ple of Struc­tu­re (1949); W. K. Wim­satt Jr, Ex­pli­ca­ti­on as Cri­ti­cism (1951).

IV. Američki formalizam – New Critism

163

Ra­do­vi o in­sti­tu­ci­o­nal­no­sti No­ve kri­ti­ke G. Graff, Pro­fes­sing Li­te­ra­tu­re: An In­sti­tu­ti­o­nal Hi­story, Chi­ca­go 1987. V. B. Le­itch, Ame­ri­can Li­te­rary Cri­ti­cism from the Thir­ti­es to the Eig­hti­es, New York 1988. M. Jan­co­wich, The Cul­tu­ral Po­li­tics of the New Cri­ti­cism, Cam­brid­ge 1993. J. Szi­li, No­wa Krytyka, tł­um. P. Kut­wic­zak, u: Li­te­ra­tu­ra i jej in­ter­pre­ta­cje, red. L. Nyírö, War­sza­wa 1987.

Od­nos no­vih knji­žev­no­te­o­rij­skih po­stu­pa­ka pre­ma No­voj kri­ti­ci A. Ber­man, From the New Cri­ti­cism to De­con­struc­tion: The Re­cep­tion of Struc­ tu­ra­lism and Post-Struc­tu­ra­lism, Ur­ba­na 1988; Clo­se Re­a­ding: The Re­a­der, red. F. Len­tric­chia, A. Du­bo­is, Dur­ham 2003. F. Len­tric­chia, Af­ter the New Cri­ti­cism, Chi­ca­go 1980; The New Cri­ti­cism and Con­tem­po­rary Li­te­rary The­ory: Con­nec­ti­ons and Con­ti­ nu­i­ti­es, red. W. J. Spur­lin, M. Fischer, New York 1995.

Mihal Pavel Markovski

164

Književne teorije XX veka

V. BAH­TIN

Reč ži­vi iz­van se­be, u svo­joj ži­voj ori­jen­ti­sa­ no­sti na pred­met; ako se do kra­ja odvo­ji­mo od te ori­jen­ti­sa­no­sti, u ru­ka­ma će nam osta­ ti go­lo te­lo re­či, na osno­vu ko­jeg niš­ta ne­će­ mo mo­ći sa­zna­ti ni o druš­tve­nom po­lo­ža­ju, ni o ži­vot­noj sud­bi­ni da­te re­či. Mi­hail Bah­tin1 Di­ja­loš­ka pri­ro­da sve­sti, di­ja­loš­ki ka­rak­ter ljud­skog ži­vo­ta. Je­di­na ade­kvat­na for­ma je­zič­ke im­pre­si­je pra­vog čo­ve­ko­vog ži­vo­ta je­ste neo­ven­ča­ni di­ja­log. Ži­vot je po svo­joj pri­ro­di di­ja­loš­ki. Ži­ve­ti zna­či uče­stvo­va­ti u di­ja­lo­gu: pi­ta­ti, slu­ša­ti, sno­si­ti od­go­vor­nost, odo­bra­va­ti i slič­no. Či­ta­vog ži­vo­ta čo­vek se, ne bez ostat­ka, an­ga­žu­je: usti­ma, oči­ma, ru­ ka­ma, du­šom i du­hom, či­ta­vim te­lom, svim po­stup­ci­ma. Či­ta­vog se­be sa­dr­ži u re­či ko­ja se za­tim uta­pa u di­ja­loš­ku tka­ni­nu po­sto­ja­ nja, u opšti sim­po­zion. Mi­hail Bah­tin2





 

M. Bah­tin, O ro­ma­nu, No­lit, Be­o­grad, str. 48, pre­vod: Alek­san­dar Bad­nja­re­vić. M. Bac­htin, „Nad no­wą wer­sją ksi­ą­ż­ki o Do­sto­jew­skim“, u: Estetyka twórc­zo­ś­ci sł­ow­nej, War­sza­wa, 1986, str. 453.

Na mar­gi­ni Mi­hail Mi­ha­i­lo­vič Bah­tin (1895–1975) ni­je pri­pa­dao ni­jed­noj knji­ žev­no­te­o­rij­skoj ško­li, sko­ro či­tav ži­vot pro­veo je uda­ljen od glav­nih aka­dem­skih cen­ta­ra, ali bez ob­zi­ra na to, nje­gov uti­caj na pro­u­ča­ va­nje knji­žev­no­sti XX ve­ka ne mo­že se pot­ce­ni­ti. Po obra­zo­va­nju kla­si­čan fi­lo­log, ve­li­ki po­zna­va­lac sa­vre­me­nih je­zi­ka i knji­žev­no­sti (ne­mač­ki je go­vo­rio i pre ne­go što je pro­go­vo­rio ru­ski), iz­vr­stan po­ zna­va­lac fi­lo­zo­fi­je (Kjer­ke­go­ra je či­tao znat­no pre Še­sto­va), po za­vr­ šet­ku uni­ver­zi­te­ta u S. Pe­ter­bur­gu ra­dio je ne­ko­li­ko go­di­na kao pro­ fe­sor u pro­vin­ci­ji (u Ne­vlu i Vi­teb­sku) gde je, okru­žen pri­ja­te­lji­ma i uče­ni­ci­ma, in­ten­ziv­no stva­rao svo­ju fi­lo­zo­fi­ju kul­tu­re i pri­pre­mao knji­gu Pro­ble­mi stva­ra­laš­tva Do­sto­jev­skog (1929). Po­sle če­ti­ri go­di­ne bo­rav­ka u Le­njin­gra­du (gde, kao in­va­lid­ski pen­zi­o­ner, ni­je ra­dio), 1928. go­di­ne, po­sle po­ja­ča­va­nja Sta­lji­no­ve re­pre­si­je, bio je uhap­šen zbog „kva­re­nja omla­di­ne“ i osu­đen pr­vo na de­set go­di­na kon­cen­tra­ ci­o­nog lo­go­ra na So­lo­vjec­kim ostr­vi­ma; to se za­hva­lju­ju­ći za­u­zi­ma­ nju mno­gih lju­di za­vr­ši­lo sla­njem u Ka­zah­stan gde je bo­ra­vio od 1930. do 1936. go­di­ne. Tri­de­se­tih i če­tr­de­se­tih go­di­na ra­dio je na mo­no­gra­fi­ji o Ra­bleu i knji­zi Bil­dungsro­man, od ko­je su sa­ču­va­ni sa­mo frag­men­ti, jer je za vre­me ra­ta, zbog ne­do­stat­ka ci­ga­ret­pa­pi­ra, Bah­tin ru­ko­pi­som za­vi­jao ci­ga­re­te. Bah­tin se po­sle ra­ta, ne­ mo­gav­ši da do­bi­je po­sao ni u Mo­skvi ni u Le­njin­gra­du, pre­se­lio u Sa­ranjsk  

In­te­re­sant­no je da je me­đu svo­je naj­bli­že uči­te­lje Bah­tin ubro­jao dva polj­ska kla­sič­na fi­lo­lo­ga: Ta­de­u­ša Že­linj­skog i Ste­fa­na Sre­br­nog, pro­fe­so­re Pe­ter­burš­kog uni­ver­zi­te­ta. Do da­nas ni­je raz­jaš­njen spor u vezi s tim da li je Bah­tin autor či­ta­vih ili sa­ mo de­lo­va sle­de­ćih knji­ga ko­je su pot­pi­sa­li nje­go­vi pri­ja­te­lji: Vo­lo­ši­nov (Froj­ di­zam, 1928; Mark­si­zam i fi­lo­zo­fi­ja je­zi­ka, 1929) i Me­dve­dev (For­mal­na me­to­ da u te­o­ri­ji knji­žev­no­sti, 1928). Ovu te­zu pr­vi je iz­neo 1970. go­di­ne Vja­če­slav Iva­nov. Na nje­gov pred­log so­vjet­ska agen­ci­ja za autor­ska pra­va pri­pre­mi­la je do­ku­ment ko­jim je pri­zna­to Bah­ti­no­vo autor­stvo. Me­đu­tim, on je od­bio da ga pot­pi­še.

V. Bahtin

167

Bah­ti­no­va izo­la­ci­ja

Ži­vot u Ru­si­ji

Iz­gnan­stvo

In­sti­tu­ci­o­nal­ne ne­vo­lje

(gde je već ži­veo od 1936. do 1937. go­di­ne); tu je ra­dio na ta­moš­njem uni­ver­zi­te­tu (1961. go­di­ne je oti­šao u pen­zi­ju kao pro­fe­sor opšte knji­ žev­no­sti). Go­di­ne 1946. je od­bra­nio dok­tor­sku di­ser­ta­ci­ju Fran­soa Ra­ble u isto­ri­ji re­a­li­zma, ali di­plo­mu je do­bio tek 1952. go­di­ne. U Mo­ skvu (gde je 1963. go­di­ne ob­ja­vlje­no pro­ši­re­no iz­da­nje knji­ge o Do­ sto­jev­skom, ovaj put pod na­slo­vom Pro­ble­mi po­e­ti­ke Do­sto­jev­skog) us­peo je da se pre­se­li tek na pre­la­zu iz­me­đu še­zde­se­tih i se­dam­de­ se­tih go­di­na kad je, mu­čen bo­leš­ću (od de­tinj­stva je imao obo­lje­nje koš­ta­ne sr­ži zbog če­ga mu je am­pu­ti­ra­na no­ga 1938. go­di­ne) do­speo do vla­di­nog sa­na­to­ri­ju­ma, a za­tim u sta­rač­ki dom na­do­mak Mo­skve. Po­sled­nje go­di­ne pro­veo je bo­le­stan i usa­mljen u ma­lom sta­nu u Mo­ skvi. Umro je po­sle pri­pre­me za štam­pu knji­ge Pro­ble­mi knji­žev­no­sti i este­ti­ke (Вопросы литературы и эсте­тики), 1975. go­di­ne.

Vlast auto­no­mi­je/auto­no­mi­ja vla­sti Bah­ti­no­va fi­lo­zo­fi­ja knji­žev­no­sti

Kri­ti­ka auto­no­mi­je

Bah­tin je se­be sma­trao fi­lo­zo­fom, što je za­i­sta i bio. Stvo­rio je te­o­ ri­ju u ko­joj je knji­žev­no­sti pri­zna­ta ključ­na ulo­ga u raz­u­me­va­nju me­ha­ni­za­ma kul­tu­re i druš­tve­ne ko­mu­ni­ka­ci­je. Da bi se raz­u­me­la nje­go­va kon­cep­ci­ja, tre­ba de­talj­no ■ VI­ŠE­JE­ZIČ­NOST (ro­zno­reč­je, ana­li­zi­ra­ti na­ro­či­to nje­go­ve ra­ne grč. he­te­ro­glos­sia) – „auten­tič­na ra­do­ve, jer se u nji­ma vi­di na­por sre­di­na is­ka­za u ko­joj on ži­vi i ob­ da se pre­va­zi­đu ogra­ni­če­nja kan­ti­ li­ku­je se, je­ste di­ja­lo­gi­zo­va­na go­ zma i neo­kan­ti­zma (pod či­jim je vor­na ra­zno­li­kost“.* Ovi raz­li­či­ti uti­ca­jem mla­di Bah­tin, obo­ža­va­lac go­vo­ri ula­ze u ro­man u raz­li­či­tim Ri­ke­ra i Ko­e­na, bio mno­go go­di­ ob­li­ci­ma: od na­iz­gled za­vi­snog go­vo­ra do ci­ti­ra­nja ra­znih knji­žev­ na) u ime mo­ral­nog ak­ti­vi­zma u nih kon­ven­ci­ja i ide­o­le­ka­ta. ko­jem auto­no­man te­o­rij­ski su­bje­ * Mi­hail Bah­tin, O ro­ma­nu, ibid., str. 26. kat, izo­lo­van od sve­ta, bi­va za­me­ njen su­bjek­tom ko­ji je od­go­vo­ran za svo­je po­stup­ke. Na taj na­čin je Bah­tin pr­vi put for­mu­li­sao osnov­ni prin­cip svo­je fi­lo­zo­fi­je: niš­ta na sve­tu ne po­sto­ji sa­mo po se­bi i svi po­ku­ša­ji us­po­sta­vlja­nja auto­no­ mi­je (eg­zi­sten­ci­jal­ne, sa­znaj­ne, mo­ral­ne, este­tič­ke) jesu ilu­zi­ja. Za­to ni­je ve­ro­vao u for­mal­no-struk­tu­ral­nu kon­cep­ci­ju knji­žev­nog de­la kao „ne­pri­stu­pač­ne ce­li­ne do­volj­ne sa­me se­bi“. Obr­nuo je opo­zi­ci­ ju iz­me­đu po­e­zi­je i pro­ze (ko­ju su for­ma­li­sti po­zi­tiv­no va­lo­ri­zo­va­li  

168

Up. M. Bac­htin, W stro­nę fi­lo­zo­fii czynu, Gda­ńsk, 1997. M. Bah­tin, O ro­ma­nu, op. cit., str. 28. Zbog to­ga se Bah­tin, ma­da je stu­di­rao za­jed­no s for­ma­li­sti­ma na uni­ver­zi­te­tu u S. Pe­ter­bur­gu, ni­ka­da ni­je pri­bli­žio nji­ma i či­tav ži­vot se bo­rio pro­tiv nji­ho­ve me­to­do­lo­gi­je. Književne teorije XX veka

■ Karneval – pre­ma Bah­ti­no­ vom shva­ta­nju, ši­ri po­jam od tra­di­ ci­o­nal­nog, ob­red­nog li­tur­gij­skog pra­zni­ka ko­ji pret­ho­di po­stu. To je po­gled na svet ko­ji pro­iz­la­zi iz na­rod­no-va­šar­ske kul­tu­re i su­pro­ tan je ofi­ci­jel­nim in­sti­tu­ci­ja­ma i hi­je­rar­hi­zo­va­nom po­ret­ku. Smeh, pa­ro­di­ja, pro­fa­na­ci­ja, lu­do­ri­ja, gro­ tesk­no okre­ta­nje sve­ta na­o­pač­ke, ne­pri­me­re­ne sli­ke ma­te­ri­jal­no-te­ le­snog do­le, fa­mi­li­jar­no-va­šar­ski skan­da­li­zu­ju­ći go­vor – to su for­ me kar­ne­val­skog po­gle­da na svet ko­je su iz na­rod­ne kul­tu­re (ana­li­ zi­ra­ne u knji­zi o Ra­bleu) pro­dr­le u vi­so­ku knji­žev­nost i po­sta­le „sna­žna sred­stva umet­nič­kog po­ i­ma­nja ži­vo­ta“.* Kar­ne­va­li­zo­van po­gled na svet je du­bo­ko am­bi­va­ len­tan: ozbilj­nost se me­ša sa sme­ hom, mu­drost s glu­poš­ću, ži­vot sa smr­ću, go­re sa onim do­le, vi­so­ko s ni­skim. Upra­vo ovu vi­še­znač­nost kar­ne­val­ske ide­o­lo­gi­je Bah­tin vi­ di, iz­me­đu osta­lih, kod ju­na­kâ Do­ sto­jev­skog. * M. Bah­tin, Pro­ble­mi po­e­ti­ke Do­sto­jev­ skog, ibid., str. 226.



 

u ko­rist po­e­zi­je) i pred­me­tom svo­jih in­te­re­so­va­nja uči­nio ro­man ko­ji je shva­tao ne to­li­ko for­mal­no (kao si­stem po­stu­pa­ka), ko­li­ko an­tro­po­loš­ki – kao „umet­nič­ki or­ ga­ni­zo­va­nu druš­tve­nu go­vor­nu ra­ zno­li­kost“, re­pre­zen­ta­tiv­nu vr­stu za kul­tu­ru ko­ju de­fi­ni­šu ukrš­ta­nja raz­li­či­tih so­ci­o­le­ka­ta. Na taj na­čin je ne­sum­nji­vo za­la­zio na te­ren s o­ c i­o­l oš­ke ana­ li­ ze, ma­da uda­lje­ ne od ta­da va­že­ćeg vul­gar­nog so­ci­ o­lo­gi­zma u ko­jem se pod ma­skom for­me tra­ga­lo za jed­no­znač­no od­ re­đe­nim kla­snim in­te­re­si­ma. Ta­ko shva­će­na vi­še­je­zič­nost po­sta­la je ne sa­mo knji­žev­no­te­o­ rij­ska ka­te­go­ri­ja već i in­stru­ment oš­tre, iako ne di­rekt­ne, ide­o­loš­ke kri­ti­ke. Ako je­zik vla­sti (ne sa­mo to­ta­li­tar­ne, ma­da tre­ba ima­ti u vi­ du da je Bah­tin svo­je knji­ge pi­sao u teš­kom iz­gnan­stvu) u prin­ci­pu te­ ži jed­no­gla­sju i kraj­njem ogra­ni­ča­ va­nju zna­če­nja, on­da pri­hva­ta­nje

Ame­rič­ki is­tra­ži­va­či G. S. Mor­son i K. Emer­son u ovom obr­tu vi­de do­kaz za po­sto­ja­nje pro­za­i­ke (pro­sa­ics) ko­ja je su­prot­sta­vlje­na po­e­ti­ci. Po­gle­da­ti: G. S. Mor­son, C. Emer­son, Mik­hail Bak­htin: Cre­a­tion of Pro­sa­ics, Stan­ford, Ca­lif. 1990. Pro­za­i­ka ne upu­ću­je sa­mo na is­tra­ži­va­nje ro­ma­na, ne­go se kon­cen­tri­še i na sva­ko­dnev­ni pro­za­ič­ni ži­vot. U suš­ti­ni, Bah­tin će se, na­ro­či­to raz­vi­ja­ju­ći kon­cep­ci­ju vr­sta go­vo­ra, ba­vi­ti je­zič­kim di­ja­lo­gom na naj­e­le­men­tar­ni­jem ni­ vou do­ga­đa­ja u sva­ko­dnev­nom ži­vo­tu: po­čev od po­zdra­vlja­nja i ot­po­zdra­vlja­ nja, za­vrš­no s pi­ta­nji­ma i od­go­vo­ri­ma. M. Bah­tin, O romanu, op. cit., str. 16. Ma­da je ve­ro­vat­no iz Bah­ti­no­vog pe­ra po­te­kla kri­ti­ka for­mal­ne ško­le (pot­pi­ sa­na ime­nom Pa­vla Me­dve­de­va), u ko­joj autor po­ka­zu­je svo­ju na­klo­nost pre­ ma mark­si­zmu, kao i Vo­lo­ši­no­vlje­va ras­pra­va (Mark­si­zam i fi­lo­zo­fi­ja je­zi­ka), ipak je na ja­sno po­sta­vlje­no pi­ta­nje o mark­si­zmu Bah­tin od­go­vo­rio: „Ni­sam mark­si­sta. In­te­re­so­vao me je, kao i mno­ge, froj­di­zam, ta­ko­đe spi­ri­ti­zam. Ali ni­ka­ko ni­sam bio mark­si­sta.“ Sve­do­čan­stvo is­tak­nu­tog po­zna­va­o­ca Bah­ti­no­ vog de­la S. G. Bo­ča­ro­va, ci­tat iz: A. Wo­źny, Bac­htin. Mi­ędzy mark­si­stow­skim dog­ma­tem a for­ma­cją pra­wo­sł­aw­ną. Nad stu­di­um o Do­sto­jew­skim, Wro­cł­aw, 1993, str. 11.

V. Bahtin

169

Raz­li­či­tost sti­lo­va ro­ma­na

Vi­še­je­zič­nost kao sred­stvo ide­o­loš­ke kri­ti­ke

Smeh

vi­še­gla­sja kao ele­men­ta ko­ji od­lu­ču­je o ži­vo­sti kul­tu­re pred­sta­vlja kri­tič­ki gest pre­ma sva­koj vla­sti ko­ja kon­tro­li­še ko­mu­ni­ka­ci­o­ne to­ ko­ve. U knji­zi o Do­sto­jev­skom, na­su­prot ide­o­lo­zi­ma „po­sled­nje re­ či“, do­ka­zi­vao je kako „niš­ta se de­fi­ni­tiv­no u sve­tu još ni­je do­go­di­lo, po­sled­nja reč sve­ta i o sve­tu još ni­je iz­re­če­na, svet je otvo­ren i slo­bo­ dan, još uvek je sve is­pred i uvek će bi­ti is­pred“.10 Slič­ne ide­o­loš­ke po­ sle­di­ce ima­lo je Bah­ti­no­vo pri­hva­ta­nje (u ras­pra­vi o Do­sto­jev­skom, i u knji­zi o Ra­bleu) k ar­ ne­ v a l­ske ne o­f i­ci­j el­ no­st i, ko­ja raz­bi­ja usta­lje­ne druš­tve­ne hi­je­rar­hi­je, kao struk­tu­ral­nog ele­men­ta sva­ke kul­tu­re. Ako su „vra­ta sme­ha otvo­re­na svi­ma“,11 to zna­či da smeh ima po­li­tič­ki ka­rak­ter: na­čin je slo­bod­nog, neo­gra­ni­če­nog učeš­ća u ži­vo­tu po­li­sa. Da­kle, ni­je ni­ma­lo čud­no da su upra­vo slo­bo­dan, ne­ kon­tro­li­san „gest sme­ha“ ko­mu­ni­stič­ke vla­sti tre­ti­ra­le kao opa­san ide­o­loš­ki po­du­hvat.12

U sti­hi­ji go­vo­ra Bor­ba kul­tu­re i je­zi­ka

Me­ha­ni­zmi je­zič­ke ko­mu­ni­ka­ci­je

U isto­rij­skim ra­do­vi­ma Bah­ti­na ni­je in­te­re­so­va­la ima­nent­na ana­li­za knji­žev­nih tek­sto­va već „ver­bal­no-ide­o­loš­ki ži­vot“ da­te epo­he13 (što se naj­bo­lje vi­di na pri­me­ru knji­ge o Ra­bleu) i knji­žev­no­i­sto­rij­ski pro­ces shvatan kao „kom­pli­ko­va­na bor­ba kul­tu­ra i je­zi­ka ko­ja tra­ je či­ta­ve ve­ko­ve“14. Sve nje­go­ve naj­va­žni­je ka­te­go­ri­je – kar­ ne­ va l, di­j a­ l o g , p o­l i­fo­n i­j a, v i­š e­ j e­ z ič­ no st, tu­đa re č – osim na sa­me tek­sto­ve, od­no­se se i na iz­di­fe­ren­ci­ra­ne sfe­re kul­tu­re u ko­joj je­zi­ci skri­va­ju u se­bi odre­đen po­gled na svet. Ra­nih pe­de­se­tih go­di­na, u vre­me naj­ve­će sta­lji­ni­za­ci­je in­te­lek­ tual­nog ži­vo­ta, Bah­tin je in­ten­ziv­no ra­dio na ra­di­kal­nom pro­ši­re­nju obi­ma is­tra­ži­va­nja. Pre­stao je da se in­te­re­su­je za knji­žev­nost kao takvu (ova­kvo od­re­đe­nje sma­trao bi kao iz­nu­tra pro­tiv­reč­no) i po­čeo se ba­vi­ti me­ha­ni­zmi­ma je­zič­ke ko­mu­ni­ka­ci­je, tač­ni­je – 10 M. Bah­tin, Pro­ble­mi po­e­ti­ke Do­sto­jev­skog, No­lit, Be­o­grad, 1967, str. 236, pre­ vod: Mi­li­ca Ni­ko­lić. 11 M. Bac­htin, Estetyka twórc­zo­ś­ci sł­ow­nej, op. cit., str. 480. 12 To sa­mo po­tvr­đu­je či­nje­ni­ca da je Sta­ljin vo­leo ko­me­di­ju i da je nje­gov omi­ lje­ni film bi­la ko­me­di­ja Svet se sme­je (glu­mi­ca Lju­bov Or­lo­va). Ko­me­di­ja ni­ ka­da ni­je sub­ver­ziv­na, jer smeh ko­ji iza­zi­va za­kla­nja, a sa­mim tim i kon­zer­vi­ ra – skri­ve­nu ide­o­lo­gi­ju. 13 M. Bah­tin, O ro­ma­nu, op. cit., str. 46. 14 M. Bac­htin, „Z pre­hi­sto­rii sł­o­wa po­wi­e­ś­ci­o­we­go“ (1941), u: Pro­blemy li­te­ra­ tury i estetyki, op. cit., str. 86.

170

Književne teorije XX veka

an­t ro­p o­lo­ g i­j om : ti­me ka­ko čo­vek (anthro­pos) od­re­đu­je svo­je me­sto u sve­tu kroz go­vor­ni čin (lo­goi). Ne­ga­tiv­na re­fe­rent­na tač­ka ov­de je bi­la struk­tu­ral­na lin­gvi­sti­ka. Njen tvo­rac, Fer­di­nand de So­ sir, sma­trao je da tre­ba bri­žlji­vo raz­li­ko­va­ti je­zik kao j e d­no­ro d­ni si­stem zna­ko­va (lan­gue) ko­ji po­sto­ji iz­van kon­kret­ne upo­tre­be od ra­ z no­ro d­ no g go­vo­ra (pa­ro­le) ve­za­nog za ono što je po­je­di­nač­no. Pre­ma De So­si­ru, je­zik je u pot­pu­no­sti dat pre ne­go što se po­je­di­ nac poč­ne nji­me slu­ži­ti: „Je­zik ni­je funk­ci­ja go­vo­re­ćeg su­bjek­ta. On je pro­iz­vod ko­ji in­di­vi­dua pa­siv­no ube­le­ža­va.“15 Uvo­de­ći po­sred­nu ka­te­go­ri­ ju sp o­ra­ zu­me­ va­nj a, Bah­tin je ■ Vrste govora (rus. жанры uklo­nio jaz iz­me­đu ono­ga što je мовы) – naj­ma­nje je­di­ni­ce go­vo­ra ko­je se mo­gu iz­dvo­ji­ti i ko­je gra­de nu­žno (je­zič­ki si­stem) i ono­ga što ko­mu­ni­ka­cij­ski uni­ver­zum: di­ja­ je slu­čaj­no (po­je­di­nač­ni go­vor­ni loš­ke re­pli­ke, pi­ta­nja, od­go­vo­ri, čin). Je­zik ko­ji osta­je na ras­po­la­ga­ po­le­mi­ke, spo­ro­vi, pi­sma. Za­hva­ nju oni­ma ko­ji go­vo­re sa­sto­ji se ne lju­ju­ći vr­sta­ma go­vo­ra – onim ko­ to­li­ko od ne­u­tral­nih gra­ma­tič­kih je se ja­vlja­ju sa­mo­stal­no (ta­ko­zva­ i lek­sič­kih kon­struk­ci­ja, ko­li­ko od ne pri­mar­ne vr­ste go­vo­ra), i onim ko­je su uklju­če­ne u ro­man (ta­ko­ go­to­vih ko­mu­ni­ka­ci­o­nih shema zva­ne se­kun­dar­ne vr­ste go­vo­ra) uto­plje­nih u sva­ko­dnev­nu sti­hi­ju – po­sto­ji ne­pre­ki­nut kon­ti­nu­i­tet go­vo­ra. Bah­tin je ove is­ka­zne struk­ iz­me­đu knji­žev­no­sti i sva­ko­dnev­ tu­re, za­sno­va­ne na prin­ci­pu raz­me­ ne ko­mu­ni­ka­ci­je. Vr­ste go­vo­ra ne re­či iz­me­đu uče­sni­ka di­ja­lo­ga, su „tran­smi­si­o­ni ka­i­ši od isto­ri­je druš­tva ka isto­ri­ji je­zi­ka“* i ka isto­ na­zvao v r­st a­ma go­vo­ra po­ka­ ri­ji knji­žev­no­sti. Pre­ma Bah­ti­nu, zu­ju­ći da one pred­sta­vlja­ju suš­ti­nu vr­ste go­vo­ra kao „nor­ma­ti­zo­va­ne je­zič­ke ko­mu­ni­ka­ci­je. Te­o­ri­ja vr­ for­me is­ka­za“** od­re­đu­ju opšte stâ go­vo­ra bi­la je usme­re­na pro­tiv uslo­ve i okvi­re ko­mu­ni­ka­ci­je i za­ svih te­o­ri­jâ ko­mu­ni­ka­ci­je ko­je su to pod­se­ća­ju na kon­cep­ci­ju ar­he­ u go­vo­ru (pa­ro­le) vi­de­li sa­mo kon­ ti­po­va, ali s tim da je pri­me­nje­na na so­ci­o­lin­gvi­sti­ku. kre­ti­za­ci­ju ap­strakt­nog je­zič­kog si­ste­ma (lan­gue). Pre­ma Bah­ti­nu, * M. Bac­htin, Pro­blem ga­tunków mowy, u: Estetyka twórc­zo­ś­ci sł­ow­nej, War­sza­ je­zik se ne de­li na si­stem i nje­go­vu wa, 1986, str. 355. ak­tu­a­li­za­ci­ju, već ži­vi za­hva­lju­ju­ći ** Ibid., str. 377. svo­joj d o­ ga­ đaj­no­ st i.

15 F. de So­sir, Opšta lin­gvi­sti­ka, No­lit, Be­o­grad, 1989, str. 23, pre­vod: Sre­ten Ma­rić. V. Bahtin

171

Kri­ti­ka De So­si­ro­vog struk­tu­ra­li­zma

Bah­ti­no­va kon­cep­ci­ja spo­ra­zu­ me ­va­nja

Te­o­ri­ja vr­sta go­vo­râ

Bah­tin i poststruk­tu­ra­li­zam

To­do­ro­va Te­o­ri­ja knji­žev­no­sti

Kri­sve­ta i Bah­tin

Kad je po­čet­kom še­zde­se­tih go­di­na mla­di Cve­tan To­do­rov sti­gao iz So­fi­je u Pa­riz da stu­di­ra te­o­ri­ju knji­žev­no­sti, ve­o­ma se raz­o­ča­rao kad se is­po­sta­vi­lo da te­o­ri­ja knji­žev­no­sti na Sor­bo­ni (kao i u či­ta­voj Fran­cu­skoj) ne po­sto­ji. Za­to je re­di­go­vao osnov­ne tek­sto­ve ru­skih for­ma­li­sta i ob­ja­vio ih – 1965. go­di­ne – pod na­slo­vom Théorie de la littéra­tu­re. Ovaj da­tum mo­že se sma­tra­ti sim­bo­lič­nim po­čet­kom te­o­ri­je knji­žev­no­sti u Fran­cu­skoj. Kad se sko­ro u isto vre­me (od de­ cem­bra 1965. go­di­ne) na se­mi­na­ri­ma Ro­la­na Bar­ta po­če­la po­ja­vlji­ va­ti Bu­gar­ka Ju­li­ja Kri­ste­va, is­po­sta­vi­lo se da fran­cu­ska te­o­ri­ja knji­ žev­no­sti do­bi­ja na po­klon dru­ga­či­ju, pot­pu­no raz­li­či­tu, slo­ven­sku knji­žev­no­te­o­rij­sku tra­di­ci­ju – di­ja­lo­gi­ju Mi­ha­i­la Bah­ti­na. „Iz­bor ko­ ji je 1966. go­di­ne iz­vr­ši­la Kri­ste­va ni­je bio slu­ča­jan, jer je od­go­va­rao nje­noj že­lji da pro­du­bi pu­ko­ti­nu u struk­tu­ra­li­stič­kom po­du­hva­tu da bi u nju une­la isto­rij­sku di­na­mi­ku i da bi na­pu­sti­la za­tvo­re­ni svet tek­sta.“16 I za­i­sta, pre sve­ga je reč o do­vo­đe­nju u pi­ta­nje kon­cep­ci­ je de­la kao za­vr­še­nog, za­tvo­re­nog i sa­vr­še­no auto­nom­nog objek­ta i nje­go­vog smeš­ta­nja u otvo­re­nu mre­žu ko­do­va ko­ji omo­gu­ća­va­ju nje­go­vo po­sto­ja­nje (on­to­loš­ka kon­cep­ci­ja in­ter­tek­stu­al­no­sti) i nje­go­ vo sa­zna­va­nje (epi­ste­mo­loš­ka kon­cep­ci­ja in­ter­tek­stu­al­no­sti). Bah­ti­ no­va za­slu­ga, pi­sa­la je Kri­ste­va u svom pro­gram­skom na­stu­pu Le mot, le di­a­lo­gue et le ro­man, bi­lo je sle­de­će ot­kri­će: „Sva­ki tekst je kon­stru­i­san po­put mo­za­i­ka ci­ta­ta, sva­ki tekst uvla­či i tran­sfor­mi­še dru­gi tekst. Po­jam i n­te r­su­bj ek­ t iv­ no­st i za­me­njen je poj­mom i n­ter­ tek­ stu­ a l­no­st i.“17

In­ter­su­bjek­tiv­ nost → in­ter­tek­stu­al­nost

Pot­pu­no iste ter­mi­ne ko­ri­sti Bart u in­ter­vjuu ko­ji je dao još pre ne­go što je iz­da­ta S/Z: „Za­hva­lju­ju­ći ne­ko­li­kim Bah­ti­no­vim ana­li­za­ma, s ko­ji­ma je slu­ša­o­ce mog se­mi­na­ra upo­zna­la Ju­li­ja Kri­ste­va ..., mo­že se sa­gle­da­ti mo­guć­nost ana­li­zi­ra­nja knji­žev­no­sti [l’éc­ri­tu­re littéra­i­re] kao di­ja­lo­ga na­či­na pi­sa­nja ko­ji se od­vi­ja­ju u okvi­ ru jed­nog de­la. Na­čin pi­sa­nja da­tog de­la ... kri­je u se­bi, is­ pod po­vr­ši­ne re­či, re­pri­ze, pa­ro­di­je, od­je­ke dru­gih na­či­na pi­sa­nja, što či­ni da se u slu­ča­ju knji­žev­no­sti vi­še ne mo­že go­vo­ri­ti o in­ter­su­bjek­tiv­no­sti već o in­ter­tek­stu­al­no­sti.“18 16 F. Dos­se, Hi­sto­i­re du struc­tu­ra­li­sme, t. 2: Le chant du cygne, 1967 à nos jo­urs, Pa­ris, 1992, str. 75. 17 J. Kri­ste­va, Sē­me­i­ō­tiké. Rec­her­ches po­ur une séma­nalyse, Pa­ris, 1969, str. 85. 18 R. Bart­hes, Oeuvres complètes, Pa­ris, 1994, t. 2: 1966–1975, str. 458.

172

Književne teorije XX veka

■ Po­li­fo­ni­ja – po­jam ko­ji je Bah­tin uveo u is­tra­ži­va­nja knji­ žev­no­sti u knji­zi o Do­sto­jev­skom (1929). Po­li­fo­ni­ja do­slov­no zna­ či vi­še­gla­sje: go­vo­ri po­je­di­nih li­ ko­va u ro­ma­nu, ko­ji se od­li­ku­ju raz­li­či­tim po­gle­di­ma na svet, sa­ mo­stal­no po­sto­je, stu­pa­ju me­đu­ sob­no u raz­li­či­te po­le­mič­ke od­no­ se i ni­su pod­re­đe­ni nad­re­đe­noj sve­sti auto­ra. Pra­va po­li­fo­nič­nost je, pre­ma Bah­ti­nu, „bes­kra­jni di­ ja­log o kraj­njim stva­ri­ma“,* što zna­či da to ni­je strikt­no tek­stu­ al­na (kom­po­zi­ci­o­na) ka­te­go­ri­ja već i fi­lo­zof­ska pa, čak, i te­o­loš­ka. Po­jam po­li­fo­ni­je je u te­snoj ve­zi s poj­mom „ne­do­vr­še­nog di­ja­lo­ ga“ u ko­jem ni­ka­da ne bi­va iz­go­ vo­re­na po­sled­nja reč.

Tekst je, da­kle, „mo­za­ik ci­ta­ta“, iako bi mo­žda bi­lo bo­lje re­ći – što Bart sam či­ni u S/Z pod­stak­nut Bah­ti­no­vom mu­zič­kom me­ta­fo­rom – po­li­fo­ni­ja gla­so­va. Ot­pri­li­ke u isto vre­me (na po­čet­ku se­dam­de­se­tih go­di­na), Bah­tin je u svo­jim be­leš­ka­ ma ski­ci­rao (za ko­je ni Kri­ste­va ni Bart ni­su mo­gli zna­ti, poš­to su ob­ ja­vlje­ne tek u Estetyce twórc­zo­ś­ci sło­ w­nej) prin­ci­pe – ka­ko je to na­zi­vao – me­ta­lin­gvi­sti­ke u ko­ju spa­da­ju „raz­li­či­te va­ri­jan­te i ni­voi in­ten­zi­te­ ta stra­no­sti tu­đe re­či, kao i ra­zno­ vr­sne for­me od­no­sa pre­ma njoj“.19 Bah­tin ni­je sum­njao:

Bah­ti­no­va me­ta­lin­gvi­sti­ka

„Ne po­sto­ji izo­lo­van is­ kaz. On uvek sa­dr­ži is­ka­ze ko­ * M. Bah­tin, Estetyka twórc­zo­ś­ci sł­ow­nej, ji mu pret­ho­de, kao i one ko­ji ibid., str. 502. po­sle nje­ga do­la­ze. Ni­je­dan ni­je ni pr­vi ni po­sled­nji. Is­kaz je sa­mo ka­ri­ka u lan­cu i ne mo­že se pro­u­ča­va­ti odvo­je­no od nje­ga. Iz­me­đu is­ka­za se us­ po­sta­vlja­ju od­no­si ko­ji se ne mo­gu od­re­di­ti ni me­ha­nič­ki ni lin­gvi­stič­ki.“20

Za­to je­di­na „na­u­ka“ ko­ja ima slu­ha za gla­so­ve u sva­kom is­ka­ zu mo­že bi­ti me­ta­lin­gvi­sti­ka jer se upra­vlja dru­ga­či­jim za­ko­ni­ma od se­mi­o­ti­ke ili lin­gvi­sti­ke ko­je se za­tva­ra­ju u okvi­re re­če­ni­ce ili dis­kur­sa. Kad je Bah­tin u svo­jim po­sled­njim ra­do­vi­ma po­ku­šao još * Mi­hail Bah­tin, O ro­ma­nu, ibid., str. 28. jed­nom da for­mu­li­še osno­ve svo­je me­to­do­lo­gi­je, svo­ju su­prot­sta­vlje­nost pre­ma struk­tu­ra­li­zmu, iz­no­ sio je to u vi­du či­ste opo­zi­ci­je ogra­ni­če­nog i otvo­re­nog tek­sta, ne­do­ vr­še­nog kon­tek­sta „u ko­jem se ne gu­bi ni­ka­kav smi­sao“21, ali, ta­ko­ đe, „ni­je­dan [je­di­ni] smi­sao ni­je mo­guć“.22 „Do me­ne [...] oda­svud ■ Me­ta­lin­gvi­sti­ka – na­su­ prot sti­li­sti­ci, ko­ja za­tva­ra knji­žev­ no de­lo „u tam­ni­cu jed­nog kon­ tek­sta“,* me­ta­lin­gvi­sti­ka is­tra­žu­je di­ja­loš­ke (in­ter­tek­stu­al­ne) od­no­se de­la s dru­gim de­li­ma i s dru­gim je­zi­ci­ma.

19 20 21 22

M. Bac­htin, Estetyka twórc­zo­ś­ci sł­ow­nej, op. cit., str. 478. Ibid., str. 481. Ibid., str. 523. Ibid., str. 495.

V. Bahtin

173

Ogra­ni­če­ni tekst / otvo­re­ni kon­tekst

Tekst ni­je auto­nom­na struk­tu­ra

Smi­sao tek­sta

do­la­ze gla­so­vi“23 – pi­še u be­leš­ka­ma. A, na dru­gom me­stu: „Smi­sao [o­be­lo­da­njen u ne­do­vr­še­nom kon­tek­stu] ne mo­že bi­ti har­mo­nič­no ure­đen [ne mo­že se u nje­mu pro­na­ći ute­ha i umre­ti].“24 I na još jed­ nom me­stu: „‘Smi­sao sam po se­bi’ ne po­sto­ji.“25 I, na kra­ju: „Sve što se od­no­si na me­ne, po­čev­ši od mog ime­na, do­pi­re do mo­je sve­sti [...] kroz usta dru­gih.“26 U ovim skra­će­nim for­mu­la­ma mo­gu se vi­de­ti če­ ti­ri osnov­na uve­re­nja ko­ja su na­ve­la Bar­ta da od Bah­ti­na uči­ni sa­ve­ zni­ka u pre­for­mu­li­sa­nju struk­tu­ra­li­stič­kih te­za. 1. Pr­vo, tekst ni­je auto­nom­na struk­tu­ra već je ugra­đen u neo­ gra­ni­čen kon­tekst ko­ji se ni­ka­da ne mo­že za­tvo­ri­ti. Tu je Bah­ tin bli­zak De­ri­di i nje­go­voj te­zi o ne­za­si­će­no­sti kon­tek­sta, iz­lo­že­noj u ob­li­ku pa­ra­dok­sal­ne tvrd­nje il n’y a pas de hors-tex­te (ne po­sto­ji iz­van-tekst). Ova re­če­ni­ca mo­že se raz­u­me­ ti na sle­de­ći na­čin: u prin­ci­pu, sva­kom tek­stu se mo­že do­da­ti no­vi kon­tekst ko­ji se ta­ko­đe mo­že upi­sa­ti u no­vu struk­tu­ru i ta­ko u bes­ko­nač­nost. O ko­nač­no­sti kon­tek­sta i spu­ta­va­nju prin­ci­pa neo­gra­ni­če­ne re­tek­stu­a­li­za­ci­je mo­gu od­lu­či­va­ti sa­mo van­tek­stu­al­na prag­ma­tič­na pra­vi­la. Slič­no tvr­di Ga­da­ mer: „Ni­jed­na reč ni­je po­sled­nja, isto kao što ne po­sto­ji ni pr­va reč.“27 Slič­no će sma­tra­ti i La­kan, do­vo­de­ći u uza­jam­nu ve­zu ne­u­spe­lu kon­sti­tu­ci­ju su­bjek­ta u sim­bo­lič­kom po­ret­ku i bes­kra­jan la­nac ozna­či­te­lja. 2. Dru­go, smi­sao tek­sta – ka­ko pi­še Bah­tin – „slu­ži [...] is­klju­ či­vo smi­slo­vi­ma ko­ji su se sre­li i me­đu­sob­no su­o­či­li“28 i re­ zul­tat je su­če­lja­va­nja sna­ga (= smi­slo­va). Ova­kva po­le­mič­na (od grč. po­le­mos – rat) ge­ne­za smi­sla pri­zi­va u se­ća­nje Ni­če­ o­vu te­zu. U isto vre­me „smi­sao ima su­bjek­ti­van ka­rak­ter“.29 Bah­tin se ov­de pri­vid­no sla­že sa struk­tu­ra­li­zmom ko­ji ta­ko­ đe za­stu­pa re­la­ci­o­nu ge­ne­zu smi­sla, me­đu­tim, raz­li­ku­je se po to­me što su­sret smi­slo­va iz­vla­či iz­van sa­mog tek­sta u prav­cu me­đu­su­bje­kat­ske ko­mu­ni­ka­ci­je. Ov­de se Bah­tin, go­vo­re­ći o „ukrš­ta­nju ho­ri­zo­na­ta“ ili „pre­se­ku dve sve­sti“,30 pri­bli­ža­va her­ me­ne­u­ti­ci, na­ro­či­to Ga­da­me­ro­voj, u ko­joj se smi­sao ra­đa iz di­ ja­lo­ga iz­me­đu Ja i Ti. A kad go­vo­ri da „ak­tiv­no raz­u­me­va­nje, 23 24 25 26 27 28 29 30

174

Ibid., str. 524. Ibid., str. 510. Ibid., str. 495. Ibid., str. 484. H.-G. Ga­da­mer, „De­kon­struk­cja a her­me­ne­utyka“, Odra, 1996, br. 1, str. 42. M. Bac­htin, Estetyka twórc­zo­ś­ci sł­ow­nej, op. cit., str. 495. Ibid., str. 524. Ibid., str. 447. Književne teorije XX veka

da­kle, pri­do­da­ju­ći raz­u­me­va­ no no­vom vi­do­kru­gu ono­ga ko raz­u­me­va, stva­ra niz slo­že­nih uza­jam­nih od­no­sa, sa­gla­sja i ne­sa­gla­sja s raz­u­me­va­nim, obo­ ga­ću­je ga no­vim mo­men­ti­ma“,31 to pod­se­ća na Hansa Ro­ber­ta Ja­u­sa ko­ji uz po­moć ho­ri­zo­na­ta oče­ki­va­nja opi­su­je pro­ces knji­ žev­ne re­cep­ci­je. 3. Iz­me­đu me­ne (su­bjek­ta) i tek­sta (sve­ta) pro­sti­re se po­sred­nič­ka in­ter­tek­stu­al­na (je­zič­ka) sfe­ra ko­ ja ubla­ža­va on­to­loš­ku su­prot­nost iz­me­đu ta dva po­ret­ka i omo­gu­ ća­va sva­ko sa­zna­nje. Ov­de je Bah­tin, ko­ji je od ra­ne mla­do­sti na­sto­jao da pre­va­zi­đe du­a­li­zam su­bje­kat–obje­kat32, bli­zak i svim poststruk­tu­ra­li­stič­kim te­o­ri­ja­ma knji­žev­no­sti ko­je su za­stu­pa­le ne­iz­be­žnu me­di­ja­tiv­nost knji­ žev­nih struk­tu­ra u spo­zna­va­nju stvar­no­sti, od in­ter­tek­stu­al­nih te­o­ri­ja, pre­ko kog­ni­ti­vi­zma i her­ me­ne­u­ti­ke, do kul­tu­ro­loš­kih is­ tra­ži­va­nja (cul­tu­ral cri­ti­cism). 4. I, na kra­ju: ja sam po­sto­jim sa­ mo ono­li­ko ko­li­ko ne­ko dru­gi o me­ni go­vo­ri, ko­li­ko me pro­ * M  . Bac­htin, Estetyka twórc­zo­ś­ci sł­ow­ me­ću „usta dru­gih“. Su­bje­kat nej, ibid., str. 491. ne po­sto­ji sa­mo­stal­no jer je iz­ ** Ibid., str. 492. lo­žen tu­đem go­vo­ru nad ko­jim *** Mi­hail Bah­tin, O ro­ma­nu, ibid., str. 36. ne­ma kon­tro­lu. Bah­tin ka­že da „kao što te­lo pr­vo­bit­no pre­bi­va u maj­či­noj utro­bi (u nje­nom te­lu), ta­ko se i čo­ve­ko­va svest bu­di uvi­je­na u tu­đu svest“.33 A poš­to je svest uvek je­zič­ka svest, on­da se ona bu­di uvi­je­na u tuđ go­vor. Ov­de je Bah­tin bli­zak La­ka­no­voj psi­ho­a­na­li­zi pre­ma

■ TU­ĐA REČ (rus. чужой слово) – sva­ka „ne mo­ja“ reč (is­kaz), ko­ ju je iz­re­kao ne­ko dru­gi na dru­ gom je­zi­ku i ko­ja me pri­mo­ra­va da za­u­zmem stav u od­no­su na nje­ga. „Ži­vim u sve­tu tu­đih re­či. Či­tav moj ži­vot se za­sni­va na to­ me da se ori­jen­ti­šem me­đu nji­ma, da re­a­gu­jem na njih.“* Tu­đe re­či pred­sta­vlja­ju „pr­vo­bit­nu či­nje­ni­ cu čo­ve­ko­ve sve­sti i ži­vo­ta“.** To zna­či da čo­vek ko­ji go­vo­ri mo­ra ne­pre­sta­no da in­ter­pre­ti­ra ono što ne pri­pa­da nje­mu i na taj na­čin od­ re­đu­je sop­stve­ni iden­ti­tet. Su­sret čo­ve­ka sa tu­đom re­či tre­ba­lo bi da bu­de pra­vi pred­met za hu­ma­ni­stič­ ke na­u­ke. Ali tu­đa reč je i sfe­ra ne­ iz­be­žnih me­di­ja­ci­ja iz­me­đu da­te re­či i iz­re­če­nog pred­me­ta ko­ji su dru­gi već raz­mo­tri­li. To zna­či da ni­je­dan pred­met u tre­nut­ku kad pi­sac o nje­mu poč­ne da pi­še ni­je „ne­u­tra­lan“ ni „pri­ro­dan“, već su ga dru­gi una­pred raz­mo­tri­li. Slič­ nog je miš­lje­nja bio Ro­lan Bart uvo­de­ći u S/Z ka­te­go­ri­ju déjà dit, „već re­če­nog“, na osno­vi ko­jeg na­ sta­je sva­ki is­kaz. Ova ka­te­go­ri­ja pod­se­ća na fe­no­me­no­loš­ki (i her­ me­ne­u­tič­ki) po­jam ho­ri­zon­ta ko­ji od­re­đu­je gra­ni­cu shva­ta­nja (Bah­ tin ko­ri­sti ka­te­go­ri­ju „ho­ri­zon­ta“, ali i ka­te­go­ri­ju „aper­cep­tiv­ne po­za­ di­ne“*** ko­ja pro­is­ti­če iz post­kan­ tov­ske fi­lo­zo­fi­je).

31 M. Bah­tin, O ro­ma­nu, op. cit., str. 37. 32 Up. M. Bac­htin, W stro­nę fi­lo­zo­fii czynu, op. cit. 33 M. Bac­htin, Estetyka twórc­zo­ś­ci sł­ow­nej, op. cit., str. 484. V. Bahtin

175

Kri­ti­ka su­bjek­tiv­ no-objek­tiv­nog du­a­li­zma

Su­bjekat ne po­sto­ji sa­mo­stal­no

Bah­tin i poststruk­tu­ra­li­zam

ko­joj je „ja“ sim­bo­lič­ki (je­zič­ki) raz­vlaš­će­no u pro­sto­ru kul­tu­re. Ka­ko je Ro­lan Bart tač­no pa­ra­fra­zi­rao La­ka­na, „sa­mo Dru­gi [i­li sim­bo­lič­ki po­re­dak] mo­že na­pi­sa­ti mo­ju auto­bi­o­gra­fi­ju“. Ove če­ti­ri „te­ze“ – ne­do­vr­še­nost kon­tek­sta, re­la­ci­o­na ge­ne­za smi­sla, ne­iz­be­žno po­sred­niš­tvo sa­znaj­nog i po­sto­je­ćeg su­bjek­ta – ko­je se mo­gu is­ka­za­ti jed­nom opštom te­zom o „ne­do­vr­še­nom di­ ja­lo­gu sa vi­še­gla­snim raz­vi­ja­njem smi­sla“,34 ve­o­ma čvr­sto po­ve­zu­ju Bah­ti­na sa poststruk­tu­ra­li­zmom. Kad de­kon­struk­ti­vi­sta Džo­zef Hi­ lis Mi­ler tvr­di da ako je „[književno] de­lo shva­će­no pre kao he­te­ ro­nom­no, di­ja­loš­ko, ne­go kao mo­no­loš­ko“35, on­da se, ne­sum­nji­vo – ma­da, si­gur­no, ne­sve­sno – na­do­ve­zu­je na Bah­ti­na.

Iz­me­đu osta­log

Fi­lo­zof­ski pro­je­kat To­do­rov o Bah­ti­nu Di­ja­loš­ki prin­cip

U raz­go­vo­ru s Vik­to­rom Du­va­ki­nom, za­be­le­že­nom po­čet­kom se­dam­de­se­tih go­di­na, Bah­tin je otvo­re­no re­kao: „Ja sam fi­lo­zof. Mi­sli­lac.“36 Ovo, po sve­mu su­de­ći, ne tre­ba raz­u­me­ti ta­ko da je knji­žev­no­na­uč­na re­flek­si­ja neo­dvo­ji­va od fi­lo­zof­ske re­flek­si­je (za­ vi­snost je oči­gled­na), već, pre sve­ga, ta­ko da pi­šu­ći knji­ge po­sve­ će­ne knji­žev­no­sti Bah­tin stva­ra odre­đen fi­lo­zof­ski pro­je­kat ko­ji u znat­noj me­ri pre­ko­ra­ču­je gra­ni­ce knji­žev­nih is­tra­ži­va­nja. Pr­vi ko­ji je to shva­tio bio je – pa­ra­dok­sal­no – Cve­tan To­do­rov,37 autor knji­ge Mik­hail Bak­htin: le prin­ci­pe di­a­lo­gi­que (1981). To­do­rov vi­di Bah­ti­na, pre sve­ga, kao f i­ lo­z of­ sko g an­t ro­p o­l o­ga ko­ji na­sto­ji da u svo­jim ras­pra­va­ma stvo­ri „di­ja­loš­ki prin­cip“. Šta bi to tre­ba­lo da zna­či? Naj­u­opšte­ni­je, sle­de­će – čo­vek de­fi­ni­še sam se­be uz po­moć dru­gog čo­ve­ka: „Čo­ve­ko­va bit ... se ostva­ru­je u naj­ du­blj em me­ đu­ s ob­nom sp o­r a­ zu­ me­ v a­nju. Bi­ti – zna­či spo­ra­zu­me­va­ti 34 35 36 37

176

Ibid., str. 461. J. Hil­lis Mil­ler, The­ory Now and Then, New York, 1991, str. 120. W. Du­wa­kin, Ro­zmowy z Mic­ha­i­ł­em Bac­hti­nem, War­sza­wa, 2002, str. 58. Tre­ba ima­ti u vi­du evo­lu­ci­ju miš­lje­nja To­do­ro­va ko­ji se od glav­nog pro­pa­ ga­to­ra struk­tu­ra­li­stič­ke mi­sli pre­o­bra­zio u po­li­tič­kog fi­lo­zo­fa i bor­be­nog in­ te­lek­tu­al­ca. Nje­go­ve po­sled­nje knji­ge uglav­nom su po­sve­će­ne in­ter­pre­ta­ci­ji knji­žev­no­sti kao me­stu gde se for­mu­li­še li­be­ral­no-druš­tve­na ide­o­lo­gi­ja (knji­ ga o Ru­sou), bra­ni ljud­sko do­sto­jan­stvo od to­ta­li­ta­ri­zma (Fa­ce à l’ex­trême, Pa­ris, 1991, The Fra­gi­lity of Go­od­ness: Why Bul­ga­ria’s Jews Sur­vi­ved the Ho­lo­ ca­ust, Lon­don, 2001) i kri­ti­ku­je sa­vre­me­na ci­vi­li­za­ci­ja (Le No­u­ve­au désor­dre mon­dial: réfle­xi­ons d’un Européen, Pa­ris, 2003). Književne teorije XX veka

■ DI­JA­LO­GIČ­NOST – „pri­rod­na ori­jen­ta­ci­ja sva­ke ži­ve re­či“,* ali i naj­va­žni­ja oso­bi­na knji­žev­nog de­la ko­ja se su­prot­sta­vlja nje­go­vom tre­ ti­ra­nju kao auto­nom­ne, sa­mo­do­ volj­ne ce­li­ne. Sva­ko de­lo je re­pli­ka u je­zič­kom di­ja­lo­gu ko­ji se od ra­ni­ je od­vi­ja i sva­ki na­go­veš­ta­va (an­ti­ci­ pi­ra) no­vi od­go­vor. Di­ja­lo­gič­nost je osnov­ni me­ha­ni­zam knji­žev­no­ i­sto­rij­skog pro­ce­sa. Di­ja­loš­ka po svo­joj pri­ro­di je ro­ma­nesk­na reč, za raz­li­ku od po­et­ske re­či ko­ja je „do­volj­na sa­moj se­bi i iz­van se­be ne za­miš­lja tu­đe is­ka­ze“.**

se. ... Bi­ti – to je bi­ti za ne­ko­ga, a za­hva­lju­ju­ći nje­mu – za se­be. Čo­ve­ku ni­je dat ni­ka­kav unu­ traš­nji pro­stor ne­za­vi­sno­sti, on se uvek na­la­zi na gra­ni­ci, a udu­blju­ju­ći se u se­be – gle­da u o č i d r u­ go­ ga ili gle­da na se­be o č i­ ma dr u­go­ga.“38

Još je u knji­zi o Do­sto­jev­skom Bah­tin ja­sno is­ti­cao kako se na­me­ ra pi­sca za­sni­va na pre­va­zi­la­že­nju za­tvo­re­ne struk­tu­re sve­sti i „po­ tvr­đi­va­nju tu­đeg ‘ja’“,39 a time i na * Mi­hail Bah­tin, O ro­ma­nu, ibid., str. 34. „bor­bi pro­tiv etič­kog so­lip­si­zma“. ** Ibid., str. 40. Ako po­li­fo­ni ro­man pred­sta­vlja ar­ ti­ku­la­ci­ju vi­še­gla­sja, od­no­sno raz­li­ ■ RO­MAN – Za raz­li­ku od for­ma­li­ či­tih sve­sti (su­bje­ka­ta) ko­je na­sto­je sta, Bahtin ni­je pre­te­ra­no obo­ža­vao da pri­zna­ju svo­ju raz­li­či­tost i ne na­ po­e­zi­ju ko­ju je sma­trao – sa­svim me­ću sop­stve­nu ide­o­lo­gi­ju dru­gi­ po­greš­no – pri­merom mo­no­loš­ke ma, on­da se taj ža­nr mo­že shva­ti­ti re­či, odvo­je­ne od vi­še­je­zič­no­sti i go­vor­ne ra­zno­li­ko­sti. Za Bah­ti­na kao i n­s c e­ na­ci­j a et i č­ke o d­go­ je ro­man „umet­nič­ki or­ga­ni­zo­va­na vor­ no­st i za­sno­va­ne na poš­to­va­ druš­tve­na go­vor­na ra­zno­li­kost“* i nju dru­go­ga. Ovo poš­to­va­nje se, kao ta­kav naj­bo­lje od­ra­ža­va vi­še­je­ pre­ma Bah­ti­nu, ne is­po­lja­va sa­mo zič­nost kul­tu­re. Za­to za­u­zi­ma naj­vi­ u od­no­si­ma iz­me­đu li­ko­va ro­ma­ še me­sto u hi­je­rar­hi­ji žan­ro­va. na ne­go i na ni­vou od­no­sa iz­me­ * Ibid., str. 86. đu auto­ra i nje­go­vih li­ko­va. Autor po­li­fo­nog ro­ma­na ne vla­da una­pred svim svo­jim li­ko­vi­ma, već im do­zvo­lja­va ide­o­loš­ku ne­za­vi­snost ko­ja, u iz­ve­snom smi­slu, iz­nu­tra raz­bi­ja nad­re­đe­nu svest autor­skog Ja. Još pre ne­go što je ob­ja­vio svo­ju ras­pra­vu o Do­sto­jev­skom, Bah­tin je dva­de­stih go­di­na ra­dio na knji­zi o od­no­su iz­me­đu auto­ ra i ju­na­ka u de­lu. Tu se po­ja­vlju­je ka­te­go­ri­ja ključ­na za „di­ja­loš­ki prin­cip“, a za­pra­vo vnje­na­ho­di­most’, ter­min ko­ji je teš­ko pre­ve­sti, ali ko­ji se de­fi­ni­še ili kao ne­ s a­pr i­sut­ no st ili kao ost a­j a­nj e-s-p o­lj a 40. Ova dva mo­gu­ća pre­vo­da uka­zu­ju na suš­ti­nu sa­me po­ja­ve: 38 M. Bac­htin, Nad no­wą wer­sją ksi­ą­ż­ki o Do­sto­jew­skim, op. cit., str. 444. 39 M. Bah­tin, Pro­ble­mi po­e­ti­ke Do­sto­jev­skog, op. cit., str. 65. 40 To po­sta­vlja kao out­si­de­ness pre­vo­di­lac ka­snih Bah­ti­no­vih tek­sto­va Vern V. Mak­gi. Pogledati: M. Ba­htin, „No­te on Tran­sla­tion“, u: Spe­ech Gen­res and Ot­her La­te Es­says, Austin, 1986, str. VII. V. Bahtin

177

Borba protiv etič­kog so­lip­si­zma

Bah­ti­no­va kon­cep­ci­ja ne­sa­pri­sut­no­sti

Od­nos iz­me­đu ju­na­ka i auto­ra

ne­sra­z­mer­nost ju­na­ka i auto­ra ko­ ji osta­je „iz­van“ tek­sta i ne upri­sut­ nju­je se u tek­stu.41 Iako to p o­ sto ­ j a­nj e - s- p o­lj a - d r u­go g Bah­tin ne smeš­ta u em­pi­rij­ski svet, ne­go u sfe­ru umet­nič­kog de­la, nje­go­va raz­ma­tra­nja se ipak mo­gu pre­ve­sti u va­ne­stet­ske ka­te­go­ri­je. Ov­de au­ tor pod­se­ća na Hu­ser­lo­vu svest ko­ ja bi­va li­še­na svog in­ten­ci­o­nal­nog pred­me­ta. Ju­nak bi­va odvo­jen od svog auto­ra i po­či­nje da ži­vi sop­ stve­nim, auto­ru stra­nim ži­vo­tom, za­hva­lju­ju­ći če­mu autor mo­že da, ka­ko pi­še Bah­tin, „gle­da na se­be oči­ma dru­go­ga“,42 i na taj na­čin pr i ­ z na d r u­ go­ g a kao ne­iz­o­sta­van ele­me­nat od­re­đe­nja sa­mog se­be. Вnjе­на­хо­ди­мост’, na ko­ju se Bah­ tin po­zi­va i u svo­jim po­sled­njim ra­do­vi­ma,43 vo­di ka od­ba­ci­va­nju em­pa­ti­je (li­kvi­da­ci­ji sop­stve­nog, po­seb­nog sta­va) kao osno­ve raz­u­ me­va­nja. „Ne­shva­tlji­vo je, ta­ko­đe, sa­gle­da­va­nje raz­u­me­va­nja kao pre­ vo­da sa stra­nog je­zi­ka na sop­stve­ ni je­zik.“44 Ono što je dru­go, osta­je i z­ v an sve­sti i do nje­ga ne­ma ne­ po­sred­nog pro­la­za za­sno­va­nog na upo­zna­va­nju te pr­vo­bit­ne stra­no­sti ko­ja de­ter­mi­ni­še iden­ti­tet su­bjek­ ta. Ova­ko je o to­me Bah­tin pi­sao

■ NE­PRI­SUT­NOST (rus. вње­на­ хо­ди­мост’) – dis­tan­ca iz­me­đu ono­ga ko­ji spo­zna­je i ono­ga što že­li da spo­zna. „Ne­pri­sut­nost je glav­na po­kre­tač­ka sna­ga shva­ta­ nja u obla­sti kul­tu­re.“* To zna­či da smi­sao ni­ka­da ni­je dat di­rekt­ no, već se ot­kri­va tek „u su­sre­tu s dru­gim, tu­đim smi­slom“.** Iako je bli­zak kla­sič­nim her­me­ne­u­tič­kim (Ga­da­me­ro­vim i Ri­ke­ro­vim) te­o­ri­ ja­ma, Bah­tin se od njih raz­li­ko­vao po to­me što, za­hva­lju­ju­ći prin­ci­pu ne­pri­sut­no­sti, tuđ smi­sao ni­ka­da u pot­pu­no­sti ne bi­va pri­svo­jen, već osta­je „tu­đe-svoj“. M. Bac­htin, Od­po­wi­e­dź na pyta­nie re­ dak­cji „Nowyj Mir“, u: Estetyka twórc­ zo­ś­ci sł­ow­nej, ibid., str. 474. ** Ibid. *** M  . Bac­htin, W spra­wie me­to­do­lo­gii na­uk hu­ma­nistycznych, u: Estetyka twórc­zo­ś­ci sł­ow­nej, ibid., str. 523. *

■ SHVA­TA­NJE – Bah­tin se ­ve­zu­je za Dil­ta­je­vu raz­li­ku iz­me­đu ob­jaš­ nje­nja i shva­ta­nja. U ob­jaš­nja­va­nju uče­stvu­je sa­mo jed­na svest, u shva­ ta­nju do­la­zi do di­ja­loš­kog su­sre­ta dve sve­sti, dva su­bjek­ta. Na taj na­ čin, suš­tin­sku ulo­gu u Bah­ti­no­voj te­o­ri­ji igra autor, pri­su­tan iz­van tek­sta u vi­du nad­re­đe­ne sve­sti ko­ja se slu­ži raz­li­či­tim go­vo­ri­ma (pri tom i u tekst upi­sa­noj sli­ci →

41 Ru­ski gla­gol находится ozna­ča­va pri­su­stvo ne­če­ga ili ne­ko­ga na ne­kom me­ stu. Na pri­mer, u re­če­ni­ci: „Ja v to vre­mja na­ho­dil­sja v Ja­po­nii“ zna­či: „U to vre­me sam bio u Ja­pa­nu“. Pre­fiks „vnje“ zna­či „iz­van“. Za­to vnje­na­ho­di­most’ do­slov­no zna­či „iz­van­pri­sut­nost“, od­no­sno, pri­su­stvo dis­tan­ci­ra­no u od­no­su na neš­to ili ne­ko­ga. 42 M. Bac­htin, „Pro­blem sto­sun­ku auto­ra do bo­ha­te­ra“, u: Estetyka twórc­zno­ś­ ci..., op. cit., str. 48. 43 U be­leš­ka­ma za dru­go iz­da­nje knji­ge o Do­sto­jev­skom, Bah­tin je pi­sao: „Stvar ni­je u iden­ti­fi­ka­ci­ji s dru­gim čo­ve­kom, već u za­dr­ža­va­nju sop­stve­nog sta­va ne­pri­sut­no­sti.“ Po­gle­da­ti: M. Bac­htin, Nad no­wą wer­sją..., op. cit., str. 462. 44 Ibid., str. 489.

178

Književne teorije XX veka

→ auto­ra). Shva­ta­nje je shva­ta­nje ne­ko­ga dru­go­ga pu­tem tek­stu­al­ne objek­ti­vi­za­ci­je. Poš­to se shva­ta­nje dru­gog čo­ve­ka ne za­sni­va na nje­ go­vom pre­tva­ra­nju u pred­me­te već kroz pri­zna­va­nje „dru­ge, pu­ no­prav­ne sve­sti,“* Bah­tin se mo­ že sma­tra­ti ne sa­mo sa­ve­zni­kom Ema­nu­e­la Le­vi­na­sa, fi­lo­zo­fa ko­ji je kri­ti­ko­vao pa­ra­dig­mu fi­lo­zo­fi­ je pred­sta­ve, već i – ši­re – či­ta­vog no­vog prav­ca etič­ke kri­ti­ke ko­ja skre­će pa­žnju na poš­to­va­nje raz­li­ či­to­sti Dru­go­ga.** * M  . Bac­htin, „Nad no­wą wer­sją ksi­ą­ż­ki o Do­sto­jew­skim“, u: Estetyka twórc­zo­ś­ ci sł­ow­nej, ibid., str. 445. ** Po­gle­daj: D. Ulic­ka, „‘Zwrot’ etyczny w ba­da­ni­ach li­te­rac­kich“, u: Po­lo­nistyka w pr­ze­bu­do­wie. Li­te­ra­tu­ro­znaw­stwo – wi­ ed­za o języku – wi­ed­za o kul­tur­ze – edu­ ka­cja. Zjazd Po­lo­nistów, Kraków, 22–25 wr­ze­ś­nia 2004, t. I, Kraków, 2005.

u be­leš­ka­ma za no­vu ver­zi­ju knji­ge o Do­sto­jev­skom: „Ne­sa­mo­do­volj­nost jed­ne sve­sti, ne­mo­guć­nost nje­nog po­sto­ja­nja. Po­sta­jem sve­stan se­ be i po­sta­jem ja is­klju­či­vo otva­ ra­njem pre­ma dru­gom čo­ve­ku, za­hva­lju­ju­ći nje­mu i uz nje­go­ vu po­moć. ... Be­ža­nje, se­pa­ra­ci­ ja, za­tvo­re­nost u se­be osnov­ni su uzro­ci gu­blje­nja iden­ti­te­ta. Ni­je reč o to­me šta se od­vi­ja unu­tra, već o to­me šta se de­ša­ va na pra­gu, na gra­ni­ci tu­đe i sop­stve­ne sa­mo­spo­zna­je.“45

Ovo neo­p­hod­no po­sre­do­va­ nje su­bjek­ta po­mo­ću po­sma­tra­nja, go­vo­ra, sve­sti dru­go­ga, po­sta­će naj­va­žni­ja od­li­ka Bah­ti­no­vog dis­ kur­sa ko­ji pre­ko­ra­ču­je gra­ni­ce na­u­ ke o knji­žev­no­sti u prav­cu druš­tve­ne on­to­lo­gi­je (de­fi­ni­ci­ja Maj­kla Toj­ni­se­na), eti­ke (pre­ma shva­ta­nju Ema­nu­e­la Le­vi­na­sa), her­me­ne­u­ ti­ke (na­ro­či­to Ri­ke­ro­ve) ili čak psi­ho­a­na­li­ze (Ža­ka La­ka­na). U svim ovim to­ko­vi­ma sa­vre­me­ne mi­sli su­bje­kat (Ja) ne uspe­va sam da de­fi­ni­še sop­stve­ni iden­ti­tet a da se ne po­zo­ve na ono što je dru­go, a uklju­ču­ju­ći u sop­stve­nu struk­tu­ru ono što je dru­go oslo­ba­đa se ilu­ zi­je o unu­traš­njem je­din­stvu.

Re­zi­me Bah­ti­no­va an­tro­po­lo­gi­ja kul­tu­re i knji­žev­no­sti mo­že se re­zi­mi­ra­ti u sle­de­ćim tač­ka­ma: 1. „Smi­sao ima su­bjek­ti­van ka­rak­ter“,46 a ne struk­tu­ral­ni. 2. Čo­vek je di­ja­loš­ko bi­će, što zna­či da de­fi­ni­še sop­stve­ni iden­ti­ tet po­mo­ću od­no­sa pre­ma tu­đim re­či­ma. Isto kao što ne po­sto­ ji či­sta svest ko­ja je – ka­ko je sma­trao Hu­serl – sa­moj se­bi da­ta 45 Ibid., str. 444. 46 M. Bac­htin, „W spra­wie me­to­do­lo­gii na­uk hu­ma­nistycznych“, u: Estetyka twórc­zo­ś­ci..., op. cit., str. 524. V. Bahtin

179

Po­sre­do­va­nje su­bjek­ta

kroz akt ne­na­ru­še­ne per­cep­ci­je. Ka­ko svest, ta­ko i čo­ve­kov iden­ti­tet, traj­no su iz­po­sre­do­va­ni i ne mo­gu se od­re­di­ti odvo­ je­no od go­vo­ra ko­ji oko njih od­zva­nja. „Po­je­di­nač­na svest je con­tra­dic­tio in adj­ec­to.“47 U tom po­gle­du Bah­tin se mo­že lo­ci­ ra­ti u tok an­ti­kar­te­zi­jan­ske her­me­ne­u­tič­ke fi­lo­zo­fi­je. 3. Kul­tu­ra je pro­stor ra­zno­vr­snih dis­kur­s a ko­ji se me­đu­sob­no po­ti­ru, što zna­či da ne po­sto­ji je­dan je­zik ko­ji opi­su­je stvar­ nost. To po­ve­zu­je Bah­ti­na s prag­ma­ti­zmom i s kul­tu­ro­loš­kim is­tra­ži­va­nji­ma. U suš­ti­ni, na­u­ka o knji­žev­no­sti bi tre­ba­lo da „učvr­sti ve­zu sa isto­ri­jom kul­tu­re“.48 4. Je­zik ni­je si­stem ap­strakt­nih ka­te­go­ri­ja već no­si­lac id e­o­lo­g i­ j e, od­no­sno po­gle­da na svet. Ne­ma re­či ko­je bi bi­le slo­bod­ ne od ka­rak­te­ri­sti­ka po­gle­da na svet („ne po­sto­je ni­či­je re­či“) i to za­to što se je­zik de­fi­ni­še ne uz po­moć to­ga što pred­sta­vlja si­stem, već kroz ve­ze go­vor­nog su­bjek­ta sa stvar­noš­ću pro­že­ tom dru­gim je­zi­ci­ma, dru­gim go­vo­ri­ma. 5. Knji­žev­no de­lo ni­je za­tvo­re­na i auto­nom­na tvo­re­vi­na, već go­vor­no ra­zno­lik i vi­še­je­zič­ki is­kaz ugra­đen u pro­za­ič­nu st i­ h i­ju s v a­ ko­ d ne v­ no g go­vo­ra. Knji­žev­no de­lo je is­kaz ko­ji pred­sta­vlja „ka­ri­ku u lan­cu je­zič­ke ko­mu­ni­ka­ci­je“49 i ži­vi sa­mo u kon­tak­tu s dru­gim de­li­ma. 6. Ana­li­zom is­ka­za s ob­zi­rom na nje­go­vu in­ter­tek­stu­al­nu (vi­ še­je­zič­nu) po­zi­ci­o­ni­ra­nost ne ba­vi se sti­li­sti­ka ne­go me­ t a­l in­g v i­st i­ ka.

Po­sre­do­va­nje iden­ti­te­ta i sve­sti

Bor­ba dis­kur­sa

47 M. Bac­htin, Nad no­wą wer­sją..., op. cit., str. 445. 48 Po­gle­da­ti: M. Bac­htin, „Od­po­wi­e­dź na pyta­nie re­dak­cji ‘Nowyj Mir’“, u: Este­ tyka twórc­zo­ś­ci..., op. cit., str. 467–468. 49 M. Bac­htin, „Wypo­wi­e­dź ja­ko jed­nost­ka języko­we­go po­ro­zu­mi­e­wa­nia się“, u: Wi­ed­za o kul­tur­ze, deo 2: Sł­o­wo w kul­tur­ze. Za­gad­ni­e­nia i wybór tekstów, War­sza­wa, 1991, str. 395.

180

Književne teorije XX veka

Hro­no­lo­gi­ja 1895: Ro­đen je 18. novembra, u po­ro­di­ci ban­kar­skog či­nov­ni­ka, Mi­ hail Mi­ha­i­lo­vič Bah­tin. 1905–1916: Po­ro­di­ca Bah­tin ži­vi u Vil­nusu i Ode­si. 1916–1918: Po­sle pre­la­ska u S. Pe­ter­burg, Bahtin se upi­su­je na Fi­lo­loš­ko-isto­rij­ski fa­kul­tet ta­moš­njeg uni­ver­zi­te­ta. 1918–1924: Ra­di kao pro­fe­sor, pr­vo u Ne­vlu (1918–1920), za­tim u Vi­teb­sku. U Ne­vlu, pod sna­žnim uti­ca­jem neo­kan­ti­zma, na­sta­je Ne­vel­ska fi­ lo­zof­ska ško­la u či­jem ra­du Bah­tin ak­tiv­no učestvuje (ta­ko­zva­ni Bah­ti­nov krug). U Vi­teb­sku, ko­ji je u to vre­me do­ži­vlja­vao kul­tur­ ni pre­po­rod (ta­mo su ži­ve­li Ma­lje­vič i Ša­gal), oku­plja mla­de fi­lo­zo­ fe. To vre­me je period nje­go­ve in­ten­ziv­ne pre­da­vač­ke ak­tiv­no­sti. 1919: De­bi­tu­je s član­kom „Umet­nost i od­go­vor­nost“. 1920–1924: Bah­tin ra­di na pr­vom ve­ćem de­lu: U prav­cu fi­lo­zo­fi­je či­na ili Autor i ju­nak u este­tič­koj akiv­no­sti ko­je će bi­ti ob­ja­vlje­no tek iz­ me­đu 1979. i 1986. go­di­ne. 1924–1929: Po­vra­tak u Le­njin­grad (ka­ko se po­sle Le­nji­no­ve smr­ti na­zi­vao S. Pe­ter­burg). Pre­da­va­nja iz knji­žev­no­sti i fi­lo­zo­fi­je. Pod ime­ni­ ma pri­ja­te­lja Vo­lo­ši­no­va i Me­dve­de­va iz­la­ze tri knji­ge s ve­li­kim Bah­ti­no­vim ude­lom: Froj­di­zam (1927), For­mal­na me­to­da u na­u­ ci o knji­žev­no­sti (1928), Mark­si­zam i fi­lo­zo­fi­ja je­zi­ka (1929). 1924: „Pro­blem sa­dr­ža­ja i for­me u umet­nič­kom je­zič­kom stva­ra­laš­ tvu“. Rad je ob­ja­vljen tek 1975. go­di­ne. 1928: Hap­še­nje zbog učeš­ća u ne­for­mal­noj de­bat­noj gru­pi „Us­kr­nu­ će“ i zbog „pre­da­va­nja u an­ti­so­vjet­skom du­hu“. 1929: Zbog bo­le­sti (hro­nič­no za­pa­lje­nje koš­ta­ne sr­ži u no­zi) za­tvor bi­va za­me­njen kuć­nim pri­tvo­rom. U Le­njin­gra­du se po­ja­vlju­ je pr­va knji­ga: Pro­ble­mi stva­ra­laš­tva Do­sto­jev­skog. Bah­tin bi­va osu­đen na pet go­di­na lo­gor­skog ra­da na So­lo­vjet­skim ostr­vi­ma. Na kra­ju je pre­su­da bi­la za­me­nje­na iz­gnan­stvom u Ka­zah­stan. 1930–1936: Po­ro­di­ca Bah­tin ži­vi u gra­di­ću Ku­sta­naj, na se­ve­ru Ka­zah­sta­na (me­sto pro­gon­stva iz car­skog vre­me­na), gde je Bah­tin za­po­slen kao eko­no­mi­sta. Ra­di na ras­pra­vi Reč u ro­ma­nu. V. Bahtin

181

1936–1937: Bo­ra­vak u Sa­ranj­sku (Mor­do­va, dva­de­set sa­ti pu­to­va­nja od Mo­ skve), gde se Bah­tin za­poš­lja­va u Pe­da­goš­kom in­sti­tu­tu. Ra­di na knji­zi Obra­zov­ni ro­man i nje­gov zna­čaj u isto­ri­ji re­a­li­zma. Iz zdrav­stve­nih raz­lo­ga po­sle go­di­nu da­na od­u­sta­je od ra­da. 1938:

Am­pu­ta­ci­ja de­sne no­ge.

1938–1945: Ra­di kao pro­fe­sor u sred­njoj ško­li kraj Mo­skve (ima­ju­ći i da­lje „mi­nus“, od­no­sno za­bra­nu pri­ja­ve sta­no­va­nja u Mo­skvi i Le­njin­ gra­du). Pi­še knji­gu o Ra­bleu. Tekst za­vr­ša­va 1940. go­di­ne. Na­sta­ ju broj­ni ra­do­vi ko­ji su ka­sni­je po­smrt­no ob­ja­vlje­ni u V to­mu Sa­bra­nih de­la. 1941: Rad „Ro­man kao knji­žev­na vr­sta“, ob­ja­vljen 1970. go­di­ne pod na­slo­vom „Ep i ro­man“. 1945–1969: Po­ro­di­ca Bah­tin ži­vi u Sa­ranj­sku. 1946: U mo­skov­skom In­sti­tu­tu za svet­sku knji­žev­nost bra­ni ha­bi­li­ta­ ci­o­ni rad Fran­soa Ra­ble u isto­ri­ji re­a­li­zma. Po­sle vi­še­go­diš­njih per­tur­ba­ci­ja, 1951. go­di­ne je od­lu­če­no da se Bah­ti­nu ne pr i­ zna ste­pen ha­bi­li­to­va­nog dok­to­ra (kan­di­data na­u­ka) na osno­ vu iz­lo­že­ne di­ser­ta­ci­je ko­ja je u me­đu­vre­me­nu bi­la pod­vrg­nu­ta že­sto­koj kri­ti­ci. Di­plo­mu ha­bi­li­to­va­nog dok­to­ra do­bi­će go­di­nu da­na ka­sni­je. 1946–1961: Ra­di kao šef Ka­te­dre za svet­sku knji­žev­nost u Pe­da­goš­kom in­sti­ tu­tu (od 1957. go­di­ne Uni­ver­zi­tet u Sa­ranj­sku). 1952–1953: Ra­di na stu­di­ji „Pro­blem vr­ste go­vo­ra“ ko­ja će bi­ti po­smrt­no ob­ ja­vlje­na 1979. go­di­ne. 1959–1960: Za­be­leš­ke za obim­ni­ju stu­di­ju „Pro­blem tek­sta“ ko­ja će bi­ti ob­ja­vlje­na 1976. go­di­ne. 1961: U Sa­ranjsk do­la­ze mla­di is­tra­ži­va­či Va­dim Ko­ži­nov i Ser­gej Bo­ ča­rov ko­ji će od­i­gra­ti od­lu­ču­ju­ću ulo­gu u pri­pre­mi i ob­ja­vlji­va­ nju Bah­ti­no­vih de­la. 1963: Za­hva­lju­ju­ći Ko­ži­no­vu, iz­la­zi dru­go, do­pu­nje­no i po­bolj­ša­no iz­ da­nje Knji­ge o Do­sto­jev­skom, pod iz­me­nje­nim na­slo­vom: Pro­ble­ mi po­e­ti­ke Do­sto­jev­skog. 1965: Pen­zi­o­ni­sa­ni pro­fe­sor Bah­tin, opet na ini­ci­ja­ti­vu Ko­ži­no­va, ob­ja­vlju­je svoj ha­bi­li­ta­ci­o­ni rad: Stva­ra­laš­tvo Fran­soa Ra­blea i na­rod­na kul­tu­ra sred­njeg ve­ka i re­ne­san­se. Knji­gu su na osno­vu ru­ko­pi­sa ob­ja­vi­li Bah­ti­no­vi uče­ni­ci. 1966:

U in­ter­vjuu na­ja­vlju­je knji­gu o vr­sta­ma go­vo­ra.

1967: Pr­vi pre­vod na stra­ni je­zik. Knji­ga o Do­sto­jev­skom pre­ve­de­na je na srp­sko­hr­vat­ski je­zik. Po­ste­pe­no ­kre­će la­vi­na pre­vo­da. 1968:

Pr­vi pre­vod na en­gle­ski: Ra­be­la­is and His World.

1969:

Bah­tin od­la­zi na le­če­nje u Mo­skvu.

182

Književne teorije XX veka

1970–1972: Bo­ra­vak u sta­rač­kom do­mu kraj Mo­skve. Go­di­ne 1970. dr­ži pre­ da­va­nje o Do­sto­jev­skom u auli sta­rač­kog do­ma za pro­fe­so­re Po­ dol­skog okru­ga. 1972: Do­bi­ja dvo­so­ban stan u Mo­skvi u ko­jem ži­vi do smr­ti. Tre­će iz­ da­nje knji­ge o Do­sto­jev­skom. 1973: Zbor­nik o Bah­ti­nu Pro­ble­mi po­e­ti­ke i isto­ri­je knji­žev­no­sti po­vo­ dom 75 go­di­na ro­đe­nja i 50 go­di­na na­uč­nog ra­da. 1974: Pri­ku­plja svo­je ra­do­ve u knji­gu Pro­ble­mi knji­žev­no­sti i este­ti­ke. 1975: Umi­re.

V. Bahtin

183

Bi­bli­o­gra­fia Iz­bor iz de­la M. Bac­htin, Estetyka twór­czo­ś­ci sł­ow­nej, tł­um. D. Ulic­ka, War­sza­wa 1986. M. Bac­htin, Pro­blemy li­te­ra­tury i estetyki, tł­um. W. Gra­jew­ski, War­sza­wa 1982. M. Bah­tin, Pro­ble­mi po­e­ti­ke Do­sto­jev­skog (prev. Mi­li­ca Ni­ko­lić), Be­o­grad, 1967; 2000². M. Bac­htin, So­bra­ni­je soc­zi­ni­e­nij, red. S. Boc­za­row et. al., Mosk­wa 1996–, t. 1–7 (edi­ci­ja još ni­je u pot­pu­no­sti ob­ja­vlje­na). M. Bah­tin, Stva­ra­laš­tvo Fran­soa Ra­blea i na­rod­na kul­tu­ra sred­njeg ve­ka i re­ne­ san­se (prev. Ivan Šop i Ti­ho­mir Vuč­ko­vić), Be­o­grad, 1978. M. Bac­htin, W stro­nę fi­lo­zo­fii czynu, tł­um., oprac. B. Żyłko, Gda­ńsk 1997.50 M. Bah­tin, O ro­ma­nu (prev. Alek­san­dar Bad­nja­re­vić), Be­o­grad, 1989. M. Bah­tin, Autor i ju­nak u estet­skoj ak­tiv­no­sti (prev. A. Bad­nja­re­vić), No­vi Sad, 1991.

Ra­do­vi na polj­skom Bac­htin. Di­a­log. Język. Li­te­ra­tu­ra, red. E. Cza­ple­je­wicz, E. Ka­sper­ski, War­sza­ wa 1983. W. Du­wa­kin, Ro­zmowy z Mic­ha­i­ł­em Bac­hti­nem, tł­um. A. Ku­nic­ka, War­sza­wa 2002. D. Ulic­ka, „Niektóre pro­blemy po­etyki Bac­hti­na“, Teksty Dru­gie 2001, nr 6.

Ra­do­vi na stra­nim je­zi­ci­ma51 Bak­htin and Cul­tu­ral The­ory, red. K. Hirschkop, D. Shep­herd, Man­che­ster 2001. 50 U toj knji­zi na­la­zi se bi­bli­o­gra­fi­ja polj­skih ra­do­va, do 1997, o Mi­ha­i­lu Bah­ti­nu. Do tad je i bi­la eks­pan­zi­ja polj­skih is­tra­ži­va­nja o ovom ru­skom na­uč­ni­ku. 51 Bi­bli­o­gra­fi­ja ra­do­va o Bah­ti­nu sve vi­še se uve­ća­va – na­ro­či­to na en­gle­skom je­zič­kom pod­ruč­ju. Up. na­ro­či­to: The An­no­ta­ted Bak­htin Bi­bli­o­graphy, red. C. Adlam, D. She­perd, Man­che­ster 2000. Na­vo­di­mo sa­mo ovu me­đu naj­va­ žni­ji­ma, jer uka­zu­je na glav­ne prav­ce re­cep­ci­je de­la ovog na­uč­ni­ka.

184

Književne teorije XX veka

The Bak­htin Cir­cle: In the Ma­ster’s Ab­sen­ce, red. G. Tic­ha­now, D. Shep­herd, C. Bran­dist, Man­che­ster 2004. Bak­hti­nian Per­spec­ti­ves on Lan­gu­a­ge, Li­te­racy, and Le­ar­ning, red. A. F. Ball, S. War­sha­u­er Fre­ed­man, Cam­brid­ge 2004. M. F. Ber­nard-Do­nals, Mik­hail Bak­htin: Bet­we­en Phe­no­me­no­logy and Mar­ xism, Cam­brid­ge 1994. Car­ni­va­li­zing Dif­fe­ren­ce: Bak­htin and the Ot­her, red. P. I. Bar­ta, D. Shep­herd, C. Palt­ter, P. A. Mil­ler, Lon­don 2001. R. Co­a­tes, Chri­sti­a­nity in Bak­htin: God and the Exi­led Aut­hor, Cam­brid­ge 1998. C. Emer­son, The First Hun­dred Years of Mik­hail Bak­htin, Prin­ce­ton 1997. Fa­ce to Fa­ce: Bak­htin in Rus­sia and the West, red. C. Adlam, R. Fal­co­ner, V. Mac­hlin, A. Re­frew, Shef­fi­eld 1997. Fe­mi­nism, Bak­htin, and the Di­a­lo­gic, red. D. M. Ba­u­er, S. J. McKin­stry, Al­bany 1991. P. Good, Lan­gu­a­ge for Tho­se Who Ha­ve Not­hing: Mik­hail Bak­htin and the Landsca­pe of Psychi­a­try, New York 2001. K. Hirschkop, Mik­hail Bak­htin: An Aest­he­tic for De­moc­racy, Ox­ford 1999. M. Hol­qu­ist, Di­a­lo­gism, Lon­don 1990; wyd. 2: 2002. The No­vel­ness of Bak­htin: Per­spec­ti­ves and Pos­si­bi­li­ti­es, red. J. Bruhn, J. Lun­dqu­ist, Co­pen­ha­gen 2001. S. Vi­ce, In­tro­duc­ing Bak­htin, Man­che­ster 1997. D. We­sling, Bak­htin and the So­cial Mo­o­rings of Po­e­try, Lon­don 2003. J. P. Zap­pen, The Re­birth of Di­a­lo­gue: Bak­htin, Soc­ra­tes, and the Rhe­to­ri­cal Tra­ di­tion, Al­bany 2004.

Mi­hal Pa­vel Mar­kov­ski

V. Bahtin

185

VI. HER­ME­NE­U­TI­KA

Osnov­na pret­po­stav­ka na ko­ju se osla­nja­te, a to zna­či j e­di­na is­prav­na in­ter­pre­ta­ci­ja, či­ni mi se da je s psi­ho­loš­ke tač­ke gle­diš­ta i is­ku­stva po­ g reš­na ... Ukrat­ko re­če­no, a to za­pra­vo go­vo­ri sta­r i f i­lo­log ko­ji iza se­be ima svo­je ukup­no fi­lo­loš­ko is­ku­stvo, ne po­ sto­ji j ed­na , j e­di­na, z a­do­vo­lj a­va­ju­ ća in­te r­ pre­ta­c i­j a ka­ko za pe­sni­ke ta­ko i za mu­zi­ča­re (pe­snik ni u kom slu­ča­ju ni­je auto­ri­tet kad je reč o zna­ča­ju nje­go­vih sti­ho­ va: po­sto­je ne­ve­ro­vat­ni do­ka­zi ko­li­ko je taj „zna­čaj“ za njih ras­te­gljiv i neo­d­re­đen). Fri­drih Ni­če1 Ima­ju­ći u vi­du po­e­zi­ju, tu­ma­če­nje pe­sme mo­ra te­ži­ti to­me da po­sta­ne su­viš­no. Po­sled­ nji, ali i naj­te­ži ko­rak sva­ke in­ter­pre­ta­ci­je za­sni­va se na po­ti­ski­va­nju u sen­ku tu­ma­če­ nja u od­no­su na či­sto po­sto­ja­nje pe­sme. Mar­tin Haj­de­ger2 Her­me­ne­u­ti­ka ni­je to­li­ko me­to­da ko­li­ko stav čo­ve­ka ko­ji že­li da shva­ti dru­gog čo­ve­ka ili – kao slu­ša­lac ili či­ta­lac – že­li da raz­u­me je­zič­ ki is­kaz. Ali, uvek je reč o to­me da se raz­u­me taj je­dan čo­vek, taj je­dan tekst. In­ter­pre­ta­tor ko­ji je fak­tič­ki sa­vla­dao sve na­uč­ne me­to­de, ko­ri­sti je sa­mo da bi omo­gu­ćio is­ku­stvo pe­ sme bo­ljim shva­ta­njem. Ne­će se na sle­po slu­ ži­ti tek­stom ka­ko bi pri­me­nio me­to­du. Hans-Ge­org Ga­da­mer3

Za­da­tak [...] her­me­ne­u­ti­ke je da po­ka­že da se eg­zi­sten­ci­ja is­po­lja­va, da sti­če smi­sao i da po­sti­že re­flek­si­ju je­di­no ako se pri­me­nju­je ne­pre­sta­na eg­ze­ge­za svih zna­če­nja ko­ja se po­ja­vlju­ju u sve­tu i kul­tu­ri. Pol Ri­ker4

 

1 2 3

4

   

F. Ni­etzsche, Sämtliche Bri­e­fe. Kri­tische Stu­di­e­na­us­ga­be in 8 Bänden, Mün­ chen–Ber­lin–New York, 1986, t. 8, str. 400. M. He­i­deg­ger, Ob­ja­ś­ni­e­nia do po­e­zji Hölderlina, War­sza­wa, 2004, str. 8. H.-G. Ga­da­mer, „Kim je­stem Ja i kim je­steś Ty? Ko­men­tarz do cyklu wi­erszy Ce­la­na“, u: Czy po­e­ci umilk­ną?, Bydgoszcz, 1998, str. 160. P. Ri­co­e­ur, „Egzysten­cja i her­me­ne­utyka“, u: Egzysten­cja i her­me­ne­utyka. Ro­ zprawy o me­tod­zie, War­sza­wa, 1985, str. 201.

Her­me­ne­u­ti­ke ■ HER­ME­NE­U­TI­KA I EG­ZE­GE­ ZA – her­me­ne­u­tič­ka fi­lo­lo­gi­ja je u sta­rim i no­vim vre­me­ni­ma bi­la ko­riš­će­na za ob­jaš­nja­va­nje Sve­tog pi­sma (ko­je je bi­lo osnov­ni pred­met in­ter­pre­ta­ci­je) i po svo­joj suš­ti­ni je bi­la i te­o­loš­ka her­me­ne­u­ti­ka, a kao ta­kva mo­ra­la je da po­stu­pa pre­ma zah­te­vi­ma dok­tri­ne i du­žno­sti. Neo­ d­lo­žno pi­ta­nje od­no­si­lo se na to gde se kri­je pra­vi smi­sao tek­sta. Ov­de su da­ta dva od­go­vo­ra: 1. Pra­vi smi­ sao tek­sta je do­slo­van smi­sao, što zna­či da tekst go­vo­ri ono što go­vo­ri, a ne go­vo­ri neš­to sa­svim dru­go. To je te­za ko­ju je za­stu­pa­la li­te­rar­na her­me­ne­u­ti­ka. 2. Smi­sao tek­sta je u pre­ne­se­nom smi­slu, što zna­či da je zna­če­nje tek­sta sa­mo znak ko­ji upu­ću­je na dru­go zna­če­nje. To je te­za f i­gu­ra­tiv­ne her­me­ne­u­ti­ke. U ve­zi s tim, isto­ri­ja teh­nič­ke her­me­ ne­u­ti­ke, kao i te­o­loš­ke fi­lo­lo­gi­je, mo­ že se pred­sta­vi­ti kao spor li­te­ra­r i­st a i f i­gu­ra­li­st a. Ovo su sta­ri pri­me­ri ta­kvih spo­ro­va: 1. Du­hov­na eg­ze­ge­ za Alek­san­drij­ske ško­le (Kle­mens, Ori­ge­na, II/III vek) ver­sus do­slov­ na (isto­rij­ska), eg­ze­ge­za an­ti­o­hij­ske ško­le (Di­o­dor iz Tar­sa, Jovan Hri­ zo­stom, IV/V vek). 2. Ale­go­re­za →  

Her­me­ne­u­ti­ka je ne­iz­be­žna on­da kad se ja­vlja ne­vo­lja sa smi­slom: kad svet, tekst, ne­či­je po­na­ša­nje pre­sta­nu da bu­du oči­gled­ni i zah­ te­va­ju in­ter­pre­ta­ci­ju (grč. her­me­ ne­ia) jer sa­mi po se­bi ni­su ne­ po­sred­no ra­zu­mlji­vi. Ka­ko pi­še Hans-Ge­org Ga­da­mer, „in­ter­pre­ta­ ci­ja je neo­p­hod­na svu­da gde se ne že­li ve­ro­va­ti ono­me što da­ta po­ja­ va ne­po­sred­no je­ste“. Her­me­ne­u­ti­ ka se po­ja­vlju­je i on­da kad čo­vek – iz­ner­vi­ran sop­stve­nim ne­zna­ njem – sam se­bi po­sta­vlja pi­ta­nja o to­me ko je i ka­kav smi­sao ima nje­gov ži­vot, kao i ka­kve su osno­ve nje­go­vog zna­nja o sve­tu. Ova pi­ta­ nja se mo­gu po­sta­vlja­ti na ra­znim ni­vo­i­ma i za­to tre­ba na­pra­vi­ti raz­ li­ku iz­me­đu tri osnov­na zna­če­nja ter­mi­na „her­me­ne­u­ti­ka“. Pr­vo, shva­ta­nje ovog ter­mi­na od­no­si se na na­či­ne tu­ma­če­nja tek­sto­va. Ta­ko shva­će­na teh­nič­ka her­me­ne­u­ti­ka bli­ska je fi­lo­lo­gi­ji i ima du­gu isto­ri­ju. Naj­pre je slu­ži­la za tu­ma­če­nje sve­tih re­či i zna­ko­va

H.-G. Ga­da­mer, Praw­da i me­to­da. Zarys her­me­ne­utyki fi­lo­zo­fic­znej, Kraków, 1993, str. 315. Ovu raz­li­ku je na­pra­vio G. Šolc, autor ras­pra­ve „Czym jest i od kiedy ist­ni­e­je „fi­lo­zo­fia her­me­ne­utyczna“?“, u: Stu­dia z fi­lo­zo­fii ni­e­mi­ec­ki­ej, t. 1, To­ruń, 1994.

VI. Hermeneutika

189

Ne­vo­lje sa smi­slom

Teh­nič­ka her­me­ne­u­ti­ka

Fi­lo­zof­ska her­me­ne­u­ti­ka

Dil­ta­je­va her­me­ne­u­tič­ka kon­cep­ci­ja

ko­je su sla­li bo­go­vi (grč. her­me­ne­ → us je tu­mač s dru­gog je­zi­ka), za­tim i pa­tri­stič­ka ti­po­lo­gi­ja ver­sus je­vrej­ ski li­te­ra­ri­zam. 3. Lu­te­ran­ska so­la je po­če­la da ko­men­ta­ri­še sve­te tek­ scrip­tu­ra (za­pra­vo, Sve­to pi­smo, a ne sto­ve, da bi, na kra­ju, stvo­ri­la pra­vi­ Cr­kve­ni ma­gi­ste­ri­jum, od­re­đu­je pra­ la tu­ma­če­nja svih tek­sto­va kul­tu­re. vi­la in­ter­pre­ta­ci­je) ver­sus rim­ska tra­ Po­ve­za­na sa eg­ze­ge­zom, her­me­ di­ci­ja (smi­sao Sve­tog pi­sma za­vi­si od ne­u­ti­ka je bi­la po­i­sto­ve­ći­va­na s in­sti­tu­ci­o­na­li­zo­va­nog tu­ma­če­nja). ra­znim spe­ci­ja­li­zo­va­nim me­to­da­ ma ko­men­ta­ri­sa­nja Sve­tog pi­sma ■ HER­ME­NE­IA – za Gr­ke je her­ (her­me­ne­u­tič­ki spo­ro­vi su bi­li mo­ me­ne­u­ti­ka po­sto­ja­la u tri di­men­zi­ ti­vi­sa­ni ozbilj­nim dok­tri­nar­nim je. Pr­vo, kao her­me­ne­u­tiké téchne, raz­li­ka­ma), dok je kao fi­lo­lo­gi­ja od­no­sno ume­će tu­ma­če­nja bo­žan­ ske ob­ja­ve. Ka­ko je pi­sao He­ra­klit, po­sta­la ne­iz­o­sta­van ele­me­nat hu­ del­fij­sko pro­ro­čan­stvo ouk le­gein, ma­ni­stič­ke kul­tu­re. ouk kryptein, al­la se­ma­i­nein: „ne Kad se, me­đu­tim, na po­čet­ku ob­ja­vlju­je, ne kri­je, ali da­je zna­ke“ XIX ve­ka, is­po­sta­vi­lo da se obim ko­je tre­ba pro­tu­ma­či­ti, pre­ve­sti her­me­ne­u­tič­kog po­lja ozbilj­no pro­ na ljud­ski je­zik i pri­la­go­di­ti ljud­ ši­rio i da vi­še ni­su sa­mo sve­ti tek­ skom is­ku­stvu. Dru­go, ozna­ča­va­la je ob­jaš­nja­va­nje i pre­no­še­nje sve­te sto­vi ili tek­sto­vi uopšte pred­met tra­di­ci­je i za­to je her­me­ne­u­tičar in­ter­pre­ta­ci­je, po­ja­vi­la se f i­ l o­z of ­ mo­gao se­be da sma­tra na­sled­ni­ sk a her­ me­ ne­u­t i­ k a ko­ja je po­če­ kom Her­me­sa, gla­sni­ka bo­go­va. la da po­sta­vlja pi­ta­nja o to­me ka­ko I, na kra­ju, tre­će – her­me­ne­ia je „na­ je uopšte mo­gu­će raz­u­me­va­nje. čin iz­ra­ža­va­nja mi­sli go­vo­rom“.* Ari­sto­te­lo­vo de­lo Pe­ri her­me­ne­i­as Ova­kva pi­ta­nja je pr­vi po­sta­vljao (O is­ka­zi­ma) po­či­nje na sle­de­ći ne­mač­ki fi­lo­zof, fi­lo­log i te­o­log na­čin: „Pr­vo tre­ba usta­no­vi­ti šta Fri­drih Šla­jer­ma­her (1768–1834), je ime a šta reč, za­tim šta je ne­ga­ci­ a po­sle nje­ga Vil­helm Dil­taj (1833– ja a šta tvrd­nja, šta re­če­ni­ca, a šta 1938) za ko­ga je her­me­ne­u­ti­ka kao is­kaz.“ U Pe­ri her­me­ne­i­as Pse­u­dona­u­ka o raz­u­me­va­nju smi­sla (Ver­ste­ -De­me­tri­ja (I v. n. e.), sti­li­stič­kom trak­ta­tu (u la­tin­skom pre­vo­du De hen) po­sta­la osno­va hu­ma­ni­stič­kih elo­cu­ti­o­ne), iz­raz her­me­ne­u­tiké na­u­ka su­prot­sta­vlje­nih pri­rod­nim dýna­mis ozna­ča­va sna­gu go­vo­ra. na­u­ka­ma ko­je se ba­ve ob­jaš­nja­va­ * Ari­sto­tel, Po­e­ti­ka, 145ab, 13. njem (Erklären) či­nje­ni­ca. Dil­ta­ja ni­je in­te­re­so­va­lo da re­ši pi­ta­nje: ka­ko in­ter­pre­ti­ra­ti kon­kret­ne tek­sto­ ve? In­te­re­so­va­lo ga je neš­to dru­go: ka­ko je uopšte mo­gu­ća in­ter­pre­ta­ ci­ja ono­ga što je zvao „in­di­vi­du­al­nom eks­pre­si­jom ži­vo­ta“, i ka­ko je mo­gu­će ta­kvu in­ter­pre­ta­ci­ju uni­ver­zal­no oza­ko­ni­ti? Her­me­ne­u­ti­ka, pre­ma nje­go­vom shva­ta­nju, pre­sta­je da bu­de „veš­ti­na“ i po­sta­je pod­ ruč­je opšte te­o­ri­je sa­zna­nja. Ova­kvo epi­ste­mo­loš­ko shva­ta­nje her­me­ne­u­ti­ke je pred kraj XIX ve­ka pod­vr­gao kri­ti­ci Fri­drih Ni­če (1844–1900) ko­ji je po­ve­zao 190

Književne teorije XX veka

■ RAZ­U­ME­VA­NJE (nem. Ver­ ste­hen) – za Dil­ta­ja raz­u­me­va­nje ka­rak­te­ri­še du­hov­ne na­u­ke i u su­prot­no­sti je ob­jaš­nja­va­nju (Er­ klären). „Pri­ro­du ob­jaš­nja­va­mo, du­hov­ni ži­vot raz­u­me­mo.“ Po­sle on­to­loš­kog obr­ta, raz­u­me­va­nje ozna­ča­va osnov­nu di­men­zi­ju čo­ve­ ko­vog po­sto­ja­nja ko­ja ne po­sto­ji bez raz­u­me­va­nja sve­ta i sa­mo­ra­zu­ me­va­nja ko­je se od­vi­ja za­hva­lju­ju­ ći je­zič­no­sti (Sprac­hlic­hke­it) i isto­ rič­no­sti (Geschic­htlic­hke­it). Ta­ko shva­će­no raz­u­me­va­nje pret­ho­di sva­kom zna­nju i sva­koj spo­zna­ji. ■ TU­MA­ČE­NJE (nem. Ausle­gung) – teh­nič­ki ter­min ko­ji ozna­ča­va fi­ lo­loš­ku in­ter­pre­ta­ci­ju de­la, a ko­ji je pr­vi put u fi­lo­zof­skoj her­me­ne­ u­ti­ci upo­tre­bio Fri­drih Ni­če. Ni­če ga je ko­ri­stio na­iz­me­nič­no sa in­ ter­pre­ta­ci­jom, ka­ko u teh­nič­kom kon­tek­stu ko­ji se od­no­si na fi­lo­ loš­ko tu­ma­če­nje („je­dan isti tekst omo­gu­ća­va bes­ko­nač­no mno­go tu­ma­če­nja [A­u­sle­gun­gen]: ne po­ sto­ji ni­jed­no ‘is­prav­no’ [‘ric­hti­ge’] tu­ma­če­nje“),* ta­ko i u ši­rem kon­ tek­stu ko­ji se od­no­si na in­ter­pre­ta­ tiv­nu pri­ro­du stvar­no­sti („Suš­ti­na ono­ga što je or­gan­sko jeste no­vo tu­ma­če­nje de­ša­va­nja [ne­ue Ausle­ gung des Gesche­hens], unu­traš­nje per­spek­tiv­no mnoš­tvo ko­je se i sa­ mo de­ša­va“).** Pre­ma Ni­čeu, svet se ni na ko­ji na­čin ne mo­že odvo­ji­ ti od nje­go­vog tu­ma­če­nja, iz če­ga pro­iz­la­zi in­ter­pre­ta­tiv­ni ka­rak­ter stvar­no­sti. * F  . Ni­etzsche, Sämtliche Bri­e­fe. Kri­tische Stu­di­e­na­us­ga­be in 8 Bänden, red. G. Col­li, M. Mon­ti­na­ri, München–Ber­ lin–New York, 1986, t. 12, str. 39. ** Ibid., str. 41.



po­sto­ja­nje sve­ta s nje­go­vim tu­ma­ če­njem, a na­kon nje­ga, već u XX ve­ku, Mar­tin Haj­de­ger (1889– 1976) ko­ji je u Bit­ku i vre­me­nu (1927) do­veo u pi­ta­nje te­zu o me­to­ do­loš­kom ka­rak­te­ru raz­u­me­va­nja i pre­neo je u pod­ruč­je sva­ko­dne­ vi­ce. Do­ka­zi­vao je da raz­u­me­va­ nje ni­je na­čin spo­zna­je već na­čin po­sto­ja­nja, jer čo­vek (Haj­de­ger je go­vo­rio – Da­sein, po­sto­ja­nje, eg­zi­ sten­ci­ja, Tu­bi­tak), pre ne­go što se pre­tvo­ri u te­o­rij­ski su­bje­kat, eg­zi­ sti­ra u sve­tu ko­ji ga se ti­če i za­to od nje­ga zah­te­va raz­u­me­va­nje. Na taj na­čin se fi­lo­zof­ska her­me­ne­ u­ti­ka pre­tvo­ri­la u he r­ me­ne­u­t ič­ ku f i­ lo­z o­f i­ju za ko­ju naj­va­žni­ji pro­blem pred­sta­vlja raz­u­me­va­ju­ća (ona ko­ja se, da­kle, od­no­si pre­ma sve­tu) čo­ve­ko­va eg­zi­sten­ci­ja. Her­me­ne­u­ti­ka, za­tim, ob­u­hva­ ta pod­ruč­je sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta i teh­ni­ku eg­ze­ge­ze, me­to­do­lo­gi­ju na­u­ke ili fi­lo­zo­fi­ju eg­zi­sten­ci­je. Nje­na isto­ri­ja po­ka­zu­je da je evrop­ ska kul­tu­ra po­ste­pe­no pro­ši­ri­va­la obim ono­ga što je tre­ba­lo in­ter­ pre­ti­ra­ti i u no­vom ve­ku proš­la put od tu­ma­če­nja jed­nog je­di­nog Tek­sta (Bi­bli­je), pre­ko pro­ši­ri­va­nja po­lja tu­ma­če­nja sa an­tič­kim pe­sni­ ci­ma i kla­sič­nim fi­lo­zo­fi­ma (pro­ sve­ti­telj­stvo), pa čak i svim onim tek­sto­vi­ma ko­ji su mo­gli po­sta­ti „pred­met in­te­re­so­va­nja za veš­ti­ nu in­ter­pre­ta­ci­je“ (Šla­jer­ma­her), sve do uklju­či­va­nja u nje­ga „svih ma­ni­fe­sta­ci­ja ži­vo­ta“ (Dil­taj, Ni­ če) i, na kra­ju – kod Hans-Ge­orga

O to­me po­gle­da­ti u: M. P. Mar­kow­ski, Ni­etzsche. Fi­lo­zo­fia in­ter­pre­ta­cji, Kra­ ków, 1997.

VI. Hermeneutika

191

Raz­u­me­va­nje kao na­čin po­sto­ja­nja

Pro­stor her­me­ne­u­ti­ke

Sučeljavanje me­đu her­me­ne­u­ti­ka­ma

Ga­da­me­ra (1900–2002) – sve­ga što ima je­zič­ki ka­rak­ter. Na kra­ju će Ga­da­mer u Isti­ni i me­to­di (1960) re­ći: „Biv­stvo­va­nje ko­je se mo­že raz­u­me­ti je je­zik.“ Za­jed­no sa pro­ce­som pro­ši­ri­ va­nja po­lja her­me­ne­u­tič­kog tu­ma­ če­nja od­vi­jao se su­pro­tan pro­ces: su­če­lja­va­nja ra­znih her­me­ne­u­ti­ka iz­gra­đi­va­nih na raz­li­či­tim pre­mi­ sa­ma. Sa­vre­me­nost me, pi­sao je Pol Ri­ker (1913–2005), pri­mo­ra­ va na in­ter­pre­ta­ci­ju, „ali mnoš­tvo in­ter­pre­ta­ci­ja do­vo­di do mo­je ras­ ce­plje­no­sti“. Ova eg­zi­sten­ci­jal­na (jer ni­je sa­mo me­to­do­loš­ka) pu­ ko­ti­na pro­iz­la­zi iz pre­po­zna­va­nja fun­da­men­tal­ne isti­ne: „Ne po­sto­ji opšta her­me­ne­u­ti­ka, ne po­sto­ji uni­ver­zal­ni ka­non za eg­ze­ge­zu, po­ sto­je sa­mo po­seb­ne i me­đu­sob­no su­prot­sta­vlje­ne te­o­ri­je ko­je go­vo­re o pra­vi­li­ma in­ter­pre­ta­ci­je.“10 Kao što po­sto­ji ne­ko­li­ko na­či­na shva­ta­ nja ter­mi­na „her­me­ne­u­ti­ka“, ta­ko po­sto­ji i mnoš­tvo sa­vre­me­nih her­ me­ne­u­tič­kih ško­la ko­je se me­đu­ sob­no raz­li­ku­ju pre­ma po­seb­nim te­o­ri­ja­ma in­ter­pre­ta­ci­ja. Me­đu­tim, ono što ih po­ve­zu­je je­ste ra­di­kal­no an­ti­kar­te­zi­jan­stvo.

 H.-G. Gadamer, Istina i metoda. Osnovi filozofske hermeneutike, Sa­ rajevo, 1978, str. 431, prevod: Slobo­ dan Novakov.  P. Ri­co­e­ur, „Kon­flikt her­me­ne­utyk: epi­ste­mo­lo­gia in­ter­pre­ta­cji“, u: Egzysten­cja i her­me­ne­utyka...“, op. cit., str. 133. 10 P. Ri­co­e­ur, De l’in­ter­préta­tion. Es­sai sur Freud, Pa­ris, 1965, str. 35.

192

■ HER­ME­NE­U­TIČ­KI KRUG – ovu fi­gu­ru je pr­vi put u her­me­ ne­u­ti­ku uveo Fri­drih Šla­jer­ma­her, na­do­ve­zu­ju­ći se na pa­tri­stič­ku eg­ze­get­sku tra­di­ci­ju. Ona je go­vo­ ri­la o to­me da se ne mo­že raz­u­ me­ti deo tek­sta bez sa­gle­da­va­nja ce­li­ne i obr­nu­to: ce­li­na će osta­ti ne­ra­zu­mlji­va ako ne­ma­mo u vi­du po­je­di­nač­ne de­lo­ve. In­ter­pre­ta­tor mo­ra ne­pre­sta­no da kru­ži iz­me­ đu de­lo­va i ce­li­ne i otu­da fi­gu­ra kru­žnog raz­u­me­va­nja. Dru­ga­či­je tu­ma­če­nje her­me­ne­u­tič­kog kru­ga je po­nu­dio Mar­tin Haj­de­ger ko­ji je do­ka­zi­vao da sva­kom raz­u­me­ va­nju mo­ra pret­ho­di­ti na­ro­či­to pred-raz­u­me­va­nje, što je tre­ba­lo da zna­či da in­ter­pre­ta­tor, pre ne­go što poč­ne da in­ter­pre­ti­ra, već po­ se­du­je sop­stve­no raz­u­me­va­nje sve­ ta i ras­po­la­že ja­snim gle­diš­ti­ma o to­me šta tre­ba da in­ter­pre­ti­ra. Raz­ u­me­ti se mo­že sa­mo on­da, ka­že Haj­de­ger, kad bi­lo šta raz­u­me­mo, ina­če ni­ka­da ne bi­smo pre­ko­ra­či­li ba­ri­je­ru stra­no­sti. Fi­gu­ra her­me­ ne­u­tič­kog kru­ga pod­ra­zu­me­va da raz­u­me­va­nje ne po­či­nje od nu­le, već da je to pro­ces ugra­đen u in­ ter­pre­ta­to­rov po­gled na svet, što zna­či da čo­vek stal­no in­ter­pre­ti­ra čak i on­da kad to ne či­ni jav­no. ■ PRED­RA­SU­DE (nem. Vo­rur­ te­i­le) – u fi­lo­zof­skom, a ne sva­ko­ dnev­nom smi­slu to su in­ter­i­o­ri­ zo­va­na pre­du­be­đe­nja ko­ji­ma se ru­ko­vo­di su­bje­kt u pro­ce­su raz­u­ me­va­nja. Raz­u­me­va­nje ni­je ne­u­ tra­lan pro­ces, već je uvek uko­re­nje­ no u ta­ko­zva­no pred­ra­zu­me­va­nje ko­je njim ru­ko­vo­di. Pred­ra­su­de od­re­đu­ju po­zi­ci­ju su­bjek­ta u her­ me­ne­u­tič­kom kru­gu i nje­go­vu isto­ rij­sku si­tu­i­ra­nost. U Bit­ku i vre­me­ nu Haj­de­ger na­vo­di tri uvod­ne → Književne teorije XX veka

Svest i je­zik U sa­vre­me­noj i mo­der­noj fi­lo­zo­fi­ji mo­gu se, s ob­zi­rom na od­nos iz­me­ đu go­vo­r a i sve­st i, raz­li­ko­va­ti dve tra­di­ci­je: kar­ te­ zi­j an­ska i he r­ me­ ne­u­t i č­ka.11 Pr­va od njih po­la­zi od to­ga da go­vor, ako se po­ja­ vlju­je na ho­ri­zon­tu sve­sti, pred­sta­vlja pre­pre­ku za ostva­ri­va­nje sa­vr­še­ nog, či­stog sa­mo­o­pa­ža­nja, či­stog sa­ mo­sa­gle­da­va­nja ko­je či­ni ap­so­lut­nu osno­vu sva­kog si­gur­nog zna­nja. Na ova­kvoj pre­mi­si je iz­gra­đe­na fe­no­ me­no­loš­ka kon­cep­ci­ja sve­sti. Pre­ma njoj se svet mo­že raz­u­me­ti sa­mo ono­li­ko ko­li­ko je pred­met sa­me po se­bi pro­zir­ne sve­sti. Ako je, da­kle, svet ne­ra­zu­mljiv, on­da je to za­to što se ne mo­že ja­sno pred­sta­vi­ti po­ mo­ću sve­sti ili za­to što po­sto­ji traj­no za­ma­glje­nje nje­go­ve sli­ke ko­je se od­vi­ja u go­vo­ru. Je­zik iz ove per­spek­ti­ve pred­sta­vlja isti pred­met za svest (te, da­kle, neš­to spo­ljaš­nje u od­no­su na nju) i sve ono što se ja­vlja kao ona i što pri­pa­da sfe­ri objek­tiv­nog sa­zna­nja, stva­ri­ma ovog sve­ta. Pro­blem od­no­sa iz­me­đu sve­sti, je­zi­ka i sa­zna­nja sa­svim dru­ga­ či­je iz­gle­da u her­me­ne­u­tič­koj tra­di­ci­ji. U njoj se miš­lje­nje od­vi­ja u sti­hi­ji go­vo­ra jer „či­ta­vo is­ku­stvo sve­ta je po­sre­do­va­no je­zi­kom“.12 Ne po­sto­ji či­sta pro­hod­nost iz­me­đu zna­ka i zna­če­nja, ko­mu­ni­ka­ci­ja ni­je sa­mo po­ka­zi­va­nje go­to­vih sa­dr­ža­ja, ni­ti je svest da­ta se­bi ne­po­ sred­no ne­go po­sred­no, što zna­či da sa­ma se­bi ni­je sa­vr­še­no ja­sna. Ne po­sto­ji po­de­la iz­me­đu je­zi­ka i „objek­tiv­ne stvar­no­sti“ ko­ju on opi­su­je jer je ta stvar­nost uvek is­pri­ča­na, ko­ja već po­sto­ji u je­zi­ku ko­ji od­re­đu­je naj­opšti­je okvi­re nje­nog po­ja­vlji­va­nja. „Je­zik je [...] osno­va i me­sto pre­zen­ta­ci­je ono­ga da lju­di uopšte ima­ju svet. Za čo­ve­ka svet po­sto­ji kao svet, na na­čin na ko­ji se on ne pred­sta­vlja ni­jed­nom dru­gom ži­vom bi­ću ko­je na sve­tu biv­stvu­je. A ta suš­ti­na sve­ta je je­zič­ki kon­sti­tu­i­sa­na.“13 Ra­zum, ka­že Ga­da­mer, ni­je pret­po­ stav­ka je­zič­ke ko­mu­ni­ka­ci­je ne­go njen re­zul­tat i za­to osno­vu her­me­ ne­u­ti­ke pred­sta­vlja raz­go­vor, di­ja­log, raz­me­na „iz­me­đu Ja i Ti“.14 → struk­tu­re raz­u­me­va­nja: Vor­ha­be (namera) ili po­čet­ni fond od­no­sa pre­ma sve­tu, Vor­sicht (oprez) ili po­čet­no opa­ža­nje stvar­no­sti ko­me se pri­la­go­đa­va ono što se raz­u­me­ va, kao i Vor­griff (zahvat) ili već po­sto­je­ća mre­ža poj­mo­va. Ka­te­go­ ri­ju pred­ra­su­de je fi­lo­zof­ski re­ha­ bi­li­to­vao Hans-Ge­org Ga­da­mer u Isti­ni i me­to­di.

11 K. Mic­hal­ski, Lo­gi­ka i czas. Próba ana­lizy Hus­ser­low­ski­ej te­o­rii sen­su, War­sza­ wa, 1988. 12 H.-G. Ga­da­mer, Estetyka i her­me­ne­utyka, u: Ro­zum, sł­o­wo, dzi­e­je, War­sza­wa, 1979, str. 122. 13 H.-G. Gadamer, Istina i metoda..., op. cit., 404. 14 H.-G. Ga­da­mer, Po­hva­la te­o­ri­ji, Ok­to­ih, Pod­go­ri­ca, 1996, str. 89, pre­vod: Sa­ ša Ra­doj­čić. VI. Hermeneutika

193

Kar­te­zi­jan­ska tra­di­ci­ja / her­me­ne­u­tič­ka tra­di­ci­ja

Her­me­ne­u­tič­ki od­nos iz­me­đu sve­sti i je­zi­ka

Je­zik kao osno­va is­ku­stva

Ga­da­me­ro­va kon­cep­ci­ja go­vo­ra

Je­zič­ki za­o­kret

Od epi­ste­mo­lo­ gi­je do her­me­ne­ u­ti­ke

Epi­ste­mo­lo­gi­ja kao sa­znaj­na me­ta­na­ra­ci­ja

An­ti­fun­da­men­ta­ li­stič­ki dis­kurs

Iz ove – naj­ši­re – per­spek­ti­ve, her­me­ne­u­ti­ka ni­je vi­še ni veš­ti­na tu­ma­če­nja smi­sla knji­žev­nih ili ne­knji­žev­nih tek­sto­va ni te­o­ri­ja raz­ u­me­va­nja. Me­đu­tim, je­ste fi­lo­zof­ska osno­va za ko­ju „objek­tiv­no“, je­zi­kom ne­po­sre­do­va­no, sa­zna­nje pred­sta­vlja mit. Ova­ko shva­će­na her­me­ne­u­ti­ka mo­že da ozna­ča­va naj­opšti­ji na­ziv za fi­lo­zo­fi­ju po­sle „je­zič­kog za­o­kre­ta“ ko­ji je traj­no pro­ble­ma­ti­zo­vao kar­te­zi­jan­sko-kan­tov­sku sa­znaj­nu pa­ra­dig­mu15 usled če­ga je de­fi­ni­tiv­no od­ba­čen san o sa­vr­še­nom, ne­po­sre­do­va­nom po­čet­ku ljud­skog zna­nja za­sno­ va­nog na oči­gled­noj do­stup­no­sti sve­sti se­bi sa­moj.16 Slič­no je raz­miš­ljao i Ri­čard Ror­ti kad je u svo­joj ču­ve­noj knji­ zi Fi­lo­zo­fi­ja i ogle­da­lo pri­ro­de17 is­ti­cao zah­tev za pre­laz sa epi­ste­ mo­lo­gi­je na her­me­ne­u­ti­ku. Ovaj pre­laz tre­ba­lo bi da ozna­či od­ba­ ci­va­nje kon­cep­ci­je „sa­zna­nja kao tač­nog pred­sta­vlja­nja“18, ko­je te­ži pri­vi­le­go­va­nju i ap­so­lu­ti­zo­va­nju ne­kih pred­sta­va i iz­jaš­nja­va­nje za slo­bod­nu raz­me­nu fi­lo­zof­skih gle­diš­ta li­še­nih zah­te­va za uni­ver­zal­ nom va­žnoš­ću. Epi­ste­mo­lo­gi­ja ili opšta te­o­ri­ja pred­sta­vâ, ko­ja je u evrop­skoj kul­tu­ri od De­kar­ta do Hu­ser­la pred­sta­vlja­la ne­za­men­lji­ vu sa­znaj­nu me­ta­na­ra­ci­ju ko­ja je ga­ran­to­va­la si­gur­nost zna­nja, iz­ gra­đe­na je na uve­re­nju da ne sa­mo što je mo­gu­će već je i nu­žno kon­stru­i­sa­nje ne­dvo­smi­sle­nih okvi­ra ko­ji su ne­za­vi­sni od re­zul­ta­ta is­tra­ži­va­nja i u ko­ji­ma po­stig­nu­ti re­zul­ta­ti vi­še ne­će iza­zi­va­ti ni­ka­ kve sum­nje i na­me­ta­će se mak­si­mal­nom oči­gled­noš­ću, ne­na­tru­nje­ nom ni­ka­kvim re­la­ti­vi­zmom. Her­me­ne­u­ti­ka se, me­đu­tim, od­ri­če pri­vi­le­go­va­ne po­zi­ci­je u vi­še­gla­sju kul­tu­re, ot­kri­va ar­bi­trar­nost uni­ ver­zal­nih pre­ten­zi­ja epi­ste­mo­lo­gi­je i po­ka­zu­je da su sve na­še te­o­ri­je re­zul­tat dis­kur­ziv­nih prak­si. Her­me­ne­u­ti­ka u obe pred­sta­vlje­ne kon­cep­ci­je pred­sta­vlja naj­ opšti­je od­re­đe­nje mo­der­nog, od­no­sno p ost­ kar­ te­ z i­j an­skog , an­ti­fun­da­men­ta­li­stič­kog dis­kur­sa. U okvi­ru tog dis­kur­sa na­la­ze se na­iz­gled me­đu­sob­no ne­spo­ji­vi sta­vo­vi i tek­sto­vi: Ga­da­me­ra i De­ ri­de, Ror­ti­ja i Ri­ke­ra, Mer­lo-Pon­ti­ja i Fu­koa, a nji­ho­va za­jed­nič­ka plat­for­ma je u d a­ lj a­va­nj e o d te­o­r i­j e s a­ zna­nj a (epi­ste­mo­lo­ g i­j e) kao fi­lo­zof­ske di­sci­pli­ne vi­šeg re­da ko­ja ci­lja na to da me­to­ dič­ki za­ga­ran­tu­je re­zul­ta­te svo­jih is­tra­ži­va­nja (za ko­je se tvr­di da su 15 K. Baynes, J. Boh­man, T. McCarthy, „Ge­ne­ral In­tro­duc­tion“, u: Af­ter Phi­lo­ sophy: End or Tran­sfor­ma­tion?, red. K. Baynes, J. Boh­man, T. McCarthy, Cam­ brid­ge, Mass.-Lon­don, 1987; A. M. Ka­ni­ow­ski, „Fi­lo­zo­fia po ‘ling­wistycznym zwro­cie’“, Teksty Dru­gie, 1990, br. 5/6. 16 H. Buczyńska-Ga­re­wicz, Znak i oczywistość, War­sza­wa, 1981 (na­ro­či­to po­gla­vlje 2: Me­di­a­cja i pro­blem poc­ząt­ku). 17 R. Rorty, Fi­lo­zo­fia a zwi­er­ci­a­dło na­tury, War­sza­wa, 1994. 18 Ibid., str. 284.

194

Književne teorije XX veka

ade­kvat­ni u od­no­su na svoj pred­met) i na­met­ne ih dru­gi­ma u vi­du ap­so­lut­nog zna­ča­ja. U her­me­ne­u­tič­koj tra­di­ci­ji smi­sao ne po­sto­ji ne­za­vi­sno od in­ ter­pre­ta­ci­je, što zna­či da ne po­sto­ji jed­na me­to­da da se on uči­ni pra­vo­sna­žnim. To pro­iz­la­zi iz slo­ma tra­di­ci­o­nal­nog mo­de­la isti­ne za­sno­va­nog na ade­kvat­no­sti miš­lje­nja i biv­stvo­va­nja (adae­qu­a­tio rei et in­tel­lec­tus) i po­ja­vi mo­de­la per­spek­ti­ve u ko­jem isti­na bi­va re­la­ti­ vi­zo­va­na i sve­de­na na po­zi­ci­ju ko­ju za­u­zi­ma su­bje­kat. Smi­sao se ne na­la­zi u sve­tu u go­to­vom ob­li­ku oda­kle bi ra­zum tre­ba­lo da ga „iz­ vla­či“, već se ra­đa kroz pro­ces je­zič­kog sa­mo­ra­zu­me­va­nja su­bjek­ta ko­ji se ne na­la­zi pred sve­tom, već je u nje­ga ugra­đen. Ka­ko ka­že Ga­ da­mer, „je­zič­nost ljud­skog is­ku­stva sve­ta ne sa­dr­ži u se­bi opred­me­ će­nost sve­ta“.19 Zbog to­ga in­ter­pre­ta­ci­ja ni­je ope­ra­ci­ja objek­tiv­nog (pred­met­nog) opi­si­va­nja smi­sla, već eg­zi­sten­ci­jal­na prak­sa ko­ja me­ nja čo­ve­kov ži­vot.

Smi­sao ne po­sto­ ji ne­za­vi­sno od in­ter­pre­ta­ci­je

In­ter­pre­ta­ci­ja kao eg­zi­sten­ci­jal­ na prak­sa

Haj­de­ger Tvor­cem an­ti­e­pi­ste­mo­loš­ke her­me­ne­u­tič­ke fi­lo­zo­fi­je XX ve­ka s pra­ vom se sma­tra Mar­tin Haj­de­ger. Za auto­ra Bit­ka i vre­me­na shva­ta­nje je ve­za­no za ne­iz­be­žnu ugra­đe­nost čo­ve­ka u sve­tu. Raz­u­mem svet jer sam nje­gov deo i uspe­vam u nje­mu da ži­vim. Ovu svo­je­vr­snu odo­ ma­će­nost u sve­tu Haj­de­ger na­zi­va ■ DA­SEIN (do­slov­no: tu­bi­tak) bi­ćem-u-sve­tu (in-der-Welt-sein). – ter­min ko­ji je ko­ri­stio Mar­ Raz­u­me­va­nje ne spa­da u te­o­rij­sko tin Haj­de­ger u Bit­ku i vre­me­nu (1927) da bi od­re­dio in­di­vi­duu zna­nje za­sno­va­no na dis­tan­ci­ra­no­ ko­ja eg­zi­sti­ra u sve­tu. Da­sein po­ sti u od­no­su na svet, već na prak­tič­ sto­ji u sve­tu i od­no­si se pre­ma no zna­nje (Ga­da­mer u ovom kon­ nje­mu s raz­u­me­va­njem i bri­gom, tek­stu go­vo­ri o phro­ne­sis, na­su­prot što zna­či da uspe­va da se u tom the­o­ria) za­hva­lju­ju­ći ko­jem su mi sve­tu pro­na­đe i u nje­mu op­sta­ne. pred­me­ti mog sve­ta bli­ski i či­ne mo­ Raz­u­me­va­nje, ka­že Haj­de­ger, jeste na­čin eg­zi­sten­ci­je Da­se­i­na, iz če­ga je ne­po­sred­no okru­že­nje. Svet je tu pro­iz­la­zi da raz­u­me­va­nje ni­je vi­še po­red, kraj me­ne, ne na­su­prot me­ na­čin sa­zna­va­nja sve­ta (epi­ste­mo­ ni, i za­to ga raz­u­mem, ali i obr­nu­ loš­ko tu­ma­če­nje her­me­ne­u­ti­ke), to: sa­mo za­to što ga raz­u­mem, svet već na­čin po­sto­ja­nja u nje­mu (na mi po­ka­zu­je svo­ju bla­go­na­klo­nost to­me se za­sni­va on­to­loš­ki obrt ko­ ji je ini­ci­rao Haj­de­ger, a ko­ji je još i mo­gu se u nje­mu ose­ća­ti pri­jat­ ra­ni­je na­go­ve­stio Ni­če). no, kao kod ku­će. Ova pr­vo­bit­na, 19 Up. ovde moju nap. 13. VI. Hermeneutika

195

Haj­de­ge­ro­va kon­cep­ci­ja raz­u­me­va­nja

Biv­stvo­va­nje kao uslov po­sto­ja­nja onog što je­ste

Apo­fak­tič­ki dis­kurs

Pravi glas bitka

Od­nos iz­me­đu go­vo­ra i po­e­zi­je

razu­me­va­ju­ća pri­pad­nost sve­tu, raz-ume­va­nje (Ver-ste­hen) sve­ta ko­je se po­ka­zu­je čo­ve­ku jeste osnov­na cr­ta sa­vre­me­ne her­me­ne­u­ti­ke. Haj­de­ger je, me­đu­tim, ve­o­ma br­zo pre­šao s pro­u­ča­va­nja eg­zi­sten­ ci­jal­nih uslo­va shva­ta­nja sve­ta te, da­kle, ono­ga što je­ste, na me­di­ta­ci­ju o to­me šta pred­sta­vlja osnov­ni uslov po­sto­ja­nja ono­ga što je­ste, ali sâmo „ni­je“. Kon­sta­to­vao je da to neš­to je­ste bi­tak (Sein) ko­ji te­melj­no tre­ba raz­li­ko­va­ti od njegovog biv­stvo­va­nja (Se­i­en­de). Ko­li­ko se o biv­stvo­va­nju mo­že go­vo­ri­ti kao o ne­če­mu što je­ste, to­li­ko se o bit­ku uopšte ne tre­ba iz­jaš­nja­va­ti. Ako se bi­lo ko­je biv­stvo­va­nje i mo­že za­mi­sli­ti i pred­sta­vi­ti poj­mo­vima, on­da se bi­tak iz­mi­če lo­gi­ci pred­sta­vlja­nja i pri­mo­ra­va na pri­me­nu apo­fa­tič­kog dis­kur­sa: mo­že se go­vo­ri­ti o to­me šta bi­tak ni­je, ali ne­ma na­či­na da se ka­že šta je­ste. Na taj na­čin Haj­de­ger po­stu­pa slič­no ta­ko­zva­nim ne­ga­tiv­nim te­o­lo­zi­ma ko­ji o Bo­gu ne že­le da se iz­jaš­nja­va­ju, jer bi ga u tom slu­ča­ju tre­ti­ra­li kao bi­lo ko­ju stvar, bi­lo ko­je biv­stvo­va­ nje. Bog se – do­ka­zu­ju – ipak ne na­la­zi u po­ret­ku biv­stvo­va­nja, da­kle, o Nje­mu se ne mo­že niš­ta re­ći. Slič­no je i sa bit­kom. U svom ka­sni­jem de­lu – Pri­lo­zi fi­lo­zo­fi­ji (ob­ja­vlje­nom tek po­sle nje­go­ve smr­ti), Haj­de­ger je od­re­dio če­ti­ri „svoj­stva“ bit­ka. To su: j e­ di n­st vo, ne­pre d­st av­ lj i­vo st , p o­s eb­no st i sk r i­v a­nj e.20 Ipak, po­sto­ji ta­kav je­zik u ko­ jem je me­di­ta­ci­ja o Bit­ku naj­ma­nje pre­ma nje­mu opre­siv­na. Pre­ma Haj­de­ge­ru, taj je­zik je po­e­zi­ja jer su pe­sni­ci pra­vi „pa­sti­ri bit­ka“. Fi­lo­zof ko­ji me­di­ti­ra nad sti­ho­vi­ma ni­je du­žan da ih tu­ma­či, jer je­zik ko­men­ta­ra pri­pa­da pred­sta­vljač­kom je­zi­ku ko­ji ni­je u sta­nju da ot­kri­je pra­vi glas bit­ka. Tra­di­ci­o­nal­ni ko­men­ta­tor i fi­lo­zof za­do­vo­lja­ va se onim što je­ste, pod­re­đu­ju­ći se­bi, sa­mim tim, i opred­me­ću­ju­ći pra­vi smi­sao ko­ji do­la­zi „odan­de“, iz ne­pred­sta­vlji­ve sfe­re, da­kle, iz du­bi­ne sa­mog bit­ka. Ko­men­ta­tor po­stu­pa pre­ma ko­men­ta­ri­sa­nom tek­stu ona­ko ka­ko kar­te­zi­jan­ski su­bje­kt po­stu­pa pre­ma pred­me­ti­ma – pred­sta­vlja ga uz po­moć sop­stve­nih pred­sta­va (poj­mo­va, ide­ja, do­ ži­vlja­ja) – ne do­zvo­lja­va­ju­ći mu da jed­no­stav­no bu­de. In­ter­pre­ta­tor, da­kle, tre­ba sa­mo da po­ka­zu­je ka­ko se va­lja od­no­si­ti pre­ma pe­smi a da se ne za­glu­ši nje­no „či­sto po­sto­ja­nje“ sop­stve­nim je­zi­kom i da se ko­nač­no „po­vu­če u sen­ku s ob­jaš­nje­nji­ma“.21 Haj­de­ger pre­o­bra­ža­va tra­di­ci­o­na­lan od­nos iz­me­đu go­vo­ra i po­e­ zi­je i ka­že da po­e­zi­ja ne ko­ri­sti go­vor već ga omo­gu­ća­va. Go­vor ko­ji se ču­je u sva­ko­dnev­nom ži­vo­tu je de­ge­ne­ri­sa­na for­ma (br­blja­nje) iz­vor­nog ka­zi­va­nja (Sa­gen). Ta­kvo raz­u­me­va­nje po­e­zi­je bit­no se raz­li­ku­je od for­ma­li­stič­kih (po­e­zi­ja kao za­um­ni go­vor) i od kul­tu­ro­ loš­kih kon­cep­ci­ja (po­e­zi­ja kao trag stvar­no­sti). Po­e­zi­ja pret­ ho­ di 20 M. He­i­deg­ger, Przyczynki do fi­lo­zo­fii (z wydar­za­nia), Kraków, 1996, str. 236. 21 M. He­i­deg­ger, Ob­ja­ś­ni­e­nia do po­e­zji Hölderlina, op. cit., str. 8.

196

Književne teorije XX veka

go­vo­r u u tom smi­slu što se go­vor od­no­si na ono što je­ste (raz­me­nju­ je se sa stva­ri­ma), dok je po­e­zi­ja „usta­no­vlja­va­nje bit­ka“ (Stif­tung des Se­ins), od­no­sno upu­ću­je na ono što uslo­vlja­va sva­ko biv­stvo­ va­nje, ali sa­ma ni­je biv­stvo. U tom smi­slu je po­e­zi­ja uslov po­ja­vlji­va­ nja sve­ta, a pe­snik onaj ko bdi nad bit­kom, dok je in­ter­pre­ta­tor onaj ko pri­su­stvu­je tom po­ja­vlji­va­nju, tom isi­ja­va­nju sve­ta, mak­si­mal­no po­ti­ru­ći sop­stve­nu su­bjek­tiv­nost. Sti­ho­vi po­zi­va­ju na osluš­ki­va­nje * Mar­tin Haj­de­ger, Miš­lje­nje i pe­va­nje, tog pr­vo­bit­nog go­vo­ra sve­ta, a to No­lit, Be­o­grad, 1982, str. 170, pre­vod: Bo­ži­dar Zec. osluš­ki­va­nje omo­gu­ća­va na­sta­nji­ ** Pre­ma Haj­de­ge­ru, „čo­vek go­vo­ri, ako va­nje u iz­vor­no ka­zi­va­nje. Ovo od­go­va­ra je­zi­ku“. U: ibid., str. 194. na­sta­nji­va­nje u po­et­ski go­vor omo­ gu­ća­va in­ter­pre­ta­to­ru da po­no­vi gest sa­mog nad­pe­sni­ka (ka­ko Haj­ de­ger na­zi­va Hel­der­li­na) ko­ji je sta­no­vao u bli­zi­ni bo­go­va. Ne­ma sum­nje da se u ova­kvom raz­miš­lja­nju is­po­lja­va hi­je­ra­ts­ka (osve­će­ na) kon­cep­ci­ja po­et­skog je­zi­ka li­še­nog bi­lo ka­kvih ve­za sa sva­ko­ dnev­nom ko­mu­ni­ka­ci­jom i ko­ji u se­bi ču­va se­ća­nje na opšte­nje sa onim što je sve­to. U Pi­smu o hu­ma­ni­zmu Haj­de­ger pi­še: „Me­đu­tim, ako čo­vek tre­ba još jed­nom da na­đe svoj put u bli­zi­nu biv­stvo­va­nja, on mo­ra naj­pre da na­u­či da eg­zi­sti­ra u bez­i­me­nom.“22 ■ JE­ZIK (nem. Sprac­he) – u her­ me­ne­u­tič­koj fi­lo­zo­fi­ji pr­vo­bit­na od­li­ka ljud­ske eg­zi­sten­ci­je. Čo­vek po­sto­ji jer po­sto­ji u je­zi­ku ko­ji se, pre­ma Haj­de­ge­ru, „na­la­zi u naj­ bli­žem su­sed­stvu ljud­skog bi­ća“* i ima mo­guć­nost da ot­kri­va svet. Pre­ma Ga­da­me­ru, opet, je­zik pred­ sta­vlja sva­ko biv­stvo­va­nje ko­je se mo­že raz­u­me­ti. U ka­sni­joj Haj­de­ ge­ro­voj fi­lo­zo­fi­ji je­zik go­vo­ri sam iz se­be (čo­vek sa­mo uče­stvu­je u tom go­vo­ru, ali nji­me ne vla­da),** a ono što je re­če­no go­vo­rom je­zi­ ka je­ste po­e­zi­ja.

Iz­vor­no ka­zi­va­nje

Vra­ća­nje iz­gu­blje­nih sim­bo­la Fi­lo­zo­fi­ja Po­la Ri­ke­ra, sna­žno uko­re­nje­na – kao i sva­ka her­me­ne­u­ti­ ka – u hriš­ćan­sku te­o­lo­gi­ju, po­la­zi od sle­de­će di­jag­no­ze: naš­li smo se, da­kle, u si­tu­a­ci­ji u ko­joj pa­da­ju u za­bo­rav ži­vi slo­je­vi sim­bo­lič­ kog go­vo­ra, dok je bo­gat­stvo smi­sla sa­svim ne­sta­lo. Za­to je neo­p­ hod­na re­flek­si­ja ko­ja bi omo­gu­ći­la pro­bi­ja­nje kroz mr­tve slo­je­ve zna­ko­va do ži­vog Lo­go­sa. Go­di­ne 1963. ova­ko je pi­sao: „Od Haj­ de­ge­ra ću po­zaj­mi­ti raz­u­me­va­nje mi­to­va i sim­bo­la kao raz­u­me­va­ nje ti­pič­no her­me­ne­u­ti­ci ko­ja že­li da od­ra­zi [...] pu­no­ću smi­sla.“23 22 M. Haj­de­ger, Put­ni zna­ko­vi, Pla­to, Be­o­grad, 2003, str. 284, pre­vod: Bo­ži­dar Zec. 23 P. Ri­co­e­ur, Kon­flikt her­me­ne­utyk: epi­ste­mo­lo­gia in­ter­pre­ta­cji, op. cit., str. 134. VI. Hermeneutika

197

Ri­ker i hriš­ćan­ska te­o­lo­gi­ja

Po­vra­tak her­me­ne­u­tič­koj na­iv­no­sti

To bi mo­ra­la bi­ti her­me­ne­u­ti­ka ko­ja pa­žlji­vo slu­ša go­vor sim­bo­la i tra­ga za „po­nov­nom na­iv­noš­ću“. Inter­pre­ti­ra­ju­ći, ka­že Ri­ker, „na­sto­ ji­mo da pro­na­đe­mo post­kri­tič­ku na­iv­nost ko­ja ko­ri­sti či­tav ar­se­nal sred­sta­va i na­či­na eg­ze­ge­ze da bi ono što sa­opšta­va taj pr­vo­bit­ni, fun­da­men­ta­lan go­vor mo­glo da go­vo­ri i po­sto­ji“.24 Pret­po­stav­ka je, da­kle, sle­de­ća:

■ HER­ME­NE­U­TI­KA SUM­NJI (fr. l’herméne­u­ti­que de la su­ spicion) – ter­min Po­la Ri­ke­ra ko­ji ozna­ča­va kri­tič­ki pra­vac u no­vo­ve­ kov­noj her­me­ne­u­ti­ci, či­ji su pred­ stav­ni­ci Marks, Frojd i Ni­če, jer su do­ve­li u sum­nju su­ve­re­nost su­bjek­ ta. Marks ga je in­ter­pre­ti­rao kao funk­ci­ju eko­nom­ske kla­sne bor­ be, Ni­če – kao igrač­ku u ru­ka­ma mrač­nih na­gon­skih sna­ga, a Frojd kao po­sle­di­cu sek­su­al­ne ne­u­ro­ze.

1. Smi­sao ko­ji je re­fleks ob­ja­vlje­nog sve­tog go­vo­ra ni­je dat di­rekt­ no, već po­mo­ću sim­bo­la (tek­sto­va), sve­do­čan­stva Lo­go­sa. 2. Sim­bo­le (tek­sto­ve) tre­ba tu­ma­či­ti po­mo­ću do­stup­nih eg­ze­get­ skih teh­ni­ka. 3. Eg­ze­ge­za sim­bo­la (tek­sto­va) je neo­p­hod­na eta­pa na pu­tu kon­ sti­tu­i­sa­nja su­bjek­ta. In­ter­pre­ta­ci­ja sim­bo­la kao eg­zi­sten­ci­jal­no-te­o­loš­ka si­tu­a­ci­ja

Her­me­ne­u­tič­ko či­ta­nje knji­žev­nih tek­sto­va

Ovu ele­men­tar­nu eg­zi­sten­ ■ OB­JAŠ­NJA­VA­NJE (nem. Er­ ci­jalno-te­o­loš­ku si­tu­a­ci­ju ko­ja klären, fr. ex­pli­ca­ti­on) – pre­ma Dil­ se za­sni­va na to­me što se čo­vek, ta­ju, po­stu­pak ti­pi­čan za pri­rod­ne me­di­ti­ra­ju­ći nad sim­bo­li­ma kul­ na­u­ke ko­je se ba­ve ob­jaš­nja­va­njem tu­re, vra­ća iz­gu­blje­nom Lo­go­su i či­nje­ni­ca. Pre­ma Ri­ke­ru, po­čet­na za­hva­lju­ju­ći to­me je u pot­pu­no­sti eta­pa her­me­ne­u­tič­kog pro­ce­sa ko­ ji te­ži ka raz­u­me­va­nju. U di­ja­lek­ ono što je­ste, Ri­ker pri­me­nju­je na ti­ci ob­jaš­nja­va­nja i raz­u­me­va­nja oblast re­flek­si­je o knji­žev­no­sti. Či­ ulo­gu pr­vog bi tre­ba­lo da ima­ju ta­nje knji­žev­nih tek­sto­va je mi­sa­o­ objek­tiv­ne me­to­de struk­tu­ra­li­stič­ ni na­por či­ta­o­ca ko­ji, pri­sva­ja­ju­ći ke ana­li­ze ko­je in­ter­pre­ta­tor mo­ra smi­sao, isto­vre­me­no stva­ra sam da pre­sko­či pri­li­kom či­na usva­ja­ nja smi­sla za raz­u­me­va­njem. se­be. Poš­to smi­sao ni­je dat ne­po­ sred­no, bez se­mi­o­tič­ke me­di­ja­ci­je, on­da in­ter­pre­ta­tor mo­ra da pre­ đe dug „za­o­bi­la­zni put“ ko­ri­ste­ći ra­zno­vr­sne eg­ze­get­ske teh­ni­ke ka­ ko bi re­kon­stru­i­sao sim­bo­le (tek­sto­ve) zna­čaj­ne za struk­tu­ru. Ri­ker je u ta­kve teh­ni­ke ubra­jao, na pri­mer, struk­tu­ral­nu ana­li­zu ko­ja je pru­ža­la ne­pro­ce­nji­vu po­moć pri­li­kom de­fi­ni­sa­nja for­mal­nih uslo­va zna­če­nja. Me­đu­tim, ta­ko­đe je is­ti­cao da struk­tu­ral­na ana­li­za pred­ sta­vlja sa­mo uvod­nu, pro­pe­de­u­tič­ku i ob­jaš­nja­va­ju­ću eta­pu na pu­ tu ka raz­u­me­va­nju. Kraj­nja tač­ka in­ter­pre­ta­ci­je je usva­ja­nje smi­sla ili pro­na­la­že­nje u tek­stu onog sve­ta u ko­jem bi­smo se – ka­ko če­sto go­vo­ri Ri­ker – mo­gli na­sta­ni­ti. Ov­de je reč o ta­kvoj vr­sti is­ku­stva 24 Ibid., str. 136.

198

Književne teorije XX veka

■ NA­RA­TIV­NI IDEN­TI­TET (fr. iden­tité nar­ra­ti­ve) – Pol Ri­ker je ovaj ter­min uveo u tre­ćem to­mu Vre­me­na i pri­če (1995) i on ozna­ ča­va ne­mi­nov­nost na­ra­ti­va (ko­ji je i sam po­dra­ža­va­nje de­lat­no­sti na ukrš­ta­nju isto­ri­je i fik­ci­je) to­kom pro­ce­sa usta­no­vlja­va­nja sop­stve­ nog iden­ti­te­ta. Pri­ča vr­ši re­de­skrip­ ci­ju ži­vo­ta kroz fik­ci­ju.* „Zar ne sma­tra­mo ljud­ske ži­vo­te či­tlji­vi­jim kad su ob­jaš­nje­ni u pri­ča­ma ko­je lju­di pri­ča­ju o se­bi? I, zar te ži­vot­ne pri­če ne po­sta­ju ra­zu­mlji­vi­je kad se na njih pri­me­ne na­ra­tiv­ni mo­de­li – in­tri­ge – po­zajm­lje­ne iz isto­ri­je [...] ili fik­ci­je (dra­me ili ro­ma­na)?“** * P  . Ri­co­e­ur, „Ob­ja­wi­a­nie i po­wi­a­da­mi­ a­nie“, u: Egzysten­cja i her­me­ne­utyka. Ro­zprawy o me­tod­zie, War­sza­wa, 1985, str. 369. ** P. Ri­co­e­ur, O so­bie samym ja­ko innym, War­sza­wa, 2003, str. 190.

■ TRA­DI­CI­JA – isto­rij­ski du­hov­ni pro­stor ko­ji po­ve­zu­je tekst i nje­go­ vog in­ter­pre­ta­to­ra. Pre­ma Ri­ke­ru, tra­di­ci­ja je ne­iz­o­sta­van deo sa­mo­ ra­zu­me­va­nja. „In­ter­pre­ta­ci­ja i tra­ di­ci­ja su li­ce i na­lič­je jed­ne iste isto­rič­no­sti. In­ter­pre­ta­ci­ja se ba­vi tra­di­ci­jom i sa­ma stva­ra tra­di­ci­ju. Tekst je na­sta­vak ne­ke tra­di­ci­je, a in­ter­pre­ta­ci­ja je na­sta­vak tek­sta.“* Pre­ma Ga­da­me­ru, tra­di­ci­ja ko­ja se na­la­zi u ali­je­ni­zovanom knji­ žev­nom stva­ra­laš­tvu (od­no­sno, u tek­sto­vi­ma) mo­ra bi­ti oslo­bo­đe­na od ono­ga što je stra­no i usvo­je­na či­nom raz­u­me­va­nja. * P. Ri­co­e­ur, „Eg­ze­ge­za i her­me­ne­utyka“, u: Eg­zi­sten­cja i her­me­ne­utyka. Ro­sprawy o me­tod­zie, War­sza­wa, 1985, str. 333.

pro­jek­to­va­nog po­mo­ću tek­sta ko­ je bi se suš­tin­ski od­no­si­lo na moj ži­vot. „Ako su­bje­kat ose­ća po­tre­ bu da razu­me sa­mo­ga se­be pred tek­stom, on­da je to za­to što se tekst ne za­tva­ra sam u se­be ne­go se otva­ra pre­ma sve­tu ko­ji su­bje­kt iz­no­va opi­su­je.“25 Či­ta­ju­ći tekst, či­ta­lac ne sa­mo što se tru­di da raz­ u­me svet ko­ji se pred njim otva­ra ne­go se tru­di i da raz­u­me sa­mog se­be u sve­tu ko­ji je po­ka­zan u tek­ stu. Raz­u­me­ti tekst zna­či pri­zna­ti da mo­gu da na­sta­nim svet ko­ji on pro­jek­tu­je, i obr­nu­to: ako usva­ jam smi­sao tek­sta, od­no­sno na­la­ zim se u sve­tu ko­ji je on stvo­rio, to zna­či da ga raz­u­mem. To zna­či i da, za­hva­lju­ju­ći toj si­tu­a­ci­ji, po­ či­njem da raz­u­mem sa­mog se­be. To sa­mo­ra­zu­me­va­nje, pre­ma Ri­ ke­ru, iz­me­đu osta­log do­bi­ja i for­ mu na­ra­ci­je za­hva­lju­ju­ći ko­joj ne sa­mo što mo­gu da is­pri­čam ono o če­mu tekst go­vo­ri ne­go mo­gu i da „is­pri­čam sop­stve­ni ži­vot“ ko­ji ima smi­sla ono­li­ko ko­li­ko je is­po­ sre­do­van sim­bo­li­ma i tek­sto­vi­ma kul­tu­re. Smi­sao na­šeg ži­vo­ta, ka­že Ri­ker, isto kao i smi­sao sve­ta, ni­je dat di­rekt­no, već zah­te­va na­por re­ flek­si­je ko­ja mo­ra pro­na­ći pot­po­ru u zna­ci­ma ko­ji po­ti­ču s dru­ge stra­ ne. Re­flek­si­ja se sva­ka­ko „do­ga­đa“ u je­zi­ku, i za­to sa­mo­ra­zu­me­va­nje mo­ra ima­ti dis­kur­ziv­ni ka­rak­ter. Tu­ma­če­nje tek­sto­va je neo­p­ho­dan uslov sa­mo­ra­zu­me­va­nja bez ko­jeg se su­bje­kat ne mo­že kon­sti­tu­i­sa­ti:

25 P. Ri­co­e­ur, „Ex­pli­qu­er et com­pren­dre“, u: Du tex­te à l’ac­tion. Es­sa­is d’herméne­ u­ti­que II, Pa­ris, 1986, str. 187. VI. Hermeneutika

199

Ži­vot u po­tra­zi za pri­čom

Na­ra­tiv­ni iden­ti­tet

ovo je osnov­na po­ru­ka Ri­ke­ro­ve her­me­ne­u­ti­ke. To, ta­ko­đe, na­ro­či­ to u ka­sni­jim ra­do­vi­ma, do­vo­di do pri­hva­ta­nja na­ra­tiv­nog iden­ti­te­ta kao ele­men­tar­ne stra­te­gi­je sa­mo­ra­zu­me­va­nja.26 Ri­ker ova­ko re­zo­nu­je: poš­to sa­mo­ra­zu­me­va­nje pred­sta­vlja in­ter­pre­ta­ci­ju (i obr­nu­to) ko­ja iz­me­đu zna­ko­va i sim­bo­la pro­na­la­zi pri­ču kao pri­vi­le­go­va­nu for­mu (jer je an­tro­po­loš­ki ute­me­lje­na: čo­vek je ne sa­mo ra­zum­na ži­vo­ti­ nja – ani­mal ra­ti­o­na­le, već je u sta­nju i da pri­ča – ho­mo nar­rans), on­da je pri­ča osnov­no sred­stvo za iz­grad­nju sop­stve­nog iden­ti­te­ta. Sa­mim tim, me­đu­tim, bu­du­ći da su pri­če ugra­đe­ne u fik­ci­ju a ne sa­ mo u re­al­nu isto­ri­ju, iden­ti­tet do­bi­ja fik­ti­van ka­rak­ter što – u ovom slu­ča­ju – zna­či in­ter­pre­ta­tiv­ni ili is­kon­stru­i­san. Ova kon­struk­ci­ja pro­iz­la­zi iz ko­riš­će­nja u sop­stve­noj pri­či po­de­snih knji­žev­nih mo­de­ la ko­ji me­ša­ju raz­ne sti­lo­ve (ro­ma­nesk­ni, auto­bi­o­graf­ski, isto­ri­o­graf­ ski). Ni­ko ne­ma ne­po­sre­dan pri­ ISTO­RIČ­NOST (nem. Geschic­hstup sa­mom se­bi i s ob­zi­rom na ■tlic­hke­it) – ter­min ko­ji je uveo to, ako že­li da raz­u­me ko je, mo­ra Dil­taj da bi de­fi­ni­sao cilj na­u­ke stal­no da se po­zi­va na pri­če i zna­ o du­hu (Ge­is­te­swis­sen­schaft), a ko­ji je Haj­de­ger ko­ri­stio u Bit­ku ke kul­tu­re.

Od re­či do du­ha

Pre­va­zi­la­že­nje stra­no­sti sve­ta

Osnov­na te­za Ga­da­me­ro­ve her­me­ ne­u­ti­ke gla­si ova­ko: „Her­me­ne­u­ ti­ka sa­vla­da­va du­hov­nu dis­tan­cu i usva­ja otu­đe­nost tu­đeg du­ha.“27 Slič­no, da­kle, kao i kod Ri­ke­ra, her­ me­ne­u­tič­ki pro­blem se za­sni­va na pre­va­zi­la­že­nju stra­no­sti sve­ta, a taj pro­blem je ta­ko od­luč­no – ve­zu­ju­ ći ga za raz­u­me­va­nje – po­sta­vio Haj­de­ger. Ipak, dru­ga­či­je od Ri­ke­ ra, za ko­jeg je re­flek­si­ja su­bjek­ta nad sa­mim so­bom naj­va­žni­ji na­ čin usva­ja­nja smi­sla, Ga­da­mer naj­ vi­še in­si­sti­ra na „pro­me­ni ne­čeg tu­đeg i mr­tvog u ne­po­sred­no sa­pri­ su­stvo i bli­skost“, a sa­mim tim na

i vre­me­nu da bi de­fi­ni­sao na­čin po­sto­ja­nja Da­se­i­na. Isto­rič­nost od­ re­đu­je na­čin čo­ve­ko­vog biv­stvo­va­ nja ko­ji uka­zu­je na nje­go­vu ugra­ đe­nost u isto­ri­ju i tra­di­ci­ju, kao i ne­mi­nov­nost nje­ne in­ter­pre­ta­ci­je. Iako isto­ri­ja de­lu­je na čo­ve­ka (pre­ ma Ga­da­me­ru, to je ta­ko­zva­na Wir­kung­sgeschic­hte = delotvorna isto­ri­ja), čo­vek po­sto­ji u neo­t­klo­ nji­vom ho­ri­zon­tu tra­di­ci­je ko­ja de­ ter­mi­ni­še nje­go­vu sa­mo­spo­zna­ju. Čo­ve­ko­va eg­zi­sten­ci­ja je isto­rij­ska, jer nje­na pro­men­lji­vost „po­dra­ža­ va“ di­na­mi­ku proš­lo­sti ak­tu­a­li­zo­ va­ne u sva­kom či­nu in­ter­pre­ta­ci­je. Slič­no je sma­trao i Bah­tin ko­ji je pi­sao da se „stva­ra­lač­ko raz­u­me­ va­nje ne od­ri­če sa­mog se­be, svog me­sta u vre­me­nu i sop­stve­noj kul­ tu­ri, niš­ta ne za­bo­ra­vlja“.* * M. Bac­htin, „Od­po­wi­e­dź na pyta­nie re­ dak­cji ‘No­wyj Mir’“, u: Estetyka twórc­ zo­ś­ci sł­ow­nej, War­sza­wa, 1986, str. 474.

26 P. Ri­co­e­ur, „Temps et récit“, t. 3: „Le temps ra­conté“, Pa­ris, 1985. 27 H.-G. Ga­da­mer, Estetyka i her­me­ne­utyka, op. cit., 124.

200

Književne teorije XX veka

■ ALE­GO­RI­JA – her­me­ne­u­tič­ki na­čin ko­riš­će­nja ale­go­ri­je du­gu­je­ mo Fi­lo­nu iz Alek­san­dri­je (od oko 30. g. p. n. e. – do oko 45. g. n. e.), auto­ru, iz­me­đu osta­log, de­la Le­ gum al­le­go­ri­ae (Ale­go­ri­je za­ko­na). Po­ve­zu­ju­ći je­vrej­sku te­o­lo­gi­ju s he­le­ni­stič­kom fi­lo­zo­fi­jom, Fi­lon je pr­vi put na bi­blij­sku eg­ze­ge­zu pri­ me­nio drev­ne grč­ke me­to­de ale­go­ rij­skog tu­ma­če­nja (zva­nog hypo­no­ ia), ko­riš­će­nog za ob­jaš­nja­va­nje za­go­net­nih me­sta u Ho­me­ro­vim i He­si­o­do­vim po­e­ma­ma ili grč­kim mi­to­vi­ma, gde su po­je­di­nim li­ko­vi­ ma pri­pi­si­va­ne od­re­đe­ne psi­ho­loš­ ke ili fi­lo­zof­ske isti­ne. Svo­ju te­o­loš­ ku ute­me­lje­nost ale­go­ri­ja je ste­kla za­hva­lju­ju­ći sve­tom apo­sto­lu Pa­ vlu, ko­ji je u Po­sla­ni­ci Galačanima sv. apo­sto­la Pa­vla (4,21–31) Sa­ru i Avra­ma pred­sta­vio kao ale­go­ri­ju (al­le­go­ro­u­me­na) dva za­ve­ta: sta­rog – ve­za­nog za rop­stvo i no­vog – ve­ za­nog za obe­ća­nje slo­bo­de. Na taj na­čin je ale­go­ri­ja do­bi­la no­vo zna­ če­nje i od re­to­rič­ke mi­sa­o­ne fi­gu­re pre­tvo­ri­la se u ti­po­loš­ku fi­gu­ru ko­ ja opi­su­je od­nos iz­me­đu Sta­rog i No­vog za­ve­ta u okvi­ru hriš­ćan­ske eko­no­mi­je spa­se­nja (apo­stol Pa­vle je od­re­đu­je kao „pri­li­ka“ u: Ri­mlja­ ni­ma po­sla­ni­ca sv. apo­sto­la Pa­vla, 5.14). Na osno­vi ovog prin­ci­pa, svi do­ga­đa­ji opi­sa­ni u Sta­rom za­ ve­tu tu­ma­če­ni su kao pre­fi­gu­ra­ci­ ja je­van­đel­skih do­ga­đa­ja. Na taj na­čin je ale­go­ri­ja, upi­sa­na u struk­ tu­ru Sve­tog pi­sma, po­sta­la osno­va nje­go­ve in­ter­pre­ta­ci­je, od­no­sno a l e­ go­re­ ze, ko­riš­će­ne ve­ko­vi­ma u pa­tri­stič­koj eg­ze­ge­zi. O sporu iz­me­đu dva tu­ma­če­nja Sve­tog pi­ sma iz­me­đu pri­sta­li­ca do­slov­ne →

raz­go­vor iz­me­đu me­đu­sob­no bli­ skih du­ho­va. In­ter­pre­ta­tor pi­sa­nog tek­sta je du­žan da ukla­nja otu­đe­ nost i omo­gu­ća­va ne­po­sred­nu re­ cep­ci­ju tek­sta. To neš­to što je otu­ đe­no i mr­tvo u tek­stu je pi­smo, „trag du­ha“, „mr­tvi trag smi­sla“ iz­ lo­žen raz­u­me­va­nju. „Pi­smo i ono što u nje­mu uče­stvu­je, knji­žev­nost, je ra­zu­mlji­vost du­ha ot­kri­ve­nog u ne­čem naj­o­tu­đe­ni­jem.“ Pi­smo u se­bi ču­va moć du­ha i za­hva­lju­ju­ći to­me je mo­gu­ća tra­di­ci­ja ko­ja – na­ kon de­ši­fro­va­nja i raz­u­me­va­nja – bi­va li­še­na od­li­ka otu­đe­no­sti i po­sta­je „ta­ko čist duh da nam se obra­ća kao da je sa­vre­me­na“. Do­la­ ze­ći do nas iz du­bi­ne proš­lo­sti ili iz sfe­re na­ma stra­nog du­ha, umet­nič­ ko de­lo ko­je raz­u­me­mo „sto­ji pred na­ma li­cem u li­ce“.28 Ova pa­vli­ni­stič­ka me­ta­fo­ra ne­po­sred­nog opa­ža­nja29 ne­dvo­smi­sle­no po­ka­zu­ je da je za Ga­da­me­ra, za­hva­lju­ju­ ći raz­u­me­va­nju, mo­guć po­vra­tak ži­vog Lo­go­sa u pra­vom smi­slu.30 Reč je za­i­sta nu­žno od­re­đe­nje ide­ je, me­đu­tim, ona sa­ma „po­sto­ji u svom čul­nom ob­li­ku sa­mo za­to da bi se pre­o­bra­zi­la u iz­go­vo­re­no“. Her­me­ne­u­ti­ka „usva­ja stra­nost stra­nog du­ha“, pri­sva­ja ono što je raz­li­či­to, na­sta­nju­je ne­po­zna­to. Po­la­zna tač­ka je, da­kle, He­ge­lo­va: ne­raz­dvo­ji­vost is­ka­za­nog i is­ka­za. He­ge­lo­vo je i is­ho­diš­te: po­vla­če­nje

28 Ibid., str. 125. 29 „Tako sad vidimo kao kroz staklo u zagonetki, a onda ćemo licem k licu; sad poznajem nešto, a onda ću poznati kao što sam poznat“ (Korinćanima posla­ nica prva sv. apostola Pavla, prev. Vuk Karadžić). 30 H.-G. Gadamer, Istina i metoda..., op. cit., 176. VI. Hermeneutika

201

Ga­da­me­ro­va kon­cep­ci­ja knji­žev­nog stva­ra­nja

Po­vra­tak pu­no­će smi­sla

Ga­da­mer i He­gel

Či­ta­nje kao slu­ša­nje

du­ha „iz spo­ljaš­nje sfe­re u sfe­ru unu­traš­njeg po­sto­ja­nja, du­ha ko­ ji se u ve­zi s tim vi­še ne po­ve­zu­je u ne­de­lji­vu ce­li­nu sa svo­jom te­le­ snom stra­nom“.31 Ko­na­čan raz­log her­me­ne­u­tič­kog po­du­hva­ta ta­ko po­sta­je na­gli skok: od čul­nog ka ide­al­nom, od is­ka­za do is­ka­za­nog, skok ko­ji pred­sta­vlja suš­ti­nu ale­ go­rij­skog po­stup­ka. Poš­to „istin­ sko do­vr­še­nje je­zi­ka do­vo­di sam je­zik do ne­sta­ja­nja iza ono­ga što je nji­me re­če­no“,32 a knji­žev­nost pred­sta­vlja in­sce­na­ci­ju pra­vog go­ vo­ra, on­da či­ta­nje knji­žev­nog tek­ sta pod­se­ća na slu­ša­nje: „Iskon­sko bi­će je­zi­ka je ono u če­mu se otva­ ra­mo ka­da ču­je­mo je­zik, ono iz­go­ vo­re­no.“33 „Is­ku­stvo či­ta­nja omo­ gu­će­no str­plji­vom či­ta­o­cu“ tre­ba­lo bi da se za­sni­va is­klju­či­vo na to­me da či­ta­lac, ne žu­re­ći, „uvek iz­no­va po­ku­ša da ču­je [...] pra­vu reč“ pe­sni­ ka.34 Či­ta­nje se vi­še ne na­sla­nja, kao kod Ri­ke­ra, na di­ja­lek­ti­ku objek­ti­ vi­zu­ju­ćeg ob­jaš­nja­va­nja i su­bjek­tiv­ nog raz­u­me­va­nja, već na pom­no slu­ša­nje opri­sut­nju­ju­ćeg pe­snič­kog go­vo­ra ko­ji po­zi­va na raz­go­vor. „Pe­sma po­zi­va na du­go i pom­no slu­ša­nje i di­ja­log u ko­jem se do­vr­ ša­va raz­u­me­va­nje.“35 Po­e­zi­ju, ka­že Ga­da­mer, ne tre­ba posmatrati kao

→ in­ter­pre­ta­ci­je (sen­sus hi­sto­ri­cus) i pri­sta­li­ca ale­go­rij­ske in­ter­pre­ta­ci­je (sen­sus spi­ri­tu­a­lis) još je u XIV ve­ ku Dan­te uve­ra­vao da sva­ki tekst po­se­du­je dva zna­če­nja: „Ono ko­je do­bi­ja­mo pu­tem nje­go­vih slo­va, i ono ko­je do­bi­ja­mo pu­tem zna­če­nja ovih slo­va; pr­vo zo­ve­mo li­te­rar­no, a dru­go ale­go­rij­sko ili mi­stič­ko.“ Na kra­ju su po­be­di­li ale­go­ri­sti, ja­ sno raz­li­ku­ju­ći ni­voe du­hov­nog zna­če­nja. Ta­ko je na­sta­la her­me­ ne­u­tič­ka dok­tri­na (oko IV ve­ka), oba­ve­zna u pa­tri­stič­kom pe­ri­o­du, o če­tvo­ro­stru­kom zna­če­nju Sve­ tog pi­sma, či­ji su naj­sa­že­ti­ji iz­raz ka­sni­ji sti­ho­vi (XI­II v.): Lit­te­ra ge­ sta do­cet, qu­id cre­das al­le­go­ria / Mo­ra­lis qu­id agas, quo ten­das ana­ go­gia (Do­slov­ni smi­sao sve­do­či o pri­ča­ma, ale­go­rij­ski o ono­me u šta tre­ba da ve­ru­je­mo / Mo­ral­ni smi­ sao se od­no­si na to ka­ko tre­ba po­ stu­pa­ti, dok ana­gog­ični is­ti­če ko­ na­čan cilj). U po­znom sred­njem ve­ku ale­go­ri­ja je iz­dig­nu­ta na ni­vo me­t a­f i­zič­kog pr i n­ci­p a u skla­ du s uve­re­njem o te­snoj po­ve­za­no­ sti iz­me­đu stvo­re­nog i Tvor­ca ko­ji je po­stao autor Knji­ge dvo­stru­kog zna­če­nja. Alan iz Li­la je pi­sao: Om­ nis mun­di cre­a­tu­ra / qu­a­si li­ber et pic­tu­ra / no­bis est in spe­cu­lum / no­strae vi­tae, no­strae mor­tis, / no­ stri sta­tus, no­strae sor­tis / fi­de­le sig­na­cu­lum (Sva stvo­re­nja sve­ta, po­put knji­ge i sli­ke, za nas su ogle­ da­lo, isti­nit znak na­šeg ži­vo­ta, na­ še smr­ti, na­šeg sta­nja i sud­bi­ne).

31 G. V. F. He­gel, Este­ti­ka, Kul­tu­ra, Be­o­grad, 1959, str. 3, pre­vod: Ni­ko­la Po­po­vić. 32 H.-G. Ga­da­mer, Po­hva­la te­o­ri­ji, op. cit., str. 88. Ov­de tre­ba skre­nu­ti pa­žnju na lu­te­ran­sku tra­di­ci­ju i na to da se za pro­te­stan­te ve­ra – ko­ja pri­bli­ža­va Bo­ ga bez po­sred­stva in­sti­tu­ci­ja – ra­đa ex audi­tu, iz slu­ša­nja, a ne po­sma­tra­nja ko­je je pod­lo­žno ido­li­ma. 33 Ibid., str. 89. 34 H.-G. Ga­da­mer, Kim je­stem Ja, kim je­steś Ty?..., op. cit. 35 H.-G. Ga­da­mer, Wi­ersz i ro­zmo­wa, u: Po­e­ti­ca. Wybra­ne ese­je, War­sza­wa, 2001, str. 135.

202

Književne teorije XX veka

■ FU­ZI­JA HO­RI­ZO­NA­TA (nem. Ho­ri­zon­tverschmel­zung) – po­jam ko­ji je uveo Hans-Ge­org Ga­da­mer i ko­ji de­fi­ni­še osnov­ni uslov raz­u­ me­va­nja proš­lo­sti. Raz­u­me­va­nje mo­ra da iz­ni­ve­li­še dis­tan­cu iz­me­ đu ono­ga što je proš­lo i ono­ga što je sa­da (dis­tan­ca ko­ju je Bah­tin de­fi­ni­sao kao „ne­pri­sut­nost“), što je mo­gu­će za­hva­lju­ju­ći usva­ ja­nju ono­ga što je stra­no i za­hva­ lju­ju­ći učeš­ću u toj is­toj tra­di­ci­ji. Ho­ri­zont raz­u­me­va­nja je uisti­nu ogra­ni­čen na­šom isto­rič­noš­ću, ali mo­že bi­ti pro­ši­ren stva­ra­lač­kim kon­tak­tima s de­li­ma iz proš­lo­sti. ■ RAZ­GO­VOR – pre­ma Ga­da­me­ ru, osnov­ni mo­del na ko­jem se za­ sni­va raz­u­me­va­nje jeste di­ja­log sa­ dr­žan u pi­ta­nji­ma i od­go­vo­ri­ma, „raz­me­na iz­me­đu Ja i Ti“. Raz­go­ vor u ko­jem se su­sre­će­mo s ne­čim što još ni­smo is­ku­si­li ima moć da pro­me­ni na­še miš­lje­nje. Slič­no je i kod Bah­ti­na: „Što ni­je od­go­vor ni na ka­kvo pi­ta­nje, sma­tram da je li­ še­no smi­sla.“*

„uče­ni krip­to­gram za na­uč­ni­ke, već kao neš­to što je na­me­nje­no ži­ te­lji­ma sve­ta po­ve­za­nog u je­zič­ku za­jed­ni­cu u ko­joj je pe­snik isto ta­ ko kod ku­će kao i nje­gov slu­ša­lac ili či­ta­lac“.36 Za­to je za Ga­da­me­ra osnov­na me­ta­fo­ra za či­ta­nje – raz­ go­vor ko­ji in­ter­pre­ta­to­ru us­kra­ću­ je mo­guć­nost pri­med­be o su­bjek­ tiv­noj pro­iz­volj­no­sti. „In­ter­pre­ta­tor mo­ra da za­poč­ne raz­go­vor sa sti­hom. Lu­ dost je tvr­di­ti da pra­te­će raz­u­me­va­nje, cilj sva­ke in­ter­pre­ta­ ci­je, mo­že bi­ti ne­ka vr­sta kon­ stru­i­sa­nja smi­sla ... . Kad bi to bi­lo mo­gu­će, stih nam on­da uopšte ne bi bio po­tre­ban. Pre će bi­ti da stih, kao raz­go­vor ko­ji se od­vi­ja, uka­zu­je na ne­ki smi­sao ko­ji se ni­ka­da ne mo­že do­seg­nu­ti.“37

Ov­de Ga­da­mer od­luč­no po­na­vlja Haj­de­ge­ro­vu te­zu o ne­stan­ku gla­sa * M. Bac­htin, No­tat­ki z lat 1970–1971. in­ter­pre­ta­to­ra i da­va­nju pred­no­sti (iz­bor), u: Estetyka twórc­zo­ś­ci sł­ow­nej, in­ter­pre­ti­ra­nom de­lu: „Tač­na in­ter­ War­sza­wa, 1986, str. 494. pre­ta­ci­ja sti­ha [...] je in­ter­pre­ta­ci­ja ko­ja mo­že ne­tra­gom ne­sta­ti [...]. In­ter­pre­ta­ci­ja, ko­ja je kao ta­kva i da­lje pri­sut­na kad po­no­vo či­ta­mo ili iz­go­va­ra­mo stih, bi­va neš­to spo­ljaš­nje i stra­no.“38 I još jed­nom: „In­ter­pre­ta­ci­ja je pra­va sa­mo on­da kad na kra­ju ne­sta­je jer ju je pot­pu­no ap­sor­bo­va­lo no­vo is­ku­ stvo umet­no­sti.“39

36 37 38 39

Ibid., str. 133–134. Ibid., str. 138. Ibid. H.-G. Ga­da­mer, Czy po­e­ci umilk­ną?, op. cit., str. 165.

VI. Hermeneutika

Razgovor kao me­ta­fo­ra či­ta­nja

203

Pred­nost in­ter­pre­ta­tiv­nog dela

Re­zi­me

Dve ško­le in­ter­pre­ta­ci­je

Ka­ko je mo­gu­ća in­ter­pre­ta­ci­ja

Her­me­ne­u­ti­ka u naj­opšti­jem smi­slu ozna­ča­va ve š­t i­nu i te­o­r i­ju i n­te r­ pre­ t a­ ci­j e. Iz isto­rij­ske i iz si­ste­ma­tič­ne per­spek­ti­ve tre­ba iz­ vr­ši­ti po­de­lu na tri osnov­na zna­če­nja ovog ter­mi­na u za­vi­sno­sti od ci­lja i suš­ti­ne her­me­ne­u­tič­kog po­du­hva­ta. Da­kle, ima­mo: 1 . Veš­t i­ nu in­te r­ pre­ t a­ c i­j e tek­sto­va. Ov­de je naj­va­žni­ji pro­ blem zna­če­njâ tek­sta, pi­ta­nje o to­me ka­ko ih pro­tu­ma­či­ti (pret­po­sta­vlja­ju­ći da se ona na­la­ze već go­to­va u tek­stu) ili ka­ko ih kon­stru­i­sa­ti (uz ■ RO­MAN­TI­ČAR­SKA HER­ME­ pret­po­stav­ku da je in­ter­pre­ NE­U­TI­KA – uve­re­nje ko­je po­ti­če ta­ci­ja stva­ra­nje zna­če­nja). od este­ti­ke ge­ni­ja da auto­ra tre­ba Veš­ti­na in­ter­pre­ta­ci­je deli raz­u­me­ti bo­lje ne­go što on sam se u osnovi na dve ško­le: re­ se­be raz­u­me. Pre­ma nje­nim pred­ pro­duk­tiv­nu, ko­ja sma­tra stav­ni­ci­ma, ovo uve­re­nje za­sni­va­ lo se na „po­dra­ža­va­nju pr­vo­bit­ da tre­ba iz­ra­đi­va­ti po­seb­ne nog stva­ra­nja“.* eg­ze­get­ske teh­ni­ke ko­je bi .-G. Gadamer, Istina i meroda, Sara­ omo­gu­ći­le re­pro­du­ko­va­ * H jevo, 1978, str. 284. nje pr­vo­bit­nog zna­če­nja, i stva­ra­lač­ku, ko­ja sma­tra da zna­če­nje na­sta­je u sva­kom sle­ de­ćem či­nu in­ter­pre­ta­ci­je. Pr­va od njih – vi­še esen­ci­ja­li­stič­ ka – za­sni­va se na uve­re­nju da po­sto­ji ver­no i pra­vo tu­ma­če­ nje tek­sta ko­je se po­kla­pa s nje­go­vom iz­vor­nom in­ten­ci­jom – smeš­te­nom u auto­ru (in­ten­tio auc­to­ris) ili u sa­mom tek­stu (in­ten­tio ope­ris). Dru­ga – vi­še prag­ma­tič­ka – za­u­zi­ma stav o tome da ne po­sto­ji go­to­va isti­na tek­sta ko­ju tre­ba ot­kri­ti, ta­ ko da in­ter­pre­ta­tor na­me­će zna­če­nje tek­stu u skla­du sa sop­ stve­nim sta­vom i si­tu­a­ci­jom. Esen­ci­ja­li­sti zo­vu prag­ma­ti­ste – re­la­ti­vi­sti­ma, a prag­ma­ti­sti esen­ci­ja­li­ste – me­ta­fi­zi­ča­ri­ma. Po­sred­no re­še­nje jeste Ga­da­me­ro­va her­me­ne­u­ti­ka: in­ter­pre­ ta­ci­ja za­vi­si od po­lo­ža­ja in­ter­pre­ta­to­ra ko­ji sva­ka­ko za­vi­si od svog pred­me­ta. 2. Ovu si­tu­a­ci­ju na­sto­ji da pod­vrg­ne re­flek­si­ji te­o­r i­j a in­ter­ pre­ t a­ c i­j e. Ona po­sta­vlja pi­ta­nje ka­ko je uopšte mo­gu­ća in­ ter­pre­ta­ci­ja (kao i: ka­ko je uopšte mo­gu­će raz­u­me­va­nje) kao po­seb­na vr­sta sa­zna­nja i ko­ja su naj­opšti­ja pra­vi­la po ko­ji­ma se re­zul­ta­ti in­ter­pre­ta­ci­je mo­gu uči­ni­ti pra­vo­sna­žnim. Ova pi­ta­nja vo­de ka spo­ro­vi­ma o to­me da li je te­o­ri­ja in­ter­pre­ta­ ci­je uopšte po­treb­na veš­ti­ni in­ter­pre­ta­ci­je. Pri­sta­li­ce te­o­ri­je uve­ra­va­ju svo­je opo­nen­te da bi sva­ko tre­ba­lo da zna šta ra­ di i da vo­di ra­ču­na o in­ter­su­bjek­tiv­noj mo­ti­va­ci­ji re­zul­ta­ta svo­je de­lat­no­sti (ko to ne ra­di, re­la­ti­vi­sta je), dok pri­sta­li­ce 204

Književne teorije XX veka

veš­ti­ne in­ter­pre­ta­ci­je od­go­va­ra­ju da njih pre sve­ga in­te­re­su­je za­ni­mlji­va in­ter­pre­ta­ci­ja ko­ja će dru­gi­ma re­ći neš­to o nji­ma sa­mi­ma. Te­o­re­ti­ča­ri zna­ju da mo­gu da iza­đu iz sop­stve­ne in­ ter­pre­ta­tiv­ne si­tu­a­ci­je i pod­vrg­nu se­be ne­spu­ta­noj re­flek­si­ji, dok an­ti­te­o­re­ti­ča­ri sma­tra­ju da je to u prin­ci­pu ne­mo­gu­će jer niš­ta, uklju­ču­ju­ći i te­o­ri­ju, ni­je slo­bod­no od in­ter­pre­ta­ci­je.40 3. Pre­net u ži­vot, ovaj su­kob po­ka­zu­je da po­sto­ji e g­z i­sten­ci­ j a l­ na di­ me n­z i­j a he r­ me­ ne­u­t i­ ke u ko­joj in­ter­pre­ta­ci­ja ni­je ob­lik zna­nja već ži­vo­ta. Tu nije reč o ob­jaš­nje­nju tek­sto­ va, već o to­me ka­ko uopšte mo­gu ži­ve­ti u sve­tu ko­ji je moj svet i ka­ko mo­gu po­sto­ja­ti usred zna­če­nja ko­je dru­gi pro­iz­ vo­de. Na taj na­čin bi­va­ju na­zna­če­ne tri osnov­ne di­men­zi­je her­me­ne­u­ ti­ke: eg­ze­get­ska, epi­ste­mo­loš­ka i eg­zi­sten­ci­jal­na. Veš­ti­na in­ter­pre­ta­ ci­je po­la­zi od to­ga da tek­sto­vi ko­ji da­ju pri­log na­šoj kul­tu­ri zah­te­va­ ju in­ter­pre­ta­ci­ju ko­ja ili re­kon­stru­i­še ili kon­stru­i­še nji­ho­va zna­če­nja. Te­o­ri­ja in­ter­pre­ta­ci­je po­la­zi od to­ga da je in­ter­pre­ta­ci­ja po­se­ban na­čin spo­zna­je sve­ta (in­ter­pre­ti­ram, jer to na­la­že mo­je zna­nj e o sve­tu). Eg­zi­sten­ci­jal­na her­me­ne­u­ti­ka po­la­zi od to­ga da je in­ter­pre­ ta­ci­ja na­čin biv­stvo­va­nja-u-sve­tu (in­ter­pre­ti­ram, jer to na­la­že svet či­ji sam deo). U her­me­ne­u­ti­ci XX ve­ka (Ga­da­mer, Ri­ker), ko­ja je re­zul­tat su­prot­sta­vlja­nja epi­ste­mo­loš­kim pre­ten­zi­ja­ma ra­zu­ma, sla­ že se jed­no na dru­go – pr­vo i tre­će tu­ma­če­nje. Eg­ze­ge­za upu­ću­je na eg­zi­sten­ci­ju i obr­nu­to: du­hov­ni ži­vot in­ter­pre­ta­to­ra ima od­lu­ču­ju­ći uti­caj na smi­sao tek­sto­va ko­je ko­men­ta­ri­še. Ali po­sto­ji i ogrom­na te­o­rij­ska oblast u ko­joj se i da­lje po­sta­vlja­ju osnov­na pi­ta­nja: šta je in­ter­pre­ta­ci­ja i ko­je su me­to­de obra­zla­ga­nja nje­nih re­zul­ta­ta?

40 Pr­vi je na ova­kav na­čin raz­miš­ljao Ni­če ko­ji je u spo­ru s fi­lo­zo­fi­jom su­bjek­ ta pi­sao: „Go­vo­ri­te: ‘sve je su­bjek­tiv­no’, ali to vi­še ni­je in­terp­re­ta­ci­ja [A­u­sle­ gung], ‘su­bje­kat’ ni­je neš­to da­to, već neš­to iz-miš­lje­no [Hin­zu-Er­dic­hte­tes], do-sta­vlje­no [Da­hin­ter-Ge­stec­ktes]. Na kra­ju, tre­ba li iza in­ter­pre­ta­ci­je sta­vlja­ ti još i in­ter­pre­ta­to­ra? To je već iz­miš­ljo­ti­na, hi­po­te­za.“ F. Ni­etzsche, Sämtli­ che Wer­ke. Kri­tische Stu­di­e­na­us­ga­be, op. cit., t. 12, str. 315. VI. Hermeneutika

205

Eg­zi­sten­ci­jal­na di­men­zi­ja her­me­ne­u­ti­ke

Her­me­ne­u­ti­ka = eg­ze­ge­za, epi­ ste­mo­lo­gi­ja, eg­zi­ sten­ci­ja

Hro­no­lo­gi­ja 1900:

1923: 1927:

1928: 1935:

1936: 1946: 1950: 206

Rođen Hans-Ge­org Ga­da­mer. Vil­helm Dil­taj pi­še ras­pra­vu o isto­ri­ji her­me­ne­u­ti­ke: Die Ent­ste­ hung der Her­me­ne­u­tik. Glav­ni za­da­tak her­me­ne­u­ti­ke vi­di se u to­me da se „u od­no­su na osnov­ne pri­stu­pe ro­man­ti­čar­ske pro­ iz­volj­no­sti i skep­tič­ke su­bjek­tiv­no­sti u do­me­nu isto­ri­je te­o­rij­ski ute­me­lji opšti zna­čaj in­ter­pre­ta­ci­je na ko­joj se za­sni­va ukup­na si­gur­nost isto­ri­je“. Mar­tin Haj­de­ger po­sta­je pro­fe­sor na uni­ver­zi­te­tu u Mar­bur­gu (ono­vre­me­ne tvr­đa­ve neo­kan­ti­zma) i dr­ži pre­da­va­nja o Ari­sto­ te­lo­voj „her­me­ne­u­ti­ci fak­tič­no­sti“, ka­ko na­zi­va on­to­lo­gi­ju. U Ja­hr­buch für Phi­lo­sop­hie und Phänomenologische For­schung, ko­ji je ure­đi­vao Hu­serl, iz­la­zi Sein und Ze­it (Bi­tak i vre­me) Mar­ ti­na Haj­de­ge­ra ko­ji jed­nom za­u­vek pre­ki­da sa epi­ste­mo­loš­kim shva­ta­njem her­me­ne­u­ti­ke. Raz­u­me­va­nje po­sta­je eg­zi­sten­ci­jalan ili fun­da­men­ta­lan na­čin bit­ka-u-se­bi čo­ve­ka (pre­ci­zni­je – Da­ sein, ka­ko Haj­de­ger na­zi­va čo­ve­ko­vo ja­stvo). Na uni­ver­zi­te­tu u Mar­bur­gu Ga­da­mer, pod Haj­de­ge­ro­vim men­ tor­stvom, bra­ni ha­bi­li­ta­ci­o­ni rad o Pla­to­nu. Haj­de­ge­ro­vo pre­da­va­nje Ur­sprung des Kun­stwer­kes (Poreklo umjet­nič­kog de­la) u ko­jem se iz­no­si te­za o umet­nič­kom de­lu ko­je ni­je pred­sta­vljač­ko ne­go ot­kri­vač­ko. Umet­nost ne ko­pi­ra stvar­nost ne­go ot­kri­va svet u ko­jem po­sto­je stva­ri. To po­sto­ja­ nje sve­ta je­ste po­ka­za­telj „isti­ne“ umet­nič­kog de­la. Po­če­tak ta­ ko­zva­nog za­o­k re­t a (Ke­hre) u Haj­de­ge­ro­voj fi­lo­zo­fi­ji ko­ji od ana­li­ze fak­tič­no­sti ljud­ske eg­zi­sten­ci­je pre­la­zi na me­di­ta­ci­ju o bit­ ku (o ono­me što je uslo­vlja­va­ju­će i što ni­je uslo­vlje­no u sve­tu). Haj­de­ger u Ri­mu dr­ži svo­je pr­vo jav­no pre­da­va­nje o ve­za­ma iz­me­ đu miš­lje­nja i po­e­zi­je: Hel­der­lin i suš­ti­na po­e­zi­je. Po­e­zi­ja se shva­ta kao osnova ljud­ske eg­zi­sten­ci­je, a stih – kao či­sta je­zič­ka po­ja­va. Šta po­sle pe­sni­ka? – Haj­de­ge­ro­vo pre­da­va­nje o Ril­keu. Haj­de­ger dr­ži pre­da­va­nje Die Sprac­he (Je­zik). Čo­vek go­vo­ri sa­ mo on­da kad ga je­zik na to po­zi­va i kad od­go­va­ra na nje­gov Književne teorije XX veka

1955: 1959: 1960:

1965:

1969:

1970: 1976: 1980: 1983:

1986:

po­ziv. Je­zik ni­ti iz­ra­ža­va ni­ti pred­sta­vlja stvar­nost ne­go smeš­ta stva­ri u eg­zi­sten­ci­ju. Te­o­ria ge­ne­ra­le del­la in­ter­pre­ta­zi­o­ne Emi­la Ber­ti­ja. Un­ter­wegs zu Sprac­he (Usput ka je­zi­ku) Mar­ti­na Haj­de­ge­ra: knji­ga u ko­joj se na­la­ze pre­da­va­nja i ras­pra­ve o je­zi­ku i re­či. Fran­cu­ski pre­vod bi­će po­sve­ćen po­zna­tom fran­cu­skom pe­sni­ku Re­ne Ša­ru. Ga­da­me­ro­va Wa­hr­he­it und Met­ho­de (Isti­na i me­to­da): ve­li­ka her­me­ne­u­tič­ka sum­ma. Pol Ri­ker ob­ja­vlju­je Sim­bo­li­ku zla, tre­ći tom ci­klu­sa pod na­slo­vom Phi­lo­sop­hie de la vo­lonté (Fi­lo­zo­fi­ja vo­lje), a pr­vi u ko­jem je pri­sut­na her­me­ne­u­tič­ka me­to­da. U po­ go­vo­ru, na­slo­vlje­nom kao Sim­bol omo­gu­ća­va miš­lje­nje, in­ter­pre­ ta­ci­ji sim­bo­la do­de­lje­na je ulo­ga ob­no­ve fe­no­me­no­lo­gi­je. Ri­ker u Pa­ri­zu ob­ja­vlju­je obim­nu knji­gu De l’in­ter­préta­tion. Es­ sai sur Freud, od­lom­ci pre­da­va­nja u Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma ko­ja su odr­ža­na če­ti­ri go­di­ne ra­ni­je. Frojd je, po­red Ni­čea i Mark­sa, bio ubro­jan u „her­me­ne­u­ti­ku sum­nje“ ili u ta­ kvu in­ter­pre­ta­ci­ju ljud­skog Ja ko­ja iz­vor smi­sla vi­di iz­van nje­ga (u eko­no­mi­ji, u vo­lji za moć, u ne­sve­snom). Pol Se­lan po­se­ću­je Haj­de­ge­ra u Tot­na­u­ber­gu. Za­tim pi­še sti­ho­ ve Tod­tna­u­berg. Ri­ker pri­ku­plja svo­je ras­pra­ve iz še­zde­se­tih go­di­na u knji­gu pod na­slo­vom Le con­flict des in­ter­préta­ti­ons (Kon­flikt in­ter­pre­ta­ci­jâ). Mi­šel Fu­ko u Ar­he­o­lo­gi­ji zna­nja, ko­ja je kri­tič­na u od­no­su na her­me­ne­u­ti­ku, pi­še: „Ne tru­di­mo se ... da s tek­sta pre­đe­mo na mi­sao, s na­kla­pa­nja na ću­ta­nje, sa spo­ljaš­njo­sti na unu­traš­njost, sa unu­traš­nje ne­sre­đe­no­sti na či­stu kon­ce­ntra­ci­ju u jed­nom tre­ nut­ku, s po­vr­šin­skog mnoš­tva na du­bo­ko je­din­stvo. Osta­je­mo u di­men­zi­ji dis­kur­sa.“ Mi­šel Fu­ko u svom ina­u­gu­ra­ci­o­nom pre­da­va­nju pri­li­kom do­la­ska na če­lo ka­te­dre Col­lège de Fran­ce sma­tra ko­men­tar jed­nim od glav­ nih pra­vi­la kon­tro­le dis­kur­sa pro­iz­ve­de­nog u za­pad­noj kul­tu­ri. Umi­re Mar­tin Haj­de­ger. Ne­u­speo su­sret Ga­da­me­ra s De­ri­dom u Pa­ri­zu. Le Temps et récit (Vreme i priča): pr­vi tom Ri­ke­ro­ve tri­lo­gi­je o po­ve­za­no­sti vre­me­na, na­ra­ci­je i mi­me­si­sa. Tre­ći tom, o pri­po­ved­ nom vre­me­nu (u ro­ma­nu, iz­me­đu osta­log u Ča­rob­nom bre­gu i u Po­tra­zi za iz­gu­blje­nim vre­me­nom), u ko­jem autor go­vo­ri o ka­te­ go­ri­ji na­ra­tiv­nog iden­ti­te­ta, po­ja­vi­će se dve go­di­ne ka­sni­je. Ga­da­me­ro­va knji­ga o Se­la­nu: Wer bin Ich und wer bist Du? (Ko sam Ja i ko si Ti?). „U vre­vi sa­vre­me­nog ži­vo­ta ti­hi glas ono­ga što je je­dva ra­zu­mlji­vo neo­p­ho­dan je ka­ko bi se po­sta­vi­lo pi­ta­ nje str­plji­vog osluš­ki­va­nja.“41

41 H.-G. Ga­da­mer, Kim je­stem Ja i kim je­steś Ty?, op. cit., str. 163. VI. Hermeneutika

207

1990:

2002: 2005:

208

Ri­ke­ro­va knji­ga O sa­mom se­bi kao dru­gom (Soi-même com­me un autre): na­ra­tiv­na te­o­ri­ja iden­ti­te­ta pr­vi put iz­lo­že­na 1968. go­ di­ne na pre­da­va­nji­ma u Edin­bur­gu. Raz­li­ko­va­nje „biv­stvo­va­nja tim sa­mim“ (idem) i „biv­stvo­va­nja so­bom“ (ip­se). U 102. go­di­ni umi­re Hans-Ge­org Ga­da­mer. Umi­re Pol Ri­ker.

Književne teorije XX veka

Bi­bli­o­gra­fija Her­me­ne­utika42 N. Le­ś­ni­ew­ski, O her­me­ne­utyce radykal­nej, Po­znań 1998. M. P. Mar­kow­ski, Ni­etzsche. Fi­lo­zo­fia in­ter­pre­ta­cji, Kraków 1997. K. Mic­hal­ski, Lo­gi­ka i czas. Próba ana­lizy Hus­ser­low­ski­ej te­o­rii sen­su, War­sza­ wa 1988. K. Ro­sner, Her­me­ne­utyka ja­ko krytyka kul­tury. He­i­deg­ger, Ga­da­mer, Ri­co­e­ur, War­sza­wa 1991. Stu­dia z fi­lo­zo­fii ni­e­mi­ec­ki­ej, red. S. Czer­ni­ak, J. Ro­lew­ski, t. 1: Her­me­ne­ utyczna to­ż­sa­mo­ść fi­lo­zo­fii, To­ruń 1994. Wok­ół ro­zu­mi­e­nia. Stu­dia i szki­ce z her­me­ne­utyki, wybór, tł­um. G. So­wi­ń­ski, Kraków 1993.

Vil­helm Dil­taj De­la pre­ve­de­na na polj­ski W. Dilt­hey, Pi­sma estetyczne, oprac., wstęp. i ko­men­tarz Z. Ku­de­ro­wicz, tł­um. K. Kr­ze­mi­e­ni­o­wa, War­sza­wa 1982. W. Dilt­hey, „Pow­sta­nie her­me­ne­utyki. Uzu­pe­ł­ni­e­nia z rę­ko­pisów“, u: idem, Pi­ sma estetyczne, tł­um. K. Kr­ze­mi­e­ni­o­wa, War­sza­wa 1982. W. Dilt­hey, „Ro­zu­mi­e­nie i życie“, tł­um. G. So­wi­ń­ski, u: Wokół ro­zu­mi­e­nia. Stu­ dia i szki­ce z her­me­ne­utyki, wybór, tł­um. G. So­wi­ń­ski, Kraków 1993. Naj­va­žni­ja li­te­ra­tu­ra O. F. Bol­lnow, „Wil­helm Dilt­hey ja­ko twór­ca fi­lo­zo­fii her­me­ne­utycznej“, u: Stu­ dia z fi­lo­zo­fii ni­e­mi­ec­ki­ej, t. 1: Her­me­ne­utyczna to­ż­sa­mo­ść fi­lo­zo­fii, red. S. Czer­ni­ak, J. Ro­lew­ski, To­ruń 1994. 42 Bibliografija radova o hermeneutici je izuzetno obimna. Zbog toga smo se ograničili samo na najvažnija dela i radove, koji će čitaocu biti od pomoći u daljem istraživanju književnosti. VI. Hermeneutika

209

Z. Kra­sno­dęb­ski, Ro­zu­mi­e­nie i życie w fi­lo­zo­fii Wil­hel­ma Dilt­heya, u: idem, Ro­ zu­mi­e­nie lud­zki­e­go zac­ho­wa­nia. Ro­zwa­ż­a­nia o fi­lo­zo­ficznych pod­sta­wach na­uk hu­ma­nistycznych i spo­ł­eczych, War­sza­wa 1986. E. Pac­zkow­ska-Łagow­ska, Lo­gos życia. Fi­lo­zo­fia her­me­ne­utyczna w krę­gu Wil­ hel­ma Dilt­heya, Gda­ńsk 2000.

Mar­tin Haj­de­ger De­la u pre­vo­du na polj­ski „Dro­gi He­i­deg­ge­ra“, red. J. Mi­ze­ra, Prin­ci­pia 1998, t. 20. M. He­i­deg­ger, Bycie i czas, tł­um., pr­zedm., przyp. B. Ba­ran, War­sza­wa 1994. M. He­i­deg­ger, Co zwie się myśle­ni­em?, tł­um. J. Mi­ze­ra, War­sza­wa 2000. M. He­i­deg­ger, Dro­gi la­su, tł­um. J. Gierasimiuk et al., Warszawa, 1997, M. He­ idegger, Nietzsche, tł­um. A. Gniazdowski et al., oprac., wstęp C. Wod­zi­ń­ ski, t. 1: War­sza­wa 1998, t. 2.: War­sza­wa 1999. M. He­i­deg­ger, Ob­ja­ś­ni­e­nia do po­e­zji Hölderlina, tł­um. S. Li­si­ec­ka, War­sza­wa 2004. M. He­i­deg­ger, Odczyty i ro­zprawy, tł­um. J. Mi­ze­ra, Kraków 2002. M. He­i­deg­ger, Zna­ki dro­gi, tł­um. S. Blad­zi et al., War­sza­wa 1999. M. He­i­deg­ger, W drod­ze do języka, tł­um. J. Mi­ze­ra, Kraków 2000. M. He­i­deg­ger, Wyzwo­le­nie, tł­um. J. Mi­ze­ra, Kraków 1998. Naj­va­žni­ja li­te­ra­tu­ra B. Ba­ran, Sa­ga He­i­deg­ge­ra, Kraków 1988. He­i­deg­ger dzi­si­aj, red. P. Mar­cis­zuk, C. Wod­zi­ń­ski, War­sza­wa 1991. K. Mic­hal­ski, He­i­deg­ger i fi­lo­zo­fia współc­ze­sna, War­sza­wa 1978. C. Wod­zi­ń­ski, He­i­deg­ger i pro­blem zła, War­sza­wa 1994.

Hans-Ge­org Ga­da­mer Ra­do­vi u pre­vo­du na polj­ski je­zik H.-G. Ga­da­mer, Ak­tu­al­no­ść pi­ęk­na. Sztu­ka ja­ko gra, symbol i świ­ę­to, tł­um. K. Kr­ze­mi­e­ni­o­wa, War­sza­wa 1993. H.-G. Ga­da­mer, Czy po­e­ci umilk­na?, tł­um. M. Łuka­si­e­wicz, wybór, oprac. J. Mar­ga­ń­ski, Bydgoszcz 1998. H.-G. Ga­da­mer, Język i ro­zum­ni­e­nie, wybór, tł­um., po­sł. P. Deh­nel, B. Si­e­roc­ ka, War­sza­wa 2003. H.-G. Ga­da­mer, Po­e­ti­ca. Wybra­ne ese­je, tł­um. M. Łuka­si­e­wicz, War­sza­wa 2001. 210

Književne teorije XX veka

H.-G. Ga­da­mer, Praw­da i me­to­da. Zarys her­me­ne­utyki fi­lo­zo­fic­znej, tł­um. B. Ba­ran, War­sza­wa 2004 (prev. na srp­ski: Isti­na i me­to­da, Sa­ra­je­vo, 1978). H.-G. Ga­da­mer, Ro­zum, sł­o­wo, dzi­e­je. Szki­ce wybra­ne, wybór, oprac., wstęp K. Mic­hal­ski, tł­um. M. Łuka­si­e­wicz, K. Michalski, War­sza­wa 1979. Naj­va­žni­ja li­te­ra­tu­ra A. Bronk, Ro­zu­mi­e­nie, dzi­e­je, język. Fi­lo­zo­fic­zna her­me­ne­utyka H.-G. Ga­da­me­ ra, Lu­blin 1988. F. Chmi­e­low­ski, Sztu­ka, sens, her­me­ne­utyka. Fi­lo­zo­fia sztu­ki H.-G. Ga­da­me­ra, Kraków 1993. P. Dybel, Gra­ni­ce ro­zu­mi­e­nia i in­ter­pre­ta­cji. O her­me­ne­utyce Han­sa-Ge­or­ga Ga­da­me­ra, Kraków 2005.

Pol Ri­ker Ra­do­vi u polj­skom iz­da­nju P. Ri­co­e­ur, Dro­gi roz­po­zna­nia. Wykłady Instytu­tu Na­uk o Czł­o­wi­e­ku w Wi­ed­ niu, tł­um. J. Mar­ga­ń­ski, Kraków 2004. P. Ri­co­e­ur, Egzysten­cja i her­me­ne­utyka. Ro­zprawy o me­tod­zie, wybór, oprac., wpro­wad­ze­nie S. Cic­ho­wicz, tł­um. E. Bi­e­ń­kow­ska et al., War­sza­wa 1985. P. Ri­co­e­ur, Jezyk, tekst, in­ter­pre­ta­cja. Wybór pism, wybór, wstęp K. Ro­sner, tł­um. P. Graff, K. Ro­sner, War­sza­wa 1989. P. Ri­co­e­ur, O so­bie samym ja­ko innym, tł­um. B. Che­ł­stow­ski, oprac. M. Ko­wal­ ska, War­sza­wa 2003. P. Ri­co­e­ur, Re­flek­sja do­ko­na­na. Auto­bi­o­gra­fia in­te­lek­tu­al­na, tł­um. P. Bo­bow­ ska-Na­star­zew­ska, Kęty 2005. P. Ri­co­e­ur, Symbo­li­ka zła, tł­um. S. Cic­ho­wicz, M. Oc­hab, War­sza­wa 1986. Naj­va­žni­ja li­te­ra­tu­ra M. Dr­wi­ę­ga, Paul Ri­co­e­ur da­je do myśle­nia, Bydgoszcz 1998. M. Phi­li­bert, Paul Ri­co­e­ur, czyli wolność na mi­a­rę nad­zi­ei, tł­um. E. Bi­e­ń­kow­ ska et al., War­sza­wa 1976.

Mi­hal Pa­vel Mar­kov­ski

VI. Hermeneutika

211

VII. STRUK­TU­RA­LI­ZAM (I)

Je­zik je čvrst si­stem, pa i te­o­ri­ja tre­ba da bu­ de si­stem pod­jed­na­ko čvrst kao i je­zik. Fer­di­nand de So­sir1 Struk­tu­ra kao zna­čenj­sko je­din­stvo neš­to je vi­še od su­mar­ne ce­li­ne, od­no­sno ta­kva ce­li­na ko­ja na­sta­je pro­stim do­da­va­njem sa­stav­nih de­lo­va, a struk­tu­ral­na ce­li­na na­gla­ša­va sva­ki od de­lo­va i obr­nu­to – sva­ki od tih de­lo­va na­ gla­ša­va upra­vo tu, a ne ne­ku dru­gu ce­li­nu. Jan Mu­kar­žov­ski2 Ali u če­mu se is­po­lja­va po­e­tič­nost? – U to­ me da se reč ose­ća kao reč, a ne sa­mo kao re­pre­zent ime­no­va­nog pred­me­ta ili kao iz­liv emo­ci­je. Ro­man Ja­kob­son3







  

F. de Sosir, Kurs opšte lingvistike, Sremski Karlovci–Novi Sad, 1996, str. 13, prevod: Dušanka Točanac. J. Mu­ka­ř­ovský, „Struk­tu­ra­lizm w estetyce i w na­u­ce o li­te­ra­tur­ze“, u: Te­o­ria ba­ dań li­te­rac­kich za gra­ni­cą. An­to­lo­gia, t. 2: Od pr­ze­ł­o­mu antypozytywistyczne­go do ro­ku 1945, deo 3: Od for­ma­li­zmu do struk­tu­ra­li­zmu, Kraków, 1986, str. 229. R. Ja­kob­son, „Co to jest po­e­zja?“, u: W pos­zu­ki­wa­niu is­toty języka. Wybór pism, t. 1–2, War­sza­wa, 1989, t. 2, str. 138–139.

Epo­ha struk­tu­ra­li­zma Struk­tu­ra­li­zam je ne­sum­nji­vo bio naj­ek­span­ziv­ni­ji pra­vac u hu­ma­ ni­sti­ci XX ve­ka. Ako za nje­gov po­če­tak uslov­no pri­hva­ti­mo da­tum ob­ja­vlji­va­nja Opšte lin­gvi­sti­ke Fer­di­nan­da de So­si­ra (1857–1913) – od­no­sno 1916. go­di­nu, ako za nje­gov vr­hu­nac uzme­mo po­sle­rat­nu fa­zu in­spi­ri­sa­nu miš­lju Klod Le­vi-Stro­sa (rođ. 1908) i ako pri­hva­ ti­mo da je pra­vac zva­ni poststruk­tu­ra­li­zam svo­je­vr­sna „mu­ta­ci­ja“ struk­tu­ra­li­zma, on­da se mo­že­mo slo­ži­ti s tim da je struk­tu­ra­li­zam tra­jao sko­ro či­tav XX vek, šta­vi­še – da nje­go­ve po­sle­di­ce ose­ća­mo i da­nas. Struk­tu­ra­li­zam se u te­o­ri­ji knji­žev­no­sti raz­vio pre sve­ga pod uti­ca­jem dva sna­žna im­pul­sa ko­ji su do­pi­ra­li iz struk­tu­ral­ne lin­gvi­sti­ke i struk­tu­ral­ne an­tro­po­lo­gi­je. Ove in­spi­ra­ci­je od­re­di­le su ujed­no i di­na­mi­ku raz­vo­ja ovog prav­ca – u pr­voj fa­zi (do Dru­gog svet­skog ra­ta) mo­gao se za­pa­zi­ti sna­žni­ji uti­caj lin­gvi­stič­kih te­o­ri­ja, dok su u dru­goj (po­sle Dru­gog svet­skog ra­ta) u pr­vi plan iz­bi­le an­ tro­po­loš­ke in­spi­ra­ci­je. Eks­pan­zi­ja struk­tu­ra­li­zma is­po­lji­la se u broj­ nim raz­li­či­tim hu­ma­ni­stič­kim di­sci­pli­na­ma, a naj­va­žni­je po­ja­ve ob­u­hva­će­ne ter­mi­nom „struk­tu­ra­li­zam“ obič­no se si­ste­ma­ti­zu­ju na sle­de­ći na­čin:  

E. Kurz­we­il, The Age of Struc­tu­ra­lism: Lévi-Stra­uss to Fo­u­ca­ult, New York, 1980, čak od­re­đu­je XX vek kao „vek struk­tu­ra­li­zma“. Osim lin­gvi­sti­ke i na­u­ke o knji­žev­no­sti, sna­žan uti­caj struk­tu­ra­li­zma mo­že se za­pa­zi­ti, na pri­mer, i u: isto­ri­ji ide­ja (M. Fu­ko), psi­ho­a­na­li­zi (Ž. La­kan), so­ci­o­lo­gi­ji i et­no­lo­gi­ji (P. Bur­di­je, G. Di­me­zil), fi­lo­zo­fi­ji na­u­ke (M. Se­re), mark­si­zmu (L. Al­ti­se), te­o­ri­ji fil­ma (Č. Mec). Sa­da je pri­hva­će­no da se svi ovi uti­ca­ji zo­vu upra­vo „struk­tu­ra­li­zam“, ma­da, ako je reč o ce­li­ni, taj na­ziv za­slu­žu­je sa­mo struk­tu­ral­na an­tro­po­lo­gi­ja Le­vi-Stro­sa s ob­zi­rom na ni­vo fi­lo­ zof­skog si­ste­ma pri­da­va­nog nje­go­voj kon­cep­ci­ji. Tvor­ci struk­tu­ra­li­zma u lin­ gvi­sti­ci, ni pi­o­ni­ri pri­me­ne prin­ci­pa De So­si­ro­ve te­o­ri­je u na­u­ci o knji­žev­no­ sti ni­su bi­li sve­sni fi­lo­zof­skih prin­ci­pa ovog prav­ca i uopšte im ni­je bi­lo sta­lo do stva­ra­nja si­ste­ma, ne­go vi­še do pri­la­go­đa­va­nja prak­tič­nih i is­tra­ži­vač­kih sred­sta­va pro­ve­re­nih već na po­lju lin­gvi­sti­ke, ana­li­zi / opi­su knji­žev­no­sti.

VII. Strukturalizam (I)

215

XX vek – vek struk­tu­ra­li­zma

Uti­caj lin­gvi­sti­ke i an­tro­po­lo­gi­je

1. L i n­g v i­st i­ ka: Glav­ne ško­le: – Že­nev­ska ško­la (Fer­di­nand de So­sir, Šarl Ba­li); – Praš­ka ško­la (Ro­man Ja­kob­son, Ni­ko­laj Tru­bec­ki); – Ko­pen­haš­ka ško­la (Luj Hjelm­slev); – Ame­rič­ka ško­la (Franc Bo­as, Edvard Sa­pir, Be­nja­min i Vorf, Le­o­nard Blum­fild). 2. St r u k­tu­ r a l­ na an­t ro­p o­l o­g i­j a – e t­ no­l o­g i­j a: – te­o­ri­ja Klod Le­vi-Stro­sa. 3. Na­u­ k a o k nji­ ž e v­ no­st i: Glav­ne ško­le i ori­jen­ta­ci­je: – Praš­ka struk­tu­ra­li­stič­ka ško­la (Ro­man Ja­kob­son, Jan Mu­ kar­žov­ski, Fe­liks Vo­dič­ka, Bo­hu­slav Ha­vra­nek, Vi­lem Ma­ te­zi­us); – lin­gvi­stič­ka po­e­ti­ka (te­o­ri­ja „po­znog“ Ja­kob­so­na); – ge­ne­ra­tiv­na po­e­ti­ka (Fran­cu­ska na­ra­to­loš­ka ško­la); – po­e­ti­ka re­cep­ci­je (Polj­ska ško­la te­o­ri­je knji­žev­ne ko­mu­ni­ ka­ci­je), – struk­tu­ra­li­stič­ke po­e­ti­ke še­zde­se­tih do osam­de­se­tih go­di­ na (Cve­tan To­do­rov, Že­rar Že­net, Ro­lan Bart); – in­ter­tek­stu­al­ne po­e­ti­ke osam­de­se­tih go­di­na (Že­rar Že­net, Majkl Ri­fa­ter).

Pred­stav­ni­ci struk­tu­ra­li­stič­ke lin­gvi­sti­ke

Struk­tu­ra­li­stič­ke ško­le na­u­ke o knji­žev­no­sti

De So­si­ro­va te­o­ri­ja je­zi­ka

Te­o­ri­ja pe­snič­kog je­zi­ka

Struk­tu­ra­li­zam u na­u­ci o knji­žev­no­sti bio je ta­ko­đe ve­o­ma slo­ žen i unu­tar se­be iz­di­fe­ren­ci­ran pra­vac što je još je­dan raz­log da se, zbog uvod­ne si­stema­ti­za­ci­je mnoš­tva kon­cep­ci­ja ob­u­hva­će­nih tim na­zi­vom, do­dat­no is­tak­nu dva pro­blem­ska prav­ca: 1. L i n­g v i­st i č­ke p o­e­t i­ ke Naj­sna­žni­ju in­spi­ra­ci­ju za ovaj pra­vac pred­sta­vlja­la je struk­ tu­ral­na lin­gvi­sti­ka, a na­ro­či­to De So­si­ro­va te­o­ri­ja je­zi­ka i opšte lin­gvi­sti­ke, kao i fo­no­lo­gi­ja Ni­ko­la­ja Tru­bec­kog. Uslov­ni po­če­tak prav­ca, kao što je već re­če­no, naj­češ­će se ve­zu­je za da­tum ob­ja­vlji­va­nja De So­si­ro­ve Opšte lin­gvi­sti­ ke (1916). U ovom slu­ča­ju u pr­vi plan je iz­bi­la te­o­ri­ja pe­ snič­kog je­zi­ka, a naj­va­žni­ji za­da­tak po­sta­lo je de­fi­ni­sa­nje   

216

Raz­vi­ja­la se ne­za­vi­sno od evrop­skog struk­tu­ra­li­zma. U sva­koj gru­pi na­bro­ja­la sam sa­mo naj­va­žni­je po­ja­ve. U slu­ča­ju lin­gvi­sti­ke i an­tro­po­lo­gi­je na­bro­ja­ne su ško­le i te­o­ri­je ko­je su od­i­gra­le suš­tin­sku ulo­gu za te­o­ri­ju knji­žev­no­sti. S ob­zi­rom na raz­li­či­ta in­te­re­so­va­nja is­tra­ži­va­ča oku­plje­nih oko pr­vog ili dru­ gog prav­ca, mo­že se čak go­vo­ri­ti i o „dva“ struk­tu­ra­li­zma u na­u­ci o knji­žev­no­ sti ili – pre­ma de­fi­ni­ci­ji R. Šoul­sa – o „ni­skom“ i „vi­so­kom“ struk­tu­ra­li­zmu. Književne teorije XX veka

spe­ci­fič­nih oso­bi­na tog je­zi­ka u od­no­su na je­zik uopšte. Ovog su se po­du­hva­ti­li is­tra­ži­va­či iz kru­ga Praš­ke struk­tu­ ra­li­stič­ke ško­le od 1926. do 1948. go­di­ne i na­sta­vi­li ih, ta­ ko­đe, i po­sle ra­ta na te­re­nu ta­ko­zva­ne lin­gvi­stič­ke po­e­ti­ke „po­znog“ Ja­kob­so­na še­zde­se­tih go­di­na. 2. Gr a­ma­t i­ ke k nji­ž e v­ no­st i In­spi­ra­ci­je kon­cep­ci­ja­ma De So­si­ra i Tru­bec­kog od­i­gra­le su u ovom slučaju po­sred­nu ulo­gu, a naj­bit­ni­jima su se po­ka­ za­li uti­ca­ji an­tro­po­loš­ke mi­sli K. Le­vi-Stro­sa. Kao uslov­ni po­če­tak ovog prav­ca naj­češ­će se pri­hva­ta da­tum ob­ja­vlji­va­ nja ču­ve­ne Struk­tu­ral­ne an­tro­po­lo­gi­je Le­vi-Stro­sa, od­no­sno 1958. go­di­na. Po­se­ban zna­čaj do­bi­la je ov­de ide­ja opšte gra­ ma­ti­ke knji­žev­no­sti ko­ju su na­ro­či­to pri­hva­ti­li struč­nja­ci za knji­žev­nost iz kru­ga Fran­cu­ske na­ra­to­loš­ke ško­le (zva­nič­no je po­če­la da de­lu­je 1966. go­di­ne). Po­ku­ša­ji kon­stru­i­sa­nja ta­kve gra­ma­ti­ke po­če­li su od struk­tu­ral­nih ana­li­za pri­če i na­sta­vlje­ni su (kod ne­kih pred­stav­ni­ka ško­le) ma­nje-vi­še do osam­de­se­tih go­di­na. Bi­tan uti­caj na ovaj pra­vac bila je in­spi­ri­sa­nost mor­fo­loš­kim ana­li­za­ma ma­gič­ne baj­ke, ko­je je dva­de­se­tih go­di­na XX ve­ka iz­vr­šio ru­ski fol­klo­ri­sta Vla­di­ mir Prop, ali i ide­ja tran­sfor­ma­tiv­no-ge­ne­ra­tiv­ne gra­ma­ti­ke ame­rič­kog lin­gvi­ste No­a­ma Čom­skog.10

 Iako ne­ki is­tra­ži­va­či po­me­ra­ju ovu gra­ni­cu una­zad, sve do 1945. go­di­ne, kad je bio ob­ja­vljen pro­gram­ski tekst Le­vi-Stro­sa „L’Analyse struc­tu­ra­le en lin­ gu­i­sti­que et en anthro­po­lo­gie“, Word: Jo­ur­nal of the Lin­gu­i­stic Cir­cle of New York, 1945, t. 1, br. 2. Ovaj tekst je za­tim bio po­no­vo ob­ja­vljen u Struk­tu­ral­ noj an­tro­po­lo­gi­ji. Vi­še o to­me: Struk­tu­ra­li­zam (II). Ta­ko­đe po­sto­ji gle­diš­te po ko­jem se kao ofi­ci­je­lan po­če­tak po­sle­rat­nog struk­tu­ra­li­zma uzi­ma 1949. go­di­na, što zna­či da­tum ob­ja­vlji­va­nja Le­vi-Stro­so­ve knji­ge Les Struc­tu­res élémen­ta­i­res de la pa­renté (Osnov­ne struk­tu­re srod­no­sti), ob­ja­vlje­ne u Pa­ri­zu 1949. go­di­ne, u ko­joj on pr­vi put upo­tre­blja­va me­to­du struk­tu­ral­ne ana­li­ze za opis po­ro­dič­nih od­no­sa u pri­mi­tiv­nim ple­me­ni­ma. Iz per­spek­ti­ve na­u­ke o knji­žev­no­sti ipak se či­ni naj­bo­ljim pri­hva­ta­nje da­tu­ma ob­ja­vlji­va­nja Struk­ tu­ral­ne an­tro­po­lo­gi­je, jer je ona u naj­ve­ćoj me­ri uti­ca­la na neo­bi­čan raz­voj struk­tu­ra­li­zma u hu­ma­ni­stič­kim na­u­ka­ma. 10 S ob­zi­rom na obim­nost pro­ble­ma­ti­ke, dru­gi pra­vac je ob­ra­đen u po­seb­nom po­gla­vlju. Po­gle­da­ti: Struk­tu­ra­li­zam (II). Ova­kva po­de­la se oprav­da­va i u slu­ča­ju dru­gog prav­ca iz­ra­zi­ti­jim uti­ca­jem struk­tu­ra­li­stič­ke se­mi­o­ti­ke, i za­to sam se­bi do­zvo­li­la da ove dve li­ni­je struk­tu­ra­li­zma po­de­lim op­šir­nom ob­ra­ dom se­mi­o­ti­ke i se­mi­o­lo­gi­je. VII. Strukturalizam (I)

217

Opšta gra­ma­ti­ka knji­žev­no­sti

De So­sir i ra­ni struk­tu­ra­li­zam

De So­si­ro­va že­nev­ska pre­da­va­nja

Ob­ja­vlji­va­nje Opšte lin­gvi­sti­ke

Za­da­ci lin­gvi­sti­ke

Opšti ka­rak­ter knji­žev­no­te­o­rij­ske mi­sli u zna­ku struk­tu­ra­li­zma u po­čet­ku je, pre sve­ga, odre­đi­va­la kon­cep­ci­ja švaj­car­skog lin­gvi­ste Fer­di­nan­da de So­si­ra. Iako su glav­ni pred­met De So­si­ro­vih is­tra­ži­ vač­kih in­te­re­so­va­nja bi­li san­skrit i in­do­e­vrop­ska lin­gvi­sti­ka, u isto­ ri­ju su ipak uš­la pre­da­va­nja o opštoj lin­gvi­sti­ci ko­ja je od 1906. do 1911. go­di­ne odr­žao na od­se­ku za hu­ma­ni­sti­ku Že­nev­skog uni­ver­zi­ te­ta.11 Ova pre­da­va­nja ob­ja­vi­li su na­kon De So­si­ro­ve smr­ti nje­go­vi sa­rad­ni­ci – Šarl Ba­li i Al­bert Se­če­hej – u ob­li­ku Co­urs de lin­gu­i­sti­ que généra­le (Opšta lin­gvi­sti­ka), pri­pre­mlje­ne na osno­vi be­le­ža­ka slu­ša­la­ca; De So­sir ni­je iza se­be osta­vio si­ste­ma­ti­čan za­pis pre­da­va­ nja, pa čak ni nji­hov plan. Pr­vo iz­da­nje Opšte lin­gvi­sti­ke po­ja­vi­lo se 1916. go­di­ne,12 a za na­u­ku o knji­žev­no­sti kao naj­bit­ni­je su se po­ka­ za­le opšte De So­si­ro­ve te­ze ko­je su se od­no­si­le na sa­mu lin­gvi­sti­ku i na je­zik kao njen pred­met. De So­sir ni­je bez raz­lo­ga za­po­či­njao svo­ja raz­ma­tra­nja is­ti­ca­ njem naj­va­žni­jih za­da­ta­ka lin­gvi­sti­ke – kao opšte i auto­nom­ne na­ uč­ne di­sci­pli­ne (što zna­či – odvo­je­ne od dru­gih gra­na na­u­ke). Kao jed­no od osnov­nih po­du­hva­ta ta­ko shva­će­ne na­u­ke tre­ba­lo je pri­ hva­ti­ti da ona: „Is­tra­žu­je ko­je su sna­ge na de­lu, stal­no i uni­ver­zal­no, u svim je­zi­ci­ma i da iz­lu­či opšte za­ko­ne na ko­je se mo­gu sve­ sti sve po­seb­ne po­ja­ve isto­ri­je.“13

Pred­met is­tra­ži­va­nja struk­tu­ra­li­zma

Us­peš­nost ova­kve za­mi­sli tre­ba­lo je pre sve­ga da ga­ran­tu­je ve­ o­ma pre­ci­zno odre­đen pred­met is­tra­ži­va­nja. Ovaj pred­met ni­je mo­ gao po­sta­ti „go­vor“ – iz­di­fe­ren­ci­ran, iz­nu­tra kom­pli­ko­van, „raz­dvo­ jen“ – isto­vre­me­no in­di­vi­du­a­lan i druš­tve­ni, isto­rij­ski kon­stan­tan i pro­men­ljiv, ko­ji zah­te­va po­zi­va­nje na brojne raz­li­či­te obla­sti. Da­kle, po­stao je uni­ver­za­lan i ap­strak­tan „si­stem“ je­zi­ka. Svo­ju ne­na­klo­nje­ nost pre­ma go­vo­ru De So­sir je sa­opštio već na sa­mom po­čet­ku: „I za­i­sta, usled svih tih dvoj­no­sti, je­di­no je­zik iz­gle­da po­do­ ban za jed­nu sa­mo­stal­nu de­fi­ni­ci­ju i je­di­no on da­je jed­nu tač­ku oslon­ca ko­ja za­do­vo­lja­va duh.“14 11 Tre­ba zna­ti da su ve­lik uti­caj na De So­si­ro­ve sta­vo­ve iz­vr­ši­li i polj­ski lin­gvi­sti Žan Bo­duen de Kur­te­ne (1845–1929) i Mi­ko­laj Kru­šev­ski (1851–1887). 12 F. de Sosir, Kurs opšte lingvistike, ibid. 13 F. de So­sir, Opšta lin­gvi­sti­ka, op. cit., str. 15. 14 Ibid., str. 18.

218

Književne teorije XX veka

■ STRUK­TU­RA/SI­STEM – naj­jed­ no­stav­ni­je shva­će­na struk­tu­ra je: sklop, gra­đa, unu­traš­nja or­ga­ni­za­ ci­ja, kon­struk­ci­ja. Ter­min pro­iz­la­ zi iz te­o­ri­je or­ga­ni­za­ma XIX ve­ka. Na pre­la­zu iz XIX u XX vek, kao i na po­čet­ku XX ve­ka, on se po­ja­vio, iz­me­đu osta­log, i kod ne­mač­kog fi­ lo­zo­fa Vil­hel­ma Dil­ta­ja („psi­hič­ka struk­tu­ra“), u psi­ho­a­na­li­zi Sig­mun­ da Froj­da („struk­tu­ra ne­sve­snog“), a neš­to ka­sni­je i u fe­no­me­no­lo­gi­ji knji­žev­no­sti Ro­ma­na In­gar­de­na („struk­tu­ra knji­žev­nog de­la“). Me­ đu­tim, tu je struk­tu­ra zna­či­la sa­mo sklop, to­po­gra­fi­ju, ras­po­red ni­voa ili obla­sti – da­kle, još uvek ni­je ima­la ta­ko pre­ci­zno i kon­kret­no zna­če­nje ko­je su ovom ter­mi­nu da­li praš­ki i fran­cu­ski struk­tu­ra­li­sti. Tre­ ba, ta­ko­đe, ima­ti u vi­du da „otac“ struk­tu­ra­li­zma – Fer­di­nand de So­sir – uopšte ni­je ko­ri­stio po­jam „struk­ tu­re“ (Žorž Mu­nen ga je čak na­zvao le struc­tu­ra­li­ste sans le sa­vo­ir – „ne­ sve­sni struk­tu­ra­li­sta“). Me­đu­tim, De So­si­ro­vo shva­ta­nje je­zi­ka kao si­ste­ma pot­pu­no se po­kla­pa­lo sa onim što će se pod­ra­zu­me­va­ti pod poj­mom struk­tu­re, u for­mi u ko­joj će se on po­ja­vi­ti u okvi­ru struk­tu­ra­ li­zma, i za­to je, na kra­ju, upra­vo taj ter­min pri­hva­ćen kao naziv za čitav pravac. Ka­te­go­ri­ja „struk­tu­re“ usta­li­ la se tek po­sle 1929. go­di­ne (I me­đu­ na­rod­ni kon­gres lin­gvi­sta u Pra­gu) u iz­ra­zu „struk­tu­ra da­tog si­ste­ma“ – te, da­kle, kao de­fi­ni­ci­ja ko­ja se od­no­si na unu­traš­nju or­ga­ni­za­ci­ju si­ste­ma je­zi­ka. Ta­da se pod struk­tu­ rom po­čeo pod­ra­zu­me­va­ti odre­đen si­stem ele­me­na­ta po­ve­za­nih ve­o­ma čvr­stim unu­traš­njim za­vi­sno­sti­ma. Naj­bo­lje tu­ma­če­nje ter­mi­na je ipak pred­lo­žio švaj­car­ski fi­lo­zof i psi­ho­ log-struk­tu­ra­li­sta Žan Pi­ja­že 1968. go­di­ne. Pi­ja­že­o­vu kon­cep­ci­ju su od­li­ ko­va­le sle­de­će oso­bi­ne struk­tu­re: → VII. Strukturalizam (I)

Pr­ve re­če­ni­ce Opšte lin­gvi­sti­ke ve­o­ma su otvo­re­no po­ka­za­le na­me­ re is­tra­ži­va­ča – pre sve­ga mu je bi­ lo sta­lo do čiš­će­nja po­lja is­pi­ti­va­nja od pro­men­lji­vo­sti i vi­še­znač­no­sti, a za­hva­lju­ju­ći to­me – do mo­guć­no­ sti da se upra­vo stva­ra­na di­sci­pli­na oslo­ni na sna­žne i čvr­ste te­me­lje. I zbog to­ga je pred­met opšte lin­gvi­ sti­ke po­stao upra­vo s i­stem j e­ zi­ k a (lan­g ue), a ne go­vor (lan­ga­ g e) ili p o­j e­ d i­na č­na ž i­va re č (pa­ro­le ). Osim to­ga, auto­nom­ no­sti lin­gvi­sti­ke kao ne­za­vi­sne di­sci­pli­ne, pre­ma De So­si­ro­vom miš­lje­nju, od­go­va­ra­la je auto­nom­ nost je­zi­ka (nje­go­va ne­za­vi­snost od spo­ljaš­nje stvar­no­sti). Je­zik je de­fi­ni­san kao za­jed­nič­ki i ce­lo­vit si­stem uza­jam­nih po­ve­za­no­sti i od­no­sa svih po­je­di­nač­nih ele­me­ na­ta. De So­sir je pri tom iz­dvo­jio i naj­ma­nje (ele­men­tar­ne) ne­de­lji­ve je­zič­ke je­di­ni­ce ko­je su na zvuč­ nom ni­vou (fo­ne­me ).15 Fo­ne­me su u opštoj struk­tu­ri je­zi­ka ula­zi­le u me­đu­sob­ne za­vi­sno­sti – zvuč­ne raz­li­ke (bi­nar­ne opo­zi­ci­je). Ova te­ za je ima­la ve­li­ki zna­čaj – za­pra­vo je ozna­ča­va­la da je sva­ki ele­me­nat je­zi­ka po­sto­jao sa­mo za­hva­lju­ju­ ći zvuč­nim raz­li­ka­ma, a kao da­lju 15 Ter­min „fo­ne­ma“ pre­u­zeo je od fran­ cu­skog fo­ne­ti­ča­ra A. Di­friš-De­žan­ta (ko­ji ga je uveo 1873. go­di­ne) i u tom slu­ča­ju zna­či „glas“. De So­sir je ne­znat­ no mo­di­fi­ko­vao ovaj kon­cept da bi ga pri­la­go­dio po­tre­ba­ma svo­je te­o­ri­je je­zi­ka. Ide­ja fo­ne­me kao ele­men­tar­ne zvuč­ne je­di­ni­ce je­zi­ka od­i­gra­la je ka­ sni­je va­žnu ulo­gu u kon­cep­ci­ji fran­ cu­skog struk­tu­ra­li­ste K. Le­vi-Stro­sa. Po­gle­da­ti: Struk­tu­ra­li­zam (II).

219

No­va di­sci­pli­na

Auto­no­mnost je­zi­ka

Bi­nar­ne opo­zi­ci­je

Ar­bi­trar­nost je­zič­kog zna­ka

Ima­nent­no is­tra­ži­va­nje je­zi­ka

po­sle­di­cu – za­hva­lju­ju­ći poj­mov­ → – ce­lo­vi­tost – struk­tu­ra ni­je zbir nim raz­li­ka­ma – ni­je imao sa­mo­ de­lo­va, već ce­li­na sa od­re­đe­nom, stal­nu vred­nost. Nje­go­vu suš­ti­nu, ve­o­ma po­ve­za­nom (si­stem­skom) kao i nje­go­ve oso­bi­ne i funk­ci­je, unu­traš­njom or­ga­ni­za­ci­jom – sva­ki odre­đi­va­la je je­di­no po­zi­ci­ja ko­ju ele­me­nat funk­ci­o­ni­še u čvr­stoj za­vi­ sno­sti od dru­gih ele­me­na­ta, po­sto­ji je za­u­zi­mao u či­ta­vom si­ste­mu. pri­o­ri­tet ce­li­ne nad de­lo­vi­ma; Slič­no to­me – zna­če­nje re­či u je­zi­ – pre­o­bra­ža­ji – struk­tu­ra je di­ ku pro­iz­la­zi­lo je sa­mo iz po­zi­ci­o­ne na­mič­na, spo­sob­na za unu­traš­nje vred­no­sti zna­ka (te, opet, da­kle trans­for­ma­ci­o­ne pro­ce­se (na pri­ je­zik je spo­so­ban da pre­o­bra­ – iz me­sta ko­je je imao u si­ste­mu), mer, ža­va osnov­ne ti­po­ve re­če­ni­ca u na pri­mer, iz nje­go­vog od­no­sa pre­ bes­ko­na­čan broj no­vih is­ka­za za­dr­ ma pred­me­tu ko­ji za­me­nju­je (na ža­va­ju­ći taj pro­ces u okvi­ru sop­stve­ pri­mer, re­či „bat“ i „pat“ me­đu­sob­ ne si­stem­ske or­ga­ni­za­ci­je); no su se raz­li­ko­va­le s ob­zi­rom na – s a­mo­u­sme­ra­va­nje i za­tvo­ re­nost – struk­tu­ra se ne po­zi­va ni zvuč­nu raz­li­ku, a ne s ob­zi­rom na na šta dru­go osim na se­be, da bi to što upu­ću­ju na od­re­đe­ne vr­ste oprav­da­la sop­stve­ne tran­sfor­ma­tiv­ pred­me­ta ili po­ja­va). Ve­za zna­ka i ne pro­ce­du­re (na pri­mer, za vre­me zna­če­nja ima­la je, da­kle, ar­ bi­t r a ­ is­tra­ži­va­nja je­zi­ka, ne­ma po­tre­be da r an ka­rak­ter, a ne­za­vi­snost zna­ka se po­zi­va na va­nje­zič­ku stvar­nost, već na unu­traš­nji si­stem od­no­sa i od stvar­no­sti do­dat­no je oja­ča­va­la poj­mo­va); te­zu ko­ja se od­no­si­la na nje­go­vu – f unk­ci­o­na­li­zam – sva­ki ele­ unu­traš­nju kon­struk­ci­ju – u De ment ima od­re­đe­nu funk­ci­ju u So­si­ro­vom si­ste­mu j e­ z i č­k i z na k struk­tu­ri i s ob­zi­rom na tu funk­ci­ju is­tra­žu­je ili opi­su­je; je bio de­fi­ni­san kao po­ve­za­nost –on se pra­vil­no­sti i ho­mo­lo­gi­j e aku­stič­ke sli­ke (sig­ni­fi­ant = ozna­či­ – na osno­vi struk­tu­râ ni­žeg re­da mo­ telj) i poj­ma (sig­ni­fié = ozna­če­no). že­mo od­re­di­ti za­ko­ne ko­ji vla­da­ju De So­si­ra ni­je, da­kle, in­te­re­so­vao struk­tu­ra­ma vi­šeg re­da (ta­ko­zva­ne stvar­ni pred­met ko­ji je pred­sta­v- ho­mo­loš­ke hi­po­te­ze). Ta­ko se, da­kle, u struk­tu­ral­nim ka­te­go­ri­ja­ma mo­že ljao znak,16 već sa­mo si­stem­ski („či­ go­vo­ri­ti ka­ko o je­zi­ku (si­ste­mu) ta­ sti“) od­no­si zvu­ko­va i poj­mo­va. ko, na pri­mer, i o knji­žev­noj tra­di­ci­ji, Za­hva­lju­ju­ći ova­kvim pret­po­stav­ od­no­sno o po­je­di­nač­nom de­lu.* ka­ma mo­gao je i ma­ne nt­ no (to * Ž. Pijaže, Strukturalizam, Beograd, 1978, prevod: Nada Popović-Perišić. zna­či, bez po­zi­va­nja na bi­lo šta iz­van nje­ga) is­tra­ži­va­ti si­stem je­zi­ ka. Sa­mim tim se re­a­li­zo­va­la pret­po­stav­ka ko­ju je is­tra­ži­vač ta­ko­đe ve­o­ma ja­sno for­mu­li­sao već u uvo­du: „Je­zik je ce­li­na sam po se­bi i prin­cip kla­si­fi­ka­ci­je.“ De So­si­ra je, ta­ko­đe, znat­no vi­še in­te­re­so­va­la unu­traš­nja or­ga­ ni­za­ci­ja je­zič­kog si­ste­ma i opšteg prin­ci­pa ko­ji je­zi­kom vla­da ne­go, na pri­mer, nje­go­va evo­lu­ci­ja – je­zik je tre­ba­lo da se shva­ti pre sve­ga 16 Po­gle­da­ti, ta­ko­đe, po­gla­vlje po­sve­će­no se­mi­o­ti­ci i se­mi­o­lo­gi­ji.

220

Književne teorije XX veka

sa sin­hro­nij­ske, a ne di­ja­hro­nij­ske (isto­rij­ske) tač­ke gle­diš­ta. Za­hva­ lju­ju­ći ova­kvim pret­po­stav­ka­ma je­zič­ki ozna­či­telj (sig­ni­fi­ant) – što zna­či, za­hva­lju­ju­ći oslo­ba­đa­ = = znak o­zn­ačeno (­si­gnifié) nju je­zi­ka od ve­za sa stvar­noš­ću i dr­vo aku­stič­ka sli­ka isto­ri­jom, a i od druš­tve­nih i psi­ho­ = = ­ pojam ­„drvo“ loš­kih za­ple­ta, kao i od pro­iz­volj­no­ sti go­vo­ra – on je, ta­ko­đe, mo­gao U nje­go­voj kon­cep­ci­ji naj­bit­ni­je je bi­lo to što su zvuč­nim ni­zo­vi­ma stvo­ri­ti mak­si­mal­no „či­stu“ na­u­ku („aku­stič­kim sli­ka­ma“) od­go­va­ra­ o je­zi­ku u či­ji cen­tar se sme­stio li opšti poj­mo­vi a ne stvar­ni pred­ ap­strak­tan si­stem. Je­zik se, pre­ma me­ti, kao i to što je ve­za iz­me­đu De So­si­ro­vom shva­ta­nju, od­li­ko­ zvu­ko­va i poj­mo­va ima­la ar­bi­tra­ vao za­pra­vo unu­traš­njom di­na­mi­ ran ka­rak­ter – od­no­sno ni­je po­sto­ ja­la ni­jed­na pri­rod­na ve­za ko­ja je kom, ali ona je ima­la sa­mo ima­nen­ po­ve­zi­va­la gla­so­ve d-r-v-o s poj­ tan ka­rak­ter.17 Ovu ide­ju je do­bro mom „dr­vo“, već sa­mo odre­đen ilu­stro­vao pri­mer ko­ji je dao sam do­go­vor (kon­ven­ci­ja). Za­hva­lju­ju­ tvo­rac opšte lin­gvi­sti­ke – bi­lo je to ći ta­kvoj de­fi­ni­ci­ji zna­ka, De So­sir po­re­đe­nje „je­zič­ke igre“ s par­ti­jom je mo­gao da sa­ču­va poj­mov­nu „či­ ša­ha. Isto kao što u par­ti­ji ša­ha – sto­tu“ je­zič­kog si­ste­ma. ob­jaš­nja­vao je De So­sir – vred­nost fi­gu­ra za­vi­si od nji­ho­vog po­lo­ža­ja na ša­hov­skoj ta­bli, ta­ko i u je­zi­ku sva­ki ele­me­nat do­bi­ja od­re­đe­nu vred­nost za­hva­lju­ju­ći od­no­su pre­ ma svim dru­gim ele­men­ti­ma. Si­tu­a­ci­je unu­tar ša­hov­skog si­ste­ma se za­i­sta me­nja­ju (on je „tre­nu­tan“), ali po­sto­je i ne­pro­men­lji­va pra­vi­la ko­ja su na sna­zi po­sle sva­kog po­te­za. Slič­no je i u je­zi­ku u ko­jem po­ sto­je ta­kva, jed­nom za­u­vek pri­hva­će­na pra­vi­la – to su „stal­na na­če­la se­mi­o­lo­gi­je“. Na­po­kon – pre­laz u ša­hu s jed­nog sta­nja rav­no­te­že u dru­go (na pri­mer, pro­me­na me­sta jed­ne fi­gu­re) ili – u lin­gvi­stič­koj ter­mi­no­lo­gi­ji – s jed­ne sin­hro­ni­je na dru­gu, ne re­me­ti unu­traš­nju rav­no­te­žu či­ta­vog si­ste­ma iako sa­svim si­gur­no na nje­ga de­lu­je. Ove pro­me­ne, da­kle, ima­ju ima­nen­tan ka­rak­ter.18 Na­čin is­tra­ži­va­nja ko­ji je pred­lo­žio De So­sir ukla­njao je iz vid­ nog po­lja uzroč­no-po­sle­dič­ne ve­ze (ge­ne­zu) po­ja­va, smeš­ta­ju­ći u cen­tar pa­žnje sklo­po­ve unu­traš­njih od­no­sa ele­me­na­ta si­ste­ma, kao i nji­ho­ve funk­ci­o­nal­ne za­vi­sno­sti. Na­sta­vlja­ju­ći sa svo­jim pri­me­rom par­ti­je ša­ha, tvo­rac opšte lin­gvi­sti­ke uvi­đa da nje­go­vo po­re­đe­nje u jed­noj tač­ki ob­ma­nju­je – jer ša­hi­sta uglav­nom na­me­ra­va da iz­ve­de odre­đen po­tez ša­hov­skom fi­gu­rom, dok je­zik „niš­ta una­pred ne ■ JE­ZIČ­KI ZNAK – pre­ma De So­ si­ru:

17 Ova te­za će bi­ti od suš­tin­skog zna­ča­ja za praš­ke struk­tu­ra­li­ste, na­ro­či­to za Mu­kar­žov­skog. 18 F. de So­sir, Opšta lin­gvi­sti­ka, op. cit., str. 107–108. VII. Strukturalizam (I)

221

Sin­hro­ni­ja / di­ja­hro­ni­ja

Je­zič­ka igra

Kri­ti­ka ge­ne­tič­kih is­tra­ži­va­nja

Si­stem bez su­bjek­ta

Poj­mov­ni du­a­li­zam

Pret­po­stav­ke struk­tu­ra­li­stič­ke na­u­ke o knji­žev­no­sti

Struk­tu­ral­ne po­e­ti­ke

smiš­lja“; nje­go­ve fi­gu­re se slu­čaj­no me­nja­ju. I, na kra­ju, iz pod­ruč­ ja in­te­re­so­va­nja na­u­ke o je­zi­ku bio je eli­mi­ni­san i nje­gov ko­ri­snik – ljud­sko ko­riš­će­nje je­zi­ka je ipak pro­is­ti­ca­lo sa­mo iz „pa­siv­nog pri­ma­nja“ opštih i uni­ver­zal­nih mo­guć­no­sti go­vo­ra sa­dr­ža­nih u si­ ste­mu. De So­si­ro­va te­o­ri­ja je­zi­ka ima­la je opšti, ap­strak­tan i uni­ver­ za­lan ka­rak­ter. Nje­gov na­čin miš­lje­nja od­li­ko­vao se i poj­mov­nim du­a­li­zmom – osnov­ni tip or­ga­ni­za­ci­je na po­je­di­nač­nim ni­vo­i­ma stva­ra­le su raz­li­či­te opo­zi­ci­je (bi­nar­na opo­zi­ci­ja, opo­zi­ci­ja iz­me­đu si­ste­ma je­zi­ka i go­vo­ra, iz­me­đu ozna­či­te­lja i ozna­če­nog u struk­tu­ ri sa­mog si­ste­ma je­zi­ka, opo­zi­ci­ja iz­me­đu sin­hro­ni­je i di­ja­hro­ni­je itd.). Kon­cep­ci­ja te vr­ste na kra­ju je stvo­ri­la čvr­stu osno­vu za sa­mu na­u­ku – za pra­vu na­uč­nu lin­gvi­sti­ku ko­ja je za­hva­lju­ju­ći to­me mo­ gla da po­sta­ne u istom smi­slu opšta i uni­ver­zal­na – i u toj sfe­ri ve­o­ ma sna­žno uti­ca­la i na re­flek­si­ju o knji­žev­no­sti. Slič­ne pret­po­stav­ke će, da­kle, bi­ti ide­je vo­di­lje po­je­di­nim po­ko­ le­nji­ma i gru­pa­ma te­o­re­ti­ča­ra knji­žev­no­sti ko­ji su De So­si­ro­ve te­ze pri­me­nji­va­li na na­u­ku o knji­žev­no­sti. I kao u slu­ča­ju auto­ra Opšte lin­gvi­sti­ke, ov­de u pr­vi plan iz­bi­ja na­me­ra stva­ra­nja auto­nom­ne na­u­ ke o knji­žev­no­sti za­sno­va­ne na čvr­stim na­uč­nim te­me­lji­ma. I ov­de će se u cen­tru pa­žnje na­ći je­zik a ne go­vor – si­stem knji­žev­nog je­zi­ka a ne po­je­di­nač­ni knji­žev­ni is­ka­zi. De So­si­rov pro­gram te­o­ri­je je­zi­ka i opšte lin­gvi­sti­ke će, da­kle, stvo­ri­ti neš­to po­put is­tra­ži­vač­kog po­gle­ da na svet ko­ji će za du­gi niz go­di­na od­re­di­ti opšti ka­rak­ter is­tra­ži­va­ nja te­o­re­ti­ča­ra knji­žev­no­sti. Na osno­vi na­u­ke o knji­žev­no­sti, struk­tu­ ra­li­zam će pro­iz­ve­sti či­ta­vu se­ri­ju struk­tu­ral­nih po­e­ti­ka – po­čev od pred­rat­nih do­stig­nu­ća Praš­ke ško­le do raz­li­či­tih po­e­ti­ka še­zde­se­tih, se­dam­de­se­tih i osam­de­se­tih go­di­na (lin­gvi­stič­ke, ge­ne­ra­tiv­ne, re­ cep­tiv­ne i in­ter­tek­stu­al­ne po­e­ti­ke). De So­si­ro­va gle­diš­ta na na­u­ku o knji­žev­no­sti pr­vi će pri­me­ni­ti pred­stav­ni­ci Praš­ke struk­tu­ra­li­stič­ke ško­le. Oni, me­đu­tim, ne­će sa­mo do­sled­no na­sta­vlja­ti De So­si­ro­vo de­ lo, ne­go će, ta­ko­đe, mo­di­fi­ko­va­ti nje­go­vu kon­cep­ci­ju da bi je uči­ni­li još po­god­ni­jom za iz­ra­ža­va­nje ono­ga što je spe­ci­fič­no za knji­žev­nost i za stva­ra­nje pre­ci­znog pro­gra­ma nje­nog is­tra­ži­va­nja.

Praš­ka struk­tu­ra­li­stič­ka ško­la Praš­ki struk­tu­ra­li­zam

Ru­ski lin­gvi­sta i te­o­re­ti­čar knji­žev­no­sti Ro­man Ja­kob­son (1896– 1982) na­pu­stio je 1920. Mo­skvu i kre­nuo u Prag u kojem je po­stao je­dan od glav­nih ini­ci­ja­to­ra stva­ra­nja Praš­kog lin­gvi­stič­kog kru­ga. Ovaj krug je de­lo­vao od 1926. do 1948. go­di­ne, a nje­go­vi gla­vni 222

Književne teorije XX veka

pred­stav­ni­ci, osim Ja­kob­so­na, bili su i: Jan Mu­kar­žov­ski (1891– 1975), Fe­liks Vo­dič­ka, Vi­lem Ma­te­zi­jus, Bo­hu­slav Ha­vra­nek i Ni­ko­laj S. Tru­bec­ki. Praš­ki struk­tura­li­sti su se, u stva­ri, ve­o­ma non­ša­lant­no od­no­si­li pre­ma do­stig­nu­ći­ma svo­jih pret­hod­ni­ka – ru­skih for­ma­li­ sta – iako su im, ne­sum­nji­vo, mno­go du­go­va­li.19 Ove dve ško­le po­ ve­zi­va­li su upra­vo Ja­kob­son, kao i ru­ski is­tra­ži­vač Ju­rij N. Ti­nja­nov. Ovaj dru­gi je u tek­stu ob­ja­vlje­nom još 1924. go­di­ne, pod na­slo­vom „Pi­ta­nje pe­snič­kog je­zi­ka“, uveo kon­cep­ci­ju knji­žev­nog umet­nič­kog de­la kao di­na­mič­ne ce­li­ne u ko­joj su svi ele­men­ti uza­jam­no po­ve­za­ ni i pod­re­đe­ni na­čel­nom kon­struk­ci­o­nom prin­ci­pu. Raz­miš­lja­ju­ći o funk­ci­ji sva­kog ele­men­ta de­la ve­o­ma se uda­lja­vao od me­ha­ni­ci­stič­ kog shva­ta­nja knji­žev­no­sti kao „zbi­ra po­stu­pa­ka“, ko­je je do­mi­ni­ra­lo u okvi­ru for­ma­li­zma. Još je rad iz 1927. go­di­ne, pod na­slo­vom „Pro­ ble­mi pro­u­ča­va­nja je­zi­ka i knji­žev­no­sti“20 (ko­ji je Ti­nja­nov na­pi­sao za­jed­no s Ja­kob­so­nom), bio ve­o­ma ja­san sig­nal stva­ra­nja pot­pu­no no­vog is­tra­ži­vač­kog pro­gra­ma. Vi­ša ka­te­go­ri­ja po­stao je ov­de upra­vo si­stem knji­žev­nog je­zi­ka, a osnov­ni za­da­tak – ana­li­za funk­ci­o­nal­no­sti nje­go­vih ele­me­na­ta. Tu su se ­ja­vi­le i broj­ne aso­ci­ja­ci­je na De So­si­ro­vu ter­mi­no­lo­gi­ju. Na­gla­ša­va­ju­ći plo­do­tvor­nost di­stink­ci­jâ ko­je je uveo tvo­rac opšte lin­gvi­sti­ke, oba is­tra­ži­va­ča in­si­sti­ra­la su na ne­mi­nov­no­ sti pro­u­ča­va­nja uza­jam­nih od­no­sa po­je­di­nač­nih knji­žev­nih is­ka­za, ali i kom­plek­sa opštih je­zič­kih nor­mi ko­je ih od­re­đu­ju. Osnov­ni za­da­tak praš­kih struk­tu­ra­li­sta ipak je, pre sve­ga, bi­lo stva­ra­lač­ko raz­vi­ja­nje i upot­pu­nja­va­nje De So­si­ro­ve kon­cep­ci­je u obla­sti lin­gvi­sti­ke, kao i usva­ja­nje De So­si­ro­ve ide­je je­zi­ka za opis pe­snič­kog je­zi­ka, a i nje­go­ve kon­cep­ci­je opšte lin­gvi­sti­ke – za odre­ đi­va­nje za­da­ta­ka na­u­ke o knji­žev­no­sti. Na Prvom kon­gre­su sla­vi­sta, 1929. go­di­ne, češ­ki na­uč­ni­ci su pred­sta­vi­li ta­ko­zva­ne Te­ze Praš­kog lin­gvi­stič­kog kru­ga ko­je se mo­gu sma­tra­ti već kao zre­li ma­ni­fest ško­le. Osnov­ni pro­blem je za njih bio od­go­vor na pi­ta­nje: „šta je po­e­tič­nost?“; ali, po­sta­vlja­ju­ći pi­ta­nje po­e­tič­no­sti u cen­tar in­te­re­so­ va­nja na­u­ke o knji­žev­no­sti, na­gla­ša­va­li su slič­no­sti iz­me­đu pe­snič­ kog je­zi­ka i si­ste­ma opšteg je­zi­ka i suš­tin­ske raz­li­ke ko­je raz­dva­ja­ju te je­zi­ke. Kao jed­nu od naj­va­žni­jih oso­bi­na pe­snič­kog je­zi­ka sma­ tra­li su sla­blje­nje nje­go­vog okre­ta­nja na va­nje­zič­ku sfe­ru, u ko­rist eks­po­ni­ra­nja sa­mog zna­ka kao ta­kvog (auto­te­li č­nost ). Dru­ga – 19 Ja­kob­son je, na pri­mer, for­ma­li­zam zvao „de­č­jom bo­leš­ću struk­tu­ra­li­zma“. U tre­nut­ku kad su praš­ki struk­tu­ra­li­sti po­če­li da for­mu­li­šu svoj pro­gram, Ru­ ska for­ma­li­stiš­ka ško­la do­ži­vlja­va svoj kraj. 20 J. Ti­nja­nov i R. Ja­kob­son, „Pro­ble­mi pro­u­ča­va­nja je­zi­ka i knji­žev­no­sti“, u: Po­ e­ti­ka ru­skog for­ma­li­zma, Pro­sve­ta, Be­o­grad, 1970. VII. Strukturalizam (I)

223

Kon­cep­ci­ja umet­nič­ke tvo­re­vi­ne Ti­nja­no­va

Si­stem knji­žev­nog je­zi­ka Funk­ci­o­nal­nost

Te­ze Praš­kog lin­gvi­stič­kog kru­ga

Oso­bi­ne pe­snič­kog je­zi­ka

Po­et­ski is­kaz kao funk­ci­o­nal­na ce­li­na

Pro­tiv struk­tu­ra­li­stič­kog ima­nen­ti­zma

ta­ko­đe va­žna oso­bi­na – jeste a k­tu ­ ■ PO­ET­SKI JE­ZIK – dru­ga­či­je a­ l i­ z a­ c i­j a ra­znih ni­voa si­ste­ma je­ re­če­no: skup spe­ci­fič­nih oso­bi­na zi­ka te, da­kle, is­ti­ca­nje u pr­vi plan ka­rak­te­ri­stič­nih za knji­žev­nost i raz­li­ko­va­nje ta­kvih ni­voa ko­ji u (na­ro­či­to za po­e­zi­ju). Sma­tra se opštem je­zi­ku ne mo­ra­ju uopšte da je on ili si­stem (stvo­ren pre­ma da bu­du za­pa­že­ni (na pri­mer, fo­no­ mo­de­lu opšteg je­zi­ka) ili funk­ci­o­ loš­ki ni­vo u slu­ča­ju ono­ma­to­pe­jič­ nal­na va­ri­jan­ta je­zič­ke prak­se či­ja je glav­na oso­bi­na do­mi­na­ci­ja nad kih sred­sta­va na ko­ji, u prin­ci­pu, estet­skom (po­et­skom) funk­ci­jom, ne obra­ća­mo pa­žnju to­kom obič­ne na­su­prot dru­gim va­ri­jan­ta­ma je­zi­ je­zič­ke ko­mu­ni­ka­ci­je). U Te­za­ma ka u ko­ji­ma ova funk­ci­ja igra dru­ se ja­vljao i po­čet­ni po­ku­šaj odre­đi­ go­ra­zred­nu ulo­gu. U po­et­skom va­nja spe­ci­fič­no­sti po­et­ske funk­ci­ je­zi­ku se po­ja­vlju­je po­seb­na di­na­ mi­ka na­pe­to­sti iz­me­đu estet­ske je – od­no­sno, eks­po­ni­ra­nja sa­mih funk­ci­je (isto­vre­me­no i unu­traš­nje je­zič­kih zna­ko­va (nji­ho­vog ozna­či­ ce­lo­vi­to­sti ko­mu­ni­ka­ta) i osta­lih te­lja, a ne ozna­če­nog – pre­ma De funk­ci­ja je­zi­ka – sa­znaj­ne, eks­pre­ So­si­ro­voj ter­mi­no­lo­gi­ji). Praš­ki te­ siv­ne, im­pre­siv­ne, fa­tič­ke i me­ta­je­ o­re­ti­ča­ri su pri tom po­et­ski is­kaz zič­ke (pre­ko ko­jih ko­mu­ni­kat ša­lje shva­ta­li kao funk­ci­o­nal­nu ce­li­nu pre­ma spo­lja: pre­ma stvar­no­sti o ko­joj go­vo­ri, ka re­ci­pi­jen­tu i po­ši­ – upra­vo je oda­tle pro­is­ti­cao po­ lja­o­cu, ka vr­sti ko­mu­ni­ka­ta me­đu stu­lat is­tra­ži­va­nja sva­kog ele­men­ta nji­ma i ka ko­du je­zi­ka). tog is­ka­za uvek po­ve­za­nog sa svo­ jom ce­li­nom. Me­đu­tim, oni su se su­prot­sta­vlja­li struk­tu­ra­li­stič­kom ima­nen­ti­zmu či­ju su opa­snost vi­de­li na­ro­či­to u even­tu­al­nim po­ku­ša­ ji­ma ne­kri­tič­ke pri­me­ne De So­si­ro­ve mi­sli na na­u­ku o knji­žev­no­sti. Još u po­me­nu­tom tek­stu iz 1927. go­di­ne, Ja­kob­son i Ti­nja­nov su, na pri­mer, skre­ta­li pa­žnju na ogra­ni­če­no­sti ana­li­ze usme­re­ne sa­mo na ot­kri­va­nje struk­tur­nih pra­va je­zi­ka i knji­žev­no­sti. Is­ti­ca­li su da: „Ot­kri­va­nje ima­nent­nih za­ko­ni­to­sti isto­ri­je knji­žev­no­sti (ili je­zi­ka) do­puš­ta nam da opi­še­mo sva­ku efek­tiv­nu za­me­ nu knji­žev­nog ili lin­gvi­stič­kog si­ste­ma jed­nog dru­gim. Ali to ne ob­jaš­nja­va tem­po evo­lu­ci­je...“21

Knji­žev­ni si­stem i dru­gi zna­kov­ni si­ste­mi

Struk­tu­ral­nu ana­li­zu knji­žev­no­sti tre­ba­lo je pro­ši­ri­ti pro­u­ča­va­ njem me­đu­za­vi­sno­sti knji­žev­nog i dru­gih si­ste­ma, a isto­vre­me­no na­u­ke o knji­žev­no­sti i dru­gih di­sci­pli­na. Od­jek ovih uve­re­nja po­ja­ vio se i u Te­za­ma gde je skre­nu­ta pa­žnja na suš­tin­sku pod­re­đe­nost po­et­skog is­ka­za struk­tu­ra­ma vi­šeg re­da – ne sa­mo si­ste­mu je­zi­ka već i si­ste­mu knji­žev­ne tra­di­ci­je. Osim opštih pi­ta­nja, na­uč­ni­ci iz Praš­kog kru­ga pred­lo­ži­li su u svom ma­ni­fe­stu i po­se­ban pro­gram pro­u­ča­va­nja po­je­di­nih slo­je­va pe­snič­kog je­zi­ka – nje­go­vu zvuč­nu 21 Ibid., str. 365–366.

224

Književne teorije XX veka

stra­nu (ri­ma, ri­tam, po­ja­ve kao što su eufo­ni­ja, in­to­na­ci­ja i sl.), i lek­ sič­ki ma­te­ri­jal i sin­tak­su.22 Da­kle, slič­no for­ma­li­sti­ma, i praš­ki struk­tu­ra­li­sti su po­sta­vlja­li pi­ta­nje o spe­ci­fič­no­sti knji­žev­no­sti i za njih se ta spe­ci­fič­nost pre sve­ga is­po­lja­va­la u je­zi­ku. Me­đu­tim, struk­tu­ra­li­ste su od for­ma­li­sta de­li­le i suš­tin­ske raz­li­ke: – od pri­hva­ta­nja „po­e­tič­no­sti“ kao is­klju­či­vog pred­me­ta is­tra­ ži­va­nja, oni su doš­li do is­tra­ži­va­nja raz­li­či­tih funk­ci­o­nal­nih im­pli­ka­ci­ja knji­žev­nog de­la (te, da­kle, „po­e­tič­no­sti“ shva­će­ne u od­no­su na dru­ge funk­ci­je umet­nič­kog is­ka­za); – od kon­cep­ci­je knji­žev­no­sti kao auto­nom­nog je­zič­kog si­ste­ma – na is­tra­ži­va­nje od­no­sa tog si­ste­ma i dru­gih si­ste­ma kul­tu­re; –o  d ana­li­zi­ra­nja „po­stu­pa­ka“ u knji­žev­nom de­lu i nji­ho­vog de­lo­va­nja na per­cep­tiv­ne pro­ce­se pri­ma­o­ca – na is­tra­ži­va­nje zna­ko­va ko­ji funk­ci­o­ni­šu u ko­mu­ni­ka­ci­o­nim či­no­vi­ma kao i na nji­ho­ve se­man­tič­ke sa­dr­ži­ne. Osnov­ni ter­mi­ni te­o­ri­je knji­žev­no­sti u zna­ku Praš­ke ško­le po­ sta­li su, osim pe­snič­kog je­zi­ka, ta­ko­đe: st r u k­tu­ ra, zna k i f un k­ ci­j a (estet­ska i po­et­ska). Ovo su bi­le i ključ­ne ka­te­go­ri­je u kon­cep­ ci­ja­ma već po­me­nu­tih naj­va­žni­jih pred­stav­ni­ka Praš­ke ško­le: Ja­na Mu­kar­žov­skog i Ro­ma­na Ja­kob­so­na. Ta­ko­đe, oba ova is­tra­ži­va­ča ob­je­di­nja­va­la su oso­bi­ne ta­ko po­želj­ne za struk­tu­ra­li­ste – isto­vre­me­ no su bi­li i lin­gvi­sti i te­o­re­ti­ča­ri po­e­zi­je. Za obo­ji­cu je naj­va­žni­ji bio od­go­vor na pi­ta­nje: šta je u stva­ri po­e­tič­nost?

Spe­ci­fič­nost knji­žev­no­sti

Osnov­ni ter­mi­ni Praš­ke ško­le

Šta je u stva­ri po­e­tič­nost? Mu­kar­žov­ski je po­čeo od ana­li­ze češ­kog sti­ha23 i od po­ku­ša­ja po­ve­ zi­va­nja fo­no­lo­gi­je i ver­so­lo­gi­je, kao i knji­žev­ne sti­li­sti­ke, uvi­đa­ju­ći, naj­zad, ko­rist ko­ja pro­iz­la­zi iz ta­kve ve­ze za obe di­sci­pli­ne (za te­o­ri­ ju knji­žev­no­sti, i – obr­nu­to – za lin­gvi­sti­ku).24 Ipak, za nje­ga je naj­ va­žni­ji za­da­tak po­sta­lo da­va­nje od­go­vo­ra na pi­ta­nje: šta raz­li­ku­je 22 Pra­ska szko­ła struk­tu­ral­na w la­tach 1926–1948. Wybór ma­te­ri­a­łów, War­sza­ wa, 1966, str. 43–55. Po­gle­da­ti o to­me: J. Sł­a­wi­ń­ski, Jan Mu­ka­ř­ovský: pro­gram estetyki struk­tu­ral­nej, u: J. Mu­ka­ř­ovský, Wśród znaków i struk­tur. Wybór szki­ ców, War­sza­wa, 1970, str. 7–8. 23 U ra­do­vi­ma Příspěvek k este­ti­ce českého ver­še (1923) i Máchův Máj. Estetická stu­die (1928). 24 J. Mu­ka­ř­ovský, „Fo­no­lo­gia i po­etyka“ (1930), u: Te­o­ria ba­dań li­te­rac­kich..., op. cit., t. 2, deo 3, str. 226. VII. Strukturalizam (I)

225

Is­tra­ži­va­nja Mu­kar­žov­skog

Ja­kob­so­no­va kon­cep­ci­ja po­e­tič­no­sti

knji­žev­nost od osta­le upo­tre­be je­zi­ka i šta se mo­že pri­hva­ti­ti kao spe­ci­fič­na oso­bi­na pe­snič­kog je­zi­ka? Po­tre­ba za od­go­vo­rom na ova pi­ta­nja vo­di­la je ma­nje-vi­še u isto vre­me i Ro­ma­na Ja­kob­so­na. „U če­mu se is­po­lja­va p o­e­t i č­ no st?“ – pi­tao se, na pri­mer, u ra­du pod na­zi­vom Šta je po­e­zi­ja? (1933) – i, ka­ko je do­li­ko­va­lo struk­tu­ra­ li­sti, tru­dio se da pru­ži jed­no­zna­čan od­go­vor tra­ga­ju­ći za uni­ver­zal­ nom i van­vre­men­skom oso­bi­nom po­e­tič­no­sti. Ta­ko je na­gla­ša­vao da se sa­dr­žaj poj­ma „po­e­zi­ja“ mo­že me­nja­ti, dok po­et­ska funk­ci­ja uvek osta­je ista. Po­e­tič­nost je za­i­sta bi­la, pre­ma nje­go­vom miš­lje­ nju, sa­mo deo slo­že­ne struk­tu­re knji­žev­nog de­la, ali upra­vo je ona or­ga­ni­zo­va­la pe­snič­ko de­lo, pa čak – ka­ko je na­gla­ša­vao – nji­me vla­ da­la. Ona je pred­sta­vlja­la „deo ko­ji nu­žno pre­o­bra­ža­va osta­le ele­men­te i za­jed­nič­ki od­re­đu­je vred­nost ce­li­ne, slič­no kao što ni ulje ko­je ni­je po­ seb­no je­lo, a ni­je ni slu­ča­jan do­da­tak, me­ha­nič­ka kom­po­ nen­ta, me­nja ukus či­ta­vog je­la ...“.25 I po­ja­vlji­va­la se na­ro­či­to on­da, kad se „reč ose­ća kao reč, a ne sa­mo kao neš­to što re­pre­zen­tu­je na­ zva­ni pred­met ili kao iz­liv emo­ci­je“.26

Pro­tiv re­pre­zen­ta­ci­je u knji­žev­no­sti

Svoj­stva po­et­skog je­zi­ka pre­ma Mu­kar­žov­skom

A da bi po­e­tič­nost za­ži­ve­la u pot­pu­no­sti – is­ti­cao je is­tra­ži­vač – reč je tre­ba­lo da po­sta­ne auto­te­lič­na, da pred­sta­vlja sa­mo sa­mu se­be – mo­ra­la je isto­vre­me­no da po­sto­ji osla­blje­na re­la­ci­ja re­pre­zen­ta­ci­ je, od­no­sno za­me­ne pred­me­ta na ko­ji se reč od­no­si­la. Po­e­tič­nost je, da­kle, za Ja­kob­so­na bi­la auto­nom­na po­ja­va – kao nje­na spe­ci­fič­nost is­po­sta­vljao se isto­vre­me­ni iden­ti­tet zna­ka i pred­me­ta i ne­do­sta­tak tog iden­ti­te­ta. Bez ove su­prot­sta­vlje­no­sti, ka­ko je tvr­dio, i na­pe­to­sti ko­ja je pra­ti, ne bi bi­lo ni kre­ta­nja poj­mo­va, ni zna­ko­va. Pe­snič­ki je­zik je ta­ko upo­tre­blja­vao opšte je­zič­ke me­ha­ni­zme i ostva­ri­vao ko­ mu­ni­ka­tiv­nu funk­ci­ju, ali im se isto­vre­me­no su­prot­sta­vljao kon­cen­ tri­šu­ći se is­klju­či­vo na se­be a ne na pre­no­še­nu in­for­ma­ci­ju. I obr­ nu­to – po­e­tič­nost je ta­ko­đe bi­la oso­bi­na sva­kog is­ka­za ko­ji je imao je­zič­ki ka­rak­ter a oba­vljao, pre sve­ga, prak­tič­nu funk­ci­ju. Za­tim je Jan Mu­kar­žov­ski u tek­stu pod na­slo­vom O pe­snič­kom je­zi­ku, ob­ja­vlje­nom 1940. go­di­ne, iz­vr­šio sin­te­zu naj­va­žni­jih uve­re­ nja o spe­ci­fič­nim svoj­stvi­ma je­zi­ka knji­žev­no­sti. Osnov­ni pra­vac is­tra­ži­va­nja je i da­lje odre­đi­va­la opšta lin­gvi­sti­ka ko­ja je te­o­ri­ji 25 R. Ja­kob­son, „Co to jest po­e­zja?“, op. cit., str. 138. 26 Ibid., str. 138–139.

