Mape Uma, Toni Buzan

Toni Buzan Bari Buzan

1Jj1j!.JJ1 j!Jj

Biblioteka " UM"

2

Map u lima na koricama uradila j e sedamna estogodišnja Jelena Maričić

TONJBUZAN BARJBUZ AN

MAPE UMA Briljantno razmišljanje

Beograd, 1999.

Naslov originala

Tony Buzan, Barry Buzan THE MIND MAP BOOK Copyright (\) Tony Buzan & Barry BlIZOIl / 993 Published by BBC Books

All/orska prava za Jugosla viju Branislav Mari či ć Izda vač

FINESA , Rada Kon čara Ia, Beograd teU fax 0 111437- 127; 0 11/428-536

za izda vača Branislav Marič i ć Urednik Č as lav Man či ć

Prevodilac Mr Jasmin a Krpo- Ć etkov i ć Recenzija Prof. dr Miodrag

Pa n i ć

Lektura Ne vena Manč i ć Korektura Zorica M ari či ć Prip rema za štamp u Studio SKRIPTA Štampa Kuća Štampe tiraž: 50 0 primera ka

ISBN 86-82683-03-2

..

Sadržaj Reč

unapred. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . VJl

Predgovor

xl

Uvod, Ova knj iga i kako j e upotrebiti

.

Pr vi segment: Prirodna arhitektonika . . . . . . . . . . . . . . . . .. 9 l II III IV V

Zad i v ljuj ući

mozak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Veliki umovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. Mozgovi u dilemi Bri ljantno razmišljanje Put koji predstoj i

II 24 28 45 48

Drugi segment: Temelji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 VI V II VlII IX

Brejnstorming re či Brejns torming slika Od brejnstormi nga do map iranja uma Mapiranje uma

Treći segment:

X Xl

52 58 64 67

Struktura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84

Vodeća nače la.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 Razvijanje li čn og stila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108

Četvrti segment: Sinteza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 121 XII X lll XIV XV XV I XV II

Donošenje odluka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 122 Organizovanje sopstvenih ideja 129 Organizovanje tuđih ideja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 134 Pamćenje 140 Kreativno razmišljanje 145 Grupna mapa uma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 1

P eti segment: Upotreba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Odeljak A - L ična upotreba xvm Samoanaliza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. XIX Rešavanje problema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XX Rokovnik mapa uma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Odeljak B - Porodi čna upotreba XXI Učenje i pri čanj e priča u krugu porodice . . . . . . . . . . Odeljak e - Obrazovna upotreba XXll Razmišljanje XXlll Pod učavanje XXIV Stvaranje rekapitulacione mape uma . . . . . . . . . . . .. Odeljak D - Poslovna j profesionalna upotreba XXV Sastanci XXVI Prezentacije . . . . . . . . . .. . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . XXVII Menadžment . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. xxvm Kompjutersko mapiranje uma Odeljak E - Budućnost XXIX U susret briljantnom razmišljanj u i mentalno opismenjenom svetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

169

Dodatak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Beleške velikih umova - test Odgovori na test "Slike prirodne arhitektonike" . . . . . . . . . . . Odgovori na test "Beleške velikih umova" Bibliografij a O autorima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

29 3 293 303 305 307 314

170 176 183 188 206 213 222 230 243 250 268

273

v

RECUNAPRED Svet se, hteli mi to ili ne, kreće od linearnosti ka ikoni čnosti. Buduć­ nost j e u nelinearnoj komunikaciji. U komunikaciji koja se grana kao što to čine noše misli pre no što ih zarobimo rečju ili fiksa cijom na hartiju, gde moraju suzbiti svoju prirodu i sabiti se u red j ednog linearnog sistema. Milorad Pavić Sudeći