226

Književne teorije XX veka

■ JE­ZIČ­KE FUNK­CI­JE / JE­ZIČ­KE FUNK­CI­JE KNJI­ŽEV­NOG DE­ LA – pre­ma ne­mač­kom lin­gvi­sti Kar­lu Bi­le­ru, je­zik vr­ši od­re­đe­nu funk­ci­ju u osnov­nom ko­mu­ni­ka­ci­ o­nom si­ste­mu: po­ši­lja­lac–ko­mu­ni­ kat–pri­ma­lac. To je skup od­no­sa je­zič­kog ko­mu­ni­ka­ta pre­ma va­nje­ zič­koj stvar­no­sti (in­for­ma­ci­ja o stvar­no­sti ko­ju sa­dr­ži ko­mu­ni­kat) ko­ji je on na­zvao re­ pre­ ze n­t a­t iv­ nom f u n k­ci­j om (Dar­stel­lung), od­nos iz­me­đu je­zič­kog ko­mu­ni­ ka­ta i nje­go­vog po­ši­lja­o­ca (in­for­ ma­ci­ja o po­ši­lja­o­cu sa­dr­ža­na u ko­mu­ni­ka­tu) – ek s­pre­siv­ nom f u n k­ci­j om (Ausdruck) i, na kra­ ju, od­nos iz­me­đu je­zič­kog ko­mu­ ni­ka­ta i pri­ma­o­ca (ekvi­va­lent­no, in­for­ma­ci­ja o pri­ma­o­cu ko­ju sa­dr­ ži ko­mu­ni­kat) – im­pre­siv­ nom f u n k­ci­j om (Ap­pell). Ovaj mo­del pri­me­njen je i na opis funk­ci­o­ni­sa­ nja knji­žev­nog ko­mu­ni­ka­ta i isto­ vre­me­no pro­ši­ren za po­ja­vu još jed­ne funk­ci­je – e stet­ske f un k­ c i­j e (Mu­kar­žov­ski) ili po­et­ske funk­ci­je (Ja­kob­son). Ova funk­ci­ja ozna­ča­va od­nos knji­žev­nog ko­mu­ ni­ka­ta pre­ma sa­mom se­bi (da­kle, is­ti­ca­nje u pr­vi plan sop­stve­ne umet­nič­ke for­me, for­mal­ne gra­đe i kon­struk­tiv­nog po­ret­ka). Ja­kob­ so­nov mo­del pod­ra­zu­me­vao je do­dat­nu po­ja­vu još dve funk­ci­je – me­ t a­j e­ z ič­ke f un k­ci­j e ko­ja in­for­mi­še o pra­vi­li­ma je­zič­kog ko­ da u ko­me je for­mu­li­san ko­mu­ni­ kat i fa­t ič­ke f u n k­ci­j e (ozna­ča­ va ele­men­te ko­ji po­sto­je u je­zi­ku i slu­že odr­ža­va­nju kon­tak­ta iz­me­đu po­ši­lja­o­ca i pri­ma­o­ca, na pri­mer, iz­ra­zi kao što su: „ha­lo“, „zdra­vo“ i sl.). funk­ci­je su, pre­ma Ja­kob­so­no­ vom miš­lje­nju, bi­le di­na­mič­ki za­vi­ sne od estet­ske funk­ci­je ko­ju je on de­fi­ni­sao kao „pro­jek­ci­ju prin­ci­pa ekvi­va­lent­no­sti sa ose iz­bo­ra na osu kom­bi­na­ci­je“. VII. Strukturalizam (I)

knji­žev­no­sti do­ne­la pro­du­blje­nu svest o ci­lju je­zič­kih is­ka­za i funk­ ci­ji po­je­di­nač­nih je­zič­kih sred­sta­ va. On je vi­deo pe­snič­ki je­zik kao deo je­zič­kog si­ste­ma i kao je­dan od funk­ci­o­nal­nih je­zi­ka.27 Pa­žlji­ vo ana­li­zi­ra­ju­ći isto­ri­ju shva­ta­nja pe­snič­kog je­zi­ka, po­čev od an­tič­ kog pa sve do sa­vre­me­nog do­ba, Mu­kar­žov­ski je – opet ka­ko je do­ li­ko­va­lo ti­pič­nom struk­tu­ra­li­sti – ipak tra­gao za ta­kvim na­či­nom odre­đi­va­nja spe­ci­fič­no­sti onog je­zi­ka ko­ji će ima­ti ap­so­lut­no uni­ ver­zal­ni ka­rak­ter – van­vre­men­ski i tran­si­sto­rij­ski, a pri tom ne­za­vi­san od raz­li­či­tih knji­žev­nih tra­di­ci­ja i kon­ven­ci­ja. Ova pret­po­stav­ka mu je na­la­ga­la da prak­tič­no od­ba­ci sve do­ta­daš­nje, isto­rij­ski po­tvr­đe­ne na­ či­ne de­fi­ni­sa­nja pe­snič­kog je­zi­ka (kao ukra­snog, le­pog, emo­ci­o­nal­ nog, upe­ča­tlji­vog, sli­kov­nog, in­di­ vi­du­al­nog i sl.). Ta­ko je me­to­dom eli­mi­na­ci­je do­šao do uve­re­nja da je pe­snič­ki je­zik na tra­jan i ne­pro­ men­ljiv na­čin sa­mo funk­ci­o­nal­no odre­đen – od­no­sno, kroz svo­ju e ste­ t i č­ku f un k­ci­ju. Na kra­ju je iz­neo gle­diš­te da „cilj pe­snič­ kog is­ka­za je­ste estet­sko dej­stvo“ i isto­vre­me­no je for­mu­li­sao de­fi­ni­ ci­ju estet­ske funk­ci­je. Ta funk­ci­ja se mo­gla po­ja­vlji­va­ti i u dru­gim va­ri­jan­ta­ma je­zi­ka, ali sa­mo kao pra­te­ća po­ja­va. U pe­snič­kom je­zi­ ku, me­đu­tim, igra glav­nu ulo­gu – sk re­ ć u­ ć i p a­ žnju pr i­ ma­o­ c a 27 J. Mu­kar­žov­ski, Struk­tu­ra pe­snič­kog je­zi­ka, Za­vod za udž­be­ni­ke i na­stav­ na sred­stva, Be­o­grad, 1985, str. 48, pre­vod: Alek­san­dar Ilić.

227

Pesnički je­zik kao funk­ci­o­nal­ni je­zik

De­fi­ni­ci­ja este­tič­ke funk­ci­je

Kri­ti­ka for­ma­li­zma

na s am j e­ z ič­k i z na k, dru­ga­či­ju od opšteg je­zi­ka či­ji je osnov­ni cilj spo­ra­zu­me­va­nje.28 Opet se, da­kle, kon­cep­ci­ja Mu­kar­žov­skog na pr­vi po­gled ni­je raz­li­ko­va­la od ra­ni­jih di­jag­no­za ru­skih for­ma­li­sta za ko­je je, kao što već zna­mo, po­e­tič­nost ta­ko­đe bi­la „svr­ho­vi­tost bez svr­he“ ili sa­ma se­bi svr­ha. Pri­hva­ta­ju­ći sa­mo ovo kao oso­bi­nu pe­snič­kog je­zi­ka, for­ ma­li­sti su ga ti­me ra­di­kal­no raz­dva­ja­li od prak­tič­nog je­zi­ka – tre­ti­ ra­ju­ći i je­dan i dru­gi kao pot­pu­no ne­za­vi­sne je­zi­ke. Mu­kar­žov­ski se, me­đu­tim, od­luč­no su­prot­sta­vljao ta­kvom po­sta­vlja­nju stva­ri i pe­ snič­kom iz­ra­ža­va­nju pri­pi­si­vao auto­te­li č­nost i prak­tič­ne ci­lje­ve. Ta­ko je pi­sao: „Okol­nost da pe­snič­ko iz­ra­ža­va­nje ima za cilj sam iz­raz, ne li­ša­va pe­snič­ki je­zik prak­tič­nog zna­ča­ja ... u pe­snič­kom je­zi­ ku po­sto­ji sta­lan spor i stal­na na­pe­tost iz­me­đu sa­mo­svr­ho­ vi­to­sti i sa­opšte­nja.“29

Knji­žev­no de­lo kao ko­mu­ni­kat

Bi­hle­rov mo­del tri funk­ci­je je­zič­kog zna­ka

Di­na­mi­ka pesničkog je­zi­ka

Mu­kar­žov­ski je bio sve­stan to­ga da spe­ci­fič­nost knji­žev­no­sti mo­ra uze­ti u ob­zir po­sle­di­ce ko­je pro­is­ti­ču iz či­nje­ni­ce da knji­žev­no de­lo ko­mu­ni­ci­ra – da je ono ko­mu­ni­kat ko­ji ne­ki po­ši­lja­lac upu­ću­je ne­kom pri­ma­o­cu – i da se taj aspe­kat ne sme iz­gu­bi­ti iz vi­da. Upra­ vo je za­to za nje­go­vo miš­lje­nje o knji­žev­no­sti bi­la ka­rak­te­ri­stič­na i ko­mu­ n i­ k a­ c i­o­na per­spek­ti­va. Po­zi­va­ju­ći se na već ta­da po­znat mo­del tri osnov­ne funk­ci­je je­zič­kog zna­ka ko­ji je opi­sao ne­mač­ki lin­gvi­sta Karl Bi­ler – te, da­kle, raz­li­ku­ju­ći re­pre­zen­ta­tiv­nu (Dar­stel­ lung), eks­pre­siv­nu (Ausdruck) i im­pre­siv­nu (Ap­pell) funk­ci­ju ko­je su, re­dom, ozna­ča­va­le od­nos zna­ka pre­ma stvar­no­sti, po­ši­lja­o­cu i pri­ma­o­cu,30 i sma­tra­ju­ći ih pri­sut­nim u sva­kom po­et­skom is­ka­zu – Mu­kar­žov­ski je, pre sve­ga, skre­tao pa­žnju na di­na­mi­ku od­no­sa iz­me­đu ove tri funk­ci­je i estet­ske funk­ci­je (ko­ja od­re­đu­je od­nos zna­ ka pre­ma se­bi sa­mom). Ta­ko­đe je uvi­đao po­seb­nu vr­stu di­na­mi­ke ka­rak­te­ri­stič­nu za pe­snič­ki je­zik – bor­bu i na­pe­tost „iz­me­đu unu­ traš­nje usme­re­no­sti“ (estet­ska funk­ci­ja) i „ko­mu­ni­ka­ci­je“ (osta­le je­zič­ke funk­ci­je). Za­to je nje­go­va ide­ja pe­snič­kog je­zi­ka i ima­la ve­o­ ma di­na­mi­čan ka­rak­ter – ta­ko je spe­ci­fič­nost ovog je­zi­ka iz­ra­ža­va­la unu­traš­nja kon­flikt­nost su­prot­nih je­zič­kih po­lo­va.

28 Ibid., str. 50. 29 Ibid., str. 52. 30 K. Bühler, Sprac­hthe­o­rie. Die Dar­stel­lungsfunk­tion der Spra­che, Je­na, 1934.

228

Književne teorije XX veka

Umet­nič­ka struk­tu­ra Mu­kar­žov­ski se sve­sno slu­žio i ka­te­go­ri­jom st r u k­tu­ re, pre­ci­zno na­bra­ja­ju­ći nje­ne oso­bi­ne. U jed­noj od svo­jih pro­gram­skih ski­ca, ob­ja­vlje­noj ta­ko­đe če­tr­de­se­tih go­di­na, skre­tao je pa­žnju na to da je struk­tu­ra kao „zna­čenj­ska je­di­ni­ca“ neš­to znat­no ve­će od sa­me ce­ li­ne pro­is­te­kle iz „pro­stog do­da­va­nja sa­stav­nih de­lo­va“. Ta­ko­đe je pri­me­tio da upra­vo „struk­tu­ral­na ce­li­na od­re­đu­je sva­ki svoj deo i obr­nu­to – sva­ki od ovih de­lo­va od­re­đu­je upra­vo tu, a ne ne­ku dru­ gu ce­li­nu“.31 Me­đu­tim, na­gla­ša­vao je da je sa­mo ova­kvo de­fi­ni­sa­ nje struk­tu­re ne­do­volj­no da bi se od­re­di­la spe­ci­fič­nost knji­žev­nih i umet­nič­kih struk­tu­ra jer se ono mo­že od­no­si­ti i na sve dru­ge struk­ tu­re, na pri­mer, one opi­sa­ne na osno­vi psi­ho­lo­gi­je lič­no­sti. Da­kle, „u poj­mu umet­nič­ke struk­tu­re“, kon­sta­to­vao je Mu­kar­žov­ski, „vi­ di­mo po­seb­ni­je svoj­stvo ne­go što je sa­ma za­vi­snost iz­me­đu ce­li­ne i nje­nih de­lo­va“. I u ovom slu­ča­ju reč je o svo­je­vr­snoj unu­traš­njoj di­na­mi­ci umet­nič­ke struk­tu­re – o po­ja­vlji­va­nju raz­li­či­tih po­re­me­ ća­ja u njoj i nje­nom stal­nom po­nov­nom ob­li­ko­va­nju – kao i o, iz te­o­ri­je po­et­skog je­zi­ka po­zna­toj, bor­bi su­prot­no­sti. Slič­no kao i u te­o­ri­ji po­et­skog je­zi­ka, ta­ko je i suš­tin­ska oso­bi­na miš­lje­nja Mu­kar­ žov­skog o struk­tu­ri bi­lo upra­vo to što joj je on da­vao „ener­get­ski i di­na­mi­čan ka­rak­ter“. „Ener­get­skost“ struk­tu­re je ov­de ozna­ča­va­la funk­ci­o­nal­nost po­je­di­nač­nih sa­stav­nih de­lo­va u od­no­su na ce­li­nu struk­tu­re, dok je „di­na­mič­nost“ tre­ba­lo da pred­sta­vlja spo­sob­nost struk­tu­re na sta­lan unu­traš­nji pre­o­bra­žaj. Struk­tu­ra kao ce­li­na, pre­ ma vi­đe­nju Mu­kar­žov­skog, na­la­zi­la se u „ne­pre­sta­nom po­kre­tu“, ali taj po­kret se ipak od­vi­ja sa­mo unu­tar nje – do­ži­vlja­va­ju­ći unu­traš­ nje pro­me­ne, ona je isto­vre­me­no za­dr­ža­va­la traj­nost i neo­se­tlji­vost na spo­ljaš­nje uti­ca­je.32 Češ­ki is­tra­ži­vač je ta­ko­đe bio sve­stan i či­nje­ ni­ce da je suš­ti­na či­ta­vog struk­tu­ra­li­stič­kog po­du­hva­ta stva­ra­nje si­ stem­ske na­u­ke o knji­žev­no­sti i da za­da­tak te na­u­ke tre­ba da bu­de pre­ci­zna si­ste­ma­ti­za­ci­ja iz­di­fe­ren­ci­ra­nog uni­ver­zu­ma knji­žev­no­sti. Slič­no kao i u De So­si­ro­voj kon­cep­ci­ji lin­gvi­sti­ke, ta­ko je i ov­de op­ šti mo­del ove na­u­ke tre­ba­lo da od­go­va­ra opštem poj­mu struk­tu­re: „Suš­ti­nu struk­tu­ra­li­zma je naj­bo­lje ob­ja­sni­ti na pri­me­ru na­či­na na ko­ji stva­ra i tre­ti­ra na­uč­ne poj­mo­ve. On naj­bo­lje raz­jaš­nja­va osnov­nu unu­traš­nju ko­re­la­ci­ju či­ta­vog poj­mov­ nog si­ste­ma te ili ne­ke dru­ge na­u­ke: u nje­go­vom pri­stu­pu 31 J. Mu­ka­ř­ovský, Struk­tu­ra­lizm w estetyce ..., op. cit., str. 229. 32 Ibid., str. 228, 229. VII. Strukturalizam (I)

229

Svoj­stva struk­tu­re

Di­na­mi­ka umet­nič­ke struk­tu­re

Si­stem­ska na­u­ka o knji­žev­no­sti

sva­ki po­je­di­na­čan po­jam odre­đi­van je po­mo­ću svih osta­ lih, a isto­vre­me­no ih sam od­re­đu­je ... Tek uza­jam­ni od­no­si da­ju po­je­di­nač­nim poj­mo­vi­ma ‘smi­sao’, iz­la­ze­ći iz okvi­ra či­sto sa­dr­žaj­ne de­fi­ni­ci­je. Struk­tu­ra­li­zam, da­kle, vi­di po­ jam kao ener­get­sko sred­stvo stal­no po­na­vlja­nog sa­vla­da­va­ nja, sred­stvo uvek sprem­no da iz­vr­ši unu­traš­nje pro­me­ne i adap­ta­ci­je. Du­bo­ka uko­re­nje­nost u ce­lo­vi­tom poj­mov­nom si­ste­mu mu omo­gu­ća­va pre­o­bra­žaj bez gu­blje­nja sop­stve­ nog iden­ti­te­ta.“33 Struk­tu­ral­na ho­mo­lo­gi­ja

Ov­de tre­ba na­gla­si­ti da je ova­kva ho­mo­l o­g i­j a (ana­log­nost funk­ci­ja) me­to­de i pred­me­ta, is­tra­ži­vač­ke kon­cep­ci­je i ključ­nog ter­ mi­na bi­la, u stva­ri, ka­rak­te­ri­stič­na za sve va­ri­jan­te struk­tu­ra­li­zma, po­ja­ča­va­ju­ći nje­gov ima­nen­ti­zam i ga­ran­tu­ju­ći mu poj­mov­nu či­sto­ tu i sta­bil­nost.

U prav­cu se­man­ti­ke Struk­tu­ral­na este­ti­ka Mu­kar­žov­kog

Značenjska struk­tu­ra pe­snič­kog je­zi­ka

Tre­ba još do­da­ti da je te­o­ri­ja knji­žev­no­sti Mu­kar­žov­skog bi­la deo ši­re di­sci­pli­ne ko­jom se ta­ko­đe ba­vio, a to je struk­tu­ral­na este­ti­ka ko­ja je bi­la ve­o­ma sna­žno se­mi­o­loš­ki obo­je­na. Knji­žev­no de­lo je, pre­ma nje­go­vom miš­lje­nju, ka­rak­te­ri­sa­la slo­že­na i vi­še­sloj­na se­man­ tič­ka struk­tu­ra. Ovu struk­tu­ru su či­ni­li unu­traš­nji zna­čenj­ski od­no­ si iz­me­đu ele­me­na­ta de­la, uza­jam­ne ve­ze tih ele­me­na­ta i či­ta­vog de­la sa si­ste­mi­ma nor­mi od­re­đe­nih tra­di­ci­ja, a ta­ko­đe od­nos de­la sa po­ši­lja­o­cem i pri­ma­o­cem u či­nu ko­mu­ni­ka­ci­je, kao i sa­znaj­ne re­la­ci­je de­la – mo­de­la stvar­no­sti ko­ji su u nje­mu sa­dr­ža­ni.34 Ra­ni­ je po­me­nu­ta ras­pra­va Mu­kar­žov­skog, O pe­snič­kom je­zi­ku, ta­ko­đe je iz­ne­la na vi­de­lo i oso­bi­ne ka­rak­te­ri­stič­ne već za sle­de­ću eta­pu u raz­vo­ju praš­kog struk­tu­ra­li­zma če­tr­de­se­tih go­di­na. Pre de­se­tak go­di­na – na­gla­ša­vao je Mu­kar­žov­ski na kra­ju svog član­ka – u pr­vi plan su iz­bi­ja­li pro­ble­mi zvuč­ne stra­ne pe­snič­kog go­vo­ra i pro­ble­ ma­ti­ka po­et­ske upo­tre­be lek­si­ke. Da­nas su, me­đu­tim, po­sta­la naj­ va­žni­ja pi­ta­nja ko­ja se ti­ču zna­čenj­ske struk­tu­re pe­snič­kog je­zi­ka.35 33 Ibid., str. 227–228. 34 Up. J. Mu­ka­ř­ovský, „O struk­tu­ra­li­zmie“, u: Wśród znaków i struk­tur, op. cit., str. 30–35; ta­ko­đe: J. Mu­ka­ř­ovský, Struk­tu­ra­lizm w estetyce i w na­u­ce o li­te­ ra­tur­ze, op. cit., str. 232. Po­gle­da­ti, ta­ko­đe: J. Sł­a­wi­ń­ski, Jan Mu­ka­ř­ovský..., op. cit., str. 17–18. 35 J. Mu­kar­žov­ski, Struk­tu­ra pe­snič­kog je­zi­ka, op. cit., str. 101.

230

Književne teorije XX veka

Op­šir­na stu­di­ja ovog is­tra­ži­va­ča je u se­bi već sa­dr­ža­la po­čet­ni pro­ je­kat struk­tu­ral­ne se­man­ti­ke. Naj­ma­nju di­na­mič­ku zna­čenj­sku je­ di­ni­cu je ov­de pred­sta­vlja­la re­če­ni­ca – „po­ste­pe­no ostva­ri­van kon­ tekst“,36 a to­kom se­man­tič­ke ana­li­ze re­če­ni­ce mo­gle su se od­re­di­ti osno­ve prin­ci­pa nje­ne zna­čenj­ske kon­struk­ci­je. Mu­kar­žov­ski se po­ tru­dio da ih, ma­kar po­čet­no, od­re­di. To su, da­kle, bi­li: – pr­vo, prin­cip j e­ d i n­st v a re­ č e­n i č­ko g smi­sl a (ko­ji od­re­đu­ je učeš­će svih se­man­tič­kih je­di­ni­ca u stva­ra­nju smi­sla ce­li­ne); – dru­go, prin­cip z na­č e nj­ ske a ku­mu­ l a­ci­j e (ko­ji se od­no­si na re­do­sled se­man­tič­kih je­di­ni­ca i nji­ho­vih kon­tek­stu­al­nih mo­di­fi­ka­ci­ja); – tre­će, prin­cip o s c i­ l a­ c i­j e i z­me­ đ u zna­ čenj­ ske st a­t i­ ke i di­ na­mi­ ke (ko­ja iz­ra­ža­va na­pe­tost iz­me­đu od­no­sa pre­ma stvar­no­sti sva­ke se­man­tič­ke je­di­ni­ce upo­tre­blje­ne u re­če­ni­ci i pro­me­na zna­če­nja ko­je pro­is­ti­ču iz nje­nog po­lo­ža­ja u od­re­đe­ nom kon­tek­stu – na pri­mer, zna­čenj­ske pro­me­ne kao po­sle­di­ ce pro­ce­sa me­ta­fo­ri­za­ci­je). Ta­ko je književna te­o­ri­ja Mu­kar­žov­skog po­sti­gla kraj­nje do­sled­ nu funk­ci­o­nal­nu i se­mi­o­loš­ku ori­jen­ta­ci­ju (ka­rak­te­ri­si­tič­nu za pr­vu fa­zu raz­vo­ja praš­kog struk­tu­ra­li­zma), a u ka­sni­joj fa­zi se od­luč­no usme­ri­la ka se­man­ti­ci knji­žev­nog de­la. Me­đu­tim, ne sa­mo to – češ­ kog is­tra­ži­va­ča su in­te­re­so­va­li i so­ci­o­loš­ki aspek­ti knji­žev­no­sti, kao i ko­mu­ni­ka­ci­o­na per­spek­ti­va. U ovom, pr­vom, slu­ča­ju naj­va­žni­je je bi­lo opi­si­va­nje druš­tve­ne uslo­vlje­no­sti knji­žev­nog stva­ra­laš­tva (nor­ mi i umet­nič­kih sred­sta­va), kao i druš­tve­nih okol­no­sti per­cep­ci­je knji­žev­no­sti; u dru­gom – ana­li­za struk­tu­re umet­nič­kog de­la sa sta­ no­viš­ta či­na ko­mu­ni­ka­ci­je, pro­u­ča­va­nje funk­ci­ja ko­mu­ni­ka­ci­o­nih kon­ven­ci­ja i opis si­ste­ma nor­mi za­jed­nič­kih za po­ši­lja­o­ce i pri­ma­o­ ce knji­žev­no­sti (ko­do­va).

Prin­ci­pi se­man­tič­ke gra­đe re­če­ni­ce Mu­kar­žov­skog

Se­mi­o­loš­ka i funk­ci­o­nal­na ori­jen­ta­ci­ja te­o­ri­je Mu­kar­žov­skog

Upu­ći­va­nje na isto­ri­ju Praš­ki struk­tu­ra­li­sti se, ipak, ni­su ba­vi­li sa­mo tra­ga­njem za od­go­vo­ rom na pi­ta­nje o spe­ci­fič­no­sti po­et­skog je­zi­ka, od­no­sno ana­li­zom knji­žev­nih struk­tu­ra. Ve­o­ma va­žna stru­ja u nji­ho­vim is­tra­ži­va­nji­ ma od­no­si­la se i na te­o­rij­ske i na me­to­do­loš­ke osno­ve isto­ri­je knji­ žev­no­sti. Još su ru­ski for­ma­li­sti (Šklov­ski, Ej­hen­ba­um, a na­ro­či­to Ti­nja­nov) po­ku­ša­va­li da izo­lu­ju knji­žev­no­i­sto­rij­ski pro­ces od opšte 36 Ibid., str. 87. VII. Strukturalizam (I)

231

Te­o­rij­ske i me­to­do­loš­ke osno­ve isto­ri­je knji­žev­no­sti

Vo­dič­ki­na kon­cep­ci­ja isto­ri­je knji­žev­no­sti

Naj­va­žni­ja do­stig­nu­ća Praš­ke ško­le

isto­ri­je i da od­re­de prin­ci­pe nje­go­vih unu­traš­njih pro­me­na. Ovaj pro­ces slič­no su vi­de­li praš­ki struk­tu­ra­li­sti – Mu­kar­žov­ski, a pre svih Fe­liks Vo­dič­ka – pa su ta­ko i oni po­ku­ša­li da opi­šu isto­rij­ski raz­ voj knji­žev­no­sti kao pro­me­nu estet­skih struk­tu­ra, na­sto­je­ći isto­vre­ me­no da u ovom slu­ča­ju me­đu­sob­no po­mi­re sin­hro­nij­sku i di­ja­hro­ nij­sku tač­ku gle­diš­ta. U ras­pra­vi O pe­snič­kom je­zi­ku Mu­kar­žov­ski je is­tra­ži­vao, na pri­mer, isto­rij­sku pro­men­lji­vost pe­snič­kog je­zi­ka u od­no­su na pro­me­ne ko­je se de­ša­va­ju u na­rod­nom je­zi­ku. Vo­dič­ka je u ras­pra­vi pod na­zi­vom Isto­ri­ja knji­žev­no­sti. Nje­ni pro­ble­mi i za­ da­ci (1942) for­mu­li­sao već ve­o­ma zreo na­uč­ni pro­je­kat – te­o­rij­ske i me­to­do­loš­ke osno­ve za knji­žev­no­i­sto­rij­ska is­tra­ži­va­nja.37 On je knji­ žev­no de­lo oka­rak­te­ri­sao kao di­na­mi­čan sa­stav­ni deo raz­voj­nog pro­ce­sa knji­žev­no­sti. Ov­de iz­ne­ta kon­cep­ci­ja isto­ri­je knji­žev­no­sti sa­dr­ža­la je tri osnov­ne gru­pe za­da­ta­ka: –p  r­va: od­re­đe­na objek­tiv­nim po­sto­ja­njem knji­žev­nih de­la ko­ ja stva­ra­ju isto­rij­ski niz ko­ji ob­u­hva­ta is­tra­ži­va­nje ima­nent­ no g r az­vo­j a knji­žev­ne struk­tu­re ne­za­vi­sno od auto­ra i re­ci­ pi­je­na­ta; – dru­ga: ko­ja se ba­vi pro­u­ča­va­njem ge­ne­ ze (re­kon­struk­ci­jom od­no­sa iz­me­đu knji­žev­nog de­la i isto­rij­ske stvar­no­sti uti­ca­jem vank­nji­žev­nih struk­tu­ra), kao i odre­đi­va­njem na­pe­to­sti iz­me­ đu knji­žev­ne na­me­re pi­sca i sa­vre­me­ne knji­žev­ne struk­tu­re; – tre­ća: ko­ja pred­sta­vlja ana­li­zu re­ ce p­ ci­j e (ona ko­ja uzi­ma u ob­zir pro­u­ča­va­nje knji­žev­ne pu­bli­ke, nor­mi re­cep­ci­je, pro­me­na knji­žev­nih vred­no­sti i ži­vot­no­sti de­la u isto­rij­skom pro­ce­su). Ge­ne­ral­na na­me­ra opi­si­va­nja i ob­jaš­nja­va­nja knji­žev­no­i­sto­rij­ skih ce­li­na, kao i stva­ra­nje raz­voj­ne si­ste­ma­tič­no­sti knji­žev­no­sti, po­ vla­či za so­bom ne­iz­be­žnost shva­ta­nja ti­pič­nih raz­voj­nih ten­den­ci­ja u sve tri gru­pe knji­žev­no­i­sto­rij­skih za­da­ta­ka. Sva ova ostva­re­nja – na­ro­či­to te­o­ri­ju pe­snič­kog je­zi­ka i estet­ske funk­ci­je, po­drob­ne ana­li­ze pe­snič­kog je­zi­ka, uvod u knji­žev­nu se­ man­ti­ku, te­o­ri­ju struk­tu­re i knji­žev­nog zna­ka, kao i for­mu­li­sa­nje osno­va za me­to­do­lo­gi­ju isto­ri­je knji­žev­no­sti – tre­ba sma­tra­ti naj­va­ žni­jim do­stig­nu­ći­ma Praš­ke ško­le. Ova ško­la je ofi­ci­jel­no za­vr­ši­la svoj rad 1948. go­di­ne, iako je nje­no pro­u­ča­va­nje pe­snič­kog je­zi­ka na­sta­vlje­no i u po­sle­rat­nom pe­ri­o­du – a pre sve­ga je to uči­nio Ro­ man Ja­kob­son.38 37 F. Vo­dič­ka, „Hi­sto­ria li­te­ra­tury. Jej pro­blemy i za­da­nia“, u: Te­o­ria ba­dań..., op. cit., t. 2, deo 3. 38 Mu­kar­žov­ski je, me­đu­tim, ka­sni­jih go­di­na od­ba­cio struk­tu­ra­li­zam u ime mark­si­zma.

232

Književne teorije XX veka

Ja­kob­son i po­et­ska funk­ci­ja Go­di­ne 1960. ugle­dao je sve­tlo da­na je­dan od naj­ču­ve­ni­jih tek­sto­ va Ro­ma­na Ja­kob­so­na – „Lin­gvi­sti­ka i po­e­ti­ka“. Pi­ta­nja me­ha­ni­zma pre­o­bra­ža­va­nja je­zič­kog ko­mu­ni­ka­ta u umet­nič­ko de­lo ov­de ipak ni­su pro­me­nje­na – ali su za­to od­go­vo­ri po­sta­li po­drob­ni­ji. Bu­du­ći i da­lje na sta­no­viš­tu da po­et­ska funk­ci­ja mo­ra bi­ti shva­će­na na osno­ vi dru­gih je­zič­kih funk­ci­ja, Ja­kob­son je ov­de vr­šio ve­o­ma de­talj­nu ana­li­zu ovih funk­ci­ja na osno­vi „či­ni­la­ca ko­ji ula­ze u sa­stav sva­kog go­vor­nog do­ga­đa­ja, sva­kog či­na ver­bal­nog opšte­nja“.39 Kao i za Mu­ kar­žov­skog, i za Ja­kob­so­na je u ovom slu­ča­ju bio ve­o­ma va­žan pri­ stup spe­ci­fič­no­sti knji­žev­no­sti iz ko­mu­ ni­ k a­c i­o­ne per­spek­ti­ve. Ovi „kon­sti­tu­tiv­ni či­ni­o­ci“, o ko­ji­ma go­vo­ri, ni­su ozna­ča­va­li sa­mo ko­mu­ ni­ k at, p o­ š i­ lj a­o­ c a i pr i­ ma­o­ c a , već i raz­li­či­te do­dat­ne ele­ men­te ta­ko­đe zna­čaj­ne za spo­ra­zu­me­va­nje po­ši­lja­o­ca i pri­ma­o­ca: kon­tek st – na ko­ji se od­no­si ko­mu­ni­kat, ko d – za­jed­nič­ki i za po­ ši­lja­o­ca i za pri­ma­o­ca i kon­t a kt – „fi­zič­ki ka­nal i psi­ho­loš­ku ve­ zu iz­me­đu po­ši­lja­o­ca i pri­ma­o­ca“. Svi ovi či­ni­o­ci uti­ca­li su na je­zič­ke funk­ci­je či­ji se broj ov­de ta­ko­đe uve­ća­vao. Po­red funk­ci­ja po­zna­tih iz she­me Bi­hle­ra i Mu­kar­žov­skog: re­pre­zen­ta­tiv­ne, eks­pre­siv­ne i im­pre­ siv­ne, Ja­kob­son je do­dat­no iz­dvo­jio: me­ta­je­zič­ku funk­ci­ju (in­for­ma­ ci­je o ko­du ko­ja se na­la­zi u je­zi­ku i ko­jom se slu­že po­ši­lja­lac i pri­ma­ lac) i fa­tič­ku funk­ci­ju (for­mu­le ko­je po­sto­je u je­zi­ku i ko­je slu­že sa­mo za po­dr­ža­va­nje ko­mu­ni­ka­ci­je). Tek se na osno­vi svih ovih ele­me­na­ta mo­gla raz­ma­tra­ti po­et­ska funk­ci­ja ko­ja je, ka­ko je opet uve­ra­vao is­tra­ ži­vač, uzro­ko­va­la „usme­re­nost (Ein­stel­lung) na PO­RU­KU kao ta­kvu, do­vo­đe­nje u fo­kus po­ru­ke za­rad nje sa­me“.40 Osnov­ni za­da­tak ove funk­ci­je bio je taj da uči­ni „zna­ko­ve ja­sni­jim i uhva­tlji­vi­jim“ i iako je ova oso­bi­na, do­mi­nant­na u po­et­skom je­zi­ku, mo­gla da se po­ja­vi u obič­noj je­zič­koj ko­mu­ni­ka­ci­ji, ona je ipak u ovom slu­ča­ju igra­la sa­mo spo­red­nu ulo­gu. Ja­kob­son, da­kle, ni­je mno­go od­stu­pao od prin­ci­pa ko­je je usta­no­vio Mu­kar­žov­ski, ali je ipak na­sto­jao da ode ko­rak da­lje pi­ta­ju­ći se, pre sve­ga, o to­me ka­ko se kon­kret­no de­ša­va ovo skre­ta­nje pa­žnje na je­zič­ke zna­ko­ve u po­et­skom ko­mu­ni­ka­tu. Po­ku­šao je da od­ go­vo­ri na to pi­ta­nje po­mo­ću ču­ve­ne de­fi­ni­ci­je: „Po­et­ska funk­ci­ja pro­jek­tu­je prin­cip ekvi­va­lent­no­sti iz ose se­ lek­ci­je u osu kom­bi­na­ci­je. Ekvi­va­lent­nost se uz­di­že do kon­ sti­tu­tiv­nog na­če­la se­kven­ce.“41

Kon­sti­tu­tiv­ni či­ni­o­ci je­zič­ke ko­mu­ni­ka­ci­je

Funk­ci­je je­zi­ka pre­ma Ja­kob­so­nu

Po­et­ska funk­ci­ja

Ja­kob­so­no­va de­fi­ni­ci­ja po­et­ske funk­ci­je

39 R. Ja­kob­son, Lin­gvi­sti­ka i po­e­ti­ka, No­lit, Be­o­grad, 1966, str. 289, pre­vod: Dra­ gi­nja Per­vaz, To­mi­slav Be­kić, Vje­ra Vu­le­tić, Sre­ten Ma­rić, Ran­ko Bu­gar­ski. 40 Ibid., str. 294. 41 Ibid., str. 296. VII. Strukturalizam (I)

Ja­kob­so­no­va Po­e­ti­ka u sve­tlu lin­gvi­sti­ke

233

Me­ta­fo­ra / me­to­ni­mi­ja

Ja­kob­so­no­va gra­ma­ti­ka po­e­zi­je

Ko­ri­ste­ći iz­ra­ze „o s a s e­l ek­ci­j e“ i „os a kom­bi­na­ ci­j e“, Ja­kob­ son se po­zi­vao na svo­je ra­ni­je sta­vo­ve iz­ne­te u sko­ro pod­jed­na­ko ču­ ve­nom tek­stu – „Dva aspek­ta je­zi­ka i dva ti­pa afa­zič­nih obo­lje­nja“ (1956).42 Stva­ra­nju is­ka­za – tvr­dio je ta­da – uvek mo­ra pret­ho­di­ti s e­ l ek­c i­j a od­re­đe­nih je­zič­kih je­di­ni­ca (na pri­mer, iz­ra­za) iz in­ven­ta­ra mo­guć­no­sti (ko­da) i sa so­bom po­vla­či kom­bi­ na­ci­ju ovih je­di­ni­ca (nji­ho­vo po­ve­zi­va­nje u niz sa vi­šim re­dom slo­že­no­sti – na pri­mer, u re­če­ni­ce). Či­nom se­lek­ci­je vla­da, da­kle, prin­cip ekvi­va­lent­no­sti, od­no­sno za­me­ne (mo­že se iz­ra­zi­ti po­mo­ću ana­lo­gi­je s me­ha­ni­ zmom me­ta­fo­re i na­zva­ti prin­ci­pom me­ta­fo­ri­za­ci­je). Kom­bi­na­ci­ jom vla­da prin­cip pri­pad­niš­tva (za­sno­van na me­to­ni­mič­kom me­ha­ ni­zmu).43 U po­e­zi­ji – do­dao je Ja­kob­son već u „Lin­gvi­sti­ci i po­e­ti­ci“ – ovaj uopšten prin­cip me­ta­fo­ri­za­ci­je (ekvi­va­lent­no­sti) po­sta­je ta­ko­ đe na­čin or­ga­ni­za­ci­je je­zič­kih ni­zo­va (po­je­di­nač­nih re­če­ni­ca po­et­ skog is­ka­za). Po­e­zi­ja se od dru­gih vr­sta go­vo­ra raz­li­ku­je po to­me što je za nje­ne je­zič­ke ni­zo­ve ka­rak­te­ri­stič­no „re­dov­no po­na­vlja­nje ekvi­va­lent­nih je­di­ni­ca“ (rit­mič­kim i me­trič­kim pra­vil­no­sti­ma) za­ hva­lju­ju­ći ko­jem mo­že­mo da ose­ti­mo bu­ji­cu go­vo­ra, slič­no kao što se u mu­zi­ci ose­ća vre­me. Na kra­ju je – zaključio je – uvek stih taj ko­ ji im­pli­ci­ra po­et­sku funk­ci­ju i ovaj prin­cip oba­ve­zu­je ne­za­vi­sno od kul­tu­re i vre­me­na u ko­ji­ma na­sta­je knji­žev­nost.44 Ove ideje nastavio je da raz­ra­đu­je i u tek­stu pod na­zi­vom „Po­e­ zi­ja gra­ma­ti­ke i gra­ma­ti­ka po­e­zi­je“ (1960). Za Ja­kob­so­na je ov­de bi­ lo naj­bit­ni­je da od­re­di uza­jam­ne od­no­se iz­me­đu gra­ma­ti­ke i po­e­zi­ je. Re­di­gu­ju­ći, još ra­ni­je, pre­vo­de Puš­ki­no­ve po­e­zi­je na češ­ki je­zik, pri­me­tio je neo­bič­nu po­ja­vu, kon­kret­no da: „Pr­vo­ra­zred­na funk­ci­ja mor­fo­loš­kih i sin­tak­sič­kih sred­sta­va pre­pli­će se, nad­me­će se sa umet­nič­kom ulo­gom tro­pa“.45

Gra­ma­tič­ki pa­ra­le­li­zam

Pa­žlji­ve ana­li­ze pe­snič­kih tvo­re­vi­na omo­gu­ći­le su mu da pri­me­ ti po­ja­vu ko­ju je na­zvao gra­ma­tič­kim pa­ra­le­li­zmom – od­re­đe­nim gra­ma­tič­kim ob­li­ci­ma na knji­žev­nom ni­vou pe­snič­ke tvo­re­vi­ne od­ go­va­ra­la su od­re­đe­na me­ta­fo­rič­ka i me­to­ni­mij­ska zna­če­nja na nje­ go­vom se­man­tič­kom pla­nu, ta­ko da je po­ne­kad bi­lo teš­ko od­re­di­ti tač­nu gra­ni­cu iz­me­đu „me­ta­fo­ri­ke i kon­kret­no­sti u po­e­zi­ji“. Ove ana­ li­ze su po­tvr­di­le ra­ni­ju te­zu is­tra­ži­va­ča da „si­me­trič­no po­na­vlja­nje 42 Ovaj tekst se ta­ko­đe na­la­zi u knji­zi: W pos­zu­ki­wa­niu is­toty języka, op. cit., t. 1. 43 R. Ja­kob­son, „Dwa aspekty języka i dwa typy zakłóceń afatycznych“, u: W pos­ zu­ki­wa­niu is­toty języka, op. cit., t. I, str. 169–175. 44 R. Ja­kob­son, Lin­gvi­sti­ka i po­e­ti­ka, op. cit., str. 298. 45 Ibid., str. 72.

234

Književne teorije XX veka

i su­prot­sta­vlja­nje gra­ma­tič­kih zna­če­nja po­sta­je ov­de umet­nič­ki po­ stu­pak“.46 Ja­kob­son je tim po­vo­dom pro­na­šao suš­tin­sku ana­lo­gi­ju: gra­ma­ti­ka ima slič­nu funk­ci­ju kao kom­po­zi­ci­ja u sli­kar­stvu – opšti od­nos pe­snič­kog is­ka­za pre­ma pi­ta­nju gra­ma­ti­ke uvek je bio stro­go odre­đen, ni­ka­da neo­d­re­đen: gra­ma­tič­ka pra­vi­la su stva­ra­la skri­ve­ni prin­cip struk­tu­ral­ne i se­man­tič­ke or­ga­ni­za­ci­je de­la ili im se de­lo opi­ ra­lo. Ovo ot­kri­će je tre­ba­lo, pre­ma miš­lje­nju auto­ra Po­e­zi­je gra­ma­ti­ ke..., da pred­sta­vlja uvod u kon­stru­i­sa­nje spe­ci­fič­ne po­et­ske gra­ma­ti­ ke, ma­da shva­će­ne pot­pu­no dru­ga­či­je ne­go neš­to ka­sni­je na­ra­tiv­ne gra­ma­ti­ke. Ja­kob­so­nu ni­je bi­lo sta­lo do toga da stvo­ri opštu gra­ma­ti­ ku knji­žev­no­sti (kao ekvi­va­lent knji­žev­ne „kom­pe­tent­no­sti“ po uzo­ru na je­zič­ku kom­pe­tent­nost Čom­skog), već vi­še sa­mo da is­tra­ži od­no­se iz­me­đu gra­ma­tič­kog i re­to­rič­kog ni­voa pe­snič­ke tvo­re­vi­ne. Prak­tič­na po­tvr­da ove kon­cep­ci­je bi­la je ob­ja­vlje­na 1962. go­di­ne u ana­li­zi so­ne­ ta Šarla Bo­dle­ra Mač­ke, za­jed­no s K. Le­vi-Stro­som – ko­ja se i da­nas sma­tra uobi­ča­je­nim pri­me­rom pri­me­ne struk­tu­ral­ne me­to­de na pro­u­ ča­va­nje knji­žev­no­sti. Ovaj neo­bič­no de­ta­ljan ana­li­tič­ki rad obu­hva­tio je sve gra­ma­tič­ke ni­voe pe­sme (fo­net­ski, mor­fo­loš­ki, lek­sič­ki, sin­tak­ sič­ki) i opi­sao nji­ho­ve ve­ze s ras­po­re­dom ri­ma, kom­po­zi­ci­jom sti­ho­ va i stro­fa, kon­struk­ci­jom su­bjek­ta, me­tri­kom sti­ho­va i, na kra­ju – sa zna­če­njem po­je­di­nač­nih re­če­ni­ca u pe­smi. Is­tra­ži­va­či su ov­de ot­kri­va­ li i broj­ne pa­ra­le­li­zme i po­du­dar­no­sti iz­me­đu for­mal­no-gra­ma­tič­ke or­ga­ni­za­ci­je pe­sme i nje­ne se­man­tič­ke struk­tu­re.47

Ulo­ga gra­ma­ta­ič­kih pra­vi­la u po­e­zi­ji

Gra­ma­tič­ki ni­vo – re­to­rič­ki ni­vo

Struk­tu­ra­li­zam i knji­žev­na kri­ti­ka (Že­net, To­do­rov, Bart) Go­di­ne 1966. i u Fran­cu­skoj su izaš­la dva va­žna tek­sta ko­ja ne sa­ mo što su su­mi­ra­la uzro­ke fa­sci­na­ci­je lin­gvi­sta struk­tu­ra­li­zmom še­ zde­se­tih go­di­na već su i pra­vi­la bi­lans po­sle­di­ca ta­kvog sti­la miš­lje­ nja za na­u­ku o knji­žev­no­sti. Bio je to kra­tak, ali i sa­da ču­ve­ni tekst Že­rar Že­ne­ta (rođ. 1930), „Struk­tu­ra­li­zam i knji­žev­na kri­ti­ka“,48 kao i još ču­ve­ni­ja „Kri­ti­ka i isti­na“49 Ro­la­na Bar­ta (1915–1980). Uosta­ lom, obo­ji­ca su – ka­ko Že­net ta­ko i Bart – kre­nu­li u prav­cu ko­ji su ra­ni­je oda­bra­li, a ko­ji se naj­jed­no­stav­ni­je mo­že od­re­di­ti po­mo­ću 46 47 48 49

Ibid., str. 80. Ibid., str. 97–117. Ž. Že­net, Fi­gu­re, Vuk Ka­ra­džić, Be­o­grad, 1985, pre­vod: Mir­ja­na Mi­o­či­no­vić. R. Bart­hes, Cri­ti­que et vérité, Pa­ris, 1966. Kod nas ob­ja­vljen drugi deo u pre­ vo­du Iva­na Čo­lo­vi­ća, u: Ro­lan Bart, Knji­žev­nost. Mi­to­lo­gi­ja. Se­mi­o­lo­gi­ja, No­ lit, Be­o­grad, 1971.

VII. Strukturalizam (I)

235

Fran­cu­ski struk­tu­ra­li­zam

Struk­tu­ra­li­zam u od­no­su na knji­žev­nu kri­ti­ku Že­ne­to­va kon­cep­ci­ja kri­ti­ke

su­ge­sti­je da­te u na­slo­vu Že­ne­to­vog tek­sta; i je­dan i dru­gi su uvi­de­li du­bo­ku srod­nost me­to­dâ struk­tu­ra­li­zma i na­či­na ra­da knji­žev­ne kri­ ti­ke, pa čak se – ka­ko je to Že­net for­mu­li­sao – struk­tu­ra­li­zam, pre­ ma nji­ho­vom miš­lje­nju, na­la­zio „im­pli­ci­te u kri­tič­koj de­lat­no­sti“.50 Opšte prin­ci­pe struk­tu­ral­ističke po­e­ti­ke Že­net je iz­lo­žio još po­čet­ kom še­zde­se­tih go­di­na,51 a ov­de je na­sto­jao da sa­be­re i re­zi­mi­ra sve ko­ri­sti ko­je od struk­tu­ra­li­zma mo­že ima­ti upra­vo knji­žev­na kri­ti­ka. Za­to što „i kri­ti­čar ras­kla­pa struk­tu­re na sa­stav­ne ele­men­te“, a „kri­ tič­ka mi­sao... iz­gra­đu­je struk­tu­ri­sa­ne ce­li­ne uz po­moć jed­ne struk­ tu­ri­sa­ne ce­li­ne – d e­l a“.52 Knji­žev­na kri­ti­ka je, da­kle, vr­sta „struk­tu­ ra­li­stič­ke de­lat­no­sti“ za­sno­va­ne na pret­po­stav­ci ko­ju je iz­neo Bart tri go­di­ne ra­ni­je, a to je da u stva­ri ne­ma „ni­ka­kve teh­ n i č­ke raz­li­ke iz­me­đu na­uč­nog struk­tu­ra­ li­zma, s jed­ne stra­ne, i knji­žev­no­sti i uopšte umet­no­sti, s dru­ge stra­ne“.53

Sa­mo de­lo u cen­ tru za­in­te­re­so­va­ no­sti kri­ti­ke Pro­tiv po­zi­ti­vi­zma

Pre­ma Že­ne­to­vom miš­lje­nju, struk­tu­ral­na ana­li­za je knji­žev­noj kri­ti­ci bi­la od ve­li­ke prak­tič­ne ko­ri­sti – za­hva­lju­ju­ći njoj mo­gle su se ot­kri­va­ti, na pri­mer, ve­ze iz­me­đu si­ste­ma for­mi i si­ste­ma zna­če­nja i pre­po­zna­va­ti ce­lo­vi­te ho­mo­lo­gi­je. Mo­gu­će je bi­lo od­re­di­ti od­nos iz­ me­đu ko­da i po­ru­ke knji­žev­no­sti. Ali, pre sve­ga, bi­lo je mo­gu­će da se pot­pu­no od­ba­ci pro­u­ča­va­nje spolj­nih uslo­vlje­no­sti knji­žev­no­sti (psi­ho­loš­kih, druš­tve­nih, isto­rij­skih i sl.) i da se pa­žnja usred­sre­di is­klju­či­vo na s a­mo de­l o, tre­ti­ra­ju­ći ga ne vi­še kao po­sle­di­cu ne­kih spolj­nih uzro­ka već kao „ne­za­vi­sno bi­će“. Na taj na­čin se struk­tu­ra­ li­zam uklju­čio u po­kret opo­zi­cion pre­ma po­zi­ti­vi­zmu (isto­ri­ci­zmu, bi­o­gra­fi­zmu, psi­ho­lo­gi­zmu), uvo­de­ći za pro­me­nu ima­nen­ti­zam (ana­li­zu ogra­ni­če­nu na sa­mo de­lo, za­o­bi­la­ze­ći u pot­pu­no­sti nje­go­ve iz­vo­re i uzro­ke). Pot­pu­no uve­ren u is­prav­nost ova­kvog po­stup­ka, Že­net je ve­o­ma sna­žno i de­cid­no iz­no­sio svoj stav: „Do­volj­no se du­go na knji­žev­nost gle­da­lo kao na po­ru­ku bez ko­da da bi se uka­za­la po­tre­ba da se bar za tre­nu­tak na nju gle­da kao na kod bez po­ru­ke... Ta­ko bi je­dan go­to­vo pro­ stor­ni de­ter­mi­ni­zam struk­tu­re sme­nio, u sa­svim mo­der­nom 50 G. Ge­net­te, „Struk­tu­ra­lizm a krytyka li­te­rac­ka“, Pa­mi­ętnyk Li­te­rac­ki, 1974, sv. 3, str. 278. 51 G. Ge­net­te, „Une poéti­que struc­tu­ra­le?“, Tel Qu­el, 1961, br. 7. Po­gle­da­ti, ta­ ko­đe: J. Ro­us­set, For­me et sig­ni­fi­ca­tion. Es­sa­is sur le struc­tu­res littéra­i­res de Cor­ne­il­le à Cla­u­del, Pa­ris, 1962. 52 Ž. Že­net, Fi­gu­re, op. cit., str. 17. 53 R. Bart, Knji­žev­nost. Mi­to­lo­gi­ja. Se­mi­o­lo­gi­ja, op. cit., str. 183.

236

Književne teorije XX veka

du­hu, vre­men­ski de­ter­mi­ni­zam po­stan­ka, bu­du­ći da je sva­ ka je­di­ni­ca de­fi­ni­sa­na iz­ra­zi­ma ko­ji ozna­ča­va­ju od­no­se, a ne po­re­klo.“54

Struk­tu­ra ver­sus ge­ne­za

Ova­ko ra­di­kal­na pro­me­na per­spek­ti­ve za nje­ga je pred­sta­vlja­la jed­no od naj­va­žni­jih do­stig­nu­ća struk­tu­ra­li­zma, a o ce­li­ni struk­tu­ra­ li­stič­kog po­du­hva­ta iz­jaš­nja­vao se s ve­li­kim en­tu­zi­ja­zmom – poš­to je struk­tu­ra­li­zam imao šan­su da pra­ti „knji­žev­nost u nje­nom glo­bal­nom raz­vo­ju pra­ve­ći sin­hro­nij­ ske pre­se­ke u raz­li­či­tim eta­pa­ma, i po­re­de­ći do­bi­je­ne sli­ke“.55 Pod­jed­na­ko op­ti­mi­stič­ki je na mi­si­ju struk­tu­ra­li­zma gle­dao i Ro­lan Bart, i to upra­vo u isto vre­me. U Kri­ti­ci i isti­ni is­ti­cao je nu­ žnost da se na­u­ka o knji­žev­no­sti iz­gra­di po­mo­ću stvar­nog do­ga­đa­ ja. To je tre­ba­lo da bu­de na­u­ka za­sno­va­na na lin­gvi­stič­kom mo­de­lu ko­ja se ne bi ba­vi­la sa­dr­ži­na­ma knji­žev­nih de­la, već opštim „usl o­v i­ ma u ko­ji­ma se na­la­zi sa­dr­ži­na“ (for­ma­ma), od­no­sno va­ri­ja­ci­ja­ma smi­sla ko­je po­ti­ču iz tih de­la. Po­zi­va­ju­ći se, iz­me­đu osta­log, na kon­ cep­ci­ju No­a­ma Čom­skog, Bart je imao u vi­du i mo­guć­nost po­sto­ ja­nja ne­ke vr­ste „knji­žev­ne spo­sob­no­sti“ – knji­žev­ne kom­pe­ten­ci­je ana­log­ne je­zič­koj spo­sob­no­sti – a ta­ko­đe je (kao i Že­net) na­gla­ša­vao glav­nu pred­nost no­ve na­u­ke o knji­žev­no­sti: mo­guć­nost odva­ja­nja knji­žev­nog de­la od nje­go­vog stvar­nog auto­ra (pa čak i od hi­po­te­tič­ke na­me­re auto­ra) kao i per­spek­ti­vu pro­u­ča­va­nja sa­mih pra­vi­la kon­struk­ ci­je de­la.56 Ovu na­u­ku je autor Kri­ti­ke i isti­ne de­cid­no raz­li­ko­vao od knji­žev­ne kri­ti­ke („na­u­ka se ba­vi smi­slom, a kri­ti­ka ga pro­iz­vo­di“),57 me­đu­tim, na kra­ju je ona ipak tre­ba­lo da stva­ra osno­vu za kri­ti­ku, is­ti­ ču­ći opšte uslo­ve za mo­guć­nost stva­ra­nja zna­če­nja u knji­žev­no­sti. Ovo pi­ta­nje je dru­ga­či­je vi­deo dru­gi fran­cu­ski te­o­re­ti­čar knji­ žev­no­sti – Cve­tan To­do­rov (rođ. 1939). U Po­e­ti­ci, ob­ja­vlje­noj dve go­di­ne ka­sni­je, na­su­prot Bar­tu i Že­ne­tu, iz­vr­šio je prin­ci­pi­jel­nu po­ de­lu na ono što spa­da u kom­pe­ten­ci­je po­e­ti­ke (za­ko­ni ko­ji se na­la­ze u okvi­ru na­uč­nog si­ste­ma) i na ono što pred­sta­vlja do­men in­ter­pre­ ta­ci­je, kao i knji­žev­ne kri­ti­ke (pro­ce­se stva­ra­nja zna­če­nja ko­ji se ne mo­gu uvek si­ste­ma­tič­no ure­di­ti). Ta­ko je pi­sao: „Na­su­prot ono­me če­mu te­ži tu­ma­če­nje po­je­di­nač­no uze­ tih de­la, po­e­ti­ka ne na­sto­ji da im od­re­di smi­sao, ne­go te­ži 54 55 56 57

Ž. Že­net, op. cit., str. 19. i 24. Ibid., str. 32. R. Bart, op. cit., str. 232–237. Ibid., str. 237.

VII. Strukturalizam (I)

237

Bar­to­va Kri­ti­ka i isti­na

Knji­žev­na kom­pe­ten­ci­ja

Na­u­ka o knji­žev­ no­sti / knji­žev­na kri­ti­ka

sa­zna­va­nju opštih za­ko­na ko­ji upra­vlja­ju stva­ra­njem sva­kog de­la. Me­đu­tim, za raz­li­ku od onog što či­ne po­me­nu­te na­u­ ke (psi­ho­lo­gi­ja, so­ci­o­lo­gi­ja, itd.) ona na­sto­ji da te za­ko­ne ot­ kri­je u sa­moj knji­žev­no­sti. Pre­ma to­me, po­e­ti­ka pred­sta­vlja u isti mah ‘ap­strak­tan’ i ‘unu­traš­nji’ pri­stup knji­žev­no­sti.“58 To­do­ro­vlje­vo su­prot­sta­vlja­nje po­e­ti­ke i in­ter­pre­ta­ci­je Uni­ver­zal­ni si­stem po­ten­ci­jal­ne knji­žev­no­sti

Ko­li­ko su Bart i Že­net u struk­tu­ral­noj ana­li­zi vi­de­li osno­vu knji­ žev­ne kri­ti­ke / in­ter­pre­ta­ci­je, to­li­ko se To­do­rov od­luč­no pro­ti­vio ta­ko te­snoj po­ve­za­no­sti, na­ro­či­to se pri­bo­ja­va­ju­ći even­tu­al­nih po­ re­me­ća­ja u ap­strakt­nom mo­de­lu struk­tu­ral­ne po­e­ti­ke u slu­ča­ju da ona poč­ne da se ba­vi se­man­tič­kim po­ja­va­ma ko­ji­ma je teš­ko ovla­ da­ti i ko­je su u suš­ti­ni su­bjek­tiv­ne. U nje­go­voj knji­zi se mo­že uoči­ti ve­o­ma iz­ra­žen san o ot­kri­va­nju uni­ver­zal­nog si­ste­ma „po­ten­ci­jal­ne knji­žev­no­sti“. Ta­ko on, neš­to da­lje, ka­že: „Pred­met po­e­ti­ke ni­je sámo knji­žev­no de­lo: ona is­pi­tu­je svoj­stva one oso­be­ne vr­ste dis­kur­sa ko­ju pred­sta­vlja knji­ žev­ni dis­kurs. Sva­ko de­lo ta­da se po­sma­tra kao is­po­lja­va­ nje jed­ne mno­go opšti­je ap­strakt­ne struk­tu­re, či­je je ono sa­mo jed­no mo­guć­no ostva­re­nje. Iz ovo­ga pro­i­zla­zi da je ova na­u­ka za­o­ku­plje­na ne vi­še po­sto­je­ćom knji­žev­noš­ću ne­go mo­guć­nom knji­žev­noš­ću ili, dru­ga­či­je re­če­no, onim ap­strakt­nim svoj­stvom ko­je knji­žev­nu či­nje­ni­cu či­ni oso­be­ nom – li­te­rar­noš­ću.“59

Po­e­ti­ka kao ana­li­za ap­strakt­nih struk­tu­ra

Da­kle, po­e­ti­ka, pre­ma shva­ta­nju To­do­ro­va, ni­je vi­še uopšte tre­ ba­lo da se ba­vi ana­li­zi­ra­njem kon­kret­nih, po­je­di­nač­nih knji­žev­nih tek­sto­va, već sa­mo opi­si­va­njem ap­strakt­nih struk­tu­ra, a ovi tek­sto­vi bi mo­gli bi­ti sa­mo nji­ho­va re­a­li­za­ci­ja. Pre­ma tom shva­ta­nju, po­e­ti­ku ta­ko­đe ni­su in­te­re­so­va­la zna­če­nja knji­žev­nog de­la (to je u stva­ri bio do­men in­ter­pre­ta­ci­je), već sa­mo opšti uslo­vi na­stan­ka tih zna­če­nja (se­man­tič­ka pra­vi­la). Ta­ko shva­će­na po­e­ti­ka, za raz­li­ku od in­ter­pre­ ta­ci­je ko­ja je su­bjek­tiv­na i iz­la­zi iz­van okvi­ra sa­mog de­la, tre­ba­lo je da pred­sta­vlja „ap­strakt­ni“ i „unu­traš­nji“ pri­laz knji­žev­no­sti, da se uopšte ne ba­vi em­pi­rij­skim či­nje­ni­ca­ma (knji­žev­nim de­li­ma), već sa­mo ap­strakt­nom struk­tu­rom (knji­žev­noš­ću u opštem smi­slu)60 i sa­mo ta­ko shva­će­na pred­sta­vlja­la bi na­u­ku u pu­nom smi­slu. U tom prav­cu su iš­li i osta­li ra­do­vi To­do­ro­va, na pri­mer, ra­ni­ji Littéra­tu­re 58 C. To­do­rov, Po­e­ti­ka, Fi­lip Viš­njić, Be­o­grad, 1986, str. 11, pre­vod: Bran­ko Je­ lić i Mi­loš Kon­stan­ti­no­vić. 59 Ibid., str. 11. 60 Ibid., str. 15.

238

Književne teorije XX veka

et sig­ni­fi­ca­tion (1967) i nje­go­ve ana­li­ze fa­bu­lar­nih de­la vr­še­ne za­jed­ no sa is­tra­ži­va­či­ma iz kru­ga Fran­cu­ske na­ra­to­loš­ke ško­le.61 Ve­o­ma uoč­lji­vi na­uč­ni ape­ti­ti, ka­ko kod To­do­ro­va ta­ko i kod Že­ ne­ta i Bar­ta, bi­li su ka­rak­te­ri­stič­ni na­ro­či­to za fran­cu­ski struk­tu­ra­li­ zam ka­snih še­zde­se­tih i se­dam­de­se­tih go­di­na62 ko­ji je upra­vo zbog to­ga če­sto na­zi­van „or­to­dok­snim“. Šta­vi­še – ta­daš­nja at­mos­fe­ra je ve­o­ma po­go­do­va­la upra­vo ta­kvim ten­den­ci­ja­ma. Ima­ju­ći u vi­du sna­ žne fi­lo­zof­sko-an­tro­po­loš­ke uti­ca­je, a ta­ko­đe i pod­sti­ca­je po­sle­rat­nih lin­gvi­stič­kih te­o­ri­ja (Emi­la Ben­ve­ni­sta, Lu­ja Hjem­sle­va, a na­ro­či­to No­a­ma Čom­skog), ana­li­ze pe­snič­kog je­zi­ka su u tom tre­nut­ku ustu­ pi­le me­sto mno­go sme­li­jim i ši­ro­ko za­miš­lje­nim na­me­ra­ma – tra­ga­ njem za uni­ver­zal­nom gra­ma­ti­kom knji­žev­no­sti. Upra­vo će ova­kve za­mi­sli – a na­ro­či­to pro­je­kat stva­ra­nja još sna­žni­je ne­go do ta­da na­u­ ke o knji­žev­no­sti – po­seb­no za­in­te­re­so­va­ti fran­cu­ske struk­tu­ra­li­ste u dru­goj po­lo­vi­ni še­zde­se­tih go­di­na. Je­dan od naj­va­žni­jih im­pul­sa za njih ta­da će po­sta­ti an­tro­po­loš­ka mi­sao K. Le­vi-Stro­sa.63 U po­sle­rat­nom struk­tu­ra­li­zmu će do­mi­ni­ra­ti i se­mi­o­loš­ka per­ spek­ti­va već ra­ni­je ski­ci­ra­na u ostva­re­nji­ma is­tra­ži­va­ča iz kru­ga Praš­ke ško­le. Ko­li­ko je – ka­ko se se­ća­mo – u kon­cep­ci­ja­ma Mu­kar­ žov­skog ili Ja­kob­so­na nad­re­đe­na ka­te­go­ri­ja bio zna k , i ko­li­ko su nji­ho­vi na­po­ri iš­li pre sve­ga u prav­cu pri­hva­ta­nja knji­žev­nog de­la kao zna­kov­nog fe­no­me­na i mo­guć­no­sti de­fi­ni­sa­nja nje­go­ve se­mi­o­ tič­ke spe­ci­fil­no­sti, to­li­ko se ka­sni­je – na­ro­či­to na po­lju fran­cu­skog struk­tu­ra­li­zma s kra­ja še­zde­se­tih i se­dam­de­se­tih go­di­na – u cen­tru pa­žnje ne­će na­ći sam znak, već s i­ste m z na­ ko­va . I, u skla­du s tim, is­po­sta­vi­će se da je naj­va­žni­ji za­da­tak – opi­si­va­nje knji­žev­nih i kul­ tu­ro­loš­kih zna­ko­va. Na taj na­čin će se se­mi­o­ti­ka – na­u­ka o zna­ko­vi­ ma ko­ja se raz­vi­ja­la još od an­ti­ke – po­ve­za­ti sa struk­tu­ra­li­stič­kom miš­lju i po­sta­će u pra­vom smi­slu na­uč­na di­sci­pli­na – se­mi­o­lo­gi­ja, od­no­sno opšta te­o­ri­ja zna­ko­va i zna­kov­nih si­ste­ma.

61 Na­ro­či­to ka­sni­ja Poéti­que de la pro­se (1971) ili Gram­ma­i­re du Décaméron. Po­gle­da­ti: Struk­tu­ra­li­zam (II). Već 1978. go­di­ne, u knji­zi Les gen­res du di­sco­ ur­se, To­do­rov je do­veo u pi­ta­nje struk­tu­ra­li­stič­ku kon­cep­ci­ju knji­žev­no­sti za­ sno­va­nu na pre­mi­si ho­mo­ge­no­sti knji­žev­nog de­la. 62 Ov­de tre­ba spo­me­nu­ti struk­tu­ral­nu sti­li­sti­ku M. Ri­fa­te­ra. Up. M. Rif­fa­ter­re, „Kryte­ria ana­lizy stylu“, u: Stu­dia z te­o­rii li­te­ra­tury. Ar­chi­wum pr­ze­kł­adów „Pa­mi­ęt­ni­ka Li­te­rac­ki­e­go“, I, Wro­cł­aw, 1977, ili: „Kon­tekst stylistyczny“, Pa­mi­ ęt­nik Li­te­rac­ki, 1972, deo 3. 63 Po­gle­da­ti: Struk­tu­ra­li­zam (II). VII. Strukturalizam (I)

239

Or­to­dok­sni struk­tu­ra­li­zam

Da­lja evo­lu­ci­ja struk­tu­ra­li­zma

Pre­la­zak od zna­ka na si­stem zna­ko­va

Re­zi­me 1. Ra­ni struk­tu­ra­li­zam u na­u­ci o knji­žev­no­sti raz­vio se uglav­ nom za­hva­lju­ju­ći in­spi­ra­ci­ja­ma lin­gvi­sta – pre sve­ga švaj­ car­skog na­uč­ni­ka Fer­di­nan­da de So­si­ra, a i ru­skog Ni­ko­la­ja Tru­bec­kog. U slu­ča­ju De So­si­ra is­po­sta­vi­lo se da je bi­la naj­u­ ti­caj­ni­ja kon­cep­ci­ja si­ste­ma je­zi­ka, kao i opšta ide­ja lin­gvi­sti­ ke kao na­u­ke – obe for­mu­li­sa­ne u Opštoj lin­gvi­sti­ci (1916), ob­ja­vlje­noj na­kon nje­go­ve smr­ti. Kad je reč o Tru­bec­kom – na­ro­či­to in­spi­ra­tiv­na po­sta­la je nje­go­va fo­no­loš­ka te­o­ri­ja. 2. N  aj­va­žni­ji za­da­tak za De So­si­ra bi­lo je utvr­đi­va­nje opštih oso­bi­na ap­strakt­nog s i­ste­ ma j e­ z i­ ka ko­ji se su­prot­sta­vljao kon­kret­nom go­vo­r u – ko­riš­će­nju je­zi­ka u či­no­vi­ma is­ka­za. De So­si­ro­va te­o­rij­ska mi­sao je ima­la du­a­ li­st i č­k i ka­rak­ter – osnov­ni prin­cip kon­struk­ci­je si­ste­ma je­zi­ka, kao i sa­me lin­gvi­sti­ke, pre­ma nje­go­vom miš­lje­nju su bi­le opo­zi­ci­je sa­ gle­da­va­ne na ra­znim ni­vo­i­ma: po­čev od bi­nar­ne opo­zi­ci­je, ko­ja od­re­đu­je zvuč­ne raz­li­ke u je­zi­ku (raz­li­ke iz­me­đu fo­ne­ ma), pre­ko du­a­li­stič­ke kon­struk­ci­je sa­mog je­zič­kog zna­ka (ko­ji se sa­sto­ji od ono­ga što pred­sta­vlja ozna­či­telj, sig­ni­fi­ant, i ono­ga što je ozna­če­no, sig­ni­fié, te, da­kle, od zvuč­ne stru­je i poj­ma), sve do po­me­nu­te opo­zi­ci­je si­ste­ma (je­zi­ka) i go­vo­ ra (lan­gue / pa­ro­le), kao i opo­zi­ci­je sin­hro­ni­je i di­ja­hro­ni­je. Bu­du­ći kon­cen­tri­sa­na na unu­traš­nju or­ga­ni­za­ci­ju si­ste­ma je­zi­ka, De So­si­ro­va te­o­ri­ja je ima­la sin­hro­nij­ski ka­rak­ter (za­o­bi­la­zi­la je, da­kle, pro­me­ne je­zi­ka kroz vre­me), pri tom je izo­lo­va­la je­zik od spo­ljaš­njih pred­me­ta i po­ja­va (što je bi­ lo vi­dlji­vo već u sa­moj struk­tu­ri zna­ka ko­ji po­ve­zu­je zvuk i po­jam a ne, na pri­mer, ozna­ke i ozna­če­ne pred­me­te). De So­si­ra ni­su in­te­re­so­va­li ni oni ko­ji je­zik ko­ri­ste, ni­ti funk­ ci­o­ni­sa­nje je­zi­ka u druš­tve­nom ži­vo­tu. Nje­gov glav­ni cilj bio je stva­ra­nje objek­tiv­ne na­u­ke o je­zi­ku, dok je opšti si­stem j e­ zi­ k a pri­hva­ćen kao osnov­na ka­te­go­ri­ja – za raz­li­ku od iz­di­fe­ren­ci­ra­nog, ne uvek pred­vi­dlji­vog i teš­kog za ovla­da­va­ nje, go­vo­ra – mo­gao ta­ko­đe za­ga­ran­to­va­ti poj­mov­nu či­sto­tu ove na­u­ke. 3. Idu­ći De So­si­ro­vim tra­gom, struk­tu­ra­li­sti lin­gvi­sti su se ta­ko­ đe in­te­re­so­va­li za si­ste m­ske os o­bi­ne je­zi­ka knji­žev­no­sti, kon­cen­tri­šu­ći se na nje­go­vu unu­traš­nju or­ga­ni­za­ci­ju – ne­za­ vi­snu od va­nje­zič­ke stvar­no­sti, od onih ko­ji se je­zi­kom ko­ ri­ste, od isto­rij­skih pro­me­na, kao i od in­di­vi­du­al­nih is­ka­za.

Opo­zi­ci­o­nost kao osnov­ni kon­struk­tiv­ni prin­cip je­zi­ka

Si­stem­ski po­ka­za­te­lji knji­žev­nog je­zi­ka

240

Književne teorije XX veka

U po­čet­ku je i nji­hov cilj bi­lo stva­ra­nje na­u­ke o knji­žev­no­sti ko­ja bi bi­la na čvr­stim osno­va­ma. Me­đu­tim, ovaj cilj su vr­lo br­zo za­me­ni­li prak­tič­ni za­da­ci – na­ro­či­to struk­tu­ral­na ana­ li­za knji­žev­nog de­la – a knji­žev­no­te­o­rij­ska re­flek­si­ja je bi­la pro­ši­re­na isto­rij­skom i ko­mu­ni­ka­ci­o­nom per­spek­ti­vom. 4. Pr­va ško­la na­sta­la na struk­tu­ra­li­stič­koj osno­vi – Praš­ka struk­ tu­ra­li­stič­ka ško­la – po­sta­vi­la je se­bi za cilj, pre sve­ga, pr i­me­ nu D e S o­s i­ ro­ve kon­c e p­ c i­j e na na­u­ku o knji­žev­no­sti i na njen raz­voj, uzi­ma­ju­ći u ob­zir spe­ci­fič­no­sti knji­žev­no­sti. 5. Praš­ki struk­tu­ra­li­sti su sma­tra­li da je pe­snič­ki je­zik kon­stru­ i­san ana­log­no opštem je­zi­ku (što zna­či da u nje­mu ima sle­ de­ćih ni­voa: fo­no­loš­ki, mor­fo­loš­ki, lek­sič­ki i se­man­tič­ki), da se od opšteg je­zi­ka raz­li­ku­je po svo­joj auto­te­li č­no­st i (to jest, spo­sob­no­sti da uči­ni vi­dlji­vim sa­me je­zič­ke zna­ko­ve) i po mo­guć­no­sti a k­tu­a­ li­ za­ c i­j e ne­kog od slo­je­va (nje­go­vo is­ti­ca­nje u pr­vi plan). 6. Naj­va­žni­ji za­da­tak za is­tra­ži­va­če ove ško­le (na­ro­či­to za Ja­na Mu­kar­žov­skog i Ro­ma­na Ja­kob­so­na) po­sta­lo je odre­đi­va­nje sp e­ ci­f i č­ no­st i p e­ s n ič­ko g j e­ zi­ k a – nje­go­vih opštih, uni­ ver­zal­nih i van­vre­men­skih oso­bi­na. Oba is­tra­ži­va­ča su ove oso­bi­ne pro­na­la­zi­li u funk­ci­o­nal­no­sti pe­snič­kog je­zi­ka – u nje­go­voj e ste­t i č­koj f u n k­c i­j i (Mu­kar­žov­ski) ili p o­ et­ skoj f u n k­c i­j i (Ja­kob­son). I u jed­nom i u dru­gom slu­ča­ju, ova funk­ci­ja (ko­ja je skre­ta­la pa­žnju na sam je­zič­ki znak) ipak ni­je bi­la iz­dvo­je­na od dru­gih funk­ci­ja ko­je oba­vlja knji­žev­ni is­kaz. Ona je u kon­cep­ci­ji Mu­kar­žov­skog bi­la po­ve­za­na raz­li­ či­tim od­no­si­ma s prak­tič­nim funk­ci­ja­ma je­zi­ka: re­ pre­ zen­ t a­t iv­ nom, ek s­pre­ s iv­ nom i i m­pre­ siv­ nom (iz­dvo­je­nim pre­ma ne­mač­kom lin­gvi­sti Bile­ru). Kad je reč o Ja­kob­so­nu – na ovu po­de­lu je do­da­ta još i f a­t i č­ka i me­ t a­j e­ zi č­ka funk­ci­ja. I u jed­noj i u dru­goj kon­cep­ci­ji, este­tič­ka ili po­et­ska funk­ci­ja je bi­va­la di­na­mič­ki za­vi­sna od osta­lih funk­ci­ja, pro­iz­ vo­de­ći na­ro­či­tu vr­stu na­pe­to­sti iz­me­đu auto­te­lič­no­sti (eks­po­ ni­ra­njem sa­mih po­et­skih zna­ko­va kao ta­kvih) i ko­mu­ni­ka­ci­je (nji­ho­vom usme­re­noš­ću ka spo­ra­zu­me­va­nju). 7. U skla­du s tim, naj­bit­ni­jom oso­bi­nom pe­snič­kog je­zi­ka Mu­ karžovski i Jakobson sma­tra­li su do­mi­na­ci­ju este­tič­ke/po­et­ ske funk­ci­je (one ko­ja usme­ra­va pa­žnju re­ci­pi­jen­ta na sam je­zič­ki znak) u nje­mu, kao i ula­zak te funk­ci­je u di­na­mič­ne od­no­se sa osta­lim je­zič­kim (ko­mu­ni­ka­ci­o­nim) funk­ci­ja­ma. VII. Strukturalizam (I)

241

Je­zič­ki ni­voi

Po­et­ska / estet­ ič­ka funk­ci­ja i dru­ge je­zič­ke funk­ci­je

Do­mi­na­ci­ja este­ tič­ke / po­et­ske funk­ci­je

8. Pre­ma is­tra­ži­va­či­ma iz Pra­ga, za knji­žev­ne (umet­nič­ke) struk­tu­re bi­li su ka­rak­te­ri­stič­ni kom­pli­ko­va­ni unu­traš­nji si­ ste­mi po­je­di­nač­nih ele­me­na­ta, ma­da ni­su bi­le sa­mo nji­hov zbir. Bi­le su im svoj­stve­ne pre sve­ga unu­traš­nje na­pe­to­sti – na­sta­nak po­re­me­ća­ja i po­nov­no for­mi­ra­nje. Knji­žev­ne uni­ ver­zu­me či­ni­le su struk­tu­re vi­šeg re­da (knji­žev­na tra­di­ci­ja, pe­snič­ki je­zik) kao i struk­tu­re ni­žeg re­da (knji­žev­na de­la). Od­nos iz­me­đu ovih struk­tu­ra bio je hi­je­rar­hi­zo­van. 9. Na­uč­ni­ci Praš­ke ško­le su u za­vrš­nom pe­ri­o­du de­lo­va­nja obra­ti­li pa­žnju i na to da ni­je sa­mo unu­traš­nja or­ga­ni­za­ci­ja knji­žev­nih struk­tu­ra ta ko­ja ima si­stem­ski ka­rak­ter, ne­go da se ta­kve oso­bi­ne mo­gu ta­ko­đe uoči­ti i kad je reč o se­man­tič­ koj sfe­ri. Ta­ko je na­red­ni za­da­tak tre­ba­lo da po­sta­ne st r u k­ tu­ r a l­ na ana­ l i­ z a z na­ č e­ nj a k nji­že v­ no­st i – pra­vac ko­ji je bio pre­ci­zno odre­đen (na pri­mer, u ra­du O pe­snič­kom je­ zi­ku, Mu­kar­žov­skog). Ovaj pro­je­kat, me­đu­tim, ni­je do kra­ja re­a­li­zo­van. 10. Č  eš­ki na­uč­ni­ci su ta­ko­đe do­sled­no pri­hva­ti­li i funk­ci­o­nal­ nu i se­mi­o­loš­ku per­spek­ti­vu. U nji­ho­voj te­o­rij­skoj re­flek­ si­ji je bi­lo ve­o­ma bit­no ob­u­hva­ta­nje knji­žev­no­sti i s ko­ mu­ni­ k a­ c i­o­no g aspek­ta. Knji­žev­no de­lo je ta­ko ima­lo z na­ kov­ n i ka­rak­ter, a nje­go­vu spe­ci­fič­nost je či­ni­lo vr­še­nje raz­li­či­tih j e­ z i č­k i h f u n k­c i­j a u osnov­nom si­ste­mu ko­mu­ni­ ci­ra­nja: po­ši­lja­lac–po­ru­ka–pri­ma­lac (kod Mu­kar­žov­skog), kao i po­ši­lja­lac–po­ru­ka–pri­ma­lac + kon­tekst, kon­takt, kôd (kod Ja­kob­so­na). 11. P  od­jed­na­ko va­žan po­du­hvat za na­uč­ni­ke Praš­ke ško­le po­ sta­lo je de­fi­ni­sa­nje osnov­nih prin­ci­pa me­to­do­lo­gi­je isto­r i­ j e k nj i­ ž e v­ no­st i. Ovog za­dat­ka se po­du­hva­tio na­ro­či­to Fe­liks Vo­dič­ka, iz­ra­đu­ju­ći de­ta­ljan me­to­do­loš­ki pro­je­kat za isto­rij­ska is­tra­ži­va­nja. 12. Po za­vr­šet­ku zvaničnog de­lo­va­nja Praš­ke ško­le, ka­snih če­tr­ de­se­tih go­di­na, ide­je češ­kih struk­tu­ra­li­sta pe­de­se­tih i še­zde­se­tih go­di­na na­sta­vio je Ro­man Ja­kob­son, na­ro­či­to u ra­ do­vi­ma „Lin­gvi­sti­ka i knji­žev­nost“ i „Po­e­zi­ja gra­ma­ti­ke i gra­ma­ti­ka po­e­zi­je“, ističući ve­li­ku za­vi­snost i za­jed­nič­ko de­ lo­va­nje lin­gvi­stič­kih me­to­da i stil­ske ana­li­ze kao i ve­ro­loš­ke po­e­zi­je. 13. Ovu mi­sao su pri­hva­ti­li i fran­cu­ski struk­tu­ra­li­sti po­lo­vi­nom še­zde­se­tih go­di­na (iz­me­đu osta­lih, Ro­lan Bart i Že­rar Že­net), pro­kla­mu­ju­ći du­bo­ku srod­nost iz­me­đu me­to­dâ struk­tu­ral­ne

Knji­žev­ne struk­tu­re

Struk­tu­ral­na ana­li­za zna­če­nja

Ko­mu­ni­ka­ci­o­ni aspekt knji­žev­no­sti

Struk­tu­ra­li­zam i me­to­do­lo­gi­ja isto­ri­je knji­žev­no­sti

Struk­tu­ra­li­zam u od­no­su pre­ma knji­žev­noj kri­ti­ci

242

Književne teorije XX veka

ana­li­ze i knji­žev­ne kri­ti­ke kao ana­li­zi­ra­nja je­zič­kih for­mi a ne sa­dr­ži­na ko­je se pu­tem knji­žev­nost sa­opšta­va­ju. 14. Jed­na od naj­ču­ve­ni­jih te­o­ri­ja lin­gvi­stič­ke stru­je struk­tu­ra­li­ zma po­sta­la je kon­cep­ci­ja Cve­ta­na To­do­ro­va, iz­ne­ta u nje­go­ voj Po­e­ti­ci (1968), u ko­joj je strikt­no raz­dvo­jio po­e­ti­ku (kao pro­u­ča­va­nje je­zič­kih for­mi) od in­ter­pre­ta­ci­je (tu­ma­če­nja – kao ana­li­zu sa­dr­ži­ne knji­žev­nih po­ru­ka).

VII. Strukturalizam (I)

243

Hro­no­lo­gi­ja 1906–1911: Fer­di­nand de So­sir pre­da­je na uni­ver­zi­te­tu u Že­ne­vi oda­kle je oti­šao u Pa­riz. In­do­e­vro­pe­i­sta je i pre sve­ga dr­ži pre­da­va­nja iz san­skri­ta, grč­kog, la­tin­skog je­zi­ka i slič­no. Me­đu­tim, ipak će u isto­ri­ju ući nje­go­va pre­da­va­nja iz opšte lin­gvi­sti­ke i po­red to­ga što je sti­gao da odr­ži sa­mo tri kur­sa za tri­de­set stu­de­na­ta. Go­di­ ne 1912. De So­sir po­či­nje ozbilj­no da obo­le­va. 1913: Umi­re Fer­di­nand de So­sir. 1916: De So­si­ro­ve uni­ver­zi­tet­ske ko­le­ge – Šarl Ba­li i Al­bert Se­še­hej – ob­ja­vlju­ju u Že­ne­vi Co­urs de lin­gu­i­sti­que généra­le (Opšta lin­ gvi­sti­ka). Sa­mi iz­da­va­či ni­su pri­su­stvo­va­li tim pre­da­va­nji­ma, ali su se po­slu­ži­li De So­si­ro­vim be­leš­ka­ma i be­leš­ka­ma nje­go­vih stu­de­na­ta (u ce­li­ni: de­vet kom­ple­ta be­le­ža­ka). Iako po­če­ci struk­ tu­ra­li­zma u te­o­ri­ji je­zi­ka pret­ho­de ob­ja­vlji­va­nju Opšte lin­gvi­sti­ ke, ipak od tog tre­nut­ka De So­si­ro­vi po­gle­di po­či­nju da vr­še snažan uti­caj na lin­gvi­sti­ku i dru­ge hu­ma­ni­stič­ke di­sci­pli­ne. 1921: U Pra­gu se po­ja­vlju­je Ro­man Ja­kob­son ko­ji će od­i­gra­ti ulo­gu ve­ zni­ka iz­me­đu Mo­skov­skog lin­gvi­stič­kog kru­ga i praš­kog struk­ tu­ra­li­zma. Od tog tre­nut­ka go­vo­ri­će se da je „for­ma­li­zam bio sa­mo de­čja bo­lest struk­tu­ra­li­zma“, a Ja­kob­son i nje­go­ve praš­ke ko­le­ge pred­sta­vlja­će ozbilj­nu na­u­ku o knji­žev­no­sti u pu­nom zna­če­nju te re­či. Ta na­u­ka se – ka­ko će te go­di­ne na­pi­sa­ti Ja­kob­ son – ne­će ba­vi­ti svim na šta us­put na­i­đe, ne­go sa­mo pred­me­ tom ko­ji je za nju naj­bit­ni­ji: „li­te­rar­noš­ću ili onim što od­re­đe­nu tvo­re­vi­nu či­ni knji­žev­nom.“ Praš­ki is­tra­ži­va­či će se kri­tič­ki po­ sta­vi­ti pre­ma ne­kim po­gle­di­ma Ru­ske for­ma­li­stič­ke ško­le (na pri­mer, pre­ma ten­den­ci­ji da se po­e­tič­nost izo­lu­je od dru­gih je­ zič­kih funk­ci­ja ko­je oba­vlja knji­žev­no de­lo), ali će ipak bi­ti vi­še za­hval­ni­ji svo­jim pret­hod­ni­ci­ma iz Ru­si­je. 1923: Ja­kob­son ob­ja­vlju­je mo­no­gra­fi­ju O češ­kom sti­hu s ko­jom za­po­či­ nju nje­go­va du­go­go­diš­nja is­tra­ži­va­nja od­no­sa iz­me­đu po­et­skih for­mi i opšteg je­zi­ka (po­seb­no o od­no­su me­tri­ke i lin­gvi­sti­ke). 1926: Ro­man Ja­kob­son, Jan Mu­kar­žov­ski, Bo­hu­slav Ha­vra­nek i Vi­lem Ma­te­zi­jus osni­va­ju Praš­ki lin­gvi­stič­ki krug (Pražský Lin­gu­i­stický 244

Književne teorije XX veka

1927:

1929:

1930:

1934:

Kro­u­žek), ko­jem se usko­ro pri­klju­ču­ju i dru­gi, na pri­mer, Fe­ liks Vo­dič­ka i Re­ne Ve­lek. Krug, ta­ko­đe, us­po­sta­vlja sa­rad­nju s Ni­ko­la­jem Tru­bec­kim i Ju­ri­jem Ti­nja­no­vim i ubr­zo po­sta­je na­ uč­ni cen­tar me­đu­na­rod­nog zna­ča­ja. Ju­rij Ti­nja­nov i Ro­man Ja­kob­son ob­ja­vlju­ju rad „Pro­ble­mi is­ tra­ži­va­nja knji­žev­no­sti i je­zi­ka“ (na stra­ni­ca­ma ča­so­pi­sa Nowyj Lef, 1927, br. 12/13) ko­ji uka­zu­je na pre­laz iz­me­đu prav­ca is­tra­ ži­va­nja po­et­skog je­zi­ka, ko­ji su oda­bra­li ru­ski for­ma­li­sti, i onog ko­ji će po­kre­nu­ti praš­ki struk­tu­ra­li­sti. Po­red ori­jen­ta­ci­je na is­tra­ži­va­nje ima­nent­nih za­ko­na ko­ji vla­da­ju knji­žev­noš­ću, na ana­li­zu struk­tur­nih pra­vi­la kon­struk­ci­je je­zi­ka i knji­žev­nih de­la kao i funk­ci­o­nal­nih aspe­ka­ta knji­žev­nog je­zi­ka, ov­de na­i­la­zi­mo ta­ko­đe i na for­mu­la­ci­je o neo­p­hod­no­sti da se uzmu u ob­zir isto­ rij­ske per­spek­ti­ve. Da­nas se sma­tra da je ta ras­pra­va već sa­dr­ža­ la po­čet­ne pret­po­stav­ke za Te­ze Praš­kog kru­ga. Praš­ki lin­gvi­stič­ki krug po­či­nje da ob­ja­vlju­je sop­stve­ni ča­so­pis Ra­do­vi lin­gvi­stič­kog kru­ga iz Pra­ga (Tra­va­ux du Cer­cle Lin­gu­i­ sti­que de Pra­gue). On će iz­la­zi­ti do 1938. go­di­ne, a u nje­mu će svo­je ra­do­ve štam­pa­ti, ta­ko­đe, Ni­ko­laj Tru­bec­ki. U Pra­gu se odr­ža­va Prvi sla­vi­stič­ki kon­gres to­kom ko­jeg Pra­ža­ni ob­ja­vlju­ju svoj te­o­rij­ski ma­ni­fest – ta­ko­zva­ne Te­ze Praš­kog kru­ga. Ov­de, iz­me­đu osta­log, po­sta­vlja­ju se­bi za­da­tak da se De So­si­ro­va te­o­ ri­ja pri­la­go­di te­o­ri­ji knji­žev­no­sti, ma­da isto­vre­me­no is­po­lja­va­ju ve­li­ku re­zer­vu pre­ma ne­kim po­gle­di­ma tvor­ca opšte lin­gvi­sti­ke (na­ro­či­to pre­ma sin­hro­nij­skom opi­su je­zi­ka na ko­ji je on sta­vljao na­gla­sak). Praš­ki struk­tu­ra­li­sti is­ti­ču da ni di­ja­hro­nij­ska is­tra­ži­va­nja ne is­klju­ču­ju ana­li­ze si­ste­ma i je­zič­kih funk­ci­ja, kao što ni sin­hro­nij­ska is­tra­ži­va­nja ne mo­gu za­ne­ma­ri­va­ti evo­lu­ci­ju je­zi­ka. Naj­va­žni­ja tač­ka Te­za ipak se od­no­si na ide­ju funk­ci­o­nal­ nog je­zi­ka i na knji­žev­no de­lo kao funk­ci­o­nal­nu struk­tu­ru. Tu će, ta­ko­đe, bi­ti for­mu­li­sa­na kon­cep­ci­ja po­et­ske funk­ci­je. Jan Mu­kar­žov­ski ob­ja­vlju­je ras­pra­vu „Fo­no­lo­gi­ja i po­e­ti­ka“ (u če­ tvr­toj knji­zi Ra­do­va lin­gvi­stič­kog kru­ga iz Pra­ga) ko­ja je ve­o­ma re­pre­zen­ta­tiv­na za na­čin miš­lje­nja praš­kih struk­tu­ra­li­sta tog raz­do­blja. On tu, iz­me­đu osta­log, skre­će pa­žnju na čvr­stu uza­ jam­nu za­vi­snost po­e­ti­ke i lin­gvi­stič­kih fo­no­loš­kih te­o­ri­ja, na­gla­ ša­va­ju­ći da po­et­ska funk­ci­ja pod­le­že pro­me­na­ma pod uti­ca­jem pro­me­na fo­no­loš­kog si­ste­ma. U tom ra­du će se po­ja­vi­ti ču­ve­ni po­zna­ti po­gled, iz Te­zâ Praš­kog kru­ga, o de­za­u­to­ma­ti­za­ci­ji iz­ ra­žaj­nih sred­sta­va u po­et­skom je­zi­ku – to zna­či, o mo­guć­no­sti eks­po­ni­ra­nja svih je­zič­kih seg­me­na­ta, čak i onih ko­je ne za­pa­ža­ mo u obič­noj je­zič­koj ko­mu­ni­ka­ci­ji (na pri­mer, zvuč­no po­dra­ ža­va­ju­ćih ele­me­na­ta u je­zi­ku). Ro­man Ja­kob­son ob­ja­vlju­je čla­nak „Šta je to po­e­zi­ja?“ na stra­ni­ ca­ma ča­so­pi­sa Volné Smĕry, 1933/1934, br. 30. U tom tek­stu po­ ku­ša­va da de­fi­ni­še po­et­sku funk­ci­ju kao stal­no i ne­pro­men­lji­vo

VII. Strukturalizam (I)

245

1939:



1940:



1941: 246

svoj­stvo knji­žev­no­sti. Ov­de se ve­o­ma če­sto po­sta­vlja pi­ta­nje: „Ali u če­mu se is­po­lja­va po­e­tič­nost?“ i da­je od­go­vor: „U to­me da se reč ose­ća kao reč, a ne sa­mo kao re­pre­zen­tant na­zva­nog pred­me­ta ili kao iz­liv emo­ci­ja.“ U sed­mom to­mu Ra­do­va lin­gvi­stič­kog kru­ga iz Pra­ga po­ja­vlju­ju se ču­ve­na „Grundzüge der Pho­no­lo­gie“ („Pra­vi­la fe­no­me­no­lo­ gi­je“) Ni­ko­la­ja Tru­bec­kog, knji­ga ko­ja će ka­sni­je ve­o­ma sna­žno in­spi­ri­sa­ti fran­cu­skog an­tr­opo­lo­ga, oca po­sle­rat­nog struk­tu­ra­li­ zma – K. Le­vi­-Stro­sa. Ro­man Ja­kob­son pu­tu­je u Skan­di­na­vi­ju gde će bo­ra­vi­ti vi­še od dve go­di­ne; tu, iz­me­đu osta­log, is­tra­žu­je afa­zi­ju u deč­jem je­zi­ ku. Je­dan od čla­na­ka tih is­tra­ži­va­nja bi­će ob­ja­vljen 1956. go­di­ ne pod na­zi­vom „Dva aspek­ta je­zi­ka i dva ti­pa afa­tič­kih gre­ša­ ka“ (u knji­zi pod na­slo­vom Fun­da­men­tals of Lan­gu­a­ge ko­ju je ob­ja­vio za­jed­no s Mo­ri­som Ho­lom). Ov­de se ja­vlja jed­na od naj­va­žni­jih Ja­kob­so­no­vih kon­cep­ci­ja o dvo­pol­no­sti je­zi­ka: nje­ go­voj me­ta­fo­rič­no­sti i me­to­ni­mič­no­sti. Ob­ja­vljen je rad Ja­na Mu­kar­žov­skog „Struk­tu­ra­li­zam u este­ti­ci i na­u­ci o književ­no­sti“, sma­tran jed­nim od osnov­nih pro­gram­ skih tek­sto­va ra­nog struk­tu­ra­li­zma. Mu­kar­žov­ski ov­de iz­no­si te­ze o za­vi­sno­sti ce­li­ne i de­lo­va u okvi­ru struk­tu­re, me­đu­tim, skre­će pa­žnju i na to šta pred­sta­vlja suš­tin­sko svoj­stvo ver­zi­je struk­tu­ral­ne te­o­ri­je ko­ju on ko­ri­sti – na „ener­ge­tič­nost“ i „di­ na­mič­nost“ struk­tu­re, to zna­či na nje­nu unu­traš­nju funk­ci­o­nal­ nost i spo­sob­nost na stal­no pre­o­bli­ko­va­nje („struk­tu­ra kao ce­li­ na na­la­zi se u ne­pre­kid­nom po­kre­tu“). Jan Mu­kar­žov­ski ob­ja­vlju­je jed­nu od svo­jih naj­ču­ve­ni­jih te­o­rij­ skok­nji­žev­nih ras­pra­va – „O po­et­skom je­zi­ku“ – u ko­joj se ve­ o­ma ener­gič­no za­la­že za funk­ci­o­nal­nost kao naj­va­žni­je i na­ju­ ni­ver­zal­ni­je svoj­stvo tog je­zi­ka. Tu će, ta­ko­đe, bi­ti for­mu­li­sa­na de­fi­ni­ci­ja este­tič­ke funk­ci­je kao one funk­ci­je je­zi­ka ko­ja skre­će pa­žnju na sam je­zič­ki znak. Ta vr­sta (auto­te­lič­nog) funk­ci­o­ni­sa­ nja je­zi­ka za Mu­kar­žov­skog je su­prot­nost je­zič­kog iz­ra­za – spo­ ra­zu­me­va­nja, naj­va­žni­ja iz prak­tič­nih raz­lo­ga. Mu­kar­žov­ski, ta­ ko­đe, skre­će pa­žnju na jed­nu od naj­bit­ni­jih svoj­sta­va po­et­skog je­zi­ka (ka­kva je „stal­na na­pe­tost iz­me­đu unu­tar­nje svr­sis­hod­no­ sti i ko­mu­ni­ka­ci­je“ – da­kle, iz­me­đu este­tič­ke funk­ci­je i prak­tič­ nih funk­ci­ja) i na­go­veš­ta­va po­čet­ni pro­je­kat knji­žev­ne struk­tu­ ral­ne se­man­ti­ke či­ja si­ste­mat­ska ob­ra­da tre­ba, pre­ma nje­go­vom miš­lje­nju, da bu­de naj­va­žni­ji za­da­tak u sle­de­ćoj fa­zi raz­vo­ja praš­kog struk­tu­ra­li­zma. Iz­la­zi iz štam­pe tro­tom­ni Ka­pi­toly z české po­e­tiky – sa­bra­ni ra­do­ vi Ja­na Mu­kar­žov­skog (dru­go iz­da­nje po­ja­vi­će se 1948. go­di­ne). Ro­man Ja­kob­son od­la­zi u Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve. Ta­mo pre­ da­je, iz­me­đu osta­log, na Éco­le Libre des Ha­u­tes Étu­des, Ko­lum­bi­ji, Književne teorije XX veka

1942:

1948: 1960:

1962:

1966:



Har­var­du i u Mas­sac­huset­tes In­sti­tu­te of Tec­hno­logy. Osni­va Nju­jorš­ki lin­gvi­stič­ki krug i za­jed­no s gru­pom sa­rad­ni­ka za­po­či­ nje ob­ja­vlji­va­nje ča­so­pi­sa Word: Jo­ur­nal of the Lin­gu­i­stic Cir­cle of New York. U tom raz­do­blju upo­zna­je i K. Le­vi-Stro­sa na ko­ga će iz­vr­ši­ti ve­lik uti­caj i ovaj će se u ve­li­koj me­ri pre­o­ri­jen­ti­sa­ti sa et­no­gra­fi­je na struk­tu­ral­nu an­tro­po­lo­gi­ju (za­sno­va­nu na lin­ gvi­stič­kom mo­de­lu). Fe­liks Vo­dič­ka ob­ja­vlju­je knji­gu Isto­ri­ja knji­žev­no­sti. Nje­ni pro­ ble­mi i za­da­ci. Ta ras­pra­va je već ve­o­ma sa­zreo me­to­do­loš­ki pro­je­kat ko­ji se od­no­si na isto­rij­skok­nji­žev­na is­tra­ži­va­nja i još jed­nom po­tvr­đu­je ži­vu za­in­te­re­so­va­nost praš­kih struk­tu­ra­li­sta za di­ja­hro­ni­ju. Zva­nič­ni kraj de­lat­no­sti Praš­kog lin­gvi­stič­kog kru­ga. Ro­man Ja­kob­son ob­ja­vlju­je je­dan od svo­jih naj­ču­ve­ni­jih tek­sto­ va: Po­e­ti­ka u lin­gvi­stič­kom sve­tlu (knji­gu ko­ja je pod na­slo­vom Style in Lan­gu­a­ge ob­ja­vlje­na u re­dak­ci­ji T. Se­bi­o­ka) i pre­da­va­nje „Po­e­zi­ja gra­ma­ti­ke i gra­ma­ti­ka po­e­zi­je“ (odr­ža­no u Var­ša­vi na me­đu­na­rod­noj kon­fe­ren­ci­ji po­sve­će­noj pro­ble­mi­ma po­e­ti­ke). U pr­vi od ovih ra­do­va ugra­đu­je pot­pu­ni mo­del ko­mu­ni­ka­ci­o­ nog si­ste­ma za­jed­no sa svim je­zič­kim funk­ci­ja­ma (sa­znaj­nom, eks­pre­siv­nom, im­pre­siv­nom, me­ta­je­zič­kom, fa­tič­nom i po­et­ skom) kao i de­fi­ni­ci­ju po­et­ske funk­ci­je kao „pro­jek­ci­ju prin­ ci­pa ekvi­va­lent­no­sti sa te­žiš­ta iz­bo­ra na te­žiš­te kom­bi­na­ci­ja“. U dru­gom is­tra­žu­je uti­caj gra­ma­tič­kih pa­ra­le­li­za­ma na struk­tu­ ru po­et­ske fra­ze. Ro­man Ja­kob­son i Klod Le­vi-Stros ob­ja­vlju­ju tip­sku struk­tur­nu ana­li­zu knji­žev­nog de­la „Bo­dle­ro­ve ‘Mač­ke’“ (u ča­so­pi­su L’Hom­ me. Re­vue française d’anthro­po­lo­gie, ja­nu­ar–april 1962). Ova ana­li­za se sve do da­nas sma­tra sa­vre­me­nim pri­me­rom pri­me­ne struk­tu­ral­ističke me­to­de na is­tra­ži­va­nja knji­žev­no­sti. Ob­ja­vlje­na dva va­žna ra­da fran­cu­skih kri­ti­ča­ra i te­o­re­ti­ča­ra knji­ žev­no­sti – Ro­la­na Bar­ta (Kri­ti­ka i isti­na, kao po­seb­na knji­ga) i Že­ra­ra Že­ne­ta („Struk­tu­ra­li­zam i knji­žev­na kri­ti­ka“, u knji­zi istog tog auto­ra pod na­slo­vom Fi­gu­res. Es­sa­is). I jed­na i dru­ga ko­nač­no po­tvr­đu­ju čvr­ste ve­ze iz­me­đu struk­tu­ra­li­zma i knji­žev­ ne kri­ti­ke, tumačeći struk­tu­ral­ne ana­li­ze knji­žev­no­sti kao osnov­ ni za­da­tak kri­ti­ča­ra. Po­ru­ka oba ra­da je ja­sna: kri­ti­ča­ri ne tre­ba da se ba­ve is­tra­ži­va­njem od­no­sa knji­žev­nog de­la i stvar­no­sti ni­ti po­tra­gom za isti­nom ko­ja se na­la­zi u knji­žev­no­sti, već, pre sve­ ga, unu­tar­njom or­ga­ni­za­ci­jom je­zič­kih struk­tu­ra u knji­žev­nom de­lu – to zna­či, is­tra­ži­va­njem for­me a ne sa­dr­ža­ja. Iz­la­zi sle­de­će mo­nu­men­tal­no de­lo Ja­na Mu­kar­žov­skog – Stu­di­je iz este­ti­ke. Is­tra­ži­va­nja češ­kog struk­tu­ra­li­ste ov­de ne ob­u­hva­ta­ju sa­mo knji­žev­nost, ne­go i po­zo­riš­te, film, sli­kar­stvo, ar­hi­tek­tu­ru i pri­me­nje­nu umet­nost, fol­klor i slič­no. Ov­de se iz­ra­zi­to vi­di

VII. Strukturalizam (I)

247

1968:

1975: 1982:

248

ka­ko je Mu­kar­žov­skom bi­la bli­ska ide­ja me­đu­sob­nog uza­jam­ nog osve­tlja­va­nja umet­no­sti. Mo­že se, ta­ko­đe, za­pa­zi­ti nje­go­va do­sled­na se­mi­o­loš­ka ori­jen­ta­ci­ja u este­tič­koj re­flek­si­ji. Iz ci­klu­sa ras­pra­va pod za­jed­nič­kim na­slo­vom Šta je to struk­tu­ ra­li­zam?, nastala je knjiga fran­cu­skog te­o­re­ti­čara knji­žev­no­sti Cve­tana To­do­rova – Po­e­ti­ka – jed­no od naj­va­žni­jih de­la ko­je iz­la­že pro­gram već zre­le struk­tu­ra­li­stič­ke po­e­ti­ke. Ov­de po­sto­ji ve­o­ma iz­ra­že­na po­de­la na dve po­seb­ne knji­žev­no­te­o­rij­ske di­sci­ pli­ne: po­e­ti­ku – ap­strakt­nu oblast ko­ja se ba­vi opi­som unu­traš­ njih knji­žev­nih struk­tu­ra i in­ter­pre­ta­ci­ju – ko­ja na­sto­ji da „ime­ nu­je smi­sao“. Umi­re Jan Mu­kar­žov­ski. Umi­re Ro­man Ja­kob­son.

Književne teorije XX veka

Bi­bli­o­gra­fija Opšta Dž. Kaler, Struk­turalistička poetika. Struk­turalizam, lingvistika i proučavanje književnosti, Beograd, 1990, prevod: Milica Mint. F. Dos­se, Hi­sto­i­re du struc­tu­ra­li­sme, t. 1: Le champ du sig­ne, 1945–1966, t. 2: Le chant du cygne, 1967 à nos jo­urs, Pa­ris 1991–1992. T. Haw­kes, Struk­tu­ra­lizm i se­mi­otyka, tł­um. I. Si­e­rad­zki, po­sł. M. Gł­o­wi­ń­ski, War­sza­wa 1988. E. Kurz­we­il, Age of Struc­tu­ra­lism: Lévi-Stra­uss to Fo­u­ca­ult, New York 1980. Z. Mi­to­sek, „Struk­tu­ra­lizm“, u: idem, Te­o­rie ba­dań li­te­rac­kich, War­sza­wa 1998. Ž. Pi­ja­že, Struk­tu­ra­li­zam, (prev. Na­da Po­po­vić-Pe­ri­šić. Be­o­grad), 1978. F. de So­sir, Opšta lin­gvi­sti­ka (prev. Sre­ten Ma­rić), Be­o­grad, 1969; kri­tič­ko iz­da­ nje (prev. Du­šan­ka To­ča­nac), Srem­ski Kar­lov­ci–No­vi Sad, 1996. F. de So­sir, Spi­si iz opšte lin­gvi­sti­ke (prev. Du­šan­ka To­ča­nac), Srem­ski Kar­lov­ ci–No­vi Sad, 2004.

Praš­ka struk­tu­ra­li­stič­ka ško­la R. Ja­kob­son, W poszuki­wa­niu is­toty języka, t. 1–2, wybór, red. na­uk., wstęp M. R. Mayeno­wa, War­sza­wa 1989, up. na srp­skom: R. Ja­kob­son, Lin­gvi­sti­ ka i po­e­ti­ka, Be­o­grad, 1966. J. Mu­ka­ř­ovský, „Fo­no­lo­gia i po­etyka oraz Struk­tu­ra­lizm w estetyce i w na­u­ ce o li­te­ra­tur­ze“, u: Te­o­ria ba­dań li­te­rac­kich za gra­ni­cą. An­to­lo­gia, red. S. Skwarczyńska, t. 2: Od pr­ze­ł­o­mu antypozytywistyczne­go do ro­ku 1945, cz. 3: Od for­ma­li­zmu do struk­tu­ra­li­zmu, Kraków 1986. J. Mu­ka­ř­owský, Wśród znaków i struk­tur. Wybór szkiców, wybór, red., wstęp J. Sł­a­wi­ń­ski, War­sza­wa 1970 – tu zwł­aszcza: O struk­tu­ra­li­zmie, Dwa stu­ dia o nazywa­niu po­etyckim. Pra­ska szko­ła struk­tu­ral­na w la­tach 1926–1948. Wybór ma­te­ri­a­ł­ow, red. M. R. Mayeno­wa, tł­um., ko­men­tarz W. Górny, tł­um. pr­ze­jr­zał i oprac. T. Bra­jer­ ski, War­sza­wa 1966. VII. Strukturalizam (I)

249

J. Tyni­a­now, R. Ja­kob­son, „Pro­blemy ba­da­nia li­te­ra­tury i języka“, u: Te­o­ria ba­ dań li­te­rac­kich za gra­ni­cą. An­to­lo­gia, red. S. Skwarczyńska, t. 2: Od pr­ze­ł­o­ mu antypozytywistyczne­go do ro­ku 1945, cz. 3: Od for­ma­li­zmu do struk­tu­ ra­li­zmu, Kraków 1986.

Li­te­ra­tu­ra M. R. Ma­je­no­va, „Po­et­ski je­zik“, u: Te­o­rij­ska po­e­ti­ka. Pro­ble­mi je­zi­ka (prev. Bi­ ser­ka Raj­čić), Be­o­grad, 2009. M. R. Mayeno­wa, „Wstęp“, u: Pra­ska szko­ła struk­tu­ral­na w la­tach 1926–1948. Wybór ma­te­ri­a­łów, red. M. R. Mayeno­wa, War­sza­wa 1966. J. Sł­a­wi­ń­ski, Jan Mu­ka­ř­ovský: pro­gram estetyki struk­tu­ral­nej, u: J. Mu­ka­ř­ovský, Wśród znaków i struk­tur. Wybór szkiców, red. J. Sł­a­wi­ń­ski, War­sza­wa 1970. L. Szi­klay, Szko­ła pra­ska, tł­um. A. Si­kor­ska, u: Li­te­ra­tu­ra i jej in­ter­pre­ta­cje, red. L. Nyírö, po­sł. S. Żołki­ew­ski, War­sza­wa 1987.

Po­e­ti­ka struk­tu­ra­li­zma u go­di­na­ma 1960–1970. R. Bart­hes, Kri­ti­ka i isti­na (prev. La­da Ča­le Feld­man), Za­greb, 2009. R. Bart­hes, „Uvod u struk­tu­ral­nu ana­li­zu pri­po­vjed­nih tek­sto­va“, Su­vre­me­na te­o­ri­ja pri­po­vi­je­da­nja (ur. V. Bi­ti), Za­greb, 1992, str. 47–77. G. Ge­net­te, „Pa­limp­sesty“, tł­um. A. Mi­lec­ki, u: Współc­ze­sna te­o­ria ba­dań li­te­ rac­kich za gra­ni­cą. An­to­lo­gia, oprac. H. Mar­ki­e­wicz, t. 4, cz. 2: Li­te­ra­tu­ ra ja­ko pro­duk­cja i ide­o­lo­gia. Poststruk­tu­ra­lizm. Ba­da­nia in­ter­tek­stu­al­ne. Pro­blemy syntezy hi­storyczno­li­te­rac­ki­ej, Kraków 1996. G. Ge­net­te, „Struk­tu­ra­lizm a krytyka li­te­rac­ka“, tł­um. W. Bł­o­ń­ska, Pa­mi­ęt­nik Li­te­rac­ki 1974, z. 3. G. Ge­net­te, „Ti­po­vi fo­ka­li­za­ci­je i nji­ho­va po­sto­ja­nost“, Su­vre­me­na te­o­ri­ja pri­ po­vi­je­da­nja (ur. V. Bi­ti), Za­greb, 1992, str. 96–114. M. Rif­fa­ter­re, „Kon­tekst stylistyczny“, tł­um. I. Si­e­rad­zki, Pa­mi­ęt­nik Li­te­rac­ki 1972, z. 3. M. Rif­fa­ter­re, „Kryte­ria ana­lizy stylu“, tł­um. I. Si­e­rad­zki, u: Stu­dia z te­o­rii li­te­ ra­tury. Ar­chi­wum pr­ze­kł­adów „Pa­mi­ęt­ni­ka Li­te­rac­ki­e­go“, 1, red. M. Gł­o­wi­ ń­ski, H. Mar­ki­e­wicz, Wro­cł­aw 1977. M. Rif­fa­ter­re, „Po­de­jś­cie for­mal­ne w ba­da­ni­ach hi­storyczno­li­te­rac­kich“, tł­um. A. Mi­lec­ki, u: Współc­ze­sna te­o­ria ba­dań li­te­rac­kich za gra­ni­cą. An­to­lo­gia, oprac. H. Mar­ki­e­wicz, t. 4, cz. 2: Li­te­ra­tu­ra ja­ko pro­duk­cja i ide­o­lo­gia. Poststruk­tu­ra­lizm. Ba­da­nia in­ter­tek­stu­al­ne. Pro­blemy syntezy hi­storyczno­ li­te­rac­ki­ej, Kraków 1996. T. To­do­rov, Po­etyka, tł­um. S. Cic­ho­wicz, War­sza­wa 1984.

Ana Bur­žinj­ska 250

Književne teorije XX veka

VI­II. SE­MI­O­TI­KA

Te stva­ri su me­đu­sob­no čvr­sto po­ve­za­ne: sa­dr­žaj zna­ka, znak i ono što re­al­no po­ sto­ji.

Sekst Em­pi­rik1

Se­mi­o­za je ili de­lo­va­nje ili pro­ces u ko­ jem uče­stvu­ju tri in­stan­ce: znak, nje­gov pred­met i nje­gov in­ter­pre­tant. Čarls San­ders Pirs2 Mo­že se, da­kle, za­mi­sli­ti jed­na na­u­ka ko­ ja bi is­pi­ti­va­la ži­vot zna­ko­va u druš­tve­ nom ži­vo­tu; ona bi bi­la deo druš­tve­ne, pa pre­ma to­me, i opšte psi­ho­lo­gi­je; mi će­mo tu na­u­ku na­zva­ti s e­mi­o­lo­ g i­jom (od grš­kog sēmeîon, „znak“). Ona bi nas uči­la šta su zna­ci, ko­ji za­ko­ni nji­ma upra­vlja­ju. Fer­di­nand de So­sir3

VIII. Semiotika

251

  

  

Frag­men­ti iz iz­bo­ra tek­sto­va o an­tič­koj se­mi­o­ti­ci, ko­ji se na­la­ze u knji­zi: I. Dąmbskiej, Wpro­wad­ze­nie do sta­rożytnej se­mi­otyki grec­ki­ej. Stu­dia i teksty, Wro­cł­aw, 1984, str. 97. C. S. Pei­r­ce, Col­le­ceted Pa­pers, t. 1–8, Cam­brid­ge, 1931–1958. Fer­di­nand de So­sir, Opšta lin­gvi­sti­ka, op. cit., str. 25.

Od an­ti­ke ■ SE­MI­O­TI­KA (grč. se­me­i­o­ti­kos = od­no­si se na znak) – opšta na­u­ ka o zna­ci­ma ko­ja po­sto­ji od an­ti­ ke, a ko­ju da­nas raz­vi­ja­ju en­gle­ski, ame­rič­ki i ne­mač­ki is­tra­ži­va­či. ■ OZNA­KA (grč. se­me­ion = indeks, po­ka­za­telj) – sma­tra­na ili kao vr­sta zna­ka ili kao neš­to bit­no raz­li­či­to od zna­ka. Ja­vlja se on­da kad se iz­me­đu ozna­či­te­lja i ozna­če­nog us­po­sta­vlja ne­po­sred­na (pri­rod­na) i uzroč­na ve­ za (na pri­mer, za­sta­vi­ca ko­ja ozna­ ča­va pra­vac ve­tra, dim iz dim­nja­ka ko­ji ozna­ča­va pri­pre­ma­nje ruč­ka ili pe­če­nje u peć­ni­ci i sl.). Pre­ma Pir­so­ voj ter­mi­no­lo­gi­ji, in­deks je „znak ozna­čen po­mo­ću svog pred­me­ta... i usled to­ga što je u stvar­no­sti i u svom po­je­di­nač­nom po­sto­ja­nju po­ ve­zan s tim pred­me­tom“.* Va­ri­jan­ta ozna­ke je­ste simp­tom (po­ja­va ili is­po­lja­va­nje) či­je se zna­če­nje u na­ če­lu iz­vo­di iz an­tič­kih me­di­cin­skih dis­kur­sa (na pri­mer, tem­pe­ra­tu­ra kao simp­tom bo­le­sti). No­vi­je te­o­ri­ je simp­to­ma (na pri­mer, ničeanci i frojdovci) na­gla­ša­va­ju dis­pro­por­ ci­ju iz­me­đu ozna­či­te­lja i ono­ga što je ozna­če­no po­mo­ću simp­to­ma (na pri­mer, ma­li dim mo­že ozna­ča­va­ti stra­šan po­žar). Skup simp­to­ma na­zi­ va se sin­drom. * J. Pelc, Wstęp do se­mi­otyki, War­sza­wa, 1982, str. 136.

VIII. Semiotika

Se­mi­o­ti­ka pripa­da onim ma­lo­broj­ nim hu­ma­ni­stič­kim ori­jen­ta­ci­jama u na­u­ci o knji­žev­no­sti XX ve­ka či­ je je po­re­klo ot­po­če­lo još u sta­rom ve­ku. Ta­da su se ta­ko­đe po­ja­vi­li broj­ni se­mi­o­tič­ki poj­mo­vi i ter­mi­ ni ko­je ko­ri­sti­mo sve do da­nas. Jed­na od naj­ra­ni­jih upo­tre­ba poj­ ma „se­mi­o­ti­ka“ za­be­le­že­na je kod Ari­sto­te­la (384–322. g. p. n. e.), a u nje­go­vim osno­va­ma mo­gu se na­ći naj­ma­nje ne­ko­li­ko grč­kih re­či ko­je sa­dr­že pre­fiks sem-: se­me­ion (ozna­ka), se­ma­ion (znak), se­ma­i­no­ me­non (zna­če­nje, sa­dr­žaj zna­ka), se­me­i­o­ti­kos (ono što se od­no­si na znak) i slič­no. Pro­ble­mi­ma ko­ji su se od­no­ si­li na pri­ro­du i in­ter­pre­ta­ci­ju zna­ ko­va u an­tič­koj Grč­koj ba­vi­li su se, pre sve­ga, fi­lo­zo­fi i re­to­ričari, ali ta­ko­đe i le­ka­ri. Naj­opšti­ja raz­ ma­tra­nja ko­ja se od­no­se na sam znak i ana­li­zu zna­če­nja poj­mo­va i od­no­sa me­đu je­zič­kim zna­ci­ma i stva­ri­ma ko­je oni za­me­nju­ju po­ ja­vi­la su se već u ra­do­vi­ma so­fi­sta (u V v. p. n. e.), u Pla­to­no­vim di­ja­ lo­zi­ma i pi­smi­ma (na­ro­či­to u Kra­ ti­lu, u So­fi­stu i u Pi­smu VII), kod 253

An­tič­ki po­če­ci se­mi­o­ti­ke

Se­mi­o­tič­ka raz­ma­tra­nja u sta­rom ve­ku

Zna­ci i ozna­ke

Kon­ven­ci­o­nal­ni ka­rak­ter zna­ko­va

Te­o­ri­ja zna­ko­va u okvi­ru fi­lo­zof­ ske re­flek­si­je

Ari­sto­te­la, u de­li­ma sto­i­ka; ta­ko­đe se mo­gu na­ći i u is­ka­zi­ma Fi­lo­ na Alek­san­drij­skog, Pto­lo­me­ja, Sek­sta Em­pi­ri­ka, Ga­le­na, Bo­e­ti­ja i dru­gih. Jed­na od va­žni­jih po­de­la ko­ja je iz­vr­še­na u se­mi­o­ti­ci sta­rog ve­ka bi­la je po­de­la ozna­kâ (simp­to­mâ) i zna­ko­va, če­mu tre­ba da za­ hva­li­mo ne sa­mo sto­i­ci­ma i skep­ti­ci­ma ne­go i le­ka­ri­ma em­pi­ri­ča­ri­ ma. Ozna­ka­ma (simp­to­mi­ma) sma­tra­ne su od­re­đe­ne po­ja­ve, sta­nja stva­ri i vi­dlji­va svoj­stva or­ga­ni­za­ma ko­ji su se naš­li u od­re­đe­nim ve­za­ma s nji­ho­vim raz­li­či­tim po­re­me­ća­ji­ma i bo­le­snim sta­nji­ma. Pr­ vi se­mi­o­ti­ča­ri sta­rog ve­ka znat­no vi­še pa­žnje po­sve­ći­va­li su ozna­ka­ ma ne­go zna­ci­ma, opi­sa­li su ta­ko­đe spe­ci­fič­nost ozna­ka kao ne­če­ga što se na­la­zi u ne­po­sred­noj, pri­rod­noj i funk­ci­o­nal­noj ve­zi sa onim što su ozna­ča­va­le (na pri­mer, gro­zni­ca kao ozna­ka bo­le­sti, dim kao ozna­ka po­ža­ra i sl.). Ozna­ke su se, da­kle, raz­li­ko­va­le od zna­ko­va od­no­som iz­me­đu ono­ga što je ozna­če­no i sa­mog ozna­či­te­lja, a u od­ no­su na ozna­ke, to je bio od­nos ne­po­sred­nog uka­zi­va­nja, a kad je reč o zna­ci­ma – to je bi­la za­me­na pu­tem ne­kog ra­ni­jeg do­go­vo­ra. Za­hva­lju­ju­ći tom raz­li­ko­va­nju bi­lo je mo­gu­će for­mu­li­sa­ti de­fi­ni­ci­ju ■ ZNAK (grč. se­ma­i­non) – naj­ opšti­je uzev: neš­to što pred­sta­vlja zna­ka. Da­kle, po­mo­ću zna­ka je – ili za­me­nju­je neš­to dru­go. Pre­ma u naj­opšti­jem pri­stu­pu – ozna­ča­va­ Pir­su – neš­to što pod od­re­đe­nim no neš­to što se ja­vlja ume­sto ne­čeg uslo­vom ili u ne­koj ulo­zi re­pre­zen­ dru­gog što ni­je pri­sut­no. Su­prot­no tu­je neš­to dru­go u od­no­su na ne­ ozna­ci, znak je ozna­ča­vao upra­vo kog dru­gog ili: me­di­ja­ci­ja iz­me­đu (poj­ma) i nje­go­vog po­mo­ću od­no­sa za­me­ne i pu­tem in­ter­pre­tan­ta pred­me­ta. Pre­ma Fer­di­nan­du de kon­ven­ci­je, a naj­bo­lji pri­me­ri ov­de So­si­ru – re­zul­tat pro­iz­volj­no usta­ su pre sve­ga bi­li je­zič­ki zna­ci (na no­vlje­ne ve­ze iz­me­đu ozna­ču­ju­ pri­mer, reč „pas“ ko­ja za­me­nju­je ćeg (sig­ni­fi­ant) – aku­stič­ke sli­ke, stvar­nog psa). Se­mi­o­ti­ka je, opet, i ozna­če­nog (sig­ni­fié) – poj­ma. de­fi­ni­sa­na kao na­u­ka o zna­ci­ma ili Pre­ma Emi­lu Ben­ve­ni­stu, znak za­ me­nju­je dru­gu stvar svojom evo­ka­ kao opšta te­o­ri­ja zna­ko­va. U an­ti­ci ci­jom pu­tem sup­sti­tu­ci­ja. Pre­ma je, da­kle, sma­tra­no da ozna­ke ima­ Pje­ru Gi­rou – to je pod­sti­caj (ili ju pri­ro­dan ka­rak­ter, a da zna­ci, čul­na sup­stan­ca) či­ja mi­sa­o­na sli­ me­đu­tim, ima­ju kon­ven­ci­ona­lan ka u na­šoj sve­sti aso­ci­ra na dru­gi ka­rak­ter, ma­da se s tom po­de­lom pod­sti­caj i či­ja se funk­ci­ja sa­sto­ji to­me da ovaj dru­gi iz­vu­če na po­ ni­su svi sla­ga­li, pri če­mu su spo­ro­ uvr­ši­nu s ci­ljem spo­ra­zu­me­va­nja. vi iz­me­đu na­tu­ra­li­sta i kon­ven­ci­o­ na­li­sta pred­sta­vlja­li jed­nu od naj­bur­ni­jih ras­pra­va ko­ja se po­ja­vi­la u se­man­ti­ci. U ka­sni­jem pe­ri­o­du, pro­ble­ma­ti­kom zna­ka su se, ta­ko­ đe, ba­vi­li i fi­lo­zo­fi – po­čev od Pla­to­na i Ari­sto­te­la, pre­ko Avi­ce­ne, Oka­me, Lo­ka, Lajb­ni­ca, Kon­di­ja­ka, sve do Pir­sa, De So­si­ra, Kro­čea, 

254

J. Pelc, Wstęp do se­mi­otyki, War­sza­wa, 1982, str. 36–54. Književne teorije XX veka

Vit­gen­štaj­na i Ka­si­re­ra. Slič­no kao i ra­ne an­tič­ke se­man­ti­ča­re, ta­ ko su i po­zni­je, pre sve­ga, za­o­ku­plja­la pi­ta­nja opšte pri­ro­de zna­ko­ va, spe­ci­fič­no­sti je­zič­kih zna­ko­va, pro­ble­mi od­no­sa zna­ko­va pre­ma stvar­no­sti, ve­ze zna­ka sa ide­jom, a ta­ko­đe i me­sto sa­me se­mi­o­ti­ke u te­o­ri­ji sa­zna­nja. Na­u­ka o zna­ci­ma u XX ve­ku for­mi­ra­la se pod uti­ca­jem dve naj­ va­žni­je tra­di­ci­je – fi­lo­zof­ske i lin­gvi­stič­ke: – pr­va: na osnovi ko­je je na­sta­la fi­lo­zof­ska se­man­ti­ka, bi­la je na­ ro­či­to po­ve­za­na sa ide­ja­ma ame­rič­kog prag­ma­ti­ča­ra XIX ve­ka Čar­lsa San­der­sa Pir­sa (1839–1914) a ka­sni­je – s do­stig­nu­ći­ ma ne­mač­kih ­ je­zič­kih neo­po­zi­ti­vi­sta (na­ro­či­to Lu­dvi­ga Vit­ gen­štaj­na i Ru­dol­fa Kar­na­pa). Tu li­ni­ju su ka­sni­je na­sta­vlja­li en­gle­ski is­tra­ži­va­či – Čarls Kej Og­den (1889–1957), Aj­vor Armstrong Ri­čards (1893–1979) i Čarls Mo­ris (1901–1979); –d  ru­ga: na osno­vi ko­je se is­po­lji­la se­mi­o­lo­gi­ja ili na­u­ka o zna­ ci­ma (se­mi­o­lo­gi­ja = se­ma­i­non, znak + lo­gos, reč, na­u­ka, sa­zna­ nje) po­ti­ca­la je iz struk­tu­ra­li­stič­ke lin­gvi­sti­ke, a po­seb­no iz te­o­ri­je zna­ka Fer­di­nan­da de So­si­ra (1857–1913). Ovim tra­di­ci­ja­ma va­lja po­sve­ti­ti neš­to vi­še me­sta jer su one u ve­li­koj me­ri uti­ca­le i na se­mi­o­tič­ko-se­mi­o­loš­ku ori­jen­ta­ci­ju u na­u­ ci o knji­žev­no­sti. Ov­de po­seb­nu pa­žnju za­slu­žu­je kon­cep­ci­ja Čar­lsa San­der­sa Pir­sa, na­ro­či­to zbog to­ga što je mno­go ka­te­go­ri­ja ko­je je on uveo traj­no uš­lo u je­zik te­o­ri­ja zna­ko­va, i njih ko­ri­sti­mo i da­nas.

Na­u­ka o zna­ci­ma u XX ve­ku

Pir­so­va se­mi­o­ti­ka

Pirs: svet kao uni­ver­zum zna­ko­va Pirs je ter­min „se­mi­o­ti­ka“ pre­u­zeo od en­gle­skog fi­lo­zo­fa Džo­na Lo­ ka ko­ji ga je na kra­ju svo­jih Ras­pra­va... uveo u ob­li­ku se­me­i­o­ti­ka. Pir­so­va se­mi­o­tič­ka te­o­ri­ja ima­la je t r ij a d i čk i ka­rak­ter a znak je upra­vo tu bio de­fi­ni­san kao tro­čla­ni od­nos: po­ve­zi­va­nje ma­te­ri­jal­ nog sred­stva pre­no­še­nja (ta­ko­zva­nog pre­no­sni­ka ili no­si­o­ca zna­če­ nja), pred­me­ta i zna­če­nja. Ta tri kon­sti­tu­tiv­na ele­men­ta fi­lo­zof je sma­trao nu­žnim: da bi­smo neš­to mo­gli ozna­či­ti na­zi­vom zna­ka – tvr­dio je – mo­ra­ju sva tri po­sto­ja­ti i mo­ra­ju me­đu­sob­no bi­ti u od­re­ đe­nom od­no­su. Kao s re d­st vo pre­ no­š e­ nj a (re­pre­zen­ta­men) Pirs je upra­vo sma­trao sva­ku po­ja­vu em­pi­rij­sko-čul­nog ka­rak­te­ra (je­zič­ ki zvu­ci, na­pi­si, stva­ri, po­na­ša­nja, ge­sto­vi i sl.). Me­đu­tim, ni­jed­no od ovih i mno­gih dru­gih sred­sta­va pre­no­še­nja ni­je mo­glo bi­ti sa­mo 

Po­gle­da­ti: Hro­no­lo­gi­ja.

VIII. Semiotika

255

Pir­so­va tri­ja­dič­ka te­o­ri­ja zna­ka

Pir­so­va tri­ja­da: sred­stvo preno­ šenja – pred­met – zna­če­nje

In­ter­pre­tant

po se­bi sred­stvo pre­no­še­nja – mo­ ■ ZNA­ČE­NJE – pre­ma Pje­ru Gi­ ra­lo je bi­ti uklju­če­no u funk­ci­o­na­ rou – to je pro­ces ko­ji aso­ci­ra na lan od­nos sa osta­lim čla­no­vi­ma ne­ki pred­met, na ne­ku suš­ti­nu, na tri­ja­de. Kad je reč o pre d­me­ tu ne­ki po­jam i do­ga­đaj s ne­kim zna­ (re­fe­ren­tu) na ko­ji se znak od­no­si, kom sprem­nim da ih iz­vu­ku na Pre­ma Pir­su, to je re­zul­ tu Pir­sa ni­je za­ni­mao pred­met kao po­vr­ši­nu. tat in­ter­pre­ta­ci­je zna­ka. ta­kav (ili pred­met uopšte) ne­go sa­mo nje­go­vo po­sto­ja­nje u vi­du objek­ta zna­kov­nog od­no­sa. Pri to­ me su pred­me­ti zna­ko­va mo­gli bi­ti objek­ti ko­ji re­al­no po­sto­je, ali i fik­tiv­ni, pa čak i oni iz­maš­ta­ni. A tre­ći ele­me­nat tri­ja­de – zna­če­ nj e z na­ k a (in­ter­pre­tant) – oba­vljao je me­di­ja­tiv­nu ulo­gu iz­me­đu sred­sta­va pre­no­še­nja i pred­me­ta ko­ji su za­me­nji­va­ni zna­ci­ma. In­ter­ pre­tan­ta ni­je, me­đu­tim, tre­ba­lo me­ša­ti sa in­ter­pre­ta­to­rom (ka­ko je če­sto taj ter­min, ko­jeg je fi­lo­zof uveo, po­greš­no iden­ti­fi­ko­van). In­ ter­pre­tant je upra­vo ozna­ča­vao sa­dr­žaj zna­ka, sa­dr­žaj shva­ćen kao ima­ne­nt­no svoj­stvo – ili dru­ga­či­je re­če­no: u nje­mu stal­no pri­sut­nu spo­sob­nost za in­ter­pre­ta­ci­ju (na pri­mer, ide­ja, po­jam ili osnov­na de­ fi­ni­ci­ja na ko­ju se mo­že pre­ve­sti znak). U Pir­so­vom pri­stu­pu in­ter­ pre­tan­tu ve­o­ma bit­no bi­lo je i to da je on, bu­du­ći zna­če­nje zna­ka, isto­vre­me­no pred­sta­vljao sle­de­ći znak ili niz zna­ko­va po­mo­ću ko­ jeg se mo­gao iz­ra­zi­ti sa­dr­žaj. Dru­gim re­či­ma, sva­ki sa­dr­žaj zna­ka (nje­go­vog zna­če­nja) mo­rao je bi­ti is­ka­zan sle­de­ćim zna­ko­vi­ma (na pri­mer, zna­če­nje re­či „mač­ka“ ko­ja je iz­re­če­na po­mo­ću re­či ko­je sa­ či­nja­va­ju opštu de­fi­ni­ci­ju te ži­vo­ti­nje kao što su: „mač­ka je gra­blji­va ži­vo­ti­nja...“). Sva­ki znak u Pir­so­voj kon­cep­ci­ji pred­sta­vljao je, da­ kle, in­ter­pre­tan­ta sle­de­ćeg zna­ka, a isto­vre­me­no je kao znak imao sop­stve­nog in­ter­pre­tan­ta u vi­du dru­gog zna­ka. Pre­ma miš­lje­nju fi­lo­ zo­fa, ta­kav pri­stup je ga­ran­to­vao čvr­sti­nu se­mi­o­tič­kog si­ste­ma – tu ni­je bi­lo ni­ka­kvih su­viš­nih ele­me­na­ta, a svi zna­ci su ima­li pre­ci­zno od­re­đe­no me­sto u si­ste­mu. Dru­ga­či­je go­vo­re­ći – sam znak i zna­če­ nje zna­ka bi­li su funk­ci­je či­ta­vog si­ste­ma, a po­sto­ja­nje od­re­đe­nog zna­ka pred­sta­vlja­lo je pri­sut­nost u naj­ma­nju ru­ku dva dru­ga zna­ ka: pret­hod­nog – či­ji je bio in­ter­pe­tant i sle­de­ćeg – ko­ji je po­sta­jao nje­gov in­ter­pre­tant. Po­sle­di­ce ta­kvog pri­stu­pa bi­le su ve­o­ma bit­ne – sva­ki znak je, da­kle, uvek sa­dr­ža­vao dru­gi znak, a zna­če­nje je bi­ lo do­stup­no sa­mo po­mo­ću in­ter­pre­ta­ci­je – ili po­mo­ću pre­vo­đe­nja od­re­đe­nog zna­ka na sle­de­će zna­ke. Na taj na­čin je pro­ces stva­ra­nja   

256

U su­prot­nom slu­ča­ju, ono je sa­mo mo­guć­nost zna­ka – po­ten­ci­jal­no sred­stvo pre­no­še­nja. Da­lje će­mo mo­ra­ti de­fi­ni­sa­ti re­či: „gra­blji­va“, „ži­vo­ti­nja“ itd. O ovo­me, ta­ko­đe, po­gle­da­ti: H. Buczyńska-Ga­re­wicz, „Se­mi­otyka i fi­lo­zo­fia zna­ku“, u: M. Ben­se, Świ­at pr­zez pryzmat zna­ku, War­sza­wa, 1980, str. 9–10. Književne teorije XX veka

zna­če­nja do­bio svoj­stvo neo­gra­ni­če­ne se­mi­o­ze i ta Pir­so­va ide­ja po­ ka­za­la se kao na­ro­či­to in­spi­ra­tiv­na za fran­cu­ske poststruk­tu­ra­li­ste še­zde­se­tih go­di­na (na­ro­či­to za Ža­ka De­ri­du) ko­ji su oda­tle pre­u­zi­ ma­li kon­cep­ci­ju ni­ka­da do­vr­še­ne, neo­gra­ni­če­ne in­ter­pre­ta­ci­je. Osim to­ga, Pirs se od­luč­no su­prot­sta­vljao sa­gle­da­va­nju zna­ka sa­mo u funk­ci­ji nje­go­ve za­me­ne pred­me­ta (ka­ko se to sma­tra­lo u ve­ći­ni dvo­e­le­ment­nih se­mi­o­tič­kih te­o­ri­ja). Pre­ma miš­lje­nju fi­lo­zo­fa, znak ko­ji pred­sta­vlja ve­zu tri ele­men­ta tre­ba­lo je, sva­ka­ko, isto­vre­me­ no da ima i ka­rak­ter me­di­ja­ci­o­ne in­ter­pre­ta­ci­je. To je zna­či­lo da znak ne sa­mo da ni­je us­po­sta­vljao obič­ne re­la­ci­je za­me­ne ne­če­ga po­mo­ću ne­čeg dru­gog, ne­go je uvek bio ozna­ča­van po­mo­ću re­la­ci­je za­me­ne za ne­ko­ga – za po­ten­ci­jal­nog pri­ma­o­ca. Da­kle, „bi­ti in­ter­pre­ti­ran“ pred­sta­vlja­lo je ima­nent­no svoj­stvo zna­ka, jed­no­stav­no je zna­či­lo nje­gov na­čin po­sto­ja­nja – znak je, oči­gled­no, bio na­me­njen ko­mu­ni­ ka­ci­ji i in­ter­pre­ta­ci­ji. Sle­de­ća po­sle­di­ca ta­kvog na­či­na shva­ta­nja pri­ ro­de zna­ka is­po­sta­vi­la se ta­ko­đe kao va­žna – tu je znak bio shva­tan di­na­mič­ki i kre­a­tiv­no, iz sa­me svo­je suš­ti­ne stvo­rio je sle­de­će zna­ke, a uni­ver­zu­mom zna­ko­va vla­da­lo se po­mo­ću od­no­sa in­ter­pre­ta­ci­je – pre­vo­đe­nja od­re­đe­nog zna­ka na sle­de­će zna­ke, a ovih, opet, na sle­ de­će itd. Pro­ces in­ter­pre­ta­ci­je, me­đu­tim, pre­ma Pir­so­vom miš­lje­nju, ni­je bio bes­ko­na­čan. I kao što je to svoj­stve­no prag­ma­ti­ča­ru – na kra­ ju tog lan­ca fi­lo­zof je sme­stio ta­ko­zva­nog ko­nač­nog in­ter­pre­tan­ta: de­lo­va­nje ili uobi­ča­jen na­čin po­na­ša­nja ko­ji je znak pro­iz­veo. Od­re­div­ši naj­opšti­je prin­ci­pe ■ IKO­NIČ­KI ZNAK (IKON) – vr­ se­mi­o­tič­kog uni­ver­zu­ma, Pirs je sta zna­ko­va ko­ju iz­dva­ja Čarls San­ ta­ko­đe pred­lo­žio po­drob­nu ti­po­lo­ ders Pirs, a za ko­je je ka­rak­te­ri­sti­ gi­ju zna­ko­va – iz­ve­de­nu s ob­zi­rom čan od­nos slič­no­sti iz­me­đu ono­ga na svoj­stva po­je­di­nač­nih ele­me­na­ta što pred­sta­vlja ma­te­ri­jal­ni no­si­lac zna­ka i ono­ga što znak zna­či (na tri­ja­de: sred­stva pre­no­še­nja, pred­ pri­mer, por­tret, fo­to­gra­fi­ja i sl.). me­ta i in­ter­pre­tan­ta – i na taj na­čin Iko­nič­ki znak je če­sto de­fi­ni­san je do­bio de­vet ti­po­va zna­ko­va. Od na taj način da po­se­du­je svoj­ ove ti­po­lo­gi­je naj­va­žni­ja su se is­po­ stva pred­sta­vlje­nog pred­me­ta. → sta­vi­la raz­li­ko­va­nja po­stig­nu­ta s



Osim to­ga, ov­de je reč o ima­nent­noj in­ter­pre­ta­ci­ji – ne­ke vr­ste unu­traš­nje in­ter­pre­ta­tiv­ne spo­sob­no­sti ko­ja se na­la­zi u zna­ku (da bi iz­be­gao ne­spo­ra­ zum, Pirs po­ne­kad in­ter­pre­tan­ta na­zi­va „unu­traš­njim in­ter­pre­tan­tom“), a ne o in­ter­pre­ta­ci­ji u uobi­ča­je­nom shva­ta­nju ko­ja, na pri­mer, pro­is­ti­če iz funk­ci­o­ ni­sa­nja zna­ka u raz­li­či­tim kon­tek­sti­ma ili o nje­go­voj in­ter­pre­ta­ci­ji od stra­ne raz­li­či­tih pri­ma­la­ca. Upra­vo za od­re­đe­nje ovih slu­ča­je­va, Pirs uvo­di ka­te­go­ri­ ju „spo­ljaš­njeg in­ter­pre­tan­ta“ kao na­či­na „is­po­lja­va­nja raz­u­me­va­nja zna­ka“. Još jed­nom na­gla­ša­vam da je ov­de reč o po­ten­ci­jal­nom a ne o kon­kret­nom pri­ma­o­cu.

VIII. Semiotika

257

Neo­gra­ni­če­na se­mi­o­za

Zna­ci kao me­di­ja­ci­o­na in­ter­pre­ta­ci­ja

Ko­nač­ni in­ter­pre­tant

Ti­po­lo­gi­ja zna­ko­va

→ Ma­lu iz­me­nu ov­de je uneo Um­ ber­to Eko i pre­ma nje­go­vom miš­ lje­nju iko­nič­ki zna­ci ne­ma­ju svoj­ stva pred­sta­vlje­nih pred­me­ta, ali od­ra­ža­va­ju iz­ve­sne ele­men­te nji­ho­ ve per­cep­ci­je, pri če­mu to či­ne na osnovi nor­mal­nih per­cep­tiv­nih ko­do­va, eli­mi­ni­šu­ći jed­ne pod­sti­ ca­je, a uzi­ma­ju­ći dru­ge.*

Og­de­nov i Ri­čard­sov tro­u­gao

ob­zi­rom na po­ve­za­nost zna­ka s nje­ go­vim pred­me­tom. Fi­lo­zof ih je za­ pra­vo iz­dvo­jio na ova­kav na­čin: – zna­ke ko­ji su uzroč­no po­ve­za­ni sa svo­jim pred­me­tom i ko­ji us­po­ sta­vlja­ju ne­po­sre­dan od­nos ko­ji upu­ću­je (i n­dek­si ) – na pri­mer, ta­kvi kao što je za­sta­vi­ca na kro­ vu ko­ja po­ka­zu­je pra­vac ve­tra;10 * U. Eco, Ni­e­o­bec­na struk­tu­ra, War­sza­ – zna­ci po­ve­za­ni s pred­me­tom na wa, 1996, str. 127. osno­vi od­no­sa slič­no­sti (i ko­nič­ k i zna­ ci ili, jed­no­stav­no, i ko­ ■ SIM­BOL – pre­ma ter­mi­no­lo­gi­ji ne) – na pri­mer, por­tret ili fo­to­ Pir­sa – vr­sta zna­ka za ko­ji je ka­rak­ gra­fi­ja;11 te­ri­stič­na či­sta kon­ven­ci­o­nal­na ve­ – zna­ci po­ve­za­ni sa svo­jim pred­me­ za no­si­o­ca zna­ka i zna­če­nja (in­ter­ tom je­di­no na osno­vi kon­ven­ci­ja pre­tan­ta). Sim­bo­li su, na pri­mer, (s im­b o­li ) – na pri­mer, reč pri­ zna­ci (re­či) pri­rod­nog je­zi­ka. rod­nog je­zi­ka.12 Isto kao i sa­ma ide­ja se­mi­o­ze kao bes­ko­nač­ne in­ter­pre­ta­ci­je, kao i ide­ja in­ter­pre­ta­ci­je kao pre­vo­di­vo­sti zna­ka na dru­gi znak, pa i či­ta­va Pir­so­va ti­po­lo­gi­ja zna­ko­va, iz­vr­ši­li su ve­o­ma sna­žan uti­caj na ka­sni­je se­mi­o­tič­ke te­o­ri­je. Pir­so­vi na­sta­vlja­či ni­su se sa­mo ra­do po­ zi­va­li na nje­go­vu kon­cep­ci­ju ne­go su je ta­ko­đe če­sto raz­ra­đi­va­li do­ da­ju­ći joj no­ve ele­men­te. Ta­ko su se, na pri­mer, Čarls Kej Og­den i Aj­vor Armstrong Ri­čards po­slu­ži­li she­mom tro­u­gla ka­ko bi li­kov­no iz­ra­zi­li od­nos iz­me­đu sva tri ele­men­ta pro­ce­sa se­mi­o­ze, une­ko­li­ko mo­di­fi­ku­ju­ći Pir­so­vu ter­mi­no­lo­gi­ju. Ta­ko­zva­ni Og­de­nov i Ri­čard­ sov tro­u­gao iz­gle­dao je ova­ko:

10 Dav­ni pri­rod­ni zna­ci ili „ozna­ke“ (se­me­ion). 11 Iko­nič­ki znak mo­že, ta­ko­đe, da od­ra­ža­va potpuno for­mal­nu slič­nost i ta­da ga Pirs na­zi­va di­ja­gra­mom. 12 Dav­ni kon­ven­ci­o­nal­ni zna­ci (se­ma­i­non). Do ovo­ga je do­vo­di­la još po­de­la zna­ka s ob­zi­rom na sre d­st vo pre­no­š e­nj a i ov­de ih je Pirs iz­dvo­jio kao: qu­a­li­sig­num (kva­li­tet ili svoj­stvo ko­je je znak), sen­sig­num (do­ga­đaj ko­ji je znak ili kon­kre­tan pri­mer) i le­gi­sig­num (prin­cip ili tip ko­ji je znak), a ta­ko­đe i po­de­lu s ob­zi­rom na i n­ter­ pre­t an­t a: rhe­mat (bi­lo ka­kav znak kao član mo­ gu­ćeg is­ka­za), di­cent (iz­re­ka – na pri­mer, dva zna­ka po­ve­za­na od­re­đe­nom ve­zom), ar­gu­ment (slo­že­na sin­tag­ma ko­ja po­ve­zu­je zna­ke raz­li­či­tog ti­pa). O ovo­me po­gle­da­ti: U. Eco, Pej­zaż se­mi­otyczny, War­sza­wa, 1972, str. 154–155 i: M. Ben­se, Świ­at pr­zez pryzmat zna­ku, op. cit.

258

Književne teorije XX veka

o d­no s (zna­čenj­ski po­jam) po­jam „dr­ve­ta“

s i m­b ol (zna­čenj­ska for­ma i nje­na aku­stič­ka sli­ka) reč d - r- v - o

pre d­met (ozna­če­na stvar)13

Čarls Mo­ris, Pir­sov uče­nik, 1938. go­di­ne pro­ši­rio je tri­ja­dič­ki mo­del zna­ka do­da­ju­ći mu još dva ele­men­ta i sa­mim tim stva­ra­ju­ći p e n­t a­ d ič­ku se­mi­o­ti­ku. Pre­ma Mo­ri­so­voj kon­cep­ci­ji, znak su sa­či­ nja­va­li sle­de­ći ele­men­ti: 1. s red­st vo pre­ no­š e­nj a (in­stru­ment, sign-ve­hic­le) – reč: d-r-v-o; 2. in­te r­ pre­ t ant (sve što se mo­že za­mi­sli­ti po­vo­dom od­re­đe­ nog zna­ka) – sve aso­ci­ja­ci­je po­ve­za­ne s „dr­ve­tom“; 3. z na­ če­ nj e (osnov­ni po­jam na ko­ji se mo­že pre­ve­sti znak, de­ sig­na­tum) – de­fi­ni­ci­ja „dr­ve­ta“; 4. de­ no­t at (pred­met zna­ka, frag­ment stvar­no­sti na ko­ji se znak od­no­si) – kon­kret­no dr­vo; 5. pri­ ma­ l a c z na­ k a ili in­ter­pre­ta­tor (in­ter­pre­ter) – onaj ko upo­tre­blja­va reč „dr­vo“ i in­ter­pre­ti­ra je. U od­no­su na Pir­sov mo­del, Mo­ri­so­va kon­cep­ci­ja ima­la je u vi­du još i ko­ri­sni­ka zna­ka i pro­ši­ri­va­la je funk­ci­ju in­ter­pre­tan­ta; u Pir­so­voj te­o­ri­ji to je bi­lo sa­mo zna­če­nje ili po­jam (de­fi­ni­ci­ja), a u Mo­ri­so­vom mo­de­lu ta ka­te­go­ri­ja je sa­dr­ža­va­la sve aso­ci­ja­ci­je po­ ve­za­ne sa od­re­đe­nim zna­kom.14 Mo­ris je ušao u isto­ri­ju pre sve­ga kao tvo­rac pre­ci­zne po­de­le se­mi­o­ti­ke na tri po­seb­ne di­sci­pli­ne, od­ re­đe­ne po­mo­ću tri glav­na od­no­sa zna­ka: – se­man­t i­ k a : za ko­ju od­nos zna­ka pre­ma pred­me­tu ko­jeg za­ me­nju­je znak po­sta­je osnov­ni od­nos (za­pra­vo se taj od­nos i na­zi­va se­man­tič­ki, od grč­kog se­man­ti­kos = ozna­ča­va­ju­ći); – s in­t a k­s a : za ko­ju je naj­va­žni­ji od­nos od­re­đe­nog zna­ka pre­ ma dru­gom zna­ku (taj od­nos na­zi­va­mo sin­tak­sič­kim); 13 Ch. K. Og­den, I. A. Ric­hards, The Me­a­ning of Me­a­ning: A Study of the In­flu­en­ ce of Lan­gu­a­ge upon Tho­ught and of the Sci­en­ce of Symbo­lism, Lon­don, 1923. 14 Up. Č. Moris, Osnove teorije o znacima, Beograd, 1975, str. 136–152, prevod: Milan Damnjanović. VIII. Semiotika

259

Mo­ri­so­va pe­tan­dič­ka se­mi­o­ti­ka

Mo­ri­so­va po­de­la se­mi­o­ti­ke: se­man­ti­ka, sin­tak­sa, prag­ma­ti­ka

Opšta na­u­ka o zna­ci­ma

– prag­ ma­t i­ ka: za ko­ju su naj­ ■ SE­MAN­TI­KA, SIN­TAK­SA, bit­ni­ji od­no­si zna­ka i nje­go­ PRAG­MA­TI­KA su, pre­ma Čar­lsu vog ko­ri­sni­ka (po­ši­lja­o­ca i Mo­ri­su, tri osnov­na sa­stav­na de­la pri­ma­o­ca); te od­no­se na­zi­va­ se­mi­o­ti­ke. Pr­vi sa­gle­da­va znak u od­no­su na pred­met ko­ji on za­me­ mo prag­ma­tič­kim. Po­de­la se­man­ti­ke na tri obla­ nju­je, dru­gi u od­no­su na dru­ge zna­ko­ve, tre­ći u od­no­su na ko­ri­ sti ko­ju je iz­vr­šio Mo­ris oba­ve­zu­ju­ sni­ke zna­ka. ća je i da­nas. Pre­ma miš­lje­nju tvor­ ca ove po­de­le, se­man­ti­ka – ko­ja pred­sta­vlja opštu na­u­ku – tre­ba u is­tra­ži­va­nju zna­ko­va da uzme u ob­zir sve te od­no­se.15 Ako se po­gleda una­zad, na po­sled­nji vek, u isto­ri­ji is­tra­ži­va­nja zna­ka mo­že se za­pa­zi­ti da se en­gle­ska se­mi­o­ti­ka (ta­ko­đe, de­li­mič­no i ne­mač­ka) pre sve­ga raz­vi­ja­la na tlu fi­lo­zo­fi­je i lo­gi­ke, a naj­va­žni­ja in­spi­ra­ci­ja za nju bi­li su upra­vo Pir­so­vi po­gle­di. Fran­cu­ska se­mi­o­ti­ ka, opet, naj­vi­še je cr­pe­la iz po­me­ nu­tog lin­gvi­stič­kog iz­vo­ra i po­zi­ ■ SE­MI­O­LO­GI­JA (grč. se­ma­i­non + va­la se u naj­ve­ćoj me­ri na te­o­ri­ju lo­gos) – na­u­ka o zna­ci­ma ko­ju je ini­ ci­rao Fer­di­nand de So­sir, a da­nas je­zi­ka Fer­di­nan­da de So­si­ra. A kad se, pre sve­ga, raz­vi­ja u Fran­cu­skoj. je reč o bro­ju ele­me­na­ta ko­ji od­re­ đu­ju znak, on­da je, su­prot­no ame­rič­kim i en­gle­skim fi­lo­zo­fi­ma, tvo­ rac opšte li­gvi­sti­ke su­ge­ri­sao re­la­tiv­no skrom­nu kon­cep­ci­ju – je­dva dvo­čla­nu. Me­đu­tim, se­mi­o­ti­ka je u nje­go­voj te­o­ri­ji ste­kla sta­tus na­ uč­ne di­sci­pli­ne: po­sta­la je s e­ m i­o­lo­ g i­j a ili opšta na­u­ka o zna­ci­ma.

De So­sir: na­sta­nak se­mi­o­lo­gi­je De So­sir i na­sta­nak se­mi­o­lo­gi­je

De So­si­ru je bio ja­san zna­kov­ni ka­rak­ter sa­mog pri­rod­nog je­zi­ka i čvr­ste ve­ze tog je­zi­ka s dru­gim zna­kov­nim si­ste­mi­ma, a usled to­ga, ta­ko­đe, uza­jam­ne ve­ze lin­gvi­sti­ke i opšte te­o­ri­je zna­ko­va. U Opštoj lin­gvi­sti­ci či­ta­mo: „Je­zik mo­že da ozna­ča­va raz­ne na­či­ne ko­mu­ni­ci­ra­nja, a pri­rod­ni je­zik je sa­mo je­dan od na­či­na ko­mu­ni­ci­ra­nja, ali osnov­ni. Otu­da opšta lin­gvi­sti­ka mo­že da­ti po­la­ziš­te za is­ tra­ži­va­nje dru­gih ko­mu­ni­ka­ci­o­nih si­ste­ma (umet­no­sti, knji­ žev­nog je­zi­ka, mo­de, ljud­skih po­na­ša­nja, ge­sto­va i sl.).“16 15 Ch. W. Mor­ris, „Fo­un­da­ti­ons of the The­ory of Signs“, u: In­ter­na­ti­o­nal Encyclo­pe­dia of Uni­fied Sci­en­ce, t. 1, br. 2, Chi­ca­go, 1938. 16 F. de Sosir, Kurs opšte lingvistike, Sremski Karlovci–Novi Sad, 1996, str. 43–44, prevod: D. Točanac.

260

Književne teorije XX veka

Skre­ću­ći pa­žnju na po­seb­nu, pri­vi­le­go­va­nu po­zi­ci­ju pri­rod­nog je­zi­ka, De So­sir je isto­vre­me­no sa­ gle­dao mo­guć­nost pre­no­še­nja na­ či­na ana­li­ze na­sta­lih na ba­zi opšte lin­gvi­sti­ke, na is­tra­ži­va­nje dru­gih zna­kov­nih si­ste­ma. S dru­ge stra­ne, opet, sa­gle­dao je i da raz­li­či­te se­ mi­o­tič­ke te­o­ri­je mo­gu bi­ti ko­ri­sne u is­tra­ži­va­nju zna­kov­nog ka­rak­te­ ra je­zi­ka. Uve­ra­vao je, da­kle: ■ SI­STEM ZNA­KO­VA – tip or­ga­ ni­za­ci­je od­re­đe­ne vr­ste zna­ko­va ko­ji se na­la­ze u me­đu­sob­nim čvr­ stim ve­za­ma i funk­ci­o­nal­nim za­vi­ sno­sti­ma (na pri­mer, si­stem zna­ ko­va pri­rod­nog je­zi­ka).

Pri­vi­le­go­va­na po­zi­ci­ja pri­rod­nog je­zi­ka

„Ako se že­li ot­kri­ti pra­va pri­ro­da je­zi­ka, tu pri­ro­du tre­ba tra­ ži­ti pre sve­ga u ono­me što joj je za­jed­nič­ko sa svim si­ste­mi­ ma istog re­da, a lin­gvi­stič­ke fak­to­re, ko­ji na pr­vi po­gled iz­ gle­da­ju vr­lo va­žni (kao, na pri­mer, funk­ci­o­ni­sa­nje gla­sov­nog apa­ra­ta), ako oni slu­že sa­mo za raz­li­ko­va­nje je­zi­ka od dru­gih si­ste­ma, tre­ba sta­vi­ti u dru­gi red. Ta­ko će se ne sa­mo osve­tli­ ti lin­gvi­stič­ki pro­blem, ne­go će se, mi­sli­mo, ako se ob­re­di, obi­ča­ji, itd. bu­du po­sma­tra­li kao zna­ci, i te či­nje­ni­ce po­ja­vi­ti u no­voj sve­tlo­sti, a ose­ti­će se po­tre­ba da one bu­du gru­pi­sa­ne u se­mi­o­lo­gi­ji i ob­jaš­nja­va­ne za­ko­ni­ma te na­u­ke.“17 De So­sir je, ta­ko­đe, sa­gle­dao ve­o­ma ozbi­ljan za­da­tak ko­ji se na­la­zio pred lin­gvi­sti­kom, a ko­ji je pre­ci­zno ozna­čio u svo­jim pre­ da­va­nji­ma: ako se je­zik u ce­li­ni pri­hva­ta kao si­stem „se­mi­o­loš­kih či­nje­ni­ca“, to zna­či – pre­ci­zno po­ka­za­ti i de­fi­ni­sa­ti sve ono što ga či­ni ta­kvim si­ste­mom. Da­kle, sve ono što do­pri­no­si da je pri­rod­ni je­zik si­stem zna­ko­va. Ta­ko­đe je po­ku­ša­vao da u naj­opšti­jim cr­ta­ma de­fi­ni­še sa­mu se­mi­o­lo­gi­ju:

Za­da­ci lin­gvi­sti­ke

„Mo­že se, da­kle, za­mi­sli­ti jed­na na­u­ka ko­ja bi is­pi­ti­va­la ži­ vot zna­ko­va u druš­tve­nom ži­vo­tu; ona bi bi­la deo druš­tve­ ne, pa pre­ma to­me, i opšte psi­ho­lo­gi­je; mi će­mo tu na­u­ku na­zva­ti s e­ mi­o­lo­ g i­j om (od grč­kog sēmeîon, ‘znak’). Ona bi nas uči­la šta su zna­ci, ko­ji za­ko­ni nji­ma upra­vlja­ju ... Lin­ gvi­sti­ka je sa­mo deo te opšte na­u­ke; za­ko­ni što će ih se­mi­ o­lo­gi­ja ot­kri­ti mo­ći će se pri­me­nji­va­ti i na lin­gvi­sti­ku, ko­ja će ta­ko bi­ti uklju­če­na u jed­nu sa­svim od­re­đe­nu oblast u sku­pu ljud­skih či­nje­ni­ca.“18

De So­si­ro­va de­fi­ni­ci­ja se­mi­o­lo­gi­je

Raz­li­ka iz­me­đu tra­di­ci­o­nal­ne se­mi­o­ti­ke i De So­si­ro­ve se­mi­o­ lo­gi­je pre sve­ga se, da­kle, za­sni­va­la na to­me što joj je tvo­rac opšte

Se­mi­o­ti­ka / se­mi­o­lo­gi­ja

17 F. de So­sir, Opšta lin­gvi­sti­ka, str. 26. 18 Ibid., str. 25. VIII. Semiotika

261

De So­si­ro­va dvo­čla­na te­o­ri­ja zna­ka

Re­la­ci­o­no zna­če­nje

lin­gvi­sti­ke pri­da­vao na­uč­ni sta­tus i što je u pr­vi plan ta­ko shva­će­ne na­u­ke is­ti­cao ne to­li­ko znak ko­li­ko s i­stem zna­ ko­va , a ta­ko­đe i za­ko­ni­to­sti ko­je vla­da­ju zna­kov­nim uni­ver­zu­mom. Tra­di­ci­o­nal­na is­ku­stva opšte te­o­ri­je zna­ko­va u ovom slu­ča­ju se, da­kle, po­ve­zu­ju sa struk­tu­ra­li­stič­kim miš­lje­njem – De So­si­ro­va se­mi­o­lo­gi­ja je u suš­ ti­ni bi­la st r u k­tu­ r a l­na s e­ m i­o­lo­ g i­j a za­sno­va­na na pret­po­stav­ci po­sto­ja­nja pre­ci­znog i čvr­stog unu­traš­njeg si­ste­ma od­no­sa ko­ji se na­la­zi u osno­vi sva­kog si­ste­ma zna­ko­va.19 De So­sir je, na kra­ju, dru­ ga­či­je shva­tao za­da­tak se­mi­o­lo­gi­je ne­go, na pri­mer, Pirs. Uko­li­ko su za Pir­sa bi­le naj­bit­ni­je lo­gič­ke funk­ci­je zna­ka i for­mal­ni aspek­ti se­mi­o­ti­ke, uto­li­ko su za De So­si­ra bi­li va­žni i si­stem­ski od­no­si (unu­ tar si­ste­ma zna­ko­va) i ve­ze se­mi­o­lo­gi­je sa opštom lin­gvi­sti­kom te, ko­nač­no, opšta pra­vi­la ko­ja upra­vlja­ju druš­tve­nim funk­ci­o­ni­sa­njem zna­ka. U na­u­ci o knji­žev­no­sti isto ta­ko va­žnu ulo­gu igra­la je opšta te­o­ri­ja zna­ka ko­ju je pred­lo­žio De So­sir. Kon­cep­ci­ju ko­ju, s ob­zi­rom na dva ele­men­ta ko­ji od­re­đu­ju znak, mo­že­mo ozna­či­ti kao di­j a­dič­ ku (dvo­čla­nu). Kao što zna­mo, De So­sir je ter­min „znak“ pri­me­nji­vao za ozna­ku po­ve­zi­va­nja aku­stič­ke sli­ke i poj­ma ili, dru­gim re­či­ma, ve­ zu ozna­ča­va­ju­ćeg ele­men­ta (sig­ni­fi­ant) i ozna­če­nog ele­men­ta (sig­ni­ fié) (na pri­mer: je­zič­ki znak ko­ji je na­stao pu­tem ve­ze zvuč­ne stru­je ■ DE­SIG­NAT (re­fe­rent) – stvar­ni pred­met na ko­ji se od­no­si znak ili m - a-j - k - a i opšteg poj­ma „maj­ ko­ji je za­me­nji­van zna­kom. ka“). Uklju­ču­ju­ći se u spor iz­me­đu pri­sta­li­ca na­tu­ra­li­stič­ke i kon­ven­ci­o­nal­ne kon­cep­ci­je, tvo­rac opšte lin­gvi­sti­ke od­luč­no je stao na stra­nu kon­ven­ci­je i na­gla­ša­vao je sa­ svim pro­iz­vo­ljan (ar­bi­tra­ran) ka­rak­ter ve­ze ko­ja po­ve­zu­je sig­ni­fi­ant i sig­ni­fié. Ta­ko­đe je ka­sni­je uvo­dio ka­te­go­ri­ju si­ste­ma zna­ko­va ko­ ji upra­vlja unu­traš­njim po­ret­kom i od­re­đe­nim si­ste­mom od­no­sa.20 Me­đu­tim, či­ni se naj­va­žni­jim to da se u De So­si­ro­voj kon­cep­ci­ji sa­ svim ne­bit­nim po­ka­zao stvar­ni pred­met na ko­ji se znak od­no­si ili ko­ji je za­me­njen zna­kom – ta­ko­zva­ni d e­ si g­ nat. Je­di­no je bio va­ žan po­jam (opšta de­fi­ni­ci­ja pred­me­ta). Ta­ko je isto zna­če­nje zna­ka u nje­go­voj kon­cep­ci­ji ima­lo či­sto re­la­ci­o­ni ka­rak­ter, bi­lo je si­stem­ska vred­nost, da­kle, ni­je zah­te­va­lo od­nos iz­van sve­ta stva­ri. Dru­ga­či­je, da­kle, ne­go u Pir­so­voj se­mi­o­ti­ci, ov­de zna­če­nje ni­je pred­sta­vlja­lo od­ nos pre­ma jed­nom de­sig­na­tu, ne­go je je­di­no bi­lo po­jam na ko­ji se znak mo­gao pre­ve­sti. Ta­ko­đe je bi­lo bit­no i to da je od­nos iz­me­đu ozna­ča­va­ju­ćeg i ozna­če­nog, pre­ma De So­si­ro­vom shva­ta­nju, imao 19 Po­gle­da­ti: Struk­tu­ra­li­zam (II). 20 F. de So­sir, ibid.

262

Književne teorije XX veka

traj­ni ka­rak­ter – on je bio na­met­nut kon­ven­ci­jom i ni­je se me­njao, na pri­mer, u si­tu­a­ci­ji no­ve upo­tre­be zna­ka u ne­kom no­vom kon­tek­ stu. Ta­kvo shva­ta­nje zna­ko­va – kao ne­pro­men­lji­vih od­no­sa zvu­ko­va i poj­mo­va – omo­gu­ća­va­lo je, opet, pot­pu­nu auto­no­mi­ju na­u­ke o zna­ ko­vi­ma: is­tra­žu­ju­ći znak bi­lo je mo­gu­će kre­ta­ti se is­klju­či­vo unu­tar za­tvo­re­nog, ap­strakt­nog si­ste­ma, a se­mi­o­lo­gi­ja je za­hva­lju­ju­ći to­me za­dr­ža­va­la te­o­rij­sku „či­sto­tu“ i ap­strakt­nost. A, ta­ko­đe, uslov­no – te­ o­ri­je knji­žev­no­sti ko­je su pri­la­go­đa­va­le De So­si­ro­vu kon­cep­ci­ju zna­ ka knji­žev­no­sti mo­gle su se oslo­ni­ti na sna­žnu na­uč­nu osno­vu.

Na­u­ka o zna­ci­ma u na­u­ci o knji­žev­no­sti Za De So­si­ra je, da­kle, bi­lo vr­lo va­žno čvr­sto uza­jam­no de­lo­va­nje te­ o­ri­je je­zi­ka i se­mi­o­lo­gi­je. Nje­go­vi pod­sti­ca­ji su uti­ca­li go­to­vo na sve struk­tu­ra­li­stič­ke prav­ce u te­o­ri­ji knji­žev­no­sti da do­sled­no ostva­re se­mi­o­loš­ku ori­jen­ta­ci­ju uvo­de­ći u svoj dis­kurs ka­te­go­ri­ju zna­ka / si­ ste­ma zna­ko­va i tre­ti­ra­ju­ći knji­žev­no de­lo kao spe­ci­fič­nu zna­kov­nu tvo­re­vi­nu. I ta­ko se, na pri­mer, Jan Mu­kar­žov­ski, de­fi­ni­šu­ći po­et­ski je­zik i od­re­đu­ju­ći nje­go­vu spe­ci­fič­nost, ta­ko­đe slu­žio ka­te­go­ri­ja­ma zna­ k a / z na­ če­nj a , pa se čak mo­že re­ći da je se­mi­o­loš­ka op­ci­ja bi­la jed­no od glav­nih svoj­sta­va nje­go­vog raz­miš­lja­nja o knji­žev­no­ sti. Mu­kar­žov­ski je, ta­ko­đe, bio sve­stan po­sle­di­ca ko­je pro­is­ti­ču iz iz­bo­ra De So­si­ro­vog mo­de­la zna­ka i si­ste­ma zna­ko­va kao mo­de­la za se­mi­o­lo­gi­ju knji­žev­no­sti. U već ra­ni­je na­vo­đe­nom član­ku O po­ et­skom je­zi­ku, skre­tao je, na pri­mer, pa­žnju na ne­sum­nji­vu ko­rist ko­ja pro­is­ti­če upra­vo iz ta­kve pre­o­ri­jen­ta­ci­je te­o­ri­je knji­žev­no­sti. Za­hva­lju­ju­ći to­me, knji­žev­no de­lo se pre sve­ga mo­glo oslo­bo­di­ti od „viš­ka jed­no­stra­ne po­ve­za­no­sti sa stvar­noš­ću ko­ju sa­opšta­va nje­gov sa­dr­žaj“ kao i od „jed­no­stra­ne za­vi­sno­sti u od­no­su na psi­ hič­ke či­no­ve auto­ra i či­ta­o­ca“. Za­hva­lju­ju­ći to­me, mo­gla se u pr­vi plan is­ta­ći „unu­traš­nja kon­struk­ci­ja tvo­re­vi­ne“.21 Me­đu­tim, Mu­kar­ žov­ski je za­pa­žao isto ta­ko bit­na ogra­ni­če­nja De So­si­ro­ve se­mi­o­lo­ gi­je, a jed­nu od nje­go­vih naj­va­žni­jih sum­nji iza­zi­va­lo je od­su­stvo pred­me­ta na ko­ji se od­no­si. Stva­ra­ju­ći, da­kle, ka­ko te­o­ri­ju knji­žev­ nog de­la ta­ko i te­o­ri­ju umet­nič­kog de­la uopšte, autor tek­sta O po­et­ skom je­zi­ku se tru­dio da pre­va­zi­đe kru­te okvi­re De So­si­ro­ve se­mi­ o­tič­ke te­o­ri­je. I ta­ko je on u sva­kom zna­ku raz­li­ko­vao dve stra­ne: 21 J. Mu­ka­ř­ovsky, „O języku po­etyckim“, u: Pra­ska szko­ła struk­tu­ral­na w la­tach 1926–1948. Wybór ma­te­ri­a­łów, War­sza­wa, 1966, str. 151. VIII. Semiotika

263

Se­mi­o­lo­gi­ja i knji­žev­na is­tra­ži­va­nja Se­mi­o­lo­gi­ja Mu­kar­žov­skog

Unu­traš­nja kon­struk­ci­ja tvo­re­vi­ne

Gra­ni­ce se­mi­o­lo­gi­je

Zna­kov­ni ka­rak­ter umet­nič­kog de­la

Iko­nič­ki zna­ci pre­ma Ja­kob­so­nu

Ja­kob­so­no­va kon­cep­ci­ja umet­nič­kog za­hva­ta

Po­jam ko­da i knji­žev­nost

ma­te­ri­jal­nog no­si­o­ca i zna­če­nje, da­kle, upra­vo mo­guć­nost od­no­sa zna­ka pre­ma ne­če­mu što se na­la­zi­lo iz­van nje­ga. U od­no­su na se­ mi­o­loš­ka pi­ta­nja, praš­ki struk­tu­ra­li­sta je iz­no­sio do­sta ra­di­kal­no miš­lje­nje – pre­ma nje­go­vom su­du, sva­ko umet­nič­ko de­lo je ima­lo „zna­kov­ni ka­rak­ter“, to zna­či pred­sta­vlja­lo je struk­tu­ru zna­ko­va kom­pli­ko­va­ne unu­traš­nje or­ga­ni­za­ci­je, a raz­li­či­te va­ri­jan­te umet­no­ sti va­lja­lo je jed­no­stav­no pri­hva­ti­ti kao raz­li­či­te zna­kov­ne si­ste­me. Ta­ko­đe su ga in­te­re­so­va­li i pro­ce­si lo­ka­li­zo­va­nja zna­ka u druš­tve­noj sve­sti (po­ši­lja­la­ca i pri­ma­la­ca) i sla­nje zna­ka u druš­tve­nu stvar­nost, kao i nje­go­vo funk­ci­o­ni­sa­nje u okvi­ru ko­mu­ni­ka­ci­o­nih kon­ven­ci­ja. Po­jam zna­ka i funk­ci­ja ko­je on oba­vlja igra­li su ta­ko­đe bit­nu ulo­ gu u po­gle­di­ma Ro­ma­na Ja­kob­so­na. On je do­sta pro­sto­ra po­sve­tio ko­men­ta­ri­ma De So­si­ro­ve i Pir­so­ve te­o­ri­je. Ja­kob­son je pri tom po­sve­ tio re­la­tiv­no ve­li­ku pa­žnju iko­nič­kim zna­ci­ma, a na­ro­či­to mo­guć­no­ sti pri­me­ne tog ti­pa zna­ko­va za opis se­mi­o­tič­ke spe­ci­fič­no­sti knji­žev­ no­sti. Me­đu­tim, u tom ci­lju je mo­rao u iz­ve­snoj me­ri da mo­di­fi­ku­je Pir­so­vu de­fi­ni­ci­ju. Ono­li­ko ko­li­ko je kod Pir­sa iko­nič­ki znak bio odre­ đen po­mo­ću slič­no­sti sred­stva pre­no­še­nja i pred­me­ta na ko­ji se od­no­ si znak, to­li­ko je Ja­kob­son (slu­že­ći se u tom slu­ča­ju isto ta­ko i De So­ si­ro­vom ide­jom) de­fi­ni­sao ikon kao slič­nost ono­ga što je ozna­ču­ju­će (sig­ni­fi­ant) i ono­ga što je ozna­če­no (sig­ni­fié) kod zna­ka. Od­nos slič­no­ sti je u tom slu­ča­ju u iz­ve­snom smi­slu za­la­zio u „unu­traš­njost“ zna­ka a ne iz­me­đu zna­ka i pred­me­ta. Na kra­ju, Ja­kob­son je po­ja­vu zvuč­nog pa­ra­le­li­zma na­zvao iko­nič­nost i na­sto­jao da po­ka­že, na pri­mer, na ko­ ji na­čin fi­gu­re zvuč­nog ka­rak­te­ra (ri­me ili sin­tak­sič­ki pa­ra­le­li­zmi) mo­ gu iza­zi­va­ti od­re­đe­ne se­man­tič­ke po­sle­di­ce i to ne­za­vi­sno od to­ga na šta se od­no­se je­zič­ki zna­ci upo­tre­blje­ni u tvo­re­vi­ni. Ja­kob­son je čak is­ti­cao zah­tev za pro­ši­ri­va­njem Pir­so­ve ti­po­lo­gi­je če­tvr­tim ti­pom zna­ ka; po­red već po­me­nu­tih: iko­ne in­dek­sa i sim­bo­la – to je tre­ba­lo da bu­de još i umet­nič­ki za­hvat (ar­ti­fi­ce), na­stao sa oslon­cem na prin­cip slič­no­sti isto ona­ko kao i iko­nič­ki znak. Oči­gled­no bi bi­lo ve­o­ma teš­ko po­vu­ći pre­ci­znu gra­ni­cu iz­me­đu struk­tu­ral­ne po­e­ti­ke i struk­tu­ral­ne se­mi­o­lo­gi­je, ma­da je bez sum­ nje za ra­ne struk­tu­ra­li­ste (pre sve­ga, praš­ke) po­sta­la vi­še ka­rak­te­ri­ stič­na funk­ci­o­nal­na ori­jen­ta­ci­ja: oni su, pre sve­ga, skre­ta­li pa­žnju na raz­li­či­te funk­ci­je ko­je knji­žev­ni zna­ci oba­vlja­ju u ko­mu­ni­ka­ci­o­ nim či­no­vi­ma. A u po­sle­rat­nom struk­tu­ra­li­zmu, opet, u pr­vi plan je iz­bi­la ka­te­go­ri­ja ko­da22 i si­ste­ma zna­ko­va. Po­ku­ša­ji od­re­đe­nja 22 Po­jam ko­da ta­ko­đe se po­ja­vio i u lin­gvi­sti­ci, a nje­go­vom raz­vit­ku je pre sve­ga do­pri­ne­la te­o­ri­ja in­for­ma­ci­je. Je­dan od pr­vih lin­gvi­sta ko­ji je ko­ri­stio tu ka­te­go­ ri­ju bio je An­dre Ma­rti­ne. Up. A. Mar­ti­net, Pod­stawy ling­wistyki funkcjo­nal­nej,

264

Književne teorije XX veka

uni­ver­zal­nog si­ste­ma knji­žev­nih zna­ko­va, kao i mo­guć­no­sti opi­sa pra­vi­la ko­ja vla­da­ju se­man­tič­kim pro­ce­si­ma u knji­žev­no­sti, za­o­ku­ plja­li su pre sve­ga pa­žnju fran­cu­skih struk­tu­ra­li­sta, a na­ro­či­to na­ra­ to­lo­ga i struk­tu­ral­nih se­man­ti­ča­ra.23 Ta­ko­đe su se po­ja­vi­le i kon­cep­ ci­je ko­je su, is­ti­ču­ći ogra­ni­če­nost do­ta­daš­nje se­mi­o­lo­gi­je, po­sta­vi­le se­bi kao cilj pre­ko­ra­če­nje za­tvo­re­nih struk­tu­ra – zna­ka i si­ste­ma. Ume­sto to­ga su na­sto­ja­li da pre­đu na se­mi­o­lo­gi­ju is­ka­za tre­ti­ra­nu kao smi­sa­o­nu ce­li­nu ko­ja se ne mo­že uvek sve­sti na pra­vi­la ko­ja je is­ta­kao si­stem. Ta­ko je, u stva­ri, za­da­tak se­mi­o­lo­gi­je for­mu­li­sao fran­cu­ski lin­gvi­sta Emil Ben­ve­ni­sta (1902–1976), a še­zde­se­tih i se­ dam­de­se­tih go­di­na nje­go­ve te­o­ri­je su iz­vr­ši­le ve­lik uti­caj na lin­gvi­ ste i na se­mi­o­lo­ge knji­žev­no­sti.

Pre­ko­ra­če­nje za­tvo­re­nih struk­tu­ra

Ben­ve­ni­sta: u prav­cu se­man­ti­ke is­ka­za Iz­vr­šiv­ši te­melj­nu ana­li­zu Pir­so­ve i De So­si­ro­ve kon­cep­ci­je, Ben­ve­ ni­sta je kao je­dan od naj­va­žni­jih za­da­ta­ka se­mi­o­lo­gi­je is­ta­kao pre­ci­ zno od­re­đe­nje sta­tu­sa je­zi­ka me­đu osta­lim zna­kov­nim si­ste­mi­ma.24 Me­đu­tim, ot­po­čeo je od is­tra­ži­va­nja ne­je­zič­kih si­ste­ma ka­ko bi na nji­ho­voj osno­vi opi­sao svoj­stva spe­ci­fič­na za pri­rod­ni je­zik; za­hva­ lju­ju­ći to­me, stvo­rio je ka­ko osno­vu za opštu te­o­ri­ju zna­kov­nih si­ste­ ma ta­ko i za si­ste­me za­sno­va­ne na ve­ćoj se­man­tič­koj ra­zno­vr­sno­sti i kom­pli­ko­va­ni­joj za­vi­sno­sti iz­me­đu zna­ko­va (to zna­či – je­zič­kih si­ste­ma, a na­ro­či­to knji­žev­nog si­ste­ma). Ben­ve­ni­stu je ta­ko­đe za­ni­ mao od­nos iz­me­đu raz­li­či­tih se­mi­o­tič­kih si­ste­ma, a idu­ći tra­gom Pir­so­ve in­spi­ra­ci­je, opi­si­vao ih je ta­ko­đe i kao ve­ze zna­kov­nog ka­ rak­te­ra. Pre­ma miš­lje­nju auto­ra Se­mi­o­lo­gi­je je­zi­ka, se­mi­o­tič­ki si­ste­ mi su iz­me­đu se­be mo­gli da se na­đu u tri osnov­na od­no­sa: 1. u od­no­su pro­iz­vo­ đe­ nj a (je­dan si­stem stva­ra dru­gi si­stem, na pri­mer, al­fa­bet je­zi­ka stva­ra Bra­jov al­fa­bet); War­sza­wa, 1970, str. 32 (knji­ga se po­ja­vi­la u Fran­cu­skoj, 1967. go­di­ne). Znat­ no ra­ni­je, po­jam ko­da je u ana­li­zi knji­žev­no­sti ko­ri­stio Um­ber­to Eko u ču­ve­ noj knji­zi Otvo­re­no de­lo, ob­ja­vlje­noj 1962. go­di­ne. 23 K. Rozner tvr­di da se­mi­o­lo­gi­ja kon­se­kvent­no do­bi­ja struk­tu­ral­ni ka­rak­ter kad nad ka­te­go­ri­jom zna­ka po­či­nje da do­mi­ni­ra ka­te­go­ri­ja si­ste­ma. Up. K. Ro­ sner, Se­mi­otyka struk­tu­ral­na w ba­da­ni­ach nad li­te­ra­tu­rą. Jej osi­ąg­ni­ę­cia, per­ spektywy, ogra­nic­ze­nia, Kr­aków, 1981, str. 15. O si­stem­skom miš­lje­nju u fran­ cu­skoj struk­tu­ral­nog se­mi­lo­gi­ji po­gle­da­ti: Struk­tu­ra­li­zam (II). 24 E. Benvenist, Problemi opšte lingvistike, Beograd, 1975, str. 21, prevod: Sreten Marić. VIII. Semiotika

265

Sta­tus je­zi­ka me­đu osta­lim zna­kov­nim si­ste­mi­ma

Ben­ve­ni­sti­ne me­đu­si­stem­ske re­la­ci­je

Te­o­ri­ja zna­če­nja

Za­da­tak se­mi­o­lo­gi­je

2. u od­no­su ho­mo­lo­ g i­j e (struk­tu­ral­ne ade­kvat­no­sti iz­me­đu jed­nog i dru­gog si­ste­ma, na pri­mer, iz­me­đu got­ske ar­hi­tek­tu­ re i sho­la­stič­ke mi­sli);25 3. u od­no­su i n­te r­ pre­ t a­ c i­j e (u ko­joj je­dan si­stem po­sta­je in­ ter­pre­ti­ra­ni a dru­gi in­ter­pre­ti­ra­ju­ći, na pri­mer, pri­rod­ni je­zik kao si­stem ko­ji in­ter­pre­ti­ra druš­tvo – po­se­ban zna­kov­ni si­ stem).26 Ben­ve­ni­sta je ta­ko­đe do­sled­no de­lio i pro­sto­re se­mi­o­ti­ke i se­ man­ti­ke, a tru­dio se isto ta­ko da od­re­di po­sto­je­ći pra­vac raz­vo­ja se­ mi­o­lo­gi­je. Ono­li­ko ko­li­ko je De So­sir po­lo­žio sna­žne te­me­lje lin­gvi­ stič­koj so­ci­o­lo­gi­ji – da­kle, opi­sao sve što se od­no­si na znak i nje­go­vu pri­ro­du – to­li­ko je, pre­ma Ben­ve­ni­sti­nom miš­lje­nju, sa­da tre­ba­lo da se kon­cen­tri­še pre sve­ga na stva­ra­nje osno­va te­o­ri­je zna­če­nja – te­ o­rij­skoj se­man­ti­ci i opštim pra­vi­li­ma za stva­ra­nje zna­če­nja. Po­je­di­ nač­ni is­kaz (re­če­ni­ca) bio je za Ben­ve­ni­stu po­ja­va istin­skog ži­vo­ta go­vo­ra i nje­go­vih stva­ra­lač­kih mo­guć­no­sti. Na kra­ju je, da­kle, autor Se­mi­o­lo­gi­je je­zi­ka pa­žlji­vo odvo­jio se­mi­o­lo­gi­ju od se­man­ti­ke, a isto­ vre­me­no i ono što je se­mi­o­tič­ko od ono­ga što je se­man­tič­ko. Za­da­ tak se­mi­o­lo­gi­je je i da­lje tre­ba­lo da se za­sni­va na „opi­si­va­nju po­je­di­nač­no­sti, opi­si­va­nju nji­ho­vih din­stink­tiv­ nih ka­rak­te­ri­sti­ka i na iz­na­la­že­nju što pre­ci­zni­jih kri­te­ri­ju­ ma za tu di­stink­ci­ju. Za­hva­lju­ju­ći to­me, sva­ki znak će sve ja­sni­je po­tvr­đi­va­ti svo­je sop­stve­no zna­če­nje u okvi­ru kon­ ste­la­ci­je ili u sku­pu zna­ko­va“.27 Isto­vre­me­no, se­man­ti­ka, pa ti­me i se­man­tič­nost, uve­la je „spe­ci­fi­čan zna­čenj­ski na­čin tvo­re­nja pu­tem is­ka­za. Pro­ ble­mi ko­ji se ov­de ja­vlja­ju pro­is­ti­ču iz funk­ci­je je­zi­ka ko­ ja se za­sni­va na pro­iz­vo­đe­nju ko­mu­ni­ka­ta. Isto­vre­me­no, ko­mu­ni­kat se ne mo­že sve­sti na po­re­dak je­di­ni­ca ko­je se mo­gu iden­ti­fi­ko­va­ti; do­da­va­nje zna­ko­va ne stva­ra smi­sao, obr­nu­to – smi­sao („za­miš­ljen“), shva­ćen ce­lo­vi­to, re­a­li­zu­je se i de­li na po­seb­ne „zna­ke“ ko­je sa­či­nja­va­ju re­či. Dru­go, se­man­tič­nost je nu­žno op­te­re­će­na opštoš­ću de­sig­na­ta, dok je se­mi­o­tič­nost od njih u prin­ci­pu odvo­je­na i ne­za­vi­sna. Se­man­tič­ki po­re­dak se po­i­sto­ve­ću­je sa sve­tom iz jav­no­sti (l’énon­ci­a­tion) i uni­ver­zu­mom is­ka­za“.28 25 26 27 28

266

Ben­ve­ni­sta se ov­de po­zi­vao na op­ser­va­ci­je Pa­nof­skog. Up. ibid., str. 30. Ibid., str. 23–31. Ibid., str. 33. Ibid., str. 33–34. Književne teorije XX veka

Pre­ma Ben­ve­ni­sti, u ovoj eta­pi je va­lja­lo do­sled­no pre­ći od se­ mi­o­lo­gi­je kao na­u­ke o si­ste­mu zna­ko­va ka se­man­ti­ci – kon­cen­tri­sa­ noj na zna­če­nji­ma is­ka­za, pri če­mu se u ob­zir uzi­ma­ju aspek­ti de­lo­ va­nja po­mo­ću je­zi­ka u druš­tve­nom pro­sto­ru.29 Za­hva­lju­ju­ći to­me je se­mi­o­lo­gi­ja, kao ap­strakt­na na­u­ka upra­vo o uslo­vi­ma stva­ra­nja smi­sla, mo­gla bi­ti odvo­je­na od se­man­ti­ke, kon­cen­tri­sa­ne na nje­go­ vom funk­ci­o­ni­sa­nju u prak­si ko­mu­ni­ci­ra­nja, a je­zik je jed­nom za­u­ vek pre­stao da bu­de for­mi­ra­na kon­fi­gu­ra­ci­ja je­di­ni­ca. Ume­sto to­ga, smi­sao je tre­ti­ran di­na­mič­ki: kao neš­to što se stal­no iz­no­va stva­ra i pre­o­bli­ku­je. To je bio ve­o­ma va­žan ko­rak na pu­tu na­stan­ka na­u­ke o zna­ci­ma kao ne­pred­vi­di­ve, a isto­vre­me­no i kao mo­guć­nost pre­ko­ ra­če­nja shema­tič­no­sti si­ste­ma. Taj pra­vac raz­miš­lja­nja na­ro­či­to će prihvatiti fran­cu­ski mi­sli­oca se­dam­de­se­tih i osam­de­se­tih go­di­na.30 Se­mi­o­lo­gi­ja se, da­kle, po­ka­za­la kao sja­jan je­zik opi­sa ra­zno­vr­ snih zna­kov­nih fe­no­me­na – po­čev od knji­žev­no­sti i za­vr­ša­va­ju­ći na ši­ro­ko shva­će­noj kul­tu­ri. Po­sta­la je ta­ko­đe in­ter­di­sci­pli­nar­na oblast ko­ja po­ve­zu­je raz­li­či­te hu­ma­ni­stič­ke do­me­ne. U na­u­ci o knji­žev­no­ sti naj­za­ni­mlji­vi­je re­zul­ta­te da­le su upra­vo tri kon­cep­ci­je in­spi­ri­sa­ ne opštom na­u­kom o zna­ci­ma: – se­mi­o­lo­gi­ja kul­tu­re Ju­ri­ja M. Lot­ma­na (1922–1993) i is­tra­ži­ va­ča iz kru­ga ta­ko­zva­ne Tar­tu­ske ško­le; – s e­mi­o­tič­ke ana­li­ze ko­je je iz­vr­šio ita­li­jan­ski te­o­re­ti­čar i pi­sac Em­ber­to Eko (rođ. 1932); – s e­mi­o­loš­ka te­o­ri­ja fran­cu­skog te­o­re­ti­ča­ra i knji­žev­nog kri­ti­ča­ ra Ro­la­na Bar­ta (1915–1980). Va­lja ih neš­to de­talj­ni­je raz­mo­tri­ti.

Se­mi­o­lo­gi­ja / se­man­ti­ka

Di­na­mič­ka kon­cep­ci­ja je­zi­ka

Se­mi­o­lo­gi­ja kao in­ter­di­sci­pli­ nar­na oblast

Lot­man: mo­del, tekst, kul­tu­ra Jed­na od naj­ži­vljih i naj­plod­ni­jih se­mi­o­tič­kih ško­la XX ve­ka na­sta­la je še­zde­se­tih go­di­na na uni­ver­zi­te­tu u Tar­tuu (Esto­ni­ja). Me­đu naj­ va­žni­je pred­stav­ni­ke tre­ba ubro­ja­ti Ju­ri­ja M. Lot­ma­na, Bo­ri­sa A. Us­ pen­skog, Za­ru Minc, Vje­če­sla­va I. Iva­no­va, Vla­di­mi­ra N. To­po­ro­va, An­dre­ja A. Za­li­znja­ka, Ser­gi­ja Ne­klu­do­va. Od 1964. go­di­ne Tar­tu­ ska se­mi­o­tič­ka ško­la je po­če­la da ob­ja­vlju­je na­uč­ne zbor­ni­ke Труды по знаковым систямамь.31 Dva zbor­ni­ka, od tri­na­est ob­ja­vlje­nih, 29 E. Benveniste, Problemi opšte lingvistike, ibid., str. 131–132. 30 A na­ro­či­to od po­ststruk­tu­ra­li­sta. Po­gle­da­ti: Poststruk­tu­ra­li­zam. 31 U to vre­me Esto­ni­ja je bi­la jed­na od re­pu­bli­ka So­vjet­skog Sa­ve­za. VIII. Semiotika

267

Tar­tu­ska ško­la

Lot­ma­no­va kon­cep­ci­ja umet­nič­kog mo­de­lo­va­nja

Pri­rod­ni je­zik kao mo­del i uzor

sa­dr­ža­va­la su upra­vo ra­do­ve Ju­ri­ja Lot­ma­na – ne­sum­nji­vo naj­ču­ve­ ni­jeg pred­stav­ni­ka te ško­le. Već u pr­vom od ovih, pod na­slo­vom Pre­da­va­nja iz struk­tu­ral­ne po­e­ti­ke,32 Lot­man se ba­vio pi­ta­njem ta­ko­ zva­nog umet­nič­kog mo­de­lo­va­nja kao naj­va­žni­jeg pro­ble­ma se­mi­o­ tič­ke te­o­ri­je umet­no­sti. Pri to­me se po­zi­vao na kon­cep­ci­je lin­gvi­sta – na­ro­či­to na već po­me­nu­te Ben­ve­ni­stu i Hjem­sle­va. Ben­ve­ni­sta je tvr­dio da je pri­ro­dan je­zik je­dan si­stem­ski mo­del ko­ji ima svoj se­ mi­o­tič­ki ka­rak­ter – ka­ko u svo­joj for­mal­noj struk­tu­ri ta­ko i u na­ či­ni­ma funk­ci­o­ni­sa­nja – ko­ji, za­hva­lju­ju­ći to­me, ta­ko­đe stva­ra mo­ del­sku for­mu­lu zna­ka. Slič­no kao i De So­sir ko­ji je, kao što zna­mo, je­zik sma­trao naj­sa­vr­še­ni­jim se­mi­o­tič­kim si­ste­mom, ta­ko je i Ben­ve­ ni­sta sma­trao da je­zik mo­že ob­li­ko­va­ti i ozna­ča­va­ti se­mi­o­tič­ke funk­ ci­je dru­gih zna­kov­nih si­ste­ma.33 Za Lot­ma­na su se ove kon­cep­ci­je po­ka­za­le in­spi­ra­tiv­nim, a na­ro­či­to ga je za­ni­ma­la ide­ja pri­rod­nog je­zi­ka kao iz­vo­ra i uzo­ra umet­nič­kog mo­de­lo­va­nja. Uvo­de­ći, me­đu­ tim, kon­cep­ci­ju mo­de­la u is­tra­ži­va­nja umet­no­sti i knji­žev­no­sti, is­ tra­ži­vač iz Tar­tua se po­zi­vao ta­ko­đe i na ide­je so­vjet­skih fi­lo­zo­fa i lo­gi­ča­ra. Ipak, ako je bi­lo mo­gu­će pri­hva­ti­ti kao „mo­del pred­me­ta bi­lo ko­ji dru­gi pred­met ko­ji ga imi­ti­ra, ko­ji oba­vlja funk­ci­ju svo­je­vr­ snog sup­stra­ta od­re­đe­nog pred­me­ta u is­tra­ži­vač­kom pro­ce­su“, on­da se na taj na­čin ja­vi­la mo­guć­nost in­ter­pre­ta­ci­je jed­nog od naj­va­žni­ jih svoj­sta­va umet­no­sti: „sa­zna­va­nja pu­tem od­ra­ža­va­nja kao po­ja­ve mo­de­lo­va­nja“. Osim to­ga, is­ti­cao je Lot­man na tom istom me­stu: „Mo­del ni­ka­da ne pri­ka­zu­je ceo obje­kat, ne­go nje­go­ve od­ re­đe­ne stra­ne, funk­ci­je i sta­nja, pri če­mu je sam čin iz­bo­ra bit­na sa­znaj­na ka­ri­ka ... Pre sve­ga, za umet­nost je kraj­nje va­žna ve­za mo­de­lo­va­nja sa spo­zna­jom struk­tu­ra ve­li­ke i ve­ o­ma ve­li­ke slo­že­no­sti.“34

De­fi­ni­ci­ja mo­de­la

Lot­man – Vi­got­ski

Ka­te­go­ri­ja mo­ d e­l a po­ka­zi­va­la je isto ta­ko iz­ra­zi­te ve­ze s Psi­ho­ lo­gi­jom umet­no­sti La­va S. Vi­got­skog. Vi­got­ski je u stva­ri tvr­dio da tekst umet­nič­kog de­la pred­sta­vlja svo­je­vr­stan pro­gram po­na­ša­nja za pri­ma­o­ca – taj pro­gram upra­vo po­ka­zu­je odre­đen mo­del sve­ta u ko­jem on tre­ba da bu­de re­a­li­zo­van. Lot­ma­nu je pre sve­ga bi­lo sta­ lo do to­ga da po­mo­ću te­melj­ne ana­li­ze od­no­sa u ko­je stu­pa znak u umet­no­sti sa ozna­če­nim pred­me­tom po­ve­že pro­blem umet­nič­ kog stva­ra­laš­tva sa sa­znaj­nim pro­ce­si­ma. Na se­man­tič­kom te­me­lju 32 J. Lot­man, Pre­da­va­nja iz struk­tu­ral­ne po­e­ti­ke, Za­vod za iz­da­va­nje udž­be­ni­ka, Sa­ra­je­vo, 1970. 33 É. Ben­ve­ni­ste, Se­mi­o­lo­gia języka, op. cit., str. 31–32. 34 J. Lot­man, op. cit., str. 61–62.

268

Književne teorije XX veka

mo­gla se, za­hva­lju­ju­ći to­me, po­ no­vo in­ter­pre­ti­ra­ti pro­ble­ma­ti­ka mi­me­si­sa, opi­su­ju­ći i ana­li­zi­ra­ju­ći pre sve­ga raz­li­či­ta pre­o­bli­ko­va­nja ko­ja su do­ži­vlja­va­li pred­me­ti u pro­ce­su umet­nič­kog mo­de­lo­va­nja. Naj­va­žni­ji ter­min Lot­ma­no­ve te­o­ ri­je umet­no­sti po­stao je, da­kle, po­jam s e­kun­d ar­ nog mo­ de­li­ ra­ ju­ ć e g si­ste­ m a. On je u jed­nom od pro­gram­skih tek­sto­va iz­vr­šio po­de­lu je­zi­ka na tri ka­te­go­ri­je: pri­rod­ni je­zi­ci, veš­tač­ki je­zi­ci i se­kun­ dar­ni je­zi­ci – to zna­či oni ko­ji se ne slu­že sa­mo pri­rod­nim je­zi­kom kao ma­te­ri­ja­lom ne­go ko­ji su kon­stru­i­sa­ni na slič­noj osno­vi kao i pri­ rod­ni je­zik. U osno­vi raz­li­ko­va­nja se­kun­dar­nih je­zi­ka is­kr­sla je pret­ po­stav­ka je­zič­kog ka­rak­te­ra ljud­ske sve­sti: poš­to je, za­pra­vo, ka­ko je tvr­dio Lot­man, čo­ve­ko­va svest je­zič­ki struk­tu­ri­ra­na, on­da se „sve vr­ ste mo­de­la ko­ji su na­do­gra­đe­ni nad sa­zna­njem – me­đu nji­ma i umet­ nost – mo­gu od­re­di­ti kao dru­go­ste­pe­ni mo­de­la­tiv­ni si­ste­mi“.35 Na kra­ju, da­kle, autor Struk­tu­re umet­nič­kog tek­sta je pod se­kun­ dar­nim mo­de­li­ra­ju­ćim si­ste­mom pod­ra­zu­me­vao sva­ki se­mi­o­tič­ki si­stem raz­li­čit od pri­rod­nog je­zi­ka,36 ali stvo­ren pre­ma mo­de­lu pri­ rod­nog je­zi­ka kao naj­sa­vr­še­ni­jeg si­ste­ma zna­ko­va i ko­ji do­dat­no sa­ dr­ži do­pun­sku struk­tu­ru ide­o­loš­kog, umet­nič­kog, etič­kog i slič­nog ti­pa.37 Ta­kav se­kun­dar­ni si­stem mo­gle su bi­ti, na pri­mer, re­li­gi­ja, na­u­ka, fi­lo­zo­fi­ja, sli­kar­stvo, mu­zi­ka, ri­tual i slič­no. On je isto ta­ko mo­gao bi­ti i knji­žev­nost ko­joj je Lot­man pri­pi­si­vao dvo­stru­ku ulo­ gu – isto­vre­me­no kao mo­de­li­ra­ju­ćeg si­ste­ma (ko­ji oba­vlja sa­znaj­nu funk­ci­ju) i zna­kov­nog si­ste­ma (ko­ji oba­vlja ko­mu­ni­ka­ci­o­nu funk­ci­ ju). Tru­dio se isto­vre­me­no da dâ od­go­vor na pi­ta­nje: šta zna­či da ne­ko umet­nič­ko de­lo (a sa­mim tim i de­lo knji­žev­ne umet­no­sti) pred­sta­vlja mo­del? Pre­ma nje­go­voj kon­cep­ci­ji, to je zna­či­lo da od­ re­đe­no de­lo od­ra­ža­va ne­ki frag­ment stvar­no­sti stva­ra­ju­ći isto­vre­me­ no nje­gov ekvi­va­lent – sli­čan, ali ne isto­ve­tan jer je u ovom slu­ča­ju mo­glo do­ći do pro­me­ne ma­te­ri­ja­la, a i sam pro­ces od­ra­ža­va­nja je u prin­ci­pu imao se­lek­ti­van ka­rak­ter. Mo­del stvar­no­sti ko­ji je stva­ra­lo de­lo bio je, da­kle, sa­mo do iz­ve­snog ste­pe­na ana­lo­gan svom pred­ me­tu, a da­lje je bio pre­ma nje­mu u zna­kov­nom od­no­su (mo­gao je isto­vre­me­no bi­ti, na pri­mer, ozna­ka psi­he ili auto­ro­ve lič­no­sti, ■ ter­mi­no­lo­gi­ja tar­tu­ ske ško­le. se­kun­dar­ni mo­ de­li­ra­ju­ći si­stem – sva­ki si­stem zna­ko­va raz­li­čit od pri­rod­ nog je­zi­ka, ali iz­gra­đen pre­ma mo­ de­lu pri­rod­nog je­zi­ka.

35 J. Lot­man, „Umet­nost i je­zik“, u: Struk­tu­ra umet­nič­kog tek­sta, No­lit, Be­o­grad, 1976, str. 41. 36 Ma­da se mo­gao ko­ri­sti­ti pri­rod­nim je­zi­kom kao ma­te­ri­ja­lom. 37 J. Lot­man, „Pro­blem zna­če­nja u umet­nič­kom tek­stu“, u: Struk­tu­ra umet­nič­ kog tek­sta, op. cit., str. 72–73. VIII. Semiotika

269

Pri­rod­ni, veš­tač­ki i se­kun­dar­ni je­zi­ci

Pri­me­ri se­kun­dar­ nih mo­de­li­ra­ju­ćih si­ste­ma

Šta to zna­či da je umet­nič­ko de­lo mo­del?

nje­go­ve emo­ci­je i do­ži­vlja­ja i sl.). Umet­nič­ko mo­de­lo­va­nje se is­po­ sta­vi­lo, da­kle, kao stva­ra­nje svo­je­vr­snih ekvi­va­le­na­ta stvar­no­sti ko­ji su isto­vre­me­no bi­li spo­sob­ni da stva­ra­ju sop­stve­nu stvar­nost. A, šta­vi­še, mo­de­li su tu stvar­nost obo­ga­ti­li do­dat­nim kva­li­te­ti­ma (este­tič­kog, sa­znaj­nog, emo­ci­o­nal­nog ka­rak­te­ra i sl.). U slu­ča­ju knji­ žev­no­sti, Lot­man je vi­deo mo­guć­nost mo­de­lo­va­nja raz­li­či­tih obje­ka­ ta – po­je­di­nač­nih: na pri­mer, sud­bi­na kon­kret­nih ju­na­ka ro­ma­na (fa­bu­lar­ni aspekt) i uni­ver­zal­nih: na pri­mer, ljud­skog sta­nja uopšte (mi­to­loš­ki aspekt). Po­ku­ša­va­ju­ći da pre­ci­zi­ra i od­re­di spe­ci­fič­nost umet­nič­kog mo­ de­lo­va­nja, Lot­man se ta­ko­đe po­zi­vao na tra­di­ci­o­nal­nu se­mi­o­tič­ku ter­mi­no­lo­gi­ju pre­for­mu­li­šu­ći je za po­tre­be te­o­ri­je se­kun­dar­nih mo­ de­li­ra­ju­ćih si­ste­ma. Ta­ko je, na pri­mer, pi­sao: „Dru­go­ste­pe­ni mo­de­la­tiv­ni si­stem umet­nič­kog ti­pa kon­ stru­i­še svoj si­stem denotatâ, ko­ji ni­je ko­pi­ja, ne­go mo­del sve­ta denotatâ u opšte­je­zič­ko­me zna­če­nju.“38 Šta je to zna­či­lo? Mo­žda bi se ta kon­cep­ci­ja naj­bo­lje ob­ja­sni­la na pri­me­ru pre­u­ze­tom iz knji­žev­no­sti – na frag­men­tu Ljer­mon­to­ vlje­ve po­e­me „Saš­ka“: „U obla­ci­ma me­sec se kao var­jaš­ki štit ili ho­land­ski sir va­lja.“

Osnov­ni i se­kun­dar­ni de­no­ta­ti

Pro­stor­no modeliranje

Ako se ov­de po­zo­ve­mo na pri­ rod­ni je­zik, on­da mo­že­mo pre­ci­ ■ de­no­ta­ci­ja – ele­men­tar­ni zna­čenj­ski do­men od­re­đe­nog zna­ zno od­re­di­ti de­no­ta­te (zna­če­nja) ka. De­no­tat – osnov­na de­fi­ni­ci­ja re­či me­sec slu­že­ći se, jed­no­stav­no, na ko­ju se mo­že pre­ve­sti znak ili nje­go­vom reč­nič­kom de­fi­ni­ci­jom nje­gov poj­mov­ni ekvi­va­lent (na pri­ pre­ma ko­joj je „me­sec“ „ne­be­sko mer, ma­li­šan – ve­o­ma ma­lo de­te). te­lo“. U Ljer­mon­to­vlje­voj po­e­mi, me­đu­tim, reč „me­sec“ do­bi­ja do­dat­ne de­no­ta­te. Ov­de je, da­kle, me­ sec odre­đen po­mo­ću „var­jaš­kog šti­ta“ i „ho­land­skog si­ra“. Od­nos de­no­ti­ra­nja, ka­rak­te­ri­sti­čan za je­zik, po­dr­žan je, uve­de­ni su po­ka­ za­te­lji ko­je je­zič­ki si­stem ne pred­vi­đa. Na taj na­čin – za­klju­či­vao je Lot­man – „mo­že bi­ti ozna­ča­van je­di­no me­sec kao ele­me­nat po­seb­ ne sli­ke sve­ta ko­ju je Ljer­mon­tov stvo­rio“. Je­dan od naj­va­žni­jih ele­me­na­ta ko­ji se od­no­si na umet­nič­ko mo­ de­lo­va­nje u Lot­ma­no­vim ra­do­vi­ma i u ra­do­vi­ma dru­gih pred­stav­ni­ ka Tar­tu­ske ško­le po­sta­lo je pro­stor­no mo­de­li­ra­nje – od­ra­ža­va­nje pro­ stor­nih od­no­sa po­mo­ću knji­žev­no­sti i iz­grad­nja po­mo­ću pro­sto­ra 38 Ibid., str. 84.

270

Književne teorije XX veka

spe­ci­fič­nih zna­čenj­skih od­no­sa.39 Pro­stor­ni od­no­si u knji­žev­nom de­lu bi­li su mo­de­li­ra­ni po uzo­ru na pro­stor­ne od­no­se u sve­tu, a i u knji­žev­no­sti je pro­stor mo­gao ima­ti li­ne­a­ran, tač­kast, kon­ti­nu­i­ran, dis­kon­ti­nu­i­ran, ra­van, tro­di­men­zi­o­na­lan ka­rak­ter i slič­no; u njoj su mo­gli bi­ti ozna­če­ni prav­ci (ver­ti­kal­ni, ho­ri­zon­tal­ni i sl.) i ona je ta­ ko­đe mo­gla ima­ti di­na­mič­ki ili sta­tič­ki ka­rak­ter itd. U Lot­ma­no­voj kon­cep­ci­ji, ipak, naj­bit­ni­je se po­ka­zi­va­lo to što su opo­zi­ci­o­na svoj­stva pro­sto­ra stva­ra­la spe­ci­fi­čan je­zik pro­stor­nih od­no­sa: na pri­mer, opo­zi­ ci­ja go­re–do­le, vi­sok–ni­zak, de­sni–le­vi, bli­zak–da­lek, otvo­ren–za­tvo­ ren, ogra­ni­čen–neo­gra­ni­čen, što su mo­gla ima­ti do­dat­na zna­če­nja – re­li­gij­ska, etič­ka i po­li­tič­ka (na pri­mer, do­bar–zao, ne­bo–pa­kao i sl.). Ove opo­zi­ci­je mo­gle su se isto ta­ko pre­ve­sti na dru­ge opo­zi­ci­je ko­je ni­su ima­le pro­stor­ni ka­rak­ter (na pri­mer, vred­no­stan–ne­vred­no­stan, naš–tuđ, do­stu­pan–ne­do­stu­pan i sl.). Lot­man je ta­ko­đe za­pa­žao da je svet pred­sta­vljen u knji­žev­no­sti če­sto po­de­ljen u pro­sto­ru na dva su­prot­sta­vlje­na de­la (na pri­mer, svet ži­vih–mr­tvih, na­ših–tu­đih, bo­ga­ tih–si­ro­maš­nih, fan­ta­stič­nih–re­al­nih i sl.), a pre­ko­ra­če­nje gra­ni­ce iz­ me­đu ovih sve­to­va igra ve­o­ma va­žnu i bit­nu ulo­gu za kon­struk­ci­ju fa­ bu­le – pred­sta­vlja, za­pra­vo, ru­še­nje usta­lje­nog po­ret­ka i, za­hva­lju­ju­ći to­me, po­sta­je jed­na od nad­re­đe­nih te­mat­skih ka­te­go­ri­ja knji­žev­no­sti. Glav­na Lot­ma­no­va te­za gla­si­la je ova­ko: pro­stor­ni mo­del sve­ta u knji­ žev­noj tvo­re­vi­ni do­vo­di do kva­li­te­ta ne-pro­stor­nog ka­rak­te­ra jer je u knji­žev­nom de­lu pro­stor po­ve­zan s dru­gim poj­mo­vi­ma ko­ji funk­ci­o­ ni­šu u na­šoj sli­ci sve­ta. Pro­stor­ni od­no­si u knji­žev­no­sti mo­gu, da­kle, me­ta­fo­rič­ki da iz­ra­ža­va­ju ove ne-pro­stor­ne za­vi­sno­sti – da mo­de­li­ra­ ju zna­če­nja pre­u­ze­ta od svih mo­gu­ćih se­mi­o­tič­kih si­ste­ma. Me­đu­tim, Lot­ma­na je ta­ko­đe in­te­re­so­vao znat­no ozbilj­ni­ji pro­ blem s ko­jim su se bo­ri­li go­to­vo svi struk­tu­ra­li­sti u po­sle­rat­nom raz­ vo­ju ovog prav­ca. To je bio od­go­vor na pi­ta­nje: mo­že li se pro­ble­ma­ ti­ka zna­če­nja sa­gle­da­ti isto ta­ko si­stem­ski (isto kao i pro­ble­ma­ti­ka i sa­mog zna­ka ko­ju su već bi­li opi­sa­li po­mo­ću si­stem­skih ka­te­go­ri­ja, iz­me­đu osta­lih, De So­sir i Pirs). Slič­no kao Mu­kar­žov­ski, Ja­kob­son i dru­gi, i Lot­man je ta­ko­đe bio sve­stan zna­ča­ja tog za­dat­ka. Upra­vo je kon­sta­to­vao: „Zna­če­nje je je­dan od osnov­nih pro­ble­ma za sve na­u­ke se­ mi­o­tič­kog kru­ga. U kraj­njem iz­vo­du, cilj iz­u­ča­va­nja bi­lo kog zna­kov­nog si­ste­ma je­ste od­re­đe­nje nje­go­vog sa­dr­ža­ja.“40 39 Po­gle­da­ti, na pri­mer: J. Łot­man, „Za­gad­ni­e­nia pr­ze­str­ze­ni artystycznej w pro­zie Go­go­la“, u: Se­mi­otyka kul­tury, War­sza­wa, 1977. Po­gle­da­ti, ta­ko­đe: Z. Minc, Struk­tu­ra „pr­ze­str­ze­ni artystycznej“ w liryce Bł­o­ka. 40 J. Lot­man, Struk­tu­ra umet­nič­kog tek­sta, op. cit., str. 70. VIII. Semiotika

271

Je­zik pro­stor­nih od­no­sa

Da li se pro­ble­ ma­ti­ka zna­če­nja mo­že sa­gle­da­ti si­stem­ski?

Lot­man – Hjelm­slev Struk­tu­ra zna­ka pre­ma Lot­ma­nu: plan iz­ra­ža­va­nja i plan sa­dr­ža­ja

Lot­man je od po­čet­ka bio uve­ ren da sfe­ra sa­dr­ža­ja knji­žev­ne ■ ter­mi­no­lo­gi­ja tar­tu­ ske ško­le. zna­če­nje – pro­ tvo­re­vi­ne ta­ko­đe ima si­stem­ski ces pre­ko­di­ra­nja (pre­vo­da) naj­ma­ ka­rak­ter, kao što to ima­ju i zna­ci nje dva struk­tu­ral­na to­ka (pla­na ko­riš­će­ni u tom si­ste­mu ko­ji se na iz­ra­ža­va­nja i pla­na sa­dr­ža­ja). nje­ga od­no­se. Po­du­hva­ta­ju­ći se uvo­đe­nja u si­ste­ma­ti­ku knji­žev­nih zna­če­nja, is­tra­ži­vač iz Tar­tua se ra­do po­zi­vao na ter­mi­no­lo­gi­ju ko­ju je pred­lo­žio lin­gvi­sta Hjem­slev ko­ji je, opet, za­me­nio De So­si­ro­vu ter­mi­no­lo­gi­ju (ozna­ča­va­ju­ći i ozna­če­no) na od­go­va­ra­ju­ći na­čin: ob­li­kom iz­ra­ža­va­nja i ob­li­kom sa­ dr­ža­ja u je­zi­ku. In­spi­ri­san miš­lju Hjem­sle­va, Lot­man je sva­ki znak i sva­ki tekst ozna­čio kao slo­že­nim od pl a­na i z­r a­ž a­v a­nj a i pl a­ na s a­ dr­ž a­j a . Si­stem­ski ka­rak­ter pla­na iz­ra­ža­va­nja bio je oči­gle­dan i lin­gvi­sti su ga vi­še pu­ta opi­si­va­li. Me­đu­tim, Lot­man je tvr­dio da isto ta­ko i plan sa­dr­ža­ja ima ka­rak­ter si­ste­ma jer sa­dr­ža­ji zna­ko­va mo­gu bi­ti za­miš­lje­ni je­di­no kao struk­tu­ral­ni ni­zo­vi po­ve­za­ni od­re­ đe­nim od­no­si­ma. Uve­ra­vao je, da­kle, da: „Ne mo­že se ot­kri­ti suš­ti­na ni­jed­nog ele­men­ta iz ni­za ko­ji pri­pa­da sa­dr­ža­ju bez nje­go­vo­ga od­no­sa pre­ma dru­gim ele­ men­ti­ma. Fakt ko­ji se ni s čim ne mo­že po­re­di­ti i ni u jed­ nu kla­su uklju­či­ti ne mo­že da bu­de sa­stav­ni deo je­zič­kog sa­dr­ža­ja.“41

Unu­traš­nje pre­ko­di­ra­nje / spo­ljaš­nje pre­ko­di­ra­nje

U za­vrš­nom odre­đi­va­nju pri­ro­de zna­če­nja ve­o­ma bit­nu ulo­gu je igrao po­jam ko­da. Pre­ma Lot­ma­nu, kod je si­stem pra­vi­la ko­ji ozna­ča­va­ju prin­ci­pe iz­bo­ra i kom­bi­na­ci­je ele­me­na­ta od­re­đe­nog se­ man­tič­kog si­ste­ma za­to da bi od njih stvo­rio zna­kov­ne se­kven­ce – tek­sto­ve. Da­kle, on pred­sta­vlja in­ven­tar mo­gu­ćih ele­me­na­ta da­ tog si­ste­ma, sa­dr­ža­va­ju­ći pri tom i pra­vi­la nji­ho­ve se­lek­ci­je i po­ve­ zi­va­nja, kao i pra­vi­la de­ši­fro­va­nja tek­sto­va. Zna­če­nje, da­kle, mo­že na­sta­ti sa­mo u onim slu­ča­je­vi­ma kad u naj­ma­nju ru­ku ima­mo dva raz­li­či­ta struk­tu­ral­na ni­za ko­ji se pre­ki­da­ju u jed­noj tač­ki. On na­sta­ je usled pre­ko­di­ra­nja (pre­vo­da) jed­nog ni­za u dru­gi. U Lot­ma­no­voj kon­cep­ci­ji, umet­nič­ki znak je, da­kle, bio shva­tan di­na­mič­ki – jed­no­ stav­no, ni­je bio sig­ni­fi­ant i sig­ni­fié kao u De So­si­ro­voj kon­cep­ci­ji, ne­ go pre­ki­da­nje i tran­sfor­ma­ci­ja dva to­ka – for­mal­nog i sa­dr­žaj­nog. Osim to­ga, zna­če­nje je mo­glo na­sta­ti u naj­ma­nju ru­ku na dva na­či­ na – pu­tem pre­ko­di­ra­nja unu­traš­njeg (u gra­ni­ca­ma jed­nog i istog se­mi­o­tič­kog si­ste­ma) i spo­ljaš­njeg (ko­je ozna­ča­va pro­me­nu si­ste­ ma). Ti­pi­čan pri­mer unu­traš­njeg pre­ko­di­ra­nja za is­tra­ži­va­ča bio je 41 Ibid., str. 71.

272

Književne teorije XX veka

ma­te­ma­tič­ki si­stem (gde je, na pri­mer, u iz­ra­zu a = b + c, a sa­dr­žaj upra­vo b + c i da bi­smo ga od­re­di­li, ne mo­ra­mo se po­zi­va­ti ni na šta iz­van tog si­ste­ma). U slu­ča­ju spo­ljaš­njeg pre­ko­di­ra­nja (za ko­ji naj­bo­ lji pri­mer pred­sta­vlja si­stem pri­rod­nog je­zi­ka), da bi po­sta­lo zna­če­ nje, mo­ra­mo me­đu­sob­no pri­bli­ži­ti dva struk­tu­ral­na ni­za raz­li­či­tog ti­pa – ov­de zvuč­ni to­ko­vi u stva­ri od­go­va­ra­ju re­du stva­ri, po­ja­va, poj­mo­va i slič­no. Na pre­ko­di­ra­nja ovog ti­pa mo­že­mo ta­ko­đe na­i­ći u znat­no kom­pli­ko­va­ni­jim si­ste­mi­ma – u se­kun­dar­nim mo­de­li­ra­ju­ ćim si­ste­mi­ma umet­nič­kog ti­pa. Pri­la­go­đa­va­ju­ći ovo raz­li­ko­va­nje opi­si­va­nju spe­ci­fič­no­sti knji­ žev­nih si­ste­ma, Lot­man je pro­na­la­zio no­ve je­zi­ke opi­sa tra­di­ci­o­nal­ nih poj­mo­va – na pri­mer, isto­rij­skok­nji­žev­nih for­ma­ci­ja. Su­če­lja­ va­nje si­ste­ma do­mi­nant­nih unu­traš­njih i spo­ljaš­njih pre­ko­di­ra­nja omo­gu­ća­va­lo je, na pri­mer, po­re­đe­nje naj­opšti­jih svoj­sta­va „ro­man­ ti­čar­skog si­ste­ma“ i „re­a­li­stič­kog si­ste­ma“. Ovako Lot­man komenta­ riše „unu­traš­nje pre­ko­di­ra­nje“: „Ima­nent­no-re­la­ci­o­na zna­če­nja oso­bi­to ja­sno će se oči­to­ va­ti u onim dru­go­ste­pe­nim se­mi­o­tič­kim si­ste­mi­ma ko­ji pre­ten­du­ju na opštost, mo­no­po­li­stič­ko ob­u­hva­ta­nje ce­log po­gle­da na svet, si­ste­ma­ti­za­ci­ju ce­lo­kup­ne stvar­no­sti ko­ja je čo­ve­ku da­ta.“42

Ide­o­loš­ki se­mi­o­tič­ki si­ste­mi

Pri­mer ta­kvog si­ste­ma za nje­ga je pred­sta­vljao upra­vo ro­man­ti­ zam. Na pri­mer, zna­če­nje poj­ma „ge­ni­je“ ov­de se mo­glo pre­ci­zi­ra­ti sa­mo pu­tem is­tra­ži­va­nja od­no­sa tog poj­ma pre­ma dru­gim poj­mo­ vi­ma si­ste­ma. Po­jam „ge­ni­ja“ smeš­tao se, da­kle, u mre­žu su­prot­ no­sti ozna­če­nih po­mo­ću osnov­ne su­prot­no­sti: ge­ni­je–ma­sa (ko­ja se mo­gla po­de­li­ti na po­je­di­nač­ne su­prot­no­sti: ve­li­či­na–niš­tav­nost, neo­bič­nost–uobi­ča­je­nost, du­hov­nost–ma­te­ri­jal­nost, po­bu­na–po­ kor­nost i sl.). Čak, ako bu­de­mo stva­ra­li da­lje su­prot­no­sti (na pri­ mer, ge­ni­je–na­rod, stva­ra­laš­tvo–be­sti­jal­nost i sl.) – za­klju­či­vao je Lot­man – on­da će se one ta­ko­đe smeš­ta­ti u ro­man­ti­čar­ski si­stem. A re­a­li­zam je, opet, za nje­ga bio pri­mer si­ste­ma u ko­jem do­mi­ni­ra spo­ljaš­nje pre­ko­di­ra­nje – tu u pr­vi plan iz­bi­ja upra­vo pi­ta­nje od­no­ sa zna­če­nja u da­tom si­ste­mu pre­ma zna­če­nju iz­van tog si­ste­ma. Poš­ to se u re­a­li­stič­kom si­ste­mu, na pri­mer, ja­vlja pro­blem: da li je ono što je pred­sta­vlje­no u tvo­re­vi­ni u skla­du sa stvar­noš­ću? sa isti­nom? – on­da upra­vo, uve­ra­vao je is­tra­ži­vač, već sa­ma ta­kva ope­ra­ci­ja zah­ te­va pre­la­zak iz sve­ta zna­ko­va (kre­i­ra­ne stvar­no­sti) u stvar­ni svet 42 Ibid., str. 73. VIII. Semiotika

273

Ro­man­ti­zam kao pri­mer si­ste­ma do­mi­nant­nih unu­traš­njih pre­ko­di­ra­nja

Re­a­li­zam kao pri­mer si­ste­ma sa spo­ljaš­njim pre­ko­di­ra­nji­ma

Kri­ti­ka po­li­tič­kog si­ste­ma

Iko­nič­nost knji­žev­no­sti

Knji­žev­ni znak kao li­kov­ni znak

(re­al­nu stvar­nost).43 To su bi­la sa­mo te­o­rij­ski pri­vid­na raz­ma­tra­nja spe­ci­fič­no­sti uni­ver­zu­ma zna­ko­va ali, ko­ri­ste­ći je­zik se­mi­o­ti­ke, Lot­ man je isto­vre­me­no po­ku­ša­vao da sa­opšti neš­to vi­še – me­đu­sob­no po­re­de­ći, na pri­mer, dva ti­pa po­gle­da na svet: mo­no­lit­ni ro­man­ti­čar­ ski i – pre­ma dru­gim se­mi­o­tič­kim si­ste­mi­ma – otvo­ren re­a­li­stič­ki, i na­sto­jao je, ta­ko­đe, da skre­ne pa­žnju na sve za­tvo­re­ne to­ta­li­tar­ne ide­o­loš­ke si­ste­me, vr­še­ći je­di­no ima­nent­nu in­ter­pre­ta­ci­ju u sop­stve­ nim, pre­ci­zno od­re­đe­nim gra­ni­ca­ma, da­kle, že­leo je da na taj na­čin ta­ko­đe sa­opšti neš­to suš­tin­sko o so­vjet­skom po­li­tič­kom si­ste­mu i nje­go­vom funk­ci­o­ni­sa­nju. Ju­rij Lot­man se ta­ko­đe iz­jaš­nja­vao i o pro­ble­mu iko­nič­no­sti knji­ žev­no­sti. Ono­li­ko ko­li­ko je Ja­kob­son tvr­dio, kao što smo po­mi­nja­li, da u slu­ča­ju po­et­skih zna­ko­va po­sto­ji u iz­ve­snom smi­slu pri­rod­na (jer je za­sno­va­na na prin­ci­pu for­mal­ne slič­no­sti) ve­za iz­me­đu ozna­ ča­va­ju­ćeg i ozna­če­nog (pla­na iz­ra­ža­va­nja i pla­na sa­dr­ža­ja, pre­ma Lot­ma­no­voj ter­mi­no­lo­gi­ji), uto­li­ko je Lot­man u slu­ča­ju knji­žev­nog se­mi­o­tič­kog si­ste­ma (a ta­ko­đe i dru­gih umet­nič­kih mo­de­li­ra­ju­ćih si­ste­ma) sa­gle­da­vao isto ta­ko pri­rod­nost ve­ze iz­me­đu zna­ka i nje­go­ vog de­no­ta­ta (zna­če­nja), kao i nje­go­vog de­sig­na­ta (objek­ta). Ve­za iz­me­đu zna­ka i de­sig­na­ta ima­la je, pre­ma nje­go­vom miš­lje­nju, pri­ ro­dan ka­rak­ter jer znak u umet­no­sti uvek stva­ra mo­del (ana­lo­gon) od­ra­ža­va­nog objek­ta, da­kle, na ne­ki na­čin sli­čan je nje­mu (ma­da to ne mo­ra da bu­de slič­nost iz­gle­da). Lot­man je, da­kle, ko­ri­stio po­jam iko­nič­kog zna­ka sa ve­o­ma ši­ro­kim zna­če­njem (još ši­rim ne­go što je to bi­lo kod Ja­kob­so­na), sma­tra­ju­ći „iko­nič­nim“ od­no­som sve po­ ja­ve ade­kvat­no­sti zna­ka u od­no­su na ono što ovaj znak za­me­nju­je ili iz­ra­ža­va. Knji­žev­ni znak je, da­kle, pre­ma Lot­ma­no­vom shva­ta­nju bio ko­nač­no li­kov­ni znak, imao je isto ta­ko spo­sob­nost mo­de­li­ra­nja svog sa­dr­ža­ja, da­kle, nje­go­va uslov­nost se ni­je ose­ća­la: „Ovaj dru­go­ste­pe­ni sli­ko­vi­ti znak po­se­du­je svoj­stva iko­nič­ kih zna­ko­va: uti­sak o ma­njoj ko­dov­noj uslo­vlje­no­sti da­je ne­po­sred­nu slič­nost sa objek­tom, oči­gled­nost, i za­to – ka­ ko se či­ni – ga­ran­tu­je ve­ću isti­ni­tost i ve­ću ra­zu­mlji­vost ne­ go uslov­ni zna­ko­vi.“44

Lot­ma­no­va kon­ cep­ci­ja tek­sta

Ve­o­ma bit­nu ka­te­go­ri­ju u Lot­ma­no­voj kon­cep­ci­ji oba­vlja­la je isto ta­ko ka­te­go­ri­ja tek­sta, do­sta pro­sto­ra je po­sve­tio pre­ci­znom 43 Oči­gled­no je da su mo­gu­će ta­ko­đe još i kom­pli­ko­va­ni­je ope­ra­ci­je – na pri­mer, vi­še­si­stem­ske – ili sti­li­stič­ki po­stup­ci za­sno­va­ni na pro­me­na­ma zna­čenj­skih re­gi­sta­ra. Po­gle­da­ti pri­me­re ko­je da­je Lot­man u Struk­tu­ri umet­nič­kog tek­sta. 44 J. Lot­man, op. cit., str. 95.

274

Književne teorije XX veka

de­fi­ni­sa­nju tog poj­ma i sve to iz­lo­žio u jed­noj od svo­jih naj­ču­ve­ni­ jih knji­ga pod na­slo­vom Struk­tu­ra umet­nič­kog tek­sta. Naj­opšti­je po­sma­tra­no, tekst je za nje­ga zna­čio sva­ku se­kven­cu zna­ko­va da­tog si­ste­ma si­ste­ma­ti­zo­va­nu pre­ma pra­vi­li­ma tog si­ste­ma. Pri tom je on mo­gao bi­ti re­a­li­za­ci­ja jed­nog ili vi­še se­man­tič­kih si­ste­ma. Lot­man je pre­ci­zi­rao po­jam tek­sta uzi­ma­ju­ći u ob­zir tri osnov­na svoj­stva: 1. iz­ r az: tekst je uvek fik­si­ran i iz­ra­žen od­re­đe­nim zna­ci­ ■ ter­mi­no­lo­gi­ja tar­tu­ske ma (na pri­mer, pri­rod­nog ško­le. tekst – sva­ka na od­go­ va­ra­ju­ći na­čin fik­si­ra­na se­kven­ca je­zi­ka) i s tog sta­no­viš­ta se zna­ko­va ko­ja po­se­du­je obe­le­žen on su­prot­sta­vlja svim van­ po­če­tak i kraj, ko­ja se od­li­ku­je unu­ tek­stov­nim struk­tu­ra­ma; traš­njom struk­tu­ral­nom or­ga­ni­za­ 2. o g ra­n i­ č e­ nj e: tekst je ogra­ ci­jom i ko­ja je iz­ra­zi­to odvo­je­na od ni­čen – uvek ima „po­če­tak“ dru­gih struk­tu­ra (na pri­mer, knji­ film­sko, po­zo­riš­no, mu­zič­ i „kraj“ (okvir i sl.) i u tom žev­no, ko, li­kov­no de­lo, ali ta­ko­đe ob­re­di, smi­slu se su­prot­sta­vlja svim ri­tu­al­na po­na­ša­nja i sl.). zna­ci­ma ko­ji mu ne pri­pa­da­ ju, kao i svim struk­tu­ra­ma ne­ja­sno ozna­če­nih gra­ni­ca; 3. st r uk­tu­ r a­ l i­ za­ c i­j a: tekst je „jed­no­sta­van re­do­sled zna­ko­va u pro­sto­ru iz­me­đu dve spo­ljaš­nje gra­ni­ce“, ali se od­li­ku­je od­ re­đe­nom unu­traš­njom or­ga­ni­za­ci­jom ko­ja ga na sin­tag­mat­ skom ni­vou pre­o­bra­ža­va u struk­tu­ral­nu ce­li­nu.45 U ta­ko ši­ro­kom shva­ta­nju, „tek­stom“ se mo­glo sma­tra­ti ve­o­ma mno­go umet­nič­kih i kul­tur­nih fe­no­me­na – po­čev od naj­o­či­gled­ni­ jih, ili knji­žev­nog tek­sta i sva­kog dru­gog tek­sta fik­si­ra­nog zna­ci­ma pri­rod­nog je­zi­ka, do fil­ma, po­zo­ ■ ter­mi­no­lo­gi­ja tar­tu­ske riš­nog spek­ta­kla, sli­ke, mu­zič­kog ško­le. kul­tu­ra – se­mi­o­tič­ki de­la, gra­đe­vi­ne, pej­za­žnog par­ka, si­stem ko­ji ne­po­sred­na čo­ve­ko­va pa čak i ob­re­da, ple­sa i svih mo­gu­ is­ku­stva pre­o­bra­ža­va u si­stem zna­ ćih ri­tu­a­li­zo­va­nih po­stu­pa­ka (na ko­va po­mo­ću pri­rod­nog je­zi­ka. pri­mer, dvor­ske eti­ke­ci­je). Ta­kva per­spek­ti­va stvo­ri­la je osno­vu za naj­va­žni­ji ele­me­nat ka­ko u Lot­ma­no­ vim ta­ko i u ra­do­vi­ma tar­tu­skih is­tra­ži­va­ča – za se­mi­o­lo­gi­ju kul­tu­re. Ni­je teš­ko pret­po­sta­vi­ti da je ov­de kul­tu­ra de­fi­ni­sa­na kao si­stem zna­ko­va ve­o­ma kom­pli­ko­va­ne unu­traš­nje or­ga­ni­za­ci­je. Upo­re­do sa ovim po­čet­nim raz­li­ko­va­njem iš­la su, me­đu­tim, da­lja de­ta­lji­sa­nja i spe­ci­fič­na ter­mi­no­lo­gi­ja ko­ju su uve­li tar­tu­ski se­mi­o­lo­zi. Ono što na­zi­va­mo „kul­tu­rom“ – kon­sta­to­va­li su – po­sto­ji ta­ko­đe za­hva­lju­ju­ ći su­prot­no­sti: uvek se od­re­đu­je u su­prot­no­sti pre­ma „ne-kul­tu­ri“ (na pri­mer, pri­ro­di) i upra­vo na ba­zi sve­ga ovo­ga šta kul­tu­ra ni­je, 45 Po­gle­da­ti: „Po­jam tek­sta“, u: Struk­tu­ra umet­nič­kog tek­sta, op. cit., str. 95. VIII. Semiotika

275

Tri svoj­stva tek­sta

Osno­ve se­mi­o­lo­gi­je kul­tu­re

Lot­ma­no­va de­fi­ni­ci­ja kul­tu­re

Je­zik i kul­tu­ra

Tekst kul­tu­re

Pan­se­mi­o­ti­zam

Per­so­no­lo­gi­ja

kul­tu­ra se ja­vlja kao zna­kov­ni si­ ■ ter­mi­no­lo­gi­ja tar­tu­ stem. U ovom slu­ča­ju, kon­sti­tu­tiv­ ske ško­le. tekst kul­tu­re nu ulo­gu igra ta­ko­đe pri­rod­ni je­zik – sva­ki tekst fik­si­ran u zna­ci­ma – kul­tu­ra je u stva­ri ob­li­ko­va­na po ko­ji osim zna­če­nja u okvi­ru sop­ uzo­ru na je­zik (u tom smi­slu je, stve­nog se­mi­o­tič­kog si­ste­ma ta­ko­ đe po­se­du­je od­re­đe­no zna­če­nje u ta­ko­đe, se­kun­dar­ni mo­de­li­ra­ju­ći si­ste­mu kul­tu­re. si­stem) a, osim to­ga, slu­ži se je­zi­ kom, od­no­sno, jed­no­stav­no re­če­no – ne po­sto­ji bez je­zi­ka (uosta­ lom, slič­no kao što ni je­zik ne po­sto­ji bez kul­tur­nog kon­tek­sta). Naj­ va­žni­ji za­da­tak kul­tu­re za­sni­va se na struk­tu­ral­noj or­ga­ni­zo­va­no­sti sve­ta (si­ste­ma­ti­zo­va­nju u si­ste­me po­na­ša­nja, tra­di­ci­ja, ri­tu­a­la i sl.). Kul­tu­ra se, da­kle, mo­že na­zva­ti „ge­ne­ra­to­rom struk­tu­ral­no­sti“, a pri­ rod­ni je­zik je nje­no sred­stvo struk­tu­ri­ra­nja – „ure­đaj za stva­ra­nje ma­tri­ce“. U stva­ri, on – ka­ko je pi­sao Lot­man – ima spo­sob­nost „pre­ o­bra­ža­va­nja za­tvo­re­nog sve­ta re­a­li­ja u otvo­re­ni svet ime­na“; vo­di, da­ kle, struk­tu­ral­ni po­re­dak u ha­o­tič­nu i ne­si­ste­ma­ti­zo­va­nu stvar­nost. Funk­ci­o­ni­šu­ći po­mo­ću je­zi­ka kul­tu­ra ima ka­rak­ter ko­lek­tiv­nog pam­ će­nja – po­sta­je „ne­na­sle­đe­no pam­će­nje druš­tva“, a njen naj­va­žni­ji za­da­tak je­ste kon­stru­i­sa­nje si­ste­ma se­mi­o­tič­kih pra­vi­la ko­ja ži­vot­no is­ku­stvo pre­o­bra­ža­va­ju u kul­tu­ru, kon­kret­no – u nje­ne tek­sto­ve. Na osno­vi se­mi­o­loš­ke te­o­ri­je kul­tu­re ta­ko­đe je bi­la for­mu­li­sna de­fi­ni­ci­ja tek­sta kul­tu­re. On je de­fi­ni­san kao si­stem ko­ji osim je­zič­kog zna­če­ nja (ili zna­če­nja ko­ji pro­is­ti­če iz dru­gog se­mi­o­tič­kog si­ste­ma) ima u kul­tur­nom se­mi­o­tič­kom si­ste­mu i do­dat­no zna­če­nje. U stva­ri, to su bi­le sve vr­ste in­for­ma­ci­ja zna­kov­nog ka­rak­te­ra ko­je oba­vlja­ju kul­tur­ nu funk­ci­ju (na pri­mer, po­na­ša­nje, mo­da, re­kla­ma, stil ži­vo­ta i sl.).46 Ka­rak­te­ri­stič­no svoj­stvo za te­o­ri­ju Tar­tu­ske ško­le po­stao je svo­ je­vr­stan pan­se­mi­o­ti­zam uoča­van na raz­li­či­tim ni­vo­i­ma druš­tve­nog ži­vo­ta i umet­nič­ke prak­se. Po­sled­nja ka­ri­ka na tom pu­tu is­po­sta­vi­lo se čak tu­ma­če­nje čo­ve­ka kao zna­kov­ne tvo­re­vi­ne ko­ja vo­di for­mu­li­ sa­nju naj­opšti­jih prin­ci­pa ta­ko­zva­ne per­so­no­lo­gi­je (ili na­u­ke ko­ja is­tra­žu­je zna­ko­ve i tek­ sto­ve p o­na­š a­nj a lju­di), a za­tim stva­ra­nje na toj osno­vi opšte ka­rak­te­ri­sti­ke ti­po­va i an­tro­po­loš­kih gru­pa. Po­ la­zna tač­ka za ta­ko shva­će­nu per­so­no­loš­ku ka­rak­te­ri­sti­ku po­sta­la je s e­ m i­o­t i č­ no st ljud­skog p o­na­š a­nj a, shva­će­na, na pri­mer, kao pro­iz­vo­đe­nje tek­sta po­na­ša­nja ko­ji se u od­no­su na dru­ge tek­sto­ve ja­vlja u zna­kov­nom ob­li­ku (ge­ne­ra­tiv­ni mo­del). Dru­gu mo­guć­nost pred­sta­vlja­lo je da­va­nje smi­sla po­ja­va­ma stvar­no­sti pu­tem tre­ti­ra­ nja čo­ve­ko­vih po­na­ša­nja kao zna­ko­va (ana­li­tič­ki mo­del). Is­tra­ži­va­či 46 O kon­cep­ci­ji kul­tu­re u te­o­ri­ji Tar­tu­ske ško­le po­seb­no po­gle­da­ti: J. Łot­man, B. Us­ pi­en­ski, „O se­mi­otycznym mec­ha­ni­zmie kul­tu­ri“, u: Se­mi­otyka kul­tury, op. cit.

276

Književne teorije XX veka

po­na­ša­nja su u da­ljem to­ku iz­vr­ši­li po­drob­ni­je per­so­no­loš­ke kla­si­fi­ ka­ci­je raz­li­ku­ju­ći, na pri­mer, dva ti­pa lič­no­sti – one ko­ja do­vr­ša­va ozna­ča­va­nje stvar­no­sti (se­mi­o­ti­zu­ju­ći tip) i one ko­ja ta­kve po­stup­ ke iz­be­ga­va (de­se­mi­o­ti­zu­ju­ći tip) – a ta­ko­đe i od­re­đu­ju­ći vr­ste se­ mi­o­ti­za­ci­je per­cep­ci­je sve­ta i de­le­ći je na kon­cep­tu­al­na po­na­ša­nja (vred­no­va­nje re­al­nih si­tu­a­ci­ja) i na ri­tu­al­na po­na­ša­nja (stva­ra­nje ide­al­nih si­tu­a­ci­ja).47 Ove in­te­re­sant­ne ana­li­ze tar­tu­skih is­tra­ži­va­ča ne­sum­nji­vo su na taj na­čin do­ve­le do kraj­nje for­ma­li­za­ci­je u okvi­ru ko­je je sve – čak i po­je­di­na­čan čo­ve­kov gest – mo­glo bi­ti pod­re­đe­no si­ste­mu ko­ji mu da­je stro­go od­re­đe­no zna­če­nje. To sta­no­viš­te je isto ta­ko ima­lo ja­sne po­li­tič­ke im­pli­ka­ci­je.

Eko: se­mi­o­ti­ka i in­ter­pre­ta­ci­ja Um­ber­to Eko, ču­ve­ni ita­li­jan­ski te­o­re­ti­čar i ese­ji­sta, a ta­ko­đe i pi­sac, ot­po­čeo je svo­ju na­uč­nu ka­ri­je­ru pe­de­se­tih go­di­na sa is­tra­ži­va­nji­ ma sred­njo­ve­kov­ne este­ti­ke, a po­seb­no pro­ble­ma­ti­ke le­pog u de­lu sv. To­me Akvin­skog. On je ti­me do­pri­neo pro­pa­gi­ra­nju se­mi­o­ti­ke kao aka­dem­ske di­sci­pli­ne i oži­vo­tvo­re­nju nje­nih me­to­da ta­ko da je vred­no pod­se­ti­ti i na ne­ko­li­ko či­nje­ni­ca iz nje­go­vog na­uč­nog ži­vo­ta – u po­čet­ku kao se­mi­o­lo­ga-struk­tu­ra­li­ste, a za­tim se­mi­o­ti­ča­ra ko­ji je u svo­jim ana­li­za­ma pre sve­ga ko­ri­stio Pir­so­ve kon­cep­ci­je. Is­tra­ži­vač je već kod Akvin­skog vi­deo tra­go­ve struk­tu­ra­li­stič­ke mi­sli, pa čak mu je pri­pi­si­vao ot­kri­će struk­tu­ra­li­stič­kog mo­de­la.48 Pre­ma Eko­vom miš­lje­nju, stvar­nost iz sho­la­stič­ke op­ti­ke je bi­la kon­ stru­i­sa­na ana­log­no struk­tu­ra­li­stič­kom si­ste­mu – slič­no kao što je struk­tu­ra­li­stič­ki si­stem pred­sta­vljao struk­tu­ru iz­gra­đe­nu od ele­me­ na­ta ko­ji se mo­gu is­klju­či­vo ozna­či­ti po­mo­ću raz­li­ka ko­je je de­le od dru­gih ele­me­na­ta, ta­ko da je i nje­na gra­đa ima­la ta­ko­đe re­la­ci­ o­ni ka­rak­ter (ov­de je bi­la reč o re­la­ci­ja­ma iz­me­đu sup­stan­ci­jal­nih for­mi).49 Da­lja uda­lja­va­nja od pred­me­ta do­ve­la su Eka do ot­kri­ća slič­no­sti iz­me­đu sho­la­sti­ke i struk­tu­ra­li­zma – obe kon­cep­ci­je su iz­ gra­di­le, na pri­mer, uni­ver­zal­nu lo­gi­ku i su­ge­ri­sa­le opis stvar­no­sti po­mo­ću bi­nar­nih opo­zi­ci­ja. Pa, čak, ako se op­ser­va­ci­je na­uč­ni­ka 47 Po­gle­da­ti: A. M. Pi­a­ti­gor­ski, B. Us­pi­en­ski, „Per­so­no­lo­gia i se­mi­otyka“, Tek­ sty, 1972, br. 3. 48 Što je, uosta­lom, po­ka­zao u dru­gom iz­da­nju svo­je dok­tor­ske di­ser­ta­ci­je Il pro­ ble­ma este­ti­co in Tom­ma­so d’Aqu­i­no, Mi­la­no 1970. Na­ro­či­to je u pred­go­vo­ru na­pi­sa­nom za to iz­da­nje is­po­ljio već iz­ra­zi­te te­o­rij­ske po­gle­de. 49 Ibid., str. 261. VIII. Semiotika

277

Eko o sred­njo­ve­kov­noj este­ti­ci

„Struk­tu­ra­li­zam“ sve­tog To­me Akvin­skog

Eko­vi struk­tu­ra­li­ stič­ki po­če­ci

Po­če­tak: Od­sut­na struk­tu­ra

Ma­sov­na kul­tu­ra

Eko­va „se­mi­o­loš­ka gerila“

uzmu kao pre­te­ra­ne, i on­da se mo­že sa­gle­da­ti iz­ra­zit pra­vac ko­jim je kre­nuo sle­de­ćih go­di­na – pr­vo­bit­no, to je oči­gled­no bio struk­tu­ra­ li­zam či­jim je ča­ri­ma Eko pod­le­gao še­zde­se­tih go­di­na sa­gle­da­va­ju­ći u nje­mu, s jed­ne stra­ne, an­ti­do­ton u ma­lom, već on­da no­se­ći ide­ a­li­zam u zna­ku Be­ne­de­ta Kro­čea a, s dru­ge, mark­si­zam ko­ji je do­ sta sna­žno uti­rao se­bi put na ita­li­jan­skom hu­ma­ni­stič­kom fo­ru­mu. Ka­sni­je su se, me­đu­tim, Eko­va in­te­re­so­va­nja pre­ne­la na pod­ruč­je struk­tu­ral­ne se­mi­o­lo­gi­je, a po­sle to­ga u prav­cu se­mi­o­ti­ke po­mo­ću ko­je je već is­tra­ži­vao ne sa­mo knji­žev­nost ne­go isto ta­ko i dru­ge zna­kov­ne si­ste­me a na­ro­či­to po­ja­ve ma­sov­ne kul­tu­re. Na kra­ju tog pu­ta naš­la se se­mi­o­tič­ki ori­jen­ti­sa­na te­o­ri­ja in­ter­pre­ta­ci­je. Go­di­ne 1968. po­ja­vi­la se pr­va i si­gur­no naj­ču­ve­ni­ja se­mi­o­tič­ka knji­ga ita­li­jan­skog is­tra­ži­va­ča pod na­slo­vom La strut­tu­ra as­sen­te (Od­sut­na struk­tu­ra),50 za­tim sle­de­će: Le for­me del con­te­nu­to (Ob­li­ ci sa­dr­ža­ja) ob­ja­vlje­na 1971. go­di­ne i Trat­ta­to di se­mi­o­ti­ca ge­ne­ra­le (Se­mi­o­tič­ki trak­tat) iz 1975. go­di­ne51 i, na kra­ju, Se­mi­o­lo­gia qu­o­ti­ di­a­na (Se­mi­o­lo­gi­ja sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta) ob­ja­vlji­va­na od 1973. do 1983. go­di­ne,52 kao i Se­mi­o­ti­ca e fi­lo­so­fia del lin­gu­ag­gio (Se­mi­o­ti­ka i fi­lo­zo­fi­ja je­zi­ka) iz 1984. go­di­ne.53 Eko­vo odu­še­vlje­nje ma­sov­nom kul­tu­rom – fil­mom, stri­pom, kri­mi­nal­ističkim i fan­ta­stič­nim ro­ ma­nom – i ozbi­ljan pri­stup ulo­zi ko­ju oni igra­ju u ob­li­ko­va­nju vi­ zi­je sa­vre­me­nog čo­ve­ko­vog sve­ta, usme­ri­lo je nje­go­va is­tra­ži­va­nja u prav­cu se­mi­o­tič­ke ana­li­ze i mo­guć­no­sti nje­nog ko­riš­će­nja za opis raz­li­či­tih kul­tur­nih po­ja­va. Pa čak – ka­ko je to sam ozna­čio – do ko­ riš­će­nja svo­je­vr­sne „se­mi­o­loš­ke ge­ri­le“ (gu­er­ri­glia se­mi­o­lo­gi­ca) i do „pod­mu­klog ra­ta“ – to zna­či veš­tog de­ši­fro­va­nja po­ru­ka ma­sov­ne kul­tu­re ta­ko da je u nji­ma bi­lo mo­gu­će ot­kri­ti ide­o­lo­gi­ju i iz­be­ći pre­ o­bra­žaj mas-me­di­ja u sred­stva druš­tve­ne kon­tro­le.54 50 Pre­vod na polj­ski je­zik A. Vajn­sber­ga, pr­vo pod na­slo­vom Pej­zaż se­mi­ otyczny, War­sza­wa, 1972 (ne­pot­pu­na ver­zi­ja), za­tim na osno­vi iz­da­nja iz 1991. go­di­ne kao: Ni­e­o­bec­na struk­tu­ra, War­sza­wa, 1996. 51 Obe sve do da­nas ni­su pre­ve­de­ne na polj­ski je­zik. Trat­ta­to... je sva­ka­ko naj­ pot­pu­ni­je iz­la­ga­nje nje­go­ve se­mi­o­tič­ke te­o­ri­je. 52 Pre­vod na polj­ski je­zik: J. Ug­ni­ew­ska i P. Sal­wa, War­sza­wa, 1996. 53 Ta­ko­đe ni­je u ce­li­ni pre­ve­de­na na polj­ski je­zik, me­đu­tim, tekst Tryb symbo­ liczny ko­ji se na­la­zi u knji­zi Te­o­rie li­te­ra­tury XX wi­e­ku. An­to­lo­gia, iz­bor A. Bu­ žinj­ske i P. M. Mar­kov­skog, Kraków, 2006, po­ti­če upra­vo iz Se­mi­o­ti­ca e fi­lo­so­fia del lin­gu­ag­gio – preš­tam­pa­no pre­ma: U. Eco, Czyta­nie świ­a­ta, Kraków, 1999. 54 U. Eco, Ni­e­o­bec­na struk­tu­ra, op. cit., str. 406–407; ta­ko­đe: Se­mi­o­lo­gia życia cod­zi­en­ne­go, op. cit., deo: Partyzant­ka se­mi­o­lo­gic­zna, str. 157–167. O ma­sov­ noj kul­tu­ri po­gle­da­ti knji­gu: U. Eco, Su­per­man w li­te­ra­tur­ze ma­so­wej. Po­ wieść po­pu­lar­na – mi­ędzy re­toryką a ide­o­lo­gią, (1978), War­sza­wa, 1996.

278

Književne teorije XX veka

Go­di­ne 1969. Me­đu­na­rod­no udru­že­nje za se­mi­o­tič­ka is­tra­ži­va­ nja iza­bra­lo je Eka za ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra, isto­vre­me­no od­u­sta­ju­ći od ter­mi­na „se­mi­o­lo­gi­ja“ u ko­rist ter­mi­na „se­mi­o­ti­ka“. Ovaj gest je imao sim­bo­lič­ki ka­rak­ter, ali je za sa­mog is­tra­ži­va­ča zna­čio upra­vo okre­ta­nje od struk­tu­ral­no-se­mi­o­loš­kog mo­de­la u De So­si­ro­vom du­ hu ka lo­gič­ko-fi­lo­zof­skoj se­mi­o­tič­koj te­o­ri­ji u zna­ku Pir­sa. Go­di­ne 1971. Eko je pre­u­zeo no­vo­na­sta­lu Ka­te­dru se­mi­o­ti­ke na Fa­kul­te­tu le­pih umet­no­sti, po­zo­riš­ta i mu­zi­ke Bo­lonj­skog uni­ver­zi­te­ta i po­čeo da iz­da­je pr­vi me­đu­na­rod­ni se­mi­o­tič­ki ča­so­pis u Ita­li­ji (ma­lo eks­cen­ trič­nog na­zi­va: VS: Ver­sus – Qu­a­der­ni di stu­di se­mi­o­ti­ci),55 a 1974. go­ di­ne or­ga­ni­zo­vao je u Mi­la­nu pr­vi me­đu­na­rod­ni se­mi­o­tič­ki kon­gres za­hva­lju­ju­ći ko­jem je se­mi­o­ti­ka ste­kla ve­li­ku po­pu­lar­nost do­se­žu­ći rang pre­sti­žne aka­dem­ske di­sci­pli­ne. Poš­to je pr­vo bio odu­še­vljen struk­tu­ra­li­zmom, Eko je ve­o­ma br­zo sa­gle­dao ogra­ni­če­nost te­o­ri­je i me­to­do­lo­gi­je De So­si­ra i Le­vi-Stro­sa. Već sa­ma pret­po­stav­ka po­sto­ ja­nja ima­nent­ne struk­tu­re knji­žev­nog tek­sta či­je je ot­kri­va­nje tre­ba­ lo da bu­de isto­vre­me­no pri­stup is­tra­ži­vač­kog po­stup­ka iz­gle­da da je do­vo­di­la struk­tu­ra­li­zam do ta­u­to­loš­kog lu­ta­nja. Osim to­ga, Eka je uz­ ne­mi­ra­va­la veš­tač­ki ustro­je­na ne­pri­la­go­dlji­vost struk­tu­ra­li­stič­kih mo­ de­la na isto­rij­ske uti­ca­je i druš­tve­ne, ide­o­loš­ke i po­li­tič­ke pro­me­ne.56 Mo­guć­no­sti pre­va­zi­la­že­nja tih ogra­ni­če­no­sti vi­deo je upra­vo u pre­o­ bra­ža­ju struk­tu­ra­li­zma u se­mi­o­lo­gi­ju57 ko­ja je iz oči­gled­nih raz­lo­ga mo­ra­la uzi­ma­ti u ob­zir i aspek­te druš­tve­nog i kul­tur­nog funk­ci­o­ni­sa­ nja zna­ko­va i za­hva­lju­ju­ći ko­joj je bi­lo mo­gu­će iz­be­ći za­tva­ra­nje unu­ tar sa­mo­do­volj­ne struk­tu­re. Još ra­ni­je, u ču­ve­nom Otvo­re­nom de­lu, ob­ja­vlje­nom 1962. go­di­ne58 – knji­zi po­sve­će­noj avan­gard­noj umet­nič­ koj prak­si – Eko se iz­jaš­nja­vao u ko­rist ne­do­vr­še­nih i vi­še­znač­nih for­ mi či­je je naj­sa­vr­še­ni­je ute­lo­vlje­nje pred­sta­vljao Džoj­sov ro­man Fin­ne­ gans Wa­ke;59 ali i po­red ne­sum­nji­vog odu­še­vlje­nja za struk­tu­ra­li­zam ostao je ve­ran svo­jim ube­đe­nji­ma. I ma­da je imao u vi­du na­ra­to­loš­ku 55 Taj ča­so­pis iz­la­zi sve do da­nas. 56 Eko je sa­gle­da­vao ogra­ni­če­nja struk­tu­ra­li­zma ma­nje-vi­še u isto vre­me kad se u Fran­cu­skoj već po­če­la po­ja­vlji­va­ti – u iz­ve­snoj me­ri in­spi­ri­sa­na i po­li­ tič­kim do­ga­đa­ji­ma 1968. go­di­ne – kri­tič­ka op­ci­ja struk­tu­ra­li­zma (ko­ju su ka­sni­je Ame­ri­kan­ci na­zva­li poststruk­tu­ra­li­zmom). Svo­je sum­nje iz­ra­zio je, iz­me­đu osta­log, u Od­sut­noj struk­tu­ri u ko­joj se po­ja­vi­la do­sta oš­tra kri­ti­ka Le­vi-Stro­so­vih po­gle­da. 57 Tada je još ko­ri­stio ter­min se­mi­o­lo­gi­ja. 58 U. Eko, Otvoreno djelo, Sarajevo, 1965. 59 K. Le­vi-Stros je još ra­ni­je oš­tro kri­ti­ko­vao Otvo­re­no de­lo, uve­ra­va­ju­ći da upra­ vo za­tvo­re­na for­mal­na struk­tu­ra, a ne otvo­re­nost, či­ni knji­žev­no de­lo umet­ nič­kim de­lom. Eko o to­me, iz­me­đu osta­log, go­vo­ri u knji­zi Lec­tor in fa­bu­la. Współd­zi­a­ł­a­nie w in­ter­pre­ta­cji tekstów nar­racyjnych, War­sza­wa, 1994. VIII. Semiotika

279

Se­mi­o­tič­ki za­o­kret

Kri­ti­ka struk­tu­ra­li­zma

Otvo­re­no de­lo

„Se­rij­sko miš­lje­nje“

epi­zo­du, ipak je – slič­no kao u slu­ča­ju Ro­la­na Bar­ta – to bi­la sa­mo epi­zo­da.60 U Od­sut­noj struk­tu­ri Eko je po­ku­šao da her­me­tič­no­sti dog­ mat­skog mo­de­la struk­tu­ra­li­zma su­prot­sta­vi „se­rij­sko miš­lje­nje“ stvo­ re­no po uzo­ru na prak­su avan­gard­ne mu­zi­ke (na­ro­či­to Štok­ha­u­ze­na i Bu­le­za). Ni­su ga, da­kle, za­ni­ma­le to­li­ko sta­tič­ke i ogra­ni­če­ne struk­ tu­re ko­li­ko pro­ce­si struk­tu­ri­ra­nja – stva­ra­nje otvo­re­nih i vi­še­znač­nih struk­tu­ra. Pred­nost se­rij­skog miš­lje­nja nad struk­tu­ra­li­stič­kim miš­lje­ njem u pri­me­ni na opis kul­tu­re za­sni­va­la se, pre­ma nje­go­vom miš­ lje­nju, na to­me što ovo pr­vo ni­je sa­dr­ža­va­lo ni­ka­kve ima­nent­ne, pri­ mar­ne struk­tu­re, ni pri­mar­ne ko­do­ve či­ja bi pra­vi­la bi­la neo­bo­ri­va. Jed­no­stav­no – obr­nu­to, kul­tu­ra je uisti­nu bi­la si­stem ko­do­va i po­ru­ ka, ali te po­ru­ke su mo­gle pod­ri­va­ti pra­vi­la ko­do­va jer su pra­vi­la tog ti­pa ima­la isto­rij­ski pro­men­ljiv i ne­sta­bi­lan ka­rak­ter. Za­klju­či­vao je: „Se­rij­sko miš­lje­nje te­ži, da­kle, stva­ra­nju isto­ri­je a ne da pod isto­ri­jom pro­na­đe nad­vre­men­ske ko­or­di­na­te sva­ko­vr­ sne ko­mu­ni­ka­ci­je.“61

Se­mi­o­lo­gi­ja kao opšta te­o­ri­ja kul­tu­re Se­mi­o­tič­ki trak­tat

Se­mi­o­loš­ka te­o­ri­ja, ona­ko ka­ko ju je ta­da shva­tao, još ni­je bi­la sa­svim oslo­bo­đe­na uti­ca­ja struk­tu­ra­li­zma. U stva­ri, naj­vi­še su ga za­ ni­ma­li si­ste­mi zna­ko­va po­ve­za­ni struk­tu­ral­nim za­ko­ni­ma, a ta­ko­đe i ce­lo­vit pri­stup ko­ji je mo­guć i za­hva­lju­ju­ći nji­ho­vom is­tra­ži­va­nju. U tom pri­stu­pu na­la­zi­le su me­sto sve po­ja­ve kul­tu­re (ne sa­mo one ko­je pri­pa­da­ju vi­so­koj kul­tu­ri ne­go i one ko­je su ga naj­vi­še za­ni­ma­ le a pri­pa­da­le su po­pu­lar­noj kul­tu­ri). Na kra­ju, se­mi­o­loš­ka te­o­ri­ja je bi­la za Eka isto­znač­na sa opštom te­o­ri­jom kul­tu­re, a se­mi­o­lo­gi­ja je tre­ba­lo da pru­ža nu­žna sred­stva za is­tra­ži­va­nje „sve­ta zna­ko­va“. U Trat­ta­to di se­mi­o­ti­ca ge­ne­ra­le – u ne­sum­nji­vo naj­zre­li­jem de­ lu u ko­jem je sa­žeo sve svo­je po­gle­de na te­o­ri­ju zna­ko­va – već je iz­ra­zi­to pre­la­zio na se­mi­o­ti­ku i od­luč­no se iz­jaš­nja­vao za Pir­so­ve po­gle­de. Ov­de nad­re­đe­na ka­te­go­ri­ja ni­su bi­li to­li­ko si­ste­mi zna­ko­ va i ko­do­vi ko­li­ko Pir­so­va „neo­gra­ni­če­na se­mi­o­za“ ko­ja se is­po­sta­ vi­la kao naj­bli­ža ide­ji otvo­re­no­sti umet­nič­kog de­la – pre­ma Eku.62 60 Ov­de imam u vi­du to da se Eko, slič­no Bar­tu, na­šao u uskom kru­gu fran­cu­ skih is­tra­ži­va­ča ko­ji su 1966. go­di­ne ob­ja­vi­li na­ra­to­loš­ki ma­ni­fest u osmom bro­ju ča­so­pi­sa Com­mu­ni­ca­ti­ons. Tu je Eko ob­ja­vio tekst „Ja­mes Bond: une com­bi­na­to­i­re nar­ra­ti­ve“ ko­ji pred­sta­vlja na­ra­to­loš­ku ana­li­zu Fle­min­go­ve pri­ če o Džej­msu Bon­du. Po­gle­da­ti: „Struk­tury nar­racyjne u Fle­min­ga“, u: Su­per­ man w li­te­ra­tur­ze ma­so­wej... (pro­ši­re­na ver­zi­ja član­ka iz Com­mu­ni­ca­ti­ons). Po­gle­da­ti: Struk­tu­ra­li­zam (II). 61 U. Eco, Ni­e­o­bec­na struk­tu­ra, op. cit., str. 306. 62 Po­gle­da­ti o ovo­me ta­ko­đe: U. Eco, Lec­tor in fa­bu­la…, op. cit., na­ro­či­to po­gla­vlje po­sve­će­no Pir­so­voj te­o­ri­ji.

280

Književne teorije XX veka

Pir­so­va kon­cep­ci­ja je naj­bo­lje od­ra­ža­va­la unu­tar­kul­tur­nu di­na­mi­ku – bes­ko­nač­no upu­ći­va­nje zna­ko­va na zna­ko­ve ili na nji­ho­ve kon­fi­gu­ ra­ci­je – ne pu­tem od­no­sa pre­ma ne­koj sta­bil­noj unu­tar­njoj struk­tu­ ri (ili objek­tiv­no po­sto­je­ćoj stvar­no­sti),63 ne­go pu­tem ne­pre­sta­ne po­ kre­tlji­vo­sti zna­če­nja me­đu zna­ci­ma: stal­ni i ne­za­dr­ži­vi tok zna­če­nja ko­ji uslo­vlja­va ko­mu­ni­ka­ci­ju. Pri­la­go­đa­va­ju­ći pret­po­stav­ke Pir­so­ve se­mi­o­ti­ke te­o­ri­ji kul­tu­re, Eko je do­sled­no pri­zna­vao kul­tur­nom uni­ ver­zu­mu se­mi­o­tič­ki sta­tus, sma­tra­ju­ći ga si­ste­mom si­ste­ma zna­če­ nja u ko­jem se od­vi­ja­ju ne­pre­kid­ni pro­ce­si ko­mu­ni­ka­ci­o­ne raz­me­ ne. Ov­de je kul­tu­ra, da­kle, bi­la shva­će­na kao neo­gra­ni­čen pro­ces se­mi­o­ze (stva­ra­nja zna­ko­va i nji­ho­vog in­ter­pre­ti­ra­nja). Uosta­lom, slič­no kao i in­ter­pre­ta­ci­ja knji­žev­no­sti. Od se­mi­o­ti­ke kao di­sci­pli­ne ka­dre da opi­še ce­li­nu ljud­ske kul­tu­ re, Eko je, me­đu­tim, po­ste­pe­no pre­la­zio na se­mi­o­ti­ku kao skup sred­ sta­va za in­ter­pre­ti­ra­nje tek­sta, a sle­de­ća eta­pa nje­go­vih is­tra­ži­va­nja pro­te­kla je pod zna­kom po­ja­ča­nog in­te­re­so­va­nja za in­ter­pre­ta­ci­ju i za mo­guć­no­sti stva­ra­nja nje­ne te­o­ri­je. Pre­ma shva­ta­nju is­tra­ži­va­ ča, prak­sa in­ter­pre­ta­ci­je je bi­la isto­vet­na s pro­ce­som shva­ta­nja tek­ sta, a is­pred nje je smeš­tao ope­ra­ci­ju de­ko­di­ra­nja – sa­gle­da­va­njem opšteg smi­sla is­ka­za ko­ji pod­se­ća na „stva­ra­nje hi­po­te­za“ u Pir­so­ vim kon­cep­ci­ja­ma. On je ko­mu­ni­kat ili tekst sma­trao svo­je­vr­snom „pra­znom for­mom“ ko­joj se mo­gu pri­do­da­ti raz­li­či­ta zna­če­nja.64 Da li se, me­đu­tim, ovo is­pu­nja­va­nje „pra­zne for­me“ mo­glo od­vi­ja­ti sa­svim pro­iz­volj­no? Na ovo pi­ta­nje autor Trat­ta­to... je od­go­va­rao od­ luč­no od­reč­no. Či­ta­lac mo­že po­ku­ša­ti da ot­kri­je in­ten­ci­ju auto­ra,65 mo­že po­kre­nu­ti ta­ko­đe i dru­ge in­ter­pre­ta­tiv­ne mo­guć­no­sti – tvr­dio je – ali ni­kad ni­je oba­ve­zan da se pre­vi­še uda­lja­va od autor­ske ide­je. Mo­že, da­kle, is­po­lja­va­ti stva­ra­lač­ku ini­ci­ja­ti­vu sa­mo uz isto­vre­me­ no oču­va­nje ver­no­sti pre­ma auto­ru. Eko je za­tim uve­ra­vao: „U toj di­ja­lek­ti­ci iz­me­đu isti­ni­to­sti i ini­ci­ja­ti­ve na­sta­ju dve vr­ste na­u­ke: (a) kom­bi­no­va­na na­u­ka ko­ja se od­no­si na niz mo­guć­no­sti do­stup­nih u gra­ni­ca­ma od­re­đe­nog ko­da; (b) isto­rij­ska na­u­ka ko­ja se od­no­si na okol­no­sti i ko­do­ve (a za­pra­vo na sve nor­me) da­tog raz­do­blja. Od adre­sa­ta se zah­te­va od­go­vor­na sa­rad­nja. On mo­ra po­ka­za­ti ini­ci­ja­ti­vu 63 Eko je ve­o­ma sna­žno za­stu­pao sta­no­viš­te da zna­ci ne upu­ću­ju na bi­lo ka­kve re­al­ne pred­me­te ne­go sa­mo na dru­ge zna­ke. Su­prot­no sta­no­viš­te na­zi­vao je „greš­kom re­fe­ren­ci­jal­no­sti“. 64 Po­gle­da­ti, ta­ko­đe: P. Bon­da­nel­la, Um­ber­to Eco. Se­mi­otyka, li­te­ra­tu­ra, kul­tu­ra ma­so­wa, Kraków, 1997, str. 85–86. 65 Či­je po­sto­ja­nje Eko, uosta­lom, ni­kad ni­je po­ri­cao. VIII. Semiotika

281

Kul­tu­ra kao neo­gra­ni­če­ni pro­ces se­mi­o­ze

Te­o­ri­ja in­ter­pre­ta­ci­je

„Pra­zna for­ma“ ko­mu­ni­ka­ta

Stva­ra­lač­ka ini­ci­ ja­ti­va i ver­nost in­ter­pre­ta­ci­je

ka­ko bi po­pu­nio se­man­tič­ke pra­zni­ne, re­du­ko­vao ili is­kom­ pli­ko­vao tu­ma­če­nje ko­je de­lo su­ge­ri­še, iza­brao sop­stve­nu stra­te­gi­ju in­ter­pre­ta­ci­je.“66

„Autor“ – „či­ta­lac“

Mo­del­ski či­ta­lac

Gra­ni­ce in­ter­pre­ta­ci­je

Pri­ma­lac je, me­đu­tim, ko­nač­no po­stao naj­va­žni­ja i naj­pri­vi­le­go­ va­ni­ja fi­gu­ra te­o­ri­je in­ter­pre­ta­ci­je se­mi­o­tič­ki ori­jen­ti­sa­na u pri­stu­ pu Um­ber­ta Eka iako je auto­ru ostao du­žan što se ti­če isti­ne. To je bio još je­dan po­vod za kri­ti­ku struk­tu­ra­li­zma i Eko se još jed­nom vra­ća tom mo­ti­vu u sle­de­ćoj knji­zi, za­me­ra­ju­ći struk­tu­ra­li­sti­ma ne­ do­volj­nu oce­nu suš­tin­skog zna­če­nja in­te­gri­sa­nja pri­ma­o­ca u tekst to­kom pro­ce­sa in­ter­pre­ta­ci­je kao ne­čeg „ne­či­stog“.67 Sle­de­ća knji­ga ovog is­tra­ži­va­ča, pod na­slo­vom Lec­tor in fa­bu­la, od­no­si­la se uisti­ nu sa­mo na na­ra­tiv­ne tek­sto­ve; po­ka­za­la se, me­đu­tim, kao istin­ski ma­ni­fest te­o­ri­je ko­ja je knji­žev­nost sa­gle­da­va­la iz per­spek­ti­ve pri­ma­ o­ca. Pri to­me, Eko ni­je stva­rao svo­ju kon­cep­ci­ju či­ta­nja na fe­no­me­ no­loš­koj osno­vi (kao, na pri­mer, Ro­man In­gar­den ili pred­stav­ni­ci ne­mač­ke este­ti­ke re­cep­ci­je), ne­go upra­vo na se­man­tič­kim osno­va­ ma, a kon­kret­no – iz per­spek­ti­ve zna­kov­ne ko­mu­ni­ka­ci­je. Osnov­na ka­te­go­ri­ja je ov­de po­sta­la ka­te­go­ri­ja mo­del­skog či­ta­o­ca ko­jem je u na­ve­de­noj knji­zi po­sve­tio ve­li­ko po­gla­vlje. Pre­ma te­o­ri­ji se­mi­o­tič­ke ko­mu­ni­ka­ci­je – tvr­dio je Eko – sva­ki autor iz­no­si hi­po­te­tič­ki mo­del či­ta­o­ca (upra­vo mo­del­skog) či­ji za­da­tak tre­ba da bu­de stro­ga sa­rad­ nja s njim u pro­ce­su in­ter­pre­ta­ci­je. Autor­ski pro­je­kat ovog či­ta­o­ca i do­men nje­go­ve in­ge­ren­ci­je u tekst bi­li su me­đu­sob­no pro­por­ci­o­ nal­ni: autor je, u stva­ri, u is­toj me­ri tre­ba­lo da sa­ra­đu­je sa či­ta­o­cem u pro­ce­su stva­ra­nja is­ka­za u ko­jem je ovaj či­ta­lac tre­ba­lo da sa­ra­đu­ je sa auto­rom. Autor je u ovom slu­ča­ju, oči­gled­no, bio pre „autor“ – ko­mu­ni­ka­ci­o­na tek­stov­na stra­te­gi­ja ko­ja is­ti­če pro­gram de­lo­va­nja či­ta­o­ca i ko­ja ga pod­sti­če na ak­tiv­nost. Na sli­čan na­čin je či­ta­lac – ili pre „či­ta­lac“ – bio sa­mo fi­gu­ra iz tek­sta, stra­te­gi­ja pri­je­ma za­pi­sa­na u pra­vi­li­ma de­ko­di­ra­nja tog tek­sta. Pri­rod­na po­sle­di­ca ta­kvog sta­va mo­ra­lo je u ne­ku ru­ku po­sta­ti te­melj­no pro­miš­lja­nje mo­guć­no­sti i ogra­ni­če­nja in­ter­pre­ta­ci­je, če­mu se Eko s pod­jed­na­kom pa­si­jom po­ sve­tio u sle­de­ćoj fa­zi. Mo­nu­men­tal­na knji­ga The Li­mits of In­ter­pre­ta­tion po­ja­vi­la se na en­gle­skom je­zi­ku68 i pred­sta­vlja­la je zbir Eko­vih po­gle­da na in­ ter­pre­ta­ci­ju i ulo­gu mo­del­skog či­ta­o­ca. Na kra­ju, on je svo­ju te­o­ri­ju in­ter­pre­ta­ci­je sveo na dve naj­va­žni­je te­ze: 66 U. Eco, Trat­ta­to di se­mi­o­ti­ca, str. 346, ci­ti­ra­no pre­ma: P. Bon­da­rel­la, Um­ber­to Eco..., op. cit., str. 87. 67 U. Eco, Lec­tor in fa­bu­la..., op. cit., str. 6. 68 U. Eko, Granice tumačenja, Beograd, 2001, prevod: Milana Piletić.

282

Književne teorije XX veka

– pr­vo: či­ta­lac (pri­ma­lac) oba­vlja ve­o­ma va­žnu ulo­gu u stva­ra­ nju smi­sla knji­žev­nog tek­sta ko­ji bi bez pri­ma­o­ca ostao is­klju­ či­vo u sfe­ri po­ten­ci­jal­no­sti, ali –d  ru­go: vlast pri­ma­o­ca nad tek­stom ni­je neo­gra­ni­če­na, što zna­ či da prak­sa in­ter­pre­ti­ra­nja ni­je pot­pu­no slo­bo­dan čin ne­go pro­ces ko­ji ima niz re­strik­ci­ja.69 U svo­joj kon­cep­ci­ji in­ter­pre­ta­ci­je Eko se tru­dio da pre­ko­ra­či već kla­sič­nu opo­zi­ci­ju (uosta­lom, na­zvao ju je po­grd­no „epi­ste­mo­loš­kim fa­ na­ti­zmom“) iz­me­đu pri­zna­va­nja ključ­ne ulo­ge in­ten­ci­je auto­ra u ot­kri­ va­nju smi­sla knji­žev­no­sti (ovaj stav je uz­gred ozna­čio kao „me­ta­fi­zič­ki re­a­li­zam“) i pot­pu­ne slo­bo­de či­ta­o­ca ko­jem se mo­že či­ni­ti da je sa­mo je­di­no on pro­ni­kao u suš­ti­nu taj­ne de­la i ko­ji se iz­di­že iz­nad go­mi­le ig­no­ra­na­ta (ovaj stav Eko je na­zi­vao „her­me­tič­ka se­mi­o­za“).70 Pre­ma uve­re­nju auto­ra The Li­mits of In­ter­pre­ta­tion, do­bro re­še­nje ove vr­ste di­ le­ma bio je sa­vr­še­ni kom­pro­mis či­ju suš­ti­nu je po­ku­ša­vao raz­li­či­to da od­re­di – ili kao di­ja­lek­ti­ku iz­me­đu „otvo­re­no­sti i for­me, ini­ci­ja­ti­ve od stra­ne in­ter­pre­ta­to­ra i pri­ti­ska kon­tek­sta“71 ili, ta­ko­đe, kao „di­ja­lek­tič­ku ve­zu iz­me­đu in­ten­tio ope­ris i in­ten­tio lec­to­ris“.72 Ova pr­va je ozna­ča­va­la „in­ten­ci­ju de­la“, da­kle, nje­go­vu, da ta­ko ka­žem, objek­tiv­nu struk­tu­ru da­tu či­ta­o­cu ne­za­vi­sno od auto­ra u tre­nut­ku kad tekst za­po­či­nje svo­ ju eg­zi­sten­ci­ju u ko­mu­ni­ka­ci­o­nom to­ku. Dru­ga – „in­ten­ci­ja či­ta­o­ca“ – od­no­si­la se upra­vo na nje­gov do­pri­nos u in­ter­pre­ta­ci­ji de­la, do­pri­nos shva­ćen, me­đu­tim, ne kao slo­bod­no stva­ra­laš­tvo u kre­i­ra­nju zna­če­nja knji­žev­no­sti ne­go vi­še kao ne­ka vr­sta či­ta­lač­ke kom­pe­ten­ci­je – veš­ti­ne de­ko­di­ra­nja ko­do­va i kon­ven­ci­ja ko­je se na­la­ze u osno­vi de­la. Ka­ko bi, me­đu­tim, čin in­ter­pre­ta­ci­je do­sti­gao u pot­pu­no­sti svo­ju ade­kvat­nost, tre­ba­lo je ovo­me do­da­ti još i tre­ću vr­stu in­ten­ci­je ko­ja je ta­ko­đe sna­žno ugra­đe­na u osta­le dve: za­pra­vo in­ten­tio auc­to­ris – autor­ska in­ten­ci­ja ko­ ju je autor uz­di­gao ali ne na osno­vi ap­so­lut­ne vla­sti nad tek­stom ne­go je­di­no kao part­ner­ke ove troj­ne ko­mu­ni­ka­tiv­no-in­ter­pre­ta­tiv­ne re­la­ci­je ko­ja je nu­žna ka­ko bi zna­če­nja tek­sta po­sti­gla svo­ju ide­al­nu for­mu.73 69 Ovi po­gle­di ov­de već iz­ra­zi­to pod­se­ća­ju ka­ko na In­gar­de­no­vu te­o­ri­ju či­ta­nja ta­ko i na kon­cep­ci­je In­gar­de­no­vih na­sta­vlja­ča – ne­mač­kih te­o­re­ti­ča­ra re­cep­ ci­je H. R. Ja­u­sa i V. Ize­ra. 70 U. Eco, op. cit., str. 24. 71 Ibid., str. 21. 72 U. Eco, „Na­din­ter­pre­to­wa­nie tekstów“, u: In­ter­pre­ta­cja i na­din­ter­pre­ta­cja, Kraków, 1996, str. 63. O to­me, ta­ko­đe, po­gle­da­ti: M. P. Mar­kov­ski, „In­ter­pre­ tacyjne rE­CO­lek­cje“, Znak, 1996, br. 12, str. 129. 73 O Eko­voj kon­cep­ci­ji in­ter­pre­ta­ci­je već sam go­vo­ri­la u Uvo­du ove knji­ge u ve­ zi sa spo­rom po­vo­dom gra­ni­ca in­ter­pre­ta­ci­je ko­je je Eko vo­dio sa Ror­ti­jem i Ka­le­rom. Me­đu­tim, ov­de po­na­vljam naj­va­žni­je ele­men­te te di­sku­si­je za po­ tre­be či­ta­la­ca. VIII. Semiotika

283

Mo­guć­no­sti i ogra­ni­če­nja či­ta­o­ca

Pro­tiv epi­ste­mo­ loš­ke fan­ta­zme

In­ten­tio ope­ris – in­ten­tio lec­to­ris – in­ten­tio auc­to­ris

Raz­u­me­va­nje tek­sta

De­lo kao se­man­ tič­ko-sin­tak­sič­ ko-prag­ma­tič­ka tvo­re­vi­na

Na­iv­ni či­ta­lac – kri­tič­ki či­ta­lac – su­per­či­ta­lac

Fal­si­fi­ko­va­nje in­ter­pre­ta­ci­je

U pro­ce­su ko­ji je Eko na­zi­vao „in­ter­pre­ta­ci­jom“, nje­ga, me­đu­ tim, ni­je za­ni­ma­lo to­li­ko in­ter­pre­ti­ra­nje ne­go vi­še raz­u­me­va­nje tek­ sta ili još dru­ga­či­je – i ov­de bi bi­lo naj­bo­lje da se sa­gle­da za­vi­snost nje­go­ve te­o­ri­je od se­man­ti­ke – ko­mu­ni­ka­ci­o­ni uslo­vi ko­je va­lja is­pu­ ni­ti ka­ko bi je­zič­ki ko­mu­ni­kat bio is­prav­no de­ko­di­ran.74 Za­to je on knji­žev­no de­lo de­fi­ni­sao kao svo­je­vr­stan me­ha­ni­zam či­ji je glav­ni za­ da­tak bi­lo stva­ra­nje mo­del­skog či­ta­o­ca.75 Ili ga je odre­đi­vao – u neš­ to vi­še za­vi­je­noj for­mi – i kao „sin­tak­tič­ko-se­man­tič­ko-prag­ma­tič­ku tvo­re­vi­nu“76 u okvi­ru ko­je in­ter­pre­ta­ci­ja ko­ja se da pred­vi­de­ti pred­ sta­vlja deo ge­ne­ra­tiv­nog pla­na de­la.77 Ovom pro­jek­tu je isto ta­ko ko­ ri­sti­la već po­mi­nja­na ka­te­go­ri­ja mo­del­skog či­ta­o­ca – da­kle, u suš­ti­ni stva­ri, ekvi­va­len­ta in­struk­ci­je nje­go­vog ko­riš­će­nja ko­ja je ugra­đe­na u knji­žev­no de­lo. Pri to­me se mo­del­ski či­ta­lac u Eko­voj kon­cep­ci­ji do­dat­no po­de­lio na dva ti­pa či­ta­o­ca – na­iv­nog či­ta­o­ca (onog ko­ji na­ sto­ji da raz­u­me zna­če­nje tek­sta, ali mu to uvek ne po­la­zi za ru­kom) i kri­tič­kog či­ta­o­ca ko­ji tre­ba da raz­u­me me­ha­ni­zam zna­če­nja tek­sta i su­prot­no svom „na­iv­nom“ ute­me­lje­nju ne da se uhva­ti­ti u sin­tak­ tič­ko-se­man­tič­ku klop­ku ko­ju je autor po­sta­vio. Kao naj­vi­ša in­stan­ ca po­ka­zao se, me­đu­tim, su­per­či­ta­lac ko­jeg je autor dela Trat­ta­to di se­mi­o­ti­ca ge­ne­ra­le ko­ket­no na­zi­vao „do­stoj­nim slu­gom se­mi­o­ze“.78 Upra­vo je on imao ap­so­lut­nu kom­pe­ten­ci­ju i za nje­ga tekst vi­še ni­je imao ni­ka­kvih taj­ni – on je bio, da­kle, te­o­rij­ski ekvi­va­lent ide­al­nog či­ta­nja tek­sta i naj­ve­ro­vat­ni­je je osta­jao sa­mo u sfe­ri ide­al­no­sti. Po­sled­nji ko­rak na pu­tu si­ste­ma­ti­zo­va­nja pro­ble­ma­ti­ke in­ter­ pre­ta­ci­je po­stao je za auto­ra dela Lec­tor in fa­bu­la po­ku­šaj od­re­đe­nja ono­ga što pod­ra­zu­me­va­mo pod „pra­vom“ ili, bo­lje – „do­brom“ in­ ter­pre­ta­ci­jom. U ovom slu­ča­ju on je opet za­u­zi­mao sta­no­viš­te slič­ no in­ter­pre­ta­tiv­nom fal­si­fi­ka­ci­o­ni­zmu ko­ji je od­ne­dav­no mo­de­ran, oči­gled­no ne ko­ri­ste­ći od­re­đe­nje „pra­va / po­greš­na in­ter­pre­ta­ci­ja“.79 Me­đu­tim, kad je go­vo­rio: „Mo­že­mo pri­hva­ti­ti od­re­đe­nu vr­stu Po­pe­ro­vog prin­ci­pa,80 a na­ro­či­to ako ne po­sto­je pra­vi­la ko­ja omo­gu­ća­va­ju da se 74 Po­gle­da­ti: M. P. Mar­kov­ski, „In­ter­pre­tacyjne rE­CO­lek­cje“, op. cit., str. 130–131. 75 Po­gle­da­ti: U. Eco, In­ter­pre­ta­cja i na­din­ter­pre­ta­cja, op. cit., str. 63. 76 Va­lja skre­nu­ti pa­žnju da se ov­de po­ja­vlju­ju tri de­la se­man­ti­ke ko­je je Mo­ris po­mi­njao. 77 Po­gle­da­ti: U. Eco, Lec­tor in fa­bu­la..., op. cit., str. 97. 78 U. Eco, In­ter­pre­ta­cja i na­din­ter­pre­ta­cja, op. cit., str. 44. 79 Eko se tru­dio da iz­beg­ne od­re­đe­nje ti­pa: „is­prav­na“ ili „ne­is­prav­na“ in­ter­pre­ ta­ci­ja što či­ne mno­gi te­o­re­ti­ča­ri in­ter­pre­ta­ci­je u stra­hu da ne bu­du osu­đe­ni za po­zi­va­nje na kla­sič­nu kon­cep­ci­ju isti­ne. 80 Karl Po­per je tvo­rac ide­je fal­si­fi­ka­ci­o­ni­zma u te­o­ri­ji na­u­ke.

284

Književne teorije XX veka

kon­sta­tu­je ko­je su in­ter­pre­ta­ci­je ‘naj­bo­lje’, a po­sto­ji u naj­ ma­nju ru­ku pra­vi­lo ko­je omo­gu­ća­va da se kon­sta­tu­je ko­je su ‘lo­še’“.81 ana­lo­gi­je su se sa­me od se­be na­me­ta­le. Ide­ja fal­si­fi­ko­va­nja in­ter­pre­ ta­ci­ja ko­nač­no je bi­la sa­mo od­raz, kao u ogle­da­lu, ide­je is­prav­no­sti – sa­ma pret­po­stav­ka po­sto­ja­nja „lo­še“ in­ter­pre­ta­ci­je mo­ra­la je, sva­ ka­ko, sa­dr­ža­va­ti kon­cep­ci­ju „do­bre“ ili „is­prav­ne“ in­ter­pre­ta­ci­je. Na kra­ju je Eko stao na sta­no­viš­te ogra­ni­če­ne slo­bo­de in­ter­pre­ ta­ci­je (či­me se pri­bli­žio In­gar­de­no­vim po­gle­di­ma i po­gle­di­ma nje­ go­vih na­sta­vlja­ča), ali ko­nač­ni kri­te­ri­jum te ogra­ni­če­no­sti bi­la je za nje­ga pret­po­stav­ka oču­va­nja „unu­traš­nje po­ve­za­no­sti tek­sto­va ili nji­ ho­ve unu­traš­nje re­la­cij­no­sti“ (či­me je, oči­gled­no, vra­ćao dug struk­tu­ ra­li­sti­ma). Po­la­ze­ći od to­ga da je tekst „si­stem unu­traš­njih re­la­ci­ja“82 i da sva­ki frag­ment tek­sta tre­ba in­ter­pre­ti­ra­ti ima­ju­ći u vi­du osta­le, po­no­vo se vra­ćao u okri­lje struk­tu­ral­ne kon­cep­ci­je knji­žev­no­sti, po­ le­mič­ki se si­tu­i­ra­ju­ći pre sve­ga pre­ma poststruk­tu­ra­li­sti­ma – ka­ko pre­ma de­kon­struk­ti­vi­sti­ma ko­ji­ma je za­me­rao na pre­ve­li­koj kon­cen­ tra­ci­ji na ono što je u tek­sto­vi­ma ne­po­ve­za­no, ta­ko i pre­ma prag­ma­ti­ sti­ma ko­je će osu­đi­va­ti za bez­ob­zir­nost u slo­bod­nom ko­riš­će­nju tek­ sto­va.83 Is­po­sta­vi­će se da je naj­va­žni­ji prin­cip za nje­ga upra­vo po­stu­ lat „mo­ra­mo poš­to­va­ti tekst“84 i tom prin­ci­pu će osta­ti ve­ran. Po­čev od pe­de­se­tih go­di­na, po­ku­ša­je se­mi­o­loš­kog opi­sa knji­žev­ no­sti i kul­tu­re či­nio je ta­ko­đe već ra­ni­je po­mi­nja­ni fran­cu­ski kri­ti­ čar i te­o­re­ti­čar knji­žev­no­sti Ro­lan Bart. I on je, slič­no Eku, na­sto­jao da se­mi­o­loš­ku me­to­do­lo­gi­ju pri­me­ni na is­tra­ži­va­nja raz­li­či­tih po­ ja­va – ovom pri­li­kom na fran­cu­sku po­pu­lar­nu kul­tu­ru. Me­đu­tim, dru­ga­či­je od auto­ra Od­sut­ne struk­tu­re, ni­je ga to­li­ko in­te­re­so­va­la (ma­kar u po­čet­ku) se­mi­o­ti­ka ko­li­ko struk­tu­ral­na se­mi­o­lo­gi­ja De So­ si­ro­vog ti­pa a ka­sni­je Le­vi-Stro­so­vog.

81 U. Eco, op. cit., str. 51–52. Eko ov­de na­vo­di pri­mer in­ter­pre­ta­ci­je Dan­te­o­ve Bo­žan­stve­ne ko­me­di­je ko­ju je oba­vio G. Ro­ze­ti, a či­je su zlo­u­po­tre­be u od­no­ su na tekst ta­ko ve­li­ke, da nas od­mah za­plju­sku­je nji­ho­va ne­a­de­kvat­nost. 82 Po­gle­da­ti: U. Eco, The Li­mits of In­ter­pre­ta­tion, op. cit., str. 148. 83 Po­gle­da­ti spor s Ror­ti­jem u knji­zi In­ter­pre­ta­cja i na­din­ter­pre­ta­cja, op. cit., a ta­ko­đe kra­tak iz­veš­taj o tom spo­ru u Uvo­du za ovu knji­gu. Po­gle­da­ti, ta­ko­ đe: De­kon­struk­ci­ja i Prag­ma­ti­zam. 84 U. Eco, In­ter­pre­ta­cja i na­din­ter­pre­ta­cja, op. cit., str. 65. VIII. Semiotika

285

Kri­ti­ka de­kon­ struk­ci­je i prag­ ma­ti­zma

Bart: se­mi­o­loš­ka mi­to­lo­gi­ja „... Za­vr­šio sam sa či­ta­njem De So­si­ra i iz tog či­ta­nja do­šao sam do uve­re­nja da kad bi se ‘ko­lek­tiv­na pred­sta­va’ po­če­la tre­ti­ra­ti kao si­stem zna­ko­va, da bi se mo­žda on­da mo­gao pre­va­zi­ći oprav­dan gnev, i d e­ t a lj­ no po­ka­za­ti či­ta­va ta mi­ sti­fi­ka­ci­ja ko­ja ma­lo­gra­đan­sku kul­tu­ru pre­ra­đu­je u uni­ver­ zal­nu pri­ro­du“85

Bar­to­va kri­ti­ka gra­đan­ske kul­tu­re

Ide­o­lo­gi­ja ma­ sov­ne kul­tu­re

Mi­to­lo­gi­je

Šta je mit da­nas?

– na­pi­sao je Ro­lan Bart u pred­go­vo­ru za Mi­to­lo­gi­je, ob­ja­vlje­ne 1957. go­di­ne, u ko­ji­ma je pri­ku­pio tek­sto­ve ob­ja­vlji­va­ne go­to­vo iz me­se­ca u me­sec od 1954. do 1956. go­di­ne, pre sve­ga u ča­so­pi­su Le No­u­vel Ob­ser­va­te­ur. Me­đu­tim, ni­je skri­vao da je pri­li­kom pi­sa­nja tih tek­ sto­va imao u vi­du dva ci­lja – to je tre­ba­lo da bu­de ide­o­loš­ka kri­ti­ ka je­zi­ka ma­sov­ne kul­tu­re, i – „pr­va se­mi­o­loš­ka ana­li­za tog je­zi­ka“. Upra­vo ovaj pra­vac raz­miš­lja­nja – po­ve­zi­va­nje ana­li­ze me­ha­ni­za­ma funk­ci­o­ni­sa­nja ide­o­lo­gi­je sa se­mi­o­loš­kom ana­li­zom, pro­ble­ma­ti­ka ide­o­loš­kog usta­lji­va­nja zna­če­nja, na­me­ta­nje od­re­đe­nih zna­če­nja pu­ tem ma­sov­ne kul­tu­re i pro­pa­gan­de – in­te­re­so­vao je Bar­ta na­ro­či­to u po­čet­noj fa­zi nje­go­vog stva­ra­laš­tva i do­šao je do iz­ra­ža­ja u mno­ gim nje­go­vim ra­nim ra­do­vi­ma, ma­da je de­ma­ski­ra­nju me­ha­ni­za­ma ide­o­loš­ke ma­ni­pu­la­ci­je vr­še­ne pu­tem raz­li­či­tih kul­tur­nih po­stu­pa­ka ostao ve­ran go­to­vo sve do smr­ti. Mi­to­lo­gi­je su opi­si­va­le svet fran­cu­ske kul­tu­re kroz spe­ci­fič­ne pro­ce­se pro­me­na se­man­tič­kog ka­rak­te­ra ko­je su do­ve­le do na­stan­ka no­vog mit­skog je­zi­ka. Bart je – uosta­lom, slič­no kao i Lot­man – iz­ra­ ža­vao uve­re­nje o po­sto­ja­nju skri­ve­nih je­zič­kih (si­stem­skih) me­ha­ni­ za­ma pro­iz­vo­đe­nja kul­tu­re ali su ga pre sve­ga za­ni­ma­le mar­gi­ne ove kul­tu­re. U tek­sto­vi­ma ko­ji se na­la­ze u Mi­to­lo­gi­ja­ma pi­sao je u stva­ri o fil­mu, po­zo­riš­tu, član­ci­ma iz dnev­ne štam­pe, ali ta­ko­đe i o praš­ ku za pra­nje, igrač­ka­ma, kri­mi­nal­nim afe­ra­ma, je­lu, auto­mo­bi­li­ma, strip­ti­zu, mju­zik­ho­lu i afrič­koj gra­ma­ti­ci. U te­o­rij­skom član­ku Mit da­nas ot­kri­vao je opšte se­mi­o­tič­ke me­ha­ni­zme na­stan­ka no­vih mi­to­ lo­gi­ja, pa je čak po­i­sto­ve­ći­vao mi­to­lo­gi­ju i se­mi­o­lo­gi­ju. Glav­ne te­ze auto­ra Mi­to­lo­gi­ja, for­mu­li­sa­ne još na sa­mom po­čet­ku, gla­si­le su: –m  it mo­že po­sta­ti sve što je iz­re­če­no i sa­opšte­no u od­re­đe­nim okol­no­sti­ma; – mit ima isto­rij­ski ka­rak­ter – „to je go­vor ko­jeg je iza­bra­la isto­ri­ja“; 85 R. Bart­hes, Mi­to­lo­gie, War­sza­wa, 2000, str. 25. Pr­vi put na polj­skom je­zi­ku, ali u znat­no skra­će­nom ob­li­ku tek­sto­vi iz Mi­to­lo­gi­je su se naš­li u an­to­lo­gi­ji Bar­to­vih tek­sto­va pod na­slo­vom Mit i znak.

286

Književne teorije XX veka

– mit nije vezan za određeni period, već ima moć da uvek po­ stoji u iskazu; – mit­ski go­vor se slu­ži ra­zno­li­kim ma­te­ri­ja­lom (pri­rod­nim je­zi­ kom, sli­kom, fo­to­gra­fi­jom i sl.) i za­to mi­tom tre­ba da se ba­vi „na­u­ka opšti­ja od lin­gvi­sti­ke – se­mi­o­lo­gi­ja“.86 Idu­ći za De So­si­rom, Bart je ta­ko­đe pri­hva­tio di­ja­dič­ku (dvo­e­le­ ment­nu) kon­cep­ci­ju zna­ka – kon­cen­tri­šu­ći se na ve­zi iz­me­đu ozna­ ča­va­ju­ćeg (sig­ni­fi­ant) i ozna­če­nog (sig­ni­fié) – ma­da je isto­vre­me­no za­pa­zio da u sva­kom se­mi­o­loš­kom si­ste­mu dru­ga­či­jem od pri­rod­ nog je­zi­ka (gde ozna­ča­va­ju­će jed­no­stav­no iz­ra­ža­va ozna­če­no), ni­je reč o dva ne­go u stva­ri o tri raz­li­či­ta ter­mi­na. U ovom slu­ča­ju ta­ko­đe je bio bi­tan po­se­ban uza­jam­ni od­nos ko­ji me­đu­sob­no po­ve­zu­je sig­ni­ fi­ant i sig­ni­fié – ili znak ko­ji pred­sta­vlja „aso­ci­ja­tiv­nu ce­li­nu“ ta dva ter­mi­na (tu je pri­mer bio bu­ket ru­ža ko­ji, u stva­ri, ima svo­je ozna­ča­ va­ju­će i ozna­če­no, me­đu­tim, u od­re­đe­nim okol­no­sti­ma po­sta­je, na pri­mer, znak stra­sti).87 U mi­tu je isto ta­ko bi­lo mo­gu­će pro­na­ći i tro­ di­men­zi­o­nal­nu she­mu (ozna­ča­va­ju­će, ozna­če­no i znak), me­đu­tim, mit je ipak tre­ba­lo shva­ti­ti kao si­stem po­seb­ne vr­ste – to je bio za­pra­ vo „se­kun­dar­ni se­mi­o­loš­ki si­stem“ ko­ji je na­sta­jao na ba­zi već ra­ni­je po­sto­je­ćih zna­kov­nih ve­za. Ka­ko se to mo­glo raz­u­me­ti? Bart je da­vao kon­kre­tan pri­mer ko­ji ov­de vre­di na­ve­sti i zbog to­ga što je on je­dan od naj­ču­ve­ni­jih i naj­češ­će uzi­ma­nih pri­me­ra auto­ra Mi­to­lo­gi­ja: „Dok če­kam u bri­jač­ni­ci, pru­ža­ju mi je­dan broj Pa­ri Ma­ ča (Pa­ris Match). Na na­slov­noj stra­ni ne­ki mla­di cr­nac u fran­cu­skoj uni­for­mi po­zdra­vlja voj­nič­kim po­zdra­vom, oči­ ju ne­sum­nji­vo upe­re­nih u ne­ki na­bor tro­boj­ne za­sta­ve. To je smi­sao sli­ke. Ali, bez ob­zi­ra na to da li sam na­i­van ili ne, ja do­bro vi­dim šta mi ona go­vo­ri: da je Fran­cu­ska ve­li­ko Car­stvo, da svi nje­ni si­no­vi, bez ob­zi­ra na bo­ju ko­že, ver­ no slu­že pod nje­nom za­sta­vom i da ne­ma bo­ljeg od­go­vo­ra opa­da­či­ma to­bo­žnjeg ko­lo­ni­ja­li­zma od rev­no­sti sa ko­jom ovaj cr­nac slu­ži svo­je to­bo­žnje ugnje­ta­če. Da­kle, i ov­de se na­la­zim pred jed­nim vi­šim se­mi­o­loš­kim si­ste­mom: tu je ozna­ča­va­ju­će, ko­je je i sa­mo već sa­či­nje­no od jed­nog pret­ hod­nog si­ste­ma (je­dan cr­ni voj­nik po­zdra­vlja fran­cu­skim voj­nim po­zdra­vom); tu je ozna­če­no (ov­de je to smiš­lje­na me­ša­vi­na fran­cu­stva i vo­jaš­tva); naj­zad tu je pri­su­stvo ozna­ če­no­ga kroz ozna­ča­va­ju­će.“88 86 Ibid., str. 239–241. 87 R. Bart, Knji­žev­nost. Mi­to­lo­gi­ja. Se­mi­o­lo­gi­ja, op. cit., str. 263–264. 88 Ibid., str. 270–271. VIII. Semiotika

287

Od­nos ozna­ča­ va­ju­ćeg i ozna­ če­nog

Mit kao je­zik dru­gog ste­pe­na

Dva ni­voa ozna­ča­va­nja

Kri­ti­ka mi­sti­fi­ka­ci­je i ma­ni­pu­la­ci­je kul­tu­re

Mi­to­lo­gi­za­ci­ja kao pro­ces ko­no­ta­ci­je

Ov­de je Bart pred­la­gao pro­ši­re­nje i pre­for­mu­li­sa­nje se­mi­o­tič­ ke ter­mi­no­lo­gi­je za po­tre­be ana­li­ze mi­ta kao je­zi­ka „dru­gog ste­pe­ na“. Ovu tre­ću ka­te­go­ri­ju u mi­tu (u na­ve­de­nom pri­me­ru zna­če­nja ko­ja se od­no­se na: im­pe­ri­jal­nost Fran­cu­ske, ver­nost ko­lo­ni­zo­va­nih, ne­pra­ved­nu osu­du Fran­cu­ske za ugnje­ta­va­nje i sl.) od­lu­čio je da uopšte­no od­re­di kao zna­če­nje mi­ta. S dru­ge stra­ne, ozna­ča­va­ju­ći ele­me­nat (sli­ka voj­ni­ka cr­ne ko­že) na­zvao je for­mom, a ozna­če­ni ele­me­nat (de­fi­ni­ci­ja ko­jom se mo­že pre­ve­sti ova sli­ka) – poj­mom. Pro­ces ozna­ča­va­nja imao je, da­kle, pre­ma nje­go­vom shva­ta­nju, dva ni­voa: u pr­vom po­ret­ku (u je­zi­ku) – aso­ci­ja­tiv­ni od­nos iz­me­đu ozna­ ča­va­ju­ćeg i ozna­če­nog ele­men­ta stva­rao je znak, u dru­gom – mi­to­ loš­kom po­ret­ku – ve­za for­me (ili zna­ka iz pr­vog po­ret­ka) i poj­ma stva­ra­la je zna­če­nje. „Mit je go­vor“89 – ta­ko je Bart za­po­či­njao svo­je iz­la­ga­nje o no­vim mi­to­lo­gi­ja­ma – to zna­či da je svo­je­vr­stan je­zik, ali da je to pa­ra­zit­ski je­zik, pa čak ukra­den,90 ko­ji ži­vi za­hva­lju­ju­ći pri­sva­ja­nju zna­ko­va je­zi­ka ko­ji je u od­no­su na nje­ga pr­vo­bi­tan. Ovo stva­ra­nje se­kun­dar­nih zna­če­nja pred­sta­vlja­lo je za nje­ga ve­o­ma ne­ si­gu­ran (jer je skri­ven) pro­ces i pro­ces ko­ji stva­ra pri­vid „pri­rod­no­ sti“: pri­ma­lac – uve­ra­vao je – ni­je u sta­nju da ot­kri­je me­ha­ni­zme stva­ra­nja tih zna­če­nja i pri­hva­ta ih kao pot­pu­no oči­gled­ne. Da­kle, no­vi mi­to­vi su bi­li u stva­ri mi(s)ti­fi­ka­ci­je i ma­ni­pu­la­ci­je sra­ču­na­te na la­ko­ver­nost pri­ma­o­ca – i to se od­no­si­lo ka­ko na po­li­tič­ku pro­pa­ gan­du ta­ko i na re­kla­mu, me­di­je i fun­kci­o­ni­sa­nje mo­de. Bart se ov­de ni­je po­zi­vao na ter­mi­no­lo­gi­ju ko­ju je uveo Luj Hjelm­slev jer za nju ta­da ni­je znao, ali se­mi­o­tič­ko-se­man­tič­ki od­ no­si – ko­je je on opi­si­vao – mo­gli su se upra­vo od­re­di­ti po­mo­ću ter­mi­na Hjelm­sle­va, a po­seb­no ■ ko­no­ta­ci­ja – ši­rok zna­čenj­ upo­tre­bom ka­te­go­ri­ja de­no­ta­ci­je i ski do­men od­re­đe­nog zna­ka (sve ko­no­ta­ci­je. Ako je de­no­ta­ci­ja sma­ mo­gu­će aso­ci­ja­ci­je ko­je znak po­ tra­na za osnov­ni zna­čenj­ski do­ kre­će (na pri­mer, ma­li­šan – mla­ men zna­ka (po­jam ili de­fi­ni­ci­ju na dost, ne­vi­nost, bes­po­moć­nost, ne­ po­sluš­nost i sl.). ko­ji se ovaj znak mo­že pre­ve­sti), a ko­no­ta­ci­ja sma­tra­na pro­ši­re­nim zna­čenj­skim po­ljem zna­ka (raz­ li­či­te aso­ci­ja­ci­je na­sta­ja­le usled zna­ka), on­da se pro­ces ko­no­ti­ra­nja, ona­ko ka­ko ga je pred­sta­vljao Hjelm­slev, ja­vlja upra­vo on­da kad je znak – shva­tan kao po­ve­zi­va­nje ozna­ču­ju­ćeg i ozna­če­nog (ili: for­me i zna­če­nja) – po­sta­jao no­vi ozna­ča­va­ju­ći – stva­rao je znak vi­šeg ni­ voa.91 Mi­to­lo­gi­za­ci­ja je, da­kle, bi­la pro­ces pro­iz­vo­đe­nja ko­no­ta­ci­je 89 Ibid., str. 263. 90 Ibid., str. 286–292. 91 Po­gle­da­ti: L. Hjelm­slev, Pro­le­go­me­na to a The­o­ry of Lan­gu­a­ge, Ma­di­son, 1961, str. 120.

288

Književne teorije XX veka

u okvi­ru ko­jeg je pr­vo­bit­no zna­če­nje po­sta­ja­lo ozna­ča­va­ju­će i bi­lo uklju­če­no u se­mi­o­zu vi­šeg re­da. No­vo zna­če­nje je ov­de na­sta­ja­lo u ne­ku ru­ku u po­za­di­ni sta­ro­ga – za­to da bi se skri­va­njem for­mi­rao po­gled na svet pri­ma­o­ca.92 Osu­da upu­će­na na adre­su no­vog mit­ skog je­zi­ka bi­la je ve­o­ma oš­tra. Bart je pi­sao: „Mit je je­zik ko­ji ne­će da umre: on iz­nu­đu­je od smi­slo­va ko­ji­ma se hra­ni la­žni, obez­vre­đe­ni pre­o­sta­nak, u nji­ma iza­ zi­va veš­tač­ko od­la­ga­nje, u ko­je se udob­no smeš­ta, on od njih stva­ra mr­tva­ce ko­ji go­vo­re.“93 Sa­vre­me­ne mi­to­lo­gi­je po­ka­zi­va­le su se, da­kle, kao ne­ka vr­sta ide­o­loš­kog kon­zu­mi­ra­nja zna­ko­va i ko­nač­no su se okre­ta­le pro­tiv lju­di ko­ji su ih stvo­ri­li. Bart je 1965. go­di­ne ob­ja­vio knji­gu Éléments de sémi­o­lo­gie (Ele­ men­ti se­mi­o­lo­gi­je) – iz­la­ga­nje već stric­te te­o­rij­sko ko­je si­ste­ma­ti­zu­je i mo­di­fi­ku­je osnov­nu se­mi­o­loš­ku ter­mi­no­lo­gi­ju.94 Ov­de je ta­ko­đe ko­ri­stio ka­te­go­ri­je de­no­ta­ci­je i ko­no­ta­ci­je da bi opi­sao me­ha­ni­zme pro­iz­vo­đe­nja zna­če­nja pu­tem knji­žev­no­sti. Pi­sao je da je:

Ele­men­ti se­mi­o­lo­gi­je

„ko­no­ta­tiv­ni si­stem onaj si­stem či­ji plan iz­ra­za i sam pred­sta­vlja je­dan si­stem zna­če­nja; uobi­ča­je­ne slu­ča­je­ve ko­no­ta­ci­je oči­ gled­no će či­ni­ti slo­že­ni si­ste­mi u ko­ji­ma ar­ti­ku­li­sa­ni je­zik obra­ zu­je pr­vi si­stem (to je, na pri­mer, slu­čaj sa knji­žev­noš­ću).“95 Ko­no­ta­ci­ja, a isto­vre­me­no i knji­žev­nost uopšte, pri­pa­da­la je, da­kle, i „se­kun­dar­nim“ si­ste­mi­ma za stva­ra­nje zna­če­nja ko­ji se na­ do­gra­đu­ju na pr­vo­bit­ni si­stem je­zi­ka. Na kra­ju je autor Mi­to­lo­gi­ja sa­gle­da­vao ogrom­ne oslo­ba­đa­ju­će si­le ko­je se na­la­ze u knji­žev­no­sti i pri­da­vao im je ve­o­ma va­žnu ulo­gu – spo­sob­nost su­prot­sta­vlja­nja mi­tu i kra­đi je­zi­ka. To se na­ro­či­to od­no­si­lo na sa­vre­me­nu po­e­zi­ju ko­ja na­ru­ša­va sve se­mi­o­loš­ke nor­me i raz­bi­ja okoš­ta­la zna­če­nja. Dok mit gra­di „nad­zna­če­nja“ i pro­ši­ru­je pri­mar­ne si­ste­me – ob­jaš­ nja­vao je Bart – po­e­zi­ja ko­ja pred­sta­vlja „re­gre­siv­ni se­mi­o­loš­ki si­ stem“, is­tra­žu­je „pod­zna­če­nja“ i vra­ća na „pred­se­mi­o­loš­ko sta­nje je­ zi­ka“. Otu­da po­e­zi­ja: 92 K. Klo­šinj­ski do­da­je da je u osno­vi ide­je tog raz­li­ko­va­nja mit u Bar­to­voj kon­ cep­ci­ji ko­no­ta­ci­ja pre­sa­đe­na na de­no­ta­ci­ju, dok ga je Bart po­greš­no ozna­čio kao me­ta­je­zik, što je ka­sni­je is­pra­vio. 93 R. Bart, op. cit., str. 288. 94 Éléments de sémi­o­lo­gie, Pa­ris, 1965. 95 R. Barthes, Ľaventure sémiologie..., op. cit., str. 78. U veoma važnoj knjizi Le degre zero de ľécriture, Paris, 1953, Bart je definisao književnost kao „znak književnog mita“, up. idem, Mitologie, op. cit., str. 268. VIII. Semiotika

289

Ulo­ga knji­žev­no­sti

„mu­ti je­zik, po­ve­ća­va ko­li­ko god mo­že ap­strakt­nost poj­ma i pro­iz­volj­nost zna­ka i do kraj­njih gra­ni­ca ola­ba­vlju­je ve­zu iz­me­đu ozna­ča­va­ju­ćeg i ozna­če­no­ga; ‘leb­de­ća’ struk­tu­ra poj­ma ov­de je u naj­ve­ćoj me­ri is­ko­riš­će­na.“96 Po­et­ski znak i znak u pro­zi

Se­mi­o­lo­gi­ja pro­tiv ide­o­lo­gi­je

„Od­go­vor­nost for­me“

„Zaš­ti­ta stvar­no­sti“

Dru­ga­či­je ne­go u pro­zi, po­et­ski znak mo­že da do­pre do sa­mih stva­ri, do nji­ho­vog pri­rod­nog smi­sla ko­ji čo­vek ni­je pri­svo­jio. To, me­đu­tim, ni­je zna­či­lo da je Bart na taj na­čin dis­kre­di­to­vao pro­zu. Po­sto­ja­le su za­pra­vo ta­kve vr­ste pro­ze – pri­pi­si­vao im je po­seb­no zna­če­nje – ko­je su igra­le ulo­gu de­ma­ski­ra­nja i de­mi­sti­fi­ka­ci­je u od­ no­su na mit i to po­mo­ću nje­go­vih sop­stve­nih sred­sta­va. Na pri­mer, Flo­be­rov ro­man Bu­var i Pe­ki­še „mi­ti­zo­vao je mit“ i stva­rao „veš­tač­ ku mi­to­lo­gi­ju“ – te je, kao što mit kra­de je­zik, ta­ko ro­man kra­de mit (mit se ov­de ja­vljao kao pri­mar­ni znak ko­ji pod­le­že se­kun­dar­ nom ozna­ko­vlje­nju), či­nio vi­dlji­vim sve skri­ve­ne me­ha­ni­zme nje­go­ vog funk­ci­o­ni­sa­nja i kri­tič­ki je sa­gle­da­vao na­iv­nost mi­ta na ko­ji se na­do­ve­za­la se­kun­dar­na mit­ska po­ru­ka.97 Bar­to­va se­mi­o­lo­gi­ja je, na kra­ju, znat­no pre­va­zi­la­zi­la opštu te­o­ri­ju zna­ko­va i zna­kov­nih si­ste­ma – pre sve­ga je bi­la druš­tve­no an­ga­žo­va­na (sam ju je ozna­ča­vao na­zi­vom „in­ter­ven­ci­ja“) i bi­la je ko­riš­će­na za ot­kri­va­nje me­ha­ni­za­ma ide­o­loš­kog uti­ca­ja.98 Bar­ta je u knji­žev­no­sti na ovoj eta­pi pre sve­ga in­te­re­so­va­lo neš­to što je na­zi­ vao „od­go­vor­noš­ću for­me“. I, ka­ko je tvr­dio, ta se od­go­vor­nost mo­ gla ozna­či­ti ne to­li­ko is­tra­žu­ju­ći od­nos li­te­ra­tu­re pre­ma stvar­no­sti (u tu vr­stu ade­kvat­no­sti ni­kad ni­je ve­ro­vao) ko­li­ko upra­vo za­hva­ lju­ju­ći se­mi­o­loš­koj ana­li­zi. On je još ta­da bio uve­ren da će ve­o­ma skru­pu­lo­zna se­mi­o­loš­ka ana­li­za bi­ti na­čin za ot­kri­va­nje skri­ve­nih me­ha­ni­za­ma stva­ra­nja zna­če­nja po­želj­nih za od­re­đe­ne si­ste­me. Pre­ma nje­go­vom miš­lje­nju, for­ma se mo­gla „oce­ni­ti (poš­to se ov­ de od­i­gra­vao pro­ces) is­klju­či­vo kao zna­če­nje a ne kao is­tra­ža­va­nje“. Ide­al­na kri­ti­ka bi­la je, da­kle, du­žna da po­ve­zu­je ide­o­loš­ku kri­ti­ku i se­mi­o­loš­ku ana­li­zu, a poš­to mu je ta­kva ne­do­sta­ja­la,99 tru­dio se da je prak­ti­ku­je na sop­stve­nu ru­ku, ne­sum­nji­vo i iz etič­kih raz­lo­ga. Ka­ko je to sam ozna­ča­vao – za „zaš­ti­tu stvar­no­sti“ od nje­nog pot­ pu­nog pre­tva­ra­nja u sig­ni­fié.100 Slič­no je bi­lo i u Système de la mo­de 96 R. Bart, Knji­žev­nost. Mi­to­lo­gi­ja. Se­mi­o­lo­gi­ja, op. cit., str. 288. 97 Ibid., str. 290. 98 Po­gle­da­ti o to­me: L.-J. Cal­vet, Ro­land Bart­hes. Un re­gard po­li­ti­que sur le sig­ ne, Pa­ris, 1973. Po­gle­da­ti ta­ko­đe: Kul­tural­na is­tra­ži­va­nja. 99 Ibid., str. 270–271. 100 Po­gle­da­ti o to­me: G. Ge­net­te, „L’en­vers de sig­nes“, op. cit., u: Fi­gu­res. Es­sa­is, Pa­ris, 1966. i: M. P. Mar­kow­ski, „Szczę­ś­li­wa mi­to­lo­gia, czyli prag­ni­e­nie se­mi­ o­klasty“, u: R. Bart­hes, Im­pe­ri­um znaków, War­sza­wa, 1999, str. 10.

290

Književne teorije XX veka

(Si­stem mo­de), štam­pa­noj ne­ko­li­ko go­di­na ka­sni­je, gde je – opi­su­ ju­ći zna­če­nje žen­ske ode­će pre­zen­ti­ra­ne u ča­so­pi­si­ma po­sve­će­nim mo­di (na­ro­či­to u ča­so­pi­su El­le) – Bart isto­vre­me­no ot­kri­vao me­ha­ ni­zme uti­ca­ja mo­de i kre­i­ra­nje od­re­đe­nih na­či­na ode­va­nja kao i na­ či­ne ka­ko je­dan pred­met po­sta­je „mo­de­ran“, a ne ne­ki dru­gi. Go­di­ne 1966. autor Mi­to­lo­gi­ja je do­ži­veo na­ra­to­loš­ku avan­tu­ru i za tre­nu­tak su u pr­vi plan iz­bi­la maš­ta­nja o ve­li­kom i ap­strakt­nom si­ste­mu knji­žev­no­sti. U osmom bro­ju ča­so­pi­sa Com­mu­ni­ca­ti­ons ob­ ja­vio je ču­ve­ni „Uvod u struk­tu­ral­nu ana­li­zu pri­če“ ko­ji je tre­ba­lo da ozna­či po­če­tak pro­ce­sa stva­ra­nja se­mi­o­loš­kog si­ste­ma i da ob­u­hva­ ti sve pri­če sve­ta (a za­tim i či­ta­vu knji­žev­nost) u du­hu ge­ne­ra­tiv­ne se­mi­o­lo­gi­je.101 Bar­to­va na­ra­to­loš­ka epi­zo­da, me­đu­tim, ni­je tra­ja­la du­go, ali je – volj­no ili ne­volj­no – on na taj na­čin učestvovao u jed­ nom od naj­va­žni­jih do­ga­đa­ja po­sle­rat­ne struk­tu­ral­no-se­mi­o­loš­ke mi­sli – u ta­ko­zva­nom ma­ni­fe­stu fran­cu­skih na­ra­to­lo­ga. Taj do­ga­đaj je ušao u isto­ri­ju kao vr­hun­ski mo­me­nat or­to­dok­snog fran­cu­skog struk­tu­ra­li­zma, a isto­vre­me­no – ka­ko to če­sto bi­va – i kao vre­me nje­go­ve kri­ze i po­ja­ve kri­tič­ke op­ci­je u vi­du poststruk­tu­ra­li­zma. Me­đu­tim, pre ne­go što je ova kri­za na­stu­pi­la, struk­tu­ral­na se­ mi­o­lo­gi­ja do­ži­ve­la je u Fran­cu­skoj tri­jumf omo­gu­ća­va­ju­ći mno­gim is­tra­ži­va­či­ma da oži­vo­tvo­re maš­ta­nja o po­ret­ku i uni­ver­zal­nom si­ ste­mu zna­ko­va ko­ji upra­vlja­ju sva­kom po­ja­vom čo­ve­ko­ve kul­tur­ne ak­tiv­no­sti. Fran­cu­ske se­mi­o­lo­ge – ge­ne­ra­ti­vi­ste, me­đu ko­ji­ma se ta­ ko­đe na­šao i Bart, u ovom tra­ga­nju za uni­ver­zal­nom lo­gi­kom raz­li­ či­tih zna­čenj­skih si­ste­ma pot­po­ma­ga­la je struk­tu­ral­na an­tro­po­lo­gi­ ja K. Le­vi-Stro­sa i tran­sfor­ma­tiv­no-ge­ne­ra­tiv­na gra­ma­ti­ka No­a­ma Čom­skog. Na taj na­čin je De So­si­ro­va se­mi­o­lo­gi­ja mo­gla da ugra­di svo­je na­po­re u naj­ra­di­kal­ni­ju ver­zi­ju struk­tu­ra­li­zma.

Re­zi­me 1. Se­mi­o­ti­ka kao opšta na­u­ka o zna­ci­ma na­sta­la je već u sta­rom ve­ku. Ta­da je iz­vr­še­na osnov­na po­de­la na ozna­ke i zna­ke,102 de­ fi­ni­san je znak a ta­ko­đe i sa­ma se­mi­o­ti­ka. Pr­vi ve­ko­vi u raz­vo­ ju se­mi­o­ti­ke proš­li su, iz­me­đu osta­log, u spo­ro­vima o pri­rod­ noj ili kon­ven­ci­o­nal­noj pri­ro­di zna­ko­va. 101 Od ove ide­je Bart je go­to­vo od­mah od­u­stao, a smi­sao te vr­ste po­stup­ka po­ re­kao je če­ti­ri go­di­ne ka­sni­je u knji­zi S/Z, Pa­ris, 1970. O ovo­me po­gle­da­ti: Struk­tu­ra­li­zam (II) i Poststruk­tu­ra­li­zam. 102 Po­gle­da­ti od­red­ni­ce: znak i ozna­ka. VIII. Semiotika

291

„Uvod u struk­ tu­ral­nu ana­li­zu priče“

Ma­ni­fest fran­cu­ skih na­ra­to­lo­ga

2. Sa­vre­me­na na­u­ka o zna­ci­ma for­mi­ra­na je pre sve­ga pod uti­ ca­jem dve tra­di­ci­je: se­mi­o­tič­ke – na ba­zi fi­lo­zo­fi­je i lo­gi­ke (prag­ma­ti­zam Čar­lsa San­der­sa Pir­sa i neo­po­zi­ti­vi­stič­ka fi­lo­ zo­fi­ja Lu­dvi­ga Vit­gen­štaj­na i Ru­dol­fa Kar­na­pa), i se­mi­o­loš­ke – na osno­vi opšte lin­gvi­sti­ke (Fer­di­nan­da de So­si­ra). 3. Pir­so­vu mi­sao na­sta­vlja­li su, iz­me­đu osta­lih, Čarls Kej Og­ den, Aj­vor Armstrong Ri­čards i Čarls Mo­ris ko­ji je iz­vr­šio po­de­lu se­mi­o­ti­ke na se­man­ti­ku, sin­tak­su i prag­ma­ti­ku. 4. Na osnovi na­u­ke o knji­žev­no­sti, se­mi­o­loš­ku per­spek­ti­vu do­ bi­le su go­to­vo sve struk­tu­ra­li­stič­ke ori­jen­ta­ci­je i ško­le, na­ro­či­ to Praš­ka struk­tu­ra­li­stič­ka ško­la. S tog sta­no­viš­ta, knji­žev­no de­lo sma­tra­no je po­seb­nom vr­stom zna­kov­ne tvo­re­vi­ne ko­ja uče­stvu­je u ko­mu­ni­ka­ci­o­nim či­no­vi­ma. 5. Še­zde­se­tih go­di­na su bi­tan uti­caj na na­u­ku o knji­žev­no­sti ta­ko­đe iz­vr­ši­li po­gle­di fran­cu­skog se­mi­o­lo­ga Emi­la Ben­ve­ni­ ste, na­ro­či­to nje­go­vo uve­re­nje o nu­žno­sti pre­la­ska sa se­mi­o­ lo­gi­je je­zič­kog si­ste­ma na se­mi­o­lo­gi­ju is­ka­za, kao i po­ku­ša­ji opi­sa se­man­tič­kih struk­tu­ra je­zi­ka ko­je je on uči­nio. 6. Naj­va­žni­ja do­stig­nu­ća te­o­ri­je knji­žev­no­sti, se­mi­o­tič­ki i se­mi­o­ loš­ki usme­re­na, do­vo­đe­na su u ve­zi s ra­do­vi­ma Ju­ri­ja M. Lot­ ma­na i ta­ko­zva­ne Tar­tu­ske ško­le, Um­ber­ta Eka i se­mi­o­tič­ke te­o­ri­je in­ter­pre­ta­ci­je i Ro­la­na Bar­ta i se­mi­o­loš­ke ana­li­ze mi­ta. 7. Ju­rij M. Lot­man je na se­mi­o­loš­koj osno­vi te­o­ri­je knji­žev­no­ sti raz­vio ka­te­go­ri­ju mo­de­la / umet­nič­kog mo­de­lo­va­nja i kon­ cep­ci­ju se­kun­dar­nog mo­de­li­ra­ju­ćeg si­ste­ma (sva­ki dru­ga­či­ji od pri­rod­nog se­mi­o­loš­kog je­zi­ka ko­ji je, me­đu­tim, ustro­jen po uzo­ru na pri­rod­ni je­zik kao naj­sa­vr­še­ni­ji od se­mi­o­tič­kih si­ste­ma), iz­a­na­li­zi­rao je isto ta­ko pro­ce­se na­sta­ja­nja zna­če­nja u knji­žev­no­sti sma­tra­ju­ći ih vr­stom unu­traš­njih (u okvi­ru jed­nog istog si­ste­ma) ili spo­ljaš­njih pre­ko­di­ra­nja (iz­me­đu raz­li­či­tih si­ste­ma). Po­mo­ću tih ka­te­go­ri­ja je, na pri­mer, in­ ter­pre­ti­rao knji­žev­ni ro­man­ti­zam (kao si­stem do­mi­nant­nih unu­traš­njih pre­ko­di­ra­nja) i re­a­li­zam (usme­ren na spo­ljaš­nja pre­ko­di­ra­nja). Isto ta­ko je po­drob­no opi­sao ka­rak­te­ri­sti­ke umet­nič­kog tek­sta i ozna­čio opšta svoj­stva kul­tu­re kao se­mi­ o­loš­kog si­ste­ma. 8. Um­ber­to Eko je ko­ri­stio se­mi­o­tič­ku te­o­ri­ju za te­melj­nu ana­ li­zu pri­ro­de in­ter­pre­ta­ci­ja i za­vi­sno­sti iz­me­đu tri vr­ste in­ten­ ci­ja uklju­če­nih u pro­ces in­ter­pre­ti­ra­nja knji­žev­no­sti – autor­ ske in­ten­ci­je, in­ten­ci­je de­la i či­ta­o­če­ve in­ten­ci­je. On je is­ti­cao zna­čaj či­ta­o­ca i či­ta­lač­ke in­ven­ci­je u pro­ce­su de­ši­fro­va­nja 292

Književne teorije XX veka

zna­če­nja knji­žev­nog de­la, me­đu­tim, od­luč­no se od­re­kao pot­ pu­ne in­ter­pre­ta­tiv­ne slo­bo­de. Ta­ko­đe je uveo ka­te­go­ri­ju mo­ del­skog či­ta­o­ca kao či­ta­o­ca ko­ji je ugra­đen u struk­tu­ru de­la autor­skog pro­jek­ta ko­ji de­ši­fru­je zna­če­nja tog de­la. 9. Ro­lan Bart je, opet, ak­ti­vi­rao se­mi­o­loš­ku ana­li­zu za po­tre­be te­ o­ri­je mi­ta i skri­ve­nih ide­o­lo­gi­ja ko­je vla­da­ju sa­vre­me­nim mi­to­ vi­ma. I mit i knji­žev­nost od­re­dio je kao si­ste­me „dru­gog re­da“ ko­ji po­se­du­ju nad­gra­đe­ne zna­čenj­ske si­ste­me ide­o­loš­kog ti­pa. Me­đu­tim, knji­žev­no­sti, a na­ro­či­to po­e­zi­ji, pri­da­vao je po­seb­nu ulo­gu u raz­ot­kri­va­nju me­ha­ni­za­ma „kra­đe je­zi­ka“ ko­ja je vr­še­ na sa ci­ljem ide­o­loš­ke mi­sti­fi­ka­ci­je i ma­ni­pu­la­ci­je.

VIII. Semiotika

293

Hro­no­lo­gi­ja Ra­ne se­mi­o­tič­ke tra­di­ci­je V vek p. n. e.: Naj­ra­ni­ja raz­ma­tra­nja ko­ja se od­no­se na pri­ro­du zna­ko­va ja­vlja­ ju se u de­li­ma so­fi­sta. V/IV vek Ot­po­či­nje ras­pra­va o ka­rak­te­ru je­zič­kih zna­ko­va, a na­ro­či­to p. n. e.: o pro­ble­mu da li ti zna­ci ima­ju pri­rod­ni ili kon­ven­ci­o­nal­ni (ugo­vo­re­ni) ka­rak­ter. De­mo­krit iz Ab­de­re (oko 460. do oko 370. g. p. n. e.) je već na pre­la­sku iz V u IV vek skre­tao pa­žnju na kon­ven­ci­o­nal­ni ka­rak­ter ve­ze iz­me­đu na­zi­va i ono­ga što je nji­me na­zva­no. Kao naj­va­žni­ji ar­gu­ment u ko­rist ove te­ze uzi­ mao je op­ser­va­ci­ju da se na­zi­vi od­re­đe­nog pred­me­ta mo­gu me­ nja­ti, ali da on sam ne pod­le­že pro­me­ni. Se­mi­o­tič­ka pro­ble­ma­ti­ka pred­sta­vlja te­mu broj­nih Pla­to­no­vih (oko 427. do 347. g. p. n. e.) di­ja­lo­ga i pi­sa­ma (na­ro­či­to u Kra­ti­ lu, So­fi­sti i Pi­smu VII). U Kra­ti­lu Pla­ton po­sve­ću­je do­sta pa­žnje pi­ta­nju pri­rod­no­sti / kon­ven­ci­o­nal­no­sti zna­ko­va pri če­mu ov­de iz­la­že obe stra­ne spo­ra: ge­ne­zu ime­no­va­nja pred­me­ta – tvr­di – tre­ba tra­ži­ti u druš­tve­nom do­go­vo­ru. Ka­ko Her­mo­gen (ko­ji re­pre­zen­tu­je po­gle­de kon­ven­ci­o­na­li­sta) uve­ra­va So­kra­ta u Di­ja­ lo­gu: ni­je­dan na­ziv ni­če­mu ne slu­ži po pri­ro­di ne­go sa­mo ime­ no­va­njem i po obi­ča­ju onih ko­ji se njim slu­že i njim neš­to na­zi­ va­ju. Me­đu­tim, s dru­ge stra­ne – i ta­kav po­gled za­stu­pa Kra­til, pri­sta­li­ca He­ra­kli­to­ve mi­sli i za­stup­nik pri­rod­nja­ka – po­sto­je na­zi­vi ko­ji su po pri­ro­di po­ve­za­ni sa od­re­đe­nom for­mom da­te stva­ri. Kra­til uve­ra­va da za sva­ku stvar po­sto­ji od­go­va­ra­ju­ći na­ ziv ko­ji ne mo­že bi­ti pro­iz­vo­ljan, „po­sto­ji za­pra­vo ne­ka pra­vil­ nost ko­ja slu­ži na­zi­vi­ma ista za Gr­ke kao i za stran­ce“. IV vek Ter­min „se­mi­o­ti­ka“ (kao opšta na­u­ka o zna­ci­ma) ja­vlja se u Arip. n. e.: ­ sto­te­lo­vim (384–322 g. p. n. e.) de­li­ma. Ari­sto­tel se de­fi­ni­tiv­ no iz­jaš­nja­va za kon­ven­ci­o­na­li­stič­ko sta­no­viš­te od­re­đu­ju­ći, na pri­mer, u po­e­ti­ci go­vor kao pre­vod mi­sli po­mo­ću re­či. Spo­ro­vi pri­rod­nja­ka i kon­ven­ci­o­na­li­sta, ko­ji tra­ju kroz či­ta­ve sle­de­će ve­ ko­ve, na­la­ze ta­ko­đe do­sta va­tre­nih pri­sta­li­ca i jed­nog i dru­gog sta­no­viš­ta. I Pla­ton i Ari­sto­tel za­po­či­nju is­tra­ži­va­nja funk­ci­ja 294

Književne teorije XX veka

je­zi­ka i zna­če­nja iz­ra­za. Je­dan od naj­va­žni­jih pro­ble­ma u grč­ koj se­mi­o­ti­ci sta­rog ve­ka po­sta­je pi­ta­nje sa­znaj­ne funk­ci­je je­ zi­ka, a naj­va­žni­ji za­da­tak – pro­na­la­že­nje od­go­vo­ra na pi­ta­nje da li je­zik kao sred­stvo sa­zna­nja ade­kvat­no od­ra­ža­va i opi­su­je stvar­nost ili je, ta­ko­đe, iz­vor de­for­ma­ci­ja ko­je vo­de po­greš­nom sa­zna­nju. Otu­da se ja­vlja i pro­blem lo­gič­ke vred­no­sti je­zič­kih zna­ko­va upo­tre­blje­nih u re­če­ni­ca­ma – pi­ta­nje nji­ho­ve tač­no­ sti ili ne­tač­no­sti. I ta­ko, na pri­mer, sto­i­ci u svo­ju di­ja­lek­ti­ku uklju­ču­ju ta­ko­đe i na­u­ku o zna­ku i zna­če­nju, sma­tra­ju­ći je ve­ o­ma bit­nom za na­sta­nak for­mal­ne lo­gi­ke i epi­ste­mo­lo­gi­je. Isto ta­ko se kod Pla­to­na mo­gu za­pa­zi­ti in­te­re­so­va­nja za se­mi­o­tič­ ke ana­li­ze na­zi­va, ali i re­če­ni­ca – o to­me go­vo­ri u Pi­smu VII, a po­drob­ni­je se ovim pi­ta­njem ba­vi u di­ja­lo­zi­ma Te­e­tet i So­fi­ sta. Ista ova raz­ma­tra­nja po­kre­će i Ari­sto­tel u Pe­ri her­me­ne­i­as. III vek p. n. e. Broj­ne na­po­me­ne o se­mi­o­ti­ci mo­gu se na­ći kod pred­stav­ni­ka do II vek n. e.: le­kar­ske ško­le em­pi­ri­ča­ra (da­kle, već po­čet­kom III vek p. n. e., a ta­ko­đe u II vek n. e., po­seb­no u de­li­ma Sek­sta Em­pi­ri­ka /dru­ ga po­lo­vi­na II vek n. e./, fi­lo­zo­fa i isto­vre­me­no grč­kog le­ka­ra). Em­pi­ri­ča­re, me­đu­tim, vi­še za­ni­ma­ju ozna­ke (simp­to­mi) ne­go pra­vi zna­ci. Sekst Em­pi­rik i nje­gov sa­vre­me­nik Ga­len iz Per­ga­ ma (oko 130. do 200. go­di­ne) kla­si­fi­ku­ju vr­ste ozna­ka, a ta­ko­đe do­ku­men­tu­ju spo­ro­ve o poj­mu ozna­ke ko­ji su vo­đe­ni u kru­gu fi­lo­zo­fa i le­ka­ra he­le­ni­stič­ke epo­he. Iz de­la Sek­sta Em­pi­ri­ka do­ zna­je­mo, na pri­mer, da je ozna­ka čo­ve­ka ko­ji se po­ja­vlju­je – nje­ go­va sen­ka, ozna­ka bo­le­sti – osip ili gro­zni­ca, a po­ja­va mle­ka u žen­skim doj­ka­ma – ozna­ka da je ona trud­na. Ga­len je u jed­nom od svo­jih trak­ta­ta is­ti­cao da je se­mei­o­tiké, ili na­u­ka o simp­to­mi­ ma, jed­na od šest gra­na me­di­ci­ne. Od­li­ke se, da­kle – ka­ko je to u na­ve­de­nim pri­me­ri­ma – od­li­ku­ju funk­ci­o­nal­nom, a ta­ko­đe i ne­po­sred­nom ve­zom sa onim što ozna­ča­va­ju, a ozna­ča­va­ju pu­ tem od­no­sa upu­ći­va­nja (na pri­mer, osip kao ozna­ka bo­le­sti). Ži­ vo raz­miš­lja­nje o zna­ci­ma u an­tič­koj i he­le­ni­stič­koj epo­hi bi­će na­sta­vlje­no u sred­njem ve­ku u ko­jem će i da­lje tra­ja­ti ras­pra­va o pro­ble­mi­ma pri­rod­no­sti i kon­ven­ci­o­nal­no­sti zna­ko­va. X do XI vek: Ču­ve­ni arap­ski le­kar i fi­lo­zof Avi­ce­na (979–1039) tvr­di da svi ob­ li­ci na­sta­li u ljud­skoj du­ši (zna­če­nja i poj­mo­vi) ima­ju pri­rod­ni ka­ rak­ter, i ra­di­kal­no se su­prot­sta­vlja po­gle­di­na kon­ven­ci­o­na­li­sta. XI­II do No­mi­na­li­sta Vi­ljam Okam (1285/1295–1349) isto ta­ko, u lo­gič-­ XIV vek: kom trak­ta­tu Sum­ma to­ti­us lo­gi­cae iz 1325. go­di­ne, tvr­di da su stva­ri kon­kret­ne i po­je­di­nač­ne, a da poj­mo­vi i iz­ra­zi ima­ju opšti ka­rak­ter; oni su opšti poj­mo­vi ko­je je čo­vek stvo­rio. Pri če­mu, poj­mo­vi­ma kao na­šim in­ten­ci­ja­ma ko­je se na­la­ze u miš­lje­nju pri­ pi­su­je – pri­rod­ni ka­rak­ter, a je­zič­kim iz­ra­zi­ma – kon­ven­ci­o­nal­ni. XVII/XVI­II Ve­o­ma va­žnu te­mu u se­mi­o­tič­koj mi­sli ta­da je pred­sta­vljao od­vek: nos iz­me­đu miš­lje­nja i je­zi­ka. U de­lu Džo­na Lo­ka – en­gle­skog fi­lo­zo­fa i le­ka­ra ko­ji je ži­veo u XVII i XVI­II ve­ku – se­mi­o­ti­ka VIII. Semiotika

295

već do­bi­ja zreo ob­lik „na­u­ke o zna­ci­ma“ (the doc­tri­ne of signs) i po­sta­je neo­dvo­jiv i ne­mi­no­van deo te­o­ri­je sa­zna­nja. U Raz­ma­ tra­nji­ma o ljud­skom ra­zu­mu (1690) Lok re­či de­fi­ni­še kao zna­ke ide­je ko­ji po­sto­je u in­te­lek­tu onog ko­ji go­vo­ri i tvr­di da čo­vek tre­ba pr­vo u sop­stve­nom umu da po­se­du­je ide­ju o svoj­stvu stva­ ri ili poj­ma pre ne­go što od nje na­či­ni znak. Ta­ko­đe sma­tra da ve­za ovih ide­ja i stvar­no­sti ima kon­ven­ci­o­nal­ni ka­rak­ter. XVI­II vek: Lo­ko­ve po­gle­de kri­ti­ku­je nje­gov sa­vre­me­nik, ne­mač­ki fi­lo­zof Got­frid Vil­helm Lajb­nic – u de­lu pi­sa­nom 1704. go­di­ne u ko­jem se na­do­ve­zu­je na Lo­ko­vu ras­pra­vu ka­ko na­slo­vom (No­va raz­ma­ tra­nja o ljud­skom ra­zu­mu) ta­ko i kom­po­zi­ci­o­no; Lajb­nic do­ka­ zu­je da se ide­ja – iz­ra­zi mi­sa­o­nog go­vo­ra – na­la­zi u ne­po­sred­ noj ve­zi sa stvar­noš­ću i kao po­sle­di­cu to­ga poj­mo­vi­ma pri­zna­je – pri­rod­ni ka­rak­ter, a je­zič­kim iz­ra­zi­ma – kon­ven­ci­o­nal­ni. Fran­cu­ski fi­lo­zof do­ba pro­sve­ti­telj­stva Etjen Bo­not de Kon­di­ lak (1715–1780) de­fi­ni­tiv­no od­ri­če pri­rod­nost iz­ra­zi­ma i poj­ mo­vi­ma tvr­de­ći da su oni, ka­ko pr­vi ta­ko i dru­gi, ugo­vor­ni zna­ ci jer i go­vor i mi­sao ima­ju pod­jed­na­ku pri­ro­du.

Sa­vre­me­na se­mi­o­ti­ka XIX vek: Sa­vre­me­na isto­ri­ja se­mi­o­ti­ke za­po­či­nje ra­do­vi­ma ame­rič­kog fi­ lo­zo­fa prag­ma­ti­ča­ra Čar­lsa San­der­sa Pir­sa. Pir­so­va se­mi­o­tič­ka te­o­ri­ja čvr­sto je po­ve­za­na s lo­gi­kom i te­o­ri­jom sa­zna­nja – već sa­ma mi­sao, pre­ma Pir­su, ima za­pra­vo zna­kov­ni ka­rak­ter. Pirs uvo­di tri­ja­dič­ki (tro­e­le­ment­ni) se­mi­o­tič­ki mo­del (tri pa­ra­me­tra ko­ji de­fi­ni­šu znak: sred­stvo pre­no­še­nja, pred­met zna­ka i zna­ če­nje), kon­stru­i­še slo­že­nu (tri­ja­dič­ko-tri­ho­nom­nu) ti­po­lo­gi­ju zna­ko­va (naj­va­žni­ji su: iko­nič­ki zna­ci, in­dek­si i sim­bo­li). Jed­no od glav­nih kon­cep­ci­ja nje­go­ve te­o­ri­je je­ste ide­ja neo­gra­ni­če­ne se­mi­o­ze (in­ter­pre­ta­ci­ja zna­ko­va po­mo­ću sle­de­ćih zna­ko­va). Pir­ so­va sa­bra­na de­la (Col­lec­ted Pa­pers, u osam to­mo­va) ob­ja­vlje­na su od 1931. do 1958. go­di­ne. 1913: Umi­re Fer­di­nand de So­sir. 1914: Umi­re Čarls San­ders Pirs. 1916: De So­si­ro­va Opšta lin­gvi­sti­ka – ko­ju su ob­ja­vi­li Šarl Ba­li i Al­ bert Se­šej – uvo­di di­ja­dič­ku (dvo­e­le­ment­nu) kon­cep­ci­ju je­zi­ka: znak je odre­đen po­mo­ću ozna­ča­va­ju­ćeg (sing­ni­fi­ant) i ozna­če­ nog (sig­ni­fié), da­kle, na pri­mer, to­ko­vi zvu­ko­va je­zi­ka i poj­mo­vi ko­ji su im od­go­va­ra­ju­ći (m -a -č-k-a i po­jam mač­ke). Upo­re­do sa De So­si­ro­vom te­o­ri­jom, se­mi­o­ti­ka – opšta na­u­ka o zna­ci­ma – pre­o­bra­ža­va se u se­mi­o­lo­gi­ju ili na­u­ku o zna­ci­ma. 1923: Čarls Kej Og­den i Aj­vor Armstrong Ri­čards u knji­zi The Me­a­ning of the Me­a­ning: A Study of the In­flu­en­ce of Lan­gu­a­ge upon Thu­ oght and of the Sci­en­ce of Symbo­lism uvo­de ta­ko­zva­ni tro­u­gao 296

Književne teorije XX veka

za for­mi­ra­nje naj­va­žni­jih ele­me­na­ta ko­ji od­re­đu­ju znak i suk­ce­ siv­no raz­li­ku­ju: sim­bol (ozna­ča­va­ju­ća for­ma i nje­na aku­stič­ka sli­ ka), od­nos (ozna­če­ni po­jam) i pred­met (ozna­če­na stvar). 1926–1948: Se­mi­o­loš­ka pro­ble­ma­ti­ka za­u­zi­ma ve­o­ma va­žno me­sto u is­tra­ži­ va­nji­ma Praš­ke ško­le – na­ro­či­to Mu­kar­žov­skog i Ja­kob­so­na. 1938: Čarls Mo­ris uvo­di pen­ta­dič­ku (pe­to­e­le­ment­nu) se­man­ti­ku – do­ da­ju­ći Og­de­no­voj i Ri­čard­so­voj she­mi još i „in­ter­pre­tan­ta“ (sve što se mo­že za­mi­sli­ti o od­re­đe­nom zna­ku, za raz­li­ku od „zna­ če­nja“ de­sig­na­tum ili osnov­nog poj­ma na ko­ji se mo­že pre­ve­sti znak) kao i kon­kret­nog pri­ma­o­ca zna­ka – in­ter­pre­ta­to­ra (za raz­li­ku od Pir­so­vog in­ter­pre­tan­ta shva­će­nog kao in­ter­pre­ta­ci­ o­na po­ten­ci­jal­nost ko­ja se na­la­zi u zna­ku). Mo­ris ta­ko­đe de­li se­mi­o­ti­ku na tri de­la: se­man­ti­ku, sin­tak­su i prag­ma­ti­ku. Ovom po­de­lom slu­ži­mo se sve do da­nas. 1957: Ro­lan Bart ob­ja­vlju­je Mi­to­lo­gi­je, zbir­ku čla­na­ka ob­ja­vlji­va­nih u ča­so­pi­si­ma od 1954. do 1957. go­di­ne, ko­ja sa­dr­ži se­mi­o­loš­ke ana­li­ze raz­li­či­tih po­ja­va ma­sov­ne kul­tu­re. 1964: Se­mi­o­loš­ka ško­la na­sta­la na dr­žav­nom uni­ver­zi­te­tu u Tar­tuu (Esto­ni­ja) po­či­nje da ob­ja­vlju­je na­uč­ne sve­ske na ru­skom je­zi­ ku pod na­slo­vom Tru­da po zna­ko­wam si­sti­e­mam. U naj­va­žni­je pred­stav­nike ove ško­le spa­da­ju: Ju­rij M. Lot­man, Bo­ris A. Us­ pen­ski, Za­ra Minc, Vja­če­slav I. Iva­nov, Vla­di­mir N. To­po­rov, Ser­gej Nje­klu­dov, An­drej A. Za­li­znjak i dru­gi. Tar­tu­ska ško­la – jed­na od naj­po­zna­ti­jih se­mi­o­loš­kih ško­la u XX ve­ku – ba­vi­će se po­drob­nim ana­li­za­ma knji­žev­no­sti i kul­tu­re kao zna­kov­nih si­ste­ma. U no­vom bro­ju Trudy po zna­kowym si­sti­e­mam po­ja­vlju­ju se pre­ da­va­nja iz Struk­tu­ral­ne po­e­ti­ke Ju­ri­ja M. Lot­ma­na. Ob­ja­vlje­na je sle­de­ća se­mi­o­loš­ka knji­ga Ro­la­na Bar­ta Système de la mo­de (Si­stem mo­de). To je ve­o­ma za­ni­mlji­va stu­di­ja ko­ja, iz­me­đu osta­log, sa­dr­ži ana­li­zu zna­če­nja žen­skog ode­va­nja na ba­zi fo­to­gra­fi­ja ob­ja­vlji­va­nih u po­pu­lar­nim ča­so­pi­si­ma (na pri­ mer, u ča­so­pi­su El­le). U če­tvr­tom bro­ju ča­so­pi­sa Tel Qu­el po­ja­vlju­ju se „Eléments de sémi­o­lo­gie“ („Ele­men­ti se­mi­o­lo­gi­je“) Ro­la­na Bar­ta – jed­no od naj­va­žni­jih dela ko­je sumira po­sto­je­ća ostva­re­nja struk­tu­ral­ne se­mi­o­lo­gi­je. Knji­ga je ka­sni­je, 1965. go­di­ne, ob­ja­vlje­na kao po­ seb­no iz­da­nje. 1966: Lin­gvi­st Emil Ben­ve­ni­sta ob­ja­vlju­je Problèmes de lin­gu­i­sti­que généra­le (Pro­ble­mi opšte lin­gvi­sti­ke). Ben­ve­ni­sti­ni po­gle­di će se is­ po­sta­vi­ti kao ve­o­ma in­spi­ra­tiv­ni za či­ta­vo po­ko­le­nje fran­cu­skih se­mi­o­lo­ga še­zde­se­tih go­di­na, po­seb­no za Ro­la­na Bar­ta i Ju­li­ju Kri­ste­vu. Na­ro­či­to in­spi­ra­tiv­ne po­sta­ju: kon­cep­ci­ja ko­ja vr­ši raz­ li­ku iz­me­đu énoncé (is­kaz ne­za­vi­stan od kon­tek­sta) i énon­ci­a­tion VIII. Semiotika

297

(čin is­ka­za po­ve­zan s kon­tek­stom), te­o­ri­ja za­me­ni­ca i opšta ide­ja je­zič­ke di­ja­loš­ko­sti i di­na­mi­ke, kao i osno­ve se­man­ti­ke dis­kur­sa. 1968: Ita­li­jan­ski se­mi­o­ti­čar Um­be­to Eko ob­ja­vlju­je se­mi­o­tič­ki pri­ruč­ nik La struc­ttu­ra as­sen­te (Od­sut­na struk­tu­ra). 1969: Po­ja­vlju­je se knji­ga Ju­li­je Kri­ste­ve pod na­zi­vom Sē­me­i­ō­tiké. Rec­ her­ches po­ur une séma­nalyse. U njoj se već ja­sno vi­di da i struk­ tu­ral­na se­mi­o­ti­ka po­či­nje da do­ži­vlja­va te­melj­ne re­for­me u du­ hu poststruk­tu­ra­li­zma.103 Me­đu­na­rod­no udru­že­nje za se­mi­o­loš­ka is­tra­ži­va­nja bi­ra Um­ ber­ta Eka za svog ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra. Oba­ve­zan po­sta­je na­ziv „se­mi­o­ti­ka“ (okre­ta­nje u prav­cu en­gle­ske tra­di­ci­je i Pir­sa), a ne „se­mi­o­lo­gi­ja“ (od­u­sta­ja­nje od na­uč­ne te­o­ri­je zna­ko­va ko­ju je obe­le­žio De So­sir). 1970: Ju­rij M. Lot­man ob­ja­vlju­je fun­da­men­tal­no de­lo iz obla­sti se­mi­ o­lo­gi­je knji­žev­no­sti i umet­no­sti – Struk­tu­ra umet­nič­kog tek­sta. On ov­de po­kre­će pro­ble­ma­ti­ku umet­nič­kog mo­de­lo­va­nja i for­ mu­li­še sop­stve­nu te­o­ri­ju tek­sta (bit­no raz­li­či­to od već po­pu­lar­ ne poststruk­tu­ra­li­stič­ke ide­je tek­sta ko­ja je već u to vre­me bi­la po­pu­lar­na). Ro­lan Bart ob­ja­vlju­je Im­pe­ri­ju zna­ko­va – knji­gu već ta­da sma­ tra­nu ra­di­kal­nom kri­ti­kom tra­di­ci­o­nal­ne (struk­tu­ral­ne) se­mi­o­ lo­gi­je. 1971: Um­ber­to Eko po­sta­je šef, pr­ve u Evro­pi, ka­te­dre za se­mi­o­ti­ku otvo­re­ne na Bo­lonj­skom uni­ver­zi­te­tu i za­po­či­nje ob­ja­vlji­va­nje me­đu­na­rod­nog se­mi­o­tič­kog ča­so­pi­sa. 1974: Ju­li­ja Kri­ste­va ob­ja­vlju­je jed­nu od svo­jih naj­po­zna­ti­jih knji­ga La révo­lu­tion du lan­ga­ge poéti­que u ko­joj je ta­ko­đe sa­dr­ža­na kri­ ti­ka tra­di­ci­o­nal­ne struk­tu­ral­ne se­mi­o­lo­gi­je – ovaj put u La­ka­no­ vom du­hu. Po­ja­vlju­je se dru­gi tom Ben­ve­ni­sti­ne knji­ge Problémes de lin­gu­i­ si­que généra­le. 1975: Um­ber­to Eko ob­ja­vlju­je Trat­ta­to de se­mi­o­ti­ca ge­ne­ra­le (Se­mi­o­tič­ ki trak­tat) – svo­je naj­zre­li­je de­lo po­sve­će­no se­mi­o­tič­koj pro­ble­ ma­ti­ci. 1980: Umi­re Ro­lan Bart. 1990: U SAD je ob­ja­vlje­na Eko­va mo­nu­men­tal­na knji­ga The Li­mits of In­ter­pre­ta­tion (Gra­ni­ce in­ter­pre­ta­ci­je) u ko­joj on po­kre­će svo­ju se­mi­o­loš­ku na­u­ku za po­tre­be no­ve te­o­ri­je in­ter­pre­ta­ci­je. 1993: Umi­re Ju­rij M. Lot­man.

103 Poststruk­tu­ra­li­stič­ku kri­ti­ku se­mi­o­lo­gi­je u ra­do­vi­ma Kri­ste­ve i Bar­ta op­šir­ni­ je raz­ma­tram u Poststruk­tu­ra­li­zmu.

298

Književne teorije XX veka

Bibliografija Kla­si­ci se­mi­o­ti­ke i se­mi­o­lo­gi­je Arysto­te­les, „Ka­te­go­rie, Her­me­ne­utyka“, u: idem, Dzi­e­ła wszystkie, t. 1, tł­um., wstęp, ko­men­tarz K. Le­ś­ni­ak, War­sza­wa 1990. Avi­cen­na, Ksi­ę­ga wi­edzy, tł­um., wstęp, przypisy B. Skł­a­da­nek, tł­um. pr­ze­jr­zał K. Le­ś­ni­ak, War­sza­wa 1974. E. Ben­ve­nist, Pro­ble­mi opšte lin­gvi­sti­ke (prev. S. Ma­rić), Be­o­grad, 1975. É. Ben­ve­ni­ste, „Se­mi­o­lo­gia języka“, tł­um. K. Fa­lic­ka, u: Znak, styl, kon­wen­cja, wybór, wstęp M. Gł­o­wi­ń­ski, War­sza­wa 1977. É. Bon­not de Con­dil­lac, Lo­gi­ka, szyli Pi­erw­sze za­sady sztu­ki myśle­nia, tł­um. J. Zno­sko, wstęp, przypisy T. Ko­tar­bi­ń­ski, War­sza­wa 1952. G. Fre­ge, Pi­sma se­mantyczne, tł­um., wstęp, przypisy B. Wol­ni­e­wicz, red. I. Tar­ now­ska, War­sza­wa 1977. L. Hjem­slev, Pro­le­go­me­na to a The­ory of Lan­gu­a­ge, tł­um. F. J. Whit­fi­eld, Ma­ di­son 1961; wyd. pol.: idem, Pro­le­go­me­na do te­o­rii języka, u: Języko­znaw­ stwo struk­tu­ral­ne. Wybór tekstów, red. H. Kur­kow­ska, A. We­in­sberg, War­ sza­wa 1979. G. W. Le­ib­niz, No­we ro­zwa­ż­a­nia dotyczą­ce ro­zu­mu lud­zki­e­go, tł­um., przypisy I. Dąmbska, wstęp L. Ko­ł­a­kow­ski, War­sza­wa 1955. J. Loc­ke, Ro­zwa­ż­a­nia dotyczą­ce ro­zu­mu lud­zki­e­go, tł­um. B. J. Ga­wec­ki, tł­um. pr­ze­jr­zał Cz. Zna­mi­e­row­ski, War­sza­wa 1955. Ch. W. Mor­ris, „Est­he­ti­cs and the The­ory of Signs“, Er­kenntnis 1939, t. 8, s. 131–150. Ch. W. Mor­ris, „Fo­un­da­ti­ons of the The­ory of Signs“, u: In­ter­na­ti­o­nal Encyclo­ pe­dia of Uni­fied Sci­en­ce, red. O. Ne­u­rath, R. Car­nap, Ch.W. Mor­ris, t. 1, nr 2, Chi­ca­go 1938. Ch.W. Mor­ris, Signs, Lan­gu­a­ge and Be­ha­vi­or, New York 1946. Up. Č. V. Mo­ris, Osno­ve te­o­ri­je o zna­ci­ma (prev. M. Dam­nja­no­vić), Be­o­grad, 1975. Ch. W. Mor­ris, Wri­tings on the Ge­ne­ral The­ory of Signs, The Ha­gue–Pa­ris, 1971. W. Oc­kham, Su­ma lo­gic­zna, wybór, tł­um. z języka łaci­ń­ski­e­go, wstęp, przypi­ sy T. Wł­o­darczyk, War­sza­wa 1971. VIII. Semiotika

299

Ch. K. Og­den, I. A. Ric­hards, The Me­a­ning of Me­a­ning: A Study of the In­flu­ en­ce of Lan­gu­a­ge upon Tho­ught and of the Sci­en­ce of Symbo­lism, red. J. P. Post­ga­ge, Lon­don 1923. Ch. S. Pe­ir­ce, Col­lec­ted Pa­pers, t. 1–6, red. Ch. Har­tshor­ne, P. We­iss, t. 7–8, red. A. W. Burks, Cam­brid­ge, Mass. 1931–1958. Ch. S. Pe­ir­ce, Wybór pism se­mi­otycznych, red. H. Buczyńska-Ga­re­wicz, War­ sza­wa 1997. Pla­ton, Kra­til. Te­e­tet. So­fist (prev. D. Štam­buk i dr.), Za­greb, 2000. Pla­ton, Listy, tł­um., wstęp, ko­men­tarz, sko­ro­widz M. Maykow­ska, tł­um. pr­ze­ jr­za­ła, pr­zedm. M. Pąk­ci­ń­ska, War­sza­wa 1987. F. de So­sir, Kurs opšte lin­gvi­sti­ke (prev. Du­šan­ka To­ča­nac), Srem­ski Kar­lov­ ci–No­vi Sad, 1996. Sek­stus Em­piryk, Pr­ze­ciw lo­gi­kom, u: I. Dąmbska, Wpro­wad­ze­nie do sta­ rożytnej se­mi­otyki grec­ki­ej. Stu­dia i teksty, Wro­cł­aw 1984.

Iza­bra­na li­te­ra­tu­ra M. Ben­se, Świ­at pr­zez pryzmat zna­ku, tł­um. J. Ga­re­wicz, wstęp H. Buczyńska-Ga­re­wicz, War­sza­wa 1980. H. Buczyńska-Ga­re­wicz, Se­mi­otyka Pe­ir­ce’a, War­sza­wa 1994. H. Buczyńska-Ga­re­wicz, Wartość i fakt. Ro­zwa­ż­a­nia o prag­matyzmie, War­sza­ wa 1970. H. Buczyńska-Ga­re­wicz, Znak i oczywistość, War­sza­wa 1981. I. Dąmbska, Wpro­wad­ze­nie do sta­rożytnej se­mi­otyki grec­ki­ej. Stu­dia i teksty, Wro­cł­aw 1984. P. Gi­u­raud, Se­mantyka, tł­um. S. Cic­ho­wicz, War­sza­wa 1976. P. Gi­u­raud, Se­mi­o­lo­gia, tł­um. S. Cic­ho­wicz, War­sza­wa 1974. T. Ko­mend­zi­ń­ski, Se­mi­otyka Pe­ir­ce’a: mi­ędzy per­cep­cją a re­cep­cją, To­ruń 1995. G. Mo­u­nin, In­tro­duc­tion à la sémi­o­lo­gie, Pa­ris 1970. On Signs, red. M. Blonsky, Bal­ti­mo­re, 1985. J. Pelc, Wstęp do se­mi­otyki, War­sza­wa 1982. J. Si­mon, Fi­lo­zo­fia zna­ku, tł­um. J. Me­rec­ki, War­sza­wa 2004.

Se­mi­o­ti­ka i se­mi­o­lo­gi­ja u te­o­ri­ji knji­žev­no­sti J.-C. Co­qu­et, Sémi­o­ti­que littéra­i­re. Con­tri­bu­tion à l’analyse se­man­ti­qu­es du di­ sco­urs, Pa­ris 1973. J. Cul­ler, O de­kon­struk­ci­ji. Te­o­ri­ja i kri­ti­ka po­sli­je struk­tu­ra­li­zma (prev. Sa­nja Cer­lek), Za­greb, 1991. J. Cul­ler, The Pur­su­it of Signs: Se­mi­o­tics, Li­te­ra­tu­re, De­con­struc­tion, Lon­don 1981. 300

Književne teorije XX veka

Es­sa­is de sémi­o­ti­que poéti­que, red. A. J. Gre­i­mas, Pa­ris 1971. T. Haw­kes, Struk­tu­ra­lizm i se­mi­otyka, tł­um. I. Si­e­rad­zki, po­sł. M. Gł­o­wi­ń­ski, War­sza­wa 1988. Z. Mi­to­sek, „Se­mi­otyka“, u: idem, Te­o­e­rie ba­dań li­te­rac­kich, War­sza­wa 1998. M. Rif­fa­ter­re, Se­mi­o­tics of Po­e­try, Blo­o­ming­ton 1978. R. Scho­les, Se­mi­o­tics and In­ter­pre­ta­tion, New Ha­ven 1982. Sign, Lan­gu­a­ge, Cul­tu­re, red. A. J. Gre­i­mas, The Ha­gue 1970. Signs of the Ti­mes: In­tro­duc­tory Re­a­dings in Tex­tu­al Se­mi­o­tics, red. S. He­ath, C. McCa­be, C. Pen­der­gast, Cam­brid­ge 1971. T. To­do­rov, „Per­spec­ti­ves sémi­o­lo­gi­qu­es“, Com­mu­ni­ca­ti­ons 1966, nr 7. Znak, styl, kon­wen­cja, wybór, wstęp M. Gł­o­wi­ń­ski, tł­um. K. Bi­skup­ski et al., War­sza­wa 1977.

Ju­rij M. Lot­man i tar­tu­ska ško­la se­mi­o­lo­gi­je De­la u pre­vo­du na polj­ski i na srp­ski J. Lot­man, Kul­tu­ra i eks­plo­zi­ja (prev. Do­bri­lo Ara­ni­to­vić), Be­o­grad, 2004. J. Łot­man, Ro­sja i zna­ki. Kul­tu­ra szlac­hec­ka w wi­e­ku XVI­II i na poc­ząt­ku XIX, tł­um. B. Żyłko, Gda­ńsk 1999. J. Łot­man, Se­mi­otyka fil­mu, tł­um. J. Faryno, T. Mic­zka, War­sza­wa 1983. J. Łot­man, Se­mi­otyka kul­tury, wybór, oprac. E. Ja­nus, M. R. Mayeno­wa, pr­zedm. S. Żołki­ew­ski, War­sza­wa 1977. J. Łot­man, Struk­tu­ra tek­stu artystyczne­go, tł­um. A. Ta­nal­ska, War­sza­wa 1984. J. Łot­man, „Wykłady z po­etyki struk­tu­ral­nej“, tł­um., oprac. S. Bal­bus, u: Współc­ze­sna te­o­ria ba­dań li­te­rac­kich za gra­ni­cą. An­to­lo­gia, oprac. H. Mar­ ki­e­wicz, t. 2: Struk­tu­ral­no-se­mi­otyczne ba­da­nia li­te­rac­kie. Li­te­ra­tu­ro­znaw­ stwo por­ównaw­cze. W krę­gu psycho­lo­gii gł­ę­bi i mi­to­lo­gii, Kraków 1972. J. Lot­man, Pre­da­va­nja iz struk­tu­ral­ne po­e­ti­ke (prev. N. Pet­ko­vić), Sa­ra­je­vo, 1970. J. Lot­man, Struk­tu­ra umet­nič­kog tek­sta (prev. N. Pet­ko­vić), Be­o­grad, 1976. Naj­va­žni­ja li­te­ra­tu­ra H. Mar­ki­e­wicz, „Li­te­ra­tu­ra w uję­ciu se­mi­otycznym (Na mar­gi­ne­sie prac. J. Łot­ma­na)“, u: idem, Pr­ze­kro­je i zbli­ż­e­nia daw­ne i no­we. Ro­zprawy i szki­ ce z wi­edzy o li­te­ra­tur­ze, War­sza­wa 1976. S. Żółki­ew­ski, „Pr­zed­mo­wa“, u: Se­mi­otyka kul­tury, wybór, oprac. E. Ja­nus, M. R. Mayeno­wa, War­sza­wa 1977. VIII. Semiotika

301

Se­mi­o­ti­ka Um­ber­ta Eka Iza­bra­na de­la U. Eco, R. Rorty, J. Cul­ler, Ch. Bro­o­ke-Ro­se, In­ter­pre­ta­cja i na­din­ter­pre­ta­cja, red. S. Col­li­ni, tł­um. T. Bi­e­roń, Kraków 1996. U. Eco, Czyta­nie świ­a­ta, wybór M. P. Mar­kow­ski, tł­um. M. Wo­ź­ni­ak, Kraków 1999. U. Eko, Otvo­re­no dje­lo, Sa­ra­je­vo, 1965. U. Eco, Lec­tor in fa­bu­la. Współd­zi­a­ł­a­nie w in­te­r­pre­ta­cji tekstów nar­racyjnych, tł­um. P. Sal­wa, War­sza­wa 1994. U. Eco, The Li­mits of In­ter­pre­ta­tion, Blo­o­ming­ton 1990. U. Eco, Ni­e­o­bec­na struk­tu­ra, tł­um. A. We­in­sberg, P. Bra­vo, War­sza­wa 1996. U. Eco, Se­mi­o­lo­gia życia cod­zi­en­ne­go, tł­um. J. Ug­ni­ew­ska, P. Sal­wa, wstęp J. Ug­ ni­ew­ska, War­sza­wa 1996. U. Eco, Su­per­man w li­te­ra­tur­ze ma­so­wej. Powieść po­pu­lar­na: mi­ędzy re­toryką a ide­olo­gią, tł­um. J. Ug­ni­ew­ska, War­sza­wa 1996. U. Eco, Sze­ść pr­zec­had­zek po le­sie fik­cji, tł­um. J. Jar­ni­e­wicz, Kraków 1996. U. Eco, Trat­ta­to di se­mi­o­ti­ca ge­ne­ra­le, Mi­la­no 1975. U. Eko, Kod (prev. Mir­ja­na Đu­kić-Vla­ho­vić), Be­o­grad, 2004. U. Eko, Sim­bol (prev. Pe­ro Mu­ži­je­vić), Be­o­grad, 1995. U. Eko, Me­ta­fo­ra (prev. M. Đu­kić-Vla­ho­vić), Be­o­grad, 2004. U. Eko, Šest šet­nji kroz na­ra­tiv­nu šu­mu (prev. La­zar Ma­cu­ra), Be­o­grad, 2003. Naj­va­žni­ja li­te­ra­tu­ra P. Bon­da­nel­la, Um­ber­to Eco. Se­mi­otyka, li­te­ra­tu­ra, kul­tu­ra ma­so­wa, tł­um. M. P. Mar­kow­ski, Kraków 1997. M. P. Mar­kow­ski, „In­ter­pre­tacyjne rE­CO­lek­cje“, Znak 1996, nr 12.

Se­mi­o­lo­gi­ja Ro­la­na Bar­ta Oda­bra­na de­la R. Bart­hes, L’aven­tu­re sémi­o­lo­gi­que, Pa­ris 1985. R. Bart­hes, Éle­ments de sémi­o­lo­gie, u: idem, Oeuvres complètes, t. 1, red. É. Marty, Pa­ris 1993. R. Bart­hes, Car­stvo zna­ko­va (prev. Kse­ni­ja Jan­čin), Za­greb, 1989. R. Bart, Knji­žev­nost, mi­to­lo­gi­ja, se­mi­o­lo­gi­ja (prev. Ivan Čo­lo­vić), Be­o­grad, 1972; 1979². R. Bart­hes, Mo­da. Po­vi­jest, so­ci­o­lo­gi­ja i te­o­ri­ja mo­de (prev. Ana Bu­ljan i dr.), Za­greb, 2002. 302

Književne teorije XX veka

Naj­va­žni­ja li­te­ra­tu­ra L.-J. Cal­vet, Ro­land Bart­hes. Un re­gard po­li­ti­que sur le sig­ne, Pa­ris 1973. I. Čo­lo­vić, Vre­me zna­ko­va, No­vi Sad, 1988, str. 57–91. D. Du­da, „Dnev­nik, či­ta­nje, Bart­hes“, Gor­do­gan, Za­greb, 11/1990, br. 31–33, str. 170–176. G. Ge­net­te, „L’en­vers de sig­nes“, u: idem, Fi­gu­res. Es­sa­is, Pa­ris 1966. S. He­ath, Ver­ti­ge du dépla­ce­ment. Lec­tu­re de Bart­hes, Pa­ris 1974. I. Ivas, „Bart­he­so­va i Ador­no­va kri­ti­ka go­vo­ra“, u: I. Ivas, Ide­o­lo­gi­ja u go­vo­ru, Za­greb, 1988. Ž.-Luj Kal­ve, Ro­lan Bart. Jed­no po­li­tič­ko gle­da­nje na znak (prev. Zo­ran Sto­ja­ no­vić), Be­o­grad, 1976. K. Kł­o­si­ń­ski, „Sar­kazmy“, u: R. Bart­hes, Mi­to­lo­gie, tł­um. A. Dzi­a­dek, wstęp K. Kł­o­si­ń­ski, War­sza­wa 2000. J. Kri­ste­va, „Bart­hes: Okus raz­o­ča­ra­nja“ (prev. Ja­go­da Mi­lin­ko­vić), Tvr­đa, Za­ greb, 2005, br. 1–2, str. 242–255. A. La­vers, Ro­land Bart­hes: Struc­tu­ra­lism and Af­ter, Lon­don 1982. J. Po­pov, „Rolan Bart: čitanje rada po­nov­no pisanje“, u: J. Po­pov, Oslobođeni čitalac. Ogledi o teoriji i praksi čitanja, Novi Sad, 1993, str. 30–38. Dž. Sta­rok, „Ro­lan Bart“, Po­lja, No­vi Sad, 54/2009, br. 456 (mart–april), str. 105–123.

Ana Bur­žinj­ska

VIII. Semiotika

303

IX. STRUK­TU­RA­LI­ZAM (II)

Struk­tu­ral­na lin­gvi­sti­ka je tre­ba­lo da me na­u­ či da ne do­zvo­lim da bu­dem do­ve­den na stran­ pu­ti­cu brojnim poj­mo­vima, već da pro­u­ča­vam pre sve­ga naj­jed­no­stav­ni­je i isto­vre­me­no naj­bit­ ni­je od­no­se ko­je ih po­ve­zu­ju. Klod Le­vi-Stros1 Ne ču­di što je struk­tu­ra­li­zam u na­stan­ku uči­ nio [...] upra­vo for­mu [priče] jed­nim od osnov­ nih pred­me­ta in­te­re­so­va­nja. Zar mu ni­je uvek bi­lo sta­lo da ovla­da bes­kra­jem re­či, da do­đe do opi­sa „je­zi­ka“ iz ko­jeg pro­iz­la­ze i iz ko­ga se mo­ gu iz­ve­sti? Ro­lan Bart2

1

2 



 

K. Lévi-Stra­uss, „Lek­cja ling­wistyki“, u: Spo­jr­ze­nie z od­da­li, War­sza­wa, 1993, str. 222. R. Bart­hes, „Wstęp do ana­lizy struk­tu­ral­nej opo­wi­a­dań“, Pa­mi­ęt­nik Li­te­rac­ki, 1968, br. 4, str. 328.

„Vi­so­ki“ struk­tu­ra­li­zam Ko­li­ko su pred­rat­ni is­tra­ži­va­či knji­žev­no­sti iz kru­ga Praš­ke struk­tu­ra­ li­stič­ke ško­le sta­vlja­li pred se­be do­sta skrom­ne i u znat­noj me­ri prak­ tič­ne ci­lje­ve, pre­no­še­nje mi­sli Fer­di­nan­da de So­si­ra (1857–1913) na na­u­ku o knji­žev­no­sti, de­fi­ni­sa­nje spe­ci­fič­no­sti pe­snič­kog je­zi­ka u od­no­su na je­zik uopšte, kao i iz­ra­du me­to­de struk­tu­ral­ne ana­li­ ze knji­žev­no­sti, to­li­ko su se po­sle­rat­ni struk­tu­ra­li­sti, na­ro­či­to fran­cu­ski, od­li­ko­va­li znat­no ve­ćim am­bi­ci­ja­ma. Ta­ko je še­zde­se­tih go­di­na po­sta­lo naj­va­žni­je kon­stru­i­sa­nje si­ste­ma knji­žev­nog je­zi­ka i stva­ra­nje opšte gra­ma­ti­ke knji­žev­no­sti. Ta­ko­đe je u tom pe­ri­o­du struk­tu­ra­li­zam do­sti­gao ni­vo fi­lo­zof­skog si­ste­ma. Sve je to bi­lo mo­ gu­će za­hva­lju­ju­ći ogrom­nom uti­ca­ju ra­do­va fran­cu­skog fi­lo­zo­fa i an­tro­po­lo­ga na po­sle­rat­nu knji­žev­no­te­o­rij­sku i hu­ma­ni­stič­ku mi­sao – K. Le­vi-Stro­sa (rođ. 1908). I kao što je glav­ni zaš­tit­nik ra­nog struk­ tu­ra­li­zma bio, kao što već zna­mo, Fer­di­nand de So­sir, a naj­va­žni­ja knji­ga bi­la Opšta lin­gvi­sti­ka, ta­ko je sa­da pr­ven­stvo pre­u­zeo Klod Le­vi-Stros i nje­go­va Struk­tu­ral­na an­tro­po­lo­gi­ja. To, na­rav­no, ne zna­ či da će po­sle­rat­ni fran­cu­ski struk­tu­ra­li­sti iz­gu­bi­ti kon­takt s ra­nom struk­tu­ra­li­stič­kom lin­gvi­sti­kom ili s fo­no­lo­gi­jom. Upra­vo su­prot­no – ne sa­mo što će na­sta­vi­ti i raz­vi­ja­ti do­stig­nu­ća svo­jih pret­hod­ni­ka već će im da­ti i pot­pu­no nov ka­rak­ter.



Po­ne­kad se, upra­vo s ob­zi­rom na to, ova pr­va eta­pa raz­vo­ja struk­tu­ra­li­stič­ ke mi­sli na­zi­va „ni­skim“ struk­tu­ra­li­zmom kako bi se na taj na­čin na­gla­si­li nje­ni skrom­ni­ji pla­no­vi. Za­to se po­sle­rat­ni fran­cu­ski struk­tu­ra­li­zam de­fi­ni­še ime­nom „vi­so­ki“ ka­ko bi se skre­nu­la pa­žnja na po­ve­ća­ne na­uč­ne i fi­lo­zof­ske ape­ti­te struk­tu­ra­li­stič­kih mi­sli­la­ca, na­ro­či­to še­zde­se­tih go­di­na. Ovu po­de­lu uveo je Ro­bert Šouls.

IX. Strukturalizam (II)

307

Ci­lje­vi po­sle­rat­ nog struk­tu­ra­li­ zma

Le­vi-Stros i nje­ gov uti­caj na struk­tu­ra­li­zam

Lek­ci­ja iz lin­gvi­sti­ke

Le­vi-Stros i Ja­kob­son

Pronalaženje invarijanti u promenljivosti

An­tro­po­lo­gi­ja i struk­tu­ra­li­zam

Za vre­me svog bo­rav­ka u Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma fran­ cu­ski so­ci­o­log, et­no­graf, is­tra­ži­vač pri­mi­tiv­nih kul­tu­ra, a ujed­no i fi­lo­zof, Klod Le­vi-Stros spri­ja­te­ljio se s Ro­ma­nom Ja­kob­so­nom. Za­hva­lju­ju­ći to­me, on je, iz­me­đu osta­log, pro­me­nio svoj po­gled na et­no­gra­fi­ju – za nje­ga je po­sta­la uzor struk­tu­ral­na lin­gvi­sti­ka (na­ro­ či­to fo­no­lo­gi­ja) i me­to­de struk­tu­ral­ne ana­li­ze. U Kursu iz lin­gvi­sti­ ke – pred­go­vo­ru za ne­ko­li­ko go­di­na ka­sni­je iz­da­tu knji­gu Ro­ma­na Ja­kob­so­na Six leçons sur le son et le sens (1976) – Le­vi-Stros se sa odu­še­vlje­njem se­ćao „ot­kro­ve­nja“ ko­je je na­sta­lo nje­go­vim učeš­ćem u pi­ta­nji­ma ko­je je po­kre­tao Ja­kob­son i struk­tu­ral­na lin­gvi­sti­ka. Na če­mu se za­sni­va­lo to ot­kro­ve­nje? Pre sve­ga na to­me što je on ta­da po­stao sve­stan mo­guć­no­sti ovla­da­va­nja na­go­mi­la­nim mnoš­tvom raz­li­či­tih po­ja­va i poj­mo­va kroz de­fi­ni­sa­nje naj­jed­no­stav­ni­jih od­no­ sa ko­ji su ih po­ve­zi­va­li te, da­kle – ka­ko je to for­mu­li­sao – pro­na­la­že­ nja in­va­ri­jan­ti u pro­men­lji­vo­sti. Le­vi-Stro­su je, kao et­no­lo­gu, u tom mo­men­tu pre sve­ga bi­lo sta­lo do mo­guć­no­sti si­ste­ma­ti­zo­va­nja sve­ga ono­ga što se od­no­si na kul­tur­ne ak­tiv­no­sti čo­ve­ka (ob­re­da, ri­tu­a­la, mi­to­va, rod­bin­skih od­no­sa, na­či­na je­de­nja i sl. – od­no­sno svih kul­ tur­nih po­stu­pa­ka). Me­đu­tim, od ove „lek­ci­je iz lin­gvi­sti­ke“ u Fran­cu­ skoj je ima­la ko­rist et­no­lo­gi­ja, ali i na­u­ka o knji­žev­no­sti. Po­sle­rat­nim pe­ri­o­dom u isto­ri­ji struk­tu­ra­li­zma je iz­ra­zi­to do­ mi­ni­ra­la an­tro­po­loš­ka mi­sao, a do iz­ra­ža­ja su doš­le fi­lo­zof­ske pre­ mi­se te­o­ri­je si­ste­ma je­zi­ka. Još je De So­sir do­ka­zi­vao da je­zik kao si­stem či­ni skri­ve­nu, ne­sve­snu struk­tu­ru ko­ja od­re­đu­je opšte uslo­ve mo­guć­no­sti stva­ra­nja po­je­di­nač­nih is­ka­za i stva­ra osno­vu go­vo­ra, a ta­ko­đe je na­go­ve­stio mo­guć­nost pro­ši­re­nja ter­mi­na „je­zik“ na sve kul­tur­ne po­stup­ke čo­ve­ka. U Opštoj lin­gvi­sti­ci či­ta­mo, na pri­mer: „Je­zik je si­stem zna­ko­va ko­ji iz­ra­ža­va­ju ide­je, i u to­me se on da po­re­di­ti s pi­smom, sa azbu­kom glu­vo­ne­mih, sa sim­ bo­lič­kim ri­tu­a­lom, sa for­ma­ma uč­ti­vo­sti, sa voj­nič­kim zna­ ci­ma, itd. On je sa­mo naj­va­žni­ji od tih si­ste­ma.“

Čo­ve­ko­va kul­tur­na po­na­ša­ nja kao zna­kov­ ni si­ste­mi

Naj­va­žni­ji, ali – na­rav­no – ne i je­di­ni. Iz ovo­ga je pro­is­ti­ca­la ve­ o­ma va­žna su­ge­sti­ja – na­i­me, raz­li­či­ti mo­de­li čo­ve­ko­vog po­na­ša­nja mo­gli su se u kul­tu­ri pri­zna­ti kao po­seb­ni si­ste­mi zna­ko­va („je­zi­ci“)   

308

Če­tr­de­se­tih go­di­na su Ja­kob­son i Le­vi-Stros za­jed­no pre­da­va­li u Éco­le Li­bre des Ha­u­tes Étu­des u Nju­jor­ku. C. Lévi-Stra­uss, Lek­cja ling­wistyki, op. cit., str. 332–333. Fer­di­nand de So­sir, Opšta lin­gvi­sti­ka, op. cit., str. 25. Književne teorije XX veka

i na osno­vi ana­lo­gi­je is­tra­ži­va­ti na na­čin sli­čan onom na ko­ji je, uz po­moć struk­tu­ral­ne ana­li­ze, is­tra­ži­van si­stem pri­rod­nog je­zi­ka. To zna­či: od­re­đu­ju­ći nje­go­ve unu­traš­nje struk­tu­ral­ne od­no­se, opi­su­ ju­ći uza­jam­ne od­no­se je­zič­kih ni­voa, pro­u­ča­va­ju­ći po­zi­ci­o­nu vred­ nost po­je­di­nač­nih ele­me­na­ta (da­kle, nji­ho­vu po­ve­za­nost s dru­gim ele­men­ti­ma) – ukrat­ko, tra­ga­ju­ći za skri­ve­nim struk­tu­ra­ma ko­je stva­ra­ju da­ti kul­tur­ni „je­zik“ ko­ji je uvek kon­stru­i­san po uzo­ru na pri­rod­ni je­zik. Ove te­ze je pro­ši­rio i raz­vio upra­vo Klod Le­vi-Stros, ma­da pre­ ma nje­go­vom miš­lje­nju ni­je sa­mo ce­li­na kul­tu­re bi­la ta za ko­ju se is­po­sta­vlja­lo da je for­mi­ra­na kroz je­zik. Pret­po­sta­vlja­ju­ći da opšte struk­tu­re je­zič­kog ka­rak­te­ra pred­sta­vlja­ju osno­vu za stva­ra­nje mi­to­ va, ri­tu­al­nih po­stu­pa­ka i ob­re­da, pa čak i odre­đi­va­nja rod­bin­skih od­no­sa ili na­či­na je­de­nja u da­toj kul­tu­ri, Le­vi-Stros je sma­trao da se za­hva­lju­ju­ći to­me mo­gu ot­kri­ti i naj­opšti­ji za­ko­ni ko­ji vla­da­ju ljud­skim du­hom. I upra­vo u tre­nut­ku u ko­jem je na osno­vi struk­tu­ ra­li­zma bi­la for­mu­li­sa­na te­za o je­zič­kom ka­rak­te­ru sve­sti (to zna­či o ne­sve­snim je­zič­kim struk­tu­ra­ma ko­je vla­da­ju ljud­skim du­hom) – po­ja­vi­le su se mo­guć­no­sti pre­o­bra­ža­ja struk­tu­ra­li­stič­ke te­o­ri­je u fi­lo­zof­ski si­stem. Za­hva­lju­ju­ći in­spi­ri­sa­noš­ću De So­si­ro­vom te­o­ri­jom je­zi­ka i fo­ no­lo­gi­jom Tru­bec­kog, Le­vi-Stros je stvo­rio no­vu vr­stu na­u­ke o čo­ ve­ko­vim kul­tur­nim po­na­ša­nji­ma, ko­ju je na­zvao struk­tu­ral­nom an­tro­po­lo­gi­jom (et­no­lo­gi­jom). U jed­nom od ra­nih pro­gram­skih tek­sto­va, pod na­zi­vom Struk­tu­ral­na ana­li­za u lin­gvi­sti­ci i u an­tro­po­ lo­gi­ji (1945), is­po­ve­dao je svo­ju fa­sci­na­ci­ju fo­no­lo­gi­jom ko­ja, pre­ma nje­go­vom miš­lje­nju,

Struk­tu­ra­li­zam kao fi­lo­zof­ski si­stem Struk­tu­ral­na an­tro­po­lo­gi­ja Le­vi-Stro­sa

„mo­ra, pre­ma druš­tve­nim zna­no­sti­ma, od­i­gra­ti istu pre­ro­ di­telj­sku ulo­gu ka­kvu je nu­kle­ar­na fi­zi­ka, na pri­mjer, od­i­ gra­la za sve eg­zakt­ne zna­no­sti za­jed­no“. Na če­mu bi tre­ba­lo da se za­sni­va ta re­vo­lu­ci­o­nar­na ulo­ga fo­no­ lo­gi­je? Od­go­vor na ovo pi­ta­nje Le­vi-Stros je opet po­tra­žio kod Tru­ bec­kog. U jed­nom od pro­gram­skih tek­sto­va Tru­bec­ki je pri­me­nji­ vao fo­no­loš­ku me­to­du na če­ti­ri naj­va­žni­je ope­ra­ci­je: – pr­vo: to je bio pre­la­zak s pro­u­ča­va­nja osveš­će­nih je­zič­kih po­ja­ va na pro­u­ča­va­nja nji­ho­ve ne o­s ve š­ ć e­ ne i n­f ra­st r u k­tu­ re;  

C. Lévi-Stra­uss, Struk­tu­ral­na an­tro­po­lo­gi­ja, Stvar­nost, Za­greb, str. 43, pre­ vod: An­đel­ko Ha­ba­zin. K. Le­vi-Stros se po­zi­vao na­ro­či­to na fran­cu­sku ver­zi­ju tek­sta ru­skog lin­gvi­ste up. N. Tro­u­bet­zkoy, „La Pho­no­lo­gie ac­tu­el­le“, u: Psycho­lo­gie du lan­ga­ge, Pa­ris, 1933.

IX. Strukturalizam (II)

309

Fo­no­loš­ka me­to­da Tru­bec­kog

Ana­lo­gi­ja je­zič­kih i kul­tur­nih po­ja­va

– dru­go: uzi­ma­nje za osno­vu ana­li­ze o d­no­s a iz­me­đu po­je­di­ nač­nih je­zič­kih je­di­ni­ca; – tre­će: uvo­đe­nje poj­ma s i­ste­ ma; – če­tvr­to: ot­kri­va­nje op št i h za­ ko­na pu­tem lo­gič­ke ana­li­ze (na pri­mer, pu­tem in­duk­ci­je), za­hva­lju­ju­ći če­mu su oni do­bi­ ja­li ap­so­lut­ni ka­rak­ter. Sve ove ope­ra­ci­je mo­gle su se od­no­si­ti ka­ko na je­zik ta­ko i na kul­tu­ru tre­ti­ra­nu kao spe­ci­fi­čan „je­zik“. Za Le­vi-Stro­sa je iz­u­zet­no in­spi­ra­ti­van bio i kon­cept fo­ne­ma – ele­men­tar­ne če­sti­ce je­zi­ka. Re­zi­mi­ra­ju­ći ovo, pi­sao je: „U pro­u­ča­va­nju pro­ble­mā srod­stva (a ne­sum­nji­vo i u pro­ u­ča­va­nju dru­gih pro­ble­ma), so­ci­o­log se na­la­zi u si­tu­a­ci­ji ko­ja je iz­ri­či­to slič­na po­lo­ža­ju lin­gvi­sta fo­no­lo­ga: kao i fo­ ne­mi, ter­mi­ni srod­stva ele­men­ti su zna­če­nja; kao fo­ne­mi, oni do­bi­va­ju to zna­če­nje sa­mo uz uvjet da se in­te­gri­ra­ju u su­sta­ve; ‘su­sta­ve srod­stva’, kao i ‘fo­no­loš­ke su­sta­ve’ iz­ra­đu­je duh na stup­nju ne­sjve­sne mi­sli ... Pro­blem se, da­kle, mo­že for­mu­li­ra­ti ova­ko: u jed­nom druk­či­jem re­du stvar­no­sti fe­no­ me­ni srod­stva istog su ti­pa kao i lin­gvi­stič­ki fe­no­me­ni.“10

Po­ro­dič­ni od­no­si kao „je­zik“

Ele­men­tar­ne je­di­ni­ce

Već su Osnov­ne struk­tu­re srod­no­sti,11 ob­ja­vlje­ne 1949. go­di­ne, po­ka­za­le ka­ko ra­di „fo­no­loš­ka me­to­da“. Ka­ko je i na­go­ve­stio, Le­vi-Stros je ov­de iz­vr­šio upra­vo ta­kvu ana­li­zu – za­sno­va­nu na uzo­ri­ ma fo­no­lo­gi­je – po­ro­dič­nih od­no­sa u pr­vo­bit­nim druš­tvi­ma (pre­ ma nje­mu su si­stem srod­stva i skla­pa­nje bra­ko­va pred­sta­vlja­li znak ne­sve­sne unu­traš­nje druš­tve­ne or­ga­ni­za­ci­je). Ve­o­ma ozbilj­no je tre­ ti­rao i mo­guć­nost izo­lo­va­nja ele­men­tar­nih je­di­ni­ca u od­re­đe­nim kul­tur­nim po­ja­va­ma (po uzo­ru na fo­ne­me u pri­rod­nom je­zi­ku) i de­talj­no je pro­u­ča­vao nji­ho­ve bi­nar­ne (opo­zi­ci­o­ne) za­vi­sno­sti.12 To je či­nio opi­su­ju­ći „je­zik“ po­ro­dič­nih si­ste­ma, ali i – ka­sni­je – vr­ še­ći, na pri­mer, ana­li­zu mit­skih pri­ča, pri če­mu je iz­dvo­jio ele­men­ tar­ne je­di­ni­ce mi­ta („mi­te­me“ – opet ana­log­ne fo­ne­ma­ma). Za­tim je, pro­u­ča­va­ju­ći na­či­ne na ko­je se je­de u ra­znim kul­tu­ra­ma, kao naj­ ma­nje zna­čenj­ske je­di­ni­ce pri­hva­tio „uku­se­me“ i tru­dio se, ta­ko­đe,  In­duk­ci­ja je ta­kva vr­sta za­klju­či­va­nja u lo­gi­ci ko­ja se za­sni­va na iz­vo­đe­nju opštih za­klju­ča­ka na osno­vu ana­li­ze po­je­di­nač­nih slu­ča­je­va (na pri­mer, iz­vo­ đe­nje uopšta­va­nja na osno­vu is­ku­stva i po­sma­tra­nja či­nje­ni­ca). 10 C. Lévi-Stra­uss, op. cit., str. 44. 11 C. Lévi-Stra­uss, Les struc­tu­res élémen­ta­i­res de la pa­renté, Pa­ris, 1949. 12 O fo­ne­ma­ma i nji­ho­vim opo­zi­ci­o­nim od­no­si­ma u kon­cep­ci­ji Fer­di­nan­da de So­si­ra po­gle­da­ti: Struk­tu­ra­li­zam (I).

310

Književne teorije XX veka

da od­re­di opo­zi­ci­je ko­je su me­đu nji­ma na­sta­ja­le (na pri­mer, opo­zi­ ci­ja pe­če­no–ku­va­no, slat­ko–ki­se­lo, za­či­nje­no–blju­ta­vo i sl.). Ob­ja­vlje­na 1958. go­di­ne, Le­vi-Stro­so­va Struk­tu­ral­na an­tro­po­lo­ gi­ja je po­sta­la ma­ni­fest zre­log struk­tu­ra­li­zma i svo­je­vr­sna bi­bli­ja po­ sle­rat­ne ge­ne­ra­ci­je fran­cu­skih struk­tu­ra­li­sta. Le­vi-Stros je ko­nač­no u njoj pre­neo i pro­ši­rio naj­va­žni­je De So­si­ro­ve opo­zi­ci­je (go­vor–je­ zik) na či­tav uni­ver­zum kul­tu­re. Sve vr­ste po­na­ša­nja, obi­ča­ja, ob­re­ da, ri­tu­a­la, ve­ro­va­nja, mi­to­va (da­kle, em­pi­rij­ski do­stu­pan ma­te­ri­jal) u nje­go­voj kon­cep­ci­ji ima­le su funk­ci­ju „go­vo­ra“ – me­đu­tim, osnov­ ni za­da­tak struk­tu­ral­ne an­tro­po­lo­gi­je je za­pra­vo tre­ba­lo da bu­de opi­ si­va­nje „je­zi­ka“: ap­strakt­nog si­ste­ma ko­ji se na­la­zi u osno­vi kon­kret­ nih kul­tur­nih či­nje­ni­ca. I ma­da autor Struk­tu­ral­ne an­tro­po­lo­gi­je ni­je de­talj­no pre­ci­zi­rao šta u stva­ri pred­sta­vlja ovaj si­stem – na­gla­ša­va­ju­ ći sa­mo da su iz­ve­sne uni­ver­zal­ne struk­tu­re je­zič­kog ka­rak­te­ra one ko­je vla­da­ju sve­u­kup­noš­ću čo­ve­ko­vih kul­tur­nih po­na­ša­nja – ipak je tvr­dio da upra­vo ova neo­sveš­će­na „je­zič­ka“ ak­tiv­nost in­te­lek­ta pro­ u­zro­ku­je sla­ga­nje ob­li­ka na od­re­đe­ne sa­dr­ža­je. U ovom slu­ča­ju je bi­lo go­vo­ra – što je va­žno – o ob­li­ci­ma isto­vet­nim za sve in­te­lek­te: an­tič­ki, sa­vre­men, pr­vo­bi­tan i ci­vi­li­zo­van. Da bi svo­joj kon­cep­ci­ji pri­dao mak­si­mal­nu uni­ver­zal­nost i opštost, pro­na­šao je i do­kaz za uve­re­nje o pre­va­zi sin­hro­nij­skih nad di­ja­hro­nij­skim do­stig­nu­ći­ma. Pri­mi­tiv­ne kul­tu­re, ko­je su bi­le glav­ni pred­met nje­go­vog is­tra­ži­va­ nja, jed­no­stav­no se ni­su sa­me od se­be pre­da­va­le isto­ri­ji, na­pro­tiv – nji­ho­va suš­ti­na se is­po­lja­va­la u od­bra­ni od bi­lo ka­kve pro­me­ne; to je do­ka­zi­vao u, ne­ko­li­ko go­di­na ka­sni­je ob­ja­vlje­noj, Di­vljoj mi­sli (1962). Obr­nu­to je bi­lo u ci­vi­li­zo­va­nim druš­tvi­ma, ali nji­hov na­sta­ nak, pre­ma miš­lje­nju fi­lo­zo­fa, uopšte ni­je bio nu­žan i on ga u suš­ti­ ni ni­je mno­go in­te­re­so­vao. Naj­va­žni­ji mo­tiv u Le­vi-Stro­ ■ mit – pre­ma shva­ta­nju fran­cu­ so­vim is­tra­ži­va­nji­ma, po­sma­tra­no skog an­tro­po­lo­ga K. Le­vi-Stro­sa, iz per­spek­ti­ve te­o­ri­je knji­žev­no­sti, si­stem zna­čenj­skih od­no­sa ko­ji se us­po­sta­vlja­ju iz­me­đu ele­men­tar­ pred­sta­vlja­la je ana­li­za mi­to­va. nih je­di­ni­ca mit­ske pri­če – ta­ko­ Zna­čaj mi­ta kao pred­me­ta struk­tu­ zva­nih mi­te­ma. Mi­te­me su pu­tem ral­ne ana­li­ze pro­iz­la­zio je iz ve­o­ma ana­lo­gi­je bi­le svo­đe­ne na osnov­ne jed­no­stav­nih op­ser­va­ci­ja – mi­to­vi je­di­ni­ce pri­rod­nog je­zi­ka – fo­ne­ se po­na­vlja­ju u svim kul­tu­ra­ma, pa me, ali su bi­le ana­li­zi­ra­ne na ni­ vou is­ka­znih re­če­ni­ca. Ob­u­hva­ta­le se čak mo­že sa­gle­da­ti i nji­ho­va ve­li­ su po­je­di­nač­ne, za­vr­še­ne de­lat­no­ ka slič­nost u raz­li­či­tim, če­sto uda­ sti, slič­no kao i u slu­ča­ju Pro­po­vih lje­nim kul­tur­nim kru­go­vi­ma. Oni „funk­ci­ja“ (na pri­mer: „Edip ubi­ja pred­sta­vlja­ju i iz­raz druš­tve­nih na­ oca“, „Edip že­ni maj­ku“, „Edip re­ lo­ga i za­bra­na (na pri­mer, za­bra­na ša­va za­go­net­ku Sfin­ge“ i sl.). IX. Strukturalizam (II)

311

U tra­ga­nju za ap­strakt­nim kul­tur­nim si­ste­mom

Neo­sveš­će­na je­zič­ka ak­tiv­nost in­te­lek­ta

Sin­hro­ni­ja – di­ja­hro­ni­ja

Le­vi-Stro­so­va ana­li­za mi­to­va

Struk­tu­ra mi­to­va

Mi­te­me

in­ce­sta ili oce­u­bi­stva) ko­je čo­vek pri­hva­ta kao svo­je a da čak ni­je ni sve­stan nji­ho­vog po­re­kla. Mi­to­vi, da­kle, či­ne osnov­ni „je­zik“: uni­ ver­zal­ni si­stem kul­tur­nih po­na­ša­nja, kon­stru­i­šu nji­ho­vu skri­ve­nu struk­tu­ru ko­ju čo­vek ne osveš­ću­je. Upra­vo ta struk­tu­ra je po­sta­la pred­met de­talj­nih Le­vi-Stro­so­vih is­tra­ži­va­nja u pro­gram­skom tek­ stu pod na­slo­vom Struk­tu­ra mi­to­va13 (u kojem je ana­li­zi­rao, iz­me­đu osta­lih, i mit o Edi­pu, po­re­de­ći ga s mi­to­lo­gi­jom ko­ju su stvo­ri­li In­ di­jan­ci Se­ver­ne Ame­ri­ke), ali i u ka­sni­jim Mi­to­lo­gi­ka­ma (če­ti­ri to­ ma iz­da­ta od 1967. do 1971. go­di­ne), gde je ta­ko­đe tra­gao za ce­lo­vi­ tim si­ste­mom ko­ji na­la­zi u osno­vi stva­ra­nja kul­tu­ra. Me­to­da ana­li­ze či­ni­la se pri­lič­no jed­no­stav­nom – da bi se pro­naš­la struk­tu­ra mi­to­va, tre­ba­lo je si­ste­ma­ti­zo­va­ti sve po­zna­te ele­men­te mit­skih fa­bu­la i iz­dvo­ ji­ti zna­čenj­ske je­di­ni­ce. S tim ci­ljem je fi­lo­zof pri­me­nio teh­ni­ku raz­ la­ga­nja pri­če – ko­joj mit go­vo­ri – na po­je­di­nač­ne do­ga­đa­je ko­ji či­ne sa­mo­stal­ne ce­li­ne (na pri­mer, „Edip ubi­ja Sfin­gu“, „Edip ubi­ja oca“, „Edip se že­ni maj­kom“ i sl.). Ove do­ga­đa­je je – opet pu­tem ana­lo­gi­je – na­zvao mi­te­ma­ma (osnov­nim zna­čenj­skim je­di­ni­ca­ma). Mi­te­me su u mit­skoj pri­či ta­ko­đe ima­le istu funk­ci­ju kao fo­ne­me u je­zi­ku, iako su se od njih bit­no raz­li­ko­va­le lo­ci­ra­ju­ći se tek na ni­vou re­če­ni­ce. Le­ vi-Stros je već na osno­vi struk­tu­ral­ne ana­li­ze mi­ta mo­gao da for­mu­li­ še jed­nu od svo­jih naj­va­žni­jih te­za: „Sup­stan­ci­ja mi­ta ne na­la­zi se ni u sti­lu, ni u na­či­nu pri­ po­vi­je­da­nja, ni u sin­tak­si, ne­go u pr i­či ko­ja se u nje­mu pri­ča.“14

Sup­stan­ci­ja mi­ta je nje­go­va priča

Upra­vo se u pri­ča­ma ko­je su pri­ča­li mi­to­vi mo­glo ot­kri­ti struk­ tu­ral­no srod­stvo mit­skih pri­ča te, da­kle – uni­ver­zal­ni si­stem mit­ skog je­zi­ka za­jed­nič­ki za sve kul­tu­re. Ipak, Le­vi-Stros ni­je bio je­di­ni du­hov­ni zaš­tit­nik po­sle­rat­nog fran­cu­skog struk­tu­ra­li­zma pre sve­ga za­to što na nje­go­vu kon­cep­ci­ju ana­li­ze mi­to­va ni­su iz­vr­ši­la ve­o­ma sna­žan uti­caj sa­mo is­tra­ži­va­nja lin­gvi­sta. Pod­jed­na­ko je bio bi­tan pod­sti­caj ru­skog fol­klo­ri­ste Vla­di­ mi­ra Pro­pa (1895–1970), a na­ro­či­to ana­li­za ru­skih baj­ki ko­ju je on iz­vr­šio. 13 Po­gle­da­ti: C. Lévi-Stra­uss, Struk­tu­ral­na an­tro­po­lo­gi­ja, op. cit. 14 Ibid., str. 217–218. Kom­pa­ra­tiv­na ana­li­za mi­to­va iz raz­li­či­tih kul­tur­nih kru­ go­va po­ka­zi­va­la je ogrom­ne slič­no­sti na ni­vou mit­skih pri­ča sa­dr­ža­nih u nji­ ma– va­ri­ja­ci­je su se od­no­si­le uglav­nom na ime­na ju­na­ka i nji­ho­ve atri­bu­te (na pri­mer, mit o Edi­pu i mit Zu­ni In­di­ja­na­ca „o iz­la­že­nju iz ze­mlje“), dok su do­ga­đa­ji u mno­gim slu­ča­je­vi­ma bi­li ana­log­ni.

312

Književne teorije XX veka

U sve­tu baj­ki U ču­ve­noj Mor­fo­lo­gi­ji baj­ke, ob­ja­vlje­noj u Mo­skvi 1928. go­di­ne, Prop je pred­lo­žio ve­o­ma in­te­re­san­tan na­čin ana­li­zi­ra­nja baj­ki ko­ji se mo­gao pri­me­ni­ti i na pro­u­ča­va­nje knji­žev­no­sti.15 Ko­ri­ste­ći ma­te­ ri­jal ko­ji se sa­sto­jao od sko­ro če­ti­ri sto­ti­ne i pe­de­set ča­rob­nih baj­ ki,16 za­pa­zio je da se u tim baj­ka­ma mo­gu iz­dvo­ji­ti ele­men­ti ko­ji su stal­ni, kao i oni ko­ji se me­nja­ju. I ta­ko, na pri­mer, ako pa­žlji­vo po­ gle­da­mo sle­de­će re­če­ni­ce uze­te iz baj­ki: 1. Car da­je ju­na­ku or­la. Orao pre­no­si ju­na­ka u dru­go car­stvo (171). 2. Ded da­je Su­čen­ku ko­nja. Konj pre­no­si Su­čen­ka u dru­go car­ stvo (132). 3. Ča­rob­njak da­je Iva­nu ča­mac. Ča­mac pre­no­si Iva­na u dru­go car­stvo (138). 4. Prin­ce­za da­je Iva­nu pr­sten. Mom­ci iz pr­ste­na pre­no­se Iva­na u dru­go car­stvo (156),17 on­da se la­ko mo­že za­pa­zi­ti da se u nji­ma sva­ki put po­na­vlja od­re­đe­ni tip rad­nje: da­ri­va­nje ju­na­ku ča­rob­nog sred­stva18 kao i pre­nos ju­na­ka u dru­go car­stvo uz po­moć ovog sred­stva – dok se ime­na i atri­bu­ti li­ko­va, kao i vr­ste ča­rob­nih sred­sta­va, me­nja­ju. Baj­ka ove vr­ste – kon­ sta­to­vao je Prop – ta­ko pri­pi­su­je iden­tič­ne rad­nje raz­li­či­tim li­ko­vi­ma, a osim to­ga re­per­to­ar ta­kvih rad­nji je ogra­ni­čen. Ova op­ser­va­ci­ja je omo­gu­ći­la is­tra­ži­va­ču da iz­dvo­ji tri­de­set i jed­nu rad­nju (na pri­mer, „da­va­nje ča­rob­nog sred­stva“, „pre­meš­ta­nje iz jed­nog car­stva u dru­go“, „kr­še­nje za­bra­ne“, „pod­va­la“ „re­ša­va­nje za­dat­ka“ i sl.) ko­je je, na kra­ ju, na­zvao „funk­ci­ja­ma“. Fu n k­c i­j a je, da­kle, bi­la de­fi­ni­sa­na kao: po­stu­pak li­ka odre­đen s ob­zi­rom na nje­gov zna­čaj za tok rad­nje.19 15 V. Prop, Mor­fo­lo­gi­ja baj­ke, Pro­sve­ta, Be­o­grad, 1982, pre­ve­li: Pe­tar Vu­ji­čić, Ra­do­van Ma­ti­ja­še­vić, Mi­ra Vu­ko­vić. Le­vi-Stros je 1960. go­di­ne ob­ja­vio tekst „Mor­fo­loš­ka ana­li­za ru­ske baj­ke“ (kod nas je ovo pre­ve­de­no i ob­ja­vlje­no u okvi­ru već po­me­nu­te Pro­po­ve knji­ge, pod na­slo­vom „Struk­tu­ra i for­ma – Raz­ miš­lja­nja o jed­nom de­lu Vla­di­mi­ra Pro­pa“). U ovom tek­stu je do­ka­zi­vao ve­li­či­ nu Pro­po­vih is­tra­ži­va­nja i nji­ho­vu ko­rist za pro­u­ča­va­nje mi­to­va, a čak je na­gla­ ša­vao no­va­tor­stvo ru­skog fol­klo­ri­ste u od­no­su na ak­tu­el­ne ten­den­ci­je raz­vo­ja hu­ma­ni­sti­ke i na­u­ke o knji­žev­no­sti. Pro­po­va kon­cep­ci­ja je, uosta­lom, i bi­la ot­kri­ve­na upra­vo za­hva­lju­ju­ći struk­tu­ra­li­stič­koj mo­di, a pr­vi pre­vo­di nje­go­ve knji­ge na evrop­ske je­zi­ke po­če­li su da se po­ja­vlju­ju ka­snih pe­de­se­tih go­di­na. 16 Od bro­ja 300 do 749 iz in­dek­sa fin­skog fol­klo­ri­ste A. Ar­nea. 17 Po­gle­daj pri­me­re ko­je je da­vao Vla­di­mir Prop, Mor­fo­lo­gi­ja baj­ke, op. cit., str. 27. 18 Za­to se ove baj­ke zo­vu i ča­rob­nima. 19 V. Prop, op. cit., str. 28. Na­brojane su sve tri­de­set i jed­ne funk­ci­je u: op. cit., str. 33–71. IX. Strukturalizam (II)

313

Mor­fo­lo­gi­ja baj­ke

Struk­tu­ral­na re­gu­lar­nost baj­ke

Pro­pov spi­sak tri­de­set i jed­nog po­stup­ka (fa­bu­ lar­nih funk­ci­ja)

Se­dam ti­po­va likova u baj­ka­ma

Gra­ma­ti­ka baj­ke

Da­lja ana­li­za je uka­za­la i na to da se li­ko­vi ko­ji se po­ja­vlju­ju u ■ funk­ci­ja – u ter­mi­no­lo­gi­ji ru­skog fol­klo­ri­ste Vla­di­mi­ra Pro­ baj­ka­ma ta­ko­đe mo­gu kla­si­fi­ko­ pa, ele­me­nat fa­bu­le u baj­ci (po­na­ va­ti uz po­moć od­re­đe­nih ka­te­go­ ša­nje ak­tiv­ne lič­no­sti od­re­đe­no u ri­ja. Ta­ko se ov­de po­ja­vi­lo se­dam skla­du s nje­go­vim zna­če­njem za ti­po­va li­ko­va ko­ji igra­ju od­re­đe­ne tok da­te fa­bu­le). ulo­ge. To su: ju­nak, la­žni ju­nak, pro­tiv­nik, po­moć­nik, da­ri­va­lac (da­va­lac ča­rob­nog sred­stva), oso­ba ko­ja ša­lje ju­na­ka na put, ca­re­va kći ili njen otac. Kom­pli­ko­va­ni si­žei baj­ki su se, da­kle, mo­gli sve­sti na pri­lič­no jed­no­stav­nu she­mu – po­ čet­na si­tu­a­ci­ja (na pri­mer, „Bio jed­nom je­dan de­čak“), za­tim – niz funk­ci­ja (po­stu­pa­ka li­ko­va) či­ji je re­do­sled uvek isti, kao i kraj (ko­ji je uglav­nom pred­sta­vlja­la svad­ba hra­brog ju­na­ka sa ca­re­vom kće­ri). Ta­ko­đe se po­ka­za­lo da se od­re­đe­ne funk­ci­je gru­pi­šu oko kon­kret­ nih li­ko­va stva­ra­ju­ći ta­ko­zva­ne kru­go­ve rad­nji. Osnov­na pre­mi­sa ko­ja pro­is­ti­če iz Pro­po­vog ra­da ipak ni­je bi­ la sa­mo to što je na taj na­čin ot­kri­vao struk­tu­ral­nu slič­nost baj­ki ko­je na­sta­ju na či­ta­vom sve­tu, već i to što je uz po­moć she­me ko­ju je stvo­rio bi­lo mo­gu­će „pro­iz­ve­sti“ bes­kraj­no mno­go no­vih baj­ki. Zbog to­ga su fran­cu­ski is­tra­ži­va­či de­fi­ni­sa­li Pro­pov mo­del kao gra­ ma­ti­ku baj­ki,20 a za­tim su ovaj mo­del pri­me­ni­li na knji­žev­nost – da bi na osno­vu nje kon­stru­i­sa­li gra­ma­ti­ku knji­žev­nih pri­po­ve­da­nja.

U po­tra­zi za gra­ma­ti­kom knji­žev­no­sti

Fran­cu­ska na­ra­to­loš­ka ško­la

Ka­ko me­to­da ana­li­ze mi­ta ko­ju je pre­zen­to­vao Le­vi-Stros u Struk­ tu­ral­noj an­tro­po­lo­gi­ji, ta­ko se i uve­re­nje o po­sto­ja­nju uni­ver­zal­nog je­zi­ka, za­jed­nič­kog za sve kul­tu­re, po­ka­za­lo ve­o­ma in­spi­ra­tiv­nim za jed­nu od naj­va­žni­jih knji­žev­no­te­o­rij­skih ško­la po­sle­rat­nog struk­ tu­ralizma – Fran­cu­sku na­ra­to­loš­ku ško­lu. Pod­jed­na­ko vred­ne te­ o­rij­ske ide­je mo­gle su se na­ći i u Pro­po­vim is­tra­ži­va­nji­ma či­joj je po­pu­la­ri­za­ci­ji do­pri­neo še­zde­se­tih go­di­na pre sve­ga Le­vi-Stros, fa­sci­ni­ran pre­ci­znoš­ću mi­sli ru­skog na­uč­ni­ka. Is­tra­ži­vač­ki pro­je­kat na­ ra­to­loš­ke ško­le ipak je pro­is­ti­cao iz naj­ma­nje tri pod­jed­na­ko sna­žna iz­vo­ra. Osim struk­tu­ral­ne ana­li­ze mi­to­va i Pro­po­vih ana­li­za baj­ki, to su ta­ko­đe bi­le na­red­ne va­ri­jan­te struk­tu­ra­li­stič­kih lin­gvi­stič­kih 20 K. Ro­zner je čak zo­ve „pr­vom ge­ne­ra­tiv­nom tek­stu­al­nom gra­ma­ti­kom“. Up. K. Ro­sner, Se­mi­otyka struk­tu­ral­na w ba­da­ni­ach nad li­te­ra­tu­rą. Jej osi­ąg­ni­ ę­cia, per­spektywy, ogra­nic­ze­nia, Kraków, 1981, str. 124.

314

Književne teorije XX veka

te­o­ri­ja – a na­ro­či­to lin­gvi­sti­ka Lu­ja Hjem­sle­va kao i tran­sfor­ma­ci­o­ no-ge­ne­ra­tiv­na gra­ma­ti­ka ame­rič­kog lin­gvi­ste No­a­ma Čom­skog.21 Kon­cep­ci­ja „gra­ma­ti­ke“ u ver­zi­ji u ko­joj su na­me­ra­va­li da je stvo­re fran­cu­ski na­ra­to­lo­zi, iz­gle­da da je ve­o­ma mno­go tre­ba­lo da za­hva­li toj – u po­sle­rat­nom pe­ri­o­du raz­vo­ja struk­tu­ra­li­zma – ve­ ro­vat­no naj­u­ti­caj­ni­joj kon­cep­ci­ji ■ gra­ma­ti­ka – naj­opšti­je struk­tu­ral­ne lin­gvi­sti­ke ka­kva je shva­ćen skup pra­vi­la po ko­ji­ma bi­la upra­vo te­o­ri­ja Čom­skog.22 Te­o­ se gra­di je­zič­ki si­stem i prin­ci­pa re­ti­ča­ri­ma knji­žev­no­sti je u ovom po ko­ji­ma na­sta­ju is­prav­ni is­ka­zi bi­la bli­ska slu­ča­ju sa­ma ide­ja gra­ u ne­kom je­zi­ku, kao i lin­gvi­stič­ka ma­ti­ke, ko­ju je Čom­ski na kra­ju, di­sci­pli­na ko­ja pro­u­ča­va ta pra­vi­la (opi­sno ili isto­rij­ski). Pri­me­nje­na 1968. go­di­ne, ozna­čio kao „uni­ver­ na knji­žev­nost, ide­ja gra­ma­ti­ke zal­na gra­ma­ti­ka“23 i de­fi­ni­sao je se po­ja­vi­la u pe­ri­o­du po­sle­rat­nog kao opštu te­o­ri­ju je­zič­kih struk­tu­ struk­tu­ra­li­zma, na­ro­či­to kroz uti­ ra, ali i to što je ona pred­sta­vlja­la ca­je ge­ne­ra­tiv­ne gra­ma­ti­ke (No­a­ for­mal­ni mo­del pro­iz­vod­nje svih ma Čom­skog) i opšteg mo­de­la je­ zič­ke kom­pe­ten­ci­je (uni­ver­zal­nih mo­gu­ćih re­če­ni­ca je­zi­ka a ne sa­mo mo­guć­no­sti ko­riš­će­nja je­zi­ka). empi­rij­ski po­tvr­đe­nih. Gra­ma­ti­ka U kon­cep­ci­ji Čom­skog, bes­ko­na­ ko­ju je Čom­ski opi­sao u Sin­tak­sič­ čan skup je­zič­kih is­ka­za tre­ba­lo je kim struk­tu­ra­ma tre­ba­lo je, da­kle, da se stva­ra (ge­ne­ri­še) uz po­moć da bu­de ide­a­lan mo­del „j e­ zi č­ke ko­nač­nog re­per­to­a­ra pra­vi­la – ope­ kom­p e­ te n­ci­j e“ – to zna­či, spo­ ra­ci­ja vr­še­nih po­mo­ću vo­ka­bu­la­ra da­tog je­zi­ka. Is­tra­ži­va­či knji­žev­ sob­no­sti da se stva­ra­ju re­če­ni­ce no­sti su ima­li na­me­ru – per ana­ kao i da se raz­u­me­va­ju. Ona je lo­gi­am – da opi­šu „vo­ka­bu­lar“ i ta­ko­đe ima­la fi­lo­zof­ski ka­rak­ter od­re­de pra­vi­la stva­ra­nja mo­gu­ćih – slič­no Le­vi-Stro­su i ame­rič­ki lin­ knji­žev­nih is­ka­za. gvi­sta je sma­trao da će ot­kri­va­nje ovih uni­ver­zal­nih for­mi, za­jed­nič­kih za sve je­zi­ke, po­sta­ti ključ za pro­u­ča­va­nje opštih svoj­sta­va ljud­skog uma. Per­spek­ti­va kon­stru­i­sa­ nja uni­ver­zal­ne gra­ma­ti­ke, a isto­vre­me­no i svo­je­vr­snog pro­gra­ma ko­ji pro­iz­vo­di is­ka­ze, bi­la je ve­o­ma iza­zov­na za te­o­re­ti­ča­re knji­žev­ no­sti. Sa­mo s jed­nom osnov­nom raz­li­kom – Čom­skom je bi­lo sta­lo do to­ga da sa­gle­da opšte me­ha­ni­zme pro­iz­vo­đe­nja re­če­ni­ca, dok je fran­cu­skim na­ra­to­lo­zi­ma vi­še bi­lo sta­lo do stva­ra­nja slo­že­nih is­ka­ za. Isto kao što je gra­ma­ti­ka Čom­skog tre­ba­lo da bu­de gra­ma­ti­ka je­zi­ka (ne sa­mo jed­nog), ta­ko su i te­o­re­ti­ča­ri knji­žev­no­sti tra­ga­li za gra­ma­ti­kom knji­žev­no­sti, da­kle – za uni­ver­zal­nom k nji­ že v­ nom 21 L. Hjem­slev, Pro­le­go­me­na to a The­ory of Lan­gu­a­ge, The Ha­gue, 1943, N. Chomsky, Syntac­tic Struc­tu­res, The Ha­gue, 1957. 22 Zbog ne­do­stat­ka me­sta u ovom po­gla­vlju za­o­bi­la­zim Hjem­sle­jev uti­caj. Za­in­ te­re­so­va­ne upu­ću­jem na knji­gu: K. Ro­sner, op. cit., str. 103–110. 23 N. Chomsky, Lan­gu­a­ge and Mind, New York, 1968. IX. Strukturalizam (II)

315

Uni­ver­zal­na gra­ma­ti­ka

Uti­caj Čom­skog na fran­cu­sku na­ra­to­lo­gi­ju

Če­ti­ri osnov­na ni­voa is­ka­za

kom­p e­ te n­c i­j om, od­no­sno spo­ sob­noš­ću za pro­iz­vo­đe­njem svih ■ na­ra­tiv­na gra­ma­ti­ka – na­do­ve­zu­ju­ći se na kon­cept ge­ mo­gu­ćih knji­žev­nih is­ka­za. Ide­ja ne­ra­tiv­ne gra­ma­ti­ke No­a­ma Čom­ vo­di­lja ovom pro­jek­tu bi­la je pre­ skog, mo­del stva­ra­nja na­ra­tiv­nih mi­sa da je tekst re­če­ni­ce sa­mo tek­sto­va (pri­ča) ko­ji su se sma­tra­ po­vrš­na ma­ni­fe­sta­ci­ja du­blje sa­kri­ li i kao po­čet­ni mo­del knji­žev­ne ve­nih tek­stu­al­nih struk­tu­ra ko­je kom­pe­ten­ci­je (uni­ver­zal­nih uslo­ mo­guć­no­sti stva­ra­nja knji­žev­ tre­ba ot­kri­ti ka­ko bi se re­kon­stru­i­ va nih is­ka­za). U prin­ci­pu, tre­ba­lo je sa­la ta opšta gra­ma­ti­ka knji­žev­no­ da či­ni jed­nu va­ri­jan­tu tek­stu­al­ne sti. Po­je­di­nač­ne gra­ma­ti­ke (na pri­ gra­ma­ti­ke i jed­nu od pod­gra­ma­ti­ mer, na­ra­tiv­na gra­ma­ti­ka) bi­le bi ka opšte gra­ma­ti­ke knji­žev­no­sti. sa­mo pod­gra­ma­ti­ke te uni­ver­zal­ne gra­ma­ti­ke i tre­ba­lo bi ih po­ste­pe­no opi­si­va­ti da bi se doš­lo do kom­ plet­nog i ce­lo­vi­tog mo­de­la stva­ra­nja knji­žev­nih is­ka­za. Na­ra­to­lo­zi su u ci­lju ana­li­ze iz­dvo­ji­li če­ti­ri osnov­na ni­voa is­ka­za. To su bi­li: 1 . n i­vo ma­n i­ fe­ st a­ c i­j e (pre­ma ter­mi­no­lo­gi­ji Hjelm­sle­va i Gre­jma­sa) – „sup­stan­ci­jal­na“ di­men­zi­ja zna­ko­va (gra­đa) u ko­ji­ma se da­ti is­kaz re­a­li­zu­je (na pri­mer, knji­žev­na, film­ska itd. pri­ča);24 2 . p o­v rš­n i n i­vo (fa­bu­lar­ni ili te­mat­ski) – ni­zo­vi kon­kret­nih do­ga­đa­ja ili rad­nji ko­je vr­še od­re­đe­ni li­ko­vi, ta­ko­đe na­zva­ni „glum­ci­ma“ (na pri­mer, „Kralj da­ru­je ju­na­ku or­la“); 3 . n i­vo du­bi n­sk i h st r u k­tu­ r a – funk­ci­je i ulo­ge li­ko­va, ta­ ko­đe na­zi­va­nih „ak­tan­ti­ma“ (u skla­du s tim: da­ri­va­lac uru­ ču­je ju­na­ku ča­rob­no sred­stvo); 4 . v e­o­ma du­b ok ni­vo – od­no­sno ni­vo uni­ver­zal­ne tek­stu­al­ ne gra­ma­ti­ke ko­ja ob­u­hva­ta či­ta­vu knji­žev­nost.25 Već i sa­mo ovo na­bra­ja­nje po­ka­zu­je ka­ko su se u na­ra­to­loš­koj mi­ sli sna­žno pre­pli­ta­li uti­ca­ji Le­vi-Stro­sa i Pro­pa, s do­dat­kom stric­te lin­ gvi­stič­kih kon­cep­ci­ja s pe­ča­tom Čom­skog.26 Is­tra­ži­va­nje ovih ni­voa u knji­žev­nim pri­po­vet­ka­ma i po­ku­šaj kon­stru­i­sa­nja gra­ma­ti­ke pri­po­ vet­ke, a kao po­sle­di­ca to­ga – uni­ver­zal­ne gra­ma­ti­ke knji­žev­no­sti, na kra­ju su po­sta­li naj­va­žni­ji za­da­ci u ra­du fran­cu­skih na­ra­to­lo­ga.

24 Ovaj ni­vo ima mar­gi­nal­nu ulo­gu. 25 K. Ro­sner, op. cit., str. 132–134. 26 Na pri­mer, ču­ve­na kla­si­fi­ka­ci­ja pre­ma mo­de­lu gra­ma­ti­ke Čom­skog na po­vr­ šin­sku i du­bin­sku struk­tu­ru, iako su ovi ter­mi­ni u kon­cep­ci­ji ame­rič­kog lin­ gvi­ste, oči­gled­no, ima­li dru­ga­či­ji ka­rak­ter.

316

Književne teorije XX veka

Godina 1966: na­ra­to­loš­ki ma­ni­fest Go­di­ne 1966. po­ja­vio se ču­ve­ni osmi broj ča­so­pi­sa Com­mu­ni­ca­ti­ons ko­ji je ob­ja­vlji­va­la iz­da­vač­ka ku­ća „Se­uil“ u Pa­ri­zu. To je bio – ka­ko je gla­sio na­slov na ko­ri­ca­ma – u pot­pu­no­sti te­mat­ski broj po­sve­ćen „struk­tu­ral­noj ana­li­zi pri­po­ve­da­nja [l’analyse struc­tu­ra­le du récit]“. Tu su se naš­li tek­sto­vi sle­de­ćih is­ ■ na­ra­to­lo­gi­ja – jed­na od tra­ži­va­ča: Ro­la­na Bar­ta, A. Ž. Gre­jnaj­va­žni­jih ško­la struk­tu­ra­li­stič­ ma­sa, Kloda Bre­mo­na, Um­ber­ta ke na­u­ke o knji­žev­no­sti na­sta­la Eka, Ži­la Gri­ti­ja, Vi­o­le­te Mo­ren, u Fran­cu­skoj še­zde­se­tih go­di­na. Kri­sti­ja­na Me­ca, Cve­ta­na To­do­ro­ Po­ve­zi­va­la je struk­tu­ral­no-se­mi­ o­loš­ku per­spek­ti­vu sa in­spi­ra­ci­ja­ va i Že­ra­ra Že­ne­ta. Po­sma­tran iz ma ko­je su do­la­zi­le iz is­tra­ži­va­nja vre­men­ske per­spek­ti­ve, upra­vo je fran­cu­skog an­tro­po­lo­ga K. Le­viovaj broj ča­so­pi­sa bio pri­znat kao -Stro­sa i ana­li­zâ ru­ske baj­ke fol­ ma­ni­fest Fran­cu­ske na­ra­to­loš­ke klo­ri­ste Vla­di­mira Propa, kao i iz ško­le, a isto­vre­me­no i kao naj­zna­ uti­ca­ja tran­sfor­ma­tiv­no-ge­ne­ra­tiv­ ne gra­ma­ti­ke No­a­ma Čom­skog. čaj­ni­ji tre­nu­tak u raz­vo­ju po­sle­rat­ Osnov­ni tok is­tra­ži­va­nja na­ra­to­lo­ nog struk­tu­ra­li­zma u pro­u­ča­va­nju ga či­ni­li su po­ku­ša­ji kon­stru­i­sa­nja knji­žev­no­sti i – na­po­kon – kao mo­de­la stva­ra­nja fa­bu­lâ (na­ra­tiv­ vr­hu­nac na­uč­nih ten­den­ci­ja u te­o­ ne gra­ma­ti­ke) sma­tra­nih pr­vim ri­ji knji­žev­no­sti. Osim to­ga, če­ti­ri ko­ra­kom na pu­tu ka ot­kri­va­nju od go­re­na­ve­de­nih auto­ra – Bart, uni­ver­zal­ne gra­ma­ti­ke knji­žev­no­ sti. Glav­ni pred­stav­ni­ci fran­cu­ske To­do­rov, Grej­mas i Bre­mon – bi­li na­ra­to­loš­ke ško­le bi­li su: Ro­lan su pri­zna­ti za glav­ne pred­stav­ni­ke Bart, Klod Bre­mon, Cve­tan To­do­ na­ra­to­loš­ke ori­jen­ta­ci­je.27 Ter­min rov i Al­žir­das Gre­jmas. „na­ra­to­lo­zi“ bio je ipak de­li­mič­no po­gre­šan, jer se na­ra­ci­ja uopšte ni­je na­la­zi­la u cen­tru in­te­re­so­va­nja pred­stav­ni­ka ove ori­jen­ta­ci­je. Vi­še su ih in­te­re­so­va­li već po­me­nu­ti po­ku­ša­ji pro­na­la­ska uni­ver­zal­nog je­zi­ka knji­žev­no­sti. U ovom slu­ ča­ju je si­gur­no bio naj­ču­ve­ni­ji uti­caj Le­vi-Stro­sa. I kao što je tvo­ rac struk­tu­ral­ne an­tro­po­lo­gi­je lo­ka­li­zo­vao ovaj je­zik na ni­vo opštih for­mi mit­skih pri­ča, ta­ko su i is­tra­ži­va­či knji­žev­no­sti po­ku­ša­va­li da iz­dvo­je ele­men­tar­ne struk­tu­re na ko­je je bi­lo mo­gu­će sve­sti knji­žev­ na pri­po­ve­da­nja. U po­me­nu­tom bro­ju ča­so­pi­sa Com­mu­ni­ca­ti­ons po­ja­vio se sko­ro naj­opšti­ji pro­je­kat ono­ga što će fran­cu­ski na­ra­to­ lo­zi zvuč­no na­zva­ti „gra­ma­ti­ka­ma na­ra­ci­je“, a što je u suš­ti­ni pred­ sta­vlja­lo po­ku­šaj ot­kri­va­nja ra­znih pra­vi­la sa­gle­da­va­nih u struk­tu­ ri knji­žev­nih fa­bu­la i nji­ho­vo svo­đe­nje na jed­no­stav­ne struk­tu­re – po uzo­ru na Pro­po­ve ana­li­ze baj­ki i Le­vi-Stro­so­ve ana­li­ze mi­to­va. U na­me­ri da se stvo­ri uni­ver­zal­na gra­ma­ti­ka ne­sum­nji­vo je naj­da­lje 27 K. Ro­zner ta­ko­đe je na­zi­va „ge­ne­ra­tiv­na ori­jen­ta­ci­ja struk­tu­ral­ne se­mi­o­ti­ke“. IX. Strukturalizam (II)

317

Osmi broj Com­mu­ni­ca­ti­ons – ma­ni­fest na­ra­to­lo­ga

Pred­stav­ni­ci na­ra­to­loš­ke ori­jen­ta­ci­je

Gre­jma­so­ve osno­ve opšte se­man­ti­ke

Gre­jma­sov ak­tant­ski mo­del Bre­mon: lo­gi­ka de­lo­va­nja lič­no­sti

To­do­rov: isto­ri­ja i is­kaz Bar­tov Uvod u struk­tu­ral­nu ana­li­zu pri­če

oti­šao Grej­mas za ko­ga su uvod­ne na­po­me­ne u časopisu Com­mu­ni­ ca­ti­ons o te­o­ri­ji in­ter­pre­ta­ci­je mit­ske pri­če u suš­ti­ni tre­ba­lo da pred­ sta­vlja­ju uvod u mno­go ši­re na­me­re – for­mu­li­sa­nje osno­va opšte se­ man­ti­ke.28 Grej­mas je, ta­ko­đe, ve­o­ma de­talj­no ana­li­zi­rao zna­če­nje i me­sto li­ko­va iz ugla nji­ho­vog uče­stvo­va­nja u po­je­di­nim rad­nja­mafunk­ci­ja­ma, a in­spi­ri­san Pro­po­vom po­de­lom i di­stri­bu­ci­jom funk­ ci­ja na se­dam „kru­go­va rad­nji“, stvo­rio je sop­stve­ni mo­del ko­ji je opi­si­vao sta­tus li­ko­va na du­bin­skom ni­vou na­ra­tiv­ne gra­ma­ti­ke (ta­ ko­zva­ni mo­ d el a k­t a­na­t a).29 Klod Bre­mon se u Lo­gi­ci na­ra­tiv­nih mo­guć­no­sti kon­cen­tri­sao na opi­si­va­nje lo­gi­ke rad­nji ko­je vr­še li­ko­vi, po­ku­ša­va­ju­ći da stvo­ri neš­to po­put sin­tak­sič­ke gra­ma­ti­ke.30 Dok je Cve­tan To­do­rov u Ka­te­go­ri­ja­ ma knji­žev­nog pri­po­ve­da­nja dao uvod­ni opis si­ste­ma na­ra­tiv­nog go­vo­ ra, po­sve­ću­ju­ći po­seb­nu pa­žnju na­ra­to­ru i adre­sa­tu na­ra­ci­je kao i dva­ ma ni­vo­i­ma pri­po­ve­da­nja – po­ve­sti / l’hi­sto­i­re (ak­ci­je) ko­ja ob­u­hva­ta lo­gi­ku rad­nji i „sin­tak­su“ li­ko­va kao dis­kurs / le di­sco­ur­se (na­ra­ci­je)31 ko­ja ob­u­hva­ta vre­me, aspek­te i na­či­ne pri­po­ve­da­nja.32 Spe­ci­fič­no sta­ no­viš­te u ovoj gru­pi za­u­zeo je Ro­lan Bart či­ji je Uvod u struk­tu­ral­nu ana­li­zu pri­če po­stao svo­je­vr­stan ma­ni­fest fi­lo­zof­ske ori­jen­ta­ci­je fran­ cu­ske na­ra­to­lo­gi­je (a isto­vre­me­no i or­to­dok­snog struk­tu­ra­li­zma), ma­ da je za sa­mog Bar­ta to bi­la sa­mo jed­na krat­ko­traj­na epi­zo­da od ko­je se od­luč­no opro­stio već če­ti­ri go­di­ne ka­sni­je.33 Nje­gov ov­de na­ja­vljen „uvod“ ni­kad, ta­ko­đe, ni­je imao svoj na­sta­vak. Bar­to­va gle­diš­ta, iz­ne­ta u po­me­nu­tom tek­stu, ipak su bi­la ta­ko ka­rak­te­ri­stič­na za na­čin raz­miš­lja­nja o knji­žev­no­sti u tom pe­ri­o­du, da im vre­di po­sve­ti­ti još ma­lo pa­žnje. Slič­no kao i dru­gi pred­stav­ni­ ci na­ra­to­loš­ke ško­le, i Bart je sma­trao da je pri­po­vet­ka na­ju­ni­ver­zal­ ni­ja (tran­si­sto­rij­ska i tran­skul­tur­na) knji­žev­na for­ma. Upra­vo za­to je sma­trao da je opi­si­va­nje si­ste­ma pri­po­ve­da­nja do­bar po­če­tak na pu­tu ka iz­grad­nji opšteg si­ste­ma je­zi­ka knji­žev­no­sti. Ta­ko je već na po­čet­ku kon­sta­to­vao: „Ne ču­di da je struk­tu­ra­li­zam u na­stan­ku upra­vo ovu for­ mu [pri­po­ve­da­nja] iza­brao kao jed­nu od osnov­nih te­ma 28 Godine 1966. ta­ko­đe je bi­la ob­ja­vlje­na knji­ga: A. J. Gre­i­mas, Séman­ti­que struc­tu­ra­le, či­ja je kon­cep­ci­ja ve­o­ma sna­žno ko­re­spon­di­ra­la s pro­jek­tom na­ ra­to­lo­ga. 29 Up. ta­ko­đe, pri­med­be: K. Ro­sner, op. cit., str. 161–169. 30 C. Brémond, „Lo­gi­ka mo­ż­li­wo­ś­ci nar­racyjnich“, Pa­mi­ęt­nik Li­te­rac­ki, 1968, sv. 4. 31 To­do­rov je ov­de is­ko­ri­stio po­de­lu na „fa­bu­lu“ i „si­že“ ko­ju su uve­li ru­ski for­ ma­li­sti, ali i po­de­lu na di­sco­urs i hi­sto­i­re ko­ju je uveo Ben­ve­ni­ste. 32 T. To­do­rov, „Ka­te­go­rie opo­wi­a­da­nia li­te­rac­ki­e­go“, Pa­mi­ę­tnik Li­te­rac­ki, 1968, sv. 4. 33 U knji­zi pod na­slo­vom: S/Z, Pa­ris, 1970. Po­gle­da­ti: Poststruk­tu­ra­li­zam.

318

Književne teorije XX veka

in­te­re­so­va­nja – zar mu ni­je uvek bi­lo sta­lo da ovla­da bes­ kra­jem re­či, da do­đe do opi­sa ‘je­zi­ka’ iz ko­jeg pro­is­ti­ču i iz ko­jeg se mo­gu iz­ve­sti?“34 „Hi­po­te­tič­ki mo­del opi­sa“ pri­po­ve­da­nja tre­ba­lo je, na­rav­no, da bu­de pre­u­zet iz opšte lin­gvi­sti­ke – pri če­mu je Bar­ta, iz ra­zu­mlji­vih raz­lo­ga, ov­de in­te­re­so­va­la lin­gvi­stič­ka ana­li­za ko­ja je pre­va­zi­la­zi­la re­če­ni­cu i iš­la u prav­cu te­o­ri­je is­ka­za.35 Slu­že­ći se, osim to­ga, ter­mi­ no­lo­gi­jom To­do­ro­va, Pro­pa i Gre­ma­sa, iz­dvo­jio je tri ni­voa ana­li­ze pri­po­ve­da­nja: – ni­vo „funk­ci­je“ (pre­ma Pro­po­voj ■ ak­tant – u ter­mi­no­lo­gi­ji Al­ kon­cep­ci­ji);36 žir­da­sa Gre­jma­sa ulo­ga li­ko­va po­ – ni­vo „ak­tiv­nih“ li­ko­va („ak­tan­ta“ ve­za­na sa od­re­đe­nom funk­ci­jom – pre­ma Grej­ma­so­vom shva­ta­ ko­ju tre­ba raz­li­ko­va­ti od kon­kret­ nog li­ka u kon­kret­noj fa­bu­li („ak­ nju); ter“). Na pri­mer, u pri­po­vet­ka­ma – ni­vo na­ra­ci­je („is­ka­za [di­sco­ur­ Ja­na Fle­min­ga, ak­tant je agent, se]“ – ka­ko je to for­mu­li­sao To­ a ak­ter – Džejms Bond. do­rov). Ovi ni­voi či­ni­li su hi­je­rar­hij­ski po­re­dak i zah­te­va­li de­fi­ni­tiv­nu in­te­gra­ci­ju na ni­vou na­ra­ci­je – kao či­ni­o­ca ko­ji ih je po­ve­zi­vao u ce­ li­nu. Kao i u slu­ča­ju dru­gih na­ra­to­lo­ga, i kod Bar­ta je ovaj po­čet­ni pro­je­kat tre­ba­lo da bu­de za­me­tak mo­de­la ko­ji ne sa­mo što opi­su­ je po­sto­je­će pri­po­vet­ke već i pro­iz­vo­di sve mo­gu­će pri­če, a po­sma­ tra­no iz da­lje per­spek­ti­ve – svu mo­gu­ću knji­žev­nost. Ova­kav stav bi se ta­ko mo­gao sma­tra­ti i pr­vim ko­ra­kom na pu­tu ka ot­kri­va­nju uni­ver­zal­ne knji­žev­ne kom­pe­ten­ci­je za­hva­lju­ju­ći ko­joj bi se na­u­ka o knji­žev­no­sti mo­gla pre­tvo­ri­ti u eg­zakt­nu na­u­ku. Ova že­lja da se obez­be­di mak­si­mal­na ap­strakt­nost na­u­ci o knji­žev­no­sti i da joj se pru­ži objek­tiv­nost ko­ja se mo­že po­re­di­ti sa eg­zakt­nim na­u­ka­ma, u Fran­cu­skoj še­zde­se­tih go­di­na, bi­la je, ne­sum­nji­vo, ve­o­ma sna­žna, a na­sto­ja­nja ove vr­ste mo­gla su se pri­me­ti­ti i u dru­gim pro­gram­skim is­ka­zi­ma i de­kla­ra­ci­ja­ma te­o­re­ti­ča­ra knji­žev­no­sti iz tog pe­ri­o­da. 34 R. Bart­hes, „Wstęp do ana­lizy struk­tu­ral­nej opo­wi­a­dań“, u: Stu­dia z te­o­rii li­te­ra­tury. Ar­chi­wum pr­ze­kł­adów „Pa­mi­ęt­ni­ka Li­te­rac­ki­e­go“, Wro­cł­aw, 1977, sv. 4, str. 328. 35 Ro­lan Bart je ov­de pri­hva­tio te­zu – ta­ko­đe ka­rak­te­ri­stič­nu za ovu fa­zu raz­ vo­ja struk­tu­ra­li­zma u lin­gvi­sti­ci, ma­da ka­sni­je opo­vrg­nu­tu – o po­sto­ja­nju ho­mo­loš­kih ve­za (ana­lo­gi­je for­mal­ne or­ga­ni­za­ci­je) iz­me­đu re­če­ni­ce i vi­še­ re­če­nič­kog is­ka­za (ta­ko­zva­na ide­ja „is­ka­za kao ve­li­ke re­če­ni­ce“). Po­gle­da­ti: R. Bart­hes, op. cit., str. 330–331. 36 Pri tom je Bart pro­ši­rio Pro­pov mo­del, pri­pi­su­ju­ći rang funk­ci­je svim ele­ men­ti­ma pri­po­vet­ke ko­ji igra­ju od­re­đe­nu (ma­da ne uvek istu) ulo­gu u nje­ noj stru­ktu­ri. Po­gle­da­ti ti­po­lo­gi­ju funk­ci­jâ. IX. Strukturalizam (II)

319

„Hi­po­te­tič­ki mo­del opi­sa“ pri­po­ve­da­nja Bar­to­va tri ni­voa ana­li­ze pri­po­ve­da­nja

„San o na­uč­no­sti“

Ove iz­ra­zi­to na­uč­ne za­mi­sli po­sle­rat­nog fran­cu­skog struk­tu­ra­li­ zma (Bart ih je ka­sni­je po­dru­glji­vo oka­rak­te­ri­sao kao „san o na­uč­ no­sti“) ni­su, me­đu­tim, ni­ka­da re­a­li­zo­va­ne i osta­le su vi­še – si­gur­no, na sre­ću – sa­mo u sfe­ri te­o­rij­skih pro­je­ka­ta. Isto ta­ko, na kra­ju, ni­je us­peo ni plan stva­ra­nja opšte gra­ma­ti­ke knji­žev­no­sti kao sle­de­će eta­ pe na­kon kon­stru­i­sa­nja gra­ma­ti­ke pri­po­ve­da­nja. To je bi­lo ta­ko, pre sve­ga, iz ve­o­ma jed­no­stav­nog raz­lo­ga – jer su kao is­tra­živač­ki ma­te­ri­ jal (Ro­la­nu Bar­tu, ali i dru­gim fran­cu­skih is­tra­ži­va­či­ma) slu­ži­le knji­ žev­ne tvo­re­vi­ne ko­je su ima­le ve­o­ma jed­no­sta­van i kon­ven­ci­o­na­lan tok pri­če – na­ro­či­to kri­mi­na­li­stič­ki ro­ma­ni (na pri­mer, pri­po­vet­ke Ja­na Fle­min­ga o Džej­msu Bon­du). Na ma­te­ri­ja­lu ove vr­ste li­te­ra­tu­re, na­ra­to­loš­ke she­me su se ve­o­ma do­bro po­ka­zi­va­le (slič­no kao u slu­ ča­ju baj­ke ili mi­ta). Me­đu­tim, per­spek­ti­va pri­me­ne ovih mo­de­la na kom­pli­ko­va­ni­je knji­žev­ne for­me ni­je iz­gle­da­la ta­ko op­ti­mi­stič­no, pa je čak – tre­ba otvo­re­no re­ći – ve­o­ma br­zo raz­ot­kri­la uto­pij­ski ka­rak­ ter struk­tu­ra­li­stič­kih sno­va o uni­ver­zal­noj gra­ma­ti­ci knji­žev­no­sti.

Po­e­ti­ka re­cep­ci­je (Polj­ska ško­la te­o­ri­je knji­žev­ne ko­mu­ni­ka­ci­je) Polj­ski struk­tu­ra­li­zam

Is­tra­ži­va­nje sistema odnosa iz­me­đu po­ši­lja­o­ ca i pri­ma­o­ca

Polj­ski struk­tu­ra­li­sti su ima­li sre­ću da iz­beg­nu pre­te­ra­nu or­to­dok­ snost i od po­čet­ka su svo­ju pa­žnju kon­cen­tri­sa­li na je­dan od naj­bit­ ni­jih, ma­da ne uvek u pr­vi plan is­ti­ca­nih, mo­ti­va raz­miš­lja­nja o knji­žev­no­sti ko­ja su ima­la struk­tu­ra­li­stič­ki ka­rak­ter – na te­o­ri­ju knji­ žev­ne ko­mu­ni­ka­ci­je. U pla­no­vi­ma Polj­ske ško­le te­o­ri­je knji­žev­ne ko­ mu­ni­ka­ci­je, za či­je naj­va­žni­je pred­stav­ni­ke se mo­gu sma­tra­ti Ja­nuš Sla­vinj­ski, Alek­san­dra Oko­pjenj-Sla­vinj­ska, Mi­hal Glo­vinj­ski, Edvard Bal­ce­žan i Ka­ži­mjež Bar­to­šinj­ski, uopšte se ni­je na­la­zi­lo stva­ra­nje gra­ ma­ti­ke knji­žev­no­sti, ne­go, pre, pre­ci­zno is­tra­ži­va­nje si­ste­ma od­no­sa iz­me­đu po­ši­lja­o­ca i re­ci­pi­jen­ta ugra­đe­nih u knji­žev­nu po­ru­ku (na pri­mer, pra­vi­la unu­tar­tek­stu­al­ne igre ko­ja se us­po­sta­vlja­ju iz­me­đu part­ne­ra knji­žev­ne ko­mu­ni­ka­ci­o­ne si­tu­a­ci­je). Polj­ski struk­tu­ra­li­sti su ov­de is­ko­ri­sti­li pod­sti­ca­je ko­ji su pro­is­ti­ca­li iz is­tra­ži­va­nja praš­kih struk­tu­ra­li­sta i iz se­mi­o­loš­ke ori­jen­ta­ci­je struk­tu­ra­li­stič­ke mi­sli, ali i iz te­o­ri­ja či­ta­nja XX ve­ka – po­čev od Ro­ma­na In­gar­de­na, pre­ko te­ o­ri­je Žan-Pola Sar­tra,37 sve do ra­do­va ne­mač­kih este­ti­ča­ra re­cep­ci­je – na­ro­či­to Han­sa Ro­ber­ta Ja­u­sa i Vol­fgan­ga Ize­ra. Za­hva­lju­ju­ći ovim ra­zno­vr­snim uti­ca­ji­ma, oni su se­dam­de­se­tih i osam­de­se­tih go­ di­na stvo­ri­li naj­di­na­mič­ni­ju te­o­rij­sku ško­lu u isto­ri­ji polj­ske na­u­ke 37 Ov­de je, pre sve­ga, reč o ču­ve­nom Sar­tro­vom ra­du „Šta je knji­žev­nost?“ iz 1947. go­di­ne.

320

Književne teorije XX veka

o knji­žev­no­sti ko­ja se ba­vi­la pro­u­ča­va­njem knji­žev­ne ko­mu­ni­ka­ci­je. Ve­o­ma va­žna u te­o­ri­ji ove ško­le bi­la je i so­ci­o­loš­ka per­spek­ti­va, od­ no­sno sta­vlja­nje ak­cen­ta na raz­li­či­te aspek­te druš­tve­nog funk­ci­o­ni­ sa­nja knji­žev­nog de­la. Je­dan od osnov­nih pra­va­ca re­flek­si­je u ovom slu­ča­ju bi­lo je pro­u­ča­va­nje od­no­sa iz­me­đu da­tog knji­žev­nog de­la i u nje­ga ugra­đe­nog ta­ko­zva­nog ho­ri­zon­ta oče­ki­va­nja po­ši­lja­o­ca (nje­ go­va shva­ta­nja estet­skih i idej­nih oče­ki­va­nja re­ci­pi­jen­ta) i funk­ci­o­ni­sa­ nja to­ga de­la u per­cep­tiv­nim si­tu­a­ci­ja­ma ko­je se vre­me­nom me­nja­ju. Polj­skim is­tra­ži­va­či­ma je, pre sve­ga, bi­lo sta­lo da od­re­de opšte uslo­ve mo­guć­no­sti knji­žev­ne ko­mu­ni­ka­ci­je – od­no­sno, u knji­žev­nom de­lu sa­dr­ža­nog po­čet­nog pro­jek­ta ko­mu­ni­ka­ci­o­ne si­tu­a­ci­je. Da­kle, po­seb­ nu pa­žnju su obra­ća­li na sve autor­ske sig­na­le ko­ji se na­la­ze u knji­žev­ no­sti o to­me ka­ko je tre­ba či­ta­ti (ima­nent­ne di­rek­ti­ve či­ta­nja), vr­ši­li su re­kon­struk­ci­ju nor­mi raz­u­me­va­nja ka­rak­te­ri­stič­nih za da­tu či­ta­lač­ ku pu­bli­ku, is­tra­ži­va­li su knji­žev­ne kon­ven­ci­je ko­je su sva­ki put odre­ đi­va­le re­cep­ci­ju de­la, re­kon­stru­i­sa­li su ulo­ge po­ši­lja­o­ca i re­ci­pi­jen­ta ugra­đe­nih u knji­žev­nu po­ru­ku. U ra­do­vi­ma struk­tu­ra­li­sta ta­ko­đe su se po­ja­vi­li ne­ki od naj­zna­čaj­ni­jih ter­mi­na po­sle­rat­ne polj­ske te­o­ri­je knji­žev­no­sti – na pri­mer, kon­cep­ci­ja „su­bjek­ta stva­ra­lač­kih ak­tiv­no­ sti“ (ono­ga ko je ugra­đen u knji­žev­no de­lo i ras­po­la­že pra­vi­li­ma nje­ go­vog raz­u­me­va­nja – te­o­rij­ska fi­gu­ra po­ši­lja­o­ca ko­ja se mo­že opi­sa­ti na osno­vi ana­li­ze unu­traš­nje or­ga­ni­za­ci­je de­la ili pra­vi­la nje­go­ve kom­ po­zi­ci­je, stil­skog i ver­si­fi­ka­ci­o­nog ob­li­ko­va­nja, ko­jem žan­ru pri­pa­da i sl.),38 ili ide­ja „sti­lo­va re­cep­ci­je“ (ti­po­lo­gi­ja na­či­na raz­u­me­va­nja knji­ žev­no­sti) i ka­te­go­ri­ja „vir­tu­al­nog pri­ma­o­ca“ (ekvi­va­len­ta „su­bjek­ta stva­ra­lač­kih de­lat­no­sti“ – da­kle, ko­mu­ni­ka­ci­o­ne ulo­ge re­ci­pi­jen­ta ko­ jeg knji­žev­no de­lo im­po­sti­ra a či­ji je pro­je­kat ta­ko­đe bio ugra­đen u struk­tu­ru tog de­la).39 Ve­o­ma zna­ča­jan, iako vi­še skraj­nut mo­tiv me­đu do­stig­nu­ći­ma polj­ske ško­le je bi­lo i pro­u­ča­va­nje kom­po­zi­ci­je fa­bu­le, ta­ko­đe de­li­mič­no in­spi­ri­sa­no do­stig­nu­ći­ma fran­cu­skih na­ra­to­lo­ga.40 38 Po­gle­da­ti, na pri­mer: A. Oko­pi­eń-Sł­a­wi­ń­ska, „Re­la­cje oso­bo­we w li­te­rac­ki­ej ko­mu­ni­ka­cji“, u: Pro­blemy so­cjo­lo­gii li­te­ra­tury, Wro­cł­aw, 1971. 39 Po­gle­da­ti, na pri­mer: M. Gł­o­wi­ń­ski, Style od­bi­o­ru. Szki­ce o ko­mu­ni­ka­cji li­ te­rac­ki­ej, War­sza­wa, 1970 i Po­etyka i oko­li­ce, War­sza­wa, 1992; J. Sł­a­wi­ń­ski, „Odbiór i od­bi­or­ca w pro­ce­sie hi­storyczno­li­te­rac­kim“, Teksty, 1981, br. 3, a ta­ ko­đe u zbor­ni­ku: Pro­blemy od­bi­o­ru i od­bi­orcy. Stu­dia, Wro­cł­aw, 1977. Po­gle­ da­ti, ta­ko­đe, ve­o­ma va­žna re­zi­mi­ra­nja ovih mo­ti­va: H. Mar­ki­e­wicz, „Odbiór i od­bi­or­ca w ba­da­ni­ach li­te­rac­kich“, u: Wymi­ary dzi­e­ła li­te­rac­ki­e­go, Kraków, 1984. i: „Pro­blemy od­bi­o­ru i od­bi­orcy w pol­ski­ej na­u­ce o li­te­ra­tur­ze“, u: Li­te­ ra­tu­ro­znaw­stwo i je­go są­si­edzt­wa, War­sza­wa, 1989. 40 Po­gle­da­ti, na pri­mer: K. Bar­toszyńska, „Pro­ble­matyka ba­dań nad fa­bu­łą dzi­ e­ła li­te­rac­ki­e­go“, u: Pro­blemy me­to­do­lo­gic­zne współc­ze­sne­go li­te­ra­tu­ro­znaw­ stwa, Kraków, 1976. IX. Strukturalizam (II)

321

Ho­ri­zont oče­ki­ va­nja po­ši­lja­o­ca

Su­bje­kat stva­ra­ lač­kih ak­tiv­no­sti

„Sti­lo­vi re­cep­ci­je“ „Vir­tu­al­ni pri­ma­lac“

Ka sve­tu tek­sto­va (in­ter­tek­stu­al­ne po­e­ti­ke osam­de­se­tih go­di­na)

In­ter­tek­stu­al­ne ana­li­ze

Otvo­re­ni struk­tu­ra­li­zam

Osam­de­se­tih go­di­na se či­ni­lo da su se struk­tu­ra­li­stič­ke ide­je pri­bli­ ža­va­le svom kra­ju. Još kra­jem še­zde­se­tih go­di­na mno­gi is­tra­ži­va­ či ko­ji su se ra­ni­je iden­ti­fi­ko­va­li sa struk­tu­ra­li­zmom iz­ra­ža­va­li su svo­ju sum­nju pre­ma te­o­rij­skim mo­de­li­ma ko­ji su na osno­vu nje­ga na­sta­ja­li. Za ne­ke fran­cu­ske struk­tu­ra­li­ste su se kao na­čin za pre­va­ zi­la­že­nje her­me­tič­no­sti struk­tu­ra po­ka­za­le in­ter­tek­stu­al­ne ana­li­ze – mo­guć­nost is­tra­ži­va­nja da­tog knji­žev­nog tek­sta nje­go­vim po­zi­va­ njem na dru­ge tek­sto­ve. Te­o­re­ti­ča­ri­ma, kao što su Že­net ili Ri­fa­ter, te­o­ri­ja in­ter­tek­stu­al­no­sti je slu­ži­la u stva­ri pre sve­ga za uvo­đe­nje no­ vih mo­de­la ume­sto sta­rih; od­no­si iz­me­đu tek­sto­va i kom­po­zi­ci­je fa­ bu­la41 ta­ko­đe su zah­te­va­li pre­ci­zno si­ste­ma­ti­zo­va­nje, me­đu­tim, bez ob­zi­ra na to, već su se mo­gle ose­ti­ti na­do­la­ze­će pro­me­ne. Jer, iako su in­ter­tek­stu­al­ne ana­li­ze ko­je su vr­ši­la oba na­ve­de­na is­tra­ži­va­ča bi­ le isto ja­sno for­mu­li­sa­ne kao i ra­ni­je struk­tu­ral­ne ana­li­ze, ipak su pru­ža­le mo­guć­nost za otva­ra­nje struk­tu­re tek­sta (a isto­vre­me­no i sa­mog struk­tu­ra­li­zma) – bar pre­ma dru­gim tek­sto­vi­ma. Ovu pro­me­nu je do­bro uvi­deo Že­net, a nje­gov is­kaz za­slu­žu­je da bu­de ci­ti­ran i s ob­zi­rom na to da ja­sno od­sli­ka­va kraj epo­he or­to­ dok­snog struk­tu­ra­li­zma u isto­ri­ji te­o­ri­je knji­žev­no­sti: „...re­la­ci­o­no či­ta­nje (či­ta­nje dva ili ne­ko­li­ko po­ve­za­nih tek­sto­va) ne­sum­nji­vo stva­ra pri­li­ku za ono što ću – ko­ri­ ste­ći se već ne­po­pu­lar­nim ter­mi­nom – na­zva­ti otvo­re­nim st r u k­tu­ ra­ l i­ z mom. U ovoj obla­sti po­sto­je dva struk­tu­ ra­li­zma. Je­dan je struk­tu­ra­li­zam ‘za­tva­ra­nja’ tek­sta i de­ši­ fro­va­nja nje­go­vih unu­traš­njih struk­tu­ra; to je, na pri­mer, struk­tu­ra­li­zam s ko­jim se sre­će­mo u ču­ve­noj ana­li­zi Bo­dle­ ro­vih Ma­ča­ka ko­ju su iz­vr­ši­li Ja­kob­son i Le­vi-Stros. Dru­gi je struk­tu­ra­li­zam Mi­to­lo­gi­ka [Le­vi-Stro­sa] ko­ji po­ka­zu­je ka­ ko tekst (mit), ako mu u to­li­koj me­ri pri­tek­ne­mo u po­moć, omo­gu­ća­va da se ‘či­ta dru­gi tekst’.“42 Ka­te­go­ri­ja in­ter­tek­stu­al­no­sti bi­la je po­zna­ta na­u­ci o knji­žev­no­ sti još znat­no ra­ni­je (tj. od 1968. go­di­ne) – pre­ko fran­cu­ske te­o­re­ti­ čar­ke Ju­li­je Kri­ste­ve ko­ja je osa­vre­me­ni­la i na te­o­ri­ju knji­žev­no­sti 41 Što je, na pri­mer, pre­ci­zno i de­talj­no ra­dio Že­net u svom ve­ro­vat­no naj­ču­ve­ ni­jem ra­du o ovo­me: u Pa­limp­se­sti­ma. Po­gle­da­ti: G. Ge­net­te, Pa­limp­sestes. La littéra­tu­re au se­cond de­gré, Pa­ris, 1982. 42 Ibid., str. 364.

322

Književne teorije XX veka

pri­me­ni­la jed­nu od naj­va­žni­jih ide­ja Mi­ha­i­la Bah­ti­na.43 Me­đu­tim, dru­ga­či­je ne­go u slu­ča­ju te­o­ri­ja Že­ne­ta ili Ri­fa­te­ra, in­ter­tex­tu­a­lité je u ver­zi­ji ko­ju je pred­lo­ži­la Kri­ste­va na­go­veš­ta­va­la pot­pu­no dru­ ga­či­ji na­čin raz­miš­lja­nja o knji­žev­no­sti. Ta­ko bi pred­log Kri­ste­ve tre­ba­lo pre ve­za­ti za sta­vo­ve one gru­pe fran­cu­skih mi­sli­la­ca ko­ji su tra­di­ci­o­nal­ni struk­tu­ra­li­zam, ko­ju su stvo­ri­li De So­sir i Le­vi-Stros, pod­vr­ga­va­li te­melj­noj re­vi­zi­ji. Kri­ste­va, Bart, De­ri­da, Fu­ko i dru­gi stvo­ri­će kri­tič­ku op­ci­ju unu­tar struk­tu­ra­li­zma i obaviće te­melj­nu re­vi­zi­ju pre­mi­sa te­o­rij­skog si­ste­ma i sti­la miš­lje­nja, kri­ti­ku­ju­ći pre sve­ga nje­gov dog­ma­ti­zam i pre­ten­zi­je na na­uč­nost. Ova op­ci­ja (ko­ ja je ka­sni­je do­bi­la na­ziv poststruk­tu­ra­li­zam) ta­ko­đe se po­ja­vlju­je po­lo­vi­nom še­zde­se­tih go­di­na (da­kle – pa­ra­dok­sal­no – na vr­hun­cu raz­vo­ja struk­tu­ra­li­zma) i od ta­da će ne­pre­kid­no pra­ti­ti pra­vo­ver­nu na­u­ku o struk­tu­ra­ma.

Kri­tič­ka op­ci­ja unu­tar struk­tu­ra­li­zma

Re­zi­me 1. Po­sle­rat­ni fran­cu­ski struk­tu­ra­li­zam in­spi­ri­sa­la je, pre sve­ga, mi­sao an­tro­po­lo­ga i fi­lo­zo­fa K. Le­vi-Stro­sa ko­ji je na po­lje et­no­graf­skih is­tra­ži­va­nja pre­neo lin­gvi­stič­ke te­o­ri­je De So­si­ ra i Tru­bec­kog, oži­vlja­va­ju­ći no­vu hu­ma­ni­stič­ku di­sci­pli­nu – st r u k­tu­r a l­ nu an­t ro­p o­l o­g i­ju. 2. Le­vi-Stros je pro­ši­rio po­jam „je­zi­ka“ na raz­li­či­te ma­ni­fe­sta­ci­ je čo­ve­ko­ve kul­tur­ne ak­tiv­no­sti (na pri­mer, ri­tu­a­le, ob­re­de, re­li­gij­ske po­stup­ke, od­no­se srod­stva u pri­mi­tiv­nim ple­me­ni­ ma, na­či­ne na ko­je se je­de, stva­ra­nje mi­to­va i sl.). Nje­gov cilj – po uzo­ru na De So­si­ra – bi­lo je pro­na­la­že­nje i opi­si­va­nje ovog „je­zi­ka“, što zna­či skri­ve­nih si­ste­ma ko­ji vla­da­ju svim kul­tur­nim po­stup­ci­ma. Tra­ga­ju­ći za do­ka­zi­ma o si­stem­skoj or­ga­ni­za­ci­ji kul­tu­re, tvo­rac struk­tu­ral­ne an­tro­po­lo­gi­je je na­ sto­jao da od­re­di osnov­ne je­di­ni­ce ka­rak­te­ri­stič­ne za po­je­di­ ne ti­po­ve po­na­ša­nja u kul­tu­ri (po­mo­ću ana­lo­gi­je pre­ma fo­ ne­ma­ma) – i ta­ko je, na pri­mer, kao osnov­ne je­di­ni­ce mi­to­va sma­trao mi­te­me (po­je­di­nač­ne do­ga­đa­je ko­ji či­ne sa­mo­stal­ne ce­li­ne u raz­vo­ju fa­bu­le mi­ta). Pre­ma miš­lje­nju ovog fi­lo­zo­fa, za­hva­lju­ju­ći ta­kvim ana­li­za­ma bi­lo je mo­gu­će u isto vre­me 43 U tek­stu „Pro­ble­mi struk­tu­ri­ra­nja tek­sta“, ob­ja­vlje­nom na stra­ni­ca­ma Tel Qu­ e­la. O kon­cep­ci­ji in­ter­tek­stu­al­no­sti Ju­li­je Kri­ste­ve po­gle­da­ti: Poststruk­tu­ra­li­ zam i Bah­tin. IX. Strukturalizam (II)

323

Pro­ši­re­nje poj­ma je­zi­ka

ot­kri­ti u ni­ve r­z a l­ ne st r u k­tu­ re ko­je vla­da­ju ljud­skim umom. Iz­no­se­ći te­zu o je­zič­kom ka­rak­te­ru uma i o ne­sve­ snim struk­tu­ra­ma je­zič­kog ti­pa ko­ji nji­me vla­da­ju, Le­vi-Stros je omo­gu­ćio struk­tu­ra­li­zmu isto­vre­me­no i ni­vo fi­lo­zof­skog si­ste­ma. 3. Na kra­ju, fi­lo­zof je sma­trao da upra­vo mi­to­v i pred­sta­vlja­ju uni­ver­zal­ni je­zik kul­tu­re, nje­nu skri­ve­nu i neo­sveš­će­nu struk­ tu­ru – jer su oni na­sta­ja­li u kru­go­vi­ma svih kul­tu­ra, a nji­ho­ ve mi­te­me su se ge­ne­ral­no po­ka­zi­va­le kao me­đu­sob­no bli­ske (u nji­ma su se me­nja­la, na pri­mer, ime­na i oso­bi­ne li­ko­va, ali to­ko­vi do­ga­đa­ja su bi­li ve­o­ma slič­ni) i bi­lo ih je mo­gu­će sma­ tra­ti in­ter­i­o­ri­zo­va­nim si­ste­mom druš­tve­nih na­lo­ga i za­bra­na. 4. Ta­ko­zva­na ško­la f r an­c u­ske na­ra­to­l o­ g i­j e (Ro­lan Bart, Klod Bre­mon, Cve­tan To­do­rov, Al­žir­das Ž. Gre­jmas) – in­ spi­ri­sa­na miš­lju K. Le­vi-Stro­sa i is­tra­ži­va­njem ča­rob­ne baj­ke ru­skog fol­klo­ri­ste Vla­di­mi­ra Pro­pa, kao i naj­no­vi­jim do­stig­ nu­ći­ma struk­tu­ra­li­stič­ke lin­gvi­sti­ke (na­ro­či­to tran­sfor­ma­ci­o­ no-ge­ne­ra­tiv­ne gra­ma­ti­ke No­a­ma Čom­skog) – iz­ra­di­la je po­ čet­ni pro­je­kat struk­tu­ral­ne ana­li­ze pri­po­ve­sti. 5. Struk­tu­ral­na ana­li­za pri­po­ve­sti tre­ba­lo je da pred­sta­vlja pr­ vi ko­rak na pu­tu ka kon­stru­i­sa­nju g r a­ma­t i­ ke pr i­p o­ve­ st i (hi­po­te­tič­kog mo­de­la na­ra­tiv­ne kom­pe­ten­ci­je, od­no­sno spo­sob­no­sti stva­ra­nja svih mo­gu­ćih knji­žev­nih pri­po­ve­sti), a kao po­sle­di­ca to­ga stva­ra­nje – g ra­ma­t i­ ke k nji­že v­ no­ st i, od­no­sno pra­vi­la ko­ja vla­da­ju pri­li­kom na­sta­ja­nja sva­ke knji­žev­no­sti. 6. P olj­ sk a ško­l a k nji­ ž e v­ ne ko­mu­ ni­ ka­ ci­j e – in­spi­ri­sa­na miš­lju praš­kih struk­tu­ra­li­sta i se­mi­o­lo­gi­jom i so­ci­o­lo­gi­jom knji­žev­no­sti, kao i te­o­ri­jom či­ta­nja (od Ro­ma­na In­gar­de­na pre­ko Žan-Pola Sar­tra, sve do ra­do­va ne­mač­kih este­ti­ča­ra re­cep­ci­je Han­sa Ro­ber­ta Ja­u­sa i Vol­fgan­ga Ize­ra) – kon­cen­ tri­sa­la se na te­melj­ne ana­li­ze knji­žev­nih ko­mu­ni­ka­ci­o­nih si­tu­a­ci­ja (na­ro­či­to si­ste­ma od­no­sa iz­me­đu sli­ke po­ši­lja­o­ca i pro­jek­ci­je re­ci­pi­jen­ta ugra­đe­ne u pra­vi­la kon­stru­i­sa­nja knji­ žev­nog de­la). 7. Sla­blje­nje struk­tu­ra­li­zma u pro­u­ča­va­nju knji­žev­no­sti do­ne­lo je raz­li­či­ta is­tra­ži­va­nja ta­ko­zva­ne i n­te r­ tek­stu­ a l­ no­st i – na pri­mer, ti­po­lo­gi­je od­no­sa i me­đu­tek­stu­al­nih za­vi­sno­sti i for­ mu­li­sa­nje opštih prin­ci­pa in­ter­tek­stu­al­ne se­man­ti­ke ko­ju su zasnovali fran­cu­ski is­tra­ži­va­či, pre svih – Že­rar Že­net i Mi­šel Ri­fa­ter. 324

Književne teorije XX veka

Hro­no­lo­gi­ja 1928:

Vla­di­mir Prop, et­no­log iz Le­njin­gra­da, ob­ja­vlju­je knji­gu Mor­fo­ lo­gi­ja baj­ke – na­sta­lu kao re­zul­tat nje­go­vog ra­da u Ko­mi­si­ji za baj­ku Ru­skog ge­o­graf­skog druš­tva – mo­fro­loš­ku ana­li­zu ru­ske ča­rob­ne baj­ke u ko­joj je 449 baj­ki (iz ta­ko­zva­nog in­dek­sa An­ti Ar­ nea) sve­de­no na she­mu 31 jed­no­stav­ne de­lat­no­sti (funk­ci­je) ko­je se po­na­vlja­ju u sva­koj baj­ci. Funk­ci­je će, za­jed­no sa se­dam ti­po­ va ju­na­ka ko­ji igra­ju od­re­đe­ne ulo­ge u fa­bu­li baj­ke, pred­sta­vlja­ti osnov­nu struk­tu­ru ča­rob­ne baj­ke. Pro­po­va knji­ga po­sta­će jed­na od naj­va­žni­jih in­spi­ra­ci­ja za po­sle­rat­ni fran­cu­ski struk­tu­ra­li­zam. 1934–1937: Fran­cu­ski et­no­graf i so­ci­o­log Klod Le­vi-Stros bo­ra­vi u Bra­zi­lu gde pre­da­je na uni­ver­zi­te­tu u Sao Pa­o­lu. Pra­vi ne­ko­li­ko te­ren­ skih eks­pe­di­ci­ja u unu­traš­njost Bra­zi­la – ve­ći­na nje­go­vih ka­sni­ jih opi­sa ži­vo­ta In­di­ja­na­ca Nam­bi­kva­ra i Tu­pi po­ti­ca­će upra­vo iz te eks­pe­di­ci­je. Ko­men­ta­to­ri će če­sto ša­lji­vo go­vo­ri­ti da je Le­vi-Stros re­a­li­zo­vao pro­je­kat opšte i ap­strakt­ne struk­tu­ral­ne an­tro­ po­lo­gi­je da ne bi mo­rao da pra­vi vi­še eks­pe­di­ci­jâ u di­vlje ze­mlje, eks­pe­di­ci­ja za ko­je ina­če ni­je mno­go ma­rio. 1941: Le­vi-Stros pre­la­zi u Nju­jork i za­po­či­nje rad u New School of So­cial Re­se­arch. Tu upoznaje Ro­ma­na Ja­kob­so­na s ko­jim će se spri­ja­te­lji­ti i ko­ji će iz­vr­ši­ti ve­o­ma bi­tan uti­caj na ka­sni­je na­uč­ ne po­gle­de auto­ra Tu­žnih sta­za, a na­ro­či­to na ide­ju Struk­tu­ral­ ne an­tro­po­lo­gi­je. 1943: Dan­ski lin­gvi­sta Luj Hjelm­slev (Ko­pen­haš­ka ško­la) ob­ja­vlju­je Pro­le­go­me­na to a The­ory of Lan­gu­a­ge. Ova knji­ga će ta­ko­đe u znat­noj me­ri uti­ca­ti na fran­cu­ska na­ra­to­loš­ka is­tra­ži­va­nja. Po­ seb­no in­spi­ra­tiv­ne će bi­ti Hjelm­sle­vlje­ve kon­cep­ci­je o is­tra­ži­ va­nju od­no­sa iz­me­đu po­je­di­nih ele­me­na­ta/ni­voa kao glav­nog pred­me­ta lin­gvi­sti­ke, kao i raz­li­ka sup­stan­ci­je i for­me na oba pla­na je­zi­ka (na pla­nu iz­ra­za i pla­nu sa­dr­ža­ja) ko­ju je iz­vr­šio. 1945: Pod uti­ca­jem Ja­kob­so­na, Le­vi-Stros ob­ja­vlju­je čla­nak pod na­zi­ vom „Struk­tu­ral­na ana­li­za u lin­gvi­sti­ci i an­tro­po­lo­gi­ji“ (ko­ji je ka­sni­je u­šao u Struk­tu­ral­nu an­tro­po­lo­gi­ju). Tu iz­la­že ob­no­vi­telj­ sku ulo­gu fo­no­lo­gi­je (Tru­bec­kog) pre­ma druš­tve­nim na­u­ka­ma IX. Strukturalizam (II)

325

1949:

1953:

1955: 1957:

1958:

1959: 1960:

1962: 1966:

326

i na­go­veš­ta­va po­čet­ni pro­je­kat si­stem­skih an­tro­po­loš­kih is­tra­ ži­va­nja. Le­vi-Stros ta­ko­đe de­kla­ri­še na­me­ru pro­ši­re­nja poj­ma „je­zi­ka“ (pre­ma shva­ta­nju De So­si­ra i Tru­bec­kog) na sve vr­ste čo­ve­ko­ve kul­tur­ne ak­tiv­no­sti. Čla­nak Le­vi-Stro­sa po­ja­vlju­je se u Word: Jo­ur­nal of the Lin­gu­i­stic Cir­cle of New York – ča­so­pi­su ko­ji je sa svo­jim sa­rad­ni­ci­ma osno­vao Ja­kob­son. Ob­ja­vlje­na je knji­ga Les struc­tu­res élémen­ta­i­res de la pa­renté (Ele­men­tar­na struk­tu­ra srod­stva) – pr­va knji­ga u ko­joj Le­vi-Stros pri­me­nju­je me­to­du struk­tu­ral­ne ana­li­ze za is­tra­ži­va­nja kul­tur­nih po­ja­va. Po­ro­dič­ni od­no­si u pri­mi­tiv­nim ple­me­ni­ma ov­de se tumače kao vr­sta „je­zič­kog si­ste­ma“. Fran­cu­ski psi­ho­a­na­li­ti­čar Žak La­kan is­ti­če de­vi­zu „po­vra­tak Froj­du“. To, iz­me­đu osta­log, zna­či re­in­ter­pre­ta­ci­ju Froj­do­ve psi­ho­a­na­li­ze u du­hu De So­si­ro­ve te­o­ri­je je­zi­ka. Tu La­kan iz­la­že svo­ju ču­ve­nu te­zu o „struk­tu­ri­sa­noj ne­sve­sno­sti kao je­zi­ku“. Po­ja­vlju­ju se Le­vi-Stro­so­ve Tu­žne sta­ze. Ame­rič­ki lin­gvi­sta No­am Čom­ski ob­ja­vlju­je knji­gu Syntac­tic Struc­tu­res (Sin­tak­sič­ke struk­tu­re). Ide­ja tran­sfor­ma­ci­o­no-ge­ne­ ra­tiv­ne gra­ma­ti­ke Čom­skog (gra­ma­ti­ke kao for­mal­nog mo­de­la je­zič­ke kom­pe­ten­ci­je – da­kle, spo­sob­no­sti za stva­ra­nje svih mo­ gu­ćih is­ka­za uz ko­riš­će­nje reč­ni­ka i ko­nač­nog bro­ja pra­vi­la) po­ sta­je jed­na od naj­in­spi­ra­tiv­ni­jih ide­ja za lin­gvi­ste ko­ji tra­ga­ju za uni­ver­zal­nom gra­ma­ti­kom knji­žev­no­sti. Le­vi-Stros ob­ja­vlju­je knji­gu Struk­tu­ral­na an­tro­po­lo­gi­ja; ona će se po­ka­za­ti kao jed­na od naj­va­žni­jih knji­ga za po­sle­rat­ne fran­cu­ ske struk­tu­ra­li­ste. U njoj se, među ostalima, na­la­zi ču­ve­ni tekst „Struk­tu­ra mi­to­va“ u ko­jem se za ana­li­zu mi­ta o Edi­pu ko­ri­ste ne­ki ele­men­ti fo­no­lo­gi­je Tru­bec­kog i Pro­po­ve knji­ge Mor­fo­lo­gi­ ja baj­ke. Le­vi-Stros ov­de tu­ma­či­ mit kao uni­ver­zal­ni kul­tur­ni „je­zik“, „ne­sve­sni si­stem na­lo­ga i za­bra­na“ pri­su­tan u svim kul­ tu­ra­ma. Odr­ža­va se ko­lo­kvi­jum po­sve­ćen ide­ji struk­tu­re i od­no­su iz­me­ đu ge­ne­ze i struk­tu­re na ko­jem, iz­me­đu osta­lih, uče­stvu­ju Li­ sjen Gold­man i Žan Pi­ja­že. Iz­la­zi čla­nak Le­vi-Stro­sa „Mor­fo­loš­ka ana­li­za ru­ske baj­ke“ u ko­ jem on skre­će pa­žnju na „sna­gu ko­ja an­ti­ci­pi­ra ka­sni­je raz­voj­ne oba­ve­ze hu­ma­ni­sti­ke“ ko­ja je iz­ne­na­đu­ju­ća u Pro­po­vom de­lu. Tu ima u vi­du uglav­nom fran­cu­ska is­tra­ži­va­nja, kon­cen­tri­sa­na, po­čev od pe­de­se­tih go­di­na, na struk­tu­ral­nu ana­li­zu knji­žev­no­sti. Po­ja­vlju­ju se Le­vi-Stro­so­ve knji­ge: To­te­mi­zam da­nas i Di­vlja mi­sao. U osmom bro­ju ča­so­pi­sa Com­mu­ni­ca­ti­ons ob­ja­vljen ma­ni­fest Fran­cu­ske na­ra­to­loš­ke ško­le pod na­slo­vom „Struk­tu­ral­na ana­ li­za pri­po­ve­da­nja“. Od tog vre­me­na u ko­he­rent­nu gru­pu fran­cu­ skih na­ra­to­lo­ga ubra­ja­će se: Ro­lan Bart, Klod Bre­mon, Cve­tan Književne teorije XX veka

To­do­rov i Al­žir­das Gre­jmas. Pod uti­ca­jem in­spi­ra­ci­ja Pro­pa i Le­vi-Stro­sa, Hjelm­sle­va i Čom­skog, oni će na­go­ve­sti­ti po­čet­ni pro­je­kat gra­ma­ti­ke knji­žev­nog pri­po­ve­da­nja ko­ji će pred­sta­vlja­ ti pr­vi ko­rak na pu­tu do stva­ra­nja opšte gra­ma­ti­ke knji­žev­no­sti. Is­tra­ži­va­nja na­ra­to­lo­ga uglav­nom se kon­cen­tri­šu na kri­mi­na­ lističke ro­ma­ne (na pri­mer, pri­če Ja­na Fle­min­ga o Džej­msu Bon­ du), pre sve­ga za­to što oni pred­sta­vlja­ju za­hva­lan pred­met za tu vr­stu ana­li­ze. Po­sma­tran iz vre­men­ske per­spek­ti­ve, taj na­ra­to­ loš­ki ma­ni­fest bi­će pri­znat i kao vr­hun­ski i kao kri­zni mo­me­nat u raz­vo­ju fran­cu­skog struk­tu­ra­li­zma. Ma­nje-vi­še od tog vre­me­ na, pra­vo­ver­ni „or­to­dok­sni“ struk­tu­ra­li­zam pra­ti­će kri­tič­ka op­ ci­ja usme­re­na pro­tiv pre­ve­li­kih na­uč­nih am­bi­ci­ja struk­tu­ra­li­sta – poststruk­tu­ra­li­zam. Ob­ja­vlje­na Grej­ma­so­va knji­ga Séman­ti­que struc­tu­ra­le (Struk­tu­ral­ na se­man­ti­ka). Za­hva­lju­ju­ći uvo­đe­nju poj­ma „izo­to­pi­ja“ (ter­min je po­zajm­ljen iz he­mi­je i ozna­ča­va pa­ra­lel­ne zna­čenj­ske slo­je­ve ko­ji se ja­vlja­ju u okvi­ru jed­nog istog dis­kur­sa) Gre­jmas pre­no­si pozicionu tač­ku se­man­tič­kih ana­li­za sa re­če­ni­ca na dis­kur­se. Ova kon­cep­ci­ja će ima­ti ve­lik zna­čaj i za na­ra­to­loš­ke ana­li­ze. No­am Čom­ski ob­ja­vlju­je knji­gu Car­te­sian Lin­gu­i­stics: A Chap­ter in the Hi­story of Ra­ti­o­na­list Tho­ught (Kar­te­zi­jan­ska lin­gvi­sti­ka: po­de­la u istoriji ra­ci­o­na­li­stič­ke mi­sli). U njoj je vi­dljiva ve­li­ka za­vi­ snost po­gle­da Čom­skog od ra­ci­o­na­li­stič­ke tra­di­ci­je XVII ve­ka. 1967: Po­ja­vlju­je se knji­ga Cve­ta­na To­do­ro­va Littéra­tu­re et sig­ni­fi­ca­tion (Knji­žev­nost i zna­če­nje) u ko­joj je izložena struk­tu­ral­na ana­li­za Opa­snih ve­za Pje­ra Šo­der­la de La­kloa. 1967–1968: Le­vi-Stros ob­ja­vlju­je tri to­ma Mytho­lo­gi­qu­es (Mi­to­lo­gi­ke). Ovo de­lo po­sve­će­no je lo­gič­koj struk­tu­ri mi­to­va se­ver­no­a­me­rič­kih In­di­ja­na­ca. 1968: Pri­la­go­đa­va­ju­ći i ši­re­ći po­gle­de Mi­ha­i­la Bah­ti­na, fran­cu­ska is­ tra­ži­va­či­ca Ju­li­ja Kri­ste­va uvo­di u dis­kurs o knji­žev­no­sti ka­te­go­ ri­ju in­ter­tek­stu­al­no­sti (u ra­du „Pro­ble­mi struk­tu­ri­ra­nja tek­sta“, uklju­če­nom ka­sni­je u knji­gu Sē­me­i­ō­tiké). Ob­ja­vlje­na je ču­ve­na knji­ga pod na­slo­vom Qu’est-ce que le struc­ tu­ra­li­sme? (Šta je struk­tu­ra­li­zam?) u re­dak­ci­ji Fran­soa Va­la. U Va­lo­vom uvo­du struk­tu­ra­li­zam je de­fi­ni­san kao na­u­ka o zna­ ci­ma i si­ste­mi­ma zna­ko­va. 1970: To­do­rov ob­ja­vlju­je In­tro­duc­tion à la littéra­tu­re fan­ta­sti­que (Uvod u fan­ta­stič­nu knji­žev­nost) gde, ta­ko­đe, po­ku­ša­va da pri­ me­ni me­to­du struk­tu­ral­ne ana­li­ze. Fan­ta­stič­ne pri­če – po­red kri­mi­nal­ističkih – po­sta­ju dru­gi za­hva­lan pro­stor za na­ra­to­loš­ ke po­stup­ke, i to s ob­zi­rom na svo­ju ve­li­ku kon­ven­ci­o­nal­nost. Grej­mas ob­ja­vlju­je knji­gu Du sens. Es­sa­is sémi­o­ti­qu­es. 1971: Ob­ja­vljen je če­tvr­ti tom Mytho­lo­gi­qu­es Le­vi-Stro­sa. IX. Strukturalizam (II)

327



1972:

1973: 1975: 1982:

1990: 1992:

Fran­cu­ski te­o­re­ti­čar knji­žev­no­sti Mi­šel Ri­fa­ter ob­ja­vlju­je Es­sa­is de styli­sti­que struc­tu­ra­le (Ese­ji o struk­tu­ral­noj sti­li­sti­ci) u ko­ji­ma pred­sta­vlja „ka­sno­struk­tu­ra­li­stič­ku“ kon­cep­ci­ju ima­nent­ne ana­ li­ze sti­la uvo­đe­njem ide­je „stil­skog kon­tek­sta“. No­am Čom­ski ob­ja­vlju­je jed­nu, za po­sle­rat­ni struk­tu­ra­li­zam va­žnu knji­gu pod na­slo­vom Lan­gu­a­ge and Mind (Je­zik i mi­sao) gde se po­no­vo vra­ća ide­ji tran­sfor­ma­ci­o­no-ge­ne­ra­tiv­ne gra­ma­ti­ke kao mo­de­la uni­ver­zal­ne je­zič­ke kom­pe­ten­ci­je. Le­vi-Stros ob­ja­vlju­je knji­gu Struk­tu­ral­na an­tro­po­lo­gi­ja II. Al­žir­das Gre­jmas ob­ja­vlju­je knji­gu Ma­up­a­ssant: la sémi­o­ti­que du tex­te, exer­ci­ces pra­ti­qu­es u ko­joj, iz­me­đu osta­log, na­sta­vlja Pro­po­vu mi­sao. Ob­ja­vlje­ni su Pa­limp­se­sti Že­ra­ra Že­ne­ta – po­ku­šaj „otva­ra­nja“ struk­tu­ra­li­zma za­hva­lju­ju­ći uvo­đe­nju ka­te­go­ri­je in­ter­tek­stu­al­no­ sti (to je, isto­vre­me­no, od­stu­pa­nje od unu­tar­tek­stov­ne ana­li­ze na ra­čun is­tra­ži­va­nja od­no­sa od­re­đe­nog tek­sta pre­ma dru­gim tek­sto­vi­ma). Že­net ov­de lo­ci­ra i po­seb­nu ti­po­lo­gi­ju in­ter­tek­stu­ al­nih ve­za. Umi­re Ro­lan Bart. Umi­re Al­žir­das Ži­li­jen Gre­jmas.



328

Književne teorije XX veka

Bi­bli­o­gra­fiјa Opšta Dž. Kaler, Struk­turalistička poetika. Struk­turalizam, lingvistika i proučavanje književnosti (prev. Milica Mint), Beograd, 1990. F. Dos­se, Hi­sto­i­re du struc­tu­ra­li­sme, t. 1: Le champ du sig­ne, 1945–1966, t. 2: Le chant du cygne, 1967 à nos jo­urs, Pa­ris 1991–1992. T. Haw­kes, Struk­tu­ra­lism i se­mi­otyka, tł­um. I. Si­e­rad­zki, po­sł. M. Gł­o­wi­ń­ski, War­sza­wa 1988. E. Kurz­we­il, The Age of Struc­tu­ra­lism: Lévi-Stra­uss to Fo­u­ca­ult, New York 1980. Z. Mi­to­sek, „Struk­tu­ra­lizm“, u: idem, Te­o­rie ba­dań li­te­rac­kich, War­sza­wa 1998. Ž. Pi­ja­že, Struk­tu­ra­li­zam (prev. N. Po­po­vić-Pe­ri­šić), Be­o­grad, 1978.

Iz­bor ra­do­va N. Chomsky, Syntac­tic Struc­tu­res, The Ha­gue 1957. C. Lévi-Stra­uss, „Ana­li­za mor­fo­lo­gic­zna baj­ki rosyjski­ej“, tł­um. W. Kwi­at­kow­ ski, Pa­mi­ęt­nik Li­te­rac­ki 1968, z. 4. C. Lévi-Stra­uss, An­tro­po­lo­gia struk­tu­ral­na, tł­um. K. Po­mian, wstęp B. Suc­ho­ dol­ski, War­sza­wa 1970. C. Lévi-Stra­uss, Lek­cja ling­wistyki, tł­um. W. Gra­jew­ski, u: idem, Spo­jr­ze­nie z od­da­li, tł­um. W. Gra­jew­ski, L. Ko­lan­ki­e­wicz, M. Ko­lan­ki­e­wicz, J. Kordys, War­sza­wa 1993. V. Prop, Mor­fo­lo­gi­ja baj­ke (prev. P. Vu­ji­čić i dr.), Be­o­grad, 1982. W. Propp, „Mor­fo­lo­gia baj­ki“, tł­um. z. franc. S. Bal­bus, Pa­mi­ęt­nik Li­te­rac­ki 1968, z. 4. W. Propp, Nie tylko baj­ka, wybór, tł­um. D. Ulic­ka, War­sza­wa 2000.

Naj­va­žni­ja li­te­ra­tu­ra E. Le­ach, Lévi-Stra­uss, tł­um. P. Ni­kle­wicz, War­sza­wa 1973. J. Lyons, Chomsky, tł­um. B. Sta­nosz, War­sza­wa 1975. IX. Strukturalizam (II)

329

Fran­cu­ska na­ra­to­loš­ka ško­la Oda­bra­na de­la R. Bart­hes, „Dzi­a­ł­al­no­ść struk­tu­ra­lisyczna“, tł­um. A. Ta­tar­ki­e­wicz, u: idem, Mit i znak. Ese­je, wybór, wstęp J. Bł­o­ń­ski, tł­um. W. Bł­o­ń­ska, J. Bł­o­ń­ski, A. Ta­tar­ki­e­wicz, War­sza­wa 1970. R. Bart, „Uvod u strukt­uralnu analizu priča“ (prev. P. Milosavljević), Letopis Matice srpske, Novi Sad, 147/1971, knj. 407, sv. 1 (januar), str. 56–84. C. Brémond, „Lo­gi­ka mo­ż­li­wo­ś­ci nar­racyjnych“, Pa­mi­ęt­nik Li­te­rac­ki 1968, z. 4. A. J. Gre­i­mas, Séman­ti­que struc­tu­ra­le. Rec­her­che de métho­de, Pa­ris 1966; 1986². „L’analyse struc­tu­ra­le du récit“, Com­mu­ni­ca­ti­ons 1966, nr 8. A. J. Gre­j­mas, „Ak­tan­ti, ak­te­ri i fi­gu­re“ (prev. Cvjet­ko Mi­la­nja), Re­vi­ja, Osi­jek, 19/1979, br. 2, str. 61–75. A. K. Gre­i­mas, „Po­stup­ci opi­si­va­nja“, Knji­žev­na kri­ti­ka, Be­o­grad, 10/1979, br. 3, str. 19–29. Su­vre­me­na te­o­ri­ja pri­po­vi­je­da­nja (prir. Vla­di­mir Bi­ti), Za­greb, 1992. (na str. 79–95. rad A. Gre­i­ma­sa, „Igre se­mi­o­tič­kih ogra­ni­če­nja“) T. To­do­rov, „Ka­te­go­rie opo­wi­a­da­nia li­te­rac­ki­e­go“, tł­um. W. Bł­o­ń­ska, Pa­mi­ęt­ nik Li­te­rac­ki 1968, z. 4. Naj­va­žni­ja li­te­ra­tu­ra K. Bar­toszyński, O ba­da­ni­ach ukł­adów fa­bu­larnych, u: idem, Te­o­ria i in­ter­pre­ ta­cja. Szki­ce li­te­rac­kie, War­sza­wa 1985. K. Ro­sner, Se­mi­otyka struk­tu­ral­na w ba­da­ni­ach nad li­te­ra­tu­rą. Jej osi­ąg­ni­ę­cia, per­spektywy, ogra­nic­ze­nia, Kraków 1981.

Ana Bur­žinj­ska

330

Književne teorije XX veka

X. POSTSTRUK­TU­RA­LI­ZAM

Lo­gič­ni na­sta­vak struk­tu­ra­li­zma mo­že bi­ti sa­mo u nje­go­vom pri­bli­ža­va­nju knji­žev­no­sti – ali ne vi­še kao „objek­tu“ ana­li­ze, već knji­žev­no­sti kao upra­ žnja­va­nju pi­sma... Da­kle, struk­tu­ra­li­sti pre­o­sta­je da se pre­o­bra­ti u „pi­sca“... Ro­lan Bart1 Struk­tu­re su neš­to što se ve­o­ma ret­ko mo­že sre­sti u stvar­no­sti... Že­rar Že­net2 Struk­tu­ri se mo­že me­to­dodološki pre­ti­ti kako bi se bo­lje shva­ti­la [...]. Ova ope­ra­ci­ja (na la­tin­skom) zo­ve se ne­mir... Žak De­ri­da3







  

R. Bart, Knji­žev­nost. Mi­to­lo­gi­ja. Se­mi­o­lo­gi­ja, op. cit., str. 255. Ž. Že­net, Fi­gu­re, op. cit., str. 23. J. Der­ri­da, „Si­ła i znac­ze­nie“, u: Pi­smo i różnica, War­sza­wa, 2004, str. 12.

Godina 1966: us­pon i kri­za struk­tu­ra­li­zma Kad je 1966. go­di­ne u osmom bro­ju ča­so­pi­sa Com­mu­ni­ca­ti­ons ob­ ja­vljen ma­ni­fest na­ra­to­loš­ke ško­le, iz­gle­da­lo je da je na­uč­na eufo­ri­ ja te­o­re­ti­ča­ra knji­žev­no­sti do­se­gla svoj ze­nit. Činilo se kako na­u­ka o knji­žev­no­sti tre­ba da na­pra­vi još sa­mo ma­li ko­rak da bi se sa struk­ tu­ral­ne ana­li­ze pri­po­vet­ke, još uvek re­la­tiv­no skrom­nih na­me­ra, preš­lo na ot­kri­će uni­ver­zal­ne gra­ma­ti­ke sva­ke mo­gu­će knji­žev­no­sti. Da bi se, da­kle – da­ju­ći stva­ri­ma sa­vre­me­ni­ji na­ziv – ot­krio svo­je­ vr­sni al­go­ri­tam pro­iz­vo­đe­nja bes­kraj­ne ko­li­či­ne knji­žev­nih is­ka­za. Iza to­ga se, na­rav­no, na­la­zi­lo ve­li­ko is­ku­še­nje iz­gra­đi­va­nja „ja­ke“ na­ u­ke o knji­žev­no­sti – ape­tit za objek­tiv­nost, lo­gič­nost, kom­pakt­nost i uni­ver­zal­nost, pro­bu­đen i pod­sti­can do­stig­nu­ći­ma opšte lin­gvi­sti­ ke. Ra­do­vi te­o­re­ti­ča­ra knji­žev­no­sti tog vre­me­na vr­ve­li su od shema, ša­blo­na, ti­po­lo­gi­ja i ta­be­la, a na­red­ni mo­de­li do­no­si­li su sve sa­vr­ še­ni­je te­o­rij­ske kon­struk­ci­je ko­je su na­ža­lost – to je bi­lo oči­gled­no – ima­le sve ma­nje za­jed­nič­kog s knji­žev­noš­ću. I kao što obič­no bi­va u slič­nim si­tu­a­ci­ja­ma– na­uč­nu fan­ta­zi­ju su u ko­rak pra­ti­le pod­jed­ na­ko ve­li­ke sum­nje. Svi smo na tren sa­nja­li „san o na­uč­no­sti“ – iro­ nič­no je ne­ko­li­ko go­di­na ka­sni­je ovaj pe­riod re­zi­mi­rao Ro­lan Bart (1915–1980) – i že­le­li, pre­ma uzo­ru na is­toč­njač­ke aske­te, da či­tav pre­bo­ga­ti svet knji­žev­no­sti sme­sti­mo u jed­no ma­lo zr­no bo­ba. Ovaj vr­hu­nac struk­tu­ra­li­zma, ko­jim se da­nas sma­tra na­stup na­ra­ to­lo­ga, isto­vre­me­no je do­neo kul­mi­na­ci­ju na­uč­nih ten­den­ci­ja u te­o­ri­ji knji­žev­no­sti, kao i pod­jed­na­ko ve­li­ku kri­zu ve­re u za­sno­va­nost stva­ra­ nja si­stem­skih te­o­ri­ja knji­žev­no­sti. Ova kri­za se već 1968. go­di­ne in­ ten­zi­vi­ra­la s ta­la­som stu­dent­skih po­li­tič­kih po­kre­ta u Fran­cu­skoj kad je na­ro­či­to po­sta­la vi­dlji­va uto­pij­ska stra­na ide­je auto­nom­ne te­o­ri­je, her­me­tič­nost struk­tu­ra­li­stič­ke hu­ma­ni­sti­ke a, pre sve­ga, nje­na veš­tač­ ka odvo­je­nost od druš­tve­nog i kul­tur­nog ži­vo­ta. Pa­ro­la: „Struk­tu­re  

Po­gle­da­ti: Struk­tu­ra­li­zam (II). R. Bart­hes, S/Z, War­sza­wa, 1999.

X. Poststrukturalizam

333

Mit „ja­ke“ na­u­ke o knji­žev­no­sti

Vrhunac struk­tu­ra­li­zma Kri­za 1968. go­di­ne

Na­sta­nak poststruk­tu­ra­ li­zma iz du­ha struk­tu­ra­li­zma

Po­de­la na struk­tu­ra­li­ste i poststruk­tu­ra­ li­ste

ne iz­la­ze na uli­cu“, ko­ju su na ta­bli is­pi­sa­li stu­den­ti Sor­bo­ne, mo­žda je naj­sli­ko­vi­ti­je iz­ra­ža­va­la ovo raz­o­ča­ra­nje. Go­di­na 1966. bi­la je, da­ kle, na­ro­či­to zna­čaj­na za te­o­ri­ju knji­žev­no­sti XX ve­ka, iako je u njoj vr­ve­lo od pa­ra­dok­sa. Te go­di­ne dogodio se već po­me­nu­ti vr­hu­nac u raz­vo­ju ta­ko­zva­nog fran­cu­skog vi­so­kog struk­tu­ra­li­zma i da­nas već opšte­pri­hva­ćen isto­rij­ski po­če­tak te­melj­nih pro­me­na u hu­ma­ni­stič­ kim na­u­ka­ma ko­je su znat­no ka­sni­je na­zva­ne poststruk­tu­ra­li­zmom. Ta­ko se, mo­glo bi se re­ći, u istom lon­cu na­šao je­dan od naj­sna­žni­jih pra­va­ca u hu­ma­ni­stič­kim na­u­ka­ma XX ve­ka i nje­go­vo ve­o­ma ra­di­kal­ no do­vo­đe­nje u pi­ta­nje; upra­vo je ova eks­plo­ziv­na ma­sa (u iz­ve­snom smi­slu ka­rak­te­ri­stič­na za še­zde­se­te go­di­ne) na ne­ki na­čin pri­pre­mi­la pe­riod ko­ji nam je naj­bli­ži – te­o­ri­ju knji­žev­no­sti po­sle poststruk­tu­ra­ li­stič­kog pre­o­kre­ta. Na­rav­no, ne­mo­gu­će je ne pri­me­ti­ti kako je fran­cu­ski struk­tu­ ra­li­zam od sa­mog po­čet­ka bio unu­tar se­be ve­o­ma iz­di­fe­ren­ci­ra­na po­ja­va, pa je čak, ka­ko su tvr­di­li ko­men­ta­to­ri, sko­ro sva­ki od mi­ sli­la­ca ko­ji su bi­li na­zi­va­ni struk­tu­ra­li­sti­ma jed­no­stav­no oži­vlja­vao svo­ju sop­stve­nu ver­zi­ju. Osim to­ga, ni­su sve od tih ver­zi­ja bi­le ta­ko or­to­dok­sne kao, na pri­mer, na­ra­to­loš­ka te­o­ri­ja. To je još je­dan raz­ log zaš­to je – na­ro­či­to u ovom kom­pli­ko­va­nom za­vr­šet­ku še­zde­se­ tih go­di­na u Fran­cu­skoj – ve­o­ma teš­ko spro­ve­sti ar­bi­trar­nu po­de­ lu na struk­tu­ra­li­ste i poststruk­tu­ra­li­ste. Isto­vre­me­no je, ipak, 1966. i 1967. go­di­ne, po­ste­pe­no po­ma­lja­nje kri­tič­ke op­ci­je na­spram na­uč­ nih ape­ti­ta struk­tu­ra­li­zma bi­lo sve iz­ra­zi­ti­je. Upra­vo za­to je na po­ čet­ku ci­ti­ra­ni Ro­lan Bart, mo­žda je­dan od pr­vih (već 1967. go­di­ne), pri­me­tio i re­gi­stro­vao već uoč­lji­vu po­la­ri­za­ci­ju sta­vo­va: „Ova reč [‘struk­tu­ra­li­zam’] ... od­no­si se da­nas na naj­ra­zno­ vr­sni­je po­du­hva­te, po­ne­kad opreč­ne, po­ne­kad čak ne­pri­ja­ telj­ske...“

Ter­mi­no­loš­ka raz­li­ko­va­nja

Ter­min „poststruk­tu­ra­li­zam“ po­čeo je, me­đu­tim, da se po­ja­vlju­ je tek pred kraj se­dam­de­se­tih go­di­na (uz to, i na ame­rič­kom tlu) i upra­vo je s te, već neš­to ve­će vre­men­ske dis­tan­ce, iz­vr­šen po­ku­šaj kla­si­fi­ka­ci­je ovih „naj­ra­zno­vr­sni­jih po­du­hva­ta“ te­o­re­ti­ča­ra knji­žev­ no­sti i fi­lo­zo­fa. Ta­da je jed­na od stru­ja ta­ko­đe po­če­la da se de­fi­ni­še kao „pr­vi“ ili „kla­sič­ni struk­tu­ra­li­zam“ ili mno­go ma­nje ugla­đe­no: „or­to­dok­sni“ ili „dog­mat­ski“. Dru­ga, u skla­du s tim, bi­la je na­zi­va­na „dru­gim“ ili „kri­tič­kim struk­tu­ra­li­zmom“. Na kra­ju je – kad su se  

334

Po­gle­da­ti, na pri­mer, G. De­le­u­ze, „Po czym roz­po­znać struk­tu­ra­lizm?“, u: Dro­gi współc­ze­snej fi­lo­zo­fii, War­sza­wa, 1978, str. 286. Ro­lan Bart, Knji­žev­nost. Mi­to­lo­gi­ja. Se­mi­o­lo­gi­ja, op. cit., str. 253. Književne teorije XX veka

već mo­gle re­zi­mi­ra­ti i opi­sa­ti po­seb­ne oso­bi­ne ove stru­je – do­bi­la na­ziv „poststruk­tu­ra­li­zam“. Po­ja­va „dru­gog“ struk­tu­ra­li­zma, me­đu­tim, uopšte ni­je zna­či­la – što tre­ba po­seb­no na­gla­si­ti – fak­tič­ki kraj „pr­vog“. To je u stva­ri tre­ ba­lo da sig­na­li­zi­ra da će od ta­da po­te­ze or­to­dok­snih struk­tu­ra­li­sta pra­ti­ti opo­zi­ci­o­na frak­ci­ja ko­ja ne sa­mo što će sla­bi­ti nji­ho­ve na­uč­ne ape­ti­te već će, pre sve­ga, obe­lo­da­ni­ti iz­ne­ve­re­ne na­de kad je reč o do­ ta­daš­njim re­zul­ta­ti­ma nji­ho­ve is­tra­ži­vač­ke mi­si­je. Na­dim­ci ko­ji­ma je na­zi­va­na opo­zi­ci­ja pre­ma or­to­dok­snom struk­tu­ra­li­zmu tre­ba­lo je da uka­žu na naj­bit­ni­je aspek­te za­va­de me­đu struk­tu­ra­li­sti­ma – is­ti­ ca­li su ne­dog­ma­tič­nost i sve­ži­nu po­gle­da, i re­vi­zi­o­ni­stič­ki ka­rak­ter poststruk­tu­ra­li­stič­ke stru­je te, ko­nač­no, ten­den­ci­ju ka ot­kri­va­nju skri­ ve­nih ide­o­lo­gi­ja ili već po­od­ma­klu ra­di­kal­nost kri­ti­ča­ra struk­tu­ra­li­ zma. Kri­za struk­tu­ra­li­zma ka­snih še­zde­se­tih go­di­na je, pre sve­ga, sve­do­či­la o du­bo­kom raz­o­ča­ra­nju mno­gih te­o­re­ti­ča­ra knji­žev­no­sti. Hu­ma­ni­stič­kim na­u­ka­ma i te­o­ri­ji knji­žev­no­sti struk­tu­ra­li­zam je tre­ ba­lo da pru­ži šan­su da se oči­sti od mno­gih, još uvek po­zi­ti­vi­stič­kih pred­ra­su­da, ali se, iako je svoj za­da­tak do­ne­kle is­pu­ni­la, ce­na po­ka­ za­la pre­vi­so­kom. Struk­tu­ra­li­sti su ne­sum­nji­vo us­pe­li u ono­me što je od po­čet­ka bi­lo ugra­đe­no u nji­ho­ve na­uč­ne ci­lje­ve: od­ba­ci­va­nju op­te­ re­će­nja ge­ne­ti­zmom na­u­ke o knji­žev­no­sti i pod­ri­va­nju do­mi­nant­ne po­zi­ci­je fe­no­me­no­loš­kog su­bjek­ta.10 Me­đu­tim, ume­sto po­zi­ti­vi­stič­ke sklo­no­sti ka za­ko­ni­ma i pra­vi­li­ma, uko­re­nje­nim u pri­rod­nim na­u­ka­ ma, on je na­u­ci o knji­žev­no­sti do­neo sna­žne, pa mo­žda i sna­žni­je, sklo­no­sti te vr­ste – za­sno­va­ne na te­me­lju je­zič­kog si­ste­ma. Zbog to­ga je Hu­go Fri­drih – je­dan od naj­ra­ni­jih ne­mač­kih kri­ti­ča­ra „or­to­dok­ snog“ struk­tu­ra­li­zma – s pra­vom is­ti­cao11 opa­sno­sti ko­je su se na­la­ zi­le u pri­me­ni ide­je lin­gvi­stič­kog struk­tu­ra­li­zma na te­o­ri­ju knji­žev­ no­sti, pot­kre­plju­ju­ći broj­nim sum­nja­ma po­sle­di­ce ko­je je na na­u­ku  Tih od­red­ni­ca je bi­lo još vi­še; da po­me­ne­mo sa­mo, na pri­mer, „neo­struk­tu­ ra­li­zam“, „pa­ra­struk­tu­ra­li­zam“, „hi­per­struk­tu­ra­li­zam“, „su­per­struk­tu­ra­li­zam“, „ul­tra­struk­tu­ra­li­zam“, „an­ti­struk­tu­ra­li­zam“ i slič­no.  Ne­ki na­uč­ni­ci uopšte ne ko­ri­ste di­stink­ci­ju struk­tu­ra­li­zam–poststruk­tu­ra­li­ zam. To, na pri­mer, zbog ame­rič­kog po­re­kla ter­mi­na „poststruk­tu­ra­li­zam“, čini F. Dos, autor naj­i­scrp­ni­je isto­ri­je struk­tu­ra­li­zma, Dos za­to ko­ri­sti ter­min „ul­tra­struk­tu­ra­li­zam“ kad ima na umu mi­sao Ža­ka De­ri­de. Po­gle­da­ti: F. Dos­se, Hi­sto­i­re du struc­tu­ra­li­sme, t. 2: Le chant du cygne, 1967 à nos jo­urs, Pa­ris, 1992. 10 O to­me up. M. Fo­u­ca­ult, „Struk­tu­ra­lizm i poststruk­tu­ra­lizm“, u: Fi­lo­zo­fia, hi­sto­ria, po­lityka. Wybór pism, War­sza­wa–Wro­cł­aw, 2000, str. 295, 298. U slu­ča­ju ka­sni­jeg polj­skog struk­tu­ra­li­zma, jed­na od naj­va­žni­jih za­slu­ga struk­tu­ral­no-se­mi­o­tič­ke stru­je is­tra­ži­va­nja po­sta­lo je rađanje sna­žnog ot­po­ ra pre­ma mark­si­stič­koj na­u­ci o knji­žev­no­sti. 11 Iste, 1967. go­di­ne, kad je i Bart uvi­đao raz­dor me­đu struk­tu­ra­li­sti­ma. X. Poststrukturalizam

335

„Dru­gi“ struk­tu­ra­li­zam

Vre­me ve­li­kih re­vi­zi­ja

Do­stig­nu­ća struk­tu­ra­li­zma

Kri­ti­ka struk­tu­ra­li­zma Hu­ga Fri­dri­ha

Ne­mo­guć­nost iz­grad­nje opšteg si­ste­ma knji­žev­no­sti

To­ta­li­tar­ni ci­lje­vi struk­tu­ra­li­zma

o knji­žev­no­sti osta­vi­la De So­si­ro­va mi­sao. Knji­žev­ni tek­sto­vi – tvr­dio je Fri­drih – sa­mo u ma­loj me­ri do­zvo­lja­va­ju for­ma­li­za­ci­ju ta­ko bit­nu za struk­tu­ra­li­stič­ku per­spek­ti­vu. Knji­žev­nost u stva­ri pripa­da oblasti pa­ro­le, a ne lan­gue – njen do­men je iz­di­fe­ren­ci­ra­no mnoš­tvo ko­je na­sta­je za­hva­lju­ju­ći kon­kret­nim auto­ri­ma, a ne ano­nim­no je­din­stvo „struk­tu­ra­li­zo­va­ne ce­li­ne“. Osim to­ga – što su ve­o­ma br­zo shva­ti­li i sa­mi struk­tu­ra­li­sti (na­ro­či­to Bart, a ka­sni­je i To­do­rov) – ne po­sto­ji mo­guć­nost stva­ra­nja ta­kvog si­ste­ma ko­ji bi ob­u­hva­tio sve knji­žev­ne po­ja­ve. Za­tim – struk­tu­ra­li­sti su na si­stem je­zi­ka gle­da­li kao na neš­ to za­tvo­re­no što stro­go de­ter­mi­ni­še na­sta­ja­nje is­ka­za, dok je isto­vre­ me­no u slu­ča­ju knji­žev­nih po­stu­pa­ka bi­la naj­bit­ni­ja indi­vi­du­al­nost i slo­bo­da stva­ra­nja (čak i po ce­nu kr­še­nja si­stem­skih pra­vi­la). Na­po­ kon – struk­tu­ra­li­zam se uvek in­stru­men­tal­no od­no­sio pre­ma je­zi­ku knji­žev­no­sti (sa­mo kao pre­ma in­stru­men­tu pre­no­še­nja od­re­đe­nih sa­ dr­ža­ja) i oda­tle su pro­is­ti­ca­le osnov­ne oso­bi­ne struk­tu­ral­ne ana­li­ze – kao „ne­is­to­rij­ske, sta­ti­stič­ke i sta­tič­ne“. I, na kra­ju – re­zi­mi­rao je Fri­drih – uto­pij­ski, struk­tu­ra­li­stič­ki pro­je­kat stva­ra­nja „eg­zakt­ne te­ o­ri­je knji­žev­no­sti“ na osnovi na­uč­ne lin­gvi­sti­ke, do­pri­neo je de­val­va­ ci­ji na­po­ra ne­mač­kih neo­kan­to­va­ca ko­ji su na pre­la­zu ve­ko­va te­ži­li raz­gra­ni­če­nju pri­rod­nih i hu­ma­ni­stič­kih na­u­ka.12 Slič­ne ar­gu­men­te je neš­to ka­sni­je iz­no­sio je­dan od ame­rič­kih ro­ma­ni­sta – dis­kva­li­fi­ko­ vao je pro­je­kat stva­ra­nja eg­zakt­ne na­u­ke o knji­žev­no­sti, pri­pi­su­ju­ći struk­tu­ra­li­sti­ma bi­ro­kra­ti­zam, „ne­a­de­kvat­nu pre­ci­znost“ u is­tra­ži­va­ nji­ma, a pre sve­ga – sla­blje­nje ulo­ge in­ter­pre­ta­ci­je u ime „za­ro­blja­va­ nja knji­žev­nih zna­ko­va u ta­u­to­loš­ku mre­žu na­zi­va“. Me­đu­tim, on je u nji­ma pre sve­ga vi­deo to­ta­li­stič­ke sklo­no­sti, op­tu­žu­ju­ći ih, ni­ma­lo lju­ba­zno, za „fan­ta­sti­čan plan to­tal­ne kon­tro­le“.13 Pri­la­žem ko­men­ta­re po­me­nu­tih is­tra­ži­va­ča jer oni ve­o­ma do­bro sa­gle­da­va­ju i one pri­med­be ko­je su na­spram sa­znaj­nih ape­ti­ta struk­ tu­ra­li­zma še­zde­se­tih go­di­na iz­ne­li nje­go­vi fran­cu­ski opo­nen­ti. Ta­ko­ đe, po­sma­tra­no i iz per­spek­ti­ve ovih po­sled­njih, do­bi­ti ko­je pro­is­ti­ču iz pri­me­ne lin­gvi­stič­kih mo­de­la na te­o­ri­ju knji­žev­no­sti uopšte ni­su bi­le ade­kvat­ne gu­bi­ci­ma. De­val­vi­rani mit ge­ne­ze jed­no­stav­no je bio za­me­njen no­vim mi­tom struk­tu­re. De­tro­ni­zo­va­nom em­pi­rij­skom i fe­no­me­no­loš­kom su­bjek­tu su­prot­sta­vlje­na je još ri­zič­ni­ja vi­zi­ja – sa­ mo­u­sme­ra­va­nje struk­tu­râ i ap­strakt­nost veš­tač­kih si­ste­ma. 12 Po­gle­da­ti: H. Fri­e­drich, Struk­tu­ra­li­smus und Struk­tur in li­te­ra­tur­wis­sen­scha­ ftlic­hter Hi­n­sicht – ci­ti­ra­no prema: B. Al­le­man, „Struk­tu­ra­lizm w li­te­ra­tu­ro­ znaw­stwie“, Pa­mi­ęt­nik Li­te­rac­ki, 1974, sv. 3, str. 296–297. 13 Po­gle­da­ti: L. Ber­sa­ni, „Czy ist­ni­e­je na­u­ka o li­te­ra­tur­ze?“, Pa­mi­ęt­nik Li­te­rac­ki, 1974, sv. 3, str. 338.

336

Književne teorije XX veka

Bal­ti­mor 1966: zvanični po­če­tak Ova go­di­na, i za nju ve­za­no me­sto, po­ka­zu­ju još je­dan pa­ra­doks poststruk­tu­ra­li­zma: iako je nje­go­va do­mo­vi­na si­gur­no bi­la Fran­cu­ ska, na kra­ju je u iz­ve­snom smi­slu po­stao „ame­rič­ka spe­ci­jal­nost“.14 Za­pra­vo, ten­den­ci­je ko­je se – po­sma­tra­ne iz sa­daš­nje per­spek­ti­ ve – mo­gu de­fi­ni­sa­ti kao poststruk­tu­ra­li­stič­ke, po­ja­vi­le su se u Fran­ cu­skoj još pre 1966. go­di­ne, na­ro­či­to u ostva­re­nji­ma Mi­še­la Fu­koa (1926–1984) i Ro­la­na Bar­ta; me­đu­tim, u isto­ri­ju je uš­la već po­me­ nu­ta 1966. go­di­na ko­ja je bi­la pri­hva­će­na za zvanično po­ja­vlji­va­nje pr­vih sig­na­la poststruk­tu­ra­li­zma u hu­ma­ni­sti­ci. U je­sen te go­di­ne odr­žao se već ču­ve­ni sim­po­zi­jum u Bal­ti­mo­ ru, na John Hop­kins Uni­ver­sity: „The Lan­gu­a­ges of Cri­ti­cism and the Sci­en­ces of Man“; nje­gov naj­va­žni­ji za­da­tak bi­lo je pre­no­še­nje na ame­rič­ko tlo ide­je fran­cu­skog struk­tu­ra­li­zma ko­ji je u Sje­di­nje­ nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma bio pri­lič­no ne­po­znat.15 Tre­nu­tak je bio iz­u­zet­no po­vo­ljan – u dru­goj po­lo­vi­ni še­zde­se­tih go­di­na u Ame­ri­ ci je po­od­ma­klu sta­rost do­ži­vlja­va­la ško­la No­ve kri­ti­ke ko­ja je, u naj­ma­nju ru­ku od če­tr­de­se­tih go­di­na, da­va­la ton ta­moš­njoj na­u­ci o knji­žev­no­sti i knji­žev­noj kri­ti­ci. Še­zde­se­tih go­di­na se već ja­sno ose­ ća­la za­si­će­nost shva­ta­njem knji­žev­no­sti i na­či­ni­ma nje­ne ana­li­ze ko­ je su za­stu­pa­li is­tra­ži­va­či u okvi­ru New Cri­ti­cism,16 pa se čak go­vo­ri­ lo i o pre­ve­li­koj ru­ti­ni ka­kvom je oba­vlja­na nji­ho­va kri­tič­ka prak­sa ko­ja je po­grd­no na­zi­va­na in­ter­pre­ta­tion in­du­stry (in­ter­pre­ta­tiv­na in­ du­stri­ja).17 Za­to su za struk­tu­ra­li­zam bi­le ve­zi­va­ne ve­li­ke na­de – on se, jed­no­stav­no, či­nio no­vom i atrak­tiv­nom stru­jom iz Evro­pe, ko­ji ne sa­mo što je mo­gao da osve­ži ame­rič­ku na­u­ku o knji­žev­no­sti već je mo­gao i da do­ne­se efi­ka­san an­ti­dot već za­sta­re­loj ali i da­lje uti­caj­ noj aka­dem­skoj knji­žev­noj kri­ti­ci u Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­ va­ma. Sim­po­zi­jum u Bal­ti­mo­ru je oku­pio naj­ve­ća ime­na ta­daš­njeg fran­cu­skog hu­ma­ni­sti­kog ži­vo­ta; ta­mo su, iz­me­đu osta­lih, doš­li: Re­ ne Ži­rar, Šarl Mo­ra­ze, Žorž Pu­le, Li­sjen Gold­man, Cve­tan To­do­rov, 14 Po­gle­da­ti o to­me: R. Gasché, De­kon­struk­cja i krytyka li­te­rac­ka, „Kul­tu­ ra Współc­ze­sna“, 1993, br. 2, str. 56. To, ta­ko­đe, ob­jaš­nja­va zaš­to se na­ziv „poststruk­tu­ra­li­zam“ pr­vo po­ja­vio na ame­rič­kom tlu. 15 Osim to­ga, uopšte ni­je bio pri­su­tan u ame­rič­koj te­o­ri­ji knji­žev­no­sti – ako se ne ra­ču­na­ju, na pri­mer, ostva­re­nja Nor­tro­pa Fra­ja ili is­tra­ži­va­nja Ro­ma­na Ja­kob­so­na. Po­gle­da­ti zbor­nik ma­te­ri­ja­la s kon­fe­ren­ci­je: Struk­tu­ra­li­stič­ka kon­ tro­ver­za, op. cit. 16 Po­gle­da­ti: Ame­rič­ki for­ma­li­zam. 17 O to­me pi­še: K. M. New­ton, In De­fen­ce of Li­te­rary In­ter­pre­ta­tion: The­ory and Prac­ti­ce, Lon­don, 1986, str. 1–2. X. Poststrukturalizam

337

Poststruk­tu­ra­li­ zam kao ame­rič­ki do­men

Sim­po­zi­jum u Bal­ti­mo­ru

Ame­rič­ka „in­ter­pre­ta­tiv­na in­du­stri­ja“

Uče­sni­ci sim­po­zi­ju­ma

Bar­to­va i De­ri­di­na iz­la­ga­nja

Poststruk­tu­ra­li­ zam is­pred struk­tu­ra­li­zma

Raz­voj struk­tu­ra­li­zma u Ame­ri­ci

Žan Ipo­lit, Žak La­kan, Žan-Pjer Ver­nan, Ni­ko­las Ri­ve. Me­đu­tim, doš­la su i dva mi­sli­o­ca ko­ji će, ka­ko se ka­sni­je is­po­sta­vi­lo, une­ti po­ met­nju u pla­no­ve struk­tu­ra­li­stič­ke mi­si­je u Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma: Ro­lan Bart (ko­ji se ta­da sma­trao jed­nim od naj­u­ti­caj­ni­ jih struk­tu­ra­li­stič­kih te­o­re­ti­ča­ra knji­žev­no­sti) i fi­lo­zof Žak De­ri­da (1930–2004) (ko­ji je u to vre­me već če­sto iz­no­sio miš­lje­nje o struk­ tu­ra­li­zmu ta­ko da se i nje­go­va po­ve­za­nost sa ovim prav­cem či­ni­la oči­gled­nom). Pro­blem je, me­đu­tim, u to­me što su i Bart i De­ri­da doš­li u Bal­ti­mor s na­stu­pi­ma ko­ji su – što se da­nas na­ro­či­to do­bro vi­di – ve ć bi­li „poststruk­tu­ra­li­stič­ki“,18 a što je još go­re – upra­vo su oni (a na­ro­či­to De­ri­din re­fe­rat) osta­vi­li mno­go ja­či uti­sak na ame­ rič­ke uče­sni­ke kon­fe­ren­ci­je od na­stu­pa naj­ve­ćih zve­zda struk­tu­ra­li­ zma – na pri­mer, Ža­ka La­ka­na. Pr­vi pa­ra­doks se, da­kle, za­sni­vao na to­me što je 1966. go­di­ne u Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma po­čeo poststruk­tu­ra­li­zam još i pre ne­go što je ta­mo za­ži­veo struk­tu­ ra­li­zam i upra­vo za­to pre­fiks „post“ u tom tre­nut­ku ni­je bio oprav­ dan. Dru­gi pa­ra­doks se, me­đu­tim, od­no­sio na to što su i Bar­to­va i De­ri­di­na gle­diš­ta bi­la u to vre­me mno­go ma­nje po­pu­lar­na u Fran­ cu­skoj (gde je bi­lo naj­vi­še po­vo­da za kri­ti­ku struk­tu­ra­li­zma) ne­go u Ame­ri­ci, a nji­hov na­čin raz­miš­lja­nja o knji­žev­no­sti je ta­mo po­stao, jed­no­stav­no re­če­no, mo­de­ran. Zaš­to je, ipak, doš­lo do ta­ko br­ze asi­mi­la­ci­je, na­tu­ra­li­za­ci­je i raz­ vo­ja poststruk­tu­ra­li­zma u Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma? To­me je do­pri­ne­la ha­ri­zma Ža­ka De­ri­de, ali i – što je uobi­ča­je­no u sve­tu – lo­kal­ne okol­no­sti. Već se to­kom sa­me kon­fe­ren­ci­je u Bal­ti­mo­ru u stva­ri is­po­sta­vi­lo da ško­la No­ve kri­ti­ke, ko­ja je tre­ti­ra­na sa an­ti­pa­ti­ja­ ma, ima vi­še za­jed­nič­kog sa struk­tu­ra­li­stič­kim miš­lje­njem ne­go što je to na pr­vi po­gled mo­glo iz­gle­da­ti (na­ro­či­to kad je bi­la reč o ide­ji „or­gan­skog je­din­stva“, „unu­traš­nje na­pe­to­sti“ i sl.). Za­to je br­zo shva­ će­no da uz po­moć De So­si­ro­ve–Le­vi-Stro­so­ve te­o­ri­je ne­će do­ći do te že­lje­ne sme­ne ge­ne­ra­ci­ja o ko­joj su maš­ta­li na­ro­či­to mla­đi te­o­re­ ti­ča­ri knji­žev­no­sti. Me­đu­tim, bi­lo ju je mo­gu­će spro­ve­sti u ži­vot za­ hva­lju­ju­ći te­melj­noj kri­ti­ci struk­tu­ra­li­zma, kao i no­vom gle­diš­tu na pro­ble­me hu­ma­ni­stič­kog dis­kur­sa ko­je je pred­lo­žio De­ri­da. Ma­da 1966. go­di­ne ame­rič­ki te­o­re­ti­ča­ri knji­žev­no­sti ni­su mno­go raz­u­me­ li od pri­lič­no her­me­tič­kog iz­la­ga­nja fran­cu­skog fi­lo­zo­fa, si­gur­no su 18 Bez ob­zi­ra na to što je iste go­di­ne bio ko­a­u­tor na­ra­to­loš­kog bro­ja ča­so­pi­sa Com­mu­ni­ca­ti­ons. Po­gle­da­ti: Struk­tu­ra­li­zam (II). Bart je ipak u Bal­ti­mo­ru odr­žao pre­da­va­nje pod na­zi­vom „Pi­sa­ti: ne­pre­la­zni gla­gol?“ ko­je je već sa­dr­ ža­lo ja­sne ak­cen­te ko­ji se da­nas sma­tra­ju poststruk­tu­ra­li­stič­kima – iz­me­đu osta­log, kri­ti­ku pre­la­zno­sti je­zi­ka (nje­go­vog pri­zna­va­nja is­klju­či­vo kao in­ stru­men­ta pre­no­še­nja sa­dr­ža­ja).

338

Književne teorije XX veka

ose­ti­li jed­no: da upra­vo odatle do­la­zi no­vo ko­je je u iz­ve­snom smi­slu – kao što će se do­sta ka­sni­je is­po­sta­vi­ti – pot­pu­no pre­o­bra­zi­lo ame­ rič­ku na­u­ku o knji­žev­no­sti i to za du­gi niz go­di­na.19 Ta­ko se kao zva­nič­na ina­u­gu­ra­ci­ja poststruk­tu­ra­li­stič­ke stru­je da­nas sma­tra na­stup Ža­ka De­ri­de s re­fe­ra­tom Struk­tu­ra, znak i igra u dis­kur­su hu­ma­ni­stič­kih na­u­ka20 na na­uč­noj kon­fe­ren­ci­ji u Bal­ti­mo­ ru, 1966. go­di­ne, kad je na ame­rič­ko tlo neo­pa­že­no bio pre­net ne to­li­ko struk­tu­ra­li­zam – ka­ko su pla­ni­ra­li or­ga­ni­za­to­ri kon­fe­ren­ci­je u Bal­ti­mo­ru – ko­li­ko, za­pra­vo, poststruk­tu­ra­li­zam. Ovaj po­to­nji bio je ta­ko atrak­ti­van za ame­rič­ku hu­ma­ni­sti­ku da je u njoj ostva­rio za­i­ sta spek­ta­ku­la­ran uspeh, bez ob­zi­ra na to što je po­zna­va­nje struk­tu­ ra­li­zma še­zde­se­tih go­di­na bi­lo re­la­tiv­no ma­lo, pa čak, jed­no­stav­no re­če­no, sko­ro ni­ka­kvo. Ta­ko je u Bal­ti­mo­ru 1966. go­di­ne bio do­net de­kret ne sa­mo o raz­bi­ja­nju struk­tu­ra­li­zma (ko­je se u Fran­cu­skoj već ose­ća­lo) već i – ka­ko su ko­men­ta­ri­sa­li iro­ni­ča­ri – „tran­sfor­ma­ ci­ji fran­cu­ske kri­ti­ke lo­go­cen­tri­zma u ame­rič­ku te­o­ri­ju knji­žev­no­ sti“.21 Osim to­ga, De­ri­di­na kri­tič­ka ana­li­za dva do ta­da ne­do­dir­lji­va struk­tu­ra­li­stič­ka ka­me­na te­melj­ca – struk­tu­re i zna­ka – otvo­ri­la je mo­guć­no­sti za no­vu epo­hu u isto­ri­ji ame­rič­ke hu­ma­ni­sti­ke. I ma­ da bi bi­lo teš­ko pre­ci­zno od­re­di­ti da­tum pr­ve upo­tre­be ter­mi­na (to ne po­mi­nje ni­jed­na stu­di­ja),22 ame­rič­ko me­sto ro­đe­nja se ipak či­ni bes­po­go­vor­nim. Ova ka­sna upo­tre­ba na­zi­va u od­no­su na pr­ve tra­go­ve te po­ja­ve, me­đu­tim, uopšte ni­je sme­ta­la ovom pre­ci­zi­ra­nju nje­go­vog de­lo­kru­ga, pre­ci­zi­ra­nju ko­je je iz­vr­še­no već iz od­re­đe­ne dis­tan­ce. Te r­ m i n „p o st st r u k­tu­ ra­ l i­z am“ re­tro­spek­tiv­no se pri­ me­nju­je da bi se ozna­čio iz­di­fe­ren­ci­ran kom­pleks po­ja­va (ana­li­tič­kih 19 Na­ro­či­to s ob­zi­rom na po­ja­vu de­kon­struk­ci­je. 20 Up. J. Der­ri­da, „Struk­tu­ra, znak i gra w dyskur­sie na­uk hu­ma­nistycznych“, u: Współc­ze­sna te­o­ria ba­dań li­te­rac­kich za gra­ni­cą. An­to­lo­gia, t. 4, deo 2: Li­te­ ra­tu­ra ja­ko pro­du­kcja i ide­o­lo­gia. Poststruk­tu­ra­lizm. Ba­da­nia in­ter­tek­stu­al­ne. Pro­blemy syntezy hi­storyczno­li­te­rac­ki­ej, Kraków, 1992, str. 158. 21 For­mu­la­ci­ja: H. Gum­precht, De­con­struc­tion De­con­struc­ted: Tran­sfor­ma­ti­ ons of French Lo­go­cen­trist Cri­ti­cism in Ame­ri­can Li­te­rary The­ory, „Phi­lo­sop­ hische Rundschau“, 1986, br. 33. 22 Če­sto se go­vo­ri tek o 1979. kao go­di­ni kad se ter­min već ra­ši­rio putem pr­vih ob­ja­vlje­nih an­to­lo­gi­ja tek­sto­va ko­ji su već re­zi­mi­ra­li do­stig­nu­ća po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na u na­u­ci o knji­žev­no­sti. Tu je na­ro­či­to reč o dve an­to­lo­gi­je: Tex­tu­al Stra­te­gi­es: Per­spec­ti­ves of Poststruc­tu­ra­list Cri­ti­cism, red. J. V. Ha­ra­ri, It­ha­ca, 1979, kao i neš­to ka­sni­joj: The Untying the Text: A Post-Struc­tu­ra­list Re­a­der, red. R. Young, Bo­ston, 1981. Tre­ba po­me­nu­ti da se te iste godine, 1979, u Fran­cu­skoj po­ja­vi­la ču­ve­na La con­di­tion post­mo­der­ne. Rap­port sur la sa­vo­ir, Žan-Fran­soa Li­o­ta­ra, za­hva­lju­ju­ći ko­joj je ot­po­čeo ne­za­pam­ćen us­ peh ter­mi­na „post­mo­der­ni­zam“. Up. i Ž.-F. Liotar, Postmoderno stanje, Novi Sad, 1988, prevod: prev. Frida Filipović. X. Poststrukturalizam

339

De­ri­di­jan­ska re­vo­lu­ci­ja

De­ri­di­na kri­ti­ka struk­tu­re i zna­ka

De­fi­ni­ci­ja poststruk­tu­ra­li­zma

po­stu­pa­ka, te­o­rij­skih kon­cep­ci­ja, sta­vo­va i ten­den­ci­ja kao i na­či­na nji­ho­vog opi­si­va­nja) u sa­vre­me­noj hu­ma­ni­sti­ci (na­ro­či­to fran­cu­skoj i ame­rič­koj) či­ji po­če­ci se­žu do 1966–1968. go­di­ne, a či­je po­sle­di­ce tra­ju i da­nas. Za­jed­nič­ki ime­ni­telj ovih po­ja­va po­stao je spe­ci­fi­čan kri­tič­ki stav pre­ma struk­tu­ra­li­zmu, a s tim u ve­zi – pre­ma či­ta­voj sa­vre­me­noj pa­ra­dig­mi hu­ma­ni­stič­kih na­u­ka (na­ro­či­to pre­ma tra­di­ ci­o­nal­nim kon­cep­ci­ja­ma fi­lo­zo­fi­je i na­u­ke o knji­žev­no­sti). Iako se za poststruk­tu­ra­li­zam nesum­njivo mo­gu ve­za­ti mno­ga ime­na, ipak se za nje­go­ve glav­ne ini­ci­ja­to­re sma­tra­ju, pre sve­ga, već po­me­nu­ta tri fran­cu­ska mi­sli­o­ca: fi­lo­zof Žak De­ri­da, te­o­re­ti­čar knji­ žev­no­sti i kri­ti­čar Ro­lan Bart i fi­lo­zof i isto­ri­čar ide­ja Mi­šel Fu­ko. Vre­di po­me­nu­ti i fran­cu­sku te­o­re­ti­čar­ku knji­žev­no­sti Ju­li­ju Kri­ste­ vu (rođ. 1941) ko­joj na­u­ka o knji­žev­no­sti mo­že da za­hva­li na jed­noj od naj­u­ti­caj­ni­jih te­o­rij­skih kon­cep­ci­ja po­sled­njih go­di­na – te­o­ri­ji in­ ter­tek­stu­al­no­sti.23

De­ri­da: pro­tiv struk­tu­re De­ri­di­na re­cen­zi­ja Ru­se­o­ve knji­ge

Knji­žev­na for­ma

De­ri­da je po­le­mi­sao sa struk­tu­ra­li­zmom još po­čet­kom še­zde­se­tih go­di­na, a svoj stav je mo­žda naj­pot­pu­ni­je iz­ra­zio u re­cen­zi­ji knji­ge Ža­na Ru­sea For­me et Sig­ni­fi­ca­tion,24 ob­ja­vlje­noj na stra­ni­ca­ma ča­ so­pi­sa Cri­ti­que. Već sam na­slov De­ri­di­nog ese­ja „For­ce et Sig­ni­fi­ca­ tion“ („Si­la i zna­če­nje“) uka­zi­vao je na nje­gov po­le­mič­ki stav pre­ma struk­tu­ra­li­stič­koj ve­za­no­sti za for­mu, isto­vre­me­no i pre­ma tra­že­nju mo­guć­no­sti za ob­je­di­nja­va­njem zna­če­nja knji­žev­no­sti. Struk­tu­ra­li­ stič­ko miš­lje­nje – od­no­sno miš­lje­nje po­mo­ću ka­te­go­ri­ja je­din­stva smi­sla i for­me – pre­ma miš­lje­nju ovog fi­lo­zo­fa, pre­tvo­ri­lo je knji­žev­ no de­lo u shema­ti­zo­va­nu ce­li­nu, onu – ka­ko je to re­či­to is­ka­zao – „iz ko­je je is­te­kla sna­ga“.) Me­đu­tim, for­ma (na­ro­či­to ta­ko spe­ci­fič­na kao knji­žev­na) jeste fa­sci­nant­na tek on­da „kad po­ne­sta­ne sna­ge da bu­de shva­će­na u sop­stve­noj unu­traš­njo­sti“, dru­gim re­či­ma, kad se struk­tu­ ra ne od­ra­ža­va u nje­nim unu­traš­njim re­la­ci­ja­ma i kon­fi­gu­ra­ci­ja­ma, me­đu­sob­noj za­vi­sno­sti ele­me­na­ta i ce­lo­vi­tih kon­struk­ci­ja, već kad se pre­va­zi­la­zi i omo­gu­ća­va pro­di­ra­nje do ono­ga što je stva­ra­lač­ko.25 23 Me­đu pred­stav­ni­ke poststruk­tu­ra­li­zma ubra­ja­ju se pre sve­ga fi­lo­zo­fi i te­o­re­ti­ ča­ri knji­žev­no­sti: Ž. De­ri­da, M. Fu­ko, Ž. De­lez, Ž.-F. Li­o­tar, R. Ror­ti, L. Al­ti­ ser, R. Bart, J. Kri­ste­va. 24 Ž. Ruse, Oblik i značenje. Ogledi o književnim strukturama od Korneja do Klodela, Sremski Karlovci–Novi Sad, 1993, prevod: Ivan Dimić. 25 J. Der­ri­da, Si­ła i znac­ze­nie, op. cit., str. 10–12.

340

Književne teorije XX veka

Naj­ve­ća opa­snost od struk­tu­ra­li­zma se, pre­ma De­ri­di, na­la­zi­la u nje­ go­vim me­ta­fi­zič­kim ko­re­ni­ma – u to­me što je on vo­dio ka „za­kla­nja­ nju smi­sla sa­mim či­nom nje­go­vog ot­kri­va­nja“ i što je to stva­ra­lač­ko i ne­pred­vi­di­vo na­sta­ja­nje smi­sla knji­žev­no­sti na taj na­čin po­sta­lo ne­ po­kret­no i za­ro­blje­no u mre­ži una­pred na­met­nu­tih ka­te­go­ri­ja. Ova opa­snost je u iz­ve­snom smi­slu bi­la ugra­đe­na u sam stav struk­tu­ra­li­ ste. Bi­ti struk­tu­ra­li­sta – ob­jaš­nja­vao je fi­lo­zof – zna­či­lo je „uhva­ti­ti se or­ga­ni­za­ci­je smi­sla, auto­no­mi­je i svo­je­vr­sne rav­no­te­že ne­če­ga či­je je kon­stru­i­sa­nje us­pe­lo u sva­kom tre­ nut­ku i u sva­koj for­mi...“26 Ova­kve bo­ja­zni is­ka­zao je i u naj­ču­ve­ni­jem od svo­jih ra­ni­jih tek­sto­va – već po­me­nu­tom re­fe­ra­tu Struk­tu­ra, znak i igra u dis­kur­su hu­ma­ni­stič­kih na­u­ka – či­ja je osnov­na te­ma bi­lo pi­ta­nje sum­nji­vog sta­tu­sa hu­ma­ni­stič­kog i knji­žev­no­te­o­rij­skog dis­kur­sa u ob­li­ku već vi­dlji­vih i od stra­ne fi­lo­zo­fa bri­žlji­vo iz­dva­ja­nih simp­to­ma sa­znaj­ne zlo­u­po­tre­be te­o­ri­je či­ji su cen­tar pred­sta­vlja­li struk­tu­ra i znak. Šta se on­da mo­glo ura­di­ti da se struk­tu­ra­li­zmu ne do­zvo­li da ne okoš­ ta u sop­stve­nom dog­ma­ti­zmu? Tre­ba­lo je, uve­ra­vao je De­ri­da još u Si­li i zna­če­nju, „me­to­dološ­ki ugro­ža­va­ti struk­tu­ru“ a isto­vre­me­no i sam struk­tu­ra­li­zam, uz­ne­mi­ra­va­ti ga i na­ru­ša­va­ti nje­go­ve pri­vid­no sta­bil­ne kon­struk­ci­je te, dru­ga­či­je re­če­no – stal­no pro­vo­ci­ra­ti sa­mo­ kri­ti­ku, bu­di­ti sum­nje, po­sta­vlja­ti pi­ta­nja, ne do­puš­ta­ti shema­ti­za­ci­ ju i ru­ti­nu. Reč­ju – prak­ti­ko­va­ti sve ono što će ovaj fi­lo­zof ima­ti na umu ko­ri­ste­ći ka­snih še­zde­se­tih go­di­na ter­min „de­kon­struk­ci­ja“.27 Po­čet­ni pro­je­kat de­kon­struk­ci­je ski­ci­rao je upra­vo u Struk­tu­ri, zna­ ku i igri, od­re­đu­ju­ći je ta­da jed­no­stav­no kao „iz­ve­stan na­čin či­ta­nja“ fi­lo­zof­skih i knji­žev­nih tek­sto­va. De­ri­da je u ovom slu­ča­ju imao na umu ta­kav na­čin či­ta­nja ko­jim bi se, po­seb­nom vr­stom „kri­tič­kog“ či­ta­nja, ot­kri­li pot­ko­žni slo­je­vi tek­sta – du­bo­ko skri­ve­ni ni­voi da­tog poj­mov­nog si­ste­ma ko­ji pred­sta­vlja­ju mi­sa­o­no za­le­đe tek­sta – ka­ko bi u isto vre­me po­sta­le oči­gled­ne i sla­bo­sti tog si­ste­ma.28 Ipak, od­lu­ ču­ju­ći zna­čaj za ra­nu fa­zu fran­cu­skog poststruk­tu­ra­li­zma ima­lo je 26 Ibid., str. 49–50. 27 Zna­če­nja „de­kon­struk­ci­je“ u De­ri­di­noj mi­sli evo­lu­i­ra­la su i vre­me­nom se me­nja­la, ali je, ipak, ko­ri­ste­ći ovaj ter­min še­zde­se­tih i po­čet­kom se­dam­de­se­ tih go­di­na, imao na umu spe­ci­fi­čan po­stu­pak či­ta­nja ko­ji je iz­me­đu osta­log imao za­da­tak da obe­lo­da­ni pu­ko­ti­ne u me­ta­fi­zič­kim poj­mov­nim si­ste­mi­ma – ta­ko­đe i u onima ko­ji su či­ni­li osno­vu struk­tu­ra­li­stič­ke mi­sli. Ovu eta­pu u raz­vo­ju svo­je kon­cep­ci­je na­zvao je „kri­tič­kom stra­te­gi­jom de­kon­struk­ci­je“ i upra­vo je ona ko­riš­će­na kao re­pre­zen­ta­tiv­na u ra­nom poststruk­tu­ra­li­zmu. 28 Ž. De­ri­da, Struk­tu­ra, znak i igra u dis­kur­su hu­ma­ni­stič­kih na­u­ka, op. cit., str. 289. X. Poststrukturalizam

341

Šta zna­či bi­ti struk­tu­ra­li­sta?

Pro­tiv dog­ma­ti­zma struk­tu­ra­li­zma

Po­čet­ni pro­je­kat De­ri­di­ne de­kon­struk­ci­je Kri­tič­ko či­ta­nje

De­ri­di­na kri­ti­ka De So­si­ra i Le­vi-Stro­sa

de­kon­struk­tiv­no iš­či­ta­va­nje ka­non­ skih de­la „oče­va“ struk­tu­ra­li­zma – De So­si­ra i Le­vi-Stro­sa, ko­je je iz­vr­šio De­ri­da u knji­zi O gra­ma­to­ lo­gi­ji.29 Fi­lo­zof je ov­de pre sve­ga do­ka­zi­vao neo­dr­ži­vost poj­mov­nih hi­je­rar­hi­ja na ko­ji­ma se za­sni­va­la struk­tu­ra­li­stič­ka mi­sao (na­ro­či­to opo­zi­ci­je go­vor–pi­smo). Pred­met De­ri­di­nog na­pa­da po­sta­la je ta­ko­đe De So­si­ro­va du­a­li­stič­ka kon­cep­ci­ja zna­ka kao ve­ze iz­me­đu aku­stič­ke sli­ ke i poj­ma. Kri­ti­ka struk­tu­ra­li­zma, ko­je se ovaj fi­lo­zof po­du­hva­tio, bi­la je, da­kle, već poststruk­tu­ra­li­stič­ka, u tom smi­slu što je obavljana ne­ ka­ko „iz unu­traš­njo­sti“ struk­tu­ra­li­ zma – na­ro­či­to de­kon­struk­tiv­nim iš­či­ta­va­njem ka­non­skih tek­sto­va ko­ ji su re­pre­zen­to­va­li pra­vac. Autor dela O gra­ma­to­lo­gi­ji na to je ta­ko­đe skre­tao pa­žnju: „Ta­da je do­mi­ni­nan­tan bio struk­tu­ra­li­zam. Iz­gle­da­lo je da se de­kon­struk­ci­ja kre­će u tom smje­ru bu­du­ći da je ova ri­ ječ zna­či­la iz­vje­sno obra­ća­nje pa­žnje na struk­tu­re ... De­kon­ stru­i­sa­nje je isto ta­ko jed­na struk­tu­ra­li­stič­ka ge­sta, u sva­ kom slu­ča­ju jed­na ge­sta ko­ja je pre­u­zi­ma­la nu­žnost struk­tu­ ra­li­stič­ke pro­ble­ma­ti­ke ... i nje­ na sud­bi­na je jed­nim di­je­lom uslo­vlje­na ovom dvo­znač­noš­ ću. Ra­di­lo se o to­me da se raš­ či­ne, ra­sta­ve, de­se­di­men­ti­ra­ju struk­tu­re (sve vr­ste je­zič­kih,

De­kon­struk­ci­ja kao an­ti­struk­tu­ ra­li­stič­ki gest

29 Ž. Derida, O gra­ma­to­lo­gi­ji, Ve­se­lin Ma­sle­ša, Sa­ra­je­vo, 1976, pre­vod: Ljer­ ka Ši­fler-Pre­mec.

342

■ de­kon­struk­ci­ja – na­čin či­ta­nja fi­lo­zof­skih tek­sto­va (pa za­ tim i knji­žev­nih) ko­ji je za­po­čeo fran­cu­ski fi­lo­zof Žak De­ri­da 1966. go­di­ne. Ter­min je u De­ri­di­nim ra­do­vi­ma imao mno­ga zna­če­nja ko­ja su se me­nja­la za­jed­no s eta­pa­ ma raz­vo­ja nje­go­vih gle­diš­ta. Me­ đu­tim, u pr­voj fa­zi (ma­nje-vi­še do 1974. go­di­ne kad je De­ri­da ob­ja­vio knji­gu pod na­slo­vom Glas) de­kon­ struk­ci­ja je do­bi­la „stra­teš­ki“ ka­rak­ ter (ka­ko je sam fi­lo­zof de­fi­ni­sao) – od­no­sno bi­la je spe­ci­fič­na vr­sta kri­ti­ke („ru­še­nja“) me­ta­fi­zič­kih poj­mov­nih kon­struk­ci­ja (si­ste­ma), ko­riš­će­ne to­kom iš­či­ta­va­nja ka­non­ skih tek­sto­va ko­ji su re­pre­zen­to­va­ li tu tra­di­ci­ju (na pri­mer, Pla­to­na, Ru­soa, Kan­ta, kao i De So­si­ra i Le­ vi-Stro­sa). De­kon­struk­tiv­ni na­čin iš­či­ta­va­nja bio je na­go­veš­ten još u tek­stu pod na­slo­vom „Struk­tu­ra, znak i igra u dis­kur­su hu­ma­ni­stič­ kih na­u­ka“ iz 1966. go­di­ne, gde ga je on naj­opšti­je od­re­dio kao „či­ta­ nje fi­lo­zo­fa na od­re­đe­ni na­čin“. Ov­ de je, ta­ko­đe, ve­ro­vat­no pr­vi put, De­ri­da upo­tre­bio sam ter­min u neo­d­re­đe­nom ob­li­ku (de-con­stru­ i­re). De­kon­struk­tivističko či­ta­nje Ru­so­o­vih, De So­si­ro­vih i Le­vi-Stro­so­vih tek­sto­va ipak je de­mon­ stri­rao u tek go­di­nu da­na ka­sni­je ob­ja­vlje­noj knji­zi O gra­ma­to­lo­gi­ji. Ter­min „de­kon­struk­ci­ja“ De­ri­da je stvo­rio na­do­ve­zu­ju­ći se na dva Haj­de­ge­ro­va poj­ma: „de­struk­ci­ja“ (De­struk­tion) i „de­mon­ta­ža“ (Ab­ bau), ko­ji su i u ra­du ne­mač­kog fi­lo­zo­fa bi­li u ve­zi s kri­ti­kom me­ta­ fi­zi­ke pri­sut­no­sti. De­ri­di­no de­kon­ stru­i­sa­nje tek­sto­va kao ino­va­tiv­na stra­te­gi­ja iš­či­ta­va­nja u po­čet­ku je bi­lo ve­o­ma teš­ko za raz­u­me­va­nje – jer je fi­lo­zof tra­gao za pro­ble­ma­ tič­nim (na pri­mer, ne­re­ši­vim) me­ sti­ma u fi­lo­zof­skim tek­sto­vi­ma → Književne teorije XX veka

→ da bi, za­hva­lju­ju­ći to­me, na­ru­šio me­ta­fi­zič­ke poj­mov­ne si­ste­me ko­ je su ovi tek­sto­vi re­pre­zen­to­va­li. De­ri­da je ta­ko­đe mnogo pa­žnje po­sve­tio kon­flikt­no­sti kon­cep­tu­ al­nog pro­jek­ta tek­sta i nje­go­vog ostva­ri­va­nja (re­to­rič­kog ili na­ra­tiv­ nog), na­ro­či­to pra­te­ći raz­mi­mo­i­la­ že­nje go­to­vog („na­pi­sa­nog“) tek­sta i nje­go­ve jav­no ma­ni­fe­sto­va­ne in­ ten­ci­je de­ter­mi­ni­sa­ne pri­pad­noš­ ću me­ta­fi­zič­koj tra­di­ci­ji. Sve vr­ste pu­ko­ti­na u poj­mov­nim kon­struk­ ci­ja­ma ko­je su se mo­gle is­po­lji­ti za­ hva­lju­ju­ći ve­o­ma pa­žlji­vom iš­či­ta­ va­nju tek­sto­va, fi­lo­zof je sma­trao (po ugle­du na an­tič­ku se­mi­o­ti­ku, Ni­če­o­vu i Froj­do­vu simp­to­ma­to­lo­ gi­ju) simp­to­mi­ma ozbilj­nih pro­ce­ sa de­struk­ci­je osno­vâ me­ta­fi­zi­ke pri­sut­no­sti. Upr­kos uobi­ča­je­nom miš­lje­nju, de­kon­struk­ci­ja ipak ni­je vo­di­la „uniš­ta­va­nju“ tek­sta (ka­ko se če­sto pri­go­va­ra­lo De­ri­di), već de­mi­sti­fi­ka­ci­ji fi­lo­zof­skog si­ste­ma ko­ji je iza nje­ga sta­jao. Za­ha­vlju­ ju­ći to­me, ra­ni ob­lik „stra­teš­ke“ de­kon­struk­ci­je po­stao je re­pre­zen­ ta­ti­van za pr­vu („kri­tič­nu“) fa­zu poststruk­tu­ra­li­zma.

‘lo­go­cen­trič­kih’, ‘fo­no­cen­trič­ kih’ struk­tu­ra). Upra­vo sto­ga se, na­ro­či­to u Ame­ri­ci, mo­tiv de­kon­struk­ci­je spa­ja s poststruk­tu­ra­li­zmom (što je u Fran­ cu­skoj ne­po­zna­ta ri­ječ osim kad ‘do­la­zi’ iz Ame­ri­ke).“30

Iz istih raz­lo­ga, mno­gi na­uč­ni­ ci sma­tra­ju ra­nu („stra­teš­ku“) De­ri­ di­nu de­kon­struk­ci­ju naj­va­žni­jom kri­tič­kom sna­gom poststruk­tu­ra­ li­zma, dok dru­gi de­kon­struk­ci­ju na­zi­va­ju „pri­me­nje­nim poststruk­ tu­ra­li­zmom“,31 a tre­ći, pak, poststruk­tu­ra­li­zam po­i­sto­ve­ću­ju s de­ kon­struk­ci­jom.32 Uzro­ke ovog izjednačavanja ipak ne tre­ba tra­ ži­ti sa­mo u ovoj ­ po­me­nu­toj suš­ tin­skoj ulo­zi ko­ju je fi­lo­zo­fi­ja Ža­ka De­ri­de od­i­gra­la u kri­ti­ci struk­tu­ra­li­zma. Da­nas je sko­ro uobi­ča­je­no sma­tra­ti da upra­vo de­ri­di­jan­sko „ru­še­nje“ te­me­lja za­pad­ne me­ta­fi­zi­ke (kao osnov­ nog na­ra­ti­va ko­ji ute­me­lju­je sa­vre­ me­nu mi­sao i struk­tu­ra­li­zam) i de­kon­struk­tiv­na iš­či­ta­va­nja naj­va­žni­jih tek­sto­va De So­si­ra i Le­ vi-Stro­sa ko­je je fi­lo­zof iz­vr­šio, pred­sta­vlja­ju in­te­lek­tu­al­nu pod­lo­ gu za či­tav poststruk­tu­ra­li­stič­ki po­kret. Bez sum­nje, in­spi­ri­sa­ni upra­vo De­ri­dom, ame­rič­ki i fran­cu­ski is­tra­ži­va­či kon­cen­tri­sa­li su se (na­ro­či­to u pr­voj fa­zi ovog prav­ca) na kri­ti­ku poj­mov­nih osno­va struk­tu­ral­no-se­mi­o­tič­ke mi­sli – na­ro­či­to na opo­zi­ci­ju, a isto­vre­me­no i na hi­je­rar­hi­je ko­je su pri­vi­le­go­va­le pr­ve čla­no­ve: je­ zič­ki si­stem i go­vor, ozna­če­no i ozna­ča­va­ju­će, sin­hro­ni­ju i di­ja­hro­ni­ ju i slič­no. Ta­ko­đe su pod­ri­va­li ne­ke od nje­nih osnov­nih ide­ja – pre 30 Ž. De­ri­da, Pi­smo pri­ja­te­lju – Ja­pan­cu, De­lo, Be­o­grad, mart–april 1992, str. 203, pre­vod: Zlat­ko Đi­kić. 31 Ter­min P. Ba­ri­ja. Up. P. Ba­rry, Be­gin­ning The­ory: An In­tro­duc­tion to Li­te­rary and Cul­tu­ral The­ory, Man­che­ster–New York, 1995, str. 70. 32 To či­ne, na pri­mer, već po­me­nu­ti P. Ba­ri i V. L. Ge­rin, re­dak­tor knji­ge A Hand­ bo­ok of Cri­ti­cal Ap­pro­ac­hes to Li­te­ra­tu­re, New York–Ox­ford, 1992. X. Poststrukturalizam

343

De­kon­struk­ci­ja i poststruk­tu­ra­ li­zam

Kri­ti­ka opo­zi­ci­je i hi­je­rar­hi­je u te­o­rij­skim si­ste­mi­ma

Ide­ja je­zič­ke igre

sve­ga, kon­cep­ci­ju struk­tu­re, zna­ka, bi­nar­ne opo­zi­ci­je, kom­pakt­no­sti, ce­lo­vi­to­sti i slič­no. Za­to su ne­ka dru­ga gle­diš­ta pri­hva­ti­li u ra­di­ka­li­zo­ va­noj for­mi – na pri­mer, De So­si­ro­vu te­zu o ne­sra­zmer­no­sti zna­ka i zna­če­nja, tj. o to­me da „u je­zi­ku po­sto­je sa­mo raz­li­ke bez po­zi­tiv­nih ter­mi­na“ – ka­ko bi, osla­nja­ju­ći se na njih, kon­stru­i­sa­li no­vu vi­zi­ju je­ zi­ka i knji­žev­no­sti, na­i­me, ta­kvu u ko­joj bi ide­ju struk­tu­re za­me­ni­la ide­ja je­zič­ke igre,33 u ko­joj bi spa­ja­nje ustu­pi­lo me­sto raz­li­ko­va­nju, si­stem – po­je­di­nač­no­sti, kon­ti­nu­i­tet – slu­čaj­no­sti, iden­ti­tet i slič­nost – različitosti i ra­zli­ci, a po­tre­bu re­da i „te­o­rij­ske si­gur­no­sti“ – po­tre­bi za pro­vi­zor­noš­ću i ri­zi­kom. De­ri­di­na fi­lo­zof­ska mi­sao i iš­či­ta­va­nja fi­lo­zof­skih i knji­žev­nih tek­sto­va ko­ja je oba­vljao, ne sa­mo da su bit­no pro­me­ni­li na­či­ne či­ta­ nja u Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma (bo­ga­te­ći jed­nu od naj­vi­tal­ ni­jih kri­tič­kih ško­la u isto­ri­ji ame­rič­ke te­o­ri­je knji­žev­no­sti),34 ne­go su ta­ko­đe do­ne­li pot­pu­no dru­ga­či­je sa­gle­da­va­nje pi­ta­nja knji­žev­no­sti.

Bart: u prav­cu tek­sta Ne­pro­hod­nost pi­sa­nja Bart – glav­ni kri­ti­čar struk­tu­ra­li­zma

Bez ob­zi­ra na to što na po­me­nu­toj kon­fe­ren­ci­ji u Bal­ti­mo­ru već ve­o­ ma „poststruk­tu­ra­li­stič­ki“ Bar­tov tekst „Pi­sa­ti: ne­pre­la­zni gla­gol?“35 ni­je na slu­ša­o­ce osta­vio ta­kav uti­sak kao De­ri­din re­fe­rat, ipak je upra­vo Bart sma­tran glav­nim kri­ti­ča­rem struk­tu­ra­li­zma u obla­sti te­ o­ri­je knji­žev­no­sti i ova nje­go­va do­stig­nu­ća pro­gla­še­na su re­pre­zen­ta­ tiv­nim – jer su naj­i­zra­zi­ti­je ilu­stro­va­la smi­sao poststruk­tu­ra­li­stič­ke pro­me­ne u re­flek­si­ji o knji­žev­no­sti.36 Bar­to­va mi­sao je ta­ko­đe, bez sum­nje, od­re­di­la glav­ni pra­vac poststruk­tu­ra­li­stič­koj kri­ti­ci pre­mi­ sâ tra­di­ci­o­nal­ne te­o­ri­je knji­žev­no­sti. Kon­kret­no se ima­la u vi­du ve­o­ma iz­ra­zi­ta pro­me­na u Bar­to­vim sta­ vo­vi­ma ko­ja se mo­gla za­pa­zi­ti iz­me­đu dva tek­sta – Uvo­da u struk­tu­ral­nu 33 Pri­sut­na već u Struk­tu­ri, zna­ku i igri u hu­ma­ni­stič­kim na­u­ka­ma, kao i u delu O gra­ma­to­lo­gi­ji. Ko­ri­ste­ći ka­te­go­ri­ju „igre“, De­ri­da se po­zi­vao na kon­cep­ci­ju „ka­snog“ Vit­gen­štaj­na (iz Fi­lo­zof­skih is­tra­ži­va­nja). 34 Ta­ko­zva­na Jejls­ka ško­la ili dru­ga­či­je: Ško­la ame­rič­ke re­kon­struk­tiv­ne kri­ti­ke, uglav­nom: Pol de Man, Džo­zef Hi­lis Mi­ler i Bar­ba­ra Džon­son; u po­čet­ku, ta­ ko­đe: Dže­fri Hart­man i Ha­rold Blum. 35 En­gle­ska ver­zi­ja tek­sta na­la­zi se u već po­me­nu­toj zbir­ci ma­te­ri­ja­la s kon­fe­ ren­ci­je The Lan­gu­a­ges of Cri­ti­cism and the Sci­en­ces of Man, a fran­cu­ska u: R. Bart­hes, Le bru­is­se­ment de la lan­gue. Es­sa­is cri­ti­qu­es IV, Pa­ris, 1984. 36 Op­šir­ni­je sam o to­me pi­sa­la u tek­stu: „Po­mi­ędzy struk­tu­ra­li­zmem i poststruk­ tu­ra­li­zmem: przypa­dek Ro­lan­da Bart­he­sa“, Ruch Li­te­rac­ki, 2001, sv. 4.

344

Književne teorije XX veka

ana­li­zu pri­če,37 sma­tra­nim još „struk­tu­ra­li­stič­ki or­to­dok­sni­jim“– i če­ti­ri go­di­ne ka­sni­je ob­ja­vlje­nom knji­gom pod na­slo­vom S/Z – ko­ja se već sma­tra­la stan­dard­nim pri­me­rom raz­miš­lja­nja o knji­žev­no­sti u zna­ku poststruk­tu­ra­li­zma. I, za­i­sta, još su u Uvo­du u strukturalnu analizu priče u pr­vi plan iz­bi­le Bar­to­ve na­uč­ne na­me­re – pro­je­kat pro­na­la­že­nja sna­žnih osno­va za na­u­ku o knji­žev­no­sti uz ko­riš­će­nje uni­ver­zal­nog mo­de­la ko­ji ob­u­hva­ta sve pri­po­ve­sti, te kon­cep­ci­ja u ko­joj su mno­go ma­nji zna­čaj ima­li kon­kret­ni knji­žev­ni tek­sto­vi. Dok se u S/Z – knji­zi o sa­mo jed­noj Bal­za­ko­voj pri­po­ve­ci Sar­ra­si­ ne – po­ka­za­la kao naj­va­žni­ja upra­vo ne­po­no­vlji­vost kon­kret­nog tek­ sta i po­stu­pak nje­go­vog či­ta­nja. Bart je po­ku­šao da kroz spe­ci­fi­čan na­čin iš­či­ta­va­nja tek­sta ne­ka­ko re­kon­stru­i­še put nje­go­vog na­stan­ka (iz­ra­žen for­mu­lom „pi­sa­nja“), isto­vre­me­no na­sto­je­ći da ne ogra­ni­ či bo­gat­stvo zna­če­nja pri­po­ve­sti bi­lo ka­kvim una­pred na­met­nu­tim čvr­stim prin­ci­pom, pre da „oba­sja tekst“,38 ka­ko se po­e­tič­no iz­ra­zio, ne­go da ga pod­re­di ne­kom mo­de­lu. Kao po­sle­di­ca ove pro­me­ne, „ja­ ka“ te­o­ri­ja je tre­ba­lo da ode u ta­mu za­bo­ra­va, jer – ka­ko je na­gla­ša­ vao autor S/Z – „sva­ki po­je­di­na­čan tekst se po­ka­zi­vao kao te­o­ri­ja“ i to ne kao te­o­ri­ja ne­če­ga što je „iden­tič­no“ ili „slič­no“, već na­pro­ tiv: te­o­ri­ja „te neo­t­klo­nji­ve raz­li­ke ko­ja se vra­ća u bes­kraj“.39 Ov­de je, da­kle, bi­la ja­sno vi­dlji­va ov a razlika i raz­li­ka Bar­to­vih gle­diš­ta. Još je u Struk­tu­ra­li­stič­koj de­lat­no­sti, ob­ja­vlje­noj 1963. go­di­ne, ne­ dvo­smi­sle­no na­pi­sao: „Pr­vo raz­la­že­mo, a za­tim si­ste­ma­ti­zu­je­mo.“40 U S/Z je osta­la još sa­mo pr­va od ove dve de­lat­no­sti jer su Bar­to­ve sklo­no­sti ka si­ste­ma­ti­zo­va­nju ov­de već znat­no ma­nje, pa čak – sko­ ro ni­ka­kve. Ako je iš­ta „usta­lji­vao“ na S/Z eta­pi, on­da je to bi­la sa­ mo – ka­ko je to i sam re­kao – „sli­ka mnoš­tva ko­je tri­jum­fu­je“. Ni­je vi­še bi­lo re­či ni o ka­kvoj si­ste­ma­ti­za­ci­ji zna­če­nja ili tra­ga­nju za pra­ vi­li­ma kon­struk­ci­je; knji­žev­ni tekst eks­plo­di­ra i bi­va ras­pr­šen, a ko­ do­vi po­sta­ju „ste­re­o­graf­ski pro­stor pi­sa­nja“.41 Ovu pro­me­nu Bart je na­go­ve­stio znat­no ra­ni­je, 1967. go­di­ne – da­kle, go­di­nu da­na na­kon ob­ja­vlji­va­nja Uvo­da u struk­tu­ral­nu ana­ li­zu pri­če kad mu je bi­la pri­le­plje­na eti­ke­ta „or­to­dok­snog struk­tu­ra­ li­ste“. U tek­stu ka­rak­te­ri­stič­nog na­slo­va Od na­u­ke do knji­žev­no­sti42 37 Pod­se­ćam da se taj tekst po­ja­vio upra­vo u već po­me­nu­tom ma­ni­fe­stu na­ra­to­ lo­ga iz 1966. go­di­ne. 38 R. Bart­hes, S/Z, op. cit., str. 47. Po­gle­da­ti, ta­ko­đe, pred­go­vor za ovu knji­gu M. P. Mar­kov­skog, Ci­a­ło, które czyta, ci­a­ło, które pis­ze, str. 24–25. 39 Ibid., str. 46. 40 R. Bart, Knji­žev­nost. Mi­to­lo­gi­ja. Se­mi­o­lo­gi­ja, op. cit., str. 184. 41 R. Bart­hes, S/Z, op. cit., str. 39, 47, 57. 42 R. Bart, Knji­žev­nost. Mi­to­lo­gi­ja. Se­mi­o­lo­gi­ja, op. cit. X. Poststrukturalizam

345

Od Uvo­da u struk­tu­ral­nu ana­ li­zu pri­če do S/Z

„Oba­sja­va­nje tek­sta“

„Sli­ka mnoš­tva ko­je tri­jum­fu­je“

Od na­u­ke do knji­žev­no­sti

Bar­tov poststruk­tu­ra­li­ stič­ki cre­do

Ne na­u­ka o knji­žev­no­sti ne­go knji­žev­na na­u­ka

de­mon­stri­rao je, i to sa­svim ja­sno, svoj pot­pu­no neo­r­to­dok­sni, pa čak i eks­cen­trič­ni od­nos pre­ma mo­de­lu struk­tu­ra­li­stič­ke te­o­ri­je. Pre­ma nje­go­vom miš­lje­nju, na­u­ka je u stva­ri tre­ba­lo da ustu­pi me­ sto knji­žev­no­sti, a struk­tu­ra­li­sta – da se pre­tvo­ri u pi­sca. Bart je već ov­de pred­sta­vio ve­o­ma iz­ra­že­nu po­le­mič­ku osno­vu pre­ma struk­tu­ ra­li­zmu (a na­ro­či­to pre­ma ve­ri u me­ta­je­zič­ku či­sto­tu na­u­ke o knji­ žev­no­sti) – i upra­vo ovaj tekst tre­ba sma­tra­ti kao nje­gov mo­žda i naj­ra­ni­ji i naj­ja­sni­je for­mu­li­san (već) poststruk­tu­ra­li­stič­ki cre­do. Ne­ u­tra­lan je­zik struk­tu­ra­li­stič­ke na­u­ke bio je, da ta­ko ka­že­mo, „za­ra­ žen“ s dva vi­ru­sa – „pi­sa­njem“ (écri­tu­re) i „za­do­volj­stvom“.43 U tom tre­nut­ku je autor Kri­ti­ke i isti­ne sta­vio pred struk­tu­ra­li­zam u ve­li­koj me­ri vra­to­lo­man za­da­tak (ko­ji je pri tom sma­trao „lo­gič­kom“ ne­mi­ nov­noš­ću). Ta­ko je struk­tu­ra­li­zmu po­sta­vljao za­da­tak da „u sre­diš­ te svog po­du­hva­ta sta­vi upra­vo raz­bi­ja­nje na­uč­nog je­zi­ka“ i kre­ne da „se pi­še“.44 Svo­je­vr­sna mi­sa­o­na akro­ba­ci­ja ko­ju je u tom tre­nut­ku iz­veo Bart mo­gla je da za­ču­di čak i naj­ve­će ra­di­ka­le u do­me­nu re­for­ mi­sa­nja hu­ma­ni­stič­kih na­u­ka še­zde­se­tih go­di­na: od na­u­ke, za ko­ju je knji­žev­ni je­zik bio sa­mo pred­met i ne­sta­jao u ime pre­no­še­nja sa­ dr­ža­ja, on je za­pra­vo išao u prav­cu na­u­ke (ili bo­lje „na­u­ke“) ko­ja je tre­ba­lo da bu­de „knji­žev­na“ i da po­sta­ne u pu­nom smi­slu te re­či stva­ra­laš­tvo – pi­sa­nje za­i­sta do­stoj­no tog od­re­đe­nja. Ni­je teš­ko uvi­ de­ti ka­ko se ov­de „struk­tu­ra­li­zam“ tran­sfor­mi­sao u svo­je is­kri­vlje­no ogle­da­lo, a da se u isto vre­me, kao pod te­re­tom „pi­sa­nja“, ko­nač­no sru­ši­la si­stem­ska te­o­ri­ja ko­ju su struk­tu­ra­li­sti že­le­li da po­klo­ne na­u­ ci o knji­žev­no­sti. Ta­ko je Bart ne­mi­lo­srd­no re­zi­mi­rao: „Je­di­no pi­sa­nje mo­že da raz­bi­je te­o­loš­ku sli­ku ko­ju je na­ met­nu­la na­u­ka, da se su­prot­sta­vi očin­skom na­si­lju ko­je ši­ri iz­vi­ka­na ‘isti­na’ sa­dr­ži­na i su­do­va, da is­tra­ži­va­nju otvo­ri či­ ta­vo pod­ruč­je je­zi­ka.“45 Bez obzira na to, tekst Od na­u­ke do knji­žev­no­sti u suš­ti­ni je ve­ oma pre­ci­zno po­ka­zi­vao pra­vac ko­ji je tre­ba­lo da oda­be­re na­u­ka o knji­žev­no­sti, od­ba­cu­ju­ći tvr­đa­vu ko­ju su ču­va­li De So­sir–Le­vi-Stros. Ovaj pra­vac je pod­ra­zu­me­vao pre­la­zak sa na­u­ke na knji­žev­nost, za­bo­ra­vlje­ne, pa čak i od­ba­če­ne u eufo­ri­ji struk­tu­ra­li­stič­kih sno­va 43 O spe­ci­fič­noj, „kri­tič­koj“ upo­tre­bi ka­te­go­ri­je écri­tu­re u poststruk­tu­ra­li­stič­ kom dis­kur­su već sam pi­sa­la u tek­stu „Lek­tu­ro­gra­fia. Fi­lo­zo­fia czyta­nia we­dł­ ug Jac­qu­es’a Der­ridy“. Pa­mi­ęt­nik Li­te­rac­ki 2000, sv. 1, str. 56. Detaljnije sam ovo pi­ta­nje ob­ra­di­la u knji­zi: De­kon­struk­cja i in­ter­pre­ta­cja, Kraków, 2003. 44 R. Bart, Knji­žev­nost. Mi­to­lo­gi­ja. Se­mi­o­lo­gi­ja, op. cit., str. 255. 45 Ibid., str. 257.

346

Književne teorije XX veka

o po­ret­ku. Ova od­lu­ka je ta­ko­đe pod­ra­zu­me­va­la od­ba­ci­va­nje uto­pij­ skih že­lja za me­ta­je­zič­kom či­sto­tom na­u­ke o knji­žev­no­sti u ime sve­ sno prak­ti­ko­va­ne „li­te­rar­no­sti“ nje­nog dis­kur­sa. Da bi se to ostva­ri­ lo, ipak je bio neo­p­ho­dan još je­dan, ra­di­ka­lan, pa čak i skan­da­lo­zan ko­rak ko­ji je Bart jed­no­stav­no na­zvao „od­stra­nji­va­nje auto­ra“.46 Za­to si­gur­no ne ču­di što je upra­vo 1968. go­di­ne Ro­lan Bart iz­ veo dva po svo­joj ra­di­kal­no­sti naj­dra­stič­ni­ja ge­sta. Pr­vi je ne­sum­nji­ vo bio spek­ta­ku­lar­ni­ji i ušao je u isto­ri­ju kao „usmr­ći­va­nje auto­ra“. Dru­gi je, isti­na ma­nje zvu­čan, bio ■ „smrt auto­ra“ – ču­ve­na u suš­ti­ni od ve­ćeg zna­ča­ja poš­to for­mu­la Ro­la­na Bar­ta ko­ja ozna­ je Bart 1968. go­di­ne de­fi­ni­tiv­no ča­va sim­bo­lič­no ukla­nja­nje iz ras­kr­stio ne sa­mo sa auto­rom (od­ te­o­rij­skog dis­kur­sa (te­o­ri­je in­ter­ no­sno – sa „auto­rom“ kao in­sti­ pre­ta­ci­je) ka­te­go­ri­je „auto­ra“ kao tu­ci­o­nal­nim ga­ran­tom „pra­ve“ hi­po­te­tič­kog ga­ran­ta is­prav­no­sti tu­ma­če­nja knji­žev­nog tek­sta, a in­ter­pre­ta­ci­je) već i sa in­ter­pre­ta­ kao za­me­na za otva­ra­nje po­lja stva­ ci­jom uopšte. Tač­ni­je re­če­no, s ra­lač­ke ak­tiv­no­sti či­ta­o­cu – stvar­ nje­nim tra­di­ci­o­nal­nim mo­de­lom nom tvor­cu knji­žev­nog tek­sta. ko­ji je sam de­fi­ni­sao kao ope­ra­ci­ Uz­ne­mi­ru­ju­ća Bar­to­va de­fi­ni­ci­ja, ju ko­ja (na si­lu) pri­pi­su­je „du­bok ko­ja se naš­la u na­slo­vu nje­go­vog smi­sao“, „is­prav­no tu­ma­če­nje“ toj ese­ja iz 1968. go­di­ne, ima­la je, da­ kle, za cilj kri­ti­ku pri­nu­dâ ko­je je „igri po­me­ša­nih, pa čak i kon­tra­ te­o­ri­ja na­me­ta­la in­ter­pre­ta­tiv­nim dik­tor­nih pred­sta­va“ ka­kvom je prak­sa­ma. Bart je na taj na­čin na­ sma­trao knji­žev­nost.47 Oba ova ru­ša­vao po­stu­lat raz­u­me­va­nja ge­sta su, kao što se i mo­že vi­de­ti, knji­žev­nog tek­sta u skla­du s ta­ko­ bi­la me­đu­sob­no ve­o­ma te­sno po­ve­ zva­nom autor­skom in­ten­ci­jom. za­na: Bart uopšte ni­je imao u vi­du auto­ra (ni­ti, ra­zu­mlji­vo, bi­lo ko­jeg re­al­nog auto­ra, što mu se u va­tri po­le­mi­ka če­sto i ra­do pri­go­va­ra­lo). Me­đu­tim, imao je u vi­du ka­te­ go­ri­ju „auto­ra“ ko­ji se sma­tra te­o­rij­skim ekvi­va­len­tom is­prav­no­sti in­ter­pre­ta­ci­je te, da­kle – in­stan­cu ko­ja u ime po­du­da­ra­nja sa sop­stve­ nom na­me­rom do­vo­di pro­ces in­ter­pre­ti­ra­nja do že­lje­nog fi­na­la: ot­ kri­va­nja skri­ve­ne na­me­re u knji­žev­nom de­lu i do­bi­ja­nja od­go­vo­ra na uobi­ča­je­no pi­ta­nje: „Šta je autor hteo da ka­že?“. Ta­ko je ovo „od­ stra­nji­va­nje auto­ra“ (iz knji­žev­no­te­o­rij­skog dis­kur­sa), pre­ma Bar­to­ vom uve­re­nju, tre­ba­lo da „de­ši­fro­va­nje tek­sta“ uči­ni pot­pu­no ne­po­ treb­nom ak­tiv­noš­ću, od­ba­ci pri­nu­du eks­pli­ka­ci­je, ot­pu­sti „koč­ni­ce si­gur­no­sti“48 i – na kra­ju – otvo­ri po­lje za jav­ni na­stup pred či­ta­o­cem 46 R. Bart, „Smrt autora“ (prev. Miroslav Beker), Polja, 30/1984, br. 309 (no­ vembar), str. 450. 47 R. Bart­hes, „L’écri­tu­re de l’événe­ment“, u: Le bru­is­se­ment de la lan­gue..., op. cit., str. 181. 48 Ibid. X. Poststrukturalizam

347

Od­ba­ci­va­nje auto­ra

Kri­ti­ka tra­di­ci­o­nal­ne in­ter­pre­ta­ci­je

Či­ta­lac kao pi­sac

Bar­tov an­ti­eg­ze­get­ski stav

„Lo­mlje­nje“ tek­sta

Ob­ra­čun s dog­ma­ta­ma her­me­ne­u­ti­ke

kao „po­nov­nim pi­scem“: ne vi­še kao in­ter­pre­ta­to­rom već kao pra­ vim stva­ra­o­cem knji­žev­nog tek­sta.49 I Smrt auto­ra i ra­ni­je po­me­nu­ta knji­ga S/Z ot­kri­va­le su naj­va­ žni­ji ulog Bar­to­vih po­stu­pa­ka iz­me­đu 1966. i 1970. go­di­ne. U tom smi­slu, kao što je glav­ni do­bi­tak od pri­me­ne struk­tu­ra­li­stič­ke te­o­ri­ je je­zi­ka na na­u­ku o knji­žev­no­sti tre­ba­lo da bu­de čiš­će­nje knji­žev­ne kri­ti­ke od na­sla­ga su­bjek­tiv­no­sti i „po­zi­ti­vi­zma“,50 ta­ko je Bar­to­va ver­zi­ja poststruk­tu­ra­li­zma iš­la di­rekt­nim pu­tem u prav­cu či­ta­nja, a tač­ni­je – ot­kri­va­la ve­o­ma od­lu­čan an­ti­eg­ze­get­ski stav auto­ra Kri­ti­ke i isti­ne. Kla­sič­na te­o­ri­ja zna­ka či­ju je kvin­te­sen­ci­ju či­ni­la De So­si­ro­ va ideja dijadnosti – ne­ko­li­ko go­di­na ka­sni­je je Bart to ob­jaš­nja­vao51 – u isto vre­me se is­po­sta­vlja­la kao mi­kromo­del tra­di­ci­o­nal­no shva­ će­ne in­ter­pre­ta­ci­je kao pre­vo­da sig­ni­fi­ant na sig­ni­fié, da­kle, ak­tiv­no­ sti ko­ja „za­dr­ža­va smi­sao i ne do­zvo­lja­va mu da se ko­le­ba, udva­ja ili da za­lu­ta“.52 Ako je, da­kle, na osno­vi te pret­po­stav­ke tra­di­ci­o­nal­na in­ter­pre­ta­ci­ja bi­la kre­ta­nje od sig­ni­fi­ant u prav­cu sig­ni­fié ne bi li se zna­če­nje kon­cen­tri­sa­lo u du­bo­koj struk­tu­ri, on­da je prak­sa či­ji je pro­je­kat bio pred­sta­vljen u S/Z tre­ba­lo da bu­de – ta­ko je to Bart de­ fi­ni­sao – pre „lo­mlje­nje“ tek­sta.53 Kon­cep­ci­ja in­ter­pre­ta­ci­je, ko­ja se pri­lič­no neo­če­ki­va­no po­ja­vi­la u S/Z a ko­ju će Bart ubr­zo na­zva­ti „či­ta­njem“, ni­je bi­la ni eg­ze­ge­ za ali ni eks­pli­ka­ci­ja, ni­je tre­ba­lo da tra­ga za je­di­nim, isti­ni­tim ili „de­fi­ni­tiv­nim“ smi­slom.54 Za­to je oči­gled­no bi­la shva­će­na po uzo­ru na Ni­čea (što Bart, uosta­lom, uopšte ni­je krio): ni­je tre­ba­lo u stva­ri da pred­sta­vlja „da­va­nje smi­sla“ tek­stu, već vi­še „pro­ce­nu od ka­kvog mnoš­tva je on bio ob­li­ko­van“.55 Uko­li­ko je, da­kle, struk­tu­ra­li­stič­ka na­u­ka tre­ba­lo da oči­sti či­ta­nje knji­žev­no­sti sta­rih ba­la­sta – „auto­ ra“, „stvar­no­sti“ i „isti­ne“ – uto­li­ko je oš­tri­ca poststruk­tu­ra­li­stič­ke kri­ti­ke tre­ba­lo da se ko­nač­no ob­ra­ču­na s dog­ma­ma her­me­ne­u­ti­ke, ali je Bar­to­va vi­zi­ja knji­žev­no­sti (i in­ter­pre­ta­ci­je) na kra­ju po­pri­ mi­la pre­vi­še eklek­ti­čan ob­lik.56 U njoj su se mo­gli ču­ti ka­ko glas 49 Upra­vo ova­kav pro­je­kat či­ta­nja kao „po­nov­nog pi­sa­nja“ tek­sta (lec­tu­re-re-écri­tu­re) sa­dr­ža­vao je S/Z. 50 To je po­mi­njao, iz­me­đu osta­log, u: Knji­žev­nost. Mi­to­lo­gi­ja. Se­mi­o­lo­gi­ja, op. cit., str. 255–256. 51 U Te­o­ri­ji tek­sta, ob­ja­vlje­noj 1973. go­di­ne. Po­gle­da­ti: R. Bart­hes, „Te­o­ria tek­ stu“, u: Współc­ze­sna te­o­ria..., op. cit., t. 4, sv. 2. 52 Ibid., str. 189–190. 53 R. Bart­hes, S/Z, op. cit., str. 48. 54 R. Bart­hes, Te­o­ria tek­stu, op. cit., str. 190. 55 R. Bart­hes, S/Z, op. cit., str. 39. 56 To, uosta­lom, i je­ste jed­na od ti­pič­nih oso­bi­na poststruk­tu­ra­li­stič­kog na­či­na miš­lje­nja.

348

Književne teorije XX veka

De So­si­ra, ta­ko i De­ri­de i ka­ko Ni­čea, ta­ko i Ma­lar­mea. Autor S/Z je, na pri­mer, pi­sao: „[Književni] tekst je ga­lak­si­ja sig­ni­fi­ants, a ne struk­tu­ra sig­ ni­fié; on ne­ma po­če­tak; po­vrat­nog je ka­rak­te­ra; do nje­ga se mo­že do­ći kroz raz­li­či­te ula­ze od ko­jih ni­je­dan ne tre­ba pro­gla­si­ti glav­nim; ko­do­vi, ko­je tekst po­kre­će, ocr­ta­va­ju se d o­k l e p o­g l e d s e­ ž e, ne­re­ši­vi su (smi­sao u nji­ma ni­ka­da ni­je pod­re­đen ne­koj od­lu­ci, osim ako je koc­ka ba­če­na) ... In­ter­pre­ta­ci­ja, ko­ju zah­te­va tekst di­rekt­no shva­tan u svom mnoš­tvu, uopšte ni­je li­be­ral­na; ne ra­di se o do­puš­ta­nju vi­ še­znač­no­sti, o ve­li­ko­duš­nom pri­pi­si­va­nju sva­kom tek­stu de­li­ća isti­ne; upr­kos svoj in-di­fe­rent­no­sti ra­di­lo se o afir­ma­ ci­ji po­sto­ja­nja sa­mog mnoš­tva ko­je ni­je po­sto­ja­nje isti­ne ... Ovu neo­p­hod­nu afir­ma­ci­ju ipak ni­je na­ro­či­to la­ko po­sti­ći, jer ako niš­ta ne po­sto­ji iz­van tek­sta, on­da sa­mim tim ne po­ sto­ji ni c e­l i­ na tek­sta.“57

Tekst

Iz da­naš­nje per­spek­ti­ve pri­hva­će­ni kao poststruk­tu­ra­li­stič­ki, Bar­ to­vi ra­do­vi su – na­ro­či­to ­ po­me­nu­ti Od na­u­ke do knji­žev­no­sti, S/Z, Smrt auto­ra (1968), Od de­la do tek­sta (1971), Te­o­ri­ja tek­sta (1973), Za­do­volj­stvo u tek­stu (1973) ili Pre­da­va­nje (1979)58 ko­je u ne­kom smi­slu re­zi­mi­ra sve ove pro­me­ne – ta­ko­đe za poststruk­tu­ra­li­zam na­ ■ de­lo/tekst – pre­ma miš­lje­ zna­či­li zna­čaj­ne pro­blem­sko-ter­mi­ nju poststruk­tu­ra­li­stič­kih te­o­re­ti­ ča­ra (na­ro­či­to Ro­la­na Bar­ta, Ju­li­je no­loš­ke pro­me­ne ko­je su vo­di­le ka Kri­ste­ve i Ža­ka De­ri­de), ka­te­go­ri­ja te­melj­nom pre­for­mu­li­sa­nju pri­stu­ „tek­sta“, ko­ja se na­la­zi kao opo­zi­ci­ja pa knji­žev­no­sti. Bart je to la­pi­dar­no „de­lu“, pre sve­ga je ozna­ča­va­la pro­ iz­ra­ža­vao kon­kret­nim pa­ro­lama, me­nu od­no­sa pre­ma knji­žev­no­sti. sa­mim tim pro­kla­mu­ju­ći nu­žnost A kon­kret­no – od­u­sta­ja­nje od sta­tič­ nog i pred­met­nog tre­ti­ra­nja knji­žev­ pro­me­ne te­žiš­ta i tač­ke gle­diš­ta naj­ ne tvo­re­vi­ne (kao de­po­zita zna­če­nja va­žni­jih za re­flek­si­ju o knji­žev­no­sti. ko­riš­ćen za de­ši­fro­va­nje) u ko­rist Da­kle, bi­lo mu je sta­lo do pre­la­ska: di­na­mič­ke i pro­ce­su­al­ne kon­cep­ci­ s na­u­ke na knji­žev­nost, sa de­la na je iste te tvo­re­vi­ne – sma­tra­ne prak­ tekst, sa in­ter­pre­ta­ci­je na či­ta­nje, sa som bes­ko­nač­ne pro­iz­vod­nje smi­sla auto­ra na či­ta­o­ca i sa isti­ne na za­ u ko­joj uče­stvu­je i či­ta­lac, ak­tiv­ni ko­ a­u­tor nje­go­vih zna­če­nja. do­volj­stvo. Ter­mi­no­loš­ke ko­rek­ci­je ov­de ni­su zna­či­le pro­me­ne sup­stan­ci­jal­nog ka­rak­te­ra, već raz­li­ku u tret­ma­nu knji­žev­nog de­la, pa čak i te­melj­ne pro­me­ne po­gle­da na svet te­o­re­ti­ča­ra knji­žev­no­sti ko­ji je po­sta­jao par ex­cel­len­ce či­ta­lac. 57 Ibid., str. 40. 58 Spisak bibliografskih radova up. u Bibliografiji na kraju poglavlja. X. Poststrukturalizam

349

Bar­to­vi poststruk­tu­ra­li­ stič­ki ma­ni­fe­sti

S de­la na tekst

Slo­bo­da či­ta­nja

Autor kao skrip­tor

Pro­tiv isti­ne i ob­jaš­nje­nja

Re­ka­pi­tu­li­raj­mo: de­kla­ri­sa­na već u na­slo­vu ra­da Od na­u­ke do knji­žev­no­sti, pro­me­na pre­fe­ren­ci­ja u Bar­to­vom slu­ča­ju tre­ba­lo je da ozna­či sim­bo­lič­ki pre­la­zak od na­u­ke o knji­žev­no­sti (o či­jim je in­te­ re­si­ma bri­nuo pre sve­ga or­to­dok­sni struk­tu­ra­li­zam) do knji­žev­no­sti – ko­ju su struk­tu­ra­li­sti za­gu­bi­li u svo­jim ap­strakt­nim ma­lim for­mu­ la­ma. Pre­la­zak s d e­l a na tek st , na ko­ji upu­ću­je još je­dan na­slov,59 ozna­ča­vao je od­u­sta­ja­nje od tra­di­ci­o­nal­nog shva­ta­nja knji­žev­ne tvo­ re­vi­ne – kao pred­met­nog, sta­tič­nog i re­pro­duk­tiv­nog „de­la“ ko­je je „pro­iz­vod“ ili „de­po­zit zna­če­nja“ – u ko­rist pro­ce­su­al­nog, di­na­mič­ kog i stva­ra­lač­kog pri­stu­pa („tek­stu“). Bart je na taj na­čin pod­ri­vao tra­di­ci­o­nal­no shva­ta­nje knji­žev­no­sti ko­je je za­vi­si­lo od mi­me­tič­kih zah­te­va, su­prot­sta­vlja­ju­ći mu di­na­mič­ku kon­cep­ci­ju „tek­sta“ („pro­ ce­sa“, „prak­se pro­iz­vo­đe­nja“ zna­če­nja) usa­đe­nu još u kre­a­ci­o­ni­stič­ kom miš­lje­nju. Za­tim, pro­me­na ko­ja se ma­ni­fe­sto­va­la u pre­la­sku s a in­te r­ pre­t a­ c i­j e na či­t a­nj e tre­ba­lo je da ozna­či oslo­ba­đa­nje či­ta­ nja od her­me­ne­u­tič­kih pri­nu­da, a na­ro­či­to ste­ga is­prav­no­sti i dog­ me „is­prav­ne“ ili „pra­vil­ne“ in­ter­pre­ta­ci­je – u ko­rist mak­si­mal­ne slo­bo­de či­ta­nja. Slič­no je i pre­la­zak s a auto­ra na či­t a­o­ c a – ko­ji je Bart pro­gla­sio sim­bo­lič­kom „smr­ću auto­ra“ – tre­ba­lo da ozna­či od­ba­ci­va­nje jed­ne od naj­va­žni­jih dog­mi dis­kur­sa o knji­žev­no­sti: tu­ ma­če­nja sa­gla­snog s ta­ko­zva­nom na­me­rom auto­ra.60 Bart je ov­de pri­zna­vao smi­sao po­sto­ja­nja sa­mo su­bjek­tu ko­ji „po­sto­ji na pa­pi­ru“ – bez­lič­nom „skrip­to­ru“ ko­ji kao in­stan­ca iz tek­sta (i sa­mo iz tek­ sta) ni­je imao ni­ka­kve pre­ten­zi­je da nad­zi­re pro­ce­se pro­iz­vo­đe­nja smi­sla i ko­ji je osta­vljao či­ta­o­cu neo­gra­ni­če­no po­lje za is­ti­ca­nje. Na taj na­čin, ozna­čen či­ta­lac tre­ba­lo je da po­sta­ne sa­u­če­snik, pa čak i fak­tič­ki stva­ra­lac zna­če­nja knji­žev­nog tek­sta, a ne is­traj­ni tra­ga­lac za nje­go­vim smi­slom. Na­slov knji­ži­ce – Za­do­volj­stvo u tek­stu – ob­ja­vlje­ne 1973. go­di­ne, sig­na­li­zi­rao je pro­me­ne u Bar­to­vim gle­diš­ti­ma ko­je su za­po­če­te još u Kri­ti­ci i isti­ni, kad se od­luč­no opraš­tao od zah­ te­va da knji­žev­na kri­ti­ka tra­ga za isti­nom knji­žev­nog de­la. Re­če­ni­ ce: „ni­ka­da se ne prav­da­ti, ni­ka­da niš­ta ne ob­jaš­nja­va­ti“ i „na­sla­da u či­ta­nju jam­či za svo­ju isti­nu“61 go­vo­re ov­de sa­me za se­be. Či­ta­nje (a ne in­ter­pre­ta­ci­ja) knji­žev­nog tek­sta je pre sve­ga tre­ba­lo da pri­uš­ti čul­no (pa čak i erot­sko) za­do­volj­stvo, a po­lo­žaj is­tra­ži­va­ča, kri­ti­ča­ra, in­ter­pre­ta­to­ra mak­si­mal­no se pri­bli­ža­vao po­lo­ža­ju pro­seč­nog či­ta­o­ ca „tek­sta, u tre­nut­ku ka­da na­la­zi svo­je za­do­volj­stvo“.62 Autor S/Z je 59 R. Bart­hes, „Od dzi­e­ła do tek­stu“, Teksty Dru­die, 1998, br. 6. 60 Up. ta­ko­đe, re­če­ni­cu: „Kao in­sti­tu­ci­ja, autor je mr­tav“, u: Ro­lan Bart, Za­do­ volj­stvo u tek­stu, Gra­di­na, Niš, 1975, str. 36, pre­vod: Jo­vi­ca Aćin. 61 Ibid., str. 3. 62 Ibid., str. 4.

350

Književne teorije XX veka

ta­ko vra­ćao na­u­ci o knji­žev­no­sti ono što je, ka­ko je tvr­dio, ona do ta­da upor­no po­ti­ski­va­la na mar­gi­nu – „za­do­volj­stvo ko­je pri­či­nja­va je­zik“ a ko­je ona ni­ka­da ni­je ce­ni­la.63 Iz­no­se­ći, dakle, sta­vo­ve o uro­đe­noj ne­sta­bil­no­sti zna­če­nja i o slo­bo­di či­ta­o­ca da ga kre­i­ra, Bart je otvo­rio per­spek­ti­vu za slo­bod­ni­ ju i kre­a­tiv­ni­ju knji­žev­nu kri­ti­ku. Za­tim je, pod­jed­na­ko od­luč­no od­ ba­cu­ju­ći veš­tač­ke po­de­le na je­zik i me­ta­je­zik, tekst i ko­men­tar („pri­ mar­ni“ i „se­kun­dar­ni“ tekst), iz­ra­ža­va­ju­ći ta­ko­đe uve­re­nje o jed­nom je­zi­ku ko­ji po­ve­zu­je knji­žev­nost i či­ta­nje u jed­noj za­jed­nič­koj prak­ si „pi­sa­nja“ (écri­tu­re) – otvo­rio po­lje ko­men­ta­to­ri­ma knji­žev­no­sti za je­zič­ko stva­ra­laš­tvo. Či­ta­va Bar­to­va kon­cep­ci­ja je, da­kle, tre­ba­lo da do­ve­de pre sve­ga do po­puš­ta­nja ste­gâ te­o­rij­skih nor­mi, na­ro­či­ to onih ko­je su usta­no­vi­li struk­tu­ra­li­sti. Pre­ma miš­lje­nju auto­ra Za­ do­volj­stva u tek­stu, ni­je bi­lo mo­gu­će iz­gra­di­ti opštu te­o­ri­ju tek­sta, a je­di­ni mo­guć „is­kaz o tek­stu je i sam tre­ba­lo da po­sta­ne tekst“.64

Pri­jat­nost je­zi­ka

Fu­ko: su­bje­kat i dis­kurs Sko­ro već pred kraj ži­vo­ta Mi­šel Fu­ko je ve­o­ma od­luč­no tvr­dio da „ni­ka­da ... ni­je bio struk­tu­ra­li­sta“,65 ali ne­ki ra­do­vi ovog fi­lo­zo­fa – na­ro­či­to s kra­ja še­zde­se­tih go­di­na – isto to­li­ko su uka­zi­va­li na sna­ žne uti­ca­je struk­tu­ra­li­zma ko­li­ko su sve­do­či­li o nje­go­voj bor­bi sa sve oš­tri­jom kri­ti­kom. Slič­no Ro­la­nu Bar­tu, i Fu­ko je do­ži­veo ve­li­ke pro­me­ne miš­lje­nja iz­me­đu 1966. i 1970. go­di­ne, kon­kret­no – iz­me­ đu Re­či i stva­ri (1966) i Po­ret­ka dis­kur­sa (1970). Još su se u ovoj, pr­voj, knji­zi mo­gle vi­de­ti ten­den­ci­je ka pre­va­zi­la­že­nju ogra­ni­če­nja struk­tu­ra­li­zma, iako se, me­đu­tim, mo­gao za­pa­zi­ti i nje­gov ve­o­ma sna­žan uti­caj. Za­to je dru­ga već pred­sta­vlja­la ra­di­ka­lan ras­kid ko­ji je čak i sam fi­lo­zof ne­po­sred­no iz­ra­zio. Iste te 1966. go­di­ne, kad su Žak De­ri­da i Ro­lan Bart ši­ri­li sve­že ide­je poststruk­tu­ra­li­zma u Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma, Mi­šel Fu­ko je ob­ja­vio jed­nu od svo­jih naj­ču­ve­ni­jih knji­ga – Re­či i stva­ri.66 Ova knji­ga, na­ro­či­to kad se da­nas pa­žlji­vo či­ta, ta­ko­đe pre­ci­zno sve­ do­či o kon­flik­ti­ma struk­tu­ra­li­zma i poststruk­tu­ra­li­zma. Nje­na te­ma 63 64 65 66

R. Bart, Knji­žev­nost. Mi­to­lo­gi­ja. Se­mi­o­lo­gi­ja, op. cit., str. 255–258. R. Bart­hes, Od dzi­e­ła do tek­stu, op. cit., str. 194–195. M. Fo­u­ca­ult, Fi­lo­zo­fia, hi­sto­ria, po­lityka..., op. cit., str. 299. M. Fo­u­ca­ult, Les mots et les cho­ses. Une archéolo­gie des sci­en­ces hu­ma­i­nes, Pa­ris, 1966; srp. izd.: Ri­je­či i stva­ri. Ar­he­o­lo­gi­ja hu­ma­ni­stič­kih na­u­ka, No­lit, Be­o­grad, 1971, pre­vod: Ni­ko­la Ko­vač.

X. Poststrukturalizam

351

Fu­ko i struk­tu­ra­li­zam Re­či i stva­ri

Is­ka­zi – ele­men­tar­ne je­di­ni­ce dis­kur­sa Épistémé

Unu­traš­nji po­re­dak dis­kur­sa

je bi­la isto­ri­ja na­uč­nih ide­ja ko­je su na­sta­le iz­me­đu XVI i XIX ve­ka, a me­to­de ana­li­ze na­uč­nih dis­kur­sa, ko­ji­ma se Fu­ko ov­de slu­žio, još uvek su ve­o­ma pod­se­ća­le na na­čin miš­lje­nja po­znat, na pri­mer, iz Le­ vi-Stro­so­vih ra­do­va – on je, na pri­mer, raz­bi­jao dis­kur­se na ele­men­tar­ ne je­di­ni­ce ko­je je zvao „is­ka­zi­ma“ (énoncés), ali je tra­gao za skri­ve­nim za­ko­ni­ma ko­ji su upra­vlja­li tim dis­kur­si­ma, a na­ro­či­to u nji­ma pri­sut­ nim neo­sveš­će­nim opštim for­ma­ma miš­lje­nja ko­je je na­zvao „epi­ste­ ma­ma“ (Épistémé).67 Ta­ko­đe ni­je skri­vao da ga usme­ra­va po­tre­ba da se isto­ri­ja ide­ja oči­sti od an­tro­po­cen­trič­kih na­sla­ga i da se ta di­sci­pli­na qu­ a­si-na­uč­no pre­ci­zi­ra. Ana­li­ze ko­je je ovaj fi­lo­zof iz­vr­šio ipak su se od­ no­si­le upra­vo na is­ka­ze, a ne na ap­strakt­ne si­ste­me, i ma­da su dis­kur­si ko­je je is­tra­ži­vao po­ka­zi­va­li du­bo­ko skri­ve­ne struk­tu­ral­ne pra­vil­no­sti, ipak su se vla­da­li po sop­stve­nim za­ko­ni­ma, ne­za­vi­snim od spolj­nih pri­ ti­sa­ka je­zič­kog si­ste­ma – ži­ve­li su po sop­stve­nom rit­mu i di­na­mi­ci, u ne­ku ru­ku su se sa­mo­stal­no us­po­sta­vlja­li. Fu­ko je, osim to­ga, na­sto­jao da ne za­tva­ra svo­ja is­tra­ži­va­nja sa­mo unu­tar is­ka­za, već je, ta­ko­đe, is­ tra­ži­vao re­la­ci­je iz­me­đu dis­kur­sa i va­nje­zič­ke stvar­no­sti (ko­re­spo­nden­ ci­je, res­sem­blan­ces). Me­đu­tim, nje­go­vi po­ku­ša­ji da de­fi­ni­še unu­traš­nji po­re­dak dis­kur­sa ipak su pro­u­zro­ko­va­li da se on ubro­ji u or­to­dok­sne struk­tu­ra­li­ste. Že­sto­ko se bra­nio od ta­kvih eti­ke­ta, mo­žda naj­sna­žni­je u – tri go­di­ne ka­sni­je ob­ja­vlje­noj – Ar­he­o­lo­gi­ji zna­nja (1969) u ko­joj je ob­jaš­nja­vao i stra­te­gi­ju pri­hva­će­nu u Re­či­ma i stva­ri­ma: „Ako sam go­vo­rio o dis­kur­su, to ni­je bi­lo ra­di to­ga da bih po­ka­zao da se me­ha­ni­zmi ili pro­ce­si je­zi­ka tu u pot­pu­no­sti odr­ža­va­ju. Vi­še je tre­ba­lo omo­gu­ći­ti da se u gu­sti­ni ver­bal­ nih per­for­man­si po­ja­vi raz­li­či­tost mo­gu­ćih ni­voa ana­li­ze. Tre­ba­lo je po­ka­za­ti da se po­red me­to­de lin­gvi­stič­ke ... struk­ tu­ra­ci­je ... mo­že us­po­sta­vi­ti je­dan spe­ci­fi­čan opis is­ka­za, nji­ ho­vog obra­zo­va­nja i pra­vil­no­sti svoj­stve­nih dis­kur­su.“68

Fu­ko­o­va kri­ti­ka struk­tu­ra­li­zma

Ov­de se do­bro vi­di da se autor Ar­he­o­lo­gi­je zna­nja pri­lič­no oš­ tro su­prot­sta­vio struk­tu­ra­li­stič­kom po­gle­du na svet. Već na po­čet­ku ovog fik­tiv­nog di­ja­lo­ga sa ima­gi­nar­nim opo­nen­ti­ma-struk­tu­ra­li­sti­ ma, smeš­te­nog na kra­ju knji­ge, obe­lo­da­nju­je da se u či­ta­voj knji­zi tru­dio da se od­luč­no ogra­di „od struk­tu­ra­li­zma, ili bar od ono­ga što se obič­no pod tim pod­ra­zu­me­va“. Ta­ko­đe je uve­ra­vao da se ni­je po­zi­vao na po­stup­ke je­zič­kog opi­sa, ni­ti se za­la­gao za for­ma­li­za­ci­je. 67 Po­jam épistémé je ta­ko­đe uka­zi­vao na srod­nost s Le­vi-Stro­so­vim „struk­tu­ra­ ma uma“. 68 M. Fu­ko, Ar­he­o­lo­gi­ja zna­nja, Pla­to, Be­o­grad, Iz­da­vač­ka knji­žar­ni­ca Zo­ra­na Sto­ja­no­vi­ća, No­vi Sad, 1998, str. 214, pre­vod: Mla­den Ko­zo­ma­ra.

352

Književne teorije XX veka

Je­di­no – tvr­dio je – za čim je mo­gao da tra­ga u struk­tu­ral­nim ana­ li­za­ma bi­li su di­sci­pli­na i efi­ka­snost, ali čak ni u to­me ni­je us­peo jer je i sa­ma oblast nje­go­vog in­te­re­so­va­nja pru­ža­la ot­por bi­lo ko­jem una­pred na­met­nu­tom po­ret­ku, pri če­mu „nje­no bo­gat­stvo ne­pre­sta­ no iz­mi­če shema­ma“. Da­kle, je­di­no što mu je pre­o­sta­lo je­ste to da svo­ju „ne­moć pre­ru­ši u me­to­du“ – i ova re­če­ni­ca se mo­že sma­tra­ ti naj­kra­ćom i naj­la­pi­dar­ni­jom for­mu­lom ko­ja je go­vo­ri­la o uzro­ku pro­me­ne u na­či­nu miš­lje­nja ovog fi­lo­zo­fa.69 U Ar­he­o­lo­gi­ji zna­nja Fu­ ko, da­kle, ni­je vi­še tra­gao za skri­ve­nim po­re­ci­ma raz­li­či­tih dis­kur­sa ko­ji funk­ci­o­ni­šu u kul­tu­ri, već se pro­gram­ski kon­cen­tri­sao na nji­ho­ ve epi­ste­mo­loš­ke „pre­se­ke“. Ta­ko­đe je zah­te­vao da se dis­kur­si vi­še posmatraju kao prak­se ko­je se sa­sto­je od dis­kur­ziv­nih do­ga­đa­ja i da se pa­žnja usme­ri na pri­me­re, pa­u­ze, pra­go­ve, gra­ni­ce, tran­sfor­ma­ ci­je, dis­kon­ti­nu­i­te­te i ma­te­ri­jal­no­sti. Da­kle, bez ob­zi­ra na to što je kao je­di­ni­ca dis­kur­sa ov­de i da­lje ostao po­je­di­na­čan is­kaz (énoncé), Fu­ko, ipak, ne sa­mo što u ovom slu­ča­ju ni­je pod­le­gao is­ku­še­nju po­ ve­zi­va­nja is­ka­za sa onim opštim for­ma­ma sa­zna­nja (epi­ste­ma­ma), već im je čak pri­pi­sao vre­men­ske i pro­stor­ne aspek­te. Fi­lo­zof se ogra­đi­vao i od ta­kvih is­tra­ži­va­nja dis­kur­sa ko­ja su do­no­si­la „go­to­ve sin­te­ze“ (kao što su, na pri­mer, raz­voj, uti­caj, tra­di­ci­ja i sl.). I, na kra­ ju – ne­mi­lo­srd­no je ogo­leo skri­ve­ne že­lje struk­tu­ra­li­sta, pi­šu­ći:

Epi­ste­mo­loš­ka pre­se­ca­nja dis­kur­sa

„Bi­lo je sa­svim nor­mal­no da vi bra­ni­te pra­va jed­ne kon­ti­nu­ i­ra­ne isto­ri­je, otvo­re­ne isto­vre­me­no i za rad te­le­o­lo­gi­je i za neo­gra­ni­če­ne pro­ce­se uzroč­no­sti. Ali to ni­poš­to ni­je bi­lo ra­ di to­ga da bi ona bi­la zaš­ti­će­na od struk­tu­ral­ne in­va­zi­je ko­ja bi ig­no­ri­sa­la nje­no kre­ta­nje, spon­ta­ni­tet i unu­traš­nji di­na­mi­ zam. Vi ste za­pra­vo hte­li da obez­be­di­te mo­ći jed­ne kon­sti­tu­ tiv­ne sve­sti, poš­to su upra­vo one bi­le do­ve­de­ne u pi­ta­nje.“70 Ali je tek u Po­ret­ku dis­kur­sa – pre­da­va­nju odr­ža­nom pri­li­kom pre­u­zi­ma­nja ka­te­dre na Collége de Fran­ce71 – ob­ja­vlje­nom 1971. go­ di­ne, Fu­ko iz­neo svo­je­vr­stan ma­ni­fest ko­ji je pre sve­ga imao po­li­tič­ ki iz­raz, ali se mo­gao shva­ti­ti i kao an­ti­struk­tu­ra­li­stič­ki. On se ov­de kon­cen­tri­sao na pro­ce­du­re ko­je su kon­tro­li­sa­le i ogra­ni­ča­va­le pro­ ce­se stva­ra­nja dis­kur­sa u druš­tvi­ma – na­ro­či­to pro­ce­du­re is­klju­či­va­ nja, od­no­sno za­bra­na ko­je su se po­seb­no od­no­si­le na sfe­re po­li­ti­ke, sek­su­al­no­sti, kao i na go­vor psi­hič­ki obo­le­lih lju­di. Naj­o­pre­siv­ni­je „prin­ci­pe kon­tro­le pro­iz­vod­nje dis­kur­sa“ u ljud­skoj isto­ri­ji, pre­ma 69 Ibid., str. 213. 70 Ibid., str. 218. 71 Pre­da­va­nje je odr­ža­no 2. de­cem­bra 1970. go­di­ne. X. Poststrukturalizam

353

Po­re­dak dis­kur­sa

Pro­ce­du­re is­klju­či­va­nja

Kri­za su­bjek­ta

Ko je autor?

Autor kao jed­na od si­ste­ma­ti­zu­ ju­ćih in­stan­ci

nje­go­vom miš­lje­nju, do­neo je na­uč­ni dis­kurs sa, za nje­ga, ve­o­ma ka­rak­te­ri­stič­nom ogrom­nom te­žnjom za isti­nom72 – isti onaj pod či­jim se uti­ca­jem for­mi­rao lin­gvi­stič­ki a za­tim i knji­žev­no­te­o­rij­ski struk­tu­ra­li­zam. Po­se­ban mo­tiv u Fu­ko­o­vim raz­miš­lja­nji­ma ta­ko­đe je za­u­zi­mao pro­blem su­bjek­ta, od­no­sno – ka­ko je to di­rekt­no iz­neo u Ar­he­o­lo­ gi­ji zna­nja – po­ja­va kri­ze su­bjek­ta.73 Ži­vo učestvujući u raspravi o sta­tu­su su­bjek­ta ko­ja se od­vi­ja­la u Fran­cu­skoj še­zde­se­tih go­di­na,74 ovaj fi­lo­zof je po­kre­nuo i pro­blem ko­ji je bio ve­o­ma bi­tan za te­o­ri­ju knji­žev­no­sti – tač­ni­je: pi­ta­nje sta­tu­sa auto­ra u knji­žev­no­te­o­rij­skom dis­kur­su. Za nje­gov tekst Ko je autor? – iz 1966. go­di­ne – či­ni­lo se da ver­no se­kun­di­ra Bar­to­voj Smr­ti auto­ra. Za Fu­koa je autor, ili pre „autor“, pred­sta­vljao sa­mo kon­struk­ci­ju dis­kur­sa i nje­go­vu funk­ci­ju – ni­je bio shva­tan kao da­va­lac dis­kur­sa i ni­je mo­gao da ima vlast nad njim. Fi­lo­zof je u auto­ru pre sve­ga vi­deo in­stan­cu ko­ja kla­si­fi­ ku­je i una­pred na­me­će na­či­ne po­sto­ja­nja i funk­ci­o­ni­sa­nja is­ka­za u druš­tvu. Auto­ro­vo „pra­vo vla­sniš­tva“ nad svo­jim de­lom ta­ko­đe je de­ter­mi­ni­sa­lo suš­ti­nu knji­žev­no­sti i ko­či­lo slo­bo­du in­ter­pre­ta­ci­je. Pre­ma Fu­kou, autor je po­sta­jao hi­po­te­tič­ka „po­za­di­na kom­pakt­no­ sti“ is­ka­za – zah­tev za po­du­da­ra­njem sa in­ten­ci­jom autor­skog is­ka­ za, pod­re­đi­vao je prin­ci­pu ce­lo­vi­to­sti.75 Slič­no Bar­tu, ni Fu­ko, ta­ko­ đe, ni­je uopšte išao ka ukla­nja­nju „auto­ra“ iz dis­kur­sa. Vi­še mu je bi­lo sta­lo do sla­blje­nja nje­go­vog uti­ca­ja – bio je to pre­la­zak s funk­ci­ je glav­nog kon­tro­lo­ra i di­stri­bu­te­ra zna­če­nja na funk­ci­ju sa­mo jed­ ne od mo­gu­ćih si­ste­ma­ti­zu­ju­ćih in­stan­ci.

Otva­ra­nje se­mi­o­lo­gi­je

Kri­ti­ka struk­tu­ral­ne se­mi­o­lo­gi­je

Za Ro­la­na Bar­ta i dru­ge fran­cu­ske poststruk­tu­ra­li­ste, 1966. go­di­na po­ka­za­la se prelomnom iz naj­ma­nje ne­ko­li­ko raz­lo­ga – od ta­da će oni kri­ti­ci pod­vr­ga­va­ti ne sa­mo struk­tu­ra­li­zam (u De So­si­ro­voj i Le­vi-Stro­so­voj va­ri­jan­ti) već i struk­tu­ral­nu se­mi­o­lo­gi­ju kao na­u­ku 72 Fu­ko je još i ra­ni­je opi­si­vao me­ha­ni­zme re­pre­si­je psi­hič­kih bo­le­sni­ka po­mo­ ću kli­nič­kog i fi­lo­zof­skog dis­kur­sa. Po­gle­da­ti u: Mi­šel Fu­ko, Isto­ri­ja lu­di­la u do­ba kla­si­ci­zma, No­lit, Be­o­grad, 1980, pre­vod: Je­le­na Sta­kić. 73 Mi­šel Fu­ko, Ar­he­o­lo­gi­ja zna­nja, op. cit., str. 219. 74 Ovu po­ja­vu detaljnije opi­su­jem u knji­zi De­kon­struk­cja i in­ter­pre­ta­cja, op. cit., deo: Kres „mi­tu nad­zorcy“. Po­gle­da­ti, ta­ko­đe, G. Ra­u­let, „Kryzys pod­mi­o­tu“, Col­lo­qu­ia Com­mu­nia, 1986, nr 4–5. 75 M. Fo­u­ca­ult, Kim jest autor?, op. cit., str. 374.

354

Književne teorije XX veka

o si­ste­mi­ma zna­ko­va i opštim zna­čenj­skim for­ma­ma. Na­ro­či­to će na­ru­ši­ti po­stu­la­te is­tra­ži­va­nja opštih uslo­va na­stan­ka zna­če­nja, odvo­je­no od nji­ho­ve se­man­tič­ke sa­dr­ži­ne. Bart će to po­ste­pe­no či­ ni­ti već u tek­sto­vi­ma ob­ja­vlje­nim iz­me­đu 1967. i 1970. go­di­ne, ali je mo­žda naj­u­be­dlji­vi­je iz­ra­zio svo­ju sum­nju pre­ma tra­di­ci­o­nal­noj se­mi­o­lo­gi­ji u delima iz­da­tim od 1970. go­di­ne. Si­gur­no je to naj­ra­di­ kal­ni­je učinio – u ča­su kad ga je oča­rao Ja­pan. Ako je, ka­ko se se­ća­mo, glav­ni greh no­vih mi­to­lo­gi­ja, pre­ma Bar­ to­vom miš­lje­nju, to što one ni­su pred­sta­vlja­le zna­ko­ve ona­kvim ka­kvi su, već su im kra­le pr­vo­bi­tan smi­sao i da­va­le sop­stve­ni, on­da on u sve­tu za­pad­ne kul­tu­re (osim ma­lih iz­u­ze­ta­ka u knji­žev­no­sti) uisti­nu ni­je pro­na­la­zio pro­sto­re slo­bod­ne od te vr­ste ma­ni­pu­la­ci­je. Ot­krio je, me­đu­tim, svet, od­no­sno se­mi­o­tič­ki uni­ver­zum u kojem – ka­ko je to de­fi­ni­sao – zna­ko­vi po­sto­je u svom ar­bi­trar­nom ob­li­ku i za­hva­lju­ju­ći ko­jem su se mo­gle uvi­de­ti pot­pu­no no­ve per­spek­ti­ve ko­je su se po­ja­ vi­le pred se­mi­o­lo­gi­jom. To je bio upra­vo Ja­pan, ko­me je Bart po­sve­tio neo­bi­čan se­mi­o­loš­ki (za­pra­vo, an­ti­se­mi­o­loš­ki) trak­tat pod na­slo­vom Car­stvo zna­ko­va.76 Ovo de­lo je ina­u­gu­ri­sa­lo na­red­ni („tek­stu­al­ni“) pe­ riod u nje­go­vim ra­do­vi­ma i za­po­če­lo fa­zu ve­o­ma oš­tre kri­ti­ke struk­ tu­ral­ne se­mi­o­lo­gi­je (one ko­jom se on, ta­ko­đe, do ta­da ba­vio), kao i kon­cep­ci­je zna­ka na ko­joj je za­sni­vao svo­je ra­ni­je za­ključ­ke. To, me­ đu­tim, uopšte ni­je zna­či­lo da su zna­ko­vi pre­sta­li da ga fa­sci­ni­ra­ju. Baš na­pro­tiv – ko­li­ko je u Mi­to­lo­gi­ja­ma go­vo­rio o to­me zaš­to ne vo­li zna­ko­ve, to­li­ko je u Car­stvu zna­ko­va upra­vo na­sto­jao da is­ka­že zaš­to ih vo­li.77 Raz­li­ka na ko­joj je in­si­sti­rao bi­la je ona iz­me­đu za­pad­nog i is­toč­nog sve­ta, ko­ja se mo­že vi­de­ti u od­no­su pre­ma zna­ko­vi­ma i u na­ či­ni­ma nji­ho­vog ko­riš­će­nja. U za­pad­nom sve­tu – ka­ko je to pre­ci­zno po­ka­zi­vao u Mi­to­lo­gi­ja­ma – veš­tač­ki stvo­re­nim zna­ko­vi­ma pri­da­va­na su obe­lež­ja pri­rod­no­sti. Na Da­le­kom is­to­ku, me­đu­tim, zna­ci su za­i­sta bi­li pri­rod­ni – ni­su se pre­tva­ra­li da su neš­to dru­go, već su sa­mo bi­va­li so­bom, ni­je im na­la­ga­no da upu­ću­ju na ne­ko skri­ve­no sig­ni­fié, ni­je se upor­no tra­ga­lo za pot­pu­nim smi­slom. I, ko­li­ko je za­pad­ni si­stem rev­no­sno išao ka to­me da po­pu­ni zna­ko­ve sa­dr­ži­nom ozna­či­te­lja, to­ li­ko mu se Ja­pan či­nio kao kul­tu­ra pra­znih zna­ko­va: smi­sa­o­ne pra­zni­ ne. Ova pra­zni­na je fa­sci­ni­ra­la auto­ra Mi­to­lo­gi­ja kao svo­je­vr­stan an­ti­ dot se­mi­o­tič­kim zlo­u­po­tre­ba­ma Za­pa­da – viš­ku zna­če­nja, ner­vo­zi u 76 Ob­ja­vlje­no u Že­ne­vi 1970. go­di­ne. Ro­land Bart­hes, Car­stvo zna­ko­va, August Ce­sa­rec, Za­greb, 1989, pre­vod: Kse­ni­ja Jan­čin. Bart je pr­vi put po­se­tio Ja­pan u ma­ju 1966. go­di­ne, ali je ka­sni­je ta­mo od­la­zio još dva pu­ta – u pro­le­će 1967. go­di­ne i iz­me­đu 1967. i 1968. go­di­ne. 77 Go­vo­rio je o to­me u jed­nom in­ter­vjuu. Up. Oeuvres complètes, red. É. Marty, Pa­ris, 1993–1995, t. 2, str. 1003. X. Poststrukturalizam

355

Se­mi­o­tič­ki uni­ver­zum

Car­stvo zna­ko­va

Bart i zna­ci

Znak u kul­tu­ri Is­to­ka

Bar­to­va veš­ti­na frag­men­ta

Po­li­se­mi­ja

Se­man­tič­ka pra­zni­na

tra­že­nju isti­ne, „lo­šim for­ma­ma“ po­mo­ću ko­jih je vla­da­la ide­o­lo­gi­ja. U ja­pan­skoj kul­tu­ri je ta­da vi­deo mo­guć­nost čiš­će­nja i ve­o­ma va­žan na­uk za za­pad­nu mi­sao. Ova is­ku­stva su re­zul­ti­ra­la no­vom eta­pom u nje­go­vom raz­miš­lja­nju o knji­žev­no­sti – kao „pi­sa­nju“ (écri­tu­re) – da­kle, o tek­sto­vi­ma oslo­bo­đe­nim pri­nu­de po­se­do­va­nja smi­sla. Pod nji­ho­vim uti­ca­jem pro­me­nio se i nje­gov na­čin pi­sa­nja o knji­žev­no­sti – od ta­da je naj­ra­di­je ko­ri­stio umet­nost frag­men­ta u ve­li­koj me­ri in­ spi­ri­sa­nu ja­pan­skim ha­i­ku­om.78 Bar­tov po­gled na pro­ces stva­ra­nja zna­če­nja u knji­žev­no­sti ta­ko­ đe se bit­no pro­me­nio 1970. go­di­ne, što sve­do­či već ra­ni­je po­me­nu­ ta ču­ve­na knji­ga S/Z ko­ja je pred­sta­vlja­la spe­ci­fi­čan za­pis či­ta­nja pri­ po­vet­ke Sa­ra­zen Ono­re de Bal­za­ka. Ko­li­ko su Bar­ta na eta­pi Uvo­da u struk­tu­ral­nu ana­li­zu pri­po­vet­ke pre sve­ga in­te­re­so­va­li me­ha­ni­zmi na­sta­ja­nja de­no­ta­ci­je i ko­no­ta­ci­je, to­li­ko je ov­de uveo tre­ći ter­min ko­ji je obe­lo­da­nji­vao nje­gov već de­fi­ni­tiv­no anar­hi­čan od­nos pre­ma se­man­tič­kim pi­ta­nji­ma – a to je „mnoš­tvo“. Na­i­me, ni­su mu bi­li do­ volj­ni za­hva­ti ko­ji su se za­sni­va­li na pro­ši­re­nju zna­čenj­skog po­lja i nje­go­vom obo­ga­ći­va­nju po­li­se­mi­jom – po­li­se­mi­ja je, ka­ko je tvr­dio, na kra­ju uvek bi­la ogra­ni­ča­va­na ne­kim nad­re­đe­nim prin­ci­pom ko­ji je ure­đi­vao i svo­dio mnoš­tvo zna­če­nja na kon­kre­tan broj. Omo­gu­ća­ va­la je, da­kle, sa­mo „ogra­ni­če­no raz­mno­ža­va­nje zna­če­nja“.79 Sa­da ga je in­te­re­so­va­la sa­mo bes­ko­nač­na i neo­gra­ni­če­na igra zna­če­nja knji­ žev­no­sti oslo­bo­đe­na od vla­da­vi­ne bi­lo ka­kvih si­ste­ma. Iz­jaš­nja­vao se o njoj sko­ro ek­sta­tič­ki – kao o „mnoš­tvu po­če­ta­ka, otva­ra­nju mre­že, bes­ko­nač­no­sti je­zi­ka“ ili o „sli­ci tri­jum­fu­ju­ćeg mnoš­tva ko­ju ne­će osi­ ro­ma­ši­ti ni­ka­kva pri­nu­da pred­sta­vlja­nja“. Knji­žev­ni tekst je sa­da za nje­ga bio „ga­lak­si­ja sig­ni­fi­ants, a ne struk­tu­ra sig­ni­fié“.80 Ove usi­lje­ne kri­la­ti­ce u tom tre­nut­ku tre­ba­lo je da iz­ra­ze Bar­tov od­nos ne sa­mo pre­ma knji­žev­no­sti kao tek­stu (tek­sto­vi­ma) ne­go i pre­ma pro­ce­su či­ ta­nja. I kao što je knji­žev­ni tekst za nje­ga pred­sta­vljao neo­gra­ni­čen po­ten­ci­jal zna­če­nja (to se uopšte, ma ka­ko se upra­vo či­ni­lo, ni­je ko­si­ lo s nje­go­vom lju­ba­vlju pre­ma ja­pan­skoj pra­zni­ni – šta mo­že bi­ti vi­še neo­gra­ni­če­no u svom stva­ra­lač­kom po­ten­ci­ja­lu od sa­me pra­zni­ne?), ta­ko se i pro­ces či­ta­nja po­ka­zi­vao kao pro­stor za či­ta­o­če­vu slo­bod­nu 78 Po­gle­da­ti o to­me: M. P. Mar­kow­ski, „Mi­ędzy frag­men­tem a po­wi­e­ś­cią, czyli za co koc­ham Ro­lan­da Bart­hes’a“, Teksty Dru­gie, 1990, br. 2. Po­gle­da­ti, ta­ko­ đe, Bar­to­ve knji­ge pi­sa­ne po­sle 1970. go­di­ne, a na­ro­či­to Za­do­volj­stvo u tek­stu (1973) i Frag­men­ti lju­bav­nog dis­kur­sa (1977). 79 R. Bart­hes, S/Z, op. cit., str. 43. Ter­min „raz­mno­ža­va­nje“ (dissémi­na­tion) tu je za označavanje neograničene semioze; koristio ga je i Žak De­ri­da. Po­gle­da­ ti, naročito: J. Der­ri­da, La dissémi­na­tion, Pa­ris, 1972. 80 R. Bart­hes, S/Z, op. cit., str. 39–40

356

Književne teorije XX veka

kre­a­ci­ju „tek­sta po­su­tog zve­zda­ma“,81 kao i – na­rav­no – za is­ku­stvo za­do­volj­stva. Ov­de se, da­kle, ve­o­ma ra­di­kal­no pro­me­nio Bar­tov je­ zik, kao i nje­gov od­nos pre­ma se­mi­o­loš­koj ter­mi­no­lo­gi­ji ko­ja se još sa­mo tu i ta­mo ja­vlja­la, ali u stva­ri u ta­kvoj, mo­glo bi se re­ći, pre­vrat­ nič­koj for­mi. Na taj na­čin je, na pri­mer, bio pre­o­bra­žen i na­ru­šen po­jam „ko­da“ ko­ji se i da­lje bo­ga­to smeš­tao na stra­ni­ca­ma S/Z, ali ni po če­mu ni­je pod­se­ćao na ne­ka­daš­nji kod – se­mi­o­tič­ku apa­ra­tu­ ru po­ret­ka i re­gu­li­sa­nja to­ka ko­mu­ni­ka­ci­je. Bart se pri­li­kom či­ta­nja Bal­za­ko­ve pri­po­vet­ke u stva­ri slu­žio s pet ko­do­va, tj. tač­ni­je re­če­no – „ko­do­va“ (Em­pi­ri­je, Oso­be, Na­u­ke, Isti­ne i Sim­bo­la), ali to ni­su bi­ li to­li­ko čvr­sti i pre­ci­zno or­ga­ni­zo­va­ni kom­plek­si pra­vi­la, ko­li­ko vi­še slo­bod­ni „gla­so­vi“ (vo­ix) ko­je pri­po­vet­ka po­kre­će i ko­ji u njoj ne­ko vre­me od­zva­nja­ju82 a ko­je či­ta­lac mo­že (iako, uopšte, ne mo­ra) da ču­ je. Ta­ko shva­će­ni „gla­so­vi“ sa­mo su otva­ra­li po­ten­ci­jal­ne mo­guć­no­sti ot­kri­va­nja smi­sla i pro­ši­ri­va­li – ka­ko je to po­et­ski de­fi­ni­sao autor S/Z – se­man­tič­ko po­lje „do­kle je po­gled se­zao“, ozna­ča­va­ju­ći vi­še pro­stor bes­kraj­nog gra­na­nja (ili – upra­vo – raz­mno­ža­va­nja) zna­če­nja ne­go bi­ lo ka­kvog nji­ho­vog ogra­ni­ča­va­nja. Ta­ko se pre­o­bra­ža­va­la i evo­lu­i­ra­la Bar­to­va se­mi­o­lo­gi­ja, a pro­ces ovih pro­me­na opi­sao je i u Pre­da­va­nju iz 1977. go­di­ne.83 Sa se­mio­lo­gi­je kao sred­stva druš­tve­ne kri­ti­ke ko­riš­ će­ne za is­tra­ži­va­nje „je­zi­ka ko­ga mu­či vlast“, pre­šao je na „ne­ga­tiv­nu i ak­tiv­nu“ se­mi­o­lo­gi­ju, fa­sci­ni­ra­nu „for­ma­ma je­zič­ke pra­zni­ne“, ko­ja je šti­ti­la zna­ko­ve od mo­guć­no­sti nji­ho­vog pot­pa­da­nja pod vlast si­ste­ma i ko­ja je od­u­sta­la od pri­vi­le­gi­je da bu­de me­ta­je­zik. Ova­kva vi­zi­ja je tre­ba­lo da, u pu­nom smi­slu te re­či, pri­la­go­di se­mi­o­lo­gi­ju knji­žev­no­ sti;84 na taj na­čin je, da­kle, Bart ta­ko­đe re­a­li­zo­vao svoj ra­ni­ji po­stu­lat o pre­o­bra­ža­ju struk­tu­ra­li­ste u pi­sca. Pro­me­na sta­va o za­da­ci­ma se­mi­ o­lo­gi­je u nje­go­vom slu­ča­ju je bi­la ve­o­ma ja­san sig­nal da na­i­la­zi pot­pu­ no no­va epo­ha – za sa­mu se­mi­o­lo­gi­ju, ali i za na­u­ku o knji­žev­no­sti. Ovu no­vu (poststruk­tu­ra­li­stič­ku) se­mi­o­lo­gi­ju autor Pre­da­va­nja je de­ fi­ni­sao na sle­de­ći, po­ma­lo su­ma­nut, na­čin: „Ra­do bih se­mi­o­lo­gi­jom na­zvao niz ope­ra­ci­ja u okvi­ru ko­ jih je mo­gu­će – pa čak i una­pred kao cilj po­sta­vlje­no – igra­ nje sa zna­kom kao od­sli­ka­nom za­ve­som, a mo­žda čak i fik­ ci­jom.“85 81 Ibid., str. 47. 82 Na kra­ju ih je upra­vo ta­ko na­zi­vao – „gla­so­vi“, a ne „ko­do­vi“. Po­gle­da­ti: ibid., po­seb­no str. 55–56. 83 Po­gle­da­ti: R. Bart­hes, „Wykład“, Teksty, 1979, br. 5. 84 Ibid., str. 22–27. 85 Ibid., str. 27. X. Poststrukturalizam

357

Pet Bar­to­vih ko­do­va

Ne­ga­tiv­na i ak­tiv­na se­mi­o­lo­gi­ja

No­va de­fi­ni­ci­ja se­mi­o­lo­gi­je

A na dru­gom me­stu je pi­sao: „Se­mi­o­lo­gi­ja o ko­joj go­vo­rim je isto­vre­me­no i ne­ga­tiv­na i ak­tiv­na. Ne­ko ko je či­tav ži­vot, i u do­bru i u zlu, po­sve­tio raz­ma­tra­nju tog ču­do­viš­ta, je­zi­ka, mo­že sa­mo da bu­de fa­ sci­ni­ran for­ma­ma nje­go­ve pra­zni­ne – a ona je pot­pu­na su­ prot­nost nje­go­voj du­bi­ni.“86

Pri­vid ve­ro­vat­no­će i ne­si­gur­nost isti­ne

Kri­ti­ka tra­di­ci­o­nal­ne se­mi­o­lo­gi­je Ju­li­je Kri­ste­ve

She­me raz­me­ne

„Se­mi­o­lo­gi­ja zna­če­nja“

Bar­to­va „re­for­ma“ se­mi­o­lo­gi­je je, da­kle, ne­sum­nji­vo iz­vr­še­na pri­hva­ta­njem svih pod­sti­ca­ja ko­ji su po­te­kli iz pro­miš­lja­nja pri­ro­de pi­sa­nja. Pra­vo pi­sa­nja je apo­dik­tič­noj na­u­ci o si­ste­mi­ma zna­ko­va pri­ pi­si­va­lo „de­lo­va­nje me­đu raz­li­ka­ma“, mo­glo ju je sa­ču­va­ti od „dog­ ma­ti­za­ci­je, od shva­ta­nja se­be u ka­te­go­ri­ja­ma uni­ver­zal­nog dis­kur­sa ko­ji ona ni­je“, osveš­ći­va­lo je njen be­smi­sao kon­stru­i­sa­nja me­ta­je­zi­ ka.87 Na taj na­čin se znak oslo­ba­đao od si­stem­skih pra­vi­la ko­ja mu je na­met­nuo De So­sir i od lo­gič­kih po­re­da­ka u ko­je je ve­ro­vao Pirs. Osta­jao je, me­đu­tim – ka­ko je to for­mu­li­sao Bart – znak (u) ima­gi­na­ ci­ji ko­ji je je­di­no stva­rao „pri­vid ve­ro­vat­no­će i ne­si­gur­no­sti isti­ne“.88 Po­put Ro­la­na Bar­ta, i Ju­li­ja Kri­ste­va (rođ. 1941)89 je u isto vre­ me pod­vr­ga­va­la kri­ti­ci tra­di­ci­o­nal­nu se­mi­o­lo­gi­ju za­sno­va­nu na De So­si­ro­vom mo­de­lu, pod­re­đe­nu pre sve­ga ko­mu­ni­ka­ci­o­noj te­o­ri­ji zna­ka. U okvi­ru te te­o­ri­je – ka­ko je pri­me­ći­va­la – znak, a pre sve­ ga tekst, od­no­sno struk­tu­ra zna­ko­va, bio je shva­tan kao za­tvo­re­na i za­vr­še­na tvo­re­vi­na, mr­tav pred­met ko­mu­ni­ka­ci­o­ne raz­me­ne. Po­ ši­lja­lac ga je za­i­sta pre­da­vao pri­ma­o­cu, ali u suš­ti­ni je či­tav pro­ces ko­mu­ni­ka­ci­je bio odvo­jen od stvar­nih uti­ca­ja part­ne­ra u či­nu ko­mu­ ni­ka­ci­je i sve­den na ap­strakt­ne she­me raz­me­ne. Na­ru­ša­va­ju­ći se­mi­ o­loš­ki mo­del ko­mu­ni­ka­ci­je, ko­ji pod­re­đu­je knji­žev­nost me­ha­ni­zmi­ ma raz­me­ne a ne stva­ra­nja smi­sla,90 Kri­ste­va se po­zi­ci­o­ni­ra­la (slič­no Bar­tu) na onoj stra­ni se­mi­o­lo­gi­je ko­ja se obič­no u Fran­cu­skoj već ne­ ko vre­me, po uzo­ru na Žorža Mu­ne­na, na­zi­va „se­mi­o­lo­gi­jom zna­če­ nja“ (za raz­li­ku od „se­mi­o­lo­gi­je ko­mu­ni­ka­ci­je“).91 Pre­ma miš­lje­nju fran­cu­ske te­o­re­ti­čar­ke, ovo pod­re­đi­va­nje knji­žev­nog tek­sta ope­ra­ci­ji 86 Ibid., str. 24. 87 Ibid. 88 Ibid., str. 26. Ov­de va­lja po­me­nu­ti znat­no ra­ni­ji Bar­tov tekst na ko­ji se, u ovom slu­ča­ju, na ne­ki na­čin vra­ćao, a ra­di se o: „Znak w wy­o­bra­ź­ni“ (1963) ko­ji se na­la­zi u an­to­lo­gi­ji Mit i znak, op. cit. 89 Bi­la je, uosta­lom, še­zde­se­tih go­di­na slu­ša­lac nje­go­vih se­mi­na­ra. 90 Po­gle­da­ti o to­me: J. Kri­ste­va, „Ide­o­lo­gia dyskur­sa o li­te­ra­tur­ze“, u: Współc­ze­ sna te­o­ria ba­dań li­te­rac­kich..., op. cit., t. 4. deo 2. 91 Po­gle­da­ti: G. Mo­u­nin, In­tro­duc­tion à la sémi­o­lo­gie, Pa­ris, 1970, str. 11. Na to skre­će pa­žnju i Z. Mi­to­sek, Te­o­rie ba­dań li­te­rac­kich, War­sza­wa, 1998, str. 259.

358

Književne teorije XX veka

raz­me­ne smi­sla i stva­ra­nje od istog tog tek­sta „ro­be“, skre­nu­lo je pa­ žnju s prak­se stva­ra­nja smi­sla – te, da­kle, sa stva­ra­lač­kog ra­da ko­ji se od­vi­ja u je­zi­ku.92 Knji­ga ko­ju je Kri­ste­va ob­ja­vi­la 1969. go­di­ne pod na­slo­vom Sē­me­i­ō­tiké. Rec­her­ches po­ur une séma­nalyse,93 zbir­ka nje­nih ra­ni­jih tek­sto­va, pred­sta­vlja­la je ne­ku vr­stu ma­ni­fe­sta ko­ji je pro­kla­mo­vao hit­nu po­tre­bu re­kon­struk­ci­je se­mi­o­lo­gi­je ko­ja je, pak, u tra­di­ci­o­nal­noj for­mi već is­pu­ni­la svoj za­da­tak. Me­đu­tim, Kri­ste­va je – mo­žda još sna­žni­je – taj stav iz­ne­la u ra­du Ide­o­lo­gi­ja dis­kur­sa o knji­žev­no­sti, ob­ja­vlje­nom go­di­nu da­na ka­sni­je. Struk­tu­ral­noj se­ mi­o­lo­gi­ji je ov­de za­me­ra­la pre sve­ga pre­ve­li­ku for­ma­li­za­ci­ju.94 Čak ni pre­la­zak na tran­sfor­macionu se­mi­o­lo­gi­ju po mo­de­lu Čom­skog (kao u slu­ča­ju na­ra­to­lo­ga)95 ni­je, pre­ma nje­nom miš­lje­nju, us­peo da sa­ču­va se­mi­o­lo­gi­ju od okoš­ta­va­nja u mr­tvim mo­de­li­ma. Kri­ste­va je ov­de za­be­le­ži­la i ve­o­ma va­žan tre­nu­tak pre­o­kre­ta ko­ji je do­neo ka­ ko kri­zu struk­tu­ra­li­zma ta­ko i kri­zu struk­tu­ral­ne se­mi­o­lo­gi­je. Ta­ko je pi­sa­la: „Do­sti­žu­ći da­nas kul­mi­na­ci­o­nu tač­ku u dis­kur­su for­mal­ ne po­e­ti­ke ko­ja je, me­đu­tim, ne­moć­na pred za nju ne­pro­ boj­nim zi­dom je­zi­ka i pred­sta­ve, for­mal­na, lin­gvi­stič­ka me­to­da za­si­pa tr­žiš­te knji­žev­nim po­lu­pro­i­zvo­di­ma ko­ji pre­ten­du­ju na na­uč­nu po­zi­tiv­nost, ali se mi­mo­i­la­ze sa spe­ ci­fič­nim zna­čenj­skim ra­dom ko­ji je raz­bi­jao pred­sta­vu, kao i s nje­go­vim po­lo­ža­jem u isto­ri­ji.“96 Pre­ma miš­lje­nju te­o­re­ti­čar­ke, tra­di­ci­o­nal­no shva­će­na se­mi­o­lo­gi­ ja97 je već is­pu­ni­la svoj isto­rij­ski za­da­tak u te­o­ri­ji knji­žev­no­sti. Skre­ nu­la je pa­žnju na spe­ci­fi­čan ka­rak­ter je­zič­kog ma­te­ri­ja­la i po­sta­la deo opšte te­o­ri­je zna­ko­va (se­mi­o­ti­ke). Upra­vo je ova te­o­ri­ja – po­čev od an­tič­kog vre­me­na – u za­pad­noj tra­di­ci­ji uvek pra­ti­la epi­ste­mo­lo­gi­ju za ko­ju je smi­sao po­sta­jao jed­nom za­u­vek usta­no­vlje­na či­nje­ni­ca. Me­ đu­tim, opet po­či­nju­ći od Froj­do­vih do­stig­nu­ća, se­mi­o­ti­ku tre­ba shva­ ti­ti kao vr­stu se­man­tič­ke ana­li­ze te, da­kle, di­sci­pli­ne ko­ja is­tra­žu­je ono što je epi­ste­mo­lo­gi­ja uvek po­ti­ski­va­la iz svog po­lja in­te­re­so­va­nja: 92 Kri­ste­va je ta­da, kao i mno­gi fran­cu­ski in­te­lek­tu­al­ci u to vre­me, bi­la pod ve­ o­ma sna­žnim uti­ca­jem Marksove fi­lo­zo­fi­je, što se ja­sno is­po­lja­va­lo u re­to­ri­ci nje­nog is­ka­za. 93 Iz­da­ta 1969. go­di­ne u Pa­ri­zu. 94 Po­gle­da­ti, ta­ko­đe, ra­ni­ji tekst Kri­ste­ve: „La sémi­o­lo­gie: sci­en­ce cri­ti­que ou cri­ti­que de la sci­en­ce“, La no­u­vel­le cri­ti­que, 1968, sep­tem­bar. 95 Po­gle­da­ti: Struk­tu­ra­li­zam (II). 96 J. Kri­ste­va, Ide­o­lo­gia dyskur­su o li­te­ra­tur­ze, op. cit., str. 182. 97 Od­no­sno, u ovom slu­ča­ju – De So­si­ro­va. X. Poststrukturalizam

359

Ide­o­lo­gi­ja dis­kur­sa o knji­žev­no­sti

Kri­ti­ka for­mal­ne me­to­de

„Pro­i z­vo d­ nju s m i­sl a, pre ne­go što je on po­stao iz­go­vo­ ren smi­sao, nje­gov r ad, pre ne­go što je na­stao pro­iz­ vo d.“98

Proizvodnja smisla

Se­ma­na­li­za

Ulo­ga knji­žev­ no­sti u kri­ti­ci si­stem­ske na­u­ke o knji­žev­no­sti

Te­o­ri­ja tek­sta Kri­ste­ve

U tom tre­nut­ku naj­va­žni­ji za­da­tak se­mi­o­lo­gi­je Kri­ste­va je de­fi­ni­ sa­la kao is­tra­ži­va­nje „pro­iz­vod­nje smi­sla“ u prak­si stva­ra­nja zna­če­nja – „se­ma­na­li­ze“.99 To ne sa­mo što je stva­ra­lo mo­guć­nost po­kre­ta­nja pro­ble­ma­ti­ke ko­ja je do ta­da ima­la mar­gi­na­lan sta­tus već je i pru­ža­lo kon­kret­nu šan­su sa­moj se­mi­o­lo­gi­ji ko­ja je u do­ta­daš­njoj for­mi već is­cr­pe­la svo­je mo­guć­no­sti. Se­ma­na­li­za je, pak, ona­ko ka­ko ju je u to vre­me shva­ta­la Kri­ste­va, tre­ba­lo da pred­sta­vlja di­sci­pli­nu ko­ja je pot­ pu­no u skla­du s ta­daš­njim vre­me­nom – svoj pro­je­kat ob­no­ve se­mi­o­ lo­gi­je te­o­re­ti­čar­ka je re­a­li­zo­va­la ve­o­ma eklek­tič­ki: u njoj su od­zva­nja­ le ta­daš­nje La­ka­no­ve re­in­ter­pre­ta­ci­je Froj­do­ve mi­sli (ko­ju je Kri­ste­va po­sle po­nov­o in­ter­pre­ti­ra­la), in­spi­ra­ci­je Bar­tom i De­ri­dom, kao i im­ pul­si ko­ji su po­ti­ca­li od avan­gard­ne knji­žev­no­sti (Lo­tre­a­mo­na, Ma­ lar­mea, Džoj­sa, Ar­toa i Ba­ta­ja) ko­je je već iz­ve­sno vre­me pro­nic­lji­vo pro­u­ča­va­la.100 Autor­ka La révo­lu­tion du lan­ga­ge poéti­que (Re­vo­lu­ci­ja po­et­skog je­zi­ka) pri­zna­va­la je knji­žev­no­sti pod­jed­na­ko bit­nu ulo­gu kao Bart ili De­ri­da; pre­ma nje­nom miš­lje­nju, avan­gard­no pi­sa­nje je već i sa­mo us­pe­lo da na­ru­ši ver­nost si­stem­skoj na­u­ci o zna­ko­vi­ma, čak i pre ne­go što je to uči­ni­la ra­di­kal­na kri­ti­ka se­mi­o­lo­gi­je ko­ja je vr­še­na di­rekt­no.101 Na kra­ju je, da­kle, pre­ma fran­cu­skoj te­o­re­ti­čar­ki, knji­žev­ni tekst „po­stu­pak pro­iz­vod­nje smi­sla“ ko­ji je pro­na­la­zio svoj na­sta­vak u po­stup­ku či­ta­nja, ko­ji je u iz­ve­snom smi­slu po­kre­tao i na­ sta­vljao stva­ra­lač­ki pro­ces za­po­čet u sa­mom tek­stu.102 Te­o­ri­ja tek­sta, ko­ju je stvo­ri­la Kri­ste­va, ov­de je ve­o­ma iz­ra­zi­to na­i­la­zi­la na po­gle­de na tekst nje­nog uči­te­lja Ro­la­na Bar­ta. Ova te­o­ri­ ja je tre­ba­lo da uzi­ma u ob­zir isto ta­ko spe­ci­fič­ne oso­bi­ne su­bjek­ta – u du­hu Froj­do­ve ana­li­ze (u La­ka­no­voj ver­zi­ji) ko­ja je u pro­ce­su for­mi­ra­nja su­bjek­ta po­se­ban zna­čaj pri­da­va­la sve­ri sig­ni­fi­ant. Pre­ ma La­ka­nu, čo­vek je – još pre ne­go što je do­šao na svet a ta­ko­đe 98 J. Kri­ste­va, op. cit., str. 182. 99 Ter­min Kri­ste­ve. 100 Po­gle­da­ti, ta­ko­đe: J. Kri­ste­va, „Kil­ka pro­blemów se­mi­otyki li­te­rac­ki­ej (na mar­gi­ne­sie tek­stu Mal­larmégo: Rzut ko­ść­mi)“ u: Współc­ze­sna te­o­ria ba­ dań..., t. 4, deo 2: Li­te­ra­tu­ra ja­ko pro­duk­cja i ide­o­lo­gia. Poststruk­tu­ra­lizm. Ba­ da­nia in­ter­tek­stu­al­ne. Pro­blemy syntezy hi­storyczno­li­te­rac­ki­ej, dru­go iz­da­nje, Kraków, 1996. Tekst Kri­ste­ve je iz 1972. go­di­ne. 101 Vi­še me­sta ovoj kon­te­sti­ra­ju­ćoj ulo­zi avan­gard­ne knji­žev­no­sti Kri­ste­va je po­ sve­ti­la u knji­zi: La révo­lu­tion du lan­ga­ge po­e­ti­que. L’avant-gar­de à la fin du XI­Xe siè­cle. La­u­tréamont et Mal­larmé, Pa­ris, 1974. 102 Po­gle­da­ti o to­me po­seb­no po­gla­vlje: La pro­duc­ti­vité di­te tex­te u knji­zi Kri­ste­ ve Sē­mi­ō­tiké. Rec­her­ches po­ur une séma­nalyse, Pa­ris, 1969.

360

Književne teorije XX veka

i po­sle smr­ti – ve ć uvek i j o š uvek bio upreg­nut u la­nac sim­bo­ la – u „igru sig­ni­fi­ant, i to još pre ne­go što je us­peo da se upo­zna s nje­nim pra­vi­li­ma“.103 Na osno­vi tih kon­cep­ci­ja, knji­žev­ni tekst ni­je imao za­da­tak da pre­no­si ni­ka­kvu skri­ve­nu du­bi­nu ili isti­nu – je­di­ na nje­go­va isti­na, ili pre „isti­na“, bio je sam pro­ces ra­đa­nja smi­sla. U ovom slu­ča­ju na­ro­či­te oso­bi­ne po­ka­zi­vao je po­et­ski go­vor s ob­ zi­rom na svo­ju spo­sob­nost da se vra­ća na ono što je pret­ho­di­lo či­ nu sim­bo­li­za­ci­je – od­re­đe­noj čul­no-te­le­snoj sfe­ri ko­ja se is­po­lja­va u zvu­ku ili rit­mu. Upra­vo je ovaj pred­ver­bal­ni ni­vo (ko­ji Kri­ste­va na­zi­va „se­mi­o­tič­kim“), sli­čan po svom funk­ci­o­ni­sa­nju „ra­du“ sna u Froj­do­vom smi­slu,104 tre­ba­lo da uslo­vi ula­zak su­bjek­ta u sim­bo­ lič­ki po­re­dak. Isto­vre­me­no je se­mi­o­tič­nost ipak oba­vlja­la ne­ga­tiv­nu funk­ci­ju pre­ma struk­tu­ri je­zi­ka i ko­mu­ni­ka­ci­o­noj kon­ven­ci­ji – ra­ za­ra­la je sim­bo­lič­ki po­re­dak iza­zi­va­ju­ći de­struk­ci­ju ko­do­va i zna­ če­nja. Upra­vo se ta­ko de­ša­va­lo u sa­vre­me­noj avan­gard­noj knji­žev­ no­sti ko­ja je do­vo­di­la je­zik do gra­ni­ce iz­ra­žaj­no­sti i do pot­pu­nog ras­pa­da­nja zna­če­nja. Ovo in­te­gri­sa­nje se­mi­o­tič­kog u sim­bo­lič­ki po­ re­dak ipak je, pre­ma miš­lje­nju Kri­ste­ve, bi­la naj­va­žni­ja oso­bi­na po­ e­tič­no­sti.105 Ve­o­ma va­žnu ulo­gu u kon­cep­ci­ji autor­ke La révo­lu­tion du lan­gu­a­ge poéti­que igra­lo je i raz­li­ko­va­nje dva tek­stu­al­na ni­voa: ge­no­tek­sta i fe­no­tek­sta.106 Ge­no­tekst je u ovom slu­ča­ju ozna­ča­vao upra­vo ovaj pro­ces bes­ko­nač­nog, pred­je­zič­kog ge­ne­ri­sa­nja zna­če­nja (još pre ne­go što je na­sta­lo zna­če­nje). A fe­no­tekst se već od­no­sio na go­tov tekst – fe­no­men je­zič­kog ka­rak­te­ra. Ovo raz­li­ko­va­nje je te­o­re­ ti­čar­ku na kra­ju do­ve­lo do for­mu­li­sa­nja de­fi­ni­ci­je knji­žev­nog tek­sta kao je­zič­kog po­stup­ka to­kom ko­jeg ge­no­tek­stu­al­ne ope­ra­ci­je vr­še in­ge­ren­ci­ju nad sfe­rom fe­no­tek­sta.107 103 J. Kri­ste­va, op. cit., str. 184. Po­gle­da­ti, ta­ko­đe: J. La­can, Écrits, Pa­ris, 1966, str. 468. 104 Po­gle­da­ti, ta­ko­đe: J. Kri­ste­va, Kil­ka pro­blemów se­mi­otyki li­te­rac­ki­ej, op. cit., str. 178–179. 105 Kon­cep­ci­ja knji­žev­no­sti Kri­ste­ve je ov­de bi­la ve­o­ma izrazito pod­re­đe­na La­ ka­no­voj ter­mi­no­lo­gi­ji, ma­da je Kri­ste­va u iz­ve­snoj me­ri mo­di­fi­ko­va­la raz­li­ ko­va­nja ko­ja je uveo La­kan. Up. ta­ko­đe: Psi­ho­a­na­li­za i Fe­mi­ni­zam, na­ro­či­to pod­na­slov Post­mo­der­ni­stič­ki fe­mi­ni­zam. 106 U ovom slu­ča­ju, Kri­ste­va je ko­ri­sti­la ter­mi­no­lo­gi­ju so­vjet­skih is­tra­ži­va­ča – Ša­u­mja­na i So­bo­le­ve. Up. J. Kri­ste­va, Kil­ka pro­blemów..., op. cit., str. 183. 107 Ibid., str. 183–187. Ma­nje-vi­še u isto vre­me, Kri­ste­va je ana­li­zi­ra­la i isto ta­ko shva­će­nu di­ja­lo­gič­nost knji­žev­no­sti, na či­je is­tra­ži­va­nje ju je in­spi­ri­sao pre sve­ga Mi­hail Bah­tin – od­no­sno pro­ces na­sta­ja­nja tek­sta kao ap­sor­bo­va­nja, tran­sfor­ma­ci­je i pre­no­še­nja ra­znih već po­sto­je­ćih tek­sto­va u kul­tu­ri. Ova po­ja­va, na­zva­na „in­ter­tek­stu­al­nost“, sa­svim si­gur­no do­ne­la joj je naj­ve­ću sla­ vu u okvi­ru na­u­ke o knji­žev­no­sti, jer je bi­la sma­tra­na ini­ci­ja­tor­kom sna­žne knji­žev­no­te­o­rij­ske stru­je – in­ter­tek­stu­al­nih is­tra­ži­va­nja. I ov­de su Kri­ste­vu X. Poststrukturalizam

361

Se­mi­o­tič­ki (pred­ver­bal­ni) ni­vo

Ge­no­tekst / feno­tekst

Ide­o­loš­ka eks­plo­a­ta­ci­ja knji­žev­no­sti

Smi­sa­o­na pro­duk­tiv­nost knji­žev­no­sti

I Bart i Kri­ste­va su za­pra­vo se­dam­de­se­tih go­di­na po­če­li do­sled­ no da pre­i­spi­tu­ju struk­tu­ral­nu se­mi­o­lo­gi­ju uvi­đa­ju­ći u njoj još je­ dan iz­vor sci­jen­ti­zma.108 Obo­je su, ta­ko­đe, tra­ga­li za mo­guć­no­sti­ma pre­va­zi­la­že­nja čvr­stih okvi­ra ko­je je struk­tu­ra­li­zam na­met­nuo se­mi­ o­lo­gi­ji ko­ri­ste­ći, iz­me­đu osta­log, is­ku­stva avan­gard­ne knji­žev­no­sti kao „re­vo­lu­ci­o­nar­ne“, sub­ver­ziv­ne ak­tiv­no­sti ko­ja vr­ši svo­je­vr­sno raz­bi­ja­nje usta­lje­nih je­zič­kih nor­mi.109 U tek­stu pod na­slo­vom Ide­o­ lo­gi­ja dis­kur­sa o knji­žev­no­sti Kri­ste­va je već ve­o­ma oš­tro i ra­di­kal­no istu­pa­la pro­tiv struk­tu­ra­li­zma. Sma­tra­la ga je jed­nom od va­ri­jan­ti neo­kan­ti­zma, ko­ja je vo­di­la ka „ide­o­loš­koj eks­plo­a­ta­ci­ji knji­žev­no­ sti“ po­mo­ću pod­re­đi­va­nja dis­kur­sa o knji­žev­no­sti lin­gvi­sti­ci.110 Pa, čak – ka­ko je tvr­di­la – ni put pre­la­ska od struk­tu­ral­ne lin­gvi­sti­ke do tran­sfor­ma­tiv­ne lin­gvi­sti­ke (Čom­skog), sad po­sma­tran, ni­je bio u sta­nju da oži­vi i oslo­bo­di te­o­ri­ju knji­žev­no­sti od uti­ca­ja lin­gvi­sti­ke i od pri­ti­sa­ka ko­je je ona na­me­ta­la. Struk­tu­ra­li­zam je do­sti­gao kul­ mi­na­ci­ju „u dis­kur­su for­mal­ne po­e­ti­ke ko­ja je ipak ne­moć­na pred za nju ne­pro­boj­nim zi­dom je­zi­ka i pred­sta­ve“.111 Je­di­na šan­sa za te­o­ri­ju knji­žev­no­sti sa­da je bi­lo od­stu­pa­nje od sta­tič­nog, sin­hro­nij­ skog struk­tu­ra­li­zma i pre­la­zak na put is­tra­ži­va­nja isto­rij­ske „smi­sa­ o­ne pro­duk­tiv­no­sti“ knji­žev­no­sti. Upra­vo je taj ko­rak pred­sta­vljao ve­o­ma do­sle­dan pre­la­zak te­o­re­ti­čar­ke na stra­nu poststruk­tu­ra­li­zma – ko­ji se ba­r za iz­ve­sno vre­me, ta­ko­đe, po­ka­zao kao pre­la­zak na pro­ mo­vi­sa­nje te­o­ri­je in­ter­tek­stu­al­no­sti.

109 110 111

uglav­nom in­te­re­so­va­le se­man­tič­ke pro­me­ne u knji­žev­nom tek­stu (na­ro­či­to u tek­stu ro­ma­na), a pre sve­ga tran­sfor­ma­ci­je ele­me­na­ta ra­ni­jih tek­sto­va (na­ro­ či­to ra­znih ci­ta­ta i kli­šea) ko­ji su ap­sor­bo­va­ni i po­sta­ju in­te­gral­ni deo no­vog tek­sta. Po­gle­da­ti o to­me, na pri­mer, J. Kri­ste­va, „Pro­blemy struk­tu­ro­wa­nia tek­stu“, Pa­mi­ęt­nik Li­te­rac­ki, 1972, sv. 4. Dru­ga­či­ji pred­log re­for­mi­sa­nja se­mi­o­lo­gi­je kroz nje­nu tran­sfor­ma­ci­ju u gra­ ma­to­lo­gi­ju (od­no­sno, na­u­ku o pi­smu), gotovo istovremeno, dao je Žak De­ri­ da. Zbog ne­do­stat­ka prostora ov­de ne­ću go­vo­ri­ti o De­ri­di­noj kon­cep­ci­ji, a za­ in­te­re­so­va­ne upu­ću­jem na nje­go­ve knji­ge Pi­smo i różnica, War­sza­wa, 2004, O gra­ma­to­lo­gii, op. cit., kao i tek­sto­ve: „Sygna­tu­ra, zdar­ze­nie, kon­tekst“, u: Mar­gi­nesy fi­lo­zo­fii, War­sza­wa, 2002, kao i: „Sémi­o­lo­gie et gram­ma­to­lo­gie“, So­cial Sci­en­ce In­for­ma­tion, 1968, br. 3. Po­gle­da­ti, ta­ko­đe: De­kon­struk­ci­ja. Bart je o to­me go­vo­rio, iz­me­đu osta­log, u: Wykł­ad­zie..., op. cit.,str. 12–13. Po­gle­da­ti: J. Kri­ste­va, Ide­o­lo­gia dyskur­su o li­te­ra­tur­ze, op. cit., str. 177. Op. cit., str. 182.

362

Književne teorije XX veka

108

Kri­ste­va: u prav­cu in­ter­tek­stu­al­no­sti Pri­če o to­me ka­ko je po­lo­vi­nom še­zde­se­tih go­di­na mla­da te­o­re­ti­čar­ ka bu­gar­skog po­re­kla Ju­li­ja Kri­ste­ va upo­zna­va­la uče­sni­ke se­mi­na­ra – ko­je je vo­dio Ro­lan Bart – s te­o­ ri­ja­ma Mi­ha­i­la Bah­ti­na već pripa­ daju isto­ri­ji. Kri­ste­vu je ta­da kod Bah­ti­na na­ro­či­to fa­sci­ni­ra­la otvo­ re­na mo­guć­nost da se „di­na­mi­zu­je struk­tu­ra­li­zam“. Ovu di­na­mi­za­ci­ju omo­gu­ća­va­la je Bah­ti­no­va kon­cep­ ci­ja „re­či“ u knji­žev­no­sti, u skla­du s ko­jom ona vi­še ni­je bi­la mr­tva tač­ka u pro­sto­ru smi­sla, već se po­ ka­zi­va­la kao „pre­kla­pa­nje tek­stu­ al­nih po­vr­ši­na“ i ko­ja je obe­lo­da­ nji­va­la svo­ju di­ja­loš­ku struk­tu­ru. Upra­vo je Bah­tin bio taj, pre­ma miš­lje­nju Kri­ste­ve, ko­ji je ot­krio da je „sva­ki tekst iz­gra­đen od mo­ za­i­ka ci­ta­ta“, da on na­sta­je pu­tem „ap­sor­bo­va­nja i tran­sfor­ma­ci­je dru­gog tek­sta“ i da, za­hva­lju­ju­ći to­me, funk­ci­o­ni­še na odre­đen na­ čin u isto­ri­ji i druš­tvu.112 Ova­kvo miš­lje­nje te­o­re­ti­čar­ka je iz­ne­la 1968. go­di­ne – i upra­ vo se ova go­di­na uzi­ma kao ofi­ci­je­lan po­če­tak po­ja­vlji­va­nja ter­mi­na „in­ter­tek­stu­al­nost“ u knji­žev­no­te­o­rij­skom dis­kur­su.113 Tekst Kri­ste­ ve pod na­slo­vom Pro­ble­mi struk­tu­ri­ra­nja tek­sta ne sa­mo što je do­ neo de­fi­ni­ci­ju tek­sta kao svo­je­vr­sne per­mu­ta­ci­je tek­sto­va (ukrš­ta­nja i ne­u­tra­li­zo­va­nja u okvi­ru jed­nog tek­sta mnoš­tva is­ka­za ko­ji po­ti­ ču iz dru­gih tek­sto­va), već je Kri­ste­va ov­de de­fi­ni­tiv­no pro­me­ni­la ■ in­ter­tek­stu­al­nost – u zna­če­nju ko­je je ovom ter­mi­nu da­la Ju­li­ja Kri­ste­va 1968. go­di­ne, po­zajm­lje­nom od Mi­ha­i­la Bah­ti­ na – kon­cep­ci­ja, pre­ma ko­joj sva­ ki knji­žev­ni tekst ap­sor­bu­je u se­be ra­ni­je tek­sto­ve ta­ko da pred­sta­vlja mre­žu raz­li­či­tih po­zaj­mi­ca (ci­ta­ ta, kli­šea i sl.) ko­je su se u nje­mu na­sla­ga­le. In­ter­tek­stu­al­na ana­li­za ima za­da­tak da iz­dvo­ji te po­zaj­mi­ ce tu­ma­če­ći na taj na­čin pro­ces na­sta­ja­nja tek­sta. Kon­cep­ci­ja in­ter­ tek­stu­al­no­sti je iz osno­va pro­me­ni­ la po­gle­de na iz­vo­re knji­žev­no­sti. Ta­ko, pre­ma miš­lje­nju naj­ra­di­kal­ ni­jih in­ter­tek­stu­a­li­sta, ne po­sto­ji „čist“ (ne­po­sre­do­van) iz­vor knji­ žev­no­sti, jer na pu­tu iz­me­đu je­ zi­ka i sve­ta sto­ji ra­ni­ja upo­tre­ba da­te re­či ili opi­sa da­te stva­ri ili sta­ nja. U tom smi­slu se kon­cep­ci­ja in­ter­tek­stu­al­no­sti od­luč­no su­prot­ sta­vlja ide­ja­ma mi­me­tič­no­sti i in­ ter­su­bjek­tiv­no­sti knji­žev­no­sti.

112 Po­gle­da­ti: J. Kri­ste­va, Sł­o­wo, di­a­log, powieść, op. cit. Po­gle­da­ti: Bah­tin. 113 J. Kri­ste­va, Pro­blemy struk­tu­ro­wa­nia tek­stu, op. cit. O te­o­ri­ji in­ter­tek­stu­al­no­ sti po­gle­da­ti, po­seb­no: H. Mar­ki­e­wicz, „Od­miany in­ter­tek­stu­al­no­ś­ci“, u: Li­ te­ra­tu­ro­znaw­stwo i je­go są­si­edzt­wa, War­sza­wa, 1989, i: Pra­ce wybra­ne, t. 4: Wymi­ary dzi­e­ła li­te­rac­ki­e­go, Kraków, 1996; M. Gł­o­wi­ń­ski, „O in­ter­tek­stu­al­ no­ś­ci“, u: Po­etyka i oko­li­ce, War­sza­wa, 1992; R. Nycz, „In­ter­tek­stu­al­no­ść i jej za­kresy: teksty, ga­tun­ki, świ­aty“, u: Tek­stowy świ­at. Poststruk­tu­ra­lizm a wi­ed­ za o li­te­ra­tur­ze, Kraków, 2001; G. Ge­net­te, „Pa­limp­sesty“, u: Współc­ze­sna te­o­ ria ba­dań li­te­rac­kich za gra­ni­cą..., op. cit., Kraków, 1996, t. 4, deo 2. X. Poststrukturalizam

363

Kri­ste­va na Bar­to­vom se­mi­na­ru

Uti­caj Bah­ti­na

Po­če­tak raz­vo­ja ter­mi­na „in­ter­ tek­stu­al­nost“

Ana­li­za struk­tu­ri­ra­nja tek­sta

i naj­va­žni­je po­gle­de na knji­žev­nost ko­ji su iz­gra­đe­ni na osno­vi struk­tu­ra­li­zma. Uosta­lom, nje­ne kon­cep­ci­je su se oči­to uza­jam­no do­pu­nja­va­le s Bar­to­vim ide­ja­ma iz tog pe­ri­o­da – ni­je joj, na­i­me, bi­ lo sta­lo do opi­sa unu­tar­tek­stu­al­nih struk­tu­ra, već do ana­li­zi­ra­nja „struk­tu­ri­ra­nja tek­sta“, ne do ana­li­ze de­la-objek­ta, već do is­tra­ži­va­ nja tek­sta-pro­ce­sa, na­po­kon – do prak­se kroz ko­ju knji­žev­ni tekst pro­iz­vo­di smi­sao, a ne do raz­me­ne smi­sla to­kom in­ter­pre­ta­ci­je. In­ spi­ra­ci­ju je i u ovom slu­ča­ju pro­naš­la pre sve­ga u Bah­ti­nu. „Upra­vo je Bah­tin“, na­gla­ša­va­la je Kri­ste­va, „kao je­dan od pr­vih za­me­nio sta­tič­nu seg­men­ta­ci­ju tek­sto­ va mo­de­lom u ko­jem knji­žev­na struk­tu­ra ni­je neš­to za­te­če­ no već se stva­ra u od­no­su na dru­ge struk­tu­re“.114

Pro­ces pro­iz­vo­đe­nja zna­če­nja

Kri­ti­ka mi­me­ti­zma

Za nju je mi­sao ru­skog te­o­re­ti­ča­ra bi­la ve­o­ma in­spi­ra­tiv­na i u tom po­gle­du jer je po­ka­zi­va­la ka­ko se mo­že pre­va­zi­ći ap­strak­ci­ja, ka­ ko se mo­gu do­ve­sti u pi­ta­nje zva­nič­ni lin­gvi­stič­ki ko­do­vi i za­ko­ni, a za­tim pro­na­la­zi­ti pri­če i mo­ral­nost ugra­đe­ne u di­na­mič­ki pro­ces pro­ iz­vo­đe­nja tek­stu­al­nih zna­če­nja. Ova mi­sao je ta­ko­đe omo­gu­ća­va­la da se ot­kri­je vi­še­sloj­nost re­či i nje­na svo­je­vr­sna lo­gi­ka ko­ja „pre­va­zi­ la­zi lo­gi­ku ko­di­fi­ko­va­nih is­ka­za i ostva­ru­je se iz­van zva­nič­ne kul­tu­ re“. Ide­ja tek­sta-pro­ce­sa i te­o­ri­ja in­ter­tek­stu­al­no­sti bi­le su usme­re­ne ne sa­mo pro­tiv iro­nič­no­sti or­to­dok­snog struk­tu­ra­li­zma već i pro­tiv tra­di­ci­o­nal­nog shva­ta­nja knji­žev­no­sti po­mo­ću mi­me­tič­kih i in­ter­su­bjek­tiv­nih ka­te­go­ri­ja, dok kon­cep­ci­ja ko­ju je pred­la­ga­la Kri­ste­va ni­je tre­ba­lo da slu­ži sa­mo kon­stru­i­sa­nju no­ve poj­mov­ne mre­že, u ko­ ju je mo­gla bi­ti smeš­te­na i knji­žev­nost,115 već je bi­la pla­ni­ra­na kao pri­log is­tra­ži­va­nji­ma di­na­mi­ke stva­ra­nja tek­stu­al­nih zna­če­nja – pro­ ce­su ko­ji je iz­mi­cao bi­lo ka­kvoj uni­fi­ka­ci­ji. U ovom pro­ce­su de­ša­va­le su se raz­li­či­te se­man­tič­ke tran­sfor­ma­ci­je ko­ji­ma su pod­le­ga­le is­ka­za­ ne struk­tu­re, pa čak i frag­men­ti već po­sto­je­ćih tek­sto­va (kli­šei). Ra­đa­ nje smi­sla u no­vom tek­stu za Kri­ste­vu je pre sve­ga pred­sta­vlja­lo do­di­ ri­va­nje raz­li­či­tih zna­če­nja i tra­di­ci­ja i – što je naj­va­žni­je – taj pro­ces se ni­ka­da ni­je za­vr­ša­vao. Ona je u nje­mu vi­de­la i ak­tiv­nu ulo­gu či­ta­o­ ca kao sa­u­če­sni­ka i na­sta­vlja­ča in­ter­tek­stu­al­nog di­ja­lo­ga – upra­vo je či­ta­lac za­po­či­njao ovaj di­ja­log i na­sta­vljao ga kroz po­stup­ke či­ta­nja. Prak­tič­nu pri­me­nu te­o­ri­je in­ter­tek­stu­al­no­sti Kri­ste­va je de­mon­stri­ra­ la u već po­me­nu­toj Sē­me­i­ō­tiké..., i u ka­sni­jim knji­ga­ma: Le tex­te du ro­man (1970) i La révo­lu­tion du lan­ga­ge poéti­que (1974). 114 J. Kri­ste­va, Sł­o­wo, di­a­log i powieść, op. cit., str. 394. 115 To se de­ša­va­lo u slu­ča­ju ka­sni­je upo­tre­be ka­te­go­ri­je in­ter­tek­stu­al­no­sti Že­ne­ ta ili Ri­fa­te­ra. Po­gle­da­ti: Struk­tu­ra­li­zam (II).

364

Književne teorije XX veka

Poststruk­tu­ra­li­zam i dru­gi „post-ovi“ ■ „post-“ – kad­ god se upo­tre­ blja­va pre­fiks „post-“ (na pri­mer, poststruk­tu­ra­li­zam, post­mo­der­ni­ zam, post­mo­der­na, post­fi­lo­zo­fi­ja, post­me­ta­fi­zi­ka, post­te­o­ri­ja i sl.) su­sre­će­mo se s prav­ci­ma ko­ji ima­ ju kri­tič­ki ka­rak­ter usme­ren na re­ vi­zi­ju pre­mi­sa tra­di­ci­je, for­ma­ci­je, pa­ra­dig­me, prav­ca ili si­ste­ma ko­ji se na­la­zi u po­zi­ci­ji „an­ti“ – da­kle, struk­tu­ra­li­zma, mo­der­ni­zma, mo­ der­ne, fi­lo­zo­fi­je, me­ta­fi­zi­ke, te­o­ri­ je i slič­no. „Post“ prav­ci se ja­vlja­ju u tre­nut­ku kad se mo­gla ose­ti­ti kri­za da­te tra­di­ci­je ili is­tro­še­nost nje­nih do­ta­daš­njih mo­guć­no­sti. Oni, ipak, ne ozna­ča­va­ju fak­tič­ki kraj ovih tra­di­ci­ja (for­ma­ci­ja, pa­ ra­dig­mi i sl.), već kri­tič­ku op­ci­ju ko­ja po­sto­ji za­jed­no s nji­ma. Kad je reč o poststruk­tu­ra­li­zmu, kri­ti­ ka struk­tu­ra­li­zma se iz vi­še aspe­ ka­ta po­ja­vi­la u tre­nut­ku nje­go­ve kul­mi­na­ci­je, a isto­vre­me­no i kri­ze (1966. go­di­na – ma­ni­fest fran­cu­ skih na­ra­to­lo­ga). Od ta­da struk­ tu­ra­li­zam pra­ti skep­ti­ci­zam pre sve­ga u od­no­su na po­ku­šaj tran­ sfor­ma­ci­je na­u­ke o knji­žev­no­sti u „moć­nu“ na­u­ku za­sno­va­nu po uzo­ru na opštu lin­gvi­sti­ku, ko­ja se mo­gla za­pa­zi­ti na­ro­či­to u fran­cu­ skoj mi­sli še­zde­se­tih go­di­na, kao i u od­no­su na prak­su pri­me­nji­va­ nja gra­ma­tič­kih mo­de­la (na­ro­či­to u du­hu te­o­ri­je No­a­ma Čom­skog) na pod­ruč­je na­u­ke o knji­žev­no­sti.

Sko­ro u isto vre­me kad je u Sje­di­ nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma po­ pu­la­ri­zo­van ter­min „poststruk­tu­ ra­li­zam“, u Evro­pi je – za­hva­lju­ju­ći fran­cu­skom fi­lo­zo­fu Žan-Fran­soa Li­o­ta­ru i nje­go­vom Post­mo­der­nom sta­nju – za­po­čeo svo­ju mu­nje­vi­ tu ka­ri­je­ru ter­min „post­mo­der­ni­ zam“.116 Ta­da je vi­še pa­žnje po­če­lo da se obra­ća na zna­če­nje sa­mog pre­ fik­sa „post-“, pri­sut­nog u ta­kvim ter­mi­ni­ma kao što su, na pri­mer, „post­mo­der­na“, „post­mo­der­ni­zam“ ili „poststruk­tu­ra­li­zam“ – na­ro­či­to na­kon što je Li­o­tar po­čeo da vo­di ra­ču­na o to­me ka­ko bi se za spe­ci­ fič­no­sti tih ter­mi­na naš­lo isto ta­ko od­go­va­ra­ju­će ob­jaš­nje­nje.117 Kao u slu­ča­ju mno­gih dru­gih ter­mi­na ko­ji ima­ju pre­fiks „post-“, i u slu­ča­ ju poststruk­tu­ra­li­zma se pre sve­ga uka­zu­je na uro­đe­nu ne­sa­mo­stal­ nost i slo­že­nu re­la­ci­ju sve­ga ono­ga što se na­la­zi u po­zi­ci­ji „post“ u od­ no­su na ono – na pri­mer, for­ma­ci­je (pa­ra­dig­me, tra­di­ci­je, si­ste­ma i sl.) – što se na­la­zi u po­zi­ci­ji „an­ti“. Bi­ti „post-“ ujed­no zna­či bi­ti „po­sle“ ta­ ko i bi­ti „o“. Od­no­si se, da­kle:

116 Ž  .-F. Liotar, Postmoderno stanje, ibid., Pa­ris, 1979. Iste go­di­ne se ter­ min poststruk­tu­ra­li­zam poja­vlju­je u na­slo­vu an­to­lo­gi­je: J. V. Hara­rie, Tex-­ tu­al Stra­te­gi­es: Per­spec­ti­ves in Post-Struc­tu­ra­list Cri­ti­cism, It­ha­ca, 1979. Tre­ba pri­me­ti­ti da je Li­o­tar imao u vi­du, pre sve­ga, spe­ci­fi­čan pro­ces do­vo­đe­nja u pi­ta­nje sa­vre­me­ne tra­di­ci­je ko­ja se s pra­vom mo­že na­zva­ti „post­mo­der­na“ ili, za­pra­vo, „post­mo­der­nost“. Ter­min „post­mo­der­ni­zam“ se to­li­ko ra­ši­rio da je u stvari po­čeo da ozna­ča­va ve­o­ma raz­li­či­te po­ja­ve – umet­nič­kog i estetičkog ka­ rak­te­ra, i fi­lo­zof­sko-sve­to­na­zor­nog. 117 Naročito u Liotarovoj knjizi Postmoderna protumačena djeci. Pisma, Zagreb, 1990. X. Poststrukturalizam

365

Li­o­ta­ro­vo Post­mo­der­no sta­nje Post­mo­der­ni­zam

Šta zna­či „post-“?

Pa­ra­lel­na kri­tič­ka op­ci­ja

Te­ma­ti­za­ci­ja i opred­me­ći­va­nje

Vre­me po­sta

Poststruk­tu­ra­li­ zam kao pri­mer to­ka „post“ ka­rak­te­ra

– pr­vo – na vre­men­ski re­do­sled u uobi­ča­je­nom smi­slu („p o­sle struk­tu­ra­li­zma“); –d  ru­go – na odre­đen pro­ces re­vi­zi­je, od­no­sno pod­vr­ga­va­nja pre­mi­sa ove for­ma­ci­je (pa­ra­dig­me, tra­di­ci­je ili si­ste­ma i sl.) kri­tič­koj ana­li­zi („o struk­tu­ra­li­zmu“).118 Ovo „po­sle“, me­đu­tim, uopšte ne zna­či da se u tre­nut­ku do­la­ ska poststruk­tu­ra­li­zma struk­tu­ra­li­zam fak­tič­ki za­vr­ša­va,119 već se u nje­mu pre mo­gu vi­de­ti od­re­đe­ni tra­go­vi is­tro­še­no­sti nje­go­vog pro­ gra­ma i da će ga od tog tre­nut­ka pra­ti­ti neš­to po­put pa­ra­lel­ne kri­tič­ ke op­ci­je. Ova op­ci­ja će u iz­ve­snom smi­slu vr­ši­ti te­melj­nu ana­li­zu tog pro­gra­ma da bi za­hva­lju­ju­ći to­me – ospo­ra­va­ju­ći i od­ba­cu­ju­ći ali i na­sta­vlja­ju­ći, pa čak i ra­di­ka­li­zu­ju­ći nje­go­ve te­o­rij­ske pret­po­ stav­ke – kon­stru­i­sa­la sop­stve­ni pro­je­kat. Pro­je­kat ko­ji je go­to­vo po sve­mu za­vi­san od svog hra­ni­o­ca i go­to­vo opa­ko na­go­veš­ta­va kri­zu nje­go­vih isto­rij­skih mo­guć­no­sti. Uko­re­nje­nost tog ti­pa u ono­me što pret­ho­di ka­rak­te­ri­stič­na je, na­rav­no, za sve „post-ove“ (na pri­mer, za post­mo­der­nu, post­mo­der­ ni­zam, post­fi­lo­zo­fi­ju, post­me­ta­fi­zi­ku, post­te­o­ri­ju i sl.). Jer „post-“ je ta­ko­đe, u dru­gom smi­slu, te­ma­ti­za­ci­ja ili opred­me­ći­va­nje („za­tva­ra­ nje“ u smi­slu u ko­jem ga Haj­de­ger upo­tre­blja­va) od­re­đe­nih for­ma­ci­ ja, pa­ra­dig­mi ili tra­di­ci­ja s ci­ljem vr­še­nja nji­ho­ve kri­tič­ke re-vi­zi­je te, da­kle, nji­ho­ve po­nov­ne pre­ra­de. To je, me­đu­tim, isto ta­ko pa­ra­ zit­sko „is­ko­riš­ća­va­nje“ ovih for­ma­ci­ja itd. (naj­češ­će u smi­slu ra­di­ ka­li­za­ci­je ne­kih prin­ci­pa) na osno­vi po­zna­tog (ta­ko­đe „po­stič­nog“) uve­re­nja o ne­do­stat­ku bi­lo če­ga ap­so­lut­no no­vog. Sva­ki „post-“ je in­he­rent­no kom­pli­ko­va­na, pa čak i pa­ra­dok­sal­na po­ja­va – jer u se­bi isto­vre­me­no po­ve­zu­je za­vi­snost i ras­kid, ospo­ra­va­nje i asi­mi­la­ci­ju, pre­no­še­nje i ra­di­ka­li­za­ci­ju. Sva­ki „post-“ je isto­vre­me­no i pe­riod pro­čiš­ća­va­nja, pre­vred­no­va­nja, pre­ra­đi­va­nja te jed­no­stav­no – vre­ me po­sta ko­je na­sta­je za­to da bi se otvo­ri­la mo­guć­nost za neš­to no­ vo. Me­đu­tim, po­sle­di­ce či­ta­vog tog pro­ce­sa ni­su od­mah vi­dlji­ve, ne­ go uvek iz da­lje per­spek­ti­ve. Sve te oso­bi­ne „post-“ prav­ca, ko­je je Li­o­tar po­drob­no opi­sao, mo­gu se uoči­ti i u poststruk­tu­ra­li­zmu. Prevrednujući pre­mi­se struk­ tu­ra­li­stič­ke te­o­ri­je i dog­me sa­vre­me­ne mi­sli, poststruk­tu­ra­li­sti ne sa­mo što su dis­kva­li­fi­ko­va­li nji­ho­ve mo­de­le (sma­tra­ju­ći ih „is­cr­plje­nim“) već su ih ko­ri­sti­li na odre­đen na­čin (naj­češ­će u smi­slu 118 Ova zna­če­nja upra­vo ob­jaš­nja­va Li­o­tar. Po­gle­da­ti: J.-F. Lyotard, „Od­po­wi­e­dź na pyta­nie: co to jest post­mo­der­nizm?“, u: Post­mo­der­nizm. An­to­lo­gia pr­ze­kł­ adów, Kraków, 1997. 119 Slič­no kao što ni mo­der­ni­stič­ka for­ma­ci­ja ne ne­sta­je u tre­nut­ku po­ja­vlji­va­nja post­mo­der­ne ili post­mo­der­ni­zma.

366

Književne teorije XX veka

ra­di­ka­li­za­ci­je ne­kih te­za i po­stu­la­ta – na pri­mer, De So­si­ro­ve ide­ je je­zi­ka kao „si­ste­ma raz­li­ka“ bez po­zi­tiv­nih ter­mi­na). S ob­zi­rom na po­seb­nu za­vi­snost poststruk­tu­ra­li­zma od struk­tu­ra­li­zma (slič­no je i s dru­gim „post-ovi­ma“), on se ne sma­tra po­seb­nim prav­cem, ori­jen­ta­ci­jom ili for­ma­ci­jom, već pre fa­zom, stru­jom, mu­ta­ci­jom ili „unu­traš­njim po­kre­tom“ struk­tu­ra­li­zma ili – u stva­ri – nje­go­vom kri­tič­kom op­ci­jom. To po­tvr­đu­je i či­nje­ni­ca da su se pr­vi sig­na­li kri­ tič­kih sta­vo­va, ko­ji su na­knad­no pri­zna­ti kao poststruk­tu­ra­li­stič­ki, po­ja­vi­li u tre­nut­ku kul­mi­na­ci­je raz­vo­ja ta­ko­zva­nog zre­log fran­cu­ skog struk­tu­ra­li­zma (ma­ni­fest Na­ra­to­loš­ke ško­le) 1966. go­di­ne. Po­sma­tra­no iz ove per­spek­ti­ve, ta­ko­đe se do­bro vi­di kako je struk­tu­ra­li­zam bio to­li­ko sna­žno uko­re­njen u ši­ro­ko na­zna­čen pro­ je­kat mo­der­ne kri­ti­ke fi­lo­zof­ske tra­di­ci­je ko­li­ko i u po­kret ko­ji je išao pro­tiv po­sto­je­ćih pro­me­na knji­žev­nog je­zi­ka. U pr­vom po­gle­ du, po­stao je je­dan od naj­va­žni­jih pra­va­ca post­mo­der­ne, a u dru­ gom – stu­pao je u ve­o­ma čvr­ste ve­ze s post­mo­der­ni­zmom. 1. Poststruk­tu­ra­li­zam i post­mo­der­ni­zam Ne zna­či, ipak, da je poststruk­tu­ra­li­zam isto što i post­mo­der­ni­zam, ma­da su ten­den­ci­je ka ta­kvom po­i­sto­ve­ći­va­nju i sna­žne i upor­ne. Ako se ter­min „post­mo­der­ni­zam“ upo­tre­blja­va u stro­gom smi­slu, od­no­sno da bi se ozna­či­le brojne nove ten­den­ci­je u sa­vre­me­noj kul­ tu­ri (na­ro­či­to u umet­no­sti), ko­je na­stu­pa­ju na­kon ši­ro­ko shva­će­nog mo­der­ni­zma120 i ko­je su iz­gra­di­le svo­ju spe­ci­fič­nost kroz slo­žen od­ nos pre­ma mo­der­ni­stič­kom na­sle­đu, a za­tim kroz isto­vre­me­nu ne­ga­ ci­ju prin­ci­pa ta­ko­zva­nog vi­so­kog mo­der­ni­zma i raz­li­či­te ob­li­ke asi­ mi­la­ci­je (kon­ti­nu­a­ci­je, tran­sfor­ma­ci­je, ra­di­ka­li­za­ci­je i sl.) iza­bra­nih ele­me­na­ta avan­gard­ne tra­di­ci­je (na­ro­či­to fu­tu­ri­zma, da­da­i­zma, nad­ re­a­li­zma i sl.) – on­da se poststruk­tu­ra­li­zam ve­zu­je za pi­ta­nja pot­pu­ no dru­ge vr­ste. Za poststruk­tu­ra­li­ste po­sta­ju naj­bit­ni­ja, na pri­mer, pi­ta­nja epi­ste­mo­loš­kog i on­to­loš­kog sta­tu­sa te­o­ri­je i na­u­ke knji­žev­ no­sti (nji­ho­vih sa­znaj­nih i je­zič­kih mo­guć­no­sti).121 Ma­da se, da­kle, po­čet­ni i već ja­sni tra­go­vi post­mo­der­ne, post­mo­der­ni­zma, i – na kra­ju – poststruk­tu­ra­li­zma mo­gu vi­de­ti u ma­nje-vi­še isto vre­me: od 1966. do 1968. go­di­ne – ipak se (ako se poš­tu­ju go­re­i­zvr­še­na raz­li­ko­ va­nja), osim ve­li­kih slič­no­sti, mo­gu za­pa­zi­ti i suš­tin­ske raz­li­ke. 120 Od­no­sno, kul­tur­noumet­nič­ke for­ma­ci­je od kra­ja XIX ve­ka do ka­snih še­zde­ se­tih go­di­na, s glav­nim pe­ri­o­dom od 1910. do 1930. go­di­ne. 121 Po­gle­da­ti o to­me, po­seb­no: R. Nycz, „Ni­co­wa­nie te­o­rii“, u: Tek­stowy świ­at..., op. cit. X. Poststrukturalizam

367

Da li je poststruk­ tu­ra­li­zam isto što i post­mo­der­ ni­zam?

Raz­li­ke

Ero­ti­za­ci­ja je­zi­ka

U od­no­su na post­mo­der­ni­zam (na­ro­či­to knji­žev­ni), poststruk­ tu­ra­li­zam iz­gle­da sa­mo kao pa­ra­lel­na po­ja­va u od­re­đe­nom pe­ri­o­du. Pr­vo – s ob­zi­rom na to da se u ne­kim od naj­va­žni­jih te­za poststruk­tu­ ra­li­stič­ke te­o­ri­je knji­žev­no­sti (na pri­mer, ide­ja in­ter­tek­stu­al­no­sti) mo­ gu pro­na­ći ekvi­va­len­ti u kon­ven­ci­ja­ma post­mo­der­ni­stič­ke pro­ze (na­ ro­či­to one ko­ja re­a­li­zu­je stra­te­gi­ju sve­snog po­zajm­lji­va­nja, ci­ti­ra­nja, pa­sti­ša, ko­la­ža i sl.); dru­go – s ob­zi­rom na in­ten­ziv­no pri­su­stvo du­ha eklek­ti­ci­zma, kao i ten­den­ci­ja ka dis­kon­ti­nu­i­ra­no­sti, bri­sa­nju gra­ni­ca iz­me­đu raz­li­či­tih ti­po­va dis­kur­sa, ero­ti­za­ci­ji je­zi­ka i to ka­ko u umet­ no­sti ta­ko i u te­o­ri­ji umet­no­sti. S ob­zi­rom na sna­žne fi­lo­zof­ske im­pli­ ka­ci­je (kao i na či­nje­ni­cu da su naj­zna­čaj­ni­ji mi­sli­o­ci ko­ji su ubra­ja­ni u krug poststruk­tu­ra­li­sta – na pri­mer, De­ri­da ili Fu­ko – bi­li fi­lo­zo­fi), poststruk­tu­ra­li­zam je bli­ži in­te­lek­tu­al­noj kli­mi post­mo­der­ne.122 2. Poststruk­tu­ra­li­zam i post­mo­der­na

Šta je post­mo­der­ni­zam?

Pod na­zi­vom „post­mo­der­na“ obič­no se pod­ra­zu­me­va pro­me­na u fi­lo­zof­skoj mi­sli, kao i od­go­va­ra­ju­ća opšta in­te­lek­tu­al­na kli­ma či­ji je naj­va­žni­ji po­ka­za­telj kri­tič­ki od­nos pre­ma mo­der­noj tra­di­ci­ji, a na­ro­či­to pre­ma na­sle­đu pro­sve­ti­telj­stva.123 U ve­zi s tim, poststruk­ tu­ra­li­zam tre­ba sma­tra­ti jed­nim od kom­ple­men­tar­nih stru­ja post­ mo­der­ne, na­ro­či­to za­to što je za­jed­nič­ki ime­ni­telj svih po­ja­va ob­u­hva­će­nih na­zi­vom „poststruk­tu­ra­li­zam“ bio ovaj spe­ci­fi­čan i slo­žen kri­tič­ki stav – ne sa­mo pre­ma sa­mom struk­tu­ra­li­zmu ne­go i pre­ma či­ta­voj mo­der­noj pa­ra­dig­mi hu­ma­ni­stič­kih na­u­ka, a na­ro­ či­to pre­ma tra­di­ci­o­nal­nim mo­de­li­ma fi­lo­zo­fi­je i na­u­ke o knji­žev­no­ sti. Poststruk­tu­ra­li­sti su smatrali da je struk­tu­ra­li­stič­ka te­o­ri­ja (na­ ro­či­to u nje­noj ka­sni­joj, fran­cu­skoj kul­mi­na­ci­ji iz dru­ge po­lo­vi­ne še­zde­se­tih go­di­na) bi­la ne sa­mo naj­sa­vr­še­ni­je ote­lo­vlje­nje mo­der­ ni­stič­ke mi­sli već i nje­na kul­mi­na­ci­ja i kru­ni­sa­nje. Poststruk­tu­ra­li­ zam se, da­kle, mo­že sma­tra­ti ne sa­mo re­vi­zi­jom sa­mog struk­tu­ra­li­ zma ne­go i – isto­vre­me­no i za­hva­lju­ju­ći to­me – jed­nim od na­či­na 122 Tre­ba još jed­nom na­gla­si­ti da u pri­log raz­li­ko­va­nju post­mo­der­ne i post­mo­ der­ni­zma ide ne sa­mo či­nje­ni­ca da i u okvi­ru fran­cu­skog, en­gle­skog i ne­mač­ kog je­zi­ka ta­ko­đe po­sto­je po­seb­ni na­zi­vi (post­mo­der­nité – post­mo­der­nism, post­mo­der­nity – post­mo­der­nism, Post­mo­der­ne – Post­mo­der­ni­smus), već i to da ovi ter­mi­ni ima­ju raz­li­či­te kon­tek­ste od­no­sa, u hro­no­loš­kom i u pro­blem­ skom aspek­tu; post­mo­der­nu tre­ba raz­ma­tra­ti – u kon­tek­stu mo­der­ne, a post­ mo­der­ni­zam – u od­no­su na mo­der­ni­zam. 123 Ko­ji se ma­nje-vi­še ra­ču­na od na­stan­ka pro­sve­ti­telj­skog po­gle­da na svet u XVI­II ve­ku, do ka­snih še­zde­se­tih go­di­na ili, na pri­mer, od De­kar­to­ve smr­ti 1650. go­di­ne do kra­ja še­zde­se­tih go­di­na.

368

Književne teorije XX veka

pod­vr­ga­va­nja kri­tič­koj ana­li­zi mi­sa­o­nog na­sle­đa mo­der­no­sti, a na­ ro­či­to pro­sve­ti­telj­skog ra­ci­o­na­li­zma. Otu­da i mno­go pu­ta na­gla­ša­ van (pa čak i „me­đu­e­po­ha­lan“) va­žan zna­čaj poststruk­tu­ra­li­stič­kog za­o­kre­ta shva­će­nog kao otva­ra­nje hu­ma­ni­stič­kih na­u­ka pre­ma pot­ pu­no no­vom sti­lu miš­lje­nja i mo­guć­nost po­ja­vlji­va­nja no­ve in­te­lek­ tu­al­ne for­ma­ci­je ko­ja iz­gra­đu­je svo­ju spe­ci­fič­nost u ne­ga­tiv­nom kon­tek­stu mo­der­ni­stič­ke tra­di­ci­je. Na ši­rem pla­nu učeš­ća u kri­tič­kom po­du­hva­tu post­mo­der­ne, poststruk­tu­ra­li­sti su, da­kle, ta­ko­đe iz­vr­ši­li te­melj­nu re­vi­zi­ju osnov­ nih de­ter­mi­nan­ti mo­der­ne mi­sli: pred­nost ra­zu­ma (pre­ten­zi­je na le­gi­ti­mi­za­ci­ju i to­ta­li­ta­ri­za­ci­ju ce­lo­kup­nog is­ku­stva), kon­cep­ci­ju „ja­ kog“ su­bjek­ta i nje­go­ve te­žnje da ovla­da sve­tom (na­ro­či­to „teh­ni­ci­ za­ci­ju“, shva­će­nu pre­ma Haj­de­ge­ro­vom mo­de­lu) ve­li­kih (ce­lo­vi­tih) fi­lo­zof­skih si­ste­ma, kao i me­ta­na­ra­ci­je ko­ja je tre­ba­lo da opra­vo­sna­ ži iz­vo­re i ci­lje­ve ljud­ske ak­tiv­no­sti i re­zul­ta­te na­uč­nog zna­nja.124 Ta­ko­đe su do­vo­di­li u pi­ta­nje osnov­ne ide­je mo­der­ni­zma (si­stem, je­din­stvo, ce­lo­vi­tost, iden­ti­tet, slič­nost, pro­gres i sl.). Do­vo­di­li su u pi­ta­nje opšte­o­ba­ve­zu­ju­će kri­te­ri­ju­me (isti­ne, objek­tiv­no­sti, uni­ver­ zal­no­sti). I, na kra­ju, pod­ri­va­li su ide­ju kar­te­zi­jan­skog su­bjek­ta – či­ stog ego co­gi­to, tvor­ca pred­sta­va ko­ji svet pod­re­đu­je se­bi.125 Eho ove kri­ti­ke bi­li su raz­li­či­ti na­pa­di na knji­žev­ni i autor­ski su­bje­kat u okvi­ ru te­o­ri­je knji­žev­no­sti. Obi­la­to ko­ri­ste­ći in­spi­ra­ci­ju ko­ju su do­bi­ja­li od svo­jih ve­li­kih pret­hod­ni­ka – na­ro­či­to Ni­čea, Froj­da i Haj­de­ge­ra – poststruk­tu­ra­li­sti su na­sto­ja­li i da de­ma­ski­ra­ju naj­va­žni­je dog­me mo­der­ni­stič­kog mo­de­la hu­ma­ni­stič­kih na­u­ka, obe­lo­da­nju­ju­ći nje­go­ ve broj­ne uti­ca­je na te­o­rij­sku re­flek­si­ju o knji­žev­no­sti. Ova sna­žna po­ve­za­nost poststruk­tu­ra­li­zma i post­mo­der­ne na­ro­či­to se ja­sno vi­di u fi­lo­zof­skoj mi­sli Ža­ka De­ri­de ko­ji je kri­ti­ko­vao mo­der­ni­stič­ku tra­ di­ci­ju na­ru­ša­va­ju­ći struk­tu­ra­li­zam kao nje­no naj­sa­vr­še­ni­je ote­lo­vlje­nje.126 Osim to­ga – ako se ra­na De­ri­di­na de­kon­struk­ci­ja sma­tra spe­ci­fič­no kri­tič­kim na­či­nom iš­či­ta­va­nja fi­lo­zof­skih i knji­žev­nih tek­sto­va127 – za­i­sta se mo­že kon­sta­to­va­ti da su po­stup­ci iš­či­ta­va­nja, 124 To su Veliki Narativi, kako ih shvata Liotar, up. njegovo Postmoderno stanje, op. cit. 125 Po­gle­da­ti, na pri­mer, za ovu pro­ble­ma­ti­ku va­žan Haj­de­ge­rov tekst Do­ba sli­ke sve­ta. Mo­tiv kri­ti­ke su­bjek­ta je za po­stmo­der­nu pod­jed­na­ko va­žan kao i za poststruk­tu­ra­li­zam, ali ov­de, na­ža­lost, ne­ma me­sta da se o to­me detaljnije go­vo­ri. Za­in­te­re­so­va­ne upu­ću­jem na po­me­nu­ti rad: G. Ra­u­let, Kryzys pod­mi­ o­tu, op. cit., kao i na mo­ju knji­gu De­kon­struk­cja i in­ter­pre­ta­cja, op. cit. 126 Ovaj De­ri­din na­čin miš­lje­nja je na­ro­či­to vi­dljiv u knji­zi O gra­ma­to­lo­gi­ji. I za­ to se struk­tu­ra­li­zam sma­tra naj­va­žni­jom po­ja­vom post­mo­der­ni­zma. 127 O spe­ci­fič­no­sti de­kon­struk­tiv­ne „kri­tič­no­sti“ op­šir­ni­je sam pi­sa­la u knji­zi De­kon­struk­cja i in­ter­pre­ta­cja, op. cit. X. Poststrukturalizam

369

Kri­ti­ka mo­der­no­sti

De­tro­ni­za­ci­ja „ja­kog“ su­bjek­ta

ko­je je vr­šio fran­cu­ski fi­lo­zof, na naj­bo­lji na­čin od­sli­ka­va­li duh poststruk­tu­ra­li­zma – kao „raz­gra­đi­va­nje“ poj­mov­nih osno­va struk­ tu­ra­li­zma, a sa­mim tim de­mon­ta­že nje­go­ve ma­tič­ne pa­ra­dig­me: mo­ der­ni­stič­ke mi­sli i nje­nog na­uč­nog mo­de­la.

Re­zi­me 1. Vre­men­ska dis­tan­ca ko­ja nas de­li od pr­vih ma­ni­fe­sta­ci­ja poststruk­tu­ra­li­zma omo­gu­ća­va da vi­di­mo nje­go­vu unu­traš­ nju iz­di­fe­ren­ci­ra­nost, da raz­u­me­mo di­na­mi­ku, pa čak i da uoči­mo iz­ra­že­ne raz­voj­ne fa­ze. Ne­ki is­tra­ži­va­či sma­tra­ju da je sko­ro od sa­mog po­čet­ka (a bar od se­dam­de­se­tih go­di­na) poststruk­tu­ra­li­zam bio ne­je­din­stve­na po­ja­va. Nje­go­vi po­kro­ vi­te­lji od po­čet­ka su bi­li mi­sli­o­ci ko­ji ne sa­mo što su pred­ sta­vlja­li raz­li­či­ta gle­diš­ta već su se vo­di­li raz­li­či­tim ci­lje­vi­ma. To su bi­li, pre sve­ga: Žak De­ri­da, Ro­lan Bart i Mi­šel Fu­ko, kao i Ju­li­ja Kri­ste­va. 2. U tek­stu Struk­tu­ra, znak i igra u dis­kur­su hu­ma­ni­stič­kih na­ u­ka, kao i u knji­zi O gra­ma­to­lo­gi­ji, Žak De­ri­da je za­po­čeo de­kon­struk­tiv­nu kri­ti­ku struk­tu­ra­li­zma i či­ta­ve mo­der­ni­stič­ ke pa­ra­dig­me na­u­ke či­je je naj­sa­vr­še­ni­je ote­lo­vlje­nje, pre­ma nje­go­vom miš­lje­nju, bio struk­tu­ra­li­zam. Glav­ni De­ri­din cilj bi­lo je sla­blje­nje poj­mov­ne kon­struk­ci­je za­pad­ne me­ta­fi­zi­ke, što se – po­sred­no – mo­glo iz­vr­ši­ti kri­tič­kom ana­li­zom De So­ si­ro­vih i Le­vi-Stro­so­vih de­la, kao i na­ru­ša­va­njem ka­te­go­ri­je zna­ka i struk­tu­re – ključ­nih poj­mo­va struk­tu­ra­li­zma. 3. R  o­lan Bart se po­du­hva­tio kri­ti­ke tra­di­ci­o­nal­nog mo­de­la na­ u­ke o knji­žev­no­sti ko­ji je kul­mi­ni­rao u struk­tu­ra­li­zmu, na­ro­ či­to dis­kre­di­tu­ju­ći po­ku­ša­je da se od na­u­ke od knji­žev­no­sti uči­ni „ja­ka“ na­u­ka. Glav­na me­ta nje­go­vih na­pa­da po­sta­li su: sta­tič­no shva­ta­nje knji­žev­nog de­la (kao „de­po­zi­ta smi­sla“), mi­me­tič­ka ide­ja in­ter­pre­ta­ci­je (kao pa­siv­nog tu­ma­če­nja isti­ ne knji­žev­ne tvo­re­vi­ne ili u njoj sa­dr­ža­ne autor­ske in­ten­ci­je), re­strik­tiv­no shvatanje ka­te­go­ri­je „auto­ra“ (kao „ču­va­ra smi­ sla“ ko­ji se na­la­zi u knji­žev­nom de­lu) kao i ka­te­go­ri­ja „isti­ne“ razumevana kao jed­na od dog­mi knji­žev­ne kri­ti­ke. 4. Ju­li­ja Kri­ste­va je pod­vr­gla kri­ti­ci sa­vre­me­nu ide­o­lo­gi­ju ko­ja je do­mi­ni­ra­la u do­ta­daš­njoj na­u­ci o knji­žev­no­sti. Ova ide­o­lo­ gi­ja je, pre­ma nje­nom miš­lje­nju, vo­di­la ka opred­me­ći­va­nju knji­žev­nog de­la i od­u­zi­ma­nju prak­si in­ter­pre­ta­ci­je njenih

Ra­zno­vr­snost po­kre­ta

De­ri­da i po­če­ci poststruk­tu­ra­li­zma

Bar­to­va kri­ti­ka tra­di­ci­o­nal­ne na­u­ke o knji­žev­no­sti

370

Književne teorije XX veka

stva­ra­lač­kih mo­guć­no­sti. Pro­mo­vi­šu­ći, uglav­nom na fran­cu­ skom tlu, mi­sao Mi­ha­i­la Bah­ti­na, te­o­re­ti­čar­ka je u naj­ve­ćoj me­ri do­pri­ne­la raz­vo­ju te­o­ri­je in­ter­tek­stu­al­no­sti u na­u­ci o knji­žev­no­sti. 5. Mi­šel Fu­ko je skre­nuo pa­žnju is­tra­ži­va­ča knji­žev­no­sti i kri­ti­ ča­ra na ispitivanje na­pe­to­sti iz­me­đu su­bjek­ta i dis­kur­sa. Za­ hva­lju­ju­ći ana­li­zi me­ha­ni­za­ma vla­sti skri­ve­nih u je­zi­ku pod­ sta­kao je po­li­tič­ki i etič­ki za­o­kret na­u­ke o knji­žev­no­sti. 6. Za­to su isto­ri­ča­ri poststruk­tu­ra­li­zma sklo­ni da raz­li­ku­ju nje­ go­ve u naj­ma­nju ru­ku dve glav­ne va­ri­jan­te: „tek­ stu­ a l­ nu“ (in­spi­ri­sa­nu De­ri­dom, Bar­tom i Kri­ste­vom) i „sve­tov­ nu“ (in­spi­ri­sa­nu Fu­ko­om). Ko­li­ko je u slu­ča­ju pr­ve – ka­rak­te­ri­ stič­ne, na pri­mer, za ra­nu va­ri­jan­tu de­kon­struk­tiv­ne kri­ti­ke – na­gla­sak sta­vljan pre sve­ga na ana­li­zu tek­sto­va, to­li­ko je u slu­ča­ju dru­ge – ve­za­ne pre sve­ga za ta­ko­zva­ni No­vi isto­ri­zam ili ka­sni­ju fa­zu u raz­vo­ju ame­rič­kog de­kon­struk­ti­vi­zma – po­ sta­lo bit­no ima­ti u vi­du etič­ko-po­li­tič­ke kon­se­kven­ce ana­li­tič­ kih stra­te­gi­ja i in­ter­pre­ta­tiv­nih po­stu­pa­ka.128 Pri­sta­li­ce ova­ kve po­de­le skre­ću pa­žnju i na to da je tek slom „kla­sič­ne“ de­kon­struk­ti­vi­stič­ke Ško­le iz Jej­la omo­gu­ćio otva­ra­nje na­u­ke o knji­žev­no­sti pre­ma druš­tve­noj i ide­o­loš­koj prak­si i u pr­vi plan sta­vio prak­tič­ne ci­lje­ve. 7. Pro­tiv­ni­ci ova­kve po­de­le, me­đu­tim, kri­ti­ku­ju nje­go­vu ar­bi­ trar­nost na­vo­de­ći ar­gu­men­te da su u raz­li­či­tim kri­tič­kim do­stig­nu­ći­ma poststruk­tu­ra­li­zma oba ova aspek­ta bi­la uvek ne­raz­dvoj­na, dok su etič­ko-po­li­tič­ke mo­ti­va­ci­je od sa­mog po­čet­ka bi­le ide­je vo­di­lje svih na­po­ra nje­go­vih tvo­ra­ca, a na­ ro­či­to De­ri­di i „kla­sič­nim“ ame­rič­kim de­kon­struk­ti­vi­sti­ma. Šta­vi­še, tvr­de oni, da je upra­vo ova „kla­sič­na“ de­kon­struk­ci­ja – ko­ju su naj­vi­še op­tu­ži­va­li za tek­stu­al­ni nar­ci­zam i po­li­tič­ku in­di­fe­rent­nost129 – omo­gu­ći­la te­melj­ni pre­o­bra­žaj ame­rič­ke na­u­ke o knji­žev­no­sti ko­ja se naj­bo­lje mo­že vi­de­ti u na­slo­vi­ ma dve knji­ge ame­rič­ke de­kon­struk­ti­vist­ki­nje – De­ri­di­ne uče­ ni­ce – Bar­ba­re Džon­son: pre­laz s „kri­tič­ke raz­li­ke“ na „svet raz­li­ke“.130 128 Po­gle­da­ti o to­me, ta­ko­đe: R. Nycz, Język mo­der­ni­zmu. Pro­le­go­me­na hi­ storyczno­li­te­rac­kie, Wro­cł­aw, 1997, deo: Li­te­ra­tu­ro­lo­gia. Spo­jr­ze­nie wstecz na dzi­e­je no­woc­ze­snej myśli te­o­retyczno­li­te­rac­ki­ej w Pol­sce, str. 212–213. 129 O ovom problemu sam go­vo­ri­la u ra­du: „W stro­nę po­lityki. (Kra­jo­braz po de­kon­struk­cji, deo II)“, Ruch Li­te­rac­ki, 1995, sv. 2. 130 Up. B. Johnson, The Cri­ti­cal Dif­fe­ren­ce: Es­says in the Con­tem­po­rary Rhe­to­ric of Re­a­ding, Bal­ti­mo­re, 1980; A World of Dif­fe­ren­ce, Bal­ti­mo­re–Lon­don, 1987. X. Poststrukturalizam

371

Dve va­ri­jan­te poststruk­tu­ra­li­zma

Kri­tič­ka raz­li­ka kao po­li­tič­ka raz­li­ka

8. Dru­gi po­ku­šaj pe­ri­o­di­za­ci­je poststruk­tu­ra­li­zma ta­ko­đe raz­li­ ku­je dve eta­pe ovog prav­ca, ma­da su u ovom slu­ča­ju neš­to dru­ga­či­ji aspek­ti ko­ji go­vo­re u pri­log ovoj po­de­li. Ov­de se naj­češ­će na­vo­de: – pr v a fa­ z a (ta­ko­đe se na­zi­va „ne­ga­tiv­na“ ili „kri­tič­ka“) ko­ ja se ma­nje-vi­še od­vi­ja­la od 1966. do 1985. go­ di­ne. U ovoj fa­zi, uglav­nom ve­za­noj za de­kon­struk­ci­ju Ža­ka De­ri­de, za „kla­sič­ni“ ame­rič­ki de­kon­struk­ti­vi­zam ta­ko­zva­ ne Ško­le iz Jej­la (Pol de Man, Džo­zef Hi­lis Mi­ler, Bar­ba­ra Džon­son), kao i za mi­sao „ka­snog“ Bar­ta i Fu­koa – do­mi­ ni­rao je skep­ti­ci­zam i po­le­mič­ko-kri­tič­ki sta­vo­vi. Ona se uglav­nom od­vi­ja­la u zna­ku kri­ti­ke struk­tu­ra­li­zma, kao i či­ta­ve mo­der­ni­stič­ke pa­ra­dig­me na­uč­nog zna­nja o knji­ žev­no­sti (objek­tiv­nog, auto­nom­nog, uni­ver­zal­nog, ko­ji se slu­ži ne­u­tral­nim me­ta­je­zi­kom), či­ji je mo­del do­neo struk­ tu­ra­li­zam. Ko­li­ko je u po­čet­nom pe­ri­o­du ove fa­ze u pr­vom pla­nu bi­la kri­ti­ka te­o­ri­je knji­žev­no­sti kao ta­kve, to­li­ko je njen za­vrš­ni pe­riod, go­di­ne 1982–1985, a na­ro­či­to ču­ve­na di­sku­si­ja „Za i pro­tiv Te­o­ri­je“ ko­ja se vo­di­la u Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma na stra­ni­ca­ma ča­so­pi­sa Cri­ti­cal In­ qu­iry,131 skre­nuo pa­žnju na osnov­ni mo­tiv poststruk­tu­ra­ li­stič­ke kri­ti­ke te­o­ri­je knji­žev­no­sti: to zna­či kri­ti­ke te­o­ri­je in­ter­pre­ta­ci­je, a pre sve­ga re­strik­ci­je ko­je je na­me­ta­la te­o­ri­ ja i ko­je su ogra­ni­ča­va­le slo­bo­du prak­tič­nog in­ter­pre­ti­ra­nja knji­žev­no­sti. – d r u g a fa­ z a (de­fi­ni­sa­na i kao „po­zi­tiv­na“) – p o­sle 1985. go­ d i­ ne. U ovoj fa­zi, ko­ja se po­ne­kad na­zi­va i post-poststruk­tu­ra­li­ zam (či­ji je po­če­tak na­go­ve­stio kraj „kla­sič­nog“ ame­rič­kog de­kon­struk­ti­vi­zma), pre­vag­nu­le su ten­den­ci­je iz­ra­de no­vih pro­gra­ma i pro­ši­re­nja is­tra­ži­vač­kih okvi­ra hu­ma­ni­stič­kih na­ u­ka u du­hu me­to­do­loš­kog plu­ra­li­zma. Kri­ti­ka mo­der­ni­stič­ kog mo­de­la na­u­ke / te­o­ri­je o knji­žev­no­sti u pr­vom pe­ri­o­du poststruk­tu­ra­li­zma sa­gle­da­va­la je po­tre­be du­bo­ke pro­me­ne knji­žev­no­te­o­rij­ske re­flek­si­je – pre sve­ga, neo­p­hod­no­sti od­u­ sta­ja­nja od ide­je si­stem­ske, ce­lo­vi­te, uni­ver­zal­ne (isto­rij­ski i kul­tu­ro­loš­ki ne­iz­di­fe­ren­ci­ra­ne), objek­tiv­ne i auto­nom­ne (raz­ dvo­je­ne od uti­ca­ja eti­ke i po­li­ti­ke) te­o­ri­je. Da­kle, u dru­goj fa­zi poststruk­tu­ra­li­zma iz­ra­zi­tu pred­nost su ima­le etič­ko-po­li­tič­ ke ten­den­ci­je, kao i isto­ri­ci­stič­ke, kul­tu­ral­ne, in­ter­tek­stu­al­ne,

Dve fa­ze poststruk­tu­ra­li­zma

Po­zi­tiv­ni pro­gra­ mi po­sle po­st­ struk­tu­ra­li­zma I fa­ze – kul­tur­ni za­o­kret

131 Po­gle­da­ti: Prag­ma­ti­zam.

372

Književne teorije XX veka

neo­prag­ma­ti­stič­ke, fe­mi­ni­stič­ke i slič­no. One su, iz­me­đu osta­log, do­ve­le i do pro­cva­ta ta­ko­zva­ne gen­der kri­ti­ke (is­ tra­ži­va­nja druš­tve­no-kul­tu­ro­loš­ke de­ter­mi­ni­sa­no­sti po­ la), kao i ta­ko­zva­ne kri­ti­ke ma­nji­na (na­ro­či­to et­nič­kih, ra­snih, ali i pol­nih i sek­su­al­nih i sl.), kao i qu­e­er kri­ti­ke. Ov­de je u pr­vi plan iz­bi­lo mnoš­tvo i ra­zno­rod­nost po­stu­ pa­ka či­ta­nja. Sve se češ­će go­vo­ri i o kul­tu­ro­loš­koj te­o­ri­ji knji­žev­no­sti.132 9. Naj­va­žni­jim po­sle­di­cama poststruk­tu­ra­li­zma tre­ba, da­ kle, sma­tra­ti: –U  prvoj fa­zi – te­melj­nu re­vi­zi­ju pre­mi­sa struk­tu­ra­li­zma u na­u­ci o knji­žev­no­sti i či­ta­vom tra­di­ci­o­nal­nom mo­de­lu po­zna­va­nja knji­žev­no­sti, kao i mo­der­ni­stič­ke pa­ra­dig­me zna­nja ko­ja či­ni nji­ho­vu osno­vu; – u drugoj fa­zi – pro­me­nu mo­de­la na­u­ke o knji­žev­no­sti; a na­ro­či­to: od­u­sta­ja­nje od stva­ra­nja „ja­ke“ (si­stem­ske, op­ šte, uni­ver­zal­ne, objek­tiv­ne, ce­lo­vi­te i sl.) i auto­nom­ne te­o­ri­je / na­u­ke o knji­žev­no­sti, a za­uz­vrat – za­o­kret ka in­ ter­pre­ta­tiv­nim po­stup­ci­ma otvo­re­nim za etič­ke i po­li­tič­ke uti­ca­je i no­ve kon­tek­ste (kul­tur­ne, et­nič­ke, ra­sne, pol­ne, sek­su­al­ne i sl.), kao i od­u­sta­ja­nje od stva­ra­nja na­uč­nih me­ ta­je­zi­ka u na­u­ci o knji­žev­no­sti („li­te­rar­nost“ i na­ra­tiv­nost knji­žev­no­te­o­rij­skog dis­kur­sa). 10. U  opšte uzev, na­u­ka o knji­žev­no­sti je po­sle poststruk­tu­ra­ li­stič­kog pre­o­kre­ta u ve­li­koj me­ri od­u­sta­la od sa­znaj­nog fun­da­men­ta­li­zma i esen­ci­ja­li­zma, te i od stva­ra­nja shema si­stem­skog ka­rak­te­ra u ko­rist prag­ma­ti­stič­kih, plu­ra­li­stič­ kih i isto­ri­ci­stič­kih ten­den­ci­ja. Da­nas se naj­češ­će sma­tra da je, kao po­sle­di­ca poststruk­tu­ra­li­stič­ke kri­ti­ke tra­di­ci­o­ nal­nog (mo­der­ni­stič­kog) mo­de­la na­u­ke o knji­žev­no­sti, te­ o­ri­ja knji­žev­no­sti do­bi­la ob­lik te­o­ri­je kul­tu­re – iz­di­fe­ren­ ci­ra­nog uni­ver­zu­ma kul­tur­nih dis­kur­sa ko­ji su po­ma­ga­li u po­stup­ku in­ter­pre­ta­ci­je knji­žev­no­sti.

132 Ova pro­ble­ma­ti­ka je op­šir­ni­je ob­ra­đe­na ka­sni­je. Po­gle­da­ti: Fe­mi­ni­zam, Gen­der i qu­e­er, Prag­ma­ti­zam, Isto­ri­­zam, Post­ko­lo­ni­ja­li­zam i Kul­tural­na is­tra­ži­va­nja. X. Poststrukturalizam

373

Naj­va­žni­je po­sle­di­ce poststruk­tu­ra­li­zma

Te­o­ri­ja kul­tu­re

Hro­no­lo­gi­ja 1960:

1961:

1962:

374

Avan­gard­ni fran­cu­ski pi­sac i knji­žev­ni kri­ti­čar Fi­lip So­lers po­ kre­će ča­so­pis Tel Qu­el či­ji su ci­lje­vi bi­li od po­čet­ka fi­lo­zof­ske, este­tič­ke i na­uč­ne pri­ro­de, ali i ide­o­loš­ko-po­li­tič­ke (u po­čet­ku uglav­nom u mark­si­stič­kom du­hu, a za­tim u ma­o­i­stič­kom). Je­ dan od una­pred de­kla­ri­sa­nih ci­lje­va ča­so­pi­sa je­ste vra­ća­nje je­zi­ku knji­žev­no­sti nje­go­ve pr­vo­bit­ne re­vo­lu­ci­o­nar­ne sna­ge. Oko se­be oku­plja mnoštvo po­zna­tih fran­cu­skih in­te­lek­tu­a­la­ca (po­red svo­je že­ne – Ju­li­je Kri­ste­ve, ta­ko­đe i Ro­la­na Bar­ta, Ža­ ka De­ri­du i Mi­še­la Fu­koa), kao i ma­nje po­zna­te (na pri­mer, Žan-Lup Da­ba­di, Žan-Luj Bo­dri, Žan-Žo­zef Gu, Žan Ti­bo­do, Žan-Luj Ud­bin, De­ni Roš, Žan Ri­kar­du, Pjer Ro­ten­berg, Mar­ slen Ple­ne i dru­gi). Tel Qu­el će po­sta­ti cen­tar ra­di­kal­ne, pa čak i pre­vrat­nič­ke mi­sli (isto ta­ko, te­o­rij­skok­nji­žev­ne). Isto­vre­me­no, iz­me­đu osta­log, za­stu­pa te­zu da je „knji­žev­nost – je­zik stvo­ren od je­zi­ka“; „tel­ke­li­sti“ su se sla­ga­li s po­gle­di­ma struk­tu­ra­li­sta, me­đu­tim, de­fi­ni­tiv­no su se (na­ro­či­to po­sle 1967. go­di­ne) naš­li u ra­di­kal­noj opo­zi­ci­ji pre­ma na­uč­nom struk­tu­ra­li­zmu. Mi­šel Fu­ko ob­ja­vlju­je svo­ju dok­tor­sku di­ser­ta­ci­ju Fo­lie et déra­ ison. Hi­sto­i­re de la fo­lie à l’âge clas­si­que (Isto­ri­ja lu­di­la u do­ba kla­si­ci­zma). Ona će tek iz vre­men­ske per­spek­ti­ve bi­ti pri­hva­će­ na kao zna­čaj­na za poststruk­tu­ra­li­zam i post­mo­der­ni­zam s ob­ zi­rom na u njoj sa­dr­ža­nu kri­ti­ku kar­te­zi­jan­skog ra­ci­o­na­li­zma, ru­še­nje po­de­le na ono što je ra­zum­no i ono što je ne­ra­zum­no i skre­ta­nje pa­žnje na stra­te­gi­ju is­klju­če­nja „dru­gih“ u dis­kur­su. Po­ja­vlju­je se tekst Ža­ka De­ri­de For­ce et Sig­ni­fi­ca­tion, ko­ji je re­ cen­zi­ja tek izaš­le knji­ge Ža­na Ru­sea – For­me et sig­ni­fi­ca­tion. Es­sa­is sur les struc­tu­res littéra­i­res de Cor­ne­il­le à Cla­u­del. To je jed­na od pr­vih jav­nih ma­ni­fe­sta­ci­ja da­le­ko po­od­ma­kle re­zer­ve fi­lo­zo­fa pre­ma sci­jen­ti­stič­koj eufo­ri­ji fran­cu­skog struk­tu­ra­li­ zma. Ov­de se De­ri­da, iz­me­đu osta­log, protivi struk­tu­ra­li­stič­kim te­žnja­ma ka to­ta­li­za­ci­ji i pod­re­đi­va­nju knji­žev­no­sti una­pred utvr­đe­nom kon­cep­tu­al­nom pro­jek­tu ko­ji pa­ra­li­zu­je „na­sta­ja­nje smi­sla“ knji­žev­nog tek­sta. Književne teorije XX veka

1963:

1965:



1966:

Mi­šel Fu­ko ob­ja­vlju­je knji­gu o fran­cu­skom pe­sni­ku Rej­mon­du Ru­se­lu. Ova knji­ga pred­sta­vlja no­bi­li­ta­ci­ju knji­žev­nog lu­dač­ kog, is­pre­ki­da­nog, ne­ra­zu­mlji­vog go­vo­ra ko­ji ba­lan­si­ra na gra­ ni­ci ko­mu­ni­ka­tiv­no­sti. Ta vr­sta „gra­nič­nog“ is­ku­stva je­zi­ka (ko­ ji se mo­že za­pa­zi­ti u stva­ra­laš­tvu ta­kvih pe­sni­ka i pi­sa­ca kao što su Ma­lar­me, Ar­to, Ba­taj, Blan­šo, Klo­sov­ski, So­lers i dru­gi) – ko­ je će Fu­ko go­di­nu da­na ka­sni­je ozna­či­ti pra­vom „osno­vom“ na­ šeg go­vo­ra – po­sta­će va­žna po­la­zna tač­ka za po­nov­no pro­miš­lja­ nje je­zič­ke spe­ci­fič­no­sti knji­žev­no­sti u ra­do­vi­ma sa­mog Fu­koa, ali i u ra­do­vi­ma De­ri­de, Bar­ta i Kri­ste­ve. Mla­da bu­gar­ska te­o­re­ti­čar­ka knji­žev­no­sti Ju­li­ja Kri­ste­va do­la­zi u Pa­riz. Ta­da još ni­ko ni­je znao da će ubr­zo po­sta­ti jed­na od naj­ va­žni­jih fran­cu­skih in­te­lek­tu­al­ki i mu­za poststruk­tu­ra­li­zma. Kri­ ste­va po­ha­đa se­mi­nar Ro­la­na Bar­ta u Éco­le des Ha­u­tes Étu­des, pre­vo­di na fran­cu­ski je­zik ra­do­ve Mi­ha­i­la Bah­ti­na, ta­ko­đe je slu­ šalac na pre­da­va­nji­ma K. Le­vi-Stro­sa. Ubr­zo po­sle to­ga su­sre­će Fi­li­pa So­ler­sa i pri­stu­pa gru­pi okupljenoj oko ča­so­pi­sa Tel Qu­el. Fran­cu­ski fi­lo­zof Luj Al­ti­ser ob­ja­vlju­je knji­gu Po­ur Marx (Za Mark­sa) i do­bi­ja na­di­mak „mark­si­sta-struk­tu­ra­li­sta“. Ova će knji­ga iz­vr­ši­ti ve­lik uti­caj na poststruk­tu­ra­li­stič­ke mi­sli­o­ce. U SAD, u Bal­ti­mo­ru, na uni­ver­zi­te­tu Džon Hop­kins odr­ža­va se sim­po­zi­jum pod na­zi­vom „The Lan­gu­a­ges of Cri­ti­cism and the Sci­en­ces of Man“ či­ji je cilj pre­no­še­nje ide­je fran­cu­skog struk­ tu­ra­li­zma na ame­rič­ko tlo. Prisustvuju mu u ono vre­me naj­po­ zna­ti­ji fran­cu­ski in­te­lek­tu­al­ci – či­ja su ime­na do­vo­đe­na u ve­zu sa struk­tu­ra­li­zmom u nje­go­vim raz­li­či­tim va­ri­jan­ta­ma – iz­me­ đu osta­lih, Žak La­kan, Li­sjen Gold­man, Re­ne Ži­rar, Žorž Pu­le, Cve­tan To­do­rov, Ni­ko­las Ri­ve, Žan-Pjer Ver­nan, Žan Ipo­lit kao i Ro­lan Bart i Žak De­ri­da. Me­đu­tim, s ob­zi­rom na Bar­to­vo i De­ri­di­no učeš­će, sim­po­zi­jum, ko­ji je po pret­po­stav­ci tre­ba­lo da pro­pa­gi­ra struk­tu­ra­li­zam, neo­če­ki­va­no po­sta­je poststruk­tu­ra­li­ stič­ki po svom iz­ra­zu i kao ta­kav će ući u isto­ri­ju. De­ri­da će ov­de iz­lo­ži­ti je­dan od svo­jih naj­ču­ve­ni­jih ra­nih tek­sto­va pod na­ slo­vom Struk­tu­ra, znak i igra dis­kur­sa hu­ma­ni­stič­kih na­u­ka (u ko­jem će, iz­me­đu osta­log, do­ve­sti u pi­ta­nje ka­te­go­ri­ju zna­ka i struk­tu­re), a Bart će pred­sta­vi­ti tekst Écri­re: ver­be in­tran­si­tif u ko­jem iz­la­že jed­nu od naj­u­ti­caj­ni­jih poststruk­tu­ra­li­stič­kih ide­ja knji­žev­no­sti kao „ne­pro­hod­nog pi­sa­nja /écri­tu­re“ (to zna­či, ta­ kvog ko­je se ne mo­že ne­po­sred­no pre­ve­sti na smi­sao). Da­tum ovog sim­po­zi­ju­ma bi­će od ta­da pri­hva­ćen kao uslov­ni po­če­tak poststruk­tu­ra­li­zma u na­u­ci o knji­žev­no­sti, ali i kao po­če­tak De­ ri­di­ne de­kon­struk­ci­je. Iste te go­di­ne po­ja­vio se i na­ra­to­loš­ki ma­ ni­fest ko­ji se smatra najznačajnijim trenutkom u raz­vo­ju fran­cu­ skog or­to­dok­snog struk­tu­ra­li­zma.

X. Poststrukturalizam

375



Fi­lip So­lers ob­ja­vlju­je knji­gu Lo­gi­qu­es.



Iz­la­zi knji­ga Ža­ka La­ka­na Écrits.



U Pa­ri­zu ve­li­ku po­pu­lar­nost sti­če Les mots et les cho­ses (Re­či i stva­ri) Mi­še­la Fu­koa – isto­rij­ska ana­li­za od­no­sa go­vo­ra i pred­sta­ vlja­nja po­čev od re­ne­san­se do sa­vre­me­no­sti. U toj knji­zi se ja­vlja je­dan od naj­va­žni­jih ele­me­na­ta poststruk­tu­ra­li­stič­kih re­vi­zi­ja – kri­ti­ka mi­me­si­sa. Ov­de knji­žev­nost bi­va ozna­če­na na­zi­vom „či­stog pi­sa­nog či­na“ ko­ji zah­te­va po­nov­no pro­miš­lja­nje. Re­či i stva­ri su isto ta­ko usme­re­ne i pro­tiv tra­di­ci­o­nal­ne eg­ze­ge­ze i sa­ mim tim se ubra­ja­ju u an­ti­her­me­tič­ki tok poststruk­tu­ra­li­zma.

1967:

Žak De­ri­da „no­ka­u­ti­ra“ knji­žar­sko tr­žiš­te u Fran­cu­skoj sa svo­je tri knji­ge: O gra­ma­to­lo­gi­ji; Pi­smo i raz­li­ka; Glas i fe­no­men. Pr­va od njih sa­dr­ži, iz­me­đu osta­log, de­kon­struk­ti­vi­stič­ke ana­li­ze ka­ non­skih de­la De So­si­ra i Le­vi-Stro­sa i za­po­či­nje ozbilj­nu i ši­ro­ ko za­miš­lje­nu „de­mon­ta­žu“ struk­tu­ra­li­zma. U dru­goj se na­la­zi već po­me­nu­ti tekst Si­la i zna­če­nje, po­sve­ćen Ru­so­o­voj knji­zi. Tre­ća je po­sve­će­na zna­ku u Hu­ser­lo­voj fe­no­me­no­lo­gi­ji.



Ro­lan Bart na stra­ni­ca­ma ča­so­pi­sa The Ti­mes Li­te­rary Sup­ple­ ment ob­ja­vlju­je kra­ći čla­nak pod na­slo­vom „Od na­u­ke do knji­ žev­no­sti“. Vre­me­nom će bi­ti sma­tran jed­nim od pr­vih jav­nih sve­do­čan­sta­va Bar­to­vog pre­la­ska na stra­nu poststruk­tu­ra­li­zma. Upra­vo će ov­de bi­ti iz­re­če­na ču­ve­na de­vi­za: „Struk­tu­ra­li­sti, pro­ me­ni­te se u pi­sce!“ U tom tre­nut­ku Bart ta­ko­đe za­pa­ža da se struk­tu­ra­li­zam po­de­lio na raz­li­či­te, po­ne­kad čak su­prot­sta­vlje­ ne po­du­hva­te i da je to je­dan od pr­vih tra­go­va na­sta­ja­nja kri­tič­ kog struk­tu­ra­li­zma, ka­sni­je na­zva­nog poststruk­tu­ra­li­zam.



Po­ja­vlju­je se čla­nak fran­cu­skog fi­lo­zo­fa Ži­la De­le­za „Po če­mu pre­po­zna­ti struk­tu­ra­li­zam?“ ko­ji će, ta­ko­đe na vre­me, no­ti­ra­ti po­de­lu struk­tu­ra­li­zma na dve op­ci­je (pra­vo­ver­nu i kri­tič­ku).

1968:

Maj 1968 – stu­dent­ske po­bu­ne u Fran­cu­skoj. Na Sor­bo­ni će ne­ ko na ta­bli na­pi­sa­ti: „Struk­tu­re ne iz­la­ze na uli­cu!“ Žak La­kan će na to od­go­vo­ri­ti, ta­ko­đe ču­ve­nom iz­re­kom: „Struk­tu­re iz­la­ze na uli­cu!“ Na stra­ni­ca­ma li­sta Le Mon­de od­vi­ja se ras­pra­va pod de­vi­zom: „Da li je Maj ’68 ubio struk­tu­ra­li­zam?“ Miš­lje­nja o to­ me su po­de­lje­na – jed­ni sma­tra­ju da po­li­tič­ka gi­ba­nja ozna­ča­va­ ju kraj struk­tu­ra­li­zma, dru­gi obr­nu­to: tvr­de da na­do­la­zi no­va era u struk­tu­ra­li­stič­koj mi­sli, a upo­re­do s njom – po­volj­na pri­li­ ka da se pre­va­zi­đe okoš­ta­lost dok­tri­ne.



Gru­pa oku­plje­na oko ča­so­pi­sa Tel Qu­el ob­ja­vlju­je je­dan od svo­jih naj­ču­ve­ni­jih te­o­rij­skih ma­ni­fe­sta pod na­zi­vom Théorie d’en­sem­ ble. Tu se, iz­me­đu osta­lih, iz­jaš­nja­va­ju Bart (Dra­ma, po­e­ma, ro­ man), De­ri­da (Raz­li­ka) i Fu­ko (Dis­tan­ca, aspe­kat, iz­vor). „Te­o­rij­ ska re­vo­lu­ci­ja“ – ka­ko svoj ma­ni­fest ozna­ča­va­ju sa­mi „tel­ke­li­sti“

376

Književne teorije XX veka







– ov­de pred­sta­vlja stvar­no od­ba­ci­va­nje ve­ći­ne tra­di­ci­o­nal­nih ka­te­go­ri­ja dis­kur­sa o knji­žev­no­sti (na pri­mer, eks­pre­si­je i re­ pre­zen­ta­ci­je, de­la, auto­ra, isti­ne po­ru­ke, pra­vog de­ši­fro­va­nja smi­sla i sl.). Uzi­ma­ju­ći kao po­la­znu tač­ku knji­žev­nost ko­ja iz­vo­ di re­vo­lu­ci­ju u sfe­ri je­zi­ka (ov­de se po­no­vo ja­vlja­ju ime­na Ma­ lar­mea i dru­gih, kao i pi­sa­ca iz kru­ga sa­mog ča­so­pi­sa Tel Qu­el, na­ro­či­to So­ler­sa, Plej­nea, Ti­bo­doa i dru­gih), auto­ri Théorie d’en­ sem­ble uvo­de no­ve poj­mo­ve u te­o­rij­ski je­zik (na pri­mer, „pi­smo“, „pro­duk­ci­ju“, „tekst“, „sce­nu“ i sl.). Ovaj tekst se po­ka­zao kao spe­ci­fič­na me­ša­vi­na re­in­ter­pre­ti­ra­nih struk­tu­ra­li­stič­kih ter­mi­na po­ve­za­nih s Froj­do­vim, La­ka­no­vim, mark­si­stič­kim ter­mi­ni­ma i slič­no – i is­po­lja­vao je da­le­ko po­od­ma­kli poj­mov­ni eklek­ti­zam ka­rak­te­ri­sti­čan za ovu fa­zu poststruk­tu­ra­li­zma. Fran­cu­ski fi­lo­zof Žil De­lez ob­ja­vlju­je knji­gu Raz­li­ka i po­na­vlja­ nje. U toj knji­zi se na­la­zi kri­ti­ka tra­di­ci­o­nal­nog fi­lo­zof­skog miš­lje­nja (ko­je on ozna­ča­va ver­ti­kal­nim i pred­sta­vljač­kim miš­ lje­njem, pod­vr­ga­va­ju­ći kri­ti­ci za­vi­snost tog ti­pa miš­lje­nja od ka­te­go­ri­ja pri­sut­no­sti i iden­ti­te­ta), a te­melj­na re­for­ma fi­lo­zo­fi­ je ko­ju on pred­la­že idu­ći za Ni­če­om (pre­la­zak na ho­ri­zon­tal­nu, ne­pred­sta­vljač­ku mi­sao za­sno­va­nu na igri po­na­vlja­nja i ra­zli­ci) postiže ve­lik uti­caj na fran­cu­ske kri­ti­ča­re struk­tu­ra­li­zma i obi­la­ to do­pri­no­si re­ne­san­si Ni­če­o­ve fi­lo­zo­fi­je u Fran­cu­skoj. Pojavio se je­dan od naj­ču­ve­ni­jih i naj­kon­tro­verz­ni­jih tek­sto­va Ro­la­na Bar­ta – Smrt auto­ra. Ov­de Bart, uisti­nu, is­ti­če sim­bo­lič­ ku smrt „auto­ra“ kao te­o­rij­ske in­stan­ce ko­ja ogra­ni­ča­va slo­bo­ du in­ter­pre­ta­ci­je, a isto­vre­me­no pod­vr­ga­va ra­di­kal­noj kri­ti­ci eg­ze­get­ske pri­nu­de (na pri­mer, ču­ve­no tu­ma­če­nje knji­žev­nog de­la u skla­du s autor­skom in­ten­ci­jom), a či­tav pre­vrat­nič­ki po­ stu­pak „usmr­ći­va­nja“ auto­ra ov­de pre sve­ga slu­ži za no­bi­li­ta­ci­ju auto­ra kao glav­nog tvor­ca knji­žev­nog tek­sta; me­đu­tim, on će ući u isto­ri­ju kao ne­ko ko je na­go­va­rao na ubi­ja­nje pi­sa­ca – na tu ku­ri­o­zi­tet­nu be­smi­sli­cu mo­že­mo na­i­ći čak i da­nas. Na me­đu­na­rod­nom sim­po­zi­ju­mu u Nju­jor­ku Žak De­ri­da izlaže re­fe­rat pod na­zi­vom „Kraj čo­ve­ka“ (ka­sni­je ob­ja­vljen u Mar­gi­na­ ma fi­lo­zo­fi­je 1972. go­di­ne). Va­žan za poststruk­tu­ra­li­stič­ku kri­ti­ ku su­bjek­ta, od­no­si se na čo­ve­ka kao ka­te­go­ri­ju an­tro­po­loš­kog dis­kur­sa ko­ji je svo­jom pre­ve­li­kom sklo­noš­ću ka te­o­re­ti­zova­nju do­veo do isme­va­nja čo­ve­čan­stva. Me­đu­tim, slič­no kao i u slu­ča­ju Smr­ti auto­ra, ovaj na­slov ko­ji su ne­ki ko­men­ta­to­ri do­slov­no shva­ ta­li do­neo je De­ri­di mnogo ne­vo­lja (na istu ova­kvu ap­surd­nu za­mer­ku iz tog raz­do­blja na­iš­la je for­mu­la „smrt čo­ve­ka“ Mi­še­la Fu­koa ko­ja se ta­ko­đe od­no­si­la na kon­cep­tu­al­ni a ne na fak­tič­ki po­re­dak a ko­ju su, i po­red sve­ga, kri­ti­ča­ri poststruk­tu­ra­li­zma i post­mo­der­ni­zma shvatali, ne­sum­nji­vo, „smrt­no“ do­slov­no).

X. Poststrukturalizam

377



Po­ja­vlju­je se čla­nak Kri­ste­ve „Pro­ble­mi struk­tu­ri­sa­nja tek­sta“ ko­ji će isto­rij­ski po­sta­ti zva­nič­ni po­če­tak raz­vo­ja ka­te­go­ri­je in­ ter­tek­stu­al­no­sti u dis­kur­su o knji­žev­no­sti, pre­u­ze­te iz Bar­to­vih ra­do­va. Od tog tre­nut­ka in­ter­tek­stu­al­na is­tra­ži­va­nja po­če­će da se ši­re, na­ro­či­to u Fran­cu­skoj i SAD.

1969:

Mi­šel Fu­ko ob­ja­vlju­je knji­gu Ar­he­o­lo­gi­ja zna­nja ko­ja pred­sta­vlja oči­gled­no raz­ra­ču­na­va­nje s me­to­da­ma struk­tu­ra­li­zma, a ta­ko­đe i oprav­da­nje za nje­go­vu sop­stve­nu me­to­do­loš­ku po­zi­ci­ju ko­ja je ve­o­ma če­sto bi­la sma­tra­na struk­tu­ra­li­stič­kom. Ov­de Fu­ko pod­ vr­ga­va sum­nji, iz­me­đu osta­log, te­žnje za na­me­ta­njem kon­ti­nu­ i­te­ta i ce­lo­vi­to­sti (isto­rij­skim pro­ce­si­ma), me­đu­tim, pred­sta­vlja se kao za­stup­nik dis­kon­ti­nu­i­te­ta, di­fu­zi­je i de­kon­cen­tra­ci­je. Iste te go­di­ne ob­ja­vljen je i Fu­ko­ov tekst „Ko je autor?“ ko­ji pred­sta­vlja ve­o­ma va­žan uvod u kri­ti­ku ka­te­go­ri­je „auto­ra“ kao jed­ ne od naj­va­žni­jih in­sti­tu­ci­ja te­o­ri­je in­ter­pre­ta­ci­je. Ov­de Fu­ko iz­ no­si, iz­me­đu osta­log, ideju o „auto­ru“ kao „funk­ci­ji dis­kur­sa“.



Ju­li­ja Kri­ste­va ob­ja­vlju­je zbir­ku svo­jih ra­do­va Sē­me­i­ō­tiké. Rec­ her­ches po­ur une séma­nalyse. Tu će se na­ći svi naj­va­žni­ji (već) poststruk­tu­ra­li­stič­ki ra­do­vi is­tra­ži­va­či­ce ob­ja­vlji­va­ni u dru­goj po­lo­vi­ni še­zde­se­tih go­di­na.

1970:

Iz­la­ze Bar­to­ve naj­ka­rak­te­ri­stič­ni­je an­ti­struk­tu­ra­li­stič­ke i an­ti­se­ mi­o­loš­ke knji­ge: S/Z i Im­pe­ri­ja zna­ko­va. S/Z – knji­ga o jed­noj pri­po­ve­ci Ono­re de Bal­za­ka pod na­slo­vom Sar­ra­si­ne – pred­ sta­vlja, ka­ko to sam autor u uvo­du iz­no­si, ra­di­ka­lan pre­kid s kon­cep­ci­ja­ma ko­je je sam lan­si­rao u „Uvo­du u struk­tu­ral­nu ana­li­zu pri­po­ve­da­nja“ (ko­ji je ob­ja­vljen u ma­ni­fe­stu na­ra­to­lo­ga u osmom bro­ju Com­mu­ni­ca­ti­ons), da­kle, isto­vre­me­no i od me­ to­da na­ra­to­lo­gi­je. Bart već ta­da ne na­me­ra­va da tra­ga za uni­ver­ zal­nim mo­de­lom ko­ji bi ob­u­hva­tio sve pri­če sve­ta, ali že­li da se po­za­ba­vi sa­mo jed­nom pri­čom, skre­ću­ći pre sve­ga pa­žnju na to što je u njoj ne­po­no­vlji­vo. Od tog tre­nut­ka raz­li­ke u Bar­to­vim po­gle­di­ma, ko­je se mo­gu sa­gle­da­ti iz­me­đu Uvo­da... i S/Z, bi­će sma­tra­ne kao naj­re­pre­zen­ta­tiv­ni­ji pri­mer pre­la­ska od struk­tu­ra­ li­zma ka poststruk­tu­ra­li­zmu u te­o­ri­ji knji­žev­no­sti. Im­pe­ri­ja zna­ ko­va će se, opet, po­ka­za­ti kao knji­ga ra­di­kal­no usme­re­na pro­tiv tra­di­ci­o­nal­ne (struk­tu­ral­ne) se­mi­o­lo­gi­je.133



Mi­šel Fu­ko pre­u­zi­ma ka­te­dru na Col­lège de Fran­ce. Nje­go­vo ina­u­gu­ralno pre­da­va­nje, pod na­zi­vom „Po­re­dak dis­kur­sa“, ima ve­liki po­li­tič­ki i an­ti­struk­tu­ra­li­stič­ki zna­čaj. Pod­vr­ga­va­ju­ći oš­ troj kri­ti­ci pro­ce­du­re kon­tro­le dis­kur­sa ko­je stva­ra druš­tvo (vi­dlji­ve na­ro­či­to u po­li­tič­kim i sek­so­loš­kim, psi­hi­ja­trij­skim, kli­nič­kim i slič­nim dis­kur­si­ma), Fu­ko ta­ko­đe po­ri­če na­uč­ni

133 Po­gle­da­ti: Se­mi­o­ti­ka.

378

Književne teorije XX veka

dis­kurs osu­đu­ju­ći ga za pre­ve­li­ke te­žnje za isti­nom i po­ve­ća­ njem vla­sti pu­tem od­re­đe­nih ob­li­ka na­u­ke. Kvin­te­sen­ci­ja ta­ kvog sta­va je­ste, pre­ma fi­lo­zo­fu, pre sve­ga De So­si­rov i Le­vi-Stro­sov na­uč­ni struk­tu­ra­li­zam.

Luj Al­ti­ser ob­ja­vlju­je Li­re „Le Ca­pi­tal“ (Či­ta­ju­ći „Ka­pi­tal“) – za poststruk­tu­ra­li­ste va­žnu knji­gu, na­ro­či­to zbog spe­ci­fič­nog na­či­ na či­ta­nja Mark­so­vog de­la ko­ji je fi­lo­zof pre­zen­to­vao. Autor se ov­de opraš­ta od „po­vrš­nog“ či­ta­nja (li­te­rar­nog smi­sla re­če­ni­ca tek­sta) u ko­rist „po­jav­nog“ či­ta­nja – ve­o­ma pa­žlji­vog re­kon­stru­ i­sa­nja skri­ve­nih zna­če­nja. Taj na­čin či­ta­nja ne sa­mo da ba­ca no­ vo sve­tlo na Mark­so­vo de­lo ne­go do­no­si, ta­ko­đe, mo­del stra­te­gi­ je či­ta­nja pri­bli­žan De­ri­di­noj de­kon­struk­ci­ji.

1971:

Ro­lan Bart ob­ja­vlju­je čla­nak „Od de­la ka tek­stu“ u ko­jem re­zi­ mi­ra sve naj­va­žni­je po­sle­di­ce pre­la­ska na stra­nu struk­tu­ra­li­zma u te­o­ri­ji kul­tu­re. Isto ta­ko skre­će pa­žnju na pro­me­nu ter­mi­no­lo­ gi­je, a ta­ko­đe – upo­re­do s tim – na pro­me­ne me­to­do­loš­ke sve­sti is­tra­ži­va­ča knji­žev­no­sti. Te pro­me­ne is­po­lja­va­ju se, iz­me­đu osta­ log, u od­u­sta­ja­nju od ka­te­go­ri­ja: „de­lo“, „in­ter­pre­ta­ci­ja“, „au­ tor“, „isti­na“ (kao tra­di­ci­o­nal­nih te­o­rij­skok­nji­žev­nih ka­te­go­ri­ja) i uvo­đe­nju ka­te­go­ri­ja: „tekst“, „či­ta­nje“, „či­ta­lac“ i „pri­jat­nost“. Ove pro­me­ne u naj­opšti­jem pri­stu­pu tre­ba da do­ve­du do po­ve­ ća­nja stva­ra­lač­ke ak­tiv­no­sti či­ta­o­ca kao pra­vog „pro­du­cen­ta“ knji­žev­no­sti, oslo­bo­đe­nog her­me­ne­u­tič­kih pri­nu­da – na­ro­či­to ide­a­la „is­prav­nog“ de­ši­fro­va­nja.



Je­dan od naj­zna­čaj­ni­jih ame­rič­kih kri­ti­ča­ra Pol de Man, ka­sni­je ubra­jan u krug stro­gih ame­rič­kih de­kon­struk­ti­vi­sta, ob­ja­vlju­je knji­gu Blind­ness and In­sight: Es­says of the Rhe­to­ric of Con­tem­po­ rary Cri­ti­cism. U njoj se ja­sno vi­di da je De Ma­nov na­čin miš­ lje­nja o knji­žev­no­sti bli­zak De­ri­di­noj de­kon­struk­ci­ji (na­ro­či­to u re­to­rič­kim ana­li­za­ma knji­žev­nih tek­sto­va), ma­da će De Man sve vre­me za­dr­ža­ti sop­stve­ni stil, ne­za­vi­sno od De­ri­di­nog uti­ca­ja.

1972:

Po­ja­vlju­ju se va­žne knji­ge Ža­ka De­ri­de: La dissémi­na­tion i Mar­gi­ne fi­lo­zo­fi­je, a ta­ko­đe knji­ga raz­go­vo­ra fi­lo­zo­fa, iz­me­đu osta­lih, s Ju­li­jom Kri­ste­vom i Žan-Lu­jem Ud­bi­nom (Po­zi­ci­je) u ko­ji­ma će De­ri­da ob­ja­sni­ti uzro­ke kri­ti­ke struk­tu­ra­li­zma i ko­ men­ta­ri­sa­ti na­či­ne vo­đe­nja te kri­ti­ke.

1973:

Po­ja­vlju­je se obi­man rad Ro­la­na Bar­ta „Te­o­ri­ja tek­sta“ ko­ja re­zi­ mi­ra sva svoj­stva knji­žev­no­sti shva­će­ne kao tekst i ko­ja, ta­ko­đe, ana­li­zi­ra uzro­ke i po­sle­di­ce pro­me­na u pri­stu­pu knji­žev­no­sti.



Bart ob­ja­vlju­je i jed­nu od naj­skan­da­lo­zni­jih te­o­rij­skok­nji­žev­ nih knji­ga ko­ja se po­ja­vi­la u isto­ri­ji hu­ma­ni­sti­ke – Za­do­volj­stvo u tek­stu. Ona je po­sle­di­ca nje­go­ve de­kla­ra­ci­je iz knji­ge Od na­ u­ke do knji­žev­no­sti, gde je is­ti­cao nu­žnost ozbilj­nog uzi­ma­nja

X. Poststrukturalizam

379

1974:



1977:

1979:

u ob­zir za­do­volj­stva u na­u­ci o knji­žev­no­sti, za­do­volj­stva ko­je je obič­no bi­lo za­o­bi­la­že­no u tra­di­ci­o­nal­nim te­o­rij­skim pri­stu­ pi­ma. Ov­de je, me­đu­tim, za­do­volj­stvo o ko­jem Bart pi­še, a ko­ je do­ži­vlja­va či­ta­lac to­kom či­ta­nja, shva­će­no ve­o­ma ra­di­kal­no – Bar­tu je u suš­ti­ni sta­lo do opi­sa is­ku­stva erot­ske na­sla­de. Za­ hva­lju­ju­ći to­me, ova knji­ga, pre sve­ga, oba­vlja kri­tič­ku funk­ci­ju u od­no­su na eks­trem­no ra­ci­o­na­li­zo­va­ni te­o­rij­ski dis­kurs. Žak De­ri­da ob­ja­vlju­je Glas, knji­gu o He­ge­lu i Že­ne­tu. Ona za­ po­či­nje no­vo raz­do­blje u De­ri­di­nom pi­sa­nju, isto­vre­me­no za­vr­ ša­va­ju­ći eta­pu ta­ko­zva­ne stra­te­gij­ske de­struk­ci­je – da­kle, i fa­zu kri­ti­ke struk­tu­ra­li­zma i me­ta­fi­zič­ke tra­di­ci­je koja se dešava to­ kom či­ta­nja ka­non­skih tek­sto­va ko­ji re­pre­zen­tu­ju tu tra­di­ci­ju. Kri­ste­va ob­ja­vlju­je jed­nu od svo­jih naj­va­žni­jih knji­ga: La révo­lu­ tion du lan­ga­ge poéti­que. Ova knji­ga ja­sno po­ka­zu­je uti­caj struk­ tu­ral­ne se­mi­o­lo­gi­je (na od­go­va­ra­ju­ći na­čin pre­for­mu­li­sa­ne), i La­ka­no­ve in­ter­pre­ta­ci­je Froj­do­ve mi­sli. Tu se ja­vlja va­žno raz­li­ko­ va­nje „se­mi­o­tič­kog“ (le sémi­o­ti­que) po­ret­ka od kon­ven­ci­o­nal­ne se­mi­o­ti­ke (le sémi­o­ti­que) i od „sim­bo­lič­kog“ po­ret­ka (le symbo­li­ que: sfe­re pot­pu­no ar­ti­ku­li­sa­nog je­zi­ka, re­pre­zen­ta­ci­je i slič­no). Kri­ste­va se, pre sve­ga, kon­cen­tri­še na ono što je „se­mi­o­tič­ko“ (na ta­ko­zva­ni ge­no­tekst na pla­nu knji­žev­nog tek­sta) kao na „pro­ces ra­đa­nja smi­sla“. Dru­gi ni­vo (ko­ji ona na­zi­va fe­no­tek­stom) jeste već ni­vo kon­kret­nih zna­če­nja za in­ter­pre­ta­ci­ju. Slu­že­ći se ka­te­go­ ri­ja­ma „se­mi­o­tič­kog“ i „sim­bo­lič­kog“ i sop­stve­nim ter­mi­ni­ma „fe­no­tek­stom“ i „ge­no­tek­stom“,134 temeljno analizira se­mi­o­tič­ke osno­ve je­zi­ka (zvu­ko­va, ri­ma, rit­mo­va i sl.) u stva­ra­laš­tvu dva pe­ sni­ka XIX ve­ka ko­je je fran­cu­ska mi­sao še­zde­se­tih go­di­na sma­ trala naj­re­vo­lu­ci­o­nar­ni­jima – Ma­lar­mea i Lo­tre­a­mo­na. Ro­lan Bart dr­ži ina­u­gu­ralno pre­da­va­nje na Col­lège de Fran­ ce (ob­ja­vlje­no go­di­nu da­na ka­sni­je: Leçon, Pa­ris, 1978). Na ese­ji­stič­ki, mo­glo bi se re­ći čak na li­te­ra­ran na­čin, ovo pre­ da­va­nje re­zi­mi­ra naj­va­žni­je pro­me­ne u Bar­to­voj mi­sli o knji­žev­ no­sti, na pre­la­zu iz­me­đu struk­tu­ra­li­zma i poststruk­tu­ra­li­zma. To je, isto­vre­me­no, svo­je­vr­sna skra­će­na isto­ri­ja fran­cu­skog poststruk­tu­ra­li­zma. Po­ja­vlju­je se još jed­na knji­ga Ju­li­je Kri­ste­ve Polylo­gue: zbir­ka ese­ja o umet­no­sti i knji­žev­no­sti. U SAD ob­ja­vljen ma­ni­fest ame­rič­kog de­kon­struk­ti­vi­zma, knji­ ga De­con­struc­tion and Cri­ti­cism ko­ja sa­dr­ži pri­mer tip­skih de­ kon­struk­ti­vi­stič­kih knji­žev­nih ana­li­za. U njoj se, pr­vo, is­ti­če ime Ža­ka De­ri­de ko­ji je po­sle ne­ko­li­ko go­di­na dr­ža­nja se­mi­na­ ra i pre­da­va­nja na ame­rič­kim uni­ver­zi­te­ti­ma na­i­šao na gru­pu

134 Po­gle­da­ti: Se­mi­o­ti­ka.

380

Književne teorije XX veka





1980:



uče­ni­ka i sa­rad­ni­ka ko­ji su bi­li ozna­če­ni kao ame­rič­ki de­kon­ struk­ti­vi­sti (ta­ko­zva­na Jejls­ka ško­la). U knji­zi De­con­struc­tion and Cri­ti­cism svo­je ra­do­ve ta­ko­đe ob­ja­vlju­ju: Pol de Man, Džo­ zef Hi­lis Mi­ler, Dže­fri Hart­man i Ha­rold Blum. Na kra­ju, svo­ju de­kon­struk­ti­vi­stič­ku pri­pad­nost pri­zna­će sa­mo De Man i Hi­lis Mi­ler, a od­luč­no će se nje od­re­ći Blum, dok će Hart­man vi­še pri­ hva­ti­ti po­zi­ci­ju sim­pa­ti­ze­ra, op­ser­va­to­ra i ko­men­ta­to­ra. Maloj gru­pi ame­rič­kih de­kon­struk­ti­vi­sta s Jejla ka­sni­je će se pri­klju­či­ ti jed­na De­ri­di­na uče­ni­ca – Bar­ba­ra Džon­son. Pol de Man ob­ja­vlju­je svo­ju naj­po­zna­ti­ju „de­kon­struk­ti­vi­stič­ ku“ knji­gu: Ale­go­ri­je či­ta­nja. Fi­gu­ra­tiv­ni je­zik kod Ru­soa, Ni­čea, Ril­kea i Pru­sta. Fran­cu­ski fi­lo­zof Žan-Fran­soa Li­o­tar ob­ja­vlju­je knji­gu La con­ di­tion post­mo­der­ne (Post­mo­der­no sta­nje). Ta knji­ga je tre­ba­lo da bu­de iz­veš­taj na­pi­san po na­ru­dži­ni ka­nad­ske vla­de o sta­nju na­u­ke u vi­so­ko­ra­zvi­je­nim ze­mlja­ma. Po­sta­la je, me­đu­tim, svo­je­ vr­sna „bi­bli­ja“ po­smo­der­nih mi­sli­la­ca i poststruk­tu­ra­li­sta. Od tog tre­nut­ka go­vo­ri­će se o ta­ko­zva­noj kri­zi Ve­li­kih Na­ra­ci­ja kao naj­ve­ćeg svoj­stva sa­vre­me­nog in­te­lek­tu­al­nog ži­vo­ta, a ter­min „post­mo­der­ni­zam“ bi­će sve po­pu­lar­ni­ji na obe stra­ne Atlan­ti­ka. Li­o­ta­ro­va knji­ga će isto ta­ko detaljno analizirati uzro­ke naj­no­ vi­jih pro­me­na u men­ta­li­te­tu evrop­skih in­te­lek­tu­a­la­ca i sa­mim tim će od­re­di­ti du­hov­nu osno­vu poststruk­tu­ra­li­stič­kog pre­vra­ ta u na­u­ci o knji­žev­no­sti. U SAD, u re­dak­ci­ji Dž. V. Ha­ra­ri­ja, iz­la­zi an­to­lo­gi­ja Tex­tu­al Stra­te­ gi­es: Per­spec­ti­ves in Post-Struc­tu­ra­list Cri­ti­cism ko­joj se pri­pi­su­je jed­na od pr­vih zva­nič­nih upo­tre­ba ter­mi­na poststruk­tu­ra­li­zam. Umi­re Ro­lan Bart. Ju­li­ja Kri­ste­va ob­ja­vlju­je za poststruk­tu­ra­li­stič­ku kri­ti­ku su­bjek­ ta ve­o­ma va­žnu knji­gu Po­u­vo­irs de l’hor­re­ur. Es­sai sur l’abjec­ tion. Ka­te­go­ri­ji su­bjek­ta / (su­bi­ec­tus) (ona­ko ka­ko ona po­sto­ji u tra­di­ci­ji za­pad­ne fi­lo­zo­fi­je za­sno­va­ne na kar­te­zi­jan­skim mo­ de­li­ma) Kri­ste­va su­prot­sta­vlja po­jam abi­ec­tus („ot­pa­dak“), da­kle, sve ono što od­ba­cu­je­mo, to zna­či či­ta­vu sfe­ru fi­zi­o­lo­gi­ je i s njom po­ve­za­ne iz­lu­če­vi­ne (na pri­mer, iz­me­t, iz­lu­če­vi­nu, ispljuvak i sl.). Upr­kos pri­vi­du, ana­li­za is­ku­stva od­vrat­no­sti i su­ prot­sta­vlja­nje su­bi­ec­tus i abi­ec­tus ima fi­lo­zof­sko zna­če­nje – Kri­ ste­va, me­đu­tim, sma­tra nu­žnim po­nov­no pro­miš­lja­nje pi­ta­nja su­bjek­tiv­no­sti i drugosti (stra­no­sti) pu­tem sve­ga ono­ga što se na­la­zi u sa­mom su­bjek­tu a ko­je su­bje­kat po­ti­sku­je na mar­gi­nu. Bar­ba­ra Džon­son ob­ja­vlju­je knji­gu The Cri­ti­cal Dif­fe­ren­ce: Es­ says in the Con­tem­po­rary Rhe­to­ric of Re­a­dins, sma­tra­nu za je­ dan od „kla­sič­nih“ ra­do­va ko­ji re­pre­zen­tu­ju stil či­ta­nja knji­žev­ no­sti ko­ji su uve­li ame­rič­ki de­kon­struk­ti­vi­sti.

X. Poststrukturalizam

381

1981:

Umi­re Žak La­kan. Ro­bert Jang, ame­rič­ki te­o­re­ti­čar knji­žev­no­sti, ob­ja­vlju­je jed­nu od pr­vih an­to­lo­gi­ja ko­ja re­zi­mi­ra po­čet­nu fa­zu poststruk­tu­ra­ li­zma – Untying of the Text: A Post-struc­tu­ra­list Re­a­der. Tu je za­be­le­že­na jed­na od pr­vih upo­tre­ba ter­mi­na „poststruk­tu­ra­li­ zam“. 1982: Ro­bert Jang, na stra­ni­ca­ma Ox­ford Li­te­rary Ri­vi­ew (t. 5), ob­ja­vlju­je čla­nak „Post-struc­tu­ra­lism: The End of The­ory“ („Poststruk­tu­ra­li­zam: kraj te­o­ri­je“) ko­ji ja­sno od­re­đu­je naj­va­ žni­je stav­ke raz­li­či­tih po­du­hva­ta poststruk­tu­ra­li­sta: pro­me­nu po­gle­da na te­o­ri­ju knji­žev­no­sti, a pre sve­ga – okre­ta­nje od ta­ko­ zva­ne sna­žne (na­uč­ne) te­o­ri­je u na­u­ci o knji­žev­no­sti. Džo­zef Hi­lis Mi­ler, ubra­jan u uži krug ame­rič­kih de­kon­struk­ ti­vi­sta, ob­ja­vlju­je knji­gu Fic­tion and Re­pe­ti­tion: Se­ven En­glish No­vels u ko­joj iz­no­si ne­ko­li­ko mo­del­skih stra­te­gi­ja de­kon­struk­ ti­vi­stič­kog či­ta­nja knji­žev­nog tek­sta. 1983: Umi­re Pol de Man. 1984: Umi­re Mi­šel Fu­ko. 1982–1985: U SAD se od­vi­ja rasprava pod na­zi­vom „Za i pro­tiv te­o­ri­je“ ko­ ja ot­kri­va naj­va­žni­ji mo­tiv poststruk­tu­ra­li­stič­ke kri­ti­ke te­o­ri­je knji­žev­no­sti – kri­ti­ku te­o­ri­je in­ter­pre­ta­ci­je. Rasprava bi­va pro­vo­ ci­ra­na član­kom Sti­ve­na Kna­pa i Val­te­ra Mi­ha­el­sa „Aga­inst The­ ory“ („Pro­tiv te­o­ri­je“) u ko­jem oni za­me­ra­ju te­o­ri­ji in­ter­pre­ta­ci­ je ogra­ni­če­nja slo­bo­de prak­si či­ta­nja knji­žev­no­sti po una­pred utvr­đe­nim kri­te­ri­ju­mi­ma tač­no­sti in­ter­pre­ta­ci­je (na­ro­či­to po­du­ dar­noš­ću sa isti­nom i autor­skom in­ten­ci­jom). Ovaj čla­nak, a ta­ ko­đe i či­tav ste­no­gram rasprave (ob­ja­vljen 1985. go­di­ne u knji­ zi pod na­slo­vom Aga­inst The­ory: Li­te­rary Stu­di­es and the New Prag­ma­tism), sma­tra se ofi­ci­jel­nim po­čet­kom ško­le ta­ko­zva­nih neo­prag­ma­ti­sta – na­red­nog, po­sle de­kon­struk­ti­vi­sta kraj­nje an­ ti­te­o­rij­skog poststruk­tu­ra­li­stič­kog gru­pi­sa­nja. Po­red ra­ni­je po­ me­nu­tih Kna­pa i Mi­ha­el­sa, u gru­pu ame­rič­kih neo­prag­ma­ti­sta ubro­ja­će se, pre sve­ga, fi­lo­zof Ri­čard Ror­ti i knji­žev­ni te­o­re­ti­čar Sten­li Fiš. 1985: Uslov­ni po­če­tak dru­ge fa­ze poststruk­tu­ra­li­zma. Po­rast etič­kih i po­li­tič­kih ten­den­ci­ja u ame­rič­koj na­u­ci o knji­žev­no­sti. Vi­dlji­vi tra­go­vi re­o­ri­jen­ta­ci­je na­u­ke o knji­žev­no­sti u an­tro­po­loš­ko-kul­ tur­nom prav­cu. 1987: Iz­la­zi knji­ga A World of Dif­fe­ren­ce Bar­ba­re Džon­son, sma­tra­ na jed­nom od naj­i­zra­zi­ti­jih po­ja­va ra­ni­je na­zna­če­ne pro­me­ne. Ono­li­ko ko­li­ko je u The Cri­ti­cal Dif­fe­ren­ce bi­la skon­cen­tri­sa­ na na de­kon­struk­ti­vi­stič­ku ana­li­zu tek­sta (unu­tar­tek­stu­al­nu), uto­li­ko je sa­da naj­va­žni­jim sma­tra­la „iz­la­zak iz tek­sta u svet“

382

Književne teorije XX veka

1990:

1995: 1998: 2004:

– de­kon­struk­ti­vi­stič­ka ana­li­za knji­žev­nih tek­sto­va po­sta­je ov­de sa­mo uvod za po­ka­zi­va­nje raz­li­či­tih druš­tve­nih i kul­tur­nih pro­ ble­ma (na­ro­či­to skri­ve­nih ide­o­lo­gi­jâ i me­ha­ni­za­ma re­pre­si­je raz­ma­tra­nja „Dru­gih“ u dis­kur­si­ma). Umi­re Luj Al­ti­ser. U Kem­bri­džu se od­vi­ja još jed­na ču­ve­na rasprava po­sve­će­na pro­ble­mi­ma te­o­ri­je in­ter­pre­ta­ci­je pod na­zi­vom „In­ter­pre­ta­ci­ja i na­din­ter­pre­ta­ci­ja“. Ov­de je, opet, glav­na te­ma pi­ta­nje mo­guć­no­ sti i gra­ni­ca in­ter­pre­ta­ci­je, a u di­sku­si­ji učestvuju, iz­me­đu osta­ lih, Um­ber­to Eko, Džo­na­tan Kaler i Ri­čard Ror­ti.135 Umi­re Žil De­lez. Umi­re Žan-Fran­soa Li­o­tar. Umi­re Žak De­ri­da.



135 Ovu raspravu de­talj­ni­je raz­ma­tram u Uvo­du. X. Poststrukturalizam

383

Bi­bli­o­gra­fija Opšti radovi B. Al­le­man, „Struk­tu­ra­lizm w li­te­ra­tu­ro­znaw­stwie?“, tł­um. K. Kr­ze­mi­eń, Pa­mi­ ęt­nik Li­te­rac­ki 1974, z. 3. L. Ber­sa­ni, „Czy ist­ni­e­je na­u­ka o li­te­ra­tur­ze?“, tł­um. E. Pszczo­ł­ow­ska, Pa­mi­ęt­ nik Li­te­rac­ki 1974, z. 3. A. Burzyńska, „Czas wi­el­kich kryzysów“, u: idem, De­kon­struk­cja i in­ter­pre­ta­ cja, Kraków 2001. A. Burzyńska, „Po czym roz­po­znać poststruk­tu­ra­lizm?“, Ruch Li­te­rac­ki 2002, z. 1. A. Burzyńska, „Po­etyka po struk­tu­ra­li­zmie“, u: Po­etyka bez gra­nic, red. W. Bo­ lec­ki, W. To­ma­sik, War­sza­wa 1995. A. Burzyńska, „Poststruk­tu­ra­lizm zde­fi­ni­o­wany“, Ruch Li­te­rac­ki 2003, z. 2. Knji­žev­na kri­ti­ka, Be­o­grad, 1983, br. 2. te­mat­ski broj (ur. Alek­san­dar Jer­kov), iz­bor ra­do­va ame­rič­kih poststruk­tu­ra­li­sta. J. Lec­hte, Pa­no­ra­ma współc­ze­snej myśli hu­ma­nistycznej. Od struk­tu­ra­li­zmu do post­mo­der­ni­zmu, tł­um. T. Bas­zni­ak, War­sza­wa 1999. R. Nycz, Tek­stowy świ­at. Poststruk­tu­ra­lizm a wi­ed­za o li­te­ra­tur­ze, Kraków 2001. Po struk­tu­ra­li­zmie. Współc­ze­sne ba­da­nia te­o­retyczno­li­te­rac­kie, red. R. Nycz, Wro­cł­aw 1992. „Poststruk­tu­ra­li­zam“ The Co­lum­bia Dic­ti­o­nary of Mo­dern Li­te­rary and Cul­tu­ral Cri­ti­cism, red. J. Chil­ders, G. Hent­zi, New York 1995. J. A. Cud­don, The Pen­guin Dic­ti­o­nary of Li­te­rary Terms and Li­te­rary The­ory, Lon­don 1992. Encyclo­p­e­dia of Li­te­ra­tu­re and Cri­ti­cism, red. M. Coyle, P. Gar­si­de, M. Kel­sall, J. Peck, Lon­don 1990. Encyclo­p­e­dia of Con­tem­po­rary Li­te­rary The­ory: Ap­pro­ac­hes, Scho­lars, Terms, red. I. R. Ma­karyk, To­ron­to 1993. 384

Književne teorije XX veka

A Hand­bo­ok of Cri­ti­cal Ap­pro­ac­hes to Li­te­ra­tu­re, red. W. L. Gu­e­rin, E. G. La­ bor, L. Mor­gan, J. R. Wil­ling­ham, New York–Ox­ford 1992. W. V. Har­ris, Dic­ti­o­nary of Con­cepts in Li­te­rary Cri­ti­cism and The­ory, New York–Lon­don 1992. The John Hop­kins Gu­i­de to Li­te­rary The­ory and Cri­ti­cism, red. M. Gro­den, M. Kre­i­swirth, Bal­ti­mo­re 1994. An­to­lo­gi­je The Fu­tu­re of Li­te­rary The­ory, red. R. Co­hen, New York–Lon­don 1989. The Lan­gu­a­ges of Cri­ti­cism and The Sci­en­ces of Man: The Struc­tu­ra­list Con­tro­ versy, red. R. Mac­ksey, E. Do­na­to, Bal­ti­mo­re–Lon­don 1970. Li­te­rary The­ory To­day, red. P. Col­li­er, H. Geyer-Ryan, It­ha­ca 1990. Li­te­rary The­o­ri­es: A Re­a­der and Gu­i­de, red. J. Wol­freys, New York 1999. The Nor­ton Ant­ho­logy of The­ory and Cri­ti­cism, red. V. B. Le­itch, New York–Lon­don 2001. Tex­tu­al Stra­te­gi­es: Per­spec­ti­ves in Post-Struc­tu­ra­list Cri­ti­cism, red. J. V. Ha­ra­ri, It­ha­ca 1979. Untying the Text: A Post-Struc­tu­ra­list Re­a­der, red., wstęp R. Young, Bo­ston–Lon­don 1981. Mo­no­gra­fi­je P. Ba­rry, Be­gin­ning The­ory: An In­tro­duc­tion to Li­te­rary and Cul­tu­ral The­ory, Man­che­ster–New York 1995. F. Dos­se, Hi­sto­i­re du struc­tu­ra­li­sme, t. 1: Le champ du sig­ne, 1945–1966, t. 2: Le chant du cygne, 1967 à nos jo­urs, Pa­ris 1991–1992. M. Frank, Was ist Neo­struk­tu­ra­li­smus?, Frank­furt 1984. M. Frank, What is Neo­struc­tu­ra­lism?, tł­um. S. Wil­ke, R. Gray, pr­zedm. M. Schwab, Min­ne­a­po­lis 1989. Mo­dern Li­te­rary The­ory: A Com­pa­ra­ti­ve In­tro­duc­tion, red. A. Jef­fer­son, D. Ro­ bey, Lon­don 1986. M. Sa­rup, An In­tro­duc­tory Gu­i­de to Post-Struc­tu­ra­lism and Post­mo­der­nism, New York 1988.

Te­o­ri­ja in­ter­tek­stu­al­no­sti S. Bal­bus, Mi­ędzy styla­mi, Kraków 1993, wyd. 2: Kraków 1996, szczególnie rozdz. 3: In­ter­tek­stu­al­no­ść a tradycja li­te­rac­ka, rozdz. 5: Ewo­lu­cja i re­wo­lu­ cja in­ter­tek­stu­al­na. W. Bo­lec­ki, „Hi­storyk li­te­ra­tury i cytaty“, u: idem, Pre-teksty i teksty. Z za­gad­ ni­eń zwi­ązków mi­ędzytek­stowych w li­te­ra­tur­ze pol­ski­ej XX wi­e­ku, War­sza­ wa 1991. X. Poststrukturalizam

385

G. Ge­net­te, „Pa­limp­sesty“, tł­um. A. Mi­lec­ki, u: Współc­ze­sna te­o­ria ba­dań li­ te­rac­kich za gra­ni­cą. An­to­lo­gia, red. H. Mar­ki­e­wicz, t. 4, cz. 2: Li­te­ra­tu­ ra ja­ko pro­duk­cja i ide­o­lo­gia. Poststruk­tu­ra­lizm. Ba­da­nia in­ter­tek­stu­al­ne. Pro­blemy syntezy hi­storyczno­li­te­rac­ki­ej, Kraków 1992, wyd. 2 zmi­e­ni­o­ne i po­pra­wi­o­ne: Kraków 1996. M. Gł­o­wi­ń­ski, „O in­ter­tek­stu­al­no­ś­ci“, u: idem, Po­etyka i oko­li­ce, War­sza­wa 1992. M. Glo­vinj­ski, Red, ha­os, zna­če­nje (prev. Pe­tar Vu­ji­čić), Be­o­grad, 2003. H. Mar­ki­e­wicz, „Od­miany in­ter­tek­stu­al­no­ś­ci“, u: idem, Li­te­ra­tu­ro­znaw­stwo i je­go są­si­edzt­wa, War­sza­wa 1989, oraz idem, Pra­ce wybra­ne, t. 4: Wymi­ary dzi­e­ła li­te­rac­ki­e­go, red., wstęp S. Bal­bus, Kraków 1996. R. Nycz, „In­ter­tek­stu­al­no­ść i jej za­kresy: teksty, ga­tun­ki, świ­aty“, u: idem, Tek­ stowy świ­at. Poststruk­tu­ra­lizm a wi­ed­za o li­te­ra­tur­ze, Kraków 2001.

Žak De­ri­da136 Iza­bra­na de­la J. Der­ri­da, La dissémi­na­tion, Pa­ris 1972. J. Der­ri­da, For­ma i znac­ze­nie. Uwa­gi o fe­no­me­no­lo­gii języka, tł­um. B. Ba­na­si­ ak, u: idem, Pi­smo fi­lo­zo­fii, wybór, pr­zedm. B. Ba­na­si­ak, tł­um. Ba­na­si­ak, K. Ma­tus­zew­ski, P. Pi­e­ni­ą­ż­ek, Kraków 1992. Ž. De­ri­da, Glas i fe­no­men (prev. Zo­ran Jan­ko­vić), Be­o­grad, 1989. Ž. Derida, „Pismo ja­pan­skom prijatelju“ (prev. Dragan Kujundžić), Letopis Matice srpske, 161/1985, knj. 435, br. 2 (februar), str. 210–215. J. Der­ri­da, Mar­gi­nesy fi­lo­zo­fii, tł­um. A. Dzi­a­dek, J. Mar­ga­ń­ski, P. Pi­e­ni­ą­ż­ek, War­sza­wa 2002. Ž. De­ri­da, O gra­ma­to­lo­gi­ji (prev. Ljer­ka Ši­fler-Pre­mec), Sa­ra­je­vo, 1976. J. Der­ri­da, Pi­smo i różnica, tł­um. K. Kł­o­si­ń­ski, War­sza­wa 2004. Ž. De­ri­da, Raz­go­vo­ri: sa Hen­ri­jem Ron­se­om, Ju­li­jom Kri­ste­vom, J. Ho­u­de­bi­ne­ om, Guyem Scar­pet­ta­om, F. Ewal­dom i F. Rötzerom (prev. Vla­di­mir Mi­li­ sa­vlje­vić), No­vi Sad–Pod­go­ri­ca, 1993. J. Der­ri­da, „Różnia (différan­ce)“, tł­um. J. Skoczylas, tł­um. pr­ze­jr­zał S. Cic­ho­ wicz, u: Dro­gi współc­ze­snej fi­lo­zo­fii, wybór, wstęp M. J. Si­e­mek, tł­um. S. Cic­ho­wicz et al., War­sza­wa 1978. J. Der­ri­da, „Struk­tu­ra, znak i gra w dyskur­sie na­uk hu­ma­nistycznych“, tł­um. W. Ka­la­ga, u: Współc­ze­sna te­o­ria ba­dań li­te­rac­kich za gra­ni­cą. An­to­lo­gia, oprac. H. Mar­ki­e­wicz, t. 4, cz. 2: Li­te­ra­tu­ra ja­ko pro­duk­cja i ide­o­lo­gia. Poststruk­tu­ra­lizm. Ba­da­nia in­ter­tek­stu­al­ne. Pro­blemy syntezy hi­storyczno­ li­te­rac­ki­ej, Kraków 1992. 136 Isto kao i u bi­bli­o­gra­fi­ji o De­ri­di, ta­ko se i u pri­me­ru Ro­la­na Bar­ta, Ju­li­je Kri­ste­ve i Mi­še­la Fu­koa, na­vo­di sa­mo ona li­te­ra­tu­ra ko­ja je naj­va­žni­ja u ve­zi s pro­ble­ma­ti­kom poststruk­tu­ra­li­zma.

386

Književne teorije XX veka

J. Der­ri­da, „Szyb i pi­ra­mi­da. Wstęp do se­mi­o­lo­gii He­gla“, tł­um. B. Ba­na­si­ ak, u: idem, Pi­smo fi­lo­zo­fii, wybór, po­sł. B. Ba­na­si­ak, tł­um. B. Ba­na­si­ak, K. Ma­tus­zew­ski, P. Pi­e­ni­ą­ż­ek, Kraków 1992. Naj­va­žni­ja li­te­ra­tu­ra J. Aćin, „Raz­grad­nja, di­ja­lek­ti­ka, kri­ti­ka“, Po­lja, 22/1976, br. 206 (april), str. 2–4. M. Rajan, „Dekon­strukcija i dijalek­tika“ (prev. Adrijana Marčetić), Letopis Matice srpske, 162/1986, knj. 438, br. 5 (novembar), str. 741–761. B. Ba­na­si­ak, Fi­lo­zo­fia „ko­ń­ca fi­lo­zo­fii“. De­kon­struk­cja Jac­qu­es’a Der­ridy, War­ sza­wa 1995. B. Ba­na­si­ak, „Na tro­pach de­kon­struk­cji“, u: J. Der­ri­da, Pi­smo fi­lo­zo­fii, wybór, po­sł. B. Ba­na­si­ak, tł­um. B. Ba­na­si­ak, K. Ma­tus­zew­ski, P. Pi­e­ni­ą­ż­ek, Kra­ ków 1992. M. Be­lan­čić, Post­mo­der­ni­stič­ka zeb­nja, No­vi Sad, 1994. A. Burzyńska, De­kon­struk­cja i in­ter­pre­ta­cja, Kraków 2001. N. Da­ko­vić, Pro­ši­re­na ver­zi­ja, Vr­šac, 1999, str. 153–165. Ch. Johnson, Der­ri­da, tł­um. J. Ho­łó­wka, War­sza­wa 1997. A. Lo­šonc, „Ha­ber­mas ver­sus De­ri­da i kri­ti­ka di­o­ni­zij­ske du­hov­no­sti“, Po­lja, 34/1988, br. 355 (sep­tem­bar), str. 377–382. M. P. Mar­kow­ski, Efekt in­skrypcji. Jac­qu­es Der­ri­da i li­te­ra­tu­ra, Bydgoszcz 1997. N. Mi­lić, „Adi­eu, Žak De­ri­da“, Zlat­na gre­da, 4/2004, br. 37, str. 53–62. G. Ra­i­če­vić, Či­ta­nje kao kre­a­ci­ja, No­vi Sad, 1997, str. 74–80.

Ro­lan Bart Iza­bra­na de­la R. Bart­hes, „Analyse tex­tu­el­le d’un con­te d’Ed­gar Poe“, u: Sémi­o­ti­que nar­ra­ti­ ve et tex­tu­el­le, red. C. Cha­bral, F. Ras­ti­er, Pa­ris 1973. R. Bart­hes, „Écri­re la lec­tu­re“ u: idem, Le bru­is­se­ment de la lan­gue. Es­sa­is cri­ti­ que IV, Pa­ris 1984. R. Bart­hes, „L’écri­tu­re de l’eve­ne­ment“ u: idem, Le bru­is­se­ment de la lan­gue. Es­sa­is cri­ti­qu­es IV, Pa­ris 1993. R. Bart­hes, Éléments de sémi­o­lo­gie, Pa­ris 1965. R. Bart­hes, Frag­menty dyskur­su mi­ł­o­sne­go, tł­um., po­sł. M. Bi­e­ńczyk, wstęp M. P. Mar­kow­ski, War­sza­wa 1999. R. Bart­hes, Car­stvo zna­ko­va (prev. Kse­ni­ja Jan­čin), Za­greb, 1989. R. Bart, „Struk­turalistička ak­tivnost“ (prev. G. Stojković-Badnjarević – A. Bad­ njarević), Polja, Novi Sad, 12/1966, br. 100 (decembar), str. 19. R. Bart, „Pisci, intelek­tualci, učitelji“ (prev. Ljubomir Pa­vlov), Letopis Matice srpske, Novi Sad, 162/1986, knj. 438, sv. 5 (novembar), str. 729–733. X. Poststrukturalizam

387

R. Bart, S/Z (prev. Miodrag Radović), Letopis Matice srpske, Novi Sad, 172/1996, knj. 457, sv. 4 (april), str. 516–526. R. Bart, Sad, Fu­ri­je, Lo­jo­la (prev. Ivan Čo­lo­vić), Be­o­grad, 1979. R. Bart­hes, „Sur la lec­tu­re“, u: idem, Oeuvres complètes, red. E. Marty, t. 3: 1974–1980, Pa­ris 1995. R. Bart­hes, „To Wri­te: An In­tran­si­ti­ve Verb?“ u: The Lan­gu­a­ges of Cri­ti­cism and the Sci­en­ces of Man: The Struc­tu­ra­list Con­tro­versy, red. R. Mac­ksey, E. Do­ma­to, Bal­ti­mo­re–Lon­don 1970. Naj­va­žni­ja li­te­ra­tu­ra A. Burzyńska, „Po­mi­ędzy struk­tu­ra­li­zmem i poststruk­tu­ra­li­zmem: przypa­dek Ro­lan­da Bart­hes’a“, Ruch Li­te­rac­ki 2001, z. 4. S. He­ath, Ver­ti­ge du dépla­ce­ment. Lec­tu­re de Bart­hes, Pa­ris 1974. K. Kł­o­si­ń­ski, „Sar­kazmy“, u: R. Bart­hes, Mi­to­lo­gie, tł­um. A. Dzi­a­dek, wstęp K. Kł­o­si­ń­ski, War­sza­wa 2000. K. Kł­o­si­ń­ski, „Sig­ni­fi­an­ce“, Pa­mi­ęt­nik Li­te­rac­ki 1991, nr 1. M. P. Mar­kow­ski, „Bart­hes: przygo­da lek­tury“, u: R. Bart­hes, Lek­tury, tł­um. K. Kł­o­si­ń­ski, M. P. Mar­kow­ski, E. Wi­e­leżyńska, wybór, oprac., po­sł. M. P. Mar­kow­ski, War­sza­wa 2001. M. P. Mar­kow­ski, Ciaŀo, które czyta, ciało, które pisze, u: R. Barthes, S/Z, tłum. M. P. Markowski, M. Go­ł­ę­bi­ew­ska, wstęp M. P. Mar­kow­ski, War­sza­wa 1999. M. P. Mar­kow­ski, „Dyskurs i prag­ni­e­nie“, u: R. Bart­hes, Frag­menty dyskur­su mi­ł­o­sne­go, tł­um., po­sł. M. Bi­e­ńczyk, wstęp M. P. Mar­kow­ski, War­sza­wa 1999. M. P. Mar­kow­ski, „Mi­ędzy frag­men­tem a po­wi­e­ś­cią, szyli za co koc­ham Ro­lan­ da Bart­hes’a“, Teksty Dru­gie 1990, nr 2. M. P. Mar­kow­ski, „Prag­ni­e­nie zwa­ne Ja­po­nia“, u: idem, Wystę­pek. Ese­je o pi­sa­ niu o czyta­niu, War­sza­wa 2001.

Ju­li­ja Kri­ste­va Iza­bra­na de­la J. Kri­ste­va, „Ide­o­lo­gia dyskur­su o li­te­ra­tur­ze“, u: Współc­ze­sna te­o­ria ba­dań li­ te­rac­kich za gra­ni­cą. An­to­lo­gia, oprac. H. Mar­ki­e­wicz, t. 4, cz. 2: Li­te­ra­tu­ ra ja­ko pro­duk­cja i ide­o­lo­gia. Poststruk­tu­ra­lizm. Ba­da­nia in­ter­tek­stu­al­ne. Pro­blemy syntezy hi­storyczno­li­te­rac­ki­ej, Kraków 1992. J. Kri­ste­va, „Kil­ka pro­blemów se­mi­otyki li­te­rac­ki­ej (na mar­gi­ne­sie tek­stu Mal­ larmégo: Rzut ko­ść­mi)“, tł­um. M. P. Mar­kow­ski, u: Współc­ze­sna te­o­ria ba­dań li­te­rac­kich za gra­ni­cą. An­to­lo­gia, oprac. H. Mar­ki­e­wicz, t. 4, cz. 2: Li­te­ra­tu­ra ja­ko pro­duk­cja i ide­o­lo­gia. Poststruk­tu­ra­lizm. Ba­da­nia in­ter­tek­ stu­al­ne. Pro­blemy syntezy hi­storyczno­li­te­rac­ki­ej, wyd. 2, zmi­e­ni­o­ne i po­ pra­wi­o­ne: Kraków 1996. 388

Književne teorije XX veka

J. Kri­ste­va, „Pro­blemy struk­tu­ro­wa­nia tek­stu“, tł­um. W. Kr­ze­mi­eń, Pa­mi­ęt­nik Li­te­rac­ki 1972, z. 4. J. Kri­ste­va, La révo­lu­tion du lan­ga­ge poéti­que. L’avant-gar­de à fin du XI­Xe siè­cle. La­u­tréamont et Mal­larmé, Pa­ris 1974. J. Kri­ste­va, Sēméiōtiké. Rec­her­ches po­ur une séma­nalyse, Pa­ris 1969. J. Kri­ste­va, „La sémi­o­lo­gie: sci­en­ce cri­ti­que ou cri­ti­que de la sci­en­ce“, La no­u­ vel­le cri­ti­que 1968. J. Kri­ste­va, „Sł­o­wo, di­a­log, powieść“, u: idem, Bac­htin. Di­a­log. Język. Li­te­ra­tu­ ra, red. E. Cza­ple­je­wicz, E. Ka­sper­ski, War­sza­wa 1983. J. Kri­ste­va, Le tex­te du ro­man. Ap­proc­he sémi­o­lo­gi­que d’une struc­tu­re di­sco­ur­si­ ve tran­sfor­ma­ti­o­nel­le, The Ha­gue–Pa­ris 1970. J. Kri­ste­va, Pre­la­že­nje zna­ko­va (prev. Asaf Đa­nić), Sa­ra­je­vo, 1979. J. Kri­ste­va, Mo­ći uža­sa (prev. Di­vi­na Ma­rion), Za­greb, 1989. J. Kri­ste­va, Cr­no sun­ce. De­pre­si­ja i me­lan­ho­li­ja (prev. Mla­den Šu­ka­lo), No­vi Sad, 1994. Naj­va­žni­ja li­te­ra­tu­ra T. Ki­tli­ń­ski, Obcy jest w nas. Koc­hać we­dł­ug Ju­lii Kri­ste­vej, Kraków 2001. J. Lec­hte, Ju­lia Kri­ste­va, Lon­don–New York 1990.

Mi­šel Fu­ko Iza­bra­ni ra­do­vi M. Fo­u­ca­ult, Ar­che­o­lo­gia wi­edzy, tł­um. A. Si­e­mek, War­sza­wa 1977. M. Fo­u­ca­ult, Fi­lo­zo­fia, hi­sto­ria, po­lityka. Wybór pism, tł­um., wstęp D. Le­ szczyński, L. Ra­si­ń­ski, War­sza­wa–Wro­cł­aw 2000. M. Fo­u­ca­ult, Lan­gu­a­ge, Co­un­ter-Me­mory, Prac­ti­ce: Se­lec­ted Es­says and In­ter­vi­ ews by Mic­hael Fo­u­ca­ult, red. D. Bo­uc­hard, It­ha­ca 1977. M. Fo­u­ca­ult, „Ni­etzsche, Freud, Marks“, tł­um. K. Ma­tus­zew­ski, Li­te­ra­tu­ra na Świ­e­cie 1988, nr 6. M. Fo­u­ca­ult, Por­zą­dek dyskur­su, tł­um., oprac. M. Ko­zł­ow­ski, wstęp J. To­pol­ ski, Gda­ńsk 2002. M. Fo­u­ca­ult, „Qu­e­sti­ons of Met­hod: An In­ter­vi­ew with Mic­hael Fo­u­ca­ult“, u: Af­ter Phi­lo­sophy: End or Tran­sfor­ma­tion, red. K. Baynes, J. Boh­man, T. McCarthy, Cam­brid­ge Mass. 1987. M. Fo­u­ca­ult, „Sł­o­wa i rzeczy“, tł­um. S. Cic­ho­wicz, u: An­to­lo­gi wspólcze­snej krytyki li­te­rac­ki­ej we Fran­cji, oprac. W. Kar­pi­ń­ski, War­sza­wa 1974. M. Fo­u­ca­ult, Sza­le­ńst­wo i li­te­ra­tu­ra. Po­wi­ed­zi­a­ne, na­pi­sa­ne, wybór, oprac. T. Ko­men­dant, tł­um. W. Ba­na­si­ak et al., po­sł. M. P. Mar­kow­ski, War­sza­ wa 1999 – tu zwł­aszcza: Sza­le­ń­stwo i li­te­ra­tu­ra, tł­um. T. Ko­men­dant; X. Poststrukturalizam

389

M.

Sza­le­ń­stwo, ni­e­o­bec­no­ść dzi­e­ła, tł­um. T. Ko­men­dant; Kim jest autor?, tł­um. M. P. Mar­kow­ski; Dystans, aspekt, źródło, tł­um. T. Ko­men­dant. Fo­u­ca­ult, Dits et écrits 1954–1988, t. 1–4, red. D. De­fert, F. Ewald, Pa­ris 1994. M. Fu­ko, Isto­ri­ja sek­su­al­no­sti, 1–2 (prev. A. Jo­va­no­vić), Be­o­grad, 1988. Naj­va­žni­ja li­te­ra­tu­ra

G. De­le­u­ze, Fo­u­ca­ult, Pa­ris 1986. H. L. Dreyfus, P. Ra­bi­now, Mic­hel Fo­u­ca­ult: Beyond Struc­tu­ra­lism and Her­me­ ne­u­tics, Chi­ca­go 1982. D. Eri­bon, Mic­hael Fo­u­ca­ult (1926–1984), Pa­ris 1989. T. Ko­men­dant, Wł­ad­ze dyskur­su. Mic­hel Fo­u­ca­ult w pos­zu­ki­wa­niu si­e­bie, War­ sza­wa 1994. M. P. Mar­kow­ski, „Anty-Her­mes“, u: M. Fo­u­ca­ult, Sza­le­ńst­wo i li­te­ra­tu­ra. Po­wi­ed­zi­a­ne, na­pi­sa­ne, wybór, oprac. T. Ko­men­dant, tł­um. B. Ba­na­si­ak et al., po­sł. M. P. Mar­kow­ski, War­sza­wa 1999. „Mic­hel Fo­u­ca­ult“, u: E. Kurz­we­il, The Age of Struc­tu­ra­lism: Lévi-Stra­uss to Fo­ u­ca­ult, New York 1980. Mi­šel Fu­ko. 1926–1984–2004. Hre­sto­ma­ti­ja (ur. Pa­vle Mi­len­ko­vić), No­vi Sad, 2005.

Ana Bur­žinj­ska

390

Književne teorije XX veka

XI. DE­KON­STRUK­CI­JA

De­kon­struk­ci­ja ni­je ni te­o­ri­ja, ni fi­lo­zo­fi­ja. Ni­je ni ško­la, ni me­to­da. Ni­je čak ni dis­kurs, čin ili prak­sa. Ona je ono što se de­ša­va, što se de­ša­va da­nas u ono­me što se na­zi­va druš­ tvom, po­li­ti­kom, di­plo­ma­ti­jom, eko­no­mi­jom, isto­rij­skom stvar­noš­ću i ta­ko da­lje, i ta­ko da­lje. Žak De­ri­da1 Knji­žev­nost je u pod­jed­na­koj me­ri kao i kri­ ti­ka – jer je raz­li­ka iz­me­đu njih ima­gi­nar­na – osu­đe­na (iako je to mo­žda i nje­na pri­vi­le­ gi­ja) na to da uvek bu­de strog, a usled to­ga i naj­ma­nje do­sto­jan je­zik po­ve­re­nja za­hva­ lju­ju­ći ko­me čo­vek ime­nu­je i pre­o­bli­ku­je sa­ mog se­be. Pol de Man2 De­kon­struk­ci­ja je sa­mo po­sled­nja ver­zi­ja du­ge tra­di­ci­je re­to­rič­kih is­tra­ži­va­nja ko­ja se­ žu još u sta­ro­grč­ko vre­me. Džo­zef Hi­lis Mi­ler3







  

J. Der­ri­da, „So­me Sta­te­ments and Tru­isms abo­ut Neo-lo­gisms, Ne­wisms, Po­ stisms, Pa­ra­si­tisms and Ot­her Small Se­i­smisms“, u: The Sta­tes of „The­ory“: Hi­story, Art and Cri­ti­cal Di­sco­ur­ses, New York, 1989, str. 85. P. de Man, Ale­gorie czyta­nia. Język fi­gu­ralny u Ro­us­se­au, Ni­etzsche­go, Ril­ke­go i Pro­u­sta, Kraków, 2004, str. 32. J. Hil­lis Mil­ler, „On Ed­ge: The Cros­sways of Con­tem­po­rary Cri­ti­cism“, u: The­ ory Now and Then, New York, 1991, str. 187.

De­kon­struk­ci­ja ili de­kon­struk­ti­vi­zam? Ovim pi­ta­njem tre­ba po­če­ti raz­ma­tra­nje jed­nog od naj­u­ti­caj­ni­jih, a isto­vre­me­no i jed­nog od naj­kri­ti­ko­va­ni­jih pra­va­ca u sa­vre­me­nom is­tra­ži­va­nju knji­žev­no­sti. De­kon­struk­ci­ja je te­sno po­ve­za­na s fi­lo­ zo­fi­jom fran­cu­skog fi­lo­zo­fa Ža­ka De­ri­de (1930–2004), dok je de­ kon­struk­ti­vi­zam pra­vac u is­tra­ži­va­nju knji­žev­no­sti ko­ji se naj­vi­še raz­vi­jao u Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma na pre­la­sku iz se­dam­ de­se­tih u osam­de­se­te go­di­ne i ko­ji je, ta­ko­đe, na­zi­van „Ško­la sa Jej­ la“, jer je ve­ći­na nje­go­vih pred­stav­ni­ka bi­la oku­plje­na oko Pola de Ma­na (1919–1983), pre­da­va­ča upo­red­ne knji­žev­no­sti na Yale Uni­ ver­sity do 1983. go­di­ne. Pr­vim ču­ve­nim ma­ni­festom ove ško­le sma­ tra se zbor­nik ra­do­va De­con­struc­tion and Cri­ti­cism (1979), s tek­sto­vi­ ma Ža­ka De­ri­de, Pola De Ma­na, Ha­rol­da Blu­ma, Dže­fri Hart­ma­na. Naj­va­žni­ji ana­li­tič­ki ra­do­vi – De Ma­no­ve ras­pra­ve Blind­ness and In­ sight (1971, 1983), Ale­go­ri­je či­ta­nja. Fi­gu­ra­tiv­ni je­zik kod Ru­soa, Ni­ čea, Ril­kea i Pru­sta (1979) i oni ko­je su po­smrt­no ob­ja­vi­li nje­go­vi uče­ni­ci: The Rhe­to­ric of Ro­man­ti­cism (1984), The Re­si­stan­ce to The­ ory (1986), Cri­ti­cal Wri­tings 1953–1978 (1989) i Aest­he­tic Ide­o­logy (1996). Me­đu naj­i­stak­nu­ti­je pred­stav­ni­ke de­kon­struk­ti­vi­zma tre­ba ubro­ja­ti Džo­zefa Hi­lisa Mi­le­ra, Bar­ba­ru Džon­son, Dže­frija Hart­ma­ na, kao i sle­de­ću ge­ne­ra­ci­ju uče­ni­ka i pre­vo­di­la­ca De­ri­de i De Ma­na – Ga­ja­tri Ča­kra­vor­ti Spi­vak, Ver­ner Ha­ma­her, Sa­mjuel Ve­ber, Ro­dolf Ga­še, Pi­ter Fen­vis, Pe­gi Ka­muf, Vlad Go­džih, Lind­zi Vo­ters. Iz­vo­ri de­kon­struk­ci­je su vi­še­stra­ni, ma­da pre sve­ga tre­ba na­ve­sti t r i k r i­t i­ ke  ko­je su pre­sud­no uti­ca­le na De­ri­di­nu, De Ma­no­vu i Mi­le­ro­vu fi­lo­zo­fi­ju knji­žev­no­sti: kri­ti­ka poj­mov­nog je­ zi­ka Fri­dri­ha Ni­čea (1944–1900), ko­ji je ma­ski­rao svo­ju re­to­rič­ku 

Tač­no je – i si­gur­no pr­va – na tri iz­vo­ra De­ri­di­ne de­kon­struk­ci­je uka­za­la G. Č. Spi­vak u pred­go­vo­ru svog pre­vo­da De la gram­ma­to­lo­gie na en­gle­ski je­zik. Po­gle­ da­ti: „Tran­sla­tor’s Pre­fa­ce“, u: J. Der­ri­da, Of Gram­ma­to­logy, Bal­ti­mo­re, 1974.

XI. Dekonstrukcija

393

Raz­li­ka iz­me­đu de­kon­struk­ci­je i de­kon­struk­ti­ vi­zma

De­con­struc­tion and Cri­ti­cism

Pred­stav­ni­ci de­kon­struk­ti­vi­zma

Iz­vo­ri de­kon­struk­ci­je

Kri­ti­ka mo­nad­skih to­tal­no­sti

De­kon­struk­ci­ja kao fi­lo­zo­fi­ja

pri­ro­du, kri­ti­ku sup­stan­ci­jal­nog i isto­rod­nog su­bjek­ta Sig­mun­da Froj­da (1856–1939) kao i kri­ti­ku me­ta­fi­zi­ke Mar­ti­na Haj­de­ge­ra (1889–1976) kao re­gu­la­tor­nog dis­kur­sa. Ono što po­ve­zu­je de­kon­ struk­ci­ju i de­kon­struk­ti­vi­zam, ne­ sum­nji­vo jeste ne­po­ve­re­nje u odr­ ■ re­to­rič­nost – je­zič­ki me­ ko­ji su­spen­du­je re­fe­ren­ci­ ži­vost bes­ko­nač­ne po­kre­tlji­vo­sti ha­ni­zam jal­nost tek­sta ko­ja pre­sta­je da bi­va zna­če­nja ka­ko u tek­stu ko­ji se či­ta oči­gled­na i ja­vlja se kao trop ili ta­ko i u sve­tu, kao i sum­nju u po­ fi­gu­ra. Pri­mer je mi­me­sis ko­ji ne sto­ja­nje „mo­nad­skih to­tal­no­sti“. od­re­đu­je po­dra­ža­va­nje stvar­no­sti Ako se de­kon­struk­ti­vi­zam u prin­ci­ pu­tem umet­nič­kog de­la, već pred­ pu mo­že na­zva­ti ško­lom kri­tič­kog sta­vlja je­zič­ku fi­gu­ru ko­ja spa­da u re­to­rič­ki ka­non. iš­či­ta­va­nja za­sno­va­nog na po­ka­zi­ va­nju re­to­rič­kih me­ha­ni­za­ma je­zi­ka ko­ji po­niš­ta­va­ju kom­pakt­nost zna­če­nja da­tog tek­sta, on­da se de­kon­struk­ci­ja mo­že sma­tra­ti „či­ nom iš­či­ta­va­nja ko­ji omo­gu­ća­va obra­ća­nje ono­me što je dru­go“.10 U tom smi­slu bi de­kon­struk­ti­vi­zam bio me­ to­ d a stro­gog iš­či­ta­va­ nja knji­žev­nih i ne­knji­žev­nih tek­sto­va, a de­kon­struk­ci­ja – znat­no ši­re – f i­ l o­zo­f i­j a ko­ja sve­do­či o ono­me što se de­ša­va u sve­tu, da­ kle, i u knji­žev­no­sti.11 Ma­da je u oba slu­ča­ja glav­ni cilj ot­kri­va­nje „ono­ga što osta­je [ce qui re­ste]“12 u knji­žev­no­sti i is­ku­stvu i što se ne  „Či­tav je­zik je ne­iz­be­žno i fun­da­men­tal­no fi­gu­ra­ti­van“. J. Hil­lis Mil­ler, On Ed­ ge: The Cros­sways..., op. cit., str. 188.  „Pri­ro­da su­bjek­ta [sel­fho­od] jed­na je od stva­ri ko­ju knji­žev­nost do­vo­di u pi­ta­ nje“, op. cit., str. 198.  „Knji­žev­ni i fi­lo­zof­ski tek­sto­vi iz bi­lo ko­je epo­he za­pad­ne kul­tu­re na raz­ne na­či­ne sa­dr­že u se­bi ka­ko ono što se na­zi­va me­ta­fi­zi­kom ta­ko i nje­no do­vo­đe­ nje u pi­ta­nje“, op. cit., str. 176.  „Pod ‘te­o­ri­jom knji­žev­no­sti’ pod­ra­zu­me­vam za­o­kret od her­me­ne­u­tič­kog pro­ce­sa iden­ti­fi­ka­ci­je zna­če­nja knji­žev­nog de­la ka kon­cen­tri­sa­nju na pi­ta­nja stva­ra­nja zna­če­nja“, „The Fun­ction of Rhe­to­ri­cal Study at the Pre­sent Ti­me“, u: The­ory Now and Then, op. cit., str. 188.  De­kon­struk­ci­ju je Pol de Man ova­ko de­fi­ni­sao: „De­kon­struk­ci­ja uvek ima za cilj po­ka­zi­va­nje po­sto­ja­nja skri­ve­nih ve­za i frag­men­ta­ci­ja u, ka­ko se pret­po­ sta­vlja, mo­nad­skim to­ta­li­te­ti­ma.“ Up. P. de Man, Ale­go­rie czyta­nia..., op. cit. str. 297. 10 M. McQu­il­lan, „In­tro­duc­tion: Fi­ve Stra­te­gi­es for De­con­struc­tion“, u: De­con­ struc­tion: A Re­a­der, Edin­burgh, 2000, str. 6. Ovo je jed­na od naj­za­ni­mlji­vi­jih an­to­lo­gi­ja de­kon­struk­ti­vi­stič­kih tek­sto­va i ko­men­ta­ra de­kon­struk­ci­je. 11 Tre­ba, me­đu­tim, po­seb­no na­gla­si­ti da je jed­na od oso­bi­na De­ri­di­ne de­kon­ struk­ci­je, ko­ja je odu­še­vi­la ame­rič­ke de­kon­struk­ti­vi­ste, bi­la pa­žlji­vo iš­či­ta­ va­nje tek­sto­va. Go­di­ne 1976, da­kle, na sa­mom po­čet­ku ame­rič­kog de­kon­ struk­ti­vi­zma, Dž. H. Mi­ler je pi­sao da je „jed­na od oso­bi­na De­ri­di­ne kri­ti­ke str­plji­vo i de­talj­no fi­lo­loš­ko ex­pli­ca­ti­on de tex­te“. Up. J. Hil­lis Mil­ler, „Ste­vens’ Rock and Cri­ti­cism as Cu­re“, u: The­ory Now and Then, op. cit., str. 122. 12 J. Der­ri­da, Psyché. In­ven­ti­ons de l’autre, Pa­ris, 1987, str. 323.

394

Književne teorije XX veka

mo­že re­du­ko­va­ti ni na gra­ma­tič­ko zna­če­nje, ni na fi­lo­zof­sku ide­ju, ni na te­mu ili na je­dan do­mi­nan­tan smi­sao, De­ri­di­na de­kon­struk­ci­ ja ipak ima znat­no ši­ri obim i ne ogra­ni­ča­va se is­klju­či­vo na ot­kri­va­ nje re­to­rič­kih ne­ja­sno­ća u tek­stu ko­ji se či­ta. U tom smi­slu, ona ni­je te­o­ri­ja ko­ja se mo­že – kao u slu­ča­ju De Ma­na ili Hi­lis Mi­le­ra – pri­ me­ni­ti na ana­li­zu knji­žev­nih tek­sto­va. Ta­ko je, uosta­lom, tu raz­li­ku shva­tao Pol de Man kad je u jed­nom od raz­go­vo­ra od­luč­no is­ta­kao da se nje­go­va tek­stu­al­na (text-ori­en­ted) me­to­da, po svo­joj suš­ti­ni fi­lo­loš­ko-re­to­rič­ka, ne za­sni­va ni na ka­kvoj pret­hod­noj fi­lo­zo­fi­ji.13 A de­kon­struk­ci­ju je naj­jed­no­stav­ni­je, la­ko iz­be­ga­va­ju­ći ter­mi­no­loš­ ke zam­ke, de­fi­ni­sao Džo­zef Hi­lis Mi­ler: „U stvar­no­sti je de­kon­struk­ ci­ja sa­mo mo­de­ran na­ziv za do­bro iš­či­ta­va­nje kao ta­kvo. Svi do­bri či­ta­o­ci su od­u­vek bi­li de­kon­struk­ti­vi­sti.“14

De­kon­struk­ci­ja ni­je te­o­ri­ja

Ana­to­mi­ja de­kon­struk­ci­je ■ lo­go­cen­tri­zam – pre­ma De­ri­di, skup me­ta­fi­zič­kih uve­re­nja po ko­ji­ma po­sto­ji odre­đen, pot­pu­ no pri­su­tan iz­vor smi­sla (lo­gos) ko­ji se­bi pod­re­đu­je i od­re­đu­je sva iz­ve­de­na zna­če­nja ozna­če­na kao se­ kun­dar­na i za­vi­sna. Te je, ta­ko, knji­ žev­no stva­ra­laš­tvo, kao se­kun­dar­ni za­pis go­vo­ra, pod­re­đe­no ži­voj re­či, te­lo kao ma­te­ri­jal­ni omo­tač pro­ na­la­zi svo­je ute­me­lje­nje sa­mo u ži­ vom lo­go­su du­še, a krat­ko­traj­nost ljud­skog ži­vo­ta mo­ra da pri­zna pri­ mat več­noj sa­daš­njo­sti do­ga­đa­nja. Od vre­me­na Pla­to­na, pre­ko Av­gu­ sti­na, do Hu­ser­la, ži­vo, ne­na­ru­še­no sa­mo­pri­su­stvo lo­go­sa (Ide­je, Bo­ga, Sve­sti) do­mi­ni­ra nad onim što je se­ kun­dar­no, pro­la­zno i slu­čaj­no (pi­ smo, te­lo, eg­zi­sten­ci­ja).

De­ri­di­nu fi­lo­zo­fi­ju (de­kon­struk­ ci­ju) ni­je la­ko ukrat­ko pred­sta­vi­ ti, ma­da se mo­že uči­ni­ti ko­ri­stan upra­vo po­ku­šaj ko­ji opi­su­je nje­na tri osnov­na kon­tek­sta: an­t i­me­t a­ f i­ z ič­k i, e t ič­k i i k nj i­ že v­ n i. Pr­ vo, de­kon­struk­ci­ja je ra­di­ka­li­za­ci­ja Haj­de­ge­ro­ve fi­lo­zo­fi­je, po­ku­šaj po­nov­nog pro­miš­lja­nja za­pad­ne fi­lo­zo­fi­je iz­van de­lo­kru­ga me­ta­fi­zi­ ke, od­no­sno fi­lo­zo­fi­je ko­ja na­sto­ji da sve pod­re­di on­to­lo­gi­ji ko­ja na pi­ta­nje: št a j e to?, od­go­va­ra re­če­ ni­com: S (su­bje­kat) je P (pre­di­kat). De­kon­struk­ci­ja po­ka­zu­je da je taj gest – De­ri­da ga na­zi­va lo­go­cen­trič­ kim ge­stom – sta­lan ele­ment miš­ lje­nja ko­ji sve pod­re­đu­je Lo­go­su,

13 S. Ros­so, „An In­ter­vi­ew with Paul de Man“, Cri­ti­cal In­qu­iry, 1986, t. 12, br. 4, str. 791. Raz­li­ka iz­me­đu De­ri­di­ne fi­lo­zof­ske de­kon­struk­ci­je i ame­rič­kog knji­žev­ no­te­o­rij­skog de­kon­struk­ti­vi­zma je glav­na te­za knji­ge: R. Gasché, The Tain of the Mir­ror: Der­ri­da and the Phi­lo­sophy of Re­flec­tion, Cam­brid­ge, Mass. 1984. 14 J. Hil­lis Mil­ler, „Com­po­si­tion and De­com­po­si­tion“, u: The­ory Now and Then, op. cit., str. 231. XI. Dekonstrukcija

395

Tri kon­tek­sta de­kon­struk­ci­je

An­ti­me­ta­fi­zič­ki kon­tekst

od­no­sno u za­pad­noj tra­di­ci­ji Ra­zu­ mu ko­ji na­me­će svoj dik­tat ono­me što je dru­ga­či­je, stal­no od nje­ga či­ne­ći Isto, a ta­ko­đe pod­re­đu­ju­ći sve što je­ste ap­so­lut­nom pri­ma­tu Pri­sut­no­sti. Ono što je­ste uvek je pri­sut­no, što zna­či ne­po­sred­no da­to u svom pri­su­stvu ono­me ko spo­zna­je, od­no­sno su­bjek­tu ko­ji pred­sta­vlja, slič­no kao što je svest (u kar­te­zi­jan­skoj tra­di­ci­ji) uvek pri­ sut­na u od­no­su na sa­mu se­be. De­ ri­da po­ka­zu­je da je Pri­sut­nost, kao do­mi­nant­na fi­lo­zof­ska ka­te­go­ri­ja, neo­stva­ri­va ilu­zi­ja i da niš­ta ni­je pri­sut­no u pot­pu­no­sti, ni­ti u od­no­ su na sa­mog se­be ni­ti u od­no­su na ono­ga ko to spo­zna­je, te da se sve za­sni­va na ra­zli­ci (différan­ce): igri vre­men­skog od­ga­đa­nja i an­ti­ci­pa­ci­je. De­ri­da na taj na­čin sa­mo po­na­ vlja te­ze ve­li­kih fi­lo­zo­fa od vre­me­ na He­ra­kli­ta, pre­ko Berg­so­na, do Le­vi­na­sa, ko­ji su uka­zi­va­li na to da se stvar­nost ne­pre­sta­no me­nja i ne­ ma na­či­na da se pri­ku­je ni­ka­kvom te­zom. Da­kle, pro­ti­vlje­nje u od­no­ su na Ra­zum ni­je ira­ci­o­nal­no: De­ri­ da po­ku­ša­va da iz­ra­di ta­kvu vr­stu ana­li­ze ko­ja će, ne re­me­te­ći zah­te­ ve ra­zu­ma (De­ri­da po­ti­če iz fe­no­ me­no­loš­ke ško­le pre­ci­znog opi­si­va­ nja po­ja­va), isto­vre­me­no po­ka­za­ti ogra­ni­če­nja lo­go­cen­tri­zma i fi­lo­zo­ fi­je pred­sta­ve. Za­to su de­kon­struk­ tiv­ne ana­li­ze uvek uko­re­nje­ne u kon­kret­nom tek­stu naj­zna­čaj­ni­jih fi­lo­zo­fa (Pla­ton, Kant, He­gel, Ni­če, Haj­de­ger), s na­me­rom da u tek­stu po­ka­žu apo­ri­je ko­je pro­is­ti­ču iz pri­me­ne jed­no­znač­nih opo­zi­ci­ja 396

■ différan­ce – De­ri­din ter­min ko­ji se ne mo­že do­slov­no pre­ve­ sti na srp­ski je­zik (ho­mo­fon re­či différen­ce – „raz­li­ka“), ali se če­sto ozna­ča­va kao „raz­li­ka“, a pod­ra­zu­ me­va me­ha­ni­zam stva­ra­nja zna­če­ nja u si­ste­mu je­zi­ka i u stvar­no­sti ko­ji one­mo­gu­ća­va ot­kla­nja­nje nji­ ho­vog raz­li­ko­va­nja. De­ri­da pri­hva­ta De So­si­ro­vu te­zu o to­me da u je­zič­ kom si­ste­mu ne po­sto­je pot­pu­no po­zi­tiv­ni ele­men­ti iz­u­ze­ti iz za­ko­na raz­li­ke i pro­ši­ru­je je na ni­vo on­to­loš­ ke te­ze. Différan­ce je qu­a­si-tran­scen­ den­tal­ni iz­vor svih raz­li­ka. ■ apo­rija (grč. apo­ros – bez pu­ ta) – u grč­koj fi­lo­zo­fi­ji ne­mo­guć­ nost re­še­nja spo­ra s ob­zi­rom na rav­no­te­žu ar­gu­me­na­ta. U kla­sič­noj re­to­ri­ci – go­vor­na fi­gu­ra ko­ja ozna­ ča­va sum­nju ili neo­d­luč­nost go­vor­ ni­ka (kla­sič­ni pri­mer je Ha­mle­to­vo „bi­ti ili ne bi­ti“). U De­ri­di­noj de­ kon­struk­ci­ji, ne­re­ši­va si­tu­a­ci­ja ko­ja na­sta­je on­da kad je uslov mo­guć­ no­sti ne­če­ga isto­vre­me­no i uslov nje­go­ve ne­mo­guć­no­sti. Pre­ma Mi­ le­ru, „tekst na se­bi sa­mom in­sce­ni­ ra akt de­kon­struk­ci­je bez po­mo­ći kri­ti­ča­ra. Tekst iz­ra­ža­va sop­stve­nu apo­ri­ju“.* Ovu apo­re­tič­nost ili de­ kon­struk­ci­ju Mi­ler na­zi­va lin­gu­i­ stic mo­ment i pod­ra­zu­me­va „tre­nu­ tak u knji­žev­nom de­lu kad nje­gov sop­stve­ni me­di­jum pod­le­že pre­i­spi­ ti­va­nju“.** To se de­ša­va uvek kad su dva zna­če­nja da­tog tek­sta, re­to­ rič­ko (fi­gu­ra­tiv­no) i lo­gič­ko (gra­ ma­tič­ko), me­đu­sob­no asi­me­trič­na i ne mo­gu se uskla­di­ti. Pre­ma De Ma­nu, apo­re­tič­nost ozna­ča­va neo­ pre­de­lje­nost (un­de­ci­da­bi­lity) iz­me­ đu per­for­ma­tiv­nog („ka­ko“) i kon­ sta­tu­ju­ćeg („šta“) je­zi­ka. * J. Hil­lis Mil­ler, The­ory Now and Then, New York, 1991, str. 108. ** Ibid., str. 168.

Književne teorije XX veka

(ra­zum–ne­ra­zum, unu­traš­njost–spo­ljaš­njost, sup­stan­ca–sla­bost, duh–slo­vo, mo­del–ko­pi­ja itd.). Miš­lje­nju kroz opo­zi­ci­je De­ri­da su­ prot­sta­vlja miš­lje­nje kroz qu­a­si-tra­scen­den­ta­li­je: neš­to je tim vi­še ono što je­ste uko­li­ko isto­vre­me­no se­be iz­da­je, uslov nje­go­ve mo­guć­ no­sti isto­vre­me­no je i uslov nje­go­ve ne­mo­guć­no­sti, iden­ti­tet je mo­ gućan sa­mo po ce­nu u nje­ga upi­sa­ne dru­go­sti. Neš­to je ono što je­ste sa­mo ono­li­ko ko­li­ko se raz­li­ku­je od ne­čeg dru­gog. Ta raz­li­ka ipak ni­je neš­to sp o­lj aš­ nj e, ali je ugra­đe­na u struk­tu­ru ne­če­ga ili ne­ko­ ga. Ova raz­li­ka raz­li­ku­je sve iz­nu­tra i či­ni naj­opšti­ji struk­tu­ral­ni za­ kon de­kon­struk­ci­je ko­ji ka­že da pro­ces / utvr­đi­va­nje iden­ti­te­ta ne­ ko­ga ili ne­če­ga ni­kad ni­je za­tvo­ren. O to­me da ne­ki gest ima smi­sao mo­že se re­ći sa­mo on­da kad se on po­no­vi. On mo­ra da ima u vi­du po­na­vlja­nje ako že­li da bu­de ra­zu­mljiv. Po­na­vlja­nje se, me­đu­tim, ni­ kad ne od­vi­ja do­slov­no na isti na­čin, jer uvo­di no­vi kon­tekst i no­ve okol­no­sti ko­ji ne­znat­no me­nja­ju zna­če­nje pr­vog ge­sta. Ovaj od­nos pre­ma dru­go­sti, ko­ja od­re­đu­je ho­ri­zont fi­lo­zof­skog miš­lje­nja, otva­ ra pred de­kon­struk­ci­jom e t i č­ku d i­ men­ zi­ju. Ta­ko shva­će­na de­kon­struk­ci­ja je ne­sum­nji­vo f i­ l o­z o­f i­j a do­ g a­ đ a­j a: na­sto­ji da opi­še ono što je ne­pred­vi­di­vo i ni­je pod­lo­žno an­ti­ci­pa­ci­ji, što se de­ša­va kad od­ba­cu­je­mo ka­te­go­ri­je po­mo­ću ko­jih obič­no na­me­će­mo po­je­di­nač­nom do­ga­đa­ju ne­ki na­dre­đen okvir. „Te­ ma“ de­kon­struk­ci­je je, da­kle, ono što je dru­go i ne­pred­vi­di­vo (ovo je Le­vi­na­sov mo­tiv), što se i ne mo­že oka­rak­te­ri­sa­ti kao te­ma ili kao te­za. De­ri­da, kao kri­tič­ki na­sta­vljač fi­lo­zo­fi­je Ema­nu­e­la Le­vi­na­sa (1906–1995), pro­ble­ma­ti­zu­je Dru­gost uka­zu­ju­ći na njen dvo­zna­čan ka­rak­ter: Dru­gi je naj­ma­nje sa­gle­div i ne­sa­vla­div, iako mi se – s dru­ge stra­ne – upra­vo on na­me­će, oče­ku­ju­ći od me­ne od­go­vor. Ne mo­gu u pot­pu­no­sti da ga pri­hva­tim (to zna­či da ga pri­svo­jim, da ga uči­nim sa­svim svo­jim), ali isto­vre­me­no ne mo­gu da ga pre­pu­stim sa­mom se­ bi, iz­van mog ho­ri­zon­ta. Na to­me se za­sni­va pa­ra­doks či­jim se opi­si­ va­njem, sko­ro u sva­koj knji­zi u dru­ga­či­jem ob­li­ku, ba­vi De­ri­da. Dru­ gost je ugra­đe­na u struk­tu­ru Iden­ti­te­ta kao osnov­ni uslov nje­go­ve mo­guć­no­sti (kad ne bih mo­gao od dru­gih da se raz­li­ku­jem, ne bih bio ja). Isto­vre­me­no je, me­đu­tim, i uslov nje­go­ve ne­mo­guć­no­sti (jer po­zi­va­ju­ći dru­ge na go­vor o se­bi, gu­bim auto­no­mi­ju). Uslov mo­guć­ no­sti Dru­go­ga (to što je ugra­đen u moj ho­ri­zont) isto­vre­me­no je i uslov nje­go­ve ne­mo­guć­no­sti (jer na taj na­čin ne mo­že bi­ti Dru­gi). Za­to De­ri­da ne­pre­sta­no na­gla­ša­va da Dru­gi, ap­so­lut­no in­di­vi­du­al­ no do­ga­đa­nje Dru­go­sti, ne spa­da ni pod ka­kav po­jam, ne mo­že se ugra­di­ti ni u je­dan ho­ri­zont oče­ki­va­nja (De­ri­da ov­de go­vo­ri o ne­mi­ nov­no­sti uvo­đe­nja me­si­jan­ske di­men­zi­je u fi­lo­zo­fi­ju, što uka­zu­je na XI. Dekonstrukcija

397

Qu­a­si-tran­scen­ den­ta­li­je

Etič­ka di­men­zi­ja de­kon­struk­ci­je

Dru­gost

Me­si­jan­ska di­men­zi­ja fi­lo­zo­fi­je

Knji­žev­ni kon­tekst de­kon­struk­ci­je

Tekst kao do­ga­đaj

nje­go­ve čvr­ste ve­ze s je­vrej­skom tra­di­ci­jom), i za­to iz­mi­če fi­lo­zo­fi­ji. Ma ka­ko da to­u­te autre est to­u­te autre, sva­ko dru­gi je sa­svim dru­gi, ipak fi­lo­zo­fi­ja ni­ka­da ne­će pre­sta­ti nji­me da se ba­vi. Iz ovog pa­ra­ dok­sa iz­vi­re či­ta­va De­ri­di­na fi­lo­zo­fi­ja za ko­ju je je­di­ni na­čin pri­bli­ ža­va­nja fe­no­me­nu do­ga­đa­ja od­ba­ci­va­nje stro­go od­re­đe­nih gra­ni­ca fi­lo­zof­skog dis­kur­sa i po­ku­šaj za­o­bi­la­že­nja u njoj po­sta­vlje­nih zam­ ki. Knji­žev­nost se ov­de či­ni naj­bo­ljim sred­stvom. Knji­žev­nost za De­ri­du ima dva zna­če­nja. Pr­vo, to je pro­stor u ko­jem do­la­zi do te­ma­ti­za­ci­je pa­ra­dok­sa de­kon­struk­ci­je: s jed­ne stra­ ne – sva­ko knji­žev­no de­lo je ap­so­lut­no je­din­stven i ne­po­no­vljiv do­ ga­đaj, a s dru­ge – ugra­đu­je se u in­sti­tu­ci­o­na­lan okvir ko­ji ga li­ša­va te iz­u­zet­no­sti. Knji­žev­nost je pod­ ■ li­te­rar­nost – pre­ma De­ jed­na­ko i di­ om de­la ko­ji od­re­đu­je ri­di, „ne po­sto­je knji­žev­ni tek­sto­ nje­go­vu po­seb­nost ko­ja pro­tiv­re­či vi sa­mi po se­bi. Li­te­rar­nost ni­je kon­ven­ci­o­na­li­zo­va­nim okvi­ri­ma uro­đe­no svoj­stvo, unu­traš­nja oso­ pred­sta­ve, kao i in­st i­tu­ c i­j a, od­no­ bi­na tek­sta. Ona je ko­re­lat in­ten­ ci­o­nal­nog od­no­sa pre­ma tek­stu, sno skup kon­ven­ci­ja ko­je ga od­re­ ona je in­ten­ci­o­nal­ni od­nos ko­ji đu­ju, na­sta­lih za­hva­lju­ju­ći po­na­v- u se­bi in­te­gri­še, kao ele­ment ili lja­nju. S dru­ge stra­ne, knji­žev­nost in­ten­ci­o­nal­ni sloj, ma­nje ili vi­še ko­ja, pre­ma De­ri­di, u se­bi sa­dr­ži skri­ve­nu svest kon­ven­ci­o­nal­nih ili les pensées plus pen­san­tes que tel­les in­sti­tu­ci­o­nal­nih, u sva­kom slu­ča­ju – druš­tve­nih pra­vi­la. To, raz­u­me qu’on apel­le la phi­lo­sop­hie, „mi­sli se, ne zna­či da je li­te­rar­nost či­sto ko­je su vi­še mi­sle­će od onih ko­je su­bjek­tiv­na pro­jek­ci­ja u smi­slu na­zi­va­mo fi­lo­zo­fi­jom“, po­sta­je ko­ri­ em­pi­rij­ske su­bjek­tiv­no­sti ili hi­ra sno sred­stvo u pre­i­spi­ti­va­nju gra­ni­ sva­kog či­ta­o­ca. Knji­žev­ni ka­rak­ter ca fi­lo­zof­skog dis­kur­sa ko­ji že­li da tek­sta pri­pi­su­je se in­ten­ci­o­nal­nom pred­me­tu u nje­go­voj, mo­že se re­ za­bo­ra­vi na kon­fron­ta­ci­ju sa onim ći, no­e­mat­skoj struk­tu­ri, a ne sa­ što se u sve­tu po­no­vo de­ša­va. To je mo su­bjek­tiv­noj stra­ni noetičkog uto­li­ko mo­gu­će uko­li­ko se De­ri­da či­na. Po­sto­je ‘u’ knji­žev­nom de­lu tru­di da od sva­kog svog tek­sta na­ oso­bi­ne ko­je zah­te­va­ju knji­žev­no či­ni „do­ga­đaj“, da na neo­če­ki­van tu­ma­če­nje i po­zi­va­ju se na kon­ven­ ci­je, in­sti­tu­ci­je i isto­ri­ju knji­žev­ na­čin na je­din­stve­nost tek­sta ko­ji no­sti. Ova no­e­mat­ska struk­tu­ra ana­li­zi­ra (na nje­gov pot­pis, s i g­ na ­ je sa­dr­ža­na (kao ‘ne­re­al­na’ pre­ma tu­ r u) od­go­vo­ri je­din­stve­noš­ću i Hu­ser­lo­voj ter­mi­no­lo­gi­ji) u su­bne­po­no­vlji­voš­ću sop­stve­nog tek­sta jek­tiv­no­sti, ali su­bjek­tiv­no­sti ne­ (sop­stve­nim pot­pi­som, kon­tra­sig­ em­pi­rij­skoj i po­ve­za­noj sa in­ter­su­bjek­tiv­nom i tran­scen­den­tal­ na­tu­rom – ili čak kon­t r a­s i g­ na ­ nom za­jed­ni­com“.* tom ). De­ri­da je svo­je tek­sto­ve po­ * „Ta dziw­na instytu­cja zwa­na li­te­ra­tu­rą“. sve­tio mno­gim pi­sci­ma (iz­me­đu Z Jac­qu­es’em Der­ri­dą raz­ma­wia De­rek osta­lih: Ma­lar­meu, Džoj­su, Kaf­ki, Atrid­ge, u: De­kon­struk­cja w ba­da­ni­ach li­te­rac­kich, Gda­ńsk, 2000, str. 32. Šek­spi­ru, Pon­žu, Se­la­nu, Blan­šou, 398

Književne teorije XX veka

Že­ne­tu) i sva­ki put je pi­sao dru­gi tekst (ni­ka­da se ni­je una­pred zna­lo ka­kav će ob­lik po­pri­mi­ti), iako je uvek bio po­sve­ćen dru­goj ver­zi­ji go­re­o­pi­sa­nog pa­ra­dok­sa de­kon­struk­ci­je. Na taj na­čin per­for­ma­tiv­no (da­kle, pi­šu­ći a ne te­o­re­ti­šu­ći) do­ka­zu­je nje­go­vu ne­iz­be­žnost: sva­ki put je isto (pa­ra­doks de­kon­struk­ci­je) ugra­đe­no u ono što je Dru­go (De­ri­di­ni tek­sto­vi pi­sa­ni po dru­gom re­to­rič­kom mo­de­lu). De­ri­da u oči­ma mno­gih ni­je fi­lo­zof već pi­sac s ob­zi­rom na ra­zno­vr­snost ko­riš­ će­nih žan­ro­va (di­ja­log, epi­sto­lar­ni ro­man, dnev­nik, afo­ri­zam) i na na­ čin ko­riš­će­nja je­zi­ka. To ni­je tač­no: De­ri­da je fi­lo­zof ko­ji na­sto­ji da pre­o­bli­ku­je gra­ni­ce fi­lo­zof­skog dis­kur­sa ko­ri­ste­ći za to knji­žev­ne stra­ te­gi­je. Ne po­sto­ji je­dan, opšte­o­ba­ve­zu­ju­ći mo­del fi­lo­zof­skog dis­kur­sa, kao što ne po­sto­ji je­dan mo­del li­te­rar­no­sti. A da ne go­vo­ri­mo o to­me da za­hva­lju­ju­ći ovom po­stup­ku sa­ma li­te­rar­nost, esen­ci­ja knji­žev­nih tek­sto­va, bi­va do­ve­de­na u sum­nju. Knji­žev­nost ne po­se­du­je ni­ka­kvu traj­nu i ne­pro­men­lji­vu suš­ti­nu, ka­že De­ri­da, jer sva­kom tek­stu mo­že­ mo pri­pi­sa­ti li­te­rar­nost za­vi­sno od kon­tek­sta u ko­ji ga sta­vi­mo. Da­ kle, vra­ća­mo se na po­če­tak: ne po­sto­je esen­ci­je već sa­mo pro­men­lji­vi kon­tek­sti nji­ho­vog ko­riš­će­nja. Knji­žev­na di­men­zi­ja de­kon­struk­ci­je se pre­pli­će sa (an­ti)me­ta­fi­zič­kom i prag­ma­tič­kom di­men­zi­jom. Da bi se bo­lje raz­u­me­lo šta je – pa i u od­no­su na knji­žev­nost – de­ kon­struk­ci­ja, va­lja­lo bi su­prot­sta­vi­ti njen pro­je­kat tri­ma pri­go­vo­ri­ma ko­ji se naj­češ­će upu­ću­ju na nje­nu adre­su. Oni se od­no­se na sle­de­će: njen ru­ši­lač­ki ka­rak­ter, nje­nu ne­ga­tiv­nost i nje­nu her­me­tič­nost.

Isto to i Dru­go

Kri­ti­ka li­te­rar­no­sti

Tri pri­go­vo­ra de­kon­struk­ci­ji

In­ven­ci­ja Pr­va pri­med­ba gla­si: de­kon­st r u k­c i­j a j e de­ st r u k­ci­j a. Pre­ma kri­ti­ča­ri­ma, de­kon­struk­ci­ja je – ra­do ubra­ja­na u post­mo­der­ni­stič­ ku fi­lo­zo­fi­ju – za za­pad­nu tra­di­ci­ju ra­zor­na, a kao nje­na po­sle­di­ca u kul­tu­ri ni­je ni smi­sao, ni čo­vek ni­ti bi­lo ka­kva traj­na kon­struk­ci­ ja. De­ri­da, me­đu­tim, ne upo­tre­blja­va reč „de­kon­struk­ci­ja“ u tom uobi­ča­je­nom, ne­ga­tiv­nom zna­če­nju, već isto ona­ko ka­ko je Haj­de­ ger upo­tre­blja­vao reč „de­struk­ci­ja“ kad je na­go­va­rao fi­lo­zo­fi­ju na ra­sta­vlja­nje „omo­ta­ča“ ko­ji­ma je oba­vi­je­na tra­di­ci­ja za­pad­nog miš­ lje­nja.15 De­struk­ci­ja (ali i de­kon­struk­ci­ja) sa­mo je „raz­mek­ša­va­nje 15 Up. M. He­ide­gger, Bi­tak i vri­je­me, Na­pri­jed, Za­greb, 1985, pre­vod: Hr­vo­je Ša­ri­ nić, str. 25. Haj­de­ger ja­sno pi­še: „De­struk­ci­ja, na­i­me, ne že­li po­ko­pa­ti proš­lost u niš­ta­vi­lo, ona ima po­zi­tiv­nu na­mje­ru.“ U Pi­smu pri­ja­te­lju – Ja­pan­cu, De­ri­ da je ob­ja­snio zaš­to se od­lu­čio za reč „de­kon­struk­ci­ja“ ume­sto „de­struk­ci­ja“: „Kad sam iza­brao ovu ri­ječ, ili ka­da mi se ona na­met­nu­la, mi­slim da je to XI. Dekonstrukcija

399

De­kon­struk­ci­ja i de­struk­ci­ja

De­mon­ti­ra­nje tra­di­ci­je

Kraj čo­ve­ka

otvr­dle fi­lo­zof­ske tra­di­ci­je“, što se mo­že iden­ti­fi­ko­va­ti sa sa­mom suš­ti­nom fi­lo­zof­skog raz­miš­lja­nja ko­je omek­ša­va stvrd­nu­te je­zi­ke tra­di­ci­je. U tom smi­slu de­kon­struk­tiv­ni dis­kurs ima od­nos pre­ma dru­gim dis­kur­si­ma ko­ji gra­de tra­di­ci­ju ta­ko što ih pa­žlji­vo pro­u­ča­ va, što se udu­blju­je u či­ta­nje sva­kog re­da tek­sta, što po­re­di pri­hva­ će­ne pre­mi­se s do­ne­tim za­ključ­ci­ma mo­tre­ći na je­zik ko­jim je da­to raz­miš­lja­nje kon­stru­i­sa­no. Ako je, da­kle, de­kon­struk­ci­ja raz­la­ga­nje, on­da ona ne raz­la­že ni smi­sao ni čo­ve­ka (ka­ko bi to bi­lo mo­gu­će?), već ono što u knji­žev­nim ili fi­lo­zof­skim tek­sto­vi­ma – ili ši­re: u ne­ koj tra­di­ci­ji – go­vo­r i o smi­slu, čo­ve­ku i pri­hva­ta kao oči­gled­no. Kla­si­čan pri­mer ta­kvog po­stup­ka je De­ri­di­na knji­ga Glas i fe­no­men u ko­joj ni­je de­kon­stru­i­san (što zna­či pod­vrg­nut pa­žlji­vom či­ta­nju) smi­sao ili zna­če­nje, već Hu­ser­lo­va kon­cep­ci­ja zna­če­nja i u njoj ugra­ đe­ne su­prot­no­sti. Dru­gi pri­mer mo­že bi­ti ču­ve­ni De­ri­din tekst Kraj čo­ve­ka ko­ji – na­rav­no – ni­ti ogla­ša­va smrt čo­ve­ka, ni­ti tog čo­ve­ka usmr­ću­je, već sa­mo ana­li­zi­ra odre­đen tip „an­tro­po­loš­kog“ dis­kur­sa s kra­ja še­zde­se­tih go­di­na; uosta­lom, to ne­sum­nji­vo či­ni pod uti­ca­ jem ne­kih Haj­de­ge­ro­vih mo­ti­va.16 „Cilj de­kon­struk­ci­je – pi­še je­dan od in­ter­pre­ta­to­ra – je da se opu­ste i de­blo­ki­ra­ju struk­tu­re ..., da se one sta­ve u po­ kret, da se stvo­re no­ve for­me, a pre sve­ga da se ka­že ‘da, oui, oui’ ne­če­mu što ljud­sko oko ni­je vi­de­lo, ljud­sko uho ni­je ču­lo.“17

In­ven­ci­ja

No­vom tu­ma­če­nju tra­di­ci­je ko­ja ne mo­že da otvrd­ne u ljuš­tu­ri ana­hro­ne for­me mo­ra da od­go­va­ra no­va for­ma ko­je još ne­ma, ali ko­ja se mo­ra pro­na­ ć i. De­kon­struk­ci­ja je, da­kle, in­ve n­ci­j a: pro­ na­la­že­nje for­mi, kon­ven­ci­ja, do­ga­đa­ja, go­vor­nih či­no­va, na­či­na bi­lo u knji­zi O gra­ma­to­lo­gi­ji, ni­sam mi­slio da će joj se pri­pi­sa­ti cen­tral­na ulo­ga u dis­kur­su ko­ji me ta­da za­ni­mao. Iz­me­đu osta­log, že­lio sam pre­ve­sti i usvo­ji­ti u svoj go­vor He­i­deg­ge­ro­ve ri­je­či De­struc­tion i Ab­bau. Obje su u tom kon­tek­stu zna­či­le ope­ra­ci­ju ko­ja se ti­če tra­di­ci­o­nal­ne struk­tu­re ili ar­hi­ tek­tu­re te­melj­nih poj­mo­va za­pad­ne on­to­lo­gi­je ili me­ta­fi­zi­ke. Me­đu­tim, na fran­cu­skom iz­raz ‘de­struk­ci­ja’, im­pli­ci­rao je isu­vi­še oči­to po­niš­te­nje, jed­nu ne­ga­tiv­nu re­duk­ci­ju ko­ja je mo­žda bi­la bli­ža ni­če­an­skom ‘ru­še­nju’ ne­go He­i­ deg­ge­ro­vom tu­ma­če­nju ili vr­sti či­ta­nja ko­je sam ja pred­lo­žio. Da­kle, ovu sam reč od­ba­cio.“ Jac­qu­es Der­ri­da, Pi­smo pri­ja­te­lju – Ja­pan­cu, „De­lo“, Be­o­grad, mart–april 1992, go­di­na XXXVI­II, 3–4, str. 201–202. 16 Ov­de je reč o Pi­smu o hu­ma­ni­zmu (1946) iz Put­nih zna­ko­va, gde Haj­de­ger pa­žlji­vo ana­li­zi­ra me­ta­fi­zič­ke pre­mi­se an­tro­po­lo­gi­zma i hu­ma­ni­zma. 17 J. D. Ca­pu­to, The Prayers and Te­ars of Jac­qu­es Der­ri­da: Re­li­gion wit­ho­ut Re­li­ gion, Blo­o­ming­ton, 1997, str. 18.

400

Književne teorije XX veka

miš­lje­nja, stra­te­gi­ja či­ta­nja ko­ji omo­gu­ća­va­ju „da se neš­to no­vo po­ja­vi pr­vi put“,18 da „na­kon pre­ po­zna­va­nja i oza­ko­nje­nja, na­kon sta­vlja­nja kon­tra­sig­na­tu­re po­mo­ću druš­tve­nog ugo­vo­ra, pre­ma od­re­đe­ nom si­ste­mu kon­ven­ci­ja, tre­ba da sa­ču­va vred­nost za bu­duć­nost“.19 In­ven­ci­ja, ko­ja je za De­ri­du isto što i de­kon­struk­ci­ja,20 na ja­san na­čin je po­de­lje­na: otva­ra čo­ve­ka u prav­ cu ne­po­no­vlji­vog do­ga­đa­ja, u prav­cu ne­če­ga što se od­vi­ja pr­vi put, i ugra­đu­je ovaj do­ga­đaj „u za­jed­nič­ku isto­ri­ju, pri­pad­nost od­re­đe­noj kul­tu­ri: na­sle­đu, za­o­stavš­ti­ni, pe­da­goš­koj tra­di­ci­ji, di­sci­pli­ni i ni­zu ge­ ne­ra­ci­ja“.21 Da­kle, ot­kri­će ono­ga što je no­vo mo­gu­će je sa­mo uko­li­ko mo­že bi­ti „po­na­vlja­no, ko­riš­će­no i ugra­đi­va­no u raz­li­či­te kon­tek­ste“, pre­o­bli­ku­ju­ći sa­mim tim ovaj „pr­vo­bit­ni“ do­ga­đaj. Upra­vo ta­ko funk­ ci­o­ni­še tra­di­ci­ja: da bi do­ga­đaj (is­kaz, umet­nič­ko de­lo, isto­rij­ski do­ ga­đaj), iz­u­ze­tan po svo­joj je­din­stve­no­sti, bio usvo­jen, mo­ra iz­dr­ža­ti po­ku­šaj po­na­vlja­nja (re­pro­duk­ci­je) za­hva­lju­ju­ći ko­joj se svi­ma sta­vlja na ras­po­la­ga­nje. Me­đu­tim, da bi za­dr­žao svo­ju ori­gi­nal­nost, on isto­ vre­me­no zah­te­va pod­jed­na­ko je­din­stve­no ko­riš­će­nje. Ži­vot umet­nič­ kog de­la za­sni­va se na sle­de­ćem: pre­ži­ve­će sa­mo ono ko­je mo­že da ra­ču­na na svo­je stva­ra­lač­ko tu­ma­če­nje. A ono ko­je se sa­mo ne­stva­ra­ lač­ki de­kla­mu­je – pre­sta­je da pri­pa­da ži­voj tra­di­ci­ji. Kad bi na­sle­đe bi­lo sa­mo me­ha­nič­ki po­na­vlja­no, ono uopšte ne bi bi­lo na­sle­đe već skup pra­znih for­mi i mr­tvih kon­ven­ci­ja.22 Kad bi, me­đu­tim, kul­tu­ra iz­miš­lja­la sa­mo no­va zna­če­nja, tra­di­ci­ja bi pre­sta­la da po­sto­ji jer ne bi bi­lo in­sti­tu­ci­o­nal­nih okvi­ra ko­ji bi omo­gu­ća­va­li oču­va­nje na­sle­đa proš­lo­sti za bu­du­ća po­ko­le­nja.23 ■ idi­om/in­sti­tu­ci­ja – pre­ma De­ri­di, dva po­la sva­kog is­ku­stva, pa i knji­žev­nog is­ku­stva, ko­ji se me­đu­sob­no do­pu­nja­va­ju. Idi­om uka­zu­je na do­ga­đaj­ni i je­din­stven ka­rak­ter knji­žev­nog de­la, a in­sti­tu­ ci­ja na nje­go­vu kon­ven­ci­o­nal­nost. Idi­om i in­sti­tu­ci­ja se uza­jam­no do­ pu­nja­va­ju: pot­pu­no idi­o­mat­sko de­ lo bi bi­lo ne­shva­tlji­vo, a pot­pu­no in­sti­tu­ci­o­na­li­zo­va­no de­lo – li­še­no ori­gi­nal­no­sti.

„Moj za­kon“, ka­že De­ri­da, „ko­jem na­sto­jim da se po­sve­tim i u od­no­su na ko­ji sam od­go­vo­ran, je­ste tekst dr u­go­g a, nje­go­va je­din­stve­nost, nje­gov idi­om, nje­gov po­ziv ko­ji mi

Tekst dru­go­ga

18 J. Der­ri­da, Psyché. In­ven­tion de l’autre, op. cit., str. 16. 19 Ibid. 20 Op­šir­ni­je o to­me pi­šem u knji­zi: Efekt in­skrypcji. Jac­qu­es Der­ri­da i li­te­ra­tu­ra, Kraków, 2002, deo: De­kon­struk­cja, czyli in­wen­cja, str. 172–182. 21 J. Der­ri­da, Psyché..., op. cit., str. 16. 22 J. Der­ri­da, Sur pa­ro­le. In­stan­tanés phi­lo­sop­hi­qu­es, Pa­ris, 1999, str. 60. 23 Up. M. P. Mar­kow­ski, „Po­lityka zdar­ze­nia – o Der­rid­zie i de­kon­struk­cji“, Euro­pa, 2004, br. 30. XI. Dekonstrukcija

Po­ku­šaj po­na­vlja­nja

401

pret­ho­di. Od­go­vor­no mo­gu da mu od­go­vo­rim (i to se od­ no­si na sve za­ko­ne, a na­ro­či­to na eti­ku) sa­mo on­da kad ga uvo­dim u igru i an­ga­žu­jem sop­stve­nu in­di­vi­du­al­nost, sta­vlja­ju­ći pot­pis, dru­gu sig­na­tu­ru.“24 De­kon­struk­tiv­na in­ven­ci­ja – pro­na­la­že­nje bu­duć­no­sti za tra­di­ ci­ju, uti­ra­nje pu­ta no­vim do­ga­đa­ji­ma – ne mo­že bi­ti de­struk­ci­ja u ne­ga­tiv­nom, ru­ši­lač­kom smi­slu, već na­pro­tiv: ona ču­va na­sle­đe od pri­rod­ne smr­ti u ma­ši­ni za re­pro­du­ko­va­nje go­to­vih kli­šea.

Afir­ma­ci­ja De­kon­struk­ci­ja je ne­ga­ci­ja

Afir­ma­ti­van gest de­kon­struk­ci­je

Dru­ga pri­med­ba – čvr­sto po­ve­za­na s pr­vom – gla­si ova­ko: d e­kon­ st r u k­c i­j a j e ne­ ga­ c i­j a. A u dru­gom ob­li­ku: de­kon­struk­ci­ja je po svo­joj (na­rav­no, de­kon­struk­tiv­noj) pri­ro­di ni­hi­li­stič­ka. To bi tre­ba­lo da zna­či da je re­zul­tat uniš­ta­va­nja su­bjek­ta, smi­sla, isto­ri­je – sa­znaj­ ni ni­hi­li­zam ko­ji vo­di kon­sta­ta­ci­ji da ne po­sto­ji objek­tiv­na isti­na, da je in­ter­pre­ta­to­ru sve do­zvo­lje­no, pa i da ne mo­ra da bri­ne o stvar­ no­sti, već da mo­že ko­li­ko ho­će da je tran­sfor­mi­še pre­ma sop­stve­ nom na­ho­đe­nju ili da pro­iz­vo­di fan­ta­stič­ne tek­sto­ve ne­u­ko­re­nje­ne u stvar­no­sti. Na ovom me­stu se obič­no ka­že da na pod­ruč­ju te neo­ gra­ni­če­ne igre in­ter­pre­ta­ci­je De­ri­da ver­no ide Ni­če­o­vim tra­gom, što omo­gu­ća­va da se obo­ji­ca po­ve­žu za­jed­nič­kom ve­zom ni­hi­li­zma. De­ri­da, me­đu­tim, ne­pre­sta­no na­gla­ša­va da je de­kon­struk­ci­ja afir­ ma­ti­van gest. To, ipak, ni­je sa­mo ni­če­an­ska afir­ma­ci­ja, gro­mo­gla­sno „Da“ iz­re­če­no či­ta­vom sve­tu, s nje­go­vim ne­sre­ća­ma i ra­do­sti­ma, već afir­ma­ci­ja ko­ja omo­gu­ća­va po­ja­vlji­va­nje ono­ga što je no­vo. Pr­vo, na­ rav­no, u pro­sto­ru is­ka­za u ko­jem se po­i­sto­ve­ću­je sa in­ven­ci­jom: „De­kon­struk­ci­ja je ili pro­na­la­zač­ka ili je uopšte ne­ma; ona se ne za­do­vo­lja­va me­to­do­loš­kim pro­ce­du­ra­ma već otva­ra pro­laz ... Njen na­čin pi­sa­nja ni­je is­klju­či­vo per­for­ma­ti­van. Ona od dru­gih kon­ven­ci­ja stva­ra pra­vi­la za no­ve per­for­ma­ ti­ve, ma­da se ni­ka­da ne po­zi­ci­o­ni­ra u te­o­rij­skoj si­gur­no­sti jed­no­stav­ne opo­zi­ci­je iz­me­đu per­for­ma­ti­vâ i kon­sta­ta­ci­jâ. Njen tok pod­ra­zu­me­va afir­ma­ci­ju ko­ja je u ve­zi sa od­i­gra­ va­njem do­ga­đa­ja.“25 24 „Ta čud­na in­sti­tu­ci­ja zva­na knji­žev­nost“. Sa Žak De­ri­dom raz­go­va­ra De­rek Atridž, Li­te­ra­tu­ra na Świ­e­cie, 1998, br. 11/12, str. 215–216, u: De­kon­struk­cja w ba­da­ni­ach li­te­rac­kich, Gda­ńsk, 2000. 25 Der­ri­da, J., Psyché..., op. cit., str. 88.

402

Književne teorije XX veka

Pod afir­ma­ci­jom ov­de tre­ba raz­u­me­ti pri­sta­nak za po­ja­vlji­va­ nje do­ga­đa­ja ko­ji se – kao i sva­ki do­ga­đaj – ne ugra­đu­je u već po­ sto­je­ći pro­gram, ne po­tvr­đu­je za­do­bi­je­ne kon­tek­ste ne­go ih ras­ki­da iz­la­žu­ći nas ri­zi­ku ra­zu­me­va­nja. Me­đu­tim, pri­sta­nak na po­ja­vlji­va­ nje do­ga­đa­ja pod­ra­zu­me­va da će­mo na ovaj do­ga­đaj od­go­vo­ri­ti, a od­go­vo­ri­ti mo­že­mo sa­mo pro­na­la­ze­ći od­go­va­ra­ju­će – no­ve for­ me, kon­ven­ci­je, go­vor­ne či­no­ve. Ako tekst ko­ji či­tam ja­sno na­gla­ša­ va sop­stve­nu je­din­stve­nost, on­da on od me­ne zah­te­va po­tvr­du ove iz­u­zet­no­sti pri­li­kom či­ta­nja. Kad bi tre­ba­lo da pro­či­tam tekst isto kao što su ga do ta­da dru­gi pro­či­ta­li, ka­ko bih on­da mo­gao da tvr­ dim da sam iza­šao na kraj s nje­go­vom do­ga­đaj­noš­ću? Ako či­ta­nje (i s njim po­ve­za­no pi­sa­nje) ne bu­de ne­pre­sta­na in­ven­ci­ja, on­da će kul­ tu­ra, za­jed­no sa svo­jim re­mek-de­li­ma, ba­lan­si­ra­ti na gra­ni­ci smr­ti, a mi će­mo br­zo ot­kri­ti svo­ju ne­moć da je re­a­ni­mi­ra­mo. Kul­tu­ra ne­ pod­lo­žna de­kon­struk­ci­ji, ne­de­kon­struk­tiv­na kul­tu­ra, po­sta­je ja­lo­va ze­mlja, le­di­na ko­ja ra­đa sa­mo opa­san ko­rov. Ali, afir­ma­ci­ja se ne od­no­si sa­mo na pro­na­la­že­nje od­go­va­ra­ju­ ćih na­či­na či­ta­nja i pi­sa­nja, jer ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti da je de­kon­struk­ ci­ja upra­vo u toj obla­sti naj­po­zna­ti­ja. Afir­ma­ci­ja je za­pra­vo ono iz­go­vo­re­no „da“ ko­je omo­gu­ća­va sva­ki spo­ra­zum (u tom po­gle­du se De­ri­da sla­že s Ga­da­me­rom da raz­go­vor, kao pre­mi­sa raz­u­me­ va­nja, mo­ra ima­ti u vi­du do­bru vo­lju sa­go­vor­ni­ka). Šta­vi­še, omo­ gu­ća­va sva­ki od­nos me­đu lju­di­ma ko­ji ne­će mo­ći me­đu­sob­no da raz­go­va­ra­ju ako ne po­đu od uza­jam­nog odo­bra­va­nja. „Da, slu­ša­ću šta ćeš re­ći.“ „Da, pri­ča­ću ti.“ „Da, sla­žem se s tvo­jim do­la­skom.“ Čak i on­da kad bu­dem ne­kom dru­gom pre­tio, kad se s njim bu­dem sva­đao, kad ga bu­dem pro­kli­njao, mo­ram mu se obra­ti­ti, mo­ram mu do­zvo­li­ti da se po­ja­vi u pro­sto­ru u ko­jem ja već je­sam, no­ram mu do­zvo­li­ti da po­se­ti mo­ju ku­ću, da se po­ja­vi na mom ho­ri­zon­tu, u mom je­zi­ku. Ovo ini­ci­jal­no „da“ omo­gu­ća­va do­la­zak dru­gog: ka­ko no­vog do­ga­đa­ja ta­ko i dru­gog čo­ve­ka, ta­ko­đe – a mo­žda, čak, i pre sve­ga – i u vi­du do­ga­đa­ja či­ta­nja ko­je omo­gu­ća­va ne­kom dru­gom (auto­ru) da se po­ja­vi u no­vom vi­du. Upra­vo je za­hva­lju­ju­ći nje­mu mo­gu­će – ma­kar na tre­nu­tak – skla­pa­nje pri­mir­ja, upra­vo za­hva­lju­ ju­ći nje­mu je mo­gu­će ve­ro­va­ti u obe­ća­nje da­to Dru­go­me i od stra­ne Dru­go­ga, a to obe­ća­nje ko­je uka­zu­je na etič­ki mo­me­nat de­kon­struk­ ci­je po­sta­je osno­va kul­tur­ne za­jed­ni­ce. Ovo „da“ je, kao znak bez­u­ slov­ne afir­ma­ci­je, uslov sva­kog is­ka­za upu­će­nog ne­kom dru­gom, znak je obe­ća­nja na osno­vi ko­jeg se obra­ća­mo ne­kom dru­gom i o ne­kom dru­gom go­vo­ri­mo. „Još pre ne­go što od­lu­čim šta ću da ka­ žem, obe­ća­vam da ću go­vo­ri­ti, od­go­va­ram za obe­ća­nje go­vo­re­nja, XI. Dekonstrukcija

403

Do­ga­đaj

Spo­ra­zum

Znak bez­u­slov­ne afir­ma­ci­je

Za­kon obe­ća­nja

Ko­men­ta­ri­sa­ni tekst – ko­men­tar

od­go­va­ram.“26 „Sva­ki put kad otva­ram usta, sva­ki put kad go­vo­rim ili pi­šem – obe­ća­vam.“27 Na pro­sto­ru raz­go­vo­ra, u od­no­su iz­me­đu me­ne i ne­kog dru­gog, „da“ pret­ho­di bi­lo ko­joj dru­goj re­či, omo­gu­ ća­va sva­ku reč – i za­to je pred­u­slov sva­ke re­la­ci­je, sva­kog od­no­sa pre­ma ne­če­mu / ne­ko­me dru­go­me, a pre­ma to­me i knji­žev­no­sti uopšte. Ali ovo „da“ či­ni da tim od­no­som vla­da za­kon obe­ća­nja da ne­ko dru­gi već če­ka na me­ne, da me po­zi­va da iza­đem iz pu­sti­nje, da me već ne­ko dru­gi – još pre ne­go što poč­nem da go­vo­rim, pre ne­ go što i poč­nem da eg­zi­sti­ram kao Ja – iza­zi­va da go­vo­rim. Sa­mim tim se ipak sla­žem sa si­tu­a­ci­jom u ko­joj obe­ća­nje go­vo­ra tre­ba da bu­de po­tvr­đe­no, u ko­joj ovo pr­vo „da“ tre­ba da pra­ti nje­go­vo po­ na­vlja­nje bez ko­ga se ne­će niš­ta od­i­gra­ti, niš­ta do­go­di­ti. Upra­vo na tom po­no­vlje­nom „da“ za­sni­va se de­kon­struk­tiv­na afir­ma­ci­ja. Ako ka­žem: „Da, go­vo­ri­ću ti bez ob­zi­ra na to šta će se de­si­ti“, u stva­ri ta­da že­lim da ču­jem: „Da, slu­ša­ću te bez ob­zi­ra na to šta će se de­si­ ti.“ Ovo dru­go „da“ je, da­kle, sa­dr­ža­no u pr­vom, i je­ste ono či­me je Dru­gi već u me­ni, či­me me otva­ra pre­ma se­bi, či­me se­bi kr­či put ka me­ni još i pre ne­go što otvo­rim usta, još i pre ne­go što ka­žem pr­vu reč. U toj pu­ko­ti­ni iz­me­đu mog odo­bre­nja i nje­go­vog / nje­nog is­ ka­za, slič­no kao i iz­me­đu tra­di­ci­je i nje­nog tu­ma­če­nja, iz­me­đu dva pot­pi­sa, stva­ra se mo­guć­nost po­seb­nog i je­din­stve­nog do­ga­đa­ja či­ja je de­kon­struk­ci­ja ne­pre­sta­na afir­ma­ci­ja. To ima ozbilj­ne po­sle­di­ce za od­no­se iz­me­đu ko­men­ta­ri­sa­nog tek­sta i sa­mog ko­men­ta­ra. Pri­sta­li­ce de­kon­struk­ci­je su, ne ve­ru­ju­ći u ap­so­lu­tan, od či­ta­nja ne­za­vi­san iden­ti­tet či­ta­nog tek­sta, a isto­vre­ me­no bri­šu­ći gra­ni­cu iz­me­đu ono­ga što je knji­žev­no i ono­ga što je ne­knji­žev­no, svo­je in­ter­pre­ta­ci­je tre­ti­ra­li upo­re­do sa in­ter­pre­ti­ ra­nim tek­sto­vi­ma, na­gla­ša­va­ju­ći nji­hov „do­ga­đaj­ni“ i ne­po­no­vljiv ka­rak­ter ko­ji se ne od­no­si na već po­sto­je­ća, usta­lje­na pra­vi­la kom­ po­zi­ci­je. Taj in­ven­ti­van ka­rak­ter sva­kog či­ta­nja, ko­je svo­jom idi­o­ma­ tič­noš­ću od­go­va­ra idi­o­ma­tič­no­sti ana­li­zi­ra­nog tek­sta, ve­o­ma je bli­ zak De­ri­di ko­ji je pi­sao: „Či­ta­nje mo­ra da se pre­da iz­u­zet­no­sti [književnosti], da je pri­zna, da je ima u vi­du, da je bu­de sve­sno. Me­đu­tim, da bi se to po­sti­glo ... tre­ba da se sta­vi pot­pis, da se na­pi­še neš­to dru­go što bi joj od­go­va­ra­lo ili bi ko­re­spon­di­ra­lo s njom na pod­jed­na­ko po­se­ban na­čin.“28 26 J. Der­ri­da, Po­ints de su­spen­sion. En­tre­ti­ens, Pa­ris, 1992, str. 398. 27 J. Der­ri­da, „Jed­no­języczno­ść in­ne­go, czyli orygi­nal­na pro­te­za“, Li­te­ra­tu­ra na Świ­e­cie, 1998, br. 11/12, str. 105. 28 „Ta čud­na in­sti­tu­ci­ja zva­na knji­žev­nost“..., op. cit., str. 219.

404

Književne teorije XX veka

De­ri­da ovaj ne­po­no­vljiv od­go­vor na tekst na­zi­va kon­tra­sig­na­tu­ rom ili kon­tra­sig­na­tom: lič­no sta­vljen pot­pis is­pod pot­pi­sa či­ta­nog tek­sta. Ta­ko kod De­ri­de mo­že­mo pro­či­ta­ti:

Či­ta­o­če­va kon­tra­sig­na­tu­ra

„‘Do­bra’ knji­žev­na kri­ti­ka, je­di­na o ko­joj ov­de mo­že bi­ti re­či, pod­ra­zu­me­va odre­đen čin, sig­na­tu­ru ili kon­tra­sig­na­ tu­ru, pro­na­la­zač­ko je­zič­ko is­ku­stvo u je­zi­ku, ugra­đi­va­nje či­na či­ta­nja u po­lje či­ta­nog tek­sta. Ovaj se tekst ni­ka­da ne pod­vr­ga­va pot­pu­noj ‘objek­ti­vi­za­ci­ji’.“29

Tran­scen­den­ci­ja I, na kra­ju, tre­ća pri­med­ba: de­kon­st r u k­c i­j a sve svo­ di na tekst. Ova pri­med­ba naj­češ­će pro­is­ti­če iz do­slov­nog tu­ma­če­nja re­če­ni­ce na­pi­sa­ne na mar­gi­ni ras­pra­ve o Ru­sou: „Ne­ma ni­čeg iz­van tek­sta“ ili do­slov­no: „Ne po­sto­ji ono iz­van-tek­stu­al­no“ (il n’y a pas de hors-tex­te).30 To se obič­no shva­ta ta­ko kao da po­sto­ji ne­ka pri­vi­le­go­va­ na sfe­ra tek­sto­va, knji­ga pot­pu­no ogra­đe­na od „ostat­ka“ sve­ta i da ne po­sto­ji pro­laz od tek­sta do stvar­no­sti. Iz ove per­spek­ti­ve se de­ kon­struk­ci­ja is­po­lja­va kao po­hva­la sa­vr­še­noj ima­nen­ci­ji. Za­tvo­re­ni smo, ka­žu De­ri­di­ni kri­ti­ča­ri, u sve­tu bez iz­la­za, u za­tvo­ru je­zi­ka u ko­jem se smi­slo­vi be­so­muč­no raz­ ■ il n’y a pas de hors-tex­te mno­ža­va­ju na sve stra­ne iako je – „ne po­sto­ji iz­van-tekst“, ču­ve­na put ka stvar­no­sti ne­po­vrat­no za­ re­če­ni­ca Ža­ka De­ri­de iz dela O gra­ tvo­ren. Ne­ma iz­la­za iz tog tek­stu­ ma­to­lo­gi­ji, ko­ja je iza­zva­la brojne al­nog sve­ta, jer sve ne­sta­je u sfe­ri ne­spo­ra­zu­me. Iz knji­žev­ne per­ spek­ti­ve, ona ozna­ča­va sa­mo to da uza­jam­nih, bes­kraj­nih re­la­ci­ja i ne ni­jed­nu reč ili re­če­ni­cu ne mo­že­ do­zvo­lja­va ni da pro­vi­ri kroz pre­ mo sme­sti­ti iz­van bi­lo ka­kvog kon­ ci­zno is­ple­te­nu mre­žu zna­ko­va. tek­sta i na taj na­čin usta­li­ti njen U tom ma­gič­nom sve­tu po­du­dar­ smi­sao. Dru­gim re­či­ma, uvek po­ sto­ji mo­guć­nost re­kon­tek­stu­a­li­za­ no­sti ne­ma tra­go­va po ko­ji­ma bi­ ci­je re­či, re­če­ni­ce ili tek­sta ko­ja će smo mo­gli do­ći do iz­vo­ra i ne­ma na­ pro­me­ni­ti nji­ho­vo zna­če­nje. de da će se spa­sti bi­lo ko­ji smi­sao. Na osno­vi ta­ko shva­će­ne de­kon­struk­ci­je, u oči­ma kri­ti­ča­ra po­sta­je par ex­cel­len­ce post­mo­der­ni­stič­ka fi­lo­zo­fi­ja, dok se De­ri­da ni po če­ mu ne raz­li­ku­je od, re­ci­mo, Ža­na Bo­dri­ja­ra i nje­go­ve te­o­ri­je veš­tač­ kih sli­ka (si­mu­la­kru­ma) ko­je us­peš­no za­me­nju­ju pra­vu stvar­nost. 29 Op. cit., str. 199. 30 J. Der­ri­da, O gra­ma­to­lo­gi­ji, Ve­se­lin Ma­sle­ša, Sa­ra­je­vo, 1976, str. 207, pre­vod: dr Ljer­ka Ši­fler-Pre­mec. XI. Dekonstrukcija

405

Ne­ma ni­čeg iz­van tek­sta

Po­hva­la ima­nen­ci­ji

De­ri­da – Bo­dri­jar

Svet kao tekst

De­ri­da, me­đu­tim, go­vo­ri o ne­čem sa­svim su­prot­nom! Upra­ vo stvar­nost ima obe­lež­ja „tek­sta“, što zna­či da nam se – go­vo­re­ći sa znat­nim, ma­da oprav­da­nim sa­ži­ma­njem – u pro­la­znom ži­vo­tu kraj­nji smi­sao, či­ju bli­skost i pri­su­stvo pri­želj­ku­je­mo, ne­pre­sta­no iz­ mi­če i ni­ka­da ne do­la­zi na vre­me, pod­me­ću­ći raz­li­či­ta tu­ma­če­nja. Dru­ga­či­je re­če­no: ako De­ri­da go­vo­ri o sve­tu kao tek­stu, on­da ta­ko­ đe go­vo­ri i da se čo­vek ne mo­že za­tvo­ri­ti u nje­go­ve gra­ni­ce jer je nje­go­va pred­o­dre­đe­nost da ne­pre­sta­no ru­ši gra­ni­ce na­šeg is­ku­stva i pre­ko­ra­ču­je bi­lo ka­ko shva­će­nu sfe­ru ima­nen­ci­je. Na­ve­di­mo kao pri­mer sle­de­ći is­kaz sa­mog De­ri­de: „Po­jam tek­sta ili kon­tek­sta ko­ji ko­ri­stim ob­u­hva­ta a ne is­ klju­ču­je svet, stvar­nost, isto­ri­ju. Ona­ko ka­ko ja to shva­tam, tekst ni­je knji­ga i ni­je sa­dr­žan u to­mo­vi­ma smeš­te­nim u bi­ bli­o­te­ci. On ne su­spen­du­je od­nos pre­ma isto­ri­ji, stvar­no­sti, bit­ku, a na­ro­či­to ne pre­ma ono­me što je dru­go, tim vi­še – go­vo­re­ći o sve­tu, o stvar­no­sti, o to­me da se oni uvek po­ja­vlju­ju u is­ku­stvu te, da­kle, u ge­stu in­ter­pre­ta­ci­je ko­ji ih kon­ tek­stu­a­li­zu­je u skla­du s mre­žom raz­li­ka, pa pre­ma to­me i od­no­sa pre­ma dru­go­me – sa svom si­gur­noš­ću pod­se­ćam na to da se dru­gost (raz­li­ka) ne mo­že eli­mi­ni­sa­ti.“

Me­di­ja­tiv­no is­ku­stvo stvar­no­sti

Šta za­pra­vo go­vo­ri De­ri­da? Pr­vo, da tekst i svet je­dan dru­gog uopšte ne is­klju­ču­ju, poš­to je tekst sa­mo uslov­ni na­ziv za stvar­nost ko­ ja se ni­ka­ko ne mo­že do­ži­ve­ti di­rekt­no, bez po­sred­stva in­ter­pre­ta­ci­je (iz če­ga pro­is­ti­če da sva­ko is­ku­stvo ■ in­skrip­ci­ja – pre­ma De­ri­di, ima ka­rak­ter in­ter­pre­ta­ci­je); dru­go, ugra­đi­va­nje zna­če­nja u bes­ko­na­čan da ta in­ter­pre­ta­ci­ja ima ka­rak­ter od­ la­nac zna­ko­va, ko­je omo­gu­ća­va da no­sa pre­ma ne­čem dru­ga­či­jem od zna­če­nje uvek bu­de kon­tek­stu­a­li­ nje sa­me, od nje­nog su­bjek­ta, da zo­va­no, uklju­če­no u si­stem nad se iz­me­đu nas i sve­ta na­la­zi raz­li­ka ko­jim ne­ma kon­tro­lu i ni­ka­da ni­je ne­po­sred­no sa­mo po se­bi da­to. ko­je se ni­ka­ko ne mo­že­mo oslo­bo­ di­ti. To ni­su na­ro­či­to uz­ne­mi­ru­ju­će te­ze. Me­đu­tim, nji­ho­ve po­sle­di­ce su suš­tin­ske, jer iz njih ne­dvo­smi­sle­no pro­is­ti­če sledeće: ako svet ima smi­sla, on­da taj smi­sao ni­ka­da ni­je ne­po­sred­no dat – u in­tu­i­tiv­nom ili bi­lo ka­kvom dru­gom sa­gle­da­va­nju (ka­ko tvr­de fe­no­me­no­lo­zi) – već uvek i sa­mo u iz­ve­snom na­go­veš­ta­ju, obe­ća­nju ko­je se ni­ka­da ne mo­že do kra­ja is­pu­ni­ti. S dru­ge stra­ne, me­đu­tim, poš­to je ovaj smi­sao ipak dat kroz na­go­veš­taj ili obe­ća­nje, to ne zna­či da ne mo­že­mo pre­ ma ovom tran­scen­dent­nom smi­slu ima­ti od­nos, da ga ne pri­želj­ku­je­ mo i da ga ne tra­ži­mo. Dru­gim re­či­ma: iz de­kon­struk­tiv­ne per­spek­ti­ ve, in­ter­pre­ta­ci­ja je isto­vre­me­no i ne­mi­nov­na i bes­kraj­na. 406

Književne teorije XX veka

Ov­de se po­ve­zu­ju sve tri oso­bi­ne de­kon­struk­ci­je o ko­ji­ma je bi­lo re­či. Kao što se mo­že vi­de­ti, De­ri­da sta­vlja glav­ni na­gla­sak na in­ven­ci­ju, afir­ma­ci­ju i tran­scen­den­ci­ju. De­kon­struk­ci­ja ni­je uniš­ta­ va­nje već, kroz pro­na­la­že­nje no­vih na­či­na sti­ca­nja is­ku­sta­va, ot­kri­ va­nje bu­duć­no­sti, ne vo­di u ni­hi­li­zam već se za­sni­va na fun­da­men­ tal­noj afir­ma­ci­ji do­ga­đa­ja, ne za­tva­ra nas u sve­tu tek­sto­va odvo­je­nih od sve­ta već na­gla­ša­va in­ter­pre­ta­tiv­ni ka­rak­ter sva­kog is­ku­stva. Da još jed­nom na­ve­de­mo De­ri­du:

Nu­žnost in­ter­pre­ta­ci­je

„Ono što na­zi­vam ‘tek­stom’ sa­dr­ži u se­bi sve ta­ko­zva­ne stvar­ne, eko­nom­ske, isto­rij­ske, so­ci­o­in­sti­tu­ci­o­nal­ne struk­ tu­re, reč­ju: sve mo­gu­će vr­ste od­no­sa. ... To ne zna­či da su svi od­no­si su­spen­do­va­ni, ospo­re­ni ili sa­dr­ža­ni u knji­zi, ka­ ko lju­di sma­tra­ju, ili da su do te me­re na­iv­ni da u to ve­ru­ju i da me­ne op­tu­žu­ju da ja ta­ko sma­tram. Ali, zna­či da svi od­ no­si, da sve­ko­li­ka stvar­nost po­se­du­je struk­tu­ru iz­di­fe­ren­ci­ ra­nog tra­ga i da se mo­že od­no­si­ti na tu ‘stvar­nost’ je­di­no uz po­moć in­ter­pre­ta­tiv­nog is­ku­stva.“31

Sum­nji­ve re­fe­ren­ce Iako se tvo­rac de­kon­struk­ci­je, Žak De­ri­da (ko­ji je od 1975. do 1985. go­di­ne dr­žao pre­da­va­nja na Jej­lu), u vi­še na­vra­ta distancirao od bi­lo ka­kvih -iza­ma, uti­caj de­kon­struk­ci­je na de­kon­struk­ti­vi­zam jeste oči­gle­dan. On se za­sni­vao na do­vo­đe­nju u sum­nju oči­gled­no­ sti re­fe­ren­ci­jal­ne di­men­zi­je tek­sta (De­ri­da ka­že da „sva­ki knji­žev­ ni tekst vr­ši su­spen­zi­ju re­fe­ren­ci­jal­ne na­iv­no­sti i vo­di pre­go­vo­re o toj su­spen­zi­ji“), ot­kri­va­nju u ana­li­zi­ra­nom tek­stu igre su­ko­blje­nih zna­če­nja ko­ja vo­de ka in­ter­pre­ta­tiv­noj ne­re­ši­vo­sti (engl. un­de­ci­da­ bi­lity) i na­gla­ša­va­nju ma­nje vi­dlji­vih mar­gi­nal­nih ele­me­na­ta ko­je tra­di­ci­o­nal­ni na­či­ni či­ta­nja za­o­bi­la­ze. De­kon­struk­ti­vi­sti su, tra­gom De­ri­de, na­sto­ja­li da po­ka­žu kako se kla­sič­ne poj­mov­ne su­prot­no­ sti upi­sa­ne u tekst ko­je je stvo­rio za­pad (pri­su­stvo–ne­pri­su­stvo, du­ ša–te­lo, glas–pi­smo, suš­ti­na–po­ja­va, do­slov­no–me­ta­fo­rič­no, fi­lo­zo­fi­ ja–knji­žev­nost) ras­pa­da­ju i po­či­nju da se vla­da­ju pre­ma dru­ga­či­joj, či­sto tek­stu­al­noj lo­gi­ci. Ni­je­dan od pr­vih čla­no­va opo­zi­ci­je vi­še ne vla­da nad onim dru­gim (ka­ko se de­ša­va u me­ta­fi­zič­koj tra­di­ci­ji), što či­ni da pi­smo ni­je sa­mo se­kun­da­ran za­pis či­ste eks­pre­si­je ili imi­ ta­ci­je, ne­go da do­bi­ja sa­mo­stal­nost ko­ju je teš­ko osvo­ji­ti u pro­ce­su 31 J. Der­ri­da, Li­mi­ted Inc., Evan­ston, Il. 1988, str. 148. XI. Dekonstrukcija

407

Kri­ti­ka re­fe­ren­ce

Ne­re­ši­vost

De­kon­struk­ci­ja su­prot­no­sti

Ne­pre­la­znost pi­sa­nja De­kon­struk­ci­ja i No­va kri­ti­ka

De Ma­no­va de­fi­ni­ci­ja de­kon­struk­ci­je

Kon­sta­ta­ci­ja i per­fo­ma­ti­vi

in­ter­pre­ta­ci­je. Na taj na­čin je doš­lo do pri­zna­va­nja pi­sma / pi­sa­nja (écri­tu­re, wri­ting) kao ne­pro­la­znog i u pot­pu­no­sti sa­mo­stal­nog ele­ men­ta ko­ji ni­je pod­lo­žan bi­lo ka­kvom her­me­ne­u­tič­kom pri­sva­ja­nju. Stro­go či­ta­nje, ko­je su pri­me­nji­va­li de­kon­struk­ti­vi­sti (na­ro­či­to Hi­lis Mi­ler), ima­lo je da za­hva­li i ame­rič­koj No­voj kri­ti­ci, u ko­joj su ve­li­ku ulo­gu igra­li verno či­ta­nje (clo­se re­a­ding) i na­gla­sak sta­vljen na re­to­rič­ku struk­tu­ru tek­sta. De­kon­struk­ti­vi­zam se, sva­ka­ko, raz­li­ko­ vao od New Cri­ti­ci­sma po uve­re­nju u ra­di­kal­nu ne­spo­ji­vost sva­kog tek­sta ko­ji ne stva­ra or­gan­sku ce­li­nu, već po­lje me­đu­sob­no su­prot­sta­ vlje­nih sig­ni­fi­ka­ci­ja. Me­đu is­tra­ži­va­či­ma New Cri­ti­ci­sma (na­ro­či­to kod Tej­ta i Bruk­sa) ipak se mo­gla na­ći an­ti­ci­pa­ci­ja de­kon­struk­ti­vi­ zma, tač­ni­je – na­gla­ša­va­nje na­pe­to­sti ko­je gra­de tekst i du­bo­ke iro­ ničke struk­tu­re knji­žev­nog de­la. Pre­ma De Ma­no­voj for­mu­la­ ■ ale­go­ri­ja (grč. al­le­go­ria, al­ ci­ji, de­kon­struk­ci­ja je mo­guć­nost le­go­rein = al­los, dru­gi ago­re­u­ein, pre­i­spi­ti­va­nja zna­če­nja da­tog go­vo­ri­ti = go­vo­ri­ti neš­to dru­go) tek­sta uz po­moć ele­me­na­ta ko­ji – is­kaz u kojem je na do­slov­no pro­is­ti­ču iz sa­mog tek­sta. Pre­ma zna­če­nje re­či ili sli­ka na­do­gra­đe­ dru­goj de­fi­ni­ci­ji, to je ot­kri­va­nje no do­dat­no zna­če­nje. Ta­ko ši­ro­ ko shva­će­na ale­go­ri­ja mo­že bi­ti tre­nu­ta­ka ne­po­du­dar­no­sti iz­me­đu tre­ti­ra­na kao si­no­nim za sva­ki gra­ma­tič­kog i re­to­rič­kog zna­če­nja. vi­še­zna­čan is­kaz ko­ji zah­te­va dvo­ „Re­to­ri­ka“, pi­sao je, „na ra­di­ka­lan stru­ko či­ta­nje: na do­slov­nom i na­čin su­spen­du­je lo­gi­ku i pru­ža na pre­ne­se­nom ni­vou. Me­đu­tim, ogrom­ne mo­guć­no­sti re­fe­ren­ci­jal­ za raz­li­ku od dru­gih po­li­se­mat­ noj abe­ra­ci­ji.“32 De­kon­struk­ti­vi­stič­ skih is­ka­za (na pri­mer, me­ta­fo­re ili sim­bo­la), od­nos iz­me­đu ova ko stro­go či­ta­nje ne ide – na­su­prot dva ni­voa je kon­ven­ci­o­nal­no struk­tu­ra­li­stič­koj ana­li­zi – ka si­ uslo­vljen, što re­ci­pi­jen­ta pri­mo­ stem­skoj re­kon­struk­ci­ji zna­če­nja, ra­va da se obra­ti za­jed­nič­kim a ni­je ni – na­su­prot her­me­ne­u­ti­ci kul­tur­nim ko­do­vi­ma i tra­di­ci­ji. – pri­sva­ja­nje smi­sla. Nje­gov osnov­ Ale­go­ri­ja je, za­hva­lju­ju­ći svo­joj pro­iz­volj­noj ve­zi iz­me­đu ni­voa ni cilj je is­ka­zi­va­nje neo­t­klo­nji­ve zna­če­nja, kao stvo­re­na za iz­ra­ža­ na­pe­to­sti iz­me­đu zna­če­nja ko­je je va­nje ne­pri­rod­no­sti raz­li­ke iz­me­ autor usvo­jio i zna­če­nja na­sta­log đu tek­sta i zna­če­nja. Ovu nje­nu za­hva­lju­ju­ći igri tro­pa i re­to­rič­kih oso­bi­nu is­ko­ri­stio je Pol de Man, fi­gu­ra, iz­me­đu kon­sta­tiv­ne (kon­sta­ ko­ji u Ale­go­ri­ja­ma či­ta­nja (1979) tu­ju­će) i per­for­ma­tiv­ne (ak­tiv­ne) po­ka­zu­je da je ale­go­ri­ja unu­tar se­be ras­po­lu­ćen znak ko­ji one­ upo­tre­be je­zi­ka. Is­pu­nja­va­ju­ći mol­ mo­gu­ća­va pre­laz od zna­ko­va ka bu da de­fi­ni­še de­kon­struk­ci­ju, De iz­van­zna­kov­nom sve­tu. Otu­da Man je ova­ko od­go­vo­rio: „U okvi­ru pro­is­ti­če shva­ta­nje ale­go­ri­je kao tek­sta mo­gu­će je pre­i­spi­ti­va­nje ili re­to­rič­kog me­ha­ni­zma ko­ji → 32 P. de Man, Ale­go­rie czyta­nia, op. cit., str. 22.

408

Književne teorije XX veka

→ uka­zu­je na ne­mo­guć­nost ob­je­di­ nja­va­nja zna­če­nja na ni­vou sa­mog tek­sta (jer zna­ko­vi is­klju­či­vo upu­ ću­ju na dru­ge zna­ko­ve, a ne na svet), a sa­mim tim i na ne­mi­nov­ nu pro­past či­ta­nja. Za raz­li­ku od sim­bo­la, ko­ji na­gla­ša­va bez­vre­me­ ni iden­ti­tet sli­ke i sup­stan­ce, ale­ go­ri­ja je za De Ma­na vre­men­ska struk­tu­ra ko­ja ot­kri­va ne­po­du­dar­ nost zna­ka i zna­če­nja.

ukla­nja­nje u nje­mu for­mu­li­sa­nih tvrd­nji po­mo­ću ele­me­na­ta ko­ji pro­ is­ti­ču iz tog istog tek­sta.“33 Usled te na­pe­to­sti tekst „ne či­ni ono što pro­kla­mu­je“,34 gu­bi pret­po­sta­vlje­nu ko­he­zi­ju, nje­gov kraj­nji smi­sao ne mo­že se jed­no­znač­no pro­tu­ma­či­ti, a nje­go­vo či­ta­nje se za­sni­va na stal­ noj ne­do­či­ta­no­sti (mi­sre­a­ding) ko­ja iz­mi­če opo­zi­ci­ji pra­vog i po­greš­nog tu­ma­če­nja. Pre­ma De Ma­no­vom uve­re­ ■ mi­sre­a­ding (do­slov­no: „ne­nju, ne po­sto­ji na­čin da se u pot­ do­či­ta­nost“ ili „po­greš­no raz­u­me­ pu­no­sti ovla­da je­zi­kom, nje­go­vom va­nje“) – ter­min ko­ji je uveo Ha­ tro­po­loš­kom ele­men­tar­noš­ću u rold Blum da bi de­fi­ni­sao re­vi­zi­o­ni­ ko­joj fi­gu­ra­tiv­no zna­če­nje ne­pre­ stič­ko, stva­ra­lač­ko, idi­o­sin­kre­tič­ko sta­no sla­bi do­slov­no zna­če­nje. Ta či­ta­nje ko­jem pri­stu­pa sna­žan pe­ snik (a strong po­et) iz stra­ha da ne neo­b­u­zda­na je­zič­ka ele­men­tar­nost pot­pad­ne pod uti­caj svog pret­hod­ po­se­du­je iro­ničku struk­tu­ru, jer ni­ka. Ka­ko pi­še Blum, „po­et­ski uti­ je iro­ni­ja – pre­ma De Ma­no­vom caj se – ta­mo gde se od­no­si na dva shva­ta­nju – na­dre­đen je­zič­ki trop sna­žna, auten­tič­na pe­sni­ka – uvek i po­ja­vlju­je se on­da kad re­či do­bi­ za­sni­va na po­greš­nom raz­u­me­va­ ja­ju zna­če­nja ko­ja znat­no pre­va­zi­ nju [mi­sre­a­ding] de­la pret­hod­nog pe­sni­ka i pred­sta­vlja čin stva­ra­lač­ la­ze pret­po­sta­vlje­ne in­ten­ci­je nji­ho­ ke is­prav­ke ko­ja se ne­mi­nov­no vih ko­ri­sni­ka. Iro­ni­ja se po­ja­vlju­je pre­tva­ra u po­greš­nu in­ter­pre­ta­ on­da „kad svest iz­gu­bi kon­tro­lu ci­ju [mi­sin­ter­pre­ta­ti­on]“.* Pol de nad so­bom“ i kad pred­sta­vlja „ne­ Man dru­ga­či­je shva­ta mi­sre­a­ding. mo­guć­nost si­ste­ma li­ne­ar­ne i čvr­ Po­greš­no raz­u­me­va­nje tek­sta se, ste na­ra­ci­je“, „pa­u­zu, pu­ko­ti­nu, pre­ma nje­mu, za­sni­va na me­ša­nju je­zič­kog i sa­znaj­nog po­ret­ka, kao na­ru­ša­va­nje“.35 Knji­žev­ni tekst, i na ne­u­te­me­lje­nom po­ve­re­nju u da­kle, ta­ko po­se­du­je iro­nij­sku (tro­ je­zik nad ko­jim ni­ko ne mo­že da po­loš­ku) struk­tu­ru, jer ni­ko ne­će us­po­sta­vi ap­so­lut­nu kon­tro­lu. mo­ći nje­go­vo zna­če­nje da pod­vrg­ * H. Blo­om, Lęk pr­zed wpływem. Te­o­ria ne sa­vr­še­noj kon­tro­li. Knji­žev­ni po­e­zji, Kraków, 2002, str. 75. tek­sto­vi ni­su tvo­re­vi­ne piš­če­ve sve­ sti, ne­go lu­ka­ve je­zič­ke igre ko­ji­ma se pi­sac – hteo to ili ne – mo­ra pre­da­ti. Po­ka­zi­va­nje i te­ma­ti­zo­va­nje ove vr­ste se­man­tič­kih pro­ble­ ma je bi­lo, i da­lje je, osnov­ni cilj de­kon­struk­ti­vi­sta ko­ji, pri­hva­ta­ju­ći 33 „... za me­ne da, poš­to se pre­zi­vam De Man...“. „Raz­go­vor sa Pol de Ma­nom vo­dio Ro­bert Moj­ni­han“, Li­te­ra­tu­ra na Świ­e­cie, 1999, br. 10/11, str. 264. 34 P. de Man, op. cit., str. 27. 35 „... za me­ne da, poš­to se pre­zi­vam De Man...“, op. cit., str. 244. XI. Dekonstrukcija

409

De Ma­no­va de­fi­ni­ci­ja iro­ni­je

Ne­sta­nak či­ta­o­ca

sa­mo­do­volj­nost knji­žev­nog tek­sta, od­ba­cu­ju ne­mi­nov­nost do­grad­nje bi­lo ka­kvih kon­tek­sta u pro­ce­su či­ ta­nja (i u tom smi­slu se raz­li­ku­ju od De­ri­de, pre­ma ko­jem jed­na od naj­va­žni­jih te­za go­vo­ri o „ne­za­si­će­ no­sti kon­tek­sta“). In­ter­pre­ta­ci­ja se – i u tom po­gle­du de­kon­struk­ci­ja, ipak, na­sta­vlja osnov­ne te­ze New Cri­ti­ci­sma – osla­nja is­klju­či­vo na ono šta go­vo­ri (i ra­di) sam tekst, s čim u ve­zi či­ta­lac tre­ba da „ne­sta­ ne“ u ana­li­zi­ra­nom de­lu: „Či­ta­nje ni­je ‘na­še’ či­ta­nje, poš­ to ko­ri­sti is­klju­či­vo je­zič­ke ele­men­te ko­je nam pru­ža sam tekst. Raz­li­ko­va­nje auto­ra od či­ ta­o­ca je­ste jed­no od la­žnih raz­ li­ko­va­nja ko­je se is­po­lja­va kroz to či­ta­nje. De­kon­struk­ci­ja ni­je neš­to što smo do­da­li tek­stu, već neš­to što je u pr­vom re­du kon­sti­tu­i­sa­lo taj tekst.“36

De­kon­struk­ci­ja kao na­čin po­sto­ja­nja sve­ta

■ iro­ni­ja – de­fi­ni­ci­ja iro­ni­je ko­ju da­je De Man pred­sta­vlja in­ ter­pre­ta­ci­ju de­fi­ni­ci­je Fri­dri­ha Šle­ge­la ko­ji ka­že da je iro­ni­ja per­ ma­nent­na pa­ra­ba­za (Die Iro­nie ist eine per­ma­nent­ne Pa­rek­ba­se). Pol de Man pi­še: „Iro­ni­ja je per­ma­ nent­na pa­ra­ba­za ale­go­ri­je.“ Ako se ale­go­ri­ja za­sni­va na pot­pu­no pro­iz­volj­noj i kon­ven­ci­o­nal­noj ve­zi iz­me­đu do­slov­nog i pre­ne­ senog zna­če­nja, on­da iro­ni­ja stal­ no pre­ki­da tu ve­zu kom­pli­ku­ju­ći od­no­se iz­me­đu po­me­nu­tih ni­voa zna­če­nja. Ovaj ras­cep se de­ša­va – ka­ko ka­že De Man – po „svim tač­ ka­ma“ i „sve vre­me“, što zna­či da iro­ni­ja pred­sta­vlja trop ko­ji pod znak pi­ta­nja sta­vlja mo­guć­nost raz­u­me­va­nja, od­go­va­ra­nja, kao i for­mu­li­sa­nja de­fi­ni­ci­je. Pre­ma De Ma­no­vom miš­lje­nju, iro­ni­ja je neš­to po­put ne­ga­tiv­ne si­le je­zi­ka ko­ja one­mo­gu­ća­va kon­tro­lu nad zna­če­nji­ma tek­sta.

Uosta­lom, isto ovo če­sto je po­na­vljao i sam De­ri­da tvr­de­ći da de­kon­struk­ci­ja ni­je ni ana­li­za ni in­ter­pre­ta­ci­ja do­da­va­na spo­lja (ni­ je, da­kle, su­bjek­tiv­na), već je na­čin po­sto­ja­nja sve­ta. Stvar­nost se sa­ ma de­kon­stru­i­še, a ozbi­ljan či­ta­lac je du­žan da taj bes­kra­jan pro­ces stal­no ot­kri­va. Fun­da­men­tal­na raz­li­ka iz­me­đu De­ri­de i De Ma­na je­di­no bi se za­sni­va­la na to­me što De Ma­nov či­ta­lac tre­ba da pra­ ti hip­no­tič­ki po­ziv tek­sta ko­ji se ne­pre­sta­no pre­i­na­ča­va („smer­nost kri­ti­ča­ra u od­no­su na tekst je pot­pu­na“),37 dok De­ri­din či­ta­lac kroz tekst ko­ji či­ta tre­ba da na­gla­ša­va sop­stve­nu in­di­vi­du­al­nost.

Este­tič­ka ide­o­lo­gi­ja Jed­no od naj­va­žni­jih De Ma­no­vih uve­re­nja od­no­si­lo se na ra­di­kal­ nu raz­li­či­tost em­pi­rij­skog is­ku­stva i je­zi­ka. Ono što se de­ša­va u je­zi­ ku i ono što do­ži­vlja­va­mo u sve­tu pri­pa­da raz­li­či­tim po­re­ci­ma i kad 36 P. de Man, op. cit., str. 30. 37 „... za me­ne da, poš­to se pre­zi­vam De Man...“, op. cit., str. 256.

410

Književne teorije XX veka

po­i­sto­ve­ću­je­mo jed­no i dru­go, upa­ da­mo u zam­ku za­blu­de ko­ju je De Man na­zi­vao este­tič­kom ide­o­lo­gi­ jom. Pod este­ti­kom je pod­ra­zu­me­ vao oblast ko­ja je utvr­đi­va­la od­nos iz­me­đu su­bjek­ta (nje­go­ve in­tu­i­ci­ je, sve­sti i per­cep­ci­je) i stvar­no­sti (tre­ba ima­ti u vi­du da je este­ti­ka na­sta­la u XVI­II ve­ku kao na­u­ka o čul­nom is­ku­stvu), dok je pod ide­ o­lo­gi­jom pod­ra­zu­me­vao „iz­me­ša­ nost je­zič­ke i pri­rod­ne stvar­no­sti, re­fe­ren­ci­je i po­jav­no­sti“.38 Na­tu­ra­li­ za­ci­ja i ne­kri­tič­ko pri­hva­ta­nje ve­ze iz­me­đu ta­ko shva­će­nih este­tič­kih vred­no­sti (ko­je nas uko­re­nju­ju u stvar­no­sti) i struk­tu­ra je­zi­ka (ko­ ja nas iz­vo­di iz sve­ta em­pi­rij­skog is­ku­stva) ili per­cep­ci­je i zna­nja je – ka­že De Man – jed­na od naj­du­go­ traj­ni­jih fi­lo­zof­skih i knji­žev­no­te­ o­rij­skih ilu­zi­ja ko­ju tre­ba pod­vr­ći ne­pre­sta­noj kri­ti­ci. Li­te­rar­nost je de­fi­ni­sa­na is­klju­či­vo po­mo­ću je­zič­ kog (re­to­rič­kog) efek­ta ko­ji raz­dva­ ja da­ti is­kaz od stvar­no­sti, i za­to nam knji­žev­nost ne go­vo­ri niš­ta o na­ma sa­mi­ma, o isti­ni, la­ži, do­bru, zlu, le­pom, ru­žnom, pri­jat­no­sti, bo­lu, ne­go nam go­vo­ri sa­mo neš­to o svom je­zi­ku. Knji­žev­ni (ali i fi­ lo­zof­ski) tek­sto­vi ne pred­sta­vlja­ju (re­pre­sent) niš­ta što je pret­hod­no po­sto­ja­lo, ni­ti su re­zul­tat per­cep­ci­je stvar­no­sti, već stva­ra­ju (po­sit) je­zič­ke struk­tu­re ko­je na či­ta­o­ca de­lu­ju za­hva­lju­ju­ći na­ro­či­tim re­to­ rič­kim za­ko­ni­to­sti­ma. Sa­zna­nje vi­še ne pri­pa­da su­bjek­tu ko­ji ko­ri­sti je­zik za sop­stve­ne spo­znaj­ne ci­lje­ve, ne­go ko­ri­sti sa­mom je­zi­ku.39 Mi­me­si s ne ozna­ča­va po­dra­ža­va­nje sve­ta ne­go sa­mo je­dan – nika­ ko pri­vi­le­go­van – je­zič­ki trop.40 Va­nje­zič­ki od­nos oči­gled­no po­sto­ji, ■ ma­te­ri­jal­nost je­zi­ka – ka­te­go­ri­ja ko­ju je uveo Pol de Man u svojim po­sled­njim ra­do­vi­ma po­ sve­će­nim estetičkim kon­cep­ci­ja­ma Kan­ta i He­ge­la. Pre­ma De Ma­nu, je­zik sa­či­nja­va­ju dva slo­ja. Pr­vi sloj su pot­pu­no ne­za­vi­sni, slu­čaj­ni i pro­ iz­volj­ni zvu­ko­vi i slo­va ko­ji ne­ma­ju ni­ka­kvog smi­sla. Na tu be­smi­sle­nu i ha­o­tič­nu je­zič­ku ma­te­ri­ju do­da­je se sloj tro­pâ i fi­gu­râ za­hva­lju­ju­ći ko­ jem je mo­gu­će stva­ra­nje zna­če­nja. Pro­ces do­da­va­nja je pro­iz­vo­ljan, kon­ven­ci­o­na­lan i či­sto me­ha­nič­ ki, što zna­či da ne po­sto­ji ni­jed­na de­fi­ni­tiv­na ve­za iz­me­đu zvu­ko­va i gra­fič­kih zna­ko­va ko­je tim zvu­ ko­vi­ma i zna­ko­vi­ma pri­pi­su­je­mo. S jed­ne stra­ne, ima­mo be­smi­sle­nu i ha­o­tič­nu me­ša­vi­nu zvu­ko­va i slo­ va, od­no­sno ma­te­ri­je je­zi­ka, dok, s dru­ge stra­ne, ima­mo tro­pe i fi­gu­re ko­ji, iako nam omo­gu­ća­va­ju spo­ ra­zu­me­va­nje i stva­ra­nje raz­li­či­tih je­zič­kih efe­ka­ta (re­pre­zen­ta­ci­ju, eks­pre­si­ju itd.), isto­vre­me­no do­vo­ de do ne­po­pra­vlji­vih se­man­tič­kih de­for­ma­ci­ja. U svo­jim kri­tič­ko-je­ zič­kim ana­li­za­ma De Man tra­ga za re­to­rič­kim abe­ra­ci­ja­ma i mo­men­ti­ ma u ko­ji­ma se po­ja­vlju­je be­smi­sle­ na ma­te­ri­jal­nost je­zi­ka.

38 P. de Man, „Opór wo­bec te­o­rii“, u: De­kon­struk­cja w ba­da­ni­ach li­te­rac­kich, op. cit., str. 89. 39 „Iz re­to­rič­ke pri­ro­de je­zi­ka pro­is­ti­če da se sa­znaj­na funk­ci­ja na­la­zi u sa­mom je­zi­ku, a ne u su­bjek­tu.“ P. de Man, Blind­ness and In­sight: Es­says in the Rhe­to­ ric of Con­tem­po­rary Cri­ti­cism, Mi­nne­a­po­lis, 1983, str. 137. 40 P. de Man, Opór wo­bec te­o­rii, op. cit., str. 88. XI. Dekonstrukcija

411

De Ma­no­va este­tič­ka ide­o­lo­gi­ja

Li­te­rar­nost

Sa­zna­nje pri­pa­da je­zi­ku

me­đu­tim, pre­sta­je da bu­de – kao „mo­del pri­rod­ne ili po­jav­ne spo­ zna­je“ – mo­del isti­ni­to­sti tek­sta ko­ji se ne mo­že do­ve­sti u pi­ta­nje, jer „ne­ma apri­or­ne si­gur­no­sti kad je reč o to­me da je knji­žev­nost ve­ ro­do­sto­jan iz­vor in­for­ma­ci­ja o bi­lo če­mu osim o svom sop­stve­nom je­zi­ku“.41 U tom smi­slu de­kon­struk­ci­ja mo­že sa­mo da bu­de „ne­ga­ tiv­no zna­nje o ve­ro­do­stoj­no­sti [re­li­a­bi­lity] je­zič­kog is­ka­za“.42 Ovo zna­nje je, na­ro­či­to u ka­sni­jim De Ma­no­vim ra­do­vi­ma sa­bra­nim u knji­zi Este­tič­ka ide­o­lo­gi­ja, po­sta­lo „sna­žno i ne­za­men­lji­vo sred­stvo ko­je slu­ži da se po­ka­žu ide­o­loš­ke de­for­ma­ci­je“.43

De­kon­struk­ci­ja i knji­žev­nost. Re­zi­me

Ne po­sto­ji anisto­rij­ska esen­ci­ja knji­žev­no­sti

Afir­ma­tiv­no či­ta­nje

I – De­ko­nstruk­ci­ja Ža­ka De­ri­de je fi­lo­zo­fi­ja za ko­ju je knji­žev­nost pri­vi­le­go­va­no me­sto re­flek­si­je nad onim što se ne­pre­sta­no i neo­če­ki­ va­no do­ga­đa u sve­tu. U ve­zi s tim, ono što De­ri­da go­vo­ri o knji­žev­ no­sti mo­že se, u prin­ci­pu, od­no­si­ti na ono što go­vo­ri o stvar­no­sti, i obr­nu­to. U oba slu­ča­ja, ključ­ne ka­te­go­ri­je su: idi­o­ma­tič­nost, in­sti­tu­ ci­o­nal­nost, ra­di­ka­lan kon­tek­stu­a­li­zam, afir­ma­ci­ja, in­ven­ci­ja. 1. Ne po­sto­ji li­te­rar­nost sa­ma po se­bi, jer ne po­sto­ji anisto­rij­ ska esen­ci­ja knji­žev­no­sti. „Suš­ti­na knji­žev­no­sti, ako se slo­ži­ mo da ta reč po­se­du­je ne­ku suš­ti­nu, bi­va stvo­re­na kao skup objek­tiv­nih pra­vi­la u po­seb­noj isto­ri­ji ‘či­no­va’ pi­sa­nja i či­ta­ nja.“44 Da­kle, knji­žev­ni tekst je isto­vre­me­no iz­u­ze­tan, je­din­ stven, idi­o­ma­ti­čan, a isto ta­ko pri­pa­da kon­ven­ci­o­na­li­zo­va­noj in­sti­tu­ci­ji knji­žev­no­sti. 2. Kon­tek­sti da­tog tek­sta ne mo­gu se de­fi­ni­tiv­no ogra­ni­či­ti (to ozna­ča­va ču­ve­na re­če­ni­ca „ne po­sto­ji ono iz­van-tek­stu­al­no“) ni­ti se – s tim u ve­zi – mo­gu is­cr­psti nje­go­va zna­če­nja. Ne p o­sto­j i d e­f i­ ni­t i­v an , f i­ na l­ ni kon­tekst tek­st a, s čim u ve­zi in­ter­pre­ta­ci­ja uvek osta­je ne­za­vr­še­na. 3. S va­ko či­ta­nje je, ma­kar se za­sni­va­lo na skru­pu­lo­znim her­me­ ne­u­tič­kim pra­vi­li­ma, ne­pred­vi­div do­ga­đaj ili – ka­ko ka­že De­ ri­da – je­din­stve­no is­ku­stvo. Či­ta­nje je afir­ma­tiv­no, jer go­vo­ri „da“ či­ta­nom tek­stu i na taj na­čin kon­tra­sig­ni­ra sig­na­tu­ru ko­ ji je sam pi­sac ugra­dio u tekst. Na taj na­čin, de­kon­struk­ci­ja ozna­ča­va po­če­tak etič­ke kri­ti­ke za­sno­va­ne na od­go­vor­no­sti 41 42 43 44

412

Op. cit., str. 88. Op. cit., str. 87. Op. cit., str. 89. „Ta čud­na in­sti­tu­ci­ja zva­na knji­žev­nost“..., op. cit., str. 190–191. Književne teorije XX veka

za pro­či­ta­ni tekst. Ova­ko shva­će­na od­go­vor­nost pred­sta­vlja na­gla­ša­va­nje ne­po­no­vlji­vo­sti sop­stve­nog od­go­vo­ra, sop­stve­ ne in­ter­pre­ta­tiv­ne du­žno­sti pre­ma či­ta­nom tek­stu. „Či­ta­ćeš me ta­ko da će či­ta­lac tvog tek­sta sa­gle­da­ti tvo­je poš­to­va­nje pre­ma me­ni“: ta­ko gla­si de­kon­struk­tiv­na za­po­vest či­ta­nja. 4. De­kon­st r u k­c i­j a j e in­ve n­c i­ja: pro­na­la­zi no­ve na­či­ne go­ vo­ra o sve­tu (i knji­žev­no­sti) ko­ji omo­gu­ća­va­ju po­ja­vlji­va­nje ne­čeg dru­gog, ne­čeg neo­če­ki­va­nog. Ne do­zvo­lja­va­ju­ći ni­jed­ noj in­sti­tu­ci­ji da se de­fi­ni­tiv­no sta­bi­li­zu­je, de­kon­struk­ci­ja ih na taj na­čin do­vo­di u per­ma­nent­no sta­nje kri­ze. To se, pre­ ma De­ri­di, naj­bo­lje vi­di na pri­me­ru knji­žev­no­sti: sva­ki ino­va­ ti­van tekst mo­že da de­sta­bi­li­zu­je in­sti­tu­ci­ju knji­žev­no­sti i u tom po­gle­du pro­na­la­zi no­va pra­vi­la. Iz te per­spek­ti­ve de­kon­ struk­ci­ja je na­ziv za di­ja­lek­ti­ku tra­di­ci­je i ino­va­ci­je ni za ko­ju zna­mo, u naj­ma­nju ru­ku, iz for­ma­li­stič­kih te­o­ri­ja. II – De­kon­struk­ci­ja Pola de Ma­na uka­zu­je na to da je knji­že­vni sva­ki onaj tekst ko­ji „pri­kri­ve­no ili otvo­re­no na­zna­ča­va sop­stve­ni re­to­ rič­ki na­čin i pre­fi­gu­ri­še sop­stve­nu ne­do­či­ta­nost kao ekvi­va­lent svo­je re­ to­rič­ke pri­ro­de“.45 Re­to­rič­nost tek­sta iz­ne­ve­ra­va nje­go­vu gra­ma­tič­nost i – usled to­ga – re­fe­ren­ci­jal­nu oči­gled­nost. Poš­to je fi­gu­ra­tiv­nost (= re­to­ rič­nost = ne­si­gur­na re­fe­ren­ci­jal­nost) ugra­đe­na u je­zik kao ta­kav, iš­če­za­ va raz­li­ka iz­me­đu knji­žev­no­sti i fi­lo­zo­fi­je: „Sva fi­lo­zo­fi­ja, u onoj me­ri u ko­joj za­vi­si od fi­gu­ra­ci­je, osu­đe­na je na li­te­rar­nost.“46 Zbog to­ga je či­ta­ nje knji­žev­nih i ne­knji­žev­nih tek­sto­va „ne­ga­ti­van pro­ces to­kom ko­jeg gra­ma­tič­ko shva­ta­nje sva­ki put bi­va bri­sa­no i za­me­nje­no re­to­rič­kim“.47 Slič­nog je miš­lje­nja Dž. Hi­lis Mi­ler za ko­jeg je de­kon­struk­ci­ja an­ti­me­ta­fi­zič­ki na­čin či­ta­nja. Me­ta­fi­zič­ki mo­del knji­žev­no­sti pret­po­ sta­vlja da je zna­če­nje knji­žev­nog de­la ute­me­lje­no iz­van nje­ga sa­mog (u stvar­no­sti), dok de­kon­struk­ci­ja me­ta­fi­zi­ke ozna­ča­va ra­za­ra­nje re­ fe­ren­ci­jal­nog mo­de­la či­ta­nja i ot­kri­va­nje fi­gu­ra­tiv­ne di­men­zi­je tek­ sta ko­ji uki­da nje­go­vo „or­gan­sko je­din­stvo“. I De Man i Hi­lis Mi­ler smeš­ta­ju de­kon­struk­tiv­no či­ta­nje iz­van opo­zi­ci­je her­me­ne­u­ti­ke (de­ fi­ni­sa­ne kao usta­lji­va­nje zna­če­nja tek­sta) i po­e­ti­ke (shva­će­ne kao te­ o­ri­je stva­ra­nja zna­če­nja). Za­pra­vo je uvek reč o či­ta­nju kon­kret­nog tek­sta (kao u her­me­ne­u­ti­ci), ali ulog či­ta­nja ipak ni­je – ka­ko je to sma­trao Ga­da­mer – ot­kri­va­nje „po­et­skog opri­sut­nja­va­nja smi­sla u re­či­ma“,48 već te­sti­ra­nje re­to­rič­kih oso­bi­na kon­kret­nog tek­sta. 45 46 47 48

P. de Man, Blid­ness and In­sight..., op. cit., str. 136. P. de Man, Ide­o­lo­gia estetyczna, Gda­ńsk, 2000, str. 69. P. de Man, Opór wo­bec te­o­rii, op. cit., str. 100. H.-G. Ga­da­mer, „Po­e­ta Ste­fan Ge­or­ge“, u: Po­e­ti­ca. Wybra­ne ese­je, War­sza­wa, 2001, str. 24.

XI. Dekonstrukcija

413

Per­ma­nent­no sta­nje kri­ze

De­kon­struk­ci­ja iz­van opo­zi­je her­me­ne­u­ti­ke i po­e­ti­ke

Hro­no­lo­gi­ja 1930:

U El­bi­a­ru, ne­da­le­ko od Al­ži­ra, u je­vrej­skoj po­ro­di­ci rođen je Žak De­ri­da.

1940:

Pre­ma fran­cu­skim za­ko­ni­ma ko­ji su pi­me­nji­va­ni u Al­ži­ru (ta­ko­ zva­ni nu­me­rus cla­u­sus), Je­vre­ji mo­gu da sa­či­nja­va­ju sa­mo 7% od bro­ja uče­ni­ka u raz­re­du. Go­di­ne 1942. mla­di Žak je iz­ba­čen iz ško­le.

1948:

Pol de Man emi­gri­ra iz Bel­gi­je u SAD. Od 1951. go­di­ne po­ve­zan je sa Har­vard Uni­ver­sity, pot­pa­da pod uti­caj New Cri­ti­ci­sma.

1949–1950: Mla­di De­ri­da pr­vi put pu­tu­je u Fran­cu­sku gde za­po­či­nje stu­di­je na ču­ve­nom Lo­u­is-len-Grand li­ce­ju. Polaže pr­vi is­pit u Éco­le Nor­ma­le Supéri­e­u­re. 1952–1953: De­ri­da se na­la­zi u Éco­le Nor­ma­le Supéri­e­u­re. Po­če­ci dru­že­nja s Lu­jom Al­ti­se­rom. 1953:

Pol de Man ob­ja­vlju­je svoj pr­vi ve­ći esej u Evro­pi („Mon­ta­ig­ne et la tran­scen­den­ce“ u ča­so­pi­su Cri­ti­que).

1953–1954: De­ri­din od­la­zak u Lu­ven, u Hu­ser­lov ar­hiv. Ma­gi­star­ski rad Problème de la génèse dans la phi­lo­sop­hie de Hus­serl (Pro­blem ge­ne­ze u Hu­ser­lo­voj fi­lo­zo­fi­ji) ob­ja­vljen 1990. go­di­ne. Go­di­nu da­na ka­sni­je polaže usme­ni deo – agréga­tion (pre­sti­žni is­pit za oba­vlja­nje pro­fe­sor­skog ra­da). 1956–1957: Po­sle po­lo­že­ne agre­ga­ci­je, De­ri­da od­la­zi u Bo­ston s ci­ljem is­tra­ ži­va­nja mi­kro­fil­mo­va o Hu­ser­lu. Po­či­nje da pre­vo­di Hu­ser­lo­vo delo Ur­sprung der Ge­o­me­trie (Poreklo ge­o­me­tri­je) za ko­je će na­ pi­sa­ti ne­ko­li­ko pu­ta ve­ći uvod u ko­jem Džoj­sa, jed­nog od svo­ jih naj­dra­žih pi­sa­ca, su­prot­sta­vlja Hu­ser­lu. 1960–1964: De­ri­da po­sta­je asi­stent (iz­me­đu osta­lih, Po­lu Ri­ke­ru) na Sor­bo­ ni. U Fu­ko­o­vom pri­su­stvu, u Col­lège de Fran­ce, dr­ži pre­da­va­ nje „Co­gi­to i isto­ri­ja lu­di­la“. Su­sre­će Fi­li­pa So­le­rsa i po­či­nje da ob­ja­vlju­je u ča­so­pi­su Tel Qu­el. Go­di­ne 1964. po­či­nje da ra­di u Éco­le Nor­ma­le Supéri­e­u­re gde će pre­da­va­ti do 1984. go­di­ne. 414

Književne teorije XX veka

1966:

1967: 1968: 1970:

1972:

1974:

1975:

1976:

1979: 1980:

1981:

Na po­ziv Ži­ra­ra (iz­me­đu osta­lih, za­jed­no s Bar­tom i La­ka­nom) uče­stvu­je na ko­lo­kvi­ju­mu o struk­tu­ra­li­zmu, odr­ža­nom u Bal­ ti­mo­ru, na ko­jem pod­no­si re­fe­rat ko­ji ima pre­lom­ni ka­rak­ter „Struk­tu­ra, znak i igra dis­kur­sa hu­ma­ni­stič­kih na­u­ka“, sma­tran po­čet­kom de­kon­struk­ci­je i poststruk­tu­ra­li­zma. Su­sre­će Po­la de Ma­na. Is­po­sta­vlja se da obo­ji­ca pro­u­ča­va­ju Ru­so­o­ve tek­sto­ve. Pr­ve tri De­ri­di­ne knji­ge: Pi­smo i raz­li­ka, glas i fe­no­men, Uvod u pro­ble­ma­ti­ku zna­ka u Hu­ser­lo­voj fe­no­me­no­lo­gi­ji i O gra­ma­to­lo­gi­ji. Na po­ziv Pe­te­ra Son­di­ja, De­ri­da vo­di se­mi­nar, pr­vi iz ci­klu­sa. Po­či­nje, ta­ko­đe, s pre­da­va­nji­ma na Hop­kins Uni­ver­sity u SAD. Pol de Man po­sta­je pro­fe­sor upo­red­ne knji­žev­no­sti na Yale Uni­ ver­sity. Go­di­nu da­na ka­sni­je štam­pa ese­je u knji­zi Blind­ness and In­sight: Es­says in the Rhe­to­ric of Con­tem­po­rary Cri­ti­cism (dru­ go, pro­ši­re­no iz­da­nje 1983), gde kri­ti­ku­je De­ri­di­nu in­ter­pre­ta­ci­ ju Ru­soa. Tri De­ri­di­ne knji­ge: Mar­gi­ne fi­lo­zo­fi­je, Po­zi­ci­je, La Dissémi­na­ tion. De­ri­da pre­ki­da sa­rad­nju sa So­ler­som i s ča­so­pi­som Tel Qu­el iz po­li­tič­kih raz­lo­ga (je­dan od po­vo­da je i ra­di­ka­lni ma­o­i­zam čla­no­va re­dak­ci­je). De­ri­da, za­jed­no sa svo­jim pri­ja­te­lji­ma (Sa­ra Hof­man, Žan-Lik Nan­si, Fi­lip La­ku-La­bar), po­či­nje da ob­ja­vlju­je u iz­da­vač­koj ku­ ći „Ga­lillée“ u bi­bli­o­te­ci „La phi­lo­sop­hie en ef­fer“ u ko­joj će iza­ ći ve­ći­na nje­go­vih knji­ga. De­ri­din Glas, po­seb­na fi­lo­zof­ska knji­ga u ko­joj je je­dan deo po­ sve­ćen He­ge­lu (re­zul­tat se­mi­na­ra u Ber­li­nu), a dru­gi Že­ne­tu. De­ri­da po­či­nje da pre­da­je na Jej­lu. Na­sta­nak ta­ko­zva­ne Yale School (Ha­rold Blum, Pol de Man, Džo­zef Hi­lis Mi­ler, Dže­fri Hart­man). Va­lja ima­ti na umu da se Ha­rold Blum ni­kad ni­je po­ i­sto­ve­ći­vao s de­kon­struk­ci­jom. Hi­lis Mi­ler u ese­ju „Ste­vens’ Rock and Cri­ti­cism as Cu­re, II“ (Ge­or­gia Re­vi­ew) o de­kon­struk­ci­ji pi­še sle­de­će: „No­vi za­o­kret u kri­ti­ci pret­po­sta­vlja pre­i­spi­ti­va­nje poj­ma za­tvo­re­nog knji­žev­ nog de­la i po­gle­da ko­ji is­ti­če da de­lo po­se­du­je traj­no i la­ko pre­ po­zna­tlji­vo zna­če­nje.“ De Ma­no­va pu­bli­ka­ci­ja Al­le­go­ri­es of Re­a­ding. Iz­la­zi zbor­nik De­ con­struc­tion and Cri­ti­cism s tek­sto­vi­ma Blu­ma, De­ri­de, De Ma­ na, Mi­le­ra i Hart­ma­na. De­ri­da bra­ni ta­ko­zva­ni Thèse d’Etat na Sor­bo­ni na osno­vi či­ta­ vog svog do­ta­daš­njeg ra­da (poš­to ne ra­di na uni­ver­zi­te­tu, uobi­ ča­je­ni put ka pro­fe­su­ri za nje­ga je za­tvo­ren). U Ce­risy-la-Sa­llu odr­ža­va se pr­va kon­fe­ren­ci­ja po­sve­će­na nje­go­vom stva­ra­laš­tvu. De­ri­da osni­va Druš­tvo „Jan Hus“ ko­je po­ma­že pro­go­nje­nim češ­kim di­si­den­ti­ma (De­ri­di­na že­na je češ­kog po­re­kla). Za vre­ me po­se­te Pra­gu, od­mah po­sle ne­le­gal­no odr­ža­nog se­mi­na­ra,

XI. Dekonstrukcija

415

1982: 1983: 1984: 1986: 1987:

1988: 1990: 1992:

1995: 1997: 416

De­ri­da bi­va za­tvo­ren pod op­tu­žbom da je po­se­do­vao nar­ko­ti­ke. Po­sle br­ze Mi­te­ra­no­ve in­ter­ven­ci­je bi­va oslo­bo­đen i prog­nan iz Če­ho­slo­vač­ke. Ne­u­speo su­sret s Ga­da­me­rom u Pa­ri­zu. Po­ja­vlju­ju se va­žne De Ma­no­ve ras­pra­ve: Re­turn to Philology i Sign and Symbol in He­gel’s Aest­he­tics. De­ri­da po­sta­je pro­fe­sor na Cor­nell Uni­ver­sity. Hi­lis Mi­ler ob­ja­vlju­je Fic­tion and Re­pe­ti­tion. Umi­re Pol de Man. De­ri­da po­sta­je pr­vi iza­bra­ni ru­ko­vo­di­lac Col­lège In­ter­na­ti­o­nal de Phi­lo­sop­hie. De­ri­da po­sta­je Di­rec­te­ur d’Etu­des u Éco­le des Ha­u­tes Étu­des en Sci­en­ces So­ci­a­les u Pa­ri­zu, što će osta­ti do smr­ti 2004. go­di­ne. Iz­la­zi De Ma­no­va The Re­si­stan­ce to The­ory. Isto­vre­me­no s „Haj­de­ge­ro­vim slu­ča­jem“ iz­bi­ja i „De Ma­nov slu­ čaj“. Is­po­sta­vlja se da je za vre­me ra­ta De Man u oku­pa­ci­o­noj bel­gij­skoj štam­pi ob­ja­vio de­se­ti­ne čla­na­ka od ko­jih je je­dan iz­ ra­zi­to an­ti­se­mit­ski, a ne­ko­li­ko njih su alu­zi­ja na an­ti­se­mi­ti­zam. Ve­li­ka ras­pra­va o an­ti­hu­ma­ni­zmu de­kon­struk­ci­je. De­ri­da po­či­ nje da pre­da­je na uni­ver­zi­te­tu u Ir­vi­nu (Ka­li­for­ni­ja). De­ri­da je do­bio Ni­če­o­vu na­gra­du. De­ri­da vo­di se­mi­nar u Aka­de­mi­ji na­u­ka So­vjet­skog Sa­ve­za i na Mo­skov­skom uni­ver­zi­te­tu. Be­leš­ke o raz­go­vo­ri­ma s ru­skim fi­lo­ zo­fi­ma objavljene su u knji­zi Mo­scou al­ler-re­to­ur. Afe­ra po­vo­dom po­ča­snog dok­to­ra­ta ko­ji je uni­ver­zi­tet u Kem­bri­ džu do­de­lio De­ri­di. Gru­pa fi­lo­zo­fa (me­đu nji­ma Jan Bo­lenj­ski) pro­te­stu­je pro­tiv su­ve­re­ne od­lu­ke uni­ver­zi­te­ta, sma­tra­ju­ći da „u oči­ma fi­lo­zo­fa, a si­gur­no i u oči­ma mno­gih ko­ji ra­de na va­ žnim fi­lo­zof­skim od­se­ci­ma u sve­tu, de­lo go­spo­di­na De­ri­de ne po­ se­du­je opšte­pri­hva­će­ne stan­dar­de ja­sno­sti i stro­go­sti“. De­ri­di­ne knji­ge su is­klju­či­vo sve­de­ne na „ša­le“, „lo­gi­cal phal­lu­si­es“ i „tri­ko­ ve i iz­mo­ta­va­nja slič­nim oni­ma ko­je su upo­tre­blja­va­li da­da­i­sti i pe­sni­ci kon­kret­no­sti“, a nje­gov stil, ko­ji fran­cu­ske fi­lo­zo­fe gu­ra „u ću­tlji­vu zbu­nje­nost“, „one­mo­gu­ća­va ra­zu­mlji­vost“. U Nju­jor­ku iz­la­zi bi­bli­o­gra­fi­ja De­ri­di­nih ra­do­va i ra­do­va po­sve­će­nih nje­mu na vi­še sto­ti­na stra­ni­ca (Jac­qu­es Der­ri­da: An An­no­ta­ted Pri­mary and Se­con­dary Bi­bli­o­graphy, red. L. L. Fried, W. R. Schulz). De­ri­da po­sta­je no­si­lac or­de­na Le­gi­je ča­sti. Se­mi­nar na Ka­pri­ju po­sve­ćen re­li­gi­ji na ko­jem uče­stvu­ju De­ri­ da, Va­ti­mo i Ga­da­mer. U Lu­ve­nu se odr­ža­va ve­lik na­uč­ni sim­po­ zi­jum o De­ri­di, fi­lo­zo­fi­ji i knji­žev­no­sti. De­ri­di­na po­se­ta Polj­skoj. Od rek­to­ra uni­ver­zi­te­ta u Šljon­sku, Ta­de­u­ša Sla­ve­ka, De­ri­da pri­ma po­ča­snu ti­tu­lu dok­to­ra (ho­no­ris Književne teorije XX veka

2001: 2003: 2004:

ca­u­sa). U Ser­si­ju se odr­ža­va dru­gi sim­po­zi­jum po­sve­ćen De­ri­di­ noj mi­sli pod na­zi­vom L’ani­mal auto­bi­o­grap­hi­que. Ador­no­va na­gra­da De­ri­di. Po­sle Blan­šo­o­ve smr­ti, De­ri­da na ce­re­mo­ni­ji spa­lji­va­nja nje­go­ vog te­la či­ta tekst „À Ma­u­ri­ce Blan­chot“. Umi­re Žak De­ri­da.



XI. Dekonstrukcija

Mi­hal Pa­vel Mar­kov­ski

417

Bi­bli­o­gra­fija Opšta49 De­con­struc­tion: Cri­ti­cal Con­cepts in Li­te­rary and Cul­tu­ral Stu­di­es, red. J. D. Whi­te, J. Cul­ler, New York 2003. De­con­struc­tion: A Re­a­der, red. M. McQu­il­lan, Edin­burgh 2000. De­con­struc­tion: A User’s Gu­i­de, red. N. Royle, New York 2000. De­kon­struk­cja w ba­da­ni­ach li­te­rac­kich, red. R. Nycz, Gda­ńsk 2000. The Der­ri­da Re­a­der: Wri­ting Per­for­man­ces, red. J. Wol­freys, Edin­burgh 1998. The J. Hil­lis Mil­ler Re­a­der, red. J. Wol­freys, Stan­ford 2005. J. Hil­lis Mil­ler, On Li­te­ra­tu­re, Lon­don 2002. Jac­qu­es Der­ri­da and the Hu­ma­ni­ti­es: A Cri­ti­cal Re­a­der, red. T. Co­hen, Stan­ ford 2002. N. Royle, Jac­qu­es Der­ri­da, Lon­don 2003. Pro­vo­ca­ti­ons to Re­a­ding: J. Hil­lis Mil­ler and the De­moc­racy to Co­me, red. B. Co­ hen, D. Ku­jund­zic, Ford­ham 2005. G. Ben­nin­gton, De­con­struc­tion is not what you think... and ot­her short pi­e­ces and in­ter­vi­ews, e-bo­ok, 2005. Ma­te­rial Events: Paul de Man and the Af­ter­li­fe of The­ory, red. T. Co­hen, B. Co­ hen, J. Hil­lis Mil­ler, A. War­min­ski, Min­ne­a­po­lis 2001. No­vi­ca Mi­lić, ABC de­kon­struk­ci­je, Be­o­grad, 1997.

49 Ovo ni­je pot­pu­na bi­bli­o­gra­fi­ja de­la Ža­ka De­ri­de, ni­ti ra­do­va po­sve­će­nih nje­ mu; ona je sva­ka­ko do­stup­na na vi­še raz­li­či­tih me­sta. Ov­de se či­ni­lo va­žni­ jim da se na­ve­de li­te­ra­tu­ra ko­ja je ob­ja­vlje­na na­kon 2002. go­di­ne.

418

Književne teorije XX veka

Pi­sma Ža­ka De­ri­de u polj­skim iz­da­nji­ma50 Knji­ge J. Der­ri­da, Cho­ra, tł­um. M. Go­ł­ę­bi­ew­ska, War­sza­wa 1999. J. Der­ri­da, Gł­os i fe­no­men. Wpro­wad­ze­nie do pro­ble­matyki zna­ku w fe­no­me­no­ lo­gii Hus­ser­la, tł­um., po­sł. B. Ba­na­si­ak, War­sza­wa 1997. J. Der­ri­da, Hi­sto­ria kł­am­stwa. Pro­le­go­me­na. Wykład war­szaw­ski, tł­um., po­sł. V. Hmis­si, War­sza­wa 2005. J. Der­ri­da, Mar­gi­nesy fi­lo­zo­fii, tł­um. A. Dzi­a­dek, J. Mar­ga­ń­ski, P. Pi­e­ni­ą­ż­ek, War­sza­wa 2002. Ž. De­ri­da, Gra­ma­to­lo­gi­ja (prev. Lj. Ši­fler-Pre­mec), Sa­ra­je­vo, 1976. J. Der­ri­da, Ostro­gi. Style Ni­etzsche­go, tł­um. B. Ba­na­si­ak, Gda­ńsk 1997. J. Der­ri­da, Pi­smo fi­lo­zo­fii, tł­um., wybór, pr­zedm. B. Ba­na­si­ak, Kraków 1993. J. Der­ri­da, Pi­smo i różnica, tł­um. K. Kł­o­si­ń­ski, War­sza­wa 2004. J. Der­ri­da, Pozycje. Ro­zmowy z Hen­ri Ron­sem, Ju­lią Kri­ste­vą, Jean-Lo­u­is Ho­ u­de­bi­nem i Guy Scar­pet­tą, tł­um. A. Dzi­a­dek, Bytom 1997. Up. pre­vod: Ž. De­ri­da, Raz­go­vo­ri (prev. V. Mi­li­sa­vlje­vić), No­vi Sad–Pod­go­ri­ca, 1993. J. Der­ri­da, Praw­da w ma­larst­wie, tł­um. M. Kwi­et­ni­ew­ska, Gda­ńsk 2003. J. Der­ri­da, Re­li­gia: se­mi­na­ri­um na Ca­pri pro­wad­zo­ne pr­zez Jac­qu­es’a Der­ri­dę i Gi­an­ni­e­go Vat­ti­mo, w którym ud­zi­ał wzi­ę­li Ma­u­ri­zio Fer­ra­ri­as, Hans-Ge­ org Ga­da­mer, Al­do Gi­or­gio Gar­ga­ni, Euge­nio Tri­as i Vin­cen­zo Vi­ti­el­lo, War­sza­wa 1999. J. Der­ri­da, Szib­bo­let dla Pa­u­la Ce­la­na, tł­um. A. Dzi­a­dek, Bytom 2000. Od­lom­ci iz knji­ga i član­ci J. Der­ri­da, „Adi­eu“, tł­um. J. Lat­ki­e­wicz, J. Mi­ga­si­ń­ski, u: Lévi­nas i in­ni, red. T. Ga­dacz, J. Mi­ga­si­ń­ski, War­sza­wa 2002. J. Der­ri­da, „Che cos’é la po­e­sia?“ tł­um. M. P. Mar­kow­ski, Li­te­ra­tu­ra na Świ­e­cie 1998, nr 11/12. (prev. sa srp­ski, u: Le­to­pis Ma­ti­ce srp­ske, 1992, sv. 6) J. Der­ri­da, „Darować śmi­erć“, tł­um. K. Lis­zka, M. Paw­li­kow­ska, Odra 2004, nr 12. J. Der­ri­da, „Exer­gum“, tł­um. B. Shal­cross, Teksty Dru­gie 1993, nr 1. J. Der­ri­da, „He­re­zja, ta­jem­ni­ca, odpowiedzialność: Euro­pa Ja­na Pa­toč­ki“, tł­ um. A. Drop, Lo­gos i Et­hos 1993, nr 1. J. Der­ri­da, „Ja­kąź on mi­ał ra­cję!: mój ci­ce­ro­ne Hans-Ge­org Ga­da­mer“, tł­um. J. Wilk, Zbli­ż­e­nia Pol­ska–Ni­emcy 2002, nr 2. 50 De­ri­di je po­sve­ćen br. 11–12 ča­so­pi­sa Li­te­ra­tury na Świ­e­cie (1998). Pot­pu­na bi­bli­o­gra­fi­ja u tim polj­skim ra­do­vi­ma is­ko­riš­će­na je za an­to­lo­gi­ju De­kon­struk­ cja w ba­da­ni­ach li­te­rac­kich (red. R. Nycz), Gda­ńsk 2000; up. i M. P. Mar­kow­ ski­go, Efekt in­skrypcji. Jac­qu­es Der­ri­da i li­te­ra­tu­ra, Bydgoszcz 1997, wyd. 2: Kraków 2002. Naj­pot­pu­ni­ja polj­ska bi­bli­o­gra­fi­ja o De­ri­di na­la­zi se u zbor­ni­ ku Czytanie Der­ridy (red. B. Ma­łczyński, R. Wł­o­darczyk), Wro­cł­aw 2005. XI. Dekonstrukcija

419

J. Der­ri­da, „Jed­no­języczno­ść in­ne­go, czyli pro­te­za orygi­nal­na“, tł­um. A. Si­e­ mek, Li­te­ra­tu­ra na Świ­e­cie 1998, nr 11/12. J. Der­ri­da, „Ko­smo­po­li­ci wszystkich krajów, jeszcze je­den wysi­ł­ek“, tł­um. A. Si­e­mek, Li­te­ra­tu­ra na Świ­e­cie 1998, nr 11/12. J. Der­ri­da, „Kwe­stia stylu“, tł­um. B. Ba­na­si­ak, u: Ni­etzsche 1900–2000, red. A. Przybysł­aw­ski, Kraków 1997. J. Der­ri­da, „Niczym szum mor­za w gł­ę­bi mus­zli: woj­na Pa­u­la de Ma­na“, tł­um. A. Wa­si­lew­ska, Li­te­ra­tu­ra na Świ­e­cie 1999, nr 10/11. J. Der­ri­da, „Oj­ci­ec lo­go­su“, tł­um. B. Ba­na­si­ak, Col­lo­qu­ia Com­mu­nia 1988, nr 1/3. J. Der­ri­da, „Opory“, tł­um. W. Szydł­ow­ska, cz. 1: Pr­ze­gląd Artystyczno-Li­te­rac­ ki 1999, nr 11/12, cz. 2: Pze­gląd Artystyczno-Li­te­rac­ki 2000, nr 1/2. J. Der­ri­da, „Po­ko­le­nie jed­ne­go mi­a­sta“, tł­um. W. Szydł­ow­ska, Let­tre In­ter­na­ti­o­ na­le, 1993/1994 zi­ma. J. Der­ri­da, „Po­lityka przyja­ź­ni“, tł­um. T. Za­ręb­ski, Odra 2001, nr 7–8. J. Der­ri­da, „Pr­ze­baczyć – ni­e­pr­ze­bac­zal­ne i ni­e­pr­ze­daw­ni­al­ne“, tł­um. U. Hre­ ho­ro­wicz, Prin­ci­pia, 1999, t. 24/25. J. Der­ri­da, „Różnica pł­ci, różnica on­to­lo­gic­zna (Geschlecht I)“, tł­um. M. Kwi­­ et­niew­ska, No­wa Krytyka 2002, nr 13. J. Der­ri­da, „Sygno­wa­ne Pon­ge“, tł­um. S. Cic­ho­wicz, Li­te­ra­tu­ra na Świ­e­cie 1988, nr 8/9. J. Der­ri­da, „Sza­le­ńst­wo pr­ze­bac­ze­nia“, tł­um. M. P. Mar­kow­ski, Ga­ze­ta Wybor­ cza 2000, nr 96. J. Der­ri­da, „Wykład Jac­qu­es’a Der­ridy wygł­os­zony na Uni­wersyte­cie Ślą­skim“, tł­um. K. Ja­rosz, Li­te­ra­tu­ra na Świ­e­cie 1998, nr 11/12. Iz­bor čla­na­ka „Fascyna­cja pot­wornym ar­chi­wum. Row­mo­wa z Jac­qu­es’em Der­ri­dą“, tł­um. z. hiszp. M. Gaszyńska, Pi­smo Li­te­rac­ko-Artystyczne 1988, nr 10. „He­i­deg­ger, pi­e­kło fi­lo­zofów. Ro­zmo­wa Di­di­er Eri­bon – Jac­qu­es Der­ri­da“, tł­um. E. Ka­mi­ń­ska, C. Wod­zi­ń­ski, Alet­he­ia (He­i­deg­ger dzi­si­aj) 1990, nr 1. „Hypnotyczna fascyna­cja“, tł­um. i oprac. M. Olek­si­e­wicz, Ki­no, 2001, nr 7–8. „Nie je­stem post­mo­der­ni­stą“, ro­zmo­wę pro­wad­zi­ła G. Łęc­ka, Po­lityka 1998, nr 1. „Ni­e­pro­sta hi­sto­ria prawdy“, ro­zmo­wę pro­wad­ził B. Wild­ste­in, Rzec­zpo­spo­li­ta 1997, nr 300. „O szł­o­wi­e­ku i zwi­er­zę­ciu, Mark­sie i żałobie“, ro­zmo­wę pr­ze­pro­wad­zi­li M. Ko­wal­ska, J. Ni­e­ci­kow­ski, tł­um. M. Ko­wal­ska, Pr­ze­gląd Fi­lo­zo­ficzny 1988, nr 1. „Ro­zmo­wa Chri­sti­a­na De­scam­pe­sa z Jac­qu­es’em Der­ri­dą“, u: Der­ri­di­a­na, wybór, oprac. B. Ba­na­si­ak, Kraków 1994. „‘Ta dziw­na instytu­cja zwa­na li­te­ra­tu­rą’. Z Jac­qu­es’em Der­ri­dą ro­zma­wia De­rek At­trid­ge“, tł­um. M. P. Mar­kow­ski, Li­te­ra­tu­ra na Świ­e­cie 1998, nr 11/12. 420

Književne teorije XX veka

Dela u celosti posvećena B. Banasiak, Filozofia „końca filozofii“. Dekonstrukcja Jacques’a Derridy, Warszawa 1997. A. Bielik-Robson, Duch powierzchni. Rewizja romantyczna i filozofia, Kraków 2004. A. Burzyńska, Dekonstrukcja i interpretacja, Kraków 2001. A. Burzyńska, „Granice wyrażalności: dekonstrukcja i problem interpretacji“, u: Literatura wobec niewyrażalnego. Praca zbiorowa, red. W. Bolecki, E. Kuźma,Warszawa 1998. A. Burzyńska, „Lekturografia i filozofia czytania według Jacques’a Derridy“, Pamiętnik Literacki 2000, z. 1. A. Burzyńska, „Od metafizyki do etyki“, Teksty Drugie 2002, nr 1–2. A. Burzyńska, „Poststrukturalizm, dekonstrukcja, feminizm, gender, dyskursy mniejzości i co dalej?“, Przestrzenie Teorii 2002, nr 1. A. Burzyńska, „Żegnaj dekonstrukcjo!“, Ruch Literacki 1999, z. 3. J. D. Caputo, „Heidegger i Derrida: zimna hermeneutyka“, tłum. T. K. Sieczkowski, Nowa Krytyka 2001, nr 12. J. D. Caputo, „Jak odróżnić stronę lewą (niewłaściwą) od strony prawej (właściwej)“, tłum. A. Przysławski, Sztuka i Filozofia 2003, t. 22–23. Dekonstrukcja w badaniach literackich, red, R. Nycz, Gdańsk 2000. J. Gutorow, Na kresach człowieka. Sześć esejów o dekonstrukcji, Opole 2001. Ch. Johnson, Derrida, tłum. J. Hołówka, Warszawa 1997. M. Kowalska, Dialektyka poza dialektyką: od Bataille’a do Derridy, Warszawa 2000. E. Lévinas, „Zupełnie inaczej“, u: idem, Imiona własne, tłum. J. Margański, Warszawa 2000. P. Łaciak, Wczesny Derrida. Dekonstrukcja fenomenologii, Kraków 2001. M. P. Markowski, „Bajeczna spekulacja. Derrida, Heidegger i poezja“, Literatura na Świecie 1998, nr 11/12. M. P. Markowski, „Dekonstrukcja i religia“, Res Publica Nowa 2001, nr 11. M. P. Markowski, Efekt inskrypcji. Jacques Derrida i literatura, Kraków 2003. M. P. Markowski, Identity and Interpretation, Stockholm 2003. M. P. Markowski, „Polytyka zdarzenia – o Derridzie i dekonstrukcji“, Europa 2004, nr 30. M. P. Markowski, „Pomyśleć niemożliwe: Marion, Derrida i filozofia daru“, Znak 2001, nr 1. M. P. Markowski, „Wobec niewyrażalnego: teologia negatywna, dialektyka, dekonstrukcja“, u: Literatura wobec niewyrażalnego, red. W. Bolecki, E. Kuźma, Warszawa 1998. Ch. Norris, Dekonstrukcja przeciw postmodernizmowi: teoria krytyczna i prawo rozumu, tłum. A. Przybysławski, Kraków 2001. R. Nycz, „Dekonstrukcjonizm w teorii literatury“, u: idem, Tekstowy świat. Postrukturalizm a wiedza o literaturze, Kraków 2000. XI. Dekonstrukcija

421

Pisma Pola de Mana u prevodu na poljski51 Knjige P. de Man, Alegorie czytania. Język figuralny u Rousseau, Nietzschego, Rilkego i Prousta, tłum. A. Przybysławski, Kraków 2004. P. de Man, Ideologia estetyczna, tłum. A. Przybysławski, wstęp A. Warmiński, Gdańsk 2000. Članci P. de Man, „Antropomorfizm i trop w liryce“, tłum. T. Pióro, Literatura na Świecie 1999, nr 10/11. P. de Man, „Autobiografia jako od-twarzanie“, tłum. M. B. Fedewicz, u: Dekonstrukcja w badaniach literackich, red. R. Nycz, Gdańsk 2000. P. de Man, „Čitanje (Proust)“, Republika, Zagreb, 42/1986, br. 5–6, str. 566–581, prevod: Miroslav Beker. P. de Man, „‘...dla mnie tak, skoro nazywam się de Man...’. Z Paulem de Manem rozmawia Robert Moynihan“, tłum. A. Przybysławski, Literatura na Świecie 1999, nr 10/11. P. de Man, „Epistemologia metafory“, tłum. M. B. Fedewicz, Nowa Krytyka 1992, nr 3. P. de Man, „Geneza i genealogia w ‘Narodzinach Tragedii’ Nietzschego“, tłum. A. Przybysławski, u: Nietzsche 1900–2000, red. A. Przybysławski, Kraków 1997. P. de Man, „Historia literatury i nowoczesność w literaturze“, tłum. J. Goślicki, Teksty 1973, nr 5. P. de Man, „Liryka i nowoczesność“, tłum. A. Przybysławski, Literatura na Świecie 1999, nr 10/11. P. de Man, „Nietzsche i nowoczesność“, tłum. A. Przybysławski, Principia 1996–1997, nr 16–17. P. de Man, „Opór wobec teorii“, tłum. M. Rusinek, u: Dekonstrukcja w badaniach literackich, red. R. Nycz, Gdańsk 2000. P. de Man, „Pojęcie ironii“, tłum. A. Sosnowski, Literatura na Świecie 1999, nr 10/11. P. de Man, „Retoryka czasowośći“, tłum. A. Sosnowski, Literatura na Świecie 1999, nr. 10/11. P. de Man, „Retoryka perswazji (Nietzsche)“, tłum. A. Przybysławski, Przegląd Filozoficzny 1998, nr. 4. 51 Polu de Manu posvećen je tematski broj časopisa Li­te­ra­tury na Świ­e­cie (1999, br. 10–11). De­kon­struk­ciji i de­kon­stru­ktivizmu posvećena su dva broja ča­ sopisa Pa­mi­ęt­ni­ka Li­te­rac­ki­e­go (1986, br. 2 i 3), u kojima se, između ostalih, nalaze i radovi De Mana, Deride i H. Milera.

422

Književne teorije XX veka

P. de Man, „Retoryka tropów (Nietzsche)“, tłum. A. Przybysławski, Teksty Drugie 1999, nr 4. P. de Man, „Semiologia a retoryka“, tłum. W. Kalaga, u: Współczesna teoria badań literackich za granicą. Antologia, t. 4, cz. 2: Literatura jako produkcja i ideologia. Poststrukturalizm. Badanie intertekstualne. Problemy syntezy historycznoliterackiej, oprac. H. Markiewicz, Kraków 1992. P. de Man, „Struktura intencjonalna obrazu romantycznego“, tłum. A. Labuda, Pamiętnik Literacki 1978, z. 3. Izbor radova posvećenih De Manu A. Bielik-Robson, „Pokorny sługa języka. O ‘Alegoriach czytania’ Paula de Mana“, Literatura na Świecie 2005, nr 9/10. M. B. Fedewicz, „Paul de Man o literaturze romantycznej“, Pamiętnik Literacki 1988, z. 1. R. Gasché, The Wild Card of Reading: On Paul de Man, Cambridge, Mass. 1998. Ch. Norris, „‘Noc, w której wszystkie koty są czarne’. Paul de Man, ‘czysta lektura’ i indyferencja wobec filozofii“, u: idem, Dekonstrukcja przeciw postmodernizmowi. Teoria krytyczna i prawo rozumu, tłum. A. Przybysławski, Kraków 2001. A. Przybysławski, „Paula de Mana lektury Nietzschego“, Przegląd Filozoficzny 1998, nr 4.

Mihal Pavel Markovski

XI. Dekonstrukcija

423

XII. FE­MI­NI­ZAM

Reč je o to­me: da bi že­na ko­nač­no se­be is­pi­ sa­la mo­ra po­če­ti pi­sa­ti o že­ni i mo­ra uve­sti že­ne u svet knji­žev­nog stva­ra­laš­tva iz ko­jeg su bi­le po­ti­snu­te istom onom si­li­nom kao što su bi­le is­klju­če­ne iz ose­ća­nja sop­stve­nog te­la: iz istih tih raz­lo­ga, sa istim ta­kvim pra­ vom i sa istim, smr­to­no­snim ci­ljem. Že­na mo­ra sa­ma, sop­stve­nim na­po­rom, da uđe u tekst – kao i u svet i isto­ri­ju. Elen Sik­su1 Fe­mi­ni­stič­ka kri­ti­ka mo­ra pro­na­ći sop­stve­ni pred­met is­tra­ži­va­nja, sop­stve­ni si­stem, sop­ stve­nu te­o­ri­ju i svoj sop­stve­ni glas... Na­ša obe­ća­na ze­mlja ni­je ugod­no ne­iz­di­fe­ren­ci­ra­ na uni­ver­zal­nost tek­sto­va ne­go ne­mi­ran i in­ tri­gan­tan pro­stor raz­li­či­to­sti. Ilejn Šo­vol­ter2





 

H. Ci­xo­us, „Śmi­ech Me­duzy“, Teksty Dru­gie, 1993, br. 4/5/6, str. 168. E. Sho­wal­ter, „Krytyka fe­mi­nistyczna na ro­zdro­żu“, u: Współc­ze­sna te­o­ria ba­ dań li­te­rac­kich za gra­ni­cą. An­to­lo­gia, pri­pre­mio: H. Mar­ki­e­wicz, t. 4, deo 2: Li­te­ra­tu­ra ja­ko pro­duk­cja i ide­o­lo­gia. Poststruk­tu­ra­lizm. Ba­da­nia in­ter­tek­stu­ al­ne. Pro­blemy syntezy hi­storyczno­li­te­rac­ki­ej, Kraków, 1996, str. 436–437.

Fe­mi­ni­zmi Fe­mi­ni­zam je ve­o­ma slo­že­na i u vi­še pra­va­ca usme­re­na po­ja­va, a da­nas već ima i ve­o­ma bo­ga­tu isto­ri­ju. Pre ne­go što se po­ja­vio u na­u­ci o knji­žev­no­sti bio je, pre sve­ga, druš­tve­nopo­li­tič­ki po­kret i svo­jim ko­re­ni­ma je do­pi­rao sve do XVI­II ve­ka. Tek znat­no ka­sni­je – u XX ve­ku – pri­klju­čio mu se ta­ko­zva­ni aka­dem­ski fe­mi­ni­zam, od­no­sno fe­mi­ni­stič­ka is­tra­ži­va­nja i fe­mi­ni­stič­ka kri­ti­ka, a pra­ti­la su ih i gen­der i dru­ge stu­di­je. Po­gled una­zad – na­ro­či­to na isto­ri­ju fe­ mi­ni­stič­kog po­kre­ta u Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma, kao i u En­gle­skoj i Fran­cu­skoj – omo­gu­ća­va uoča­va­nje mno­gih nje­go­vih va­ri­jan­ti. To mnoš­tvo u stva­ri su­ge­ri­še da vi­še tre­ba go­vo­ri­ti o fe­mi­ ni­zmi­ma ne­go o fe­mi­ni­zmu. Raz­li­či­ti po­ku­ša­ji kla­si­fi­ka­ci­je po­ja­va ob­u­hva­će­nih ovim na­zi­vom, ko­je su po­kre­ta­li broj­ni is­tra­ži­va­či, ge­ ne­ral­no su uzi­ma­li u ob­zir tra­di­ci­o­nal­ne kri­te­ri­ju­me si­ste­ma­ti­zo­va­ nja. Fe­mi­ni­zam je si­ste­ma­ti­zo­van s ob­zi­rom na hro­no­loš­ki na­čin, a po­sled­njih go­di­na se go­vo­ri­lo i o po­ja­vi post­fe­mi­ni­zma. S ob­zi­ rom na vr­stu an­ga­žma­na u okvi­ru žen­skog pi­ta­nja, naj­češ­će je raz­ li­ko­van so­ci­o­po­li­tič­ki i aka­dem­ski fe­mi­ni­zam. U vezi sa ste­penom i for­mom an­ga­žo­va­no­sti, naj­češ­će je is­ti­can ra­di­ka­lan i li­be­ra­lan fe­ mi­ni­zam i to­me slič­no. Ne­ki is­tra­ži­va­či su pak razlikovali vr­ste fe­ mi­ni­zma s ob­zi­rom na ra­snu, et­nič­ku i sek­su­al­nu pri­pad­nost i kao 



Ter­min „fe­mi­ni­zam“ naj­ve­ro­vat­ni­je se po­ja­vio u Fran­cu­skoj 1830. go­di­ne i upo­tre­bio ga je so­ci­ja­li­sta-uto­pi­sta Šarl Fu­ri­je za ko­jeg je eman­ci­pa­ci­ja že­ na pred­sta­vlja­la me­ru druš­tve­ne eman­ci­pa­ci­je kao ce­li­ne. U En­gle­skoj je ovaj ter­min ušao u upo­tre­bu oko 1890. go­di­ne i u po­čet­ku je po­stao si­no­nim za zaš­ti­tu žen­skih pra­va i bio je po­ve­zan sa si­fra­žet­skim po­kre­tom. Tek je u tre­ ćoj ge­ne­ra­ci­ji za­ži­veo u Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma. Up. D. Ma­cey, The Pen­guin Dic­ti­o­nary of Cri­ti­cal The­ory, Lon­don, 2000, str. 122–124. Na to je, na pri­mer, ne­dav­no skre­tao pa­žnju K. Šlen­čka, autor jed­ne od ma­lo­ broj­nih mo­no­gra­fi­ja o fe­mi­ni­zmu na polj­skom pro­sto­ru: Fe­mi­nizm. Ide­o­lo­gie i kon­cep­cje współc­ze­sne­go fe­mi­ni­zmu, Ka­to­wi­ce, 1999. O fe­mi­ni­zmu, up. ta­ko­ đe: „Tak, je­stem fe­mi­ni­stą. Z Ka­zi­mi­er­zem Śłęc­zką ro­zma­wia Pi­o­tr Ku­las“, Op­cje, 2003, br. 3, str. 31 (te­mat­ski broj Fe­mi­nizm inac­zej).

XII. Feminizam

427

Isto­ri­ja fe­mi­ni­zma

Mnoš­tvo va­ri­jan­ti

Post­fe­mi­ni­zam

Da­lje po­de­le

Osnov­ne raz­li­ke

po­seb­nu po­ja­vu kla­si­fi­kovali, na pri­mer, fe­mi­ni­zam obo­je­nih že­na, že­ na Tre­ćeg sve­ta i le­zbij­ski fe­mi­ni­zam ko­ji je u prin­ci­pu znat­no ra­di­kal­ ni­ji od dru­gih va­ri­jan­ti. I me­đu svim ovim ori­jen­ta­ci­ja­ma postojala je da­lja di­fe­ren­ci­ja­ci­ja, na pri­mer, u okvi­ru ra­di­kal­nog fe­mi­ni­zma iz­ dva­ja­na je – li­be­ra­li­stič­ka i kul­tur­na per­spek­ti­va, u okvi­ru li­be­ral­nog fe­mi­ni­zma – mo­no­an­dro­ge­na i po­li­an­dro­ge­na sta­no­viš­ta i slič­no. Jed­ na od po­zna­tih kon­cep­ci­ja u okvi­ri­ma so­ci­o­po­li­tič­kog fe­mi­ni­zma is­ti­ ca­la je, na pri­mer, tri vr­ste: ra­di­kal­ne se­pa­ra­tist­ki­nje, li­be­ral­ne gra­du­ a­list­ki­nje i le­vi­čar­ske fe­mi­nist­ki­nje. Bez sum­nje, upo­re­do sa stal­nim raz­vo­jem po­kre­ta, ši­re­njem sta­no­viš­ta i unu­tar­njom di­fe­ren­ci­ja­ci­jom broj ovih va­ri­jan­ti stal­no se po­ve­ća­va i već u ovom tre­nut­ku ih je ve­ ma teš­ko sve ob­u­hva­ti­ti. Po­ku­šaj da se uve­de naj­jed­no­stav­ni­ji red u ovo mnoš­tvo fe­mi­ ni­za­ma tre­ba pr­ven­stve­no da uzme u ob­zir na po­čet­ku po­me­nu­to raz­li­ko­va­nje so­ci­o­po­li­tič­kog i aka­dem­skog fe­mi­ni­zma. Ovaj pr­vi je još pre vi­še od dve sto­ti­ne go­di­na ini­ci­rao žen­ski po­kret kroz bor­ bu za rav­no­prav­nost že­na i muš­ ■ so­ci­o­po­li­tič­ki fe­mi­ni­ ka­ra­ca, a i da­nas se raz­vi­ja u vi­du zam – naj­ra­ni­ja va­ri­jan­ta fe­mi­ mno­gih pra­va­ca i va­ri­jan­ti. Dru­gi ni­zma (da­ti­ra od XVI­II ve­ka). mu se pri­klju­čio še­zde­se­tih go­di­na Druš­tve­no i kul­tur­no ori­jen­ti­san XX ve­ka da­ju­ći po­kre­tu za oslo­bo­ pokret, usme­ren na kon­kret­nu đe­nje že­nâ du­blji ka­rak­ter i ši­re­ći bor­bu s dis­kri­mi­na­ci­jom že­na i po­ja­va­ma ne­rav­no­prav­no­sti nje­gov uti­caj na či­ta­vu sfe­ru čo­ve­ svim ko­je po­sto­je u druš­tve­nom i kul­ ko­ve du­hov­ne kul­tu­re. Pr­vi se – tur­nom do­me­nu, a po­seb­no s ne­ u naj­opšti­jem smi­slu i u skla­du s već jed­na­koš­ću u od­no­su na pra­vo. po­sto­je­ćom tra­di­ci­jom u tom po­ gle­du – mo­že hro­no­loš­ki si­ste­ma­ti­zo­va­ti, raz­li­ku­ju­ći fe­mi­ni­zme „pr­ vog“, „dru­gog“ i „tre­ćeg“ ta­la­sa. Dru­gi je – upra­vo na­stao u aka­dem­ skim kru­go­vi­ma – po­pri­ma­ju­ći in­ter­di­sci­pli­na­ran pra­vac, do­bi­ja­ju­ći raz­li­či­te vi­do­ve ne­po­sred­no po­ve­za­ne s raz­li­či­tim hu­ma­ni­stič­kim di­sci­pli­na­ma: na­u­kom o knji­žev­no­sti, fi­lo­zo­fi­jom, te­o­ri­jom kul­tu­re, 

428

Po­sled­njih go­di­na, s ob­zi­rom na sve ve­ći broj fe­mi­ni­stič­kih te­o­ri­ja, ve­o­ma če­sto se go­vo­ri i o raz­li­či­tim va­ri­jan­ta­ma fe­mi­ni­zma od­re­đe­nim u od­no­su na fi­lo­zof­sku per­spek­ti­vu ko­ju su pri­hva­ta­le, na naj­češ­će ko­riš­će­ne ka­te­go­ri­je/ ka­te­go­ri­ju ili s ob­zi­rom na spe­ci­fič­nu kri­tič­ku apa­ra­tu­ru. Ta­ko se, na pri­mer, raz­li­ku­je psi­ho­a­na­li­tič­ki, eg­zi­sten­ci­ja­li­stič­ki, mark­si­stič­ki, so­ci­ja­li­stič­ki kao i post­mo­der­ni fe­mi­ni­zam, za­tim kor­po­ra­tiv­ni fe­mi­ni­zam, mul­ti­kul­tu­ral­ni i glo­bal­ni fe­mi­ni­zam, eko­fe­mi­ni­zam i slič­no. Ta­ko­đe se go­vo­ri o esen­ci­ja­li­ stič­kom fe­mi­ni­zmu (i nje­go­vim pod­gru­pa­ma: bi­o­lo­gi­stič­koj, na­tu­ra­li­stič­koj, uni­ver­za­li­stič­koj i slič­no), kao i o kon­struk­ti­vi­stič­kom fe­mi­ni­zmu. Ve­ći­na tih va­ri­jan­ti bi­će iz­ne­ta i u ovom raz­ma­tra­nju, me­đu­tim, zbog lak­še ori­jen­ta­ci­je u ovoj slo­že­noj pro­ble­ma­ti­ci pred­la­žem za po­če­tak po­jed­no­sta­vlje­nu ali, isto­ vre­me­no, i ja­snu sli­ku. Književne teorije XX veka

■ aka­dem­ski fe­mi­ni­zam – va­ri­jan­ta in­te­lek­tu­al­nog ka­rak­te­ra ko­ja stva­ra pod­lo­gu za sociopoli­ ticki fe­mi­ni­zam i ko­ja in­ter­pre­ti­ra sve po­ja­ve ko­je se od­no­se na sta­ nje že­na. Aka­dem­ski fe­mi­ni­zam se raz­vio še­zde­se­tih go­di­na na ame­rič­kim uni­ver­zi­te­ti­ma, po­kre­ ću­ći u po­čet­ku ta­ko­zva­ne žen­ske stu­di­je (Wo­man’s Stu­di­es) a za­ tim fe­mi­ni­stič­ku i gen­der kri­ti­ku. Od sa­mog po­čet­ka bio je in­ter­di­ sci­pli­nar­ni pra­vac i ob­u­hva­tao je sve hu­ma­ni­stič­ke di­sci­pli­ne, na­ro­ či­to na­u­ku o knji­žev­no­sti, so­ci­o­ lo­gi­ju, psi­ho­lo­gi­ju, an­tro­po­lo­gi­ju, isto­ri­ju, isto­ri­ju kul­tu­re i umet­no­ sti, mu­zi­ko­lo­gi­ju i slič­no.

pe­da­go­gi­jom, psi­ho­lo­gi­jom, so­ci­o­ lo­gi­jom i slič­no. U slu­ča­ju aka­dem­ skog fe­mi­ni­zma va­lja pri­hva­ti­ti ti­po­loš­ku per­spek­ti­vu, raz­li­ku­ju­ći u okvi­ru nje­ga mno­ge va­ri­jan­te fe­ mi­ni­stič­ke kri­ti­ke, fe­mi­ni­stič­ke te­ o­ri­je (ta­ko­đe po­ne­kad na­zi­va­ne fe­ mi­no­lo­gi­jom ili žen­skim stu­di­ja­ma – Wo­men’s Stu­di­es), kao i gi­no­kri­ti­ ke, gen­der kri­ti­ke i mno­gih dru­gih. Me­đu­tim, spe­ci­fič­nost fe­mi­ni­zma – ne sa­mo kao knji­žev­no­te­o­rij­skog prav­ca – go­vo­ri da ga ne tre­ba odva­ja­ti od ­po­mi­nja­ne druš­tve­ne i po­li­tič­ke osno­ve od ko­je va­lja i za­ po­če­ti pred­sta­vlja­nje ove po­ja­ve.

Žen­ske stu­di­je

So­ci­o­po­li­tič­ki fe­mi­ni­zam So­ci­o­po­li­tič­ki fe­mi­ni­zam je, opšte uzev, hro­no­loš­ki si­ste­ma­ti­zo­van i, s tim u ve­zi, obič­no je po­de­ljen na tri eta­pe ozna­ča­va­ne kao „ta­la­ si“. Va­lja skre­nu­ti pa­žnju na glav­ne de­vi­ze ko­je obe­le­ža­va­ju ka­rak­ter sva­ke od tih eta­pa. Te ta­ko: – „pr­ v i t a­ l as“ fe­mi­ni­zma na­stao je iz­me­ đu XIX i X X ve­ k a i t r a­j a o d o p o­ č e t­ k a š e­ z de­s e­t i h go­ di­ na; nje­go­va vo­de­ća de­vi­za bi­la je rav­no­prav­nost (pol­na), a naj­va­žni­ji cilj – sti­ca­nje pod­jed­na­kih pra­va za že­ne i muš­kar­ce; – „ d r u­ g i t a­ l as“ pri­pa­da š e­ z de­ s e­ t i m, s e­ d am­de­ s e­ t im i o s am­d e­s e­ t i m go­ d i­ na­ma; ov­de je po­sta­la naj­bit­ni­ja raz­li­ ka (pol­na), a glav­ni za­da­tak je bio određivanje spe­ci­fič­no­sti pol­nih raz­li­ka ko­je de­le že­ne i muš­kar­ce; – „t re­ ć i t a­ l as“ je za­po­čeo d e­ ve­ d e­ s e­ t i h go­ di­ na; s ob­zi­rom na ve­o­ma če­ste osu­de upu­ći­va­ne fe­mi­ni­zmu „dru­gog ta­la­sa“, 

S ob­zi­rom na bo­gat­stvo pro­ble­ma­ti­ke i ra­zno­vr­snost ele­me­na­ta is­tra­ži­va­nja, gen­der kri­ti­ku i kri­ti­ku ozna­če­nu kao qu­e­er raz­ma­tram u po­seb­nom po­gla­ vlju, iako su gen­der stu­di­je oči­gled­no na­sta­le na osnovi ši­ro­ko shva­će­nog fe­ mi­ni­zma, a qu­e­er is­po­lja­va broj­na srod­stva s gen­der stu­di­ja­ma. Po­gle­da­ti: Gen­ der i qu­e­er. Bu­du­ći sve­sni ne­veš­te upo­tre­be ter­mi­na gen­der i qu­e­er, pre­u­ze­tih iz en­gle­skog je­zi­ka, taj po­tez ipak sma­tram ma­njim zlom ne­go za­me­nji­va­ti gen­der polj­skim poj­mom. Po­gle­da­ti, ta­ko­đe, fu­sno­tu 904 u: Gen­der i qu­e­er.

XII. Feminizam

429

„Tri ta­la­sa“ so­ci­o­po­li­tič­kog fe­mi­ni­zma

Rav­no­prav­nost po­lo­va Pol­na raz­li­ka

o mo­no­po­li­zmu be­lih že­na, do iz­ra­ža­ja je doš­la de­vi­za ra­ zno­ v r­s no­st i; u tom raz­do­blju po­seb­no se vo­di­lo ra­ču­na o broj­ no­sti raz­li­či­tih žen­skih gru­pa (pred­stav­ni­câ raz­li­či­tih ra­sa, za­jed­ni­ca, kul­tu­ra, tra­di­ci­ja i sl.) i, s tim u ve­zi, mnogim raz­li­ či­tim pro­ble­mima ka­rak­te­ri­stič­nim za sva­ku gru­pu.

Ra­zno­vr­sno­sti

1. „Pr­vi ta­las“ fe­mi­ni­zma: XIX/XX vek – po­če­tak še­zde­se­tih go­di­na „Pr­vi ta­las“

Druš­tve­na si­tu­a­ci­ja že­na

Fe­mi­ni­stič­ka kri­ti­ka Ru­soa

Iako se ter­min „pr­vi ta­las“, pre sve­ga, pri­me­nju­je na raz­do­blje mo­ bi­li­za­ci­je ame­rič­kih i en­gle­skih si­fra­žet­ki­nja iz­me­đu XIX i XX ve­ka (ma­nje-vi­še iz­me­đu 1890. i 1920. go­di­ne), ipak tre­ba ima­ti na umu da su fe­mi­ni­stič­ke ten­den­ci­je na­sta­le u En­gle­skoj još u XVI­II ve­ku i tre­ba­lo je u po­čet­ku da bu­du sa­mo druš­tve­no­po­li­tič­ki po­kret. Im­ puls za na­sta­nak ovog po­kre­ta pred­sta­vlja­le su na­gle pro­me­ne u pri­ vred­no-eko­nom­skoj sfe­ri usled ko­jih je po­bolj­ša­nje ži­vot­nih uslo­va, što je pa­ra­dok­sal­no, iza­zva­lo po­gor­ša­nje po­lo­ža­ja že­na, a raz­voj ka­ pi­ta­li­zma i pro­ces in­du­stri­ja­li­za­ci­je po­ka­za­li su se kao uzrok po­ti­ski­ va­nja že­na iz jav­nog ži­vo­ta. Za­to se u is­ka­zi­ma pr­vih fe­mi­nist­ki­nja uglav­nom ja­vljao pro­blem su­ža­va­nja druš­tve­nog pro­sto­ra funk­ci­o­ ni­sa­nja že­na. Ta­ko je, na pri­mer, Me­ri Vul­sto­n­kraft, autor­ka ra­da A Vin­di­ca­tion of the Rights of Wo­man, ob­ja­vlje­nog 1972. go­di­ne, pro­na­la­zi­la mo­guć­nost za po­bolj­ša­nje po­lo­ža­ja že­ne pre sve­ga u iz­ jed­na­ča­va­nju obra­zov­nih šan­si – u obra­zo­va­nju ko­je pru­ža pod­jed­ na­ke mo­guć­no­sti za is­ko­riš­ća­va­nje in­di­vi­du­al­nih, in­te­lek­tu­al­nih i mo­ral­nih spo­sob­no­sti. Analizirajući po­lo­ža­j že­ne iz ra­ci­o­na­li­stič­ke per­spek­ti­ve, Vul­ston­kraft je pre sve­ga kri­ti­ko­va­la mo­del vas­pi­ta­nja ko­ji je na­met­nuo Žan Žak Ru­so (na­ro­či­to u knji­zi Emil), ko­ji se od­li­ ko­vao ve­o­ma iz­ra­zi­tim pre­fe­ren­ci­ja­ma muš­kog sta­no­viš­ta. Žen­ski po­kre­ti – na­ro­či­to ak­tiv­nost ame­rič­kih i en­gle­skih si­fra­ žet­ki­nja i eman­ci­pa­tor­ki – ja­ča­li su to­kom či­ta­vog XIX ve­ka. Fe­mi­ ni­stič­ka mi­sao XIX ve­ka bi­la je, opet, usme­re­na pre sve­ga u prav­cu iz­jed­na­ča­va­nja gra­đan­skih pra­va za oba po­la i za nji­ho­vo jed­na­ko uče­stvo­va­nje u pri­vred­no-eko­nom­skom ži­vo­tu. Ta ten­den­ci­ja bi­la je 



430

Vre­men­ski okvi­ri „pr­vog ta­la­sa“ odre­đi­va­ni su na ve­o­ma raz­li­či­te na­či­ne. Ne­ ki is­tra­ži­va­či ov­de is­ti­ču pre­ci­zne da­tu­me, ali ko­ji se­žu du­blje u XIX vek – na pri­mer, od 1830. do 1950. go­di­ne, dru­gi, opet, na­zi­vom „dru­gi ta­las“ sklo­ni su da ozna­če tek fe­mi­ni­stič­ku mi­sao če­tr­de­se­tih i pe­de­se­tih go­di­na sa sna­ žnim na­gla­skom na Si­mon de Bo­vo­ar, autor­ku Dru­gog po­la. Ne­ki is­tra­ži­va­či tvr­de da su se pr­vi isto­rij­ski po­tvr­đe­ni tra­go­vi fe­mi­ni­zma po­ ja­vi­li u Fran­cu­skoj u vre­me Fran­cu­ske re­vo­lu­ci­je, na pri­mer, Décla­ra­tion des dro­its de la fem­me et de la ci­toyen­ne (De­kla­ra­ci­ja o pra­vi­ma že­na i gra­đan­ki), Olim­pi­je de Gu­že iz 1791. go­di­ne. Književne teorije XX veka

na­ro­či­to vi­dlji­va u ostva­re­nji­ma ame­rič­kih si­fra­žet­ki­nja. Jed­no od naj­va­žni­jih do­stig­nu­ća to­ga raz­do­blja po­sta­la je ta­ko­zva­na De­kla­ra­ ci­ja sen­ti­me­na­ta (Dec­la­ra­tion of Sen­ti­ments), usvo­je­na 1848. go­di­ne u Se­ne­ca Falls u dr­ža­vi Nju­jork, for­mu­li­sa­na po uzo­ru na De­kla­ra­ci­ ju o ne­za­vi­sno­sti. U njoj su po­kre­nu­ti pro­ble­mi neo­p­hod­nih re­for­ mi po­ro­dič­nog ži­vo­ta (bra­ka, svo­jin­skih pra­va, raz­vo­da i sl.) i da­va­ nja že­na­ma pra­va jav­nog iz­jaš­nja­va­nja. U isto­ri­ju je uš­la i re­zo­lu­ci­ja Žen­skog po­kre­ta si­fra­žet­ki­nja ko­ja po­ti­če iz istog vre­me­na; njen vo­ đa Su­zan A. En­to­ni na­me­ta­la je ame­rič­kim že­na­ma, pored osta­log, oba­ve­zu garancije „sve­tog pra­va za oslo­bo­đe­nje“. Še­zde­se­tih go­di­na XIX ve­ka na­sta­la su udru­že­nja ko­ja su de­lo­va­la u ko­rist iz­jed­na­ča­ va­nja gra­đan­skih pra­va muš­ka­ra­ca i že­na, ko­je su osno­va­le En­to­ni­ je­va, Eli­za­bet Stan­ton i Lu­si Ston. Naj­ve­ći in­ten­zi­tet ak­tiv­no­sti bio je kra­jem XIX i po­čet­kom XX ve­ka (to je upra­vo onaj „pr­vi ta­las“ fe­mi­ni­zma), a nji­hov vi­dljiv efe­kat je, iz­me­đu osta­log, to što je 1929. go­di­ne u Ustav Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va une­to de­vet­na­est amand­ma­na o rav­no­prav­no­sti po­lo­va. Jed­na od naj­va­žni­jih knji­ga „pr­vog ta­la­sa“ je­ste Dru­gi pol Si­mon de Bo­vo­ar (1908–1986) iz 1949. go­di­ne, a ču­ve­na re­če­ni­ca „že­nom se ne ra­đa ne­go se po­sta­je“, pre­u­ze­ta iz te knji­ge, skre­nu­la je pa­žnju na pro­ces druš­tve­nog kon­stru­i­sa­nja ka­te­go­ri­je „žen­sko­sti“. Knji­ga Si­ mon de Bo­vo­ar je iza­zva­la, me­đu­tim, raz­li­či­te kon­tro­ver­ze; pre­ma miš­lje­nju ne­kih ko­men­ta­tor­ki; na­čin na ko­ji je autor­ka po­kre­nu­la pro­ blem pol­nih raz­li­ka po­ja­ča­vao je (upr­kos autor­ki­nim in­ten­ci­ja­ma) muš­ki uni­ver­za­li­zam i an­dro­cen­trič­ku per­spek­ti­vu, kroz či­ju pri­zmu je že­na bi­la uglav­nom in­ter­pre­ti­ra­na po­mo­ću ne­ga­tiv­nih ka­te­go­ri­ja – bi­la je, jed­no­stav­no, „dru­ga­či­ja“ od muš­kar­ca i na­sto­ja­la je da se po sva­ku ce­nu s njim iz­jed­na­či.10 Ipak se ve­o­ma in­spi­ra­tivnom po­ka­za­la te­za Si­mon de Bo­vo­ar da vred­no­sti ko­je stva­ra­ju muš­kar­ci, a ta­ko­đe i muš­ka po­na­ša­nja, u pa­tri­jar­hal­noj kul­tu­ri pred­sta­vlja­ju po­zi­tiv­nu kul­ tur­nu nor­mu, a da je že­na uvek osu­đe­na na sta­tus „dru­ga­či­je“, da­kle, da je fun­da­men­tal­na ali­je­na­ci­ja neo­dvo­jiv po­ka­za­telj nje­nog sta­nja.11  Simon de Bovoar, Drugi pol, 1–2, Beograd, 1982; 1983², prevod: Zorica Milosavljević. Up. ovde str. 13. 10 Ne­ki ka­sni­ji ko­men­ta­to­ri sma­tra­ju da na­čin miš­lje­nja sa­dr­žan u knji­zi Si­mon de Bo­vo­ar (ma­da da­ti­ra­noj za pe­riod „pr­vog ta­la­sa“), već pri­pa­da „dru­gom ta­ la­su“– na­ro­či­to s ob­zi­rom na gen­der ele­men­te sa­dr­ža­ne u njoj, iako je na­ve­de­ na ču­ve­na for­mu­la o kon­stru­i­sa­nju ka­te­go­ri­je „že­na“ uz po­moć ci­vi­li­za­ci­je. 11 Po­ne­kad je Si­mon de Bo­vo­ar pri­da­va­la ve­lik zna­čaj ka­te­go­ri­ji „dru­go­ga“, kao jed­noj od osnov­nih ka­te­go­ri­ja ljud­skog miš­lje­nja, či­me se još on­da uklju­či­la u sna­žan po­kret miš­lje­nja dru­go­sti ko­ji će kul­mi­ni­ra­ti u post­mo­der­ni­stič­koj fi­lo­zo­fi­ji (na­ro­či­to Ž. De­ri­de, M. Fu­koa, Ž.-F. Li­o­ta­ra). XII. Feminizam

431

Ame­rič­ke si­fra­žet­ki­nje

Udru­že­nja za pi­ta­nja rav­no­prav­no­sti

Dru­gi pol

Že­na kao „dru­ga­či­ja“

Iz­vor ali­je­na­ci­je že­na

Si­mon de Bo­vo­ar je iz­no­si­la uve­re­nje o tome da je glav­ni iz­vor ove ali­je­na­ci­je žen­ska te­le­snost (na­ro­či­to nje­na spo­sob­nost za re­pro­duk­ci­ ju) i osnov­ne druš­tve­ne ulo­ge ko­je oda­tle pro­iz­la­ze i ko­je su joj uvek pri­zna­va­ne (ra­đa­nje de­ce i nji­ho­vo vas­pi­ta­nje). „Pr­vi ta­las“ fe­mi­ni­zma bio je, pre sve­ga, u zna­ku bor­be za rav­ no­prav­nost že­na i muš­ka­ra­ca pred za­ko­nom kao i u druš­tve­nom ži­ vo­tu i po­li­ti­ci, a naj­va­žni­ji za­da­tak uče­sni­ca fe­mi­ni­stič­kih po­kre­ta bi­lo je skre­ta­nje pa­žnje na raz­li­či­te for­me prav­ne i obi­čaj­ne dis­kri­mi­ na­ci­je že­na u isto­ri­ji. 2. „Dru­gi ta­las“: še­zde­se­te, se­dam­de­se­te i osam­de­se­te go­di­ne

„Dru­gi ta­las“ fe­mi­ni­zma

Ide­al­na žen­skost

Kri­ti­ka Froj­do­ve mi­zo­gi­ni­je

Za­kon o gra­đan­ skim pra­vi­ma

Ter­min „dru­gi ta­las“ uve­la je 1968. go­di­ne Mar­ša Vajn­men Lir12 da bi ozna­čila po­kre­te za oslo­ba­đa­nje že­na u Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma, Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji, Fran­cu­skoj i Ne­mač­koj, ko­ji su bi­li ini­ci­ ra­ni še­zde­se­tih go­di­na. Kao uslov­ni po­če­tak „dru­gog ta­la­sa“ naj­češ­ će se sma­tra da­tum ob­ja­vlji­va­nja knji­ge Be­ti Fri­dan (rođ. 1921) The Fe­mi­ni­ne Mysti­que (Mi­sti­ka žen­stve­no­sti) – ili 1963. go­di­na.13 Raz­ma­ tra­ju­ći žen­sko pi­ta­nje u Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma autor­ka je skre­ta­la pa­žnju na me­ha­ni­zme mi­sti­fi­ka­ci­je ko­ji­ma pod­le­žu ame­ rič­ke že­ne po­ku­ša­va­ju­ći da se pri­la­go­de zah­te­vi­ma ide­al­ne žen­sko­sti. Is­tra­ži­va­nja dve sto­ti­ne svr­še­nih stu­dent­ki­nja Smiths Col­le­ge, ko­je se po­sle stu­di­ja ni­su uklju­či­le u pro­fe­si­o­nal­ni rad, po­ka­za­la su ko­li­ ko je ve­li­ka dis­pro­por­ci­ja iz­me­đu ži­vo­ta tih že­na i ide­a­li­zo­va­nog uzo­ra ko­ji su na­sto­ja­le da ostva­re. Ta knji­ga je iza­zva­la ve­li­ku po­met­ nju u ame­rič­kim žen­skim sre­di­na­ma, iako je bi­la ma­sov­no ko­men­ ta­ri­sa­na, na­ro­či­to poš­to se kao jed­na od pr­vih po­du­hva­ti­la, iz­me­đu osta­log, kri­ti­ke Froj­do­ve mi­zo­gi­ni­je. Še­zde­se­tih go­di­na po­če­li su se, ta­ko­đe, po­ja­vlji­va­ti član­ci no­vi­nar­ke i spi­sa­te­lji­ce Glo­ri­je Štajn u ko­ ji­ma je obavljena te­melj­na re­vi­zi­ja ste­re­o­ti­pa žen­sko­sti i kri­ti­ka do­ta­ daš­njih uve­re­nja iden­ti­te­ta že­na, a ta­ko­đe i do­ta­daš­njih po­gle­da na ulo­gu že­na u po­ro­di­ci i druš­tvu. Na taj ras­tu­ći ta­las in­te­re­so­va­nja za žen­sku pro­ble­ma­ti­ku uti­ca­le su, ta­ko­đe, sve češ­će kam­pa­nje za pra­va čo­ve­ka i ukla­nja­nje ra­sne se­gre­ga­ci­je. Go­di­ne 1964. Kon­gres Sje­di­nje­ nih Ame­rič­kih Dr­ža­va do­neo je Za­kon o gra­đan­skim pra­vi­ma či­ji je sed­mi amand­man is­ti­cao za­bra­nu dis­kri­mi­na­ci­je s ob­zi­rom na pol, ra­su, bo­ju ko­že, re­li­gij­ska uve­re­nja i na­ci­o­nal­nu pri­pad­nost i to je, ne­ sum­nji­vo, bi­lo naj­ve­će do­stig­nu­će „dru­gog ta­la­sa“ fe­mi­ni­zma. 12 M. We­in­man Le­ar, „The Se­cond Fe­mi­nist Wa­ve“, New York Ti­mes Ma­ga­zi­ne, 1968, mart. 13 B. Fri­e­dan, The Fe­mi­ni­ne Mysti­que, New York, 1963.

432

Književne teorije XX veka

U Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma se ve­o­ma br­zo po­ja­vi­la po­de­la na dve frak­ci­je so­ci­o­po­li­tič­kog fe­mi­ni­zma – li­be­ral­nu i ra­ di­kal­nu. Li­be­ral­ne fe­mi­nist­ki­nje sa­či­nja­va­le su ta­ko­zva­nu gru­pu za žen­ska pra­va od ko­jih je si­gur­no naj­ja­ča bi­la Na­ti­o­nal Or­ga­ni­za­tion for Wo­men (NOW), ko­ju je 1966. go­di­ne osno­va­la po­me­nu­ta Be­ ti Fri­dan; uglav­nom je oku­plja­la be­le že­ne sred­nje kla­se, li­be­ral­nih po­li­tič­kih po­gle­da i pro­fe­si­o­nal­no ak­tiv­ne. Ta frak­ci­ja je zah­te­va­la pod­jed­na­ke šan­se za muš­kar­ce i že­ne u obra­zo­va­nju i pri­vre­di, kao i iz­jed­na­ča­va­nje gra­đan­skih pra­va. Glav­ni ob­lik ak­tiv­no­sti li­be­ral­nog po­kre­ta bi­lo je vr­še­nje prav­nih i druš­tve­nih pri­ti­sa­ka na raz­ne in­sti­ tu­ci­je jav­nog ži­vo­ta. Kra­jem še­zde­se­tih go­di­na po­če­le su, me­đu­tim, do­la­zi­ti do iz­ra­ža­ja ra­di­kal­ne fe­mi­nist­ki­nje ko­je su či­ni­le ta­ko­zva­ne gru­pe za oslo­ba­đa­nje že­na. Jed­na od pr­vih gru­pa te vr­ste bi­la je or­ ga­ni­zo­va­na 1968. go­di­ne oko Ti-Grejs Et­kin­son, a nje­ne ak­tiv­no­sti ima­le su uglav­nom za cilj ši­re­nje sve­sti že­nâ o me­ha­ni­zmi­ma pri­ti­sa­ ka na druš­tve­ne struk­tu­re kao i te­melj­nu ana­li­zu pa­tri­jar­hal­nih po­ ja­va i muš­ku do­mi­na­ci­ju u svim obla­sti­ma ži­vo­ta. Ra­di­kal­ne fe­mi­ nist­ki­nje, ko­je su vr­lo br­zo do­bi­le sta­tus je­di­nih pra­vih, u prin­ci­pu su is­po­lja­va­le le­vi­čar­ske po­gle­de i po­ka­zi­va­le ve­li­ku agre­siv­nost u od­no­su na muš­kar­ce. U skla­du sa svo­jim na­dim­kom, ta gru­pa­ci­ja je pri­be­ga­va­la ve­o­ma ra­di­kal­nim re­še­nji­ma u pri­ti­sci­ma na pro­me­nu mo­ra­la, a na­zi­vi po­je­di­nih gru­pa­ci­ja (na pri­mer, Wo­men’s In­ter­na­ti­ o­nal Ter­ro­rist Con­spi­racy from Hell – WITCH, ili Red­sto­kings) ta­ ko­đe su go­vo­ri­li sa­mi za se­be. Od 1969. go­di­ne Et­kin­sonova je po­če­ la da zah­te­va du­blju re­vi­zi­ju po­li­ti­ke ro­da i sna­žni­ju kri­ti­ku po­ja­va sek­si­zma u druš­tve­nom ži­vo­tu. Go­di­ne 1970. Kejt Mi­let (rođ. 1934. go­di­ne) ob­ja­vi­la je knji­gu Se­xu­al Po­li­tics14 ko­ja je po­sta­la jed­na od naj­va­žni­jih pu­bli­ka­ci­ja „dru­ gog ta­la­sa“ fe­mi­ni­zma. Ši­re­ći po­jam po­li­ti­ke na raz­li­či­te na­či­ne vr­še­ nja vla­sti i raz­ne vr­ste do­mi­na­ci­ja u druš­tve­nom ži­vo­tu, Mi­letova je ov­de pri­be­gla oš­tro­um­noj ana­li­zi iz­vo­ra pri­ti­sa­ka na že­ne u sek­si­stič­ kom druš­tvu, u in­sti­tu­ci­o­nal­noj i u pri­vat­noj sfe­ri. Uzro­ke ta­kvom pri­ti­sku pre sve­ga je vi­de­la u pa­tri­jar­hal­nom si­ste­mu ko­ji je odre­đi­ vao od­nos iz­me­đu bi­o­loš­kog i kul­tur­nog ro­da; is­ti­ca­la je ta­ko­đe po­ li­tič­ke uslo­vlje­no­sti pol­nih ulo­ga i ana­li­zi­ra­la me­ha­ni­zme vla­sti ugra­ đe­ne u od­no­se muš­ka­rac–že­na. Ta knji­ga je, isto­vre­me­no, bi­la jed­na 14 K. Mil­let, Se­xu­al Po­li­tics, New York, 1970. Po­gle­da­ti, ta­ko­đe, frag­ment pre­ve­ den na polj­ski je­zik: „Te­o­ria po­lityki pł­ci­o­wej“, u: Nikt nie rod­zi się ko­bi­e­tą, War­sza­wa, 1982. Va­lja na­po­me­nu­ti da je isto ta­ko 1970. go­di­ne u Lon­do­nu bi­la ob­ja­vlje­na ču­ve­na knji­ga austra­li­j­ske spi­sa­te­lji­ce: G. Gre­er, Fe­ma­le Eu­ nuch, ko­ja ta­ko­đe po­kre­će pro­ble­ma­ti­ku mi­zo­gi­ni­je kao kul­tur­ne po­ja­ve i ko­ ja skre­će pa­žnju na raz­li­či­te po­ja­ve pri­ti­sa­ka na že­ne. XII. Feminizam

433

Li­be­ral­na frak­ci­ja so­ci­o­po­li­tič­kog fe­mi­ni­zma

Ra­di­kal­na frak­ci­ja

Se­xu­al Po­li­tics

Pol­ne ulo­ge

Iz­vo­ri dis­kri­mi­na­ci­je že­na

Po­li­ti­zo­va­na sfe­ra pri­vat­no­sti

Koreni muš­ke do­mi­na­ci­je

Per­spek­ti­va raz­li­ke

od naj­oš­tro­um­ni­jih ana­li­za pa­tri­jar­hal­ne ide­o­lo­gi­je i uzro­ka rod­nog na­si­lja. Slič­na pi­ta­nja je po­kre­ta­la i knji­ga Di­a­lec­tics of Sex, ob­ja­vlje­ na iste go­di­ne, ko­ju je na­pi­sa­la Ša­la­mit Fa­jer­ston. Autor­ka je u njoj ana­li­zi­ra­la iz­vo­re pri­ti­sa­ka i dis­kri­mi­na­ci­je že­na, a uzro­ke je na­la­ zi­la ka­ko u bi­o­loš­ki uslo­vlje­nom raz­li­ko­va­nju pol­nih ulo­ga, de­ter­ mi­ni­sa­nim pro­kre­a­ci­o­nim ci­lje­vi­ma, ta­ko i u kul­tur­no uslo­vlje­nim po­de­la­ma, na pri­mer, u auto­mat­skom po­ve­zi­va­nju eg­zakt­nih na­u­ka s muš­kar­ci­ma, a hu­ma­ni­stič­kih sa že­na­ma. Jed­na od naj­va­žni­jih po­ ru­ka ko­je pro­is­ti­ču iz knji­ga Mi­le­to­ve i Fa­jer­stonove bi­lo je uve­re­nje o tome da sfe­ra pri­vat­no­sti ta­ko­đe pod­le­že po­li­tič­kim pri­ti­sci­ma. Ču­ve­ne for­mu­le „pri­vat­nost je po­li­tič­ka“ (pre­u­ze­te iz knji­ge: Mil­ let, Se­xu­al Po­li­tics) i „lič­no je po­li­tič­ko“ (pre­u­ze­te iz na­slo­va knji­ge Ke­rol He­niš),15 po­sta­le su vo­de­će de­vi­ze ra­di­kal­nih va­ri­jan­ti fe­mi­ni­ zma se­dam­de­se­tih go­di­na. Ka­ko Mi­letova, He­nišova ta­ko i Pet Mej­ nar­di – autor­ka član­ka ta­ko­đe zvuč­nog na­slo­va: „The Po­li­tics of Ho­ u­se­ke­e­ping (Po­li­ti­ka do­ma­ćih po­slo­va)“16 – ali i dru­ge pred­stav­ni­ce te gru­pa­ci­je fe­mi­ni­zma, od po­čet­ka se­dam­de­se­tih go­di­na skre­ta­le su pa­žnju na to da lič­ni pro­ble­mi ima­ju du­bo­ke druš­tve­ne ko­re­ne i da zah­te­va­ju po­li­tič­ka re­še­nja. One su ta­ko­đe do­ka­zi­va­le da ko­re­ ne do­mi­na­ci­je muš­ka­ra­ca u jav­noj sfe­ri tre­ba tra­ži­ti u po­ro­dič­nom ži­vo­tu kao mi­ni­ja­tu­ri druš­tve­nih od­no­sa. Tu se, na pri­mer, učvrš­ću­ je uve­re­nje o pri­vi­le­go­va­noj ulo­zi muš­kar­ca (ko­ja se na­ro­či­to mo­že pri­me­ti­ti u od­no­si­ma maj­ke–si­no­vi i maj­ke–kćeri) i tu za­po­či­nje do­ mi­na­ci­ja bra­će nad se­stra­ma ko­ja se, za­tim, pre­no­si i u jav­nu sfe­ru. Zna­čaj do­pri­no­sa „dru­gog ta­la­sa“ fe­mi­ni­stič­kog po­kre­ta ni­je bio za­ne­mar­ljiv. Fe­mi­ni­st­ki­nje su po­ste­pe­no od­u­sta­ja­le od uni­ver­za­ li­stič­ke per­spek­ti­ve ko­ja je do­mi­ni­ra­la „pr­vim ta­la­som“ fe­mi­ni­zma. Ko­li­ko je u „pr­vom ta­la­su“ rod­na raz­li­ka u iz­ve­snom smi­slu bi­la ot­klo­nje­na – u stva­ri je do­mi­ni­ra­la pret­po­stav­ka jed­na­ko­sti že­na i muš­ka­ra­ca – to­li­ko je u ostva­re­nji­ma „dru­gog ta­la­sa“ u pr­vi plan po­ če­la da iz­bi­ja per­spek­ti­va raz­li­ke: že­na ni­je vi­še odre­đi­va­na u od­no­su pre­ma muš­kar­cu (kao uni­ver­zal­noj ka­te­go­ri­ji), ne­go u od­no­su pre­ ma svo­jim vred­no­sti­ma, pre­ma svo­jim oso­bi­na­ma i mo­guć­no­sti­ma raz­vo­ja ko­je su oda­tle pro­is­ti­ca­le. Bez ob­zi­ra na pri­pad­nost li­be­ral­ nim ili ra­di­kal­nim gru­pa­ci­ja­ma, fe­mi­ni­stič­ke ak­ti­vist­ki­nje – na­ro­ či­to ame­rič­ke, ali i en­gle­ske i fran­cu­ske – ve­o­ma su do­pri­ne­le pro­ du­blji­va­nju sve­sti že­na i po­ka­zi­va­nju ob­li­ka nji­ho­ve dis­kri­mi­na­ci­je, 15 C. Ha­nisch, „The Per­so­nal is Po­li­ti­cal“, u: The Ra­di­cal The­ra­pist, red. J. Agel, New York, 1871. 16 P. Ma­i­nar­di, „The Po­li­tics of Ho­u­se­ke­e­ping“, u: Si­ster­hood is Po­wer­full: An An­to­logy of Writ­tings from the Wo­men’s Li­be­ra­tion Mo­ve­ment, red. R. Mor­ gan, New York, 1970.

434

Književne teorije XX veka

kao i po­bolj­ša­nju sa­mo­vred­no­va­nja že­na. Na to su ih upu­ći­va­le i raz­ li­či­te per­spek­ti­ve sa­mo­re­a­li­za­ci­je u jav­noj sfe­ri. Ta­ko­đe su obavile i te­melj­nu kri­ti­ku tra­di­ci­o­nal­nih obra­zov­nih pro­ce­sa – kao „vas­pi­ ta­nja za ulo­gu že­ne“, a isto­vre­me­no za­tva­ra­nja unu­tar „rod­nog ge­ ta“ i pri­pre­mu za pri­hva­ta­nje druš­tve­ne in­fe­ri­or­no­sti. Pot­ko­pa­le su i ste­re­o­tip­ne ulo­ge ko­je su tra­di­ci­o­nal­no do­de­lji­va­ne že­na­ma u jav­ nom ži­vo­tu. Pred­u­ze­le su, ta­ko­đe, ve­o­ma kon­kret­ne ko­ra­ke u te­žnji za pro­me­nom druš­tve­nog po­ret­ka i pro­me­na­ma u sfe­ri de­mon­ta­že pol­nih ulo­ga. Do­pri­ne­le su ot­kla­nja­nju mno­gih le­gi­sla­tiv­nih ba­ri­je­ ra i skre­nu­le pa­žnju na pa­to­loš­ke po­ja­ve. Ot­po­če­le su i ras­pra­vu o na­si­lju u po­ro­di­ci i o sek­su­al­nom na­pa­stvo­va­nju že­na, kao i o ro­di­ telj­skim pra­vi­ma. Do­pri­ne­le su i ka­sni­jem ini­ci­ra­nju (kra­jem osam­ de­se­tih go­di­na) po­kre­ta po­li­ti­cal cor­rec­tness (po­li­tič­ke ko­rekt­no­sti) analizirajući, na pri­mer, je­zi­k sa sta­no­viš­ta muš­kih šo­vi­ni­za­ma pri­ sut­nih u nje­mu i do­vo­de­ći do eufe­mi­za­ci­je mno­gih dis­kri­mi­na­ci­o­ nih je­zič­kih for­mi. Jed­no od naj­va­žni­jih do­stig­nu­ća fe­mi­nist­ki­nja „dru­gog ta­la­sa“ bi­lo je i skre­ta­nje pa­žnje na po­zi­tiv­nu di­men­zi­ju žen­sko­sti – že­na je po­če­la da se sa­gle­da­va kao ta­kva a ne su­prot­sta­vlje­na muš­kar­cu. Za­o­kret ka afir­ma­ci­ji žen­sko­sti po­stao je na­ro­či­to vi­dljiv u no­voj va­ri­jan­ti fe­mi­ni­zma ko­ja se po­ja­vi­la u okvi­ri­ma „dru­ gog ta­la­sa“ – aka­dem­skog fe­mi­ni­zma.

Kri­ti­ka obra­zov­nih pro­ce­sa

Po­li­ti­cal cor­rec­tness

Aka­dem­ski fe­mi­ni­zam

3. „Tre­ći ta­las“: de­ve­de­se­te go­di­ne Kri­za fe­mi­ni­zma ko­ja se mo­gla pri­me­ti­ti po­čet­kom osam­de­se­tih go­di­na za­vr­ši­la se na kra­ju de­ce­ni­je ta­ko­zva­nim post­fe­mi­ni­zmom – sna­žnim kri­tič­kim po­kre­tom ko­ji je bio vi­dljiv na­ro­či­to u so­ci­o­ po­li­tič­kom fe­mi­ni­zmu. Ta­da su fe­mi­nist­ki­nje po­če­le da sa­gle­da­va­ju sve sna­žni­ju dis­pro­por­ci­ju iz­me­đu pri­vat­nog i jav­nog ži­vo­ta. Stra­ te­gi­ja pod­jed­na­kih šan­si u jav­noj sfe­ri je, što je pa­ra­dok­sal­no, do­ pri­ne­la po­gor­ša­nju po­lo­ža­ja že­na u pri­vat­noj sfe­ri, na­met­nu­la im je po­ve­ćan broj oba­ve­za, a če­sto i lič­ne ne­u­spe­he. Po­ro­dič­ni si­ste­mi se ni­su mno­go iz­me­ni­li – ma­ni­fe­sta­ci­je muš­ke do­mi­na­ci­je ni­su ne­sta­ le, in­sti­tu­ci­je jav­nog ži­vo­ta ni­su ura­di­le mno­go ka­ko bi olak­ša­le že­ na­ma da po­mi­re oba­ve­ze že­na i maj­ki s pro­fe­si­o­nal­nim po­slo­vi­ma. Kao od­go­vor na te, ne ta­ko op­ti­mi­stič­ke, di­jag­no­ze, de­ve­de­se­tih go­di­na se po­ja­vi­la no­va ge­ne­ra­ci­ja fe­mi­nist­ki­nja (na­zi­va­na „tre­ćim ta­la­som“) – znat­no ra­di­kal­ni­ja i na­pred­ni­ja ne­go do­ta­daš­nje. Uoče­ no je, ta­ko­đe, da je do­ta­daš­nji žen­ski po­kret imao u vi­du pre sve­ga per­spek­ti­ve be­lih, he­te­ro­sek­su­al­nih ame­rič­kih i za­pad­no­e­vrop­skih že­na ko­je su u ce­li­ni pred­sta­vlja­le bo­ga­tu sred­nju kla­su i ko­je su uzur­pi­ra­le pra­vo na iz­ra­ža­va­nje po­gle­da svih že­na. XII. Feminizam

435

Post­fe­mi­ni­zam

„Tre­ći ta­las“

Plu­ra­li­za­ci­ja fe­mi­ni­zma

Gen­der kri­ti­ka

Pod­vr­ga­va­ju­ći te­melj­noj kri­ti­ci uni­ver­za­li­stič­ke i glo­ba­li­stič­ke ten­den­ci­je, a na­ro­či­to uve­re­nja o uni­ver­zal­noj pri­ro­di že­ne i ma­ ski­ra­ni pa­tri­jar­ha­li­zam do­ta­daš­njih fe­mi­ni­stič­kih te­o­ri­ja, fe­mi­nist­ ki­nje „tre­ćeg ta­la­sa“ su na­sto­ja­le da uzmu u ob­zir broj­nost i ra­zno­ vr­snost žen­skih sve­to­va za­jed­no sa spe­ci­fič­nim pro­ble­mi­ma ko­ji su im svoj­stve­ni. Ta­ko­đe su po­če­le da se ogla­ša­va­ju fe­mi­nist­ki­nje ko­je su pred­sta­vlja­le ra­snu, et­nič­ku, ho­mo­sek­su­al­nu ma­nji­nu ili, na pri­mer, ze­mlje Tre­ćeg sve­ta. Post­fe­mi­ni­stič­ki po­kre­ti ko­ji su kao po­ la­znu tač­ku uzi­ma­li ra­zno­vr­snost, na­gla­ša­va­li su pre­ku po­tre­bu da se u ob­zir uzmu kul­tur­ni, ra­sni, et­nič­ki i sek­su­al­ni uti­ca­ji, pa čak i nu­žnost za­me­ne ka­te­go­ri­je „že­ne“ ka­te­go­ri­jom „ženâ“ (mno­ži­na). To je re­zul­ti­ra­lo da­le­ko po­od­ma­klim fe­mi­ni­stič­kim plu­ra­li­zmom i nje­go­vom da­ljom po­de­lom na po­je­di­ne prav­ce i va­ri­jan­te. Na osno­ vi fe­mi­ni­zma „tre­ćeg ta­la­sa“, ta­ko­đe se pro­ši­ri­la i ka­te­gori­ja gen­der (druš­tve­nokul­tur­na kon­struk­ci­ja ro­da, koja se razlikuje od ka­te­go­ ri­je bi­o­loš­kog po­la), a upo­re­do s raz­vo­jem te ka­te­go­ri­je – raz­li­či­te va­ri­jan­te ta­ko­zva­ne gen­der kri­ti­ke.

Aka­dem­ski fe­mi­ni­zam

Flo­rens Ha­u

Aka­dem­ski fe­mi­ni­zam po­čeo se raz­vi­ja­ti go­to­vo isto­vre­me­no s „dru­ gim ta­la­som“ so­ci­o­po­li­tič­kog fe­mi­ ni­zma. Nje­go­va „aka­demičnost“ ni­je, me­đu­tim, zna­či­la izo­lo­va­nje od druš­tve­nopo­li­tič­ke sfe­re. Upra­ vo obr­nu­to – ta va­ri­jan­ta ko­ja je po­sto­ja­la u ame­rič­kim, en­gle­skim i fran­cu­skim uni­ver­zi­tet­skim kru­ go­vi­ma stal­no je us­po­sta­vlja­la sna­žne ve­ze s po­li­tič­kim ak­tiv­no­ sti­ma, če­sto pred­sta­vlja­ju­ći in­te­lek­ tu­al­nu pod­lo­gu za njih. Za jed­nog od na­sta­vlja­ča ove stru­je sma­tra se Flo­rens Ha­u, na­stav­ni­ca iz Mi­si­si­pi­ ja, ko­ja je 1964. go­di­ne oba­vi­la kri­ tič­ku ana­li­zu ame­rič­kih škol­skih pro­gra­ma i udž­be­ni­ka, a za­tim ini­ci­ra­la na­pa­de na edu­ka­tiv­ni ka­ non ko­ji su stva­ra­li be­li muš­kar­ci 436

■ fe­mi­ni­stič­ka kri­ti­ka – naj­opšti­ja de­fi­ni­ci­ja fe­mi­ni­stič­ ke kri­ti­ke, ko­ja se na­la­zi u jed­nom od sa­vre­me­nih reč­ni­ka knji­žev­nih ter­mi­na, od­re­đu­je je kao shva­ta­ nje, ana­li­zu i ko­riš­će­nje knji­žev­ nog de­la, kao i je­zi­kâ i in­sti­tu­ci­jâ knji­žev­nih is­tra­ži­va­nja i te­o­ri­je knji­žev­no­sti sa sta­no­viš­ta žen­skog is­ku­stva.* Na sli­čan na­čin o to­me go­vo­re i ne­ke pred­stav­ni­ce fe­mi­ ni­stič­ke kri­ti­ke. Ta­ko, na pri­mer, za Pa­tri­šu Me­jer-Speks fe­mi­ni­stič­ ka kri­ti­ka je sva­ki na­čin pri­stu­pa tek­stu (ne sa­mo knji­žev­nom) ko­ji ana­li­zi­ra tekst iz per­spek­ti­ve spe­ci­ fič­no žen­skih is­ku­sta­va ko­ja se u nje­mu na­la­ze (u slu­ča­ju knji­žev­ne fik­ci­je – ka­ko u sa­mom pred­sta­vlje­nom sve­tu ta­ko i u je­zič­kom i re­to­rič­kom slo­ju). Za Ilejn Šo­vol­ ter, osnov­ni cilj fe­mi­ni­stič­ke → Književne teorije XX veka

u Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ ma. Fe­mi­ni­stič­ka te­o­ri­ja i knji­žev­ na kri­ti­ka ipak su se još še­zde­se­tih go­di­na na­la­zi­le na mar­gi­ni aka­ dem­skog ži­vo­ta. Me­đu pr­vi­ma su bi­le ta­ko­zva­ne žen­ske stu­di­je (Wo­ men’s Stu­di­es) či­ji po­če­ci da­ti­ra­ju iz še­zde­se­tih go­di­na u En­gle­skoj i Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ ma. Upra­vo su u Sje­di­nje­nim Ame­ rič­kim Dr­ža­va­ma Ke­ti Kejd i Pe­gi Da­bins, od 1960. go­di­ne, u Nju * V. Har­ris, Dic­ti­o­nary of Con­cepts in Li­ te­rary Cri­ti­cism and The­ory, New York, Or­le­an­su na Free School dr­ža­le 1982, str. 89. pre­da­va­nja i se­mi­na­re po­sve­će­ne že­na­ma, Na­o­mi Vaj­stajn je iz­la­ga­ ■ žen­ske stu­di­je (wo­men’s la o isto­ri­ji že­na u Či­ka­gu, a Ane­ta stu­di­es) – naj­va­žni­ji (već še­zde­ Bek­ster na Bar­nard Col­le­ge u Nju­ se­tih go­di­na) po­se­ban vid aka­dem­ jor­ku. Tek je še­zde­se­tih go­di­na Ko­ skog fe­mi­ni­zma – pre sve­ga okre­ mi­si­ja za pi­ta­nja sta­tu­sa že­na, pri nut pri­ku­plja­nju ukup­nog zna­nja Mo­dern Lan­gu­a­ge As­so­ci­a­tion of (ko­ja po­ti­ču iz raz­li­či­tih di­sci­pli­ Ame­ri­ca (MLAA), uvr­sti­la žen­ske na) ko­ja se od­no­se na si­tu­a­ci­ju že­ ne u isto­ri­ji, kul­tu­ri, po­li­tič­kom i stu­di­je (Fe­ma­le Stu­di­es) kao rav­no­ druš­tve­nom ži­vo­tu i slič­no. To je pra­van aka­dem­ski kurs.17 To je re­ ana­li­za spe­ci­fič­nih žen­skih is­ku­ zul­ti­ra­lo eks­plo­zi­jom is­tra­ži­vač­kih sta­va i isto­ri­je. Osnov­na ka­te­go­ri­ ra­do­va ko­ji su otva­ra­li sa­svim no­ ja žen­skih is­tra­ži­va­nja (su­prot­no ve in­ter­pre­ta­tiv­ne per­spek­ti­ve. gen­der stu­di­ja­ma – Gen­der Stu­di­ es) je­ste ka­te­go­ri­ja „žen­sko­sti“. Ta Na te­me­lju aka­dem­skog fe­ is­tra­ži­va­nja se ta­ko­đe kon­cen­tri­šu mi­ni­zma po­če­li su da se raz­vi­ja­ju na po­ku­ša­je od­re­đe­nja spe­ci­fič­no­ raz­li­či­ti ti­po­vi fe­mi­ni­stič­kih is­tra­ži­ sti žen­sko­sti i na pro­me­ne nje­nog va­nja, fe­mi­ni­stič­ke te­o­ri­je i fe­mi­ni­ shva­ta­nja u isto­ri­ji i slič­no. stič­ke knji­žev­ne kri­ti­ke. Po­čev od po­lo­vi­ne še­zde­se­tih go­di­na, fe­mi­ni­stič­ke is­tra­ži­va­či­ce i spi­sa­te­lji­ce u Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma, a ta­ko­đe i u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ ji, me­đu nji­ma i već po­me­nu­ta Kejt Mi­le­ti i K. M. Ro­džers, Me­ri El­man, M. R. Li­ber­man, Ej­drien Rič, T. Ol­sen, Ga­ja­tri Ča­kra­vor­ti Spi­vak (rođ. 1942), Bar­ba­ra Džon­son (rođ. 1947), To­ril Moi, Elen Mors, Me­ri Dej­li, Ilejn Šo­­vol­ter (rođ. 1941), Anet Ko­lod­ni, Su­zan Gri­fin, Nen­si Čo­do­rov, San­dra M. Gil­bert i Su­zan Gu­bar, Džu­dit Fe­ter­lej, oba­vlja­le su po­drob­ne ana­li­ze sli­ke že­na u an­glo­a­me­rič­koj → kri­ti­ke je­ste sa­gle­da­va­nje pol­nih raz­li­ka po­ka­za­nih u knji­žev­no­sti. Za­tim, pre­ma miš­lje­nju Džu­dit Fa­ter­lej – fe­mi­ni­stič­ka kri­ti­ka da­je ne­ke no­ve na­či­ne shva­ta­nja i in­ter­ pre­ti­ra­nja knji­žev­no­sti iz žen­ske per­spek­ti­ve i slič­no. Fe­mi­ni­stič­ka kri­ti­ka do­bi­ja in­spi­ra­ci­ju iz raz­li­ či­tih pra­va­ca te­o­ri­je knji­žev­no­sti – naj­vi­še iz psi­ho­a­na­li­ze, struk­tu­ ra­li­zma, de­kon­struk­ci­je, kul­tur­nih is­tra­ži­va­nja.

17 Pr­vi zva­nič­no po­tvr­đen pro­gram Wo­men’s Stu­di­es po­čeo je da se ostva­ru­je na uni­ver­zi­te­tu u San Di­je­gu, 1970. go­di­ne. XII. Feminizam

437

Žen­ske stu­di­je

Is­tra­ži­va­či­ce fe­mi­ni­zma u SAD i En­gle­skoj

Raz­li­či­tost žen­ skog knji­žev­nog stva­ra­laš­tva

Her­story

pro­zi, opi­si­va­le psi­ho­loš­ke kom­po­zi­ci­je žen­sko­sti i pa­tri­jar­hal­ne mo­ de­le do­mi­nant­ne u knji­žev­no­sti. Na­do­ve­zu­ju­ći se na Dru­gi pol Si­ mon de Bo­vo­ar (pre­vod na en­gle­ski je­zik 1953. go­di­ne), kao i na de­la Vir­dži­ni­je Vulf (ko­ja je po­sta­la glav­ni pre­te­ča i du­hov­ni pa­tron „dru­gog ta­la­sa“ fe­mi­ni­zma)18 – ove is­tra­ži­va­či­ce su is­ta­kle hi­je­rar­hij­ sku struk­tu­ru od­no­sa po­lo­va u za­pad­nom druš­tvu i kul­tu­ri. Po­ka­zi­ va­le su, ta­ko­đe, suš­tin­sku raz­li­či­tost žen­skog knji­žev­nog stva­ra­laš­tva i iz­vla­či­le iz za­bo­ra­va stva­ra­laš­tvo spi­sa­te­lji­ca gur­nu­tih na mar­gi­nu, a če­sto i pot­pu­no za­bo­ra­vlje­nih. Oba­vlja­le su, ta­ko­đe, po­drob­na je­ zič­ka is­tra­ži­va­nja – na­ro­či­to sa sta­no­viš­ta an­dro­cen­trič­kih je­zič­kih kon­struk­ci­ja (na pri­mer, Bog, fi­lo­zof, su­bje­kat) – i ana­li­zi­ra­le nji­hov zna­čaj za utvr­đi­va­nje kul­tur­nih ste­re­o­ti­pa. Uve­ra­va­le su u nu­žnost tih tra­di­ci­o­nal­nih ono­ma­stič­kih ob­li­ka ko­ji su sma­tra­ni oči­gled­ nim, u ko­ji­ma su se ja­sno sa­ču­va­li tra­go­vi muš­ke do­mi­na­ci­je (ču­ve­ni ■ gi­no­kri­ti­ka – ter­min je go­di­ne uve­la Ilejn Šo­­vol­ter. po­stu­lat za­me­ne re­či hi­story sa her­ 1979. Va­ri­jan­ta fe­mi­ni­stič­ke kri­ti­ke ko­ja 19 story). Raz­li­či­te va­ri­jan­te fe­mi­ni­ se po­ja­vi­la u dru­goj fa­zi „dru­gog stič­ke kri­ti­ke (an­tro­po­loš­ke, druš­ ta­la­sa“ fe­mi­ni­zma (oko po­lo­vi­ne se­ tve­ne, epi­ste­mo­loš­ke, kul­tur­ne i dam­de­se­tih go­di­na) ko­ja je sve­sno sl.), ko­je su pri­hva­ta­le per­spek­ti­vu od­u­sta­la od re­vi­zi­o­ni­zma na ra­čun po­la, a ko­ja do­tle ni­je bi­la pri­sut­ afir­ma­tiv­nog is­tra­ži­va­nja spe­ci­fič­ no­sti svoj­stva žen­skog knji­žev­nog na u hu­ma­ni­stič­kim dis­kur­si­ma, stva­ra­laš­tva, ana­li­ze žen­ske knji­žev­ da­le su no­ve, ve­o­ma in­te­re­sant­ne ne tra­di­ci­je i žen­skih is­ku­sta­va. ana­li­ze knji­žev­no­sti, knji­žev­nog ka­no­na i na­u­ke o knji­žev­no­sti, isto­ri­je (i nje­nog pi­sa­nja iz per­spek­ ti­ve „ve­li­kih“ i „bor­be­nih“ muš­ka­ra­ca), fi­lo­zo­fi­je (ko­jom je do­mi­ni­ rao fa­lo­go­cen­tri­zam, muš­ka epi­ste­mo­lo­gi­ja i me­to­do­lo­gi­ja na­uč­nog 18 Ov­de su po­seb­no in­spi­ra­tiv­ni po­sta­li ta­kvi tek­sto­vi Vir­dži­ni­je Vulf, kao što su: Sop­stve­na so­ba (1923) i Tri gvi­ne­ja (1938). U Sop­stve­noj so­bi Vul­fo­va je, iz­me­đu osta­log, ana­li­zi­ra­la sta­nje že­ne-spi­sa­te­lji­ce, skre­ću­ći pa­žnju na bit­na ogra­ni­če­nja na ko­ja na­i­la­ze že­ne pi­sci zbog svog po­la. U Tri gvi­ne­ja – knji­ zi kom­po­no­va­noj u ob­li­ku od­go­vo­ra na tri pi­sma – Vul­fo­va je usta­la pro­tiv ra­ta kao tvo­re­vi­ne pa­tri­jar­hal­ne ci­vi­li­za­ci­je. Ta knji­ga je, ta­ko­đe, po­kre­ta­la pro­blem raz­li­kâ u žen­skoj i muš­koj psi­hi iz ko­jih pro­iz­la­ze raz­li­či­ti si­ste­mi vred­no­sti i po­gle­da na svet. Dru­gi va­žni ro­ma­ni Vir­dži­ni­je Vulf su: ču­ve­na Go­spo­đa Da­lo­vej (1922), Ka sve­ti­o­ni­ku (1927) i Or­lan­do (1928) ko­ji re­pre­zen­ tu­ju žen­ski po­kret u mo­der­ni­zmu, a do­pri­ne­li su kri­ti­ci muš­ke do­mi­na­ci­je u kul­tu­ri i in­spi­ra­ci­ji za kri­ti­ku u zna­ku gen­der. 19 Pri­mer je, oči­gled­no, aneg­dot­ski, ali je ipak ulog te pro­me­ne bio ve­lik. U ovom slu­ča­ju reč je bi­la o opi­su isto­ri­je že­na – o stva­ra­nju Her-story ili po­drob­nom do­ku­men­to­va­nju ak­tiv­no­sti že­ne u proš­lo­sti ko­ja je, u ce­li­ni uzev, pred­sta­vlja­la mar­gi­nal­ne ele­men­te isto­rij­skih si­ste­ma ko­je su stva­ra­li muš­kar­ci (his-sto­ri­es). O ovo­me up. J. Ne­stle, „Li­ving with Her­story“, u: Wo­men–Iden­ti­fied Wo­men, red. T. Darty, S. Pot­ter (pred­go­vor: J. Schwarz), Pa­lo Al­to, 1984.

438

Književne teorije XX veka

■ arah­no­lo­gi­ja – me­ta­fo­ rič­ka ide­ja stva­ra­lač­kog pro­ce­sa i sti­la fe­mi­ni­stič­ke kri­ti­ke ko­ju je pred­lo­ži­la Nen­si K. Mi­ler u po­le­ mi­ci s hi­fo­lo­gi­jom Ro­la­na Bar­ta. Me­ta­fo­ra tka­nja pa­u­ko­ve mre­že i že­ne-pi­sca kao paukove mreže tre­ba­lo je da na­gla­si čvr­stu ve­zu spi­sa­te­lji­ca s tek­sto­vi­ma ko­je one tka­ju, kao i sa ozna­ča­va­njem tih tek­sto­va sop­stve­nom te­le­snoš­ću. Po­zi­va­ju­ći se na me­ta­fo­ru pa­u­ko­ ve mre­že i na mit o Arah­ni, kon­ cep­ci­ja Mi­le­ro­ve je skre­ta­la ta­ko­ đe pa­žnju na po­ti­ra­nje dis­tan­ce, ko­ju su us­po­sta­vi­li muš­kar­ci, iz­ me­đu sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta i stva­ ra­laš­tva obič­nog i eks­cen­trič­nog stva­ra­lač­kog či­na, po­ti­ra­nje ko­je je svoj­stve­no žen­skom stva­ra­laš­ tvu. Ova kon­cep­ci­ja je isto ta­ko od­i­gra­la iz­ve­snu ulo­gu kao ele­ me­nt kri­ti­ke du­a­li­zma su­bjek­ta i objek­ta u za­pad­noj mi­sli, svoj­stve­ nog muš­kom na­či­nu miš­lje­nja. ■ écri­tu­re fe­mi­ni­ne – (žen­ sko knji­žev­no stva­ra­laš­ tvo) – ter­min ko­ji ozna­ča­va ka­ ko žen­ski stil pi­sa­nja ta­ko i je­dan od naj­u­ti­caj­ni­jih pra­va­ca fran­cu­ ske fe­mi­ni­stič­ke kri­ti­ke (glav­ne pred­stav­ni­ce: Elen Sik­su, Lis Iri­ga­ raj, Ju­li­ja Kri­ste­va, An Le­klerk, Mo­ nik Vi­tig) ko­ji se vi­še is­po­lja­vao u kon­kret­nim po­stup­ci­ma knji­žev­ne prak­se ne­go što je te­o­rij­ski for­mu­li­ san. Ka­te­go­ri­ja écri­tu­re fe­mi­ni­ne →

sa­zna­nja), a ta­ko­đe i do­sta dru­gih di­sci­pli­na i či­ta­ve za­pad­ne kul­tu­re pod­re­đe­ne per­spek­ti­vi be­lih he­te­ ro­sek­su­al­nih muš­ka­ra­ca. Da­nas se žen­ske stu­di­je (Wo­men’s Stu­di­es)20 če­sto sma­tra­ju naj­ši­rom ka­te­go­ri­ jom ko­ja ob­u­hva­ta sve va­ri­jan­te aka­ dem­skog fe­mi­ni­zma – isto­ri­ju, te­o­ri­ ju i fe­mi­ni­stič­ku kri­ti­ku. Pr­va su se, hro­no­loš­ki gle­da­no, kon­cen­tri­sa­la na pred­sta­vlja­nje isto­ri­je že­na, nji­ho­ ve ulo­ge u isto­ri­ji, kul­tu­ri i po­li­ti­ci, i stvo­ri­la su pod­lo­gu za fe­mi­ni­stič­ku kri­ti­ku i za ta­ko­zva­ne Gen­der Stu­di­ es (gen­der stu­di­je).21 Fe­mi­ni­stič­ka kri­ti­ka, ko­ja se iz­dvo­ji­la na osno­vu žen­skih stu­di­ja, da­la je no­ve in­ter­ pre­ta­ci­je i to ka­ko knji­žev­no­sti ko­ju su stva­ra­le že­ne ta­ko i knji­žev­no­sti uopšte, ali či­ta­ne na nov na­čin – iz fe­mi­ni­stič­ke per­spek­ti­ve. Uisti­nu, po­zna­va­o­ci ovog pred­ me­ta tvr­de da ne sa­mo što ne po­ sto­ji jed­na ško­la fe­mi­ni­stič­ke kri­ti­ ke, već da po­sto­ji mnogo kri­tič­kih ten­den­ci­ja u okvi­ru ovog prav­ca (ve­ro­vat­no ono­li­ko ko­li­ko i va­ri­ jan­ti sa­mog fe­mi­ni­zma),22 a ne­ki čak sma­tra­ju da sva­ka fe­mi­ni­stič­ ka kri­ti­čar­ka re­pre­zen­tu­je sop­stve­ ni, pot­pu­no ne­po­no­vljiv stil; va­lja, me­đu­tim, po­me­nu­ti dva, mo­žda naj­i­zra­zi­ti­ja sti­la te kri­ti­ke. Je­dan od njih je ta­ko­zva­na gi­no­kri­ti­ka

20 Na­zi­va­ne, ta­ko­đe, fe­mi­no­lo­gi­jom, žen­skim stu­di­ja­ma, žen­skim is­tra­ži­va­nji­ ma i slič­no. 21 Bo­že­na Ho­luj iz­no­si bit­nu raz­li­ku pre­ma ko­joj osnov­nu is­tra­ži­vač­ku ka­te­go­ ri­ju žen­skih stu­di­ja pred­sta­vlja­ju ka­te­go­ri­je „že­ne“ i „žen­sko­sti“, a osnov­nu ka­te­go­ri­ju gen­der stu­di­ja pred­sta­vlja ka­te­go­ri­ja „ro­da“. Up. B. Cho­ł­uj, „Wo­ men’s Stu­di­es a Gen­der Stu­di­es“, u: Po pr­ze­ł­o­mie. Pr­ze­ł­om wi­e­ku w kul­tur­ze – kul­tu­ra na pr­ze­ł­o­mie wi­eków, red. A. Skren­do, A. Żyli­ń­ska, Szcze­cin, 2001. 22 The Pen­giun Dic­ti­o­nary of Cri­ti­cal The­ory, op. cit., str. 124. XII. Feminizam

439

Gen­der Stu­di­es

Gi­no­kri­ti­ka

Arah­no­lo­gi­ja

„Fe­mi­ni­stič­ka kri­ti­ka na ra­skrš­ću“

ko­ju u ve­ći­ni slu­ča­je­va re­pre­zen­tu­ ju ame­rič­ke kri­ti­čar­ke. Nje­nu, si­ gur­no naj­ču­ve­ni­ju, va­ri­jan­tu pred­ sta­vlja ta­ko­zva­na arah­no­lo­gi­ja Nen­si K. Mi­ler (rođ. 1941). Dru­gu – slič­nu gi­no­kri­ti­ci – re­pre­zen­tu­je fran­cu­ska kon­cep­ci­ja écri­tu­re fe­mi­ ni­ne Elen Sik­su (rođ. 1937), Lis Iri­ ga­raj (rođ. 1930) i Ju­li­je Kri­ste­ve (rođ. 1941). Ame­rič­ka is­tra­ži­va­či­ca Ilejn Šo­­vol­ter jeste jed­na od pr­vih ko­ ja je 1981. go­di­ne pre­ci­zno si­ste­ ma­ti­zo­va­la naj­va­žni­je va­ri­jan­te fe­mi­ni­stič­ke kri­ti­ke.23 Njoj ta­ko­đe tre­ba da za­hva­li­mo za uvo­đe­nje ter­mi­na „gi­no­kri­ti­ka“ u fe­mi­ni­stič­ ki dis­kurs. Ču­ve­ni i iz vi­še raz­lo­ga pre­su­dan čla­nak pod na­slo­vom „Fe­mi­ni­stič­ka kri­ti­ka na ras­krš­ću“ ob­ja­vljen je 1981. go­di­ne kad je, ka­ko is­prav­no pri­me­ću­je nje­go­va autor­ka, fe­mi­ni­stič­ka kri­ti­ka uš­la u ta­ko­zva­nu raz­voj­nu fa­zu u ko­joj je već bi­lo po­treb­no da se iz­vr­še osnov­na si­ste­ma­ti­zo­va­nja i di­fe­ren­ ci­ja­ci­ja, kao i ja­sno od­re­đe­nje te­o­ rij­skih osno­va.24

→ po­ja­vi­la se u fran­cu­skoj mi­sli na ta­la­su po­pu­lar­no­sti écri­tu­re (pi­sa­ nja) – jed­nog od naj­va­žni­jih ter­mi­ na po­ststruk­tu­ra­li­stič­kog dis­kur­ sa. Spe­ci­fič­no žen­sko knji­žev­no stva­ra­laš­tvo je u ovom slu­ča­ju uzi­ ma­no kao po­seb­na vr­sta dis­kur­sa – emo­ci­o­nal­nog, čul­nog, po­ve­za­ nog s te­lom i ero­ti­kom. Iz­vor tog stva­ra­laš­tva su naj­skri­ve­ni­je sfe­re lič­no­sti, a, pre sve­ga, ne­sve­sno, te otu­da u po­gle­di­ma kri­ti­čar­ki ori­ jen­ta­ci­je écri­tu­re fe­mi­ni­ne do­sta po­zi­va­nja na psi­ho­a­na­li­zu – na­ro­ či­to na La­ka­no­vu. Knji­žev­nost je u fe­mi­ni­stič­koj kri­ti­ci sma­tra­na pro­ sto­rom po­seb­nih svoj­sta­va u ko­ jem i za­hva­lju­ju­ći ko­jem se mo­že ispoljiti sve ono što ni­je iz­re­če­no, kao i ono što je pri­gu­ši­va­no kul­tur­ nim i druš­tve­nim kon­ven­ci­ja­ma. Stil ori­jen­ta­ci­je écri­tu­re fe­mi­ni­ne je ču­lan, ne­ce­lo­vit i dis­kon­ti­nu­i­ran, elip­ti­čan, si­mu­la­tor­ski, sna­žno me­ta­fo­ri­zo­van i svoj­stve­na mu je bo­ga­ta ero­tič­ka i te­le­sna me­ta­fo­rič­ nost. Shva­tan je ta­ko­đe i kao na­čin opiranja tra­di­ci­o­nal­nim (na­ro­či­to muš­kim) iz­ra­žaj­nim for­mama.

23 Po­sto­ja­li su, oči­gled­no, i ra­ni­ji po­ku­ša­ji, na pri­mer, A. Ko­lodny, „So­me No­tes on De­fi­ning a ’Fe­mi­nist Li­te­rary Cri­ti­cism’“, Cri­ti­cal In­qu­iry, 1975, je­sen, t. 2, br. 1 i: N. Auer­bach, „Fe­mi­nist Cri­ti­cism Re­vi­e­wed“, u: Gen­der and Li­te­rary Vo­i­ce, red. J. Todd, New York–Lon­don, 1980. Ne­sum­nji­vo je da je za­pra­vo tekst Ilejn Šo­­vol­ter ušao u isto­ri­ju i nje­mu va­lja po­sve­ti­ti neš­to ve­ću pa­žnju. 24 Do sa­da se zna­tan deo fe­mi­ni­stič­kih is­tra­ži­va­či­ca od­re­kao to­ga, vi­dev­ši u ta­ kvoj ten­den­ci­ji štet­ne uti­ca­je „muš­kog lo­go­sa“. Up. E. Sho­wal­ter, Krytyka fe­ mi­nistyczna na ro­zdro­żu, op. cit., str. 431–432.

440

Književne teorije XX veka

Re­vi­zi­o­ni­stič­ka kri­ti­ka i gi­no­kri­ti­ka Po­la­zna tač­ka ana­li­ze Šo­­vol­terove bi­lo je zapažanje ko­je se od­no­si­ lo na do­mi­nant­nu ten­den­ci­ju do­ta­daš­nje fe­mi­ni­stič­ke kri­ti­ke, od­ no­sno re­vi­zi­o­ni­stič­ke stru­je. Upra­vo joj je taj pra­vac po­slu­žio da pre­ci­zi­ra opšte pret­po­stav­ke su­prot­ne ten­den­ci­je ko­ja je žen­skost i žen­sko knji­žev­no stva­ra­laš­tvo po­če­la da tre­ti­ra s pot­pu­no afir­ma­tiv­ nog sta­no­viš­ta i kao glav­ni pred­met ana­li­ze. Pod­vr­ga­va­ju­ći te­melj­noj ana­li­zi do­ta­daš­nje sta­nje fe­mi­ni­stič­ ke kri­ti­ke (na­ro­či­to se­dam­de­se­tih go­di­na), Šo­­vol­terova je poš­la od pa­žlji­vog mar­ki­ra­nja prin­ci­pa re­vi­zi­o­ni­stič­ke stru­je.25 Naj­re­pre­zen­ ta­tiv­ni­ji iz­raz tog po­kre­ta naš­la je ■ re­vi­zi­o­ni­stič­ka fe­mi­ni­ u is­ka­zu San­dre M. Gil­bert, What stič­ka kri­ti­ka – va­ri­jan­ta fe­ Do Fe­mi­nist Cri­tics Want?: mi­ni­stič­ke kri­ti­ke ko­ja se po­ja­vi­la upo­re­do s dru­gim ta­la­som fe­mi­ni­ zma i pre sve­ga je bi­la usme­re­na na is­tra­ži­va­nja mi­zo­gi­nih mo­ti­va u knji­žev­no­sti i u na­u­ci o knji­žev­ no­sti, a ta­ko­đe i na is­tra­ži­va­nje i kri­ti­ku raz­li­či­tih for­mi re­pre­si­ja pre­ma že­na­ma i svih vr­sta pa­tri­jar­ hal­nih struk­tu­ra i ste­re­o­ti­pa u is­po­ lja­va­nju ulo­ge že­na u kul­tu­ri, ko­ji se na­la­ze u knji­žev­noisto­rij­skom i te­o­rij­skoknji­žev­nom dis­kur­su (na pri­mer, K. M. Ro­džers, M. El­man, Dž. Fe­ter­li, Dž. Do­no­van, M. R. Li­ ber­man i dru­ge).

„ Na­log re­vi­zi­o­ni­zma (u fe­mi­ni­stič­koj kri­ti­ci) te­ži de­ši­fro­va­nju i is­po­lja­va­ nju svih do­ta­d skri­va­nih pi­ta­nja i od­go­vo­ra ko­ji još uvek za­ma­glju­ju ve­ze iz­me­đu tek­stu­al­no­sti i sek­su­al­no­sti, knji­žev­nih vr­sta i vr­sta pol­nih raz­li­ ko­va­nja, psi­ho­sek­su­al­nog iden­ti­te­ta i uti­ca­ja kul­tur­ nih auto­ri­te­ta.“26

U skla­du sa sta­vom San­dre Gil­bert, re­vi­zi­o­ni­stič­ki po­kret je pre sve­ga bio usme­ren ka raz­ot­kri­va­nju me­ha­ni­za­ma re­pre­si­je pre­ma že­na­ma, ka de­ma­ski­ra­nju i obe­le­ža­va­nju svih po­ja­va muš­ke do­mi­ na­ci­je u te­o­rij­skom i knji­žev­no­kri­tič­kom dis­kur­su kao i ka kri­ti­ci knji­žev­nog ka­no­na utvr­đi­va­nog iz muš­ke per­spek­ti­ve. Ova stru­ja je, pre sve­ga, ima­la ide­o­loš­ki ka­rak­ter, a u nje­nom cen­tru se na­la­zi­la či­ta­telj­ka-fe­mi­nist­ki­nja ko­ja je prak­ti­ko­va­la ne­ku vr­stu fe­mi­ni­stič­ke 25 Šo­­vol­terova, uisti­nu, raz­li­ku­je fe­mi­ni­stič­ku kri­ti­ku od gi­no­kri­ti­ke i ovoj pr­ voj pri­da­je re­vi­zi­o­ni­stič­ki ka­rak­ter, me­đu­tim, nje­no raz­li­ko­va­nje je da­nas po­ma­lo ar­ha­ič­no. Za­to ov­de, de­li­mič­no idu­ći za Šo­­vol­terovom, pri­hva­tam po­čet­nu po­de­lu fe­mi­ni­stič­ke kri­ti­ke na prav­ce: re­vi­zi­o­ni­stič­ki i gi­no­kri­ti­ku. 26 S. M. Gil­bert, What Do Fe­mi­nist Cri­tics Want? A Post­card from the Vol­ca­no, u: The New Fe­mi­nist Cri­ti­cism: Es­says on Wo­men Li­te­ra­tu­re, and The­ory, red. E. Sho­wal­ter, New York, 1985, str. 36, ci­tat iz: E. Sho­wal­ter, Krytyka fe­mi­ nistyczna na ro­zdro­żu, op. cit., str. 435, 468. XII. Feminizam

Re­vi­zi­o­ni­stič­ki pra­vac

441

Raz­ot­kri­va­nje me­ha­ni­za­ma re­pre­si­je

Ne­do­sta­tak po­zi­ tiv­nog aspek­ta u re­vi­zi­o­ni­stič­kom po­kre­tu

Fe­mi­ni­stič­ka op­se­si­ja

her­me­ne­u­ti­ke, sra­ču­na­te na ot­kri­va­nje por­tre­ta že­nâ u knji­žev­no­sti, ko­riš­će­nje knji­žev­nih/kri­tič­kih ste­re­o­ti­pa o že­ni, pro­u­ča­va­nja po­ka­za­ te­lja žen­sko­sti sa­dr­ža­nih u se­man­tič­kim te­o­ri­ja­ma, kao i – obe­lo­da­nji­ va­nje ono­ga što se pre­ćut­ku­je u kri­tič­kim dis­kur­si­ma ko­ji se od­no­se na ulo­gu že­nâ u knji­žev­no­sti i de­ma­ski­ra­nje po­greš­nih muš­kih pred­ sta­va o že­na­ma u knji­žev­nom ka­no­nu, knji­žev­noj kri­ti­ci i slič­no. Iz­no­se­ći po­tvrd­ne is­ka­ze o re­vi­zi­o­ni­stič­koj ori­jen­ta­ci­ji, či­ji su auto­ri bi­le vo­de­će pred­stav­ni­ce ame­rič­kog fe­mi­ni­zma (kao što su Adrien Rič, Anet Ko­lod­ni i San­dra Gil­bert), Šo­­vol­terova je skre­ta­la pa­žnju i na to da se ona ve­o­ma do­bro ukla­pa u glav­ni tok sa­vre­me­ nih ame­rič­kih knji­žev­nih is­tra­ži­va­nja či­ji je naj­va­žni­ji za­da­tak ta­da bio (to zna­či, iz­me­đu se­dam­de­se­tih i osam­de­se­tih go­di­na) „na­ru­ša­ va­nje is­prav­no­sti opšte­pri­hva­će­nih poj­mov­nih struk­tu­ra“.27 Njoj je, me­đu­tim, ne­do­sta­jao po­zi­ti­van aspekt – mo­guć­nost odre­đi­va­nja ono­ga što je spe­ci­fič­no za žen­sko knji­žev­no stva­ra­laš­tvo i žen­sko či­ ta­laš­tvo kao ta­kvo, bez sta­vlja­nja u od­nos a muš­kom per­spek­ti­vom. Pa­ra­dok­sal­no je da je re­vi­zi­o­ni­stič­ka fe­mi­ni­stič­ka kri­ti­ka ima­la an­ dro­cen­trič­ki ka­rak­ter – ni­je se mo­gla oslo­bo­di­ti na­vi­ke da fe­no­men žen­skog knji­žev­nog stva­ra­laš­tva in­ter­pre­ti­ra kroz od­nos s muš­kom per­spek­ti­vom ko­ja je sma­tra­na oba­ve­znom, i na muš­ku te­o­ri­ju ko­ja je funk­ci­o­ni­sa­la kao uni­ver­zal­no is­ku­stvo. Šo­­vol­terova ni­je ni­ma­lo do­vo­di­la u pi­ta­nje za­slu­ge tog po­kre­ta fe­mi­ni­stič­ke kri­ti­ke sma­tra­ ju­ći ga nu­žnim isto­rij­skim sta­di­ju­mom nje­nog raz­vo­ja. Me­đu­tim, da­nas – tvr­di­la je – re­vi­zi­o­ni­stič­ka fe­mi­ni­stič­ka kri­ti­ka iz­gle­da da do­ži­vlja­va iz­ve­snu stag­na­ci­ju u raz­vo­ju – te­ži, da­kle, is­pra­vlja­nju ne­ prav­di, ko­je su do­ži­vlja­va­le že­ne, ba­zi­ra­nih na već utvr­đe­nim mo­ de­li­ma in­ter­pre­ta­ci­ja. Šta­vi­še – „fe­mi­ni­stič­ka op­se­si­ja“ op­tu­ži­va­nja i na­pa­da muš­kih te­o­ri­ja, ka­ko je to bez us­te­za­nja oka­rak­te­ri­sa­la autor­ka Fe­mi­ni­stič­ke kri­ti­ke na ras­krš­ću ko­ja je fe­mi­nist­ki­nje či­ni­ la za­vi­snim od an­dro­cen­trič­ke per­spek­ti­ve, uti­ca­la je na kaš­nje­nje 27 E. Sho­wal­ter, Krytyka fe­mi­nistyczna na ro­zdro­żu, op. cit., str. 435. Šo­vol­terova je na taj na­čin is­ti­ca­la či­nje­ni­cu do­mi­na­ci­je poststruk­tu­ra­li­stič­kih ten­de­nci­ja u ame­rič­koj na­u­ci o knji­žev­no­sti, ko­je su se ve­o­ma do­bro ukla­pa­le u re­vi­zi­ o­ni­stič­ki tok fe­mi­ni­stič­ke kri­ti­ke (po­gle­da­ti: Poststruk­tu­ra­li­zam). No­ta­be­ne en­gle­ski na­slov član­ka: E. Sho­wal­ters, Fe­mi­nist Cri­ti­cism in the Wil­der­ness (ne­do­volj­no do­bro pre­ve­den na polj­ski je­zik kao Fe­mi­ni­stič­ka kri­ti­ka na ras­ krš­ću, jer je ov­de vi­še reč o „bes­pu­ću“, „di­vlji­ni“, „pra­šu­mi“ i slič­no), na­do­ve­ zi­vao se na ta­da po­zna­tu knji­gu ame­rič­kog kri­ti­ča­ra G. H. Hart­ma­na, Cri­ti­ cism in the Wil­der­ness: The Study of Li­te­ra­tu­re To­day, New Ha­ven–Lon­don, 1980, po­ve­za­nog s de­kon­struk­ti­vi­zmom, po­sve­će­noj opštem sta­nju u ame­rič­ kim knji­žev­nim is­tra­ži­va­nji­ma (ovom pri­li­kom va­lja, ta­ko­đe, na­po­me­nu­ti da se u Hart­ma­no­voj knji­zi ni­je po­ja­vi­la ni­jed­na že­na-kri­ti­čar­ka ni­ti is­tra­ži­va­či­ ca knji­žev­no­sti što, uosta­lom, Šo­­vol­terova ni­je pro­pu­sti­la da mu za­me­ri).

442

Književne teorije XX veka

te­o­ri­ja o nji­ma, od­vra­ća­ju­ći pa­žnju od bit­nih pro­ble­ma ko­je je tre­ ba­lo što pre re­ši­ti. Ko­nač­no – pe­si­mi­stič­ka per­spek­ti­va re­vi­zi­o­ni­stič­ kog fe­mi­ni­zma po­sta­la je u suš­ti­ni „ne­ga­ti­van iz­vor bes­po­moć­no­ sti“. Isto­vre­me­no – uve­ra­va­la je ova te­o­re­ti­čar­ka – žen­ska tra­di­ci­ja mo­že bi­ti (i tre­ba da bu­de) „po­zi­ti­van iz­vor sna­ge i so­li­dar­no­sti“.28 Pre­ma miš­lje­nju Šo­­vol­terove, do­šao je po­sled­nji čas za iz­me­nu sta­ no­viš­ta i do­sled­nu afir­ma­ci­ju žen­skog knji­žev­nog stva­ra­laš­tva. Da­ kle – za pre­la­zak sa an­dro­cen­trič­ke na gi­no­cen­trič­ku per­spek­ti­vu.29

Na­puš­ta­nje an­dro­cen­trič­ke per­spek­ti­ve

Gi­no­kri­ti­ka Ovaj, ta­ko­đe naj­va­žni­ji za­da­tak fe­mi­ni­stič­ke kri­ti­ke, for­mu­li­sa­la je autor­ka nje­nog eman­ci­pa­tor­skog ma­ni­fe­sta: „Fe­mi­ni­stič­ka kri­ti­ka mo­ra pro­na­ći sop­stve­ni pred­met is­ tra­ži­va­nja, sop­stve­ni si­stem, sop­stve­nu te­o­ri­ju, kao i svoj sop­stve­ni glas ... Na­ša obe­ća­na ze­mlja ni­je bla­go iz­di­fe­ren­ci­ ran uni­ver­zum tek­sto­va, ne­go su to tur­bu­lent­ni i in­tri­gant­ ni če­sta­ri raz­li­či­to­sti.30 A na dru­gom me­stu: „Mo­ra­mo ... znat­no du­blje raz­mo­tri­ti šta ho­će­mo da sa­zna­ mo i na ko­ji na­čin mo­že­mo na­ći od­go­vor na pi­ta­nja ko­ja pro­is­ti­ču iz na­š e g is­ku­stva. Ne sma­tram da bi ko­ri­sna proš­lost za fe­mi­ni­stič­ku kri­ti­ku mo­gla bi­ti an­dro­cen­trič­ka tra­di­ci­ja knji­žev­ne kri­ti­ke.“31 Šo­­vol­terova je ov­de iz­ra­zi­to na­gla­si­la nu­žnost po­zi­va­nja na spe­ ci­fič­no žen­sko is­ku­stvo, na „stva­ra­nje fe­mi­ni­stič­ke kri­ti­ke ko­ja je auten­tič­no za­in­te­re­so­ va­na za že­ne, ne­za­vi­sne i in­te­lek­tu­al­no je­din­stve­ne kri­ti­ke“,32 da­kle, ona­kve – pa­te­tič­no za­klju­ču­je – ko­ja mo­že da iz­gra­di sop­stve­ nu, od muš­ke te­o­ri­je ne­za­vi­snu kri­ti­ku i da, ko­nač­no, pro­na­đe „svoj sop­stve­ni glas“ – gi­no­kri­ti­ku. 28 E. Sho­wal­ter, Krytyka fe­mi­nistyczna na ro­zdro­żu, op. cit., str. 466. 29 E. Sho­wal­ter, „To­wards a Fe­mi­nist Po­e­tics“, u: Wo­men Wri­ting and Wri­ting abo­ut Wo­men, red. M. Ja­kobs, Lon­don, 1979. 30 Ibid., str. 436–437. 31 E. Sho­wal­ter, Krytyka fe­mi­nistyczna na ro­dro­żu, op. cit., str. 435. 32 Ibid., str. 436. XII. Feminizam

443

Žen­sko is­ku­stvo

Po­ja­ve ko­je su pret­ho­di­le gi­no­kri­ti­ci

Žen­ska uobra­zi­lja

De­fi­ni­sa­ti žen­skost

Esen­ci­jal­na pi­ta­nja gi­no­kri­ti­ke

Šo­­vol­terova, oči­gled­no, ni­je ot­kri­la tu ori­jen­ta­ci­ju fe­mi­ni­stič­ kih is­tra­ži­va­nja, već joj je sa­mo da­la ime. U nje­nom član­ku se na­ la­ze uvod­na raz­ma­tra­nja onih po­ja­va ko­je su pret­ho­di­le gi­no­kri­ti­ci, onih ko­je su se mo­gle za­pa­zi­ti u fe­mi­ni­stič­koj kri­ti­ci u Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma se­dam­de­se­tih go­di­na, raz­ma­tra­nja ko­ja su već do­sled­no i kom­plek­sno sa­gle­da­va­la naj­va­žni­je prin­ci­pe tog po­ kre­ta. Za jed­nu od naj­i­zra­zi­ti­jih pred­stav­ni­ca Šo­­vol­terova je sma­tra­ la u tom tre­nut­ku Pa­tri­šu Me­jer-Speks, autor­ku knji­ge The Fe­ma­le Ima­gi­na­tion,33 ob­ja­vlje­ne po­lo­vi­nom te de­ce­ni­je, ko­ja je ve­o­ma ozbilj­ no po­sta­vi­la pi­ta­nje o to­me na ko­ji na­čin žen­skost uti­če na stva­ra­lač­ ki is­kaz že­ne. U taj po­kret ta­ko­đe se mo­gu uklju­či­ti, pre­ma njenom miš­lje­nju, i sle­de­će knji­ge: Elen Mors, Li­te­rary Wo­man (1976), Ni­ni Bejm, Wo­man’s Fic­tion (1978), San­dre M. Gil­bert i Su­zan Gu­bar, The Mad­wo­man in the At­tic (1979), Mar­ga­ret Ho­mans, Wo­men Wri­ters and Po­e­tic Iden­tity (1980) i knji­ga ko­ju je ona sa­ma na­pi­sa­la A Li­te­ra­ tu­re of The­ir Own (1977). U svim tim ra­do­vi­ma je žen­sko knji­žev­no stva­ra­laš­tvo bi­lo, ne­sum­nji­vo, naj­va­žni­ji pred­met is­tra­ži­va­nja. Iako se iz sa­vre­me­ne per­spek­ti­ve gi­no­kri­ti­ka34 sma­tra već po­ma­ lo pre­va­zi­đe­nom po­ja­vom, ipak je to u isto­ri­ji fe­mi­ni­stič­ke kri­ti­ke si­gur­no bio pre­lom­ni tre­nu­tak ko­ji je mno­gim is­tra­ži­va­či­ca­ma do­ka­ zi­vao nu­žnost pre­la­ska na afir­ma­tiv­nu kri­ti­ku u pot­pu­no­sti ne­za­vi­ snu od muš­ke per­spek­ti­ve. Za Šo­­vol­terovu je da­lji raz­voj gi­no­kri­ti­ke u tom tre­nut­ku bio ja­san – pr­vo, tre­ba­lo je pre­ci­zno de­fi­ni­sa­ti žen­ skost i re­ći na če­mu se za­sni­va raz­li­či­tost žen­skog knji­žev­nog stva­ra­ nja. Za­tim – is­tra­ži­ti „nje­go­vu isto­ri­ju, stil, te­me, vr­ste i struk­tu­ru“, kao i opi­sa­ti spe­ci­fič­na svoj­stva žen­skog stva­ra­lač­kog pro­ce­sa i nor­ me žen­ske knji­žev­ne tra­di­ci­je. Naj­zad – opi­sa­ti sta­nje že­ne-autor­ke. Me­đu­tim, naj­ve­ći za­da­tak gi­no­kri­ti­ke je u ovoj eta­pi tre­ba­lo da bu­ de de­fi­ni­sa­nje ono­ga u če­mu se za­pra­vo sa­dr­ži raz­li­či­tost fe­no­me­na žen­skog knji­žev­nog stva­ra­nja i gde je tre­ba tra­ži­ti. Da li je ona, na pri­mer, imanentno svoj­stvo tek­sta ko­ji pi­še že­na (a ako je ta­ko – on­ da, mo­že li se ona pre­po­zna­ti po spe­ci­fič­nom sti­lu, žan­rov­skoj pri­ pad­no­sti, be­le­že­nju po­seb­ne vr­ste is­ku­stva, u ti­pu eks­pre­si­je i sl.)? Ili je, mo­žda, ona vi­še funk­ci­ja či­ta­nja – da­kle, na­sta­je tek po­sle po­ seb­ne vr­ste ana­li­ze tek­sta? Na po­čet­ku su se, da­kle, na­met­nu­la pi­ta­ nja esen­ci­jal­ne pri­ro­de ko­ja su ne­sum­nji­vo nu­žna eta­pa u raz­vo­ju 33 P. Meyer-Spacks, The Fe­ma­le Ima­gi­na­tion, New York, 1975. 34 Šo­vol­terova je u tom tre­nut­ku sma­tra­la gi­no­kri­ti­ku ne­čim su­prot­nim fe­mi­ni­stič­ koj kri­ti­ci. Up. E. Sho­wal­ter, Krytyka fe­mi­nistyczna na ro­zdro­żu, op. cit., str. 438, ma­da je iz vre­men­ske per­spek­ti­ve tre­ba sma­tra­ti va­ri­jan­tom ove. Ter­min „gi­no­ kri­ti­ka“ već je ra­ni­je uve­la u član­ku „To­ward a Fe­mi­nist Po­e­tics“, op. cit.

444

Književne teorije XX veka

fe­mi­ni­stič­ke te­o­ri­je i kri­ti­ke ko­joj je jed­no­stav­no mo­ra­lo bi­ti ja­sno šta je u stva­ri njen pred­met.35 Pod­vr­ga­va­ju­ći pa­žlji­vom po­sma­tra­nju fe­mi­ni­stič­ku kri­ti­ku i te­ o­ri­ju se­dam­de­se­tih go­di­na, Šo­vol­terova je za­pa­zi­la če­ti­ri naj­va­žni­ ja mo­de­la de­fi­ni­sa­nja spe­ci­fič­no­sti i raz­li­či­to­sti že­ne i nje­nog knji­ žev­nog stva­ra­nja: bi­o­loš­ki, lin­gvi­stič­ki, psi­ho­a­na­li­tič­ki i kul­tur­ni. I opet – njen spi­sak se po­ka­zao ve­o­ma vred­nim jer ne sa­mo što je pred­sta­vljao od­li­čan pre­gled go­to­vo u ho­du sa­gle­da­va­nih glav­nih ten­den­ci­ja ra­nog to­ka gi­no­kri­ti­ke, već je u se­bi sa­dr­žao i oce­nu upo­ treb­ne vred­no­sti sva­kog od na­či­na odre­đi­va­nja dif­fe­ren­tia spe­ci­fi­ca žen­skog knji­žev­nog stva­ra­laš­tva. Ta­ko su, na pri­mer, pri­sta­li­ce bi­o­l o š­kog mo­de­la iz­vor žen­ skog stva­ra­laš­tva i žen­ske sli­ko­vi­to­sti na­la­zi­le u pri­hva­ta­nju žen­ske te­le­sno­sti (sa­gle­da­va­ne, ta­ko­re­ći, ana­tom­ski i sa aspek­ta maj­čin­ske fi­zi­o­lo­gi­je).36 U ovom slu­ča­ju te­lo se sma­tra­lo neo­dvo­ji­vim od in­te­ lek­ta (go­to­vo opšti du­a­li­zam u muš­kom miš­lje­nju), čak je pred­sta­vlja­lo i osno­vu za in­te­lekt, pa je svoj od­raz na­la­zi­lo u spe­ci­fič­nim ti­ po­vi­ma eks­pre­si­je – u knji­žev­no­sti i u kri­ti­ci. U knji­žev­noj prak­si se u tom slu­ča­ju mo­gla sa­gle­da­ti ve­ća hra­brost u pred­sta­vlja­nju te­ le­sno­sti i čul­no­sti, a opis je če­sto bi­vao go­to­vo „ana­tom­ski“. Osim to­ga, je­zik te­la se u znat­no ma­njoj me­ri dis­tan­ci­rao u od­no­su na svoj pred­met ne­go dis­kurs pod­re­đen ra­ci­o­na­li­stič­kim zah­te­vi­ma.37 Bi­o­fe­mi­ni­stič­ka kri­ti­ka do­bi­la je kon­fe­si­o­na­lan, in­di­vi­du­a­lan, pa čak i ve­o­ma in­ti­man ka­rak­ter, a nje­na glav­na opa­snost ogle­da­la se u ap­so­lu­ti­za­ci­ji zna­ča­ja te­le­sno­sti za pi­sa­nje i či­ta­nje. L in­g v i­st i č­ke i tek­ stu­ a l­ne te­o­ri­je tru­di­le su se, pak, da od­ go­vo­re na pi­ta­nje da li po­sto­je ne­ke pol­ne de­ter­mi­nan­te ko­je uti­ču na na­čin na ko­ji že­ne ko­ri­ste je­zik. Mno­ge od tih te­o­ri­ja vi­še su is­po­lja­ va­le po­stu­la­ti­van ka­rak­ter, a na­ro­či­to su fran­cu­ske fe­mi­nist­ki­nje (na pri­mer, Ani Le­klerk i Šan­tal Ša­vaf) zah­te­va­le stva­ra­nje spe­ci­fič­nog žen­skog je­zi­ka ko­ji još du­go ne­će bi­ti oru­đe po­ko­ra­va­nja. No, iako 35 U tom tre­nut­ku tok fe­mi­ni­stič­ke kri­ti­ke pod­se­ćao je u iz­ve­snom smi­slu na sta­nje te­o­ri­je knji­žev­no­sti s po­čet­ka ve­ka kad je za­pra­vo po­tre­ba de­fi­ni­sa­nja knji­žev­no­sti bi­la naj­ak­tu­el­ni­ja. 36 A. Rich, Of Wo­men Born: Mot­her­hood as Ex­pe­ri­en­ce and In­sti­tu­tion, New York, 1976. 37 Ali­ci­ja Ostri­ker tu po­ja­vu vi­di, na pri­mer, kod sa­vre­menih ame­rič­kih pe­sni­ki­ nja. Up. A. Ostri­ker, „Body Lan­gu­a­ge: Ima­gery of the Body in Wo­men’s Po­e­ try“, u: The Sta­te of the Lan­gu­a­ge, red. L. Mic­ha­els, Ch. Ricks, Ber­ke­ley–Los An­ ge­les–Lon­don, 1980. O te­lu u fe­mi­ni­zmu up. i Fe­mi­nist The­ory and the Body: A Re­a­des, red. J. Pri­ce, M. Shil­drick, New York, 1999, i Ci­a­ło i tekst. Fe­mi­nizm w li­te­ra­tu­ro­znaw­stwie – an­to­lo­gia szkiców, red. A. Na­si­ł­ow­ska, War­sza­wa, 2001 – to je zbor­nik fe­mi­ni­stič­kih tek­sto­va štam­pa­nih u knji­zi Tek­sto­vi Dru­gih. XII. Feminizam

445

Če­ti­ri mo­de­la de­fi­ni­sa­nja žen­sko­sti Ilejn Šo­vol­ter

Bi­o­loš­ki mo­del

Bi­o­fe­mi­ni­stič­ka kri­ti­ka Je­zič­ki i tek­stu­al­ni mo­del

Psi­ho­a­na­li­tič­ki mo­del

Ste­re­o­tip „potiskivanja“ že­ne

je ide­ja žen­skog je­zi­ka tre­ba­lo da ima svo­ju bo­ga­tu tra­di­ci­ju i iako ni­je na­sta­la na te­me­lju fe­mi­ni­stič­ke kri­ti­ke (taj­ni je­zik že­na po­ja­vio se, na pri­mer, još u mi­to­vi­ma), ipak je opet i su­vi­še ap­so­lu­ti­stič­ki tre­ti­ra­na i ni­je, pre­ma miš­lje­nju Šo­­vol­terove, pred­sta­vlja­la do­bru osno­vu za de­fi­ni­sa­nje žen­ske po­seb­no­sti. A po­go­to­vo što je ta­kvo sta­no­viš­te mo­ra­lo u se­bi da sa­dr­ži opa­snu cr­tu izo­lo­va­nja od uti­ca­ja raz­li­či­tih kon­tek­sta, kon­ven­ci­ja, nor­mi i slič­no. Me­đu­tim, p s i­ ho­a­na­ l i­t i č­k i usme­re­na kri­ti­ka tra­di­ci­o­nal­no je tra­ži­la ve­zu iz­me­đu psi­he autor­ke i nje­nog stva­ra­laš­tva i is­tra­ži­va­ la od­nos po­la pre­ma stva­ra­lač­kom pro­ce­su. Naj­va­žni­ji za­da­tak tog prav­ca fe­mi­ni­stič­ke kri­ti­ke po­sta­lo je pre­va­zi­la­že­nje ste­re­o­ti­pa u sa­ gle­da­va­nju svih tih od­no­sa ko­ji­ma se pri­klo­ni­la Froj­do­va i La­ka­no­ va psi­ho­a­na­li­za. A tu je naj­va­žni­ji iza­zov bi­la nu­žnost da se iza­đe na kraj sa ste­re­o­ti­pom „po­ti­ski­va­nja“ že­ne.38 Taj mo­tiv su na po­se­ ban na­čin ko­ri­sti­le San­dra M. Gil­bert i Su­zan Gu­bar, sa­gle­da­va­ju­ći spe­ci­fič­nost žen­skog knji­žev­nog stva­ra­laš­tva u na­sto­ja­nji­ma že­ne da ose­ti te­ži­nu sop­stve­nog po­la. Že­na-umet­ni­ca, pre­ma nji­ho­vom shva­ta­nju, bi­la je bi­će is­klju­če­no i po­ti­snu­to na mar­gi­nu druš­tve­nog ži­vo­ta, ali se upra­vo to is­ku­stvo po­ka­za­lo kon­sti­tu­tiv­no za nje­no 38 Froj­do­va te­o­ri­ja do­pri­ne­la je, na­ža­lost, sni­ža­va­nju vred­no­sti že­ne kao one „ko­ja ne po­se­du­je pe­nis“, ko­ja je li­še­na am­bi­ci­o­znih že­lja i ko­ja se u za­me­nu za to is­klju­či­vo ru­ko­vo­di ne­za­do­vo­lje­nim erot­skim že­lja­ma ko­je bit­no uti­ču na ka­rak­ter žen­skog pi­sma. Pi­ta­nja lju­bo­mo­re zbog pe­ni­sa, kom­plek­sa ka­stra­ ci­je i edi­pov­ske fa­ze od­re­di­la su, ta­ko­đe, kon­cep­ci­je ko­je se od­no­se na žen­ske fan­ta­zi­je, pa i na žen­sko knji­žev­no stva­ra­laš­tvo, od­nos že­nâ pre­ma je­zi­ku, nji­ ho­vo me­sto u kul­tu­ri i slič­no. U slu­ča­ju La­ka­no­ve psi­ho­a­na­li­ze (ta­ko­đe iz­ra­zi­ to fa­lo­cen­trič­ne) – ko­ja na­ro­či­to na­gla­ša­va ulo­gu fa­lu­sa u pro­ce­su for­mi­ra­nja go­vo­ra – reč je bi­la o funk­ci­ji ka­stra­ci­je kao bit­ne de­ter­mi­nan­te ko­ja de­voj­ka­ ma ogra­ni­ča­va pri­stup sfe­ri sim­bo­lič­kog po­ret­ka (je­zi­ka i nje­go­vih pra­vi­la) i ko­ja na odre­đen na­čin de­gra­di­ra žen­sko stva­ra­laš­tvo (za­sno­va­no na „ne­do­ stat­ku“ ili na nu­žnom po­sre­do­va­nju). I iz jed­ne i iz dru­ge te­o­ri­je pro­is­ti­ca­la je kon­cep­ci­ja „škar­ti­ra­nja“ že­ne. Naj­va­žni­je kri­ti­čar­ke Froj­do­ve te­o­ri­je ko­je su se po­ja­vi­le na ame­rič­kom tlu – Do­ro­ti Di­ner­stajn i Nen­si Čo­do­rov – kon­ cen­tri­sa­le su se na pre­e­di­pov­ski (a ne na edi­pov­skom) sta­di­ju­m psi­ho­sek­su­al­ nog čo­ve­ko­vog raz­vo­ja, sma­tra­ju­ći da se to­kom ana­li­ze te fa­ze mo­gu znat­no bo­lje shva­ti­ti me­ha­ni­zmi kon­stru­i­sa­nja pol­nog iden­ti­te­ta. Po­gle­da­ti: Gen­der i qu­e­er. Džu­li­et Mi­čel je, pak, iz­vr­ši­la fe­mi­ni­stič­ku re­in­ter­pre­ta­ci­ju Edi­po­vog kom­plek­sa, po­ku­ša­va­ju­ći isto­vre­me­no da uka­že na ve­zu Froj­do­vih te­za s kon­ kret­nim isto­rij­skim kon­tek­stom i da po­ka­že ne­ak­tu­el­nost mno­gih od njih. Psi­ho­a­na­li­tič­ki po­kret je, oči­gled­no (u mno­gim slu­ča­je­vi­ma kri­ti­čan pre­ma kla­sič­noj Froj­do­voj i La­ka­no­voj psi­ho­a­na­li­zi), ve­o­ma ši­ro­ko ras­pro­stra­njen u fran­cu­skoj fe­mi­ni­stič­koj kri­ti­ci (o to­me, ta­ko­đe, pi­šem u de­lu po­sve­će­nom écri­tu­re fe­mi­ni­ne, a ta­ko­đe i o ve­za­ma fe­mi­ni­zma i post­mo­der­ni­zma). Po­vo­ dom od­no­sa iz­me­đu fe­mi­ni­stič­ke kri­ti­ke i psi­ho­a­na­li­ze naročito up. J. Ba­tor, Fe­mi­nizm, post­mo­der­nizm, psycho­a­na­li­za, Gda­ńsk, 2001.

446

Književne teorije XX veka

stva­ra­laš­tvo.39 Autor­ke da­nas već kla­sič­ne knji­ge The Mad­wo­man in the At­tic u svo­joj kon­cep­ci­ji is­klju­če­nja ta­ko­đe su se po­zi­va­le na edi­ pov­sku she­mu (kon­flikt iz­me­đu oče­va i si­no­va) ko­ju je kao mo­del isto­ri­je knji­žev­no­sti pri­hva­tio, na pri­mer, Ha­rold Blum.40 Taj mo­del, ko­ji ni­je uzi­mao u ob­zir že­ne pi­sce, oči­gled­no je zah­te­vao iz­ve­sne mo­di­fi­ka­ci­je. Za Šo­­vol­terovu su naj­in­spi­ra­tiv­ni­je bi­le one va­ri­jan­te psi­ho­a­na­li­tič­ke žen­ske kri­ti­ke ko­je su se na­do­ve­zi­va­le na osta­le ti­po­ ve psi­ho­a­na­li­ze (ne sa­mo na Froj­do­vu ili La­ka­no­vu) – na pri­mer, na te­o­ri­je Kar­la Gu­sta­va Jun­ga, Dej­vi­da Lejnga i Eri­ka Erik­so­na,41 kao i na kon­cep­ci­je in­spi­ri­sa­ne kla­sič­nom psi­ho­a­na­li­zom ko­je su, me­đu­ tim, vi­še ba­zi­ra­ne na upot­pu­nja­va­nju nje­nih ne­do­sta­ta­ka ko­ji su već za­pa­že­ni i po­ka­za­ni kroz fe­mi­ni­stič­ku per­spek­ti­vu. Ov­de je po­seb­ no bi­lo go­vo­ra o po­sve­ći­va­nju ve­će pa­žnje pre­e­di­pov­skoj fa­zi i pro­ ce­si­ma psi­ho­sek­su­al­nog raz­li­ko­va­nja (kao što je to u ve­o­ma va­žnim ra­do­vi­ma Nen­si Čo­do­rov), o te­melj­noj ana­li­zi od­no­sa maj­ka–ćer­ka, shva­će­ne kao iz­vor žen­skog stva­ra­laš­tva ili o raz­miš­lja­nji­ma o psi­ ho­di­na­mi­ci pri­ja­telj­stva iz­me­đu že­na kao spe­ci­fič­nog stva­ra­lač­kog im­pul­sa (ka­ko se to, na pri­mer, go­vo­ri u član­ku Eli­za­bet Abel).42 Pre­ ma Šo­­vol­terovoj, fe­mi­ni­stič­ke te­o­ri­je in­spi­ri­sa­ne psi­ho­a­na­li­zom bi­le su, me­đu­tim, ta­ko­đe ogra­ni­če­ne – ni­su, na pri­mer, uzi­ma­le u ob­zir isto­rij­ske pro­me­ne, druš­tve­ne i eko­nom­ske či­ni­o­ce, et­nič­ke raz­li­ke i slič­no, ili ši­ro­ko shva­će­ne kul­tur­ne uti­ca­je. Me­đu­tim, te ne­do­stat­ke je ne­u­tra­li­sa­lo smeš­ta­nje žen­skog knji­ žev­nog stva­ra­laš­tva u naj­ši­re shva­ćen kul­tur­ni kon­tekst. Ku l­tur­ no 39 S. M. Gil­bert, S. Gu­bar, The Mad­wo­man in the At­tic: The Wo­man Wri­ter and the Ni­ne­te­enth-Cen­tury Li­te­rary Ima­gi­na­tion, New Ha­wen–Lon­don, 1979. 40 H. Blum, An­ti­te­tič­ka kri­ti­ka i te­o­ri­ja pe­sniš­tva, Be­o­grad, Slo­vo ljub­ve, 1980, pre­vod: Ma­ja Her­man-Se­ku­lić. 41 Veliki broj fe­mi­ni­st­ki­nja psi­ho­a­na­li­ti­čar­ki tvr­di da su Froj­do­vi uče­ni­ci, iz­me­ đu osta­lih Erik Erik­son i He­len Dojč, mnogo do­pri­ne­li opre­si­ji že­na. Me­đu­ tim, ne­ke fe­mi­ni­stič­ke ele­men­te vi­de u ra­do­vi­ma Al­fre­da Adle­ra, Ka­ren Hor­ nej i Kla­re Tomp­son, ko­ji su do­ve­li u pi­ta­nje Froj­dov bi­o­loš­ki de­ter­mi­ni­zam. Up. o to­me, na pri­mer: R. Put­nam Tong, Mysł fe­mi­nistyczna. Wpro­wad­ze­nie, War­sza­wa, 2002, str. 181–185. 42 N. Cho­do­row, „Gen­der, Re­la­tion and Dif­fe­ren­ce in Psycho­a­nalytic Per­spec­ti­ ve“, u: Fu­tu­re of Dif­fe­ren­ce, red. H. Ei­sen­stein, A. Jar­di­ne, Bo­ston–New York, 1980, i The Re­pro­duc­tion of Mot­he­ring: Psycho­a­nalysis and the So­ci­o­logy of Gen­der, Ber­keley–Lon­don, 1978. Ta­ko­đe, po­gle­da­ti: The Lost Tra­di­tion: Mot­ hers and Da­ug­hters in Li­te­ra­tu­re, red. C. N. Da­vid­son, E. M. Bro­ner, New York, 1980, E. Abel, „(E) Mer­ging Iden­ti­ti­es: The Dyna­mics of Fe­ma­le Fri­endship in Con­tem­po­rary Fic­tion by Wo­men“, Signs: Jo­ur­nal od Wo­men in Cul­tu­re and So­ ci­ety, 1981, t. 6. br. 3. Abel, uosta­lom, ta­ko­đe mo­di­fi­ku­je Blu­mo­vu dualnu she­ mu (od­nos oče­vi i si­no­vi) i za­me­nju­je je „tra­di­ci­o­nal­nim žen­skim ob­ra­scem“. Po­gle­da­ti: E. Sho­wal­ter, Ktytyka fe­mi­nistyczna na ro­zdro­żu, op. cit., str. 455. XII. Feminizam

447

Edi­pov­ska she­ma

Ogra­ni­če­nja psi­ho­a­na­li­tič­kog dis­kur­sa

Kulturološka va­ri­jan­ta fe­mi­ni­zma

ori­jen­ti­sa­na fe­mi­ni­stič­ka kri­ti­ka, da­kle, kri­ti­ka ko­ja pri­hva­ta per­spek­ ti­vu kul­tur­ne an­tro­po­lo­gi­je, mo­gla je uze­ti u ob­zir sve po­me­nu­te aspek­te i za­to su ka njoj okre­nu­te naj­ve­će sim­pa­ti­je Ilejn Šo­­vol­ter. Pre­ma uve­re­nju autor­ke, kul­tu­ro­loš­ka va­ri­jan­ta fe­mi­ni­zma, ba­ve­ći se pi­ta­njem te­le­sno­sti i bi­o­lo­gi­je že­ne, nje­nim funk­ci­o­ni­sa­njem u je­zi­ku i nje­nim pro­ble­mi­ma psi­ho­loš­ke pri­ro­de – mo­gla je – ne u ma­njem ste­pe­nu od pret­hod­no po­me­nu­tih to­ko­va ovaj pro­blem do­dat­no in­ ter­pre­ti­ra­ti po­zi­va­ju­ći se na kul­tur­ne kon­tek­ste ko­ji uvek omo­gu­ća­va­ ju odre­đen, in­di­vi­du­a­lan ob­lik po­je­di­nač­nim is­ku­stvi­ma. Ako je jed­no od naj­va­žni­jih pi­ta­nja gi­no­kri­ti­ke bi­lo pi­ta­nje o sta­nju že­ne-autor­ke, on­da je na to pi­ta­nje ve­o­ma za­ni­mlji­vo od­go­ vo­ri­la dru­ga ame­rič­ka fe­mi­ni­stič­ka kri­ti­čar­ka či­ja ori­gi­nal­na ide­ja već pri­pa­da isto­ri­ji. Ov­de je reč o Nen­si K. Mi­ler i nje­nom ču­ve­nom kon­cep­tu arah­no­lo­gi­je, opi­sa­nom u ra­du pod na­slo­vom The Arac­ hno­lo­gi­es: The Wo­man, the Text and the Cri­tic.43 1. Stra­te­gi­ja pa­u­či­ce ili arah­no­lo­gi­ja

Bar­to­va hi­fo­lo­gi­ja

Kon­cep­ci­ja Mi­le­ro­ve je po­ne­kad pred­sta­vlja­la od­go­vor na ide­ju Ro­ la­na Bar­ta ko­ja se na­la­zi u jed­nom pa­su­su Za­do­volj­stva u tek­stu. Mi­le­ro­va je – jer se ne­sum­nji­vo in­spi­ri­sa­la Bar­to­vom „hi­fo­lo­gi­jom“ – for­mu­li­sa­la ta­ko­đe fun­da­men­tal­nu za­mer­ku upu­će­nu na adre­su fran­cu­skog kri­ti­ča­ra. Mo­to za rad ame­rič­ke is­tra­ži­va­či­ce pred­sta­vljao je sle­de­ći ci­tat iz Bar­to­ve knji­ge: „Tekst zna­či Tka­nje. No, ka­ko se ovo tka­nje uvek uzi­ma­lo za ne­ki pro­iz­vod, je­dan go­tov veo, iza ko­jeg se dr­ži vi­še ili ma­nje skri­ven smi­sao (isti­na), mi sa­da u ovom tka­nju na­ gla­ša­va­mo ge­ne­ra­tiv­nu ide­ju da se tekst sa­či­nja­va, iz­ra­đu­je ve­či­tim ple­te­njem. Iz­gu­bljen u ovom tka­nju – ovoj tek­stu­ri – su­bjekt se oslo­ba­đa u nje­mu po­put pa­u­ka ko­ji se i sam ras­tva­ra u gra­di­telj­skom iz­lu­či­va­nju svo­je mre­že. Ako bi­ smo vo­le­li neo­lo­gi­zme, mo­gli bi­smo te­o­ri­ju tek­sta da de­fi­ ni­še­mo kao hi­fo­lo­gi­ju (hyphos je tka­nje i pa­u­či­na).“44 Mi­le­ro­va je de­li­la Bar­to­va sta­no­viš­ta o tek­stu, a po­i­sto­ve­ći­va­nje pro­iz­vod­nje tka­nja s tek­stom (ko­je se, uosta­lom, na­do­ve­zi­va­lo na eti­mo­lo­gi­ju re­či „tekst“) sma­tra­la je ve­o­ma plod­nim i in­spi­ra­tiv­nim.45 43 Ob­ja­vlje­nom u: Po­e­tics of Gen­der, red. N. K. Mil­ler, New York, 1986. 44 Ro­lan Bart, Za­do­volj­stvo u tek­stu, op. cit., str. 86. 45 Ta me­ta­fo­ra se po­ja­vi­la ta­ko­đe u knji­zi M. Daly, Gyn/Eco­logy: The Me­ta­et­hics of Ra­di­cal Fe­mi­nism, Bo­ston, 1978. Isto kao u knji­zi M. We­i­gle, Spi­ders and Spin­sters: Wo­men and Mytho­logy, Al­bu­qu­er­que, 1982.

448

Književne teorije XX veka

Me­đu­tim, ni­je se mo­gla slo­ži­ti s Bar­to­vom vi­zi­jom ne­stan­ka pa­u­ka u pa­u­či­ni – nje­go­vog gu­blje­nja u sop­stve­noj mre­ži. Tu se ve­o­ma ja­ sno vi­di osnov­na ne­po­du­dar­nost in­te­re­sa: kon­cep­ci­ja auto­ra Za­do­ volj­stva u tek­stu je pre sve­ga ima­la kri­tič­ki pri­zvuk – Bar­tu je na eta­pi nje­go­vih poststruk­tu­ra­li­stič­kih po­gle­da uglav­nom bi­lo sta­lo do to­ga da do­ve­de u pi­ta­nje tra­di­ci­o­nal­ni kon­cept auto­ro­vog su­bjek­ta kao in­stan­ce ko­ja ogra­ni­ča­va slo­bo­du in­ter­pre­ta­ci­je tek­sta. U Bar­to­voj knji­zi je „pa­u­či­na tek­sta“ za­to pod­le­ga­la oslo­ba­đa­nju i li­ša­va­nju svog pro­du­cen­ta (a isto­vre­me­no i de­su­bjek­ti­vi­za­ci­ji) ka­ko bi se na­pra­vi­lo slo­bod­no me­sto za či­ta­o­ca: pre­ma Bar­to­vom miš­lje­ nju – auten­tič­nog pro­iz­vo­đa­ča tek­sta.46 Fe­mi­ni­stič­ka is­tra­ži­va­či­ca ni­je, me­đu­tim, bi­la za­in­te­re­so­va­na za „ne­sta­nak“ su­bjek­ta – ne­go, čak, obr­nu­to. Mi­le­ro­va je skre­ta­la pa­žnju na pri­lič­no oči­gled­nu či­nje­ni­cu – do­mi­nan­tan, auto­ri­ta­ran auto­rov su­bje­kat uvek je u knji­žev­noj tra­di­ ci­ji bio jed­no­znač­no muš­ki. Me­đu­tim, u pot­pu­no­sti se sla­ga­la s Bar­ tom da je ovaj su­bje­kat stvar­no tre­ba­lo sim­bo­lič­ki ubi­ti, ka­ko je to uči­nio fran­cu­ski kri­ti­čar u Smr­ti auto­ra. Me­đu­tim, sta­nje že­ne-autor­ ke bi­lo je u tom po­gle­du pot­pu­no dru­ga­či­je – žen­sku autor­sku su­bjek­ tiv­nost tek je tre­ba­lo uve­sti u dis­kurs o knji­žev­no­sti jer do ta­da nje ta­mo uopšte ni­je bi­lo. Da­kle, uko­li­ko je Bart bri­sao tra­go­ve su­bjek­ta, uto­li­ko je Mi­le­ro­va že­le­la da ih pro­na­đe u ovim „ple­ti­vi­ma“ tek­sta, a s tim se po­ve­zi­va­la pret­po­stav­ka či­ta­nja tek­sta kao svo­je­vr­snog sim­bo­la žen­ske su­bjek­tiv­no­sti.47 Za­to je ona Bar­to­voj hi­fo­lo­gi­ji ta­ko­đe su­prot­ sta­vi­la arah­no­lo­gi­ju, a kon­cep­ci­ji tek­sta bez stva­ra­o­ca – ide­ju tek­sta sa iz­ra­zi­tim pri­su­stvom nje­go­ve stva­ra­telj­ke. Mit o Arah­ni – isto­ri­ ja Id­mo­no­ve ćer­ke, far­ba­ra iz Ko­lo­fo­na, ko­ja je is­tka­la ta­ko div­no plat­no da ga je Ati­na iz srdž­be i lju­bo­mo­re po­ce­pa­la iza­zvav­ši ti­me sa­mo­u­bi­stvo tka­lje, a za­tim ju je iz osve­te pre­tvo­ri­la u pa­u­ka a ka­ nap o ko­ji se de­voj­ka obe­si­la u pa­u­či­nu – bio je ov­de sa­mo do­dat­na in­spi­ra­ci­ja za Nen­si Mi­ler. Su­prot­sta­vlja­ju­ći lik Arah­ne – kre­a­tor­ke pre­le­pog plat­na – Ari­jad­ni,48 autor­ka The Arah­no­lo­gi­es... uči­ni­la ju je zaš­tit­ni­com svih že­na ko­je pi­šu – ko­je ne sa­mo da stva­ra­ju ne­go isto­vre­me­no u svom stva­ra­laš­tvu ja­sno osta­vlja­ju svoje tra­go­ve. 46 Po­gle­da­ti: Poststruk­tu­ra­li­zam. 47 O arah­no­loš­koj kon­cep­ci­ji Nen­si K. Mi­ler na­ro­či­to up. K. Szczu­ka, „Pr­ząd­ki, tkac­zki, pa­ją­ki. Uwa­gi o twórc­zo­ś­ci ko­bi­et“, u: Kop­ci­us­zek, Fran­ken­stein i in­ne. Fe­ mi­nizm wo­bec mi­tu, Kraków, 2001 i: G. Bor­kow­skiej, „Córki Mil­to­na (O krytyce fe­mi­nistycznej ostat­nich pi­ęt­na­stu lat“), u: Po struk­tu­ra­li­zmie. Współc­ze­sne ba­da­ nia te­o­retyczno­li­te­rac­kie, red. R. Nycz, Wro­cł­aw, 1992, str. 83–84. 48 Njen ko­nac je uisti­nu po­slu­žio da na­đe put u la­vi­rint, ali iza ko­jeg ni­je osta­lo ni­ka­kvo de­lo. XII. Feminizam

449

Kri­ti­ka Mi­le­ro­ve upu­će­na Bar­tu

Hi­fo­lo­gi­ja kao de­su­bjek­ti­vi­ zacija

Arah­no­lo­gi­ja kao me­di­jum žen­ske su­bjek­tiv­no­sti

Mit o Arah­ni

No­bi­li­zo­va­nje žen­ske su­bjek­tiv­no­sti

Afir­ma­ci­ja Écri­tu­re fe­mi­ni­ne

Mark­si­stič­ka in­spi­ra­ci­ja fe­mi­ni­zma

Me­ta­fo­ra Arah­ne se na tlu fe­mi­ni­stič­ke kri­ti­ke po­ka­za­la ve­o­ma plod­nom i in­spi­ra­tiv­nom. Pr­vo, no­bi­li­zo­va­la je žen­sku stva­ra­lač­ku su­bjek­tiv­nost i žen­ske iz­vo­re knji­žev­ne umet­no­sti. Dru­go, skre­ta­la je pa­žnju na to da je žen­sko stva­ra­laš­tvo u pot­pu­no­sti su­bjek­ti­van čin, da je to stva­ra­nje de­la i isto­vre­me­no stva­ra­nje sa­mog se­be. Tre­ će, u fe­mi­ni­stič­koj mi­sli je po­ja­ča­va­la ve­o­ma če­sto pri­sut­nu ten­den­ ci­ju bri­sa­nja tra­di­ci­o­nal­nog du­a­li­zma su­bjek­ta i objek­ta za­sno­va­nog na ba­zi an­dro­cen­trič­ke kon­cep­ci­je umet­no­sti. Če­tvr­to, po­dr­ža­va­la je uve­re­nje da žen­sko stva­ra­laš­tvo po­ti­če iz te­la, da je spe­ci­fič­na ema­na­ci­ja žen­ske te­le­sno­sti.49 Na kra­ju, pe­to, po­ka­zi­va­la je ve­zu iz­ me­đu žen­skog stva­ra­laš­tva i sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta ko­ji je bri­žlji­vo raz­gra­ni­ča­van po­mo­ću an­dro­cen­trič­ke kon­cep­ci­je stva­ra­lač­kog pro­ce­sa. Kon­cep­ci­ja Nen­si Mi­ler pred­sta­vlja­la je, da­kle (i po­red tra­ gič­nog pri­zvu­ka mi­ta Arah­ne), u pot­pu­no­sti afir­ma­tiv­nu i po­le­mič­ ku vi­zi­ju u od­no­su na fran­cu­ske te­o­ri­je tek­sta, pi­sa­nja – a, pri tom, ta­ko­đe, i na fran­cu­ske kon­cep­ci­je écri­tu­re fe­mi­ni­ne ko­je su, pre­ma nje­nom miš­lje­nju, pre­vi­še sna­žno na­gla­ša­va­le či­sto je­zič­ku stra­nu žen­skog knji­žev­nog stva­ra­laš­tva.50 Arah­no­loš­ka kon­cep­ci­ja se svo­ jom ve­zom s mi­tom ta­ko­đe po­zi­va­la na ar­ha­ič­ne iz­vo­re knji­žev­nog stva­ra­laš­tva, no­bi­li­zu­ju­ći sa­mim tim ulo­gu že­ne kao ču­va­ra pri­mar­ ne stva­ra­lač­ke ener­gi­je. Po­ja­ve srod­ne pro­jek­tu gi­no­kri­ti­ke mo­gle su se na­ći i u fran­ cu­skoj i u en­gle­skoj fe­mi­ni­stič­koj kri­ti­ci se­dam­de­se­tih i osam­de­se­ tih go­di­na. Kad je reč o en­gle­skoj kri­ti­ci, pre sve­ga tre­ba skre­nu­ti pa­žnju na do­pri­nos fe­mi­nist­ki­nja in­spi­ri­sa­nih mark­si­stič­kom te­o­ ri­jom – one su, za­pra­vo, naj­do­sled­ni­je te­ži­le ka to­me da sa­gle­da­ju po­zi­tiv­ne aspek­te žen­skog stva­ra­laš­tva. A kad je reč o fran­cu­skoj kri­ ti­ci, pa­žnju pre sve­ga za­slu­žu­je po­me­nu­ta te­o­ri­ja écri­tu­re fe­mi­ni­ne (žen­skog knji­žev­nog stva­ra­laš­tva). 2. „Cr­ni kon­ti­nent“ ili écri­tu­re fe­mi­ni­ne

Elen Sik­su

„Na po­čet­ku su na­še raz­li­ke“ – re­zo­lut­no je is­ti­ca­la u jed­nom od pro­ pa­gand­nih tek­sto­va po­kre­ta51 fran­cu­ska fe­mi­nist­ki­nja Elen Sik­su. Ova for­mu­la­ci­ja ne­po­sred­no je vo­di­la u suš­ti­nu écri­tu­re fe­mi­ni­ne, 49 Taj mo­tiv će bi­ti na­ro­či­to na­gla­ša­van u te­o­ri­ji écri­tu­re fe­mi­ni­ne. Po­gle­da­ti o ovo­me da­lje u ovom tek­stu. 50 Ne do kra­ja s pra­vom, upra­vo s ob­zi­rom na ovu ve­o­ma sna­žno po­dr­ža­va­nu ide­ju o ve­zi iz­me­đu pi­sa­nja i žen­ske te­le­sno­sti, a na­ro­či­to o ana­lo­gi­ji te­lo–pi­ smo, po­seb­no u te­o­ri­ji autorki E. Sik­su i L. Iri­ga­raj. 51 H. Ci­xo­us, Śmi­ech Me­duzy, War­sza­wa, 2001, str. 165.

450

Književne teorije XX veka

ma­da je Sik­suova čvr­sto sta­la na sta­no­viš­te da ono ne­ma ni­ka­kvu suš­ti­nu ni­ti se nje­go­vo svoj­stvo mo­že te­o­rij­ski de­fi­ni­sa­ti i si­ste­ma­ ti­zo­va­ti. Da­kle, pre­ma nje­nom miš­lje­nju, žen­sko knji­žev­no stva­ra­ laš­tvo je pre sve­ga neo­b­u­zda­no, slo­bod­no i pre­ko­ra­ču­je sve po­sta­vlje­ne ba­ri­je­re. Upra­vo ova „taj­no­vi­tost“, pa čak i „di­vlji­na“, bi­li su u po­čet­ku – na­ro­či­to za Sik­suovu – oni atri­bu­ti žen­skog knji­žev­nog stva­ra­laš­tva ko­ji su či­ni­li nje­go­vu po­seb­nost, pa čak i nad­moć u od­ no­su na muš­ko knji­žev­no stva­ra­laš­tvo. U so­ci­o­loš­ki usme­re­nim fe­ mi­ni­stič­kim te­o­ri­ja­ma ovaj „di­vlji pro­stor“ je bio po­i­sto­ve­ći­van s pro­sto­rom žen­skog is­ku­stva pot­pu­no ne­do­stup­nog muš­kar­ci­ma, ko­ je je u stva­ri mo­glo po­sta­ti auten­ti­čan re­si­du­um žen­ske po­seb­no­sti a isto­vre­me­no i iz­vor spe­ci­fič­nog žen­skog stva­ra­laš­tva. Fran­cu­ska fe­mi­ni­stič­ka kri­ti­ka po­seb­no je eks­plo­a­ti­sa­la ovaj pro­ stor lo­ka­li­zu­ju­ći u nje­mu naj­va­žni­je me­sto re­vo­lu­ci­o­nar­nog je­zi­ka žen­skog knji­žev­nog stva­ra­laš­tva – sfe­ru „Cr­nog kon­ti­nen­ta“ ko­ju kod Sik­su na­sta­nju­je Me­du­za ko­ja se sme­je ili po­lje de­lo­va­nja „par­ti­zan­ki“ (guéril­lères) kod Mo­nik Vi­tig.52 Ove kon­cep­ci­je je stal­no pra­ti­la de­ma­ ski­ra­ju­ća cr­ta, a isto­vre­me­no i mo­tiv no­bi­li­ta­ci­je knji­žev­no­sti ko­ju su stva­ra­le že­ne. Dru­ge pro­sto­re žen­sko­sti, me­đu nji­ma pre sve­ga iz­vo­re žen­ske eks­pre­si­je, stal­no je si­ste­mat­ski pri­gu­ši­va­la par­ti­jar­hal­na kul­ tu­ra (otu­da su bi­li is­pi­si­va­ni „be­lim ma­sti­lom“), a sa­mo za­hva­lju­ju­ći knji­žev­nim prak­sa­ma mo­gli su iz­bi­ti na po­vr­ši­nu i oslo­bo­di­ti se. Za­to su se fe­mi­ni­stič­ke spi­sa­te­lji­ce i tru­di­le da ne for­mu­li­šu opšte te­o­rij­ske pret­po­stav­ke écri­tu­re fe­mi­ni­ne – stil ko­ji je iz­mi­cao svim kla­si­fi­ka­ci­ja­ ma na taj na­čin se bra­nio od pa­tri­jar­hal­ne po­tre­be po­ret­ka. Do­i­sta, ex­pli­ci­te for­mu­li­sa­na te­o­ri­ja écri­tu­re fe­mi­ni­ne u stva­ri i ne po­sto­ji, te se, otu­da, mo­že po­ku­ša­ti s nje­nom re­kon­struk­ci­jom (ma­da bi to bio loš po­stu­pak), bi­ra­njem nje­nih frag­me­na­ta iz is­ka­za po­je­di­nih fe­mi­ni­stič­kih kri­ti­čar­ki. Va­lja se, najpre, za­pi­ta­ti gde se na­la­ze ovi spe­ci­fič­no žen­ski pro­sto­ri? Ka­kvi su taj­no­vi­ti iz­vo­ri žen­ skog stva­ra­laš­tva? I gde se na­la­ze pri­gu­še­ne sfe­re žen­ske eks­pre­si­je? U naj­ma­nju ru­ku, ne­ko­li­ko od­go­vo­ra na ova pi­ta­nja mo­že se na­ći u ra­do­vi­ma fe­mi­ni­stič­kih kri­ti­čar­ki. Me­đu­tim, one se naj­češ­će po­ve­zu­ ju s pro­ble­mom pre­e­di­pov­ske fa­ze u čo­ve­ko­vom raz­vo­ju. Za­tim, iz od­no­sa ćer­ke i maj­ke. Te, na kra­ju, sa sfe­rom te­le­sno­sti. I ta­ko je, na pri­mer, Lis Iri­ga­raj, na­do­ve­zu­ju­ći se na La­ka­no­vu kon­cep­ci­ju tri raz­voj­ne fa­ze (pre­e­di­pov­ske, fa­ze ogle­da­la i edi­pov­ske), a ta­ko­đe i na pro­ce­se pre­la­ska od za­miš­lje­nog ka sim­bo­lič­kom po­ret­ku, vr­ši­la bit­nu re­in­ter­pre­ta­ci­ju mo­de­la fran­cu­skog psi­ho­a­na­li­ti­ča­ra. Ono­li­ko 52 M. Wit­tig, Les guéril­lères, Pa­ris, 1969. O to­me, ta­ko­đe, go­vo­ri: Sho­wal­ter, Krytyka fe­mi­nistyczna na ro­zdro­żu, op. cit., str. 460–461. XII. Feminizam

451

Pro­stor žen­skog is­ku­stva

„Cr­ni kon­ti­nent“

„Be­lo ma­sti­lo“

Lis Iri­ga­raj

Kon­cep­ci­ja se­mi­o­tič­ke fa­ze Kri­ste­ve

Sim­bo­lič­no

Žen­sko stva­ra­ laš­tvo pre­ma Kri­ste­voj

ko­li­ko su u ovom slu­ča­ju iz La­ka­no­ve kon­cep­ci­je pro­is­ti­ca­le bit­ne raz­li­ke ko­je ni­su go­vo­ri­le u ko­rist že­na (de­ča­ci ko­ji su us­peš­no za­ vr­ši­li edi­pov­sku fa­zu oslo­ba­đa­li su se za­miš­lje­nog po­ret­ka i ula­zi­ li u sim­bo­lič­ki po­re­dak, dok su de­voj­či­ce usled ne­mo­guć­no­sti da po­zi­tiv­no raz­re­še edi­pov­sku fa­zu i da­lje osta­ja­le u za­miš­lje­noj fa­zi) – uto­li­ko su se u shva­ta­nju Lis Iri­ga­raj te ra­zi­ke po­ka­za­le ve­o­ma ko­ ri­snim za že­ne. Mo­že se čak re­ći da je ona na­la­zi­la iz­vor sna­ge ta­mo gde je La­kan za­pa­žao bi­tan ne­do­sta­tak – upra­vo se u za­miš­lje­noj sfe­ ri ne­ka­ko, pre­ma nje­nom miš­lje­nju, „sa­ču­va­lo“ do­sta vred­nih i do ta­da ne­is­ko­riš­će­nih stva­ra­lač­kih mo­guć­no­sti. Ju­li­ja Kri­ste­va je, pak, po­zi­va­ju­ći se na ter­mi­ne La­ka­no­ve psi­ho­ a­na­li­ze i re­kon­stru­i­šu­ći ih na svo­je­vr­stan na­čin, sma­tra­la pre­e­di­pov­ sku raz­voj­nu fa­zu se­mi­o­tič­kom, a edi­pov­sku – sim­bo­lič­kom. Ono što je se­mi­o­tič­ko (ma­te­rin­sko i na­gon­sko) – tvr­di­la je – omo­gu­ća­va nam po­ka­zi­va­nje ose­ća­nja, ha­o­tič­no je, ne­re­gu­lar­no i stal­no tra­ži svoj na­ čin na ko­ji će da od­re­di zna­če­nje. A ono što je sim­bo­lič­no pred­sta­vlja druš­tve­ni po­re­dak – ra­ci­o­na­lan, objek­ti­van i pod­re­đen gra­ma­tič­kim pra­vi­li­ma. Me­đu­tim, za­pra­vo sfe­ra se­mi­o­tič­kog po­ve­za­na s funk­ci­o­ ni­sa­njem na­go­na, pod­ruč­je di­ma­mič­no­sti, ak­tiv­no­sti i stal­ne po­ten­ci­ jal­no­sti – da­kle, svo­je­vr­stan re­zer­vo­ar ne­is­crp­ne stva­ra­lač­ke ener­gi­je – stal­no uti­če na je­zik i na­la­zi se u kon­flikt­nom od­no­su sa sim­bo­lič­ kim po­ret­kom. Sim­bo­lič­no – ko­je se u raz­vo­ju su­bjek­ta po­ja­vlju­je ka­ sni­je, tek u fa­zi „ogle­da­la“ – od­go­var­no je za kon­sti­tu­i­sa­nje si­ste­ma zna­ko­va, si­ste­ma­ti­zo­va­nje je­zi­ka, iz­ri­ca­nje su­do­va i slič­no. Naj­jed­no­ stav­ni­je sa­gle­da­va­ju­ći stvar, raz­li­ke iz­me­đu sim­bo­lič­kog i se­mi­o­tič­kog po­ret­ka de­li­le su se, pre­ma shva­ta­nju Kri­ste­ve, na raz­li­ke iz­me­đu muš­ ko­sti i žen­sko­sti, a ka­sni­je i na raz­li­ku iz­me­đu pra­vog, di­ma­nič­nog žen­skog stva­ra­laš­tva (ko­je je uko­re­nje­no u ono­me što je se­mi­o­tič­ko) i hlad­nog, pro­ra­ču­na­tog, muš­kog stva­ra­laš­tva ute­me­lje­nog u sim­bo­lič­ kom po­ret­ku. I, na kra­ju, poš­to je žen­sko stva­ra­laš­tvo po­ti­ca­lo iz ove pre­e­di­pov­ske ima­gi­nar­ne sfe­re, on­da ni­je bi­lo teš­ko od­go­vo­ri­ti zaš­to je ono za­slu­ži­va­lo rang stva­ra­laš­tva u pu­nom zna­če­nju te re­či. Ako se u ovom tre­nut­ku do­dat­no po­zo­ve­mo i na dru­ge te­o­rij­ske ide­je Kri­ste­ ve i ako tu kon­cep­ci­ju po­ve­že­mo sa ide­ja­ma ne­pre­sta­ne „zna­čenj­ske pro­duk­tiv­no­sti“ kao naj­va­žni­jeg atri­bu­ta knji­žev­nog tek­sta,53 mo­že se sa­gle­da­ti za­jed­nič­ka sli­ka autor­ki­nih po­gle­da na knji­žev­nost i na ulo­ gu že­na u nje­nom na­sta­ja­nju. Pre­e­di­pov­ska fa­za je ta­ko­đe raz­do­blje naj­sna­žni­jeg je­din­stva de­te­ ta (ćer­ke) s te­lom maj­ke – mo­tiv ko­ji je po­seb­no na­gla­ša­va­la Kri­ste­va, a ta­ko­đe i Lis Iri­ga­raj. Obe kon­cep­ci­je su pri to­me bi­le u sna­žnom 53 Po­gle­da­ti: Poststruk­tu­ra­li­zam.

452

Književne teorije XX veka

po­le­mič­kom od­no­su pre­ma Froj­do­voj te­o­ri­ji „po­ti­ski­va­nja“ že­ne. Kri­ ste­va je, na pri­mer, fa­zu Maj­ke su­prot­sta­vlja­la fa­zi Oca. Ono što je maj­čin­sko (a isto­vre­me­no se­mi­o­tič­ko) – di­na­mič­no je i pro­ce­su­al­no, da­kle, pred­sta­vlja ot­por je­zi­ka pr­re­ma očin­skom – sim­bo­lič­kom, od­ no­sno pre­ma uni­fi­ko­va­nju zna­če­nja i pro­tiv to­ga da mu se od­o­zgo na­ met­ne odre­đen po­re­dak.54 Iri­ga­raj – autor­ka kon­cep­ci­je pod de­vi­zom „te­lo-u-te­lo s maj­kom“55 – iz­gra­di­la je, me­đu­tim, svo­je­vr­snu apo­lo­gi­ ju po­seb­no­sti že­ne, uko­re­nje­ne u nje­noj sop­stve­noj te­le­sno­sti i u pri­ rod­noj, bi­o­loš­koj ve­zi s maj­kom. Pri to­me je te­o­ri­ja Iri­ga­rajeve ima­la po­stu­la­ti­van ka­rak­ter – njen naj­va­žni­ji za­da­tak je bio da se na­đe me­ sto za spe­ci­fič­no žen­sku kre­a­ci­ju ko­ja pro­is­ti­če iz te­la i ko­ja je ute­me­ lje­na na du­bo­koj, pri­mar­noj ve­zi s maj­kom. For­mu­la „go­vo­ri­ti kao že­na“ (par­ler-fem­me) ov­de je ozna­ča­va­la pro­na­la­že­nje spe­ci­fič­nog žen­skog idi­o­lek­ta ko­ji je nu­žno po­ve­zan s te­le­snoš­ću že­ne a isto­vre­ me­no s ma­te­rin­skim te­lom ko­je je bi­lo po­ti­snu­to. I sa­mo ob­no­vom ovog iz­gu­blje­nog, pri­mar­nog te­le­snog je­din­stva s maj­kom, bi­lo je mo­ gu­će da že­na po­vra­ti sop­stve­ni, pot­pu­no su­ve­re­ni glas. U ključ­nom frag­men­tu svog tek­sta ma­ni­fe­sta, Iri­ga­raj ka­že:

„Te­lo-u-te­lo s maj­kom“

Go­vo­ri­ti kao že­na

„Mo­ra­mo, ta­ko­đe, na­ći, pro­na­ći, iz­na­ći re­či, re­če­ni­ce ko­je go­vo­re o naj­ar­ha­ič­ni­joj i naj­ak­tu­el­ni­joj ve­zi s te­lom maj­ke, s na­šim te­lom; re­če­ni­ce ko­je ob­jaš­nja­va­ju ve­zu iz­me­đu nje­ nog te­la i na­šeg te­la i te­la na­ših ćer­ki. Mo­ra­mo ot­kri­ti je­zik ko­ji ne­će za­u­ze­ti me­sto te­lo-u-te­lo, ka­ko to­me te­ži očin­ski je­zik, ne­go će to te­lo pra­ti­ti re­či­ma ko­je ne bri­šu te­le­snost ne­go te­le­sno go­vo­re.“56 Dif­fe­ren­tia spe­ci­fi­ca žen­sko­sti bi­la je, da­kle, pre­ma miš­lje­nju Iri­ga­rajeve, upra­vo smeš­te­na u te­lo te je, otu­da, po­sta­la oči­gled­na ana­lo­gi­ja iz­me­đu pi­sa­nja i te­le­sno­sti, iz­me­đu tek­stu­al­no­sti i sek­su­al­ no­sti, pa čak i iz­me­đu je­zi­ka i mor­fo­lo­gi­je žen­skog te­la. Taj po­gled su za­stu­pa­le go­to­vo sve fe­mi­ni­stič­ke psi­ho­a­na­li­ti­čar­ke za ko­je je écri­ tu­re fe­mi­ni­ne zna­či­lo „pi­smo te­la“ ili, ka­ko je tvr­di­la Kri­ste­va, je­zik ko­ji do­pi­re iz dru­gog sve­ta, iz „asim­bo­lič­ne te­le­sno­sti“.57 54 Up. o to­me, na pri­mer: J. Ba­tor, „Ju­lia Kri­ste­va – ko­bi­e­ta i ‘symbo­lic­zna re­wo­ lu­cja’“, Teksty Dru­gie, 2000, br. 6. 55 L. Iri­ga­ray, Ci­a­ło-w-ci­a­ło z mat­ką, Kraków, 2000. 56 Ibid., str. 19. O kon­cep­ci­ji Iri­ga­rajeve up., na pri­mer: M. Ba­ra­now­ska, „Lu­ce Iri­ga­ray – myśle­nie różnicy pł­ci“, u: Pł­eć, ko­bi­e­ta, fe­mi­nizm, red. Z. Gorczyń­ ska, S. Kruszyńska, I. Za­ki­dal­ska, Gda­ńsk, 1997. i B. Smo­leń, „Fi­lo­zo­fia Lu­ce Iri­ga­ray: dyle­maty re­cep­cji“, Teksty Dru­gie, 2000, br. 6. 57 J. Kri­ste­va, De­si­re in Lan­gu­a­ge: A Se­mi­o­tic Ap­pro­ach to Li­te­ra­tu­re and Art, red. L. S. Ro­ud­i­ez, pre­vod: T. Go­ra, A. Jar­di­ne, L. S. Ro­u­diez, New York, 1980. XII. Feminizam

453

Pi­smo i te­le­snost

Asim­bo­lič­na te­le­snost

„Stupanje u tekst“

Neo­gra­ni­čen po­ten­ci­jal

„Pi­ši se­bi: tvo­je te­lo mo­ra bi­ti slu­ša­no“, „Že­na tre­ba da pi­še is­ku­ stvom te­la“ – ta­kvi ape­li i na­lo­zi ja­vlja­li su se i u Sme­hu Me­du­ze Elen Sik­su.58 Po nje­nom miš­lje­nju, stva­ra­laš­tvo že­ne ni­je bi­lo sa­mo je­zič­ki ne­go i je­zič­ko-te­le­sni čin, a du­blja svest te­la kao ap­so­lut­no ne­iz­o­stav­ nog de­la žen­skog iden­ti­te­ta i pro­du­blje­na svest o sek­su­al­no­sti do­pri­no­ si­le su po­ve­ća­nim stva­ra­lač­kim mo­guć­no­sti­na.59 Ta­ko je va­lja­lo shva­ti­ ti po­stu­lat Sik­su­o­ve ko­ji zvu­či ri­zič­no: „Vi­še te­la, da­kle, vi­še pi­sma.“60 Pre­ma miš­lje­nju autor­ke Sme­ha Me­du­ze, žen­ski „stu­pa­nje u tekst“, slič­ no ono­me „ula­zak u svet i u isto­ri­ju“,61 uslo­vljen je osnov­nim po­zna­va­ njem sop­stve­ne te­le­sno­sti i obr­nu­to – pi­sa­nje je ta­ko­đe stal­no is­ku­stvo te­la i da­va­nje svo­je­vr­sne vred­no­sti, a isto­vre­me­no iz­vla­če­nje na po­vr­ ši­nu ono­ga što je spe­ci­fič­no žen­sko a što je do sa­da bi­lo pri­gu­ši­va­no i pri­mo­ra­va­no na za­pi­si­va­nje po­me­nu­tim „be­lim ma­sti­lom“.62 Ko­nač­no se, da­kle, ka­ko u kon­cep­ci­ji Sik­su­o­ve ta­ko i u kon­cep­ci­ji Kri­ste­ve i Iri­ ga­rajeve – psi­ho­a­na­li­tič­ki ste­re­o­tip žen­skih „ne­do­sta­ta­ka“ ko­ji je na­šao od­ra­za u sum­nji­vim, ali upor­no lan­si­ra­nim te­za­ma o krh­ko­sti žen­skog stva­ra­laš­tva u od­no­su na muš­ko stva­ra­laš­tvo, pre­tvo­rio u ide­je su­viš­ka i neo­gra­ni­če­nog po­ten­ci­ja­la. Ge­ne­za spe­ci­fič­no žen­ske kre­a­ci­je bi­la je pri­pi­sa­na erup­ci­ja­ma ži­vot­ne ener­gi­je pri­gu­ši­va­ne u žen­skim te­li­ma, a ta­ko­đe i plod­no­sti i iz­daš­no­sti da­ri­va­nja.63 Još pre­o­sta­je da se za­pi­ta­mo o tome ka­ko se ta vr­sta kon­cep­ci­je stva­ra­lač­kog pro­ce­sa i iz­vo­ra kre­a­ci­je že­nâ od­ra­ža­va­la na sam je­zik knji­žev­no­sti. Uosta­lom, écri­tu­re fe­mi­ni­ne ni­su sa­mo po­stu­la­ti i ape­li ne­go isto­vre­me­no i odre­đen stil pi­sa­nja – uisti­nu, kao što je na­po­me­ nu­to, te­žak za de­fi­ni­sa­nje, me­đu­tim, ipak to­li­ko iz­ra­zit da se mo­gu

58 59

60 61 62 63

454

U tom is­ti­ca­nju te­le­sno­sti u pr­vi plan, fe­mi­ni­stki­nje su svo­ju pret­hod­ni­cu u pi­sa­nju na­la­zi­le u Vir­dži­ni­ji Vulf. Up. na­ro­či­to: V. Vulf, Sopstvena soba, Beo­ grad, 1997, prevod: Jelena Marković. H. Ci­xo­us, Śmi­ech Me­duzy, op. cit., str. 152. U ka­sni­jem raz­do­blju Sik­suova je skre­ta­la još ve­ću pa­žnju na žen­sku sek­su­ al­nost tvr­de­ći da će pra­va žen­skost mo­ći da se oslo­bo­di tek on­da kad že­ne us­pe­ju da shva­te suš­ti­nu sek­su­al­ne na­sla­de ko­ju ose­ća­ju (jo­u­is­san­ce). Knji­ga Sik­su­o­ve pod na­slo­vom Le se­xe ou la tête, Pa­ris, 1986, bi­la je, iz­me­đu osta­ log, po­sve­će­na upra­vo pi­ta­nju spe­ci­fič­ne žen­ske sek­su­al­no­sti. H. Ci­xo­us, Śmi­ech Me­duzy, op. cit., str. 159. Ibid., str. 168. Up. o to­me čla­nak: U. Śmi­e­tany, „Od écri­tu­re fe­mi­ni­ne do so­ma­tek­stu. Ci­a­ło w dyskur­sie fe­mi­nistycznym“, Pr­ze­gląd Fi­lo­zo­fic­zno-Li­te­rac­ki, 2003, br. 1 (3) (te­mat­ski broj po­sve­ćen fe­mi­ni­zmu). Ibid., str. 63. Slič­na uve­re­nja iz­no­si­la je i Dže­net Vin­ter­ston, a ta­ko­đe i polj­ ske fe­mi­nist­ki­nje, na pri­mer, Kri­sti­na Klo­šinj­ska i Gra­ži­na Bor­kov­ska. Po­gle­ da­ti: K. Kł­o­si­ń­ska, „Ko­bi­e­ta autor­ka“, G. Bor­kow­ska, „Me­ta­fo­ra dro­ż­dży. Co to jest li­te­ra­tu­ra / po­e­zja ko­bi­e­ca“. Oba tek­sta na­la­ze se u an­to­lo­gi­ji: Ci­a­ło i tekst. Fe­mi­nizm w li­te­ra­tu­ro­znaw­stwie – an­to­lo­gia szkiców, op. cit. Književne teorije XX veka

u naj­ma­nju ru­ku sa­gle­da­ti ne­ka nje­go­va spe­ci­fič­na svoj­stva. Kad je reč o sti­lu, o na­či­nu pi­sa­nja, naj­češ­će za­pa­ža­no svoj­stvo écri­tu­re fe­mi­ ni­ne je­ste upra­vo te­le­snost ili čul­nost. Šta to zna­či u prak­si? Pre sve­ ga, svoj­stvo tog sti­la (ili bo­lje – sti­lo­va) je­ste da­le­ko uz­na­pre­do­va­la in­di­vi­du­a­li­za­ci­ja (slič­no kao što je te­le­snost ap­so­lut­no idi­vi­du­al­na i ne­po­no­vlji­va) i si­tu­i­ra­nje iz­van oba­ve­zu­ju­ćih dis­kur­ziv­nih mo­de­la ko­ji či­ne ko­he­zi­ju is­ka­za, nje­go­vu unu­tar­nju or­ga­ni­za­ci­ju i po­re­dak i ko­ji su ade­kvat­ni pri­hva­će­nim mo­de­li­ma ra­ci­o­nal­no­sti, sa­zna­nja i ko­ mu­ni­ka­ci­o­nih kon­ven­ci­ja. Upra­vo zbog to­ga se žen­skom knji­žev­nom stva­ra­nju pri­pi­su­je pre­vrat­nič­ka i bun­tov­nič­ka ulo­ga. Is­ka­zi écri­tu­re fe­mi­ni­ne naj­češ­će su auto­ek­spre­siv­ni, od­li­ku­je ih ha­o­tič­nost, vi­še­znač­ nost, ne­li­ne­ar­nost i na­ru­ša­va­nje re­če­nič­kih struk­tu­ra. U ovom slu­ča­ ju bi­va­ju do­ve­de­ne u pi­ta­nje tra­di­ci­o­nal­ne for­me na­ra­ci­je, pa je čak i na­ra­tiv­nost ko­ja pri­pa­da sim­bo­lič­kom po­ret­ku eli­mi­ni­sa­na (da­kle, pa­tri­jar­hal­na po sa­moj svo­joj pri­ro­di). Ume­sto to­ga, ja­vlja­ju se si­mul­ ta­ne, po­li­fo­ne i he­te­ro­morf­ne for­me ko­je če­sto ba­lansi­ra­ju na gra­ni­ci ko­mu­ni­ka­tiv­no­sti. Je­zik je ve­o­ma emo­ti­van, ču­lan, bo­gat erot­skom me­ta­fo­ri­kom, te­lo u nje­mu ni­je pred­met ne­go po­sta­je sam ob­lik go­vo­ ra, ma­te­ri­jal­nost zvu­ka spa­ja se u jed­no s ne­stal­nim i otvo­re­nim zna­če­ nji­ma. Sik­suova to na­zi­va je­din­stvom sig­ni­fi­ant i sig­ni­fié, a Iri­ga­rajeva go­vo­ri o re­či­ma ko­je „ne po­ti­ru te­le­snost ne­go go­vo­re te­le­sno“.64 Te­o­ri­ja écri­tu­re fe­mi­ni­ne bi­la je u znat­nom ste­pe­nu in­spi­ri­sa­na te­melj­nim pro­me­na­ma u fi­lo­zof­skoj i te­o­rij­skok­nji­žev­noj fran­cu­skoj mi­sli, ko­je su ot­po­če­le u dru­goj po­lo­vi­ni še­zde­se­tih go­di­na i ko­je iz da­naš­nje per­spek­ti­ve ozna­ča­va­mo – u skla­du s tim – post­mo­der­ni­ zmom i poststruk­tu­ra­li­zmom. Sa­gle­da­va­ju­ći ovo naj­jed­no­stav­ni­je, mo­glo bi se re­ći da su upra­vo po­stmo­der­ni­stič­ki fi­lo­zo­fi i njihova te­o­ri­ja pru­ži­li, na­ro­či­to fran­cu­skim fe­mi­nist­ki­nja­ma, mnogo in­spi­ ra­ci­je, a ta­ko­đe da­li sna­gu da iz­vr­še kri­ti­ku pa­tri­jar­hal­ne kul­tu­re i sek­si­zma i da for­mu­li­šu te­o­ri­ju žen­skog knji­žev­nog stva­ra­nja. To­me su na­ro­či­to do­pri­ne­le one po­ja­ve post­mo­der­ni­zma kao što su kri­ti­ ka fa­lo­go­cen­tri­zma i poj­mov­nog re­pre­siv­nog du­a­li­zma u za­pad­noj fi­lo­zof­skoj tra­di­ci­ji, a ta­ko­đe i de­kon­struk­ci­ja te tra­di­ci­je ko­ju je za­ po­čeo Žak De­ri­da te, na kra­ju, te­o­ri­ja écri­tu­re (pi­sma, pi­sa­nja) ko­ju su stva­ra­li De­ri­da i Bart, i – na­rav­no – Ju­li­ja Kri­ste­va.65 64 L. Iri­ga­ray, Ci­a­ło-w-ci­a­ło z mat­ką, op. cit., str. 19. O écri­tu­re fe­mi­ni­ne po­gle­da­ ti, ta­ko­đe: V. B. Le­itch, „French Psyho­a­nalyti­cal The­ory: L’écri­tu­re fe­mi­ni­ne“, u: Li­te­rary The­ory from Thir­ti­es to Eig­hti­es, New York, 1988, str. 320–324. O pro­ble­mu te­la u fe­mi­ni­stič­kom dis­kur­su up. na­ro­či­to: Fe­mi­nist The­ory and the Body: A Re­a­der, op. cit. 65 Po­gle­da­ti: Poststruk­tu­ra­li­zam. Da­nas se te­o­ri­ja écri­tu­re fe­mi­ni­ne već sma­ tra ne­čim pre­va­zi­đe­nim. Ne­ke fe­mi­nist­ki­nje ta­ko­đe misle (ma­da je to vi­še XII. Feminizam

455

Čul­nost

Prak­tič­na sna­ga žen­skog knji­žev­ nog stva­ra­laš­tva

Écri­tu­re fe­mi­ni­ne i post­mo­der­ni­ zam

Post­mo­der­ni­stič­ki fe­mi­ni­zam66 Fran­cu­ska kao cen­tar post­mo­ der­ni­stič­kog fe­mi­ni­zma

De­ri­din uti­caj na raz­voj fe­mi­ni­zma

Te­lo kao „tam­ni­ca du­še“

Da­kle, iz ra­zu­mlji­vih raz­lo­ga, naj­ži­vlji cen­tar post­mo­der­ni­stič­kog fe­mi­ni­zma po­sta­la je Fran­cu­ska i to ne sa­mo s ob­zi­rom na sna­žne uti­ca­je fi­lo­zof­ske mi­sli – osim De­ri­de, i Ži­la De­le­za i Mi­še­la Fu­koa – ne­go i s ob­zi­rom na ne­po­sred­no pri­su­stvo Ža­ka La­ka­na. A isto su ta­ko na fran­cu­sku fe­mi­ni­stič­ku ori­jen­ta­ci­ju, ko­ju su re­pre­zen­to­ va­le već po­me­nu­te Ju­li­ja Kri­ste­va, Lis Iri­ga­raj i Elen Sik­su, u naj­ve­ ćem ste­pe­nu uti­ca­li: De­le­zo­va fi­lo­zo­fi­ja raz­li­ke, Fu­ko­o­va kon­cep­ci­ja zna­nja kao dis­kur­sa vla­sti, La­ka­no­va psi­ho­a­na­li­za i De­ri­di­na de­ kon­struk­ci­ja. Ve­o­ma va­žnim su se po­ka­za­la znat­no ra­ni­ja gle­diš­ta Si­mon de Bo­vo­ar, či­je su ana­li­ze sta­tu­sa že­ne kao pred­stav­ni­ce „dru­ gog po­la“ bi­le pre­for­mu­li­sa­ne po­mo­ću jed­nog od no­se­ćih ter­mi­na post­mo­der­ni­stič­ke mi­sli i obo­ga­će­ne te­mom „že­ne kao Dru­gog“ ko­ ja je ve­o­ma če­sto po­kre­ta­na u fran­cu­skoj fe­mi­ni­stič­koj re­flek­si­ji.67 Naj­bit­ni­je kri­tič­ke in­spi­ra­ci­je iz­gle­da da su u tom slu­ča­ju pro­is­ti­ca­le iz De­ri­di­ne mi­sli, a na­ro­či­to iz ana­li­ze fi­lo­zof­ske tra­di­ci­je ko­ju je on po­drob­no oba­vio, tra­di­ci­je ko­ja je pred­sta­vlja­la osno­vu za­pad­ ne kul­tu­re. De­ri­da je si­stem za­pad­ne me­ta­fi­zi­ke opi­si­vao kao si­stem hi­je­rar­hij­skih opo­zi­ci­ja ko­je su, iz­me­đu osta­log, bi­le re­pre­siv­ne pre­ ma že­ni. Ta­ko­đe je skre­tao pa­žnju na do­mi­na­ci­ju fa­lo­go­cen­tri­zma u do­ta­daš­njoj fi­lo­zo­fi­ji – taj neo­lo­gi­zam ko­ji je autor stvo­rio u delu O gra­ma­to­lo­gi­ji tre­ba­lo je da ozna­ča­va pri­mat muš­kog ra­ci­o­na­li­zma po­ve­za­nog s pri­vi­le­go­va­nom po­zi­ci­jom go­vor­ne re­či u isto­ri­ji fi­lo­zo­ fi­je. Pa­žlji­ve ana­li­ze fi­lo­zof­ske tra­di­ci­je, ko­je je iz­vr­šio De­ri­da, po­ka­ zi­va­le su ta­ko­đe ce­nu miš­lje­nja u du­a­li­stič­kim ka­te­go­ri­ja­ma, ko­ja je – po­čev od or­fi­ča­ra i Pla­to­na – na­met­nu­la oš­tru po­de­lu du­še i te­la, a ta­ko­đe ra­zu­ma i ču­la, da­ju­ći isto­vre­me­no od­re­đe­ne pri­vi­le­gi­je du­ ši i ra­zu­mu, dok je te­le­snost i čul­nost po­ti­snu­la na mar­gi­ne. Razu­ mevanje tela kao „tam­ni­ce du­še“ i čul­nog sa­zna­nja kao lo­ši­jeg od ra­ci­o­nal­nog sa­zna­nja, a isto­vre­me­no sma­tra­ju­ći te­le­snost i čul­nost ne­pra­ved­na oce­na) da je ta te­o­ri­ja pre sve­ga bi­la po­le­mič­ka igra s la­ka­ni­ zmom i me­ta­fi­zič­kim fa­lo­go­cen­tri­zmom na tlu fran­cu­ske fi­lo­zo­fi­je, a ne stvar­ni do­pri­nos raz­vo­ju fe­mi­ni­stič­ke kri­ti­ke. 66 Up. C. Owens, Dyskurs innych: fe­mi­nist­ki i post­mo­der­nizm, u: Post­mo­ der­nizm. An­to­lo­gia pr­ze­kł­adów, red. R. Nycz, Kraków, 1998. up. ta­ko­đe: H. Mar­ki­e­wicz, „Post­mo­der­nizm i krytyka fe­mi­nistyczna“, Tek­stu Dru­gie, 1993, br. 4–6 i deo Fe­mi­nizm post­mo­der­nistyczny u knji­zi: R. Put­nam Tong, Myśl fe­mi­nistyczna..., op. cit. 67 O fran­cu­skoj fe­mi­ni­stič­koj mi­sli va­lja pro­či­ta­ti knji­gu: E. Grosz, Se­xu­al Sub­ ver­si­ons: Three French Fe­mi­nists, Lon­don–New York, 1990, po­sve­će­noj stva­ ra­laš­tvu Ju­li­je Kri­ste­ve, Lis Iri­ga­raj i M. le Duf.

456

Književne teorije XX veka

do­me­nom že­na, do­ve­lo je do sle­de­će, od fi­lo­zof­ske mi­sli po­dr­ža­va­ne opo­zi­ci­je, a isto­vre­me­no i hi­je­rar­hi­je: muš­ka­rac–že­na i do da­va­nja od­ re­đe­nih pri­vi­le­gi­ja muš­kar­cu. Ta opo­zi­ci­ja bi­la je po­ja­ča­va­na u svim fi­lo­zof­skim kon­cep­ci­ja­ma za­sno­va­nim na du­a­li­zmu pri­ro­de (žen­ske) i kul­tu­re (muš­ke). De­ri­da je, na pri­mer, po­ka­zi­vao pri­su­stvo tog prin­ ci­pa u svim fi­lo­zof­skim si­ste­mi­ma (De­kar­ta, Ru­soa, Kan­ta, He­ge­la i dru­gih), stva­ra­ju­ći isto­vre­me­no osno­vu za kri­ti­ku zah­tev­nog ra­ci­o­na­ li­zma, kar­te­zi­jan­ske uto­pi­je ne­te­le­snog ra­zu­ma i „či­sto­te miš­lje­nja“ i cen­tra­li­stič­kog po­lo­ža­ja „muš­kog“ su­bjek­ta. Nje­go­ve ana­li­ze su isto ta­ ko do­bi­ja­le ob­lik ši­ro­ko ozna­če­ne kri­ti­ke hu­ma­ni­zma ko­ji se pre sve­ ga is­po­lja­vao kao hu­ma­ni­zam za muš­kar­ce (što je već bi­lo do­sta vi­dlji­vo u pa­ro­la­ma Fran­cu­ske re­vo­lu­ci­je i u De­kla­ra­ci­ji o slo­bo­di, gde je „opšte­ljud­sko“ jed­no­stav­no zna­či­lo „muš­ko“ i gde je niz poj­mo­va „slo­bo­da, jed­na­kost i brat­stvo“68 imao du­bo­ko zna­če­nje). Pri­li­kom kri­tič­kih ana­li­za za­pad­ne fi­lo­zof­ske tra­di­ci­je is­tak­nu­ti su i pod­vrg­nu­ ti opštem prev­red­no­va­nju mi­zo­gi­ni ele­men­ti Ari­sto­te­lo­ve fi­lo­zo­fi­je – na­ro­či­to ide­ja že­ne kao od­stra­nje­nog pro­iz­vo­da, ko­ja se ja­vlja­la i u grč­koj fi­lo­zo­fi­ji i – isto ta­ko – muš­kar­ca kao vred­ni­jeg od že­ne. Po­ku­ša­va­ju­ći da opi­še pri­ro­du žen­skog knji­žev­nog stva­ra­nja Sik­suova ta­ko­đe pri­me­ću­je: „Ne mo­že se d e­ f i­ n i­s a­t i na­čin žen­skog pi­sa­nja [u­ne pra­ti­ que fe­mi­ni­ne de l’écri­tu­re]; to je ne­mo­guć­nost ko­ja pro­is­ti­če iz sa­me nje­ne suš­ti­ne, te će ta­ko osta­ti u bu­duć­no­sti, jer se ta de­lat­nost ne mo­že is­te­o­re­ t is a­t i, ne mo­že se za­tvo­ri­ti, ne mo­že se pod­vr­ći pra­vi­li­ma, što ne zna­či da ne po­sto­ji! Ali, ona stal­no pre­ko­ra­ču­je na­čin go­vo­re­nja pod­re­đen vla­ sti fa­lu­so­cen­trič­nog si­ste­ma; ona je uvek i uvek će bi­ti ta­ mo gde ne do­pi­re fi­lo­zof­sko-te­o­rij­ska do­mi­na­ci­ja.“69 U žen­skom knji­žev­nom stva­ra­laš­tvu le­ža­la je, da­kle, ogrom­ na oslo­bo­di­lač­ka sna­ga spo­sob­na da do­ve­de u pi­ta­nje fi­lo­zof­ske si­ste­me. Na­sta­vlja­ju­ći mo­tiv di­ho­tom­nog ure­đe­nja sve­ta, ko­ji je po­ kre­nuo Žak De­ri­da, Sik­suova je raz­vi­la bi­nar­ne she­me ko­je je on opi­sao do­dat­nim atri­bu­ti­ma još ja­sni­je po­ka­zu­ju­ći pod­re­đe­nost po­ lo­ža­ja ko­ji je že­na za­u­zi­ma­la u kul­tu­ri i isto ta­ko kri­ti­ku­ju­ći dru­go­ ste­pe­nost ko­ja joj je na­met­nu­ta kao za­vi­snost od muš­kar­ca (ko­ji se mo­gu za­pa­zi­ti i u an­glo­je­zič­kim re­či­ma man–wo­man). Upra­vo je muš­kar­cu – is­ti­ca­la je Sik­suova – bi­lo tra­di­ci­o­nal­no pri­pi­si­va­no sve što je ak­tiv­no, po­ve­za­no s kul­tu­rom, sve­tlo, po­zi­tiv­no i što za­u­zi­ma 68 A ne „se­strin­stvo“. 69 H. Ci­xo­us, Śmi­ech Me­duzy, op. cit., str. 155. XII. Feminizam

457

De­ri­di­na kri­ti­ka „muš­kog“ su­bjek­ta

Ne­mo­guć­nost iden­ti­fi­ko­va­nja žen­skog knji­žev­ nog stva­ra­laš­tva

Kri­ti­ka di­ho­tom­ nog ure­đe­nja sve­ta

Oslo­ba­đa­nje pu­tem pi­sa­nja

vi­sok po­lo­žaj u raz­li­či­tim hi­je­rar­hi­ja­ma i si­ste­mi­ma. Žen­sko je, me­ đutim, ono što je pa­siv­no, po­ve­za­no s pri­ro­dom, mrač­no, ne­ga­tiv­no i što za­u­zi­ma ni­zak po­lo­žaj u svim hi­je­rar­hi­ja­ma. Pre­ma miš­lje­nju autor­ke Sme­ha Me­du­ze, to, me­đu­tim, uopšte ni­je zna­či­lo da se tre­ ba po­mi­ri­ti s ta­kvim sta­njem stva­ri; eg­zi­sti­ra­ju­ći u sve­tu po za­ko­ni­ ma ko­je su na­met­nu­li muš­kar­ci i do­ži­vlja­va­ju­ći ne­ga­tiv­ne po­sle­di­ce muš­ke do­mi­na­ci­je u raz­li­či­tim sfe­ra­ma ži­vo­ta, že­ne se mo­gu oslo­bo­ di­ti iz za­te­če­nog si­ste­ma od­no­sa. Te mo­guć­no­sti Sik­suova je sa­gle­da­ va­la opet u pi­smu. Ono, za­pra­vo, pi­sa­la je: „sa­dr­ži u se­bi mo­guć­nost pro­me­ne, pred­sta­vlja me­sto iz ko­ jeg se mo­že iz­vu­ći pre­vrat­nič­ka mi­sao, po­kret ko­ji na­di­la­zi pro­me­nu druš­tve­nih i kul­tur­nih struk­tu­ra“.70

Écri­tu­re ma­scu­li­ne

Kri­ti­ka Froj­do­ve mi­sli

Froj­do­va kon­cep­ci­ja „iz­o­pa­če­nog ka­rak­te­ra“ „Ne­po­zna­va­nje“ že­ne

Stil žen­skog knji­žev­nog stva­ra­nja ko­ji su na raz­li­či­te na­či­ne opi­ si­va­le fran­cu­ske is­tra­ži­va­či­ce, stil ko­ji je ve­o­ma čvr­sto po­ve­zan sa žen­skom sek­su­al­noš­ću i te­lom, vi­še­zna­čan, otvo­ren i pro­men­ljiv, vred­no­sno se raz­li­ko­vao od muš­kog knji­žev­nog stva­ra­nja (l’écri­tu­re ma­scu­li­ne) – po­ve­za­nog s muš­kom sek­su­al­noš­ću i in­te­lek­tom, da­ kle, jed­no­sme­ran i jed­no­zna­čan, mo­no­ton i kon­cen­tri­san na odre­ đen cilj. Otu­da su za­pra­vo u žen­skom knji­žev­nom stva­ra­nju le­ža­le ove re­vo­lu­ci­o­nar­ne mo­ći spo­sob­ne da pro­me­ne pa­ra­dig­me, okoš­ta­ lu mi­sa­o­nu kon­struk­ci­ju i veš­tač­ke hi­je­rar­hi­je či­me se slu­ži svet za­ pad­ne kul­tu­re. Isto ta­ko va­žan mo­tiv post­mo­der­ni­stič­kog fe­mi­ni­zma bila je po­me­nu­ta kri­ti­ka Froj­do­ve mi­sli ko­ju su već za­po­če­le ame­rič­ke fe­ mi­nist­ki­nje – Fri­danova, Fa­jer­stonova i Mi­letova, a na­ro­či­to do­vo­ đe­nje u pi­ta­nje mi­zo­gi­ni­zma, kao i bi­o­loš­kog de­ter­mi­ni­zma i Froj­ do­vog pan­sek­su­a­li­zma. Iz post­mo­der­ni­stič­ke per­spek­ti­ve bi­la je kri­ti­ko­va­na i Froj­do­va ide­ja že­ne kao ne­sa­vr­še­nog bi­ća i lju­bo­mo­re zbog pe­ni­sa kao bit­nog či­ni­o­ca u pro­ce­su sa­zre­va­nja že­ne ko­ju je autor Tu­ma­če­nja sno­va na­gla­ša­vao i – upo­re­do s tim – pri­pi­si­va­nje že­na­ma „iz­o­pa­če­no­sti ka­rak­te­ra“ (u vi­du nar­ci­zma, su­je­te i sti­da) ko­ji pro­is­ti­če iz po­tra­ge za na­či­ni­ma kom­pen­za­ci­je tog osnov­nog ne­ do­stat­ka. A one ko­je na post­mo­der­ni­stič­ki na­čin tra­ga­ju za an­ti­fe­mi­ ni­stič­kim mo­ti­vi­ma froj­di­zma, po­seb­no su pod­ri­va­le za­ključ­ke tih na­vo­da: po­ka­zi­va­nje ni­žeg mo­ral­nog po­lo­ža­ja že­ne. U La­ka­no­voj mi­sli, opet, i re­in­ter­pre­ta­ci­ja­ma Froj­da ko­je je iz­vr­šio La­kan, fran­cu­ ske fe­mi­nist­ki­nje su pro­naš­le mo­ti­ve isto to­li­ko pod­sti­caj­ne ko­li­ko i kon­tro­ver­zu. Pre­ma miš­lje­nju fe­mi­ni­stič­kih is­tra­ži­va­či­ca, glav­ni vid re­pre­si­je že­na po­sta­lo je, pre­ma La­ka­nu, pod­re­đe­nje že­na „za­ko­nu 70 Ibid., str. 151.

458

Književne teorije XX veka

oca“ i muš­kog je­zi­ka ko­ji je on na­me­tao, te isto ta­ko muš­kog sim­bo­ lič­kog si­ste­ma ko­ji je tra­žio da bu­de sru­šen. Ta su­ge­sti­ja ni­je mo­gla a da ne osta­vi ve­o­ma bit­ne po­sle­di­ce. Me­đu­tim, pre­ma Lis Iri­ga­raj, za is­ko­riš­ća­va­nje tih mo­guć­no­sti bi­la je nu­žna ra­di­kal­na pro­me­na per­spek­ti­ve – za­pra­vo, sve što je uvek bi­lo po­zna­to o že­na­ma u za­pad­noj tra­di­ci­ji is­po­sta­vi­lo se kao zna­nje is­kon­stru­i­sa­no iz muš­ke per­spek­ti­ve. Pro­me­na sli­ke „fa­lu­sne že­ne“ ko­ja se usta­li­la u toj tra­di­ci­ji, zah­te­va­la je, da­kle, ve­o­ma pa­žlji­ vu ana­li­zu fi­lo­zof­skih i psi­ho­a­na­li­tič­kih tek­sto­va ko­je su na­pi­sa­li muš­kar­ci, ana­li­zu to­kom ko­je tre­ba da bu­de uz­dr­ma­na osno­va poj­ mov­nih kon­struk­ci­ja ko­je su uti­ca­le na for­mi­ra­nje te sli­ke. Na­sta­vlja­ju­ći s mo­ti­vi­ma ko­je su za­po­če­li post­mo­der­ni­stič­ki fi­lo­zo­fi (na­ro­ či­to De­lez i De­ri­da), Iri­ga­rajeva je isto ta­ko sa­gle­da­va­la i za­pad­nu fi­lo­zof­sku mi­sao ko­jom je do­mi­ni­rao po­jam „iden­ti­te­ta“ ko­ji su kon­ sti­tu­i­sa­li ve­li­ki fo­lo­zof­ski si­ste­mi is­klju­či­vo na ba­zi muš­kih prin­ci­pa. Iz te per­spek­ti­ve, žen­ski iden­ti­tet je mo­gao bi­ti shva­ćen je­di­no kao ne­ga­tiv­na stra­na ili de­fek­tan od­raz muš­kog iden­ti­te­ta (na tom me­ stu, opet, kod Iri­ga­rajeve se po­ja­vio ve­o­ma sna­žan mo­tiv kri­ti­ke Froj­ da, a ta­ko­đe Pla­to­na, De­kar­ta, He­ge­la i Ni­čea). L. Iri­ga­raj se od­luč­no us­pro­ti­vi­la od­su­stvu že­na iz druš­tve­nog i kul­tur­nog pro­sto­ra ko­jim je do­mi­ni­rao fa­lo­cen­tri­zam i, ako se ta­ko mo­že re­ći, na de­ri­di­jan­ski na­čin je uve­ra­va­la da na osno­vi me­ta­fi­zič­ke tra­di­ci­je i pol­ne raz­li­ke ima­ju ak­si­o­loš­ki ka­rak­ter, a u za­pad­noj kul­tu­ri one pred­sta­vlja­ju hi­ je­rar­hij­ske opo­zi­ci­je, pri če­mu je nji­ho­va hi­je­rar­hi­ja uvek bi­la štet­na za že­ne. Otu­da je, pre­ma miš­lje­nju Iri­ga­rajeve, tre­ba­lo iz­vr­ši­ti de­kon­ struk­ci­ju fa­lo­cen­trič­nih struk­tu­ra (ili, ka­ko je go­vo­rio De­ri­da, fa­lo­ go­cen­trič­nih),71 pod­vr­ći te­melj­noj kri­ti­ci mo­no­lit­ni muš­ki su­bje­kat i otvo­ri­ti per­spek­ti­vu sa­svim dru­ga­či­jem sa­gle­da­va­nju me­sta že­ne u kul­tu­ri i dru­ga­či­jem shva­ta­nju pri­ro­de žen­skog stva­ra­laš­tva. Pri­hva­ ta­ju­ći per­spek­ti­vu „mi­sli raz­li­ke“ i isto­vre­me­no uve­ra­va­ju­ći da je 71 Po Ža­ku De­ri­di, od­re­đe­nje „fa­lo­go­cen­trič­ni“ od­no­si se na tra­di­ci­o­nal­ni mo­ del za­pad­ne fi­lo­zof­ske mi­sli u ko­jem su muš­kar­ci na­met­nu­li oba­ve­zne uz­o­re ra­ci­o­nal­no­sti i u ko­jem se muš­ka­rac i nje­go­va sek­su­al­nost po­ka­zu­ju kao nor­ ma, a že­na i nje­na sek­su­al­nost samo su se­kun­dar­ne. De­ri­da se ta­ko­đe kri­tič­ki od­no­si pre­ma opo­zi­ci­ji muš­ka­rac–že­na, ko­ja je us­po­sta­vlje­na još u an­tič­koj grč­koj fi­lo­zo­fi­ji, opo­zi­ci­ji ko­ja je ono što je muš­ko sma­tra­la – pri­mar­nim i nad­re­đe­nim, a ono što je žen­sko – se­kun­dar­nim i pod­re­đe­nim. Nje­go­ve kon­ cep­ci­je su se po­ka­za­le ve­o­ma in­spi­ra­tiv­nima za fe­mi­ni­stič­ku kri­ti­ku, fran­cu­ sku i ame­rič­ku. Na ame­rič­kom tlu De­ri­da je iz­vr­šio naj­ve­ći uti­caj na Ga­ja­tri Ča­kra­vor­ti Spi­vak (ko­ja je, iz­me­đu osta­log, pre­ve­la knjigu O gra­ma­to­lo­gi­ji na en­gle­ski je­zik) i na Bar­ba­ru Džon­son, jed­nu od vo­de­ćih de­kon­struk­ti­vist­ki­ nja i ame­rič­kih fe­mi­nist­ki­nja. XII. Feminizam

459

„Fa­lu­sna že­na“

Žen­ski in­den­ti­tet

De­kon­struk­ci­ja fa­lo­cen­trič­nih struk­tu­ra

Tri po­stup­ka za­hva­lju­ju­ći ko­ji­ ma se is­po­lja­va žen­ski iden­ti­tet

Kon­cep­ci­ja Kri­ste­ve o po­ti­ ra­nju po­de­la na žen­sko – muš­ko

Ve­ze fe­mi­ni­zma Kri­ste­ve s poststruk­tu­ra­li­ zmom

u okvi­ri­ma utvr­đe­ne struk­tu­re pa­tri­jar­hal­ne mi­sli ne­mo­gu­ća ide­ja žen­skog iden­ti­te­ta (ona je, da­kle, tu uvek sa­mo ne-muš­ka­rac) autor­ ka Spe­cu­lum de l’autre fem­me je na­gla­ša­va­la nu­žnost kon­sti­tu­i­sa­nja sa­svim po­seb­nog i od muš­kog kli­šea ne­za­vi­snog žen­skog iden­ti­te­ta. A on je, pre­ma nje­nom miš­lje­nju, imao šan­se da se is­po­lji za­hva­lju­ ju­ći tri­ma vr­sta­ma prak­si – već po­me­nu­tom stva­ra­nju in­di­vi­du­al­ nog žen­skog je­zi­ka, iz­grad­nji žen­ske sek­su­al­no­sti kao i pa­ro­di­ra­nju po­na­ša­nja ko­je su muš­kar­ci na­met­nu­li že­na­ma. Dru­ga­či­ju per­spek­ti­vu za­u­ze­la je Ju­li­ja Kri­ste­va u ka­sni­joj fa­zi raz­vo­ja svo­jih po­gle­da, do­vo­de­ći u pi­ta­nje gle­diš­ta pre­te­žne ve­ći­ne fran­cu­skih post­mo­der­ni­stič­kih fe­mi­nist­ki­nja. Kri­ste­va je po­dr­ža­la sta­no­viš­te pol­nih raz­li­ka iz­me­đu že­na i muš­ka­ra­ca, me­đu­tim, oda­ tle, pre­ma nje­nom miš­lje­nju, ni­su auto­mat­ski pro­is­ti­ca­le si­me­trič­ne po­de­le na su­prot­sta­vlje­ne pol­ne iden­ti­te­te: muš­ki i žen­ski. Se­mi­o­tič­ ki i sim­bo­lič­ki po­re­dak ni­su bi­li uopšte me­đu­sob­no su­prot­sta­vlje­ni ne­go je pre tre­ba­lo pri­hva­ti­ti da upra­vo se­mi­o­tič­ki po­re­dak pred­sta­ vlja sa­stav­ni deo sim­bo­lič­kog po­ret­ka. Ova pret­po­stav­ka je omo­gu­ ći­la Kri­ste­voj da ne­u­tra­li­še oš­tre po­de­le na muš­ki i žen­ski iden­ti­tet ko­je od­go­va­ra­ju bi­o­loš­kim raz­li­ka­ma. Stu­pa­ju­ći u fa­zu sim­bo­lič­kog po­ret­ka de­te se sva­ka­ko mo­glo po­i­sto­ve­ći­va­ti s maj­kom ili ocem, i u za­vi­sno­sti od tog či­na (ko­ji je za Kri­ste­vu pred­sta­vljao čin iz­bo­ ra!) mo­gle su se ste­ći vi­še žen­ske ili vi­še muš­ke oso­bi­ne te, da­kle, zbog to­ga funk­ci­o­ni­sa­ti u sve­tu na je­dan ili na dru­gi na­čin ne­za­vi­ sno od bi­o­loš­kih uslo­vlje­no­sti. Šta­vi­še – ka­ko je is­prav­no do­pu­nja­ va­la ko­men­ta­tor­ka mi­sli autor­ke De­si­re in Lan­gu­a­ge – „oslo­bo­đe­na lič­nost je u sta­nju da se kre­će iz­me­đu ono­ga što je ‘žen­sko’ i ono­ga što je ‘muš­ko’, iz­me­đu ha­o­sa i re­da, iz­me­đu re­vo­lu­ci­je i stanja sta­tus qu­o“.72 Ova kon­sta­ta­ci­ja je oči­gled­no do­ve­la do ve­li­ke kon­tro­ver­ze u fe­mi­ni­stič­kim kru­go­vi­ma, slič­no kao što je di­sku­ta­bil­na po­sta­la i te­ za Kri­ste­ve, iz knji­ge Po­u­vo­irs de l’hor­re­ur, ko­ja is­ti­če da pol­ni iden­ti­ tet de­te­ta tre­ba tra­ži­ti u nje­go­voj te­žnji ka ra­di­kal­nom pre­ki­du ve­ze s maj­či­nim te­lom čak i po ce­nu nje­go­vog „iz­o­pa­ča­va­nja“. U slu­ča­ju Kri­ste­ve, ve­o­ma bit­ne su po­sta­le i ve­ze fe­mi­ni­stič­ke te­o­ri­je s va­žnim 72 R. Put­nam Tong, Myśl fe­mi­nistyczna..., op. cit., str. 270. Upra­vo u ovim sta­vo­ vi­ma Kri­ste­ve mo­že da se vi­di in­spi­ra­ci­ja ide­jom an­dro­gi­ni­zma Vir­dži­ni­je Vulf. Kri­ste­va je is­ko­ri­sti­la tu ide­ju za kri­ti­ku de­struk­tiv­ne ulo­ge du­a­li­stič­kog shva­ta­nja pol­nih raz­li­ka ko­je je, pre­ma nje­nom miš­lje­nju, le­ža­lo u tra­di­ci­o­ nal­noj me­ta­fi­zi­ci i do­vo­di­lo do re­strik­tiv­nog raz­gra­ni­ča­va­nja pol­nih iden­ti­ te­ta. Ovom miš­lje­nju ta­ko­đe je bi­la bli­ska kon­cep­ci­ja „bi­sek­su­al­no­sti“ Elen Sik­su i Ka­trin Kle­man – shva­će­na kao po­tre­ba se­mi­o­tič­ke i sim­bo­lič­ke sfe­re (uobra­zi­lje i je­zič­kog si­ste­ma). Up. naročito H. Ci­xo­us, C. Cle­ment, La je­u­ne née, Pa­ris, 1975.

460

Književne teorije XX veka

ele­men­ti­ma poststruk­tu­ra­li­stič­ke mi­sli – na­ro­či­to te­o­ri­jom tek­sta, kri­ti­kom tra­di­ci­o­nal­ne se­mi­o­ti­ke, kri­ti­kom su­bjek­ta i slič­no.73 Na­ve­de­ni pri­me­ri post­mo­der­ni­stič­kog fe­mi­ni­stič­kog dis­kur­sa, pre sve­ga, go­vo­re o raz­li­či­to­sti i no­vi­ni fe­mi­ni­stič­kih pri­stu­pa, ta­ko­ đe su do­kaz za­ni­mlji­vih re­in­ter­pre­ta­ci­ja broj­nih ključ­nih mo­me­na­ta za­pad­ne mi­sli ko­je su do sa­da je­di­no po­kre­ta­ne kroz muš­ke fi­lo­zof­ ske i psi­ho­loš­ke dis­kur­se. Taj stil du­bo­kih in­te­lek­tu­al­nih ana­li­za či­ni se, me­đu­tim, naj­ka­rak­te­ri­stič­ni­ji za fran­cu­ski pro­stor. Ov­de Kri­ste­va pred­sta­vlja iz­u­ze­tak i za nju su, na­ro­či­to po­sled­njih go­di­na, po­sta­le va­žni­je po­li­tič­ke im­pli­ka­ci­je „bi­ti že­na“ ne­go, na pri­mer, te­o­rij­ske i fi­ lo­zof­ske ana­li­ze poj­ma „že­ne“. A, opet, s ob­zi­rom na spe­ci­fič­nu mi­sa­ o­nu kli­mu bli­žu fran­cu­skom fe­mi­ni­zmu, či­ni se onaj po­kret post­mo­ der­ni­stič­kog ame­rič­kog fe­mi­ni­zma ko­ji je ozna­čen na­zi­vom „tvr­di“,74 a či­je su pred­stav­ni­ce (na pri­mer, Džu­dit Ba­tler, Lin­da Ni­kol­son, Do­ na Ha­ra­vej, D. Elam), ko­je su kre­nu­le ka­ko tra­gom mi­sli Ža­ka De­ri­ de ta­ko i ame­rič­kog neo­prag­ma­ti­ste Ri­čar­da Ror­ti­ja – od­stu­pi­le od ana­li­ze ka­te­go­ri­je po­la na ra­čun is­tra­ži­va­nja je­zič­kih for­mi ka­te­go­ri­ sa­nja i ko­je su de­kon­stru­i­sa­le sa­mu ka­te­go­ri­ju „že­na“ sma­tra­nu pro­ iz­vo­dom pa­tri­jar­hal­nog poj­mov­nog si­ste­ma. Fe­mi­ni­stič­ke že­ne-mi­sli­o­ci us­peš­no su pro­naš­le svo­je me­sto ta­ ko­đe i u dru­goj, „po­zi­tiv­noj“ fa­zi post­mo­der­ni­zma i poststruk­tu­ra­ li­zma.75 Uda­lju­ju­ći se od re­vi­zi­o­ni­stič­kih po­zi­ci­ja – a, pre sve­ga, od kri­ti­ke me­ha­ni­za­ma opre­si­je pri­me­nji­va­nih pre­ma že­na­ma u pre­do­ mi­nant­no pa­tri­jar­hal­nim dis­kur­si­ma – po­če­le su se, ta­ko­đe, po­ste­pe­ no okre­ta­ti ka stva­ra­nju pro­jek­ta kul­tur­nog fe­mi­ni­zma.76 Na zna­čaj 73 Pri tom se Kri­ste­va ni­kad ni­je jed­no­znač­no iden­ti­fi­ko­va­la s fe­mi­ni­zmom, ne­ go vi­še sa se­mi­o­ti­kom i psi­ho­a­na­li­zom, da­kle, fe­mi­ni­stič­ki pra­vac je za­u­zeo pri­lič­no ma­li pro­stor u ve­li­kom po­lju nje­ne in­te­lek­tu­al­ne ak­tiv­no­sti. Me­đu­ tim, po­gle­di Kri­ste­ve in­spi­ri­sa­li su mnogo fe­mi­ni­stič­kih is­tra­ži­va­či­ca. Po­gle­ da­ti, ta­ko­đe Poststruk­tu­ra­li­zam. O fe­mi­ni­zmu i poststruk­tu­ra­li­zmu po­seb­no up. C. We­e­don, Fe­mi­nist Prac­ti­ce and Poststruc­tu­ra­list The­ory, Ox­ford–New York, 1987. 74 To je od­re­đe­nje iz ra­da: P. Wa­ugh, „Fe­mi­nism and Post­mo­der­nism“, u: Con­tem­ po­rary Fe­mi­nist The­o­ri­es, red. S. Jac­kson, J. Jo­nes, New York, 1998, str. 177–193. 75 Po­gle­da­ti: Poststruk­tu­ra­li­zam. 76 Ko­ri­ste­ći od­re­đe­nje „kul­tur­ni fe­mi­ni­zam“ ne­ma­mo u vi­du ni­jed­nu od ra­di­ kal­nih fe­mi­ni­stič­kih te­o­ri­ja ko­je su zah­te­va­le stva­ra­nje po­seb­ne kul­tu­re že­ na, al­ter­na­tiv­ne u od­no­su na pa­tri­jar­hal­nu kul­tu­ru, i ko­je su se in­spi­ri­sa­le knji­gom: Char­lot­ta Per­kins, Her­land, iz 1915. go­di­ne, ko­ja je uka­zi­va­la na uto­pij­ski mo­del sna­žne žen­ske kul­tu­re. Da­nas se ta­kav pro­je­kat na­šao, iz­me­ đu osta­log, u knji­zi M. Daly, Gyn/Eco­logy, iz 1978. go­di­ne, u ko­joj je autor­ka opi­si­va­la mo­del žen­ske kul­tu­re s po­seb­nim ri­tu­a­li­ma, sim­bo­li­ma i sop­stve­ nim je­zi­kom. O to­me up. M. Humm, Sł­ow­nik te­o­rii fe­mi­ni­zmu, War­sza­wa, 1993, str. 64–65. Po­ne­kad se na­zi­vom kul­tur­ni fe­mi­ni­zam ozna­ča­va i ona XII. Feminizam

461

Fran­cu­ski fe­mi­ ni­zam i ame­rič­ki fe­mi­ni­zam

Kul­tur­ni fe­mi­ni­zam

Preformulisanje isto­rij­skog pristupa

Teh­ni­ka či­ta­nja „pa­limp­se­sta“

fe­mi­ni­stič­ke kul­tur­ne kri­ti­ke još je na po­čet­ku osam­de­se­tih go­di­na skre­ta­la pa­žnju Šo­vol­terova u ra­ni­je na­ve­de­nom član­ku Fe­mi­ni­stič­ka kri­ti­ka na ras­krš­ću. Ona je, ta­ko­đe, na­gla­ša­va­la da je pri­hva­ta­nje kul­ tur­ne per­spek­ti­ve u po­čet­ku tre­ba­lo da zna­či pre sve­ga neo­p­hod­nost pre­for­mu­li­sa­nja isto­rij­skog pri­stu­pa – do­ta­daš­nja isto­ri­ja (ta­ko­đe i isto­ri­ja kul­tu­re) bi­la je pi­sa­na s muš­ko­cen­trič­kog sta­no­viš­ta. Po­sto­ja­ la je pr­ven­stve­no po­tre­ba pi­sa­nja no­ve isto­ri­je kul­tu­re že­na – pi­sa­ne upra­vo iz fe­mi­no­cen­trič­ke per­spek­ti­ve, ali ne izo­lo­va­no od slo­že­ni­jeg si­ste­ma – od­no­sa iz­me­đu kul­tu­re že­na i opšte kul­tu­re.77 Is­tra­žu­ju­ći na isti na­čin – tvr­di­la je Šo­­vol­terova – žen­sko knji­žev­no stva­ra­laš­tvo se ne mo­že izo­lo­va­ti od ce­li­ne knji­žev­nog uni­ver­zu­ma. A po­seb­no va­lja ana­li­zi­ra­ti od­nos žen­skog stva­ra­laš­tva pre­ma muš­kom stva­ra­ laš­tvu ko­ji se kul­tur­no­i­sto­rij­ski me­nja, i is­tra­ži­ti po­seb­nost žen­ske knji­žev­no­sti za­u­zi­ma­ju­ći stav pre­ma ce­li­ni tog slo­že­nog isto­rij­skog i kul­tur­nog knji­žev­nog pro­ce­sa.78 Na­bra­ja­ju­ći ne­ko­li­ko va­žnih in­ter­ pre­ta­tiv­nih stra­te­gi­ja kul­tur­ne fe­mi­ni­stič­ke kri­ti­ke ili onih na­sta­lih na nje­nom tlu (kao, na pri­mer, teh­ni­ke či­ta­nja „pa­limp­se­sta“ ko­ju su ko­ri­sti­li Gil­ber­to­va i Suzan Gu­bar),79 ili in­spi­ri­sa­nih dru­gim kon­cep­ ci­ja­ma (na pri­mer, kon­tek­stu­al­nom ana­li­zom Kli­ford Gerc),80 Šo­­vol­ terova se isto ta­ko iz­jaš­nja­va­la za naj­kom­pli­ko­va­ni­ji opis svih sple­to­ va i kul­tur­nih re­la­ci­ja žen­skog knji­žev­nog stva­ra­nja. Njen čla­nak se

77 78 79

80

462

vr­sta fe­mi­ni­stič­kih is­tra­ži­va­nja či­ja je glav­na ka­te­go­ri­ja gen­der (kul­tur­ni pol). U ovom ra­du ter­min „kul­tur­ni fe­mi­ni­zam“ ozna­ča­va naj­ši­re shva­će­nu fe­mi­ni­ stič­ku te­o­ri­ju i prak­su otvo­re­nu pre­ma raz­li­či­tim uti­caji­ma i kul­tur­nim kon­ tek­sti­ma, iako bi ne­sum­nji­vo bi­lo teš­ko pre­ci­zno obe­le­ži­ti gra­ni­ce iz­me­đu ta­ ko shva­će­nog kul­tur­nog fe­mi­ni­zma i gen­der kri­ti­ke. Za ovu po­sled­nju, ipak, re­zer­vi­šem već pri­hva­ćen na­ziv, tumačeći taj po­kret, u naj­ma­nju ru­ku, kao va­ri­jan­tu kul­tur­nog fe­mi­ni­zma. E. Sho­wal­ter, Krytyka fe­mi­nistyczna na ro­zdro­żu, op. cit., str. 457–458. Ibid., str. 463. Šo­­vol­terova se ov­de po­zi­va na­ro­či­to na su­ge­sti­ju sa­dr­ža­nu u ra­ du: Myra Je­hlen, „Ar­chi­me­des and the Pa­ra­dox of Fe­mi­nist Cri­ti­cism“, Signs: Jo­ur­nal of Wo­men in Cul­tu­re and So­ci­ety, 1981, br. 6. E. Sho­wal­ter, Krytyka fe­mi­nistyczna na ro­zdro­żu, op. cit., str. 466. Reč je o či­ ta­nju knji­žev­no­sti – ko­ju pi­še že­na – kao „dvo­gla­snog“ tek­sta ko­ji sa­dr­ži „do­ mi­nan­tan“ i „ne­ču­jan“ sloj – da­kle, sve ono što je u dis­kur­su bi­lo pri­gu­še­no, po­ti­snu­to na mar­gi­nu i ko­je se iz ra­znih raz­lo­ga ni­je mo­glo is­po­lji­ti, ali se za­pi­sa­lo u tekst. Slič­nu stra­te­gi­ju (fi­gu­re / tla) pri­me­nji­va­la je i Šo­­vol­terova. Up. E. Sho­wal­ter, The New Li­te­rary Cri­ti­cism, op. cit., str. 435. Reč je o me­to­di ko­ju Gerc na­zi­va „gu­stim opi­som“ (thick de­scrip­tion) – na­čin ko­riš­će­nja te­melj­ne ana­li­ze zna­čenj­skih struk­tu­ra kul­tur­nih po­ja­va i ostva­re­ nja, kao i učvrš­ći­va­nja nji­ho­ve osno­ve i zna­če­nja u druš­tve­noj sfe­ri. Naj­bit­ ni­je je da se do­bi­je što is­crp­ni­ji opis – upra­vo „gust“, pre­ma ter­mi­no­lo­gi­ji Ger­ca. Pogledati: C. Ge­ertz, In­ter­pre­ta­tion of Cul­tu­res: Se­lec­ted Es­says, New York, 1973. Up.: Kul­tural­na is­tra­ži­va­nja. Književne teorije XX veka

za­vr­ša­va sin­te­tič­kim pro­jek­tom za­da­ta­ka ko­ji se na­la­ze pred kul­tur­ nom gi­no­kri­ti­kom – još uvek ak­tu­el­nim pro­jek­tom: „Pr­vi za­da­tak gi­no­cen­trič­ke kri­ti­ke tre­ba, da­kle, da bu­de pre­ci­zno od­re­đe­nje kul­tur­ne lo­ka­li­za­ci­je žen­ske knji­žev­ne in­di­vi­du­al­no­sti i opi­si­va­nje si­la ko­je uti­ču na kul­tur­no po­ lje po­je­di­nih spi­sa­te­lji­ca. Gi­no­cen­trič­ka kri­ti­ka tre­ba, osim to­ga, da smeš­ta spi­sa­te­lji­ce u od­go­va­ra­ju­ći kon­tekst ta­kvih pro­men­lji­vih ka­te­go­ri­ja u knji­žev­noj kul­tu­ri kao što su in­ sti­tu­ci­je pro­iz­vod­nje i di­stri­bu­ci­je, od­no­si auto­ra s jav­noš­ ću, od­no­si iz­me­đu elit­ne i po­pu­lar­ne umet­no­sti, kao i hi­je­ rar­hi­je ko­je po­sto­je me­đu žan­ro­vi­ma.“81

Za­da­ci kul­tur­ne gi­no­kri­ti­ke

In­tu­i­ci­je Šo­­vol­terove, ko­je se na­la­ze u Fe­mi­ni­stič­koj kri­ti­ci na ras­ krš­ću, sva­ka­ko su bi­le is­prav­ne – otvo­re­nost gi­no­kri­ti­ke pre­ma kul­ tur­nim kon­tek­sti­ma po­ka­za­la se ne sa­mo vred­nom i in­spi­ra­tiv­nom per­spek­ti­vom ne­go i ne­kom vr­stom si­gur­no­snog ven­ti­la ko­ja taj pra­ vac šti­ti od pre­te­ra­nog izo­la­ci­o­ni­zma, što ni­su iz­be­gle mno­ge dru­ge va­ri­jan­te fe­mi­ni­stič­ke kri­ti­ke. Me­đu­tim, ne mo­že se pri­kri­ti da taj pra­vac, ko­ji je pre­ci­zno na­zna­či­la ini­ci­ja­tor­ka sa­mog na­zi­va i pr­va hro­ni­čar­ka po­kre­ta, ni­je bio do­volj­no pri­hva­ćen od stra­ne pri­sta­li­ca gi­no­kri­ti­ke i ve­o­ma br­zo je na­i­šao na osu­de za esen­ci­ja­li­zam i za za­ tva­ra­nje fe­mi­ni­stič­ke kri­ti­ke u „tam­ni­cu žen­sko­sti“. Ti su se na­pa­di po­ve­za­li sa eks­pan­zi­jom ta­ko­zva­nih gen­der stu­di­ja82 i upra­vo su one ve­o­ma br­zo po­ti­sle gi­no­kri­ti­ku da­ju­ći glav­ni ton aka­dem­skom fe­mi­ ni­zmu. I ma­da naj­va­žni­je pred­stav­ni­ce gi­no­kri­ti­ke na ame­rič­kom tlu ni­su iz­be­gle greš­ku ap­so­lu­ti­za­ci­je žen­skog po­la, ipak su nji­ho­vi ra­do­vi ima­li ve­o­ma va­žnu za­slu­gu za ši­re­nje sa­zna­nja o ulo­zi že­na u knji­žev­no­sti i u kul­tu­ri uopšte, kao i za pro­du­blji­va­nje sa­mo­sve­sti že­na.83 Iz vre­men­ske per­spek­ti­ve se, ta­ko­đe, la­ko mo­že sa­gle­da­ti da 81 E. Sho­wal­ter, op. cit., str. 463–464. Va­lja skre­nu­ti pa­žnju na to da je fe­mi­ni­ stič­ka kri­ti­ka i te­o­ri­ja proš­la ta­ko­re­ći ubr­za­nim tem­pom slič­nu evo­lu­ci­ju kao i te­o­ri­ja knji­žev­no­sti uopšte – dis­lo­ci­ra­ju­ći se po­sled­njih go­di­na u prav­cu te­o­ ri­je kul­tu­re. Po­gle­da­ti:Uvod. 82 Po­gle­da­ti: Gen­der i Qu­e­er. 83 Je­dan od iz­u­ze­ta­ka ov­de je bi­la, na pri­mer, Ka­ro­lin Hil­bran, autor­ka ve­o­ma in­spi­ra­tiv­nih ra­do­va po­sve­će­nih an­dro­gi­ni­ji. Mo­tiv an­dro­gi­ni­zma, čest u ra­ do­vi­ma gi­no­kri­ti­čar­ki, tre­ba­lo je upra­vo da bu­de je­dan od na­či­na da se iz­ beg­ne pol­ni izo­la­ci­o­ni­zam. Pri­sta­li­ce te kon­cep­ci­je po­zi­va­le su se, iz­me­đu osta­lih, još na rad: E. Cady Stan­ton, The Wo­men’s Bi­ble, iz XIX ve­ka, u ko­jem se po­ja­vi­la Bo­žan­stve­na Suš­ti­na – An­dro­gi­na, i na Sop­stve­nu so­bu Vir­dži­ni­je Vulf gde je an­dro­gi­ni­ja pred­sta­vlja­la odre­đen pol­ni con­ti­nu­um u okvi­ri­ma ko­jeg je čo­vek mo­gao da iza­be­re svo­je me­sto ne­za­vi­sno od isto­rij­skih uti­ca­ja. XII. Feminizam

463

„Tam­ni­ca žen­sko­sti“

Kulturalni fe­mi­ni­zam u Ame­ri­ci

Po­li­tič­ka di­men­ zi­ja fe­mi­ni­zma

je gi­no­kri­ti­ka u stva­ri bi­la nu­žna eta­pa u raz­vo­ju fe­mi­ni­stič­ke te­o­ri­ je i kri­ti­ke, da je, da­kle, bi­la us­pe­šan pro­tiv­o­trov za re­vi­zi­o­ni­stič­ke ten­den­ci­je ko­je su ko­či­le nji­hov raz­voj (po­ne­kad, ta­ko­đe, nu­žne i po­treb­ne na ra­ni­joj eta­pi raz­vo­ja aka­dem­skog fe­mi­ni­zma). Pret­po­stav­ke o otvo­re­no­sti fe­mi­ni­stič­ke kri­ti­ke pre­ma raz­li­či­tim isto­rij­skim kul­tur­nim kon­tek­sti­ma za­dr­ža­le su svo­ju ak­tu­el­nost sve do da­nas i pri­hva­će­ne su kao oba­ve­zne u svim va­ri­jan­ta­ma kul­tur­nog fe­mi­ni­zma. Kul­tur­alno ori­jen­ti­sa­na fe­mi­ni­stič­ka kri­ti­ka da­nas je, ne­ sum­nji­vo, je­dan od naj­plod­ni­jih i ka bu­duć­no­sti usme­re­nih po­kre­ta aka­dem­skog fe­mi­ni­zma. Da­nas je ta­ko­đe bli­ska mno­gim ame­rič­kim is­tra­ži­va­či­ca­ma – na­ro­či­to onim ko­je re­pre­zen­tu­ju per­spek­ti­vu obo­ je­nih že­na ili ko­je pri­pa­da­ju et­nič­kim ma­nji­na­ma,84 kao i kri­ti­čar­ka­ ma po­ve­za­nim s de­kon­struk­ci­o­ni­zmom, kao, na pri­mer, Bar­ba­ri Džon­son ko­ja je, iz­me­đu osta­lih, autor­ka knji­ge A World of Dif­fe­ren­ce (1987) ili Ga­ja­tri Ča­kra­vor­ti Spi­vak, autor­ki iste te go­di­ne ob­ja­vlje­ne knji­ge In Ot­her Worlds: Es­says in Cul­tu­ral Po­li­tics. I Džon­so­no­va i Spi­vakova su us­peš­no pro­na­la­zi­le kom­pro­mis iz­me­đu in­te­lek­tu­al­ nog aka­dem­skog dis­kur­sa i stvar­nog po­li­tič­kog an­ga­žo­va­nja.85 Vr­še­ ći de­kon­struk­ci­ju hi­je­rar­hij­skih opo­zi­ci­ja ko­je či­ne osno­vu druš­tve­ nokul­tur­nih si­ste­ma (od­no­si cen­tra i mar­gi­ne, svo­jih i tu­đih, ja­čih i sla­bi­jih i sl.), ame­rič­ke fe­mi­nist­ki­nje su se ve­o­ma če­sto po­zi­va­le na kul­tur­ne i druš­tve­ne kon­tek­ste, a u ovom slu­ča­ju iz­gle­da da je naj­bit­ ni­ji in­ter­ven­ci­o­ni aspekt ana­li­za ko­je su one vr­ši­le. Po­li­tič­ku di­men­ zi­ju fe­mi­ni­zma na­gla­ša­va­la je i To­ril Moi, autor­ka ču­ve­ne knji­ge One su tvr­di­le da je sva­ko (i muš­ka­rac i že­na) dvoj­no bi­će ili pre – je­din­stvo u muš­ko-žen­skoj dvoj­no­sti. Ka­ro­lin Hil­bran je te­melj­no ana­li­zi­ra­la i opi­si­va­ la či­ta­vu mi­to­loš­ku tra­di­ci­ju iz­gra­đe­nu oko an­dro­gi­ni­zma da bi u toj tra­di­ ci­ji pro­naš­la mo­guć­no­sti pre­va­zi­la­že­nja kru­tih i, pre­ma nje­nom miš­lje­nju, veš­tač­kih pol­nih po­de­la. Up. C. G. He­il­brun, To­ward a Re­cog­ni­tion of An­ drogyny, New York, 1973. Te kon­cep­ci­je naš­le su od­ra­za i u ra­do­vi­ma San­dre Bem i An­dre­je Dvor­kin, a ja­vi­le su se i u te­o­ri­ja­ma fran­cu­skih fe­mi­nist­ki­nja – Mo­nik Vi­tig i Ju­li­je Kri­ste­ve. Up. o ovo­me, ta­ko­đe, na pri­mer: M. Humm, Sł­ow­nik te­o­rii fe­mi­ni­zmu, op. cit., str. 21. Ne­ke pred­stav­ni­ce ta­ko­zva­nog ra­di­ kal­nog fe­mi­ni­zma (na pri­mer, Ej­drien Rič i Me­ri Dej­li) usta­ja­le su od­luč­no pro­tiv ide­je an­dro­gi­ni­zma tvr­de­ći da ona sla­bi po­li­tič­ke ci­lje­ve fe­mi­ni­zma, a na­ro­či­to onaj, pre­ma nji­ho­vom miš­lje­nju naj­va­žni­ji, ko­ji se za­sni­va na od­re­ đe­nju pol­nih raz­li­ka. 84 Te per­spek­ti­ve na­ro­či­to su se is­po­lji­le u „tre­ćem ta­la­su“ fe­mi­ni­zma (zva­nom, ta­ko­đe, post­fe­mi­ni­zam) kad su fe­mi­ni­stič­ke ist­ra­ži­va­či­ce po­če­le da pre­va­zi­la­ ze usku per­spek­ti­vu ko­ju su be­le že­ne na­met­nu­le fe­mi­ni­zmu. 85 Po­gle­da­ti, na pri­mer: C. Ka­plan, „Fe­mi­nist Li­te­rary Cri­ti­cism“, u: Encyclo­pe­ dia of Li­te­ra­tu­re and Cri­ti­cism, red. M. Coyle, P. Gar­si­de, M. Kel­sall, J. Peck, Lon­don, 1991, str. 756–759, a ta­ko­đe: V. B. Le­itch, French Psycho­a­nalyti­cal The­ory: L’écri­tu­re fe­mi­ni­ne, op. cit., str. 315–320.

464

Književne teorije XX veka

Se­xu­al / Tex­tu­al Po­li­tics: Fe­mi­nist Li­te­rary The­ory, ko­ja je, iz­me­đu osta­log, pred­sta­vlja­la kri­tič­ku ana­li­zu fran­cu­skog fe­mi­ni­zma i ne­kih va­ri­jan­ti ame­rič­kog fe­mi­ni­zma – na­ro­či­to nji­ho­vu rav­no­duš­nost pre­ma druš­tve­nim pi­ta­nji­ma i od­ba­ci­va­nje isto­rij­ske per­spek­ti­ve.86 To­ril Moi se, uosta­lom, skep­tič­ki iz­ra­ža­va­la o fe­mi­ni­stič­koj kri­ti­ci ko­ju je za­stu­pa­la Šo­­vol­terova. Te vr­ste is­tra­ži­vač­ke i in­ter­pre­ta­tiv­ne prak­se mo­gle su, pre­ma nje­nom miš­lje­nju, je­di­no oba­vlja­ti po­moć­ ne funk­ci­je do­pri­no­se­ći pro­me­ni mno­gih ste­re­o­ti­pa o pi­ta­nju že­na. Me­đu­tim, kao naj­va­žni­ji za­da­tak fe­mi­ni­zma – ta­ko­đe i da­nas – tre­ ba pri­hva­ti­ti pro­me­nu ne­pra­vič­nih i još uvek po­sto­je­ćih struk­tu­ra do­mi­na­ci­je i vla­sti, a ta­ko­đe i onih ko­je su ugra­đe­ne u knji­žev­ne i knji­žev­no­te­o­rij­ske tek­sto­ve. Na taj na­čin se – uz iz­ra­zi­tu po­li­tič­ku ori­jen­ta­ci­ju – fe­mi­ni­stič­ka kri­ti­ka okre­nu­la re­vi­zi­o­ni­zmu, ma­da na dru­ga­či­jim osno­va­ma ne­go u ra­noj fa­zi svog raz­vo­ja.87 Ta­ko­đe se ne mo­že pri­kri­ti kako i po­red već bo­ga­te tra­di­ci­je i ogrom­nog bro­ja va­ri­jan­ti fe­mi­ni­zma u te­o­ri­ji knji­žev­no­sti XX ve­ka, dva na­či­na shva­ta­nja kri­ti­ke i fe­mi­ni­stič­ke te­o­ri­je ko­je se na­la­ze jed­ na po­red dru­ge – kao re­vi­zi­o­ni­stič­kog dis­kur­sa (eman­ci­pa­tor­skog, po­li­tič­kog i sl.) ili afir­ma­tiv­nog, usme­re­nog ka stva­ra­nju no­vih je­ zi­ka opi­sa žen­skog is­ku­stva i učeš­ća u kul­tu­ri – i da­nas oba­ve­zu­ju. To su ili dis­kur­si ko­ji se i da­lje bo­re s ne­jed­na­koš­ću ili oni ko­ji kul­ti­ vi­šu raz­li­ku i ra­zno­vr­snost.

Po­vra­tak re­vi­zi­o­ni­zmu

Dva prav­ca

Re­zi­me 1. Fe­mi­ni­zam je pr­vo­bit­no bio po­kret, pre sve­ga, so­ci­o­po­li­tič­ kog ka­rak­te­ra, okre­nut bor­bi s po­ja­va­ma ne­jed­na­ko­sti že­na u od­no­su na muš­kar­ce u druš­tve­nom i kul­tur­nom pro­sto­ru, a ta­ko­đe i u od­no­su na pra­vo. U tom ob­li­ku, svo­jim ko­re­ni­ma do­pi­re do XVI­II ve­ka i ne­pre­kid­no se raz­vi­ja­ sve do da­nas. 2. Še­zde­se­tih go­di­na XX ve­ka, po­red stric­te so­ci­o­po­li­tič­kog fe­ mi­ni­zma, na­stao je nov ob­lik – aka­dem­ski fe­mi­ni­zam ko­ji se ta­ko­đe sve do da­nas raz­vi­ja. Ne iz­be­ga­va­ju­ći po­li­tič­ko an­ga­ žo­va­nje, aka­dem­ski fe­mi­ni­zam je pre sve­ga po­kret in­te­lek­tu­ al­ne na­ra­vi. On či­ni mi­sa­o­ni te­melj za so­ci­o­po­li­tič­ke po­kre­te 86 T. Moi, Se­xu­al / Tex­tu­al Po­li­tics: Fe­mi­nist Li­te­rary Hi­story, Lon­don–New York, 1985. 87 Up. „Fe­mi­nizm jest po­lityczny. Z To­ril Moi ro­zma­wia Ma­ł­gor­za­ta Wa­lic­ka–Hu­ ec­kel“, Teksty Dru­gie, 1993, br. 4/5/6, i u zbor­ni­ku: Ci­a­ło i tekst..., op. cit. XII. Feminizam

465

Ko­re­ni fe­mi­ni­ zma u XVI­II ve­ku

i in­ter­pre­ti­ra raz­li­či­te po­ja­ve ko­je se od­no­se na druš­tve­no i na kul­tur­no sta­nje že­na. 3. Na osnovi aka­dem­skog fe­mi­ni­zma, pr­vo su na­sta­la ta­ko­zva­ ne žen­ske stu­di­je (Wo­men’s Stu­di­es) ko­je ob­u­hva­ta­ju fe­mi­ni­ stič­ku isto­ri­ju i te­o­ri­ju, a za­tim i fe­mi­ni­stič­ka i gen­der kri­ti­ka. Aka­dem­ski fe­mi­ni­zam je od po­čet­ka imao in­ter­di­sci­pli­nar­ni oblik uklju­ču­ju­ći u se­be sve hu­ma­ni­stič­ke di­sci­pli­ne, a na­ro­či­ to so­ci­o­lo­gi­ju, psi­ho­lo­gi­ju, fi­lo­zo­fi­ju, na­u­ku o kul­tu­ri, isto­ri­ju umet­no­sti, mu­zi­ko­lo­gi­ju, te­a­tro­lo­gi­ju, fil­mo­lo­gi­ju i, na­rav­no, na­u­ku o knji­žev­no­sti. 4. Na osno­vi na­u­ke o knji­žev­no­sti, žen­ske stu­di­je su se kon­cen­ tri­sa­le na pri­ku­plja­nje svih mo­gu­ćih zna­nja o pri­su­stvu že­na u knji­žev­noj kul­tu­ri. U okvi­ru tih stu­di­ja po­če­la je da se stva­ ra no­va književna istoriografija – pi­sa­na iz per­spek­ti­ve že­nâ ko­je su iz pa­tri­jar­hal­nih isto­rij­skoknji­žev­nih dis­kur­sa če­sto po­ti­ski­va­ne na mar­gi­nu. 5. Fe­mi­ni­stič­ka kri­ti­ka ima­la je u po­čet­ku re­vi­zi­o­ni­stič­ki ka­ rak­ter. Re­vi­zi­o­ni­stič­ki po­kret je, pre sve­ga, bio usme­ren na raz­ot­kri­va­nje me­ha­ni­za­ma re­pre­si­je pre­ma že­na­ma, na de­ ma­ski­ra­nje i ži­go­sa­nje svih vi­do­va muš­ke do­mi­na­ci­je u te­o­ rij­skom i kri­tič­ko-knji­žev­nom dis­kur­su, na kri­ti­ku knji­žev­ nog ka­no­na utvr­đe­nog iz muš­ke per­spek­ti­ve. Re­vi­zi­o­ni­stič­ke ten­den­ci­je ja­vlja­le su se u ra­do­vi­ma mno­gih fe­mi­ni­stič­kih is­tra­ži­va­či­ca, na­ro­či­to kra­jem še­zde­se­tih i u pr­voj po­lo­vi­ni se­dam­de­se­tih go­di­na. 6. Dru­gu va­žnu ori­jen­ta­ci­ju fe­mi­ni­stič­ke kri­ti­ke pred­sta­vlja­la je gi­no­kri­ti­ka ko­ju je ta­ko na­zva­la ame­rič­ka is­tra­ži­va­či­ca Ilejn Šo­­vol­ter 1979. go­di­ne, a ko­ja je ozna­ča­va­la ka­ko ra­ni­je, ta­ko i sa­vre­me­ne i ka­sni­je ob­li­ke fe­mi­ni­stič­ke kri­ti­ke po­zi­tiv­nog, pa čak i afir­ma­tiv­nog ka­rak­te­ra. Gi­no­kri­ti­ka je iz­be­ga­va­la kri­ tič­ke i re­vi­zi­o­ni­stič­ke sta­vo­ve pre­ma pa­tri­jar­hal­nim mo­de­li­ ma i an­dro­cen­trič­kom dis­kur­su. Ume­sto to­ga, kon­cen­tri­sa­la se na raz­li­či­te mo­guć­no­sti od­re­đe­nja spe­ci­fič­no­sti žen­sko­sti i kon­sti­tu­i­sa­nje oso­be­no­sti ti­pič­no žen­skih is­ku­sta­va – upra­vo svih onih ko­ja su bi­la po­ve­za­na s pi­sa­njem, in­ter­pre­ti­ra­njem i is­tra­ži­va­njem knji­žev­no­sti. Naj­va­žni­je va­ri­jan­te gi­no­kri­ti­ke ko­ri­sti­le su is­ku­stva bi­o­lin­gvi­stič­kih i na­tu­ra­li­stič­kih te­o­ri­ja, psi­ho­lo­gi­je i psi­ho­a­na­li­ze, lin­gvi­stič­ke i tek­stu­al­ne te­o­ri­je, kao i kul­tur­na is­tra­ži­va­nja. Gi­no­kri­ti­ka je bi­la je­dan od naj­va­žni­ jih fe­mi­ni­stič­kih po­kre­ta kra­jem se­dam­de­se­tih i to­kom osam­ de­se­tih go­di­na. U nje­ga va­lja ubro­ja­ti, po­red Ilejn Šo­­vol­ter,

In­ter­di­sci­pli­nar­ ni vid aka­dem­ skog fe­mi­ni­zma

Re­vi­zi­o­ni­stič­ki fe­mi­ni­zam

Gi­no­kri­ti­ka – ame­rič­ki fe­mi­ni­zam

466

Književne teorije XX veka

ta­ko­đe i Pa­tri­šu Me­jer-Speks, Elen Mors, Ni­nu Bejm, San­dru M. Gil­bert i Su­zan Gu­bar, Mar­ga­re­tu Ho­man. Na osno­vi ame­ rič­ke gi­no­kri­ti­ke, raz­vi­la se kon­cep­ci­ja arah­no­lo­gi­je (Nen­si K. Mi­ler), a na osnovi fran­cu­ske gi­no­kri­ti­ke naj­u­ti­caj­ni­jom se po­ka­za­la kon­cep­ci­ja écri­tu­re fe­mi­ni­ne (Elen Sik­su, Lis Iri­ ga­raj, Ju­li­ja Kri­ste­va). 7. Arah­no­lo­gi­ja Nen­si K. Mi­ler pred­sta­vlja­la je u iz­ve­snom smi­ slu te­o­ri­ju spe­ci­fič­no žen­skog stva­ra­lač­kog pro­ce­sa u knji­žev­ no­sti. For­mu­li­sa­na u po­le­mi­ci s ide­jom tek­sta Ro­la­na Bar­ta (po ko­me je autor ne­sta­jao u mre­ži is­pre­ple­ta­nog tek­sta), ta te­o­ri­ja po­ku­ša­va­la je da ozna­či tra­go­ve žen­skog stva­ra­lač­kog su­bjek­ta is­klju­či­va­nog iz vid­nog po­lja tra­di­ci­o­nal­nih kon­cep­ ci­ja knji­žev­nog stva­ra­laš­tva. Za Mi­lerovu je naj­va­žni­ji po­ka­ za­telj žen­skog „tka­nja tek­sta“ bi­lo is­ti­ca­nje iz­ra­zi­tih tra­go­va autor­stva že­ne (neo­dvo­ji­vost su­bjek­ta i objek­ta), kao i isto­vre­ me­nost sfe­re stva­ra­lač­kog ra­da i sfe­re po­ro­dič­nog ži­vo­ta (ta­ ko­đe pri­sut­na u me­ta­fo­ri pa­u­ko­ve mre­že). Mi­lerova se po­zi­ va­la i na mit o Arah­ni, su­prot­sta­vlja­ju­ći ga mi­tu o Ari­jad­ni. 8. Te­o­ri­ja écri­tu­re fe­mi­ni­ne na­sta­la je na osno­vi fran­cu­ske fe­mi­ ni­stič­ke kri­ti­ke ko­ja je ka­snih še­zde­se­tih i to­kom se­dam­de­se­ tih go­di­na pra­ti­la ide­ju écri­tu­re, koju su naročito popularisali poststruk­tu­ra­li­stič­ki mi­sli­oci (Ro­lan Bart i Žak De­ri­da) – pi­ sa­nja i knji­žev­nog stva­ra­nja kao si­no­ni­ma auten­tič­nog knji­ žev­nog stva­ra­laš­tva. Pred­stav­ni­ce écri­tu­re fe­mi­ni­ne – Elen Sik­su, Lis Iri­ga­raj i Ju­li­ja Kri­ste­va – pre sve­ga su bi­le usme­ re­ne na ko­riš­će­nje žen­skog sti­la stvaranja, vi­še iz­be­ga­va­ju­ći for­mu­li­sa­nje nje­go­ve te­o­ri­je – taj po­tez je bio, pre­ma nji­ho­ vom miš­lje­nju, svoj­stven muš­koj per­spek­ti­vi. Njima je, ta­ko­ đe, bi­lo bli­sko pi­ta­nje o iz­vo­ru žen­skog stva­ra­laš­tva i nje­go­ve ne­za­vi­sno­sti od muš­kog knji­žev­nog stva­ra­nja (écri­tu­re ma­ scu­li­ne). Po­ku­ša­va­ju­ći da od­re­de žen­ske iz­vo­re knji­žev­no­sti, fran­cu­ske fe­mi­ni­st­ki­nje na­ro­či­to su se po­zi­va­le na psi­ho­a­na­li­ tič­ke kon­cep­ci­je (Frojd i La­kan). Nji­hov stil od­li­ko­vao se čul­ noš­ću, dis­kon­ti­nu­i­te­tom, emo­tiv­noš­ću i ero­ti­zmom. 9. K  nji­žev­na prak­sa i po­gle­di fran­cu­skih fe­mi­nist­ki­nja su iz­ra­ zi­to ko­re­spon­di­ra­li s at­mos­fe­rom poststruk­tu­ra­li­zma i post­ mo­der­ni­stič­ke fi­lo­zo­fi­je, a u nji­ho­vim ra­do­vi­ma se na­ro­či­to mo­gla pre­po­zna­ti in­spi­ri­sa­nost Ža­kom De­ri­dom, Mi­še­lom Fu­ko­om, Ži­lom De­le­zom i Ro­la­nom Bar­tom. Ov­de je naro­ čito bi­la uti­caj­na De­ri­di­na de­kon­struk­ci­ja ko­ja je ana­li­zi­ra­la XII. Feminizam

467

Arah­no­lo­gi­ja

Žensko „tka­nje tek­sta“

Écri­tu­re fe­mi­ni­ne

Pre­lom­na tač­ka te­o­ri­je

Post­mo­der­ni­stič­ ki fe­mi­ni­zam

i isto­vre­me­no pod­vr­ga­va­la kri­ti­ci du­a­li­stič­ke i hi­je­rar­hij­ ske poj­mov­ne si­ste­me za­pad­ne me­ta­fi­zi­ke pri­sut­no­sti, ko­ji su, iz­me­đu osta­log, usta­no­vlja­va­li ma­nju vred­nost že­nâ u od­no­su na muš­kar­ce i ko­ji su do­pri­no­si­li do­mi­na­ci­ji pa­tri­ jar­ha­lnosti u tra­di­ci­o­nal­noj fi­lo­zof­skoj re­flek­si­ji (fa­lo­go­cen­ tri­zma, ka­ko to De­ri­da od­re­đu­je). Kod do­vo­đe­nja u pi­ta­nje opo­zi­ci­je – hi­je­rar­hi­je u za­pad­noj kul­tu­ri, fe­mi­nist­ki­nje su se če­sto po­ka­zi­va­le ra­di­kal­ni­jima od muš­ka­ra­ca. 10. Za­jed­no s pro­me­na­ma fran­cu­skog poststruk­tu­ra­li­zma, a na­ ro­či­to ame­rič­kog (osam­de­se­tih go­di­na), i oblik fe­mi­ni­stič­ke kri­ti­ke te­melj­no se me­njao – po­čeo je evo­lu­i­ra­ti u prav­cu ta­ko­zva­nih kul­tur­alnih is­tra­ži­va­nja. Fe­mi­ni­stič­ka kri­ti­ka je ta­da bi­la po­li­tič­ki i et­nič­ki ori­jen­ti­sa­na, a u ra­do­vi­ma ta­kvih is­tra­ži­va­či­ca (ko­je po­ti­ču iz kru­ga ame­rič­kog de­ko­nstruk­ti­ vi­zma), kao što je Ga­ja­tri Ča­kra­vor­ti Spi­vak, pre­tvo­ri­la se u do­sled­nu kri­ti­ku svih ob­li­ka druš­tve­ne i kul­tur­ne dis­kri­mi­ na­ci­je ko­ja je bila prisutna u knji­žev­nim tek­sto­vima.

Kri­ti­ka du­a­li­stič­kih si­ste­ma

Kul­tur­ni fe­mi­ni­zam

Etič­ka i po­li­tič­ka ori­jen­ta­ci­ja fe­mi­ni­zma

468

Književne teorije XX veka

Hro­no­lo­gi­ja 1791:

Dec­la­ra­tion des dro­its de la fem­me et de le ci­toyen­ne (De­kla­ra­ci­ja pra­va že­na i gra­đan­ki) Olim­pi­ja de Gu­že – pre­ma ne­kim is­tra­ ži­va­či­ma, je­dan od pr­vih isto­rij­ski po­tvr­đe­nih tra­go­va bu­đe­nja fe­mi­ni­stič­ke sve­sti.

1792:

Me­ri Vul­ston­kraft pi­še A Vin­di­ca­tion of the Rights of Wo­man (Od­ bra­na pra­va že­ne; sa kri­tič­kom opa­skom) – to je po­če­tak bor­be za iz­jed­na­ča­va­nje obra­zov­nih šan­si muš­ka­ra­ca i že­na, isto­vre­me­no kri­ti­ka mo­de­la vas­pi­ta­nja ko­je je na­met­nuo Žan Žak Ru­so.

1848:

Ta­ko­zva­na Dec­la­ra­tion of Sen­ti­ments (De­kla­ra­ci­ja ose­ća­nja) for­ mu­li­sa­na pre­ma ugle­du na De­kla­ra­ci­ju ne­za­vi­sno­sti u Se­ne­ca Falls u dr­ža­vi Nju­jork. Is­ti­ca­la je nu­žnost uvo­đe­nja re­for­me po­ ro­dič­nog ži­vo­ta (brak, pra­va svo­ji­ne, raz­vod i sl.) i da­va­nje že­na­ ma pra­va jav­nog iz­jaš­nja­va­nja.

XIX/XX v. – do po­č. ’60. g.:

„Pr­vi ta­las“ fe­mi­ni­zma pod de­vi­zom rav­ no­prav­ no­st i. Naj­va­žni­ji cilj – sti­ca­nje jed­na­kih pra­va za že­ne i muš­kar­ce u jav­noj sfe­ri.

1890–1920: Raz­do­blje opšte mo­bi­li­za­ci­je ame­rič­kih i en­gle­skih si­fra­žet­ki­nja (pre­ma mno­gim isto­ri­ča­ri­ma, nje­mu bi tre­ba­lo do­da­ti od­re­đe­ nje: „pr­vi ta­las“). 1920:

Usvojena do­pu­na Usta­va Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va o rav­ no­prav­no­sti po­lo­va.

1928:

Ob­ja­vlje­na je knji­ga Sop­stve­na so­ba Vir­dži­ni­je Vulf i pri­hva­će­na kao jed­na od naj­va­žni­jih fe­mi­ni­stič­kih in­spi­ra­ci­ja. Tu Vul­fo­va ana­li­zi­ra sta­nje že­ne-spi­sa­te­lji­ce i pre­pre­ke na ko­je na­i­la­ze že­ne ko­je pi­šu u do­mi­nant­no muš­koj kul­tu­ri. Ta­ko­đe iz­la­zi ro­man Or­lan­do ko­ji po­kre­će pi­ta­nje o pol­nim raz­li­kama i ulo­gama.

1938:

Vir­dži­ni­ja Vulf ob­ja­vlju­je Tri gvi­ne­ja – pro­ti­vlje­nje ra­tu kao pro­ iz­vo­du muš­ke ci­vi­li­za­ci­je.

1949:

Si­mon de Bo­vo­ar ob­ja­vlju­je Dru­gi pol. Tu se po­ja­vlju­je ču­ve­na re­če­ni­ca: „Že­nom se ne ra­đa ne­go se po­sta­je.“

XII. Feminizam

469

1960–1980: „Dru­gi ta­las“ fe­mi­ni­zma. Ov­de je po­sta­la naj­bit­ni­ja ra z­li­ ka (pol­ na); a kao glav­ni za­da­tak po­ka­za­lo se od­re­đe­nje spe­ci­fič­no­ sti pol­nih raz­li­ka ko­je de­le že­ne i muš­kar­ce. 1963: Be­ti Fri­dan ob­ja­vlju­je The Fe­mi­ni­ne Mysti­que (Mi­stič­na žen­ skost) – knji­ga je sma­tra­na uslovnim po­če­tkom „dru­gog ta­la­sa“. Skre­će pa­žnju na me­ha­ni­zme mi­sti­fi­ka­ci­je ko­ji­ma pod­le­žu ame­ rič­ke že­ne po­ku­ša­va­ju­ći da se pri­la­go­de zah­te­vi­ma ide­al­ne žen­ sko­sti. 1964:

Kon­gres Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va donosi Za­kon o gra­đan­ skim pra­vi­ma, či­ja 7. do­pu­na is­ti­če za­bra­nu dis­kri­mi­na­ci­je s ob­ zi­rom na pol, ra­su, bo­ju ko­že, re­li­gij­ska uve­re­nja i na­ci­o­nal­nu pri­pad­nost.



Flo­rens Ha­ui – na­stav­ni­ca iz Mi­si­si­pi­ja, jed­na od osni­va­ča tog po­kre­ta, vr­ši kri­tič­ku ana­li­zu ame­rič­kih škol­skih pro­gra­ma i udž­be­ni­ka, a za­tim oba­vlja prin­ci­pi­jel­nu kri­ti­ku ka­no­na edu­ ka­ci­je, ko­ji su stva­ra­li be­li muš­kar­ci u Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma. Taj da­tum sma­tra se isto­rij­skim po­čet­kom aka­dem­ skog fe­mi­ni­zma. Be­ti Fri­dan osni­va or­ga­ni­za­ci­ju Na­ti­o­nal Or­ga­ni­za­tion for Wo­ men (NOW) ko­ja pre sve­ga oku­plja li­be­ral­ne fe­mi­nist­ki­nje – be­le že­ne sred­nje kla­se, pro­fe­si­o­nal­no ak­tiv­ne. Ta or­ga­ni­za­ci­ja zah­te­va pod­jed­na­ke šan­se za že­ne i muš­kar­ce u obra­zo­va­nju i pri­vre­di, kao i iz­jed­na­ča­va­nje gra­đan­skih pra­va. Prav­ni i druš­ tve­ni pri­ti­sci na raz­li­či­te in­sti­tu­ci­je druš­tve­nog ži­vo­ta.

1966:



Po­če­ci ta­ko­zva­nih žen­skih stu­di­ja (Wo­men’s Stu­di­es) u Sje­di­ nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma. Od te go­di­ne Ke­ti Kejd i Pe­gi Da­bins dr­že pre­da­va­nja i se­mi­na­re po­sve­će­ne že­na­ma u Free School u Nju Or­len­su, Neo­mi Vaj­stajn dr­ži pre­da­va­nja u Či­ka­ gu o isto­ri­ji že­na, a Ane­ta Bek­ster u Bar­nard Col­le­ge.

1968:

Ti-Grejs Et­kin­son or­ga­ni­zu­je jed­nu od pr­vih gru­pa ra­di­kal­nih fe­mi­nist­ki­nja. Nje­ne ak­tiv­no­sti ima­ju za cilj ši­re­nje sve­sti že­na o opre­siv­nim me­ha­ni­zmi­ma druš­tve­nih struk­tu­ra i te­melj­nu ana­li­zu po­ja­va pa­tri­jar­hal­no­sti i muš­ke do­mi­na­ci­je u svim do­ me­ni­ma ži­vo­ta. Ra­di­kal­ne fe­mi­nist­ki­nje iz­no­se le­vi­čar­ske po­gle­ de i de­lu­ju agre­siv­no pre­ma muš­kar­ci­ma. Ko­ri­ste oš­tre ob­li­ke pri­ti­sa­ka (mar­še­ve, de­mon­stra­ci­je, he­pe­nin­ge i sl.).



Mar­ša Vajn­mar Lir uvo­di ter­min „dru­gi ta­las“ da bi imenovala po­kre­t za oslo­bo­đe­nje že­na u Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ ma, Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji, Fran­cu­skoj i Ne­mač­koj, ko­ji su za­po­če­li še­zde­se­tih go­di­na. Me­ri El­man ob­ja­vlju­je knji­gu pod na­zi­vom Thin­king Abo­ut Wo­ man u ko­joj, iz­me­đu osta­log, ana­li­zi­ra ob­li­ke is­po­lja­va­nja mi­zo­ gi­ni­je u knji­žev­no­sti.



470

Književne teorije XX veka

1970:

Kejt Mi­let ob­ja­vlju­je Se­xu­al Po­li­tics – jed­nu od naj­va­žni­jih knji­ ga „dru­gog ta­la­sa“ fe­mi­ni­zma. U njoj se pro­nic­lji­vo analiziraju iz­vo­ri opre­si­je že­na u sek­si­stič­kom druš­tvu, u in­sti­tu­ci­o­nal­noj i u pri­vat­noj sfe­ri. Uzro­ke te opre­si­je vi­di, pre sve­ga, u pa­tri­jar­ hal­nom si­ste­mu. Upra­vo se ov­de ja­vlja ču­ve­na for­mu­la: „Pri­vat­ nost je po­li­tič­ka.“



Ša­la­mit Fa­jer­ston ob­ja­vlju­je Di­a­lec­tic of Sex gde, ta­ko­đe, ana­li­zi­ ra iz­vo­re opre­si­je i dis­kri­mi­na­ci­je že­na. Uzro­ke tog sta­nja sa­gle­ da­va u bi­o­loš­kom raz­li­ko­va­nju pol­nih ulo­ga uslo­vlje­nih pro­kre­ a­tiv­nim ci­lje­vi­ma i u raz­li­či­tim kul­tur­no utvr­đe­nim po­de­la­ma.



Ko­mi­si­ja za pi­ta­nje sta­tu­sa že­na, pri Mo­dern Lan­gu­a­ge As­so­ci­a­ tion of Ame­ri­ca (MLAA), pri­hva­ta fe­mi­ni­stič­ke stu­di­je (Fe­ma­le Stu­di­es) kao rav­no­pra­van aka­dem­ski kurs. Pr­vi zva­nič­no po­tvr­đen pro­gram – Wo­men’s Stu­di­es, po­či­nje na uni­ver­zi­te­tu u San Di­je­gu.

1974:

Iz­la­zi knji­ga Spe­cu­lum de l’autre fem­me Lis Iri­ga­raj.

1975:

Pa­tri­ša Me­jer-Speks ob­ja­vlju­je knji­gu The Fe­ma­le Ima­gi­na­tion – je­dan od pr­vih ra­do­va ko­ji re­pre­zen­tu­je po­kret i ko­ji je ka­sni­ je Šo­­vol­terova na­zva­la – gi­no­kri­ti­ka.



Elen Sik­su ob­ja­vlju­je knji­gu Le Ri­re de la Médu­se (Smeh Me­du­ ze) i La jeunée née (za­jed­no sa Ke­trin Kle­ment).

1976:

Po­ja­vlju­je se knji­ga Li­te­rary Wo­man, Elen Mors – je­dan od ra­ do­va ko­ji po­ku­ša­va da sa­gle­da spe­ci­fič­nost žen­skog knji­žev­nog stva­ra­nja.

1977:

Ilejn Šo­­vol­ter ob­ja­vlju­je A Li­te­ra­tu­re of The­ir Own ko­ja, ta­ko­đe, pred­sta­vlja gi­no­kri­tič­ki stil fe­mi­ni­stič­ke kri­ti­ke.

1978:

Džu­dit Fe­ter­lej ob­ja­vlju­je knji­gu The Re­si­sting Re­a­der u ko­joj ana­li­zi­ra knji­žev­nost ko­ju pi­šu muš­kar­ci (Ir­ving, He­min­gvej, Fok­ner, Džejms, Fic­dže­rald i dru­gi) sa sta­no­viš­ta pri­sut­ne pa­ trijarhalnosti. To je, opet, je­dan od stan­dard­nih pri­me­ra raz­voj­ nog fe­mi­ni­zma.

1979:

Ilejn Šo­­vol­ter, u član­ku pod na­zi­vom „To­wards a Fe­mi­nist Po­e­ tics“ uvo­di po­jam „gi­no­kri­ti­ka“. Čla­nak ko­ji je ob­ja­vi­la dve go­ di­ne ka­sni­je – „Fe­mi­ni­stič­ka kri­ti­ka na ras­krš­ću“ si­ste­ma­ti­zu­je ono­vre­me­nu si­tu­a­ci­ju u fe­mi­ni­stič­koj kri­ti­ci, sa­gle­da­va­ju­ći u njoj dve iz­ra­zi­te op­ci­je: re­vi­zi­o­ni­stič­ki fe­mi­ni­zam i gi­no­kri­ti­ku. Po­sle tog član­ka, ter­min „gi­no­kri­ti­ka“ po­sta­je sve pri­sut­ni­ji u fe­mi­ni­stič­kom dis­kur­su.



San­dra M. Gil­bert i Su­zan Gu­bar ob­ja­vlju­ju ču­ve­nu knji­gu The Mad­wo­man in the At­tic: The Wo­man Wri­ter and the Ni­ne­te­ enth–Cen­tury Li­te­rary Ima­gi­na­tion, u ko­joj ana­li­zi­ra­ju po­lo­žaj že­ne u knji­žev­no­sti XIX ve­ka i spe­ci­fič­na svoj­stva žen­ske uobra­ zi­lje na pri­me­ru knji­žev­no­sti XIX ve­ka.

XII. Feminizam

471

1980:

Ju­li­ja Kri­ste­va ob­ja­vlju­je knji­gu Po­u­vo­irs de l’hor­re­ur (či­je se zna­če­nje mo­že pre­ve­sti kao: „vlast od­vrat­no­sti“, „sna­ga za­pre­paš­ će­nja“, „vred­nost od­vrat­no­sti“ i sl.). Uvo­di po­jam abi­ec­tus („ot­ pat­ka“), su­pro­tan poj­mu su­bi­ec­tus (su­bjek­ta), uzimajući to kao po­la­znu tač­ku za pro­miš­lja­nje drugosti i stra­no­sti u na­ma sa­mi­ ma, a isto­vre­me­no i za fi­lo­zof­sko pro­miš­lja­nje pi­ta­nja dru­go­ga. 1981: Lis Iri­ga­raj ob­ja­vlju­je knji­gu Le Corps-à-corps avec la mère (Te­ lo-uz-te­lo s maj­kom) u ko­joj skre­će pa­žnju na po­seb­no zna­če­nje ve­ze ćer­ke i maj­ke za iden­ti­tet že­ne-pi­sca. 1986: Nen­si K. Mi­ler uvo­di ter­min „arah­no­lo­gi­ja“, u ra­du „The Arac­ hno­lo­gi­es: The Wo­man, the Text and the Cri­tic“. Taj rad, ko­ji pred­sta­vlja po­le­mi­ku s po­gle­di­ma fran­cu­skog te­o­re­ti­ča­ra i kri­ti­ ča­ra knji­žev­no­sti Ro­la­na Bar­ta (na­ro­či­to s kon­cep­ci­jom „smr­ti auto­ra“), na­gla­ša­va ve­o­ma čvr­ste ve­ze že­ne ko­ja pi­še i nje­nog de­la i sa­dr­ži vred­na za­pa­ža­nja o spe­ci­fič­no­sti žen­skog stva­ra­lač­ kog pro­ce­sa. 1987–1989: San­dra M. Gil­bert i Su­zan Gu­bar ob­ja­vlju­ju dvo­tom­no de­lo po­ sve­će­no pro­ble­mu žen­ske knji­žev­no­sti i knji­žev­ne uobra­zi­lje u XX ve­ku: No Man’s Land: The Pla­ce of the Wo­man Wri­ter in the Twen­ti­eth Cen­tury. 1987: De­kon­struk­ti­vist­ki­nja-fe­mi­nist­ki­nja – Bar­ba­ra Džon­son, ob­ja­vlju­je knji­gu A World of Dif­fe­ren­ce ko­ja na­go­veš­ta­va njen za­o­kret u prav­cu kul­tur­nog fe­mi­ni­zma. God. ‘90: Za­po­či­nje „tre­ći ta­las“ fe­mi­ni­zma – pod de­vi­zom ra­ zno­v r­ sno­st i. Od tog vre­me­na, po­seb­na pa­žnja obra­ća se na broj­nost raz­li­či­tih žen­skih gru­pa (pred­stav­ni­câ ra­znih ra­sa, za­jed­ni­ca, kul­tu­ra, tra­di­ci­ja i sl.), kao i s tim po­ve­za­nu broj­nost raz­li­či­tih pro­ble­ma svoj­stve­nih sva­koj gru­pi. Ja­vlja­ju se, ta­ko­đe, i post­fe­ mi­ni­stič­ke ten­den­ci­je – kri­tič­ka ana­li­za fe­mi­ni­stič­kog do­pri­no­ sa „pr­vog“ i „dru­gog ta­la­sa“.

472

Književne teorije XX veka

Bi­bli­o­gra­fiјa Opšta, antologije88 J. Bator, Feminizm, postmodernizm, psychoanaliza. Filozoficzne dylematy femi­ nistek „drugiej fali“, Gdańsk 2001. The Black Feminist Reader, red. J. James, T. D. Sharpley-Whiting, Oxford–Mal­ den, Mass. 2000. Chcemy całego życia. Antologia polskich tekstów feministycznych z lat 1870–1939, oprac. A. Górnicka-Boratyńska, Warszawa 1999. Ciało i tekst. Feminizm w literaturoznawstwie – antologia szkiców, red. A. Na­ siłowska, Warszawa 2001. Contemporary Feminist Theories, red. S. Jackson, J. Jones, New York 1998. „Feminism“, u: Literary Theories: A Reader & Guide, red. J. Wolfreys, New York 1999. „Feminism“, u: Literary Theory: An Anthology, red. J. Rivkin, M. Ryan, Mal­ den, Mass.–Oxford 1998. Feminism as Critique: on the Politics of Gender, red. S. Benhabib, D. Cornell, Minneapolis 1987. „Feminism, Feminist Criticism“, u: D. Macey, The Penguin Dictionary of Criti­ cal Theory, London 2000. Feminism / Postmodernism, red. L. J. Nicholson, New York–London 1990. „Feminist Criticism“, u: V. B. Leitch, American Literary Criticism form the Thirties to the Eighties, New York 1988. Feminist Literary Criticism, red., wstęp M. Eagleton, London–New York 1991. „Feminist Theory and Criticism“, u: The Johns Hopkins Guide to Literary The­ ory & Criticism, red. M. Groden, M. Kreiswirth, Baltimore–London 1993. „Feminist Theory and Criticism“, u: The Norton Anthology of Theory and Cri­ ticism, red. V. B. Leitch, New York 2001. Feminist Theory and the Body: A Reader, red. J. Price, M. Shildrick, New York 1999. „Feminizm“, Przegląd Filozoficzno-Literacki 2003, nr 1. 88 Zahvaljujem se gospodinu Mateušu Skusu na pomoći oko izrade ove biblio­ grafije. XII. Feminizam

473

„Feminizm“, u: T. Thorne, Słownik pojęć kultury postmodernistycznej. Mody, kulty, fascynacje, tłum. Z. Batko, Warszawa 1995. „Feminisme inaczej“, Opcje 2003, nr 3. Gender w humanistyce, red. M. Radkiewicz, Kraków 2001. Głos mają kobiety. Teksty feministyczne, red. S. Walczewska, wstęp A. Titkow, Kraków 1992. M. Humm, Słownik teorii feminizmu, tłum. B. Umińska, J. Mikos, Warszawa 1993. E. Hyży, Kobieta, ciało, tożsamość. Teorie podmiotu w filozofii feministycznej końca XX wieku, Kraków 2003. C. Kaplan, „Feminist Literary Criticism“, u: Encyclopedia of Literature and Cri­ ticism, red. M. Coyle, P. Garside, M. Kelsall, J. Peck, London 1991. Kobieta w literaturze i kulturze, red. D. Mazurek, Lublin 2004. Kobiety w literaturze. Materiały z II Międzynarodowej Sesji Studentów i Nau­ kowców z cyklu „Swiat jeden, ale nie jednolity“. Budgosczcz, 3–5 listopada 1998 roku, red. L. Wiśniewska, Bydgoszcz 1999. Krytyka feministyczna: siostra teorii i historii literatury, red. G. Borkowska, L. Sikorska, Warszawa 2000. Kobiety w kulturze popularnej, red. I. Kowalczyk, E. Zierkiewicz, Wrocław 2002. J. Mitchell, Psychoanalysis and Feminism, London 1974. T. Moi, Sexual / Textual Politics: Feminist Literary Theory, London 1985. Modern Feminisms: Political, Literary, Cultural, red. M. Humm, New York 1992. The New Feminist Criticism: Essays on Women, Literature And Theory, red. E. Showalter, London 1986. Nikt nie rodzi się kobietą, wybór, tłum., wstęp T. Hołowka, posł. A. Jasińska, Warszawa 1982. R. Putnam Tong, Myśl feministsyczna. Wprowadzenie, tłum. J. Mikos, B. Umińska, tłum. przejrzała M. Środa, Warszawa 2002. K. Ślęczka, Feminizm. Ideologie i koncepcje społeczne współczesnego feminiz­ mu, Katowice 199. C. Weedon, Feminist Practice and Poststructuralist Theory, Oxford–New York 1987. Women Writing and Writing about Women, red. M. Jacobus, London 1979.

Helen Siksu Izbor iz dela H. Cixous, La jeunée née, Paris 1974. H. Cixous, „Pisanie, kobiecość, przemiana“, tłum. L. Dorak, u: Córki, żony, kochanki: Kobiety w dramacie XX wieku – materiały uzupełniające do wykłady prof. dr hab. M. Sugiery, Kraków 2002. H. Cixous, Prénomes de persone, Paris 1974. 474

Književne teorije XX veka

H. Cixous, „Śmiech Meduzy“, tłum. A. Nasiłowska, u: Ciało i tekst. Feminizm w literaturoznawstwie – antologia szkiców, red. A. Nasiłowska, Warszawa 2001. H. Cixous, La venue à l’écriture, Paris 1977.

Elizabet Gros Izbor iz dela E. Grosz, Jacques Lacan: A Feminist Introduction, London–New York 1990. E. Grosz, Sexual Subversions: Three French Feminists, Sydney 1989. E. Grosz, Voatile Bodies: Toward a Corporeal Feminism, Bloomington 1994.

Lis Irigaraj Izbor iz dela L. Irigaray, Ja, ti, mi. Za kulturu razlike (prev. Bosiljka Brlečić i Jagoda Večeri­ na), Zagreb, 1999. L. Irigaray, „Tri roda ili tijelo jezika“, Tvrđa, 2006, br. 1–2, str. 201–207. L. Irigaray, Ciało-w-ciało z matką, tłum. A. Araszkiewicz, Kraków 2000. L. Irigaray, „I jedna nie ruszy bez drugiej“, tłum. A. Araszkiewicz, u: Ciało i tekst. Feminizm w literaturoznawstwie – antologia szkiców, red. A. Na­ siłowska, Warszawa 2001. L. Irigaray, Passions elementaires, Paris 1982. L. Irigaray, „Rynek kobiet“, tłum. A. Araszkiewicz, Przegląd Filozoficzno-Lite­ racki 2003, nr 1(3). L. Irigaray, Ce sexe qui n’en est pas un, Paris 1977. L. Irigaray, Speculum de l’autre fame, Paris 1974. L. Irigaray, Ta płeć, która nie jest jednością, tłum. K. Kłosińska, „FA-art“ 1996, nr 4. Literatura A. Araszkiewicz, „Czarny ląd czarnego kontynentu. Relacja matka – córka w ujęciu Luce Irigaray“, u: Ciało, płeć, literatura. Prace ofiarowane profeso­ rowi Germanowi Ritzowi w pięćdziesiątą rocznicę urodzin, red. M. Hor­ nung, M. Jędrzejczak, T. Korsak, Warszawa 2001. M. M. Baranowska, „Luce Irigaray: myślenie różnicy płci“, Pełnym Głosem 1996, nr 4, Gdańsk 1997. B. Smoleń, „Filozofia Luce Irigaray: Dylematy recepcji“, Teksty Drugie 2000, nr 6. B. Smoleń, „Mimetyzm Luce Irigaray“, u: Ciało, płeć, literatura. Prace ofia­ rowane profesorowi Germanowi Ritzowi w pięćdziesiątą rocznicę urodzin, red. M. Hornung, M. Jędrzejczak, T. Korsak, Warszawa 2001. Žene i filozofija, ur. Nadežda Čačinović, Zagreb, 2006. XII. Feminizam

475

Julija Kristeva Izabrana dela J. Kristeva, Etrangers à nous-mémes, Paris 1988. J. Kristeva, Polylogue, Paris 1977. J. Kristeva, Pouvoirs de l’horreur. Essai sur l’abjection, Paris 1983. J. Kristeva, La revolte intime, Paris 1997. J. Kristeva, „Intimna pobuna“ (prev. Jovan Zivlak), Zlatna greda, Novi Sad, 6/2006, br. 55 (maj), str. 11–15. Antologije tekstova Desire in Language: A Semiotic Approach to Literature and Art, red. L. S. Rou­ diez, tłum. T. Gora, A. Jardine, L. S. Roudiez, New York 1982. The Kristeva Reader, red. T. Moi, Oxford 1987. The Portable Kristeva, red. K. Olivier, New York 1997. Literatura T. Kitliński, Obcy jest w nas. Kochać według Julii Kristevej, Kraków 2001. T. Kitliński, „Podmiot w procesie według Julii Kristevej“, u: Podmiot w proce­ sie, red. J. Jusiak, J. Mizińska, Lublin 1999. B. Smoleń, „Koncepcja melancholii Julii Kristevej“, u: Sumienie. Wina. Melan­ cholia. Materiały polsko-niemieckiego seminarium, Warszawa październik 1997, red. P. Dybel, Warszawa 1999.

Nenci K. Miler Izbor iz dela N. K. Miller, „The Arachnologies: The Woman, the Text, and the Critic“, u: Poetics of Gender, red. N. K. Miller, New York 1986. N. K. Miller, „My Father’s Penis“, u: idem, Getting Personal: Feminist Occasi­ ons and Other Autobiographical Acts, London–New York 1991. Literatura K. Szczuka, Prządki, tkaczki i pająk. Uwagi o twórczości kobiet, u: idem, Kopci­ uszek, Frankenstein i inne. Feminizm wobec mitu, Kraków 2001.

476

Književne teorije XX veka

Elen Šovolter Izbor iz dela E. Showalter, „Feminizm i histeria. Choroba córek“, tłum. M. Łata, u: Córki, żony, kochanki. Kobiety w dramacie XX wieku – materiały uzupełniające do wykładu prof. dr hab. M. Sugiery, Kraków 2002. E. Showalter, Hystories: Hysterical Epidemics And Modern Culture, London 1998. E. Showalter, „Krytyka feministyczna na rozdrożu“, tłum. I. Kalinowska-Blac­ kwood, Teksty Drugie 1993, nr 4/5/6. E. Showalter, A Literature of Their Own: From Charlotte Brontë to Doris Le­ ssing, London 1995. E. Showalter, „Przedstawiając Ofelię: kobiety, szaleństwo i zadania krytyki feministycznej“, tłum. K. Kujawińska-Courtney, W. Ostrowski, u: Ciało i tekst. Feminizm w literaturoznawstwie – antologia szkiców, red. A. Na­ siłowska, Warszawa 2001. E. Showalter, Sexual Anarchy: Gender and Culture at the fin de siècle, London 1996. E. Showaltere, „Towards a Feminist Poetics“, u: Women Writing and Writing about Women, red. M. Jacobus, London 1979. Literatura J. Topolewski, „Rozbić triadę. Histeria, kobiecość, feminizm – według Elai­ ne Showalter“, u: Krytyka feministyczna. Siostra teorii i historii literatury, red. G. Borkowska, L. Sikorska, Warszawa 2000.

Dodatna lektira G. Borkowska, „Córki Miltona (O krytyce feministycznej ostatnich piętnastu, lat)“, u: Po strukturalizmie. Współczesne badania teoretyzcnoliterackie, red. R. Nycz, Wrocław 1992. G. Borkowska, Cudzoziemki. Studia o polskiej prozie kobiecej, Warszawa 1996. G. Borkowska, „Feminizm wobec sztuki i teorii kultury. Rekonesans“, u: Spot­ kania feministyczne, Warszawa 1994/1995, Warszawa 1995. G. Borkowska, „Kobieta i mężczyzna w dyskursie feministycznym“, u: Kobi­ ety w literaturze. Materiały z II Międzynarodowej Sesji Studentów i Nau­ kowców z cyklu „Świat jeden, ale nie jednolity“. Bydgoszcz, 3–5 listopada 1998 roku, red. L. Wiśniewska, Bydgoszcz 1999. G. Borkowska, „Metafora drożdży. Co to jest literatura / poezja kobieca“, u: Ciało i tekst. Feminizm w literaturoznawstwie – antologia szkiców, red. A. Nasiłowska, Warszawa 2001. XII. Feminizam

477

R. Braidotti, „Podmiot w feminizmie“, tłum. A. Borowska, Kwartalnik Peda­ gogiczny 1995, nr 1/2. E. Badinter, Fałszywa ścieżka, tłum. M. Kozłowska, Warszawa 2005. Córki, żony, kochanki. Kobiety w dramacie XX wieku – materiały uzupełniaj­ ące do wykładu prof. dr hab. M. Sugiery, Kraków 2002. P. Czapliński, „Kobiety i duch tożsamości“, u: idem, Efekt bierności. Literatura w czasie normalnym, Kraków 2004. C. P. Estés, Biegnąca z wilkami. Archetyp Dzikiej Kobiety w mitach i legendach, tłum. A. Cioch, Poznań 2001. S. M. Gilbert, S. Gubar, The Madwoman in the Attic: The Woman Writer and the Nineteenth-Century Literary Imagination, New Haven–London 1984. I. Iwasiów, „Krytyka feministyczna i skuteczność perswazji“, u: Wiek kobiet w literaturze, red. J. Zacharska, M. Kochanowski, Białystok 2002. I. Iwasiów, „Osoba w dyskursie feministycznym“, u: Osoba w literaturze i ko­ munikacji literackiej, red. E. Balcerzan, W. Bolecki, I. Opacki, Warszawa 2000. I. Iwasiów, Rewindykacje. Kobieta czytająca dzisiaj, Kraków 2002. M. Janion, Kobiety i duch inności, Warszawa 1996. Język artystyczny, t. 12: Literatura kobiet, literatura kobieca, kobiecość w litera­ turze, red. B. Witosz, Katowice 2003. K. Kłosińska, Ciało pożądanie, ubranie. O wczesnych powieściach Gabrieli Za­ polskiej, Kraków 1999. K. Kłosińska, „Czytać na marginesie, pisać na marginesie“, Katedra 2001, nr 3. K. Kłosińska, „Écriture feminine. Rok 1974“, u: Język artystyczny, t. 12: Lite­ ratura kobiet, literatura kobieca, kobiecość w literaturze, red. B. Witosz, Katowice 2003. K. Kłosińska, „Jestem wzsędzie i nigdzie mnie nie ma. Miejsce kobiety w dyskursie współczesnym“, u: Eros – psyche – seks. Materiały z konferen­ cji „Język a erotyka“ zoorganizowanej przez koło naukowe językoznawców Uniwersytetu Śląskiego, red. R. Piętkowa, Katowice 1993. K. Kłosińska, „Kobieta autorka“, u: Ciało i tekst. Feminizm w literaturo­ znawstwie – antologia szkiców, red. A. Nasiłowska, Warszawa 2001. E. Kraskowska, „O tak zwanej ‘kobiecości’ jako konwencji literackiej“, u: Krytyka feministyczna. Siostra teorii i historii literatury, red. G. Bor­ kowska, L. Sikorska, Warszawa 2000. E. Kraskowska, Piórem niewieścim. Z problemów prozy kobiecej Dwudziestole­ cia Międzywojennego, Poznań 1999. K. Kujawińska-Courtney, „Feministyczna krytyka literacka: teorie i praktyki“, Pamiętnik Literacki 1998, z. 3. J. Mizielińska, (De)Konstrukcje kobiecości. Podmiot feminizmu a problem wykluczenia, Gdańsk 2004. T. Modleski, „Feminism and the Power of Interpretation: Some Critical Rea­ dings“, u: Feminist Studies, Critical Studies, red. T. de Lauretis, Bloomin­ gton 1986. 478

Književne teorije XX veka

A. Nasiłowska, „Tożsamość kobieca w poezji polskiej XX wieku: między an­ drogynicznością a esencjalizmem“, Teksty Drugie 2004, nr 1/2. C. Owens, „Dyskurs Innych: feministki i postmodernizm“, tłum. M. Sugie­ ra, u: Postmodernizm. Antologia przekładów, wybór, oprac., przedm. R. Nycz, Kraków 1998. N. Schor, Breaking the Chain: Women, Theory, and French Realist Fiction, New York 1985. K. Szczuka, Kopciuszek, Frankenstein i inne. Feminizm wobec mitu, Kraków 2001. U. Śmietana, „Od écriture féminine do ‘somatekstu’. Ciało w dyskursie femini­ stycznym“, Przegląd Filozoficzno-Literacki 2003, nr 1(3). J. Winterson, O sztuce. Eseje o ekstazie i zuchwalstwie, tłum. Z. Batko, Poznań 2001. V. Vulf, Sopstvena soba (prev. Jelena Marković), Beograd, 1997. A. Aliti, Dzika kobieta. Powrót do źródeł kobiecej energii i władzy, tłum. E. Ptaszyńska-Sadowska, Gdynia 1996. S. de Bovoar, Drugi pol 1–2 (prev. Zorica Milosavljević), Beograd, 1982; 1983. S. Bordo, „Ciało i reprodukowanie kkobiecości“, tłum. A. Grzybek, OŚKa. Bi­ uletyn 2000, nr 3. S. Bordo, Unbearable Weight: Feminism, Western Culture, and the Body, Ber­ keley 1993. J. Brach-Czaina, Błony umysłu, Warszawa 2003. J. Brach-Czaina, Szczeliny istnienia, Kraków 1999. N. Chodorow, The Reproduction of Mothering: Psychoanalysis and the Sociolo­ gy of Gender, Berkeley–London 1978. N. Chodorow, Feminism and Psychoanalytic Theory, New Haven–London 1989. M. Daly, Gyn/Ecology: The Metaethics of Racial Feminism, Boston 1978. M. Daly, „Poza Bogiem Ojcem“, tłum. K. Bratkowska, OŚKa. Biuletyn 1998, nr 3. D. Dinnerstein, The Mermaid and the Minotaur: Sexual Arrangements and Human Malaise, New York 1977. S. Firestone, The Dialectics of Sex: the Case for Feminist Revolution, New York 1970. B. Friedan, The Feminine Mystique, New York 1963. C. Gilligan, „In a Different Voice: Women’s Conceptions of Self and Morality“, u: The Psychology of Women: Ongoing Debates, red. M. Roth Walsh, New Haven–London 1987. A. Graff, „Feministki – córki feministek, czyli trzecia fala dobija do brzegu“, u: W poszukiwaniu małej dziewczynki, red. I. Kowalczyk, E. Zierkiewicz, Poznań 2003. A. Graff, Świat bez kobiet. Płeć w polskim życiu publicznym, Warszawa 2001. XII. Feminizam

479

G. Greer, Kobiecy eunuch, tłum. J. Gołyś, B. Umińska, wstęp B. Umińska, Po­ znań 2001. D. Haraway, „Manifest cyborgów: nauka, technologia i feminizm socjalistyc­ zny lat osiemdziesiątych“, tłum. S. Królak, E. Majewska, Przegląd Filozo­ ficzno-Literacki 2003, nr 1(3). E. Kaschak, Nowa psychologia kobiety. Podejście feministyczne, tłum. J. Wę­ grodzka, Gdańsk 1996. K. Millett, „Teoria polityki płciowej“, u: Nikt nie rodzi się kobietą, wybór, tłum., wstęp T. Hołowka, posł. A. Jasińska, Warszawa 1982. S. Ortner, „Czy kobieta ma się tak do mężczyzny, jak ‘natura’ do ‘kultury’?“, u: Nikt nie rodzi się kobietą, wybór, tłum., wstęp T. Hołowka, posł. A. Jasińska, Warszawa 1982. A. Rich, Zrodzone z kobiety. Macierzyństwo jako doświadczenie i instytucja, tłum. J. Mizielińska, Warszawa 2000. G. Rubin, „The Traffic in Women: Notes on the ‘Political Economy’ of Sex“, u: Toward an Antropology of Women, red. R. R. Reiter, New York 1975. S. Walczewska, Damy, rycerze i feministki. Kobiecy dyskurs emancypacyjny w Polsce, Kraków 1999. M. Wittig, „Nikt nie rodzi się kobietą“, tłum. M. Łata, u: Córki, żony, kochan­ ki. Kobiety w dramacie XX wieku – materiały uzupełniające do wykłady prof. dr hab. M. Sugiery, Kraków 2002.

Ana Buržinjska

480

Književne teorije XX veka

XI­II. GEN­DER I QU­E­ER

Ako unu­traš­nja isti­na kul­tur­nog po­la [gen­der] pred­sta­vlja pro­iz­vod, a pra­vi pol kon­sti­tu­i­sa­nu fan­ta­zi­ju za­pi­sa­nu na po­vr­ši­ni te­la, on­da, ka­ko se či­ni, kul­tur­ ni pol ne mo­že bi­ti ni pra­vi ni po­gre­šan. Na­sta­je, jed­no­stav­no, u okvi­ri­ma dis­kur­ sa pri­mar­nog i sta­bil­nog iden­ti­te­ta ko­ji stva­ra efe­kat isti­ne. Džu­dit Ba­tler1 Ako od­re­đe­nje qu­e­er tre­ba da pred­sta­vlja se­diš­te ko­lek­tiv­nog ot­po­ra, po­la­ziš­te za isto­rij­ska raz­miš­lja­nja i vi­zi­je bu­duć­ no­sti, ono mo­ra da osta­ne ona­kvo ka­kvo je da­nas: ni­kad do kra­ja svo­je, ne­go uvek sa­mo stra­teš­ki iz­no­va ko­riš­će­no. Džu­dit Ba­tler2





 

J. Bu­tler, „Gra pł­ci“, Di­a­log, 2003, br. 10, str. 101. J. Bu­tler, „Krytycznie Qu­e­er“, Fu­ria Pi­erw­sza, 2000, br. 7.

No­va ose­tlji­vost Gen­der i qu­e­er – ta dva stra­na ter­mi­na po­sta­la su po­sled­njih go­di­ na ve­o­ma po­pu­lar­na što se mo­že po­re­di­ti sa onom po­pu­lar­noš­ću ko­ ju su do­ne­dav­no ima­le „de­kon­struk­ci­ja“ i „post­mo­der­ni­zam“. Ovi ter­mi­ni po­ja­vi­li su se u go­to­vo svim hu­ma­ni­stič­kim di­sci­pli­na­ma, a upo­re­do s nji­ma po­ja­vi­li su se i no­vi je­zi­ci za ana­li­zu i in­ter­pre­ta­ci­ ju kul­tur­nih po­ja­va, me­đu nji­ma i knji­žev­no­sti. To, oči­gled­no, ne zna­či da se se­man­tič­ki op­seg ovih ter­mi­na po­ kla­pa i da je nji­ho­va upo­tre­ba slič­na. I jed­na i dru­ga ka­te­go­ri­ja po­ve­ za­ne sa raz­li­či­tim to­ko­vi­ma u hu­ma­ni­sti­ci i te­o­ri­ji knji­žev­no­sti po­ zna­tim pod na­zi­vom gen­der stu­di­je (Gen­der Stu­di­es) i qu­e­er stu­di­je (Qu­e­er Stu­di­es); oba ta prav­ca po­ve­zu­ju se i s dru­gim pro­blem­skim pod­ruč­ji­ma. Najpre ih, međutim, po­ve­zu­je to što oni ak­ti­vi­ra­ju ta­ kva zna­če­nja – na­ro­či­to knji­žev­nog ka­no­na – ko­ja go­to­vo do ne­dav­ no ni­su uzi­ma­na u ob­zir. A, dru­go, to pod­sti­če nov tip ose­ćaj­no­sti – mo­že se na­zva­ti ose­ćaj­noš­ću pre­ma ra­zli­ci ili ose­tlji­vo­sti za drugost. U slu­ča­ju gen­der to pred­sta­vlja ose­tlji­vost pre­ma pol­nim raz­li­ka­ma i pre­ma nji­ho­voj funk­ci­ji u druš­tvu i kul­tu­ri (već se da­nas ko­ri­sti od­ re­đe­nje „gen­der ose­tlji­vost“, gen­der sen­si­vity). U slu­ča­ju qu­e­er, vi­še je reč o pi­ta­nji­ma po­ve­za­nim sa sek­su­al­noš­ću, da­kle, o ose­tlji­vo­sti na sek­su­al­nu raz­li­ku ko­ja je, što do­bro zna­mo ma­da ne­ra­do go­vo­ri­mo, 

Ter­min gen­der na polj­ski je­zik obič­no ni­je naj­a­de­kvat­ni­je pre­vo­đen (kao „kul­tur­ni pol“, „duš­tve­nokul­tur­ni pol“, „pol­na vr­sta“, „vr­sta“ i sl.), a po­ne­kad i ne­do­volj­no pre­ci­zno (kao „pol­na ulo­ga“) ili ne­do­volj­no spret­no (kao „druš­ tve­nokul­tur­ni pol­ni iden­ti­tet“, „svest druš­tve­nokul­tur­nih de­ter­mi­na­ci­ja po­ la“, „isto­rij­ski, druš­tve­no i kul­tur­no de­ter­mi­ni­sa­na pol­na ulo­ga“, „isto­rij­ska i druš­tve­nokul­tur­na pol­na ka­rak­te­ri­sti­ka“ i sl.). Za­to sam se, na kra­ju, od­lu­ či­la da za­dr­žim stra­ni ter­min jer je ta­kva ver­zi­ja već u naj­ši­roj upo­tre­bi. Kao naj­tač­ni­ji od na­ve­de­nih polj­skih ekvi­va­le­na­ta, gen­der tre­ba pri­hva­ti­ti, pre­ma mom miš­lje­nju, kao „druš­tve­nokul­tur­ni pol“. Kad je reč o ter­mi­nu qu­e­er, ta­ ko­đe sam se od­lu­či­la za en­gle­sku reč. Po­gle­da­ti da­lji ko­men­tar u poglavlju ko­je je po­sve­će­no ovom pojmu.

XIII. Gender i queer

483

Raz­voj ter­mi­na

Gen­der stu­di­je, qu­e­er stu­di­je

Ose­tlji­vost za drugost

Okre­ta­nje knji­ žev­nih is­tra­ži­va­ nja ka pol­nim raz­li­ka­ma

In­ter­di­sci­pli­nar­ nost

„Ugen­de­ro­vljen“ kri­ti­čar

Gen­der svest

„Po­li­tič­ka is­prav­nost“

Zna­če­nje gen­der i qu­e­er za knji­ žev­no­na­uč­na is­tra­ži­va­nja

igra­la neo­bič­no va­žnu ulo­gu u isto­ri­ji kul­tu­re, a na­ro­či­to u isto­ri­ ji umet­nič­ke prak­se. I je­dan i dru­gi ter­min na­go­veš­ta­va­ju, da­kle, i otva­ra­nje po­lja is­tra­ži­va­nja i in­ter­pre­ta­ci­je knji­žev­no­sti u prav­cu ono­ga što je do iz­ve­snog vre­me­na je­di­no funk­ci­o­ni­sa­lo na mar­gi­ni in­te­re­so­va­nja ili čak iz tog po­lja bi­lo od­stra­nji­va­no – na funk­ci­o­ni­ sa­nje pol­nih i sek­su­al­nih raz­li­ka i sva­ko­vr­snih vi­do­va raz­li­či­to­sti u knji­žev­nim dis­kur­si­ma i dis­kur­si­ma po­sve­će­nim knji­žev­no­sti. Oba prav­ca ima­ju ve­o­ma ši­rok in­ter­di­sci­pli­nar­ni za­hvat – ka­te­ go­ri­ja­ma gen­der i qu­e­er da­nas se us­peš­no slu­ži­mo ne sa­mo na pod­ ruč­ju na­u­ke o knji­žev­no­sti ne­go, ta­ko­đe (pa čak, mo­žda, i pre sve­ ga) na pod­ruč­ju an­tro­po­lo­gi­je, so­ci­o­lo­gi­je, psi­ho­lo­gi­je, pe­da­go­gi­je, fi­lo­zo­fi­je, este­ti­ke, te­a­tro­lo­gi­je, fil­mo­lo­gi­je i kul­tur­nih is­tra­ži­va­nja. Mo­glo bi se čak re­ći da su se sve te di­sci­pli­ne pre­o­bra­zi­le pred na­ šim oči­ma do­bi­ja­ju­ći neš­to što se da­nas na­zi­va i „gen­der sveš­ću“, a na pr­vi po­gled bi se či­ni­lo da se kao eks­cen­trič­na fi­gu­ra „ugen­de­ ro­vlje­nog“ kri­ti­ča­ra (knji­žev­nog ili kri­ti­ča­ra umet­no­sti uopšte) odo­ ma­ći­la u dis­kur­si­ma, te i po­red na­zi­va ko­ji još uvek čud­no zvu­či da­nas ne iza­zi­va ni­či­je ču­đe­nje. Qu­e­er se da­nas ta­ko­đe na­la­zi na do­ brom pu­tu da se traj­no odo­ma­ći i u na­u­ci o knji­žev­no­sti i u hu­ma­ ni­sti­ci. Još ne­dav­no, da bi se bi­lo ak­tu­el­no, bi­lo je do­volj­no – ka­ko se če­sto mo­glo ču­ti – ima­ti ovu „gen­der svest“ – bez ob­zi­ra na bi­o­ loš­ki pol is­tra­ži­telj­ke/is­tra­ži­va­ča ili kri­ti­čar­ke/kri­ti­ča­ra – da se ona po­ka­že u is­tra­ži­vač­koj ili kri­tič­ko-knji­žev­noj prak­si. Da­nas se sve češ­će go­vo­ri da je do­bro „bi­ti qu­e­er“, a in­ter­pre­ti­ra­ju­ći knji­žev­nost i pi­šu­ći o njoj – ka­ko bi si­gur­no do­da­la već na po­čet­ku ovog po­gla­vlja ci­ti­ra­na Džu­dit Ba­tler – tre­ba da se bu­de „kri­tič­ki qu­e­er“. Ove pret­po­stav­ke, me­đu­tim, ne tre­ba in­ter­pre­ti­ra­ti po­mo­ću ka­te­go­ri­ja „po­li­tič­ke is­prav­no­sti“ jer je to od­re­đe­nje ve­o­ma de­val­vi­ra­no. Pre bi tre­ba­lo go­vo­ri­ti o no­voj vr­sti ose­tlji­vo­sti ko­ja je – ma­kar po mom uve­re­nju – po­treb­na za raz­u­me­va­nje knji­žev­no­sti. U ovom odelj­ku ću se po­tru­di­ti da od­go­vo­rim na pi­ta­nje o tome zaš­to je to­li­ko va­žna ova „no­va ose­tlji­vost“, da­kle, zbog če­ga tre­ba da bu­de­mo opre­zni pre­ma pol­nim i sek­su­al­nim raz­li­ka­ma či­ je pri­su­stvo ot­kri­va­mo pri­li­kom pa­žlji­vog či­ta­nja knji­žev­nih de­la. A ta­ko­đe i zaš­to se to­li­ko mno­go is­tra­ži­va­či­ca i is­tra­ži­va­ča knji­žev­ no­sti da­nas po­i­sto­ve­ću­ju s po­kre­ti­ma u zna­ku gen­der i qu­e­er, i šta za­pra­vo me­nja upo­tre­bu ovih ka­te­go­ri­ja u na­šem pri­stu­pu kul­tu­ri, umet­no­sti i knji­žev­no­sti.

484

Književne teorije XX veka

Gen­der Ter­min gen­der pre­u­zet je iz en­gle­skog je­zi­ka, kon­kret­no – iz reč­ni­ ka ko­ji se od­no­si na gra­ma­ti­ku tog je­zi­ka, a u ko­jem je pr­vo­bit­no zna­čio „gra­ma­tič­ku vr­stu“. Da­nas te­o­ri­je u zna­ku gen­der u ma­loj me­ri ko­ri­ste to pr­vo zna­če­nje ter­mi­na, vi­še ši­re­ći zna­če­nje nje­go­vog se­man­tič­kog po­lja. Pret­hod­ni­com gen­der stu­di­ja u hu­ma­ni­sti­ci da­nas se sma­tra ame­ rič­ka an­tro­po­loš­ki­nja Mar­ga­ret Mid (1901–1978) ko­ja je u knji­zi Spol i tem­pe­ra­ment u tri pri­mi­tiv­na druš­tva, ob­ja­vlje­noj 1935. go­di­ne, ana­ li­zi­ra­la pro­blem za­vi­sno­sti ulo­ge i ■ gen­der stu­di­je (Gen­der Stu­ sta­tu­sa od­re­đe­ne lič­no­sti u druš­tvu di­es) – pra­vac in­ter­di­sci­pli­nar­nih od nje­nog po­la. Do­du­še, Mid se ov­ is­tra­ži­va­nja ko­ja se vr­še na tlu aka­ de ni­je slu­ži­la ter­mi­nom gen­der, ali dem­skog fe­mi­ni­zma ma­nje-vi­še od je ipak skre­nu­la pa­žnju na mo­žda se­dam­de­se­tih go­di­na, a či­ju osno­ naj­bit­ni­ji aspekt pi­ta­nja – na­ro­či­to vu pred­sta­vlja ka­te­go­ri­ja gen­der – druš­tve­nokul­tur­ni pol, ko­ja se raz­ na to da od­re­đe­nje ka­rak­te­ro­loš­kih li­ku­je od bi­o­loš­kog po­la (sex). Gen­ raz­li­ka svoj­stve­nih od­re­đe­nom po­ der stu­di­je se slu­že pod­sti­ca­ji­ma lu ima ka­rak­ter poj­mov­nih kon­ hro­no­loš­ki ra­ni­jih žen­skih stu­di­ja i st r u k­c i­j a na­sta­lih u druš­tvu. fe­mi­ni­stič­ke kri­ti­ke. Jed­na od va­ri­ Da­kle, da je pri­pi­si­va­nje že­na­ma jan­ti tih is­tra­ži­va­nja je­ste knji­žev­na i muš­kar­ci­ma spe­ci­fič­nih svoj­sta­ gen­der kri­ti­ka (Gen­der Cri­ti­cism), či­ji je za­da­tak da re­in­ter­pre­ti­ra va ka­rak­te­ra svo­je­vr­sna druš­tve­ knji­žev­nost iz ugla pol­nih obe­lež­ na prak­sa ko­ja po­vla­či za so­bom ja (žen­skog i muš­kog), iz ugla u kon­kret­ne ulo­ge u druš­tve­nom i ko­jem se oni ja­vlja­ju, pri­sut­nih, na kul­tur­nom pro­sto­ru ko­je su im na­ pri­mer, u na­ra­ci­ji, kon­struk­ci­ji go­ me­nje­ne. Dru­gim re­či­ma, po­lo­žaj vornog „ja“, lič­no­sti i slič­no. i funk­ci­je ko­je oba­vlja in­di­vi­dua u druš­tvu ne pro­is­ti­ču iz nje­nih bi­o­loš­kih svoj­sta­va ne­go iz od­re­đe­nih oče­ki­va­nja i pred­sta­va ko­je su po­ve­za­ne s nje­nom pol­noš­ću. Mid je u svo­joj knji­zi na­ve­la ta­kva miš­lje­nja – ko­ja za­ču­đu­ju­će sa­vre­me­no zvu­če – kao što su da „ulo­gu oba po­la for­mi­ra kul­tu­ra“ ili da su „pol­ne raz­li­ke ka­rak­te­ra druš­tve­ni kon­strukt“; ipak, sna­ žno i iz­ra­zi­to for­mu­li­sa­no raz­li­ko­va­nje bi­o­loš­kog po­la i druš­tve­nokul­tur­nog iden­ti­te­ta tre­ba vi­še da za­hva­le gen­der te­o­ri­ji ame­rič­kog 



Pod­se­ća se, ta­ko­đe, i na upo­tre­bu te re­či u Šek­spi­ro­vim tra­ge­di­ja­ma, a ja­vlja se i u še­stom iz­da­nju A Dic­ti­o­nary of the En­glish Lan­gu­a­ge Se­mju­e­la Džon­ so­na iz 1785. go­di­ne pre­ma ko­jem se upra­vo i na­zi­va gra­ma­tič­ka vr­sta ili se ja­vlja u gla­gol­skoj for­mi – „plo­di­ti“ (to gen­der). Up. ta­ko­đe: M. Skuc­ha, „Gen­ der. Qu­e­er. Li­te­ra­tu­ra“, Ruch Li­te­rac­ki, 2005, br. 6. M. Mead, Spol i temperament u tri primitivna društva, Zagreb, 2004, str. 29, 31, prevod: Dunja Rihtman-Auguštin.

XIII. Gender i queer

485

Se­man­tič­ki do­men ter­mi­na

Po­če­ci gen­der stu­di­ja

Pol kao efe­kat druš­tve­nih prak­si

Uti­caj kul­tu­re na for­mi­ra­nje po­la

Gen­der iden­tity – in­di­vi­du­al­na pol­na svest

Kul­tur­ni ka­rak­ter psi­ho­sek­su­al­ nog iden­ti­te­ta

psi­ho­a­na­li­ti­ča­ra Ro­ber­ta Dž. Sto­le­ra (rođ. 1924). Sto­ler je upra­vo 1964. go­di­ne na Kon­gre­su psi­ho­a­na­li­ti­ča­ra u Stok­hol­mu iz­lo­žio kon­cep­ci­ju gen­der iden­tity kao in­di­vi­du­al­ne pol­ne sve­sti. Knji­ga Sex and Gen­der: On the De­ve­lop­ment of Ma­scu­li­nity and Fe­mi­nity, štam­ pa­na če­ti­ri go­di­ne ka­sni­je, bi­la je plod nje­go­vih du­go­go­diš­njih is­tra­ ■ bi­o­loš­ki pol (sex) – od­re­ ži­va­nja slu­ča­je­va ko­ji se ne mo­gu đe­ni skup ana­tom­sko-fi­zi­o­loš­kih či­nje­ni­ca ko­ji omo­gu­ća­va da se že­ jed­no­znač­no bi­o­loš­ki (na pri­mer, ne raz­li­ku­ju od muš­ka­ra­ca, u prin­ her­ma­fro­di­ti­zam) i psi­ho­loš­ki ci­pu sma­tran pri­rod­nim. (tran­ssek­su­a­li­zam) uskla­di­ti. Sto­ler je, iz­me­đu osta­log, is­ti­cao da i u sfe­ri od­re­đe­nog po­la mo­gu da po­sto­ je iz­ve­sne me­ša­vi­ne – ne ose­ća­ju se svi sto­pro­cent­no kao muš­kar­ci ili kao že­ne. Iz nje­go­vih is­tra­ži­va­nja pro­iz­la­zi­li su ve­o­ma in­spi­ra­tiv­ni i po mno­gim po­sle­di­ca­ma plod­ni za­ključ­ci. U pr­vom re­du da psi­ho­ sek­su­al­ni iden­ti­tet ni­je uro­đen (bi­o­loš­ki), ne­go ste­čen (ima kul­tur­ni ka­rak­ter). Ma­da bi­o­loš­ki pol ima ten­den­ci­ju is­po­lja­va­nja druš­tve­ nokul­tur­nog iden­ti­te­ta, to mu ipak ne po­la­zi uvek za ru­kom, jer na pri­mar­ne bi­o­loš­ke raz­li­ke ve­lik uti­caj vr­še ste­re­o­tip­na druš­tve­na oče­ ki­va­nja. Ter­min gen­der tre­ba­lo je u Sto­le­ro­vom pri­stu­pu da pro­ši­ri zna­čenj­sko po­lje po­ve­za­no s po­lom mno­gim po­na­ša­nji­ma, mi­sli­ma, pred­sta­va­ma, emo­ci­ja­ma i slič­no ko­je se mo­gu od­no­si­ti na nje­ga, a ko­je uopšte ne mo­ra­ju iza­zi­va­ti bi­o­loš­ke aso­ci­ja­ci­je. To sta­no­viš­te ■ druš­tve­nokul­tur­ni pol (gen­der, engl. gen­der = gra­ma­tič­ki ta­ko­đe je otvo­ri­lo no­ve per­spek­ti­ve rod) – kon­stru­i­sa­ni skup svoj­sta­ pred fe­mi­ni­stič­ka is­tra­ži­va­nja: va, mo­de­la po­na­ša­nja, pred­sta­va i „Pol je pre­stao ko­nač­no da se sma­tra svoj­stvom že­ne i nje­ne ‘pri­ro­de’, a uvo­đe­nje ka­te­go­ri­je gen­der po­vu­klo je za so­bom ‘mo­guć­nost pro­me­na sa­mo­o­dre­đe­nja pa čak i oslo­bo­đe­nja’.“

Gen­der u hu­ma­ ni­stič­kom dis­kur­su

druš­tve­nih oče­ki­va­nja, kao i nor­mi po­ve­za­nih s bi­o­loš­kim po­lom, ko­ji po­ka­zu­je funk­ci­je ko­je od­re­đe­na in­di­vi­dua oba­vlja u druš­tvu i kul­ tu­ri, kao i njen sta­tus i pra­va ko­ja ima. (Raz­li­ko­va­nje tih ter­mi­na ofi­ ci­jel­no je uklju­či­la u fe­mi­ni­stič­ki dis­kurs ame­rič­ka fe­mi­nist­ki­nja Eni Oukli u knji­zi Sex Gen­der and So­ci­ ety, ob­ja­vlje­noj 1972. go­di­ne.)

Upra­vo je Sto­le­ro­va knji­ga iz 1968. go­di­ne znat­no do­pri­ne­la uspe­hu gen­de­ra; ne­ki is­tra­ži­va­či ozna­ča­va­ju taj da­tum kao po­če­tak na­stan­ka te ka­te­go­ri­je u hu­ma­ni­stič­kom dis­kur­su, po­go­to­vu što au­ tor knjige Sex and Gen­der ni­je opi­sao sa­mo raz­li­ku iz­me­đu osnov­nih  

486

R. J. Stol­ler, Sex and Gen­der: On the De­ve­lop­ment of Ma­scu­li­nity and Fe­mi­ nity, Lon­don, 1968. E. Hyży, Ko­bi­e­ta, ci­a­ło, to­ż­sa­mo­ść. Te­o­rie pod­mi­o­tu w fi­lo­zo­fii fe­mi­nistycznej ko­ń­ca XX wi­e­ku, Kraków, 2003, str. 61. Književne teorije XX veka

poj­mo­va, ne­go je i pre­ci­zno iz­di­fe­ren­ci­rao gen­der iden­ti­tet od gen­ der ulo­ge, da­kle, uveo je po­de­lu ko­ja je ka­sni­je ko­riš­će­na u vi­še fe­ mi­ni­stič­kih ra­do­va. Ter­min gen­der po­čeo je da se pojavljuje na ame­rič­kom pro­sto­ru još po­čet­kom se­dam­de­se­tih go­di­na. Go­di­ne 1970. u ču­ve­noj knji­zi Se­xu­al Po­li­tics, Kejt Mi­let je pri­stu­pi­la, na pri­mer, ana­li­zi iz­vo­ra opre­ si­je že­nâ, a uzro­ke te opre­si­je vi­de­la je pre sve­ga u pa­tri­jar­hal­nom si­ ste­mu ko­ji je de­ter­mi­ni­sao od­no­se iz­me­đu bi­o­loš­kog i druš­tve­nokul­ tur­nog po­la. Ta­ko­đe je is­ti­ca­la po­li­tič­ku uslo­vlje­nost pol­nih ulo­ga i ana­li­zi­ra­la me­ha­ni­zme vla­sti ko­ji po­sto­je na re­la­ci­ji muš­ka­rac–že­ na. Ova knji­ga bi­la je isto­vre­me­no jed­na od naj­pro­nic­lji­vi­jih ana­li­za pa­tri­jar­hal­ne ide­o­lo­gi­je, a po­čev od vre­me­na nje­nog ob­ja­vlji­va­nja, uvo­đe­nje u fe­mi­ni­stič­ki dis­kurs raz­li­ko­va­nja bi­o­loš­kog i druš­tve­nokul­tur­nog po­la po­stao je je­dan od naj­va­žni­jih za­da­ta­ka fe­mi­ni­zma. Slič­ne mo­ti­ve po­kre­ta­la je knji­ga Di­a­lec­tic of Sex10 ko­ja po­ti­če iz istog vre­me­na. Autor­ka je i ov­de ana­li­zi­ra­la iz­vo­re dis­kri­mi­na­ci­ja že­na, a uzro­ke to­me pro­na­la­zi­la je ka­ko u bi­o­loš­koj po­de­li pol­nih ulo­ga de­ter­mi­ni­sa­nih pro­kre­a­tiv­nim ci­lje­vi­ma ta­ko i u dru­gim kul­tur­no usta­lje­nim po­de­la­ma – na pri­mer, u auto­mat­skom do­vo­đe­nju u ve­zu eg­zakt­nih na­u­ka – s muš­kar­ci­ma a hu­ma­ni­stič­kih – sa že­na­ma. Ši­re­nju ka­te­go­ri­je gen­der u fe­mi­ni­stič­kim i fi­lo­zof­sko-fe­mi­ni­stič­ kim ras­pra­va­ma u znat­noj me­ri je do­pri­ne­la i ame­rič­ka fe­mi­nist­ki­nja Eni Oukli ko­ja je ko­ri­sti­la Sto­le­ro­va za­pa­ža­nja i u iz­ve­snom smi­slu ih pri­me­ni­la na fe­mi­ni­zam. Go­di­ne 1972. Oukli je u knji­zi Sex, Gen­der and So­ci­ety11 uve­la da­nas opšte­ko­riš­će­nu po­de­lu iz­me­đu „po­la“ (sex) i „druš­tve­nokul­tur­nog po­la“ (gen­der). Ona je, ta­ko­đe, pre­ci­zi­ra­la ka­te­ go­ri­ju p o­l a, de­fi­ni­šu­ći je kao skup ana­tom­skih i fi­zi­o­loš­kih oso­bi­na, a na­zi­vom gen­der ozna­či­la je po­na­ša­nja for­mi­ra­na u druš­tvu ko­ja go­ vo­re o žen­sko­sti ili o muš­ko­sti. To je bi­la naj­va­žni­ja po­de­la u ra­noj eta­pi raz­vo­ja mi­sli u zna­ku gen­der te je va­lja još jed­nom na­gla­si­ti: – „bi­o­l o š­k i p ol“ (s e x) – to je odre­đen skup ana­tom­sko-fi­zi­o­ loš­kih oso­bi­na ko­je omo­gu­ća­va­ju da se že­ne raz­li­ku­ju od muš­ ka­ra­ca, i u ce­li­ni je sma­tran pri­rod­nim; – „d r uš­t ve­ noku l­tu r­ n i p ol“ (g e n­der ) – to je skup atri­ bu­ta, ti­po­va po­na­ša­nja, pred­sta­va i druš­tve­nih oče­ki­va­nja, kao i nor­mi po­ve­za­nih s bi­o­loš­kim po­lom. On se, uopšte­no  To di­fe­ren­ci­ra­nje po­gle­da­ti na str. 5 u: R. Stol­ler, Sex and Gen­der, op. cit.  K. Mil­lett, Se­xu­al Po­li­tics, New York, 1970. 10 S. Fi­re­sto­ne, The Di­a­lectic of Sex: The Ca­se for Fe­mi­nist Re­vo­lu­tion, New York, 1970. 11 A. Oakley, Sex, Gen­der and So­ci­ety, Lon­don, 1972. XIII. Gender i queer

487

Sto­le­ro­vo raz­li­ ko­va­nje gen­der iden­ti­te­ta i gen­der ulo­ge

Ana­li­za pa­tri­jar­ hal­ne ide­o­lo­gi­je

Kul­tur­ne po­de­le

Po­de­la Oukli­je­ve na sex i gen­der

Esen­ci­ja­li­zam na­su­prot kon­ struk­ti­vi­zmu

Sex–gen­der system

go­vo­re­ći, sma­tra ne­čim kon­ stru­i­sa­nim ali isto­vre­me­no pre­ci­zno is­ti­če funk­ci­je ko­je od­re­đe­na in­di­vi­dua oba­vlja u druš­tvu i kul­tu­ri, a ta­ko­đe uti­če na njen sta­tus i na pra­ va ko­ja joj pri­pa­da­ju. Kao po­sle­di­ca to­ga, po­če­lo se uva­ža­va­ti da je bi­o­loš­ki pol (sex) pri­ma­ran i da pred­sta­vlja osno­vu druš­tve­nokul­tur­nog po­la (gen­der) ko­ji je u od­no­su na nje­ga se­kun­ da­ran i pred­sta­vlja nad­grad­nju. U tom smi­slu je bi­o­loš­ki pol tre­ti­ ran esen­ci­ja­li­stič­ki, a druš­tve­no-bi­o­loš­ki pol – kon­struk­ti­vi­stič­ki (sma­tran je, za­pra­vo, od­re­đe­nom vr­stom poj­mov­ne i/ili dis­kur­ziv­ne kon­struk­ci­je ko­ju pro­iz­vo­di druš­ tvo). Kon­sta­to­va­no je, ta­ko­đe, da je bi­o­loš­ki pol una­pred odre­đen, a da se druš­tve­nokul­tur­ni pol stva­ ra – ima svoj­stvo od­re­đe­nog isto­ rij­skog pro­ce­sa i for­mi­ra se usled od­re­đe­nih druš­tve­nih in­ter­ak­ci­ja. Go­di­ne 1975. an­tro­po­loš­ki­nja Gejl Ru­ben je is­ko­ri­sti­la for­mu­la­ci­ju „sex–gen­der system“ s ci­ljem da opi­ še si­stem­ske od­no­se ple­men­skog ži­vo­ta – re­pro­duk­ci­ju u okvi­ru ple­ men­skih za­jed­ni­ca, sek­su­al­nost i raz­me­nu že­na iz­me­đu ple­me­na. Ta kon­cep­ci­ja se ta­ko­đe is­po­sta­vi­la ve­ o­ma in­spi­ra­tiv­nom za fe­mi­ni­stič­ke is­tra­ži­va­či­ce ko­je re­pre­zen­tu­ju raz­ li­či­te hu­ma­ni­stič­ke di­sci­pli­ne.12 Kra­jem se­dam­de­se­tih go­di­na va­žnu ulo­gu od­i­gra­la su i psi­ho­a­ na­li­tič­ka fe­mi­ni­stič­ka is­tra­ži­va­nja

■ esencijalizam i konstruktivizam – stanovišta koja se javljaju na tlu akademskog feminiz­ ma (ženskih studija, feminističke kritike, gender studija, gender kriti­ ke a takođe i gej-lezbijskih istraži­ vanja i kritike i sl.). Esencijalistička orijentacija označava uverenje o po­ stojanju posebne, primarne suštine ženskosti (ženske prirode), a upo­ redo s tim i specifično ženska isku­ stva i sagledavanja sveta. U slučaju gender studija to je, opet, uverenje o postojanju biološkog pola kao nera­ zrušive, primarne i prirodne osnove polnosti (ženskosti i muškosti). Na osnovi gej-lezbijskih istraživanja prihvata se postojanje homoseksu­ alnosti (homoseksualne muške ili ženske prirode) kao univerzalnog i primarnog skupa svojstava koji karakterišu osobe homoseksualnih sklonosti. U svakom od ovih slu­ čajeva, konstruktivistička stanovi­ šta remete prisustvo ove prvobitne osnove (suštine): ženskosti/muš­ kosti, ženskog pola i muškog pola i homoseksualnosti, tvrdeći da su i ženskost i muškost te, konačno, homoseksualnost (lezbijska ili ge­ jovska) određeni društvenokultur­ ni konstrukti koji proističu iz čina imenovanja ili pripadanja određe­ noj grupi. Ti konstrukti povlače za sobom čitav repertoar određenih gestova, ponašanja, načina odeva­ nja i slično, u skladu s društveno­ kulturnim uzorima koji određuju norme bivstvovanja ženom/muš­ karcem, reprezentovanja ženskog/ muškog pola, bivstvovanja lezbij­ kom/gejom i slično. U najradikalni­ jim konstruktivističkim pristupima (na primer, u pristupima Džudit Batler) čak je i biološki pol društve­ nokulturni konstrukt.

12 G. Ru­bin, „The Traf­fic in Wo­men: No­tes on the ‘Po­li­ti­cal Eco­nomy’ of Sex“, u: To­ward an Anthro­po­logy of Wo­men, red. R. R. Re­i­ter, New York–Lon­don, 1975.

488

Književne teorije XX veka

Do­ro­ti Di­ner­stajn (1923–1992) i Nen­si Čo­do­rov (rođ. 1944).13 Is­tra­žu­ju­ći raz­li­ko­va­nje pol­nih ulo­ga (žen­skih i muš­kih), ko­je su iz­ ra­že­ne osnov­nim me­ta­fo­ra­ma „si­re­ne“ i „mi­no­ta­u­ra“, Doroti Di­ner­ stajn je, na pri­mer, ana­li­zi­ra­la du­bo­ke uzro­ke po­de­la u kul­tur­nim i druš­tve­nim do­me­ni­ma na po­seb­ne sfe­re ko­je pri­pa­da­ju že­na­ma i muš­kar­ci­ma. Knji­ga The Mer­maid and the Mi­no­ta­ur je bi­la usme­ re­na pro­tiv te vr­ste ar­bi­trar­nog ra­slo­ja­va­nja i po­ka­za­la se ve­o­ma in­ spi­ra­tiv­nom, na­ro­či­to za fe­mi­nist­ki­nje za­in­te­re­so­va­ne za pro­ble­me kul­tur­no de­ter­mi­ni­sa­nih pol­nih raz­li­ka.14 Još ve­ći uti­caj iz­vr­ši­la je knji­ga Nen­si Čo­do­rov The Re­pro­duc­tion of Mot­he­ring, po­sve­će­na pi­ta­nji­ma re­pro­du­ko­va­nja ma­te­rin­ske ulo­ge – a po­seb­no je po­sta­ la ve­o­ma za­ni­mljiv iz­vor in­for­ma­ci­ja fe­mi­nist­ki­nja­ma ko­je su po­ ku­ša­va­le da sru­še kon­cep­ci­ju tra­di­ci­o­nal­ne i Froj­do­ve i La­ka­no­ve psi­ho­a­na­li­ze ko­je su edi­pov­skoj fa­zi pri­da­va­le naj­bit­ni­ju ulo­gu u psi­ho­sek­su­al­nom raz­vo­ju čo­ve­ka. Čo­do­rovljeva je naj­ve­ću pa­žnju kon­cen­tri­sa­la na pre­e­di­pov­sku fa­zu i upra­vo je tu vi­de­la ve­o­ma bi­ tan me­ha­ni­zam psi­ho­sek­su­al­nog raz­li­ko­va­nja. Sa­mim tim je pod­vr­ gla te­melj­noj re­vi­zi­ji do­ta­daš­nje opi­se pro­ce­sa raz­li­ko­va­nja, da­kle, fa­ze u ko­ji­ma de­te po­či­nje da sa­gle­da­va po­seb­nost sop­stve­nog ja­ stva, a isto­vre­me­no od­re­đu­je i gra­ni­ce sop­stve­nog „ja“ i sop­stve­nog te­la. Za taj pro­ces je, uve­ra­va­la je Čo­do­rovljeva, ve­o­ma bit­na pri­sut­ nost maj­ke – kao „pri­mar­ne sta­ra­telj­ke“, i upra­vo ona po­sta­je za de­ te „dru­gost“, obje­kat u či­joj per­spek­ti­vi se is­po­lja­va­ju sve pro­me­ne. Sa sta­no­viš­ta gen­der stu­di­ja, naj­va­žni­je je bi­lo to da je autor­ka The Re­pro­duc­tion of Mot­he­ring skre­nu­la pa­žnju na na­sta­nak pol­nog iden­ ti­te­ta de­voj­či­ca i de­ča­ka ko­ji ide upo­re­do s pro­ce­som raz­li­ko­va­nja. Ma­da, na­rav­no, raz­li­či­to u slu­ča­ju sva­kog po­la. S ob­zi­rom na ve­o­ma bit­nu ulo­gu ve­ze s maj­kom, de­ča­ci ozna­ča­va­ju svoj pol­ni iden­ti­tet na ne­ga­ti­van na­čin (ov­de je od­lu­ču­ju­će to da se bu­de ne-žen­sko) i za­to mo­ra­ju stal­no po­ja­ča­va­ti sop­stve­ni ose­ćaj po­seb­no­sti. Otu­da se u pre­e­di­pov­skom raz­do­blju iz­me­đu maj­ke i si­na ja­vlja­ju do­ži­vlja­ji sek­su­al­nog ka­rak­te­ra ko­ji uopšte ne po­sto­je u od­no­si­ma iz­me­đu ćer­ ki i maj­ki. Tek po­sle ula­ska u edi­pov­sku fa­zu, de­čak po­sta­je sve­stan da pol­na raz­li­ka maj­ke pred­sta­vlja pro­blem, a poš­to ne­će do­dat­no da se iz­lo­ži gne­vu oca – emo­tiv­no se odva­ja od nje. Kom­pen­za­ci­ju 13 D. Din­ner­stein, The Mer­maid and the Mi­no­ta­ur: Se­xu­al Ar­ran­ge­ments and Hu­man Ma­la­i­se, New York, 1977; N. Cho­do­row, The Re­pro­duc­tion of Mot­he­ ring: Psycho­a­nalysis and the So­ci­o­logy of Gen­der, Ber­ke­ley–Lon­don, 1978. 14 Up. o to­me u knji­zi: R. Put­nam Tong, Myśl fe­mi­nistyczna. Wpro­wad­ze­nie, War­sza­wa, 2002, str. 186–192. Kon­cep­ci­ja Di­ner­stajnove ta­ko­đe je in­spi­ri­sa­ la is­tra­ži­va­či­ce ko­je su se iz­jaš­nja­va­le za ide­ju an­dro­gi­ni­zma i ukidanje čvr­ste pol­ne us­kla­đe­no­sti. Pogledati: Fe­mi­ni­zam. XIII. Gender i queer

489

Me­ta­fo­re „si­re­ne“ i „mi­no­ta­u­ra“ Di­nerš­taj­no­ve

Kon­cep­ci­ja re­pro­du­ko­va­nja ma­te­rin­ske ulo­ge Čo­do­ro­ve

Pro­ces raz­li­ko­va­nja

Od­nos s maj­kom

Uzrok re­pre­si­je muš­ka­ra­ca nad že­na­ma

„Pro­du­že­na sim­bi­o­za“

ov­de pred­sta­vlja ra­stu­ća svest o tome da se mo­že us­po­sta­vi­ti iden­ ti­tet s muš­kar­ci­ma (a po­seb­no sa ocem), kao i sti­ca­nje vla­sti nad že­na­ma. Pre­ma miš­lje­nju Nen­si Čo­do­rov, taj tre­nu­tak je od­lu­ču­ju­ći – jer ta­da se u stva­ri ja­vlja pre­zir muš­kar­ca pre­ma že­ni, a po­ja­va tog ose­ća­nja po­sta­je ne­mi­nov­na u for­mi­ra­nju nje­go­vog iden­ti­te­ta. To je, ta­ko­đe, uzrok ka­sni­je re­pre­si­je muš­ka­ra­ca nad že­na­ma jer ova pr­vo­bit­na od­boj­nost i isto­vre­me­no ose­ća­nje nad­mo­ći tra­že do­dat­ni druš­tve­ni i kul­tur­ni pod­sti­caj. Kad je reč o de­voj­či­ci, pro­ces iden­ti­ fi­ka­ci­je ima, me­đu­tim, po­zi­ti­van i ne­kon­flik­tni ka­rak­ter: iden­ti­tet se stva­ra pu­tem slič­no­sti, iden­ti­fi­ka­ci­je i ose­ća­ja kon­ti­nu­i­te­ta; otu­da Čo­do­rovljeva tu po­ja­vu ozna­ča­va iskazom „pro­du­že­ne sim­bi­o­ze“. Usled to­ga se pro­ble­mi že­na i nji­ho­vog žen­skog iden­ti­te­ta ja­vlja­ju tek po­sle ne­stan­ka edi­pov­ske fa­ze kad pre­va­gu do­bi­ja­ju an­tro­cen­trič­ ki uti­ca­ji – muš­ka vlast, i za de­voj­či­ce ne­pra­ved­ne po­de­le, druš­tve­no i kul­tur­no de­ter­mi­ni­sa­ne i sank­ci­o­ni­sa­ne muš­kom he­ge­mo­ni­jom.15 U za­ključ­ku svog ra­da, autor­ka The Re­pro­duc­tion of Mot­he­ring je po­ka­za­la, ta­ko­đe, da ova raz­li­ka psi­ho­sek­su­al­nog raz­vo­ja de­ča­ka i de­voj­či­ca po­vla­či za so­bom ve­o­ma va­žne druš­tve­ne i kul­tur­ne im­ pli­ka­ci­je. I po­red to­ga što su nje­na za­pa­ža­nja na­i­la­zi­la i na mno­ge kri­ti­ke u fe­mi­ni­stič­kim sre­di­na­ma,16 ipak su iz­vr­ši­la bi­tan uti­caj na gen­der stu­di­je, na­ro­či­to u Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma.

Esen­ci­ja­li­zam pro­tiv kon­struk­ti­vi­zma

Spor o od­no­su iz­me­đu bi­o­loš­kog i kul­tur­nog po­la

To­kom se­dam­de­se­tih i osam­de­se­tih go­di­na ka­te­go­ri­ja gen­der je po­ sta­la jed­na od naj­češ­će ko­riš­će­nih, na­ro­či­to u an­glo­je­zič­kim fe­mi­ni­ stič­kim dis­kur­si­ma (po­seb­no u ra­do­vi­ma Kejt Mi­let, Gžer­mejn Grir i Gejl Ru­ben). Ukrat­ko, po­če­lo se spo­ri­ti o od­no­si­ma iz­me­đu bi­o­loš­ kog i druš­tve­nokul­tur­nog po­la, a ta­ko­đe i ras­pra­vlja­ti ko­ji od njih (u slu­ča­ju kad se pri­hva­ta da po­sto­je oba) igra va­žni­ju ulo­gu u pro­ ce­su stva­ra­nja čo­ve­ko­vog iden­ti­te­ta. Za krat­ko vre­me iz­dvo­ji­la su se naj­ma­nje tri te­o­rij­ska sta­va na­sta­la u kon­tek­stu ka­te­go­ri­je gen­der: 15 I Ilejn Šo­vol­ter pri­da­je is­tra­ži­va­nji­ma Čo­do­ro­ve ve­o­ma bit­nu ulo­gu za raz­voj fe­mi­ni­stič­kih is­tra­ži­va­nja. Up. E. Scho­wal­ter, „Krytyka fe­mi­nistyczna na ro­ zdro­żu“, Teksty Dru­gie, 1993, br. 4/5/6, str. 454. Po­gle­da­ti, ta­ko­đe, za­ni­mljiv ko­men­tar o ra­do­vi­ma Čo­do­rovljeve u: R. Put­nam Tong, Myśl fe­mi­nistyczna. Wpro­wad­ze­nie, op. cit., str. 192–194. 16 Ka­ko njoj, ta­ko je i Di­ner­stajnovoj za­me­re­no, iz­me­đu osta­log, da ne uzi­ma­ju do­volj­no u ob­zir druš­tve­ne uti­ca­je i či­ni­o­ce kul­tur­nog raz­li­ko­va­nja.

490

Književne teorije XX veka

– u pr­vom od njih (naj­re­đe) – esen­ci­ja­li­stič­kom (ko­ji je ta­ko­đe na­zi­van bi­o­loš­ki ili na­tu­ra­li­stič­ki) – i da­lje je bi­o­loš­ki pol sma­ tran ap­so­lut­no neo­tu­đi­vom osno­vom od­lu­ču­ju­ćom za raz­li­ku me­đu lju­di­ma, a ko­ja se ta­ko­đe sma­tra i kao de­ter­mi­ni­šu­ći či­ni­lac, pa čak i onaj ko­ji od­lu­ču­je o nji­ho­vom iden­ti­te­tu i o nji­ho­vom funk­ci­o­ni­sa­nju u druš­tve­nom pro­sto­ru; utvr­đe­na je i uzroč­na za­vi­snost: bi­o­loš­ki pol je – pri­mar­ni uzrok, druš­ tve­nokul­tur­ni pol – po­sle­di­ca; – u dru­gom sta­no­viš­tu pri­hva­će­no je kom­pro­mi­sno raz­ma­tra­nje: da je bi­o­loš­ki pol do­i­sta pri­ma­ran, ali da isto ta­ko i kul­tur­ni pol vr­ši ve­o­ma va­žnu ulo­gu u pro­ce­su kon­sti­tu­i­sa­nja iden­ti­te­ta; – u tre­ćem se – ra­di­kal­no kon­struk­ti­vi­stič­kom i isto ta­ko eks­ trem­nom kao i pr­vi – pot­pu­no od­u­sta­lo od kon­cep­ci­ja bi­o­loš­ kih uslo­vlje­no­sti i pri­hva­ti­lo da se je­di­no gen­der, ko­ji se for­mi­ ra to­kom druš­tve­nih in­ter­ak­ci­ja, igra kon­sti­tu­tiv­nu ulo­gu u na­stan­ku su­bjek­tiv­nog iden­ti­te­ta. Po­sled­nje ras­pra­ve o pr­ven­stvu i ulo­zi po­la (bi­o­loš­kog i kul­tur­ nog) po­la­ri­zo­va­le su se osam­de­se­tih go­di­na na ras­pra­vu ko­ja još uvek tra­je iz­me­đu esen­ci­ja­li­stič­kog (na­tu­ra­li­stič­kog) i kon­struk­ti­vi­ stič­kog blo­ka. Pred­stav­ni­ce i pred­stav­ni­ci pr­ve op­ci­je iz­jaš­nja­va­li su se za uni­ver­zal­ni, bi­o­loš­ki, ko­ji pret­ho­di druš­tve­nim i kul­tur­nim pol­nim či­ni­o­ci­ma ko­ji uti­ču na gen­der, ko­ji je se­kun­da­ran u od­no­su na njih a ko­ji kao osno­vu pri­hva­ta uni­ver­zal­nu „pri­ro­du že­ne“.17 Pri­ pad­ni­ce i pri­pad­ni­ci su­prot­nog sta­no­viš­ta – na ko­je su ve­o­ma sna­ žno uti­ca­le ka­ko mark­si­stič­ke ta­ko i psi­ho­a­na­li­tič­ke ten­den­ci­je, kao i od­luč­ni an­ti­e­sen­ci­ja­li­stič­ki to­ko­vi post­mo­der­ne fi­lo­zo­fi­je (na­ro­či­ to u Fran­cu­skoj i Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma), kao i te­o­ri­ je druš­tve­nog kon­struk­ti­vi­zma – od­luč­no su se pro­ti­vi­li po­sto­ja­nju bi­lo ka­kvih sup­stan­ci­jal­nih, uni­ver­zal­nih i ne­pro­men­lji­vih svoj­sta­ va ko­ji bi mo­gli da od­lu­ču­ju o čo­ve­ko­voj pri­pad­no­sti od­re­đe­nom druš­tve­nokul­tur­nom po­lu.18 Do­vo­đe­nje u pi­ta­nje esen­ci­ja­li­stič­kih uve­re­nja o po­sto­ja­nju uni­ver­zal­ne pri­ro­de že­ne (bi­o­loš­ke, sup­stan­ ci­jal­ne, po­sto­ja­ne, ko­ja sa­či­nja­va iz­vor­nu osno­vu žen­sko­sti) i pod­ ri­va­nje te­le­o­loš­kih ten­den­ci­ja (te­žnje da se ova uni­ver­zal­na pri­ro­da uči­ni stvar­nom), ni­je do­ve­lo sa­mo do uve­re­nja kako ne po­sto­je ni­ ka­kva ne­pro­men­lji­va i opšta svoj­stva žen­skog iden­ti­te­ta, ne­go da ne 17 U ovu gru­pu tre­ba ubro­ja­ti, na pri­mer, Ke­rol Gi­li­gen, Nel No­dings, Se­ru Ra­ dik, Vir­dži­ni­ju Held, Lu­is M. En­to­ni. 18 U toj gru­pi naj­češ­će se po­mi­nju To­ril Moi, Te­ri­sa de Lo­ren­tis, Ju­li­ja Kri­ste­ va. Pre­gled esen­ci­ja­li­stič­kih i kon­struk­ti­vi­stič­kih sta­no­viš­ta na­la­zi se, iz­me­ đu osta­log, u knji­zi: E. Hyży, Ko­bi­e­ta, ci­a­ło..., op. cit. Up. ta­ko­đe: N. Schor, E. We­ed, The Es­sen­tial Dif­fe­ren­ce, Blo­o­ming­ton, 1994. XIII. Gender i queer

491

Esen­ci­ja­li­stič­ko sta­no­viš­te

Kom­pro­mis

Kon­struk­ti­vi­stič­ko sta­no­viš­te

Pri­ro­da že­ne kao osno­va za gen­der

Pro­tiv sup­stan­ci­je i esen­ci­je

„Su­bje­kat u po­kre­tu“

Že­ne Tre­ćeg sve­ta

„Pogrešni uni­ver­za­li­zam“

„Sek­su­a­li­zo­va­nje“ čo­ve­ka

po­sto­ji ni va­žna pret­po­stav­ka ko­ja oda­tle pro­is­ti­če. A ako se uopšte mo­že go­vo­ri­ti o ne­koj „pri­ro­di že­ne“, on­da je ona uvek u pro­ce­su pro­me­na, uvek na­sta­je, ni­kad ni­je ko­nač­no za­tvo­re­na, pri­god­nog je i si­tu­a­ci­o­nog ka­rak­te­ra (kon­cep­ci­je „su­bjek­ta u po­kre­tu“, „su­bjek­ta u pro­ce­su raz­vo­ja“).19 Pri­sta­li­ce ove per­spek­ti­ve vi­de­le su u njoj i bit­ ne te­ra­pe­ut­ske aspek­te – pod­sti­caj za ak­tiv­no stva­ra­nje sop­stve­nog iden­ti­te­ta, za kre­a­ci­ju i stva­ra­lač­ko usa­vr­ša­va­nje. Ve­o­ma va­žnu reč u kri­ti­ci esen­ci­ja­li­zma za­u­ze­la su i miš­lje­nja obo­je­nih že­na, že­na Tre­ćeg sve­ta i ho­mo­sek­su­al­nih že­na ko­je sve iz­ ra­zi­ti­je na­go­veš­ta­va­ju svo­je pri­su­stvo za­jed­no s ta­ko­zva­nim „tre­ćim ta­la­som“ fe­mi­ni­zma.20 One su tvr­di­le da su fe­mi­ni­stič­ki dis­kur­si bi­li pod­re­đe­ni ka­ko uzo­ru ko­ji je na­met­nu­la „be­la, he­te­ro­sek­su­al­na maj­ ka ko­ja pred­sta­vlja za­pad­no druš­tvo“ ta­ko i sa­ma ka­te­go­ri­ja gen­der ko­ja je bi­la stvo­re­na po ugle­du upra­vo na ta­kvu per­spek­ti­vu. Šta­vi­še, uve­ra­va­le su da mno­ge fe­mi­nist­ki­nje i da­lje po­dr­ža­va­ju ta­kvo sta­no­ viš­te. Pre­ma miš­lje­nju Te­ri­se de Lo­ren­tis, esen­ci­ja­li­stič­ka gen­der kri­ ti­ka je, obr­nu­to, kul­ti­vi­sa­la „po­greš­ni uni­ver­za­li­zam“ ko­ji je bri­sao bit­ne raz­li­ke et­nič­kog, ra­snog, na­ci­o­nal­nog, kul­tur­nog, eko­nom­skog i ge­ne­ra­cij­skog ka­rak­te­ra.21 Ta­ko­đe su se ja­vi­li i su­prot­ni gla­so­vi, na­ ro­či­to po­vo­dom ra­di­kal­no shva­će­ne ka­te­go­ri­je gen­der, ko­ji su sa­gle­ da­va­li opa­snu kraj­nost tog sta­no­viš­ta ko­je se, u suš­ti­ni stva­ri, ni­je raz­li­ko­va­lo od ra­ni­jih kraj­no­sti na­tu­ra­li­sta. I ta­ko, na pri­mer, pre­ma uve­re­nju Dru­ci­le Kor­nel, ap­so­lu­ti­za­ci­ja druš­tve­nokul­tur­nog po­la (u slu­ča­ju tre­ćeg od pret­hod­no na­ve­de­nih sta­no­viš­ta u spo­ru esen­ci­ja­ li­sta sa kon­struk­ci­o­ni­sti­ma) mo­že do­ve­sti ko­nač­no do po­ti­ra­nja pol­ nih raz­li­ka iz­me­đu že­na i muš­ka­ra­ca, a da­lje i do po­niš­ta­va­nja žen­ske po­seb­no­sti. Me­đu­tim, pre­ma miš­lje­nju Kor­nelove – autor­ke knji­ge pod na­slo­vom Trans­for­ma­ti­ons: Re­col­lec­ti­ve Ima­gi­na­tion and Se­xu­al Dif­fe­ren­ce22 – upra­vo se u „sek­su­a­li­zo­va­nju“ (se­xu­e­te) čo­ve­ka na­la­ze broj­ne mo­guć­no­sti iz­ra­ža­va­nja ži­vo­ta, a na­ro­či­to bo­gat­stvo is­ku­sta­va te­le­sno­sti i sek­su­al­no­sti. Me­đu­tim, s dru­ge stra­ne – ma­nje-vi­še od po­čet­ka de­ve­de­se­tih go­di­na – po­če­lo se sa od­u­sta­ja­njem od oš­trog su­prot­sta­vlja­nja ka­te­go­ri­je bi­o­loš­kog po­la druš­tve­nokul­tur­nom po­lu, 19 Ta­ko­đe – „ski­tač­kog su­bjek­ta“ (no­mad­skog), pro­men­lji­vog i ko­ji se ne dâ pod­ re­di­ti ni­jed­noj una­pred da­toj pol­noj nor­mi ili „hi­brid­nom“ su­bjek­tu u kon­cep­ ci­ji Do­ne He­ra­vej. Up. na pri­mer: R. Bra­i­dot­ti, No­ma­dic Su­bjects: Em­bo­di­ment and Se­xu­al Dif­fe­ren­ce in Con­tem­po­rary Fe­mi­nist The­ory, New York, 1994. 20 Po­gle­da­ti: Fe­mi­ni­zam. 21 O to­me, ta­ko­đe, pi­še: W. Hyża, Ko­bi­e­ta, ci­a­ło..., op. cit., str. 51–53. Up. ta­ko­ đe: A. Łeb­kow­ska, Gen­der..., op. cit. 22 D. Cor­nell, Tran­sfor­ma­ti­ons: Re­col­lec­ti­ve Ima­gi­na­tion and Se­xu­al Dif­fe­ren­ce, New York–Lon­don, 1993.

492

Književne teorije XX veka

i sve češ­će se pri­hva­ta­la pret­po­stav­ka da i je­dan i dru­gi ima­ju ka­rak­ter kul­tur­ne kon­struk­ci­je. Po­če­li su, ta­ko­đe, da se kri­ti­ku­ju dis­kur­si ko­ji ko­ri­ste po­jam bi­o­loš­kog po­la i da im se za­me­ra da te­že da učvr­ste uve­re­nje o po­sto­ja­nju ne­čeg ne­pro­men­lji­vog i neo­po­zi­vog u ljud­skoj pri­ro­di, da­kle – ogra­ni­če­nju in­di­vi­du­al­nog raz­vo­ja lič­no­sti.

Kri­ti­ka dis­kur­sa

Gen­der stu­di­je (Gen­der Stu­di­es) Gen­der is­tra­ži­va­nja (Gen­der Stu­di­es) ko­ja se obavljaju od po­čet­ka se­dam­de­se­tih go­di­na po­ste­pe­no su se po­če­la ja­vlja­ti u go­to­vo svim hu­ma­ni­stič­kim di­sci­pli­na­ma – ta­ko­đe i na pod­ruč­ju na­u­ke o knji­ žev­no­sti i knji­žev­ne kri­ti­ke. Ona su u ve­li­koj me­ri ko­ri­sti­la is­ku­stva žen­skih stu­di­ja (Wo­men’s Stu­di­es) ko­ja su se ba­vi­la pri­ku­plja­njem, ši­re­njem i upot­pu­nja­va­njem sa­zna­nja o isto­ri­ji i do­stig­nu­ći­ma že­na u kul­tu­ri, kao i u raz­li­či­tim prav­ci­ma fe­mi­ni­stič­ke kri­ti­ke. Gen­der stu­di­je su se po­ja­vi­le i u obla­sti aka­dem­skog fe­mi­ni­zma. Fe­mi­nist­ki­nje su ta­ko­đe do­pri­ne­le ši­re­nju ka­te­go­ri­je gen­der u hu­ma­ ni­stič­kom dis­kur­su i uči­ni­le su ga pred­me­tom ana­li­ze.23 To, me­đu­ tim, ne zna­či da su hro­no­loš­ki ra­ni­je žen­ske stu­di­je i fe­mi­ni­stič­ka kri­ti­ka isto što i gen­der stu­di­je. Naj­va­žni­ja raz­li­ka iz­me­đu žen­skih stu­di­ja i gen­der stu­di­ja je­ste u osnov­nim ka­te­go­ri­ja­ma ko­je ko­ri­ste oba prav­ca. U slu­ča­ju žen­skih stu­di­ja i fe­mi­ni­stič­ke kri­ti­ke – to su poj­mo­vi „že­ne“, „žen­sko­sti“ i spe­ci­fič­nog „žen­skog is­ku­stva“ či­je po­ ja­ve u knji­žev­no­sti, kul­tu­ri, druš­tvu i isto­ri­ji zah­te­va­ju po­drob­na is­ tra­ži­va­nja, ana­li­ze i opi­se.24 A kad je reč o gen­der stu­di­ja­ma, naj­va­žni­ ji ter­min je upra­vo „druš­tve­nokul­tur­ni pol“ i nje­go­vo funk­ci­o­ni­sa­nje u svim go­re­po­me­nu­tim do­me­ni­ma. Gen­der stu­di­je ta­ko­đe te­melj­no me­nja­ju do­men po­sta­vlje­nih pi­ta­nja. Ov­de se pre sve­ga ana­li­zi­ra­ju po­sle­di­ce ko­je pro­is­ti­ču iz od­re­đe­nih ulo­ga pri­da­va­nih ka­ko že­na­ma ta­ko i muš­kar­ci­ma u druš­tve­nokul­tur­nom pro­sto­ru. Ve­ća pa­žnja se ta­ko­đe skre­će na dis­kur­se po­la25 (re­to­rič­ko stva­ra­nje pol­nih raz­ li­ka), a ta­ko­đe i na nji­ho­vu ide­o­loš­ku uslo­vlje­nost i is­pre­ple­te­nost. 23 Up. za ovu pro­ble­ma­ti­ku va­žnu knji­gu: B. Cho­ł­uj, „Wo­men’s Stu­di­es a Gen­ der Stu­di­es“, u: Po pr­ze­ł­o­mie. Pr­ze­ł­om wi­e­ku w kul­tur­ze – kul­tu­ra na pr­ze­ł­o­ mie wi­eków, Szcze­cin, 2001. O žen­skim stu­di­ja­ma up. Fe­mi­ni­zam. 24 Po­gle­da­ti: Fe­mi­ni­zam. 25 U ovom slu­ča­ju po­sto­ji po­seb­na ka­te­go­ri­ja gen­der­lek­ta ko­ju je uve­la lin­gvist­ ki­nja Ro­bin Le­kof (Lan­gu­a­ge and Wo­man’s Pla­ce, New Yore, 1975), ko­ja je is­tra­ži­la za­vi­snost iz­me­đu je­zič­kih raz­li­ka i druš­tve­nih kon­struk­ci­ja pol­nog iden­ti­te­ta. XIII. Gender i queer

493

Gen­der stu­di­je i žen­ske stu­di­je

Raz­li­ka iz­me­đu oba prav­ca

Gen­der ana­li­za

Re­vi­zi­ja tra­di­ci­o­ nal­nog pol­nog du­a­li­zma

„Ge­to“ jed­ne pol­ne ulo­ge

Muš­ki iden­ti­tet

Na­či­ni de­fi­ni­sa­nja po­la

Isto ta­ko su bit­na i pi­ta­nja na­či­na for­mi­ra­nja pol­nog iden­ti­te­ta i na­ či­na nje­go­vog ostva­re­nja u čo­ve­ko­vom ži­vo­tu. Me­đu­tim, kao i žen­ ske stu­di­je, i gen­der stu­di­je ko­ri­ste do­stig­nu­ća i pod­sti­ca­je mno­gih hu­ma­ni­stič­kih di­sci­pli­na, a ta­ko­đe i ši­ro­ku fi­lo­zof­sku po­za­di­nu po­ ve­za­nu s post­mo­der­ni­zmom. Bit­na raz­li­ka se ta­ko­đe za­sni­va i na to­me što se gen­der stu­di­je ne kon­cen­tri­šu – na­ro­či­to po­sled­njih go­di­na – is­klju­či­vo na pro­ ble­me jed­nog po­la. Dis­kurs kon­cen­tri­san oko ka­te­go­ri­je gen­der u po­čet­ku je (slič­no fe­mi­ni­stič­kom dis­kur­su) ta­ko­đe bio usme­ren ka re­vi­zi­o­ni­zmu i ot­kri­va­nju me­ha­ni­za­ma do­mi­na­ci­je i vla­sti po­ve­za­ nih s pri­hva­ta­njem muš­kog gen­der kao nor­ma­tiv­nog iden­ti­te­ta.26 Ta­ko­đe je te­žio sa­gle­da­va­nju kul­tur­nih ste­re­o­ti­po­va po­ve­za­nih s tra­di­ci­o­nal­no shva­će­nim ulo­ga­ma že­na u druš­tve­nom pro­sto­ru. Ni gen­der ni fe­mi­ni­stič­ke stu­di­je ni­su iz­be­gle izo­la­ci­o­ni­zam i ten­den­ ci­ju da se pri­hva­ti sa­mo je­dan (žen­ski) druš­tve­nokul­tur­ni pol kao pred­met ana­li­ze. Iz­ra­zi­to na­gla­ša­va­nje pol­nih raz­li­ka do­vo­di­lo je do is­ti­ca­nja tra­di­ci­o­nal­nog du­a­li­zma ili do na­stan­ka no­vih opo­zi­ci­ja-hi­je­rar­hi­ja ume­sto sta­rih.27 Gen­der is­tra­ži­va­či­ca­ma je za­me­ra­no za­ tva­ra­nje u „ge­to“ jed­ne pol­ne ulo­ge i ne­do­sta­tak do­volj­ne pa­žnje za et­nič­ku i ra­snu pro­ble­ma­ti­ku, za pro­ble­me po­ve­za­ne sa sek­su­al­nom ori­jen­ta­ci­jom i slič­no. Na ta­la­su te kri­ti­ke je već osam­de­se­tih go­di­na u obla­sti ame­rič­kih gen­der stu­di­ja po­če­la sve češ­će da se ja­vlja pro­ ble­ma­ti­ka muš­kog iden­ti­te­ta, ste­re­o­ti­pa muš­ko­sti i muš­kih ulo­ga u kul­tu­ri i spe­ci­fič­no­sti knji­žev­no­sti ko­ju su pi­sa­li muš­kar­ci. Te­o­ri­je usme­re­ne na pro­ble­me muš­kog druš­tve­nokul­tur­nog po­la i ka­te­go­ri­ ja muš­ko­sti po­či­nju u po­sled­nje vre­me sve vi­še da na­ja­vlju­ju svo­ju pri­sut­nost, pa se čak iz­dva­ja­ju kao po­se­ban pra­vac gen­der stu­di­ja. Ta otvo­re­nost pre­ma pro­ble­mi­ma oba po­la pred­sta­vlja, na­ro­či­ to da­nas, ve­o­ma bit­nu raz­li­ku gen­der stu­di­ja u od­no­su na žen­ske stu­di­je, te gen­der stu­di­je, za­hva­lju­ju­ći to­me, iz­be­ga­va­ju ogra­ni­če­nja svoj­stve­na ne­kim va­ri­jan­ta­ma fe­mi­ni­zma. Ako se kao osnov­na ka­ te­go­ri­ja uzme gen­der, on­da ni­je reč sa­mo o pro­ble­mi­ma že­na ne­ go, ta­ko­đe, i o pro­ble­mi­ma muš­ka­ra­ca, ma­da na dru­ga­či­ji na­čin i de­ter­mi­ni­sa­nih pol­nim ulo­ga­ma. Gen­der stu­di­je ne re­gi­stru­ju i ne opi­su­ju to­li­ko sta­nje tre­nut­nog sa­zna­nja isto­ri­je že­na ko­li­ko se kon­ cen­tri­šu na na­či­ne de­fi­ni­sa­nja žen­skog po­la, a ta­ko­đe i muš­kog po­la u isto­ri­ji, na po­sle­di­ce ta­kvog de­fi­ni­sa­nja i na raz­li­či­te ide­o­loš­ko-po­ li­tič­ke aspek­te tih de­fi­ni­ci­ja. 26 Pred­stav­ni­ci tog prav­ca če­sto su se po­zi­va­li na ra­do­ve Nen­si Čo­do­rov. 27 Na­ro­či­to su se toj ten­den­ci­ji pro­ti­vi­le po­me­nu­te fe­mi­nist­ki­nje in­spi­ri­sa­ne post­mo­der­nom fi­lo­zo­fi­jom, na pri­mer, Kri­ste­va.

494

Književne teorije XX veka

Valja, takođe, naznačiti da slično kao u slučaju feminizma uopšte, gde se sfera društveno-političko-antropološke-kultur­ ne problematike čvrsto povezuje sa specifično književnoteorijskim pitanjima i gde gotovo da nema načina da se jedno područje od­ voji od drugog, tako i kad je reč o problematici gender, sve ono što je upravo pripadalo domenu psiholoških, socioloških, politiko­ loških, antropoloških i u širokom smislu kulturoloških istraživanja (kulturoloških u smislu prihva­ tanja svih navedenih aspekata), iskazuje snažnu povezanost s pi­ tanjima koja se nalaze u domenu zainteresovanosti istorije i teori­ je kulture kao i književne kritike. U slučaju gender te su veze mož­ da još čvršće, u neku ruku po sa­ moj definiciji termina, i zato se ne može resktriktivno izdvojiti sve ono što se smešta u okvire ta­ kozvane gender književne kritike i gender književnih istraživanja (Gender Criticism) od široko shvaćenih gender studija. Pa, čak, tre­ ba naglasiti da gender književna kritika u velikoj meri duguje osta­ lim tipovima istraživanja jer ona koristi pojmove i kategorije, ali i jezik koji je uglavnom stvoren na bazi psiholoških i socioloških gender analiza. Pra­vac knji­žev­nih is­tra­ži­va­nja upra­vo ta­kvog na­zi­va – „gen­der kri­ti­ka“ (pre­u­ze­ta od ame­rič­kog Gen­der Cri­ti­cism) ta­ko­đe je da­nas odvo­jen od po­me­nu­tog, hro­no­loš­ki sta­ri­jeg knji­žev­no­na­uč­nog prav­ ca žen­skih stu­di­ja (Wo­men’s Stu­di­es), a ta­ko­đe i od fe­mi­ni­stič­ke kri­ti­ke, ma­da bi si­gur­no bi­lo teš­ko u tom po­gle­du na­pra­vi­ti ve­o­ma pre­ci­znu ce­zu­ru. U slu­ča­ju knji­žev­nih gen­der stu­di­ja (ta­ko­đe če­ sto na­zi­va­nih jed­no­stav­no – gen­der kri­ti­ka),28 ipak je reč o iz­ra­zi­to ■ muška istraživanja (Men’s Studies, Masculinities Studies) – pra­ vac gender studija koji se posebno bavi specifikom muškosti i istra­ živanjem muških polnih uloga u društvenom i kulturnom prosto­ ru. Kao prvi, tu se ubrajaju rado­ vi Elizabet Badinter XY identitet muškarca, kao i Roberta Blaja Gvozdeni Jan. Govor o muškarci­ ma. Istraživanja muškosti (Men’s Studies, Mascilinities Studies) od­ vijala su se u SAD od polovine se­ damdesetih godina, međutim, bila su na marginama ženskih i gender studija koja su se bavila ženskošću i ženskim polnim ulogama. Danas se odvijaju sve bogatije i plodnije. Savremena muška istraživanja su, između ostalog, usmerena na analiziranje opresivnih pojava pa­ trijarhalne kulture prema muškar­ cima – ona ruše uverenje da jedi­ no žene doživljavaju represiju od patrijarhalnosti i skreću pažnju na uticaj stereotipa muškosti (naroči­ to mita „prave muškosti“) odoma­ ćenih u kulturi i koji destruktivno deluju u procesima stvaranja muš­ kog polnog identiteta.

28 Pre­vo­đe­nje en­gle­skog cri­ti­cism kao „kri­ti­ka“ ni­je sa­svim pre­ci­zno. U en­gle­ skom je­zi­ku, a po­seb­no u upotrebi tog ter­mi­na u SAD, reč je pre sve­ga o ši­ rem zna­če­nju – vi­še o „knji­žev­nim is­tra­ži­va­nji­ma“ ko­jima oči­gled­no pripada XIII. Gender i queer

495

Gen­der stu­di­je i gen­der knji­žev­na kri­ti­ka

Zna­ci druš­tve­ nokul­tur­ne sve­sti

Iš­či­ta­va­nje ka­no­na iz gen­der per­spek­ti­ve

„Sek­su­a­li­zo­va­ nje“ knji­žev­nog tek­sta

Pol­ni ste­re­o­tip „Pre­go­vo­ri “ o pol­no­sti

Ru­še­nje mi­ta pri­rod­no­sti

is­po­lja­va­nim zna­ci­ma sve­sti druš­tve­nokul­tur­nih pol­nih de­ter­mi­na­ ci­ja u dis­kur­si­ma ko­je ko­ri­ste kri­ti­čar­ke/kri­ti­ča­ri i is­tra­ži­va­či­ce/is­tra­ ži­va­či knji­žev­no­sti. Na osno­vi gen­der stu­di­ja iz­di­fe­ren­ci­ra­la se i va­ri­jan­ta knji­žev­ne kri­ti­ke, usme­re­na na nov na­čin či­ta­nja knji­žev­nih tek­sto­va (na­ro­či­ to ka­non­skih), uzi­ma­ju­ći u ob­zir stva­ra­nje pol­nih raz­li­ka u nji­ma. Ov­de na naj­ve­će in­te­re­so­va­nje na­i­la­ze ra­zni pro­ble­mi kao što su pol­ no na­me­ta­nje ili pri­gu­ši­va­nje pol­no­sti od stra­ne kul­tur­nih kon­ven­ci­ ja, na­či­ni odre­đi­va­nja po­la po­mo­ću je­zi­ka i dis­kur­sa, me­ha­ni­zmi de­ fi­ni­sa­nja po­la, utvr­đi­va­nje se­man­tič­kih po­lja stvo­re­nih oko žen­skih i muš­kih pol­nih ulo­ga i slič­no. Za­ni­mljiv mo­tiv tih ana­li­za po­sta­je i spe­ci­fič­no pol­no obe­le­ža­va­nje knji­žev­nih tek­sto­va – nji­ho­vo „sek­su­ a­li­zo­va­nje“ (gen­de­red) ko­je se, iz­me­đu osta­log, is­po­lja­va u utvr­đi­va­ nju sop­stve­nog po­la autor­ke/auto­ra (a ta­ko­đe lir­skog su­bjek­ta, na­ra­ to­ra ili lič­no­sti) u knji­žev­nom tek­stu, u svo­je­vr­snom „pre­go­va­ra­nju“ o pol­nim ulo­ga­ma i do­vo­đe­nju u pi­ta­nje ste­re­o­ti­pa po­ve­za­nih s po­ lom. U ovom slu­ča­ju se da­ju ve­o­ma bit­ni od­go­vo­ri na pi­ta­nja na ko­ ji na­čin autor­ka/autor, ko­je je druš­tvo do­ve­lo u sklad sa od­re­đe­nim bi­o­loš­kim po­lom, pol­no obe­le­ža­va­ju svo­je tek­sto­ve – ili, na pri­mer, ostva­ru­ju ste­re­o­ti­pe po­ve­za­ne sa od­re­đe­nim po­lom ili se tru­de da te ste­re­o­ti­pe pro­me­ne, i ka­ko se ovi „pre­go­vo­ri“ autor­ske pol­no­sti vo­ de s po­ten­ci­jal­nim pri­ma­o­ci­ma i slič­no. Gen­der is­tra­ži­va­či­ce, na pri­mer, Bar­ba­ra Džon­son i Ga­ja­tri Ča­ kra­vor­ti Spi­vak – ko­je po­ti­ču iz ame­rič­kog de­kon­struk­ci­o­ni­zma – po­du­hva­ta­ju se ve­o­ma in­te­re­sant­nih re­in­ter­pre­ta­ci­ja te­o­rij­sko­ knji­žev­nih i kri­tič­kih dis­kur­sa. Pre sve­ga, ru­še mi­to­ve ne­u­tral­no­sti i objek­tiv­no­sti te­o­re­ti­ča­ra knji­žev­no­sti is­ti­ču­ći za­vi­snost is­tra­ži­vač­ kih sta­vo­va i in­ter­pre­ta­tiv­nih su­do­va od druš­tve­nokul­tur­nih de­ter­ mi­na­ci­ja po­la.29 Po­sled­njih go­di­na, gen­der stu­di­je su do­dat­no pro­ši­ri­le obim svo­ jih is­pi­ti­va­nja is­ku­stvom ko­je pro­is­ti­če iz do­stig­nu­ća svih onih ori­jen­ta­ ci­ja ko­je se ba­ve pro­ble­mom raz­li­ka, a me­đu nji­ma i et­nič­kim, ra­snim i na­ci­o­nal­nim, da­kle, pro­ble­ma­ti­kom ko­ja je in­ten­ziv­no po­kre­ta­na na i „knji­žev­na kri­ti­ka“, ali ne is­klju­či­vo ona­ko ka­ko su­ge­ri­še polj­ski pre­vod ovog ter­mi­na. Za­to se vi­še pri­kla­njam pre­vo­đe­nju en­gle­skog Gen­der Cri­ti­ cism kao – „gen­der stu­di­je“. 29 Kla­sič­na ras­pra­va u tom do­me­nu je, na pri­mer: B. Johnson, „Gen­der The­ory and the Yale School“, u: Spe­a­king of Gen­der, New York–Lon­don, 1989. Va­lja, ta­ko­đe, na­gla­si­ti da u polj­skoj sre­di­ni gen­der ori­jen­ta­ci­ja da­je ve­o­ma za­ni­mlji­ve efek­te za knji­žev­na is­tra­ži­va­nja i in­ter­pre­ta­ci­je, na­ro­či­to u knji­ga­ma: I. Iva­šov i K. Klo­ šinj­ski, a za gen­der te­o­ri­ju dra­me iz­u­zet­no je va­žna pi­o­nir­ska knji­ga: W. Ba­luc­ha, M. Su­gi­ery i J. Za­jąc, Dyskurs, po­stać i pł­eć w de­a­ma­cie, Kraków, 2002.

496

Književne teorije XX veka

po­lju kul­tur­nih is­tra­ži­va­nja. Jed­na od naj­va­žni­jih te­ma po­stao je i pro­ blem te­la i te­le­sno­sti ko­ji je na­i­šao na ta­ko ve­li­ku pa­žnju fe­mi­ni­stič­kih i gen­der is­tra­ži­va­či­ca i is­tra­ži­va­ča da se da­nas već mo­že go­vo­ri­ti o po­ seb­nom prav­cu tih is­tra­ži­va­nja – kor­po­ra­tiv­nom fe­mi­ni­zmu.

Te­lo i te­le­snost

Ba­tler i kor­po­ra­tiv­ni fe­mi­ni­zam Ra­ni­je po­me­nu­ta spo­re­nja ko­ja se od­no­se na za­vi­sno­sti bi­o­loš­kog i kul­tur­nog po­la ko­nač­no su umno­ži­le for­mu­lu ve­či­tog kon­flik­ta pri­ ro­de i kul­tu­re, i pri tom zaš­la i u fi­lo­zof­ske pro­ble­me od­no­sa iz­me­đu esen­ci­jal­nog i kon­stru­i­sa­nog, pri­mar­nog i se­kun­dar­nog i usme­ri­la se ko­nač­no u prav­cu opštih pro­ble­ma ko­ji se od­no­se na kon­sti­tu­ ci­ju su­bjek­ta. Kor­po­ra­tiv­ni fe­mi­ni­zam je, ne­sum­nji­vo, pru­žio toj vr­sti ras­pra­va ve­o­ma za­ni­mlji­vu mi­sa­o­nu per­spek­ti­vu.30 Taj pra­vac uzi­ma u ob­zir ka­ko efek­te gen­der kri­ti­ke esen­ci­ja­li­stič­kih te­o­ri­ja žen­ skog iden­ti­te­ta ta­ko i pod­sti­ca­je ko­ji do­la­ze iz post­mo­der­ni­stič­kih kri­ti­ka tra­di­ci­o­nal­ne kon­cep­ci­je su­bjek­tiv­no­sti u za­pad­nom fi­lo­zof­ skom dis­kur­su (na­ro­či­to do­vo­đe­nje u pi­ta­nje du­a­li­zma ra­zu­ma i te­ la). I opet se ov­de, me­đu glav­nim in­spi­ra­to­ri­ma po­ja­vlju­ju ime­na već ra­ni­je po­mi­nja­nih post­mo­der­ni­stič­kih fi­lo­zo­fa – De­le­za, De­ri­ de, Fu­koa i La­ka­na, ali i u pret­hod­nom po­gla­vlju na­ve­de­nih fran­cu­ skih fe­mi­ni­stič­kih te­o­re­ti­čar­ki – Sik­suove, Kri­ste­ve i Iri­ga­rajeve.31 Na­ziv po­kre­ta se odo­ma­ćio na ma­pi sa­vre­me­nog fe­mi­ni­zma ma­nje-vi­še od po­lo­vi­ne de­ve­de­se­tih go­di­na kad je upra­vo Eli­za­bet Gros ob­ja­vi­la već u ovom tre­nut­ku kla­sič­nu knji­gu ko­ja re­pre­zen­tu­je kor­ po­ra­tiv­nu tač­ku gle­diš­ta – Vo­la­ti­le Bo­di­es: To­ward a Cor­po­real Fe­mi­ nism.32 Da­nas u krug ame­rič­kih fe­mi­nist­ki­nja po­ve­za­nih ili bli­skih tom sti­lu raz­miš­lja­nja spa­da, po­red Eli­za­bet Gros, ta­ko­đe i Džu­dit Ba­tler (rođ. 1956), Džejn Ge­lop, Su­zan Bor­do, Kri­stin Ba­ters­bej, Do­na Ha­ra­vej, Aj­ris Jang, Vi­ki Kir­bi i dru­ge. Po­la­zna tač­ka kor­po­ra­ tiv­nog fe­mi­ni­zma je­ste su­bje­kat ko­ji je isto­vre­me­no rod­no odre­đen, „sek­su­a­li­zo­van“ (gen­de­red) i pol­no-te­le­san (ma­te­ri­ja­lan). Na­ro­či­to ozna­ča­va­nje su­bjek­ta kao po­seb­no te­le­snog i pre­tva­ra­ nje te­la (a ne ra­zu­ma) u po­la­znu tač­ku za raz­ma­tra­nja pro­ble­ma­ti­ke su­bjek­tiv­no­sti ov­de pred­sta­vlja bit­nu ino­va­ci­ju. Tra­di­ci­o­nal­no okre­ ta­nje hi­je­rar­hi­je u za­pad­noj fi­lo­zo­fi­ji ko­ja pri­hva­ta pri­mat ra­zu­ma 30 U polj­skoj sre­di­ni do sa­da naj­pot­pu­ni­ju ob­ra­du po­ja­va kor­po­ra­tiv­nog fe­mi­ni­ zma pred­sta­vlja knji­ga: Ewy Hyży, Ko­bi­e­ta, ci­a­ło, to­ż­sa­mo­ść..., op. cit. 31 Po­gle­da­ti: Poststruk­tu­ra­li­zam i Fe­mi­ni­zam. 32 E. Grosz, Vo­la­ti­le Bo­di­es: To­ward a Cor­po­real Fe­mi­nism, Blo­o­ming­ton, 1994. XIII. Gender i queer

497

Kor­po­ra­tiv­ni fe­mi­ni­zam Ba­tle­ro­ve

Post­mo­der­ni­stič­ ke in­spi­ra­ci­je

Po­če­ci: Eli­za­bet Gros

Pred­stav­ni­ce po­kre­ta

Te­le­sni su­bje­kat

Okre­ta­nje poj­mov­ne hi­je­rar­hi­je ra­zum–te­lo

Funk­ci­ja te­la

In­skrip­ci­ja i te­le­sna tran­sfor­ma­ci­ja

Kon­cep­ci­je Džu­dit Ba­tler

Gen­der Tro­u­ble

nad te­lom sa­mo po se­bi je po­le­mič­no u od­no­su na tra­di­ci­o­nal­ne kon­cep­ci­je su­bjek­tiv­no­sti te­le­sno ne­u­tral­ne, odo­ma­će­ne u za­pad­noj fi­lo­zo­fi­ji pod uti­ca­jem ve­li­kih fi­lo­zo­fa – od Pla­to­na, pre­ko De­kar­ ta do Kan­ta, He­ge­la i dru­gih. Te­o­ri­je kor­po­ra­tiv­nog fe­mi­ni­zma ne oba­vlja­ju sa­mo kri­tič­ku ulo­gu pre­ma tim tra­di­ci­o­nal­nim kon­cep­ ci­ja­ma su­bjek­tiv­no­sti ne­go isto­vre­me­no ide­ju žen­ske pri­ro­de ko­ja je u po­me­nu­toj fi­lo­zof­skoj tra­di­ci­ji bi­la pre sve­ga po­ve­za­na s te­le­ snoš­ću i čul­noš­ću (da­kle, i s ne­do­stat­kom ra­ci­o­nal­no­sti) i otu­da je u raz­li­či­tim poj­mov­nim hi­je­rar­hi­ja­ma sma­tra­na lo­ši­jom od muš­ke pri­ro­de (ko­joj je, opet, pri­pi­si­va­no sve što je ra­zum­no, da­kle – i ra­ ci­o­nal­no). Pri­hva­ta­nje te­le­sne per­spek­ti­ve vi­še po­ka­zu­je da te­lo mo­ že da do­bi­je moć ko­ja ob­jaš­nja­va pol­ne raz­li­ke i ko­ja ta­ko­đe mo­že da po­sta­ne va­žan ključ za raz­u­me­va­nje žen­ske i muš­ke psi­he. Pri tom, kor­po­ra­tiv­ne kon­cep­ci­je da­ju, ta­ko­đe, sa­svim no­ve in­ter­pre­ta­ tiv­ne mo­guć­no­sti za raz­li­či­te kul­tur­ne fe­no­me­ne. Ov­de su ve­o­ma za­ni­mlji­vi pred­lo­zi za ob­jaš­nje­nje sve­sti po­mo­ću ka­te­go­ri­ja in­skrip­ ci­je i tran­sfor­ma­ci­je te­le­sne „po­vr­ši­ne“ lič­no­sti, a od­no­se se na „va­ ja­nje“ te­la od stra­ne druš­tve­nih si­la i per­for­ma­tiv­no „pro­iz­vo­đe­nje“ te­la pu­tem pred­sta­va. Ovaj po­sled­nji mo­tiv je ve­o­ma pa­žlji­vo po­kre­ nu­la ame­rič­ka is­tra­ži­va­či­ca Džu­dit Ba­tler. Ba­tlerova se uklju­ču­je u pret­hod­no po­me­nu­te rasprave o pri­ma­tu bi­o­loš­kog i druš­tve­nokul­ tur­nog po­la, me­đu­tim, to či­ni ta­ko za­ni­mlji­vo, pa čak i uz­ne­mi­ra­va­ ju­će, da se upra­vo ona po­sled­njih go­di­na sma­tra za jed­nu od naj­va­ žni­jih i isto­vre­me­no naj­za­ni­mlji­vi­jih gen­der is­tra­ži­va­či­ca. Na če­mu se, da­kle, za­sni­va po­seb­nost nje­nog miš­lje­nja? Va­žan kon­tekst za po­gle­de Džu­dit Ba­tler pred­sta­vlja­ju ra­ni­je po­me­nu­ti spo­ro­vi esen­ci­ja­li­sta s kon­struk­ti­vi­sti­ma. Ako se kao po­ la­zna tač­ka pri­hva­ti pret­po­stav­ka da je bi­o­loš­ki pol / sex (pri­rod­no dat) neš­to pri­mar­no, a kul­tur­nodruš­tve­ni pol (gen­der) se­kun­dar­na pol­na ulo­ga – na­do­gra­đe­na na onu pr­vu i kon­stru­i­sa­na po­mo­ću druš­tve­nokul­tur­nih nor­mi, oče­ki­va­nja i pred­sta­va – on­da oda­tle pro­is­ti­če i od­re­đe­na uzroč­no-po­sle­dič­na za­vi­snost: pol je ov­de bi­o­ loš­ki uzrok, a druš­tve­no-kul­tur­ni pol je po­sle­di­ca. Me­đu­tim, u kon­ cep­ci­ji Ba­tle­ro­ve, ta za­vi­snost je bit­no iz­o­kre­nu­ta. Svo­je po­gle­de o ovo­me ona je iz­lo­ži­la u knji­zi Gen­der Tro­u­ble33 – ob­ja­vlje­noj 1990. go­di­ne, jed­noj od naj­va­žni­jih knji­ga ko­ja se po­ja­vi­la u obla­sti gen­ der stu­di­ja po­sled­njih go­di­na. Od po­čet­ka je bi­lo ja­sno da ona u spo­ ru esen­ci­ja­li­sta s kon­struk­ti­vi­sti­ma pri­sta­je uz dru­go sta­no­viš­te, i to ve­o­ma ra­di­kal­no, a u nje­noj te­o­ri­ji čak i bi­o­loš­ki pol po­sta­je sa­mo od­re­đe­na unu­traš­nja fik­ci­ja uz po­moć druš­tve­nokul­tur­nog po­la. 33 J. Bu­tler, Gen­der Tro­u­ble: Fe­mi­nism and the Sub­ver­sion of Iden­tity, New York–Lon­don, 1990.

498

Književne teorije XX veka

U Gen­der Tro­u­ble Ba­tle­ro­va je is­tra­ži­va­la funk­ci­o­ni­sa­nje pol­nih ka­te­go­ri­za­ci­ja u dis­kur­si­ma (kon­kret­no, dis­kur­ziv­ne pol­ne kon­struk­ ci­je), a nje­na glav­na te­za gla­si da ne­ma ni­ka­kvih bi­o­loš­kih uzro­ka ko­ji bi mo­gli či­ni­ti osno­vu gen­der, pa čak i još iz­ra­zi­ti­je – upra­vo kul­tur­ni pol kon­sti­tu­i­še bi­o­loš­ki pol, a ne obr­nu­to. Ta­kva pred­sta­va tra­di­ci­o­nal­nog po­ret­ka bi­la je u gen­der dis­kur­su po­zna­ta već ne­ko­li­ ko go­di­na ra­ni­je – slič­ne po­gle­de za­stu­pa­la je u stva­ri Kri­stin Del­fi, skre­ću­ći pa­žnju na to da je bi­o­loš­ki pol u dis­kur­su bio pro­gla­ša­van kao ka­te­go­ri­ja za­hva­ju­ju­ći kul­tur­nom po­lu, poš­to je raz­miš­lja­nje o pro­ble­ma­ti­ci gen­der na bi­tan na­čin uti­ca­lo na na­še shva­ta­nje bi­o­loš­kih či­nje­ni­ca po­ve­za­nih s po­lom, kao i na to ka­kvu hi­je­rar­hi­ju us­ po­sta­vlja­mo u tom do­me­nu. Da­kle, od od­re­đe­nog tre­nut­ka sve što je bi­o­loš­ko po­sta­lo je bi­o­loš­ko iz per­spek­ti­ve gen­der, za­pra­vo, mo­že se re­ći da je uzroč­no-po­sle­dič­na za­vi­snost na taj na­čin iz­o­kre­nu­ta.34 Me­đu­tim, Ba­tlerova je poš­la još ko­rak da­lje tvr­de­ći da je druš­tve­ nokul­tur­ni dis­kurs pro­iz­veo na­še sek­su­a­li­zo­va­no (gen­de­red) te­lo, a taj pro­ces je već za­po­čeo u sa­li za po­ro­đa­je; sa­mim či­nom na­zi­va­ nja de­te­ta de­voj­či­com ili de­ča­kom iz­vr­še­na je ne­ka vr­sta nje­go­vog pol­nog odre­đi­va­nja i upra­vo je taj tre­nu­tak ini­ci­rao isto­ri­ju funk­ci­ o­ni­sa­nja na­šeg te­la kao „de­voj­či­ce“ ili kao „de­ča­ka“. Od tog tre­nut­ ka smo za­pra­vo per­ci­pi­ra­ni. Raz­vi­ja­ju­ći svo­ju kon­cep­ci­ju, Ba­tlerova se po­zva­la na te­o­ri­ju či­no­va go­vo­ra Dž. L. Ostina, a kon­kret­no: na ide­ju per­for­ma­tiv­nog či­na.35 Ovaj je­zič­ki čin us­kla­đi­va­nja pre­ma od­re­đe­nom po­lu je­ste, pre­ma nje­nom miš­lje­nju, isto­vre­me­no vr­ sta per­for­ma­tiv­nog či­na (ko­ji u iz­ve­snom smi­slu utvr­đu­je bi­o­loš­ki pol), da­kle, od sa­mog po­čet­ka reč je o druš­tve­noj kon­struk­ci­ji a ne o ne­koj pri­mar­noj, neo­spor­noj pri­rod­noj osno­vi. U Ba­tle­ro­voj te­o­ ri­ji gen­der do­bi­ja, da­kle, ko­nač­no per­fo­ma­ti­van vid – na­sta­je zbog stal­nog iz­vr­ša­va­nja i po­na­vlja­nja pol­ne ulo­ge, usled ko­jeg tek po­sle to­ga po­sta­je druš­tve­na nor­ma. Bi­o­loš­ki pol ni­je pri­mar­na osno­va gen­der – me­đu­tim, per­for­ma­ tiv­no ga stva­ra dis­kurs, jer od tre­nut­ka ro­đe­nja i „do­de­lji­va­nja“ po­la, a isto ta­ko od da­va­nja ime­na (žen­skog ili muš­kog), stal­no pod­le­že­mo pri­ti­sku oko­li­ne ka­ko bi­smo se po­na­ša­li kao de­voj­či­ce ili kao de­ča­ci – a po­na­vlja­njem i usta­lji­va­njem od­re­đe­nih po­na­ša­nja de fac­to i po­sta­ je­mo ta­kvi. Ba­tle­ro­va će jed­no­stav­no re­ći da „na­sta­je­mo“ kao pol­ni 34 Ch. Delphy, Clo­se to Ho­me: A Ma­te­ri­a­list Analysis od Wo­men’s Opres­sion, Lon­don, 1984. Po­gle­de Del­fi­ja ta­ko­đe po­mi­nje: M. Skuc­ha, Gen­der..., ibid. 35 U Osti­no­voj te­o­ri­ji, per­for­ma­ti­vi su bi­li ta­kva vr­sta is­ka­za ko­ji­ma su pri­da­va­ ne po­kre­tač­ke mo­ći – to zna­či, utvr­đi­va­nja od­re­đe­nih sta­nja stva­ri ili si­tu­a­ci­ ja: na pri­mer, for­mu­la „Ja ću te kr­sti­ti“, isto­vre­me­no je i od­re­đe­na ak­tiv­nost po­mo­ću re­či. XIII. Gender i queer

499

Pol­ne ka­te­go­ri­za­ci­je u dis­kur­ si­ma

Te­lo kao kul­tur­ni pro­iz­vod

Per­for­ma­tiv­ni čin utvr­đi­va­nja po­la

„Pro­iz­vo­đe­nje“ pol­nog iden­ti­ te­ta

Nad­moć tra­di­ci­o­nal­ne pol­ne ulo­ge

Gen­der kao uslov su­bjek­ta Nor­ma­tiv­ni iden­ti­tet

su­bjek­ti (po­na­ša­ju­ći se na žen­ski ili muš­ki na­čin) i isto­vre­me­no pri­ la­go­đa­va­mo to­me na­še te­lo i sti­li­zu­je­mo ga ka­ko bi bi­lo stvar­no žen­ sko ili stvar­no muš­ko. Druš­tve­nokul­tur­ni pol je, da­kle, vi­še „efe­kat“ je­zič­kog utvr­đi­va­nja pol­ne ulo­ge. On na­sta­je za­hva­lju­ju­ći sva­ko­dnev­ nim po­stup­ci­ma sti­li­zo­va­nja te­la ko­ji se usta­lju­ju kao „in­skrip­ci­je“ (vr­sta za­pi­sa);36 upra­vo raz­li­či­ta po­na­ša­nja, ge­sto­vi, po­kre­ti, na­či­ni ode­va­nja i slič­no, po­na­vlja­ni iz da­na u dan, do­pri­no­se, pre­ma miš­ lje­nju Ba­tle­ro­ve, da na­še te­lo sve vi­še po­sta­je muš­ko ili žen­sko. To je stva­ra­nje od­re­đe­ne ilu­zi­je – us­po­sta­vlja­nja us­kla­đe­no­sti slič­noš­ ću, na­met­nu­toj u ovom po­čet­nom ge­stu us­kla­đi­va­nja pre­ma po­lu i da­va­nju ime­na. Va­žan aspe­kat u miš­lje­nju Ba­tle­ro­ve pred­sta­vlja i pi­ta­nje si­le – to zna­či pi­ta­nje na­me­ta­nja lič­no­sti od­re­đe­nog po­la, a naj­kon­tro­verz­ni­ji ele­me­nat nje­ne kon­cep­ci­je pred­sta­vlja te­za da nam je i bi­o­loš­ki pol na­met­nut i da se on ma­te­ri­ja­li­zu­je usled de­lo­va­ nja od­re­đe­nih nor­mi (druš­tve­nih, kul­tur­nih i je­zič­kih), po­na­vlja­nja i „ci­ti­ra­nja“ (ci­ta­ti­o­nal prac­ti­ce), da­kle, po­zajm­lji­va­nja i usta­lji­va­nja sve­ga što nam je ovim nor­ma­ma na­met­nu­to ka­ko bi­smo mo­gli bi­ ti sma­tra­ni že­nom ili muš­kar­cem. Zbog tog pro­ce­sa se gen­der nor­ me ma­te­ri­ja­li­zu­ju u te­lu ko­je je u iz­ve­snom smi­slu i na­sta­lo u skla­du s nji­ma, a pro­ces iz­grad­nje iden­ti­te­ta jed­no­stav­no se po­ka­zu­je kao po­dra­ža­va­nje kul­tur­nog po­la. S ob­zi­rom na ap­so­lut­nu ne­mi­nov­nost ta­kvih us­kla­đi­va­nja (nu­žno­sti pol­nog obe­le­ža­va­nja), gen­der po­sta­je uslov su­bjek­ta i uslov po­sto­ja­nja od­re­đe­ne lič­no­sti u druš­tve­nom i kul­tur­nom dis­kur­su.37 Autor­ka Gen­der Tro­u­ble ko­nač­no do­la­zi do uve­re­nja da ne po­sto­ji ni­ka­kav „pra­vi“ ili nor­ma­tiv­ni pol­ni iden­ti­tet (a isto ta­ko ni sek­su­al­ni). Iz­me­đu osta­log, pi­še: „Ako su pol­ne oso­be­no­sti i sve ak­tiv­no­sti ko­je se od­no­se na pol, kao i raz­li­či­ti na­či­ni na ko­je te­lo is­po­lja­va i stva­ra svo­ je kul­tur­no zna­če­nje, per­for­ ma­ti­vi, to zna­či da ne po­sto­ji iden­ti­tet pre­ma kojem ove oso­ be­no­sti i ova po­na­ša­nja mo­ gu bi­ti oce­nje­na kao pra­va ili po­greš­na, stra­na ili pri­vid­na;

■ nor­ma­tiv­ni iden­ti­tet – iden­ti­fi­ka­ci­o­ni mo­del ko­ji ima ka­rak­ter druš­tve­nokul­tur­nog kon­ struk­ta, od­no­sno od­re­đe­nog sku­pa svoj­sta­va, po­na­ša­nja, atri­bu­ta i slič­ no, ko­ji su pro­iz­volj­no pri­pi­si­va­ni že­na­ma, muš­kar­ci­ma, he­te­ro­sek­su­ al­nim i ho­mo­sek­su­al­nim oso­ba­ma (po­gle­da­ti žen­ski iden­ti­tet, muš­ki iden­ti­tet, he­te­ro­sek­su­al­ni iden­ti­tet, ho­mo­sek­su­al­ni iden­ti­tet).

36 Po­gle­da­ti na po­čet­ku na­ve­den tekst Džu­dit Ba­tler: Gra pł­ci. 37 Ba­tle­ro­va je te mo­ti­ve raz­vi­ja­la u jed­noj od svo­jih ču­ve­nih knji­ga, objavljenoj tri go­di­ne ka­sni­je: Bo­di­es That Matt­her: On the Di­scur­si­ve Li­mits of „Sex“, Lon­don–New York, 1993. Up. ta­ko­đe: J. But­hler, „Imi­ta­cja i ni­e­po­sł­us­ze­ńst­ wo pł­ci­o­we“, Pr­ze­gląd Fi­lo­zo­fic­zno-Li­te­rac­ki, 2003, br. 1 (3).

500

Književne teorije XX veka

da­kle, po­stu­lat pra­vog pol­nog iden­ti­te­ta je­ste iza­zov za us­ po­sta­vlja­nje fik­ci­je.“38 Mo­žda su po­gle­di Džu­dit Ba­tler pre­vi­še ra­di­kal­ni, ali ne­sum­nji­ vo je ja­sna nje­na že­lja da skre­ne pa­žnju na raz­li­či­te pri­nu­de ko­ji­ma smo pod­vr­ga­va­ni u druš­tve­nom i kul­tur­nom pro­sto­ru, kao i na ar­bi­ trar­nost nor­mi ko­je se če­sto od­no­se na ve­o­ma lič­na pi­ta­nja po­ve­za­ na s na­šim po­lom i sek­su­al­noš­ću. Na­mer­no osve­tlja­va­ju­ći iz­ve­sne pro­ble­me, Ba­tle­ro­va po­ku­ša­va da uči­ni ja­snim da je ar­bi­trar­nost tih nor­mi i, s tim po­ve­za­no, na­me­ta­nje opšte­o­ba­ve­zu­ju­ćih obra­za­ ca po­na­ša­nja, ne­po­sre­dan uzrok dis­kri­mi­na­ci­je svih onih ko­ji se ne ukla­pa­ju u njih. S tog sta­no­viš­ta, kon­cep­ci­je autor­ke Gen­der Tro­u­ble po­ve­za­ne su s raz­miš­lja­nji­ma is­tra­ži­va­ča i is­tra­ži­va­či­ca ko­ji se iden­ti­ fi­ku­ju s po­kre­tom qu­e­er.

Ar­bi­trar­nost nor­mi

Qu­e­er ili smi­sao raz­li­ke Reč qu­e­er je ger­man­skog po­re­kla, usta­li­la se u en­gle­skom je­zi­ku već u XIV ve­ku i od po­čet­ka je pe­jo­ra­tiv­no ko­riš­će­na (pre sve­ga je zna­či­la: „ču­dak“, „ču­dan“ i „sum­njiv“). Da­nas se ko­ri­sti u slič­nom zna­če­nju (kao „oso­be­njak“ ili „ču­dak“); ta­ko­đe je u po­čet­ku u an­ glo­a­me­rič­kom je­zič­kom kru­gu ko­riš­će­na kao vul­gar­na i uvre­dlji­va ozna­ka za ho­mo­sek­su­al­ca.39 Osam­de­se­tih go­di­na gej po­kret u Sje­ di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma je pri­hva­tio tu ozna­ku po­ste­pe­no mo­di­fi­ku­ju­ći njen iz­go­vor, ta­ko da je po­čev od 1990. go­di­ne ta reč pr­vo po­sta­la sim­bol eman­ci­pa­ci­je le­zbij­ki i ge­je­va, a za­tim po­zi­tiv­ no vred­no­van sig­nal od­su­stva pri­hva­ta­nja tra­di­ci­o­nal­nih pri­nud­ nih pol­nih i sek­su­al­nih us­kla­đe­no­sti. Us­put se iz­me­ni­la zna­čenj­ska ozna­ka i va­lo­ri­za­ci­ja od­re­đe­nja, te je od sim­bo­la de­vi­ja­ci­je po­sta­la znak afir­ma­ci­je sek­su­al­ne drugosti. Na kra­ju, već u po­sled­njem raz­ do­blju, dis­kurs stva­ran oko ka­te­go­ri­je qu­e­er na­sto­jao je da pod­ri­je tra­di­ci­o­nal­no pri­hva­ta­ne opo­zi­ci­je nor­ma–od­stu­pa­nje i cen­tar–mar­ gi­na, is­ti­ču­ći ume­sto to­ga plu­ra­li­zam iden­ti­te­ta i nji­ho­vo oči­gled­no raz­li­ko­va­nje; na kra­ju se ter­min qu­e­er još jed­nom pre­me­stio iz svog pr­vo­bit­nog kon­tek­sta ne iz­ra­ža­va­ju­ći vi­še aspe­kat po­li­tič­ke bor­be 38 J. Bu­tler, Gen­der Tro­u­ble, op. cit. i: J. Koc­ha­now­ski, Fan­ta­zmat Zr­óż­ni­co­wany. So­cjo­lo­gic­zne stu­di­um pr­ze­mian to­ż­ś­ci gejów, Kraków, 2004, str. 134. Po­gle­ da­ti, ta­ko­đe, nje­gov za­ni­mljiv ko­men­tar knji­ge Džu­dit Ba­tle­ro­ve – op. cit., str. 129–134. 39 Nje­gov ekvi­va­lent u polj­skom je­zi­ku mo­že bi­ti reč „pe­der“. XIII. Gender i queer

501

Reč qu­e­er

Pro­me­na zna­če­nja

Te­o­ri­ja qu­e­er

Re­flek­si­ja o sta­ tu­su „dru­gog“

Qu­e­er i post­ mo­der­ni­stič­ka mi­sao

ne­go, isto­vre­me­no, ozna­ča­va­ju­ći raz­li­či­te vr­ste te­o­rij­ske re­flek­si­je o na­či­ni­ma iz­gra­đi­va­nja ne­nor­ma­tiv­nih sek­su­al­nih iden­ti­te­ta u kul­tu­ ri.40 Te­o­ri­ja qu­e­er je pri tom pre­sta­la da se kon­cen­tri­še is­klju­či­vo na esen­ci­jal­ne aspek­te ho­mo­sek­su­al­no­sti i po­sta­la je znak kon­struk­tiv­ nog pri­stu­pa. Ta­ko­đe je po­kre­nu­la re­flek­si­ju ne to­li­ko o iden­ti­te­tu ko­li­ko o sek­su­al­nom iden­ti­te­tu – sta­vlja­ju­ći na­gla­sak na plu­ra­li­zam i rav­no­prav­nost onih iden­ti­te­ta od ko­jih je he­te­ro­sek­su­al­nost bi­la pri­hva­će­na sa­mo kao jed­na od mo­guć­no­sti. Mo­že se, da­kle, re­ći da je po­jam qu­e­er na taj na­čin bio usvo­jen,41 a isto­vre­me­no – ka­ko je pi­sa­la Džu­dit Ba­tler – „re­funk­ci­o­na­li­zo­van“ i po­stao „no­si­lac no­vih, po­zi­tiv­nih zna­če­nja“.42 Da­nas je reč o još ve­ćoj eks­pan­zi­ji i ter­mi­na i poj­ma, ali i po­kre­ta stvo­re­nog oko nje­ga – qu­e­er da­nas ne zna­či sa­mo ho­mo­sek­su­al­nu per­ spek­ti­vu, ne­go te­melj­nu re­flek­si­ju o sta­tu­su svih „dru­gih“, a na­ro­či­to onih ko­ji do­ži­vlja­va­ju re­pre­si­ju u druš­tve­nom i kul­tur­nom pro­sto­ru s ob­zi­rom na nji­ho­vo ne­pri­sta­ja­nje na na­met­nu­te obra­sce – ar­bi­trar­ no utvr­đe­ne pol­ne ulo­ge ili sek­su­al­ne iden­ti­te­te usvo­je­ne kao nor­me. U tom smi­slu je de­vi­za qu­e­er od sred­stva po­li­tič­ke bor­be za pra­va ge­ je­va i le­zbij­ki, pre­ko zna­ka pre­po­zna­va­nja te­o­rij­skog i kri­tič­kog dis­ kur­sa oso­ba ho­mo­sek­su­al­ne ori­jen­ta­ci­je, po­sta­la u iz­ve­snom smi­slu pa­ra­dig­mat­ski na­ziv ko­ji ozna­ča­va re­flek­si­ju o sve­mu što je raz­li­či­to. To znat­no ši­re­nje po­lja raz­ma­tra­nja, te­o­ri­ja u zna­ku qu­e­e­ra opet tre­ ba da za­hva­li pre sve­ga post­mo­der­ni­stič­kim mi­sli­o­ci­ma ko­ji su taj po­ jam pri­hva­ti­li kao jed­no od po­god­nih sred­sta­va za pod­ri­va­nje tra­di­ ci­o­nal­nih opo­zi­ci­ja i hi­je­rar­hi­ja, a ta­ko­đe i kao for­mu­lu ko­ja do­vo­di u pi­ta­nje esen­ci­ja­li­zam, to­ta­li­ta­ri­zam, re­pre­siv­nost obra­za­ca i ste­re­o­ ti­pa i sve vi­do­ve nor­ma­tiv­no­sti. Sa­ma suš­ti­na qu­e­e­ra je u tom, naj­ra­ di­kal­ni­jem zna­če­nju, shva­ta­na kao te­žnja ka pod­ri­va­nju čak i sa­mog poj­ma iden­ti­te­ta i ozna­ča­va­nja ne­čeg neo­d­re­đe­nog, stal­no u po­kre­tu, pro­men­lji­vog, ko­je iz­mi­če us­kla­đi­va­nji­ma i nor­ma­ma.43 40 Up. o to­me na­ro­či­to: T. Ba­si­uk, D. Fe­rens, T. Si­ko­ra, „Wstęp“, u: Od­miany od­ mi­e­ń­ca. Mni­ej­szo­ś­ci­o­we ori­en­ta­cje sek­su­al­ne w per­spektywie gen­der, Ka­to­wi­ ce, 2002, str. 7, a, ta­ko­đe, i već na­vo­đe­ne ra­do­ve: J. Koc­ha­now­ski, Fan­ta­zmat Zr­óż­ni­co­wany, op. cit. i M. Skucky, Gen­der, op. cit. 41 T. Ba­si­uk, D. Fe­rens, T. Si­ko­ra, ibid. 42 J. Bu­tler, Krytycznie Qu­e­er, op. cit., str. 37. 43 U ovom slu­ča­ju go­vo­ri­lo se, na pri­mer, o „qu­e­er iden­ti­te­tu“, stavljanjem tog termina pod na­vod­ni­ke, i o „ras­te­glji­vom“, „me­kom“ iden­ti­te­tu ili o ne­sta­bil­ nom i si­tu­a­ci­o­nom iden­ti­te­tu. Me­đu­tim, ne­ki od ame­rič­kih te­o­re­ti­ča­ra qu­e­ e­ra sma­tra­ju da nije od koristi ta­ko pre­ve­li­ko ši­re­nje ob­u­hva­ta ter­mi­na, jer do­vo­di do pre­ve­li­kog ras­pli­nja­va­nja zna­če­nja i da taj ter­min tre­ba ipak da sa­ču­va ve­zu sa svo­jim pr­vo­bit­nim kon­tek­stom – to zna­či, s pro­ble­mi­ma ko­ji se od­no­se na ho­mo­sek­su­al­ne gru­pe.

502

Književne teorije XX veka

Qu­e­er stu­di­je (Qu­e­er Stu­di­es) ■ gej-le­zbij­ska is­tra­ži­ va­nja (Gay&Les­bian Stu­di­es) – pra­vac so­ci­o­loš­kih, psi­ho­loš­kih, an­tro­po­loš­kih, kul­tur­nih i knji­žev­ no­te­o­rij­skih is­tra­ži­va­nja, ta­ko­đe i knji­žev­ne kri­ti­ke či­ja je po­la­zna tač­ka po­sta­la opo­zi­ci­ja he­te­ro­sek­ su­al­nost i ho­mo­sek­su­al­nost. Ta su se is­tra­ži­va­nja kon­cen­tri­sa­la i kon­cen­tri­šu se na ana­li­ze na­či­na funk­ci­o­ni­sa­nja ho­mo­sek­su­al­nih oso­ba u druš­tve­noj sfe­ri, a na­ro­ či­to na for­me i vi­do­ve re­pre­si­ja pre­ma oso­ba­ma (oba) po­la ko­ji se ne pri­la­go­đa­va­ju he­te­ro­nor­ma­ tiv­nim mo­de­li­ma. Na tlu na­u­ke o knji­žev­no­sti re­zul­ti­ra­li su po­seb­ nom va­ri­jan­tom knji­žev­ne kri­ti­ke okre­nu­te ana­li­zi skri­ve­nih tra­go­va ho­mo­sek­su­al­nog obe­lež­ja knji­žev­ nog tek­sta (u na­ra­ci­ji, kon­struk­ci­ji na­ra­to­ra ili lič­no­sti), a za­tim knji­ žev­no­sti ko­ja jav­no de­mon­stri­ra ho­mo­sek­su­al­nu pri­pad­nost (ta­ko­ zva­noj gen­der-le­zbij­skoj knji­žev­no­ sti). Raz­vo­ju prav­ca veoma je do­ pri­neo ame­rič­ki Gay and Les­bian Li­be­ra­tion Mo­ve­ment ko­ji ak­tiv­no de­lu­je od kra­ja še­zde­se­tih go­di­na (na­ro­či­to po­sle bru­tal­nog na­pa­da nju­jorš­ke po­li­ci­je na klub „Sto­ne­ wall Inn“). Ka­snih se­dam­de­se­tih i ra­nih osam­de­se­tih go­di­na taj po­ kret je po­čeo da se po­ve­zu­je s gen­ der stu­di­ja­ma, a od po­čet­ka de­ve­de­ se­tih go­di­na s qu­e­er stu­di­ja­ma, za ko­je je stvo­rio isto­rij­sko, te­o­rij­sko i me­to­do­loš­ko za­le­đe. Da­nas se deo pred­stav­ni­ka po­kre­ta iden­ti­fi­ku­je s gej-le­zbij­skimis­tra­ži­va­nji­mauzi­ma­ ju­ći za po­la­znu tač­ku esen­ci­jal­nu ho­mo­sek­su­al­nost, a deo pre­la­zi →

Qu­e­er stu­di­je, qu­e­er te­o­ri­ja (Qu­e­er The­ory) i qu­e­er kri­ti­ka (Qu­e­er Cri­ ti­cism) raz­vi­ja­ju se od po­čet­ka de­ ve­de­se­tih go­di­na. Ter­min „qu­e­er te­ o­ri­ja“ pr­vi put je upo­tre­bi­la Te­ri­sa de Lo­ren­tis 1991. go­di­ne, po­ve­zu­ ju­ći tu te­o­ri­ju sa ana­li­za­ma ko­je se od­no­se na spe­ci­fič­nost sek­su­al­no­ sti le­zbij­ki i ge­je­va.44 Ra­ni­ja gej-le­ zbij­ska is­tra­ži­va­nja (Gay&Les­bian Stu­di­es) ne­sum­nji­vo su stvo­ri­la osno­vu i da­la ma­te­ri­jal qu­e­er te­o­ri­ ja­ma, ma­da se ona ne bi ta­ko sna­ žno raz­vi­ja­la da ni­je bi­lo in­spi­ra­ci­ je ko­ja je do­la­zi­la iz gen­der stu­di­ja. Ma ko­li­ko sva ta tri prav­ca: gen­der stu­di­je, gej-le­zbij­ska is­tra­živa­nja i qu­e­er stu­di­je či­ne za­jed­nič­ko po­lje in­te­re­so­va­nja, uza­jam­no se in­spi­ ri­šu­ći i do­pu­nja­va­ju­ći, ipak va­lja skre­nu­ti pa­žnju na iz­ve­sne raz­li­ke u nji­ho­vom ko­riš­će­nju osnov­nih ka­te­go­ri­ja. U slu­ča­ju gen­der i qu­e­er stu­di­ja pre sve­ga je reč o pre­meš­ta­ nju ak­ce­na­ta, te se ove pr­ve, kao što je pret­hod­no re­če­no, kon­cen­tri­šu na pro­ble­ma­ti­ku pol­nih raz­li­ka, a dru­ge vi­še is­ti­ču sek­su­al­ne raz­li­ke. Gen­der stu­di­je po­seb­no po­kre­ću pi­ta­nje ko­je se od­no­si na žen­skost i muš­kost; a usko shva­će­ne qu­e­er stu­di­je na pro­ble­me po­ve­za­ne s raz­ li­či­tim vi­do­vi­ma sek­su­al­nih že­lja. Qu­e­er ana­li­ze se, opet, u ši­rem žna­ če­nju kon­cen­tri­šu na opšte pro­ble­ me iden­ti­te­ta i dru­go­sti, ko­ri­ste­ći u tom do­me­nu fi­lo­zof­ske pod­sti­ca­je

44 T. de La­u­re­tis, „Qu­e­er The­ory: Les­bian and Gay Sexuali­ti­es: An In­tro­duc­ tion“, Dif­fe­ren­ce: A Jo­ur­nal of Fe­mi­nist Cul­tu­ral Stu­di­es, 1991, t. 2, br. 3. XIII. Gender i queer

503

Qu­e­er is­tra­ži­va­nja, qu­e­er te­o­ri­ja i kri­ti­ka

Sek­su­al­nost ge­je­va i le­zbij­ki

Gen­der stu­di­je / qu­e­er stu­di­je

Ho­mo­sek­su­al­ nost – he­te­ro­sek­ su­al­nost

– na­ro­či­to post­mo­der­ni­stič­kih to­ → na stra­nu qu­e­er, pod­ri­va­ju­ći ide­ju ko­va fi­lo­zo­fi­je Dru­go­ga. Me­đu­tim, bi­lo ka­kvog nor­ma­li­zo­va­nog iden­ uzi­ma­ju­ći u ob­zir po­sto­ja­nje ve­o­ ti­te­ta, pa i ho­mo­se­ksu­al­nog. Za ma čvr­stih ve­za iz­me­đu pol­no­sti i raz­voj po­kre­ta ve­li­ki zna­čaj ima­li sek­su­al­no­sti (pol­nom iden­ti­fi­ka­ci­ su po­gle­di Džu­dit Ba­tler i Adrijan jom i že­ljom), vi­di se da su se is­tra­ Rič, a na­ro­či­to kon­cep­ci­ja pod­ri­va­ nor­ma­tiv­ne he­te­ro­sek­su­al­no­sti ži­va­nja od sa­mog po­čet­ka, vr­še­na nja oba­ve­zu­ju­će u kul­tu­ri Za­pa­da, kri­ u okvi­ri­ma gen­der i qu­e­er prav­ca, ti­ka pri­hva­ta­nja he­te­ro­sek­su­al­nog ve­o­ma čvr­sto me­đu­sob­no po­ve­zi­ po­ret­ka kao pri­rod­nog i ana­li­zi­ra­ va­la i usme­ra­va­la jed­na na dru­ga nje kul­tur­nih ma­tri­ca he­te­ro­sek­su­ (na­ro­či­to u ra­do­vi­ma Džu­dit Ba­ al­no­sti, po­sled­njih go­di­na iro­nič­no tler). A, opet, kad je reč o gej-le­ na­zi­va­nih „He­te­ro-Ma­trik­som“. zbij­skim is­tra­ži­va­nji­ma, od ko­jih ne­po­sred­no pro­is­ti­ču qu­e­er stu­di­je, iz­ra­zi­te raz­li­ke se mo­gu pre sve­ga ■ qu­e­er i qu­e­er stu­di­je (Qu­ e­er Stu­di­es) (engl. qu­e­er = „ču­dak“, sa­gle­da­ti u pri­hva­ta­nju kon­kret­ne „ču­dan“ ili „sum­njiv“) – od­re­đe­nje is­tra­ži­vač­ke per­spek­ti­ve; u pr­vom u po­čet­ku upotrebljavano kao vul­ slu­ča­ju – esen­ci­ja­li­stič­ke, pre sve­ga ga­ran i uvre­dljiv na­di­mak za ho­ usme­re­ne na od­re­đe­nje spe­ci­fič­no­ mo­sek­su­al­ca u an­glo­a­me­rič­kom je­ sti žen­ske i muš­ke ho­mo­sek­su­al­no­ zič­kom kru­gu. Odvo­je­no od svo­je pr­vo­bit­ne upo­tre­be, to od­re­đe­nje sti, nje­nog funk­ci­o­ni­sa­nja u druš­ je po­sta­lo sim­bol eman­ci­pa­ci­je ho­ tve­nom pro­sto­ru, na­či­na nje­nog mo­sek­su­al­nih oso­ba. Da­nas ozna­ is­po­lja­va­nja u umet­nič­kim i kul­tur­ ča­va pra­vac so­ci­o­loš­kih, psi­ho­loš­ nim dis­kur­si­ma i nje­ne re­pre­si­je, kih, an­tro­po­loš­kih, kul­tu­ro­loš­kih a u dru­gom – kon­struk­ti­vi­stič­ke, is­tra­živa­nja i slič­no, kao i knji­žev­ ko­ja sma­tra da ne po­sto­je ni­ka­kvi na is­tra­ži­va­nja i knji­žev­nu kri­ti­ku (qu­e­er stu­di­je i qu­e­er kri­ti­ku) usme­ sta­bil­ni iden­ti­te­ti (he­te­ro­sek­su­al­ re­nih na po­ri­ca­nje bi­lo ka­kvih nor­ ni i ho­mo­sek­su­al­ni), ali da su oni ma­tiv­nih iden­ti­te­ta i pro­iz­vo­ljno je­di­no pro­iz­vod raz­li­či­tih druš­tve­ odre­đi­va­nih opo­zi­ci­ja (na pri­mer, nih i kul­tur­nih prak­si. Za gej-le­zbij­ že­na–muš­ka­rac, žen­ski pol–muš­ki ska is­tra­ži­va­nja osnov­nu opo­zi­ci­ju pol, he­te­ro­sek­su­a­lac–ho­mo­sek­su­a­ lac i slič­no). Qu­e­er stu­di­je i qu­e­er pred­sta­vlja opo­zi­ci­ja ho­mo­sek­su­al­ kri­ti­ka raz­vi­li su se na tlu gej-le­zbij­ nost–he­te­ro­sek­su­al­nost, dok qu­e­er skih i gen­der stu­di­ja. te­o­ri­je ru­še ka­ko tu opo­zi­ci­ju ta­ko i po­sto­ja­nje sa­mog ho­mo­sek­su­al­nog iden­ti­te­ta uslo­vlje­nog od­re­đe­ nim objek­ti­ma že­lja. Oni – u skla­du sa su­ge­sti­ja­ma jed­nog od te­o­ re­ti­ča­ra qu­e­e­ra, Lea Ber­sa­ni­ja – vi­še po­ku­ša­va­ju da po­ka­žu ka­ko ne po­sto­ji je­dan uni­ver­zal­ni mo­del ho­mo­sek­su­al­nog iden­ti­te­ta, jer ne po­sto­ji ni­je­dan na­čin po­sto­ja­nja le­zbij­ke ili ge­ja.45 Da­kle, u skla­du 45 L. Ber­sa­ni, Ho­mos. Re­pen­ser de l’iden­tité, Pa­ris, 2000, ci­ti­ra­no pre­ma: J. Koc­ ha­now­ski, Fan­ta­zmat Zr­óż­ni­co­wany, op. cit., str. 138.

504

Književne teorije XX veka

s ko­no­ta­ci­ja­ma ter­mi­na, qu­e­er te­o­ri­ja po­ku­ša­va da iz­beg­ne jed­no­ znač­na us­kla­đi­va­nja, od­no­se­ći se ve­o­ma skep­tič­no čak i pre­ma sa­ mim poj­mo­vi­ma „žen­sko­sti“, „muš­ko­sti“, „he­te­ro­sek­su­al­no­sti“ i „ho­mo­sek­su­al­no­sti“, i sma­tra­ju­ći da su ti poj­mo­vi i poj­mov­ni je­zič­ ki kon­struk­ti iz­vor raz­li­či­tih, una­pred na­met­nu­tih us­kla­đe­no­sti, te u od­re­đe­nim okol­no­sti­ma mo­gu ta­ko­đe po­sta­ti sred­stvo na­si­lja. Jed­nim od glav­nih pret­hod­ni­ka qu­e­er prav­ca da­nas se sma­tra post­mo­der­ni­stič­ki fran­cu­ski fi­lo­zof Mi­šel Fu­ko (1926–1984), a od is­tra­ži­va­či­ca i is­tra­ži­va­ča ko­ji re­pre­zen­tu­ju qu­e­er ori­jen­ta­ci­ju naj­ češ­će se po­mi­nju Džu­dit Ba­tler, Eva Ko­sov­ski Sedž­vik (rođ. 1950), Da­ja­na Fas, Džo­na­tan Do­li­mor i Alen Šin­fild.46 Jed­nom od naj­zna­ čaj­ni­jih knji­ga u for­mi­ra­nju qu­e­er te­o­ri­je sma­tra se ra­ni­je po­me­nu­ta knji­ga Džu­dit Ba­tler – Gen­der Tro­u­ble, uglav­nom zbog to­ga što su u ra­do­vi­ma Ba­tle­ro­ve qu­e­er te­o­re­ti­ča­ri sa­gle­da­li nji­ma ve­o­ma bli­zak pra­vac miš­lje­nja – do­vo­đe­nje u pi­ta­nje svih nor­ma­tiv­nih iden­ti­te­ta. Kri­ti­ka opo­zi­ci­je bi­o­loš­ki pol–druš­tve­nokul­tur­ni pol, ko­ju je iz­vr­ši­la Ba­tlerova u toj knji­zi, ve­o­ma je do­bro od­go­va­ra­la ru­še­nju naj­va­žni­je opo­zi­ci­je na ko­joj se za­sni­vao dis­kurs le­zbij­sko-ge­jov­ske kri­ti­ke: opo­ zi­ci­je he­te­ro­sek­su­al­no­sti i ho­mo­sek­su­al­no­sti. Slič­no kao bi­o­loš­ki pol, i kul­tur­nodruš­tve­ni pol i pol­ni iden­ti­tet su, pre­ma miš­lje­nju Ba­tle­ro­ ve, od­re­đe­ni kon­struk­ti, isto kao što su i sek­su­al­ni iden­ti­tet i s njim po­ve­za­ne re­strik­tiv­ne po­de­le ko­je vo­de is­klju­či­va­nji­ma i sma­tra­ju ho­ mo­sek­su­al­no­sti ne­čim ne­nor­mal­nim – isti ta­kav kon­strukt. Kon­cep­ ci­ja per­for­ma­tiv­no­sti po­la – traj­nog pro­ce­sa pro­iz­vo­đe­nja pol­no­sti, a isto­vre­me­no ne­pre­sta­no po­na­vlja­nog na­po­ra pri­la­go­đa­va­nja te­la uzo­ri­ma žen­sko­sti ili muš­ko­sti ili ar­bi­trar­no utvr­đe­nim nor­ma­ma – i po­stup­ci „ci­ti­ra­nja“ tih nor­mi ko­je je opi­sa­la Batlerova – u ve­li­kom ste­pe­nu su se od­no­si­li i na pro­ble­ma­ti­ku sek­su­al­no­sti. Sek­su­al­ni iden­ ti­tet je u skla­du s tom kon­cep­ci­jom do­bi­jao ta­kav, a to zna­či per­for­ ma­ti­van ka­rak­ter; pred­sta­vljao je pro­ces pri­la­go­đa­va­nja po­na­ša­nja, ge­ sto­va, čak i te­la, od­re­đe­noj nor­mi pa i na­zi­vu (sa­mom či­nu na­zi­va­nja ne­ko­ga „ho­mo­sek­su­al­cem“). Pred­sta­vlja­ju­ći ra­di­kal­no kon­struk­ti­vi­ stič­ko sta­no­viš­te, Ba­tlerova je do­ka­zi­va­la da se čvr­ste pol­ne ka­te­go­ri­za­ ci­je osla­nja­ju sa­mo na ilu­zi­ju pri­rod­no­sti ko­ju na­sto­je da po­dr­že. Slič­ ni za­ključ­ci su se mo­gli iz­ve­sti za pro­ble­ma­ti­ku sek­su­al­no­sti, na­ro­či­to kad je bi­lo re­či o raz­li­či­tim na­či­ni­ma kon­stru­i­sa­nja ho­mo­sek­su­al­nog iden­ti­te­ta u skla­du sa utvr­đe­nim nor­ma­ma i po ce­nu pod­re­đi­va­nja od­re­đe­nim, druš­tve­no stvo­re­nim kon­struk­ci­ja­ma ko­je se sma­tra­ju 46 Iz­me­đu osta­lih – ured­ni­ci zbor­ni­ka po­sve­će­nog no­vom, če­sto pret­hod­nič­ kom qu­e­er tu­ma­če­nju stva­ra­laš­tva Šek­spi­ra. Up. Po­li­ti­cal Sha­ke­spe­a­re: New Es­says in Cul­tu­ral Ma­te­ri­a­lism, It­ha­ca, 1985. XIII. Gender i queer

505

Prethodnici

Dis­kurs gej-le­zbij­ske kri­ti­ke

Kon­cep­ci­ja per­ for­ma­tiv­no­sti po­la Ba­tle­ro­ve Po­stup­ci „ci­ti­ra­nja“ druš­tve­nih nor­mi

Ilu­zi­ja pri­rod­no­sti

Ne­sta­bil­nost sek­su­al­nih iden­ti­te­ta

Me­ta­fo­ra „or­ma­na “ Sedž­vi­ko­ve

Co­ming out

Stvaranje sop­stve­nog je­zi­ka

„sop­stve­nom isti­nom“.47 Upo­re­do sa ide­jom Ba­tle­ro­ve, pre­ci­zi­ra­nje je do­ži­ve­la i jed­na od glav­nih qu­e­er ide­ja: su­prot­sta­vlja­nje sva­koj nor­ ma­tiv­no­sti – bi­lo pol­noj, bi­lo sek­su­al­noj.48 Po­ste­pe­no se qu­e­er po­čeo sma­tra­ti ta­kvim ti­pom re­flek­si­je ko­ji is­ti­če ne­sta­bil­nost sek­su­al­nog iden­ti­te­ta – nji­ho­vo po­sto­ja­nje „u po­kre­tu“ i u stal­nim (ni­kad ko­nač­ no do­vr­še­nim) pro­ce­si­ma for­mi­ra­nja. Taj pra­vac miš­lje­nja na­sta­vlja­la je Džu­dit Ba­tler u svo­joj sle­de­ćoj knji­zi – Bo­di­es That Mat­ter,49 či­je je po­sled­nje po­gla­vlje, na­slo­vlje­no kao Cri­ti­cally Qu­e­er, po­sta­lo jed­no od ka­non­skih tek­sto­va qu­e­er stu­di­ja.50 Ta­ko­đe va­lja skre­nu­ti pa­žnju na rad Eve Ko­sov­ski Sedž­vik, a na­ ro­či­to na nje­nu ču­ve­nu knji­gu Epi­ste­mo­logy of the Clo­set.51 Me­ta­fo­ra „or­ma­na“, ko­ja se na­la­zi u na­slo­vu, stva­ra druš­tve­nokul­tur­nu si­tu­a­ci­ ju ho­mo­sek­su­al­nih oso­ba kao mar­gi­na­li­zo­va­nih i re­pre­si­o­ni­ra­nih, da­ kle, pri­nu­đe­nih da se skri­va­ju, ću­te, za­tvo­re­nih u ose­ća­nje sop­stve­ne ne­nor­mal­no­sti. „Or­man“ je za Ko­sov­sku Sedž­vik sa­mo po­la­zna tač­ka, nju znat­no vi­še za­ni­ma ono šta se de­ša­va po­sle po­ka­zi­va­nja, da­kle, u pro­ce­su is­po­lja­va­nja: ta­ko­zva­nog co­ming out. Oso­be ko­je su do­ne­ le od­lu­ku da se po­ja­ve sa spo­ljaš­nje stra­ne „or­ma­na“ uklju­ču­ju se u na­či­ne tog istog si­ste­ma dis­kur­ziv­ne vla­sti (ja­sna ve­za s Fu­ko­o­vom ter­mi­no­lo­gi­jom) ko­ji je i uslo­vio nji­ho­vo nu­žno skri­va­nje. Ne­ma­ju, da­kle, dru­gi je­zik – mo­gu go­vo­ri­ti je­di­no onim ko­jim go­vo­re „oni-na­po­lju“, a što je još go­re – pri­nu­đe­ne su da ko­ri­ste nji­ho­ve ka­te­go­ri­ je i pri­hva­ta­ju nor­me ko­je je stvo­rio nji­ma na­met­nut apa­rat zna­nja-vla­sti.52 Autor­ku Epi­ste­mo­logy of the Clo­set su za­ni­ma­li me­ha­ni­zmi dis­kur­ziv­nog op­ko­lja­va­nja „dru­gih“ po­sle nji­ho­vog po­ja­vlji­va­nja, ali i mo­guć­no­sti oslo­ba­đa­nja od opre­siv­ne vla­sti je­zi­ka. Te mo­guć­no­sti na­zre­le su se kroz svo­je­vr­sne de­kon­struk­tiv­ne po­stup­ke iz­vr­ša­va­ne po­ mo­ću stra­nog je­zi­ka i stra­nih poj­mov­nih kon­struk­ci­ja, da­kle, za­hva­ lju­ju­ći ko­riš­će­nju svih mo­gu­ćih pu­ko­ti­na i pra­zni­na: pro­tiv­reč­no­sti, ne­pre­ci­zno­sti, vi­še­znač­no­sti i slič­no. Iz tih vr­sta po­stu­pa­ka mo­gla je na­sta­ti šan­sa stva­ra­nja sop­stve­nog je­zi­ka i go­vo­ra o svo­jim pro­ble­ mi­ma sop­stve­nim gla­som.53 47 Up. za­ni­mljiv ko­men­tar po­gle­da Ba­tle­ro­ve u knji­zi: J. Koc­ha­now­ski, op. cit., str. 134. 48 O to­me, ta­ko­đe, up. J. Mi­zi­e­li­ń­ska, „Po­za ka­te­go­ri­a­mi... Kil­ka uwag na te­mat qu­e­er the­ory“, Fu­ria Pi­erw­sza, 2000, br. 7. 49 Up. fu­sno­tu 38. 50 Ba­tle­ro­va je ov­de opet po­kre­ta­la pi­ta­nje per­for­ma­tiv­no­sti – ovaj put već kon­ kret­no u od­no­su na pi­ta­nja sek­su­al­no­sti. 51 E. Ko­sofsky Sed­gwick, Epi­ste­mo­logy of the Clo­set, Ber­keley–Los An­ge­les, 1990. 52 Kon­cep­ci­ja zna­nja-vla­sti ta­ko­đe je Fu­ko­o­va. 53 Zna­če­nje od­no­sa iz­nu­tra–spo­lja is­tra­ži­va­la je i dru­ga qu­e­er te­o­re­ti­čar­ka – Di­ ja­na Fus. Up. knji­gu ras­pra­vâ u nje­noj re­dak­ci­ji: In­si­de/Out Les­bian The­o­ri­es,

506

Književne teorije XX veka

Va­lja, ta­ko­đe, na­gla­si­ti da qu­e­er stu­di­je, slič­no gen­der stu­di­ja­ma, ima­ju mak­si­mal­no in­ter­di­sci­pli­nar­ne raz­me­re i da su se po­ja­vi­le i u svim hu­ma­ni­stič­kim di­sci­pli­na­ma, a me­đu nji­ma i u na­u­ci o knji­žev­ no­sti, pr­ven­stve­no u vi­du ta­ko­zva­ne qu­e­er kri­ti­ke (Qu­e­er Cri­ti­cism). Me­đu­tim, slič­no kao i u slu­ča­ju knji­žev­ne kri­ti­ke u zna­ku gen­der, ta­ ko se i qu­e­er kri­ti­ka u znat­noj me­ri osla­nja na je­zik i poj­mo­ve stvo­re­ ne na osno­vi ši­ro­ko shva­će­nih qu­e­er stu­di­ja, cr­pe­ći oda­tle (na­ro­či­to iz psi­ho­loš­kih i so­ci­o­loš­kih te­o­ri­ja) ma­te­ri­jal, te­me za ana­li­zu, kao i ana­li­tič­ka sred­stva. Slič­no kao qu­e­er te­o­ri­ja, ta­ko se i qu­e­er kri­ti­ka po­ zi­va ka­ko na is­ku­stva gen­der kri­ti­ke ta­ko i na is­ku­stva le­zbij­sko-ge­jov­ ske kri­ti­ke (Gay&Les­bian Cri­ti­cism). U sa­daš­njoj eta­pi raz­vo­ja qu­e­er kri­ti­ke, mo­gu se pre sve­ga za­pa­zi­ti dva, već iz­ra­zi­ta prav­ca knji­žev­nih ana­li­za či­ju ce­zu­ru či­ni pi­ta­nje skri­va­nja ili jav­nog is­po­lja­va­nja ho­mo­ sek­su­al­ne ori­jen­ta­ci­je na­ra­to­ra ana­li­zi­ra­nog knji­žev­nog tek­sta. U tom do­me­nu qu­e­er kri­ti­ka naj­vi­še pre­u­zi­ma iz is­ku­sta­va gej-le­zbij­ske kri­ ti­ke. Is­tra­žu­ju se, da­kle, zna­ci iden­ti­te­ta ho­mo­sek­su­al­nog iden­ti­te­ta na­ra­to­ra kod pi­sa­ca kao što su, na pri­mer, Oskar Vajld, Ja­ro­slav Ivaš­ kje­vič ili Je­ži An­dže­jev­ski. Me­đu­tim, ka­ko tač­no is­ti­če je­dan od naj­va­ žni­jih pred­stav­ni­ka tog prav­ca – Ger­man Ric, ov­de ni­je to­li­ko reč o bi­ o­gra­fi­ji auto­ra ko­li­ko o kon­struk­ci­ji sek­su­al­nog iden­ti­te­ta za­pi­sa­nog u tek­stu (da­kle, o ho­mo­sek­su­al­noj ozna­ci tek­sta, a ne o ho­mo­sek­su­al­ no­sti auto­ra).54 S dru­ge stra­ne, pred­met ana­li­ze po­sta­je i knji­žev­nost ko­ja otvo­re­no ma­ni­fe­stu­je ho­mo­sek­su­al­nu ori­jen­ta­ci­ju auto­ra: ta­ko­ zva­na gej ili le­zbij­ska knji­žev­nost (na pri­mer, Ma­ri­ja­na Pan­kov­skog, Žor­ža Mu­zi­la, Mi­ha­la Vit­kov­skog, Bar­to­ša Žu­ra­vjec­kog i dru­gih). U ovom slu­ča­ju, me­đu­tim, vi­še je reč o tek­stu­al­noj ana­li­zi kon­struk­ci­ ja ho­mo­sek­su­al­nog iden­ti­te­ta (pre sve­ga, o is­tra­ži­va­nju re­to­ri­ke ge­jov­ skog je­zi­ka), ne­go o po­zi­va­nju na lič­na is­ku­stva auto­ra. Ove ana­li­ze se, me­đu­tim, još uvek na­la­ze u mo­de­li­ma ko­je je na­met­nu­la gej-le­zbij­ska kri­ti­ka, a sa­mo u ma­loj me­ri ko­ri­ste in­spi­ra­ci­je post­mo­der­ni­stič­ke mi­sli, a češ­će u knji­žev­nim tek­sto­vi­ma tra­že ma­ni­fe­sto­va­nje zna­ko­va pol­nih i sek­su­al­nih iden­ti­te­ta ne­go ono što ih pod­ri­va. Za­to je i de­kon­ struk­ci­ja nor­ma­tiv­nih iden­ti­te­ta u knji­žev­no­sti ili u me­tak­nji­žev­nim dis­kur­si­ma, a ta­ko­đe is­tra­ži­va­nje tra­go­va „pro­men­lji­vih“ i „ne­sta­bil­ nih“ iden­ti­te­ta u knji­žev­nim de­li­ma, mo­žda jed­na od naj­za­ni­mlji­vi­jih per­spek­ti­va ko­je da­nas po­sto­je u qu­e­er kri­ti­ci. Gay The­o­ri­es, New York, 1991, i: Es­sen­ti­ally Spe­a­king: Fe­mi­nism Na­tu­re and Dif­fe­ren­ce, New York–Lon­don, 1989. Po­gle­da­ti, ta­ko­đe, kra­tak ko­men­tar o kon­cep­ci­ji Fu­so­ve u knji­zi: M. Skuc­ha, Gen­der..., op. cit. 54 G. Ritz, Nić w la­biryncie po­ż­ą­da­nia. Gen­der i pł­eć w li­te­ra­tur­ze pol­ski­ej od ro­ mantyzmu do post­mo­der­ni­zmu, War­sza­wa, 2002. XIII. Gender i queer

507

In­ter­di­sci­pli­ nar­nost qu­e­er stu­di­ja

Dva prav­ca knji­ žev­nih ana­li­za

Zna­ci ho­mo­sek­ su­al­nog iden­ti­ te­ta

Gej-le­zbij­ska knji­žev­nost

De­kon­struk­ci­ja nor­ma­tiv­nog iden­ti­te­ta

Re­zi­me 1. Uvo­đe­nje u hu­ma­ni­stič­ki dis­kurs ka­te­go­ri­je druš­tve­nokul­tur­ nog po­la (gen­der) od­i­gra­lo je ve­o­ma va­žnu ulo­gu u naj­ma­nju ru­ku iz ne­ko­li­ko raz­lo­ga. Pre sve­ga, zbog to­ga što je ka­te­go­ ri­ja po­la (sex) ob­u­hva­ta­la is­klju­či­vo bi­o­loš­ke aspek­te čo­ve­ko­ vog ži­vo­ta i nje­go­ve ana­tom­ske oso­bi­ne. Me­đu­tim, upo­tre­ba poj­ma gen­der kao ana­li­tič­ke ka­te­go­ri­je do­pri­ne­la je ši­re­nju na­še sve­sti sa­zna­njem ko­je se od­no­si na raz­li­či­te atri­bu­te, po­ na­ša­nja i ulo­ge pri­da­va­nih že­ni ili muš­kar­cu, a for­mi­ra­nih po­mo­ću kul­tu­re i po­mo­ću druš­tve­nih i po­li­tič­kih in­sti­tu­ci­ja, prav­nih nor­mi i slič­no. 2. Za­hva­lju­ju­ći to­me, skre­nu­ta je pa­žnja i na raz­li­či­te ob­li­ke ne­ rav­no­prav­no­sti i dis­kri­mi­na­ci­je s ob­zi­rom na pol (na žen­ski i – ka­sni­je – na muš­ki). 3. Osim to­ga, sa­gle­da­va­nje druš­tve­nokul­tur­nog pro­sto­ra (a ti­me i umet­no­sti i knji­žev­no­sti) po­mo­ću ka­te­go­ri­je gen­der, omo­ gu­ći­lo je da se sa­gle­da­ju ide­o­lo­gi­je ko­je funk­ci­o­ni­šu na ovom pro­sto­ru, za­tim od­re­đe­ni in­ter­pre­ta­tiv­ni mo­de­li, utvr­đe­ni ste­re­o­ti­pi i kon­cep­ci­je. Za­hva­lju­ju­ći to­me, mo­glo se, ta­ko­đe, za­pa­zi­ti u ko­li­kom ste­pe­nu kul­tur­ne raz­li­ke i pol­ne od­re­đe­no­ sti uti­ču na naš ži­vot i na ko­ji na­čin stva­ra­ju druš­tve­ne okvi­re za sa­gle­da­va­nje že­na i muš­ka­ra­ca. 4. Gen­der knji­žev­na kri­ti­ka (Gen­der Cri­ti­cism) po­sta­vi­la je pred se­be za­da­tak ko­ji se za­sni­vao na po­nov­nom iš­či­ta­va­nju knji­ žev­nih tek­sto­va (na­ro­či­to ka­non­skih) iz ugla pro­iz­vo­đe­nja pol­nih raz­li­ka u nji­ma. 5. Naročito se istražuju ta­kvi pro­ble­mi kao što su na­me­ta­nje ili pri­gu­ši­va­nje pol­no­sti pu­tem kul­tur­nih kon­ven­ci­ja, na­čin od­ re­đe­nja po­la po­mo­ću je­zi­ka i dis­kur­sa, me­ha­ni­zmi de­fi­ni­sa­ nja po­la, stva­ra­nje se­man­tič­kih po­lja stvo­re­nih oko žen­skih ili muš­kih pol­nih ulo­ga i slič­no. 6. T  a­ko­đe se is­tra­žu­je spe­ci­fič­no pol­no obe­lež­je knji­žev­nih tek­ sto­va – nji­ho­vo „sek­su­a­li­zo­va­nje“ (gen­de­red) ko­je se, iz­me­đu osta­log, is­po­lja­va u is­ti­ca­nju sop­stve­nog po­la autor­ke/auto­ra (a ta­ko­đe i lir­skog su­bjek­ta, na­ra­to­ra ili lič­no­sti) u knji­žev­ nom tek­stu i u svo­je­vr­snom „vo­đe­nju pre­go­vo­ra“ o pol­nim ulo­ga­ma ili u do­vo­đe­nju u pi­ta­nje pol­nih ste­re­o­ti­pa. 7. U  ovom slu­ča­ju bit­ni su od­go­vo­ri na pi­ta­nja o tome na ko­ ji na­čin autor­ka/autor, ko­je je druš­tvo usme­ri­lo na od­re­đe­ni bi­o­loš­ki pol, pol­no obe­le­ža­va­ju svo­je tek­sto­ve ili, na pri­mer,

Zna­če­nje ka­te­ go­ri­je gen­der

Pi­ta­nje po­la

Pol auto­ra / autor­ke

508

Književne teorije XX veka

re­a­li­zu­ju ste­re­o­ti­pe po­ve­za­ne sa od­re­đe­nim po­lom ili se, ta­ko­ đe, tru­de da sa­vla­da­ju te ste­re­o­ti­pe po­mo­ću ko­jih se oba­vlja­ ju ovi „pre­go­vo­ri“ iz­me­đu sop­stve­ne pol­no­sti i po­ten­ci­jal­nog pri­ma­o­ca i to­me slič­no. 8. Knji­žev­ne qu­e­er stu­di­je i qu­e­er kri­ti­ka ko­ri­ste ra­ni­ja is­ku­stva gej-le­zbij­skih is­tra­ži­va­nja i kri­ti­ke, po­ve­za­nih s pod­sti­ca­ji­ma ko­ji do­la­ze iz gen­der stu­di­ja i gen­der kri­ti­ke i s fi­lo­zof­skim pod­sti­ca­ji­ma post­mo­der­ni­stič­ke fi­lo­zo­fi­je. U tom to­ku qu­e­er stu­di­ja, u ko­jem pre­o­vla­đu­ju uti­ca­ji gej-le­zbij­skih is­tra­ži­va­ nja, ana­li­zi­ra­ju se po­ja­ve ho­mo­sek­su­al­no­sti – pri­kri­ve­ne ili jav­no ma­ni­fe­sto­va­ne u knji­žev­nim tek­sto­vi­ma. U no­vi­jim qu­e­er va­ri­jan­ta­ma, in­spi­ri­sa­nim post­mo­der­ni­stič­kom fi­lo­zo­ fi­jom i po­gle­di­ma Džu­dit Ba­tler, u knji­žev­no­sti se vi­še tra­že ele­men­ti ko­ji de­kon­stru­i­šu sve nor­ma­tiv­ne iden­ti­te­te (pol­ne i sek­su­al­ne) i is­tra­žu­ju po­ja­ve „pro­men­lji­vih“ i „ne­sta­bil­nih“ iden­ti­te­ta.

XIII. Gender i queer

509

Hro­no­lo­gi­ja 1935:

Mar­ga­ret Mid ob­ja­vlju­je Spol i tem­pe­ra­ment u tri pri­mi­tiv­na druš­tva. U ovoj knji­zi, iz­me­đu osta­log, tvr­di da su „pol­ne raz­ li­ke vr­sta druš­tve­nog kon­struk­ta“ i da „kul­tu­ra for­mi­ra ulo­ge oba po­la“.

1964:

Ame­rič­ki psi­ho­a­na­li­ti­čar Ro­bert Dž. Sto­ler na kon­gre­su psi­ho­ a­na­li­ti­ča­ra u Stok­hol­mu iz­no­si kon­cep­ci­ju gen­der iden­tity kao in­di­vi­du­al­ne pol­ne sve­sti.

1968:

Štam­pa­na je knji­ga Ro­ber­ta Dž. Sto­le­ra Sex and Gen­der: On the De­ve­lop­ment of Ma­scu­li­nity and Fe­mi­nity; ona je plod nje­go­vih is­tra­ži­va­nja slu­ča­je­va ko­ji se ne mo­gu jed­no­znač­no bi­o­loš­ki (na pri­mer, her­ma­fro­di­ti­zam) ili psi­ho­loš­ki (tran­ssek­su­al­nost) od­re­ di­ti. Iz Sto­le­ro­vih po­gle­da pro­is­ti­če da psi­ho­sek­su­al­ni iden­ti­tet ni­je uro­đen (bi­o­loš­ki), ne­go ste­čen (ima kul­tur­no svoj­stvo).



Ame­rič­ka so­ci­o­loš­ki­nja Me­ri Me­kin­toš ob­ja­vlju­je rad The Ho­ mo­se­xu­al Ro­le, sma­tran jed­nim od pr­vih kon­struk­ti­vi­stič­kih gla­so­va na­sta­lih na osno­vi psi­ho­so­ci­o­loš­kih te­o­ri­ja ho­mo­sek­su­ al­nog iden­ti­te­ta (ge­jev­skog i le­zbij­skog). Autor­ka ov­de ko­ri­sti poj­mo­ve druš­tve­ne ulo­ge (ko­ju igra ho­mo­sek­su­al­na oso­ba) i kon­cep­ci­ju kon­stru­i­sa­ne sli­ke ta­kve oso­be – druš­tve­nog kon­ struk­ta oso­bi­na ko­je ona po­se­du­je. Taj čla­nak je sma­tran pre­ sud­nim za naj­no­vi­je re­flek­si­je o ho­mo­sek­su­al­nom iden­ti­te­tu.

1969:

Do­la­zi do bru­tal­ne po­li­cij­ske re­ak­ci­je u nju­jorš­kom ba­ru ge­je­va i tra­ve­sti­ta „Sto­ne­wall Inn“, ko­ja će iza­zva­ti bur­ne, vi­še­dnev­ne me­te­že na uli­ca­ma Nju­jor­ka. Da­nas se ovo sma­tra pre­lom­nim tre­nut­kom u naj­no­vi­joj isto­ri­ji for­mi­ra­nja po­li­tič­ke sve­sti ame­ rič­kih ho­mo­sek­su­a­la­ca. Taj da­tum, na ko­ji se če­sto po­zi­va­ju te­o­ re­ti­ča­ri qu­e­er ori­jen­ta­ci­je, če­sto pred­sta­vlja i ce­zu­ru u raz­li­či­tim po­ku­ša­ji­ma pe­ri­o­di­za­ci­je gej knji­žev­no­sti.

1970:

Kejt Mi­let ob­ja­vlju­je knji­gu pod na­slo­vom Se­xu­al Po­li­tics u ko­joj analizira iz­vo­re opre­si­je že­na, a uzro­ke toj opre­si­ji pre sve­ga vi­di u pa­tri­jar­hal­nom si­ste­mu ko­ji od­re­đu­je od­nos iz­me­đu bi­o­loš­kog

510

Književne teorije XX veka

i kul­tur­nog po­la i ko­ji ozna­ča­va­ju skup po­na­ša­nja i atri­bu­ta tra­ di­ci­o­nal­no pri­pi­si­va­nih že­ni.

Ša­la­mit Fa­jer­ston ob­ja­vlju­je Di­a­lec­tic of Sex: The Ca­se for Fe­mi­ nist Re­vo­lu­tion u ko­joj ana­li­zi­ra uzro­ke dis­kri­mi­na­ci­je že­na, ko­ji se na­la­ze u bi­o­loš­kom raz­li­ko­va­nju pol­nih ulo­ga de­ter­mi­ ni­sa­nih pro­kre­a­tiv­nim ci­lje­vi­ma kao i u kul­tur­no utvr­đe­nim po­ de­la­ma.

1972:

Eni Oukli, u knji­zi Sex, Gen­der and So­ci­ety, pra­vi raz­li­ku iz­me­ đu „po­la“ (sex) kao bi­o­loš­ke ka­te­gor­je i „kul­tur­nog po­la“ (gen­ der) kao psi­ho­loš­ko-druš­tve­no-kul­tur­ne ka­te­go­ri­je. Ona ta­ko­đe pre­ci­zi­ra ka­te­go­ri­ju po­la, de­fi­ni­šu­ći ga kao skup ana­tom­skih i fi­zi­o­loš­kih svoj­sta­va, a na­zi­vom gen­der ozna­ča­va po­na­ša­nja ko­ ja druš­tvo for­mi­ra, a ko­ja go­vo­re o žen­sko­sti ili muš­ko­sti.



Fran­cu­ski fi­lo­zof Gi Ho­ken­gem ob­ja­vlju­je knji­gu Le désir ho­mo­ se­xu­el, je­dan od pr­vih ra­do­va ko­ji otvo­re­no istu­pa pro­tiv opre­ si­je pre­ma ho­mo­sek­su­al­ci­ma i pa­žlji­vo ana­li­zi­ra uzro­ke ho­mo­ fo­bi­je i po­sle­di­ce mar­gi­na­li­za­ci­je ho­mo­sek­su­al­nih oso­ba. Po­sle Ho­ken­ge­mo­ve smr­ti (umro je od AIDS-a 1984. go­di­ne), ova knji­ga je pri­hva­će­na kao jed­no od ka­non­skih de­la qu­e­er te­o­ri­je.

1975:

Gejl Ru­ben se ko­ri­sti for­mu­la­ci­jom sex-gen­der system s ci­ljem opi­ si­va­nja si­stem­skih od­no­sa ple­men­skog ži­vo­ta – pi­ta­nji­ma re­pro­ duk­ci­je, sek­su­al­no­sti i raz­me­ni že­na iz­me­đu ple­me­na i slič­no. U Fran­cu­skoj iz­la­zi pr­vi tom Isto­ri­je sek­su­al­no­sti Mi­še­la Fu­koa (sle­de­ća dva bi­će objavljena 1984. go­di­ne). Ov­de Fu­ko ana­li­zi­ra od­no­se iz­me­đu sek­so­loš­kog dis­kur­sa i sek­su­al­no­sti/sek­su­al­nog ži­vo­ta, ta­ko­đe raz­ma­tra pro­blem funk­ci­o­ni­sa­nja ho­mo­sek­su­al­ no­sti u knji­žev­no­sti, kao i pi­ta­nja po­ve­za­na s te­le­snoš­ću. Ova knji­ga se sma­tra pre­te­čom qu­e­er prav­ca, a po­gle­di fran­cu­skog fi­lo­zo­fa ko­ji se na­la­ze ka­ko u toj ta­ko i u nje­go­vim dru­gim knji­ ga­ma po­sta­ju je­dan od naj­va­žni­jih iz­vo­ra in­spi­ra­ci­ja za qu­e­er stu­di­je.

1976:

1977:

Do­ro­ti Di­ner­stajn ob­ja­vlju­je knji­gu The Mer­maid and the Mi­no­ ta­ur: Se­xu­al Ar­ran­ge­ments and Hu­man Ma­la­i­se. Autor­ka ov­de is­tra­žu­je raz­li­ku pol­nih ulo­ga (žen­skih i muš­kih) is­ka­za­nih me­ ta­fo­ra­ma u na­slo­vu – „si­re­na“ i „mi­no­ta­ur“, a isto ta­ko ana­li­zi­ra uzro­ke po­de­le u kul­tur­nim i druš­tve­nim do­me­ni­ma na po­sred­ ne sfe­re ko­je pri­pa­da­ju že­na­ma i muš­kar­ci­ma.

1978:

Nen­si Čo­do­rov ob­ja­vlju­je The Re­pro­duc­tion of Mot­he­ring: Psycho­a­nalysis and the So­ci­o­logy of Gen­der. Ta knji­ga je po­sve­ će­na pro­ble­mi­ma re­pro­du­ko­va­nja ma­te­rin­ske ulo­ge. Ona ov­de sa­gle­da­va bit­ne me­ha­ni­zme psi­ho­loš­kog raz­li­ko­va­nja u pre­e­di­ pov­skoj fa­zi. Ta­ko­đe skre­će pa­žnju na na­sta­nak pol­nog iden­ti­te­ ta de­voj­či­ca i de­ča­ka.

XIII. Gender i queer

511

Go­d. ’70. i ’80:

Ka­te­go­ri­ja gen­der po­sta­je jed­na od naj­češ­će ko­riš­će­nih, na­ro­či­to u an­glo­je­zič­kom fe­mi­ni­stič­kom dis­kur­su (na pri­mer, u ra­do­ vi­ma Kejt Mi­let, Gžer­mejn Grir, Gejl Ru­ben).

1980:

Ame­rič­ka fe­mi­nist­ki­nja Ej­drien Rič ob­ja­vlju­je ču­ve­ni rad: „Com­pul­sory He­te­ro­se­xu­a­lity and Les­bian Exi­sten­ce“, Signs, t. 5, br. 4. Po­red esen­ci­ja­li­stič­kih is­ka­za, ovaj čla­nak uvo­di poj­ mo­ve – va­žne za qu­e­er dis­kurs – kao što je po­jam „na­met­nu­te he­te­ro­sek­su­al­no­sti“ i odre­đi­va­nje za­pad­ne kul­tu­re kao „he­te­ro­ nor­ma­tiv­ne“.

1984:

Kri­stin Del­fi ob­ja­vlju­je knji­gu Clo­se to Ho­me: A Ma­te­ri­a­list Analysis of Wo­men’s Opres­sion, u ko­joj iz­o­kre­će uzroč­no-po­sle­ dič­nu za­vi­snost: bi­o­loš­ki pol/kul­tur­ni pol i kon­sta­tu­je da je u dis­kur­su bi­o­loš­ki pol pred­sta­vljen kao ka­te­go­ri­ja za­hva­lju­ju­ći kul­tur­nom po­lu.

1990:

Po­ja­vlju­je se Gen­der Tro­u­ble: Fe­mi­nism and the Sub­ver­sion of Iden­tity Džu­dit Ba­tler. Is­tra­žu­ju­ći funk­ci­o­ni­sa­nje pol­nih ka­te­go­ ri­za­ci­ja u dis­kur­si­ma (a kon­kret­no: dis­kur­ziv­ne pol­ne kon­struk­ ci­je), Ba­tle­ro­va tvr­di da ne­ma ni­ka­kvih bi­o­loš­kih uzro­ka ko­ji bi mo­gli či­ni­ti osno­vu gen­der, pa čak još ka­te­go­rič­ni­je – da kul­ tur­ni pol kon­sti­tu­i­še bi­o­loš­ki pol, a ne obr­nu­to. Autor­ka ta­ko­đe uve­ra­va da druš­tve­nokul­tur­ni dis­kurs stva­ra na­še sek­su­a­li­zo­va­ no (gen­de­red) te­lo, da­kle, bi­o­loš­ki pol je per­for­ma­tiv­no stva­ran. Ova knji­ga je ta­ko­đe sma­tra­na jed­nom od naj­va­žni­jih de­la ko­je je in­spi­ri­sa­lo qu­e­er mi­sao (a da­tum nje­nog ob­ja­vlji­va­nja če­sto se uzi­ma kao po­če­tak qu­e­er te­o­ri­je).



U Nju­jor­ku na­sta­je gru­pa „Qu­e­er Na­tion“ (u En­gle­skoj kao njen ekvi­va­lent – gru­pa „Out Ra­ge!“) ko­ja po­ma­že obolelima od AIDS-a. Pri­hva­ta­nje tog na­zi­va ima za cilj skre­ta­nje pa­žnje na pro­ble­me svih onih ko­ji su od he­te­ro­sek­su­al­ne ve­ći­ne sma­ tra­ni oso­be­nja­ci­ma – qu­e­er. Od tog tre­nut­ka reč qu­e­er, do ta­da sma­tra­na po­grd­nom, po­sta­je ma­nje-vi­še po­zi­tiv­no vred­no­van sim­bol od­su­stva pri­hva­ta­nja tra­di­ci­o­nal­no pri­nud­nih pol­nih i sek­su­al­nih us­kla­đe­no­sti.



Eva Ko­sov­ski Sedž­vik ob­ja­vlju­je knji­gu pod na­slo­vom Epi­ste­mo­ logy of the Clo­set – sma­tra­nom jed­nom od naj­va­žni­jih za for­mi­ ra­nje qu­e­er sve­sti kao mi­sli raz­li­ke. U njoj ana­li­zi­ra sta­nje ho­ mo­sek­su­al­nih oso­ba po­sle nji­ho­vog eks­po­ni­ra­nja (co­ming out), a na­ro­či­to nji­ho­ve za­vi­sno­sti od opre­siv­nih druš­tve­nokul­tur­nih ma­tri­ca (na­ro­či­to je­zič­kih).

1991:

Te­ri­sa de Lo­ren­tis uvo­di u dis­kurs ter­min „qu­e­er te­o­ri­ja“ (qu­e­er the­ory) u član­ku pod na­zi­vom „Qu­e­er The­ory: Les­bian and Gay Se­xu­a­li­ti­es“ (na stra­ni­ca­ma ča­so­pi­sa Dif­fe­ren­ces: A Jo­ur­nal of Fe­ mi­nist and Cul­tu­ral Stu­di­es, 1991, t. 3, br. 2).

512

Književne teorije XX veka

1992:

1993:



1994:



1995:

1996:

1997:

1998:

U Nju­jor­ku iz­la­zi ču­ve­na knji­ga Džon M. Klum Ac­ting Gay: Ma­ le Ho­mo­se­xu­a­lity in Mo­dern Dra­ma. To je jed­na od pr­vih isto­rij­ skih sin­te­za evo­lu­ci­je ge­jev­ske dra­me u ko­joj va­žnu ce­zu­ru či­ni na­pad po­li­ci­je na „Sto­ne­wall Inn“ (1968). U Nju­jor­ku se ob­ja­vlju­je još jed­na va­žna knji­ga Džu­dit Ba­tler: Bo­di­es that Mat­ter: On the Di­scur­si­ve Li­mits of „Sex“. Po­gla­vlje ko­je kru­ni­še knji­gu, pod na­slo­vom Cri­ti­cally Qu­e­er, u ko­jem se po­kre­će pro­ble­ma­ti­ka per­for­ma­tiv­no­sti sek­su­al­nog iden­ti­te­ta, da­nas se sma­tra jed­nim od ma­ni­fe­sta qu­e­er prav­ca. Ba­tler ov­de po­seb­no ana­li­zi­ra pro­ble­ma­ti­ku ma­te­ri­jal­no­sti te­la tre­ti­ra­ju­ći je kao pi­ta­nje par ex­cel­len­ce fi­lo­zof­sko. Na knji­žar­skom tr­žiš­tu se po­ja­vlju­je sle­de­ća va­žna pu­bli­ka­ci­ja Eve Ko­sov­ski Sedž­vik: Ten­den­ci­es, u ko­joj se na­la­zi če­sto na­vo­ đe­na for­mu­la­ci­ja o qu­e­er kao pre­ko­ra­če­nju oš­trih gra­ni­ca nor­ ma­tiv­nih iden­ti­te­ta (sek­su­al­nih) – na­ro­či­to he­te­ro­sek­su­al­no­sti. Eli­za­bet Gros ob­ja­vlju­je knji­gu Vo­la­ti­le Bo­di­es: To­ward a Cor­po­real Fe­mi­nism. Da­nas je to već kla­sič­no de­lo ko­je re­pre­zen­tu­je pra­vac kor­po­ra­tiv­nog fe­mi­ni­zma. Te­o­ri­ja su­bjek­ta i sve ka­te­go­ri­je po­ve­za­ ne s njom, kao što su, na pri­mer, „svest“, „ja­stvo“, „psi­ha“, „re­flek­si­ ja“ i slič­no, ov­de su re­in­ter­pre­ti­ra­ne iz per­spek­ti­ve te­le­sno­sti, sek­ su­al­no­sti i pol­nih raz­li­ka. Ta­ko­đe bi­va iz­o­kre­nu­ta tra­di­ci­o­nal­na fi­lo­zof­ska hi­je­rar­hi­ja ko­ja je da­va­la pri­mat ra­zu­mu nad te­lom. Po­ja­vlju­je se knji­ga Li Idel­men Ho­mo­grap­he­sis: Es­says in Gay Li­te­rary and Cul­tu­ral The­ory, va­žna za gej i qu­e­er kri­ti­ku, ko­ja pred­sta­vlja ve­o­ma va­žan uvod u ana­li­ze re­to­ri­ke sek­su­al­no­sti i sek­su­al­no obe­le­že­nog knji­žev­nog tek­sta. Tu se na­la­zi za­ni­mlji­va in­ter­pre­ta­ci­ja Sli­ke Do­ri­ja­na Gre­ja, Oska­ra Vaj­dla. In­te­lek­tu­al­ni zaš­tit­ni­ci knji­ge su Fu­ko, De Man, De­ri­da i La­kan. Džon Cham­pag­ne ob­ja­vlju­je The Et­hics of Mar­gi­na­lity: A New Ap­pro­ach to Gay Stu­di­es, u ko­joj is­tra­žu­je od­no­se iz­me­đu sek­su­ al­no­sti/ho­mo­sek­su­al­no­sti i este­ti­ke, eti­ke i isto­ri­je. G. L. Mos ob­ja­vlju­je knji­gu The Ima­ge of Man: The Cre­a­tion of Mo­dern Ma­scu­li­nity. To je jed­na od pr­vih mo­no­gra­fi­ja ko­ja na­ ja­vlju­je sle­de­ći po­kret u gen­der stu­di­ja­ma: ana­li­zu muš­ko­sti i muš­kih pol­nih ulo­ga. Iz­la­zi još jed­na va­žna knji­ga Džu­dit Ba­tler – Ex­ci­ta­ble Spe­ech: A Po­li­tics of the Per­for­ma­ti­ve. Autor­ka ov­de na­sta­vlja s kon­cep­ ci­jom per­for­ma­tiv­no­sti po­la s po­seb­nim osvr­tom na po­li­tič­ke aspek­te pol­nih ulo­ga (pra­va čo­ve­ka, funk­ci­jâ oba­vlja­nih u jav­ noj sfe­ri i sl.). Ve­ze iz­me­đu po­li­ti­ke i pol­nih ulo­ga (na­ro­či­to pro­blem vla­sti) opi­su­je u is­toj toj go­di­ni ob­ja­vlje­na ču­ve­na knji­ga fran­cu­ske is­ tra­ži­va­či­ce Sil­vi­ja­ne Aga­ćin­ski, pod na­slo­vom Po­li­ti­ka po­la.

XIII. Gender i queer

513



1999:

2000:



Kri­stin Ba­ters­bej ob­ja­vlju­je knji­gu The Phe­no­me­nal Wo­man: Fe­ mi­nist Me­taphysics and Pat­terns of Iden­tity. To je pr­vi rad ko­ji se ukla­pa u pra­vac kor­po­ra­tiv­nog fe­mi­ni­zma po­sve­će­nog te­le­ snoj me­ta­fi­zi­ci lič­no­sti po­sma­tra­ne sa sta­no­viš­ta „žen­sko­sti“. Autor­ka svo­ju „te­le­snost“ me­ta­fi­zi­ke smeš­ta u post­kan­tov­sku tra­di­ci­ju. Po­ja­vlju­je se još jed­na va­žna mo­no­gra­fi­ja po­sve­će­na gej-le­zbij­ skoj dra­ma­tur­gi­ji i te­a­tru: Alain Sin­fi­eld, Out on Sta­ge: Les­bian and Gay The­a­tre in the Twen­ti­eth Cen­tury. Ob­ja­vlje­na je My Fat­her’s Body and Ot­her Unex­plo­red Re­gi­ons of Ma­scu­li­nity Su­zan Bor­do – zna­čaj­na knji­ga za muš­ke gen­der stu­di­je. Tim Din ob­ja­vlju­je Beyond Se­xu­a­lity. Ana­li­zi­ra­ju­ći pro­blem iden­ti­te­ta i sek­su­al­no­sti iz La­ka­no­ve i post­la­ka­nov­ske per­spek­ ti­ve, Din do­vo­di u pi­ta­nje ne­ke kon­cep­ci­je na­sta­le na osnovi qu­e­er stu­di­ja – na­ro­či­to te­o­ri­je Ba­tlerove, Sedž­vikove i Idel­ manove.



514

Književne teorije XX veka

Bi­bli­o­gra­fija Gender55 Opšta S. Agacinski, Polityka płci, tłum. M. Falski, Warszawa 2000. W. Baluch, M. Sugiera, J. Zając, Dyskurs, postać i płeć w dramacie, Kraków 2002. A. Buczkowski, Społeczne tworzenie ciała. Płeć kulturowa i płeć biologiczna, Kraków 2005. Kobiety, mężczyźni i płeć. Debata w toku, red. M. R. Walsh, przedm., opac., wyd. pol. A. Titkow, tłum. P. Cichawa, Warszawa 2003. Język a kultura, t. 9: Płeć w języku i kulturze, red. J. Anusiewicz, K. Handke, Wrocław 1994. B. Chołuj, „Tożsamość płzi – natura czy kultura?“ u: Spotkania feministyczne. Warszawa 1994–1995, Warszawa 1995. B. Chołuj, „Women’s Studies a Gender Studies“, u: Po przełomie. Przełom wi­ eku w kulturze, kultura na przełomie wieków, red., wstęp A. Źylińska, A. Skrendo, Szczecin 2001. Ciało, płeć, literatura. Prace ofiarowane profesorowi Germanowi Ritzowi w pięćdziesiątą rocznicę urodzin, red. M. Hornung, M. Jędrzejczak, T. Kor­ sak, wstęp T. Komendant, Warszawa 2001. M. Fuko, Istorija seksualnosti (prev. A. Jovanović), Beograd 1988. M. Foucault, „Prawdziwa płeć“, przeł. A. Lewańska, u: idem, Powiedziane, napisane. Szaleństwo i literatura, wybór, oprac. T. Komendant, posł. M. P. Markowski, Warszawa 1999. Gender – dramat – teatr, red. A. Kuligowska-Korzeniewska, M. Kowalska, Kraków 2001. Gender – film – media, red. E. H. Oleksy, E. Ostrowska, Kraków 2001. Gender – konteksty, red. M. Radkiewicz, Kraków 2004. Gender – kultura – społeczeństwo, red. M. Radkiewicz, Kraków 2002. 55 Zahvaljujem se gospodinu Mateušu Skusi za pomoć oko izrade ove biblio­ grafije. XIII. Gender i queer

515

Gender w humanistyce, red. M. Radkiewicz, Kraków 2001. Gender w kinie europejskim i mediach, red. E. Ostrowska, Kraków 2001. Gender w kulturze popularnej, red. M. Radkiewicz, Kraków 2003. Gender: wizerunki kobiet i mężczyzn w kulturze, red. E. Durys, E. Ostrowska, Kraków 2005. D. Glover, C. Kaplan, Genders, London–New York 2001. D. Glover, C. Kaplan, „Płeć kulturowa a nauka o płci“, u: Córki, żony, kochan­ ki. Kobiety w dramacie XX wieku, tłum. M. Łata, Kraków 2002 – materi­ ały uzupełniające do wykładu prof. dr. hab. M. Sugiery. E. Gontarczyk, Kobiecość i męskość jako kategorie społeczno-kulturowe w studia­ ch feministycznych. Perspektywa socjologiczno-pedagogiczna, Poznań 1995. Interpretacje dramatu. Dyskurs, postać, gender, red. W. Baluch, M. Radkiewicz, A. Skolasińska, J. Zając, Kraków 2002. I. Iwasiów, „Gatunki i konfesje w badaniach ‘gender’“, Teksty Drugie 1999, nr 6. I. Iwasiów, Gender dla średnio zaawansowanych. Wykłady szczecińskie, Wars­ zawa 2004. I. Iwasiów, „Gender, tożsamość, stereotypy“, Ruch Literacki 2002, nr 6. I. Iwasiów, „Płeć jako niewyrażalne, niewypowiadalne, niedefiniowalne“, u: Literatura wobec niewyrażalnego. Praca zbiorowa, red. W. Bolecki, E. Kuźma, Warszawa 1998. S. Jackson, „Gender a seksualność z punktu widzenia teorii“, tłum. M. Loska, u: Gender w kinie europejskim i mediach, red. E. Ostrowska, Kraków 2001. M. Karwatowska, J. Szpyra-Kozłowska, Lingwistyka płci. Ona i on w języku polskim, Lublin 2005. Kobiety w poznaniu naukowym wczoraj i dziś, red. E. Pakszys, D. Sobczyńska, Poznań 1995. A. Łebkowska, „Czy ‘płeć’ może uwieść poetyke?“, u: Poetyka bez granic. Praca zbiorowa, red. W. Bolecki, W. Tomasik, Warszawa 1995. A. Łebkowska, „Gender“, Ruch Literacki 2005, nr 6. M. Mead, „Płeć i charakter“, u: Nikt nie rodzi się kobietą, wybór, tłum., wstęp T. Hołowka, posł. A. Jasińska, Warszawa 1982. Nowa świadomość płci w modernizmie. Studia spod znaku gender w kultur­ ze polskiej i rosyjskiej u schytłku wieku, red. G. Riz, Ch. Binswanger, C. Scheide, Kraków 2000. Od kobiety do mężczyzny i z powrotem. Rozważania o płci w kulturze, red. J. Brach-Czaina, Białystok 1997. E. Pakszys, Między naturą a kulturą: kategoria płci / rodzaju w poznaniu. Stu­ dium epistemologii naturalizowanej w perspektywie feministycznej, Po­ znań 2000. Poetics of Gender, red. N. K. Miller, New York 1986. G. Ritz, Nić w labiryncie pożądania. Gender i płeć w literaturze polskiej or ro­ mantyzmu do postmodernizmu, tłum. B. Drąg, A. Kopacki, M. Łukasi­ ewicz, Warszawa 2002. 516

Književne teorije XX veka

M. Skucha, „Gender, Queer. Literatura“, Ruch Literacki, 2005, nr 6. Speaking of Gender, red. E. Showalter, New York 1989. R. Stoller, Sex and Gender: On the Development of Masculinity and Femininity, London 1968. M. Uliński, Kobieta i mężczyzna. Dzieje refleksji filozoficzno-społecznej, Kra­ ków 2001. Zrozumieć płeć. Studia interdyscyplinarne II, red. A. Kuczyńska, E. K. Dzi­ kowska, Wrocław 2004.

Kategorija muškosti E. Badinter, XY – tożsamość mężczyzny, tłum. G. Przewłocki, wstęp M. Janion, Warszawa 1993. Between Men and Feminism, red. D. Porter, New York 1992. R. Bly, Żelazny Jan. Rzecz o mężczyznach, tłum. J. Tittenbrun, Poznań 1993. S. Bordo, My Father’s Body and Other Unexplored Regions of Masculinity, New York 2000. I. Kowalczyk, „Dlaczego nie ma studiów męskich“, Czas Kultury 2002, nr. 3. Masculinity Studies and Feminist Theory: New Directions, red. J. K. Gardiner, New York 2002. Z. Melosik, Kryzys męskości w kulturze współczesnej, Poznań 2002. Men Doing Feminism, red. T. Digby, New York–London 1998. Men in Feminism, red. A. Jardine, P. Smith, New York–London 1987. G. L. Mosse, The Image of Man: The Creation of Modern Masculinity, New York–Oxford 1996.

Džudit Batler Izbor iz dela J. Butler, Bodies That Matter: On the Discursive Limits of „Sex“, London–New York 1993. J. Butler, Excitable Speech: A Politics of the Performative, New York–London 1997. J. Butler, Gender Trouble: Feminism and the Subversion of Identity, New York–London 1990. J. Butler, Undoing Gender, New York–London 2004. J. Butler, „Akty performatywne a konstrukcja płci kulturowej. Szkic z zakresu fenomenologii i teorii feminizmu“, tłum. M. Łata, u: Córki, żony, kochan­ ki. Kobiety w dramacie XX wieku, Kraków 2002 – materiały uzupełniaj­ ące do wykładu prof. dr. hab. M. Sugiery. XIII. Gender i queer

517

J. Butler, „Gender Is Burning: Dylematy przywłaszczenia i subwersji“, tłum. I. Kurz, Panoptikum 2004, nr 3 (10). J. Butler, „Gra płci“, tłum. I. Kurz, Dialog 2003, nr 10. J. Butler, „Imitacja i nieposłuszeństwo płciowe“, tłum. E. Majewska, Przegląd Filozoficzno-Literacki 2003, nr 1(3). J. Butler, „Podmioty płci / płciowości / pragnienia“, tłum. B. Kopeć, u: Spotka­ nia feministyczne. Warszawa 1994–1995, Warszawa 1995. Važnija literatura J. Mizielińska, „Płeć jako kategoria filozoficzna. Znaczenie prac Judith Butler dla feministycznej refleksji o ‘kobietach’“, Przegląd Filozoficzno-Literacki 2003, nr 1(3).

Queer Literatura D. K. Balejko, „Queer, czyli na przekór“, Furia Pierwsza 2000, nr 7. T. Basiuk, „Queerowanie po polsku“, Furia Pierwsza 2000, nr 7. J. Champagne, The Ethics of Marginality: A New Approach to Gay Studies, Minneapolis–London 1995. I. M. Clum, Acting Gay: Male Homosexuality in Modern Drama, New York 1992. T. Dean, Beyond Sexuality, Chicago–London 2000. A. Doty, „Teoria Queer i kultura popularna“, tłum. R. Kulpa, Panoptikum 2004, nr 3 (10). L. Edelman, Homographesis: Essays in Gay Literary and Cultural Theory, New York–London 1994. R. Ferro, „Literatura gejowska dzisiaj“, tłum. A. Graff, Literatura na Świecie 1997, nr 3. D. Fuss, „Wewnątrz / na zewnątrz“, tłum. D. Ferens, Furia Pierwsza 2000, nr 7. Grymasy Gombrowicza. W kręgu problemów modernizmu, społeczno-kultu­ rowej roli płci tożsamości narodowej, red. E. Płonowska-Ziarek, tłum. J. Margański, Kraków 2001. E. Hyży, „Feminizm (lesbijski) i teoria queer, czyli o damsko-męskich dylema­ tach teorii i politycznej praktyki“, u: Gender – konteksty, red. M. Radki­ ewicz, Kraków 2004. Inside/Out: Lesbian Theories, Gay Theories, red. D. Fuss, New York 1991. I. Iwasiów, „Obcość kultury, znajoma bliskość innych. Wątki lesbijskie we współczesnej literaturze polskiej“, u: Ciało, płeć, literatura. Prace ofia­ rowane profesorowi Geremanowi Ritzowi w pięćdziesiątą rocznicę urod­ zin, red. M. Hornung, M. Jędrzejczak, T. Korsak, Warszawa 2001. 518

Književne teorije XX veka

I. Iwasiów, „Wokół pojęć: kanon, homoerotyzm, historia literatury“, Katedra 2001, nr 1. A. Jagose, Queer Theory: An Introduction, New York 1996. T. Kitliński, P. Leszkowicz, Miłość i demokracja. Rozważania o kwestii homo­ seksualnej w Polsce, Kraków 2005. J. Kochanowski, „Czy gej jest mężczyzną? Przyczynki do teorii postpłcio­ wości“, u: Gender – konteksty, red. M. Radkiewicz, Kraków 2004. J. Kochanowski, Fantazmat Zróżnicowany. Socjologiczne studium przemian tożsamości gejów, Kraków 2004. P. Kurpios, „Inaczej mówiąc o płci. Przypadek feminizmu, genderów i qu­ eer studies“, u: Zrozumieć płeć. Studia interdyscyplinarne II, red. A. Ku­ czyńska, E.K. Dzikowska, Wrocław 2004. T. de Lauretis, Queer Theory: Lesbian an Gay Sexualities: An Introduction, „di­ fferences: A Journal of Feminist Cultural Studies“ 1991, t. 3, nr 2. P. Leszkowicz, „Homotekstualność“, u: Gender – konteksty, red. M. Radkiewi­ cz, Kraków 2004. H. Mayer, Odmieńcy, tłum. A. Kryczyńska, Warszawa 2005. J. Mizielińska, „Poza kategoriami... Kilka uwag na temat queer theory“, Furia Pierwsza 2002, nr 7. Inny, inna, inne. O inności w kulturze, red. M. Janion, C. Snochowska-Gonza­ les, K. Szczuka, Warszawa 2004. Odmiany odmieńca. Mniejszościowe orientacje seksualne w perspektywie gen­ der, red. T. Basiuk, D. Ferens, T. Sikora, Katowice 2002. Playing with Fire: Queer Politics, Queer Theories, red. S. Phelan, New York–Lon­ don 1997. Queer Theory / Sociology, red. S. Seidman, Cambridge, Mass.–Oxford 1996. A. Rich, „Przymusowa heteroseksualność a egzystencja lesbijska“, tłum. A. Grzybek, Furia Pierwsza 1999/2000, nr 4/5. G. Ritz, „Między histerią a masochizmem: utopijne koncepcje mężczyzny“, u: Codzienne, przedmiotowe, cielesne. Języki nowej wrażliwości w literaturze polskiej XX wieku, red. H. Gosk, Izabelin 2002. G. Ritz, „Niewypowiadalne pożądanie a poetyka narracji“, u: Literatura wobec niewyrażalnego. Praca zbiorowa, red. W. Bolecki, E. Kuźma, Warszawa 1998. A. Sinfield, Gay and After, London 1998. A. Sinfield, Out on Stage: Lesbian and Gay Theatre in the Twentieth Century, New Haven–London 1999. M. Skucha, „Stalówka w cytrynie“, Opcje 2004, nr 4. E. White, The Burning Library: Writings on Art, Politics and Sexuality, red. D. Bergman, London 1994. E. White, „Osobiste jest polityczne (gejowska proza i krytyka)“, tłum. J. Jarni­ ewicz, Literatura na Świecie 1997, nr 3.

XIII. Gender i queer

519

Džudit Batler Izbor iz dela J. Butler, Gender Trouble: Feminism and the Subversion of Identity, New York– London 1990. J. Butler, „Krytycznie Queer“, tłum. A. Rzepa, Furia Pierwsza 2000, nr 7. J. Butler, Undoing Gender, New York–London 2004.

Eve Kosofski Sedžvik Izbor iz dela E. Kosofsky Sedgwick, Between Men: English Literature and Male Homosocial Desire, New York 1985. E. Kosofsky Sedgwick, The Epistemology of the Closet, Berkeley–Los Angeles 1990. E. Kosofsky Sedgwick, Tendencies, red. M. A. Baracle, Durham 1993.

Ana Buržinjska

520

Književne teorije XX veka

XIV. PRAG­MA­TI­ZAM

Prag­ma­ti­sta se dr­ži či­nje­ni­ca i ono­ga što je kon­kret­no, po­sma­tra ka­ko isti­na de­lu­je u kon­kret­nim slu­ča­je­vi­ma i uopšta­va. Isti­ na za nje­ga po­sta­je za­jed­nič­ki na­ziv za sve vr­ste vred­no­sti efek­tiv­no­sti is­ku­stva. Viljam Džejms1 Mi­sli­mo o fi­lo­zof­skim pro­ble­mi­ma ne kao o iz­ra­zu ne­če­ga što je du­bo­ko usa­ đe­no u ljud­sku du­hov­nost (anisto­rij­ski shva­će­nu), ne­go vi­še kao o simp­to­mi­ma pro­la­zne i pri­vre­me­ne in­te­lek­tu­al­ne si­tu­ a­ci­je [...] Ne­mo­gu­će je iza­ći iz sop­stve­ne ko­že – tra­di­ci­je, je­zič­ke i dru­ge, u okvi­ru ko­je raz­miš­lja­mo i vr­ši­mo sa­mo­kri­ti­ku – i po­re­di­ti se s ne­čim ap­so­lut­nim. Ri­čard Ror­ti2 Kri­ti­čar ni­je vi­še po­ni­zni slu­ga tek­sto­va či­ja se sla­va pro­no­si bez ob­zi­ra na to šta će on uči­ni­ti; upra­vo to što on ra­di unu­ tar ogra­ni­če­nja ugra­đe­nih u in­sti­tu­ci­ju knji­žev­no­sti, pod­sti­če tek­sto­ve na po­sto­ ja­nje i omo­gu­ća­va da bu­du do­stup­ni za ana­li­zu i oce­nu. Sten­li Fiš3







  

W. Ja­mes, Prag­matyzm. No­we imię pa­ru starych stylów myśle­nia, War­sza­wa, 1998, str. 80. Ri­čard Ror­ti, Kon­se­kven­ce prag­ma­ti­zma, No­lit, Be­o­grad, 1992, str. 56, pre­ vod: Du­šan Ku­zma­no­vić. S. Fish, „Do­wod­ze­nie vs. Per­wa­zja: dwa mo­de­le krytycznej dzi­a­ł­al­no­ś­ci“, u: In­ter­pre­ta­cja, re­toryka, po­lityka. Ese­je wybra­ne, Kraków, 2002, str. 134.

Ar­gu­ment Po­čet­kom prag­ma­ti­zma kao fi­lo­zo­fi­je sma­tra se po­ja­va Viljama Džej­msa (1842–1910), a na­ro­či­to se­ri­ja nje­go­vih pre­da­va­nja odr­ža­ nih 1906. go­di­ne na uni­ver­zi­te­tu u Bo­sto­nu, potom ob­ja­vlje­nih u knji­zi pod na­zi­vom Prag­ma­ti­zam. Mo­gu­će je po­zva­ti se i na fi­lo­zo­fi­ ju Čarlsa San­dersa Pir­sa (1839–1914) i Džo­na Dju­ia (1859–1952), ali za fi­lo­zo­fi­ju, a na­ro­či­to za te­o­ri­ju knji­žev­no­sti u XX ve­ku, pra­ vi raz­voj prag­ma­ti­zma po­či­nje za­jed­no s po­ja­vom Ri­čar­da Ror­ti­ ja (rođ. 1930) i Sten­li Fi­ša (rođ. 1938). Kad bi se na­sto­ja­lo da se for­mu­li­šu naj­opšti­je te­ze ko­je bi pot­pi­sa­li Džejms, Djui, Pirs, ali i Ror­ti i Fiš, on­da bi one gla­si­le ova­ko: spo­zna­va­nje stvar­no­sti jeste isto­vre­me­no i nje­no stva­ra­nje, jer ona ne po­sto­ji ne­za­vi­sno od sve­ sti i je­zi­ka. Sve ovo što za čo­ve­ka ima ne­ki smi­sao – nje­go­va je tvo­ re­vi­na, jer ne po­sto­ji ni­ka­kav tran­scen­den­tan ili tran­scen­den­ta­lan prin­cip či­je bi ot­kri­će mo­glo da ga­ran­tu­je ap­so­lut­nu ra­zu­mlji­vost sve­ta. Ono što se mo­že raz­u­me­ti, raz­u­me se u od­re­đe­nim okvi­ri­ma ko­ji na­sta­ju za­hva­lju­ju­ći druš­tve­nom pri­stan­ku o ko­ri­sno­sti sa­zna­ nja. Sa­zna­nje ni­je re­pre­zen­ta­ci­ja sve­ta u je­zi­ku, već re­zul­tat po­tre­ba ili že­lja po­je­din­ca ili gru­pe ko­ji me­đu­sob­no us­kla­đu­ju prin­ci­pe nji­ ho­ve pra­vo­sna­žno­sti. Pred­me­ti sa­zna­nja ne­ma­ju ni­ka­kav smi­sao iz­ van dis­kur­ziv­ne prak­se pred­u­ze­te s ne­kim od­re­đe­nim ci­ljem. Lju­di ko­ri­ste raz­li­či­te je­zi­ke, ta­ko da i pred­me­ti sa­zna­nja po­se­du­ju raz­li­čit smi­sao u za­vi­sno­sti od to­ga ko i u ko­joj si­tu­a­ci­ji o nji­ma go­vo­ri.

Po­če­tak prag­ma­ti­zma

Spoznavanje kao stva­ra­nje

Sa­zna­nje kao re­zul­tat na­ših že­lja

Pro­tiv ap­so­lu­ta U pre­da­va­nji­ma odr­ža­nim u Bo­sto­nu 1906. go­di­ne, istim onim ko­ja će se znat­no ka­sni­je, sa­da već pod za­jed­nič­kim na­slo­vom Prag­ma­ti­ zam, po­ka­za­ti kao jed­no od naj­va­žni­jih in­te­lek­tu­al­nih do­stig­nu­ća epo­he, Vi­ljam Džejms je opi­si­vao spor iz­me­đu tvr­dih i me­kih umo­ va. Pr­vi ve­ru­ju sa­mo u či­nje­ni­ce iz­van ko­jih niš­ta ne po­sto­ji i či­ja je ne­po­ve­za­nost sve­do­čan­stvo traj­nog kra­ha je­din­stve­no­sti sve­ta XIV. Pragmatizam

523

Džej­msov Prag­ma­ti­zam

Spor o sta­nju sve­ta Džej­mso­va po­de­la na tvr­de i me­ke umo­ve

Po­zi­ti­vi­sti pro­tiv me­ta­fi­zi­ke

Kon­den­zo­va­na sli­ka prag­ma­tič­ ke mi­sli

u kojem ži­vi­mo, dok je dru­gi­ma, upra­vo zbog tog ras­pa­da, po­treb­ no pri­zna­nje spo­lja, ap­so­lut­na ute­me­lje­nost ono­ga što je pro­la­zno. Svet „je pro­stran i is­par­čan“, ka­že Džejms, ili se s tim sla­že­mo (tvr­ di umo­vi) ili se ne sla­že­mo (ovu op­ci­ju bi­ra­ju me­ki umo­vi). Ovo je, tvr­di Džejms, ozbi­ljan spor, iako nas u oba slu­ča­ja li­ša­va sop­stve­ ne vo­lje i mo­guć­no­sti uti­ca­ja na na­še ži­vo­te ili – ka­ko bi to Ni­če re­ kao – li­ša­va nas vo­lje za moć či­ji je dru­gi na­ziv – stva­ra­laš­tvo. Tvr­di umo­vi sa­mo kon­sta­tu­ju da j e t a­ ko ka­ ko j e i tre­ba se s tim po­mi­ ri­ti, dok me­ki umo­vi sma­tra­ju da sve na ovom sve­tu za­vi­si od to­ga šta je i z­ v an ovog sve­ta. Dok tvr­di umo­vi pri­hva­ta­ju stvar­nost kao go­to­vu i ko­nač­nu, me­ki umo­vi pre­tva­ra­ju sve što se do­ga­đa je­dva u sen­ku ono­ga što je ne­pro­men­lji­vo. I pr­vi i dru­gi vi­de svet kroz pri­ zmu ap­so­lu­ta, sa­mo što su za tvr­de umo­ve ap­so­lut­ni već go­to­vi za­ko­ ni stvar­no­sti (i či­nje­ni­ce ko­je iz njih pro­is­ti­ču), dok su za me­ke umo­ve ap­so­lut­ni za­ko­ni apri­or­ni i za­to se či­nje­ni­ce uopšte ne uzi­ma­ju u ob­zir. Devedeset godina kasnije, Ri­čard Ror­ti će opisati potpuno istu opoziciju, samo pod drugačijim nazivom. Ror­ti su­prot­sta­vlja po­zi­ ■ post­fi­lo­zof­ska kul­tu­ra – sa­vre­me­na post­pro­sve­ti­telj­ska ti­vi­ste i me­ta­fi­zi­ča­re (pr­vi ve­ru­ju kul­tu­ra u ko­joj tra­di­ci­o­nal­na me­ta­ sa­mo u go­le či­nje­ni­ce, a dru­gi u fi­zič­ka pi­ta­nja („šta je to isti­na?“, več­ne prin­ci­pe), su­če­lja­va­ju­ći oba „šta je to do­bro?“) gu­be svoj zna­ sta­no­viš­ta s post­fi­lo­zof­skom kul­tu­ čaj s ob­zi­rom na ne­do­sta­tak ap­so­ rom pre­ma ko­joj – ka­ko po­ve­re­nje lut­nog kri­te­ri­ju­ma ve­ri­fi­ko­va­nja. U post­fi­lo­zof­skoj kul­tu­ri „lju­di bi u go­le či­nje­ni­ce ta­ko i tra­ga­nje za se ose­ća­li kao usa­mlje­na, oform­lje­ ne­pro­men­lji­vim esen­ci­ja­ma – pre­ na bi­ća, bez ika­kve ve­ze sa ne­čim te­ru­je u oma­lo­va­ža­va­nju pot­pu­ne Iz­van [so­me­t­hing Beyond]“,* dok fi­ pro­la­zno­sti ljud­skog ži­vo­ta ko­ji lo­zof, ko­ji bri­ne za ade­kvat­nost svo­ tra­ga za svo­jim me­stom u sve­tu jih opi­sa stvar­no­sti, bi­va za­me­njen po­mo­ću nje­go­vih tre­nut­nih opi­sa, sna­žnim pe­sni­kom (ka­te­go­ri­ja ko­ju je Ror­ti pre­u­zeo od Ha­rol­da pro­ce­nju­ju­ći ko­ji od njih naj­bo­lje Blu­ma) ko­ji dru­gi­ma na­me­će sop­ slu­ži tom ci­lju. Oba sta­va – Džej­m- stve­ne sa­mo­kre­a­ci­je. sov i Ror­ti­jev – mo­gu se sa­že­ti * R. Rorti, Konsekvence pragmatizma, u ne­ko­li­ko osnov­nih te­za ko­je isto­ Beograd, 1992, str. 44. vre­me­no da­ju kon­den­zo­va­nu sli­ku prag­ma­tič­ke mi­sli. Smi­sao sve­ta ne po­sto­ji ni u sa­mim či­nje­ni­ca­ma, ali ni iz­van njih – u sfe­ri nji­ho­vog tran­scen­dent­nog ute­me­lje­nja, već je re­zul­tat čo­ve­ko­ve stva­ra­lač­ke de­lat­no­sti. To stva­ra­laš­tvo ni­je ni pro­iz­volj­no na­me­ta­nje smi­sla, ali ni ot­kri­va­nje nje­go­vog go­to­ vog ob­li­ka, već pre­ go­v a­r a­nj e sa sve­tom po usta­lje­nim pra­vi­li­ma. Ta pra­vi­la ne pred­sta­vlja­ju in­di­vi­du­a­lan već za­jed­nič­ki pro­na­la­zak 

524

W. Ja­mes, Prag­ma­tizm..., op. cit., str. 203. Književne teorije XX veka

i za­to Džejms s pra­vom tvr­di da „u re­ku sve­žeg is­ku­stva ura­nja­mo is­pu­nje­ni uve­re­nji­ma na­ših pre­da­ ka“. Ova uve­re­nja nam omo­gu­ća­ va­ju da struk­tu­i­ra­mo ovu „re­ku sve­žeg is­ku­stva“ sko­ro isto kao što ka­te­go­ri­je in­te­lek­ta u Kan­to­vom si­ste­mu omo­gu­ća­va­ju ob­li­ko­va­nje po­jav­nog sve­ta. Va­žna je reč „sko­ ro“, jer se osnov­na raz­li­ka za­sni­va na to­me da su ove ka­te­go­ri­je ko­je su za Kan­ta uni­ver­zal­ne, ne­za­vi­sne od em­pi­rij­skog is­ku­stva, iz an­tro­ po­loš­ke per­spek­ti­ve – pro­iz­vo­di kul­tu­re ko­ji su vre­me­nom pod­le­ gli ta­ko da­le­ko­se­žnoj na­tu­ra­li­za­ci­ji da se tre­ti­ra­ju kao uni­ver­zal­ne. U ve­zi s tim, čo­vek ko­ji ras­po­la­že in­te­lek­tom ni­je su­prot­sta­vljen sve­ tu, shod­no di­ho­to­mi­ji iz­me­đu su­bjek­ta i objek­ta, već je uto­nuo u ovaj svet i ne spo­zna­je ga to­li­ko ko­li­ko ga stva­ra svo­jom – mi­sa­o­ nom i fi­zič­kom – de­lat­noš­ću. Dru­gim re­či­ma: čo­vek do­ž i­v lj a­va svet i u ovom iz­ra­zu se kri­je i to ka­ko se svet t i­če čo­ve­ka (u do­slov­ nom i pre­no­snom zna­če­nju) i to da se on od sve­ta ne mo­že oslo­bo­ di­ti. Svet ko­ji se ti­če čo­ve­ka ne do­zvo­lja­va mu da po­sta­ne su­bj e­kat s a­ z na­nj a u uskom smi­slu, od­no­sno tvo­rac i isto­vre­me­no ga­rant ade­kvat­nih i tač­nih pred­sta­va sve­ta, ne­go od nje­ga stva­ra su­bj e­kat pro­me n­ lj i­vo g is­ku­st v a. ■ dar­vi­ni­zam – po­gled na svet ko­ji je Ror­ti po­i­sto­ve­ći­vao s prag­ma­ti­zmom, a ko­ji iz­ra­ža­va na­sta­ju­ću spo­sob­nost ob­li­ko­va­nja sred­sta­va neo­p­hod­nih in­di­vi­dui da pre­ži­vi. Pre­ma Ror­ti­ju, Dar­vi­no­va vi­zi­ja je­zi­ka kao ko­ri­snog sred­stva (ko­ja se ta­ko­đe na­do­ve­zu­je na Haj­ de­ge­ro­vu kon­cep­ci­ju iz Bit­ka i vre­ me­na, kao i Vit­gen­štaj­no­vu te­o­ri­ju je­zič­kih iga­ra) osta­je u su­prot­no­sti sa vi­zi­jom je­zi­ka kao re­pre­zen­ta­ci­ je stvar­no­sti. Ko­ri­snost sred­stva ov­ de za­me­nju­je tač­nost pred­sta­va.

Kul­tu­ra kao pro­du­cent ka­te­go­ri­ja za opis sve­ta Kri­ti­ka su­bjek­ta sa­zna­nja

Su­bje­kat is­ku­stva

O is­ku­stvu Is­ku­stvo, pre­ma Džej­msu, ka­rak­te­ri­šu sle­de­će oso­bi­ne či­je pri­hva­ta­ nje po­vla­či ozbilj­ne po­sle­di­ce, ne sa­mo me­to­do­loš­ke već i ži­vot­ne. Pr­vo, ono pred­sta­vlja „ula­zak u plod­ne od­no­se sa stvar­noš­ ću“. To je, uosta­lom, naj­bo­lja de­fi­ni­ci­ja prag­ma­ti­stič­kog shva­ta­nja  



U tom smi­slu je Džejms bli­zak Haj­de­ge­ru ko­ji je ko­ri­stio reč Um­gang, do­slov­ no: „ophođenje“, da bi od­re­dio po­zi­ci­o­ni­ra­nost Da­se­i­na u sve­tu. Pot­pu­no ista je i Ror­ti­je­va po­la­zna tač­ka u ko­joj on sta­vlja znak jed­na­ko­sti iz­me­đu is­ku­stva i je­zi­ka. Je­zik ni­je po­sred­nik iz­me­đu su­bjek­ta i pred­me­ta, već „deo ljud­skog po­na­ša­nja“. Za­to nam ne stva­ra „sli­ke stvar­no­sti“ (ta­da bi mo­rao da sta­ne na­su­prot nje), već je – kao od­go­va­ra­ju­će sred­stvo – ob­li­ku­je. Ov­de Ror­ti ver­no pra­ti Haj­de­ge­ra. W. Ja­mes, „Hu­ma­ni­zam i praw­da“, u: Znac­ze­nie prawdy. Ci­ąg dalszy „Prag­ matyzmu“, War­sza­wa, 2000.

XIV. Pragmatizam

525

„Plo­dan od­nos sa stvar­noš­ću“

Is­ku­stvo kao pro­ces

Kri­ti­ka cen­tral­ne tač­ke gle­diš­ta

Ko­nač­na ter­mi­no­lo­gi­ja

in­ter­pre­ta­ci­je; „plod­ni od­nos sa stvar­noš­ću“, što se mo­že i dru­ga­ či­je pred­sta­vi­ti: in­ter­pre­ta­ci­ja je tran­sak­ci­ja ko­ju čo­vek oba­vlja sa sve­tom. Zaš­to od­nos i zaš­to tran­sak­ci­ja? Ne sa­mo za­to što po­ve­zu­je su­bje­kat sa sve­tom, već i za­to što je to vr­sta de­lat­no­sti za­sno­va­ne na raz­me­ni: ja uti­čem na svet (tek­sto­ve) i svet (tek­sto­vi) uti­ču na me­ne. Zaš­to bi ta tran­sak­ci­ja bi­la plod­na? Jer omo­gu­ća­va su­bjek­tu ko­ji či­ta da se po­zi­ci­o­ni­ra u sve­tu ona­ko ka­ko mu od­go­va­ra, a i da isto­vre­me­no dru­gi­ma ka­že neš­to smi­sle­no. Dru­go ime za ovu tran­ sak­ci­ju je – pre­ma Ror­ti­ju – pro­na­la­že­nje od­go­va­ra­ju­ćeg reč­ni­ka uz po­moć ko­jeg opi­su­je­mo sop­stve­nu eg­zi­sten­ci­ju. Dru­go, is­ku­stvo je pro­ c e s ko­ji se ne­pre­sta­no raz­vi­ja iz če­ga pro­is­ti­ču sle­de­će po­sle­di­ce. Čo­vek gra­di svo­ja uve­re­nja po­zi­va­ju­ći se na ono što mu se (ka­ko te­lu, ta­ko i umu) de­ša­va te, da­kle, na ono što od­ne­ku­da do­la­zi (od stra­ne stva­ri ili re­či, lju­di ili tek­sto­va) i što se ili ukla­pa u nje­go­va uve­re­ nja ili ih mo­di­fi­ku­je, u za­vi­sno­sti ■ per­spek­ti­vi­zam – uve­re­nje od ono­ga što ga vi­še za­do­vo­lja­va o stro­goj za­vi­sno­sti ob­li­ka sve­ta od iz ko­je se on per­ci­pi­ra. (na­rav­no, ono što ga ne za­do­vo­lja­ per­spek­ti­ve Fi­lo­zof ko­ji je pr­vi od per­spek­ti­vi­ va, bi­va od­ba­če­no). S ob­zi­rom na zma stvo­rio fi­lo­zof­sku osno­vu bio to da je is­ku­stvo pro­men­lji­vo, „ni­ je Fri­drih Ni­če. U svo­jim be­leš­ka­ jed­na tač­ka gle­diš­ta ni­ka­da ne mo­ ma pi­sao je: „Kad bi čo­vek hteo da že bi­ti t a ko­nač­na tač­ka gle­diš­ta“. se oslo­bo­di sve­ta per­spek­ti­ve, ostao A to zna­či da je is­ku­stvo po pri­ro­ bi bez tla pod no­ga­ma.“* di per­spek­tiv­no, iako je li­še­no in­ * F. Ni­etzsche, Sämtliche Wer­ke. Kri­tische Stu­di­e­na­us­ga­be in 15 Einzelbänden, te­gri­šu­će per­spek­ti­ve iz ko­je bi se red. G. Col­li, M. Mon­ti­na­ri, München– Ber­lin–New York, 1988, t. II, str. 285. – kao kod Lajb­ni­ca – sve mo­glo vi­de­ti ona­ko ka­ko to vi­di Bog. Per­ spek­tiv­nost is­ku­stva sve­do­či i o nje­go­voj ko­nač­no­sti ko­ja, opet, ne go­vo­ri ni o če­mu dru­gom već sa­mo o to­me da – pre­ma Ni­če­o­vim re­či­ma – „ni­ko ne mo­že da iz­vi­ri iz­van svog ugla“ ili da – ka­ko sma­ tra Ror­ti – ni­je­dan od na­ših reč­ni­ka, za­hva­lju­ju­ći ko­ji­ma da­je­mo smi­sao sve­tu, ni­je ko­na­čan reč­nik. Pro­ce­su­al­nost, per­spek­tiv­nost i ne­ko­nač­nost is­ku­stva i opi­sa či­ne da se pre­go­vo­ri­ma su­bjek­ta sa sve­ tom ne vi­di kraj, što zna­či da kad sma­tra­mo da na­ša gle­diš­ta, uve­re­ nja i opi­si po­pri­ma­ju za­tvo­ren ob­lik, obič­no u sve­tu o d­u­st a­j e­mo o d is­ku­st v a u i me te­o­r i­j e od ko­je zah­te­va­mo i z­ b a­v lj e­ nj e iz re­ke stvar­no­sti. Na taj na­čin se su­če­lja­va­ju is­ku­stvo i te­o­ri­ja, ma­da iz ovo­ga ne pro­is­ti­če da je is­ku­stvo dru­go ime za slav­nu pra k­su ko­ja za­ko­ra­ču­je ta­mo gde te­o­ri­ja iz­ne­ve­ra­va ili či­ni nje­nu do­pu­nu.  

526

Her­me­ne­u­ti­ča­ri u ovom slu­ča­ju go­vo­re o pro­jek­to­va­nju sop­stve­ne eg­zi­sten­ci­ je na svet u koji se va­lja sme­sti­ti. W. Ja­mes, Hu­ma­nizm i praw­da, op. cit., str. 79. Književne teorije XX veka

Is­ku­stvo, ka­ko ga shva­ta Džejms, do­vo­di u pi­ta­nje opo­zi­ci­ju iz­me­đu prak­se i te­o­ri­je, kao i opo­zi­ci­ju iz­me­đu tvr­dih (prak­tič­nih) i me­kih (te­o­rij­skih) umo­va. To je za­to što kroz is­ku­stvo su­bje­kat ut i­ če na stvar­nost po­mo­ću ide­ja ko­je sam stva­ra, iz če­ga pro­is­ti­če od­re­đe­na fi­lo­zo­fi­ja isti­ne.

Prak­sa

Ko­ri­sna in­ter­ak­ci­ja Isti­na, ka­ko je de­fi­ni­še Džejms, pred­sta­vlja od­nos iz­me­đu na­ših čul­ nih is­ku­sta­va i na­ših ide­ja. „Truth he­re is a re­la­tion, not of our ide­as to non-hu­man re­a­li­ti­es, but of con­cep­tual parts of our ex­pe­ri­en­ce to sen­sa­ti­o­nal parts. Tho­se tho­ughts are true which gu­i­de us to b e­ ne­f i­ c i a l in­ter­ a c­ t i­ons with sen­si­ble par­ti­cu­lars as they oc­cur“.10 Ta­ko, za nas ni­je isti­ni­to ono što se kri­je u stvar­no­sti, već ono što ne uno­si di­so­nant­nost iz­me­đu ono­ ■ kla­sič­na kon­cep­ci­ja ga što do­la­zi spo­lja (ču­la) i sta­nja isti­ne – te­o­ri­ja ko­ja is­ti­če da isti­ in­te­lek­tu­al­ne svo­ji­ne. Kad se ta­kva ni­tost su­do­va za­vi­si od po­du­dar­ di­so­nant­nost ja­vlja, ili ni­sam u sta­ no­sti su­da sa stvar­noš­ću (ade­qu­a­ nju da raz­u­mem ono što vi­dim ili tio rei et in­tel­lec­tus). mu ne da­jem za pra­vo, ali ne za­to što je to ta­ko, već za­to što re­me­ti ovu ko­ri­snu in­ter­ak­ci­ju (be­ne­fi­cial in­ter­ac­tion) iz­me­đu mog uve­re­nja i sve­ta, od­no­sno – naj­kra­će re­če­ no – uopšte mi to ne od­go­va­ra11 jer ja „dru­ga­či­je gle­dam“ na svet. To je, uosta­lom, je­di­ni tre­nu­tak kad čo­vek mo­že da go­vo­ri o po­du­ dar­no­sti i ade­kvat­no­sti. Nije reč, me­đu­tim, o po­du­dar­no­sti či­nje­ni­ ca i ide­ja (upra­vo ta po­du­dar­nost kon­zer­vi­ra po­de­lu iz­me­đu su­bjek­ ta i objek­ta, a da pri tom još i omo­gu­ća­va pri­stup to­me ka­ko za­i­sta je­ste), već o po­du­dar­no­sti is­ku­stva i uve­re­nja ko­je je osno­va sva­ke in­ter­pre­ta­ci­je. Vi­dim sa­mo ono na šta sam na­vi­kao,12 a i uve­ren sam sa­mo u ono što mo­gu da raz­u­mem. „Ako se no­vo is­ku­stvo – poj­ mov­no ili čul­no – pre­vi­še iz­ra­zi­to su­prot­sta­vlja na­šem već po­sto­je­ ćem si­ste­mu uve­re­nja, ta­da se u de­ve­de­set i de­vet od­sto slu­ča­je­va to tre­ti­ra kao laž.“13 A u ta­kvim slu­ča­je­vi­ma, isti­ni­to je sa­mo ono što se 10 Ibid., str. 82. 11 Ibid., str. 112. 12 Ovu te­zu, pre­ma ko­joj je sa­dr­žaj spo­zna­je de­ter­mi­ni­san nje­go­vom for­mom (okvi­rom, ma­tri­com), s prag­ma­ti­sti­ma de­le i pred­stav­ni­ci dru­gih fi­lo­zof­skih ško­la, na pri­mer, Nel­son Gud­man, autor knji­ge The Ways of Wor­ldma­king. To je, u iz­ve­snom smi­slu, naj­ra­spro­stra­nje­ni­ja sa­vre­me­na fi­lo­zof­ska te­za. Up. W. Ja­mes, Hu­ma­nizm i praw­da, op. cit., str. 112. 13 Ibid., str. 112. XIV. Pragmatizam

527

Di­so­nant­nost

Po­du­dar­nost is­ku­stva i uve­re­nja

Si­stem uve­re­nja

Kul­tur­na de­ter­mi­ni­sa­nost is­ku­stva

Ka­ko od­bra­ni­ti isti­nu od pro­iz­volj­no­sti?

Ne­do­sta­tak tran­sen­dent­ne in­stan­ce

ne su­prot­sta­vlja ovom si­ste­mu uve­re­nja. S ob­zi­rom na to da se ovaj si­stem uve­re­nja ne stva­ra odvo­je­no od is­ku­stva već to­kom nje­go­vog tra­ja­nja, to oslo­ba­đa hu­ma­ni­zam od pri­go­vo­ra za bi­lo ka­kav ob­lik tran­scen­den­ta­li­zma, a pre sve­ga Kan­to­vog. Poš­to is­ku­stvo od­lu­ču­je, on­da i kul­tu­ra od­lu­ču­je, jer is­ku­stvo ko­je ne bi bi­lo de­ter­mi­ni­sa­no kul­tu­rom, bi­lo bi pot­pu­no pra­zno. U tom smi­slu, prag­ma­tič­ka kon­ cep­ci­ja isti­ne za­o­bi­la­zi opo­zi­ci­ju iz­me­đu smiš­lje­ne i pro­na­đe­ne isti­ ne, opo­zi­ci­ju iz­me­đu su­bjek­ti­vi­zma i objek­ti­vi­zma. Ov­de se, me­đu­tim, obič­no po­ja­vlju­je pri­med­ba ko­ja se, uosta­ lom, uvek javlja kad se isti­ni od­u­zi­ma moć ap­so­lut­ne objek­tiv­no­sti. Za­to se ka­že da ako je je­dan kri­te­ri­jum isti­ne ekvi­va­lent­nost iz­me­ đu ne­či­jeg is­ku­stva i ne­či­jeg miš­lje­nja, ka­ko on­da zaš­ti­ti­ti isti­nu od pot­pu­ne pro­iz­volj­no­sti? Ka­ko je sa­ču­va­ti od to­ga da sva­ko či­ja se uve­re­nja sla­žu s nje­go­vim is­ku­stvi­ma mo­že da osta­ne pri svom miš­ lje­nju? Dru­gim re­či­ma, ka­ko od­bra­ni­ti isti­nu od pot­pu­ne pro­iz­volj­ no­sti? Upra­vo za­to Džejms do­pu­nja­va svo­ju kon­cep­ci­ju isti­ne na sle­ de­ći na­čin, uosta­lom, u skla­du s nje­nim tran­sak­cij­skim ka­rak­te­rom: „Isti­ne bi tre­ba­lo da ima­ju prak­tič­ne po­sle­di­ce.“14 To sa­mo zna­či da sva­ka re­če­ni­ca za ko­ju pret­po­sta­vlja­mo da je tač­na (jer od­go­va­ra na­ šim uve­re­nji­ma), mo­ra da pro­đe kroz test is­ku­stva ko­je je j e­ d i­ni ve­ri­fi­ku­ju­ći fil­ter. „Sve sank­ci­je za­ko­na isti­ne na­la­ze se u sa­mom tki­ vu is­ku­stva“15 – ka­že Džejms, što zna­či da u od­no­su na is­ku­stvo ne po­sto­ji ni­ka­kva tran­scen­dent­na in­stan­ca ve­ri­fi­ko­va­nja na­ših su­do­va ko­je že­li­mo da pri­hva­ti­mo kao isti­ni­te. Da li to zna­či da tu vla­da pot­ pu­na pro­iz­volj­nost? Ni­poš­to. Sa­mo je is­ku­stvo in­stan­ca za­hva­lju­ju­ći ko­joj jed­ni su­do­vi bi­va­ju od­ba­če­ni, a dru­gi pri­hva­će­ni. Is­ku­stvo ili ono što nam omo­gu­ća­va da po­sto­ji­mo u sve­tu. Džejms pi­še: „Isti­na je su­prot­nost onom što je ne­sta­bil­no; onom što nas raz­o­ča­ra­va; onom što je bes­ko­ri­sno, što je la­žno ili ne­so­lid­ no, sve­mu što je ne­pro­ver­lji­vo i neo­sno­va­no, sve­mu što je ha­o­tič­no i kon­tra­dik­tor­no, ... sve­mu što je ne­re­al­no, što je u tom smi­slu li­še­no prak­tič­nog zna­če­nja.“16

Ar­gu­ment ra­ci­o­nal­no­sti

Li­še­no prak­tič­nog zna­če­nja ov­de ozna­ča­va: ne­di­sku­ta­bil­no, ne­ pro­ver­lji­vo, neo­sno­va­no, što se iz­jed­na­ča­va sa onim što je la­žno. Po­ greš­no je, da­kle, ono u šta ni­ko­ga ne mo­že­mo ube­di­ti za­to što se ne mo­že ni­čim oprav­da­ti. Ako, me­đu­tim, uspem ne­ko­me ra­ci­o­nal­no da obra­zlo­žim mo­je gle­diš­te, jer je to gle­diš­te ko­je od­go­va­ra mo­jim 14 Ibid., str. 54. 15 Ibid., str. 67. 16 Ibid., str. 69.

528

Književne teorije XX veka

uve­re­nji­ma (i za­to je za me­ne isti­ni­to), i taj ne­ko pri­hva­ti mo­je gle­ diš­te, on­da i ja i taj ne­ko ve­ru­je­mo da su na­ša gle­diš­ta isti­ni­ta. Još je­dan Džej­msov ci­tat, ovog pu­ta iz prag­ma­ti­zma: „Isti­ni­te su one ide­je ko­je uspe­mo da usvo­ji­mo, oprav­da­ mo, po­tvr­di­mo, ve­ri­fi­ku­je­mo. One ko­je ne uspe­mo, po­greš­ne su.“17 Pre­ma to­me, da li, pri­hva­ta­ju­ći prag­ma­tič­nu kon­cep­ci­ju isti­ne, ri­zi­ku­je­mo da nam se pri­go­vo­ri pro­iz­volj­nost? Ni naj­ma­nje. Iz či­nje­ ni­ce da se kao bez­u­slov­ne sma­tra­ju one isti­ne ko­je pri­hva­ta ve­ći­na uopšte ne pro­is­ti­če da ovo pri­hva­ta­nje ne spa­da u de­fi­ni­ci­ju ono­ga što je isti­ni­to. Čak, na­pro­tiv: isti­na ne za­vi­si od to­ga k a­ ko j e­ste, već od to­ga ko i zaš­to se s njom sla­že. Ovo sla­ga­nje ili ne­sla­ga­nje ne pro­is­ti­če iz mit­ske po­du­dar­no­sti iz­me­đu na­ših su­do­va i stvar­no­sti, već iz po­du­dar­no­sti iz­me­đu ono­ga što ne­ko tvr­di i na­šeg is­ku­stva. A to zna­či da je lju­di­ma ko­ji ima­ju slič­na is­ku­stva lak­še da se slo­ že ne­go oni­ma ko­je de­li pro­va­li­ja. Ako lju­di ne us­pe­ju da uskla­de svo­ja is­ku­stva, on­da ne­će utvr­di­ti isti­ni­tost svo­jih su­do­va što, me­đu­ tim, ne zna­či da to uopšte ni­je mo­gu­će. Isti­na je po­želj­na i nu­žna, sa­mo što je ne tre­ba tra­ži­ti u stvar­no­sti već u na­šem od­no­su pre­ma njoj. Isti­ni­to je ono što po­bed­nič­ki pro­la­zi kroz pro­ve­ru is­ku­stva te, da­kle, ono što uspe­mo da „obra­zlo­ži­mo, po­tvr­di­mo, ve­ri­fi­ku­je­mo“. Ako na­ši su­do­vi o sve­tu ne za­do­vo­lje ovu pro­ve­ru, istog tre­nut­ka pre­la­ze na stra­nu la­ži. Ne­ma ide­je ni su­do­va o sve­tu ko­ji bi sa­mi po se­bi bi­li isti­ni­ti. Ka­ko s pra­vom pi­še Džejms, „isti­na se do­ ga­ đa ide­ji“, „Truth hap­pe n s to an idea. It be­co­mes true, is ma­de true by events“.18 Ve­ri­fi­ko­va­nje sva­ke ide­je ko­ja nam neš­to zna­či vr­ši se to­kom is­ku­stva ko­je de­li­mo ili že­li­mo da po­de­li­mo s dru­gi­ma. Kao što se mo­že vi­de­ti, ov­de ne­ma me­sta za pro­iz­volj­nost.

Us­kla­đi­va­nje is­ku­sta­va

„Isti­na se do­ga­đa ide­ji“

In­ter­pre­ta­tiv­na za­jed­ni­ca Na isti na­čin raz­miš­lja i Sten­li Fiš, autor poj­ma in­ter­pre­ta­tiv­ne za­jed­ ni­ce. Naj­va­žni­ja te­za ko­ju je Fiš u ra­znim pri­li­ka­ma po­na­vljao gla­si: „Stal­no smo in­ter­pre­ta­tiv­no po­zi­ci­o­ni­ra­ni [we are al­ways and al­ready in­ter­pre­ti­vely si­tu­a­ted]“.19 To zna­či da još pre ne­go što se upu­sti­mo 17 W. Ja­mes, Prag­matyzm..., op. cit., str. 161. 18 W. Ja­mes, Prag­ma­tism. A New Na­me for So­me Old Ways of Thin­king, New York, 1907, str. 77–78. 19 S. Fish, In­ter­pre­ta­cja, re­toryka, po­lityka..., op. cit., str. 381. XIV. Pragmatizam

529

Fi­šo­va kon­cep­ci­ ja in­ter­pre­ta­tiv­ ne za­jed­ni­ce

Za­ko­ni za­jed­ni­ce

Je­zik ko­ji ni­je pri­vat­ni

In­sti­tu­ci­ja

u in­ter­pre­ta­ci­ju ne­kog de­la, mo­ra­ ■ in­ter­pre­ta­tiv­na za­jed­ mo zna­ti da po­sto­je ta­kve suš­ti­ne ni­ca – ka­te­go­ri­ja ko­ju je u is­tra­ži­ kao što su knji­žev­na de­la ko­ja se va­nje knji­žev­no­sti uveo Sten­li Fiš mo­gu in­ter­pre­ti­ra­ti, iš­či­ta­va­ti na da bi ozna­čio skup raz­li­či­tih uve­re­ raz­li­či­te na­či­ne (kad bi po­sto­jao sa­ nja o knji­žev­no­sti i in­ter­pre­ta­ci­ji. mo je­dan na­čin tu­ma­če­nja knji­žev­ In­ter­pre­ta­tiv­na za­jed­ni­ca nam, s nog de­la, ni­ko ne bi po­ku­ša­vao da jed­ne stra­ne, omo­gu­ća­va in­ter­pre­ ta­ci­ju knji­žev­no­sti (jer sma­tra da ga po­no­vo pro­či­ta), da je in­ter­pre­ se knji­žev­nost uopšte mo­že in­ter­ ta­ci­ja mo­gu­ća sa­mo za­hva­lju­ju­ći pre­ti­ra­ti), dok, s dru­ge, ogra­ni­ča­ na­ro­či­tom je­zi­ku knji­žev­nih de­la, va nje­nu pro­iz­volj­nost (jer sma­tra da su no­va iš­či­ta­va­nja ne sa­mo mo­ da ni­je do­zvo­lje­no da se sve ra­di gu­ća već da ih aka­dem­ska jav­nost s knji­žev­nim tek­stom). Zna­če­nje tek­sta ni­je da­to, već se stva­ra kroz ko­joj se obra­ća­ju, vi­so­ko ce­ni, i ta­ pro­ces in­ter­pre­ta­ci­je bez ko­je knji­ ko da­lje, i ta­ko da­lje. Sve ove pre­ žev­ni tekst ne bi uopšte mo­gao da mi­se ko­je ćut­ke pri­hva­ta­mo, ali po­sta­ne pred­met ko­ji ima zna­če­ ko­je mo­ra­mo da pri­hva­ti­mo da nje. Iako ni­je­dan tekst ne po­se­du­ bi­smo se uopšte ba­vi­li in­ter­pre­ta­ci­ je zna­če­nje sam po se­bi, ipak ne jom knji­žev­nih tek­sto­va, pro­is­ti­ču po­sto­ji ni ap­so­lut­na pro­iz­volj­nost in­ter­pre­ta­ci­je, jer sva­ka in­ter­pre­ iz pri­stan­ka da se pri­hva­te za­ko­ni ta­ci­ja mo­ra da po­stu­pa shod­no ko­ji vla­da­ju za­jed­ni­com ko­joj že­li­ opšte­pri­hva­će­nim pro­ce­du­ra­ma. mo da pri­pa­da­mo in­ter­pre­ti­ra­ju­ći knji­žev­ne tek­sto­ve. Ne­ko ko ne zna da po­sto­je knji­žev­ne vr­ste, me­ tri­ka ili re­to­rič­ke fi­gu­re, ne­će pri­pa­da­ti onoj za­jed­ni­ci či­ji je je­zik isti onaj pro­fe­si­o­nal­ni je­zik kao i je­zik ko­jim go­vo­re ru­da­ri ili rag­ bi­sti. Iz istog raz­lo­ga iz ko­jeg ru­da­ri, raz­ma­tra­ju­ći plan is­ko­pa­va­nja uglja, ne go­vo­re je­zi­kom rag­bi­sta, a rag­bi­sti ne ko­ri­ste je­zik ru­da­ ra za pla­ni­ra­nje na­pa­da s kri­la (uko­li­ko rag­bi­sti, kao što se de­ša­va u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji, ni­su ujed­no i ru­da­ri), i te­o­re­ti­ča­ri knji­žev­no­sti se slu­že je­zi­kom ko­ji u ve­li­koj me­ri spre­ča­va pro­iz­volj­nost nji­ho­ vih po­stu­pa­ka. Ni­ko ko se ba­vi in­ter­pre­ta­ci­jom tek­sto­va ne mo­že se­bi do­zvo­li­ti ap­so­lut­nu pro­iz­volj­nost upra­vo i zbog to­ga što je­zik ko­ji ko­ri­sti ni­je pri­vat­ni je­zik, ne­go je to je­zik ko­ji ko­ri­ste i dru­gi te­o­re­ti­ča­ri knji­žev­no­sti. Dru­gim re­či­ma, po­jam ap­so­lut­ne pro­iz­volj­ no­sti pot­pu­no je po­gre­šan, jer se ni­ka­da ne­će­mo na­ći u po­lo­ža­ju ko­ji ni­čim ni­je de­ter­mi­ni­san. Na­pro­tiv: na­še po­stup­ke ne­pre­sta­no od­re­đu­je in­st i­tu­c i­j a ko­ja ogra­ni­ča­va anar­hič­ne te­žnje. Šta su to in­sti­tu­ci­je? Uopšte­no go­vo­re­ći, to su „for­me druš­tve­ no or­ga­ni­zo­va­ne de­lat­no­sti“,20 sku­po­vi nad­in­di­vi­du­al­nih kon­ven­ ci­ja ko­je mo­ra­mo pri­hva­ti­ti da bi na­še po­tre­be i vred­no­sti bi­le ra­ zu­mlji­ve i na­ma i dru­gi­ma. In­sti­tu­ci­ja je me­sto s ko­jeg go­vo­ri­mo 20 Ibid., str. 304.

530

Književne teorije XX veka

i s ko­jeg nas dru­gi slu­ša­ju, da­kle, me­sto na ko­jem se or­ga­ni­zu­je na­še is­ku­stvo. Pre ne­go što po­sta­ne­mo čla­no­vi ne­ke in­sti­tu­ci­je (aka­de­mi­ je, in­sti­tu­ta), već joj pri­pa­da­mo u lar­go smi­slu: ne bi­smo mo­gli niš­ta da do­ži­vi­mo da već ne­ma okvi­ra per­cep­ci­je, ne bi­smo mo­gli niš­ta da ka­že­mo da nam to ne omo­gu­ća­va­ju je­zič­ke i ko­mu­ni­ka­ci­o­ne kon­ ven­ci­je. Za­hva­lju­ju­ći to­me što se one me­đu­sob­no raz­li­ku­ju, pri­pa­da­ mo raz­li­či­tim in­sti­tu­ci­ja­ma, od­no­sno in­ter­pre­ta­tiv­nim za­jed­ni­ca­ma ko­je nam omo­gu­ća­va­ju do­no­še­nje raz­li­či­tih od­lu­ka te, sa­mim tim, sla­be opa­snost pri­zvolj­no­sti ko­ja se na­la­zi u toj od­lu­ci. Upra­vo za­to je Fiš oko­re­li in­ten­ci­o­na­li­sta, sa­mo što in­ten­ci­ju ne shva­ta psi­ho­loš­ki („šta je autor hteo da ka­že?“) ili se­man­tič­ki („ka­ kav je smi­sao autor že­leo da uvr­sti u tekst?“), već dis­kur­ziv­no. In­ten­ ci­ja ni­je lič­na svo­ji­na, in­di­vi­du­a­lan proh­tev ili se­man­tič­ka sa­mo­vo­lja, već mo­dal­ni okvir sva­kog kul­tur­nog po­du­hva­ta, „for­ma mo­gu­ćeg kon­ven­ci­o­nal­nog po­na­ša­nja“.21 Ne mo­že se, ka­že Fiš, „kon­stru­i­sa­ti ni­ka­kav smi­sao a da mu ne pri­do­da­mo ne­ku in­ten­ci­ju“.22 In­ten­ci­ja je, da­kle, ono što či­ni da odre­đen is­kaz uopšte mo­že bi­ti shva­ćen. Ov­de se, ipak, na­kon što je od­ba­če­na ne­tač­na za­mer­ka o pro­iz­volj­ no­sti, po­ja­vlju­je još jed­na, sa­svim su­prot­na za­mer­ka. Ako smo, ka­ko go­vo­re Fi­šo­vi opo­nen­ti i opo­nen­ti prag­ma­ti­zma uopšte, uvek in­ter­ pre­ta­tiv­no si­tu­i­ra­ni, on­da u tom slu­ča­ju pra­vo Ja bi­va is­ti­snu­to ili, u naj­ma­nju ru­ku, za­ma­glje­no kon­ven­ci­ja­ma, fik­ci­ja­ma i kon­struk­ ci­ja­ma. Slo­živ­ši se sa in­sti­tu­ci­o­nal­nom „pri­ro­dom“ Ja, isto­vre­me­no mo­ra­mo do­ve­sti u pi­ta­nje pra­vu pri­ro­du tog Ja, od­no­sno nje­go­vu pot­pu­nu ne­de­ter­mi­ni­sa­nost isto­rij­skim kon­tek­stom. I, u stva­ri, ov­de po­či­nje spor ko­ji je naj­va­žni­ji za prag­ma­ti­zam, a ve­ro­vat­no i za či­ta­ vu te­o­ri­ju XX ve­ka. To je spor esen­ci­ja­li­sta s kon­tek­stu­a­li­sti­ma.

In­ten­ci­o­na­li­zam

Esen­ci­je i kon­tek­sti Esen­ci­ja­li­sti ve­ru­ju da po­sto­ji ne­pro­men­lji­va čo­ve­ko­va pri­ro­da ko­ ja ni­je pre­tr­pe­la ni­ka­kve isto­rij­ske uti­ca­je. Ta­ko­đe ve­ru­ju da po­sto­ ji neš­to po­put isti­ne ko­ja je ne­za­vi­sna od ljud­skog miš­lje­nja a či­jim se ot­kri­va­njem ba­vi ljud­ski um. U oba slu­ča­ja bi­va us­po­sta­vlje­na pra­va suš­ti­na stva­ri ko­ja je obič­no u su­ko­bu s tre­nut­nim i isto­rij­ski pro­men­lji­vim ob­li­kom. Po­sto­ji mno­go miš­lje­nja o to­me ka­ko stva­ri 21 Ibid., str. 244. 22 S. Fish, Pro­fes­si­o­nal Cor­rec­tness: Li­te­rary Stu­di­es and Po­li­ti­cal Chan­ge, Cam­ brid­ge, Mass., 1995, str. 127. XIV. Pragmatizam

531

Esen­ci­ja­li­zam pro­tiv kon­tek­stu­a­li­zma

Suš­ti­na stva­ri i njen opis

Ror­ti­je­va kri­ti­ka esen­ci­ja­li­zma

iz­gle­da­ju, ali one mo­gu iz­gle­da­ti ■ esen­ci­ja­li­zam – gle­diš­te po sa­mo na je­dan, nji­ma svoj­stven na­ ko­jem lju­di, stva­ri ili tek­sto­vi po­se­ čin. Iza var­lji­vih sli­ka stva­ri, ko­je du­ju skri­ve­nu suš­ti­nu ko­ja od­re­đu­ se mo­gu opi­si­va­ti na raz­li­či­te na­či­ je nji­ho­vu pra­vu pri­ro­du. Ta suš­ti­na ne, kri­ju se pra­ve esen­ci­je ko­je ne (= esen­ci­ja) po­sto­ji ne­za­vi­sno od za­vi­se od je­zi­ka ko­ji ih opi­su­je, već bi­lo ka­kvih po­gle­da i ni­je po­sle­di­ca bi tre­ba­lo sa­me od se­be, in pro­pria ni­ka­kve in­ter­pre­ta­ci­je. Da­kle, bi­ti čo­vek jeste u za­vi­sno­sti od po­se­do­ per­so­na, ka­ko je go­vo­rio Hu­serl, da va­nja ne­pro­men­lji­ve i va­ni­sto­rij­ske se ja­vlja­ju umu. S jed­ne stra­ne, pra­ ljud­ske pri­ro­de ko­ja mo­ra bi­ti pri­ vo Ja se skri­va iza raz­li­či­tih slo­je­va sut­na u sva­kom čo­ve­ku. Slič­no je i s pri­vi­da na ko­je ne tre­ba obra­ća­ti knji­žev­nim tek­sto­vi­ma: suš­ti­na knji­ pa­žnju jer su to var­lji­vi pri­vi­di, po­ žev­no­sti jeste li­te­rar­nost shvaćena ne­pro­men­lji­va oso­bi­na sva­kog greš­na gle­diš­ta ko­ja uda­lja­va­ju um kao tek­sta, ne­za­vi­sna od bi­lo ka­kvog od to­ga što za­i­sta je­ste, a, s dru­ge druš­tve­nog ugo­vo­ra. stra­ne, is­pod pro­men­lji­vih for­mi se kri­je pra­va stvar­nost ko­ja se bit­no raz­li­ku­je od to­ga ka­ko se opi­ su­je. U oba slu­ča­ja suš­ti­na stva­ri se ra­di­kal­no raz­li­ku­je od nje­nog opi­sa, iz če­ga pro­is­ti­če da je­zik ne pri­pa­da ni pra­vom Ja, ni sa­moj stvar­no­sti, već je sa­mo ne­sre­ćan do­da­tak ka­ko samom Ja, ta­ko i sve­ tu ko­ji is­kri­vlju­je per­spek­ti­vu iz ko­je bi tre­ba­lo da se po­sma­tra­ju nje­ ni pra­vi ob­li­ci. Svo­ju ras­pra­vu sa esen­ci­ja­li­zmom Ri­čard Ror­ti je po­čeo od do­vo­ đe­nja u pi­ta­nje ove di­ho­to­mi­je. Ne po­sto­ji, ka­že on po­zi­va­ju­ći se na He­ge­la, niš­ta što pret­ho­di isto­rij­ski de­ter­mi­ni­sa­nom Ja, slič­no kao što – ovo je ta­ko­đe He­ge­lo­va te­za – ne­ma sve­ta ko­ji bi bio neš­to raz­li­či­to od je­zi­ka ko­ji ga opi­su­je i to iz jed­no­stav­nog raz­lo­ga što ne po­sto­ji ar­hi­me­dov­ska, va­nje­zič­ka tač­ka ko­ja bi omo­gu­ća­va­la do­ka­zi­va­nje ova­ kve te­ze.23 Esen­ci­jal­ni opis je sa­mo je­dan od opi­sa stvar­no­sti i za­sni­va ■ iro­ni­ja – pre­ma Ri­čar­du Ror­ ti­ju, an­ti­me­ta­fi­zič­ka osno­va sve­ se je­di­no na uve­re­nju i ve­ro­va­nju sna pri­vre­me­no­sti sva­kog opi­sa ko­ji po­pri­ma­ju je­zič­ki vid, a ne na stvar­no­sti i to­ga da ne po­sto­ji ko­ to­me ka­ko za­i­sta je­ste. Na­rav­no, nač­na ter­mi­no­lo­gi­ja ko­jom bi se svet eg­zi­sti­ra iz­van nas, spo­lja u mo­gao iz­vr­ši­ti is­cr­pan opis sve­ta. od­no­su na nas, ali opi­si tog sve­ta sa­ Iro­ni­čar, na­su­prot me­ta­fi­zi­ča­ru ko­ u po­sto­ja­nje pra­ve pri­ro­ mo su na­še tvo­re­vi­ne i sa­mo se na jideve­ru­je sve­ta i čo­ve­ka, sma­tra da je čo­ njih od­no­si kri­te­ri­jum isti­ne i la­ži. vek sa­mo „mre­ža ve­ro­va­njâ i že­ljâ, Ror­ti na taj na­čin istu­pa pro­ li­še­na sre­diš­ta“ [cen­ter­less web of tiv po­zna­te, kla­sič­ne her­me­ne­u­tič­ be­li­efs and de­si­res]“.* ke te­ze po ko­joj čo­vek, ko­ji že­li da * R. Rorty, Przygod­no­ść, iro­nia i so­li­dar­ no­ść, War­sza­wa, 1996, str. 126. spo­zna se­be, na­sto­ji da pro­tu­ma­či 23

532

R. Rorty, Przygod­no­ść, iro­nia, so­li­dar­no­ść, War­sza­wa, 1996, str. 19–71. Književne teorije XX veka

za­go­net­no pi­smo sve­ta. „Svet ne go­vo­ri. Sa­mo mi to ra­di­mo“, ka­že Ror­ti.24 To zna­či da je upra­vo čo­ vek taj ko­ji re­ša­va pi­ta­nje stvar­no­ sti i sa­mim tim pre­u­zi­ma od­go­vor­ nost za ono što o sve­tu go­vo­ri. Svet je go­vo­rio čo­ve­ku sa­mo za­to što je čo­vek ve­ro­vao u svet kao de­lo od nje­ga ne­za­vi­snog tvor­ca, od­no­sno Bo­ga. Se­ku­la­ri­za­ci­ja i raz­bi­ja­nje ilu­zi­je sa­vre­me­nog sve­ta uči­ni­li su da se na svet – u naj­ma­nju ru­ku, po­čev od ro­man­ti­ča­ra – po­če­lo gle­ da­ti kao na neš­to što na sop­stve­nu ru­ku tre­ba pro­na­ći za­hva­lju­ju­ći ima­gi­na­ci­ji i je­zi­ku. Ro­man­ti­ča­ri su re­li­gi­ju za­me­ni­li umet­noš­ću ko­ja je na se­be pre­u­ze­la ulo­gu za­ ča­ra­va­nja sve­ta, da­kle, nje­go­ve fik­ci­o­na­li­za­ci­je. Poš­to su te fik­ci­ je kon­stru­i­sa­ne u je­zi­ku, on­da je upra­vo je­zik do­bio moć stva­ra­nja stvar­no­sti. Što je ve­ći knji­žev­ni pro­je­kat, što je ube­dlji­vi­ji opis sve­ta, uto­li­ko je ve­ći uti­caj na či­ta­o­ce, uto­li­ko je ve­ća sna­ga stva­ra­lač­ke re­ či ko­ja za­me­nju­je ve­ru u je­zik ra­zu­ma i na­u­ke kao ade­kvat­nog sred­ stva za opis sve­ta. Na taj na­čin je knji­žev­nost, ka­že Ror­ti, za­me­ni­la na­u­ku i fi­lo­zo­fi­ju, jer je upra­vo knji­žev­nost naj­vi­še sve­sna pro­la­zno­ sti je­zi­ka i ja­stva. Isti­na se ne ot­kri­va ni­ti od stra­ne sve­ta, ni­ti od stra­ne ja­stva ni­ti od stra­ne je­zi­ka ko­ji po­ve­zu­je svet i ja­stvo u je­dan con­ti­nu­um. Svet i Ja za­vi­se od je­zi­ka ko­ji ni­je neš­to raz­li­či­to od njih, što zna­či da smo svet i Ja sa­mo ono što o nji­ma mo­že­mo da ka­že­ mo. Isto­ri­ja na­še kul­tu­re ni­je niš­ta dru­go do isto­ri­ja pro­men­lji­vih i me­đu­sob­no kon­ku­rent­nih je­zi­ka ko­ji­ma se opi­su­je svet, ko­ji se me­ nja­ju ne za­to što se sve čvrš­će po­ve­zu­ju sa sve­tom, ne­go za­to što se jed­na vr­sta je­zi­ka po­ka­zu­je ma­nje us­peš­nom za opi­si­va­nje sve­ ta i tre­ba je za­me­ni­ti no­vom, ube­dlji­vi­jom.25 Ube­đi­va­nje je, pre­ma miš­lje­nju esen­ci­ja­li­sta, sa­mo re­to­rič­ki trik ko­ji za­ma­glju­je isti­nu i pod­me­će ume­sto nje nje­nu pri­stra­snu ka­ri­ka­tu­ru, i za­to nam sa­mo fi­lo­zo­fi­ja kao stro­ga na­u­ka (Hu­ser­lov ter­min) omo­gu­ća­va da se pro­ bi­je­mo kroz za­sto­re pri­vi­da i pro­dre­mo do sa­mih stva­ri. ■ pa­ra­dig­ma – u te­o­ri­ji na­u­ke To­ma­sa Ku­na, skup pre­ćut­no pri­ hva­će­nih pret­po­stav­ki i uve­re­nja ko­ji omo­gu­ća­va­ju na­uč­na is­tra­ži­va­ nja. Pre­ma Ku­nu, ni­su či­nje­ni­ce te ko­je dik­ti­ra­ju na­či­ne sa­zna­va­nja, već obr­nu­to: či­nje­ni­ce se utvr­đu­ ju kroz pro­ce­du­re ko­je su na­uč­ni­ ci pri­hva­ti­li. Kad op­ser­va­ci­je, do ko­jih se doš­lo u okvi­ru raz­li­či­tih pa­ra­dig­mi, uđu u me­đu­sob­ni kon­ flikt, taj spor se ne mo­že re­ši­ti po­zi­ va­njem na či­nje­ni­ce, jer se upra­vo sta­tus ono­ga što sma­tra­mo či­nje­ ni­com do­vo­di u pi­ta­nje. Po­be­đu­je ona te­o­ri­ja či­je pri­sta­li­ce us­pe­ju da do­ka­žu efi­ka­snost (ne ade­kvat­ nost) sop­stve­nog je­zi­ka. Ta­da na­ stu­pa pro­me­na pa­ra­dig­me ko­ja ni­je iza­zva­na pre­ci­znom op­ser­va­ ci­jom či­nje­ni­ca, već pri­zna­va­njem efek­tiv­ni­jeg je­zi­ka nji­ho­vog opi­sa.

24 Ibid., str. 22. 25 Ov­de se i Ror­ti i Fiš po­zi­va­ju na kon­cep­ci­ju pa­ra­dig­mat­ske pro­me­ne ko­ju je for­mu­li­sao T. Kun. XIV. Pragmatizam

533

Pi­ta­nje isti­ni­to­sti stvar­no­sti

Zna­če­nje knji­žev­no­sti

Za­me­na je­zi­ka

Opo­zi­ja fi­lo­zo­fi­je i re­to­ri­ke

Re­to­rič­ka tač­ka gle­diš­ta

Opo­zi­ci­ja iz­me­đu fi­lo­zo­fi­je i re­to­ri­ke, pri­sut­na u za­pad­noj kul­tu­ ri još od spo­ra iz­me­đu Pla­to­na i so­fi­sta, do­bro opi­su­je spor esen­ci­ja­li­ sta i kon­tek­stu­a­li­sta. Fi­lo­zo­fi (ili te­o­re­ti­ča­ri) ve­ru­ju da je je­zik (me­to­ do­lo­gi­ja) sred­stvo ko­je Ja (ja­stvo, su­bje­kat) ko­ri­sti za ade­kva­tan opis sve­ta i da je za­da­tak fi­lo­zo­fa mak­si­mal­no usa­vr­ša­va­nje tog sred­stva. Ja po­sto­ji ne­za­vi­sno od je­zi­ka (me­to­do­lo­gi­je), ali po­sto­ji ne­za­vi­sno i od sve­ta či­je zna­ko­ve tre­ba ade­kvat­no pro­tu­ma­či­ti uz po­moć od­ go­va­ra­ju­će me­to­do­lo­gi­je. Ta­ko, pre­ma miš­lje­nju esen­ci­ja­li­sta, po­sto­ je so­lid­ni­je i ma­nje so­lid­ne me­to­do­lo­gi­je u opi­su sve­ta. Pr­ve do­pi­ru do isti­ne, a dru­ge je sa­mo kom­pli­ku­ju. U pr­vom slu­ča­ju, cilj fi­lo­zo­fa (i na­u­ke) jeste usa­vr­ša­va­nje „ma­ši­ne­ri­je opi­sa“ ko­ja će na kra­ju po­če­ ti bes­pre­kor­no da funk­ci­o­ni­še i da pro­iz­vo­di ade­kvat­ne opi­se či­nje­ni­ ca. U dru­gom slu­ča­ju, reč je o pre­ te­ra­noj „su­bjek­tiv­no­sti“ ko­ja nas ■ re­to­ri­ka – u sta­rom ve­ku: te­o­ri­ja govora. Pre­ma prag­ma­ti­ uda­lja­va od sa­mih či­nje­ni­ca. čarima, re­to­ri­ka je fi­lo­zof­ski stav S re­to­rič­ke tač­ke gle­diš­ta ko­ ko­ji sma­tra da se isti­na i smi­sao ja je, pre­ma Fi­šu, isto­vre­me­no i ne mo­gu pro­na­ći ne­go stvo­ri­ti, an­ti­fun­da­men­ta­li­stič­ki stav, stva­ri pro­iz­ve­sti pu­tem dis­kur­sa. Ho­mo sto­je dru­ga­či­je.26 Ov­de se pred­met rhe­to­ri­cus je čo­vek ko­ji je sve­stan opi­sa ne mo­že raz­li­ko­va­ti od na­či­ sop­stve­nih sa­znaj­nih ogra­ni­če­nja na nje­go­vog opi­si­va­nja jer je­zik u i sklon pre­go­va­ra­nju o zna­če­nju u jav­nom pro­sto­ru. kojem na­sta­je od­re­đu­je sve okvi­re mo­gu­ćeg sa­zna­nja. „Ter­mi­no­lo­gi­ja od­re­đe­nih di­sci­pli­na ni­je spo­ljaš­nja u od­no­ su na svo­je pred­me­te, ne­go ih stva­ra. Od­ba­ci­te je u ko­rist ter­mi­no­lo­gi­je dru­ge di­sci­pli­ne i iz­gu­bi­će­te pred­met ko­ji bi sa­mo ona mo­gla da oži­vi. Ako bi is­tra­ži­vač knji­žev­no­sti, ob­jaš­nja­va­ju­ći ne­ki stih, po­že­leo da in­ter­i­o­ri­zu­je ci­lje­ve i uve­re­nja isto­ri­ča­ra, kao re­zul­tat to­ga bi na­sta­lo tu­ma­če­nje ko­je ne bi ima­lo ni­ka­kva te­o­rij­skok­nji­žev­na obe­lež­ja; na­ sta­la bi je­zič­ka tvo­re­vi­na [pi­e­ce of lan­gu­a­ge] ko­ju vi­še ne bi­smo sma­tra­li sti­hom, jer reč­nik opi­sa ne bi u se­bi sa­dr­ žao niš­ta što bi do­zvo­li­lo da se u pr­vi plan is­tak­nu nje­go­ve po­et­ske oso­bi­ne. I, obr­nu­to: ako bi se za­pis isto­rij­skog de­ša­ va­nja či­tao (što je da­nas u mo­di) is­ti­ca­njem me­ta­fo­rič­kih efe­ka­ta, na­ra­tiv­nih stra­te­gi­ja i afek­tiv­nih iz­vo­ra ta­ko­zva­ne 26 Up. Rhe­to­ric in an An­ti­fo­un­da­ti­o­nal World: Lan­gu­a­ge, Cul­tu­re, and Pe­da­gogy, red. M. Ber­nard-Do­nals, R. R. Glej­zer, New Ha­ven, 1998, na­ro­či­to ese­je Fi­ša („Re­to­ri­ka“), Ror­ti­ja („Pro­men­lji­vost je­zi­ka“) kao i Igltona („Kratka istorija retorike“).

534

Književne teorije XX veka

oči­gled­no­sti, kao re­zul­tat bi na­stao se­mi­o­tič­ki pred­met u od­no­su na ko­ji ne bi ima­lo smi­sla po­sta­vi­ti osnov­no isto­rij­ sko pi­ta­nje: šta se de­si­lo?“27 Slič­no je i sa su­bjek­tom. Re­to­rič­ki su­bje­kat, za raz­li­ku od epi­ ste­mo­loš­kog, jeste su­bje­kat ko­ji se „uvek i od­mah ve­zu­je za lo­kal­ne i druš­tve­ne nor­me i stan­dar­de ko­ji ga či­ne, i ko­ji omo­gu­ća­va ra­ci­ o­nal­no de­lo­va­nje“.28 Kao što ne po­sto­ji je­din­stve­na ter­mi­no­lo­gi­ja po­mo­ću ko­je se mo­že opi­sa­ti stvar­nost (da­kle, da­va­ti joj smi­sao), ta­ko ne po­sto­ji ni­je­dan su­bje­kat ko­ji bi se pre­ma ovoj ter­mi­no­lo­gi­ji mo­gao tre­ti­ra­ti kao ko­nač­na ter­mi­no­lo­gi­ja. Ove raz­li­ke se je­di­no ne od­no­se na po­seb­ne di­sci­pli­ne kao, na pri­mer, na astro­fi­zi­ku, mo­le­ ku­lar­nu bi­o­lo­gi­ju i na­u­ku o knji­žev­no­sti, ne­go se od­vi­ja­ju u okvi­ ru da­tih di­sci­pli­na. S prag­ma­ti­stič­ke tač­ke gle­diš­ta, raz­li­ke iz­me­đu po­je­di­nač­nih me­to­do­loš­kih ško­la u XX ve­ku ne sa­mo što od­go­va­ra­ ju raz­li­či­tim ter­mi­no­lo­gi­ja­ma ko­riš­će­nim za opis knji­žev­no­sti, već sve­do­če o pro­men­lji­vo­sti sa­mog pred­me­ta: poš­to ne po­sto­ji jed­na knji­žev­no­te­o­rij­ska ter­mi­no­lo­gi­ja, on­da ne po­sto­ji ni je­din­stve­na, od­ no­sno ne­za­vi­sna od mno­gih opi­sa, knji­žev­nost.29

Re­to­rič­ki su­bje­kat

Po­sle­di­ce za te­o­ri­ju Od­nos prag­ma­ti­zma pre­ma te­o­ri­ji pri­lič­no je jed­no­sta­van. Go­di­ne 1982, na stra­ni­ca­ma časopisa Cri­ti­cal In­qu­iry, po­ja­vio se pro­vo­ka­ti­ van tekst Sti­ve­na Kna­pa i Vol­tera Bena Maj­klsa pod na­zi­vom „Aga­ inst The­ory“ („Pro­tiv te­o­ri­je“). Auto­ri su u nje­mu do­ka­zi­va­li da te­o­rij­ski ar­gu­men­ti u in­ter­pre­ta­ci­ji knji­žev­no­sti ne­ma­ju ni­ka­kve po­ sle­di­ce i da te­o­ri­ja knji­žev­no­sti jed­no­stav­no tre­ba da po­lo­ži oruž­je.30 27 S. Fish, „Lo­o­king El­sew­he­re: Cul­tu­ral Stu­di­es and In­ter­di­sci­pli­na­rity“, u: Prof­ fe­si­o­nal Cor­rec­tness: Li­te­rary Stu­di­es and Po­li­ti­cal Chan­ge, Cam­brid­ge, Mass. 1995, str. 85. 28 S. Fish, In­ter­pre­ta­cja, re­toryka..., op. cit., str. 367. 29 Slič­no sma­tra Ga­da­mer: „Pra­vo zna­če­nje stva­ri ko­ju pro­u­ča­va­mo po­ja­vi­će se tek za­hva­lju­ju­ći ono­me ko ume da nam pra­vil­no na nje­ga uka­že.“ H.-G. Ga­da­mer, Praw­da i me­to­da. Zarys her­me­ne­utyki fi­lo­zo­fic­znej, Kraków, 1993, str. 271. Fiš bi, ipak, re­kao: „Tek za­hva­lju­ju­ći ono­me ko ume da nam je ube­dlji­vo po­ka­že.“ Raz­li­ka iz­me­đu „pra­vil­no“ i „ube­dlji­vo“, pred­sta­vlja raz­li­ku iz­ me­đu her­me­ne­u­ti­ke i prag­ma­ti­zma. 30 Up. S. Knapp, W. B. Mic­ha­els, „Aga­inst The­ory“, Chri­ti­cal In­qu­iry, 1982, t. 8, br. 4. Od ove di­sku­si­je je na­knad­no na­pra­vlje­na či­ta­va knji­ga: Aga­inst The­ory: Li­te­rary Stu­di­es and the New Prag­ma­tism, red. W. J. T. Mitchell, Chi­ca­go, 1985. XIV. Pragmatizam

535

Po­sle­di­ce prag­ma­ti­zma za knji­žev­na is­tra­ži­va­nja

Pro­tiv te­o­ri­je

Ne mo­že po­sto­ ja­ti uni­ver­zal­na te­o­ri­ja

Sti­hi­ja pro­la­ znog ži­vo­ta

Je­dan od uče­sni­ka u spo­ru ko­ji se ■ epi­ste­mo­lo­gi­ja – pre­ma ras­plam­sao na­kon ob­ja­vlji­va­nja Ror­ti­ju, ko­ji je u Fi­lo­zo­fi­ji kao ogle­ ovog tek­sta bio je Sten­li Fiš ko­ji je da­lu pri­ro­de (1979) išao tra­gom iz­no­sio sle­de­će ar­gu­men­te: sva­ka Haj­de­ge­ro­ve kri­ti­ke me­ta­fi­zi­ke, te­ te­o­ri­ja je bez­na­de­žan po­du­hvat, o­ri­ja ade­kvat­nih pred­sta­va či­ji ga­ jer u že­lji da je for­mu­li­še­mo tre­ba rant je su­bje­kt ko­ji ni­je uvu­čen u sa­zna­va­nu stvar­nost. Zna­nje ko­je da iza­đe­mo iz­van okvi­ra lo­kal­nih te­ži si­gur­no­sti Ror­ti na­zi­va „re­zul­ uve­re­nja i da je pod­vrg­ne­mo ogle­ ta­tom ma­ni­pu­la­ci­je Vor­stel­lun­gen du ko­ji ni­je pret­hod­no pri­pre­m- [pred­sta­va­ma]“. ljen, što je ne­iz­vo­dlji­vo jer ne­ma poj­mo­va i ka­te­o­gri­ja ko­ji ne vo­de po­re­klo iz te obla­sti. Dru­gim re­či­ ma: ta­ko smo čvr­sto po­ve­za­ni sa sve­tom da dis­tan­ci­ra­nje od nje­ga – osnov­ni uslov te­o­ri­je – uopšte ni­je mo­gu­će. To je raz­log zaš­to te­o­ ri­ja ne mo­že da ima ni­ka­kve po­sle­di­ce za prak­su, jer ne mo­že ima­ti po­sle­di­ce neš­to če­ga ne­ma. A uni­ver­zal­na te­o­ri­ja ne po­sto­ji, jer uvek pred­sta­vlja sa­mo ge­ne­ra­li­za­ci­ju ko­ja je iz­vr­še­na na osno­vi de­li­mič­ne, kon­tek­stu­a­li­zo­va­ne prak­se. Ta­ko­đe, ne ne­u­tra­li­še lič­ne in­te­re­se, jer je­di­no lo­kal­na po­tra­ži­va­nja iz­di­že ■ ho­li­zam – fi­lo­zof­ski stav pre­ na ni­vo opšteg zah­te­va.31 ma ko­jem po­je­di­nač­ni de­lo­vi si­ste­ Svi prag­ma­ti­sti, oslo­ba­đa­ju­ći ma ili ne­ke ce­li­ne do­bi­ja­ju na zna­ča­ se od te­o­ri­je u užem smi­slu, že­le ju tek pu­tem od­no­še­nja pre­ma toj da nas uvu­ku u sti­hi­ju pro­la­znog ce­li­ni. Pre­ma Ror­ti­ju, lju­di me­nja­ju ži­vo­ta iz ko­jeg ne­ma na­či­na da se svo­ja miš­lje­nja ne za­to što ona ne iz­vu­če­mo, slič­no ba­ro­nu Min­ha­ od­go­va­ra­ju stvar­no­sti, već da bi se u­ze­nu ko­ji se hva­tao za sop­stve­ni bo­lje sla­ga­la s dru­gim miš­lje­nji­ma ili da bi me­đu nji­ma stvo­ri­li ne­ku per­čin.32 Od Vi­lja­ma Džej­msa, Ri­ vr­stu rav­no­te­že. Po­sle­di­ca ho­li­stič­ čar­da Ror­ti­ja i Sten­lija Fi­ša mo­že­ kog prin­ci­pa za Ror­ti­ja jeste uki­da­ mo da usvo­ji­mo da su su­bje­kat i nje raz­li­ke iz­me­đu fi­lo­zof­skog i knji­ isti­na p o­ sle­ di­ c a a ne u z rok is­ku­ žev­nog dis­kur­sa, jer je u oba slu­ča­ja stva ko­je se ne mo­že odvo­ji­ti ni­ti reč o istom sa­mo­kre­a­tiv­nom i ima­ od kul­tur­nog kon­tek­sta ko­ji nji­me gi­na­tiv­nom či­nu stva­ra­nja. 31 S. Fiš, In­ter­pre­ta­cja, re­toryka,... op. cit., str. 333. 32 Za­to Fi­šeov ar­gu­ment pro­tiv No­vog istorizma gla­si ova­ko: poš­to su sve na­še de­lat­no­sti isto­rij­ske i pri­god­ne, i nji­hov smi­sao ne pro­is­ti­če iz po­zi­va­nja na bi­lo ko­ji tran­scen­den­tan ili tran­scen­den­ta­lan prin­cip, ne po­sto­ji neš­to po­put „ran­ga na ska­li isto­rič­no­sti“, od­no­sno ne po­sto­je me­to­de ko­je su vi­še isto­rij­ ske od dru­gih. „Isto­rič­nost“, ka­že Fiš, „ni­je op­ci­ja, već ne­mi­nov­nost.“ U ve­zi s tim, u spor oko isto­rič­no­sti ula­ze sa­mo raz­li­či­ti isto­ri­ci­zmi, poš­to „ne po­ sto­ji opo­zi­ci­ja iz­me­đu isto­ri­zma i ne­čeg dru­gog, jer to neš­to dru­go uopšte ne po­sto­ji“. Iz tog raz­lo­ga be­smi­sle­no je na­zi­va­ti se isto­ri­ča­rem, osim ako ne­ko ne že­li da bu­de te­o­re­ti­čar isto­ri­je, što je ta­ko­đe ne­iz­vo­dlji­vo, jer bi to, opet, zna­či­lo od­stu­pa­nje od isto­ri­je, što je ne­mo­gu­će. Up. S. Fish, „The Fol­ger Pa­ pers“, u: Pro­fes­si­o­nal Co­rec­tness..., op. cit., str. 127–141.

536

Književne teorije XX veka

upra­vlja, ni­ti od sfe­re druš­tve­nih pre­go­vo­ra ko­ji mu da­ju bi­lo ka­ kvu pra­vo­sna­žnost. Da­kle, ov­de ključ­na ka­te­go­ri­ja po­sta­je is­ku­stvo su­prot­sta­vlje­no epi­ste­mo­loš­ki shva­će­noj te­o­ri­ji i apri­or­noj na­u­ci o sve­tu, a isto ta­ko i idi­o­sin­kre­tič­kom lu­di­lu ko­je ni­je u sta­nju da obra­ zlo­ži sop­stve­ne raz­lo­ge. Ka­te­go­ri­ja is­ku­stva i nje­mu od­go­va­ra­ju­ćeg opi­sa omo­gu­ća­va za­o­bi­la­že­nje su­prot­nih po­lo­va uni­ver­zal­nih te­o­ri­ja i in­di­vi­du­al­nog na­kla­pa­nja i u tom smi­slu po­sta­je osnov­na fi­lo­zof­ska ka­te­go­ri­ja čo­ve­ka uro­nje­nog u ži­vot ko­ji na­sto­ji da o tom ži­vo­tu ka­že neš­to dru­gi­ma ka­ko bi ga dru­gi mo­gli raz­u­me­ti. Ako se, me­đu­tim, sla­že­mo s tim da ta ka­te­go­ri­ja mo­že po­slu­ži­ti kao efi­ka­sno sred­stvo za opis ži­vo­ta, on­da se tre­ba slo­ži­ti i s tim da je to iz­vr­sna knji­žev­no­ te­o­rij­ska ka­te­go­ri­ja, osim ako iz­me­đu ži­vo­ta i te­o­ri­je knji­žev­no­sti ne po­sta­vi­mo ne­pre­mo­sti­vu raz­li­ku što, iz ho­li­stič­ke prag­ma­ti­stič­ke per­ spek­ti­ve, ni­je mo­gu­će. To zna­či da se naš ži­vot – ka­ko ka­že Džejms – od­vi­ja „bez si­gur­no­sti i ga­ran­ci­je“,33 a to da­lje zna­či da ni­ko i niš­ta ne­će una­pred oprav­da­ti na­še po­stup­ke i da se ne­pre­sta­no mo­ra­mo uve­ra­va­ti u is­prav­nost svo­jih po­stu­pa­ka. Taj bes­kra­jan pro­ces te­sti­ ra­nja isti­ni­to­sti na­šeg miš­lje­nja o sve­tu (pa, da­kle, i knji­žev­no­sti) iz prag­ma­ti­stič­ke per­spek­ti­ve na­zi­va se – i n­te r­ pre­t a­ ci­j a.

Re­zi­me Prag­ma­ti­zam je fi­lo­zo­fi­ja ko­ja je: 1. an­t i­e­ s en­c i­j a­ li­st i č­ka, jer od­ba­cu­je po­sto­ja­nje ne­is­to­rij­skih biv­sta­va ne­pro­men­lji­vih esen­ci­ja; 2. an­t i­ f u n­d a­me n­t a­ li­st i č­ka, jer ne ve­ru­je u po­sto­ja­nje tran­scen­dent­nih (va­ni­sto­rij­skih) ili tran­cen­den­tal­nih (va­nem­pi­rij­ skih) prin­ci­pa ko­ji ne bi pred­sta­vlja­li re­zul­tat kon­ven­ci­o­nal­ nih druš­tve­nih prak­si; 3. an­t i­re­ pre­ z en­t a­ c i­o­n i­st i č­ka, jer ne sma­tra da je cilj zna­ nja ade­kvat­no pred­sta­vlja­nje stvar­no­sti; 4. an­t i­te­o­r ij­ ska, jer ne ve­ru­je u mo­guć­nost iz­grad­nje bi­lo ko­ je te­o­ri­je o sve­tu u ko­ji smo uvu­če­ni. Prag­ma­ti­zam je fi­lo­zo­fi­ja ko­ja na me­sto su­bje­kat-obje­kat di­ho­ to­mi­je uvo­di ho­li­stič­ki prin­cip is­ku­stva i opi­sa stvar­no­sti bez ko­jeg ni is­ku­stvo, ni stvar­nost ne­ma­ju ni­ka­kvog smi­sla. S tim u ve­zi je i fi­lo­zo­fi­ja ko­ja je: 33 W. Ja­mes, Prag­matyzm..., op. cit., str. 183. XIV. Pragmatizam

537

Ho­li­stič­ka per­spek­ti­va

1. isto­r ij­ ska, jer ne po­sto­je uni­ver­zal­ni, ne­kon­tekst­ni je­zi­ci opi­sa stvar­no­sti; 2. p er­sp ek­t i­v i­st i č­k a, jer je sva­ki opis pri­stra­san, stva­ran u da­toj si­tu­a­ci­ji; 3. is­ku­st ve­ na, jer o vred­no­sti je­zi­ka opi­sa ne go­vo­ri ono što je ade­kvat­no u od­no­su na či­nje­ni­ce, već ono što je ko­ri­sno za no­vo is­ku­stvo; 4. in­te r­ pre­ t a­t iv­ na, jer je sva­ki opis is­pro­ba­va­nje je­zi­ka, a ne pri­me­na go­to­vih pra­vi­la. O knji­žev­no­sti i in­ter­pre­ta­ci­ji, prag­ma­ti­sti mi­sle sle­de­će: l. „Knji­žev­nost ni­je esen­ci­jal­na već kon­ven­ci­o­nal­na ka­te­go­ri­ja či­ji su sa­dr­žaj i obim stal­ni pred­met rasprave i re­ša­va­nja iz­ me­đu isto­rij­ski uslo­vlje­nim su­bjek­ti­ma.“34 Za­to se o „gra­ni­ci iz­me­đu knji­žev­no­sti i ono­ga što ona ni­je stal­no iz­no­va pre­go­ va­ra“.35 2. Ne po­sto­je sa­mi po se­bi knji­žev­ni tek­sto­vi ko­ji bi u se­bi kri­li ne­ku isti­nu ko­ju tre­ba ot­kri­ti. Knji­žev­ni tek­sto­vi su uvek već in­ter­pre­ti­ra­ni, jer su na­pi­sa­ni po ne­koj kon­ven­ci­ji (ili vi­še njih) i po­sta­ju pred­met in­ter­pre­ta­ci­je u okvi­ru in­ter­pre­ta­tiv­ ne za­jed­ni­ce. 3. In­ter­pre­ta­ci­ja ni­je ot­kri­va­nje isti­ne tek­sta, već ra­ci­o­nal­no te­sti­ra­nje zna­če­nja ko­je je, s jed­ne stra­ne, ogra­ni­če­no in­sti­ tu­ci­ja­ma knji­žev­no­sti (kon­ven­ci­je i pra­vi­la in­ter­pre­ti­ra­nih tek­sto­va), a, s dru­ge – in­ter­pre­ta­tiv­nom za­jed­ni­com ko­joj ap­ so­lut­no pri­pa­da sva­ki in­ter­pre­ta­tor. 4. Moć in­ter­pre­ta­ci­je ne le­ži u ade­kvat­no­sti (ko­ja je ne­mo­gu­ća) u od­no­su na pred­met, već u ube­dlji­vo­sti iz­vr­še­nog opi­sa ko­ ji ne od­go­va­ra to­li­ko sa­moj stvar­no­sti, ko­li­ko dru­gom opi­su. In­ter­pre­ta­ci­ja je vi­še pro­na­la­že­nje no­vog je­zi­ka (re­de­skrip­ci­ ja) u ko­jem se mo­gu pro­me­ni­ti na­ši na­či­ni go­vo­re­nja o sve­tu (knji­žev­no­sti), ne­go ade­kva­tan is­kaz o sve­tu (knji­žev­no­sti).

34 S. Fiš, In­ter­pre­ta­cja, re­toryka..., op. cit., str. 306. 35 Ibid.

538

Književne teorije XX veka

Hro­no­lo­gi­ja 1898:

Vi­ljam Džejms dr­ži u Ber­kli­ju pre­da­va­nje „Phi­lo­sop­hi­cal Con­ cep­ti­ons and Prac­ti­cal Re­sults“ u ko­jem, pod uti­ca­jem dar­vi­ni­ zma, tvr­di da mi­sa­o­ni pro­ce­si po­ma­žu lič­no­sti da se pri­la­go­di oko­li­ni. „Ma šta bio, čo­vek je pre sve­ga prak­tič­no biv­stvo ko­je je ste­klo um ka­ko bi se pri­la­go­di­lo ži­vo­tu na ovom sve­tu.“

1907:

Na osnovu ovih predavanja u Bostonu Džejms ob­ja­vlju­je Prag­ma­ ti­zam. Za ide­ju prag­ma­ti­zma treba da za­hva­li Čar­lsu San­der­su Pir­ su ko­ji je 1878. go­di­ne, u član­ku „How to Ma­ke Our Ide­as Cle­ar“, pr­vi put for­mu­li­sao nje­ne prin­ci­pe tvr­de­ći da ljud­ska uve­re­nja pro­ is­ti­ču iz „na­uč­nih de­lo­va­nja“. Zna­če­nje bi­lo ko­jeg poj­ma pro­is­ti­če iz prak­tič­nog re­zul­ta­ta nje­go­ve pri­me­ne. Dva­de­set go­di­na ka­sni­je, Džejms je po­kre­nuo naj­va­žni­ju Pir­so­vu ide­ju. Isti­na, pi­še, „slu­ži ide­ji“, što zna­či da ona ni­je ve­či­ta ne­go da za­vi­si od pro­men­lji­vih okol­no­sti ko­je je ve­ri­fi­ku­ju. Prag­ma­ti­zam zna­či pri­la­go­đa­va­nje ide­je ži­vo­tu pa, da­kle, i lič­no­sti. To ne zna­či da je po­jam isti­ne ne­ u­po­tre­bljiv. Ko­na­čan kri­te­ri­jum isti­ne jeste nje­na sna­ga. Slič­no je mi­slio Ni­če do­vo­de­ći isti­nu u za­vi­snost od vo­lje za moć. Ob­ja­vlji­va­nje knji­ge Vi­li­ja­ma Džej­msa A Plu­ra­li­stic Uni­ver­se. Či­ nje­ni­ce tre­ba da bu­du shva­će­ne je­di­no u svom lo­kal­nom okru­ že­nju. Iste go­di­ne iz­la­zi knji­ga The Me­a­ning of Truth. Umi­re Vi­ljam Džejms. Po­smrt­na pu­bli­ka­ci­ja Es­says in Ra­di­cal Em­pi­ri­cism. Hu­man Na­tu­re and Con­duct Džo­na Dej­vi­ja. Glav­na te­za je sle­ de­ća: o ono­me što že­li­mo, do­zna­je­mo tek post fac­tum, tek poš­to pri­hva­ti­mo re­zul­ta­te na­ših ak­tiv­no­sti. Dru­gim re­či­ma: ono što že­li­mo jeste po­sle­di­ca na­ših ak­tiv­no­sti, a ne nji­hov uzrok. Dej­vi­je­va knji­ga Ex­pe­ri­en­ce and Na­tu­re. Pre­ma Ror­ti­ju, to je „naj­bo­lji Dej­vi­jev rad“. „Od tog tre­nut­ka to­kom dva­de­set go­di­ na niš­ta se za­ni­mlji­vo ni­je de­si­lo u ame­rič­koj fi­lo­zo­fi­ji, iako je Dej­vi još uvek bio živ i bio poš­to­van.“36

1909:

1910: 1912: 1922:

1925:

36 „De­mo­kra­cja po fi­lo­zo­fii“, raz­go­vor s Ri­čar­dom Ror­ti­jem, u: G. Bor­ra­do­ri, Ro­zmowy ameryka­ń­skie, Po­znań, 1999, str. 127. XIV. Pragmatizam

539

1931:

Rođen Ri­čard Ror­ti.

1938:

Rođen Sten­li Fiš.

1952:

Umi­re Djui.

1956:

Ri­čard Ror­ti bra­ni dok­tor­sku di­ser­ta­ci­ju na Jej­lu na osnovi ras­ pra­ve o poj­mu po­ten­ci­jal­no­sti.

1961:

Pr­va Ror­ti­je­va ras­pra­va o prag­ma­ti­zmu: „Prag­ma­tism, Ca­te­go­ri­ es and Lan­gu­a­ge“ (Phi­lo­sop­hi­cal Re­vi­ew, 1961, t. 70, br. 2).

1967:

The Lin­gu­i­stic Turn. Zbir­ka ese­ja o lin­gvi­stič­kom za­o­kre­tu, ko­ju je ure­dio Ror­ti.



Pr­va Fi­šo­va knji­ga o Mil­to­nu: Sur­pri­sed by Sin: The Re­a­der in Pa­ra­di­se Lost. Fiš se ta­da okre­će ta­ko­zva­noj (ka­snoj) Re­a­der–Re­ spon­se Cri­ti­cism.

1970:

Na mol­bu ured­ni­ka New Li­te­rary Hi­story Fiš pi­še pro­gram­ski čla­ nak „Knji­žev­nost u či­ta­o­cu: afek­tiv­na sti­li­sti­ka“, ko­ji po­či­nje kri­ti­ kom ese­ja Bir­dzli­ja i Vim­sa­ta Af­fec­ti­ve fal­lacy, a za­vr­ša­va se iz­ri­ca­ njem me­to­do­loš­ke ne­ve­ri­ce: „Ta me­to­da ne te­ži ni­ka­kvoj tač­ki ko­ja bi pred­sta­vlja­la cilj; ona je pro­ces; go­vo­ri o is­ku­stvu i sa­ma je is­ku­ stvo, kon­cen­tri­še se na efe­kat i njen je re­zul­tat od­re­đe­ni efe­kat.“37

1978:

Phi­lo­sophy as a Kind of Wri­ting: An Es­say on Der­ri­da. Pr­vi Ror­ ti­jev esej o De­ri­di koga je smatrao „ko­mič­nim pi­scem“ a ne „ozbilj­nim fi­lo­zo­fom“.

1979:

Ror­ti­je­va knji­ga Fi­lo­zo­fi­ja u ogle­da­lu pri­ro­de: oš­tra kri­ti­ka epi­ ste­mo­lo­gi­je. Knji­ga je pre­ve­de­na na še­sna­est je­zi­ka.

1980:

Is the­re a Text in this Class? The Aut­ho­rity of In­ter­pre­ta­ti­ve Com­ mu­ni­ti­es – Sten­li Fiš uvo­di ka­te­go­ri­ju in­ter­pre­ta­tiv­ne za­jed­ni­ce. Uvod ima naslov „How I Stop­ped Wo­rrying and Le­ar­ned to Lo­ ve In­ter­pre­ta­tion“ („Ka­ko sam pre­stao da se ner­vi­ram i na­u­čio da vo­lim in­ter­pre­ta­ci­ju“). Jed­na od naj­di­sku­ta­bil­ni­jih knji­žev­no­ te­o­rij­skih knji­ga de­ve­te de­ce­ni­je proš­log ve­ka.

1982:

Ri­čard Ror­ti pri­ku­plja svo­je ese­je, na­pi­sa­ne po­sle prag­ma­tič­kog za­o­kre­ta, u knji­gu Po­sle­di­ce prag­ma­ti­zma.

1985:

Aga­inst The­ory: Li­te­rary Stu­di­es and the New Prag­ma­tism. Zbor­ nik čla­na­ka štam­pa­nih od 1982. do 1985. go­di­ne na stra­ni­ca­ma Cri­ti­val In­qu­iry pro­vo­ci­ra­nih ese­jom Sti­ve­na Kna­pa i V. B. Maj­klsa pod istim tim na­slo­vom. „Na­ša te­za je bi­la sle­de­ća: ni­ko se ne mo­že na­ći iz­van prak­se, te­o­re­ti­ča­ri tre­ba da pre­sta­nu to da či­ ne, da­kle, te­o­rij­sko pred­u­ze­će tre­ba da za­vr­ši svo­ju ak­tiv­nost.“

1989:

Pro­la­znost, iro­ni­ja i so­li­dar­nost Ri­čar­da Ror­ti­ja: zbir­ka pre­da­va­ nja odr­ža­nih 1986/87. go­di­ne. Iro­ni­ja po­sta­je glav­ni fi­lo­zo­fov

37 S. Fish, „Li­te­ra­tu­ra w czytel­ni­ku: stylistyka afektywna“, Pa­mi­ęt­nik Li­te­rac­ki, 1983, sv. 1, str. 303.

540

Književne teorije XX veka



1990: 1991:

1995:

2003:

stav ko­ji ne ve­ru­je u fi­lo­zo­fi­ju kao pri­vi­le­go­va­ni dis­kurs. Knji­ žev­na kri­ti­ka se ne ba­vi ob­jaš­nja­va­njem zna­če­nja od­re­đe­nih knji­ga ne­go nji­ho­vim smeš­ta­njem u raz­li­či­te kon­tek­ste, uti­ču­ći, sa­mim tim, na to da ih per­ci­pi­ra­mo. Knji­ga je pre­ve­de­na na dva­ de­set i dva je­zi­ka. Do­ing What Co­mes Na­tu­rally: Chan­ge, Rhe­ro­tic, and the Prac­ ti­ce of The­ory in Li­te­rary and Le­gal Stu­di­es – dru­ga zbir­ka ras­ pra­va Sten­lija Fi­ša ko­ja pred­sta­vlja naj­pot­pu­ni­ju in­ter­pre­ta­ci­ju prag­ma­tističkih po­gle­da. Na­slov (Ra­di­ti neš­to pri­rod­no) tre­ba da upu­ti na ne­re­flek­siv­ne ak­tiv­no­sti ko­je pro­is­ti­ču iz od­re­đe­ne prak­se uko­re­nje­ne u kon­tek­stu. Re­a­ding Rorty, zbir­ka ras­pra­va na­sta­lih kao od­go­vor na Fi­lo­zo­fi­ ju i ogle­da­lo pri­ro­de. Ror­ti­je­va knji­ga Phi­lo­sop­hi­cal Pa­pers. Dve knji­ge ras­pra­va i ko­ men­ta­ra o de­li­ma sa­vre­me­nih fi­lo­zo­fa i pi­sa­ca (od Haj­de­ge­ra i Froj­da, pre­ko De­ri­de, Dej­vid­so­na i Fu­koa, do De Ma­na i Kun­de­ re). Tre­ća knji­ga će se po­ja­vi­ti 1998. go­di­ne. Pro­fes­si­o­nal Co­rec­tness: Li­te­rary Stu­di­es and Po­li­ti­cal Chan­ge Sten­lija Fi­ša. Pro­ši­re­na ver­zi­ja Cla­ren­don Lec­tu­res, odr­ža­nih u Oks­for­du dve go­di­ne ra­ni­je. U do­dat­ku – od­luč­na kri­ti­ka po­li­ tič­ke kri­ti­ke i No­vog istorizma. Knji­žev­na is­tra­ži­va­nja ne­ma­ju ni­ka­kve po­li­tič­ke po­sle­di­ce. Objavljena an­to­lo­gi­ja The Prag­ma­tic Turn in Phi­lo­sophy.

XIV. Pragmatizam

541

Bi­bli­o­gra­fiјa Literatura A Companion to Pragmatism, red. J. R. Shook, J. Margolis, Oxford 2006. S. Critchley, J. Derrida, E. Laclau, R. Rorty, Deconstruction and Pragmatism, red. C. Mouffe, London 1997. Filozofia amerykańska dziś, red. T. Komendziński i A. Szahaj, Toruń 1999. H. Putnam, Pragmatism, Oxford 1995; wyd. pol.: idem, Pragmatyzm. Pytania otwarte, tłum. B. Chwedeńczuk, Warszawa 1999. The Revival of Pragmatism: New Essays on Social Thought, Law, and Culture, red. M. Dickstein, Durham 1998. R. Shusterman, Estetyka pragmatyczna. Żywe piękno i refleksja nad sztuką, tłum. A. Chmielewski et al., tłum. Chmielewski, Wrocław 1998. R. Shusterman, Praktyka filozofii, filozofia praktyki, przeł. A. Mitek, red. K. Wilkoszewska, Kraków 2005. J. J. Stuhr, Pragmatism, Postmodernism and the Future of Philosophy, New York 2003.

Džon Devi J. Dewey, Sztuka jako doświadczenie, tłum. A. Potocki, wstęp I. Wojnar, Wro­ cław 1975. Reading Dewey: Interpretations for a Postmodern Generation, red. L. A. Hick­ man, Bloomington 1998.

Viljam Džejms Izbor iz dela W. James, Doświadczenia religijne, tłum., przedm. J. Hempel, Warszawa 1958. W. James, Pragmatyzm. Nowe imię paru starych stylów myślenia, wstęp A. J. Ayer, tłum. M. Szczubiałka, Warszawa 1998. 542

Književne teorije XX veka

W. James, Z wybranych problemów filozofii. Początek wprowadzenia do filozo­ fii, tłum. M. Filipczuk, posł. P. Gutowski, Kraków 2004. W. James, Znaczenie prawdy. Ciąg dalszy „Pragmatyzmu“, tłum. M. Szczubi­ ałka, Warszawa 2000.

Stenli Fiš Izbor iz dela S. Fish, Doing What Comes Naturally: Change, Rhetoric, and the Practice of Theory in Literary and Legal Studies, Oxford 1989. S. Fish, Interpretacja, retoryka, polityka. Eseje wybrane, red. A. Szahaj, Kra­ ków 2002 – eseji iz dela Doing What Comes Naturally oraz Is There a Text in This Class?. S. Fish, Is There a Text in This Class? The Authority of Interpretive Communiti­ es, Cambridge 1980. S. Fish, Professional Correctness: Literary Studies and Political Change, Cam­ bridge, Mass. 1995. Važnija literatura K. Rosner, „Stanley Fish, czyli pozorny radykalizm konstruktywistycznej teo­ rii interpretacji“, Teksty Drugie 2005, nr 5. The Stanley Fish Reader, red. H. A. Veeser, Oxford 1999.

Ričard Rorti Izbor iz dela R. Rorti, Filozofija i ogledalo prirode (prev. Zoran Mutić), Sarajevo, 1990. R. Rorti, Konsekvence pragmatizma (prev. Dušan Kuzmanović), Beograd, 1992. R. Rorty, „Demokracja po filozofii“, u: G. Borradori, Rozmowy amerykańskie, tłum. K. Brzechczyn, Poznań 1999. R. Rorty, Essays on Heidegger and Others: Philosophical Papers, t. 2, Cambrid­ ge 1991. R. Rorty, „Etyka zasad a etyka wrażliwości“, tłum. D. Abriszewska, Teksty Dru­ gie 2002, nr 1–2. R. Rorty, Obiektywność, relatywizm i prawda. Pisma filozoficzne, t. 1, tłum. J. Margański, Warszawa 1999. R. Rorty, Przygodność, ironia i solidarność, tłum. W. J. Popowski, Warszawa 1996. R. Rorty, „Zmierezch prawdy ostatecznej i narodziny kultury literackiej“, tłum. A. Szahaj, Teksty Drugie 2003, nr 6. XIV. Pragmatizam

543

R. Rorty, „Wielkie dzieła literackie jako źródło inspiracji“, tłum. M. Szuster, Literatura na Świecie 2003, nr 9/10. Važnija literatura The Linguistic Turn: Recent Essays in Philosophical Method, red. R. Rorty, Chi­ cago 1967. Między pragmatyzmem a postmodernizmem. Wokół filozofii Richarda Rorty’ego, red. A. Szahaj, Toruń 1995. Reading Rorty: Critical Responses to Philosophy and the Mirror of Nature (and beyond), red. A. F. Malachowski, Oxford–Cambridge 1990. Richard Rorty, red. C. Guignon, D. R. Hiley, Cambridge 2003. R. Rumana, Richard Rorty: An Annotated Bibliography of Secondary Literatu­ re, Amsterdam 2002. A. Szahaj, Ironia i miłość. Neopragmatyzm Richarda Rorty’ego w kontekście sporu o postmodernizm, Wrocław 1996.

Mihal Pavel Markovski

544

Književne teorije XX veka

XV. ISTO­RI­ZAM

Pro­tiv po­zi­ti­vi­zma ko­ji se za­u­sta­vlja na po­ja­vi „po­sto­je sa­mo či­nje­ni­ce“, re­kao bih: ne, upra­vo či­nje­ni­ce ne po­ sto­je, već sa­mo in­ter­pre­ta­ci­je [That­ sac­hen gi­ebt es nicht, nur In­ter­pre­ta­ ti­o­nen]. Ne ume­mo da usta­no­vi­mo ni­jed­nu či­nje­ni­cu „po se­bi“: mo­žda je be­smi­sle­no hte­ti neš­to ta­ko. Fri­drih Ni­če1 Isto­ri­ja ni­je na­u­ka. Haj­den Vajt2 Isto­rij­ske na­ra­ci­je jesu re­pre­zen­ta­ci­ja proš­lo­sti. Frenk An­kers­mit3







  

F. Ni­če, Pi­sma po­zo­sta­łe, t. 2: 1876–1889, Kraków, 1994, str. 211. E. Do­ma­ń­ska, „In­ter­vi­ew with H. Whi­te“, u: En­co­un­ters: Phi­lo­sophy of Hi­ story af­ter Post­mo­der­nism, Char­lot­te­svil­le, 1998, str. 21. F. An­kers­mit, „Uvod u polj­sko iz­da­nje“, u: Nar­ra­cja, re­pre­zen­ta­cja, do­ś­wi­ adcze­nie. Stu­dia z te­o­rii hi­sto­ri­o­gra­fii, Kraków, 2004, str. 31.

Mno­ži­na Da­kle, isto­ri­zmi a ne isto­ri­zam, kao i književne te­o­r i­j e, a ne te­ o­ r i­j a. Ova raz­li­ka do­bro po­ka­zu­je pro­me­nu ko­ja se de­si­la u XX ve­ ku kad je po­če­lo umno­ža­va­nje me­ to­ d o­l o š­k i h osno­va na ra­čun jed­ne sve­o­bu­hva­ta­ju­će me­ to­ de. Iz­raz „isto­ri­zmi“ se, pre­ma na­šem miš­lje­nju, od­no­si na dve po­ja­ve či­ji se uti­caj na sa­vre­me­nu knji­žev­ no­te­o­rij­sku svest ne mo­že uma­nji­ti. Pr­vo, to je de­lo­va­nje ame­rič­kog isto­ri­ča­ra i me­to­do­lo­ga Haj­de­na Vaj­ta (rođ. 1928) či­ja je knji­ga Me­ ta­hi­story (1973) iz­vr­ši­la pra­vi pre­o­kret u miš­lje­nju o isto­ri­ji i isto­ri­ o­gra­fi­ji. Dru­go, to je aka­dem­ski po­kret zva­ni New Hi­sto­ri­cism, od­ no­sno No­vi isto­ri­zam, ko­ji se po­ne­kad, ta­ko­đe, ma­da ne­pre­ci­zno, de­fi­ni­še i kao kul­tur­ni ma­te­ri­ja­li­zam. Ove dve ori­jen­ta­ci­je se od­no­ se na raz­li­či­te kon­tek­ste me­to­do­loš­kog za­sni­va­nja. Vajt je sma­tran struk­tu­ra­li­stom, iako me­đu nje­go­ve uči­te­lje tre­ba ubro­ja­ti ita­li­jan­ skog fi­lo­zo­fa iz XVI­II ve­ka Đan­ba­ti­sta Vi­ka i Fri­dri­ha Ni­čea (na­ro­ či­to u ve­zi sa uti­ca­jem ovog dru­gog, Vajt bi mo­gao bi­ti smeš­ten i u po­gla­vlje – „poststruk­tu­ra­li­zam“). Za­tim, no­vi isto­ri­ci­sti po­zi­va­ju se pre sve­ga na mark­si­zam ili kul­tural­na is­tra­ži­va­nja XX ve­ka i ne­sum­ nji­vo pred­sta­vlja­ju nji­ho­vu iz­ra­zi­tu va­ri­jan­tu. Ako Vaj­ta pre sve­ga in­ te­re­su­je isto­r i­o­ g r af­ sk i tek st k a o re­ to­r i č­ka ma­š i­ne­r i­j a za pro­iz­ vo d­ nju e fek­t a st v ar­ no­ st i, on­da se New Hi­sto­ri­cism ba­vi id e­o­l o š­kom re­l a­ c i­j om iz­me­ đ u tek­ st a i isto­r ij­ ske st var­ no­st i. Vajt, pre sve­ga, is­tra­žu­je je­zič­ke struk­tu­re za­hva­lju­ju­ći ko­ji­ ma isto­ri­čar na­sto­ji da nas uve­ri u objek­tiv­nost svo­ga ra­da, a No­vi isto­ri­zam, pak, ot­kri­va pre­mi­se go­vo­ra o sve­tu u vi­du po­gle­da na svet i uti­caj ma­te­ri­jal­nih kul­tur­nih prak­si na pi­sa­nje knji­žev­no­sti. Iako se Vaj­to­va t ro­p o­l o­g i­j a (od­no­sno, na­u­ka o re­to­rič­kim tro­pi­ ma) znat­no raz­li­ku­je od no­vo­i­sto­rij­ske i d e­o­lo­ g i­j e, ipak ih po­ve­zu­ je za­jed­nič­ko uve­re­nje o ilu­zor­no­sti objek­ti­vi­zma u is­tra­ži­va­nju isto­ ri­je i ne­u­tral­no­sti dis­kur­sa ko­ji je opi­su­je. XV. Istorizam

547

Umno­ža­va­nje me­to­do­loš­kih osno­va

Haj­den Vajt

Vajt i No­vi isto­ri­­zam

Ilu­zi­je objek­ti­vi­zma

Pret­po­stav­ke tra­di­ci­o­nal­ne isto­ri­o­gra­fi­je

Kla­sič­na isto­ri­o­gra­fi­ja, na­sta­la pod uti­ca­jem in­va­zi­je po­stro­man­ti­ čar­skog uve­re­nja o pre­sud­nom uti­ca­ju isto­ri­je na po­je­din­ca, za­sni­ va­la se na ne­ko­li­ko osnov­nih pre­mi­sa. Pr­vo, isto­ri­čar je du­žan da ne­po­sred­no do­pre do isto­rij­skih do­ga­đa­ja i pred­sta­vi ih ona­kvim ka­kvi su bi­li, a, dru­go, du­žan je da ih na ne­u­tra­lan na­čin pred­sta­vi u sop­stve­nom de­lu. Rad isto­ri­ča­ra je bio de­fi­ni­san dvo­stru­kom objek­ tiv­noš­ću: pred­me­tom is­tra­ži­va­nja i sa­mim dis­kur­som. Upra­vo sa­ma isto­ri­ja, tvr­di­li su isto­ri­ča­ri, pro­go­va­ra kroz nji­hov rad i po­ka­zu­je svo­je pra­vo – ne­po­sre­do­va­no – li­ce, a tekst isto­ri­ča­ra tre­ba da pred­ sta­vlja sa­mo us­peš­no sred­stvo za pre­no­še­nje već go­to­vih sa­dr­ža­ja. Ta­ko je gla­si­lo glav­no uput­stvo Le­o­pol­da Ran­kea, si­gur­no naj­zna­čaj­ ni­jeg ne­mač­kog isto­ri­ča­ra, ko­ji je ova­ko pi­sao svo­me bra­tu: „Ulo­ga isto­ri­ča­ra se za­sni­va na raz­u­me­va­nju i pod­u­ča­va­nju raz­u­me­va­nja smi­sla sva­ke epo­he sa­me po se­bi i za se­be [an und für sich selbst]; on mo­ra da ima na umu ... sam pred­ met i niš­ta vi­še.“

Shva­ta­nje

Ran­ke­ov ideal isto­rij­skog ob­li­ko­va­nja

Pre to­ga, u Uvo­du u Isto­ri­ju En­gle­ske, isti ovaj autor pi­sao je da mu je je­di­na že­lja kao isto­ri­ča­ra da „pot­pu­no iz­bri­še [auszulöschen] sa­mo­ ga se­be“ da bi „sa­mo stva­ri mo­gle da pro­go­vo­re [nur die Din­ge re­den /.../ zu las­sen]“. „Po­ka­za­ti sa­mo ka­ko se to de­si­lo [bloss ze­i­gen, wie es eigen­tlich ge­we­sen]“, po­sta­ra­ti se da „stva­ri sa­me go­vo­re“: ovo je lo­ci clas­si­ci isto­rij­skog objek­ti­vi­zma XIX ve­ka iz­gra­đe­nog na ne­u­tral­noj tač­ ki gle­diš­ta, li­še­noj bi­lo ka­kvog vred­no­va­nja i pre­du­be­đe­nja [Vo­rur­te­i­ le], či­ji je Ran­ke bio ne­pri­ko­sno­ven pa­tron. Ideal isto­rij­skog ob­li­ko­va­ nja [Bil­dung] mo­ra, pre­ma Ran­keu, da se za­sni­va na to­me da „su­bje­kat bu­de du­žan da od se­be uči­ni sa­mo or­gan pred­ me­ta a na­ro­či­to sa­me na­u­ke, kao i da raz­u­me i pred­sta­vi či­ta­vu isti­nu ne sme­ta­ju­ći pri tom pri­rod­nim i slu­čaj­nim ogra­ni­če­nji­ma ljud­skog po­sto­ja­nja“.    

548

Pi­smo od 25. ma­ja 1873. go­di­ne. Ci­tat iz: K.-O. Apel, „Das Ver­ste­hen. Eine Pro­blem­geschic­hte als Be­griffsgeschic­hte“, Ar­chiv für Be­griffsgeschic­hte, 1955, sv. 1, str. 171. J. Wach, Das Ver­ste­hen. Grundzüge einer Geschic­hte der her­me­ne­u­tischen The­ o­rie im 19. Ja­hr­hun­dert, t. 3: Das Ver­ste­hen in der Hi­sto­rik von Ran­ke bis zum Po­si­ti­vi­smus, Tübin­gen, 1933, str. 126. U re­cen­zi­ji iz Geschic­hte der Preußischen Po­li­tik, Droj­ze­no­vog opus mag­num, Ran­ke je pi­sao da autor „pre­vi­še go­vo­ri sam i ret­ko do­zvo­lja­va stva­ri­ma da do­đu do gla­sa“. Ci­tat iz: ibid., str. 97. Ibid, str. 123. Književne teorije XX veka

Kad je se­dam­de­se­tih go­di­na XIX ve­ka Fri­drih Ni­če vo­dio spor sa isto­ri­o­graf­skim objek­ti­vi­zmom, imao je na stra­ni svog po­du­hva­ ta sjaj­nog zaš­tit­ni­ka. „Ono što je bi­lo, ne in­te­re­su­je nas za­to što je bi­ lo već za­to što u iz­ve­snom smi­slu još uvek tra­je, jer i da­lje de­lu­je.“ Ova mak­si­ma naj­i­stak­nu­ti­jeg me­to­do­lo­ga isto­ri­o­gra­fi­je XX ve­ka Jo­ ha­na Gu­sta­va Droj­ze­na, ne­sum­nji­vo je bi­la i Ni­če­o­va de­vi­za. „Što ne od­go­va­ra ži­vo­tu, ni­je pra­va isto­ri­ja“, na­pi­sao je on kra­jem 1872. go­di­ne. Ni­če je još ta­da pro­tiv objek­ti­vi­zma iz­no­sio teš­ke ar­gu­men­ te. Za­me­rao mu je, pr­vo, na ma­ski­ra­nju skri­ve­no pri­hva­ta­nih fi­lo­ zof­skih pret­po­stav­ki;10 dru­go, na za­me­ni do­ži­vlja­va­nja rav­no­duš­nih in­te­lek­tu­al­nim „shva­ta­njem“;11 tre­će, ve­ru u ap­so­lut­nu vred­nost či­ nje­ni­ca;12 če­tvr­to, od­re­đe­nu te­le­o­lo­gi­ju ugra­đe­nu u dis­kurs.13 Pe­to, pri­vid­no oslo­ba­đa­nje od vred­no­va­nja.14 Sve ove oso­bi­ne na­či­na isto­rij­skog miš­lje­nja XIX ve­ka: in­te­ lek­tu­a­li­zam, objek­ti­vi­zam, fak­to­gra­fi­ja, pro­vi­den­ci­ja­li­zam (ve­ra u  Das, was war, in­te­res­si­ert uns nicht da­rum, we­il es war, son­dern we­il es in ge­ wis­sem Sinn noch ist, in­dem es noch wirkt: J. G. Droysen, Hi­sto­rik: Vor­le­sun­ gen über Enzyklopädie und Met­ho­do­lo­gie der Geschic­hte, iz­bor R. Hübner, München, 1967, str. 275.  F. Ni­etzsche, Sämtliche Wer­ke. Kri­tische Stu­di­e­na­us­ga­be..., op. cit., t. 7, str. 479. 10 „Isto­rij­sko shva­ta­nje ni­je niš­ta dru­go do raz­u­me­va­nje od­re­đe­nih či­nje­ni­ca u skla­du s fi­lo­zof­skim pret­po­stav­ka­ma.“ Ni­etzsches Wer­ke. Ge­sam­ta­us­ga­be, Le­ ip­zig, 1901–1913, t. 17, str. 329. 11 „Na sve gle­da­ti ‘objek­tiv­no’, ni na šta se ne lju­ti­ti, niš­ta ne vo­le­ti, sve ‘shva­ta­ti’ – to da­nas zna­či ‘isto­rij­sko ču­lo’“. F. Ni­etzsche, Sämtliche Wer­ke. Kri­tische Stu­ di­ena­us­ga­be..., op. cit., t. 7, str. 652. „‘Objek­tiv­nost isto­ri­ča­ra’ je non­sens. Sma­ tra se da je ne­ki do­ga­đaj, sa svim svo­jim mo­ti­vi­ma i po­sle­di­ca­ma, bio ta­ko či­sto opa­žen [an­gescha­ut] da ni na je­dan na­čin ni­je uti­cao, osta­ju­ći či­sto in­te­ lek­tu­a­lan pro­ces: kao pej­zaž za sli­ka­ra ko­ji se za­do­vo­lja­va nje­go­vim pred­sta­vlja­njem. ‘Ne­u­tral­no po­sma­tra­nje’, estet­ska po­ja­va, pri­su­stvo svih po­kre­ta­ča vo­lje.“ Ibid., t. 7, str. 673. Ka­ko je pi­sao Droj­zen: „Objek­tiv­na ne­pri­stra­snost je ne­ljud­ska.“ Ma­te­ri­a­len zur ne­uen Geschic­hte, iz­bor: J. G. Droysen, Hal­le, 1880–1885, str. 110; po­gle­da­ti: J. Wach, Das Ver­ste­hen..., op. cit., t. 3, str. 183. 12 „Vi ste đa­vo­lo­vi advo­ka­ti za­to što od [...] či­nje­ni­ce [das Fac­tum] pra­vi­te ido­la, to je či­nje­ni­ca, me­đu­tim, uvek glu­pa i za sva vre­me­na slič­ni­ja pre te­le­tu ne­go bo­gu.“ F. Ni­etzsche, Ni­ew­cze­sne ro­zwa­ż­a­nia, Kraków, 1966, str. 146. „Unzeitgemäße Be­ trac­htun­gen“, u: Sämtliche Wer­ke. Kri­tische Stu­di­e­na­us­ga­be..., op. cit., t. 1, str. 310. 13 „Ran­ke­o­vo u k raš avajuće isto­rij­sko pi­sa­nje, nje­go­va pre­te­ra­na opre­znost ta­mo gde bi tre­ba­lo po­ka­za­ti uža­san be­smi­sao slu­ča­ja; nje­go­va ve­ra u do­ne­ kle ima­nen­tan Prst Bo­žji.“ F. Ni­etzsche, Sämtliche Wer­ke. Kri­tische Stu­di­e­na­ us­ga­be..., op. cit., t. 11, str. 662. 14 „Isme­ja­ti ško­le ‘objek­ti­vi­sta’ i ‘po­zi­ti­vi­sta’. Oni že­le da za­o­bi­đu vred­no­va­nje i da sa­mo ot­kri­va­ju i pred­sta­vlja­ju či­nje­ni­ce. Ipak se mo­že vi­de­ti, na pri­mer, kod Te­na, da u suš­ti­ni on ima svo­je lju­bim­ce: na pri­mer, sna­žne, eks­pre­siv­ne lič­no­sti ili si­ba­ri­te, na­su­prot pu­ri­ta­na­ca.“ Op. cit., t. 11, str. 241. XV. Istorizam

549

Ni­če­o­va kri­ti­ka objek­ti­vi­zma

Oso­bi­ne isto­ri­ zma XIX ve­ka

Post­kan­tov­ska epi­ste­mo­lo­gi­ja

bo­ži­je pro­vi­đe­nje), kao i an­ti­ak­si­o­lo­gi­zam, stva­ra­le su ne­ga­ti­van kon­ tekst za Ni­če­o­vu her­me­ne­u­tič­ku fi­lo­zo­fi­ju ko­ja se raz­vi­ja­la se­dam­de­ se­tih go­di­na.15 Me­đu­tim, oso­be­nost ko­ju je Ni­če ne­sum­nji­vo naj­vi­še na­pa­dao bio je objek­ti­vi­zam ko­ji se lo­še ko­ti­rao kod svih her­me­ne­u­ ti­ča­ra. Kad je, da­kle, pri­go­va­rao da je „ču­ve­na sa­vre­me­na ‘objek­tiv­ nost’ loš ukus“,16 sa­mo je po­na­vljao Droj­ze­no­vu te­zu ko­ji je pi­sao da je „objek­tiv­no sa­mo ono što je be­ ■ an­ti­e­sen­ci­ja­li­zam – to je smi­sle­no [Ge­dan­ken­lo­se]“.17 Tre­ba po­gled pre­ma ko­jem po­je­di­nac ne na­gla­si­ti da su Droj­ze­no­vi i Ni­če­o­ kri­je u se­bi go­to­vu esen­ci­ju, ne­go vi na­pa­di na isto­ri­o­graf­ski objek­ti­ je to pro­iz­vod spolj­nih, isto­rij­skih vi­zam (ko­ji je ka­rak­te­ri­sti­čan i za okol­no­sti. No­vi isto­ri­ča­ri i kul­tur­ an­ti­po­zi­ti­vi­stič­ki pre­o­kret) pro­is­ti­ ni ma­te­ri­ja­li­sti od­ba­cu­ju esen­ci­jal­ auto­nom­nu vi­zi­ju čo­ve­čan­stva ca­li iz nji­ho­ve uko­re­nje­no­sti u post­ nu, u ime te­o­ri­je o kul­tur­nom stva­ra­ kan­tov­sku epi­ste­mo­loš­ku plat­for­ nju ljud­ske pri­ro­de. mu ko­ja one­mo­gu­ća­va sva­ki ob­lik ne­po­sred­nog sa­zna­va­nja. Pre­ma Droj­ze­nu, bi­lo je ne­mo­gu­će do­pre­ ti do „suš­ti­ne stva­ri, do sa­me sr­ži ži­vo­ta [e­i­gen­tlic­hen Le­ben­skern]“.18 Isto­ri­ja ni­je jed­no­stav­no ono što je bi­lo, već, po­red pri­ro­de, pred­sta­vlja na­ziv za po­jam za­hva­lju­ju­ći ko­jem „ljud­ski duh ob­u­hva­ta po­jav­ ni svet“.19 A to zna­či da je isto­ri­ja ka­te­go­ri­ja u Kan­to­vom smi­slu, tj. u onom ko­ji or­ga­ni­zu­je na­šu per­cep­ci­ju: svet mo­že­mo da raz­u­me­ mo sa­mo za­to što se de­ša­va. Raz­li­ka je, me­đu­tim, u to­me što osno­va ova­kvog shva­ta­nja ni­je anisto­rij­ska svest uopšte, tran­scen­den­ta­lan su­bje­kat ko­ji se re­šio isto­rij­skih do­ga­đa­ja, već „isto­rij­ska svest ko­ja je in­ter­pre­ti­ra­la sa­mu se­be“.20 Ka­ko je pi­sao Droj­zen, na ko­ga će se pri­kri­ve­no po­zi­va­ti či­ta­va her­me­ne­u­ti­ka XX ve­ka: „Bez sum­nje, ono što je­ste raz­u­me­mo on­da kad spo­zna­je­ mo i se­bi ob­jaš­nja­va­mo ono što je bi­lo. Ali i ono što je bi­lo spo­zna­je­mo sa­mo on­da kad mo­žda naj­po­drob­ni­je is­tra­žu­je­ mo i shva­ta­mo ono što je­ste.“21 15 Up. Z. Ku­de­ro­wicz, „Od hi­sto­rii ja­ko pro­ce­su do historii ja­ko czynu“. (Re­flek­ sja hi­sto­ri­o­zo­fic­zna we wcze­snej twórc­zo­ś­ci Ni­etzsche­go), u: U pro­gu współc­ ze­sno­ś­ci. Z dzi­ejów dok­tryn antypozytywistycznych. Pra­ca zbi­o­ro­wa, red. B. Skar­ga, Wro­cł­aw–War­sza­wa–Kraków–Gda­ńsk, 1978; H. Schnädelbach, Fi­ lo­zo­fia w Ni­em­czech. 1831–1933, War­sza­wa, 1992, deo 2: Hi­sto­ria. 16 F. Ni­etzsche, „Götzen-Dämmerung“, u: Sämtliche Wer­ke. Kri­tische Stu­di­e­na­ us­ga­be..., op. cit., t. 6, str. 109. 17 J. G. Droysen, Grun­driß der Hi­sto­rik, Hal­le, 1925, str. 39. 18 J. G. Droysen, Hi­sto­rik... op. cit., str. 149. 19 Ibid., str. 323. 20 H. Schnädelbach, Fi­lo­zo­fia w Ni­em­czech. 1831–1933, War­sza­wa, 1992, str. 90–91. 21 J. G. Droysen, Hi­sto­rik..., op. cit., str. 151.

550

Književne teorije XX veka

Za­da­tak isto­ri­ča­ra se, pre­ma Droj­ze­nu i Ni­čeu, da­kle, ni­je za­sni­ vao na pred­sta­vlja­nju to­bo­žnje sli­ke proš­lo­sti (jer se do nje, kao stva­ ri po se­bi, i ne mo­že do­ći), već na „pro­ši­ri­va­nju i osna­ži­va­nju na­šeg mi­sa­o­nog sve­ta za­hva­lju­ju­ći pro­du­blje­nom sa­zna­nju kon­ti­nu­i­te­ta čo­ ve­ko­vog mo­ral­nog raz­vo­ja [sit­tlic­hen Ent­wic­klung]“.22 Ako je ta­ko, on­da je je­di­no sred­stvo isto­rij­skog sa­zna­nja mo­glo bi­ti ra z­u­ me­ va­ nj e [Ver­ste­hen] ko­je je uvek su­prot­sta­vlje­no ob­j aš­nj a­va­nju [Er­ klären]: „Isto­rij­ska is­tra­ži­va­nja ne na­me­ra­va­ju niš­ta da ob­jaš­nja­va­ju, to zna­či niš­ta ‘ne’ iz­vo­di­ti u for­mi za­klju­ča­ka ne­go raz­u­me­ti.“23

Za­da­tak isto­ri­ča­ ra pre­ma Droj­ze­ nu i Ni­čeu

Fac­ta fic­ta Ni­če je ne­dvo­smi­sle­no išao tra­gom Droj­ze­na. Za­da­tak isto­ri­ča­ra, go­vo­rio je, ne za­sni­va se na „ade­kvat­noj isto­rij­skoj re­kon­struk­ci­ji [wir­klich ‘hi­sto­rische’ Vor­trag]“, već na „ak­tiv­nim na­sto­ja­nji­ma i po­ ku­ša­ji­ma po­nov­nog vra­ća­nja u ži­vot [thätige Ver­suc­he von Ne­uen wi­e­der zum Le­ben ver­hel­fen]“, jer sa­mo „na­š a krv či­ni to da nam go­vo­re“ de­la iz proš­lo­sti.24 Isto­ri­ja ni­je za­tvo­re­na i za­vr­še­na knji­ga či­jim se pre­li­sta­va­njem, hlad­ne gla­ve, ba­vi isto­ri­čar. Isto­ri­čar, da­kle, ne re­kon­stru­i­še već kon­stru­i­še ne­ma­ju­ći ni­ka­da šan­su da pro­na­đe „pra­vi“ smi­sao isto­rij­skih do­ga­đa­ja, tj. onaj ko­ji se „stvar­no“ de­sio u skla­du s njim. Isto­ri­ja sve­ta ni­je isto­ri­ja či­nje­ni­ca sa­mih po se­bi, već sa­mo isto­ri­ja na­šeg miš­lje­nja o tim či­nje­ni­ca­ma i nji­ho­vim mo­ti­ vi­ma i uzro­ci­ma. To je sa­mo se­ri­ja „pri­vi­da [Phan­to­me] iz­nad bez­da­ nih ma­gli ne­pro­u­če­nih stvar­no­sti [u­ner­gründlic­hen Wir­klic­hke­it]“.25 To su sa­mo fac­ta fic­ta:26 „To što čo­vek oba­vi­ja [über­spinnt] i ob­u­ zda­va proš­lost, je­ste umet­nič­ki nagon a ne na­gon isti­ne. Sa­vr­še­na for­ma ta­kvog pi­sa­nja isto­ri­je jeste či­sto umet­nič­ko de­lo [rein Kun­ stwerk] oslo­bo­đe­no od bi­lo ka­kve obič­ne isti­ne.“27 22 Ibid., str. 27. 23 J. G. Droysen, Grun­driß der Hi­sto­rik, op. cit., str. 15. 24 F. Ni­etzsche, „Menschlic­hes, Al­lzu­menschlic­hes“, t. 1–2, u: Sämtliche Wer­ke. Kri­tische Stu­di­ena­us­ga­be..., op. cit., t. 2, str. 431. 25 Ibid., t. 3, str. 224–225. 26 Da je isto­ri­ja sa­mo kon­struk­ci­ja ko­ja se iz­miš­lja sa od­re­đe­ne tač­ke gle­diš­ta, da­nas zvu­či ba­nal­no, ali ni­je ta­ko ba­nal­no izgledalo u sed­moj i osmoj de­ce­ ni­ji proš­log ve­ka. Pre­u­ra­nje­nost Ni­če­o­vih raz­miš­lja­nja o isto­ri­ji do­bi­la je po­ tvr­du u sa­vre­me­nom (od­no­snom, vi­še u post­mo­der­nom) pri­sva­ja­nju nje­go­ ve lek­ci­je iz „isto­ri­o­gra­fi­je“. Po­gle­da­ti, na pri­mer: „Fac­ta fic­ta“. Z za­gad­ni­eń dyskur­su hi­sto­rii, red. W. Ka­la­ga, T. Sł­a­wek, Ka­to­wi­ce, 1992. 27 F. Ne­itzsche, Pi­sma po­zo­sta­łe..., op. cit., str. 262; i: Sämtliche Wer­ke. Kri­tische Stu­di­ena­us­ga­be..., op. cit..., t. 7, str. 674. XV. Istorizam

551

Isto­ri­ja kao kon­struk­ci­ja

Umet­nič­ka kon­ cep­ci­ja isto­ri­je

Ta­kvo „umet­nič­ko“ tre­ti­ra­nje pi­sa­nja isto­ri­je pro­iz­la­zi i otu­da što za Ni­čea je­zik ni­je ja­sno sred­stvo ko­je ko­ri­sti­mo s ci­ljem da tran­ smi­tu­je­mo na­še zna­nje o sve­tu, već kom­pli­ko­va­na re­to­rič­ka struk­ tu­ra ma­ski­ra­na na­šom te­žnjom ka objek­tiv­noj isti­ni. Na pi­ta­nje šta pred­sta­vlja ovo po­sled­nje, Ni­če od­go­va­ra: „Po­kret­na ar­mi­ja me­ta­fo­ra, me­to­ni­mi­ja, an­tro­po­mor­fi­za­ ma, ukrat­ko, zbir me­đu­ljud­skih od­no­sa ko­ji su po­et­ski i re­to­rič­ki osna­že­ni, tran­spo­no­va­ni [über­tra­gen] i ulep­ša­ni, po­sle du­ge upo­tre­be na­ro­du iz­gle­da­ju kao ka­non­ski i oba­ ve­zu­ju­ći: isti­ne su ilu­zi­je [Il­lu­si­o­nen] za ko­je se za­bo­ra­vi­lo da su one za­pra­vo me­ta­fo­re ko­je su is­tro­še­ne i iz­gu­bi­le čul­ nu sna­gu iz­ra­za, mo­ne­te či­ja se po­vr­ši­na iz­li­za­la i ko­je se da­nas tre­ti­ra­ju kao me­tal a ne kao mo­ne­ta.“28

Šta je isti­na?

Trop sa­zna­nja

To je tre­ba­lo da zna­či da je sva­ ■ tro­po­lo­gi­ja – pre­ma Haj­ ki dis­kurs pod­vrg­nut ne­u­mo­lji­vim de­nu Vaj­tu, auto­ru Me­ta­hi­story za­ko­ni­ma re­to­ri­ke ko­ji su­spen­du­ju (1973), kao i The Tro­pics of Di­ nje­go­vu ne­po­sred­nu re­fe­ren­ci­jal­ sco­ur­se (1978), si­stem re­to­rič­kih nost i bri­šu sno­ve o ne­pri­stra­snom tro­pa (ili „du­bo­kih struk­tu­ral­nih for­mi“) ko­ji upra­vlja isto­rij­skom opi­su stvar­no­sti zbog svo­je tro­po­ na­ra­ci­jom. Sva­ki od če­ti­ri osnov­ loš­ke struk­tu­re.29 Šta zna­či da je na tro­pa – me­ta­fo­ra, me­to­ni­mi­ja, sa­zna­nje struk­tu­ri­ra­no kao trop? si­neg­do­ha i iro­ni­ja – dru­ga­či­je us­ Po­go­to­vu što se ono za­sni­va ili po­sta­vlja­ju od­no­se iz­me­đu de­la i na ni­zu pre­no­še­nja (Über­tra­gun­ ce­li­ne i za­to od­go­va­ra­ju („pre­fi­gu­ za dru­gu vr­stu isto­ri­o­graf­ gen) i za­me­na (kao u slu­ča­ju me­ ri­šu“) ske pri­če i dru­gu vr­stu ide­o­lo­gi­je. ta­fo­re ili me­to­ni­mi­je) iz­me­đu čul­ nog do­ži­vlja­ja i kon­stru­i­sa­nja poj­ma, ili na pri­da­va­nju ono­ga što je svoj­stve­no ljud­skom miš­lje­nju ne-ljud­skoj stvar­nost (kao u slu­ča­ju an­tro­po­mor­fi­zma), ili – kao u slu­ča­ju hypal­la­ga – na pro­me­ni po­ ret­ka uzro­ka i po­sle­di­ce,30 ili – kao u slu­ča­ju si­neg­do­he – uzi­ma­nju de­la kao ce­li­ne i obr­nu­to. Ovih pet tro­pa (tač­ni­je: tri tro­pa i dve fi­ gu­re) – me­ta­fo­ra, me­to­ni­mi­ja, si­neg­do­ha, per­so­ni­fi­ka­ci­ja i hypal­lag – pre­ma Ni­če­o­vom miš­lje­nju – od­re­đu­ju ce­li­nu ljud­skog sa­zna­nja. U svim ovim slu­ča­je­vi­ma, tro­po­loš­ka me­di­ja­ci­ja či­ni da „se ne mo­ že pro­dre­ti do car­stva isti­ne“.31 28 Ibid., t. 1, str. 189. 29 P. de Man, Ale­go­rie czyta­nia. Język fi­gu­ralny u Ro­us­se­au, Ni­etzsche­go, Ril­ke­go i Pro­u­sta, Kraków, 2003. 30 O ova tri tro­pa (tač­ni­je: jed­nom tro­pu i dve fi­gu­re): me­ta­fo­ri, an­tro­po­mor­fi­ zmu i hypal­la­gu, pi­še De Man u Ale­go­riach czyta­nia..., ibid. 31 F. Ni­etzsche, Sämtliche Wer­ke. Kri­tische Stu­di­ena­us­ga­be..., op. cit., t. 7, str. 491.

552

Književne teorije XX veka

Ta­ko do­la­zi­mo do suš­ti­ne Ni­če­o­ve kri­ti­ke isto­ri­o­graf­skog dis­ kur­sa ko­ja je ima­la ogro­man uti­caj na miš­lje­nje o isto­ri­ji XX ve­ka. To je ra­di­kal­no uve­re­nje o ne­mo­guć­no­sti do­pi­ra­nja do ne­po­sre­do­ va­ne isto­rij­ske „suš­ti­ne stva­ri“ ko­ja po­sto­ji ne­za­vi­sno od sa­znaj­nog su­bjek­ta i nje­go­vog je­zi­ka, uve­re­nje o ne­a­u­to­nom­no­sti smi­sla proš­ lih do­ga­đa­ja, kao i o kre­a­tiv­nom ka­rak­te­ru isto­ri­ča­re­vog dis­kur­sa.

Ne­do­sti­žnost suš­ti­ne stva­ri

Po­e­ti­ka isto­ri­je Haj­den Vajt, po pro­fe­si­ji isto­ri­čar sred­njeg ve­ka, 1973. go­di­ne ob­ja­ vio je svo­je ve­li­ko de­lo Me­ta­hi­story: The Hi­sto­ri­cal Ima­gi­na­tion in Ni­ne­te­enth-Cen­tury Euro­pe, obim­nu in­ter­pre­ta­ci­ju isto­ri­o­gra­fi­je XIX ve­ka u ko­joj je do­ka­zi­vao dve te­ze. Pr­vo, da se sti­lo­vi isto­rij­skog ob­jaš­nja­va­nja me­đu­sob­no raz­li­ku­ju pri­me­nom tri osnov­ne stra­te­gi­ je: fa­bu­la­ri­za­ci­jom, ar­gu­men­ta­ci­jom i ide­o­lo­gi­za­ci­jom. U sva­koj od njih mo­gu­ći su sle­de­ći mo­de­li: ro­man­tič­ni, tra­gič­ni, ko­mič­ni i sa­ti­ rič­ni32 (fa­bu­la­ri­za­ci­ja); for­mi­stič­ki, me­ha­ni­ci­stič­ki, or­ga­ni­ci­stič­ki i kon­tek­stu­a­li­stič­ki33 (ar­gu­men­ta­ci­ja); anar­hič­ni, ra­di­kal­ni, kon­zer­ va­tiv­ni i li­be­ral­ni34 (ide­o­lo­gi­za­ci­ja). Vajt iz­no­si ar­gu­ment da isto­ri­o­ graf­ski stil za­vi­si od iz­bo­ra od­re­đe­ne stra­te­gi­je i od­re­đe­nog struk­tu­ ral­nog mo­de­la, što či­ni da je isto­ri­čar, stva­ra­ju­ći dis­kurs, pri­nu­đen da po­stu­pa na osno­vi pri­hva­će­nih struk­tu­ral­nih pret­po­stav­ki. Dru­ go, Vajt iz­no­si pret­po­stav­ku o tome da rad isto­ri­ča­ra ne pred­sta­vlja ne­u­tral­no re­pro­du­ko­va­nje proš­lo­sti, već nu­žno pod­se­ća na „po­et­ski čin“35 u ko­jem do­la­zi do struk­tu­ral­ne pre­fi­gu­ra­ci­je isto­rij­skog po­lja is­tra­ži­va­nja po­mo­ću če­ti­ri osnov­na tro­pa: me­ta­fo­re, me­to­ni­mi­je, 32 Vajt ov­de pra­ti li­ni­ju ko­ju je pr­vi put iz­neo ka­nad­ski te­o­log i is­tra­ži­vač knji­ žev­no­sti Nor­trop Fraj, ko­ji je u Ana­to­mi­ji kri­ti­ke iz­dvo­jio upra­vo ta­kve mo­de­ le fa­bu­la­ri­za­ci­je ko­ji se po­no­vo us­po­sta­vlja­ju u knji­žev­no­sti (da­kle, ar­he­tip­ ske), od­no­sno mit­hoi. 33 For­mi­stič­ki na­čin ob­jaš­nja­va­nja po­la­zi od to­ga da svet po­sta­je ra­zu­mljiv sa­ mo ako se pro­na­đe od­re­đe­na for­ma ko­ja slu­ži za iden­ti­fi­ka­ci­ju svih nje­go­vih ele­me­na­ta. Or­ga­ni­ci­stič­ki na­čin pod­re­đu­je sva­ki ele­ment sve­ta ko­ji se opi­su­ je di­ja­lek­ti­ci de­lo­va i ce­li­ne ili ve­ćeg pro­ce­sa. Me­ha­ni­ci­sti tra­že uzro­ke isto­rij­ skih me­ha­ni­za­ma, dok kon­tek­stu­a­li­sti smeš­ta­ju do­ga­đa­je u ši­ri in­ter­pre­ta­tiv­ ni okvir. 34 Ov­de Vajt sle­di pri­mer Kar­la Man­haj­ma, auto­ra uti­caj­ne knji­ge Ide­o­lo­gi­ja i uto­pi­ja (1929). 35 H. Whi­te, Me­ta­hi­story: The Hi­sto­ri­cal Ima­gi­na­tion in Ni­ne­te­enth-Cen­tury Euro­pe, Bal­ti­mo­re, 1973, s. X. XV. Istorizam

553

Metahistory Vaj­to­va po­e­ti­ka isto­rij­skog pi­sa­nja

Rad isto­ri­ča­ra kao po­et­ski čin

Pro­tiv či­ste isto­ri­o­gra­fi­je

Vaj­tov struk­tu­ra­li­zam

Isto­rij­ska stvar­nost i pri­po­ve­sti

si­neg­do­he i iro­ni­je.36 Is­tra­žu­ju­ći iz ove dvo­stru­ke, dis­kur­ziv­no-tro­po­ ■ mythoi – mo­del fa­bu­la­ri­za­ci­ je, ar­he­tip; pre­ma Nor­tro­pu Fra­ju: loš­ke (da­kle, me­ta­i­sto­rij­ske) per­ ro­ma­nesk­ni mo­del ko­ji ima u vi­du spek­ti­ve de­la isto­ri­ča­ra XIX ve­ka, da ju­nak pre­ko­ra­ču­je ogra­ni­če­nja Vajt je uve­ra­vao da se ra­do­vi fi­lo­zo­ sop­stve­ne eg­zi­sten­ci­je, bor­bu s pre­ fa isto­ri­je (He­ge­la, Mark­sa, Ni­čea pre­ka­ma sud­bi­ne, po­be­du i oslo­ i Kro­čea) ni po če­mu ne raz­li­ku­ju ba­đa­nje ko­je po­tvr­đu­je po­be­du nad zlom; sa­ti­rič­ki mo­del od de­la „pra­vih“ isto­ri­ča­ra (Miš­ do­bra ko­ji – obr­nu­to – ima u vi­du ne­mo­ lea, Ran­kea, To­kvi­la i Burk­har­ta), guć­nost oslo­ba­đa­nja od vla­da­vi­ne jer i fi­lo­zo­fi i isto­ri­ča­ri svoj rad za­ zla i sla­bost čo­ve­ka ko­ji je sve­stan sni­va­ju na slič­nim „mo­da­li­te­ti­ma ne­a­de­kvat­no­sti sop­stve­nih na­po­ sve­sti [mo­des of con­sci­o­u­sness]“ ra u ne­pri­ja­telj­skom sve­tu; mo­del ili fi­gu­ra­ma ima­gi­na­ci­je. To zna­či ko­me­di­je pod­ra­zu­me­va tre­nut­no iz­mi­re­nje sna­ga u druš­tve­nom ili da ne po­sto­ji či­sta isto­ri­o­gra­fi­ja pri­rod­nom sve­tu, dok tra­ge­di­ja ta­ ko­ja ne bi isto­vre­me­no bi­la i fi­lo­ kvo iz­mi­re­nje one­mo­gu­ća­va, iako zo­fi­ja isto­ri­je, kao i da je is­tra­ži­ ne­u­speh ju­na­ka ohra­bru­je gle­da­o­ va­nje isto­ri­je re­zul­tat pri­hva­će­ne ca tra­gič­ke pred­sta­ve. re­to­rič­ke stra­te­gi­je. Isto­ri­čar ima na ras­po­la­ga­nju ne­ko­li­ko osnov­nih na­či­na aran­ži­ra­nja sop­stve­nog dis­kur­sa kao i tro­pa, i iz­bor jed­nog od njih (stil) isto­vre­me­no je i iz­bor od­re­đe­ne in­ter­pre­ta­ci­je isto­ri­je. Iz tog raz­lo­ga Vajt je struk­tu­ ra­li­sta,37 jer pri­hva­ta pr i­ mat st r u k­tu­ra l­ni h i n­va­r i­j an­t i (ar­he­ t ip­sk i h pr i­p o­ve­st i) u o d­ no­ su na s a­zna­nj e ono­ga što j e p o­j e­ d i­ na č­no, ma­da je i poststruk­tu­ra­li­sta, jer po­la­zi od nu­žne tro­ po­lo­gi­za­ci­je sa­zna­nja i dis­kur­sa. Kao struk­tu­ra­li­sta – Vajt je bli­zak Nor­tro­pu Fra­ju, a kao poststruk­tu­ra­li­sta – via Ni­če – pri­bli­ža­va se De Ma­nu ili – ši­re: de­kon­struk­ti­vi­zmu. Sma­tra­ju­ći, me­đu­tim, da je tro­po­lo­gi­ja du­bo­ka struk­tu­ra ko­ja je „pred­sa­znaj­na [pre-cog­ni­ti­ve] i pret­kri­tič­na u eko­no­mi­ji sve­sti isto­ri­ča­ra“, i da nje­no smeš­ta­nje de fac­to is­pre d či­na su­bjek­tiv­nog sa­zna­nja, go­vo­ri da mu je mno­go vi­še sta­lo do struk­tu­ra­li­zma, bar do Ro­ma­na Ja­kob­so­na, ko­a­u­to­ra ra­da Dva po­la je­zi­ka. Slič­no je i s pri­hva­ta­njem na­ra­ci­je kao glav­ nog mo­de­la ljud­skog sa­zna­nja. Vajt pre­o­kre­će tra­di­ci­o­na­lan, re­a­li­ stič­ki od­nos iz­me­đu isto­rij­ske stvar­no­sti i pri­po­ve­sti i do­ka­zu­je da na­ra­ci­ja ni­je se­kun­dar­na u od­no­su na svet, već pri­mar­na, i da ona od­re­đu­je („pre­fi­gu­ri­še“) nje­gov smi­sao. To, ra­zu­mlji­vo, ne zna­či da 36 Vajt je vi­še pu­ta na­gla­ša­vao ka­kvu je ulo­gu u nje­go­voj te­o­ri­ji od­i­grao ita­li­ jan­ski fi­lo­zof Đan­ba­ti­sta Vi­ko i nje­go­va te­o­ri­ja o pri­ma­tu po­et­skog je­zi­ka u od­no­su na poj­mov­ni je­zik u raz­vo­ju kul­tu­re. 37 Na pi­ta­nje Eve Do­manj­ske ka­ko u stva­ri se­be vi­di, Vajt od­go­va­ra: „Ja sam struk­tu­ra­li­sta.“ Ta­ko­đe je re­kao: „Ni­sam post­mo­der­ni­sta, vi­dim svoj pro­je­ kat kao mo­der­ni­stič­ki.“ Up.: E. Do­ma­ń­ska, En­co­un­ters..., op. cit., str. 26–27.

554

Književne teorije XX veka

proš­lost ne po­sto­ji, ne­go da ne­ma­mo ne­po­sre­dan pri­stup do nje; ili, dru­ga­či­je re­če­no, da ima­mo taj pri­stup je­di­no po­mo­ću tek­sto­va ko­ ji joj da­ju – pri­stra­san i če­sto preokrenut – smi­sao. Isto­ri­o­graf­ski tekst je, da­kle, ar­te­fakt ko­ji ob­li­ku­je is­tra­ži­va­nu stvar­nost po­mo­ću na­ra­ci­je i tro­pa.38 Ne­ma sum­nje u to kako je ova te­za du­bo­ko uko­ re­nje­na u kri­ti­ci isto­ri­o­graf­skog objek­ti­vi­zma ko­ju je se­dam­de­se­tih go­di­na XIX ve­ka iz­vr­šio Fri­drih ■ na­ra­ci­ja – je­dan od osnov­ Ni­če; svo­ju osno­vu je do­bi­la za­hva­ nih po­stu­pa­ka (stra­te­gi­ja, sred­stva lju­ju­ći ra­do­vi­ma ta­kvih na­uč­ni­ka sa­opšta­va­nja) isto­rij­skog dis­kur­sa. XX ve­ka kao što su Nor­trop Fraj, S an­tro­po­loš­ke tač­ke gle­diš­ta, na­ Ke­net Berk, Ro­man Ja­kob­son, Ro­ ra­ci­ja je po­stu­pak ko­ji or­ga­ni­zu­je lan Bart39 i Mi­šel Fu­ko. per­cep­ci­ju stvar­no­sti i omo­gu­ća­va Tre­ba, me­đu­tim, kon­sta­to­va­ti uje­di­nja­va­nje is­ku­sta­va. Pre­ma na­ ra­ti­vi­sti­ma, ne mo­že se ni spo­zna­ da su iz­gle­da naj­ži­vot­ni­ji na­sta­vak ti bi­lo šta, ni­ti ostva­ri­ti sop­stve­ni (jer je i kri­ti­čan) Vaj­to­vih ra­do­va – iden­ti­tet a da se ne pri­ča po­vest. is­tra­ži­va­nja ho­land­skog te­o­re­ti­ča­ra Pre­ma isto­ri­ča­ri­ma, ko­ji na­gla­sak isto­ri­o­gra­fi­je Fren­ka An­kers­mi­ta sta­vlja­ju na na­ra­tiv­nu di­men­zi­ju (rođ. 1954), auto­ra ra­da, ob­ja­vlje­ isto­ri­o­graf­skog dis­kur­sa, na­ra­ci­ja nog 1983. go­di­ne, pod na­slo­vom ne pred­sta­vlja iz­veš­taj o to­me šta se de­si­lo, već da­je smi­sao či­nje­ni­ Nar­ra­ti­ve Lo­gic, u ko­jem je for­mu­ ca­ma ili ih in­ter­pre­ti­ra. Na­ra­ci­ja se li­sao ta­kve na­ra­ti­vi­stič­ke te­ze40 ko­ ne mo­že odvo­ji­ti od in­ter­pre­ta­ci­je je se od­no­se na raz­li­ku iz­me­đu opi­ jer obe po­la­ze od per­spek­tiv­no­sti sa i na­ra­ci­je, od­no­sno – ka­ko će se (te, da­kle, or­ga­ni­če­no­sti) opi­sa. to ka­sni­je zva­ti – re­pre­zen­ta­ci­je. Pr­vo, „isto­rij­ske na­ra­ci­je su in­ter­pre­ta­ci­je proš­lo­sti“, a ne re­gi­stra­ ci­ja (opis) proš­lih či­nje­ni­ca, što zna­či da ne­in­ter­pre­ti­ra­na proš­lost ne mo­že po­sta­ti ma­te­ri­jal „isto­rij­ske na­ra­ci­je“, iako mo­že da po­sta­ne pred­met „isto­rij­skih is­tra­ži­va­nja“. Ovo raz­li­ko­va­nje – isto­rij­skih is­tra­ ži­va­nja i isto­rij­skih na­ra­ci­ja – u toj me­ri je suš­tin­sko da ne bri­še sfe­ru či­nje­ni­ca, već je sa­mo pre­no­si u sfe­ru ar­hiv­skih is­tra­ži­va­nja, pri­pi­su­ju­ ći na­ra­ci­ja­ma nu­žnu re­to­ri­ku in­ter­pre­ta­ci­je. Otu­da sle­de­ća te­za ko­ja is­ti­če da „je­zik na­ra­ci­je ni­je je­zik pred­me­ta“. Oda­tle pro­iz­la­zi uve­re­nje da su di­sku­si­je o proš­lo­sti u suš­ti­ni di­sku­si­je o ono­me što se o proš­lo­ sti go­vo­ri, da­kle, o onim dis­kur­ziv­nim kon­struk­ci­ja­ma stvar­no­sti, od­ no­sno, ka­ko ka­že An­kers­mit, „na­ra­tiv­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma zna­nja“: 38 De­talj­ni­ju raz­ra­du svo­jih ide­ja Vajt je pred­sta­vio u sle­de­ćim knji­ga­ma: Tro­ pics of Di­sco­ur­se: Es­says in Cul­tu­ral Cri­ti­cism, Bal­ti­mo­re, 1978. i Fi­gu­ral Re­a­ lism: Stu­di­es in the Mi­me­sis Ef­fect, Bal­ti­mo­re, 1999. 39 Na­ro­či­to je u tom kon­tek­stu zna­ča­jan Bar­tov tekst Dis­kurs isto­ri­je, pr­vi put ob­ja­vljen 1967. go­di­ne. 40 F. An­kers­mit, „Sze­ść tez o nar­ratywistycznej fi­lo­zo­fii hi­sto­rii“, u: Nar­ra­cja, re­pre­zen­ta­cja..., ibid., str. 55–69. XV. Istorizam

555

An­kers­mi­to­ve na­ra­ti­vi­stič­ke te­ze

Isto­rij­ska is­tra­ži­ va­nja / isto­rij­ske na­ra­ci­je

„Naš go­vor o proš­lo­sti pre­kri­ven je gu­stim na­no­som ko­ji ni­je po­ve­zan sa sa­mom proš­loš­ću, već sa isto­rij­skim in­ter­ pre­ta­ci­ja­ma i di­sku­si­ja­ma o me­đu­sob­no su­prot­sta­vlje­nim in­ter­pre­ta­ci­ja­ma. Na­ra­tiv­ni je­zik ni­je pro­zi­ran i ne li­či na tan­ko sta­klo kroz ko­je mo­že­mo da vi­di­mo ne­iz­vi­to­pe­re­nu sli­ku sa­me proš­lo­sti.“41 Tek­stu­al­nost isto­ri­je

An­kers­mi­to­va te­o­ri­ja is­ku­stva

Ne­sum­nji­vo se ugle­dav­ši na Vaj­ta, An­kers­mit na­gla­ša­va do ko­ je me­re je isto­ri­o­graf­ska na­ra­ci­ja uple­te­na u kom­pli­ko­va­no pi­ta­nje tek­stu­al­ne re­pre­zen­ta­ci­je, do ko­je me­re je njen su­bjek­ti­van ka­rak­ter li­ša­va te­žnje ka objek­tiv­noj eg­zakt­no­sti i ka­ko je proš­lost pri­svo­je­na po­mo­ću pri­vat­nih na­či­na pred­sta­vlja­nja. On, ipak, pre­va­zi­la­zi tro­po­ loš­ka ogra­ni­če­nja Vaj­to­vog dis­kur­sa kad sta­vlja ak­ce­nat na „da­va­nju za pra­vo“ proš­lo­sti i na ka­te­go­ri­ju isto­rij­skog is­ku­stva. Poš­to su či­nje­ni­ ce ne­do­stup­ne isto­rij­skoj re­pre­zen­ta­ci­ji, on­da je ona du­žna da od­u­sta­ ne od zah­te­va za isti­nom (u lo­gič­kom smi­slu), me­đu­tim, ne tre­ba da od­u­sta­ne od ono­ga što isto­ri­ja is­pu­nja­va, po uzo­ru na ro­ma­no­pi­sce ko­ji su – ka­ko je to for­mu­li­sao Džo­zef Kon­rad u ču­ve­nom pred­go­vo­ ru Cr­nac iz dru­ži­ne „Nar­cis“ – du­žni da „da­ju za pra­vo vi­dlji­vom sve­ tu“ ili, bo­lje – da ne po­me­ša­ju isto­rij­sku na­ra­ci­ju s knji­žev­noš­ću – po uzo­ru na por­tre­ti­stu ko­ji pred­sta­vlja stvar­nost. Na taj na­čin An­kers­mit do­la­zi do for­mu­la­ci­je te­o­ri­je is­ku­stva ko­ju od­re­đu­je „bli­skost“ proš­lo­sti. „Tek na­kon is­ku­stva, iz ko­jeg se po­ja­vlju­je proš­lost kao po­ ten­ci­jal­ni pred­met isto­rij­skih is­tra­ži­va­nja, mo­že­mo go­vo­ri­ti ‘je­zi­kom isto­ri­je’.“42 Is­ku­stvo pret­ho­di po­de­li na sfe­ru su­bjek­ta i objek­ta ta­ko da pred­sta­vlja an­ti­e­pi­ste­mo­loš­ku ka­te­go­ri­ju i omo­gu­ća­va isto­ri­ča­ru da pro­na­đe upo­riš­te u isto­rij­skom sve­tu, kao sve­tu sop­stve­nog zna­če­nja. Na kra­ju će se na­ra­ci­ja, re­pre­zen­ta­ci­ja i is­ku­stvo po­ka­za­ti me­đu­sob­no čvr­sto po­ve­za­ni. Ne mo­že se go­vo­ri­ti o proš­losti ne zna­ju­ći da se ona i in­ter­pre­ti­ra. Ne mo­že se go­vo­ri­ti o is­ku­stvu ne zna­ju­ći da bez nje­go­ve re­pre­zen­ta­ci­je ono bi­va li­še­no zna­če­nja. Ne mo­že se mi­sli­ti o iden­ti­te­ tu bez uzi­ma­nja u ob­zir nje­go­ve na­ra­tiv­ne i in­ter­pre­ta­tiv­ne pri­ro­de. Ov­de se krug, ko­ji je za­po­čeo Ni­če i ko­ji ide do sa­vre­me­nih tro­po­lo­ga i na­ra­ti­vi­sta (po­me­ni­mo Ri­ke­ra), za­tva­ra.

41 Ibid., str. 62. 42 F. An­kers­mith, Uvod u polj­sko iz­da­nje, op. cit., str. 50.

556

Književne teorije XX veka

Po­e­ti­ka kul­tu­re Ni­je dru­ga­či­ja si­tu­a­ci­ja ni na su­prot­nom po­lu isto­ri­ci­zma XX ve­ka ko­jim je za­vla­da­la ško­la New Hi­sto­ri­cism. I ov­de se mo­gu pro­na­ći – ma­nje ili vi­še vi­dlji­vi – uti­ca­ji Ni­če­o­ve fi­lo­zo­fi­je, a na­ro­či­to ge­ne­ a­ lo š­k i pro­je­kat ko­ji je for­mu­li­sao i ko­ji se mo­že de­fi­ni­sa­ti kao is­ tra­ži­va­nje isto­rij­skih uslo­va po­ja­vlji­va­nja vred­no­snih su­do­va ili ši­re: ku l­tu r­ noisto­r ij­ sk i h uslo­v a pro­iz­vo d­ nj e sm i­sl a. Ana­li­zi­ra­ju­ći u Ge­ne­a­lo­gi­ji mo­ra­la43 po­re­klo oce­na do­bra i zla, Ni­če se od­luč­no okre­nuo od te­o­loš­kih od­go­vo­ra i iza­brao stra­te­gi­ju isto­ri­ča­ra mo­ral­no­sti ko­ji po­sta­vlja sle­de­će pi­ta­nje: „U ko­jim uslo­vi­ ma je čo­vek pro­na­šao oce­ne ko­je vred­nu­ju neš­to kao ‘do­bro’ i ‘zlo’ i ka­ kv u v re d­no st i ma­ju one s a­me.“44 Su­do­vi i vred­no­sti u ko­je ve­ru­je­mo su, da­kle, kul­tur­no i isto­rij­ski de­ter­mi­ni­sa­ni, i u že­lji da ih pro­u­či­mo mo­ra­mo pre sve­ga da ana­li­zi­ra­mo uslo­ve nji­ho­vog na­stan­ ka, kao i je­zik ko­jim su bi­li for­mu­li­sa­ni. Je­zik, jer pred­sta­vlja druš­tve­ nu či­nje­ni­cu i ne od­ra­ža­va em­pi­rij­sku stvar­nost već joj da­je smi­sao. „Pro­tiv po­zi­ti­vi­zma, ko­ji se za­dr­ža­va na po­ja­vi ‘po­sto­je sa­ mo či­nje­ni­ce’, re­kao bih: ne, upra­vo či­nje­ni­ce ne po­sto­je, već sa­mo in­ter­pre­ta­ci­je [That­sac­hen gi­ebt es nicht, nur In­ter­ pre­ta­ti­o­nen]. Ne mo­že­mo da utvr­di­mo ni­jed­nu či­nje­ni­cu ‘po se­bi’: mo­žda je i be­smi­sle­no ta­ko neš­to že­le­ti.“45 ■ zgu­snu­ti opis (engl. thick de­scrip­tion) – ter­min ko­ji je uveo an­tro­po­log kul­tu­re Kli­ford Gerc u knji­zi The In­ter­pre­ta­tion of Cul­ tu­res (1973) da bi ozna­čio in­ter­ pre­ta­tiv­nu me­to­du ko­ja po­la­zi od pri­vid­no be­zna­čaj­ne kul­tur­ne či­ nje­ni­ce (aneg­do­te, do­ga­đa­ja, pred­ me­ta) i po­ste­pe­no ot­kri­va nje­nu „zgu­snu­tost“ pu­tem iz­no­še­nja →

Je­zik

Pro­tiv po­zi­ti­vi­zma

Či­nje­ni­ce sa­me po se­bi, od­no­ sno bez bi­lo ka­kve do­ra­de, glu­pe su, od­no­sno li­še­ne smi­sla, i upra­vo ih nji­hov je­zič­ki ob­lik uvo­di u okvi­re na­še kul­tu­re. Poš­to je ta­ko, on­da je is­tra­ži­va­nje isto­ri­je ono­li­ko ko­ri­sno ko­li­ko pred­sta­vlja is­tra­ži­va­nje je­zi­ ka ko­ji se ko­ri­sti da bi se stvar­no­sti dao smi­sao, da­kle, i ide­o­lo­gi­ji ko­ja je u je­zi­ku ne­mi­nov­no pri­sut­na.

43 Ka­ko je 2001. go­di­ne, u in­ter­vjuu za The Bo­ston Bo­ok Re­vi­ew, re­kao Ste­ven Grin­blat: „Imam mno­go re­zer­vi u od­no­su na Ni­čea, ali Ge­ne­a­lo­gi­ja mo­ra­la je bi­la knji­ga ko­ja je za me­ne pred­sta­vlja­la po­tre­sno ot­kri­će. Se­ćam se da sam je či­tao u sred­njoj ško­li i da sam ose­ćao ka­ko se či­tav moj svet okre­će na­gla­ vač­ke. Mr­zeo sam je, ose­ćao ka­ko me je uz­dr­ma­la, ali sam ta­ko­đe ose­ćao i da moj ži­vot ne­će vi­še bi­ti isti na­kon nje­nog či­ta­nja.“ 44 F. Ni­etzsche, „Zur Ge­ne­a­lo­gie der Mo­ral“, u: Sämtliche Wer­ke. Kri­tische Stu­di­ e­na­us­ga­be..., op. cit., str. 249–250. 45 F. Ni­etzsche, Pi­sma po­zo­sta­łe, op. cit., str. 211. XV. Istorizam

In­ter­pre­ta­ci­je No­vog isto­ri­zma

557

Tekst kul­tu­re

Upra­vo ta­ko po­stu­pa­ju is­tra­ži­ va­či ko­ji pri­pa­da­ju ško­li New Hi­sto­ ri­cism,46 za ko­je pri­ma­ran cilj pred­ sta­vlja „kon­stru­i­sa­nje či­ta­ve kul­tu­re kao obla­sti knji­žev­nih is­tra­ži­va­nja kao tek­sta ko­ji uvek mo­ra iz­no­va bi­ti in­ter­pre­ti­ran“.47 Ovaj, u skla­du s Ni­če­o­vim na­po­me­na­ma, ne­pre­sta­ no re­in­ter­pre­ti­ran tekst kul­tu­re ob­u­ hva­ta knji­žev­nost i dru­ge dis­kur­ziv­ ne ak­tiv­no­sti od ko­jih je iza­tka­na isto­ri­ja. Na taj na­čin no­vi isto­ri­ča­ri na­gla­ša­va­ju dvo­stru­ki od­nos iz­me­ đu isto­ri­je i tek­sta:

→ u njoj skri­ve­nih tra­go­va sim­bo­lič­ kih po­stu­pa­ka, in­sti­tu­ci­o­na­li­zo­va­ nih ko­do­va i kon­ven­ci­ja. Pro­tu­ma­ čen kao tekst smeš­ten u ši­ri – iako lo­kal­ni – kul­tur­ni kon­tekst, pri­vid­ no be­zna­ča­jan kul­tur­ni ar­te­fakt ot­ kri­va svo­je zna­čenj­sko bo­gat­stvo. Zgu­snu­ti opis če­sto ko­ri­ste is­tra­ži­ va­či New Historicism. Na pri­mer, u ese­ju „‘Sha­ping Fan­ta­si­es’: Fi­gu­ ra­tions of Gen­der and Po­wer in Eli­za­bet­han Cul­tu­re“ Lu­is Mon­tro­ uz po­či­nje ova­ko: „Že­leo bih da is­ pri­čam eli­za­be­tan­ski san – ali ne San let­nje no­ći, već san ko­ji je sa­ njao Saj­mon For­man 23. ja­nu­a­ra 1597. go­di­ne.“ A za­tim ana­li­zi­ra „igru iz­me­đu pred­sta­vâ po­la i vla­ sti u ra­slo­je­nom druš­tvu, u ko­jem su vlast svu­da pre­u­ze­li muš­kar­ci – svu­da, osim na sa­mom vr­hu“.

„Pod isto­r i č­noš­ ć u tek­sto ­ v a pod­ra­zu­me­vam ob­lik kul­ tu­re, druš­tve­no utvr­đi­va­nje svih na­či­na pi­sa­nja, ne sa­mo tek­sto­va ko­je pro­u­ča­va­ju kri­ti­ ča­ri već i tek­sto­va po­mo­ću ko­jih ih pro­u­ča­va­mo. Pod tek­ stu­ a l­ noš­ ć u isto­r i­j e pod­ra­zu­me­vam, pr­vo, či­nje­ni­cu da ne­ma­mo ni­ka­kav pri­stup pot­pu­noj i auten­tič­noj proš­lo­sti, ži­vom ma­te­ri­jal­nom po­sto­ja­nju, ne­po­sre­do­va­nim tra­go­vi­ma ko­je je da­to druš­tvo osta­vi­lo, tra­go­vi­ma ko­je ne mo­že­mo tre­ ti­ra­ti kao neš­to slu­čaj­no već kao neš­to što, ma­kar de­li­mič­no,

46 Ovaj ter­min uve­den je u ame­rič­ka pro­u­ča­va­nja re­ne­san­se oko 1980. go­di­ne. Po­gle­da­ti: M. McCa­nels, „The Aut­hen­tic Di­sco­ur­se of the Re­na­is­san­ce“, Di­ac­ ri­tics, 1980, t. 10, br. 1, a u knji­žev­no­te­o­rij­sku ter­mi­no­lo­gi­ju ušao je za­hva­lju­ ju­ći Sti­ve­nu Grin­bla­tu, iste te go­di­ne. Ra­ni­je, u uvo­du u Re­na­is­san­ce Self-Fas­ hi­o­ning, Chi­ca­go, 1980, Grin­blat je svoj pro­je­kat na­zvao „po­e­ti­kom kul­tu­re“, a ovaj iz­raz je upo­tre­bio i u Sha­ke­spe­a­rean Ne­go­ti­a­ti­ons. Za­da­tak po­e­ti­ke kul­ tu­re od­re­dio je tu kao „is­tra­ži­va­nje ko­lek­tiv­nog stva­ra­laš­tva ra­znih kul­tur­nih ak­tiv­no­sti i od­no­sa iz­me­đu ovih ak­tiv­no­sti“ i ana­li­zi­ra­nje na­či­na na ko­je su „ko­lek­tiv­na uve­re­nja i is­ku­stva do­bi­ja­la ob­lik, pre­la­zi­la iz jed­nog me­di­ju­ma u dru­gi, bi­la for­mu­li­sa­na po­mo­ću po­de­snih estet­skih for­mi i na­me­nje­na ko­ riš­će­nju [i] ka­ko su bi­le odre­đi­va­ne gra­ni­ce iz­me­đu po­je­di­nač­nih kul­tur­nih ak­tiv­no­sti: umet­noš­ću, s jed­ne stra­ne, i dru­gim for­ma­ma eks­pre­si­je, s dru­ge“. S. Gre­en­blatt, Sha­ke­spe­­rean Ne­go­ti­a­ti­ons: The Cir­cu­la­tion of So­cial Energy in Re­na­is­san­ce En­gland, Ber­keley–Los An­ge­les, 1988, str. 5. 47 L. Mon­tro­se, „Ba­da­nia nad Re­ne­san­sem: po­etyka i po­lityka kul­tury“, u: Współc­ze­sna te­o­ria ba­dań li­te­rac­kich za gra­ni­cą. An­to­lo­gia, t. 4, deo 2: Li­te­ ra­tu­ra ja­ko pro­duk­cja i ide­o­lo­gia. Poststruk­tu­ra­lizm. Ba­da­nia in­ter­tek­stu­al­ne. Pro­blemy syntezy hi­storyczno­li­te­rac­ki­ej, Kraków, 1996.

558

Književne teorije XX veka

pro­iz­la­zi iz slo­že­nih i je­dva sa­gle­di­vih pro­ce­sa ču­va­nja i bri­ sa­nja; a dru­go, što i ovi tek­stu­al­ni tra­go­vi za­tim sa­mi pod­le­ žu tek­stu­al­noj me­di­ja­ci­ji kad se kon­stru­i­šu u vi­du ‘do­ku­me­ na­ta’ na osno­vi ko­jih isto­ri­ča­ri stva­ra­ju sop­stve­ne tek­sto­ve zva­ne ‘isto­ri­ja­ma’.“48 Is­tra­ži­va­če oku­plje­ne oko No­vog isto­ri­zma, či­ji je cen­tar bio Uni­ ver­sity of Ca­li­for­nia u Ber­kli­ju, a ča­so­pis Re­pre­sen­ta­ti­ons (osno­van 1983. go­di­ne) bio nji­hov iz­da­vač­ki or­gan, po­ve­zi­va­lo je uve­re­nje da se knji­žev­nost ne mo­že odvo­ji­ti od kul­tu­re (kao nad­grad­nja od ba­ze ■ tek­stu­al­nost isto­ri­je / isto­rič­nost tek­sto­va – u tra­di­ci­o­nal­nom mark­si­stič­kom iz­raz Lu­i­sa Mon­tro­u­za, ame­rič­ mo­de­lu), re­mek-de­la od mar­gi­ kog is­tra­ži­va­ča re­ne­san­se. To je nal­nih ili mar­gi­na­li­zo­va­nih tek­sto­ dvo­sme­ran od­nos iz­me­đu isto­ri­je va, a knji­žev­ni tek­sto­vi od dru­gih i tek­sto­va ko­ji ozna­ča­va; pr­vo, od­ kul­tur­nih ak­tiv­no­sti utvr­đe­nih u su­stvo ne­po­sred­nog pri­stu­pa (ko­ ni­je po­sre­do­van kroz tek­sto­ve) do­ku­men­ti­ma epo­he. U suš­ti­ni, jiisto­ri­ji, a dru­go, ne­iz­be­žno si­tu­i­ra­ ove is­tra­ži­va­če je in­te­re­so­va­la vi­ nje sva­kog tek­sta u isto­ri­ji. še­stra­na raz­me­na iz­me­đu tek­sta i kon­tek­sta, od­no­sno ši­re: iz­me­đu auto­ra raz­li­či­tih tek­sto­va. Ka­ko je sma­trao je­dan od naj­va­žni­jih pred­stav­ni­ka No­vog isto­ri­zma, Sti­ven Džej Grin­blat (rođ. 1943): „Umet­nič­ko de­lo je ... pro­iz­vod pre­go­vo­ra iz­me­đu jed­nog stva­ra­o­ca ili gru­pe stva­ra­la­ca ko­ji ras­po­la­žu slo­že­nim i svi­ ma nji­ma za­jed­nič­kim re­per­to­a­rom kon­ven­ci­ja, i in­sti­tu­ci­ja i druš­tve­nih ak­tiv­no­sti. Da bi se po­sti­gao cilj pre­go­vo­ra, umet­ nik mo­ra da stvo­ri od­go­va­ra­ju­ću va­lu­tu za­hva­lju­ju­ći ko­joj raz­me­na mo­že da bu­de us­peš­na. Tre­ba na­gla­si­ti či­nje­ni­cu da se taj pro­ces ne za­sni­va sa­mo na pri­sva­ja­nju već na uza­jam­ noj raz­me­ni, jer po­sto­ja­nje umet­no­sti uvek pod­ra­zu­me­va su­prot­nu re­la­ci­ju ko­ja se obič­no me­ri po­mo­ću pri­jat­no­sti i in­te­re­so­va­nja. Mo­ram da dodam da tra­di­ci­o­nal­no do­mi­nant­ na va­lu­ta u druš­tvu – no­vac i pre­stiž – ov­de, oči­gled­no, igra svo­ju ulo­gu, ali iz­raz ‘va­lu­ta’ [cur­rency] ko­ri­stim me­ta­fo­rič­ki za od­re­đe­nje si­ste­ma­tič­nih re­gu­la­tiv­no­sti i sim­bo­li­za­ci­je bez ko­jih bi­lo ko­ja raz­me­na ne bi mo­gla da po­sto­ji.“49

Eko­no­mi­ja umet­no­sti

Knji­žev­no de­lo, da se za­dr­žim na is­toj me­ta­fo­ri, jeste va­lu­ta pod­jed­na­ko do­bra kao i dru­ga de­la: pu­to­pi­sna, sud­ska, prav­na, 48 Ibid. 49 S. Gre­en­blatt, „To­wards a Po­e­tics of Cul­tu­re“, u: Le­ar­ning to Cur­se: Es­says in Early Mo­dern Cul­tu­re, Lon­don, 1990, str. 158. XV. Istorizam

Re­pre­sen­ta­ti­ons

559

Grin­bla­tov po­ jam cir­ku­la­ci­je

Este­tič­ka svoj­stva

Stu­di­je re­ne­san­se

le­kar­ska, te­o­loš­ka, isto­rij­ska, auto­bi­o­graf­ska, či­ji je za­da­tak pro­iz­ vod­nja i puš­ta­nje u op­ti­caj vred­no­sti i zna­če­nja, bez ko­jih ni­jed­na kul­tu­ra – shva­će­na kao sa­mo­re­gu­li­šu­ći si­stem – ne bi mo­gla da po­ sto­ji. Po­jam c i r­ku­ l a­ c i­j e, pre­ma Grin­bla­tu, za­me­nju­je tra­di­ci­o­nal­ ne poj­mo­ve ko­ji opi­su­ju od­no­se iz­me­đu tek­sta i stvar­no­sti: alu­zi­je, ■ kul­tur­ni ma­te­ri­ja­li­zam sim­bo­li­za­ci­je, ale­go­ri­za­ci­je, re­pre­ – ovaj iz­raz je pr­vi put for­mu­li­sao mark­si­sta Rej­mond Vi­li­jams u knji­ zen­ta­ci­je i mi­me­si­sa. Oni po­sta­ju zi Marksizam i književnost (1977) ne­a­de­kvat­ni u si­tu­a­ci­ji u ko­joj že­ i tre­ba­lo je da se od­no­si na vezu li­mo da opi­še­mo na­či­ne na ko­je iz­me­đu tvo­re­vi­na kul­tu­re (knji­žev­ „ma­te­ri­jal – zva­nič­ni do­ku­men­ti, no­sti, umet­no­sti) i nji­ho­vih isto­rij­ pri­vat­ni pa­pi­ri, iseč­ci iz no­vi­na i ta­ skih uslo­vlje­no­sti. Ma­te­ri­ja­li­stič­ko ko da­lje, bi­va­ju pre­nese­ni iz jed­ne bi tre­ba­lo, jer je ov­de uko­re­nje­no u kon­kret­noj po­li­tič­koj i eko­nom­ dis­kur­ziv­ne sfe­re i po­sta­ju [nečije] skoj si­tu­a­ci­ji, pre sve­ga da bu­du je­ este­tič­ko svoj­stvo“,50 a za­tim ih do­ zič­ki na­či­ni pro­iz­vo­đe­nja smi­sla i mi­nant­na gru­pa pri­sva­ja. vred­no­sti. Go­di­ne 1985. en­gle­ski is­ U si­ste­mu kru­že­nja tek­sto­va tra­ži­va­či Džo­na­tan Do­li­mor i Alen ne mo­že da se odvo­ji vred­nost Šin­fild pri­me­ni­li su ovaj po­jam na Šek­spi­ro­vih dra­ma, či­ji od zna­če­nja, što po­tvr­đu­je is­tra­ is­tra­ži­va­nja je re­zul­tat bi­la knji­ga Po­li­ti­cal Sha­ ži­va­nje pri­vi­le­go­va­nih (= po­vlaš­ ke­spe­a­re: New Es­says in Cul­tu­ral će­nih) pred­sta­va ko­je su pod­jed­ Ma­te­ri­a­lism. na­ko ide­o­loš­ki obe­le­že­ne i ko­je ču­va­ju druš­tve­ni po­re­dak. Sa­gle­da­va­ju­ći čvr­ste ve­ze iz­me­đu cir­ku­ la­ci­je dis­kur­sa i vla­sti ko­ja mo­ra da ih kon­tro­li­še, no­vi isto­ri­ča­ri se ba­ve ili ana­li­zom do­mi­nant­nih pred­sta­va i nji­ho­vom funk­ci­jom u oja­ča­va­nju po­li­tič­ke vla­sti (iz ove per­spek­ti­ve, naj­vi­še ana­li­zi­ra­ni Šek­spir je bio ne­po­ko­le­bljiv ču­var kra­ljev­ske ide­o­lo­gi­je), ili mar­gi­ na­li­zo­va­nim pred­sta­va­ma po­ti­snu­tim iza kul­tur­nog cen­tra (na pri­ mer, kroz ko­lo­ni­jal­ni dis­kurs). Ni­je slu­čaj­no što se u or­bi­ti nji­ho­vih in­te­re­so­va­nja na­la­zi­la pre sve­ga re­ne­san­sa, shva­ta­na kao epo­ha, u ko­joj je mo­no­lit­na, ka­sno­sred­njo­ve­kov­na sli­ka sve­ta bi­la raz­bi­je­ na na me­đu­sob­no kon­ku­ret­ne dis­kur­se ko­ji su se bo­ri­li za pre­u­zi­ma­ nje vla­sti nad ko­lek­tiv­nom ima­gi­na­ci­jom. Ta­ko je, na pri­mer, Sti­ven Grin­blat u uvo­du u te­mat­ski broj ča­so­pi­sa Gen­re, iz 1982. go­di­ne, po­sve­će­nog No­vom isto­ri­zmu, ar­gu­men­to­va­no tvr­dio da je druš­tvo pod vla­da­vi­nom Tju­do­ra bi­lo me­sto ide­o­loš­kog su­ko­blja­va­nja in­sti­ tu­ci­ja za­sno­va­nih na raz­li­či­tim mo­de­li­ma or­ga­ni­za­ci­je druš­tve­nog ži­vo­ta (kra­ljev­skog dvo­ra, cr­kve, po­ro­di­ce) i da je knji­žev­nost, hte­ la ne hte­la, mo­ra­la u tom kon­flik­tu da uče­stvu­je sta­vlja­ju­ći se na ne­ku od stra­na. 50 Ibid., str. 157.

560

Književne teorije XX veka

Re­zi­me I. Po­e­ t i­ k a isto­r i­j e Haj­de­na Vaj­ta is­ti­če da se sva­ki isto­ri­o­graf­ski tekst osla­nja na du­bo­ke dis­kur­ziv­ne (na­ra­tiv­ne vi­do­ve), ide­o­loš­ke i re­to­rič­ke (tro­pi) struk­tu­re. Isto­ri­ja do­bi­ja smi­sao tek kad je kre­i­ ra dis­kurs pro­žet mo­ral­nim i estet­skim vred­no­sti­ma; ta­ko ne­ma­mo pri­stup sa­moj isto­ri­ji, već nje­nim in­ter­pre­ta­ci­ja­ma. Iz na­ra­ti­vne per­ spek­ti­ve isto­rij­ska na­ra­ci­ja je for­ma ko­ja se pri­do­da­je stvar­no­sti i kao ta­kva pre­sta­je da bi­va pred­met di­sku­si­je. Ume­sto o njoj, di­sku­ tu­je se o na­či­ni­ma re­pre­zen­ta­ci­je proš­lo­sti. II. Po­e­ t i­ k a ku l­tu­ re No­vog isto­ri­zma za­sni­va se na „pre­la­zu sa for­mal­nih ver­bal­nih ana­li­za ar­ te­ f a­ k a­t a na ide­o­loš­ke ana­li­ze dis­kur­ziv­nih pr a k­ si, kao i na od­ba­ci­va­nju veš­tač­kih i usta­lje­nih gra­ni­ca iz­me­đu ‘knji­žev­nih’ i ne­knji­žev­nih (uklju­ču­ju­ći i tekst is­tra­ ži­va­ča) tek­sto­va“.51 Ono što je druš­tve­no, ov­de se shvata kao dis­kur­ ziv­na kon­struk­ci­ja a, s dru­ge stra­ne, upo­tre­ba je­zi­ka se razume kao druš­tve­no i ma­te­ri­jal­no uslo­vljen i ogra­ni­čen di­ja­log iz­me­đu nje­go­ vih uče­sni­ka. Usled to­ga su i na­sta­le sle­de­će te­ze: 1. Knji­žev­nost ni­je skup van­vre­men­skih de­la, već ne­sta­bil­no i ago­ni­stič­ko po­lje ver­bal­nih i druš­tve­nih ak­tiv­no­sti. U tom smi­slu su naj­in­te­re­sant­ni­ji ne­ka­non­ski tek­sto­vi ko­ji ba­ca­ju no­vo sve­tlo na tra­di­ci­o­na­lan ka­non. Gra­ni­ca iz­me­đu knji­žev­ nih i ne­knji­žev­nih tek­sto­va bi­va iz­bri­sa­na. 2. Knji­žev­ni tekst je „is­kaz pro­iz­ve­den i pri­hva­ćen unu­tar isto­ri­ je i unu­tar isto­ri­je dru­gih pro­iz­vo­da i usva­ja­nja“. To zna­či da knji­žev­ni tekst ni­je odvo­jen od isto­rij­ske stvar­no­sti i da ne pred­sta­vlja u toj stvar­no­sti neš­to iz­u­zet­no. To, ta­ko­đe, zna­či da pred­met is­tra­ži­va­ča pred­sta­vlja­ju „sv i tra­go­vi tek­stu­al­ne proš­lo­sti“ (Grin­blat) ko­ji sa­či­nja­va­ju ra­zno­vr­snu ku l­tur­ nu ar­hi­vu. Upra­vo je ona (nje­na unu­traš­nja struk­tu­ra, na­či­ni nje­nog po­ja­vlji­va­nja i re­pro­duk­ci­je itd.), a ne po­je­di­nač­ni tek­ sto­vi, pred­met in­te­re­so­va­nja New Hi­sto­ri­ci­sma. 3. „Pi­sa­nje i či­ta­nje su uvek isto­rij­ski i druš­tve­no de­ter­mi­ni­sa­ ni do­ga­đa­ji ko­ji se od­i­gra­va­ju u sve­tu, ali ko­ji i uti­ču na svet za­hva­lju­ju­ći de­lo­va­nju pol­no de­ter­mi­ni­sa­nih po­je­di­na­ca ili gru­pa.“ Knji­žev­nost ni­je sa­mo pro­i z­vo d da­te epo­he, ne­go i sa­ma pro­i z­vo­ d i kul­tur­ne efek­te i sta­je na ne­či­ju stra­nu u kon­flik­tu iz­me­đu in­sti­tu­ci­ja. 51 L. Mon­tro­se, Ba­da­nia nad Re­ne­san­sem..., op. cit., str. 138. XV. Istorizam

561

Ana­li­za dis­kur­ziv­nih prak­si

Knji­žev­ni tekst kao pro­iz­ve­de­ni is­kaz

4. Pro­u­ča­va­nje knji­žev­no­sti ve­zu­je se za za­u­zi­ma­nje i odre­đi­ va­nje – u po­li­tič­kom, sek­su­al­nom, ide­o­loš­kom smi­slu – sop­ stve­nog me­sta u da­toj kul­tu­ri. To ozna­ča­va „ne­spo­sob­nost za kon­stru­i­sa­nje is­crp­nog opi­sa, pot­pu­nog ob­jaš­nje­nja, ali i ne­ spo­sob­nost za kon­stru­i­sa­nje opi­sa ili ob­jaš­nje­nja si­tu­i­ra­nog u ne­koj ar­hi­me­dov­skoj tač­ki, iz­van isto­ri­je ko­ju pro­u­ča­vam, u ne­kom ide­al­nom pro­sto­ru ko­ji bi pre­va­zi­la­zio ko­or­di­na­te po­la, et­nič­no­sti, kla­se, epo­he i pro­fe­si­je“. Ova pro­men­lji­vost po­zi­ci­je pro­iz­la­zi i iz uve­re­nja da „ni­je­dan dis­kurs – fik­tiv­ni ili ar­hiv­ski – ne omo­gu­ća­va pri­stup ne­pro­men­lji­vim isti­na­ ma, ni­ti iz­ra­ža­va traj­nu ljud­sku pri­ro­du“.52 5. Pro­u­ča­va­nje knji­žev­no­sti je, po de­fi­ni­ci­ji, eklek­tič­ko za­ni­ma­ nje i ne­ma pre­ten­zi­je na eks­klu­ziv­nost bi­lo ko­je me­to­de. Otu­ da se No­vi isto­ri­zam po­zi­va na mark­si­zam i na psi­ho­a­na­li­zu. Ni­su mu stra­na ni Fu­ko­o­va, niti fe­mi­ni­stič­ka tu­ma­če­nja. Zbog to­ga i jeste ši­ro­ka le­pe­za cul­tu­ral cri­ti­cism.

Eklek­ti­zam

Iako Vaj­ta i No­vi isto­ri­zam po­ve­zu­je ne­ve­ri­ca da se mo­že do­ pre­ti do ne­di­skur­ziv­ne suš­ti­ne stvar­no­sti i nu­žno­sti stal­ne in­ter­pre­ ta­ci­je tek­sta kul­tu­re, ipak ih raz­dva­ja raz­li­čit pri­stup sa­mom tek­stu. Vaj­ta vi­še in­te­re­su­ju tek­sto­vi ko­ji su pro­iz­vod isto­ri­ča­ra, li­še­ni kul­ tur­nog kon­tek­sta, dok no­ve isto­ri­ča­re in­te­re­su­ju svi tek­sto­vi ko­ji se na­la­ze u pro­men­lji­vim ak­tiv­no­sti­ma od­re­đe­ne kul­tu­re.

52 H. A. Ve­e­ser, „In­tro­duc­tion“, u: The New Hi­sto­ri­cism, red. H. A. Ve­e­ser, New York, 1989, str. XI.

562

Književne teorije XX veka

Hro­no­lo­gi­ja 1905–1910: Vil­helm Dil­taj (1822–1911) pi­še de­lo Iz­grad­nja isto­rij­skog sve­ta u du­hov­nim na­u­ka­ma (po­smrt­no ob­ja­vlje­no 1927. go­di­ne) u ko­ jem for­mu­li­še osno­ve kri­ti­ke isto­rij­skog uma, osla­nja­ju­ći se na fi­lo­zo­fi­ju ži­vo­ta. 1946: Ro­bin Džordž Ko­lin­gvud ob­ja­vlju­je Ideju istorije, pr­vu va­žnu knji­gu iz do­me­na te­o­ri­je isto­ri­o­gra­fi­je. Naj­va­žni­ja te­za, usme­re­na pro­tiv te­o­ri­jâ ko­je objek­ti­vi­zu­ju isto­ri­o­gra­fi­ju, gla­si: „Isto­ri­ja je sa­ mo oži­vlja­va­nje ide­je proš­lo­sti u in­te­lek­tu isto­ri­ča­ra.“ 1960: Pr­vi broj ča­so­pi­sa Hi­story and The­ory u ko­jem se po­ja­vlju­ju naj­ va­žni­ji tek­sto­vi iz oblasti fi­lo­zo­fi­je isto­ri­je. 1965: Ar­tur Kol­men Den­to ob­ja­vlju­je knji­gu Analyti­cal Phi­lo­sophy of Hi­story u ko­joj isto­rij­skoj na­ra­ci­ji pri­da­je stva­ra­lač­ku ulo­gu u or­ga­ni­za­ci­ji is­ku­stva sa­vre­me­nog či­ta­o­ca. Isto­rij­ska na­ra­ci­ja ne­ ma za cilj ot­kri­va­nje ono­ga što se do­go­di­lo. 1967: Čla­nak Ro­la­na Bar­ta „Dis­kurs isto­ri­je“, u ko­jem autor is­ti­če da se isto­rij­ski tekst na ni­vou is­ka­za ni po če­mu ne raz­li­ku­je od fik­tiv­ne pri­če. To je pr­vi po­ku­šaj struk­tu­ra­li­stič­ke ana­li­ze isto­ri­ o­graf­skog tek­sta. 1973: Haj­den Vajt ob­ja­vlju­je svo­ju Me­ta­hi­story: The Hi­sto­ri­cal Ima­gi­na­ tion in the Ni­ne­te­enth-Cen­tury Euro­pe, sma­tra­nu naj­va­žni­jom ras­ pra­vom iz te­o­ri­je isto­ri­je od vre­me­na Ko­lin­gvu­do­ve Ideje istorije. U Ne­mač­koj iz­la­zi zbor­nik Geschic­hte – Ere­ig­nis und Erzählung (Isto­ri­ja – do­ga­đaj i pri­ča) u re­dak­ci­ji H. Ko­se­le­ka i V.-D. Štem­ pla, u ko­jem je naglasak na na­ra­tiv­noj uslo­vlje­nosti isto­ri­o­graf­ skog tek­sta. 1980: Sti­ven Grin­blat, pro­fe­sor Uni­ver­sity of Ca­li­for­nia u Ber­kli­ju, ob­ ja­vlju­je zbir­ku ese­ja o en­gle­skoj re­ne­san­si: Re­na­is­san­ce Self-Fas­hi­o­ning: From Mo­re to Sha­ke­spe­a­re. To je pr­vi ma­ni­fest No­vog isto­ri­zma. 1982: U spe­ci­jal­nom bro­ju Gen­re, po­sve­će­nom pre­zen­ta­ci­ji No­vog isto­ri­zma, Sti­ven Grin­blat je pi­sao da „No­vi isto­ri­zam omek­ša­ va tvr­du pod­lo­gu ka­ko knji­žev­nih is­tra­ži­va­nja ta­ko i knji­žev­no­ sti. Te­ži po­sta­vlja­nju pi­ta­nja sop­stve­nog me­to­do­loš­kog uve­re­ nja, ali i bi­lo či­jeg dru­gog“. XV. Istorizam

563

1983: 1986:

1988: 1999: 2000:

Pr­vi broj ča­so­pi­sa Re­pre­sen­ta­ti­ons u ko­jem će pi­sa­ti no­vi isto­ri­ča­ri. U pre­da­va­nju Pre­si­den­tail Ad­dress ko­je je odr­žao Džo­zef Hi­lis Mi­ler, je­dan od naj­va­žni­jih ame­rič­kih de­kon­struk­ti­vi­sta, čla­no­ vi­ma Mo­dern Lan­gu­a­ge As­so­ci­a­tion, Mi­ler je sa iz­ve­snim za­ prepašćenjem za­pa­zio da je „po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na u knji­ žev­nim is­tra­ži­va­nji­ma doš­lo do na­glog, go­to­vo opšteg za­o­kre­ta od te­o­ri­je za­in­te­re­so­va­ne za je­zik ka za­in­te­re­so­va­no­sti za isto­ri­ ju, kul­tu­ru, druš­tvo, po­li­ti­ku, in­sti­tu­ci­je, kla­sne i pol­ne uslo­vlje­ no­sti (gen­der), druš­tve­ni kon­tekst, ma­te­ri­jal­nu osno­vu“.53 Sti­ven Grin­blat ob­ja­vlju­je Sha­ke­spe­a­rean Ne­go­ti­a­ti­ons: The Cir­ cu­la­tion of So­cial Energy in Re­na­is­san­ce En­gland. Fi­gu­ral Re­a­lism: Stu­di­es in the Mi­me­sis Ef­fect. Ke­trin Ga­la­ger i Sti­ven Grin­blat ob­ja­vlju­ju knji­gu Prac­ti­cing New Hi­sto­ri­cism. Ma­ni­fe­stu­ju­ći svo­ju „po­ve­za­nost s po­je­di­nač­ noš­ću (com­mit­ment to par­ti­cu­la­rity)“, auto­ri is­ti­ču da „(ih) je pi­sa­nje ove knji­ge uve­ri­lo da No­vi isto­ri­zam ni­je me­to­do­lo­gi­ja ko­ja se po­na­vlja, niti knji­žev­no­te­o­rij­ski pro­gram“, ne­go sa­mo stra­te­gi­ja pa­žlji­vog iš­či­ta­va­nja ar­hi­va, do­pi­ra­nje bez ilu­zi­ja do ne­po­sre­do­va­ne proš­lo­sti.

53 J. Hil­lis Mil­ler, „Pre­si­den­tial Ad­dress 1986. The Tri­umph of The­o­ry, the Re­ si­stan­ce to Re­a­ding and the Qu­e­sti­on of the Ma­te­rial Ba­se“, PMLA, 1987, t. 102, br. 3, str. 283.

564

Književne teorije XX veka

Bi­bli­o­gra­fiјa Literatura J. G. Droysen, Historik. Vorlesungen über Enzyklopädie und Methodologie der Geschichte, wybór R. Hübner, München 1967. Historia: o jeden świat za daleko?, red. E. Domańska, Poznań 1997. Historicizing Theory, red. P. C. Herman, Albany 2004. J. Hillis Miller, „Narracja i historia“, tłum. M. Adamczyk, Pamiętnik Literacki 1984, z. 3. L. O. Mink, „Historia i fikcja jako sposoby pojmowania“, tłum. M. B. Fedewi­ cz, Pamiętnik Literacki 1984, z. 3. H. Schnädelbach, Filozofia w Niemczech. 1831–1933, tłum. K. Krzemieniowa, Warszawa 1992, rozdz. 2: Historia. D. Simpson, „Literary Criticism and the Return to ‘History’“, Critical Inquiry 1988, nr 14. J. Topolski, Jak się pisze i rozumie historię: tajemnice narracji historycznej, Warszawa 1996. J. Wach, Das Verstehen. Grundzüge einer Geschichte der hermeneutischer The­ orie im 19. Jahrhundert, t. 3: Das Verstehen in der Historik von Ranke bis zum Positivismus, Tübingen 1933. H. Weinrich, „Struktury narracyjne w historiografii“, tłum. M. Łukasiewicz, Pamiętnik Literacki 1984, z. 3.

Nova istoriografija F. Ankersmit, Narracja, reprezentacja, doświadczenie. Studia z teorii historio­ grafii, red., wstęp E. Domańska, Kraków 2004. P. Carrard, Poetics of the New History: French Historical Discourse from Brau­ del to Chartier, Baltimore 1992. E. Domańska, Encounters: Philosophy of History after Postmodernism, Char­ lottesville 1998. E. Domańska, Mikrohistorie, Poznań 1999. P. Hamilton, Historicism, London 2003. XV. Istorizam

565

G. G. Iggers, Historiography in the Twentieth Century: From Scientific Objecti­ vity to the Postmodern Challenge, Middletown 2005. The Postmodern History Reader, red. K. Jenkins, London 1997. Reconstructing History: The Emergence of a New Historical Society, red. E. Fox-Genovese, E. Lasch-Quinn, London 1999.

Novi istorizam i kulturni materijalizam J. Brannigan, New Historicism and Cultural Materialism, New York 1998. C. Gallagher, S. Greenblatt, Practicing the New Historicism, Chicago 2000. S. Greenblatt, „Czym jest historia literatury?“, tłum. K. Kwapisz, Teksty Drugie 2005, nr 1–2. S. Greenblatt, Learning to Curse: Essays in Early Modern Culture, London 1990. S. Greenblatt, Renaissance Self-Fashioning: From More to Shakespeare, Chica­ go 1980. S. Greenblatt, Shakespearean Negotiations: The Circulation of Social Energy in Renaissance England, Berkeley–Los Angeles 1988. S. Greenblatt, „Szekspir i Egzorcyści“, Teksty Drugie 2003, nr 1. New Historicism and Cultural Materialism: A Reader, red. R. Kiernan, Lon­ don–New York 1996. The New Historicism Reader, red. H. A. Veeser, New York 1994. J. Pieters, Moment of Negotiations: the New Historicism of Stephen Greenblatt, Amsterdam 2001. Political Shakespeare: New Essays in Cultural Materialism, red. J. Dollimore, A. Sinfiel, Ithaca 1985. Representing the English Renaissance, red. S. Greenblatt, Berkeley 1988. A. Sinfield, Faultlines: Cultural Materialism and the Politics of Dissident Rea­ ding, Berkeley 1992. The Stephen Greenblatt Reader, red. M. Payne, Oxford 2005. H. A. Veeser, „Introduction“, u: The New Historicism, New York 1989. H. A. Veeser, The New Historicism, u: The New Historicism Reader, red. H. A. Veeser, New York 1994. S. Wilson, Cultural Materialism: Theory and Practice, Cambridge, Mass. 1995.

Hejden Vajt Tropes for the Past: Hayden White and the History / Literature Debate, red. K. Korhonen, Amsterdam 2006. H. White, The Content of the Form: Narrative Discourse and Historical Repre­ sentation, Baltimore 1987. H. White, Figural Realism: Studies in the Mimesis Effect, Baltimore 1999. 566

Književne teorije XX veka

H. White, Metahistory: The Historical Imagination in Nineteenth-Century Eu­ rope, Baltimore 1973. H. White, Tropics of Discourse: Essays in Cultural Criticism, Baltimore 1978. H. White, Poetyka pisarstwa historycznego, red. E. Domańska, M. Wilczyński, Kraków 2000.

Mihal Pavel Markovski

567

XVI. KUL­TURALNA IS­TRA­ŽI­VA­NJA

Mo­gu­će je da sva­ko is­ku­stvo, ko­je ni­je ra­ do­stan ili bo­lan krik, pre­u­zi­ma in­sti­tu­ci­ja. Mi­šel de Ser­to1 Druš­tve­ni svet je me­sto stal­nih bor­bi za pra­vo­sna­žnost zna­če­nja. Pjer Bur­di­je2 Stra­nost ne po­či­nje na oba­la­ma oke­a­na, već na po­vr­ši­ni ko­že. Kli­ford Gerc3







  

M. de Cer­te­au, L’In­ven­tion du qu­o­ti­di­en, t. 1: Arts de fa­i­re, Pa­ris, 1990, str. 219. P. Bo­ur­di­eu, L. J. D. Wac­qu­ant, Za­pros­ze­nie do so­cjo­lo­gii re­fleksyjnej, War­sza­ wa, 2001, str. 51. C. Ge­ertz, Za­sta­ne świ­a­tło. An­tro­po­lo­gic­zne re­flek­sje na te­maty fi­lo­zo­fic­zne, Kraków, 2003, str. 98.

Kul­tural­na is­tra­ži­va­nja i na­u­ka o knji­žev­no­sti Kul­tural­na is­tra­ži­va­nja, cul­tu­ral cri­ti­cism, raz­li­ku­ju se od bi­lo ko­je dru­ge knji­žev­no­te­o­rij­ske ško­le u XX ve­ku po to­me što ne­ma­ju ni kon­kre­tan pred­met, ni ja­snu me­to­du, ni­ti su po­ve­za­na s bi­lo ko­jim stro­go od­re­đe­nim na­ci­o­nal­nim ■ sva­ki­daš­nji­ca (fr. le qu­o­ti­di­ je­zi­kom (kao ru­ski for­ma­li­zam, en) – pre­ma De Ser­tu, ak­tiv­no­sti praš­ki struk­tu­ra­li­zam, ame­rič­ki sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta jesu na­či­ni New Cri­ti­cism ili ne­mač­ka fe­no­ na ko­je de­lu­je po­je­di­nac is­pu­nja­va­ me­no­lo­gi­ja). Nji­hov pred­met ni­je ju­ći svoj svet zna­če­njem (po­gle­da­ti: Ha­bi­tus). Is­tra­ži­va­nje sva­ko­dnev­ne knji­žev­nost kao ta­kva, već ši­ro­ko uobi­ča­je­no­sti (fr. l’or­di­na­i­re) jeste shva­će­na kul­tu­ra, a jed­nu me­to­du „prak­tič­na na­u­ka o ono­me što je za­me­nju­je kon­glo­me­rat po­je­di­nač­ in­di­vi­du­al­no“, ko­ja usme­ra­va na­še nih stra­te­gi­ja po­sve­će­nih nje­nom na­vi­ke ka shvatanju na­uč­ne ra­ci­o­ is­tra­ži­va­nju. Ume­sto da se ba­ve nal­no­sti kao opšteg zna­nja, ap­stra­ ho­va­nog od ono­ga što je slu­čaj­no is­klju­či­vo knji­žev­nim tek­sto­vi­ma, ili što za­vi­si od okol­no­sti. De Ser­ kul­tural­na is­tra­ži­va­nja za pred­ to, ana­li­zi­ra­ju­ći (iz­me­đu osta­log met ana­li­ze uzi­ma­ju sve ono što u dvo­tom­nom de­lu L’in­ven­tion du se mo­že is­tra­ži­va­ti u okvi­ru kul­tu­ qu­o­ti­di­en) „na­či­ne de­lo­va­nja“ u re: jef­ti­nu po­pu­lar­nu knji­žev­nost, sva­ko­dnev­nom ži­vo­tu, raz­li­ku­je tek­sto­ve za­bav­ne mu­zi­ke, tu­ri­zam, una­pred na­met­nu­te st ra­te­g i­j e i t a k­t i­ ke, uz po­moć ko­jih se lju­di, fud­bal­ske utak­mi­ce, re­kla­me, por­ kao ko­ri­sni­ci gra­da, me­di­ja, je­zi­ no­gra­fi­ju, ku­po­vi­nu itd. Ume­sto ka, su­prot­sta­vlja­ju stra­te­gi­ja­ma i da pri­hva­te jed­nu me­to­du ana­li­ze, stva­ra­ju sop­stve­na zna­če­nja. kul­tural­na is­tra­ži­va­nja ko­ri­ste pret­ po­stav­ke se­mi­o­ti­ke, fe­mi­ni­zma, post­ko­lo­ni­ja­li­zma, de­kon­struk­ci­je, psi­ho­a­na­li­ze i po­stu­pa­ju ona­ko ka­ko na­la­žu nji­ho­vi naj­ra­di­kal­ni­ji za­go­vor­ni­ci s ob­zi­rom na iz­ra­zit po­li­tič­ki cilj ka­kva je moć re­al­nog uti­ca­ja na druš­tve­nu stvar­nost. Poš­to je ta­ko, on­da se na­me­će pi­ta­nje: šta kul­tural­na is­tra­ži­va­ nja ima­ju za­jed­nič­ko s na­u­kom o knji­žev­no­sti ako se ona, ka­ko je re­če­no, ba­ve mar­gi­nal­nom knji­žev­noš­ću a kao svoj glav­ni pred­met XVI. Kulturalna istraživanja

571

Spe­ci­fič­nost kul­tur­alnih is­tra­ži­va­nja

Me­to­do­loš­ka ra­zno­li­kost

Kul­tural­na is­tra­ži­va­nja i na­u­ka o knji­žev­no­sti

Po­jam či­ta­nja

Is­tra­ži­va­nje knji­žev­no­sti kao po­li­tič­ka in­ter­ven­ci­ja

in­te­re­so­va­nja ima­ju ši­ro­ko shva­će­nu kul­tu­ru? Od­go­vor na ovo suš­ tin­sko pi­ta­nje ima tri de­la. Pr­vo, kul­tural­na is­tra­ži­va­nja znače suš­tin­ ski pre­o­kret u miš­lje­nju o knji­žev­no­sti i ru­še (pre­ma miš­lje­nju nji­ ho­vih pri­sta­li­ca) ana­hro­ni mit iz­u­zet­ne po­zi­ci­je knji­žev­nih tek­sto­va u kul­tur­nom uni­ver­zu­mu i nji­ho­vu este­tič­ku auto­no­mi­ju. Ka­že se, za­pra­vo, da se stva­ra­nje este­tič­kog zna­če­nja ne od­vi­ja u kul­tur­noj pra­zni­ni, već je druš­tve­no de­ter­mi­ni­sa­no. Dru­go, pro­ši­ru­ju po­jam či­ta­nja ko­ji ne tre­ba da se od­no­si sa­mo na knji­žev­ne tek­sto­ve, ne­ go na sve sim­bo­lič­ke ak­tiv­no­sti ko­je uti­ču na to ka­ko za­miš­lja­mo stvar­nost. Či­ta­nje ni­je pri­va­tan akt i ne ogra­ni­ča­va se sa­mo na či­ta­ nje „zbog pri­jat­no­sti“, ne­go je i na­čin ori­jen­ti­sa­nja u sve­tu u ko­jem ži­vi­mo. Tre­će, po­ka­zu­ju da je u is­tra­ži­va­nju knji­žev­no­sti ne­iz­be­žno i is­tra­ži­va­nje kul­tu­re, a pri tom ona ni­je ne­u­tral­na aka­dem­ska de­lat­ nost, već po­li­tič­ka in­ter­ven­ci­ja, ako se pod po­li­ti­kom pod­ra­zu­me­va na­čin gra­đe­nja bi­lo ka­kve za­jed­ni­ce (grč. po­lis). Sti­ven Grin­blat je u tek­stu „Cul­tu­re“, ko­ji se po­ja­vio u uti­caj­ nom reč­ni­ku Cri­ti­cal Terms for Li­te­rary Stu­di­es, na­pra­vio ta­kav spi­ sak „kul­tur­nih pi­ta­nja“ ko­ji mo­ra se­bi da po­sta­vi či­ta­lac knji­žev­nih tek­sto­va ako že­li da se oslo­bo­di „na­iv­nog“ od­no­sa pre­ma tek­stu: „Ka­kvo po­na­ša­nje, ka­kav mo­del ak­tiv­no­sti to de­lo osna­žu­je? Zaš­to su či­ta­o­ci ne­kog vre­me­na i ne­ke epo­he sma­tra­li to de­lo atrak­tiv­nim? Da li po­sto­je ne­ke raz­li­ke iz­me­đu mo­jih i vred­no­sti skri­ve­ nih u de­lu ko­je či­tam? Od ka­kvog druš­tve­nog raz­u­me­va­nja [kon­tek­sta] to de­lo za­ vi­si? Či­ja slo­bo­da miš­lje­nja ili ne­ki druš­tve­ni po­kret mo­gu bi­ti ogra­ni­če­ni, otvo­re­no ili skri­ve­no, tim de­lom? Ka­kve su ši­re druš­tve­ne struk­tu­re s ko­ji­ma se mo­gu po­ve­za­ ti ovi po­seb­ni či­no­vi po­hva­le i po­ku­de?“

Kul­tur­alna pi­ta­nja pre­ma Grin­bla­tu

Kul­tu­ro­loš­ka ana­li­za

Kao što se vi­di, ele­men­tar­na pi­ta­nja se ne od­no­se to­li­ko sa­mo na knji­žev­no de­lo, ko­li­ko na nje­go­ve ve­ze s kul­tur­nim kon­tek­stom: vred­no­sti­ma utka­nim u tekst i ko­je nje­go­vi či­ta­o­ci pri­hva­ta­ju, druš­ tve­nim in­sti­tu­ci­ja­ma i sim­bo­lič­kim ak­tiv­no­sti­ma. Iako Grin­blat da­lje go­vo­ri da „ove ve­ze ne mo­gu da za­me­ne verno či­ta­nje [clo­se re­a­ding]“ i da „kul­tu­ro­loš­ka ana­li­za mo­ra do­sta da na­u­či od pe­dant­ ne for­mal­ne ana­li­ze knji­žev­nih tek­sto­va“, jed­no je ipak si­gur­no: for­mal­na ana­li­za mo­ra bi­ti pod­re­đe­na kul­tur­noj ana­li­zi. Knji­žev­ni 

572

S. Gre­en­blatt, „Cul­tu­re“, u: Cri­ti­cal Terms for Li­te­rary Stu­di­es, red. F. Len­tric­ chia, T. McLa­ug­hlin, Chi­ca­go, 1995, str. 226. Književne teorije XX veka

tek­sto­vi, ka­ko tvr­di, ne upu­ću­ju na kul­tu­ru ko­ja je u od­no­su na njih spo­ljaš­nja, već sa­mi po se­bi či­ne tek­sto­ve kul­tu­re jer su „us­peš­no une­li u se­be druš­tve­ne vred­no­sti i kon­tek­ste“. Dru­gim re­či­ma, knji­ žev­ni tek­sto­vi nam ne go­vo­re niš­ta o kul­tu­ri ko­joj pri­pa­da­ju, oni su tek­sto­vi kul­tu­re. Poš­to je ta­ko, da bi se raz­u­me­lo me­sto knji­žev­no­sti u kul­tural­ nim is­tra­ži­va­nji­ma i de­fi­ni­sao u nji­ma oba­ve­zu­ju­ći sta­tus knji­žev­ nog tek­sta, mo­ra­mo po­če­ti od pri­bli­ža­va­nja de­fi­ni­ci­je sa­me kul­tu­re.

Ak­tiv­no­sti, sim­bo­li, ide­o­lo­gi­je Sam po­jam kul­tu­re da­nas ni­je la­ko de­fi­ni­sa­ti iako se iz mno­go raz­ li­či­tih po­ku­ša­ja mo­že iz­vu­ći sle­de­ća, ve­o­ma uopšte­na, de­fi­ni­ci­ja. Kul­tu­ra je si­stem s i m­b o­l ič­k i h a k­t iv­ no­st i u ko­re­nj e­ni h u o d­re­ đe­ noj ide­o­l o­g i­ji i za­sno­ ■ ha­bi­tus – u so­ci­o­lo­gi­ji Pje­ra va­n i h na ra z­ me­n i. Po­tru­di­mo Bur­di­jea, in­di­vi­du­a­li­zo­van si­stem se da ovu de­fi­ni­ci­ju pro­tu­ma­či­mo de­fi­ni­ci­ja, ko­ji po­je­di­nac pri­hva­ deo po deo. ta usled uče­stvo­va­nja u raz­li­či­tim Slu­že­ći se zna­ko­vi­ma i sim­bo­li­ edu­ka­tiv­nim in­sti­tu­ci­ja­ma (od po­ ro­di­ce do ško­le) i ko­ji od­re­đu­je ma čo­vek na­sto­ji da raz­u­me i uti­če na­čin pri­hva­ta­nja stvar­no­sti. Ha­ na stvar­nost ko­ja ga okru­žu­je, ali i bi­tus je kul­tur­ni me­ha­ni­zam ko­ji da de­fi­ni­še sop­stve­ni iden­ti­tet. Ne ob­li­ku­je per­cep­ci­ju i omo­gu­ća­va po­sma­tra kul­tu­ru sa dis­tan­ce, već po­je­din­cu da iza­đe na kraj u raz­li­ – hteo to ili ne – ak­tiv­no u njoj uče­ či­tim si­tu­a­ci­ja­ma. stvu­je. Sa­mim tim ne na­i­la­zi na zna­če­nja ko­ja se u njoj od­u­vek na­la­ze, već se su­sre­će sa zna­če­nji­ma ko­ja su pro­iz­vod da­te kul­tu­re, pro­iz­vod kon­kret­nog vre­me­na i me­ sta (za­to ne po­sto­ji kul­tu­ra uopšte, ■ dru­gost (fr. al­te­rité, engl. ot­ već sa­mo kul­tu­re ko­je se za­sni­va­ju her­ness) – oso­bi­na ko­ja pri­pa­da na raz­li­či­tim pra­vi­li­ma). Pro­iz­vo­ onom ko (što) se iz­mi­če su­bjek­tiv­ de­ći zna­če­nja i na­sto­je­ći da ih raz­ noj vla­sti pred­sta­ve. Ana­li­za dru­ u­me, po­re­di ih sa svo­jim gle­diš­ti­ go­sti iz per­spek­ti­ve kul­tural­nih is­tra­ži­va­nja smeš­te­na je iz­me­đu ma, sa uve­re­nji­ma ko­ja ima, reč­ju epi­ste­mo­loš­kog po­la (dru­gost je – s pred­sta­va­ma ko­je ima o stvar­ sa­mo kon­struk­ci­ja su­bjek­ta) i me­ no­sti, pred­sta­va­ma ko­je naj­češ­će ta­fi­zič­kog po­la (dru­gost je pot­pu­ de­li i s dru­gim čla­no­vi­ma za­jed­ no ne­do­stup­na). Dru­gost ni­je ni ni­ce ko­joj pri­pa­da. Za­hva­lju­ju­ći sa­svim re­la­tiv­na (Hu­serl), ni­ti je to­me mo­že se iz­gra­di­ti ili kon­stru­ ap­so­lut­na (Le­vi­nas, De­ri­da). Ali je­ste kon­strukt kul­tu­re ko­ji pod­le­ i­sa­ti sop­stve­ni kul­tur­ni iden­ti­tet že objek­ti­vi­zu­ju­ćem shva­ta­nju. ko­ji, kao što se mo­že vi­de­ti, ni­je XVI. Kulturalna istraživanja

573

Šta je kul­tu­ra?

Kul­tur­ni iden­ti­tet

Poseban stil ži­vo­ta

una­pred dat, već pred­sta­vlja za­da­tak ko­ji tre­ba is­pu­ni­ti u sfe­ri kul­tu­ re. Ta­ko je iden­ti­tet, slič­no zna­če­nju, re­zul­tat de­lat­no­sti lju­di ko­ji iz­ me­đu se­be raz­me­nju­ju gle­diš­ta, tek­sto­ve, pri­če, ge­sto­ve, po­na­ša­nja. A poš­to, s tim u ve­zi, ta raz­me­na ne mo­že da bu­de neo­gra­ni­če­na i pot­pu­no slo­bod­na (jer bi ta­da za­vla­dao ha­os i ni­ko se ni s kim ne bi mo­gao spo­ra­zu­me­ti), kul­tu­ra, ko­ja je toj raz­me­ni isto­vre­me­no uzrok i re­zul­tat, stva­ra me­ha­ni­zme kon­tro­le, što zna­či da to ko si u ve­li­koj me­ri za­vi­si od pri­hva­ta­nja ili od­ba­ci­va­nja druš­tve­nih pra­vi­la ko­ja sa­ma po se­bi ni­su pri­rod­na već su kon­stru­i­sa­na za­hva­lju­ju­ći di­sci­pli­nu­ju­ćim teh­ni­ka­ma. Ta­ko shva­će­na kul­tu­ra uopšte ne pred­sta­vlja stan­dard estet­skog sa­vr­šen­stva ko­ji tre­ba do­sti­ći ka­ko bi po­stao ci­vi­li­zo­van čo­vek. Ni­je ni ho­mo­ge­na ce­li­na u ko­joj sva­ko ima una­pred od­re­đe­no me­sto. Ne raz­li­ku­je se ni od druš­tva, či­ji bi mo­gla bi­ti je­dan od sek­to­ra. Me­đu­ tim, je­ste – to je de­fi­ni­sao Rej­mond Vi­li­jams (1921–1988), je­dan od pi­o­ni­ra kul­tural­nih is­tra­ži­va­nja – neš­to po­put po­seb­nog sti­la ži­vo­ta, a par­ti­cu­lar way of li­fe, ko­ji „iz­ra­ža­va od­re­đe­na zna­če­nja i vred­no­sti ne sa­mo u umet­ no­sti i na­u­ci već i u in­sti­tu­ci­ja­ma i sva­ko­dnev­nom po­na­ ša­nju. Ana­li­za kul­tu­re je, pre­ma toj de­fi­ni­ci­ji, ob­jaš­nje­nje zna­če­nja i vred­no­sti ko­ji se otvo­re­no ili pri­kri­ve­no na­la­ze u kon­kret­nom sti­lu, kon­kret­noj kul­tu­ri“.

e a

Ger­co­va in­ter­pre­ta­tiv­na an­tro­po­lo­gi­ja

Pre­ne­se­na na ni­vo sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta ana­li­za kul­tu­re se uda­lja­ va od eli­ti­stič­kog mo­de­la ko­ji kul­tu­ru po­i­sto­ve­ću­je s ra­fi­ni­ra­noš­ću i okre­će se raz­li­či­tim druš­tve­nim to­ko­vi­ma i sfe­ra­ma u ko­ji­ma na­sta­ju i raz­me­nju­ju se zna­če­nja. Ka­ko ka­ že Kli­ford Gerc (rođ. 1926) – je­dan ■ re­pre­zen­ta­ci­ja (pred­sta­va) je od naj­u­ti­caj­ni­jih an­tro­po­lo­ga kul­ – u post­kan­tov­skoj fi­lo­zo­fi­ji Vor­ stel­lung, pred­sta­va stvar­no­sti ko­ tu­re, pri­sta­li­ca „in­ter­pre­ta­tiv­ne an­ ja se bit­no raz­li­ku­je od nje sa­me. tro­po­lo­gi­je“ – zna­če­nje „je druš­tve­ U in­ter­pre­ta­ci­ji Mar­ti­na Haj­de­ge­ra no kon­stru­i­sa­no“, što zna­či da – za sa­vre­me­nost ka­rak­te­ri­sti­čan „mo­že [o­no] da na­sta­ne je­ di­no na po­lju je­zič­kih iga­ra, 



574

na­čin pod­re­đi­va­nja stvar­no­sti po­ mo­ću kon­stru­i­sa­nja nje­ne sli­ke. U Kan­to­voj in­ter­pre­ta­ci­ji, ko­ju su →

Ta­kav pri­stup je ra­ni­je pred­lo­žio Me­tju Ar­nold u uti­caj­noj knji­zi Cul­tu­re and Anarchy (1869), tvr­de­ći da kul­tu­ra na­sta­je „iz lju­ba­vi pre­ma sa­vr­še­no­sti [in the lo­ve of per­fec­ti­on]“ i da je „is­tra­ži­va­nje sa­vr­še­no­sti [a study of per­fec­ti­on]“. M. Ar­no­ld, Cul­tu­re and Anarchy: An Es­say in Po­li­ti­cal and So­cial Cri­ti­cism, Lon­don, 1869. R. Wil­li­ams, Keywords: A Vo­ca­bu­lary of Cul­tu­re and So­ci­ety, New York, 1976, str. 12. Po­gle­da­ti, ta­ko­đe: Cul­tu­re and So­ci­ety: 1780–1950, New York, 1958. Književne teorije XX veka

→ pri­hva­ti­li sa­vre­me­ni is­tra­ži­va­či kul­ tu­re, stvar­nost je sa­ma po se­bi ne­ spo­zna­tlji­va (u ra­di­kal­noj ver­zi­ji: ne­ma je), ali su spo­zna­tlji­ve (te, da­ kle, po­se­du­ju zna­če­nje) nje­ne sli­ke i pred­sta­ve ko­je su me­đu­sob­no kon­ kurentne. Is­tra­ži­va­nje kul­tu­re je, da­ kle, is­tra­ži­va­nje druš­tve­nih na­či­na kon­stru­i­sa­nja pred­sta­va. „Stva­ri po se­bi ne zna­če“, pi­še je­dan od glav­ nih pred­stav­ni­ka cul­tu­ral cri­ti­cism Stju­art Hol, „mi smo ti ko­ji kon­stru­ i­šu zna­če­nje, ko­ri­ste­ći si­ste­me re­pre­ zen­ta­ci­je – poj­mo­ve i zna­ko­ve.“ * The Work of Re­pre­sen­ta­tion: Cul­tu­ral Re­pre­sen­ta­tions and Sig­nifying Prac­ti­ ces, red. S. Hall, Lon­don, 1997, str. 25.

■ so­ci­o­lo­gi­ja zna­nja – me­to­ do­loš­ki stav, raz­vi­jan u Ne­mač­koj od dva­de­se­tih go­di­na, ko­ji je po­la­zio od to­ga da su re­zul­ta­ti ljud­skog zna­nja kul­tur­no de­ter­mi­ni­sa­ni. Klasičnom knjigom u ovoj obla­sti sma­tra se de­ lo Kar­la Man­haj­ma (1893–1947) Ide­ o­lo­gi­ja i uto­pi­ja (1929). „Ova knji­ga ba­vi se pro­ble­mom ka­ ko lju­di stvar­no mi­sle. Ona že­li da is­pi­ta ne ka­ko se miš­lje­nje ja­vlja u udž­be­ni­ci­ma lo­gi­ke, ne­go ka­ko ono stvar­no funk­ci­o­ni­še u jav­nom ži­vo­tu i u po­li­ti­ci kao in­stru­ment ko­lek­tiv­nog de­la­nja.“ (Iz auto­ro­ vog Pri­stu­pa pro­ble­mu.)   

dis­kur­ziv­nih za­jed­ni­ca, in­ ter­su­bjek­tiv­nih si­ste­ma od­ no­sa, na­či­na stva­ra­nja sve­ta, da iz­ra­sta u kon­kret­nom si­ ste­mu druš­tve­nih in­ter­ak­ci­ja u ko­jem neš­to za ne­ko ti i za ne­ko ja je­ste neš­to, a ne da je neš­to u mrač­noj ko­mo­ri smeš­ te­noj u gla­vi i da ima sa­svim isto­rij­ski ka­rak­ter, da ga je for­mi­ra­la bu­ji­ca do­ga­đa­ja...“ Pre­ma Ger­cu, ko­ji se sve­sno na­do­ve­zu­je na her­me­ne­u­tič­ku tra­di­ci­ju, zna­če­nja ni­su stva­ra­na „u gla­vi“ a ka­sni­je na­me­ta­na stvar­ no­sti ko­ja im je spo­ljaš­nja, ne­go su stva­ra­na na sim­bo­lič­kom pro­sto­ru ko­jem pri­pa­da­ju uče­sni­ci pro­ce­sa ko­mu­ni­ka­ci­je. To, ta­ko­đe, zna­či da stvar­nost, upr­kos kan­tov­skoj tra­di­ci­ji, ni­je pri­mar­no asi­me­trič­ na, li­še­na zna­če­nja ko­je je do nje do­spe­lo po­mo­ću sve­sti. Stvar­nost je, ka­že Gerc, ka­ko po ugle­du na Vit­gen­štaj­na ta­ko i na Haj­de­ge­ ra, stvar­nost u ko­joj ži­vi­mo i u ko­joj pro­iz­vo­di­mo zna­če­nja ko­ja od­re­đu­ju na­še me­sto u njoj. Tra­ di­ci­ja miš­lje­nja o kul­tu­ri kao po­ret­ ku u ko­jem se ne mo­gu raz­dvo­ji­ti

C. Ge­ertz, „Pożytki z różnorodności“, u: Za­sta­ne świ­a­tło..., op. cit., str. 99. Vit­gen­štajn je pi­sao: „Ide­ja nam je pred no­som kao na­o­ča­ri i, šta god da gle­ da­mo, vi­di­mo kroz nju. Čak nam ni na pa­met ne pa­da da te na­o­ča­ri ski­ne­ mo.“ L. Wit­tgen­ste­in, Do­ci­e­ka­nia fi­lo­zo­fic­zne, War­sza­wa, 1972, str. 70. Ra­di­ka­lna po­de­la zna­če­nja i stvar­no­sti pro­tiv ko­je istu­pa­ju her­me­ne­u­tič­ki na­stro­je­ni an­tro­po­lo­zi, iza­zi­va op­tu­žbe za re­la­ti­vi­zam: poš­to svest, kao što po­greš­no sma­tra­ju pro­tiv­ni­ci te ško­le, ne­za­in­te­re­so­va­na za to „ka­ko stva­ri za­i­sta sto­je“, stva­ra zna­če­nja, on­da zbog to­ga sva­ko zna­če­nje ima istu vred­ nost što vo­di od­ba­ci­va­nju kri­te­ri­ju­ma isti­ne kao sla­ga­nja su­da sa stvar­noš­ ću, a sa­mim tim do uniš­te­nja za­jed­nič­ke sli­ke sve­ta i pro­du­blji­va­nja ha­o­sa. O manj­ka­vo­sti ta­kvog shva­ta­nja, po­gle­da­ti: C. Ge­ertz, „Anty-antyre­ latywizm“ i: „Stan an­tro­po­lo­gic­znej sztu­ki“, u: Za­sta­ne świ­a­tło..., ibid.

XVI. Kulturalna istraživanja

575

Pro­iz­vo­đe­nje zna­če­nja

či­nje­ni­ce od vred­no­sti, po­da­ci od te­o­ri­je, opi­si od oce­na, du­ga je i mo­že se iz­ve­sti od jed­nog od pi­o­ni­ra so­ci­o­lo­gi­je zna­nja Mak­sa Ve­be­ ra, ko­ji je 1904. go­di­ne pi­sao: „Ne mo­že se za­mi­sli­ti dru­ga­ či­je sa­zna­va­nje kul­tur­nih pro­ ce­sa ne­go na osno­vi zna­če­nja ko­je za nas uvek ima stvar­nost ži­vo­ta, in­di­vi­du­al­no ob­li­ko­va­ na u vi­du od­re­đe­nih po­je­di­ nač­nih ve­za.“10 Ve­ber → Bur­di­je, Gerc

In­sti­tu­ci­o­nal­no po­na­ša­nje

■ kul­tur­ni ka­pi­tal – ter­ min ko­ji je uveo Pjer Bur­di­je za ozna­ča­va­nje ste­pe­na po­se­do­va­nog zna­nja i kva­li­fi­ka­ci­ja neo­p­hod­nih po­je­din­cu da bi ušao u krug že­lje­ nih in­sti­tu­ci­ja kul­tu­re. „Ka­pi­tal [...] je neš­to što je efek­ tiv­no u da­tom po­lju i kao oruž­je i kao ulog u bor­bi [za me­sto u kul­ tu­ri], neš­to što omo­gu­ća­va ono­me ko ga po­se­du­je da vr­ši vlast, ima uti­caj te, da­kle, da po­sto­ji u da­tom po­lju i da ne bu­de sa­mo ‘vred­nost bez zna­če­nja’.“

Upra­vo se od Ve­be­ra do Bur­ di­jea i Ger­ca pro­te­že me­to­do­loš­ki put na kojem se mo­že na­ći osnov­ ni prin­cip kul­tural­nih is­tra­ži­va­nja: stvar­nost ni­je ne­u­tra­lan pred­met is­tra­ži­va­nja ne­go sre­di­na u ko­joj lju­di stva­ra­ju vred­no­sti i zna­če­nja ko­ji, pak, od­re­đu­ju nji­ho­ve na­či­ ne de­lo­va­nja. A iz to­ga pro­iz­la­zi da ne tre­ba is­tra­ži­va­ti stvar­nost sa­ mu po se­bi, već ono što o njoj go­vo­ri­mo i mi­sli­mo. Uzmi­mo sa­mo je­dan pri­mer ko­ji ilu­stru­je raz­ma­tra­nu de­fi­ni­ ■ sim­bo­lič­ka nad­moć – ovaj ci­ju kul­tu­re o ko­joj je reč. Kao po­jam uveo je fran­cu­ski so­ci­o­log Pjer Bur­di­je, sma­tra­ju­ći da je­zik pro­fe­sor uni­ver­zi­te­ta pri­pa­dam ni­je jed­no­stav­no sred­stvo ko­mu­ aka­dem­skoj kul­tu­ri (ko­ja se vla­da ni­ka­ci­je (ilu­zi­ja auto­no­mi­je je­zič­ po od­re­đe­nim pra­vi­li­ma), i da bih kog si­ste­ma), već ma­ni­fe­sta­ci­ja u njoj na pra­vi na­čin uče­stvo­vao bor­be iz­me­đu po­je­di­na­ca i – ši­re (na pri­mer, po­stup­no na­pre­do­va­ – gru­pa ko­ji­ma pri­pa­da­ju. Je­zik je, nje u uni­ver­zi­tet­skim zva­nji­ma, da­kle, deo igre kul­tur­ne raz­me­ne ko­ja ni­je ne­u­tral­na, već pod­ra­zu­ po­ka­zi­va­nje lo­jal­nosti pre­ma is­ me­va kon­flikt in­te­re­sa i bor­bu za prav­nim od­lu­ka­ma nad­re­đe­nih a sim­bo­lič­ku vlast, od­no­sno „moć su­zdr­ža­nost u od­no­su na ne­is­prav­ uti­ca­ja na svet pu­tem de­lo­va­nja na ne od­lu­ke itd.) mo­ram da joj se pred­sta­ve o nje­mu“. Sa­gle­da­na kao po­vi­nu­jem. Znam da mi aka­dem­ stva­ra­nje i mo­di­fi­ka­ci­ja po­je­di­nač­ pred­sta­va kul­tu­ra je osnov­no ska in­sti­tu­ci­ja na­me­će od­re­đe­no nih sred­stvo sim­bo­lič­ke vla­da­vi­ne. po­na­ša­nje (fak­tor kon­tro­le) i da (Po­gle­da­ti: He­ge­mo­ni­ja) po­sto­je una­pred od­re­đe­na pra­vi­la po­na­ša­nja, re­gu­li­sa­na za­ko­nom i prin­ci­pom raz­me­ne (mo­ram da is­pu­nja­vam na­stav­ne oba­ve­ze za ko­je sam pla­ćen, pi­šem knji­ge uz 10 M. We­ber, „Obi­ektywno­śc po­zna­nia w na­u­kach spo­ł­ecznych“, u: Pro­blemy so­ cjo­lo­gii wi­edzy, War­sza­wa, 1985, str. 72.

576

Književne teorije XX veka

po­moć ko­jih na­pre­du­jem, itd.) ko­ja ogra­ni­ča­va­ju mo­ju slo­bo­du, ma­da mi uni­ver­zi­tet isto­vre­me­no ga­ran­tu­je, bar te­o­rij­ski, pra­vo na slo­bod­no iz­ra­ža­va­nje – pa on­da i raz­me­nu – mi­sli i ide­ja. Isto­vre­ me­no znam da po­sto­ji i dru­ga vr­sta raz­me­ne za­hva­lju­ju­ći ko­joj to što učim mla­de lju­de za­ni­mlji­vim stva­ri­ma, za uz­vrat sti­čem – ta­ko se bar na­dam – nji­ho­vo pri­ja­telj­stvo, za­hval­nost i poš­to­va­nje, iako po­ne­kad i ljut­nju ili an­ti­pa­ti­ju. U tom po­gle­du se kul­tu­ra u ko­joj uče­stvu­jem za­sni­va na to­me da ja stva­ram vred­no­sti i oce­ne ko­je de­ter­mi­ni­šu mo­je po­na­ša­nje. Ta­ko­đe se za­sni­va na raz­me­ni ma­te­ri­ jal­nih i du­hov­nih do­ba­ra, raz­me­ni ko­ja je pro­jek­to­va­na pre­ma od­re­ đe­nom mo­de­lu ko­ji ta­ko­đe de­ter­mi­ni­še mo­je po­na­ša­nje. Mo­ja pre­ da­va­nja na uni­ver­zi­te­tu pred­sta­vlja­ju sim­bo­lič­ku ak­tiv­nost u tom smi­slu što stva­ram zna­če­nja i što ih po­pu­la­ri­šem. To či­nim u skla­du s mo­jim pred­sta­va­ma o knji­žev­no­sti, kul­tu­ri, fi­lo­zo­fi­ji, sva­ko­dnev­ nom ži­vo­tu (ve­ru­jem u li­be­ral­no obra­zo­va­nje ali isto­vre­me­no u sna­ gu tra­di­ci­je, ve­ru­jem da tre­ba či­ta­ti knji­žev­nost iako, ta­ko­đe, znam da nas ona ne sme uda­lja­va­ti od ži­vo­ta, itd.), i tru­dim se da te pred­ sta­ve (od­no­sno mo­ju ide­o­lo­gi­ju) po­pu­la­ri­šem poš­to za to imam od­ go­va­ra­ju­ća in­sti­tu­ci­o­nal­na sred­stva. Na taj na­čin imam ne­ku vr­stu vla­sti nad stu­den­ti­ma ko­ju oni ili pri­hva­ta­ju ili od­ba­cu­ju u za­vi­sno­ sti od nji­ho­vih pred­sta­va o stvar­no­sti (nji­ho­ve ide­o­lo­gi­je) kao i od to­ga da li ta vlast – nu­žna u in­sti­tu­ci­ji – ne­će bi­ti zlo­u­po­tre­blje­na. Kad ne­ko poč­ne da pri­hva­ta mo­je pred­sta­ve o stvar­no­sti, po­či­nje da ko­ri­sti isti (ili sli­čan) je­zik i na taj na­čin se stva­ra za­jed­ni­ca in­te­re­sa. Me­đu­tim, ako se ne­ko ne slo­ži s mo­jom vi­zi­jom sve­ta, on­da bi­ra dru­gi dis­kurs i za­po­či­nje­mo us­kla­đi­va­ti is­prav­nost na­ših sta­vo­va. Ako po­sma­tra­mo uni­ver­zi­tet ■ PO­LJE – pre­ma Bur­di­jeu, druš­ kao uslov­ni pri­mer kul­tu­re (a mo­ tve­ni pro­stor je po­de­ljen na ne­ho­ gli bi­smo isto ta­ko ana­li­zi­ra­ti ka­fa­ mo­ge­na po­lja ko­ja po­je­din­ci­ma ne ili fud­bal­ske sta­di­o­ne), on­da se od­re­đu­ju pra­vi­la in­sti­tu­ci­o­nal­nog ja­sno vi­di da pred­lo­že­na de­fi­ni­ci­ja de­lo­va­nja. To po­lje je „mre­ža objek­tiv­nih od­no­sa iz­me­đu po­zi­ci­ kul­tu­re kao si­stem si m­b o­li č­k i h ja“ ko­je za­u­zi­ma su­bje­kat. Su­prot­ a k­t iv­ no­st i u ko­re­nj e­ ni h u o d­ nost po­lju je ha­bi­tu s (po­gle­da­ti) re­ đ e­ noj i de­o­l o­ g i­ji i z a­sno­va­ – so­ciokul­tur­na spo­sob­nost po­ n i h na r az­me­ni do­ka­zu­je svo­ju je­din­ca da na odre­đen na­čin per­ efi­ka­snost. Lju­di ko­ji ži­ve u svo­jim ci­pi­ra svet i ak­tiv­no­sti u nje­mu. Po­je­di­nac in­ve­sti­ra svo­je obra­zo­va­ sre­di­na­ma ne­pre­sta­no pro­iz­vo­de i nje i zna­nje (ku l­tur­ ni k a­pi­t al tu­ma­če zna­če­nja (sim­bo­lič­ke ak­tiv­ – po­gle­da­ti) u mre­ži druš­tve­nih no­sti) ko­ja pro­iz­vo­de i vo­de od­re­ od­no­sa (p o­lj e) i pro­ve­ra­va svoj đe­nim sta­vo­vi­ma i pred­sta­va­ma o ha­bi­tu s. stvar­no­sti u ko­joj ži­ve (ide­o­lo­gi­je). XVI. Kulturalna istraživanja

577

Kul­tur­na raz­me­na

Si­stem sim­bo­lič­ kih ak­tiv­no­sti

Pi­ta­nje objek­tiv­no­sti

Vit­gen­štaj­no­va kon­cep­ci­ja je­zič­kih iga­ra

Ger­co­va te­o­ri­ja or­ga­ni­za­ci­je zna­če­nja

Stra­nost

Jed­no od va­žni­jih pi­ta­nja ko­ja se ov­de mo­ra­ju po­sta­vi­ti (i če­sto se ja­vlja­ju u di­sku­si­ja­ma o te­mi „objek­tiv­no­sti“ hu­ma­ni­stič­kih na­u­ ka) gla­si: poš­to vi­še ne ve­ru­je­mo u ro­man­tič­nu te­o­ri­ju uži­vlja­va­nja kao osno­ve druš­tve­ne her­me­ne­u­ti­ke, poš­to se raz­u­me­va­nje i raz­jaš­ nja­va­nje ono­ga što je dru­go, dru­gih si­ste­ma vred­no­sti, dru­gih si­ste­ ma kul­tu­re, dru­gih tra­di­ci­ja, ne za­sni­va na pot­pu­noj iden­ti­fi­ka­ci­ji, da li je on­da raz­u­me­va­nje ono­ga što je dru­go uopšte mo­gu­će? Da li nam pre­ti re­la­ti­vi­zam prin­ci­pa poš­to sva­ko stva­ra zna­če­nja na sop­ stve­ni ri­zik? U po­moć nam do­la­ze dve te­o­ri­je. Pr­vo, te­o­r i­j a j e­ zi č­k i h iga­ r a Lu­dvi­ga Vit­gen­štaj­na ko­ja je pr­vi put iz­lo­že­na u Fi­lo­zof­skim is­ tra­ži­va­nji­ma, ob­ja­vlje­nim 1953. go­di­ne, dve go­di­ne na­kon nje­go­ve smr­ti. Vit­gen­štajn, autor slav­nog Lo­gič­ko-fi­lo­zof­skog trak­ta­ta či­ja je jed­na od naj­va­žni­jih te­za gla­si­la da su „gra­ni­ce mog je­zi­ka, gra­ni­ce mog sve­ta“, po­sle ta­ko­zva­nog „pre­o­kre­ta“ iz­vr­šio je sna­žan na­pad na te­o­ri­ju pri­vat­nog je­zi­ka i – ka­ko je pi­sao Gerc – „iz­neo mi­sao iz pe­ći­ne uma na jav­ni trg“. To je zna­či­lo da je­zik ni­je vi­še, kao što je ra­ni­je sma­trao, „sli­ka“ sve­ta, već skup druš­tve­no od­re­đe­nih iga­ra ili ak­tiv­no­sti či­ja mo­ti­vi­sa­nost pro­iz­la­zi iz nji­ho­ve ži­vot­ne us­peš­no­sti, od­no­sno ade­kvat­nog kon­tek­sta pri­me­ne a ne re­fe­ren­ci­jal­ne is­prav­ no­sti. Zna­če­nje, za­pra­vo i raz­u­me­va­nje sve­ta, ni­je stva­ra­nje ko­je je ne­za­vi­sno od kon­kret­ne je­zič­ke ak­tiv­no­sti, a ona ni­ka­da ne mo­že bi­ti po­je­di­nač­na, već se od­no­si na druš­tvo či­ji sam, kao ak­ti­van ko­ri­ snik je­zi­ka, ko­stva­ra­lac. Dru­gu te­o­ri­ju pred­sta­vlja i n­te r­ pre­t a­t iv­ na an­t ro­p o­l o­g i­j a Kli­for­da Ger­ca, ko­ja se za­sni­va na uve­re­nju da je sim­bo­lič­ki uni­ver­ zum ko­ji or­ga­ni­zu­je pred­sta­vu sva­ke druš­tve­ne gru­pe – da li su to Pa­pu­a­si, Na­va­ho In­di­jan­ci, igra­či gol­fa ili nu­kle­ar­ni fi­zi­ča­ri – re­zul­ tat ono­ga ka­ko oni sa­mi za­miš­lja­ju svoj svet i ka­ko „or­ga­ni­zu­ju svoj svet zna­če­nja“.11 Za­to, ka­ko ka­že Gerc, „is­tra­ži­va­nje kul­tu­ra dru­gih na­ro­da“, ali i is­tra­ži­va­nje „sop­stve­ne kul­tu­re“, „zah­te­va do­pi­ra­nje do ono­ga za šta one se­be sma­tra­ju, šta po svom uve­re­nju či­ne i ko­ji cilj po­sta­vlja­ju ak­tiv­no­sti­ma ko­je sa­mi po­kre­ću“.12 U an­tro­po­loš­kim is­ tra­ži­va­nji­ma reč je, da­kle, o „po­sti­za­nju pro­duk­tiv­nog po­zna­va­nja si­ste­ma zna­če­nja u okvi­ru ko­jih oni im­po­sti­ra­ju svoj ži­vot“.13 Pre­ma Ger­cu, stra­nost se, ko­ja već za­po­či­nje „na po­vr­ši­ni po­vr­ši­ne [naše] 11 C. Ge­ertz, Wi­ed­za lo­kal­na. Dal­sze ese­je z za­kre­su an­tro­po­lo­gii in­ter­pre­ tatywnej, Kraków, 2005, str. 157. 12 C. Ge­ertz, Za­sta­ne świ­a­tło..., op. cit., str. 27. 13 C. Ge­ertz, „Wę­dró­wka i przypa­dek: żywot uc­zo­ne­go“, u: Za­sta­ne świ­a­tło..., op. cit., str. 27.

578

Književne teorije XX veka

ko­že“, mo­že raz­u­me­ti jer ni­je za­tvo­re­na u okvi­re ne­pro­zir­ne su­bjek­ tiv­no­sti, već pod­le­že im­po­sta­ci­ji u od­re­đe­noj za­jed­ni­ci poš­to je – ta­ ko gla­si osnov­na te­za kul­tural­nih is­tra­ži­va­nja ko­ju su pri­hva­ti­le sve nje­ne ško­le i prav­ci – „zna­če­nje druš­tve­no kon­sti­tu­i­sa­no“.14

En­gle­ski iz­vo­ri Kul­tural­na is­tra­ži­va­nja, kao što smo re­kli, ni­su ho­mo­ge­na di­sci­pli­ na, i to ne sa­mo s ob­zi­rom na brojnost raz­li­či­tih je­zi­ka ana­li­za ko­je ko­ri­ste i mnoš­tvo pri­hva­ta­nih ta­ča­ka gle­diš­ta. Po­sto­je – osim već po­ me­nu­tih – tri ve­li­ke tra­di­ci­je cul­tu­ral cri­ti­cism ko­je tre­ba po­me­nu­ti. Po­čet­ke jed­nog od naj­u­ti­caj­ni­jih pra­va­ca, ko­ji će ostva­ri­ti ve­li­ ku po­pu­lar­nost u an­glo­sak­son­skim ze­mlja­ma, tre­ba tra­ži­ti u En­gle­ skoj kra­jem pe­de­se­tih go­di­na kad su dva pro­fe­so­ra en­gle­ske knji­ žev­no­sti – Rej­mond Vi­li­jams i Ri­čard Ho­gart – obo­ji­ca po­re­klom iz rad­nič­kih po­ro­di­ca, pri­hva­tiv­ši mark­si­zam, ob­ja­vi­li svo­je knji­ge. To su bi­le Cul­tu­re and So­ci­ety: 1780–1950 (1958) i The Uses of Li­te­ racy (1957). Po­la­zna tač­ka je bi­lo pre­vred­no­va­nje rad­nič­ke kul­tu­re u En­gle­skoj i oslo­ba­đa­nje od eli­ti­zma miš­lje­nja o kul­tu­ri. Za obo­ji­ cu su ne­ga­tiv­ne re­fe­ren­ce u to vre­me pred­sta­vlja­li sta­vo­vi Frenka Rej­monda Lej­vi­sa (1895–1978) ko­ji je u knji­zi The Gre­at Tra­di­tion: Ge­or­ge Eli­ot, He­nry Ja­mes, Jo­seph Con­rad (1948) ne sa­mo usta­no­vio ka­non tra­di­ci­o­nal­ne en­gle­ske knji­žev­no­sti (is­klju­ču­ju­ći iz nje pre­vi­ še sa­vre­me­ne Džoj­sa i Vir­dži­ni­ju Vulf) ne­go je, ta­ko­đe, tvr­de­ći da je­di­no knji­žev­nost ima pri­stup „sve­sti o raz­li­či­tim mo­guć­no­sti­ma u ži­vo­tu“, is­klju­čio iz te ulo­ge ne sa­mo dru­ge umet­no­sti već i dru­ge kul­tur­ne ak­tiv­no­sti. Zbog to­ga su Vi­li­jams i Ho­gart, po­ve­za­ni s No­ vom le­vi­com ko­ja je na­sta­la u En­gle­skoj 1956. go­di­ne kao od­go­vor na so­vjet­sku in­va­zi­ju na Ma­đar­sku, od­lu­či­li da se ba­ve onim što je po­ti­snu­to s po­lja knji­žev­ne kri­ti­ke, da­kle, raz­li­či­tim for­ma­ma po­pu­ lar­ne umet­no­sti, kao i nje­nim glav­nim kon­zu­men­ti­ma, od­no­sno rad­nič­kom kla­som. Do­sled­no su ni­ve­li­sa­li i raz­li­ku iz­me­đu vi­so­ke i ni­ske kul­tu­re, kao i iz­me­đu kul­tu­re i druš­tva, do­ka­zu­ju­ći da u oba to­ka de­lu­ju isti me­ha­ni­zmi. Go­di­ne 1964. Ri­čard Ho­gart i Stju­art Hol su u Bir­min­ge­mu osno­ va­li Cen­tre for Con­tem­po­rary Cul­tu­ral Stu­di­es ko­ji je po­stao pr­va in­ sti­tu­ci­ja ko­ja je ob­li­ko­va­la pri­sta­li­ce kul­tural­nih is­tra­ži­va­nja. Jed­na od ključ­nih pre­mi­sa is­tra­ži­va­nja ko­ja su se u CCCS spro­vo­di­la, a ko­ja 14 C. Ge­ertz, Pożytki z różnorodności, op. cit., str. 99. XVI. Kulturalna istraživanja

579

Tri ve­li­ke tra­di­ ci­je kulturalnih is­tra­ži­va­nja En­gle­ski iz­vo­ri

Vi­li­jam­so­va i Ho­gar­to­va kri­ti­ka Lej­vi­sa

Cen­tre for Con­tem­po­rary Cul­tu­ral Stu­di­es

Gram­ši­je­va ka­te­go­ri­ja he­ge­mo­ni­je

Ana­li­za kla­snih i po­li­tič­kih pi­ta­nja

La­kan i kultural­ na is­tra­ži­va­nja

je di­rekt­no iz­ra­že­na u knji­zi Edvar­da P. Tom­so­na The Ma­king of the En­glish Wor­king Class (1964), bi­lo je uve­re­nje o ne­po­vrat­noj po­de­li je­din­stva en­gle­ske kul­tu­re na me­đu­sob­no su­ko­blje­ne kla­se i kul­tur­ ne to­ko­ve ko­ji ni­su me­đu­sob­no po­ve­za­ni istim tim vred­no­sti­ma. Cen­tar se ni­je slu­žio ni­jed­nom ja­sno pre­ci­zi­ra­nom me­to­dom ni­ti je imao ja­sno odre­đen pred­met is­tra­ži­va­nja. Da­kle, ba­vio se no­vin­ skim ogla­si­ma, re­kla­ma­ma, stri­po­vi­ma, stam­be­nom ar­hi­tek­tu­rom, mo­dom, omla­din­skim sup­kul­tu­ra­ma, ilu­stro­va­nim ma­ga­zi­ni­ma, fil­ mom, rok mu­zi­kom, raz­gled­ni­ca­ma, te­le­vi­zi­jom, ra­di­om, što je do­ve­ lo do to­ga da su – ka­ko pi­še je­dan od is­tra­ži­va­ča – „umet­no­sti uli­ce i tr­žiš­ta za­me­ni­le tra­di­ci­o­nal­ne umet­no­sti iz mu­ze­ja i bi­bli­o­te­ke“.15 Se­dam­de­se­tih go­di­na po­če­la su da se vr­še in­ten­ziv­na is­tra­ži­va­ nja do­mi­na­ci­je u kul­tu­ri uz pri­me­nu ka­te­go­ri­je he­ge­mo­ni­j e ko­ju je pr­vi uveo ita­li­jan­ski ko­mu­ni­sta An­to­nio Gram­ši (1891–1937). He­ ■ he­ge­mo­ni­ja – ter­min ko­ji je u druš­tve­nu fi­lo­zo­fi­ju uveo An­ ge­mo­ni­ja je na­čin na ko­ji kla­sa ko­ to­nio Gram­ši da bi ozna­čio od­nos ja do­mi­ni­ra vr­ši ide­o­loš­ki uti­caj na iz­me­đu vla­da­ju­će kla­se i ostat­ka pod­re­đe­nu kla­su, ali ne uz po­moć druš­tva. Pre­ma Gram­ši­ju, gra­đan­ si­le već uz po­moć po­stig­nu­tog ska kla­sa vla­da nad ostat­kom druš­ kom­pro­mi­sa. Poš­to se do­mi­na­ci­ja tva za­hva­lju­ju­ći svo­jim jav­nim ve­zu­je za ka­pi­tal i po­se­do­va­nje me­ (prav­nim, po­li­tič­kim, voj­nim) in­ sti­tu­ci­ja­ma, ali u pri­vat­nom ži­vo­tu di­ja, he­ge­mo­ni­ja u ka­pi­ta­li­stič­kom ras­pro­sti­re svo­ju vlast za­hva­lju­ju­ći druš­tvu ma­ni­fe­stu­je se na ni­vou ši­re­nju sop­stve­nog po­gle­da na po­pu­lar­ne kul­tu­re ko­ja po­ve­zu­je svet. He­ge­mo­ni­ja ni­je iden­tič­na sa vla­sni­ke (ka­pi­tal) i kon­zu­men­te ide­o­lo­gi­jom jer „de­lu­je“ i u vi­du (rad­nič­ka kla­sa) na dis­kre­tan ali ne­di­skur­ziv­nog ob­li­ka: kao rad­na eti­ka ili obi­čaj. ne­ras­ki­div na­čin. Ta­ko su kul­tural­na is­tra­ži­va­nja u En­gle­skoj še­zde­se­tih i se­dam­ de­se­tih go­di­na, or­ga­ni­zo­va­na oko CCCS, kao osnov­ni pred­met svo­ je ana­li­ze uze­la kla­sna i po­li­tič­ka pi­ta­nja ne osta­vlja­ju­ći mno­go me­ sta za pi­ta­nja kon­struk­ci­je kul­tur­nog zna­če­nja. Ovu pra­zni­nu re­ši­li su da po­pu­ne lju­di oku­plje­ni oko film­skog ča­so­pi­sa Screen (Ste­ven Hert, Ko­lin Mek­kejb, Ža­klin Roz) u ko­jem je do­mi­ni­ra­la po­ve­za­nost mark­si­zma, psi­ho­a­na­li­ze i se­mi­o­ti­ke. Iz psi­ho­a­na­li­ze Ža­ka La­ka­na pre­u­ze­to je uve­re­nje da su­bje­kat za­u­zi­ma me­sto u sim­bo­lič­kom po­ ret­ku ne sop­stve­nom ini­ci­ja­ti­vom ne­go usled stra­nih mu zna­ko­va ko­ ji stva­ra­ju ilu­zi­ju o uko­re­nje­no­sti u kul­tu­ri, iako su isto­vre­me­no u toj kul­tu­ri ali­je­ni­ra­ni. Poš­to mo­ra­mo da za­u­zme­mo ne­ku po­zi­ci­ju, tru­ di­mo se da is­pu­ni­mo ulo­gu ko­ja nam je na­me­nje­na iako ona ne­ma 15 V. B. Le­itch, Cul­tu­ral Cri­ti­cism, Li­te­rary The­ory, Poststruc­tu­ra­lism, New York, 1992, str. 147.

580

Književne teorije XX veka

■ ide­o­lo­gi­ja – reč ko­ju je uveo fran­cu­ski fi­lo­zof Klod de Tra­si u ra­du Eléments d’idéolo­gie (1801–1805) da bi ozna­čio is­tra­ ži­va­nja ide­ja ko­ja sa­dr­že ra­ci­o­ nal­no is­pi­ti­va­nje iz­vo­ra ide­je da bi se raz­li­ko­va­lo pra­vo zna­nje od uobi­ča­je­nih miš­lje­nja i re­li­gij­skih ve­ro­va­nja. Pre­ma mark­si­stič­kom shva­ta­nju, ide­o­lo­gi­ja je ozna­ča­va­ la skup prin­ci­pa ko­ji ma­ski­ra­ju pra­vu pri­ro­du druš­tve­nog ži­vo­ta i na taj na­čin oprav­da­va­ju vla­da­ vi­nu jed­ne kla­se nad dru­gom. Za En­gel­sa je ide­o­lo­gi­ja bi­la isto što i „po­greš­na svest“. Da­nas se ter­min „ide­o­lo­gi­ja“ ko­ri­sti u ne­u­tral­ni­ jem zna­če­nju, kao skup uve­re­nja i pred­sta­va o stvar­no­sti ko­ji po­je­din­ cu da­je druš­tve­ni iden­ti­tet. Pre­ma Kar­lu Man­haj­mu, „druš­tvo se mo­ že ana­li­zi­ra­ti jer nje­go­vi čla­no­vi ima­ju u gla­vi svo­je­vr­snu sli­ku tog druš­tva“. U skla­du sa uti­caj­nom de­fi­ni­ci­jom Lu­ja Al­ti­se­ra, ide­o­lo­ gi­ja je „si­stem pred­sta­va – ko­ji se sa­sto­ji od ide­ja, poj­mo­va, mi­to­va ili sli­ka – za­hva­lju­ju­ći ko­me lju­di do­ži­vlja­va­ju svoj za­miš­lje­ni od­nos pre­ma stvar­nim uslo­vi­ma eg­zi­ sten­ci­je“. Pre­ma miš­lje­nju Te­rija Iglto­na, ide­o­lo­gi­ja ozna­ča­va „či­tav kom­pleks zna­čenj­skih ak­tiv­no­sti i sim­bo­lič­kih pro­ce­sa u da­tom druš­ tvu: [...] ona vi­še upu­ću­je na na­čin na ko­ji po­je­din­ci ‘do­ži­vlja­va­ju’ svo­ je druš­tve­ne ak­tiv­no­sti, ne­go na sa­me ak­tiv­no­sti“. Pro­u­ča­va­nje ide­ o­lo­gi­je iz ove per­spek­ti­ve pod­ra­zu­ me­va ana­li­zu na­či­na po­mo­ću ko­ jih: a) po­je­di­nac po­sta­je su­bje­kat druš­tve­nih ak­tiv­no­sti; b) druš­tve­ na stvar­nost bi­va si­ste­ma­ti­zo­va­na po­mo­ću si­ste­ma pred­sta­va i sim­ bo­lič­kih ak­tiv­no­sti; c) pred­sta­ve su pro­iz­ve­de­ne i ši­re se u druš­tvu.

ni­čeg za­jed­nič­kog sa onim što mi u stva­ri je­smo. Za­tim je iz te­o­ri­je Lu­ja Al­ti­se­ra, uti­caj­nog fran­cu­ skog mark­si­ste, usvo­jen po­jam „in­ ter­pe­la­ci­je“, ili iz­di­za­nja in­di­vi­due na ni­vo su­bjek­ta u po­moć ide­o­lo­ gi­je ko­ja mu go­vo­ri da je nje­go­va jav­na ak­tiv­nost re­zul­tat slo­bod­ne vo­lje, iako stvar­no pro­is­ti­če iz pri­ nu­de, po­ve­za­ne s me­stom ko­je za­u­zi­ma. Iz obe ove te­o­ri­je pro­ is­ti­ca­lo je uve­re­nje o kon­st i­tu­ i­s a­nju su­bj ek­t a uz p o­mo ć i d e­o­lo­ g i­j e ko­ja je od­mah po­i­ sto­ve­ći­va­na s kul­tu­rom, pri če­mu se od­ba­ci­va­lo tra­di­ci­o­nal­no mark­ si­stič­ko uve­re­nje o ide­o­lo­gi­ji kao „rđa­voj sve­sti“ i pri če­mu se ide­ o­lo­gi­ja iz­jed­na­ča­va­la s mre­žom pred­sta­va ko­ju je kul­tu­ra na­me­ta­la in­di­vi­du­a­ma u ko­joj one že­le da uče­stvu­ju. Na taj na­čin su i či­ta­ lac i gle­da­lac de­fi­ni­sa­ni kao su­bje­kat stvo­ren po­mo­ću do­mi­nant­ ne ide­o­lo­gi­je, bi­lo da je to gra­đan­ ska ide­o­lo­gi­ja (kao u ro­ma­nu XIX ve­ka) ili ma­sku­lar­na ide­o­lo­gi­ja (ho­li­vud­ski fil­mo­vi). U pr­vom slu­ ča­ju, či­ta­lac re­a­li­stič­kog ro­ma­na je pri­mo­ran da ve­ru­je da je pred­ sta­vlje­na stvar­nost, stvar­nost ko­ja objek­tiv­no po­sto­ji a ne stvar­nost kon­stru­i­sa­na po­mo­ću od­re­đe­nog po­lo­ža­ja na­ra­to­ra. U dru­gom slu­ ča­ju, kul­tu­ro­loš­ka ana­li­za fil­ma – ko­ju je pr­vi put, 1975. go­di­ne, obavila Lo­ra Mal­vi16 – po­ka­zu­je ka­ko že­na ne po­sto­ji auto­nom­no u fil­mu, ne­go je re­zul­tat pro­jek­ci­je

16 Up. L. Mul­vey, „Vi­sual Ple­a­su­re and Nar­ra­ti­ve Ci­ne­ma“, u: Vi­sual and Ot­her Ple­a­su­res, Ba­sing­sto­ke, 1989. XVI. Kulturalna istraživanja

581

Al­ti­se­rov po­jam „in­ter­pe­la­ci­je“

muš­kog po­sma­tra­nja ko­je ap­so­lut­no do­mi­ni­ra na pro­sto­ru vi­dlji­vo­ sti. Za­to pol ne­mi­nov­no po­sta­je kul­tur­ni pol (gen­der), jer se is­po­lja­ va kao re­zul­tat ide­o­loš­ke (od­no­sno, ima­gi­na­tiv­ne) ma­ni­pu­la­ci­je.

Vr­li no­vi svet Kul­tural­na is­tra­ži­va­nja u En­gle­skoj i SAD

Od knji­žev­no­sti do po­tro­šač­kog druš­tva

Frank­furt­ska ško­la u Ame­ri­ci

Kad je u En­gle­skoj po­če­la da vla­da vla­da kon­zer­va­ti­va­ca (pe­riod ko­ ji se zo­ve ta­če­ri­zam, 1979–1990), en­gle­ska kul­tural­na is­tra­ži­va­nja su iz­gu­bi­la na sna­zi što je, ne­sum­nji­vo, bi­lo u ve­zi s nji­ho­vim iz­ra­zi­to le­vi­čar­skim pro­gra­mom za­sno­va­nim na bor­bi kla­sa i ana­li­zi pro­ce­sa he­ge­mo­ni­je. Iako je u Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma isti taj pe­ riod ozna­či­la vla­da­vi­na re­pu­bli­ka­na­ca (Re­gan, Buš), kul­tural­na is­tra­ ži­va­nja su, ipak, upra­vo ta­da po­če­la da do­mi­ni­ra­ju u ame­rič­koj Aka­ de­mi­ji, ma­da iz po­ma­lo dru­ga­či­jih raz­lo­ga ne­go u En­gle­skoj. Ta­ko se is­po­sta­vi­lo da je u mul­ti­kul­tu­ral­noj Ame­ri­ci, ko­jom je do­mi­ni­ra­la po­pu­lar­na kul­tu­ra, kul­tur­na ana­li­za po­sta­la ne­iz­be­žna her­me­ne­u­tič­ ka stra­te­gi­ja za ot­kri­va­nje me­ha­ni­za­ma sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta. Za­to su ame­rič­ka kul­tural­na is­tra­ži­va­nja ra­do od­u­sta­la od či­ta­nja knji­žev­nih tek­sto­va njih sa­mih ra­di, pre­la­ze­ći ve­o­ma br­zo na znat­no ši­re pro­ble­ me: me­dij­sko kon­stru­i­sa­nje zna­če­nja u po­tro­šač­kom druš­tvu. U osno­ vi ovog pre­o­kre­ta tre­ba uoči­ti dve kul­tur­ne „či­nje­ni­ce“: krah me­to­do­ lo­gi­je New Cri­ti­ci­sma ko­ja se za­sni­va­la na ne­u­tral­noj este­tič­koj ana­li­zi tek­sta li­še­noj bi­lo ka­kvih druš­tve­nih i po­li­tič­kih im­pli­ka­ci­ja i kri­zu the Ame­ri­can way of li­fe, či­ji su se simp­to­mi mo­gli sa­gle­da­ti u kri­tič­ kim re­ak­ci­ja­ma na rat u Vi­jet­na­mu i u omla­din­skoj kon­tra­kul­tu­ri. Pi­o­ni­ri ova­kvog sta­va u Ame­ri­ci ne­sum­nji­vo su bi­li is­tak­nu­ti pred­stav­ni­ci ta­ko­zva­ne Frank­furt­ske ško­le, emi­gran­ti Te­o­dor Ador­ no (1903–1969) i Maks Hork­haj­mer (1895–1973) ko­ji su jed­no od po­gla­vlja ču­ve­ne Di­ja­lek­ti­ke pro­sve­ti­telj­stva (1947) po­sve­ti­li kul­tur­ noj in­du­stri­ji kao ne­sreć­noj po­sle­di­ci sa­mo­vo­lje in­stru­men­ta­li­zo­va­ nog ra­zu­ma ko­ji ig­no­ri­še sam ži­vot (iz te per­spek­ti­ve Ho­li­vud je bio pod­jed­na­ko ci­nič­no pro­sve­ti­telj­ski i var­var­ski kao Hi­tle­rov plan ma­ sov­nog uniš­te­nja), a sam Ador­no je, ka­snih tri­de­se­tih i po­lo­vi­nom pe­de­se­tih go­di­na, ob­ja­vio če­ti­ri ve­li­ka ese­ja o po­pu­lar­noj kul­tu­ri i bli­sta­vu ana­li­zu astro­loš­ke ru­bri­ke u Los An­ge­les Ti­me­su.17 Na­sle­đe frank­fur­to­va­ca je de­ce­ni­ja­ma bi­lo uspa­va­no uglav­nom zbog vla­da­vi­ne knji­žev­no­sti tek­stu­al­ne pa­ra­dig­me u ame­rič­kim 17 Up. T. W. Ador­no, The Stars Down to Earth and Ot­her Es­says on the Ir­ra­ti­o­ nal in Cul­tu­re, red., uvod S. Cbok, Lon­don–New York, 1994.

582

Književne teorije XX veka

is­tra­ži­va­nji­ma, ko­ja je pre­ko pa­le­stin­skog kri­ti­ča­ra i ame­rič­kog pro­ fe­so­ra Edvar­da Sa­i­da bi­la po­ve­za­na s De­ri­di­nom de­kon­struk­ci­jom. U tek­stu Cri­ti­cism Bet­we­en Cul­tu­re and System18 (pr­vi put ob­ja­vlje­ nom 1978)19 Said upo­re­đu­je dva sta­va – De­ri­din i Fu­ko­ov – i do­la­zi do za­ključ­ka da pr­vi, „re­du­ku­ju­ći dis­kur­ziv­ne prak­se na tek­stu­al­ne tra­go­ve“, raz­dva­ja tek­sto­ve od sve­ta, dok ih dru­gi, sta­vlja­ju­ći sna­žan ak­ce­nat na druš­tve­na pra­vi­la kon­stru­i­sa­nja tek­sto­va, sna­žno u nje­ga ugra­đu­je. Pre­ma Sa­i­du, De­ri­da ne bri­ne o to­me ka­ko je za­pad­ni lo­ go­cen­tri­zam, ko­ji je do­mi­ni­rao evrop­skom fi­lo­zo­fi­jom od Pla­to­na do Hu­ser­la, na­stao, i uz po­moć ka­kvih druš­tve­nih ak­tiv­no­sti bi­va in­sti­tu­ci­o­na­li­zo­van, či­me – za raz­li­ku od Fu­koa – gu­bi kul­tur­nu di­ men­zi­ju ana­li­ze i sla­bi je.

Sa­i­do­va kri­ti­ka de­kon­struk­ci­je

„Ako je u tek­stu sve uvek otvo­re­no i ka sum­nji i ka po­tvr­ đi­va­nju, on­da su raz­li­ke iz­me­đu jed­nog kla­snog in­te­re­sa i dru­gog, iz­me­đu tla­či­te­lja i po­tla­če­nog, jed­nog dis­kur­sa i dru­gog, jed­ne ide­o­lo­gi­je i dru­ge, sa­mo po­ten­ci­jal­ne u ... ne­ iz­di­fe­ren­ci­ra­noj sti­hi­ji tek­stu­al­no­sti.“20 Kao što se mo­že vi­de­ti, opo­zi­ci­ja iz­me­đu Fu­koa i De­ri­de – ključ­na za kul­tural­na is­tra­ži­va­nja – je­ste opo­zi­ci­ja iz­me­đu in­sti­tu­ci­ o­na­li­zo­va­nog dis­kur­sa za­sno­va­nog na ne­koj kon­kret­noj ide­o­lo­gi­ji i druš­tve­no ne­iz­di­fe­ren­ci­ra­noj tek­stu­al­no­sti ko­ja ob­u­hva­ta sve i ne ob­u­hva­ta niš­ta. Dru­gim re­či­ma, ako se De­ri­da u pr­vom re­du kon­ cen­tri­še na oslo­ba­đa­nje ozna­či­telj­skih ele­me­na­ta (sig­ni­fi­ants) od „tran­scen­den­tal­nog ozna­če­nog“ i nje­go­vog im­po­sti­ra­nja u od­nos s dru­gim sig­ni­fi­ants, on­da Fu­ko na­sto­ji da opi­še kul­tur­nu si­tu­i­ra­nost sig­ni­fi­ants i na­či­ne nje­go­vog stva­ra­nja. De­ri­da nam, ka­že Said, omo­ gu­ća­va da shva­ti­mo ka­ko de­lu­ju od­re­đe­ni tek­sto­vi, dok nam Fu­ko skre­će pa­žnju na od­nos vla­sti ugra­đe­ne u sva­ki dis­kurs.21 18 E. W. Said, The World, the Text, and the Cri­tic, Cam­brid­ge, Mass. 1983. 19 E. W. Said, „The Pro­blem of Tex­tu­a­lity: Two Exam­plary Po­si­ti­ons“, Cri­ti­cal In­qu­iry, 1978, t. 4, br. 4. 20 Ibid., str. 214. 21 Si­gur­no se s tim u ve­zi na ve­li­kom sim­po­zi­ju­mu Cul­tu­ral Stu­di­es Now and in the Fu­tu­re, or­ga­ni­zo­va­nom apri­la 1990. go­di­ne na Uni­ver­zi­te­tu Il­li­no­is u Ur­ba­na-Cham­pa­ig­ne, na kojem se oku­pi­lo pre­ko de­vet sto­ti­na uče­sni­ka i ko­ji se mo­že sma­tra­ti pre­lom­nim tre­nu­tkom u ame­rič­kim kul­tural­nim is­ tra­ži­va­nji­ma, po­zi­va­lo čak na dva­na­est Fu­ko­o­vih de­la (sva va­žni­ja) i sa­mo na dva De­ri­di­na tek­sta. Up. Cul­tu­ral Stu­di­es, red. L. Gros­sberg, C. Nel­son, P. A. Tre­ic­hler, New York–Lon­don, 1992. To je naj­ve­ća (sko­ro osam sto­ti­na stra­na ve­li­kog for­ma­ta) pre­zen­ta­ci­ja sta­nja kul­tural­nih is­tra­ži­va­nja s po­čet­ka de­ve­de­se­tih go­di­na. XVI. Kulturalna istraživanja

583

Sa­i­do­va opo­zi­ci­ja iz­me­đu De­ri­de i Fu­koa

Po­jam tek­stu­ al­no­sti pre­ma Šol­su

Kao po­ku­šaj pre­va­zi­la­že­nja ove teš­ke opo­zi­ci­je po­ka­zao se, iz­ me­đu osta­lih, i pred­log Ro­ber­ta Šol­sa ko­ji je u knji­zi Tex­tu­al Po­wer iz 1985. go­di­ne pred­lo­žio pro­ši­ri­va­nje poj­ma tek­stu­al­no­sti do te me­re da bi mo­gao da ob­u­hva­ti „sve vr­ste tek­sto­va, vi­zu­el­nih i ver­ bal­nih, po­le­mič­kih i za­vo­dlji­vih (se­duc­ti­ve)“, a kao po­sle­di­cu to­ga – „od­ba­ci­va­nje ka­te­go­ri­je is­klju­či­vo­sti knji­žev­no­sti“.22 Šols je na sle­ de­ći na­čin ob­jaš­nja­vao svoj stav: „Mo­ra­mo da oslo­bo­di­mo put iz­me­đu knji­žev­nih i ver­bal­ nih tek­sto­va i druš­tve­nog tek­sta (so­cial text) u ko­me ži­vi­ mo. Sa­mo za­hva­lju­ju­ći sla­ma­nju her­me­tič­kog pe­ča­ta sta­vlje­ nog na knji­žev­ni tekst – što spa­da u na­sle­đe mo­der­ni­zma i no­vo­kri­tič­ke eg­ze­ge­ze – mo­že­mo opet da pro­na­đe­mo naš pra­vi za­da­tak, a to je pod­u­ča­va­nje.“23

Druš­tve­ni tekst

Pri­sta­li­ce kul­tural­nih is­tra­ži­va­nja ovu tezu br­zo su do­pu­ni­le sle­ de­ćom: ka­te­go­ri­ju či­ta­nja (re­a­ding) tre­ba kon­stru­i­sa­ti ta­ko da se njo­ me ob­u­hva­te sve po­ja­ve u kul­tu­ri me­đu ko­ji­ma ne bi po­sto­ja­la ni­ ka­kva vred­no­sna hi­je­rar­hi­ja.24 Iz ove no­ve per­spek­ti­ve, či­ta­nje Bu­re je pod­jed­na­ko bit­no kao ana­li­za Sa­tur­day Night Li­ve ili re­kla­ma za „marl­bo­ro“ ci­ga­re­te, jer za­hva­lju­ju­ći ovoj ra­zno­vr­sno­sti, is­tra­ži­vač mo­že po­ka­za­ti raz­li­či­te na­či­ne kon­stru­i­sa­nja zna­če­nja ko­je funk­ci­o­ ni­še u da­toj kul­tu­ri.

Mit i ide­o­lo­gi­ja Po­li­tič­ka osno­va kulturalnih is­tra­ži­va­nja

Ako je tač­no da se en­gle­ska No­va le­vi­ca, ko­ja je od­go­vor­na za na­sta­ nak kul­tural­nih is­tra­ži­va­nja, is­po­lji­la kao re­ak­ci­ja na do­ga­đa­je u Ma­ đar­skoj 1956. go­di­ne, dok je ame­rič­kim kul­tural­nim is­tra­ži­va­nji­ma do­mi­ni­ra­la kri­za iza­zva­na ra­tom u Vi­jet­na­mu, on­da je ne­sum­nji­vo naj­ tra­u­ma­tič­ni­ji do­ga­đaj za Fran­cu­ze bio rat u Al­ži­ru ko­ji je ozna­ča­vao po­če­tak ras­pa­da ko­lo­ni­jal­ne im­pe­ri­je. Ni­je slu­čaj­no što od­mah na­kon nje­go­vog za­vr­šet­ka (1954–1956) Ro­lan Bart po­či­nje u de­lo­vi­ma da 22 Šols, sva­ka­ko, ni­je bio pr­vi ko­ji je to po­ku­šao, jer je još Nor­trop Fraj su­ge­ ri­sao kako knji­žev­na is­tra­ži­va­nja tre­ba da ob­u­hva­ta­ju i ukup­nost ver­bal­nog is­ku­stva či­ta­la­ca, što je po­stu­li­rao i Ja­kob­son. 23 R. Scho­les, Tex­tu­al Po­wer: Li­te­rary The­ory and the Te­ac­hing of En­glish, New Ha­ven, 1985, str. 24. 24 Šols je pi­sao: „Tek­stu­al­na is­tra­ži­va­nja mo­ra­ju da iza­đu iz okvi­ra stra­ni­ce i knji­ge ka in­sti­tu­ci­o­nal­nim prak­sa­ma i druš­tve­nim struk­tu­ra­ma ko­je sa­me po se­bi mo­gu bi­ti us­peš­no is­tra­ži­va­ne kao ko­do­vi i tek­sto­vi.“ Op. cit., str. 16–17.

584

Književne teorije XX veka

ob­ja­vlju­je svo­je Mi­to­lo­gi­je ko­je, za­tim, 1957. go­di­ne, ob­ja­vlju­je u knji­zi pod istim na­slo­vom. Za­da­tak se za­sni­vao na pa­žlji­voj ide­o­ loš­koj ana­li­zi sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta u Fran­cu­skoj (no­vi­ne, film, re­ kla­me, sport, strip­tiz, astro­lo­gi­ja, sud­ski pro­ce­si, auto­mo­bi­li itd.) i ot­kri­va­nju me­ha­ni­za­ma za­hva­lju­ju­ći ko­ji­ma ono što je isto­rij­sko gra­đan­ska kul­tu­ra pri­hva­ta kao pri­rod­no (da­kle, oči­gled­no). Ovo „me­ša­nje Pri­ro­de i Isto­ri­je“25 Bart je sma­trao naj­ti­pič­ni­jim zna­kom sa­vre­me­nog mi­to­tvor­stva, dok je sa­mo­ga se­be de­fi­ni­sao kao „se­mi­o­ kla­stu“ (po uzo­ru na iko­no­kla­stu). Za­da­tak is­tra­ži­va­ča kul­tu­re jeste da de­talj­no uka­že na „mi­sti­fi­ka­ci­ju ko­ja pre­tva­ra ma­lo­gra­đan­sku kul­tu­ru u uni­ver­zal­nu pri­ro­du“,26 što mo­že uči­ni­ti za­hva­lju­ju­ći se­mi­ o­tič­kom in­stru­men­ta­ri­ju­mu. Bart je za­vr­šio či­ta­nje De So­si­ra kod ko­jeg je pro­či­tao da znak ni­je pri­ro­dan već pro­iz­vo­ljan i iz to­ga iz­vu­ kao od­go­va­ra­ju­će za­ključ­ke ko­ji se od­no­se na mit. U sve­tlu se­mi­o­lo­gi­je go­vor se ne od­no­si sa­mo na je­zik već na sva­ku po­ru­ku ko­ja se raz­u­me­va to­kom ko­mu­ni­ka­ci­je, što zna­či – i na sli­ke, pa čak i na stva­ri ko­ji­ma se pri­pi­su­je ne­ka vred­nost (u kul­tu­ri sve ima ne­ko zna­če­nje ili ne­ku vred­nost: to je neo­spo­ran ak­si­om kul­tural­nih is­tra­ži­va­nja).27 Ula­ze­ći na te­ren kul­tu­re, go­vor od­mah pri­hva­ta do­mi­nant­na kla­sa i pre­ra­đu­je ga u dr u­ go­ste­p en s e­m i­o­l oš­k i s i­stem, ka­ko Bart de­fi­ni­še mit. Ov­de je reč o to­me da znak (ko­ji se i sam sa­sto­ji od sig­ni­fi­ant i sig­ni­fié) u ce­li­ni po­sta­je sig­ni­fi­ant za ne­ki no­vi sig­ni­fié. Ni­je slu­čaj­no što Bart, že­le­ći da ob­ja­ sni taj me­ha­ni­zam, da­je sle­de­ći pri­mer: „Dok če­kam u bri­jač­ni­ci, pru­ža­ju mi je­dan broj Pa­ri Ma­ ča (Pa­ris Match). Na na­slov­noj stra­ni ne­ki mla­di cr­nac u fran­cu­skoj uni­for­mi po­zdra­vlja voj­nič­kim po­zdra­vom, oči­ ju ne­sum­nji­vo upe­re­nih u ne­ki na­bor tro­boj­ne za­sta­ve. To je smi­sao sli­ke. Ali, bez ob­zi­ra na to da li sam na­i­van ili ne, ja do­bro vi­dim šta mi ona go­vo­ri: da je Fran­cu­ska ve­li­ko Car­stvo, da svi nje­ni si­no­vi, bez ob­zi­ra na bo­ju ko­že, ver­no slu­že pod nje­nom za­sta­vom i da ne­ma bo­ljeg od­go­vo­ra opa­ da­či­ma to­bo­žnjeg ko­lo­ni­ja­li­zma od rev­no­sti sa ko­jom ovaj cr­nac slu­ži svo­je to­bo­žnje ugnje­ta­če.“28 25 R. Bart­hes, Mi­to­lo­gie, War­sza­wa, 2000, str. 27. 26 Ibid., str. 25. 27 „Pri­la­zim mo­ru: ne­sum­nji­vo, ono ne no­si ni­ka­kvu po­ru­ku. Ali ko­li­ko se­mi­o­ loš­ke gra­đe na pla­ži! Za­sta­ve, pa­ro­le, ozna­ke, gr­bo­vi, ode­la, čak i opa­lje­nost sun­cem, sve su to po­ru­ke za me­ne.“ Ro­lan Bart, Knji­žev­nost. Mi­to­lo­gi­ja. Se­ mi­o­lo­gi­ja, op. cit., str. 266. 28 Ibid., str. 270–271. XVI. Kulturalna istraživanja

585

Bar­to­ve Mi­to­lo­gi­je

Pan­se­mi­o­za kao ak­si­om kulturalnih is­tra­ži­va­nja

Kra­đa go­vo­ra

De­mi­sti­fi­ka­ci­ja gra­đan­ske ide­o­lo­gi­je

Šta je ide­o­lo­gi­ja?

Ide­o­lo­gi­ja iden­ti­te­ta

Bart či­ta fo­to­gra­fi­ju iz ne­delj­ni­ka kao mit­sku po­ru­ku či­ji isto­rij­ ski smi­sao bi­va sta­vljen u za­gra­de i za­me­njen no­vim zna­če­njem ko­ je pred­sta­vlja „pra­vi“ sa­dr­žaj sli­ke. U go­re­na­ve­de­nom pri­me­ru ona je oprav­da­nje fran­cu­skog ko­lo­ni­ja­li­zma ko­je se na­me­će či­ta­o­cu sa ve­o­ma agre­siv­nom oči­gled­noš­ću („cr­nac ko­ji po­zdra­vlja po­sta­je ali­ bi fran­cu­skog ca­re­vin­stva“). Na taj na­čin, pi­še Bart, u okvi­ru ko­mu­ ni­ka­ci­je do­la­zi do kra­đe go­vo­ra (kri­vac je onaj ko ima uti­caj na me­ di­je) i nje­go­vog pre­tva­ra­nja u dru­ga­či­ji ob­lik. Is­kaz ko­ji se sa­sto­ji od pro­iz­volj­nih zna­ko­va sa­da po­či­nje da funk­ci­o­ni­še kao pr i­ro d­na ve­ z a usled če­ga po­pri­ma od­li­ke per­sva­ziv­ne oči­gled­no­sti ko­ja je, u slu­ča­ju fo­to­gra­fi­je iz Pa­ris Matcha, „lo­jal­na po­li­tič­ka tvrd­nja“29 od­ mah pri­hva­će­na od stra­ne pri­ma­la­ca. Na taj na­čin se­mi­o­loš­ko či­ta­ nje se upo­tre­blja­va za pro­nic­lji­vu de­mi­sti­fi­ka­ci­ju gra­đan­ske ide­o­lo­gi­ je ko­ja „pre­o­bra­ća stvar­nost sve­ta u sli­ku sve­ta, Isto­ri­ju u Pri­ro­du“30 i bri­sa­nje sop­stve­nog ime­na. Ako se mi­to­lo­gi­ja za­sni­va na stvar­no­sti ka­kvu bi­smo že­le­li da ima­mo (i za­to od nje stva­ra­mo mit), mi­to­log po­stu­pa obr­nu­to: bra­ni stvar­nost od nje­nog pre­o­bra­ća­nja u sli­ku i pred­sta­vu te, da­kle, bra­ni je od pre­ve­li­ke ide­o­lo­gi­za­ci­je. Ov­de se Bart sla­že sa Al­ti­se­ro­vim i Ba­li­ba­ro­vim uve­re­njem, ko­ ji su u ko­men­ta­ri­ma Mark­so­vog Ka­pi­ta­la kon­sta­to­va­li da „ide­o­lo­gi­ ja ne­ma ni­ka­kvu isto­ri­ju“, kao i s te­o­ri­jom ide­o­lo­gi­je Luja Al­ti­se­ra (1918–1990), za ko­ga ona „pred­sta­vlja za­miš­lje­ni od­nos po­je­di­na­ca pre­ma nji­ho­vim stvar­nim uslo­vi­ma ži­vo­ta“.31 Ide­o­lo­gi­ja ov­de ni­je tre­ti­ra­na u skla­du s mark­si­stič­kom or­to­dok­si­jom, kao ma­ni­fe­sta­ci­ja „po­greš­ne sve­sti“, već kao nu­žno, za­miš­lje­no po­sre­do­va­nje iz­me­đu čo­ve­ka i nje­go­ve stvar­no­sti. Kao ta­kva, ide­o­lo­gi­ja ni­je pro­iz­vod su­bjek­ta, već – obr­nu­to – pre­tva­ra po­je­din­ca u su­bje­kat ko­ji je nje­na po­sle­di­ca. Al­ti­ser ov­de upo­tre­blja­va ka­te­go­ri­ju i n­ter­ p e­l a­ ci­j e, od­ no­sno po­zi­va ko­ji ide­o­lo­gi­ja upu­ću­je po­je­din­cu: pri­hva­ta­nje ovog po­zi­va či­ni da po­je­di­nac ula­zi u sfe­ru pred­sta­va ko­je sam pri­hva­ta i sti­če kul­tur­ni (te, da­kle, ide­o­loš­ki) iden­ti­tet. Ne­ma, da­kle, kul­tu­ re bez ide­o­lo­gi­je, što ta­ko­đe zna­či da je su­bje­kat (a ne po­je­di­nac) spu­tan ilu­zor­nom sveš­ću sop­stve­ne slo­bo­de („ono sam što že­lim da bu­dem“), a isto­vre­me­no je sa­mo za­ro­blje­nik sim­bo­lič­ke kul­tu­re u ko­joj uče­stvu­je.

29 Ibid., str. 283. 30 Ibid., str. 296. 31 L. Alt­hus­ser, „Idéolo­gie et ap­pa­re­ils idéolo­gi­qu­es d’Etat (No­tes po­ur une rec­ her­che)“, u: Le­nin et la phi­lo­sop­hie, Pa­ris, 1969.

586

Književne teorije XX veka

Zna­nje / pod­jarm­lje­nost / vlast Ka­te­go­ri­ja su­bjek­ta ov­de igra cen­tral­nu ulo­gu s ob­zi­rom na svo­ju dvo­znač­nost. U fran­cu­skom je­zi­ku le su­jet i na en­gle­skom the su­ bject zna­či ka­ko „su­bje­kat“ u fi­lo­zof­skom smi­slu, ta­ko i „po­da­nik“ u po­li­tič­kom smi­slu. Na ovoj dvo­znač­no­sti svo­ju fi­lo­zo­fi­ju iz­ra­dio je Mi­šel Fu­ko (1926–1984). U knji­zi Nad­zi­ra­ti i ka­žnja­va­ti (1975), po­sve­će­noj ra­đa­nju za­pad­nog pe­ni­ten­ci­jar­nog si­ste­ma, on do­ka­zu­je da je mo­der­na za­pad­na kul­tu­ra na­sta­la kao po­sle­di­ca in­sti­tu­ci­o­na­li­ za­ci­je di­sci­pli­nu­ju­ćih teh­ni­ka na­sta­lih u za­tvo­ri­ma i pri­sut­nih u naj­ sit­ni­jim sek­to­ri­ma jav­nog ži­vo­ta. ■ vlast – kon­cept ko­ji je u Ta „mi­kro­fi­zi­ka vla­sti“ či­ni da po­ svom ra­du ko­ri­stio Mi­šel Fu­ko je­di­nac bi­va pod­vrg­nut di­sci­pli­nu­ ko­ji vlast shva­ta kao re­zul­tat de­ ju­ćem me­ha­ni­zmu dr­žav­ne vla­sti lo­va­nja in­sti­tu­ci­o­na­li­zo­va­nih dis­ ko­ja uti­če ne to­li­ko na slo­bo­du go­ kur­sa ko­ji us­po­sta­vlja­ju su­bje­kat. vo­ra i miš­lje­nja ko­li­ko na to šta se Pre­ma ovom shva­ta­nju, vlast ni­je u ne­či­jem po­se­do­va­nju, ne­go po­ mo­že bi­ti. Ka­ko ka­že Fu­ko, „vlast sto­ji u dis­kur­ziv­nom, da­kle, u ano­ ne­ma spo­ljaš­njost“, što do­bro zvu­ nim­nom sta­nju, u ve­zi sа čim se i či za­jed­no s De­ri­di­nom re­če­ni­com ot­por pro­tiv vla­sti mo­ra obavljati da je „ne­ma iz­van-tek­sta“, jer u kroz dis­kurs. oba slu­ča­ja bi­va na­gla­šen uni­ver­za­ lan me­ha­ni­zam na­stan­ka zna­če­nja usled zna­ko­va ko­ji se stal­no raz­ li­ku­ju (to je De So­si­ro­vo na­sle­đe po ko­me u je­zi­ku po­sto­je sa­mo raz­li­ke), kao i na­stan­ka su­bjek­ta usled su­če­lje­nih sna­ga (to je, opet, Froj­do­vo na­sle­đe po ko­me je „ja“ eko­nom­ska ka­te­go­ri­ja i me­sto su­ o­ča­va­nja od nje­ga ne­za­vi­snih na­gon­skih sna­ga). Su­bje­kat, da­kle, po de­fi­ni­ci­ji pod­jarm­lju­ju32 in­sti­tu­ci­je kon­tro­le i di­sci­pli­ne či­je je po­sto­ ja­nje za za­pad­nu kul­tu­ru neo­p­hod­no. Kul­tur­na ana­li­za, da­kle, te­ži da ot­kri­je ove me­ha­ni­zme pod­jarm­lji­va­nja po­je­din­ca i nje­go­vog pre­tva­ra­nja u po­li­tič­ki su­bje­kat. Fu­ko je to uči­nio u če­ti­ri knji­ge: u Isto­ri­ji lu­di­la u do­ba kla­si­ci­zma (1961) ana­li­zi­rao je „ve­li­ko za­tva­ ra­nje“ lu­da­ka i do­ka­zi­vao kako je lu­di­lo ne uzrok već pre po­sle­di­ca ide­o­loš­kog is­klju­či­va­nja (za­hva­lju­ju­ći ko­me se mo­gao po­ja­vi­ti sa­vre­ me­ni kar­te­zi­jan­ski su­bje­kat s nje­go­vim „ja­snim i gla­snim ide­ja­ma“). U Ra­đa­nju kli­ni­ke iz­neo je isto­ri­ju medikalizacije pred kraj XVI­II ve­ ka, iz­no­se­ći ar­gu­men­te po ko­ji­ma je po­ja­vlji­va­nje no­vog „kli­nič­kog is­ku­stva“ re­zul­tat pro­me­ne u je­zi­ku ko­ja se u to vre­me od­i­gra­la, a ne obr­nu­to. „Kli­ni­ka“, pi­sao je Fu­ko, „isto­vre­me­no pred­sta­vlja no­vu po­de­lu stva­ri i prin­cip nji­ho­ve ar­ti­ku­la­ci­je u je­zi­ku.“33 U Nad­zi­ra­ti 32 Ta­ko je u polj­skom iz­da­nju Sur­ve­il­ler et pu­nir pre­ve­de­na reč as­su­je­tis­se­ment. 33 M. Fo­u­ca­ult, Na­rod­ziny kli­ni­ki, War­sza­wa, 1999, str. 15. XVI. Kulturalna istraživanja

587

Su­bje­kat

Fu­ko­o­va ana­li­za me­ha­ni­za­ma vla­sti

Pod­jarm­lje­ni su­bje­kat

Isto­ri­ja lu­di­la

Nad­zi­ra­ti i ka­žnja­va­ti

Fu­ko­o­va kon­cep­ci­ja dis­kur­sa

Vlast – zna­nje

i ka­žnja­va­ti pra­ti po­ja­vu di­sci­pli­nu­ju­ćih in­sti­tu­ci­ja po­mo­ću ko­jih bi­ va­ju obez­be­đe­ni me­ha­ni­zmi vla­sti nad druš­tvom, a su­bje­kat po­sta­je „me­sto pe­ni­ten­ci­jar­ne in­ter­ven­ci­je“ bez ko­je kul­tu­ra ne mo­že da po­ sto­ji. I, na kra­ju, u pr­vom to­mu Isto­ri­je sek­su­al­no­sti, Fu­ko je is­ta­kao da sek­su­al­nost, tj. pre­ci­zni­je: sci­en­tia se­xu­a­lis – zna­nje o sek­su­al­no­ sti, pred­sta­vlja sred­stvo po­mo­ću ko­jeg druš­tvo us­po­sta­vlja kon­tro­lu nad pri­jat­noš­ću ko­ja pre­ti nje­go­vom po­ret­ku. Uti­caj Fu­koa na kul­tural­na is­ ■ dis­kurs – skup druš­tve­no tra­ži­va­nja je ogro­man, ma­da se mo­ sank­ci­o­ni­sa­nih iz­re­če­nih ak­tiv­no­ že sve­sti – uz ve­li­ko po­jed­no­sta­v- sti ko­ji od­re­đu­je me­sto su­bjek­ta i lji­va­nje i sa­ži­ma­nje – na če­ti­ri naj­ sta­tus stvar­no­sti. Stvar­nost po­sto­ ji kao re­zul­tan­ta raz­li­či­tih is­ka­za bit­ni­ja mo­ti­va. To su: njoj (od­no­sno, ima dis­kur­ziv­ni 1. Pr­vi put for­mu­li­sa­na u Ra­ osta­tus). Po­je­di­nac po­sta­je su­bje­kt đa­nju kli­ni­ke, a za­tim raz­ kad kao sop­stve­na pra­vi­la da­tog vi­je­na u Ar­he­o­lo­gi­ji zna­nja dis­kur­sa pri­hva­ta od­re­đe­ne vred­ (1969), kon­cep­ci­ja d is­ku r­ no­sti i uve­re­nja (= ide­o­lo­gi­ju). Dis­ s a ko­ji ne pred­sta­vlja pret­ kurs ni­ka­da ni­je ne­u­tra­lan po­gled hod­no po­sto­je­ću stvar­nost na svet i pred­sta­vlja osnov­ni uslov kon­sti­tu­i­sa­nja iden­ti­te­ta („re­ci mi ne­go je di­sci­pli­nu­je u dvo­ šta mi­sliš i re­ći ću ti ko si“). Pjer stru­kom zna­če­nju ove re­či: Bur­di­je je uveo po­jam sro­dan dis­ pro­iz­vo­di di­sci­pli­ne zna­nja kur­su, ha­bi­tu s (lat. obi­čaj) da bi i sa­mim tim kon­tro­li­še nje­ od­re­dio „pod­ruš­tvlje­nu su­bjek­tiv­ nost“, skup uput­sta­va i pre­fe­ren­ci­ ne pred­me­te. za­hva­lju­ju­ći ko­ji­ma svet za po­je­ 2. Uve­re­nje da „vlast pro­iz­vo­ ja din­ca po­sta­je ra­zu­mljiv i či­tljiv. 34 di zna­nje“ ko­je, po­tom, ko­ ri­sti za nad­zor nje­nih pred­me­ta. Kao pri­mer mo­že da po­slu­ži psi­ho­loš­ki test ko­jem pre­stup­ni­ci bi­va­ju pod­vrg­nu­ti: da li je reč o zlo­čin­cu ko­ji tre­ba da za­vr­ši u za­tvo­ru ili o ne­u­ra­čun­ lji­voj oso­bi ko­ju tre­ba str­pa­ti u bol­ni­cu? Na­u­ka – za­hva­lju­ju­ ći dis­kur­su – si­ste­ma­ti­zu­je i kla­si­fi­ku­je či­nje­ni­ce ka­ko bi ih ka­sni­je pod­vr­gla in­sti­tu­ci­o­nal­noj ob­ra­di. Ov­de je Fu­ko bli­ zak ana­li­za­ma sa­vre­me­no­sti, ko­je je vr­šio Mar­tin Haj­de­ger, u ko­ji­ma epi­ste­mo­lo­gi­ja bi­va op­tu­že­na za osva­ja­nje stvar­no­ sti kao svo­je sli­ke.35 3. Kon­cep­ci­ja su­bjek­ta kao re­zul­tat pod­jarm­lji­va­nja te­la po­je­di­ na­ca pu­tem vla­sti ko­ja su­bje­kat či­ni pri­sut­nim sa­mo za­to da bi nad njim ima­la kon­tro­lu i da bi ga pre­tvo­ri­la – uz po­moć od­re­đe­nih teh­ni­ka – u druš­tve­no te­lo na kojem su – ka­ko je to opi­sao Mi­šel de Ser­to po­zi­va­ju­ći se na U ka­žnje­nič­koj 34 M. Fo­u­ca­ult, Nadzorować i ka­rać. Na­rodziny wi­ę­zi­e­nia, War­sza­wa, 1993, str. 34. 35 M. He­i­deg­ger, „Czas świ­a­to­o­bra­zu“, u: Dro­gi la­su, War­sza­wa, 1997.

588

Književne teorije XX veka

k o­lo­ni­ji Fran­ca Kaf­ke – za­pi­sa­na pra­vi­la po­stu­pa­nja.36 Dru­gi kla­si­ čan pri­mer te kon­tro­le je Pa­nop­ ti­con opi­san u Nad­zi­ra­ti i ka­žnja­ va­ti, za­tvor – ko­ji je pro­jek­to­vao Dže­re­mi Ben­tam – či­ji ob­lik osi­gu­ra­va sta­lan nad­zor za­tvo­re­ ni­ka ko­ji mo­gu sa­vr­še­no da se vi­de. Pot­pu­na eli­mi­na­ci­ja sfe­re ko­ja ne pod­le­že kon­tro­li­šu­ćem po­sma­tra­nju vla­sti (i iden­ti­fi­ka­ ci­ja vla­sti sa ap­so­lut­nim vi­dom) jeste, pre­ma Fu­kou, naj­ka­rak­te­ ri­stič­ni­ji znak sa­vre­me­ne kul­tu­ re. Pro­u­ča­va­nje od­no­sa iz­me­đu po­sma­tra­nja i vla­sti po­sta­lo je je­dan od naj­va­žni­jih za­da­ta­ka cul­tu­ral cri­ti­ci­sma. 4. Kon­cep­ci­ja mi­ k ro­f i­ z i­ ke v l a­ st i ko­ju ko­ri­ste „dr­žav­ni or­ga­ ni i in­sti­tu­ci­je“, ali ko­ja po­sto­ji i na ni­vou sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta: u ško­la­ma, jav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma, voj­sci, fa­bri­ka­ma itd. Vlast ne pri­pa­da ni­ko­me (na pri­mer, dr­ ža­vi), već je ras­pr­še­na u jav­nom ži­vo­tu. Na pri­mer, uči­telj ima vlast nad uče­ni­ci­ma, ali ne kao po­je­di­nac (Pe­tar Pe­tro­vić) već kao funk­ci­o­ner vas­pit­ne usta­no­ve či­jim se zah­te­vi­ma mo­ ra po­vi­no­va­ti, uosta­lom, slič­no kao po­li­ca­jac ili sveš­te­nik. Vlast je u stva­ri bez­lič­na, ali se ugra­đu­je u kon­kret­ne si­tu­a­ci­ je, a sa­mim tim i u čin pi­sa­nja i či­ta­nja. Ove če­ti­ri te­ze osla­nja­ju se na dve sna­žne pre­mi­se ko­je se od­no­ se na kul­tu­ru i su­bje­kat, kao i na je­zik: 1. Kul­tu­ra je tač­ka u ko­joj se su­ko­blja­va­ju vlast i po­je­di­nac, ko­ji – da bi op­stao – mo­ra da bu­de pod­jarm­ljen, iz če­ga pro­is­ti­če da su­bj e­k at pre d­st a­v lj a f u n k­c i­ju v l a­st i. 2. Kul­tu­ra je po­sle­di­ca me­đu­sob­no su­ko­blje­nih dis­kur­ziv­nih ak­tiv­no­sti ko­je pro­is­ti­ču iz to­ga što vlast pro­iz­vo­di zna­nja, ■ pa­nop­ti­zam – eti­mo­loš­ki „sve­vi­đe­nje“ ili „sve­vi­dlji­vost“. Ter­min je uveo Mi­šel Fu­ko da bi od­re­dio onu vr­stu vla­sti ko­ja se ne za­sni­va na re­pre­si­ji, već na stal­noj kon­tro­li druš­tva, kao i na „di­sci­ pli­no­va­nju“ te­la (pod čim tre­ba pod­ra­zu­me­va­ti pod­vr­ga­va­nje te­le­ sno­sti od­re­đe­nim ide­o­loš­kim čvr­ stim pra­vi­li­ma). Fu­ko ob­jaš­nja­va pa­nop­ti­zam po­zi­va­ju­ći se na de­ la bri­tan­skog fi­lo­zo­fa Dže­re­mija Ben­ta­ma, ko­ji je stvo­rio ve­o­ma spe­ci­fi­čan mo­del za­tvo­ra (Pa­nop­ ti­con): u sa­mom cen­tru okru­gle za­tvor­ske ha­le sto­ji stra­ža­ra s ko­ je se mo­gu po­sma­tra­ti sve će­li­je po­sta­vlje­ne oko nje. Za­tvo­re­ni­ci ne vi­de stra­ža­ra (za­kla­nja ga spe­ ci­jal­na pre­gra­da), ali on vi­di njih. U suš­ti­ni, pri­su­stvo stra­ža­ra je ne­po­treb­no, jer sa­ma mo­guć­nost da bu­du po­sma­tra­ni, di­sci­pli­nu­je za­tvo­re­ni­ke. Da­kle, reč je o vir­ tu­el­nom nad­zo­ru ko­ji se za­sni­va na to­me što sa­ma ide­ja kon­tro­le, ote­lo­tvo­re­na u obliku bok­sa za stra­ža­ra, tako de­lu­je na za­tvo­re­ni­ ke da ih primorava od­go­va­ra­ju­će po­na­ša­nje.

36 M. de Cer­te­au, „Eko­no­mia pi­ś­mi­en­na“, u: A. Burzyńska, M. P. Mar­kow­ski, Te­o­ria li­te­ra­tury XX wi­e­ku. An­to­lo­gia, Kraków, 2006. XVI. Kulturalna istraživanja

589

Pa­nop­ti­con

Mi­kro­fi­zi­ka vla­sti

Dve premise o kul­tu­ri

iz če­ga pro­iz­la­zi da je i dis­ kurs funk­ci­ja vla­sti. Poš­to su­bje­kat ko­ji go­vo­ri ne­ u­mit­no upa­da u zam­ku vla­sti, to on­da zna­či da je ne­mo­gu­će ne­u­ tral­no (či­sto te­o­rij­sko) is­tra­ži­va­nje kul­tu­re, ko­je se, sa­mim tim (što je do­ka­za­lo i Fu­ko­o­vo an­ga­žo­va­nje u po­li­tič­kom ži­vo­tu Fran­cu­ske), pre­tva­ra u p o­l i­t i č­ku in­te r­ ve n ­ ci­ju. Upra­vo za­hva­lju­ju­ći toj ak­ti­ vi­stič­koj ori­jen­ta­ci­ji, Mi­šel Fu­ko je po­stao je­dan od naj­va­žni­jih pa­tro­ na cul­tu­ral cri­ti­ci­sma.

■ ge­ne­a­lo­gi­ja – na­ziv me­to­ do­loš­kog pro­jek­ta Mi­še­la Fu­koa ko­ji je ostva­ri­van to­kom se­dam­de­ se­tih go­di­na, a in­spi­ri­san fi­lo­zo­fi­ jom Fri­dri­ha Ni­čea. Ge­ne­a­lo­gi­ja na­sto­ji da po­ka­že na­čin for­mi­ra­ nja pred­me­ta zna­nja i ka­ko su oni druš­tve­no di­sci­pli­no­va­ni po­mo­ ću dis­kur­sa ko­ji su im po­sve­će­ni. Ge­ne­a­log ne ve­ru­je u uro­đe­nu ne­u­tral­nost poj­mo­va i na­sto­ji da ot­kri­je me­ha­ni­zme ko­ji do­vo­de do nji­ho­ve po­ja­ve i učvrš­ći­va­nja u isto­ri­ji. Na taj na­čin is­tra­žu­je ve­ze iz­me­đu zna­nja i vla­sti. Ge­ne­a­loš­ki prin­cip po­ve­zu­je kul­tural­na is­tra­ ži­va­nja s No­vim istorizmom.

Re­zi­me

Smi­sao u kul­tu­ri

Kao što smo vi­de­li, kul­tural­na is­tra­ži­va­nja ni­ka­da ni­su bi­la, ni­ti su da­nas, ho­mo­ge­na di­sci­pli­na; vr­še­na su bez bri­ge o me­to­do­loš­koj stro­go­sti, što mo­že bi­ti po­vod za nji­ho­vu ne­u­o­bi­ča­je­nu po­pu­lar­nost na­ro­či­to na ame­rič­kim uni­ver­zi­te­ti­ma gde na­i­la­ze na po­volj­nu kli­ mu za­hva­lju­ju­ći po­li­tič­koj an­ga­žo­va­no­sti pro­fe­so­ra ko­ji su se nji­ma ba­vi­li i us­peš­noj re­to­ri­ci po­li­ti­cal cor­rec­tness. U Fran­cu­skoj je si­tu­ a­ci­ja dru­ga­či­ja, ako ni zbog če­ga dru­gog, ono zbog po­sto­ja­nja ne­ u­ni­ver­zi­tet­ske na­uč­ne in­sti­tu­ci­je ti­pa Éco­le des Ha­u­tes Étu­des en Sci­en­ces So­ci­a­les (gde su pre­da­va­li i Pjer Bur­di­je i Mi­šel de Ser­to) ili Col­lège de Fran­ce, gde je ka­te­dru Isto­ri­je si­ste­ma miš­lje­nja dr­žao Mi­šel Fu­ko. Ako bi­smo se, ipak, po­tru­di­li da od­re­di­mo ono što po­ ve­zu­je sve tri tra­di­ci­je miš­lje­nja (en­gle­sku, ame­rič­ku i fran­cu­sku) i ka­kav uti­caj one ima­ju na raz­miš­lja­nje o knji­žev­no­sti, mo­gli bi­smo se usu­di­ti na sle­de­ća na­bra­ja­nja. 1. Smi­sao u kul­tu­ri ni­je – kao što je u fe­no­me­no­lo­gi­ji – pro­iz­ vod ak­ta či­ste sve­sti, ni­je ni – kao u her­me­ne­u­ti­ci – neš­to što tre­ba ot­kri­ti u sve­tu ili iz­van nje­ga, ni­ti je ugra­đen – kao u ra­znim for­ma­li­stič­kim te­o­ri­ja­ma – u tekst ili u in­ter­tek­stu­al­ ne re­la­ci­je, a ni­je ni – kao u psi­ho­a­na­li­zi – po­ti­snut u in­di­vi­ du­al­nu ili ko­lek­tiv­nu pod­svest. Iz per­spek­ti­ve kul­tural­nih is­ tra­ži­va­nja, smi­sao je pro­iz­vod druš­tve­nih ak­tiv­no­sti, tač­ni­je: mno­gih, če­sto me­đu­sob­no su­ko­blje­nih druš­tve­nih ak­tiv­no­sti 590

Književne teorije XX veka

od ko­jih sva­ka na­sto­ji da na­met­ne sop­stve­ni na­čin le­gi­ti­mi­za­ ci­je smi­sla ko­ji je stvo­ri­la. 2. Knji­žev­nost ni­je ni zbir auto­nom­nih tek­sto­va ni eks­pre­si­ja in­tim­nog u lič­no­sti ili po­dra­ža­va­nje stvar­no­sti, već jed­na od mno­gih (ali ne naj­va­žni­ja) sim­bo­lič­kih ak­tiv­no­sti (dis­kur­sa) pod­vrg­nu­tih druš­tve­nim pra­vi­li­ma pro­iz­vod­nje i kon­tro­le.37 3. Autor i či­ta­lac ni­su po­je­din­ci od kr­vi i me­sa, već sa­mo oba­vlja­ ju od­re­đe­ne dis­kur­ziv­ne funk­ci­je (Fu­ko), što zna­či da za­u­zi­ma­ ju me­sto ko­je od­re­đu­je u od­no­su njih nad­re­đe­na ide­o­lo­gi­ja (Al­ti­ser), vlast (Fu­ko) ili druš­tve­na struk­tu­ra (Bur­di­je). Autor i či­ta­lac su po­zva­ni da is­pu­ne svo­je ulo­ge, ne u skla­du sa svo­jim lič­nim opre­de­lje­nji­ma, već kroz vla­da­ju­će ide­o­lo­gi­je i na­či­ne kul­tur­nog po­zi­ci­o­ni­ra­nja: pol, kla­sna i et­nič­ka pri­pad­nost. 4. Sva­ki tekst je ide­o­lo­gi­zo­van, što zna­či da sva­ki u se­bi kri­je skup pred­sta­va o sve­tu i od­re­đu­je od­nos po­je­din­ca pre­ma sop­stve­nom ži­vo­tu (Al­ti­ser). 5. In­ter­pre­ta­ci­ja, ko­ja se od­no­si na sve vr­ste tek­sto­va i is­ka­za (je­zič­kih i li­kov­nih ko­ji pri­pa­da­ju i vi­so­koj i ni­skoj kul­tu­ri a mo­gu se na­ći i u de­li­ma kla­si­ka i u sva­ko­dnev­nom ži­vo­tu), je­ste is­po­lja­va­nje tih pre­mi­sa (Bart) i nji­ho­vo po­zi­ci­o­ni­ra­nje u ši­rem kul­tur­nom kon­tek­stu.38 6. U ve­zi s tim, knji­žev­no is­tra­ži­va­nje ni­je, ka­ko su pret­po­sta­vlja­li pred­stav­ni­ci New Cri­ti­ci­sma, „in­ter­pre­ta­ci­ja i ana­li­za knji­žev­nih de­la sa­mima po se­bi“,39 in­ter­pre­ta­ci­ja za­sno­va­na na objek­tiv­nim, ne­u­tral­nim su­do­vi­ma, već – u kraj­njoj li­ni­ji – po­li­tič­ka in­ter­ven­ci­ja.40 37 Ov­de va­lja pod­se­ti­ti da je Sar­tr če­tr­de­se­tih go­di­na go­vo­rio kako je knji­žev­ nost od­re­đe­ne epo­he „otu­đe­na“ „ako ni­je pot­pu­no sve­sna svo­je auto­no­mi­je i ako se pod­re­đu­je sve­tov­noj vla­sti ili ne­koj ide­o­lo­gi­ji“. Ž.-P. Sar­tr, Šta je knji­ žev­nost?, op. cit. 38 Pre­ma S. Fi­šu, to je po­stu­pak ne­iz­be­žne lo­gič­ke greš­ke de­fi­ni­sa­nja ne­po­zna­ tog ne­po­zna­tim (ig­no­tum per ig­no­tum). Ako je za­da­tak kul­tural­nih is­tra­ži­ va­nja ob­jaš­nja­va­nje knji­žev­nih tek­sto­va kroz nji­hov od­nos pre­ma opšti­jem „tek­stu kul­tu­re“, on­da je to mo­gu­će sa­mo pod uslo­vom da ovaj tekst kul­tu­re ne zah­te­va do­dat­na ob­jaš­nje­nja, što uopšte ni­je oči­gled­no. Up. S. Fish, Lo­ o­king El­sew­he­re: Cul­tu­ral Stu­di­es and In­ter­di­sci­pli­na­rity. Slič­no raz­miš­lja i Dž. Hi­lis Mi­ler u ese­ju „Cul­tu­ral Stu­di­es and Re­a­ding“, u: Pro­fes­si­o­nal Co­rec­ tness: Li­te­rary Stu­di­es and Po­li­ti­cal Chan­ge, Cam­brid­ge, Mass., 1992. 39 R. Ve­lek, O. Vo­ren, Te­o­ri­ja knji­žev­no­sti, No­lit, Be­o­grad, 1965, str. 178. 40 Je­dan od naj­sna­žni­jih kri­ti­ča­ra ova­kve po­stav­ke je H. Blum ko­ji kul­tural­na is­tra­ži­va­nja, No­vi istorizam i osta­le „po­li­tič­ke“ te­o­rij­ske ško­le na­zi­va za­jed­nič­ kim ime­nom „Ško­le Re­sen­ti­men­ta“, su­prot­sta­vlja­ju­ći im ro­man­tičarsku este­ti­ ku ge­ni­ja ko­ji se bo­ri sa svo­jim pret­hod­ni­ci­ma. „Pre­pu­nje­ni re­sen­ti­men­tom, XVI. Kulturalna istraživanja

591

In­ter­pre­ta­ci­ja

Ka­ko pi­šu Vik­to­ri­ja Bo­nel i Lin Hant, autor­ke an­to­lo­gi­je Beyond the Cul­tu­ral Turn: New Di­rec­ti­ons in the Study of So­ci­ety and Cul­tu­re, „osam­de­se­tih i de­ve­de­se­tih go­di­na kul­tural­ne te­o­ri­je, na­ro­ či­to one post­mo­der­ni­stič­ki ori­jen­ti­sa­ne, pot­ko­pa­le su i sa­ mu mo­guć­nost i po­tre­bu druš­tve­nih ob­jaš­nje­nja. Idu­ći za Fu­ko­om i De­ri­dom, poststruk­tu­ra­li­sti i post­mo­der­ni­sti su uka­zi­va­li na to da po­de­lje­ni dis­kur­si (ili kul­tu­re) ta­ko in­ten­ ziv­no pro­ži­ma­ju na­še opa­ža­nje sve­ta, da bi­lo ka­kva ta­ko­zva­ na na­uč­na ob­jaš­nje­nja druš­tve­nog ži­vo­ta po­sta­ju obič­na ve­ žba u ko­lek­tiv­noj fik­ci­o­na­li­za­ci­ji ili mi­to­tvor­stvu“.41 Kul­tural­na is­tra­ži­va­nja upra­vo se ba­ve sle­de­ćim: uti­ca­jem dis­ kur­sa na opa­ža­nje stvar­no­sti ko­je ne­iz­be­žno – čak i u „tvr­doj“ na­uč­ noj ver­zi­ji – pod­le­že fik­ci­ji.

isto­ri­ča­ri svih vr­sta – sled­be­ni­ci Mark­sa, Fu­koa i po­li­tič­kog fe­mi­ni­zma – ba­ve se knji­žev­nom kri­ti­kom kao da je ona ne­ka vr­sta dru­go­ste­pe­ne druš­ tve­ne isto­ri­je. Na taj na­čin za­o­bi­la­ze usa­mlje­nost či­ta­o­ca, od­ba­cu­ju su­bjek­ tiv­nost ko­ja je, ka­ko tvr­de, li­še­na ‘druš­tve­nog smi­sla’.“ H. Blo­om, Lęk pr­zed wpływem. Te­o­ria po­e­zji, Kraków, 2002, str. 22. 41 V. E. Bon­nell, L. Hunt, „In­tro­duc­tion“, u: Beyond the Cul­tu­ral Turn: New Di­ rec­ti­ons in the Study of So­ci­ety and Cul­tu­re, Ber­ke­ley, 1999, str. 3.

592

Književne teorije XX veka

Hro­no­lo­gi­ja 1904:

Maks Ve­ber (1864–1920) u ras­pra­vi „Objek­tiv­nost“ sa­zna­nja u druš­tve­nim na­u­ka­ma, ko­ja pred­sta­vlja ma­ni­fest no­vog me­to­ do­loš­kog sta­va i ko­ji će se ka­sni­je na­zva­ti so­ci­o­lo­gi­jom zna­nja, is­ti­če da je „tran­scen­den­tal­na pret­po­stav­ka sva­ke na­u­ ke o k nji­že v­ no­st i (to) da smo lju­di ku l­tu­ re ko­ji po­se­du­ju spo­ sob­nost i vo­lju za­u­zi­ma­nja sve­snog st a­no­v iš­t a pre­ma sve­tu ko­jem da­ju smi­s ao“. 1922: Isto­ri­ja i kla­sna svest Đer­đa Lu­ka­ča u ko­joj se, u kon­tek­stu ana­li­ ze Mark­so­vog fe­ti­ši­zma ro­be, ja­vlja kon­cept „post­va­re­nja“ čo­ve­ ka pod­vrg­nu­tog sve ve­ćem pri­ti­sku rob­ne pro­iz­vod­nje. 1929: Ide­o­lo­gi­ja i uto­pi­ja Kar­la Man­haj­ma u ko­joj autor de­fi­ni­še pred­ met no­vog so­ci­o­loš­kog prav­ca ko­ji is­tra­žu­je „druš­tve­ne uslo­vlje­ no­sti te­o­ri­je i na­či­na miš­lje­nja“. 1929–1933: An­to­nio Gram­ši pi­še u za­tvo­ru če­ti­ri to­ma Qu­a­der­ni del car­ce­re (Sve­ske iz za­tvo­ra) u ko­ji­ma gra­di osno­vu za ide­o­loš­ku ana­li­zu kul­tu­re ko­ja je ima­la ogro­man uti­caj na raz­li­či­te va­ri­jan­te kul­ tural­nih is­tra­ži­va­nja. 1933: Pi­o­nir­ska ras­pra­va Je­ži­ja Stem­pov­skog Chi­me­ra ja­ko zwi­er­zę po­ ci­ą­go­we u ko­joj se ana­li­zi­ra­ju ve­ze fu­tu­ri­zma s ka­pi­ta­li­zmom. 1934: Umet­nič­ko de­lo u do­ba teh­nič­ke re­pro­duk­ci­je Val­te­ra Be­nja­mi­ na (1892–1940). Autor iz­no­si te­zu da sta­tus umet­nič­kog de­la ni­je ve­čit ne­go da za­vi­si od druš­tve­ne isto­ri­je. Umet­nič­ko de­lo, umno­že­no me­ha­nič­kom me­to­dom u ka­pi­ta­li­stič­kom druš­tvu, gu­bi svo­ju ne­po­no­vlji­vu „auru“. Rut Be­ne­dikt ob­ja­vlju­je Mo­de­le kul­tu­re u ko­ji­ma bi­va for­mu­li­sa­na te­o­ri­ja kul­tu­re kao kon­fi­gu­ra­ci­ja kul­tur­nih mo­de­la na­sta­lih po­mo­ ću do­mi­nant­nih kul­tur­nih vred­no­sti od­re­đe­ne druš­tve­ne gru­pe. 1936: Ame­rič­ko, znat­no iz­me­nje­no, iz­da­nje Ide­o­lo­gi­je i uto­pi­je. 1939: Über den Pro­zeß der Zi­vi­li­sa­tion. So­zi­o­ge­ne­tische und psycho­ge­ne­tische Un­ter­suc­hun­gen. 1947: Te­o­dor Ador­no (1903–1969) i Maks Hork­haj­mer (1895–1973), ko­ji ži­ve u Ame­ri­ci od kra­ja tri­de­se­tih go­di­na, ob­ja­vlju­ju Di­ja­ lek­ti­ku pro­sve­ti­telj­stva. U jed­nom od po­gla­vlja, po­sve­će­nom XVI. Kulturalna istraživanja

593

ame­rič­koj kul­tur­noj in­du­stri­ji, pro­sve­ti­telj­stvo bi­va pred­sta­vlje­ no kao „ma­sov­na kle­ve­ta“, a kul­tu­ra kao ro­ba za pro­da­ju. Jed­na od pr­vih ana­li­za re­kla­me. 1951:

Stju­art Hol do­bi­ja sti­pen­di­ju Ox­ford Uni­ver­sity i za­po­či­nje mu­ nje­vi­tu ka­ri­je­ru kao ak­ti­vi­sta bri­tan­ske No­ve le­vi­ce.

1957:

Ri­čard Ho­gart ob­ja­vlju­je knji­gu The Uses of Li­te­racy, sma­tra­nu ka­me­nom te­melj­cem kul­tural­nih is­tra­ži­va­nja. Ho­gart u njoj is­ti­ če da kri­tič­ka ana­li­za umet­no­sti omo­gu­ća­va ot­kri­va­nje istin­skog „kva­li­te­ta ži­vo­ta“ druš­ta­va. Je­di­no umet­nost uspe­va da od­ra­zi ži­ vot s nje­go­vim ukup­nim bo­gat­stvom i ra­zno­vr­snoš­ću.



Ro­lan Bart pri­ku­plja svo­je se­mi­o­loš­ke ana­li­ze ma­sov­ne kul­tu­re i ob­ja­vlju­je ih pod na­slo­vom Mi­to­lo­gi­je.

1958:

Rej­mond Vi­li­jams ob­ja­vlju­je Cul­tu­re and So­ci­ety (Kul­tu­ra i druš­ tvo) u ko­joj kul­tu­ru de­fi­ni­še kao „ce­lo­vit na­čin ži­vo­ta (a who­le way of li­fe)“. Nje­go­va dru­ga va­žna knji­ga – The Long Re­vo­lu­tion – bi­će ob­ja­vlje­na 1961. go­di­ne. I u jed­noj i u dru­goj knji­zi Vi­ li­jams s mark­si­stič­kog sta­no­viš­ta ana­li­zi­ra kul­tur­ne pro­ce­se i po­ja­ve. Opi­su­ju­ći raz­li­či­te ma­ni­fe­sta­ci­je i sta­di­ju­me raz­vo­ja kul­tu­re, uka­zu­je na nje­nu osnov­nu oso­bi­nu: po­ste­pe­na iz­ra­da ap­so­lut­ne i kom­plet­ne for­me ko­ja ob­u­hva­ta sve aspek­te ži­vo­ta (ma­te­ri­jal­ne, in­te­lek­tu­al­ne i du­hov­ne).

1963:

U Del­hi­ju se osni­va Cen­tre for the Study of De­ve­lo­ping So­ci­e­ti­es ko­ji oku­plja po­zna­te in­dij­ske te­o­re­ti­ča­re: Raj­ni Ko­ta­ri, Asis Nen­di, D. L. Šet. CSDS se, pre sve­ga, ba­vi pro­ble­mom me­đu­kul­ tur­ne ko­mu­ni­ka­ci­je i pro­ce­si­ma pre­o­bra­ža­ja pred­mo­der­nih za­ jed­ni­ca u mo­der­na druš­tva.



Fu­ko ob­ja­vlju­je Ra­đa­nje kli­ni­ke.

1964:

Na Bir­min­gen­skom uni­ver­zi­te­tu osni­va se Cen­tre for Con­tem­po­ rary Cul­tu­ral Stu­di­es – in­sti­tu­ci­ja po ko­joj će se na­zva­ti či­ta­va di­sci­pli­na. Sa CCCS su, iz­me­đu osta­lih, bi­li po­ve­za­ni Ri­čard Ho­ gart, Rej­mond Vi­li­jams, Edvard Pal­mer Tomp­son i Stju­art Hol.

1966:

Knji­ga L’Amo­ur de l’art. Les Musées d’art Européens es le­ur pu­blic Pje­ra Bur­di­jea i Ale­na Dar­be­la. Auto­ri ana­li­zi­ra­ju po­ja­vu kla­sne i obra­zov­ne po­de­le gru­pa po­se­ti­la­ca dr­žav­nih ga­le­ri­ja.

1968:

Maj­ski do­ga­đa­ji u Pa­ri­zu: po­bu­na stu­de­na­ta.

1969:

Luj Al­ti­ser ob­ja­vlju­je knji­gu Le­njin i fi­lo­zo­fi­ja u ko­joj se na­la­zi nje­gov naj­ču­ve­ni­ji tekst „Ide­o­lo­gi­ja i ide­o­loš­ki dr­žav­ni apa­rat“ u ko­jem se da­je de­fi­ni­ci­ja ide­o­lo­gi­je kao „ima­gi­nar­ne ve­ze in­di­ vi­dua s nji­ho­vim stvar­nim uslo­vi­ma eg­zi­sten­ci­je“.

1970:

U Bur­di­je­o­voj knji­zi La Re­pro­duc­tion. Eléments po­ur une théorie du systéme d’en­se­ig­ne­ment (ko­ju je na­pi­sao za­jed­no sa Ž. K. Pa­se­ro­nom) po­ja­vlju­je se te­o­ri­ja „sim­bo­lič­kog na­si­lja“.

594

Književne teorije XX veka

1972: 1973: 1975:

1977:

1979:

1980: 1981:

1983: 1986: 1988:

CCCS ob­ja­vlju­je pr­vi broj Wor­king Pa­pers in Cul­tu­ral Stu­di­es, ča­so­pis ko­ji će ka­sni­je po­sta­ti glav­ni me­di­jum za ras­pra­ve o kul­ tural­nim is­tra­ži­va­nji­ma. Zbor­nik ese­ja Kli­for­da Ger­ca The In­ter­pre­ta­tion of Cul­tu­res. Je­ dan od pr­vih ma­ni­fe­sta in­ter­pre­ta­tiv­ne an­tro­po­lo­gi­je u ko­ji je uve­den po­jam „gu­stog opi­sa“. Već po­sle struk­tu­ra­li­stič­kog za­o­kre­ta usled ko­jeg su na­sta­le Re­ či i stva­ri (1966) i Ar­he­o­lo­gi­ja zna­nja (1969), Fu­ko ob­ja­vlju­je Nad­zi­ra­ti i ka­žnja­va­ti, ana­li­zu di­sci­pli­nu­ju­ćih teh­ni­ka (na­ro­či­to za­tvor­skih) u za­pad­nom druš­tvu. Ču­ve­na ana­li­za pa­nop­ti­zma kao teh­ni­ke stal­nog uho­đe­nja. Lo­ra Mal­vi ob­ja­vlju­je esej Vi­sual Ple­a­su­re and Nar­ra­ti­ve Ci­ne­ ma u ko­jem – ko­ri­ste­ći te­o­ri­ju Ža­ka La­ka­na – po­ka­zu­je ka­ko ho­li­vud­ski fil­mo­vi gra­de sli­ku že­ne s muš­ke tač­ke gle­diš­ta. Vi­li­jam­so­va knji­ga Mar­xism and Li­te­ra­tu­re (Mark­si­zam i knji­ žev­nost) u ko­joj raz­voj sa­vre­me­ne knji­žev­no­sti ni­je de­fi­ni­san po­mo­ću este­tič­kih ka­te­go­ri­ja, ne­go po­mo­ću po­ste­pe­ne spe­ci­ja­li­ za­ci­je ka­pi­ta­li­stič­kog druš­tva. Knji­žev­ne vr­ste su de­ter­mi­ni­sa­ne pu­tem druš­tve­ne ulo­ge ko­ju tre­ba da od­i­gra­ju. U Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji po­či­nje je­da­na­e­sto­go­diš­nji pe­riod kon­zer­va­ tiv­nih vla­da pod vođ­stvom Mar­ga­ret Ta­čer. Pjer Bur­di­je ob­ja­vlju­je La Dis­tin­ction. Cri­ti­que so­ci­a­le du ju­ge­ment. To je kri­ti­ka Kan­to­ve te­o­ri­je ne­u­tral­nog este­tič­kog su­da. Bur­di­je do­ka­zu­je da je este­tič­ki ose­ćaj re­zul­tat „kul­tur­nog ka­pi­ta­la“ po­ve­za­ nog s pri­vi­le­go­va­nim druš­tve­nim i eko­nom­skim po­lo­ža­jem. Stju­art Hol pre­la­zi na Uni­versytet Open i po­sta­je mo­de­ra­tor ču­ ve­ne ras­pra­ve pod na­zi­vom „New Ti­mes“ na stra­ni­ca­ma Mar­ xism To­day. U knji­zi Le Sens pra­ti­que Bur­di­je na­vo­di da se an­tro­po­lo­gi­ja kao na­u­ka mo­že ostva­ri­ti sa­mo on­da kad se u ob­zir uzmu ak­tiv­no­sti i na­uč­na sred­stva, kao i ve­za is­tra­ži­va­ča sa svo­jim pred­me­tom. Fre­de­rik Džej­mi­son ob­ja­vlju­je The Po­li­ti­cal Un­con­sci­o­us, kon­sta­ tu­ju­ći da po­li­tič­ka in­ter­pre­ta­ci­ja knji­žev­no­sti tre­ba da za­me­ni fi­lo­loš­ku ex­pli­ca­ti­on de tex­te, a mark­si­zam pred­sta­vlja „ne­pre­va­ zi­đe­ni ho­ri­zont“ svih me­to­do­lo­gi­ja ko­je po­niš­ta­va ali i ču­va. Ger­co­vo Lo­kal­no zna­nje. Ese­ji iz do­me­na in­ter­pre­ta­ti­v­ne an­tro­ po­lo­gi­je. Be­ne­dikt An­der­son ob­ja­vlju­je Ima­gi­nar­ne za­jed­ni­ce u ko­jem tvr­di da je na­ci­o­nal­nost na­ra­ti­van pro­iz­vod a ne va­ni­sto­rij­ska esen­ci­ja. Umi­re Mi­šel de Ser­to. Ger­co­va knji­ga De­lo i ži­vot. An­tro­po­lo­gi­ja kao autor. To je knji­ ga o an­tro­po­loš­koj knji­žev­no­sti ko­ja na­gla­ša­va zna­čaj autorove in­di­vi­du­al­ne tač­ke gle­diš­ta, ugra­đe­ne u kon­tekst is­tra­ži­va­nja.

XVI. Kulturalna istraživanja

595

1990:

1992:

1994: 1996:

1998:



596

Na uni­ver­zi­te­tu Il­li­no­is u Ur­ba­na-Cham­pi­ag­ne tra­je ve­li­ka kon­ fe­ren­ci­ja „Cul­tu­ral Stu­di­es Now and in the Fu­tu­re“ ko­ja oku­plja vi­še od de­vet sto­ti­na uče­sni­ka. Stju­art Hol pod­no­si re­fe­rat – Cul­tu­ral Stu­di­es and Its The­o­re­ti­cal Le­ga­ci­es – u ko­jem sna­žno na­gla­ša­va in­sti­tu­ci­o­na­li­za­ci­ju „dve­ju kon­struk­ci­ja“: bri­tan­ska i ame­rič­ka kul­tural­na is­tra­ži­va­nja. Upo­zo­ra­va na tek­stu­a­li­za­ci­ju pro­ble­ma vla­sti i po­li­ti­ke u ame­rič­kim kul­tural­nim is­tra­ži­va­nji­ ma ko­ja je odvo­je­na od re­al­nih pro­ble­ma kul­tu­re. Ho­mi K. Ba­ba ob­ja­vlju­je an­to­lo­gi­ju Na­tion and Nar­ra­tion u ko­joj da­je tek­sto­ve po­sve­će­ne kul­tur­noj kon­struk­ci­ji na­ci­o­nal­no­sti. Knji­ga Pje­ra Bur­di­jea Pra­vi­la igre. Pi­o­nir­ska ana­li­za „knji­žev­ nog po­lja“, iz­vr­še­na na Flo­be­ro­vom pri­me­ru, po­lja na ko­je mo­ ra da de­lu­je pi­sac ka­ko bi po­stao stva­ra­lac. To de­lo stva­ra osno­ vu za ana­li­zu kul­tur­ne pro­duk­ci­je. Ho­mi K. Ba­ba: The Lo­ca­tion of Cul­tu­re. Objavljena de­talj­na bi­bli­o­gra­fi­ja So­uth Asian Cul­tu­ral Stu­di­es Vi­naj Lal. Upoređuju se tek­sto­vi auto­ra, kao što su: Jit Singh Ube­ roi (Sci­en­ce and Cul­tu­re, 1978), Klod Al­fon­so Al­va­rez (Ho­mo Fa­ ber: Tec­hno­logy and Cul­tu­re in In­dia, Chi­na, and the West from 1500 to the Pre­sent Day, 1979), Asis Nen­di (Al­ter­na­ti­ve Sci­en­ces, 1980). Ju­žna Azi­ja pred­sta­vlja pro­stor naj­br­žeg raz­vo­ja kul­tural­ nih is­tra­ži­va­nja po­sle SAD. Iste go­di­ne na stra­ni­ca­ma uti­caj­nog ča­so­pi­sa So­cial Text, Alen So­kal ob­ja­vlju­je čla­nak „Tran­sgres­ sing the Bo­un­da­ri­es: To­ward a Tran­sfor­ma­ti­ve Her­me­ne­u­tics of Qu­an­tum Gra­vity“ ko­ji pred­sta­vlja pa­ro­di­ju na­uč­nog ese­ja. U svom tek­stu So­kal (pro­fe­sor fi­zi­ke) ci­ti­ra pot­pu­no be­smi­sle­ ne (ali auten­tič­ne) is­ka­ze fran­cu­skih i ame­rič­kih in­te­le­k­tua­la­ca o fi­zi­ci i ma­te­ma­ti­ci. Ured­ni­ci ča­so­pi­sa ob­ja­vlju­ju čla­nak ne na­ da­ju­ći se da je autor i nji­ma po­sta­vio zam­ku. Po­sle po­ja­vlji­va­nja tog bro­ja ča­so­pi­sa, s po­me­nu­tim tek­stom, So­kal ot­kri­va da je nje­gov esej obič­na ša­la. Dve go­di­ne ka­sni­je po­ja­vlju­je se knji­ga Po­mod­ne glu­po­sti. O zlo­u­po­tre­bi poj­mo­va iz do­me­na eg­zakt­nih na­u­ka od stra­ne post­mo­der­ni­stič­kih in­te­lek­tu­a­la­ca (A. So­kal, Dž. Brik­mont). Kri­ti­ča­ri So­ka­la sma­tra­ju he­pe­ning pr­vim ozbilj­ nim na­pa­dom na di­sci­pli­nu kul­tural­nih is­tra­ži­va­nja. Fre­derik Džej­mson, mark­si­stič­ki ana­li­ti­čar post­mo­der­ni­zma, ob­ ja­vlju­je knji­gu ese­ja na­sta­lih od 1983. do 1998. go­di­ne The Cul­tu­ ral Turn: Se­lec­ted Wri­tings on the Post­mo­dern, u ko­joj se na­la­zi nje­gov po­zna­ti esej „Post­mo­der­nism and Con­su­mer So­ci­ety“. Ri­čard Ror­ti u knji­zi Ac­hi­e­ving Our Co­un­try: Lef­tist Thro­ught in Twen­ti­eth-Cen­tury Ame­ri­ca pi­še: „Ne sum­njam da će za tri­ de­set go­di­na ‘kul­tural­ne stu­di­je’ bi­ti isti ona­kav re­likt kao što je bio lo­gič­ki po­zi­ti­vi­zam tri­de­set go­di­na po­sle svog tri­jum­fa.“

Književne teorije XX veka

Bi­bli­o­gra­fiјa Literatura42 A Companion to Cultural Studies, red. T. Miller, Oxford 2001. Badanie kultury. Elementy teorii antropologicznej, wybór, przedm. M. Kem­ pny, E. Nowicka, Warszawa 2003. Badanie kultury. Elementy teorii antropologicznej. Kontynuacje, wybór, przedm. M. Kempny, E. Nowicka, Warszawa 2004. C. Baker, Cultural Studies: Theory and Practice, London 2000. C. Baker, The Sage Dictionary of Cultural Studies, London 2004. M. Bal, Double Exposures: The Subject of Cultural Analysis, New York–Lon­ don 1996. E. T. Bannett, Postcultural Theory: Critical Theory after the Marxist Paradigm, London 1992. J. Clifford, Kłopoty z kulturą. Dwudziestowieczna etnografia, literatura i sztu­ ka, tłum. E. Dżurak et al., Warszawa 2000. Cultural Studies, red. L. Grossberg, C. Nelson, P. Treichler, New York–London 1992. Cultural Studies: Interdisciplinarity and Translation, red. S. Herbrechter, Am­ sterdam 2002. The Cultural Studies Reader, red. S. During, London–New York 1999. Culture, Media, Language: Working Papers in Cultural Studies, 1972–1979, London 1980. Culture / Power / History: A Reader in Contemporary Social Theory, red. N. B. Dirks, G. Eley, S. B. Ortner, Princeton 1994. S. During, Cultural Studies: A Critical Introduction, New York 2005. T. Eagleton, Ideology: An Introduction, London 1991. A. Easthope, Literary into Cultural Studies, London 1991. The Everyday Life Reader, red. B. Highmore, London 2002. 42 Ova bibliografija nije potpuna. Svakako joj nedostaju radovi o teoriji istorije kulture sa španskog, nemačkog, američkog i francuskog područja. Pojedine antologije, međutim, ipak ukazuju i na ova istraživačka područja. XVI. Kulturalna istraživanja

597

French Cultural Studies: Criticism at the Crossroads, red. M.-P. Le Hir, D. Strand, Albany 2000. E. Goodheart, The Reign of Ideology, New York 1997. J. Hartley, A Short History of Cultural Studies, London 2003. D. Hawks, Ideology, London 1996. Ch. Jenks, Kultura, tłum. W. J. Burszta, Poznań 1999. R. Johnson, D. Chambers, P. Raghuram, E. Tincknell, The Practice od Cultural Studies, London 2004. V. B. Leitch, Cultural Criticism, Literary Theory, Poststructuralism, New York 1992. J. Lewis, Cultural Studies: The Basics, London 2002. M. P. Markowski, „O reprezentacji“, u: Kulturowa teoria literatury. Głowne pojęcia i problemy, red. M. P. Markowski, R. Nycz, Kraków 2006. A. McRobbie, The Uses Of Cultural Studies: A Textbook, London 2005. On Signs, red. M. Blonsky, Baltimore 1985. M. Payne, Reading Knowledge: Introduction to Barthes, Foucault, Althusser, Oxford 1997. The Practice of Cultural Analysis: Exposing Interdisciplinary Interpretation, red. M. Bal, współpr. B. Gonzales, Stanford 1999. Question of Method in Cultural Studies, red. M. White, J. Schwoch, Oxford 2006. Questions of Cultural Identity, red. S. Hall, P. Du Gay, London 1996. Reception Studies: From Literary Theory to Cultural Studies, red. J. L. Machor, P. Goldstein, New York 2001. Representation: Cultural Representations and Signifying Practices, red. S. Hall, London 1997. The Routledge Language and Cultural Theory Reader, red. L. Burke, T. Crowley, A. Girvin, London 2000. Z. Sardar, B. van Loon, Introducing Cultural Studies, red. R. Appignanesi, Cambridge 2003. V. Turner, Gry społeczne, pola i metafory. Symboliczne działanie w społec­ zeństwie, tłum. W. Usakiewicz, Kraków 2005. Widzieć, myśleć, być. Technologie mediów, oprac. A. Gwóźdź, Kraków 2001. R. Williams, Keywords: A Vocabulary of Culture and Society, New York 1976.

Pjer Burdije Dela na poljskom P. Bourdieu, Dystynkcja. Społeczna krytyka władzy sądzenia, tłum. P. Biłos, Warszawa 2006. P. Bourdieu, „Moment krytyczny“, tłum. M. Gdula, Krytyka Polityczna 2004 – fragment Homo academicus. 598

Književne teorije XX veka

P. Bourdieu, Reguły sztuki. Geneza i struktura pola literackiego, tłum. A. Za­ wadzki, Kraków 2001. P. Bourdieu, J.-C. Passeron, Reprodukcja. Elementy teorii systemu nauczania, tłum. E. Neyman, wstęp, red. A. Kłoskowska, Warszawa 1990. P. Bourdieu, L. J. D. Wacquant, Zaproszenie do socjologii refleksynej, tłum. A. Sawisz, Warszawa 2001. Važnija literatura R. Jenkins, Pierre Bourdieu, London 1992. J. F. Lane, Pierre Bourdieu: Critical Introduction, Sterling 2000. V. B. Leitch, Cultural Criticism, Literary Theory, Poststructuralism, New York 1992. J. Lechte, „Pierre Bourdieu“, u: Panorama współczesnej myśli humanistycznej. Od strukturalizmu do postmodernizmu, tłum. T. Baszniak, Warszawa 1999. „Pierre Bourdieu: l’intellectuel dominat?“, Magazine Litteraire, 1998, nr 10. Reading Bourdieu on Society and Culture, red. B. Fowler, Oxford 2000.

Mišel de Serto Izbor iz dela M. de Certeau, Heterologies: Discourse on the Other, tłum. B. Massumi, przedm. W. Godzich, Minneapolis 1995. M. de Certeau, La fable mystique XVIe–XVIIe siècle, Paris 1982. M. de Certeau, L’Invention du quotidien, t. 1: Arts de faire, Paris 1990². M. de Certeau, L. Giard, P. Mayol, L’Invention du quotidien, t. 2: Habiter, cuisi­ ner, Paris 1994. Važnija literatura J. Ahearne, Michel de Certeau: Interpretation and Its Other, Stanford 1995. The Certeau Reader, red. G. Ward, Oxford 2000. „Michel de Certeau – in the Plural“, The South Atlantic Quarterly 2001, nr 100.2.

Mišel Fuko Izbor iz dela M. Foucault, Filozofia, historia, polityka. Wybór pism, tłum., wstęp D. Le­ szczyński, L. Rasiński, Warszawa–Wrocław 2000. M. Foucault, Nadzorować i karać. Narodziny więzienia, tłum. posł. T. Komen­ dant, Warszawa 1993. XVI. Kulturalna istraživanja

599

M. Foucault, Politics, Philosophy, Culture: Interviews and Other Writings. 1977–1984, red. L. D. Kritzman, London 1988. Važnija literatura The Cambridge Companion to Foucault, red. G. Gutting, Cambridge 2005. Ch. C. Lemert, G. Gillan, Michel Foucault. Teoria społeczna i transgresja, tłum. D. Leszczyński, L. Rasiński, wstęp L. Kaczanowicz, Warszawa 1999. D. Macey, Foucault, London 2004.

Kliford Gerc Knjige u poljskim izdanjima C. Geertz, Dzieło i życie. Antropolog jako autor, tłum. E. Dżurak, S. Sikora, Warszawa 2000. C. Geertz, Interpretacja kultur. Wzbrane eseje, tłum. M. M. Piechaczek, Kra­ ków 2005. (prev. Slobodanke Glišić, up. Kliford Gerc, Tumačenje kultura, I–II, Beograd, 1998). C. Geertz, Wiedza lokalna. Dalsze eseje z zakresu antropologii interpretatywnej, tłum. D. Wolska, Kraków 2005. C. Geertz, Zastane światło. Antropologiczne refleksje na tematy filozoficzne, wstęp, tłum. Z. Pucek, Kraków 2003. Važnija literatura Clifford Geertz – lokalna lektura, red. D. Wolska, M. Brocki, Kraków 2003.

Antonio Gramši Knjiga u poljskim izdanjima A. Gramsci, Listy z więzienie, tłum. M. Brahmer, Warszawa 1950. A. Gramsci, Pisma wybrane, tłum. B. Sieroszewska, red. M. Orlański, Z. Ryłko, B. Wścieklica, Warszawa 1961, t. 1–2. Važnija literatura S. Krzemień-Ojak, Antonio Gramsci: filozofia, teoria kultury, estetyka, Wars­ zawa 1983. P. Śpiewak, Gramsci, Warszawa 1977.

600

Književne teorije XX veka

Rejmond Vilijams Izbor iz dela R. Williams, The Country and the City, London 1973. R. Williams, Culture and Materialism: Selected Essays, London 1980. R. Williams, Culture and Society, New York 1958. R. Williams, Marxism and Literature, Oxford 1977. Važnija literatura The Raymond Williams Reader, red. J. Higgins, Oxford 2001. Drugi autori L. Athusser, „Idéologies et appareils idéologiques d’État“, u: idem, Positions. (1964–1975), Paris 1976. C. Castoriadis, L’Institution imaginaire de la société, Seuil, Paris 1975. T. Cohen, Ideology and Inscription: „Cultural Studies“ after Benjamin, de Man, and Bakhtin, Cambridge 1998. J.-J. Goux, Symbolic Economies: After Marx and Freud, Ithaca 1990.

Mihal Pavel Markovski

XVI. Kulturalna istraživanja

601

XVII. POST­KO­LO­NI­JA­LI­ZAM

Od vre­me­na Ho­me­ra sva­ki Evro­pe­jac je pre­ma ono­me što je go­vo­rio o Is­to­ku bio ra­si­sta, im­pe­ri­ja­li­sta i [...] to­tal­ni et­no­ cen­trik. Edvard V. Said1 Ro­di­te­lje ro­di­te­lja de­da mo­jih de­da su či­ ni­le [ma­de over], ne uvek bez nji­ho­ve sa­ gla­sno­sti, po­li­tič­ke, po­re­ske i edu­ka­tiv­ne in­ter­ven­ci­je bri­tan­skog im­pe­ri­ja­li­zma. A ja sam ne­za­vi­sna. Za­to sam, u naj­pre­ ci­zni­jem smi­slu te re­či, post­ko­lo­ni­jal­na. Ga­ja­tri Ča­kra­vor­ti Spi­vak2

 

 

E. Said, Orijentalizam, Beograd, 2000, str. 25, prevod: Drinka Gojković. G. C. Spivak, „Who Claims Alterity?“, u: Remaking History, ed. B. Kruger, P. Mariani, New York, 1988, str. 269.

Ra­zni ob­li­ci Kao od­re­đe­nje kon­kret­nog me­to­do­loš­kog sta­va na­ziv „post­ko­lo­ni­ja­ li­zam“ ja­vio se osam­de­se­tih i de­ve­de­se­tih go­di­na proš­log ve­ka pod ve­li­kim uti­ca­jem če­ti­ri kri­tič­ka de­la: In Ot­her Worlds (1987) – Ga­ja­ tri Ča­kra­vor­ti Spi­vak (rođ. 1949), The Em­pi­re Wri­tes Back (1989) – Bil Eš­krof­t (rođ. 1946), Na­tion and Nar­ra­tion – Ho­mi K. Ba­ba (rođ. 1949) i Cul­tu­re and Im­pe­ri­a­lism (1993) – Edvard Sa­id (rođ. 1953). Nji­hov za­jed­nič­ki cilj bio je do­vo­đe­nje u pi­ta­nje uni­ver­zal­nih pre­ten­zi­ja za­pad­ne kul­tu­re i ot­kri­ ■ im­pe­ri­ja­li­zam – prak­sa, te­o­ va­nje nji­ho­vih fi­lo­zof­skih i kul­tur­ ri­ja i sta­vo­vi do­mi­nant­nog cen­tra nih pre­mi­sa. Naj­u­opšte­ni­je uzev, ko­ji vla­da uda­lje­nim te­ri­to­ri­ja­ma. post­ko­lo­ni­jal­na is­tra­ži­va­nja – ko­ja Pri­rod­na po­sle­di­ca im­pe­ri­ja­li­zma se mo­gu tre­ti­ra­ti kao pod­di­sci­pli­ je ko­lo­ni­ja­li­zam – na­se­lja­va­nje i na kul­tural­nih is­tra­ži­va­nja – ba­ kul­tur­no osva­ja­nje ovih te­ri­to­ri­ja. ve se ana­li­zom pred­sta­va o sve­tu, kon­stru­i­sa­nih sa im­pe­ri­ja­li­stič­ke (da­kle, po­li­tič­ki i kul­tur­no do­mi­ nant­ne) tač­ke gle­diš­ta. Zbog to­ga što je svet vi­đen iz im­pe­ri­ja­li­stič­ ke per­spek­ti­ve naj­češ­će bio onaj ko­ji je Evro­pa ko­lo­ni­ja­li­zo­va­la, u post­ko­lo­ni­ja­lnim is­tra­ži­va­nji­ma pod­vrg­nut je kri­ti­ci na­čin na ko­ji su evrop­ske ko­lo­ni­jal­ne si­le (na­ro­či­to En­gle­ska i Fran­cu­ska) stva­ra­ le vred­no­sne pred­sta­ve nji­ma pot­či­nje­nih kul­tu­ra i na ko­ji na­čin su us­po­sta­vlja­le od­no­se iz­me­đu cen­tra i pe­ri­fe­ri­je. Me­đu­tim, po­jam dis­kur­ziv­ne do­mi­na­ci­je br­zo se pro­ši­rio na sve od­no­se iz­me­đu ko­lo­ ni­za­to­ra i ko­lo­ni­zo­va­nih, zbog če­ga su u ovu dru­gu gru­pu ubra­ja­ne  

Pred­sta­vlja­nje post­ko­lo­ni­jal­nih is­tra­ži­va­nja iz te per­spek­ti­ve, si­lom pri­li­ka, upu­ću­je na po­gla­vlje po­sve­će­no kul­tural­nim is­tra­ži­va­nji­ma u ko­jem su ob­jaš­ nje­ni osnov­ni poj­mo­vi i ter­mi­ni. U knjizi Kultura i imperijalizam (prev. V. Bogojević, Beograd, 2002), Said de­fi­ni­še im­pe­ri­ja­li­zam kao „prak­su, te­o­ri­ju i osno­vu do­mi­nant­nog cen­tra – me­tro­po­le, ko­ji vla­da nad uda­lje­nim te­ri­to­ri­ja­ma“ (Lon­don, 1993, str. 9). Pri­rod­na po­sle­di­ca im­pe­ri­ja­li­zma je ko­lo­ni­ja­li­zam – na­se­lja­va­nje i kul­tur­no osva­ja­nje ovih te­ri­to­ri­ja.

XVII. Postkolonijalizam

605

Če­ti­ri kri­tič­ka de­la

Im­pe­ri­ja­li­stič­ka per­spek­ti­va

Po­če­ci post­ko­lo­ ni­jal­ne kri­ti­ke

Fa­no­no­vi Pro­kle­ti na sve­tu

Ori­jen­ta­li­zam

sve pol­ne i et­nič­ke gru­pa­ci­je ko­je ni­su ima­le kul­tur­nu sa­mo­stal­nost, a bi­le su mar­gi­na­li­zo­va­ne i pod­vrg­nu­te in­sti­tu­ci­o­nal­noj re­pre­si­ji. Poš­to su raz­li­či­te kul­tur­ne ma­nji­ne po­če­le da for­mi­ra­ju ot­por pre­ ma agre­siv­noj po­li­tič­koj, pol­noj i ra­snoj do­mi­na­ci­ji, post­ko­lo­ni­ja­ li­zam ta­ko­đe pred­sta­vlja ne­sla­ga­nje s pa­siv­noš­ću pre­ma kul­tur­noj nad­mo­ći sim­bo­li­zo­va­noj u im­pe­ri­ja­ma ko­je vi­še ni­su ni po­sto­ja­le. Po­čet­ke post­ko­lo­ni­jal­ne kri­ti­ke tre­ba, ne­sum­nji­vo, tra­ži­ti u pe­de­se­tim i še­zde­se­tim go­di­na­ma kad su dr­ža­ve ko­je su pri­pa­da­le evrop­skim im­pe­ri­ja­ma po­če­le da se bo­re za ne­za­vi­snost. Kraj vla­ da­vi­ne Fran­cu­ske u In­do­ki­ni, rat u Al­ži­ru, kri­za afrič­kog ko­lo­ni­ja­li­ zma, de­tro­ni­za­ci­ja kra­lja Fa­ru­ka u Egip­tu, sa­mo su naj­va­žni­ji do­ga­ đa­ji po­ve­za­ni s ras­pa­dom ko­lo­ni­jal­nog po­ret­ka. Sko­ro se svi sla­žu da je tekst ko­ji je ini­ci­rao post­ko­lo­ni­ja­li­zam bi­la knji­ga Fran­ca Fa­ no­na (1925–1961) Pro­kle­ti na sve­tu (1961), za ko­ju je Žan-Pol Sar­tr na­pi­sao pred­go­vor pun odu­še­vlje­nja. Ro­đen na Mar­ti­ni­ku, Fa­non je bio psi­hi­ja­tar ško­lo­van u Fran­cu­skoj ko­ji je, ži­ve­ći u Al­ži­ru u vre­ me re­vo­lu­ci­je ko­ja je ovoj ze­mlji do­ne­la ne­za­vi­snost (1954–1962), iz­bli­za po­sma­trao pro­ces ras­pa­da ko­lo­ni­jal­nog si­ste­ma. Kao mark­ si­sta, istovremeno i pri­doš­li­ca iz ko­lo­ni­je, Fa­non je vi­deo čvr­stu ve­ zu iz­me­đu ra­snih i kla­snih kon­fli­ka­ta; ma­da je sa­vr­še­no znao da se ko­lo­ni­ja­li­zam za­sni­va na kul­tur­nim (ra­si­stič­kim) pret­po­stav­ka­ma, ipak je sma­trao da se eks­plo­a­ta­ci­ja Tre­ćeg sve­ta od stra­ne me­tro­po­le ■ ori­jen­ta­li­zam – Edvard Said da­je če­ti­ri raz­li­či­te de­fi­ni­ci­je uglav­nom za­sni­va­la na bor­bi iz­ ove ka­te­go­ri­je. Pr­vo, ori­jen­ta­li­zam među kla­sâ. Iz­o­sta­nak kla­sne re­vo­ je na­čin pro­u­ča­va­nja od­re­đe­nog lu­ci­je tre­ba­lo je da do­ve­de sa­mo ge­o­graf­skog re­gi­o­na s po­seb­nim do pri­vid­nog oslo­ba­đa­nja ko­lo­ni­je obra­ća­njem pa­žnje na nje­gov je­ od vla­da­vi­ne ne­ka­daš­njih ko­lo­ni­ zik i kul­tu­ru. Sva­ko ko se ba­vi ovom kul­tur­no-ge­o­graf­skom ob­ za­to­ra ko­ji bi iza se­be osta­vi­li eko­ laš­ću na­zi­va se ori­jen­ta­li­stom. nom­ske na­sta­vlja­če, ka­pi­ta­li­ste ško­ Dru­go, ori­jen­ta­li­zam je odre­đen lo­va­ne u Evro­pi, kon­zer­vi­šu­ći na na­čin miš­lje­nja, za­sno­van na on­ to­loš­kom i epi­ste­mo­loš­kom raz­ taj na­čin kla­sni sta­tus quo. Pot­pu­no dru­ga­či­ja kri­ti­ka li­ko­va­nju Is­to­ka i Za­pa­da. Tre­će, pred­sta­vlja si­stem miš­lje­nja ko­ji ko­lo­ni­ja­li­zma bi­la je ugra­đe­na u vo­di ka po­ti­ra­nju Is­to­ka kao po­lja ve­ro­vat­no naj­u­ti­caj­ni­ju knji­gu u in­te­re­so­va­nja is­tra­ži­va­ča kul­tu­re okvi­ru post­ko­lo­ni­jal­nih is­tra­ži­va­ (ova de­fi­ni­ci­ja se od­no­si na dis­kur­ nja, u knji­gu Ori­jen­ta­li­zam (1978) ziv­ne me­ha­ni­zme is­klju­či­va­nja i Edvar­da Sa­i­da. Sna­žno pri­hva­ta­ju­ mar­gi­na­li­za­ci­je). I, na kra­ju, če­tvr­ to, ori­jen­ta­li­zam je kor­po­ra­tiv­na ći kul­tural­nu te­zu o ob­li­ko­va­nju in­sti­tu­ci­ja (cor­po­ra­te in­sti­tu­tion) per­cep­ci­je po­mo­ću dis­kur­sa, au­ či­ji je cilj opi­si­va­nje, ana­li­za i pro­ tor u njoj do­ka­zu­je da je Ori­jent ili pa­gi­ra­nje kul­tu­re Za­pa­da. 606

Književne teorije XX veka

Is­tok, kao pred­met is­tra­ži­va­nja lin­gvi­stâ, ar­he­o­lo­gâ, isto­ri­ča­râ, pi­ sa­ca i po­li­ti­ča­ra ko­ji su se od XVI­II ve­ka in­ten­ziv­no ba­vi­li nje­go­ vim opi­si­va­njem, de fac­to nji­hov izum, a ne objek­tiv­no po­sto­je­ća stvar­nost pod­lo­žna za ne­u­tral­nu ■ he­ge­mo­nij­ska isto­ri­o­ de­skrip­ci­ju. Ori­jen­ta­li­zam (od­no­ gra­fi­ja (he­ge­mo­nic hi­sto­ri­o­ sno, dis­kurs o Ori­jen­tu) ne go­vo­ri graphy) – skup isto­rij­skih na­ra­ti­va nam sko­ro niš­ta o sa­moj stvar­no­ (pa i knji­žev­no­i­sto­rij­skih) ko­ji do­ ga­đa­je u da­toj ze­mlji (ili knji­žev­ sti, već usta­no­vlja­va vred­no­sni nost da­tog ge­o­graf­skog pod­ruč­ja) okvir u ko­jem či­nje­ni­ce ko­je se pred­sta­vlja­ju iz per­spek­ti­ve ko­lo­ni­ po­ja­vlju­ju od­mah bi­va­ju za­si­će­ne za­to­ra. pred­ra­su­da­ma i fan­ta­zi­ja­ma. Said ov­de ide tra­gom Fu­koa i nje­go­ve te­o­ri­je ko­ja je te­sno po­ve­zi­va­la zna­ nje i vlast. Zna­nje o Ori­jen­tu se ta­ko po­ka­za­lo – na šta Said uka­zu­je u se­ri­ji de­talj­nih isto­rij­skih ana­li­za – kao dis­kurs ko­ji je slu­žio vla­ sti za­pad­nih im­pe­ri­ja či­ji je od­nos pre­ma Is­to­ku bio ve­o­ma dvo­zna­ čan. S jed­ne stra­ne, Is­tok je – kao lo­ši­ji „Dru­gi“ – bio tre­ti­ran kao pri­ro­dan obje­kat osva­ja­nja nad ko­jim tre­ba us­po­sta­vi­ti kon­tro­lu, dok je, s dru­ge stra­ne – kao ne­shva­tljiv „Dru­gi“ – fa­sci­ni­rao i uz­ne­ mi­ra­vao svo­jom eg­zo­tič­nom taj­no­vi­toš­ću i ko­ji tre­ba­lo je osvo­ji­ti uz po­moć svo­je­vr­snih sli­ka i pred­sta­va. Ovom dvo­stru­kom ci­lju tre­ba­ lo je da slu­ži upra­vo ori­jen­ta­li­zam kao dis­kurs ko­ji je ru­šio raz­li­ku iz­me­đu Is­to­ka i Za­pa­da ili kao „ve­li­ka na­ra­ci­ja“ ko­ja je oprav­da­va­la im­pe­ri­jal­ne pre­ten­zi­je Za­pa­da da nad­zi­ru ne­e­man­ci­po­va­ne kul­tu­re. Da­kle, po­ve­za­nost dis­kur­sa sa vlaš­ću i per­cep­ci­jom je dvo­stru­ka. S jed­ne stra­ne, dis­kurs stva­ra sli­ke stvar­no­sti na ko­ji­ma vlast te­me­lji svo­je pre­ten­zi­je, dok, s dru­ge stra­ne, vlast uti­če na ob­lik dis­kur­sa. Ova te­za u od­no­su na knji­žev­nost ko­ja je – slič­no ori­jen­ta­li­sti­ci – deo ori­jen­ta­li­stič­kog dis­kur­sa, po­ka­zu­je da en­gle­ski mo­de­ran ro­man (Kon­rad, Har­di, Džejms) ili utvr­đu­je kul­tur­ne ste­re­o­ti­pe (Kon­rad) 

 

Pra­te­ći ovu ide­ju, po­ja­vi­le su se knji­ge ko­je su opi­si­va­le pro­ces pro­na­la­že­nja (in­ven­tion) dru­gih kul­tur­nih pro­sto­ra. Up. C. Gog­wilt, The In­ven­tion of the West: Jo­seph Con­rad and the Do­u­ble-Map­ping of Euro­pe and Em­pi­re, Stan­ ford, Ca­lif., 1995 (u ko­joj autor po­ka­zu­je pro­me­nu poj­ma Evro­pe u Za­pad) i: L. Wolff, In­ven­ting Eastern Euro­pe: The Map of Ci­vi­li­za­tion on the Mind of the En­lig­hten­ment, Stan­ford, Ca­lif., 1996. Ni­su se svi is­tra­ži­va­či Ori­jen­ta slo­ži­li sa ovom te­zom. „Ori­jen­ta­li­zam i im­pe­ ri­ja­li­zam“, pi­še Dž. M. Me­ken­zi, „ne mar­ši­ra­ju pa­ra­lel­no.“ Up. J. M. Mac­Ken­ zie, Ori­en­ta­lism: Hi­story, The­ory and the Arts, Man­che­ster, 1995, str. XV. Sa ori­jen­ta­li­zmom je di­ja­lek­tič­ki po­ve­zan ok­ci­den­ta­li­zam, skup an­ti­za­pad­ nih kli­šea i ste­re­o­ti­pa ko­je su stva­ra­li i po­dr­ža­va­li pro­tiv­ni­ci za­pad­ne mo­der­ no­sti. Up. I. Bu­ru­ma, A. Mar­ga­lit, Okcyden­ta­lizm. Zachód w oc­zach wrogów, Kraków, 2005.

XVII. Postkolonijalizam

607

Dis­kurs o Ori­jen­tu

Ori­jent kao „Dru­gi“

Ve­li­ka na­ra­ci­ja Za­pa­da

En­gle­ski mo­de­ran ro­man

Fi­gu­ra ko­lo­ni­za­ci­je

ili pre­ćut­no oprav­da­va im­pe­ri­jal­ne ■ ka­non – do­mi­nan­tan knji­žev­ pla­no­ve. Pri­mer ove po­sled­nje stra­ ni mo­del ko­ji na­sta­je od­ba­ci­va­njem te­gi­je je Sa­i­do­va ana­li­za ro­ma­na re­gi­o­nal­ne, pe­ri­fer­ne i mar­gi­nal­ne Man­sfi­eld Park Džejn Ostin, u ko­ knji­žev­no­sti. Nje­go­va funk­ci­ja je me je po­sed u En­gle­skoj, po kojem odre­đi­va­nje je­zič­kih i kul­tur­nih za pod­ruč­ja pod­re­đe­na je ro­man i na­zvan, vla­sniš­tvo ser stan­dar­da im­peri­ja­li­stič­koj ze­mlji. To­ma­sa Ber­tra­ma – pri­ka­zan kao sli­ka mo­del­ske, bes­kon­flikt­ne ci­vi­li­za­ci­je po­ret­ka, fak­tič­ki fi­nan­si­ ran od nov­ca ko­ji je do­no­sio dru­gi po­sed, na Ka­ri­bi­ma, od plan­ta­že še­ćer­ne tr­ske, pa i od ro­bov­skog ra­da (uki­nu­tog tek tri­de­se­tih go­ di­na XIX ve­ka), što u sa­mom ro­ma­nu ni­je di­rekt­no re­če­no ne­go je pre­ću­ta­no. Glav­ni ju­nak uvo­di po­re­dak na en­gle­skom po­se­du isto kao što to či­ni pre­ko oke­a­na, i na taj na­čin po­sta­je im­pli­cit­na, jer ni­je di­rekt­no iz­re­če­na, „fi­gu­ra ko­lo­ni­za­ci­je“. Ko bu­de od­ri­cao ve­zu iz­me­đu bla­ge fik­ci­je i druš­tve­ne stvar­no­sti pod­vrg­nu­te eks­plo­a­ta­ci­ ji, su­ge­ri­še Said, ni­je u pra­vu, jer „pre­vi­še zna­mo da bi­smo to tvr­di­li bez zle na­me­re“.

Knji­žev­nost i opre­si­ja Knji­žev­nost i kul­tur­ni ste­re­o­ti­pi

Pri­mer Šek­spi­ro­ve Bu­re

S tač­ke gle­diš­ta postkolonijalnih is­tra­ži­va­nja, knji­žev­nost je pri­vr­že­na im­pe­ri­jal­noj po­li­ti­ci ko­lo­ni­za­ci­je, jer pro­iz­vo­di i učvrš­ću­je kul­tur­ne ste­re­o­ti­pe ko­lo­ni­zo­va­nih ze­ma­lja i kul­tu­râ. Po­ku­šaj­mo da iz ove per­ spek­ti­ve sa­gle­da­mo dva is­tak­nu­ta de­la evrop­ske kul­tu­re u ko­ji­ma je od­nos iz­me­đu ko­lo­ni­za­to­ra i ko­lo­ni­zo­va­nih iz­ra­zi­to shema­ti­zo­van. Pr­vo de­lo je Bu­ra Vi­lja­ma Šek­spi­ra ko­ji je, kao što je po­zna­to, na­pi­sao jed­nu od svo­jih po­sled­njih dra­ma upravo fa­sci­ni­ran iz­veš­ta­ ji­ma iz No­vog sve­ta i ugra­dio u svoj tekst mno­ge de­ta­lje pro­na­đe­ne u de­li­ma put­ni­ka i ko­lo­ni­za­to­ra. U isto vre­me, me­đu­tim, smeš­ta­ju­ći ak­ci­ju dra­me na ta­jan­stve­no ostr­vo u Sre­do­zem­nom mo­ru, ko­ri­ste­ći se Ver­gi­li­jem i po­zo­riš­nim kon­ven­ci­ja­ma ti­pič­nim za eli­za­be­tan­sko po­zo­riš­te, ma­ski­rao je ovu kul­tur­noisto­rij­sku di­men­zi­ju tek­sta iz ko­jeg ja­sno iz­bi­ja re­to­ri­ka evrop­ske do­mi­na­ci­je nad ko­lo­ni­zo­va­nim ze­mlja­ma. Pro­spe­ro je ne sa­mo knez, već i ve­li­ki ča­rob­njak ko­me nat­pri­rod­ne si­le omo­gu­ća­va­ju da pri­pi­to­mi si­le pri­ro­de i pod­re­di se­ bi do­mo­ro­dač­ko sta­nov­niš­tvo. Šek­spi­ro­va dra­ma je, osim to­ga, do te me­re dvo­znač­na, da se po­mo­ću nje oprav­da­va ko­lo­ni­za­ci­ja, što  

608

F. Ja­me­son, „Mo­der­nism and Im­pe­ri­a­lism“, u: T. Eagle­ton, F. Ja­me­son, E. W. Said, Na­ti­o­na­lism, Co­lo­ni­a­lism and Li­te­ra­tu­re, Min­ne­a­po­lis, 1990. E. W. Said, „Ja­ne Austen and the Em­pi­re“, u: Cul­tu­re and Im­pe­ri­a­lism, op. cit. Književne teorije XX veka

je za pitanje o na­stan­ku Ame­ri­ke i oti­ma­nju te­ri­to­ri­ja od Na­ti­ve Ame­ ri­cans, ka­ko se da­nas na­zi­va­ju In­di­ jan­ci. Da­kle, ni­ma­lo ne ču­di što su za is­tra­ži­va­če kul­tu­re glav­ni li­ko­vi u ovoj dra­mi ka­ko Pro­spe­ro ta­ko i Ka­li­ban: ugnje­tač i ugnje­te­ni, ko­lo­ni­za­tor i ko­lo­ni­zo­va­ni. Za­hva­ lju­ju­ći ma­gi­ji i zna­nju, Pro­spe­ro za­do­bi­ja na­še pri­zna­nje (zna­nje tu po­sta­je sred­stvo kul­tur­ne do­mi­na­ ci­je), dok je Ka­li­ban pred­sta­vljen kao raz­vrat­no i pi­ja­no ču­do­viš­te ko­je je za­slu­ži­lo svo­ju bed­nu sud­ bi­nu, jer je stvo­re­nje ko­je je iz­u­ze­to od spa­so­no­snog uti­ca­ja ci­vi­li­za­ ci­je. U ovom od­no­su klju­čan je raz­go­vor ko­ji se vo­di iz­me­đu Ka­li­ba­ na, Pro­spe­ra i Mi­ran­de. Na Ka­li­ba­no­ve op­tu­žbe da mu je Pro­spe­ro od­u­zeo ostr­vo i od nje­ga na­či­nio ro­ba, otac i ćer­ka od­go­va­ra­ju da Ka­li­ban ne za­slu­žu­je dru­ga­či­ju sud­bi­nu jer je neo­bra­zo­van di­vljak ko­ji ni sop­stve­ni je­zik ni­je raz­u­meo dok ga ni­su pro­sve­tli­li pred­ stav­ni­ci pra­ve kul­tu­re. Mi­ran­da ide ta­ko da­le­ko da Ka­li­ba­na na­zi­va „a thing most bru­tish“, da­kle „naj­de­ge­ne­ri­sa­ni­ja stvar“, li­ša­va­ju­ći ga sa­mim tim čo­več­no­sti. Isto­vre­me­no, me­đu­tim, Pro­spe­ro je sve­stan da je Ka­li­ban, za ko­ga ka­že da je „moj rob [my sla­ve]“, ko­ri­sno sred­ stvo za efi­ka­sno vla­da­nje ostr­vom: „Al dok je to što je, mo­ra­mo sa njim. / On lo­ži va­tru, do­no­si nam dr­va / i ko­ri­sno slu­ži.“ Ta­ko Pro­ spe­ro go­vo­ri Mi­ran­di i na pri­tu­žbe da Ka­li­ban ni­je za­hva­lan što su ga na­u­či­li je­zi­ku, ovaj od­go­va­ra: „Uči­li ste me go­vo­ru, a mo­ja / ko­ rist je od to­ga što umem da ku­nem.“10 Kul­tu­ra u Bu­ri je is­klju­či­vo na stra­ni Pro­spe­ra i Mi­ran­de (da­kle, ko­lo­ni­za­to­ra) i po­i­sto­ve­će­na je sa sim­bo­lič­kim na­si­ljem ko­je se vr­ši nad „dru­gi­ma“ ko­ji­ma se od­u­zi­ma pra­vo da bu­du ono što je­su i ko­ ji­ma se na­me­će stra­ni stan­dard (za­pad­ni je­zik). Ko­lo­ni­za­ci­ja se isto­ vre­me­no za­sni­va na eks­plo­a­ta­ci­ji, jer su ko­lo­ni­zo­va­ni pri­mo­ra­ni da je svo­jim ro­bov­skim ra­dom po­dr­ža­va­ju. Ko­lo­ni­sti, da­kle, za­u­zi­ma­ju dvo­stru­ku po­zi­ci­ju: kao kul­tur­ni spa­si­o­ci na­me­ću svo­je obi­ča­je i ri­ tu­a­le, a kao ne­po­ko­le­blji­vi vla­da­ri ko­ri­ste svo­je uče­ni­ke kao ro­bo­ve. Za­da­tak post­ko­lo­ni­jal­ne knji­žev­no­sti je ne sa­mo ot­kri­va­nje ove dvo­ znač­no­sti, već i – a mo­žda i pre sve­ga – po­li­tič­ka de­lat­nost ko­ja bi Ka­li­ba­na (sim­bol ko­lo­ni­ja­li­zo­va­nih) oslo­bo­di­la vla­da­vi­ne opre­siv­ne ■ knji­žev­nost ko­mon­vel­ ta (com­mon­we­alth li­te­ra­tu­re) – knji­žev­nost pi­sa­na na en­gle­skom je­zi­ku u ze­mlja­ma ko­je su ne­ka­da bi­le ko­lo­ni­je. Ova­ko shva­ta­na knji­ žev­nost, u pot­pu­noj je su­prot­no­ sti s post­ko­lo­ni­jal­nom kri­ti­kom i je­dan je od nje­nih osnov­nih pred­ me­ta na­pa­da. U skla­du s tim, knji­ žev­nost post­ko­lo­ni­jal­nih ze­ma­lja tre­ba­lo bi da bu­de po­no­vo za­jed­ nič­ki raz­ma­tra­na zbog za­jed­nič­ kog je­zi­ka i kul­tu­re ko­lo­ni­za­to­ra.

10 Vi­ljam Šek­spir, Bu­ra. Ve­se­le že­ne vind­zor­ske, Pro­sve­ta, Be­o­grad, 1962, str. 31, 34, pre­vod: Ži­vo­jin Si­mić i Si­ma Pan­du­ro­vić. XVII. Postkolonijalizam

609

Ka­li­ban i Pro­spe­ro

Ka­li­ban kao sred­ stvo vla­da­nja

Za­da­tak post­ko­lo­ni­jal­ne knji­žev­no­sti

kul­tu­re. Je­dan od na­či­na je i in­ter­pre­ta­ci­ja Umet­no­sti – ko­ju je Šek­ spir pi­sao ve­li­kim slo­vom – ko­ja ma­ski­ra po­li­tič­ku do­mi­na­ci­ju im­ pe­ri­ja­li­stič­ke ze­mlje nad var­var­skom „dru­goš­ću“. „Ako je za­da­tak kul­tural­nih is­tra­ži­va­nja“, pi­še Ste­ven Grin­blat, „de­ši­fro­va­nje Pro­spe­ ro­ve vla­sti, on­da je to ta­ko­đe i sta­vlja­nje ak­cen­ta na Ka­li­ba­na.“11

Pro­kle­to na­sle­đe Sr­ce ta­me

Či­nua Ače­be

Vred­no­va­nje knji­žev­nog de­la

Dru­gi, če­sto na­vo­đen, pri­mer knji­žev­nog učvrš­ći­va­nja ko­lo­ni­jal­nih ste­re­o­ti­pa je­ste Sr­ce ta­me (1902) Džo­ze­fa Kon­ra­da, jed­no od naj­va­ žni­jih de­la knji­žev­nog mo­der­ni­zma, a ko­ji je – pre­ma post­ko­lo­ni­ jal­nim is­tra­ži­va­či­ma – suš­tin­ski uti­cao na po­li­tič­ku su­pre­ma­ci­ju im­pe­ri­ja­li­stič­ke En­gle­ske. Sva­ka­ko naj­u­ti­caj­ni­je pro­ti­vlje­nje per­ spek­ti­va­ma ko­je je Kon­rad ski­ci­rao bio je esej ni­ge­rij­skog pi­sca i pre­da­va­ča na ame­rič­kim uni­ver­zi­te­ti­ma, pro­fe­so­ra Či­nua Ače­bea – An Ima­ge of Afri­ca: Ra­cism in Con­rad’s „He­art of Dark­ness“, pr­vi put ob­ja­vljen 1977. go­di­ne – je­dan od naj­va­žni­jih tek­sto­va za post­ ko­lo­ni­jal­na is­tra­ži­va­nja.12 Pi­ta­nje ko­je je Ače­be po­sta­ ■ fik­tiv­na za­jed­ni­ca (engl. vio gla­si­lo je ova­ko: da li iz­u­zet­no ima­gi­ned com­mu­nity) – ka­te­go­ri­ja knji­žev­no de­lo ko­je na ne­čo­ve­čan ko­ju je 1983. go­di­ne uveo Be­ne­ na­čin pred­sta­vlja dru­ge lju­de sa­ dikt An­der­son da bi de­fi­ni­sao mo za­to što oni pri­pa­da­ju dru­goj, suš­ti­nu na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta u go­roj ra­si, mo­že i da­lje bi­ti ve­li­ko sa­vre­me­nim druš­tvi­ma. Na­ci­o­nal­ de­lo? Od­go­vor je ja­san: na­rav­no nost, pre­ma An­der­so­nu, ni­je te­ri­ to­ri­jal­no po­ve­za­na s na­ci­o­nal­nom da ne mo­že. Ače­be ne­ma u vi­du dr­ža­vom, ali je na­ra­tiv­ni pro­iz­vod sa­mo ra­si­zam – od­no­sno: ra­di se o na­či­na ka­ko od­re­đe­na za­jed­ni­ca, to­me ka­ko ne di­rekt­no, već po­mo­ čak i u ra­se­ja­nju, za­miš­lja sop­stve­ ću knji­žev­nih iz­ra­žaj­nih sred­sta­va nu pri­pad­nost za­jed­ni­ci ko­ju sma­ bi­va učvrš­će­na ko­lo­ni­jal­na vi­zi­ja tra svo­jom. Ovaj po­jam mo­že se sve­ta pre­ma ko­joj cr­ni sta­nov­ni­ci pri­me­ni­ti u ana­li­zi na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta u di­ja­spo­ri. Afri­ke ni­su lju­di jer ne pri­pa­da­ju za­pad­noj kul­tu­ri. Upra­vo ova­kvo iz­jed­na­ča­va­nje (za­pad­na kul­tu­ra = ljud­ska pri­ro­da) na­la­zi se u osno­vi ko­lo­ni­jal­nog po­gle­da na svet. 11 S. Gre­en­blatt, „Cul­tu­re“, u: Cri­ti­cal Terms for Li­te­rary Stu­di­es, red. F. Len­tric­ chia, T. McLa­ug­hlin, Chi­ca­go, 1995, str. 232. 12 U ese­ju „Co­lo­ni­a­list Cri­ti­cism“ iz 1975. go­di­ne, pri­hva­će­nim kao jednim od ma­ni­fe­sta post­ko­lo­ni­jal­ne kri­ti­ke, Ače­be po­ka­zu­je ka­ko ko­lo­ni­za­ci­o­na per­ spek­ti­va ne­u­mit­no pro­di­re čak i u naj­pro­nic­lji­vi­je ko­men­ta­re ko­ji se od­no­se na sa­vre­me­nu Afri­ku. Esej je ob­ja­vljen u knji­zi: Ch. Ac­he­be, Mor­ning Yet on Cre­a­tion Day: Es­says, Lon­don–New York, 1975.

610

Književne teorije XX veka

Kod Kon­ra­da, pi­še Ače­be, „Afri­ka [je pred­sta­vlje­na] kao me­ ta­fi­zič­ko po­lje bit­ke, li­še­no pre­po­zna­tlji­ve ljud­ske pri­ro­de, na ko­je Evro­pe­jac za­ko­ra­ču­je u sop­stve­nu pro­past“.13 Šta­vi­še, Kon­rad sma­ tra Afri­ku izrazom evrop­ske že­lje da sve ono što je ni­že dr­ži na dis­ tan­ci ko­ja bi učvr­sti­la uve­re­nje o su­per­i­or­no­sti za­pad­ne kul­tu­re nad ostat­kom sve­ta. Za­hva­lju­ju­ći to­me, pi­sac je de­fi­ni­san kao „is­po­ru­či­ lac pri­jat­nih mi­to­va“. To se ja­sno vi­di u frag­men­tu iz Sr­ca ta­me ko­ji Ače­be ana­li­zi­ra i ko­ji va­lja na­ve­sti u du­žem iz­vo­du: „Mi smo pu­to­va­li po pra­i­sto­rij­skoj ze­mlji, po ze­mlji ko­ja je iz­gle­da­la kao ka­kva ne­po­zna­ta pla­ne­ta. Mo­gli smo za­mi­sli­ ti da smo mi pr­vi lju­di ko­ji za­po­se­da­ju ne­ko pro­kle­to na­sle­ đe, ko­je tre­ba pot­či­ni­ti po ce­nu naj­te­žih mu­ka i ogrom­nog na­po­ra. Ali po­kat­kad, kad bi­smo s mu­kom za­vi­li iza ka­kve oku­ke, pred na­ma bi se ... iz­ne­na­da uka­za­li zi­do­vi od tr­ske, ši­lja­ti kro­vo­vi od tra­ve, ko­vi­tlac cr­nih udo­va, mnoš­tvo cr­ nih ru­ku ko­je uda­ra­ju jed­na o dru­gu, no­ge ko­je tup­ka­ju, za­ta­la­sa­na te­la, oči ko­je se pre­vr­ću, sve to pro­pra­će­no uz­ vi­ci­ma. Pa­ro­brod se s mu­kom pro­bi­jao na ru­bu cr­ne i ne­ ra­zu­mlji­ve po­ma­me. Pra­i­sto­rij­ski čo­vek nas je pro­kli­njao, mo­lio nam se, ili nas po­zdra­vljao do­bro­doš­li­com – ko zna? Ni­smo mo­gli raz­u­me­ti šta se zbi­va oko nas; kli­zi­li smo po­ red njih kao utva­re, ... kao ra­zum­ni lju­di pred na­stu­pom us­ hi­će­nja u ka­kvoj lud­ni­ci. Ni­smo ih mo­gli raz­u­me­ti jer smo se su­vi­še uda­lji­li... Ze­mlja je iz­gle­da­la ne­ze­malj­ska. Na­vi­kli smo da gle­da­mo na po­be­đe­na ču­do­viš­ta u oko­vi­ma, ali ov­de – ov­de ste mo­ gli gle­da­ti neš­to što je bi­lo ču­do­viš­no i slo­bod­no. To je bi­lo ne­ze­malj­sko, a lju­di su bi­li. ... Ne, oni ni­su bi­li ne­ljud­ski... Oni su ur­la­li i ska­ka­li, vr­te­li se i pra­vi­li uža­sne gri­ma­se, ali čo­ve­ka je uz­bu­đi­va­la baš ta po­mi­sao na to da su oni ljud­ski – kao i vi – po­mi­sao na da­le­ko srod­stvo s tom stra­snom bu­ kom. Ru­žno.“14 Ono što u ovom frag­men­tu pa­da u oči je – pr­vo – pot­pu­no ne­ ra­zu­me­va­nje ono­ga što je dru­ga­či­je od evrop­skih stan­dar­da kul­tu­re 13 Ch. Ac­he­be, „An Ima­ge of Afri­ca: Ra­cism in Con­rad’s ‘He­art of Dark­ness’“, u: The Nor­ton Ant­ho­logy of The­ory and Cri­ti­cism, red. V. B. Le­itch, New York–Lon­don, 2001, str. 1790. 14 Džo­zef Kon­rad, Sr­ce ta­me, Na­rod­na knji­ga, Be­o­grad, 2004, str. 77–78, pre­ vod: Na­da Ćur­či­ja-Pro­da­no­vić. XVII. Postkolonijalizam

611

Pi­sac kao is­po­ ru­či­lac pri­jat­nih mi­to­va

Srod­nost kul­tu­ra

Ukla­nja­nje iz isto­ri­je

i po­na­ša­nja („Raz­u­me­ti ono što nas je okru­ži­va­lo, bi­lo nam je ne­mo­ gu­će.“). Dru­go – tre­nut­no vred­no­va­nje kon­stru­i­sa­ne opo­zi­ci­je (mi nor­mal­ni – oni lu­di; mi nor­mal­ni – oni ru­žni). Tre­će – pre­ne­ra­že­ nost zbog bi­lo ka­kve srod­nosti s ne­nor­mal­nim di­vlja­ci­ma. Ovaj tre­ ći mo­tiv, naj­va­žni­ji za Kon­ra­do­vu pri­po­vet­ku, do­bro po­ka­zu­je da se pret­hod­na dva mo­gu či­ta­ti kao po­sle­di­ca po­ti­ski­va­nja mo­gu­će srod­ no­sti iz­me­đu čo­ve­ka Za­pa­da i sta­nov­ni­ka Afri­ke. Iz post­ko­lo­ni­jal­ ne per­spek­ti­ve, pri­po­vet­ka o pu­to­va­nju re­kom Kon­go ni­je ale­go­ri­ja ljud­ske eg­zi­sten­ci­je, već pripovest o nad­mo­ći za­pad­nog dis­kur­sa ko­ ji po­je­din­cu na­me­će okvi­re gle­da­nja na svet. Poš­to be­li čo­vek ne že­ li da vi­di ni­ka­kvo srod­stvo sa cr­nim i po­ti­sku­je tu ne­pod­noš­lji­vu mi­ sao, osu­đu­ju­ći se­be do­bro­volj­no na ne­ra­zu­me­va­nje, to či­ni ne za­to što ta­ko ho­će već za­to što ga na to pri­mo­ra­va kul­tur­ni ste­re­o­tip ko­ji or­ga­ni­zu­je nje­go­vu per­cep­ci­ju. Isti taj ste­re­o­tip na­la­že Kon­ra­du da kon­sta­tu­je: „Mi smo pu­to­va­li po pra­i­sto­rij­skoj ze­mlji.“ Di­vlja­ci­ma je od­u­ze­ta isto­ri­ja ko­ja pri­pa­da sa­mo lju­di­ma Za­pa­da. Ka­ko u knji­zi The Co­lo­ni­zer and the Co­lo­ni­zed (pr­vo iz­da­nje: 1957) pi­še Al­bert Me­mi, „naj­o­zbilj­ni­ji uda­rac ko­ji je ko­lo­ni­zo­va­ni pre­tr­peo, za­sni­vao se na nje­go­vom ukla­nja­nju iz isto­ri­je“. Upra­vo će se pro­tiv ovog bri­ sa­nja (iz) isto­ri­je okre­nu­ti post­ko­lo­ni­jal­na knji­žev­na re­vi­zi­ja ko­ja do­bi­ja sna­žnu po­drš­ku u uni­ver­zi­tet­skim is­tra­ži­va­nji­ma. Na­sta­ja­nje od­se­ka Chi­ca­no Stu­di­es, Afri­can-Ame­ri­can Stu­di­es, et­hnic stu­di­es, otva­ra­nje za­pad­nog knji­žev­nog ka­no­na pre­ma tek­sto­vi­ma pi­sa­nim na dru­gim je­zi­ci­ma, osim en­gle­skog ili ko­je su pi­sa­le an­glo­je­zič­ke et­nič­ke ma­nji­ne, po­ka­zu­je se kao naj­ko­ri­sni­ja po­li­tič­ka stra­te­gi­ja po­ vrat­ka za­bo­ra­vlje­noj isto­ri­ji.

Ume­ju li dru­gi da go­vo­re? Post­ko­lo­ni­ja­li­ zam i post­mo­ der­ni­zam

Ana­li­ti­ka dru­go­sti

Post­ko­lo­ni­ja­li­stič­ki is­tra­ži­va­či ra­do na­gla­ša­va­ju slič­no­sti iz­me­đu knji­ žev­nog mo­der­ni­zma, ko­lo­ni­ja­li­zma i struk­tu­ra­li­zma, ugra­đu­ju­ći u isto vre­me svo­je sta­vo­ve u okvi­re post­mo­der­ni­zma i poststruk­tu­ra­li­zma. Za­jed­nič­ki ime­ni­telj je po­jam „dru­go­sti“ ko­ji u post­mo­der­ni­zmu ima ve­o­ma us­pe­šan raz­voj. „Dru­gost“ u post­mo­der­ni­stič­kom dis­kur­su ozna­ča­va mno­ge stva­ri, iako se ov­de mo­gu iz­dvo­ji­ti dva mo­ti­va: epi­ ste­mo­loš­ki i etič­ki. U pr­vom slu­ča­ju, klju­čan je sle­de­ći pa­ra­doks. Ako je ra­zum, ka­ko ka­že kar­te­zi­jan­ska tra­di­ci­ja, po de­fi­ni­ci­ji uni­ver­za­lan (da je dru­ga­či­je, ni­ka­da se ne bi­smo spo­ra­zu­me­li), ka­ko on­da on mo­ že da spo­zna ono što je par­ti­ku­lar­no? Na­rav­no, sa­mo uko­li­ko pri­svo­ji to što je dru­go u od­no­su na ra­zum i pre­kro­ji ga pre­ma sop­stve­nim 612

Književne teorije XX veka

po­tre­ba­ma. Ta­da će ono što je po­seb­no, lo­kal­no i in­di­vi­du­al­no bi­ti ne sa­mo pri­pi­to­mlje­no (poš­to je ra­zu­mlji­vo), već i – pa, čak, i pre sve­ga – pod­re­đe­no ju­ris­dik­ci­ji su­bjek­ta ko­ji od ta­da mo­že nji­me pro­iz­volj­ no ras­po­la­ga­ti u vi­du pred­sta­va ko­je sam kon­stru­i­še. Sa epi­ste­mo­loš­ke tač­ke gle­diš­ta dru­gost ne­ma pra­vo po­sto­ja­nja jer ono što je ne­ra­zu­ mlji­vo ugro­ža­va po­sto­ja­nje ra­zu­ma ko­je se za­sni­va na mak­si­mal­nom pro­ši­ri­va­nju pro­sto­ra ra­zu­mlji­vo­sti re­gu­li­sa­ne za­ko­ni­ma ko­je na­me­će su­bje­kat. Upra­vo ta­ko gla­si i osnov­na pre­mi­sa ko­lo­ni­ja­li­zma, a on se mo­že in­ter­pre­ti­ra­ti kao kvin­te­sen­ci­ja eks­pan­ziv­no­sti ra­zu­ma ko­ji ne­će od­u­sta­ti od po­ku­ša­ja pro­me­ne sve­ta u ja­sne ide­je dok sve ne uči­ni ra­ zu­mlji­vim (či­taj: po­ko­re­nim). Po­sta­vlja­ju­ći, da­kle, ta­ko ključ­no pi­ta­nje – how do­es one re­pre­sent ot­her cul­tu­res?, od­no­sno: ka­ko pred­sta­vlja­mo dru­ge kul­tu­re? – Edvard Said je do­bro po­ka­zao da je ono što pri­bli­ža­ va ra­zum i im­pe­ri­ja­li­zam zapravo ka­te­go­ri­ja pred­sta­ve shva­će­na kao za­me­na dru­go­sti una­pred na­met­nu­tim iden­ti­te­tom. Ov­de se vr­lo ja­sno po­sta­vlja i dru­go – etič­ko – pi­ta­nje: ka­ko pred­sta­vi­ti ono što je od­stra­nje­no iz do­mi­nant­nih si­ste­ma re­pre­ zen­ta­ci­je ili skri­ve­no is­pod po­vr­ši­ne pri­vid­no ra­zu­mlji­vog dis­kur­sa (imaj­mo na umu da je za is­tra­ži­va­če ko­ji se ba­ve cul­tu­ral cri­ti­cism ra­zu­mlji­vost dis­kur­sa ka­te­go­ri­ja pot­pu­no ide­o­loš­ka jer bri­še sva­ku raz­li­ku u ime za­jed­nič­ke ce­li­ne)? Etič­ki cilj post­ko­lo­ni­jal­nih is­tra­ži­ va­nja je Ga­ja­tri Ča­kra­vor­ti Spi­vak (po­re­klom In­dij­ka) – jed­na od vo­de­ćih pred­stav­ni­ca ovog prav­ca (ko­ja je teš­kom bor­bom stu­pi­la na ame­rič­ku aka­dem­sku sce­nu, pre­vo­de­ći i pi­šu­ći uvod za De­ri­di­nu knji­gu O gra­ma­to­lo­gi­ji) – de­fi­ni­sa­la kao „is­ku­stvo ne­mo­gu­ćeg“, jer je etič­ko (da­kle, od­go­vor­no) pred­sta­vlja­nje po­tla­če­nog sve­ta (su­bal­ te­rity) mo­gu­će sa­mo on­da uko­li­ko je pra­će­no sveš­ću o ne­a­de­kvat­ no­sti sa­me pred­sta­ve (te, da­kle, i uza­jam­nog raz­u­me­va­nja). Spi­vak – uosta­lom, slič­no kao i dru­gi uti­ca­jan pred­stav­nik ove ori­jen­ta­ci­je Ho­mi Ba­ba – kom­pli­ku­je post­ko­lo­ni­jal­nu kri­ti­ku tvr­de­ći da sa­ma pri­ro­da dis­kur­sa (ko­ji i sam post­ko­lo­ni­ja­li­zam mo­ra da pri­me­nju­je da bi iz­ra­zio svo­je an­ti­im­pe­ri­ja­li­stič­ke na­me­re) od an­ga­žo­va­nog in­ te­lek­tu­al­ca či­ni „su­kriv­ca u ne­pre­sta­nom ob­li­ko­va­nju Dru­go­ga kao sen­ke na­šeg Ja“. To zna­či da čak i po­red naj­bo­lje vo­lje da se po­zaj­mi glas ma­nji­na­ma ko­je su pri­nu­đe­ne da ću­te, ne mo­gu da sa­kri­ju ele­ men­tar­nu či­nje­ni­cu da post­ko­lo­ni­jal­ni dis­kurs če­sto i sam po­na­vlja ono pro­tiv če­ga istu­pa iz jed­no­stav­nog raz­lo­ga što je i on sam dis­kurs. Ovaj pa­ra­doks, ipak, po­tvr­đu­je naj­va­žni­ju te­zu post­ko­lo­ni­ ja­li­zma – ili ši­re: kul­tural­nih is­tra­ži­va­nja – dis­kurs ne re­pro­du­ku­je stvar­nost, ne­go je ona iz­gra­đe­na po­mo­ću u nje­mu skri­ve­nih ide­o­loš­ kih pret­po­stav­ki. XVII. Postkolonijalizam

613

Ko­lo­ni­ja­li­zam kao eks­pan­ziv­ nost ra­zu­ma

Ka­ko pred­sta­vi­ti?

„Is­ku­stvo ne­mo­gu­ćeg“

Post­ko­lo­ni­jal­ni dis­kurs

Re­zi­me

Ana­li­za ste­re­o­ti­ pa pred­sta­va

Post­ko­lo­ni­jal­na is­tra­ži­va­nja se pre sve­ga kon­cen­tri­šu na ide­o­loš­ki i po­li­tič­ki uti­caj Za­pa­da na dru­ge kul­tu­re, a pre­ci­zni­je: na ana­li­zu ko­lo­ni­jal­nog (im­pe­ri­jal­nog) dis­kur­sa ko­ji svoj pred­met kon­stru­i­še ta­ko da oprav­da svo­je osva­ja­nje, vla­da­vi­nu i ad­mi­ni­stra­ci­ju po­ko­re­ nog druš­tva. Ne pro­u­ča­va se stvar­nost kao ta­kva, već nje­na dis­kur­ ziv­na re­pre­zen­ta­ci­ja. Osnov­ne pre­mi­se post­ko­lo­ni­jal­nih is­tra­ži­va­nja (ko­je su za­jed­nič­ke s kul­tural­nim is­tra­ži­va­nji­ma či­ja su post­ko­lo­ni­ jal­na is­tra­ži­va­nja za­se­ban deo) jesu, da­kle, sle­de­će: 1 . D is­ku rs (od­ no­s no re­ pre­ ze n­t a­ ci­j a) ne od­sli­ka­va stvar­ nost, već je kon­stru­i­še pre­ma od­re­đe­noj ide­o­lo­gi­ji, od­no­sno sku­pu uni­fi­ko­va­nih ko­lek­tiv­nih pred­sta­va. 2 . K o­lo­n i­j a l­ n i d is­ku rs, ko­ji se slu­ži ste­re­o­ti­pi­ma i kli­še­i­ma, li­ša­va svoj pred­met ono­ga što je iz­u­zet­no i po­seb­no i na­me­ će mu iden­ti­tet ko­ji sam pro­jek­tu­je. Ko­lo­ni­zo­va­ni su, su­prot­ no svo­joj vo­lji, pri­mo­ra­ni da pri­hva­te sli­ku ko­ju kon­stru­i­še ko­lo­ni­za­tor. 3 . E v rop­sk i (za­pad­ni) d is­ku rs kon­stru­i­še sli­ku ne­e­vrop­skih druš­ta­va i kul­tu­ra pre­ma po­li­tič­kom uzo­ru, oprav­da­va­ju­ći nje­go­vu nad­moć i ko­lo­ni­za­ci­ju. 4 . Z a­p a d­ n i d is­ku rs te­ži su­pre­ma­ci­ji be­le kul­tur­ne ve­ći­ne nad obo­je­nom po­mo­ću na­me­ta­nja sop­stve­nih kul­tur­nih vred­no­sti, a sa­mim tim i sop­stve­nog knji­žev­nog ka­no­na. Sto­ga se post­ko­lo­ni­jal­na is­tra­ži­va­nja ba­ve ana­li­zom ste­re­o­tip­ nih pred­sta­va ko­je su, za­hva­lju­ju­ći do­mi­nant­noj druš­tve­noj gru­pa­ ci­ji ili kla­si, po­sta­le ma­tri­ca na osno­vi ko­je na­sta­ju lo­kal­ni iden­ti­te­ti ili okvir ko­ji od­re­đu­je gra­ni­ce za­ko­ni­tog sa­zna­va­nja ko­lo­ni­zo­va­ne stvar­no­sti. Ko­ri­ste­ći glav­nu te­zu kul­tural­nih is­tra­ži­va­nja o druš­tve­ noj ge­ne­zi zna­če­nja, post­ko­lo­ni­jal­na is­tra­ži­va­nja sle­de stra­te­gi­ju kon­stru­i­sa­nja zna­če­nja u kul­tu­ra­ma pod­re­đe­nim im­pe­ri­jal­nom cen­ tru. Ka­ko pi­še Said: „Kri­ti­ka je po­ve­za­na sa sve­tom i po­sto­ji u nje­mu ono­li­ko ko­li­ko se su­prot­sta­vlja mo­no­cen­tri­zmu, kon­cep­ci­ji ko­ja, po mom miš­lje­nju, funk­ci­o­ni­še za­jed­no sa et­no­cen­tri­zmom ko­ji, pak, omo­gu­ća­va kul­tu­ri da se kri­je iza na­ro­či­te vla­sti od­re­đe­nih vred­no­sti nad dru­gim vred­no­sti­ma.“15

Kri­ti­ka

15 E. W. Said, „Świ­at, tekst, krytyk“, u: Kul­tu­ra, tekst, ide­o­lo­gia. Dyskursy współc­ ze­snej ameryka­nistyki, Kraków, 2004.

614

Književne teorije XX veka

S tim u ve­zi, jed­no od osnov­nih pi­ta­nja ko­ja po­sta­vlja­ju post­ko­ lo­ni­jal­na is­tra­ži­va­nja gla­si: „Ka­ko se pri­lič­no ma­la gru­pa fik­tiv­nih, ra­fi­ni­ra­nih, ka­non­skih tek­sto­va [high ca­no­ni­cal fic­ti­o­nal texts] za­jed­ no s me­tro­pol­skim in­sti­tu­ci­ja­ma po­zva­nih da ih pro­u­če, naš­la u cen­ tru te­o­rij­ske sce­ne?“16 Pri­dev „post­ko­lo­ni­jal­ni“, pre­ma auto­ri­ma uti­caj­ne an­to­lo­gi­je The Em­pi­re Wri­tes Back: The­ory and Prac­ti­ce in Post-Co­lo­nial Li­te­ ra­tu­res (1989), od­no­si se na sva­ku kul­tu­ru „obe­le­že­nu im­pe­ri­jal­nim pro­ce­som od vre­me­na ko­lo­ni­za­ci­je pa sve do da­nas“. To zna­či da se post­ko­lo­ni­jal­na is­tra­ži­va­nja od­no­se, s jed­ne stra­ne, na sve tek­sto­ve ili dis­kur­se ko­ji uče­stvu­ju u o­pi­sa­nom pro­ce­su uni­fi­ka­ci­je dru­gih kul­tu­ra i – s dru­ge stra­ne – na tek­sto­ve i dis­kur­se ko­ji se tom pro­ce­ su su­prot­sta­vlja­ju. Post­ko­lo­ni­jal­na is­tra­ži­va­nja ne ba­ve se sa­mo he­ge­mo­nij­skom ulo­gom Za­pa­da i po­tla­če­nim po­lo­ža­jem kul­tu­ra Tre­ćeg sve­ta. Ona ta­ko­đe ob­u­hva­ta­ju i pra­će­nje dis­kur­ziv­nih re­pre­si­ja svih et­nič­kih i re­li­gij­skih ma­nji­na u struk­tu­ra­ma da­te za­jed­ni­ce, kao i re­la­ci­ja­ma iz­me­đu kul­tur­nog cen­tra ko­ji utvr­đu­je nor­me i mo­de­le po­na­ša­nja i mar­gi­ne ko­ji­ma do­mi­ni­ra po­dra­ža­vač­ka ten­den­ci­ja. Na taj na­čin se mo­gu ana­li­zi­ra­ti ra­si­stič­ke pred­sta­ve da­tog druš­tva i pri­vid­no ne­ vi­ne kul­tur­ne za­vi­sno­sti iz­me­đu po­li­tič­ki i kul­tur­no do­mi­nant­nog Za­pa­da i dr­ža­vâ ko­je te­že iden­ti­te­tu stvo­re­nom po nje­go­voj že­lji.17

16 Ci­ti­ram sylla­bus (LIT 6856: Post­co­lo­ni­a­lity, Glo­ba­li­za­tion and En­glish Li­te­ra­tu­ re) jed­nog od vo­de­ćih is­tra­ži­va­ča post­ko­lo­ni­ja­li­zma Apo­la Amo­ka, pro­fe­so­ra na Uni­ver­sity of Flo­ri­da. 17 Sto­ga ne­ki is­tra­ži­va­či zah­te­va­ju post­ko­lo­ni­jal­ne ana­li­ze kad je reč o polj­skoj knji­žev­no­sti i kul­tu­ri. Up. na pri­mer, tekst E. M. Thomp­son, „Said a spra­wa pol­ska“, i: Z. Naj­de­ra, „Kul­tu­ra i im­pe­ri­a­lizm. Czy Po­lacy są post­ko­lo­ni­al­ni“, Euro­pa. Tygod­nik Idei, 2005, br. 26. XVII. Postkolonijalizam

615

He­ge­mo­ni­ja Za­pa­da

Hro­no­lo­gi­ja 1939:

1947: 1948: 1950:

1952:

1958: 1960:

1961:

1962: 616

Eme Se­zer, cr­no­pu­ti pe­snik s Mar­ti­ni­ka, ob­ja­vlju­je knji­gu sti­ho­ va Ca­hi­er d’un re­to­ur au pays na­tal, sma­tra­nu jednom od knji­ žev­nih ma­ni­fe­sta post­ko­lo­ni­ja­li­zma. In­di­ja sti­če ne­za­vi­snost. Cr­ni Or­fej, an­to­lo­gi­ja fran­ko­fon­ske afrič­ke po­e­zi­je ko­ju je ure­ dio Le­o­pold Sen­gor, a pred­go­vor na­pi­sao Žan-Pol Sar­tr. Eme Se­zer, od 1945. go­di­ne po­sla­nik ko­mu­ni­stič­ke par­ti­je na Mar­ti­ni­ku, ob­ja­vlju­je Di­sco­urs sur le co­lo­ni­a­li­sme, sna­žan na­pad na za­pad­nu kul­tur­nu hi­po­kri­zi­ju ko­ja u pre­ko­mor­ske ko­lo­ni­je eks­por­tu­je svo­je pljač­kaš­ke ka­rak­te­ri­sti­ke. Franc Fa­non, je­dan od osni­va­ča post­ko­lo­ni­jal­nih is­tra­ži­va­nja, ob­ja­vlju­je knji­gu Cr­na ko­ža, be­le ma­ske u ko­joj opi­su­je ele­men­ tar­ne po­sle­di­ce ko­lo­ni­ja­li­zma ko­je se ogle­da­ju u pri­hva­ta­nju „be­le“ kul­tu­re od stra­ne obo­je­nih. Fran­cu­ski de­mo­graf Al­fred So­vi stva­ra ter­min „Tre­ći svet“. Iz­da­vač­ka ku­ća „He­i­ne­mann“ ob­ja­vlju­je ro­man Či­nua Ače­bea Things Fall Apart ko­ji ima ti­raž od tri mi­li­o­na pri­me­ra­ka. Ka­rip­ski pi­sac Džordž Le­ming, u Pri­jat­no­sti­ma pro­gon­stva, či­ ta Šek­spi­ro­vu Bu­ru. Pro­spe­rov di­dak­tič­ki eks­pe­ri­ment, u ko­jem on Ka­li­ba­na pod­u­ča­va en­gle­skom je­zi­ku, mo­že se upo­re­di­ti s Ka­li­ba­no­vim za­tva­ra­njem u za­tvor. Fa­no­no­va knji­ga Pro­kle­ti na sve­tu (pred­go­vor napisao Žan-Pol Sartr). Pi­sac je od 1957. do 1961. go­di­ne ra­dio u al­žir­skom Fron­ tu na­ci­o­nal­nog oslo­bo­đe­nja. U tom te­melj­nom tek­stu post­ko­lo­ ni­ja­li­zma uka­za­no je na tri fa­ze ko­lo­ni­ja­li­zma: 1. pri­hva­ta­nje kul­tur­nog mo­de­la ko­ji su na­met­nu­li ko­lo­ni­za­to­ri; 2. do­vo­đe­nje u pi­ta­nje tog sta­va i tra­ga­nje za sop­stve­nim ko­re­ni­ma; 3. re­vo­lu­ ci­o­nar­na oslo­bo­di­lač­ka bor­ba u ime ma­sa. Po­sled­nja eta­pa de­ ko­lo­ni­zi­je je­ste sti­ca­nje ne­za­vi­sno­sti. Fa­no­no­va de­la uti­ca­la su na raz­voj ide­o­lo­gi­je po­kre­ta „Black Po­wer“ u SAD. Al­žir do­bi­ja ne­za­vi­snost. Književne teorije XX veka

1964:

1966:

1971:

1978: 1982:

1987:

1988: 1989:

1992:



Na uni­ver­zi­te­tu u Lid­su or­ga­ni­zo­va­na je pr­va kon­fe­ren­ci­ja po­ sve­će­na li­te­ra­tu­ri na­ci­o­nal­nih za­jed­ni­ca (com­mon­we­alth li­te­ra­tu­ re). Njen pod­na­slov – Unity and Di­ver­sity in a Com­mon Cul­tu­re (Jedi­nstvo i raz­li­ke za­jed­nič­ke kul­tu­re) – ve­o­ma do­bro po­ka­zu­je na­me­re or­ga­ni­za­to­ra ko­ji­ma je bi­lo sta­lo da na­gla­se kon­ti­nu­i­tet knji­žev­no­sti post­ko­lo­ni­jal­nih ze­ma­lja. Kri­ti­ča­ri post­ko­lo­ni­ja­ li­zma ve­o­ma ne­ga­tiv­no su se po­sta­vi­li pre­ma toj ide­ji, is­ti­ču­ći da se iza nje na­la­zi že­lja za povratkom im­pe­ri­ja­li­stič­kog na­čina miš­lje­nja o kul­tu­ri. Go­di­nu da­na ka­sni­je iz­la­zi pr­vi broj ča­so­pi­ sa The Jo­ur­nal of Com­mon­we­alth Li­te­ra­tu­re. U svo­joj pi­o­nir­skoj knji­zi The Co­lo­ni­zer and the Co­lo­ni­zed Al­ ber Me­mi, je­dan od osni­va­ča post­ko­lo­ni­jal­nog dis­kur­sa, pi­še kako je „od­stra­nji­va­nje iz isto­ri­je naj­ve­ći uda­rac ko­ji su ko­lo­ni­ zo­va­ni do­bi­li“. Ku­ban­ski te­o­re­ti­čar knji­žev­no­sti i pi­sac Ro­ber­to Fer­nan­dez Re­ ta­mar ob­ja­vlju­je esej Ka­li­ban ko­ji po­sta­je an­ti­ko­lo­ni­jal­ni ma­ni­ fest pi­sa­ca La­tin­ske Ame­ri­ke i Ka­ri­ba. Edvard V. Said ob­ja­vlju­je svo­ju ču­ve­nu knji­gu Ori­en­ta­lism. Iz­la­zi pr­vi broj go­diš­nja­ka Su­bal­tern Stu­di­es: Wri­tings on So­uth Asian Hi­story and So­ci­ety ko­ji iz­da­je Uni­ver­zi­tet u Del­hi­ju. Ka­ te­go­ri­ja su­bal­tern (pod­re­đe­ni) po­ti­če iz Gram­ši­je­vog tek­sta Na mar­gi­na­ma isto­ri­je (1934). U go­diš­nja­ku Su­bal­tern Stu­di­es, iz­ me­đu osta­lih, ob­ja­vlju­ju Ra­na­jit Gu­ha, Ša­hid Amin, Gja­nen­dra Pan­dej, Su­mid Sar­kar, ta­ko­đe i Ga­ja­tri Ča­kra­vor­ti Spi­vak. Ga­ja­tri Ča­kra­vor­ti Spi­vak objavljuje In Ot­her Worlds. Tre­ći ode­ ljak knji­ge, En­te­ring the Third World, uvo­di u post­ko­lo­ni­jal­nu pro­ble­ma­ti­ku i is­ti­če ogra­ni­če­no­sti fran­cu­ske mark­si­stič­ke, fe­ mi­ni­stič­ke i psi­ho­a­na­li­tič­ke me­to­do­lo­gi­je u opi­si­va­nju „a gen­de­ red su­bal­tern su­bject“. Se­lec­ted Su­bal­tern Stu­di­es (re­dak­ci­ja: Ga­ja­tri Ča­kra­vor­ti Spi­vak i Ra­na­jit Gu­ha). Četrnaestog fe­bru­a­ra aja­to­lah Ho­me­i­ni ba­ca pre­ko ra­di­ja fa­tvu (kle­tvu) na Sal­ma­na Ru­ždi­ja. Po­vod je knji­ga Sa­tan­ski sti­ho­vi ko­ju je taj pi­sac ob­ja­vio – jed­no od de­la ko­je su naj­češ­će ana­li­zi­ ra­li post­ko­lo­ni­jal­ni kri­ti­ča­ri. Po­ja­vlju­je se ču­ve­na knji­ga Sa­ri Su­le­ri, pa­ki­stan­sko-va­lij­ske te­ o­re­ti­čar­ke, The Rhe­to­ric of En­glish In­dia. Bri­ljant­nim na­či­nom ana­li­ze knji­žev­nih de­la, Su­le­ri do­ka­zu­je da onako ka­ko pi­sci ko­ ji po­ti­ču iz ko­lo­ni­za­tor­skih kul­tu­ra ta­ko i auto­ri ko­lo­ni­zo­va­nih kul­tu­ra stva­ra­ju ve­li­ke na­ra­ci­je u ko­ji­ma po­sto­je me­ha­ni­zmi is­ klju­či­va­nja i mar­gi­na­li­za­ci­je. Ke­nij­ski pi­sac Džejms Ngu­gi, u knji­zi De­co­lo­ni­sing the Mind, kon­sta­tu­je da se ne mo­že raz­u­me­ti ono što je uti­ca­lo na raz­voj

XVII. Postkolonijalizam

617

1993: 1994:

1996: 2000:

2003:

618

afrič­ke knji­žev­no­sti bez či­ta­nja dve­ju knji­ga. To su Im­pe­ri­ja­li­ zam kao naj­vi­ši sta­di­jum ka­pi­ta­li­zma V. I. Le­nji­na (1917) i Fa­no­ no­vi Pro­kle­ti na ze­mlji. Sa­i­do­va knji­ga Cul­tu­re and Im­pe­ri­a­lism (Kul­tu­ra i im­pe­ri­ja­li­ zam). Ho­mi Ba­ba ob­ja­vlju­je knji­gu The Lo­ca­tion of Cul­tu­re gde se pr­vi put uvo­di ka­te­go­ri­ja „hi­brid­no­sti“ ili pro­sto­ra na ko­jem se stva­ra­ ju no­ve struk­tu­re vla­sti oslo­bo­đe­ne im­pe­ri­ja­li­stič­kih pre­ten­zi­ja. An­to­lo­gi­ja kla­si­ka post­ko­lo­ni­ja­li­zma: Fa­non: A Cri­ti­cal Re­a­der. Po­ja­vlju­je se pre­ve­de­na knji­ga Eve M. Tomp­son Tru­ba­du­ri im­pe­ri­ je. Ru­ska knji­žev­nost i ko­lo­ni­ja­li­zam, pr­va knji­ga na polj­skom je­zi­ ku ko­ja se ukla­pa u post­ko­lo­ni­jal­ni tok i ko­ja – pre­ma autor­ki­nim re­či­ma – „pre­no­si Sa­i­do­vu kon­cep­ci­ju na slo­ven­ske pro­sto­re“. Umi­re Edvard Said. No­be­lo­vu na­gra­du za knji­žev­nost do­bi­ja ju­žno­a­frič­ki pi­sac Dž. M. Ku­ci, jedan od naj­va­žni­jih post­ko­lo­ni­jal­nih pi­sa­ca.

Književne teorije XX veka

Bi­bli­o­gra­fija Ch. Achebe, „An Image of Africa: Racism in Conrad’s ‘Heart of Darkness’“, u: The Norton Anthology of Theory and Criticism, red. V. B. Leitch, New York–London 2001. Ch. Achebe, „Colonialist Criticim“, u: idem, Morning Yet on Creation Day: Es­ says, London–New York 1975. Ch. Achebe, Things Fall Apart, London 1981. S. Ahmed, Strange Encounters: Embodied Others in Post-Coloniality, London 2000. M. Alloula, The Colonial Harem, tłum. M. Dodzich, W. Dodzich, wstęp B. Harlow, Minneapolis 1986. B. Anderson, Wspólnoty wyobrażone, Rozważania o źródłach i rozprzestrzeni­ aniu się nacjonalizmu, tłum. S. Amsterdamski, Kraków–Warszawa 1997. B. Ashcroft, G. Griffiths, H. Tiffin, The Empire Writes Back: Theory and Prac­ tice in Post-Colonial Literatures, London 2002². B. Ashcroft, P. Ahluwalia, Edward Said, London 1999. D. Barsamian, Culture and Resistance: Conversations with Edward Said, Lon­ don 2003. H. K. Bhabha, „The Commitment to Theory“, u: The Norton Anthology of Theory and Criticism, red. V. B. Leitch, New York–London 2001. H. K. Bhabha, „Diseminacija: vrijeme, pripovijest i margine moderne naracije“, u: Politika i etika pripovijedanja (ur. V. Biti), Zagreb, 2002, str. 157–190. H. K. Baba, Smeštanje kulture (prev. Rastko Jovanović), Beograd, 2004. H. K. Bhabha, Nation and Narration, New York–London 1990. T. Brenan, „Edvard Said i komparativna književnost“ (prev. Aleksandra Izgar­ jan), Polja, Novi Sad, 53/2008, br. 452 (jul–avgust), str. 77–90. I. Buruma, Misjonarz i libertyn. Eros i dyplomacja. Polityka na Wshodzie i Za­ chodzie, tłum. P. Rosne, Kraków 2005. I. Buruma, A. Margalit, Okcydentalizm. Zachód w oczach wrogów, tłum. A. Lipszyc, Kraków 2005. The Cambridge Companion to Postcolonial Literary Studies, red. N. Lazarus, Cambridge 2004. XVII. Postkolonijalizam

619

C. Cavanagh, „Poskolonialna Polska. Biała plama na mapie współczesnych teorii“, tłum. T. Kunz, Teksty Drugie 2003, nr. 2–3. Colonial Discourse and Post-Colonial Theory: A Reader, red., wstęp P. Wil­ liams, L. Chrisman, New York 1994. Colonizer and Colonized, red. T. d’Haen, P. Krüs, Amsterdam 2000. A Companion to Postcolonial Studies, red. H. Schwarz, S. Ray, Oxford 2000. Contemporary Postcolonial Theory: A Reader, red. P. Mongia, London 1996. T. Eagleton, F. Jameson, E. W. Said, Nationalism, Colonialism, and Literature, wstęp S. Deane, Minneapolis 1990. Edward Said and the Work of Critic: Speaking Truth to Power, red. P. A. Bové, Durham 2000. Edward Said: Continuing the Conversation, red. H. Bhabha, W. J. T. Mitchell, Chicago 2004. F. Fanon, Wyklęty lud ziemi, tłum. H. Tygielska, przedm. E. Rekłajtis, posł. J.-P. Sartre, Warszawa 1985. D. Huddart, Homi K. Bhabha, New York 2006. A. A. Hussein, Edward Said: Criticism and Society, London 2002. Imperialism: Critical Concepts in Historical Studies, red. P. J. Cain, M. Harri­ son, London 2001. Interviews with E.W. Said, red. A. Singh, B. G. Johnson, Jackson 2004. V. Kenedi, „Said i postkolonijalne studije“ (prev. Predrag Šaponja), Polja, Novi Sad, 53/2008, br. 452 (jul–avgust), str. 49–76. A. Loomba, Colonialism / Postcolonialism, London 2005. A. J. Lopez, Posts and Pasts: A Theory of Postcolonialism, Albany 2001. J. M. MacKenzie, Orientalism: History, Theory and the Arts, Manchester 1995. Mapping Subaltern Studies and the Postcolonial, red. V. Chaturvedi, London 2000. J. McLeod, Beginning Postcolonialism, Manchester 2002. M. B. Maruči, „Kritičar kao iz/s meštena inteligencija: slučaj E. Saida“ (prev. Ar­ ijana Luburić), Polja, Novi Sad, 53/2008, br. 452 (jul–avgust), str. 91–103. Marxism, Modernity and Postcolonial Studies, red. C. Bartolovich, N. Lazarus, Cambridge 2002. A. Memmi, The Colonizer and the Colonized, New York 1965. S. Morton, Gayatri Chakravorty Spivak, London 2003. M. Moskalewicz, „‘Murzynek Bambo – czarny, wesoły...’. Próba postkolonial­ nej interpretacji tekstu“, Teksty Drugie 2005, nr 1–2. Z. Najder, „Kultura i imperializm. Czy Polacy są ‘postkolonialni’“, Europa. Ty­ godnik Idei 2005. nr 26. Postcolonial America, red. C. R. King, Chicago 2000. Postcolonial Discourses: An Anthology, red. G. Castle, Oxford–Malden 2001 (najopsežnija antologija najznačajnijih tekstova o ovoj teoriji). 620

Književne teorije XX veka

Postcolonial Studies and Beyond, red. A. Loomba, S. Kaul, M. Bunzl, A. Bur­ tan, J. Esty, Durham 2005. Post-Colonial Literatures: Expanding the Canon, red. D. L. Madsen, London 1999. The Post-Colonial Studies Reader, red. B. Ashcroft, G. Griffiths, H. Tiffin, Lon­ don 1995. Postcolonial Theory and the United States: Race, Ethnicity, and Literature, red. A. Singh, P. Schmidt, Jackson 2000. The Pre-Occupation of Postcolonial Studies, red. F. Afzal-Khan, K. Seshadri-Crooks, Durham 2000. E. V. Said, Orijentalizam (prev. Drinka Gojković), Beograd, 2000; 2008². E. V. Said, Kultura i imperijalizam (prev. Vesna Bogojević), Beograd, 2002. E. W. Said, Reflections on Exile and Other Essays, Cambridge 2000. E. W. Said, Representations of the Intellectual: The 1993 Reith Lectures, New York 1994. E. W. Said, The World, the Text, and the Critic, Cambridge 1983. D. Scott, Refashioning Futures: Criticism after Postcoloniality, Princeton 1999. Selected Subaltern Studies, red. R. Guha, G. Ch. Spivak, New York–Oxford 1988. S. Slemon, H. Tiffin, After Europe: Critical Theory and Post-Colonial Writing, Sydney 1989. G. Ch. Spivak, A Critique of Postcolonial Reason: Toward a History of the Vanishing Present, Cambridge, Mass.–London 1999. G. Ch. Spivak, In Other Worlds: Essays in Cultural Politics, przedm. C. Mac­ Cabe, New York–London 1987. G. Ch. Spivak, The Post-Colonial Critic: Interviews, Strategies, Dialogues, red. S. Harasym, New York–London 1990. The Spivak Reader: Selected Works of Gayatri Chakravorty Spivak, red. D. Lan­ dry, G. MacLean, New York–London 1996. E. M. Thompson, „Said a sprawa polska“, Europa. Tygodnik Idei 2005, nr 26. E. M. Thompson, Trubadurzy imperium. Literatura rosyjska i kolonializm, tłum. A. Sierszulska, Kraków 2000. R. J. C. Young, Postcolonialism: An Historical Introduction, Oxford 2001. R. Young, White Mythologies: Writing History and the West, London 1990. L. Wolff, Inventing Eastern Europe: The Map of Civilization on the Mind of the Enlightenment, Stanford, Calif. 1996. L. Gandi, „Edvard Said i njegovi kritičari“ (prev. Viktorija Krombholc), Polja, Novi Sad, 53/2008, br. 452 (jul–avgust), str. 104–114.

Mihal Pavel Markovski

XVII. Postkolonijalizam

621

622

Književne teorije XX veka

AL­FA­BET­SKI SPI­SAK DE­FI­NI­CI­JA

A re­a­li­bus ad re­a­li­o­ra 125 Aka­dem­ski fe­mi­ni­zam 429 Ak­tant 319 Ale­go­ri­ja 201–202, 408–409 An­ti­e­sen­ci­ja­li­zam 550 Ape­la­tiv­na struk­tu­ra tek­sta 109 Apo­ri­ja 396 Arah­no­lo­gi­ja 439 Ar­he­tip 65 Auto­te­lič­nost 136 Bi­o­loš­ki pol (sex) 486 Dar­vi­ni­zam 525 Da­sein 195 De­kon­stru­ci­ja 342–343 De­lo/tekst 349 De­no­ta­ci­ja 270 De­sig­nat (re­fe­rent) 262 Différan­ce 396 Dijalogičnost 177 Dis­kurs 588 Do­mi­nan­ta 136 Drugi 72 Drugost 573 Druš­tve­nokul­tur­ni pol (gen­der) 486 Écri­tu­re fe­mi­ni­ne 439–440 Edi­pov kom­pleks 72–73 Eidet­ski 95 Em­pi­rij­ski 95 Epistemologija 536 Epoché 98 Esen­ci­ja­li­zam 532 Esen­ci­ja­li­zam i kon­struk­ti­vi­zam 488 Este­ti­ka re­cep­ci­je 109 XVII. Postkolonijalizam

Fe­mi­ni­stič­ka kri­ti­ka 436–437 Fe­no­men 89 Fiktivna zajednica 610 Funk­ci­ja 314 Fu­zi­je ho­ri­zo­na­ta 203 Ge­j-le­zbij­ska is­tra­ži­va­nja 503–504 Gen­der stu­di­je (Gen­der Stu­di­es) 485 Ge­ne­a­lo­gi­ja 590 Gi­no­kri­ti­ka 438 Gra­ma­ti­ka 315 Greš­ka afek­tiv­no­sti 156 Ha­bi­tus 573 He­ge­mo­ni­ja 580 He­ge­mo­nijska isto­ri­o­gra­fi­ja 607 Her­me­ne­u­tič­ki krug 192 Her­me­ne­u­ti­ka i eg­ze­ge­za 189–190 Her­me­ne­u­ti­ka sum­nji 198 Her­me­neia 190 He­te­ro­no­mičan 102 Ho­li­zam 536 Ho­ri­zont oče­ki­va­nja 109–100 Ide­o­lo­gi­ja 581 Idi­om/in­sti­tu­ci­ja 401 Iko­nič­ki znak (ikon) 257–258 Il n’y a pas de hors-tex­te – „Ne po­sto­ji iz­van­tekst“ 405 Im­pe­ri­ja­li­zam 605 Implicitni či­ta­lac 111 In­skrip­ci­ja 406 In­ten­ci­o­nal­nost 90 In­ter­pre­ta­tiv­na za­jed­ni­ca 530 In­ter­tek­stu­al­nost 363 Iro­ni­ja 155, 410, 532 Isto­rič­nost 200

623

Ja 55 Jeresi parafraze 152 Je­zič­ke funk­ci­je / je­zič­ke funk­ci­je knji­ žev­nog de­la 227 Je­zič­ki znak 221 Je­zik 197 Ka­non 608 Ka­no­ni­za­ci­ja žanrova 133 Kar­ne­val 169 Kat­he­xis 55 Kla­sič­na kon­cep­ci­ja isti­ne 527 Književnost Komonvelta 609 Kon­kre­ti­za­ci­ja 104 Ko­no­ta­ci­ja 288 Ko­re­la­ci­ja 97 Kul­tur­ni ka­pi­tal 576 Kul­tur­ni ma­te­ri­ja­li­zam 560 Li­bi­do 56 Li­te­rar­nost 398 Lo­go­cen­tri­zam 395 Ma­te­ri­jal­nost je­zi­ka 411 Me­ta­lin­gvi­sti­ka 173 Mi­sre­a­ding 409 Mit 311 Mo­ti­va­ci­ja 132 Muš­ka is­tra­ži­va­nja 495 Mythoi 554 Na­ra­ci­ja 555 Na­ra­tiv­na gra­ma­ti­ka 316 Na­ra­tiv­ni iden­ti­tet 199 Na­ra­to­lo­gi­ja 317 Nar­ci­zam 57 Ne­ga­ci­ja 54 Neprisutnost 178 Nor­ma­tiv­ni iden­ti­tet 500 Objašnjavanje 198 Objektivni korelativ 149 Oneobičavanje ili začudnost 129–130 Or­gan­ska celina 155 Ori­jen­ta­li­zam 607 Osa­mo­sta­lji­va­nje i oslo­ba­đa­nje 127 Oznaka 253 Pa­nop­ti­zam 589 Pa­ra­dig­ma 533

624

Per­spek­ti­vi­zam 526 Po­et­ski je­zik 224 Po­li­fo­ni­ja 173 Po­lje 577 „Post-“ 365 Post­fi­lo­zof­ska kul­tu­ra 524 Postupak 131 Potiskivanje 59–60 Predrasude 192–193 Pripovedanje (skaz) 134 Qu­a­si-su­do­vi 103 Qu­e­er i qu­e­er stu­di­je 504 Raz­go­vor 203 Razumevanje 191 Re­al­no 71 Re­pre­zen­ta­ci­ja 574–575 Re­to­rič­nost 394 Re­to­ri­ka 534 Re­vi­zi­o­ni­stič­ka fe­mi­ni­stič­ka kri­ti­ka 441 Roman 177 Ro­man­ti­čar­ska her­me­ne­u­ti­ka 204 Samorazumljivost 100 Se­man­ti­ka, sin­tak­sa, prag­ma­ti­ka 260 Se­mi­o­lo­gi­ja 260 Se­mi­o­ti­ka 253 Shematičnost 103 Shvatanje 178–179 Sim­bol 67, 258 Sim­bo­lič­ka nadmoć 576 Si­stem zna­ko­va 261 Slika autora 135 Slojevit ka­rak­ter knji­žev­nog de­la 103 „Smrt auto­ra“ 347 So­ci­o­lo­gi­ja znanja 575 So­ci­o­po­li­tič­ki fe­mi­ni­zam 428 Stadijum ogle­da­la 69 Stravično 70 Struk­tu­ra/si­stem 219–220 Su­bli­ma­ci­ja 52 Svakidašnjica 571 Tal­king cu­re 51 Tek­stu­al­nost isto­ri­je / isto­rič­nost tek­sto­ va 559 Tek­stu­ra 154 Te­o­ri­ja knji­žev­no­sti / te­o­ri­ja umet­no­sti 127–128 Književne teorije XX veka

Ter­mi­no­lo­gi­ja Tar­tu­ske ško­le. Kul­tu­ra 275 Ter­mi­no­lo­gi­ja Tar­tu­ske ško­le. Se­kun­dar­ ni modelirajući si­stem 269 Ter­mi­no­lo­gi­ja Tar­tu­ske ško­le. Tekst 275 Ter­mi­no­lo­gi­ja Tar­tu­ske ško­le. Tekst kul­ tu­re 276 Ter­mi­no­lo­gi­ja Tar­tu­ske ško­le. Zna­če­nje 272 Tra­di­ci­ja 199 Tran­scen­den­talan 98 Trauma 70 Tro­po­lo­gi­ja 552 Tuđa reč 175 Tumačenje 191

XVII. Postkolonijalizam

Verno či­ta­nje 152 Višejezičnost 168 Vi­še­znač­nost 150 Vlast 587 Vr­ste go­vo­ra 171 Za­um­ni je­zik 126 Zgusnuti opis 557–558 Zna­če­nje 256 Znak 254 Žalost i melanholija 57 Že­lja 68 Žen­ske stu­di­je (Wo­men’s Stu­di­es) 437

625

626

Književne teorije XX veka

PREDMETNI REGISTAR

A Akant pogl. Mo­del → Gre­mas Ale­go­ri­ja Ana­li­za ana­li­za Kri­ste­ve tek­sta kul­tur­na ana­li­za ana­li­za psi­hič­kog apa­ra­ta ana­li­za sno­va struk­tu­ral­na ana­li­za An­dro­cen­tri­zam An­tro­po­lo­gi­ja in­ter­pre­ta­tiv­na an­tro­po­lo­gi­ja struk­tu­ral­na an­tro­po­lo­gi­ja Klod Le­ vi-Stro­sa pogl. Psi­ho­a­na­li­za → psi­ho­a­na­li­za kao ho­li­stič­ka an­tro­po­lo­gi­ja pogl. Struk­tu­ra­li­zam → struk­tu­ra­li­ zam i an­tro­po­lo­gi­ja An­ti­e­sen­ci­ja­li­zam Psi­hič­ki apa­rat pogl. Ana­li­za → psi­hič­ka ana­li­za Ape­la­tiv­na struk­tu­ra tek­sta Apo­ri­ja Arah­no­lo­gi­ja Ar­bi­trar­nost pogl. Znak → ar­bi­trar­nost je­zič­kog zna­ka Ar­he­tip Ar­he­ti­po­lo­gi­ja Auto­no­mi­ja auto­nom­na kri­ti­ka auto­nom­ne vred­no­sti knji­žev­nog de­ la pogl. Je­zik → je­zič­ka auto­no­mi­ja auto­no­mi­ja umet­no­sti XVII. Postkolonijalizam

Autor autor kao jed­na od si­ste­ma­ti­zu­ju­ćih in­stan­ci autor kao skrip­tor lič­nost auto­ra pol auto­ra od­nos iz­me­đu auto­ra i ju­na­ka „smrt auto­ra“ pogl. In­ten­ci­ja → in­ten­tio auc­to­ris Auto­te­lič­nost B Bi­nar­ne opo­zi­ci­je Bi­o­loš­ki pol (sex) C Clo­se re­a­ding pogl. Či­ta­nje → pa­žlji­vo či­ta­nje Co­ming out Č Či­ta­lac im­pli­ci­ra­ni či­ta­lac ko­a­u­tor­ski či­ta­lac mo­del­ski či­ta­lac pogl. In­ten­ci­ja → in­ten­tio lec­to­ris su­per­či­ta­lac Či­ta­nje In­gar­de­no­va dva na­či­na či­ta­nja pa­žlji­vo či­ta­nje (clo­se re­a­ding) Ri­čard­so­va kon­cep­ci­ja pra­vog či­ta­ nja Čul­nost D Dar­vi­ni­zam Da­sein

627

De­kon­struk­ci­ja afir­ma­tiv­ni gest de­kon­struk­ci­je de­fi­ni­ci­ja de­struk­ci­je pre­ma De Ma­ nu etič­ka di­men­zi­ja de­struk­ci­je fa­lo­go­cen­trič­kih struk­tu­ra de­kon­struk­ci­ja i de­kon­struk­ci­o­ni­ zam de­kon­struk­ci­ja i de­struk­ci­ja de­kon­struk­ci­ja i ne­ga­ci­ja de­kon­struk­ci­ja i No­va kri­ti­ka do­kon­struk­ci­ja i poststruk­tu­ra­li­zam de­kon­struk­ci­ja i te­o­ri­ja iz­vo­ri de­struk­ci­je pogl. Kri­ti­ka → kri­ti­ka de­kon­struk­ci­ je Sa­i­do­va kri­ti­ka de­kon­struk­ci­je za­mer­ke de­struk­ci­ji De­kon­struk­ci­o­ni­zam De­no­ta­ci­ja De­no­tat De­sig­nat (re­fe­rent) Différan­ce pogl. Raz­li­ka Di­ja­hro­ni­ja Di­ja­lo­gič­nost Dis­kurs ana­li­za dis­kur­ziv­nih po­stu­pa­ka an­ti­fun­da­men­ta­li­stič­ki dis­kurs dis­kurs ge­jov­sko-le­zbij­ske kri­ti­ke post­ko­lo­ni­jal­ni dis­kurs Fu­ko­o­va kon­cep­ci­ja dis­kur­sa pogl. Druš­tve­no-kul­tur­ni pol → gen­ der u hu­ma­ni­stič­kom dis­kur­su Do­mi­nan­ta Dru­ga­či­jost Dru­gi isto to i dru­gi Ori­jent kao dru­gi raz­miš­lja­nje o sta­tu­su dru­gog tekst dru­gog že­na kao dru­gi Druš­tve­no-kul­tur­ni pol (gen­der) gen­der ana­li­za „gen­de­ri­zo­va­ni“ kri­ti­čar gen­der u hu­ma­ni­stič­kom dis­kur­su pogl. Gen­der stu­di­je (Gen­der Stu­di­ es) pogl. Gen­der stu­di­je → po­če­ci gen­der stu­di­ja

628

pogl. Kri­ti­ka → gen­der knji­žev­na kri­ ti­ka pogl. Su­bje­kat → gen­der kao uslov su­ bjek­ta Du­a­li­zam E Edi­pov kom­pleks Ego polg. Ich Eidet­ski eidet­ski opis In­gar­de­no­va apri­or­na is­tra­ži­va­nja eidet­ske knji­žev­no­sti Em­pi­rij­ski Épistémé Epi­ste­mo­lo­gi­ja od epi­ste­mo­lo­gi­je do her­me­ne­u­ti­ke epi­ste­mo­lo­gi­ja kao sa­znaj­na me­ta­na­ ra­ci­ja epi­ste­mo­loš­ki rez dis­kur­sa post­kan­tov­ksa epi­ste­mo­lo­gi­ja Epoché pogl. Tran­scen­den­tal­na re­duk­ ci­ja Es Esen­ci­ja­li­zam Este­ti­ka este­ti­ka re­cep­ci­je este­tič­ki pred­met pogl. Ide­o­lo­gi­ja → De Ma­no­va este­ tič­ka ide­o­lo­gi­ja sred­njo­ve­kov­na este­ti­ka struk­tu­ral­na este­ti­ka F Fa­bu­la (sju­žet) Fa­lo­go­cen­tri­zam Fan­ta­zma Fe­mi­ni­zam aka­dem­ski fe­mi­ni­zam ame­rič­ki fe­mi­ni­zam etič­ka ori­jen­ta­ci­ja fe­mi­ni­zma fran­cu­ski fe­mi­ni­zam in­ter­di­sci­pli­nar­ni vid aka­dem­skog fe­mi­ni­zma isto­ri­ja fe­mi­ni­zma kor­po­ra­tiv­ni fe­mi­ni­zam kul­tur­ni fe­mi­ni­zam li­be­ral­na frak­ci­ja fe­mi­ni­zma Književne teorije XX veka

mark­si­stič­ke in­spi­ra­ci­je fe­mi­ni­zma pogl. Kri­ti­ka → bi­o­fe­mi­ni­stič­ka kri­ti­ ka pogl. Kri­ti­ka → fe­mi­ni­stič­ka kri­ti­ka pogl. Post­fe­mi­ni­zam po­li­tič­ka ori­jen­ta­ci­ja fe­mi­ni­zma plu­ra­li­za­ci­ja fe­mi­ni­zma ra­di­kal­na frak­ci­ja fe­mi­ni­zma so­ci­o­po­li­tič­ki fe­mi­ni­zam tri ta­la­sa fe­mi­ni­zma ve­za fe­mi­ni­zma s po­str­struk­tu­ra­li­ zmom Fe­no­men Fe­no­me­no­lo­gi­ja fe­no­me­no­lo­gi­ja i struk­tu­ra­li­zam fe­no­me­no­lo­gi­ja po­et­ske sli­ke fe­no­me­no­lo­gi­ja sno­va fe­no­me­no­lo­gi­ja u knji­žev­nim is­tra­ži­ va­nji­ma tran­scen­den­tal­na fe­no­me­no­lo­gi­ja Fe­no­me­no­loš­ka in­tu­i­ci­ja pogl. Oči­gled­nost Fe­no­tekst Fik­ci­ja Fi­lo­zo­fi­ja fi­lo­zo­fi­ja knji­žev­no­sti For­ma for­ma i sa­dr­žaj for­mal­ni po­re­dak For­ma­li­zam po­če­ci for­ma­li­zma u knji­žev­nim is­ tra­ži­va­nji­ma pogl. Kri­ti­ka → kri­ti­ka for­ma­li­zma pogl. No­va Kri­ti­ka pro­past for­ma­li­zma For­mal­na me­to­da pogl. Kri­ti­ka → kri­ti­ka for­mal­ne me­ to­de For­mal­na me­to­da pogl. Me­to­da for­mal­ na Funk­ci­ja esk­pre­siv­na funk­ci­ja este­tič­ka (po­et­ska ) funk­ci­ja fa­tič­ka funk­ci­ja im­pre­siv­na funk­ci­ja je­zič­ke funk­ci­je knji­žev­nog de­la me­ta­je­zič­ka funk­ci­ja pogl. Je­zik → funk­ci­ja je­zi­ka pre­ma Ja­kob­so­nu XVII. Postkolonijalizam

pred­sta­vljač­ka (sa­znaj­na) funk­ci­ja Funk­ci­o­na­li­zam Fun­ci­o­nal­nost po­et­skog je­zi­ka Fu­zi­ja ho­ri­zo­na­ta G Ge­ne­a­lo­gi­ja Gen­der stu­di­je pogl. Druš­tve­no-kul­tur­ ni pol Gen­der Stu­di­es pogl. Gen­der stu­di­je Ge­ne­ti­zam Ge­ne­za Ge­no­tekst Gi­no­kri­ti­ka Go­vor pr­vo­bit­ni go­vor sve­ta vr­ste go­vo­ra Go­vor­na te­ra­pi­ja (tal­king cu­re) Gra­ma­ti­ka gra­ma­ti­ka knji­žev­no­sti gra­ma­ti­ka po­e­zi­je gra­ma­ti­ka ča­rob­ne baj­ke na­ra­tiv­na gra­ma­ti­ka po­če­ci gen­der stu­di­ja uni­ver­zal­na gra­ma­ti­ka Greš­ka greš­ka afek­tiv­no­sti greš­ka in­ten­ci­je greš­ka uni­ver­za­li­zma H Ha­bi­tus He­ge­mo­ni­ja Her­me­ne­u­tič­ki her­me­ne­u­tič­ki krug her­me­ne­u­tič­ko či­ta­nje knji­žev­nih tek­sto­va her­me­ne­u­tič­ki od­nos iz­me­đu sve­sti i je­zi­ka in­ter­pre­ta­tiv­no-her­me­ne­u­tič­ki stav pogl. Tra­di­ci­ja → her­me­ne­u­tič­ka tra­ di­ci­ja Her­me­ne­u­ti­ka Dil­ta­je­va kon­cep­ci­ja her­me­ne­u­ti­ke eg­zi­sten­ci­jal­na di­men­zi­ja her­me­ne­u­ ti­ke fi­lo­zof­ska her­me­ne­u­ti­ka her­me­ne­ia

629

her­me­ne­u­ti­ka i eg­ze­ge­za her­me­nu­ti­ka sum­nji pogl. Epi­ste­mo­lo­gi­ja → od epi­ste­mo­ lo­gi­je do her­me­ne­u­ti­ke ro­man­ti­čar­ska her­me­ne­u­ti­ka teh­nič­ka her­me­ne­u­ti­ka Her­story He­te­ro­no­mi­ja / he­te­ro­no­mič­ki pogl. Knji­žev­no de­lo → knji­žev­no de­ lo kao he­te­ro­nom­no po­sto­je­ći bi­tak He­te­ro­sek­su­al­nost Ho­li­zam Ho­mo­sek­su­al­nost Ho­ri­zont ho­ri­zont oče­ki­va­nja po­ši­lja­o­ca ho­ri­zont oče­ki­va­nja pri­ma­o­ca Hu­ma­ni­sti­ka I Ich Id pogl. Es Iden­ti­tet žen­ski iden­ti­tet kul­tur­ni iden­ti­tet muš­ki iden­ti­tet na­ra­tiv­ni iden­ti­tet nor­ma­tiv­ni iden­ti­tet psi­ho­sek­su­al­ni iden­ti­tet pogl. Že­na → tri po­stup­ka is­po­lja­va­ nja žen­skog iden­ti­te­ta Ide­o­lo­gi­ja este­tič­ka De Ma­no­va ide­o­lo­gi­ja ide­o­lo­gi­ja ma­sov­ne kul­tu­re Idi­o­gra­fij­ska na­u­ka Idi­om Ikon pogl. Znak → iko­nič­ki znak Iko­nič­nost knji­žev­no­sti Ima­gi­na­ci­ja Ima­gi­nar­no (l’ima­gi­na­i­re) Ima­nen­ci­ja Ima­nent­ni / ima­nen­ti­zam ima­nent­no is­tra­ži­va­nje je­zi­ka ima­nent­ni raz­voj knji­žev­no­sti Im­pe­ri­ja­li­zam In­skrip­ci­ja In­sti­tu­ci­ja In­ten­ci­ja in­ten­tio auc­to­ris in­ten­tio ope­ris

630

in­ten­tio lec­to­ris pogl. Tekst → su­prot­nost in­ten­ci­je i tek­sta In­ten­ci­o­nal­ni­zam In­ten­ci­o­nal­nost pogl. Knji­žev­no de­lo → knji­žev­no de­ lo kao in­ter­su­bjek­tiv­ni in­ten­ci­o­nal­ni pred­met In­ter­pe­la­ci­ja In­ter­pre­ta­ci­ja ame­rič­ka „in­ter­pre­ta­tiv­na in­du­stri­ ja“ dve ško­le in­ter­pre­ta­ci­je fal­si­fi­ko­va­nje in­ter­pre­ta­ci­je gra­ni­ce in­ter­pre­ta­ci­je kon­tek­sti in­ter­pre­ta­ci­je in­ter­pre­ta­ci­ja kao eg­zi­sten­ci­jal­ni po­ stu­pak in­ter­pre­ta­ci­ja sno­va po­e­ti­ka i in­ter­pre­ta­ci­ja pogl. Her­me­ne­u­ti­ka → stav in­ter­pre­ ta­ci­je – her­me­nu­ti­ka pogl. Kri­ti­ka → kri­ti­ka tra­di­ci­o­nal­ne in­ter­pre­ta­ci­je pogl. Po­e­ti­ka → opo­zi­ci­ja po­e­ti­ke i in­ter­pre­ta­ci­je To­do­ro­va pogl. Za­jed­ni­ca → za­jed­ni­ca in­ter­pre­ ta­ci­je spo­ro­vi po­vo­dom in­ter­pre­ta­ci­je te­o­ri­ja i in­ter­pre­ta­ci­ja te­o­ri­ja in­ter­pre­ta­ci­je In­ter­pre­tant In­ter­su­bjek­tiv­nost pogl. Knji­žev­no de­lo → knji­žev­no de­ lo kao in­ter­pre­ta­tiv­ni in­ten­ci­o­nal­ni pred­met In­ter­tek­stu­al­nost In­va­ri­jant­nost In­ven­ci­ja Iro­ni­ja De Ma­no­va de­fi­ni­ci­ja iro­ni­je iro­ni­ja kao osnov­ni po­et­ski za­hvat Is­kaz (énoncé) Is­ku­stvo pogl. Kul­tu­ra → kul­tu­ra kao de­ter­mi­ nan­ta is­ku­stva pogl. Su­bjekt → su­bjekt is­ku­stva Isti­na Isto­rič­nost (Geschic­htlic­hke­it) Književne teorije XX veka

Isto­rič­nost / isto­rič­ki Isto­ri­ja isto­ri­ja kao kon­struk­ci­ja isto­ri­ja knji­žev­no­sti pogl. Tekst → tekst i isto­ri­ja Ran­ke­ov ideal isto­rij­skog ob­li­ko­va­ nja tek­stu­al­nost isto­ri­je Isto­ri­o­gra­fi­ja Isto­ri­ci­zam Iš­či­ta­va­nje afir­ma­tiv­no iš­či­ta­va­nje Bar­to­vo iš­či­ta­va­nje tek­sta iš­či­ta­va­nje kao re­pro­duk­ci­ja iz­vor­ nog či­na uobra­zi­lje iš­či­ta­va­nje kao slu­ša­nje kri­tič­ko iš­či­ta­va­nje nor­ma­tiv­na te­o­ri­ja ima­nent­nog iš­či­ ta­va­nja pogl. Pri­jat­nost → pri­jat­nost iš­či­ta­va­ nja pogl. Raz­go­vor → raz­go­vor kao me­ta­ fo­ra iš­či­ta­va­nja post­ko­lo­ni­jal­no iš­či­ta­va­nje si­stem iš­či­ta­va­lač­kih pre­su­po­zi­ci­ja J Je­zik auto­no­mi­ja je­zi­ka di­na­mič­ka kon­cep­ci­ja je­zi­ka funk­ci­ja je­zi­ka pre­ma Ja­kob­so­nu je­zik kao osno­va is­ku­stva je­zik kao si­stem je­zik pro­ze ma­te­ri­jal­nost je­zi­ka ni­voi je­zi­ka po­et­ski je­zik pogl. Kul­tu­ra → je­zik i kul­tu­ra pogl. Me­ta­je­zik pogl. Mit → mit kao je­zik dru­gog ste­ pe­na pogl. Pred­sta­va → oslo­ba­đa­nje je­zi­ka od pri­nu­de pred­sta­ve pogl. Ra­zno­je­zič­nost pogl. Te­o­ri­ja knji­žev­no­sti → je­zik te­ o­ri­je knji­žev­no­sti pogl. Za­o­kret → je­zič­ki za­o­kret pogl. Za­umny jazyk XVII. Postkolonijalizam

pogl. Znak → ar­bi­trar­nost je­zič­kog zna­ka sa­zna­nje i je­zik se­kun­dar­ni je­zik se­man­tič­ka struk­tu­ra po­et­skog je­zi­ ka sim­bo­lič­ki i emo­tiv­ni na­či­ni ko­riš­će­ nja je­zi­ka si­stem­ski po­ka­za­te­lji je­zi­ka sva­ko­dnev­ni (prak­ti­čan) je­zik svoj­stva po­et­skog je­zi­ka svoj­stva po­et­skog je­zi­ka pre­ma Mu­ kar­žov­skom te­o­ri­ja po­et­skog je­zi­ka veš­tač­ki je­zik K Ka­non Ka­no­ni­za­ci­ja vr­sta Kar­ne­val Ka­tek­si­ja (Kat­he­xis) Kat­he­xis pogl. Ka­tek­si­ja Knji­žev­na is­tra­ži­va­nja pogl. Fe­no­me­no­lo­gi­ja → fe­no­me­no­ lo­gi­ja u knji­žev­nim is­tra­ži­va­nji­ma pogl. For­ma­li­zam → po­če­ci for­ma­li­ zma u knji­žev­nim is­tra­ži­va­nji­ma pogl. Prag­ma­ti­zam → po­sle­di­ce prag­ ma­ti­zma za knji­žev­na is­tra­ži­va­nja pogl. Se­mi­o­lo­gi­ja → se­mi­o­lo­gi­ja i knji­žev­na is­tra­ži­va­nja Knji­žev­no de­lo auto­nom­na vred­nost knji­žev­nog de­ la In­gar­de­no­va is­tra­ži­va­nja knji­žev­nog de­la knji­žev­no de­lo kao biv­stvo ko­je he­te­ ro­nom­no po­sto­ji knji­žev­no de­lo kao in­ter­su­bjek­tiv­ni in­ten­ci­o­nal­ni pred­met knji­žev­no de­lo kao ko­mu­ni­kat pogl. In­ten­ci­ja → in­ten­tio ope­ris pogl. Funk­ci­ja → je­zič­ke funk­ci­je knji­žev­nog de­la pogl. Struk­tu­ra → har­mo­nij­ska struk­ tu­ra knji­žev­nog de­la sloj­ni ka­rak­ter knji­žev­nog de­la shemat­ska gra­đa knji­žev­nog de­la vred­no­va­nje knji­žev­nog de­la

631

Knji­žev­no­i­sto­rij­ski pro­ces Knji­žev­nost pogl. Gra­ma­ti­ka → gra­ma­ti­ka knji­ žev­no­sti pogl. Je­zik → svoj­stva pe­snič­kog je­zi­ ka pre­ma Mu­kar­žov­skom Kod Ko­lo­ni­ja­li­zam pogl. Post­ko­lo­ni­ja­li­zam Ko­lo­ni­za­ci­ja Kom­pe­ten­ci­ja je­zič­ka kom­pe­tem­ci­ja knji­žev­na kom­pe­ten­ci­ja Kom­pleks (Tra­u­ma) Kom­po­zi­ci­ja Ko­mu­ni­ka­ci­ja pogl. Knji­žev­no de­lo → knji­žev­no de­ lo kao ko­mu­ni­kat Kon­kre­ti­za­ci­ja Ko­no­ta­ci­ja Kon­tekst pogl. In­ter­pre­ta­ci­ja → kon­tekst i in­ ter­pe­ta­ci­ja Kon­tek­stu­a­li­zam Kon­tra­sig­na­ta Ko­re­la­ci­ja Kor­po­rar­ni pogl. Te­le­snost / te­le­sni Kri­ti­ka Bar­to­va kri­ti­ka tra­di­ci­o­nal­ne na­u­ke o knji­žev­no­sti bi­o­fe­mi­ni­stič­ka kri­ti­ka fe­mi­ni­stič­ka kri­ti­ka ge­jov­sko-le­zbij­ska kri­ti­ka gen­der knji­žev­na kri­ti­ka kri­ti­ka de­kon­struk­ci­je kri­ti­ka du­a­li­stič­kih si­ste­ma kri­ti­ka etič­kog so­lip­si­zma kri­ti­ka for­ma­li­zma kri­ti­ka for­mal­nog me­to­da kri­ti­ka Froj­do­ve mi­sli kri­ti­ka ge­ne­tič­kih is­tra­ži­va­nja kri­ti­ka su­bjek­tiv­no-pred­met­nog du­ a­li­zma knji­žev­na kri­ti­ka (li­te­rary cri­ti­cism) knji­žev­na kri­ti­ka i na­u­ka o knji­žev­ no­sti kri­ti­ka mi­me­ti­zma kri­ti­ka na­din­ter­pe­ta­ci­je kri­ti­ka po­li­tič­kog si­ste­ma

632



ne­me­to­dič­ka kri­ti­ka kri­ti­ka sa­vre­me­no­sti kri­ti­ka su­bjek­ta sa­zna­nja kri­ti­ka struk­tu­ra­li­zma kri­ti­ka struk­tu­ral­ne se­mi­o­lo­gi­je kri­ti­ka su­prot­no­sti i hi­je­rar­hi­ja u te­ o­rij­skim si­ste­mi­ma kri­ti­ka tra­di­ci­o­nal­ne in­ter­pre­ta­ci­je li­te­rar­nost kri­ti­ke Ni­če­o­va kri­ti­ka objek­ti­vi­zma pogl. Auto­no­mi­ja → kri­ti­ka auto­no­ mi­je pog. Psi­ho­a­na­li­za → kri­tič­ki po­ten­ci­ jal psi­ho­a­na­li­ze pogl. Se­mi­o­lo­gi­ja → kri­ti­ka tra­di­ci­o­ nal­ne se­mi­o­lo­gi­je od stra­ne Kri­ste­ve pogl. Struk­tu­ra → De­ri­di­na kri­ti­ka struk­tu­re i zna­ka pogl. Struk­tu­ra­li­zam → Bar­to­va kri­ti­ ka struk­tu­ra­li­zma pogl. Struk­tu­ra­li­zam → kri­ti­ka De So­si­ro­vog struk­tu­ra­li­zma post­ko­lo­ni­jal­na kri­ti­ka Qu­e­er kri­ti­ka te­mat­ska kri­ti­ka Kri­za kri­za hu­ma­ni­stič­kih na­u­ka kri­za sim­bo­li­zma pogl. Su­bje­kat → kri­za su­bjek­ta Kul­tu­ra je­zik i kul­tu­ra kul­tu­ra kao de­ter­mi­nan­ta is­ku­stva kul­tu­ra kao neo­gra­ni­če­ni pro­ces se­ mi­o­ze Lot­ma­no­va de­fi­ni­ci­ja kul­tu­re ma­sov­na kul­tu­ra pogl. Fe­mi­ni­zam → kul­tur­ni fe­mi­ni­ zam pogl. Iden­ti­tet → kul­tur­ni iden­ti­tet pogl. Ide­o­lo­gi­ja → ide­o­lo­gi­ja ma­sov­ ne kul­tu­re pogl. Po­e­ti­ka → te­o­ri­ja kao po­e­ti­ka kul­tu­re pogl. Pol → uti­caj kul­tu­re na for­mi­ra­ nje po­la pogl. Se­mi­o­lo­gi­ja → osno­ve se­mi­o­lo­ gi­je kul­tu­re pogl. Se­mi­o­lo­gi­ja → se­mi­o­lo­gi­ja kao opšta te­o­ri­ja kul­tu­re Književne teorije XX veka

pogl. Te­o­ri­ja → kul­tur­na te­o­ri­ja pogl. Za­o­kret → kul­tur­ni za­o­kret post­fi­lo­zof­ska kul­tu­ra se­mi­o­lo­gi­ja kul­tu­re tekst kul­tu­re te­lo kao pro­iz­vod kul­tu­re Kul­tur­na is­tra­ži­va­nja (Cul­tu­ral Cri­ti­ cism) La­kan i kul­tural­na is­tra­ži­va­nja Kul­tur­ni ma­te­ri­ja­li­zam Q Qu­a­si-su­do­vi Qu­e­er in­ter­di­sci­pli­nar­nost qu­e­er stu­di­je qu­e­er i post­mo­der­na mi­sao pogl. Kri­ti­ka → qu­e­er kri­ti­ka pogl. qu­e­er stu­di­je pogl. Te­o­ri­ja → qu­e­er te­o­ri­ja zna­če­nje qu­e­e­ra za knji­žev­no­na­uč­na is­tra­ži­va­nja Qu­e­er stu­di­je (Qu­e­er Stu­di­es) L Li­bi­do Lin­gvi­sti­ka opšta lin­gvi­sti­ka Li­te­rar­nost pogl. Kri­ti­ka → kri­ti­ka li­te­rar­no­sti Lo­go­cen­tri­zam M Ma­gič­na baj­ka pogl. Gra­ma­ti­ka → gra­ma­ti­ka ma­gič­ ne baj­ke Maj­ka Ma­lo­gra­đan­šti­na Mark­si­zam Me­ta­fi­zi­ka pogl. Po­zi­ti­vi­zam → po­zi­ti­vi­zam kon­ tra me­ta­fi­zi­ka Me­ta­fo­ra Me­to­ni­mi­ja Me­ta­je­zik Me­ta­lin­gvi­sti­ka Me­tap­si­ho­lo­gi­ja Mi­me­ti­zam pogl. Kri­ti­ka → kri­ti­ka mi­me­ti­zma Mi­sre­a­ding (ne­do­či­ta­nost) XVII. Postkolonijalizam

Mit Arah­nin mit Le­vi-Stro­so­va ana­li­za mi­ta mit kao je­zik dru­gog ni­voa mit pri­rod­no­sti struk­tu­ra mi­ta Mi­te­ma Mo­del ak­tant­ski Gri­ma­sov mo­del bi­o­loš­ki mo­del de­fi­ni­ci­ja mo­de­la hi­po­te­tič­ki mo­del opi­sa pri­po­vet­ke je­zič­ki (tek­stu­al­ni) mo­del Lot­ma­no­va kon­cep­cja umet­nič­kog mo­de­lo­va­nja pogl. Se­kun­dar­ni mo­de­li­ra­ju­ći si­ sten pogl. Psi­ho­a­na­li­za → psi­ho­a­na­li­za zao opšti te­o­rij­ski mo­del psi­ho­a­na­li­tič­ki mo­del umet­nič­ko de­lo kao mo­del Mo­der­ni­zam Mo­ti­va­ci­ja N Na­din­ter­pre­ta­ci­ja pogl. Kri­ti­ka → kri­ti­ka na­din­ter­pre­ta­ ci­je Na­ra­ci­ja pogl. Epi­ste­mo­lo­gi­ja → epi­ste­mo­lo­gi­ ja kao sa­znaj­na me­ta­na­ra­ci­ja pogl. Gra­ma­ti­ka → na­ra­tiv­na gra­ma­ ti­ka pogl. Iden­ti­tet → na­ra­tiv­ni iden­ti­tet Nar­ci­zam Na­ra­ti­vi­zam An­kers­mi­to­ve te­ze na­ra­ti­vi­zma pogl. Iden­ti­tet → na­ra­tiv­ni iden­ti­tet pogl. Za­o­kret → za­o­kret na­ra­ti­vi­zma Na­ra­to­lo­gi­ja Fran­cu­ska ško­la na­ra­to­lo­gi­je ma­ni­fest fran­cu­ske na­ra­to­lo­gi­je uti­caj Čom­skog na fran­cu­sku na­ra­to­ lo­gi­ju Na­u­ka na­u­ka o knji­žev­no­sti pogl. Vlast → na­u­ka i vlast pogl. So­ci­o­lo­gi­ja → so­ci­o­lo­gi­ja na­u­ ke

633

Na­u­ka ana­li­tič­ko-na­uč­ni stav pogl. Kri­za → kri­za hu­ma­ni­stič­kih na­u­ka Ne­ga­ci­ja pogl. De­kon­struk­ci­ja → de­kon­struk­ ci­ja i na­ra­ci­ja Ne­raz­re­ši­vost pogl. Apo­ri­ja Ne­sa­pri­sut­nost Ne­sve­sno ne­sve­sno kod Froj­da ne­sve­sno kod La­ka­na Ne­u­ro­za her­me­ti­ka ne­u­ro­ze pogl. Psi­ho­a­na­li­za pogl. Tekst → teks kao re­pre­zen­ta­ci­ja ne­u­ro­ze No­e­ma No­e­za No­mo­te­ti­zam No­mo­tet­ska na­u­ka No­va Kri­ti­ka (New Cri­ti­cism) pogl. De­kon­struk­ci­ja → de­kon­struk­ ci­ja i No­va Kri­ti­ka No­vi Isto­rizam (New Hi­sto­ri­cism) O Ob­jaš­nje­nje Opis gu­sti opis Hu­ser­lo­va kon­cep­ci­ja či­stog opi­sa pogl. Eidet­ski → eidet­ski opis stra­te­gi­je opi­sa Opo­jaz Ori­jen­ta­li­zam pogl. Dru­gi → Ori­jent kao Dru­gi Ozna­ča­va­ju­će (sig­ni­fi­ant) Ozna­če­no (sig­ni­fié) Ozna­ka pogl. Znak → znak i ozna­ka P Pan­se­mi­o­ti­zam Pa­ra­dig­ma Pa­ro­di­ja Pa­tri­jar­hat Per­cep­ci­ja Per­for­ma­tiv­nost per­for­ma­tiv­nost po­la

634

Per­for­ma­ti­zam Per­spek­ti­vi­zam Pi­smo / pi­sa­nje (écri­tu­re) De­ri­di­na kon­cep­ci­ja knji­žev­nog stva­ ra­nja Ga­da­me­ro­va kon­cep­ci­ja knji­žev­nog stva­ra­nja Plu­ra­li­za­ci­ja Po­e­tič­nost Ja­kob­so­no­va kon­cep­ci­ja po­e­tič­no­sti pogl. Je­zik → po­e­tič­nost je­zi­ka pogl. Je­zik → svoj­stva po­e­tič­no­sti je­ zi­ka Po­e­ti­ka isto­rij­ska po­e­ti­ka nor­ma­tiv­na po­e­ti­ka opi­sna po­e­ti­ka opo­zi­ci­ja po­e­ti­ke i in­ter­pre­ta­ci­je kod To­do­ro­va po­e­ti­ka i re­to­ri­ka po­e­ti­ka isto­rij­skog pi­sa­nja po­e­ti­ka kao ana­li­za ap­strakt­nih struk­tu­ra po­e­ti­ka per­cep­ci­je pogl. In­ter­pre­ta­ci­ja → po­e­ti­ka i in­ter­ pre­ta­ci­ja pogl. Te­o­ri­ja → te­o­ri­ja kao po­e­ti­ka kul­tu­re struk­tu­ral­ne po­e­ti­ke Po­e­zi­ja pogl. Gra­ma­ti­ka → gra­ma­ti­ka po­e­zi­ je po­e­zi­ja kao ote­ža­ni go­vor Po­ka­za­telj pogl. Simp­tom Pol ka­te­go­ri­za­ci­je po­la na­či­ni de­fi­ni­sa­nja po­la od­nos iz­me­đu bi­o­loš­kog i kul­tur­nog po­la per­fo­ma­tiv­ni čin usta­no­vlje­nja po­la pol kao re­zul­tat druš­tve­nih po­stu­pa­ ka raz­go­vo­ri o pol­no­sti re­vi­zi­ja tra­di­ci­o­nal­nog pol­nog du­a­li­ zma uti­caj kul­tu­re na ob­li­ko­va­nje po­la Po­li­fo­ni­ja Književne teorije XX veka

Po­li­ti­cal cor­rest­ness pogl. Po­li­ti­ka → po­ li­tič­ka is­prav­nost Po­li­ti­ka po­li­tič­ka is­prav­nost Po­li­se­mi­ja Pol­nost čo­ve­ko­va pol­nost pol­nost knji­žev­nog tek­sta Po­sre­do­va­nje Post­mo­der­ni­zam / post­mo­der­ni pogl. Qu­e­er → qu­e­er i post­mo­der­ni­ stič­ka mi­sao pogl. Te­o­ri­ja → te­o­ri­ja post­mo­der­ni­ zma Post­fe­mi­ni­zam Post­ko­lo­ni­ja­li­zam po­če­ci post­ko­lo­ni­jal­ne kri­ti­ke pogl. Kri­ti­ka → kri­ti­ka post­ko­lo­ni­ja­ li­zma pogl. Či­ta­nje → post­ko­lo­ni­jal­na či­ta­ nja post­ko­lo­ni­ja­li­zam i post­mo­der­ni­ zam Post­mo­der­ni­zam pogl. Post­ko­lo­ni­ja­li­zam → post­mo­ der­ni­zam i post­ko­lo­ni­ja­li­zam pogl. Poststruk­tu­ra­li­zam → post­mo­ der­ni­zam i poststruk­tu­ra­li­zam Poststruk­tu­ra­li­stič­ka pre­kret­ni­ca Post­sruk­tu­ra­li­zam Bah­tin i poststruk­tu­ra­li­zam Bah­ti­no­vi ma­ni­fe­sti poststru­ku­ra­li­ zma dve fa­ze poststruk­tu­ra­li­zma dve va­ri­jan­te poststruk­tu­ra­li­zma ini­ci­ja­to­ri poststruk­tu­ra­li­zma naj­va­žni­je po­sle­di­ce poststruk­tu­ra­li­ zma na­sta­nak poststru­ku­ra­li­zma i du­ha struk­tu­ra­li­zma pogl. De­kon­struk­ci­ja → de­kon­struk­ ci­ja i poststruk­tu­ra­li­zam pogl. Fe­mi­ni­zam → ve­ze fe­mi­ni­zma s poststruk­tu­ra­li­zmom poststruk­tu­ra­li­zam i post­mo­der­ni­ zam poststruk­tu­ra­li­zam is­pred struk­tu­ra­ li­zma XVII. Postkolonijalizam

se­man­tič­ki obim ter­mi­na poststruk­ tu­ra­li­zam sla­blje­nje I fa­ze poststruk­tu­ra­li­zma Po­ti­ski­va­nje Po­ši­la­lac Po­zi­ti­vi­zam an­ti­po­zi­ti­vi­stič­ki za­o­kret po­zi­ti­vi­zam kon­tra me­ta­fi­zi­ka Po­žu­da Prag­ma­ti­zam /prag­ma­tič­ki de­lo kao se­man­tič­ko-sin­tak­sič­ka pa­ rag­ma­tič­ka tvo­re­vi­na po­sle­di­ce prag­ma­ti­zma za knji­žev­na is­tra­ži­u­va­nja po­če­tak prag­ma­ti­zma neo­prag­ma­ti­zam /neo­prag­ma­tič­ki pogl. Za­o­kret → za­o­kret prag­ma­ti­ zma Prak­sa Praš­ka struk­tu­ral­na ško­la Praš­ka ško­la Praš­ki lin­gvi­stič­ki krug Pred­sta­vlja­nje pogl. Re­pre­zen­ta­ci­ja ana­li­za ste­re­o­tip­nih pred­sta­vlja­nja oslo­ba­đa­nje je­zi­ka od pri­nu­de pred­ sta­vlja­nja pog. Funk­ci­ja → pred­sta­vljač­ka funk­ ci­ja Pri­jat­nost pri­jat­nost či­ta­nja pri­jat­nost pri­po­ve­da­nja prin­cip pri­jat­no­sti Pri­ma­lac pogl. Či­ta­lac Pri­po­vet­ka pogl. Mo­del → hi­po­te­tič­ki mo­del pri­ po­vet­ke pogl. Pri­jat­nost → pri­jat­nost pri­po­ vet­ke skaz Pri­vid­nost Psi­ho­a­na­li­za kri­tič­ki po­ten­ci­jal psi­ho­a­na­li­ze pogl. Mo­del → psi­ho­a­na­li­tič­ki mo­ del psi­ho­a­na­li­za i is­tra­ži­va­nje stva­ra­lač­ kog pro­ce­sa psi­ho­a­na­li­za i te­ra­pi­ja

635

psi­ho­a­na­li­za kao ho­li­stič­ka an­tro­po­ lo­gi­ja psi­ho­a­na­li­za kao in­ter­pe­ta­ci­ja psi­ho­a­na­li­za kao opšti te­o­rij­ski mo­ del psi­ho­a­na­li­za kao te­ra­pe­ut­ska simp­to­ ma­to­lo­gi­ja Psi­ho­lo­gi­ja pogl. Me­tap­si­ho­lo­gi­ja R Ra­ci­o­na­li­zam / ra­ci­o­nal­nost Raz­go­vor Ga­da­me­ro­va kon­cep­ci­ja raz­go­vo­ra raz­go­vor kao me­ta­fo­ra či­ta­nja Raz­li­ka Raz­li­ko­va­nje (différan­ce) Ra­zno­je­zič­nost Ra­zno­vr­snost Raz­u­me­va­nje raz­u­me­va­nje tek­sta Re­a­li­zam Re­al­no (le Réel) Re­fe­ren­ci­ja Re­la­ti­vi­zam Re­pre­si­ja Re­pre­zen­ta­ci­ja Re­to­rič­nost pogl. Su­bje­kat → re­to­rič­ki su­bje­kat Re­to­ri­ka Ro­man raz­li­či­ti sti­lo­vi ro­ma­na pogl. Pred­sta­vlja­nje pogl. Sno­vi → sno­vi kao re­pre­zen­ta­ci­ ja S Sa­mo­o­či­gled­nost Sa­mo­u­sme­re­nost San pogl. Sno­vi Sa­vre­me­nost pogl. Kri­ti­ka → kri­ti­ka sa­vre­me­no­sti pogl. Te­o­ri­ja → sa­vre­me­na te­o­ri­ja Sa­zna­nje Sek­su­al­nost Se­kun­dar­ni mo­de­lu­ju­ći si­stem Se­ma­na­li­za Se­man­ti­ka Gre­ma­so­ve osno­ve opšte se­man­ti­ke

636

pogl. Prag­ma­ti­zam → de­lo kao se­ man­tič­ko-sin­tak­sič­ko-prag­ma­tič­no pogl. Se­mi­o­lo­gi­ja → se­mi­o­lo­gi­ja i se­ man­ti­ka Se­mi­o­lo­gi­ja De So­si­ro­va de­fi­ni­ci­ja se­mi­o­lo­gi­je gra­ni­ce se­mi­o­lo­gi­je kri­ti­ka tra­di­ci­o­nal­ne se­mi­o­lo­gi­je od stra­ne Kri­ste­ve na­sta­nak se­mi­o­lo­gi­je ne­ga­tiv­na se­mi­o­lo­gi­ja no­va de­fi­ni­ci­ja se­mi­o­lo­gi­je osno­ve se­mi­o­lo­gi­je kul­tu­re pogl. Kri­ti­ka → kri­ti­ka struk­tu­ral­ne se­mi­o­lo­gi­je se­mi­o­lo­gi­ja i knji­žev­na is­tra­ži­va­nja se­mi­o­lo­gi­ja i se­man­ti­ka se­mi­o­lo­gi­ja kao in­ter­di­sci­pli­nar­na oblast se­mi­o­lo­gi­ja kao opšta te­o­ri­ja kul­tu­ re se­mi­o­lo­gi­ja zna­če­nja Se­mi­o­ti­ka / se­mi­o­tič­ki an­tič­ki po­če­ci se­mi­o­ti­ke fa­za se­mi­o­ti­ke Kri­ste­ve Mo­ri­so­va po­de­la se­mi­o­ti­ke ni­vo se­mi­o­ti­ke (pred­ver­bal­ni) Pir­so­va tri­ja­dič­ka te­o­ri­ja se­mi­o­ti­ke pogl. Za­o­kret → se­mi­o­tič­ki za­o­kret uni­ver­zum se­mi­o­ti­ke Se­mi­o­za pogl. Kul­tu­ra → kul­tu­ra kao neo­gra­ ni­čen pro­ces se­mi­o­ze Sex pogl. Bi­o­loš­ki pol Sig­ni­fi­ant pogl. Ozna­ča­va­ju­će Sig­ni­fié pogl. Ozna­če­no Sim­bol pogl. Moć → sim­bo­lič­ka moć Sim­bo­lič­ka prak­sa Sim­bo­lič­ka si­la Sim­bo­lič­ko (le Symbo­li­que) Simp­tom pogl. Ozna­ka pogl. Psi­ho­a­na­li­za → psi­ho­a­na­li­za kao te­ra­pe­ut­ska simp­to­ma­to­lo­gi­ja Sin­hro­ni­ja Sin­tak­sa

Književne teorije XX veka

pogl. Prag­ma­ti­zam → de­lo kao se­ man­tič­ko-sin­tak­sič­ko-prag­ma­tič­ka tvo­re­vi­na Si­stem knji­žev­ni si­stem i dru­gi zna­kov­ni si­ ste­mi pogl. Se­kun­dar­ni mo­de­lu­ju­ći si­stem pogl. Struk­tu­ra → si­stem i struk­tu­ra si­stem či­ta­lač­kih pre­su­po­zi­ci­ja si­stem sim­bo­lič­kih po­stu­pa­ka si­stem uve­re­nja si­stem zna­ko­va te­o­ri­ja kao si­stem Sju­žet pogl. Fa­bu­la Skaz pogl. Pri­po­ve­da­nje → skaz Slu­čaj­nost Smi­sao pogl. Sno­vi → san i sno­vi smi­sao ima su­bjek­ti­van ka­rak­ter Sno­vi ob­jaš­nje­nje sno­va otvo­re­ni sa­dr­žaj sna pogl. Ana­li­za → ana­li­za sna pogl. In­ter­pre­ta­ci­ja → in­ter­pre­ta­ci­ja sna pogl. Tro­po­lo­gi­ja → tro­po­lo­gi­ja sna sno­vi kao psi­hič­ka po­ja­va sno­vi kao re­pre­zen­ta­ci­ja smi­sao sna struk­tu­ra sna So­ci­o­lo­gi­ja so­ci­o­lo­gi­ja na­u­ke Stra­na reč Struk­tu­ra De­ri­di­na kri­ti­ka struk­tu­re i zna­ka har­mo­nij­ska struk­tu­ra knji­žev­nog de­la pogl. Je­zik → se­man­tič­ka struk­tu­ra po­et­skog je­zi­ka pogl. Mit → sno­vi pogl. Sno­vi → struk­tu­ra sno­va pogl. Tekst → tekst ni­je auto­nom­na struk­tu­ra pogl. Znak → struk­tu­ra zna­ka pre­ma Lot­ma­nu struk­tu­ra i ge­ne­za Struk­tu­ra­li­zam Bar­to­va kri­ti­ka struk­tu­ra­li­zma De So­si­ro­va kri­ti­ka struk­tu­ra­li­zma XVII. Postkolonijalizam

do­pri­nos struk­tu­ra­li­zma za raz­voj te­ o­ri­je do­stig­nu­ća struk­tu­ra­li­zma dru­gi struk­tu­ra­li­zam fran­cu­ski struk­tu­ra­li­zam Fu­ko­o­va kri­ti­ka struk­tu­ra­li­zma or­to­dok­snost struk­tu­ra­li­zma otvo­re­ni struk­tu­ra­li­zam pogl. De­kon­struk­ci­ja → de­kon­struk­ ci­ja i struk­tu­ra­li­zam pogl. Este­ti­ka → struk­tu­ral­na este­ti­ ka pogl. Fe­no­me­no­lo­gi­ja → fe­no­me­no­ lo­gi­ja i struk­tu­ra­li­zam pogl. Kri­ti­ka → pogl. kri­ti­ka struk­tu­ ra­li­zma pogl. Po­e­ti­ka → po­e­ti­ka struk­tu­ra­li­ zma pogl. Poststruk­tu­ra­li­zam → poststruk­ tu­ra­li­zam pre struk­tu­ra­li­zma pogl. Po­struk­tu­ra­li­zam → na­sta­nak poststruk­tu­ra­li­zma iz du­ha struk­tu­ ra­li­zma pogl. Te­o­ri­ja knji­žev­no­sti → struk­tu­ ral­na de­fi­ni­ci­ja te­o­ri­je knji­žev­no­sti polj­ski struk­tu­ra­li­zam po­sle­rat­ni ci­lje­vi struk­tu­ra­li­zma praš­ki struk­tu­ra­li­zam pred­met is­tra­ži­va­nja struk­tu­ra­li­zma pret­po­stav­ke struk­tu­ra­li­zma u na­u­ci o knji­žev­no­sti struk­tu­ra­li­zam i an­tro­po­lo­gi­ja struk­tu­ra­li­zam i knji­žev­na kri­ti­ka struk­tu­ra­li­zam kao fi­lo­zof­ski si­tem struk­tu­ra­li­zam kao na­uč­na pa­ra­dig­ ma struk­tu­ra­li­zam sv To­me Akvin­skog to­ta­li­stič­ki ci­lje­vi struk­tu­ra­li­zma za­vrš­ni mo­me­nat struk­tu­ra­li­zma Struk­tu­ral­na ho­mo­lo­gi­ja Stu­di­ja ogle­da­la Su­bli­ma­ci­ja Su­bje­kat de­tro­ni­za­ci­ja „ja­kog“ su­bjek­ta gen­der kao uslov su­bjek­ta kar­te­zi­jan­ski su­bje­kat kri­za su­bjek­ta pogl. Kri­ti­ka → kri­ti­ka su­bjek­ta sa­ zna­nja

637

po­ro­blje­ni su­bje­kat raz­vlaš­će­ni su­bje­kat re­to­rič­ki su­bje­kat su­bje­kat is­ku­stva su­bje­kat stva­ra­lač­kih ak­tiv­no­sti te­le­sni su­bje­kat Su­per­e­go pogl. Über-Ich Svest akt sve­sti či­sta svest Š She­ma pogl. Knji­žev­no de­lo → shemat­ska gra­đa knji­žev­nog de­la She­ma­tič­nost Ško­la T Tal­king cu­re pogl. Te­ra­pi­ja go­vo­ra Tar­tu­ska ško­la Tekst de­lo i tekst druš­tve­ni tekst Lot­ma­no­va kon­cep­ci­ja tek­sta pogl. Dru­gi → tekst dru­gih pogl. Kul­tu­ra → tekst kul­tu­re pogl. Pol­nost → pol­nost knji­žev­nog tek­sta opo­zi­ci­ja in­ten­ci­je i tek­sta svet kao tekst tekst i isto­ri­ja tekst kao re­pre­zen­ta­ci­ja ne­u­ro­ze tekst kao do­ga­đaj tekst ni­je auto­nom­na struk­tu­ra tekst sam za se­be Tek­stu­al­nost pogl. Isto­ri­ja → tekst isto­ri­je Tek­stu­ra Te­le­snost / te­le­sni pogl. Fe­mi­ni­zam → kor­po­ra­tiv­ni fe­ mi­ni­zam pogl. Su­bje­kat → te­le­sni su­bje­kat pogl. Že­na → te­le­snost že­ne Te­lo Te­mat­ska me­to­da Te­mat­ska me­to­da pogl. Me­to­da te­mat­ ska Te­o­ri­ja

638



či­sta te­o­ri­ja eti­mo­lo­gi­ja i de­fi­ni­ci­ja te­o­ri­je isto­ri­ja te­o­ri­je kraj te­o­ri­je kul­tur­na te­o­ri­ja qu­e­er te­o­ri­ja „lo­kal­na“ te­o­ri­ja od­nos iz­me­đu te­o­ri­je i nje­nog pred­ me­ta pogl. Či­ta­nje → nor­ma­tiv­na te­o­ri­ja ima­nent­nog či­ta­nja pogl. In­ter­pre­ta­ci­ja → te­o­ri­ja i in­ter­ pre­ta­ci­ja pogl. Je­zik → te­o­ri­ja po­et­skog je­zi­ka pogl. Se­mi­o­lo­gi­ja → se­mi­o­lo­gi­ja kao opšta te­o­ri­ja kul­tu­re pogl. Se­man­ti­ka → Pir­so­va tri­ja­dič­ka te­o­ri­ja se­mi­o­ti­ke pogl. Znak → De So­si­ro­va dvo­čla­na te­o­ri­ja zna­ka post­mo­der­na te­o­ri­ja pro­tiv te­o­ri­je raz­voj te­o­ri­je te­o­ri­ja i knji­žev­nost kao raz­li­či­te je­ zič­ke igre te­o­ri­ja i prak­sa te­o­ri­ja ra­di sa­me te­o­ri­je te­o­ri­ja kao di­sci­pli­na te­o­ri­ja kao in­ter­di­sci­pli­nar­ni dis­ kurs te­o­ri­ja kao po­e­ti­ka kul­tu­re te­o­ri­ja kao pro­nic­lji­vo po­sma­tra­nje te­o­ri­ja kao si­stem mo­der­na te­o­ri­ja te­o­ri­ja stva­ra­lač­kog pro­ce­sa te­o­ri­ja zna­če­nja pogl. Kul­tu­ra → te­lo kao pro­iz­vod kul­tu­re Te­o­ri­ja knji­žev­no­sti je­zik te­o­ri­je knji­žev­no­sti na­uč­na de­fi­ni­ci­ja te­o­ri­je knji­žev­no­ sti no­ve per­spek­ti­ve te­o­ri­je knji­žev­no­ sti nu­žnost te­o­ri­je knji­žev­no­sti po­pu­lar­nost te­o­ri­je knji­žev­no­sti pred­met te­o­ri­je knji­žev­no­sti pri­rod­ne na­u­ke i po­če­ci te­o­ri­je knji­ žev­no­sti Književne teorije XX veka

sa­vre­me­na de­fi­ni­ci­ja te­o­ri­je knji­žev­ no­sti struk­tu­ra­li­stič­ka de­fi­ni­ci­ja te­o­ri­je knji­žev­no­sti Tka­nje pogl. Arah­no­lo­gi­ja To­po­gra­fi­ja psi­hi­ke Tra­di­ci­ja her­me­ne­u­tič­ka tra­di­ci­ja kar­te­zi­jan­ska tra­di­ci­ja ru­še­nje tra­di­ci­je Tran­scen­den­ci­ja Tran­scen­den­tal­ni Tran­sen­dent­ni Tran­scen­den­tal­na re­duk­ci­ja (epoché) Tra­u­ma pogl. Kom­pleks Trop Tro­po­lo­gi­ja tro­po­lo­gi­ja sno­va Tu­ma­če­nje

U Über-Ich Umet­nost pogl. Te­o­ri­ja knji­žev­no­sti te­o­ri­ja umet­no­sti umet­nič­ko de­lo Une­o­bi­če­nje pogl. Za­čud­nost Un­he­i­mlic­he pogl. Stra­vič­no Unu­traš­nje /spo­ljaš­nje pre­ko­di­ra­nje V Vi­še­znač­nost Vlast Fu­ko­o­va ana­li­za me­ha­ni­za­ma vla­sti mi­kro­fi­zi­ka vla­sti vlast i na­u­ka Z Za­ču­đe­nost Za­ču­đe­nost (Un­che­i­mlic­he) Za­hvat pogl. Iro­ni­ja → iro­ni­ja kao osnov­ni po­et­ski za­hvat XVII. Postkolonijalizam

umet­nost kao za­hvat Za­jed­ni­ca in­ter­pre­ta­tiv­na za­jed­ni­ca pra­va za­jed­ni­ca za­miš­lje­na za­jed­ni­ca Za­o­kret an­ti­te­o­rij­ski za­o­kret etič­ko-po­li­tič­ki za­o­kret je­zič­ki za­o­kret kul­tur­ni za­o­kret na­ra­tiv­ni za­o­kret prag­ma­tič­ki za­o­kret se­mi­o­tič­ki za­o­kret Za­um­ni je­zik Zna­če­nje pogl. Te­o­ri­ja → te­o­ri­ja zna­če­nja pogl. Vi­še­znač­nost Znak abi­trar­nost je­zič­kog zna­ka Bi­hle­rov mo­del tri funk­ci­je je­zič­kog zna­ka De So­si­ro­va dvo­čla­na te­o­ri­ja zna­ka iko­nič­ki znak kon­ven­ci­o­nal­ni ka­rak­ter zna­ka pogl. Struk­tu­ra → De­ri­di­na kri­ti­ka struk­tu­re i zna­ka struk­tu­ra zna­ka pre­ma Lot­ma­nu znak i ozna­ka zna­kov­ni ka­rak­ter umet­nič­kog de­la Ž Že­na druš­tve­na si­tu­a­ci­ja že­na ne­mo­guć­nost de­fi­ni­sa­nja žen­skog pi­ sa­nja ne­po­zna­va­nje že­ne pogl. Dru­gi → že­na kao dru­gi pogl. Iden­ti­tet → žen­ski iden­ti­tet pogl. Žen­ske stu­di­je pro­stor žen­skog is­ku­stva raz­li­či­tost žen­skog knji­žev­nog stva­ ra­nja (écri­tu­re fe­mi­ni­ne) te­le­snost že­ne tri po­stup­ka is­po­lja­va­nja žen­skog iden­ti­te­ta Že­nev­ska ško­la Žen­ske stu­di­je (Wo­men’s Stu­di­es)

639

640

Književne teorije XX veka

INDEKS IMENA

A Ador­no, Te­o­dor V. (Ador­no, The­o­dor W.) Aj­nštajn, Al­bert (Ein­stein, Al­bert) Al­ti­ser, Luj (Alt­hus­ser, Lo­u­is) An­der­son, Be­ne­dikt (An­der­son, Be­ne­ dict) An­kers­mit, Frenk (An­kers­mit, Frank) Ari­sto­tel Ar­ne, An­ti Ama­tus (Aar­ne, An­ti Ama­ tus) Aron, Rej­mon (Aron, Raymond) Auer­bah, Erih (Auer­bach, Erich ) Ače­be, Či­nua (Ac­he­be, Chi­nua) Ar­to, An­to­nen (Ar­taud, An­to­nin) Augu­stin Aure­li­jus B Ba­ba, Ho­mi (Bhab­ha, Ho­mi K.) Bah­tin, Mi­hail M. Bal­ce­žan, Edvard (Bal­cer­zan, Ed­ward) Ba­li, Čarls (Bally, Char­les) Bal­zak, Ono­re de (Bal­zac, Ho­noré de) Ba­tler, Džu­dit (Bu­tler, Ju­dith) Bart, Ro­lan (Bart­hes, Ro­land) Bar­to­šinj­ski, Ka­ži­mjež (Bar­toszyński, Ka­zi­mi­erz) Baš­lar, Ga­ston (Bac­he­lard, Ga­ston) Ba­um­gar­ten, Alek­san­dar Go­tlib (Ba­um­ gar­ten, Alek­san­dr Got­tli­eb) Be­gen, Al­bert (Be­guin, Al­bert) Ben­tam, Dže­re­mi (Bent­ham, Je­remy) Ba­taj, Žorž (Ba­ta­il­le, Ge­or­ges) Berg­son, An­ri (Berg­son, Hen­ri) Bo­dri, Žan-Luj (Ba­u­dry Jean-Lo­u­is) Bir­dsli, Mon­ro (Be­ar­dsley, Mon­roe) Be­li, An­drej XVII. Postkolonijalizam

Be­ne­dikt, Rut Ful­ton (Be­ne­dict, Ruth Ful­ton) Be­nja­min, Val­ter (Be­nja­min, Wal­ter) Ben­ve­ni­sta, Emil (Ben­ve­ni­ste, Émi­le) Ber­sa­ni Leo (Ber­sa­ni, Leo) Be­ri, Emi­lio (Ber­ti, Emi­lio) Be­tel­hajm, Bru­no (Bet­tel­he­im, Bru­no) Bi­hler, Karl Lu­dvig (Bühler, Karl Lud­ wig ) Blan­šo, Mo­ris (Blan­chot, Ma­u­ri­ce) Blek­mur, Ri­čard Pal­mer (Blac­kmur, Ric­hard Pal­mer) Blok, Alek­san­dar Blum, Ha­rold (Blo­om, Ha­rold) Blum­fild, Le­o­pold (Blo­om­fi­eld, Le­o­ pold) Bo­as, Franc (Bo­as, Franz) Bod­kin, A. Mod (Bod­kin, A. Maud) Bo­dler, Šarl Pjer (Ba­u­de­la­i­re, Char­les Pi­er­re) Bo­dri­jar, Žan (Ba­u­dril­lard, Jean) Bo­ga­tir­jev, Pjo­tr Bor­do Su­zan (Bor­do, Su­san) Bo­vo­ar, Si­mon de (Be­a­u­vo­ir, Si­mo­ne de) Bu­lez, Pjer (Bo­u­lez, Pi­er­re) Breht, Ber­told (Brecht, Ber­told) Bre­mon, Klod (Bre­mond, Cla­u­de) Bren­ta­no, Franc (Bren­ta­no, Franz) Bro­jer, Jo­zef (Bre­u­er, Jo­zef) Brik, Osip M. Br­ju­sov, Va­le­rij, J. Bruks, Kle­ant (Bro­oks, Cle­ant) Bur­di­je, Pjer (Bo­ur­di­eu, Pi­er­re) Burk, Ke­net Du­va (Burk, Ken­neth Du­ va) Bur­ljuk, Da­vid D. (Bur­luk, Da­wid D.)

641

But, Vejn (Bo­ot, Wayne C.) Bu­žinj­ska, Ana (Burzyńska, An­na) Č Čo­do­rov, Nen­si Ju­li­ja (Cho­do­row, Nancy Ju­lia) Čom­ski, No­am Avram (Chomsky, No­ am Avram) D Dan­te, Ali­gi­je­ri (Dan­te, Alig­hi­e­ri) Dan­to, Ar­tur K. (Dan­to, Art­hur C.) Dar­vin, Čarls Ro­bert (Dar­win, Char­les Ro­bert) Dej­vid­son, Do­nald (Da­vid­son, Do­ nald) De­kart De­lez, Žil (De­le­u­ze, Gil­les) De­ri­da, Žak (Der­ri­da, Jac­qu­es) De­sti, An­toan, de Tra­si (De­stutt, de Tracy An­to­nie) Di­fren, Mi­kel (Du­fren­ne, Mi­kel) Dil­taj, Vil­helm (Dilt­hey, Wil­helm) Di­ran, Žil­ber (Du­rand, Gil­bert) Djui, Džon (De­wey, John) Do­li­mor, Džo­na­tan (Dol­li­mo­re, Jo­nat­ han) Do­manj­ska, Eva (Do­ma­ń­ska, Ewa) Do­sto­jev­ski, Fjo­dor M. Droj­zen, Jo­han Gu­stav (Droysen, Jo­ hann Gu­stav) Du­va­kin, Vik­tor Dž Dža­rel, Ren­dal (Jar­rell, Ran­dall) Džejms, Vi­li­jam (Ja­mes, Wil­li­am) Džej­mson, Fre­de­rik (Ja­me­son, Fre­de­ ric) Džojs, Džems (Joyce, Ja­mes) Džons, Al­fred Er­nest (Jo­nes, Al­fred Er­ nest) Džon­son, Bar­ba­ra (Johnson, Bar­ba­ra) E Ej­hen­ba­um, Bo­ris Eko, Um­ber­to (Eco, Um­ber­to) Eli­as, Nor­bert (Eli­as, Nor­bert) Eli­ot, To­mas Sterns (Eli­ot, Tho­mas Ste­ arns)

642

Emp­son, Vi­li­jam (Emp­son, Wil­li­am) En­gels, Fri­drih (En­gels, Fryderyk) Eš­kroft, Bil (Ashcroft, Bill) F Fa­non, Franc (Fa­non, Frantz) Fen­ves, Pe­ter Da­vid (Fen­ves, Pe­ter Da­ vid) Fe­ren­ci, Šan­dor (Fe­ren­czi, San­dor) Fer­nan­dez R. Ro­ber­to (Fernández, R. Ro­ber­to) Fic­dže­rald, Fran­sis Skot Kej (Fit­zge­ rald, Fran­cis Scott Key) Fi­lon iz Alek­san­dri­je Fiš, Sten­li (Fish, Stan­ley) Fle­ming, Ian (Fle­ming, Ian) Flis, Vil­helm (Fli­ess, Wil­helm) Flo­ber, Gi­stav (Fla­u­bert, Gu­sta­ve) Fok­ner, Vi­li­jam (Fa­ulk­ner, Wil­li­am) Fraj, Nor­trop (Frye, Nor­throp) Fre­ge, Go­tlob (Fre­ge, Got­tlob) Fri­drih, Hu­go (Fri­e­drich, Hu­go) Frojd, Ana (Freud, An­na) Frojd, Sig­mund (Freud, Sig­mund) Fu­ko, Mi­šel (Fo­u­ca­ult, Mic­hel) G Ga­da­mer, Hans-Ge­org (Ga­da­mer, Hans-Ge­org) Ga­len, Cla­u­di­us Ga­le­nus Ga­la­ger, Ke­trin (Gal­lag­her, Cat­he­ri­ne) Ga­lop, Džejn (Gal­lop, Ja­ne) Ga­še, Ro­dolf (Gasché, Ro­dolp­he) Gerc, Kli­ford (Ge­ertz, Clif­ford) Gil­bert, San­dra M. Glez, Al­ber (Gle­i­zes, Al­bert) Glo­vinj­ski, Mi­hal (Gł­o­wi­ń­ski, Mic­hał) Go­golj, Ni­ko­laj V. Gold­man, Li­sjen (Gold­man, Lu­cien) Gom­bro­vič, Vi­told (Gom­bro­wicz, Wi­ told) Gu, Žan-Žo­zef (Go­ux, Jean-Jo­seph) Gram­ši, An­to­nio (Gram­sci, An­to­nio) Grin­blat, S. Dž. (Gre­en­blatt, Step­hen Jay) Grir, Žer­men (Gre­er, Ger­ma­i­ne) Gre­mas, Al­žir­das Ži­li­jen (Gre­i­mas, Al­ gir­das Ju­lien) Gros, Eli­za­bet A. (Grosz, Eli­za­beth A.) Književne teorije XX veka

Gu­bar, Su­zan M. (Gu­bar, Su­san M.) Gi­ro, Pjer (Gu­i­raud, Pi­er­re) H Haj­de­ger, Mar­tin (He­i­deg­ger, Mar­tin) Hol, Stju­art (Hall, Stu­art) Ha­le, Mo­ris (Hal­le, Mor­ris) Ha­ma­her, Ver­ner (Ha­mac­her, Wer­ner) Ha­ra­vej, Do­na (Ha­ra­way, Don­na) Har­di, To­mas (Hardy, Tho­mas) Hart­man, Ni­ko­laj Hart­man, Dže­fri H. (Hart­man, Ge­of­ frey H.) Ha­vra­nek, Bo­hu­slav (Havránek, Bo­hu­ slav) Hit, Sti­ven (He­ath, Step­hen) He­gel, Ge­org Vil­helm Fri­drih (He­gel, Ge­org Wil­helm Fri­e­drich) Hel­der­lin, Fri­drih (Hölderlin, Fri­e­ drich) He­min­gvej, Er­nest (He­ming­way, Er­ nest) He­ra­klit iz Efe­sa Her­mo­gen Hi­lis, Mi­ler Džo­zef (Hil­lis, Mil­ler Jo­ seph) Hjelm­slev, Luj (Hjelm­slev, Lu­is) Hleb­nji­kov, Ve­li­mir Ho­gart, Ri­čard (Hog­gart, Ric­hard) Ho­land, Nor­man (Hol­land, Nor­man) Ho­mer Hork­haj­mer, Maks (Hork­he­i­mer, Max) Hul­me, To­mas Er­nest (Hul­me, Tho­mas Er­nest) Hant, Lin (Hunt, Lynn) Hu­serl, Ed­mund (Hus­serl, Ed­mund I Iglton, Te­ri (Eagle­ton, Te­rry) In­gar­den, Ro­man Ipo­lit, Žan (Hyppo­li­te, Jean) Iri­ga­raj, Lis (Iri­ga­ray, Lu­ce) Iva­nov, Vja­če­slav I. Ivaš­kje­vić, Ja­ro­slav (Iwas­zki­e­wicz, Ja­ro­ sł­aw) Izer, Vol­fgang (Iser, Wol­fgang) J Ja­kob­son, Ro­man XVII. Postkolonijalizam

Ja­ku­bin­ski, Lav P. Jang, Ro­bert (Yang, Ro­bert) Ja­us, Hans Ro­bert (Ja­uss, Hans Ro­bert) Jejts, Vi­li­jam Ba­tler (Yeats, Wil­li­am Bu­ tler) Jo­van Hri­zo­stom, sv Jung, Karl Gu­stav (Jung, Carl Gu­stav ) K Kaf­ka, Franc (Kaf­ka, Franz) Ka­muf, Pe­gi (Ka­muf, Peggy) Kant, Ima­nuel (Kant, Im­ma­nuel) Ka­zin, Al­fred (Ka­zin, Al­fred) Kar­nap, Ru­dolf (Car­nap, Ru­dolf) Ka­si­rer, Ernst (Cas­si­rer, Ernst) Ke­no, Rej­mond (Qu­e­ne­au, Raymond) Kits, Džon (Ke­ats, John) Kjer­ke­gor, Se­ren A. (Ki­er­ke­ga­ard, Sören A.) Klajn, Me­la­ni (Klein, Me­la­nie) Kle­mens, Alek­san­drij­ski Klo­sov­ski, Pjer (Klos­sow­ski, Pi­er­re) Knap, Sti­ven (Knapp, Sti­ven) Kof­man, Sa­ra (Kof­man, Sa­rah) Ko­žev (Ko­je­ve) Ko­lin­gvud, Ro­bin Džordž (Col­ling­wo­ od, Ro­bin Ge­or­ge) Kol­ridž, Sa­mjuel Tej­lor (Co­le­rid­ge, Sa­ muel Taylor) Ko­lod­ni, Anet (Ko­lodny, An­net­te) Kon­di­jak, Etjen Bo­no de (Con­dil­lac, Éti­en­ne Bon­not de) Kon­rad, Džo­zef (Con­rad, Jo­seph) Ko­ze­lek, Raj­nha­et (Ko­sel­leck, Re­in­ chart) Ko­sof­ski, Sedž­vik Eva (Ko­sof­ski, Sed­ gwick Eve) Kra­til Kri­ste­va, Ju­li­ja (Kri­ste­va, Ju­lia) Kro­če, Be­ne­de­to (Cro­ce, Be­ne­det­to) Kronj­ski, Ta­de­uš Ju­li­juš (Kro­ń­ski, Ta­de­ usz Ju­li­usz) Kru­čo­nih, Alek­sej J. Ku­ler, Džo­na­tan (Cul­ler, Jo­nat­han) Kun, To­mas (Kuhn, Tho­mas) Kur­te­ne, Žan Bo­duen de (Co­ur­te­nay, Jan Ba­u­doin de) L

643

Lajb­nic, Got­frid Vil­helm (Le­ib­niz, Gottfried Wil­helm) La­kan, Žak-M. (La­can, Jac­qu­es-Ma­rie Emi­le) La­ku-La­bar, Fi­lip (La­co­ue-La­bart­he, Phi­lip­pe) Leng, Ro­nald Dej­vid (La­ing, Ro­nald Da­vid) La­planš, Žan (La­plan­che, Jean) La­ri­o­nov, Mi­hail F. La­u­re­tis, Te­re­za de (La­u­re­tis, Te­re­sa de) Lo­tre­a­mon (La­u­trè­mont de) Li­vis, F. R. (Le­a­vis, Frank Raymond) Le­njin, Vla­di­mir I. Len­tri­ki­ja, Frenk (Len­tric­chia, Frank) Li­o­tar, Žan-Fran­soa (Lyotard, JeanFran­co­is) Leš­mjan, Bo­le­slav (Le­ś­mian, Bo­le­sł­aw) Le­vi-Stros, Klod (Lévi-Stra­uss, Cla­u­de) Le­vi­nas, Ema­nuel (Lévi­nas, Em­ma­ nuel) Lok, Džon (Loc­ke, John) Lot­man, Ju­rij M. Lu­kač, Đerđ (Lukàcs, Ge­org) Lu­na­čar­ski, Ana­to­lij V.

Mec, Kri­sti­jan (Metz, Chri­stian) Me­mi, Al­bert (Mem­mi, Al­bert ) Mer­lo-Pon­ti, Mo­ris (Mer­le­au-Ponty, Ma­u­ri­ce) Met­cin­ger, Žan (Met­zin­ger, Jean) Mid, Mar­ga­ret (Mead, Mar­ga­ret) Mi­ler, Džo­zef Hi­lis (Mil­ler, Jo­seph Hil­ lis) Mi­ler, Nen­si, K. (Mil­ler, Nancy K.) Mil­ton, Džon (Mil­ton, John) Miš­le, Žil (Mic­he­let, Ju­les) Moi, To­ril Mo­ra­ze, Čarls (Mo­ra­ze, Char­les) Mo­ris, Čarls Vi­li­jam (Mor­ris, Char­les Wil­li­am) Mu­nen, Žorž (Mo­u­nin, Ge­or­ges) Mu­kar­žov­ski, Jan (Mu­ka­ř­ovský, Jan) Mal­vi, Lo­ra (Mul­vey, La­u­ra) Mu­šal, Gže­gož (Mu­si­ał, Gr­ze­gorz)

LJ Ljer­mon­tov, M. J.

O Oukli, En (Oakley, An­ne) Og­den, Čarls Kej (Og­den, Char­les Kay) Okem, Vi­ljem (Oc­kham, Wil­helm) Oko­pjenj-Sla­vinj­ska, Alek­san­dra (Oko­ pi­eń-Sł­a­wi­ń­ska, Alek­san­dra) Ori­ge­na Ostin, Džon Lang­šou (Austin, John Langshaw)

M Ma­ja­kov­ski, Vla­di­mir V. Majkls, Vol­ter Ben (Mic­ha­els, Wal­ter Benn) Ma­le­vič, Ka­zi­mir Ma­lar­me, Ste­fan (Mal­larmé, Stépha­ne) Man, Pol de (Man, Paul de) Man­deljš­tam, Osip E. Man­hajm, Karl (Man­nhe­im, Karl) Ma­ri­ne­ti, Fi­li­po To­ma­zo (Ma­ri­net­ti, Fi­ lip­po Tom­ma­so) Mar­kje­vič, Hen­rik (Mar­ki­e­wicz, He­ nryk) Mar­kov­ski, Mi­hal Pa­vel (Mar­kow­ski, Mic­hał Pa­weł) Marks, Karl (Marks Marx) Ma­te­zi­jus, Vi­lem (Mat­he­si­us, Vilém) Mo­ron Šarl (Ma­u­ron, Char­les) Me­kejb, Ko­lin (McCa­be, Co­lin)

644

N Nan­si, Žan-Lik (Nancy, Jean-Luc) Na­to­li, Žo­zef (Na­to­li, Jo­seph) Nič Ri­šard (Nycz, Ryszard) Ni­če, Fri­drih Vil­helm (Ni­etzsche, Fri­e­ drich Wil­helm)

P Pa­će, En­co (Pa­ce, En­zo) Pan­kov­ski, Mar­jan (Pan­kow­ski, Ma­ rian) Pa­pen­hajm, Ber­ta (Pap­pen­he­im, Bert­ ha) Pa­se­ron, Žan-Klod (Pas­se­ron, Jean-Cla­ u­de) Pa­toč­ka, Jan Pa­vle, sv Književne teorije XX veka

Pirs, Čarls San­ders (Pi­er­ce, Char­les San­ ders) Pi­ja­že, Žan (Pi­a­get, Jean) Pi­ka­so, Pa­blo (Pi­cas­so, Pa­blo) Pla­ton Plej­ne, Mar­se­lin (Pleynet, Mar­ce­lin) Po, Ed­gar Alan (Poe, Ed­gar Al­lan) Po­li­va­nov, Ev­ge­ni­je D. Ponž, Fran­sis (Pon­ge, Fran­cis) Pa­und, Ezra (Po­und, Ezra) Prop, Vla­di­mir J. Pse­u­do-De­me­tri Pu­le, Žorž (Po­u­let, Ge­or­ges) Puš­kin, Alek­san­dar S. R Ra­ble, Fran­soa (Ra­be­la­is, François) Ran­ke, Le­o­pold Ran­som, Džon Krou (Ran­som, John Cro­we) Ri­kar­du, Žan (Ri­car­dou, Jean) Rič, Adri­ja­na (Rich, Adri­en­ne) Ri­šar, Žan-Pjer (Ric­hard, Jean-Pi­er­re) Ri­čards, Aj­vor Armstrong (Ric­hards, Ivor Armstrong) Ri­kert, Hajn­rih (Ric­kert, He­in­rich) Ri­ker, Pol (Ri­co­e­ur, Paul) Ri­fa­ter, Majkl (Rif­fa­ter­re, Mic­hael) Ril­ke, Raj­ner Ma­ri­ja (Ril­ke, Ra­i­ner Ma­ ria) Ric, Ger­man (Ritz, Ger­man) Ror­ti, Ri­čard (Rorty, Ric­hard) Roš, De­ni (Roc­he, De­nis) Ro­ten­berg, Pjer (Rot­ten­berg, Pi­er­re) Ru­sel, Rej­mon (Ro­us­sel, Raymond) Ro­uz, Ža­klin (Ro­se, Jac­qu­e­li­ne) Ru­set, Žan (Ro­us­set, Jean) Ru­so, Žan Žak (Ro­us­se­au, Jean Jac­qu­ es) Ru­ždi, Sal­man (Rus­hdie, Sal­man) Ru­ve, Ni­ko­las (Ru­vet, Ni­co­las) S Said, Edvard V. (Said, Ed­ward W.) Sa­pir, Edvard (Sa­pir, Ed­ward) Sar­tr, Žan-Pol (Sar­tre, Jean Paul) Sik­su, Elen (Ci­xo­us, Hélène) So­sir, Fer­di­nand de (Sa­us­su­re, Fer­di­ nand de) XVII. Postkolonijalizam

Si­men, Ro­džer (Se­a­mon, Ro­ger) Sekst Em­pi­rik Se­lan, Pol (Ce­lan, Paul) Sen­gor, Le­o­pold (Seng­hor, Le­o­pold) Ser­to, Mi­šel de (Cer­te­au, Mic­hel de) Se­zer, Eme (Césa­i­re, Aimé) Sid­ni Fi­lip (Sid­ney, Phi­lip) Sla­vek, Ta­de­uš (Sł­a­wek, Ta­de­usz) Sla­vinj­ski, Ja­nuš (Sł­a­wi­ń­ski, Ja­nusz) So­kal, Alan So­krat So­lers, Fi­lip (Sol­lers, Phi­lip­pe) Son­di, Pe­ter (Szon­di, Pe­ter) Spaks, Pa­tri­ci­ja Me­jer (Spacks, Pa­tri­cia Meyer) Spin­garn, Džoel E. (Spin­garn, Joel E.) Spi­vak, Ga­ja­tri Ča­kra­vor­ti (Spi­vak, Gayatri Cha­kra­vorty) Sta­ro­bin­ski, Jan Stej­nem, Glo­ri­ja (Ste­i­nem, Glo­ria) Stern, Lo­rens (Ster­ne, La­u­ren­ce) Sti­vens, Va­las (Ste­vens, Wal­la­ce) Stoun, Lu­si (Sto­ne, Lucy) Strej­či, Džejms (Strac­hey, Ja­mes) Š Šar, Re­ne (Char, René) Šek­spir, Vi­ljem (Sha­ke­spe­a­re, Wil­li­am) Še­ler, Maks (Sche­ler, Maks) Še­stov, Lav Šklov­ski, Vik­tor Šla­jer­ma­her, Fri­drih Da­ni­jel Ernst (Schle­i­er­mac­her, Fri­e­drich Da­niel Ernst) Šle­gel, Fri­drih (Schle­gel, Fri­e­drich) Šols, Ro­bert E. (Scho­les, Ro­bert E.) Šo­pen­ha­u­er, Ar­tur (Scho­pen­ha­u­er, Art­ hur) Šo­u­val­ter Elejn (Sho­wal­ter, Ela­i­ne) Špi­cer, Leo (Spit­zer, Leo) Štaj­ger, Emil (Sta­i­ger, Emil) Štajn, Edi­ta (Stein, Edyta) Štir­le, Kar­lhajnc (Sti­er­le, Kar­lhe­inz) Štok­ha­u­zen, Kar­lhajns (Stoc­kha­u­sen, Kar­lhe­inz) T Ten, Ipo­lit Adolf (Ta­i­ne, Hip­polyte Adolp­he)

645

Tao, Tran Dik (Thao, Tran Duc) Ta­čer, Mar­ga­ret Hil­da (Thatcher, Mar­ ga­ret Hil­da) Tejt, Alen (Ta­te, Al­len) Toj­ni­sen, Majkl (The­u­nis­sen, Mic­hael) Ti­bo­do, Žan (Thi­ba­u­de­au, Jean) Ti­nja­nov, Ju­rij N. Ti­on­go Ngu­gi va (Thi­ong’o Ngu­gi Wa) To­do­rov, Cve­tan To­kvil, Čarls Alek­sis de (Toc­qu­e­vil­le, Char­les Ale­xis de) To­ma Akvin­ski To­ma­šev­ski, Bo­ris Tom­son, Edvard Pal­mer (Thomp­son, Ed­ward Pal­mer) To­po­rov, Vla­di­mir N. Tru­bec­ki, Ni­ko­laj S.

Vor­dsvort, Vi­li­jam (Wor­dsworth, Wil­li­ am) Vorf, Ben­dža­min Li (Whorf, Be­nja­min Lee) Vulf, Vir­dži­ni­ja (Wo­olf, Vir­gi­nia) Ž Že­net, Že­rar (Ge­net­te, Gérard) Ži­rar, Re­ne (Gi­rard, René) Žir­mun­ski, Vik­tor M. Ži­žek, Sla­voj

U Us­pen­ski, Bo­ris A. V Vajld, Oskar (Wil­de, Oscar) Vajt, Ed­mund (Whi­te, Ed­mund) Vajt, Haj­den (Whi­te, Hayden) Var­ning, Rahjner (War­ning, Ra­i­ner) Va­ti­mo, Đa­ni (Vat­ti­mo, Gi­an­ni) Ve­ber, Maks (We­ber, Max) Ve­ber, Sa­mjuel (We­ber, Sa­muel) Ve­lek, Re­ne (Wel­lek, René) Ver­gi­li­je Ver­nan, Žan-Pjer (Ver­nant, Jean-Pi­er­ re) Vi­got­ski, Lav S. Vi­ko, Đam­ba­ti­sta (Vi­co, Gi­am­bat­ti­sta) Vi­li­jams, Rej­mond (Wil­li­ams, Raymond) Vim­sat, Vi­li­jam K. Mla­đi (Wim­ssatt, Wil­li­am K.) Vi­no­gra­dov, Vik­tor V. Vin­ters, Aj­vor (Win­ters, Yvor) Vit­gen­štajn, Lu­dvig (Wit­tgen­ste­in, Lud­ wig) Vi­tig, Mo­ni­ka (Wit­tig, Mo­ni­que) Vo­dič­ka Fe­liks (Vo­dič­ka, Fe­lix) Vol­ston­kraft Me­ri (Wolls­to­ne­sraft, Mary) Vo­ren, Ro­bert Pen (War­ren, Ro­bert Penn)

646

Književne teorije XX veka

SADRŽAJ

Od auto­ra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 UVOD [Ana Bu­žinj­ska] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 15 18 18 20 22 23

Te­o­ri­ja knji­žev­no­sti ju­če, da­nas, su­tra . . . . . . . . . . . . . . . . . Te­o­ri­ja, knji­žev­nost i dru­ge di­sci­pli­ne . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Te­o­ri­ja i po­e­ti­ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Te­o­ri­ja i na­u­ka o knji­žev­no­sti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Te­o­ri­ja i knji­žev­nost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. Te­o­ri­ja i in­ter­pre­ta­ci­ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XX vek u te­o­ri­ji. Sa­vre­me­na, post­mo­der­na i kul­tu­ro­loš­ka te­o­ri­ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. An­ti­po­zi­ti­vi­stič­ki pre­o­kret . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Poststruk­tu­ra­li­stič­ki pre­o­kret . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Kul­tu­ro­loš­ki za­o­kret te­o­ri­je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . U prav­cu in­ter­pre­ta­ci­je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. In­ter­pre­ti­ra­ti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Ko­ri­sti­ti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Na­din­ter­pre­ti­ra­ti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Te­o­ri­ja da­nas. Od esen­ci­jal­nih pi­ta­nja do uče­stvo­va­nja u kul­tu­ri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Re­zi­me . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

39 41

I PSI­HO­A­NA­LI­ZA [Mi­hal Pa­vel Mar­kov­ski] Šta je psi­ho­a­na­li­za? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ana­li­za ljud­ske psyche . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Her­me­ne­u­ti­ka i fe­no­me­no­lo­gi­ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . San i nje­go­vo tu­ma­če­nje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Epi­fa­ni­ja i ne­moć . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ar­he­ti­po­vi i sim­bo­li . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Po­sle Froj­da . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . La­kan i knji­žev­nost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

51 53 58 59 62 65 68 70

XVII. Postkolonijalizam

27 27 31 33 34 35 36 37

647

Re­zi­me . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 Hro­no­lo­gi­ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 II FE­NO­ME­NO­LO­GI­JA [Mi­hal Pa­vel Mar­kov­ski] Šta i ka­ko? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 Osno­ve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 Ute­me­lje­nje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 Fi­lo­zo­fi­ja kao stro­ga na­u­ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 Te­o­ri­ja knji­žev­no­sti Ro­ma­na In­gar­de­na . . . . . . . . . . . . . . 102 Ima­gi­na­ci­ja i co­gi­to . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 Este­ti­ka i re­cep­ci­ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 Re­zi­me . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 Hro­no­lo­gi­ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113 III RU­SKI FOR­MA­LI­ZAM [Mi­hal Pa­vel Mar­kov­ski] Ne­mir­na isto­ri­ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Per­cep­ci­ja, je­zik, stvar­nost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Esen­ci­ja i isto­ri­ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . O je­zi­ku pro­ze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Re­zi­me . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Hro­no­lo­gi­ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

123 127 130 134 135 138

IV AME­RIČ­KI FOR­MA­LI­ZAM – NEW CRI­TI­CISM [Mi­hal Pa­vel Mar­kov­ski] Ame­ri­kan­ci sa Se­ve­ra i Ju­ga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . En­gle­ski iz­vo­ri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Clo­se re­a­ding . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Har­mo­nij­ske na­pe­to­sti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Re­zi­me . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Hro­no­lo­gi­ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

147 148 151 154 157 160

V BAH­TIN [Mi­hal Pa­vel Mar­kov­ski] Na mar­gi­ni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vlast auto­no­mi­je / auto­no­mi­ja vla­sti . . . . . . . . . . . . . . . . . U sti­hi­ji go­vo­ra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Bah­tin i poststruk­tu­ra­li­zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Iz­me­đu osta­log . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Re­zi­me . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Hro­no­lo­gi­ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

167 168 170 172 176 179 181

VI HER­ME­NE­U­TI­KA 648

Književne teorije XX veka

[Mi­hal Pa­vel Mar­kov­ski] Her­me­ne­u­ti­ke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Svest i je­zik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Haj­de­ger . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vra­ća­nje iz­gu­blje­nih sim­bo­la . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Od re­či do du­ha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Re­zi­me . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Hro­no­lo­gi­ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . VII STRUK­TU­RA­LI­ZAM (I) [Ana Bu­žinj­ska] Epo­ha struk­tu­ra­li­zma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . De So­sir i ra­ni struk­tu­ra­li­zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Praš­ka struk­tu­ra­li­stič­ka ško­la . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Šta je u stva­ri po­e­tič­nost? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Umet­nič­ka struk­tu­ra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . U prav­cu se­man­ti­ke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Upu­ći­va­nje na isto­ri­ju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ja­kob­son i po­et­ska funk­ci­ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Struk­tu­ra­li­zam i knji­žev­na kri­ti­ka (Že­net, To­do­rov, Bart) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Re­zi­me . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Hro­no­lo­gi­ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

189 193 195 197 200 204 206 215 218 222 225 229 230 231 233 235 240 244

VI­II SE­MI­O­TI­KA [Ana Bu­žinj­ska] Od an­ti­ke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pirs: svet kao uni­ver­zum zna­ko­va . . . . . . . . . . . . . . . . . . . De So­sir: na­sta­nak se­mi­o­lo­gi­je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Na­u­ka o zna­ci­ma u na­u­ci o knji­žev­no­sti . . . . . . . . . . . . . . Ben­ve­ni­sta: uprav­cu se­man­ti­ke is­ka­za . . . . . . . . . . . . . . . . Lot­man: mo­del, tekst, kul­tu­ra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Eko: se­mi­o­ti­ka i in­ter­pre­ta­ci­ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Bart: se­mi­o­loš­ka mi­to­lo­gi­ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Re­zi­me . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Hro­no­lo­gi­ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

253 255 260 263 265 267 277 286 291 294

IX STRUK­TU­RA­LI­ZAM (II) [Ana Bu­žinj­ska] „Vi­so­ki“ struk­tu­ra­li­zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Lek­ci­ja iz lin­gvi­sti­ke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . U sve­tu baj­ki . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . U po­tra­zi za gra­ma­ti­kom knji­žev­no­sti . . . . . . . . . . . . . . . . Godina 1966: na­ra­to­loš­ki ma­ni­fest . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

307 308 313 314 317

XVII. Postkolonijalizam

649

Po­e­ti­ka re­cep­ci­je (Polj­ska ško­la te­o­ri­je knji­žev­ne ko­mu­ni­ka­ci­je) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ka sve­tu tek­sto­va (in­ter­tek­stu­al­ne po­e­ti­ke osam­de­se­tih go­di­na) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Re­zi­me . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Hro­no­lo­gi­ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

320 322 323 325

X POSTSTRUK­TU­RA­LI­ZAM [Ana Bu­žinj­ska] . . . . . . . . . . . Godina 1966: us­pon i kri­za struk­tu­ra­li­zma . . . . . . . . . . . 333 Bal­ti­mor 1966: ofi­ci­je­lan po­če­tak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 337 De­ri­da: pro­tiv struk­tu­re . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 340 Bart: u prav­cu tek­sta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 344 Fu­ko: su­bje­kat i dis­kurs . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 351 Otva­ra­nje se­mi­o­lo­gi­je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 354 Kri­ste­va: u prav­cu in­ter­tek­stu­al­no­sti . . . . . . . . . . . . . . . . . 363 Poststruk­tu­ra­li­zam i dru­gi „post-ovi“ . . . . . . . . . . . . . . . . 365 1. Poststruk­tu­ra­li­zam i post­mo­der­ni­zam . . . . . . . . . . . 367 2. Poststruk­tu­ra­li­zam i post­mo­der­na . . . . . . . . . . . . . . 368 Re­zi­me . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 370 Hro­no­lo­gi­ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 374 XI DE­KON­STRUK­CI­JA [Mi­hal Pa­vel Mar­kov­ski] De­kon­struk­ci­ja ili de­ko­struk­ti­vi­zam? . . . . . . . . . . . . . . . . Ana­to­mi­ja de­kon­struk­ci­je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . In­ven­ci­ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Afir­ma­ci­ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tran­scen­den­ci­ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sum­nji­ve re­fe­ren­ce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Este­tič­ka ide­o­lo­gi­ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . De­kon­struk­ci­ja i knji­žev­nost. Re­zi­me . . . . . . . . . . . . . . . . Hro­no­lo­gi­ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

393 395 399 402 405 407 410 412 414

XII FE­MI­NI­ZAM [Ana Bu­žinj­ska] Fe­mi­ni­zmi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 427 So­ci­o­po­li­tič­ki fe­mi­ni­zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 429 1. „Pr­vi ta­las“ fe­mi­ni­zma: XIX/XX vek – po­če­tak še­zde­se­tih go­di­na . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 430 2. „Dru­gi ta­las“: še­zde­se­te, se­dam­de­se­te i osam­de­se­te go­di­ne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 432 3. „Tre­ći ta­las“: de­ve­de­se­te go­di­ne . . . . . . . . . . . . . . . . . 435 Aka­dem­ski fe­mi­ni­zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 436 650

Književne teorije XX veka

Re­vi­zi­o­ni­stič­ka kri­ti­ka i gi­no­kri­ti­ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . Gi­no­kri­ti­ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Stra­te­gi­ja pa­u­či­ce ili arah­no­lo­gi­ja . . . . . . . . . . . . . . . 2. „Cr­ni kon­ti­nent“ ili écri­tu­re fe­mi­ni­ne . . . . . . . . . . . . Post­mo­der­ni­stič­ki fe­mi­ni­zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Re­zi­me . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Hro­no­lo­gi­ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

441 443 448 450 456 465 469

XI­II GEN­DER I QU­E­ER [Ana Bu­žinj­ska] No­va ose­tlji­vost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Gen­der . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Esen­ci­ja­li­zam pro­tiv kon­struk­ti­vi­zma . . . . . . . . . . . . . . . . Gen­der stu­di­je (Gen­der Stu­di­es) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ba­tler i kor­po­ra­tiv­ni fe­mi­ni­zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Qu­e­er ili smi­sao raz­li­ke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Qu­e­er stu­di­je (Qu­e­er Stu­di­es) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Re­zi­me . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Hro­no­lo­gi­ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

483 485 490 493 497 501 503 508 510

XIV PRAG­MA­TI­ZAM [Mi­hal Pa­vel Mar­kov­ski] Ar­gu­ment . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pro­tiv ap­so­lu­ta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . O is­ku­stvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ko­ri­sna in­ter­ak­ci­ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . In­ter­pre­ta­tiv­na za­jed­ni­ca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Esen­ci­je i kon­tek­sti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Po­sle­di­ce za te­o­ri­ju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Re­zi­me . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Hro­no­lo­gi­ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

523 523 525 527 529 531 535 537 539

XV ISTO­RI­CI­ZAM [Mi­hal Pa­vel Mar­kov­ski] Mno­ži­na . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ilu­zi­je objek­ti­vi­zma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Fac­ta Fic­ta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Po­e­ti­ka isto­ri­je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Po­e­ti­ka kul­tu­re . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Re­zi­me . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Hro­no­lo­gi­ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

547 548 551 553 557 561 563

XVI KUL­TUR­NA IS­TRA­ŽI­VA­NJA [Mi­hal Pa­vel Mar­kov­ski] Kul­tur­na is­tra­ži­va­nja i na­u­ka o knji­žev­no­sti . . . . . . . . . . . 571 XVII. Postkolonijalizam

651

Ak­tiv­no­sti, sim­bo­li, ide­o­lo­gi­je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . En­gle­ski iz­vo­ri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vr­li no­vi svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mit i ide­o­lo­gi­ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zna­nje / pod­jarm­lje­nost / vlast . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Re­zi­me . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Hro­no­lo­gi­ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

573 579 582 584 587 590 593

XVII POST­KO­LO­NI­JA­LI­ZAM [Mi­hal Pa­vel Mar­kov­ski] Ra­zni ob­li­ci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 605 Knji­žev­nost i opre­si­ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 608 Pro­kle­to na­sle­đe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 610 Ume­ju li dru­gi da go­vo­re? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 612 Re­zi­me . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 614 Hro­no­lo­gi­ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 616 Al­fa­bet­ski spi­sak de­fi­ni­ci­ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 623 Pred­met­ni re­gi­star . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . In­deks ime­na . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

652

Književne teorije XX veka