po ovim rečim a Milorada Pavi ća, budućnost je počel a ! Pred je knjiga koja na upravo na ovaj n ač in otvara vrata novog veka, ukazuju ći na m ogućn ost razvijanjaj edne pragm ati čn e veštine, uz pom oć koje se jednostavno i sa uživanjem može ostvari ti efikasna i razgranata komun ikacija sa okolinom, j ednako kao i sa nepreglednim . svetom sopstvenih misli i oseć anj a . Iako glavni koncept u ovom iskoračenju u budu ćnost - briljantn o razmi šljanje, i njegovo ostvarenj e kroz asocijativne dijagrame , koje autori ove knjige nazivaju mapama uma, na prvi pogled izgleda kao sasv im novi sistem, reč je zaprav o o jednoj nama sasvim bliskoj , ali sistematski zaboravljanoj veštini koja kroz mehanizam spontanog asociranja funkcioniše u dečjim glavama širom planete. Ono što je zaista novo u mapiranjuull1a,je jasan metod kojim se ovaj mehanizam d ečj eg sanjarenja, brižljivo skrivan u mentaln om životu odraslih, oslo bađa i usmerava ka prakti čnim potrebama. Čitalac ima priliku da primen om metoda i tehnika opisanih u ovoj knjizi postigne zavidne rezultate u poslu, kreativnom razmišljanju , pripremanju predavanja i prezentacija, hvatanju i pravljenju beležaka, plan iranju , donošenju odluka, rešavanju problema, i naroči to - u pamćenj u i učenju na svim nivoima. č i taoc ima

Urednik

VIJ

Pos ve ćujemo

ovu knjigu širenj u slobode ljudske inteligencije

Zahvalnica Že leli bismo da izrazimo svoj e velik o poštovanje i ogro mn u zahva lnost sledećim oso bama: našim roditelji ma, Gordonu i Džin Buzan (Gordo n, Jean Buzan), koji su nas ot isnul i na ovo neverovatno putovanje, a n aroč i to mami za dub inu brige i za da ne rada koji ma j e doprinela pripremi ovog rukopisa; Vandi Nor t (Vanda orth), našem spolj ne m uredniku, koja j e uložila toliko tru da pom ažuć i nam u sastavlj anju ove knjige kao što bi neki pisac u ložio u pis anje sopstven og dela; Loreni Gil (Lo rra ine G ill), umetnici, za nj eno dub oko pro nicanje u značaj pri rode posmatranj a, slika i odn osa umetnosti i mozga, pamće nja i kreativnos ti; Debori Buza n (D eborah Buza n) za neprekidno ohrabriva nje i podršku tokom mno gih god ina trajanj a ovog projekta; Majk lu Dž. Gelbu (M ichael J. Gelb) za nj egovu uporn u i pasioniranu podršku nama, ovoj knj izi i svetu mapiranja lima ; našim prij ateljima koj i su provel i toliko vrem ena č i taj uć i ra zli č i te ve rzij e i pomažući nam - Polu i Lin Kolin s (Paul, Lyn n Collins), koji su nam pored mnogih dru gih stvari pomo gli da uvidimo i to da je kvantni skok za ista j edan mali skok !; Džudi Koldve l (Judy Ca ldwell), koja je davala kritik e u pra vom smislu te reči , raspa ljuj u ć i u nama entuzij aza m; D žonu Ham blu (Jo hn Humbl e), č ij a j e podrška kon ceptu mapiranja uma tokom niza godina davala traj nu emocionalnu snagu ; Šonu Adamu (Sean Adam), za njegov u ogrom nu li čnu podršku , njegovo ID-godišnj e ana ga žovanj e na projektu i njegov dosledan prijateljski pritisak na Tonij a da " izda već j edn om tu knjigu"; Džordžu Hjuzu (George Hughes), koji j e prvi uspešno prirnenio le/m iku mapa lima ličenja 11 krugu porodice; Edvardu Hjuzu (Edwa rd Hughes), koji j e primenio brilja ntno razm išlj anj e i mapiranj e um a da bi " brilji rao" na Univerzitetu Kembridž; dr Endrj uu Straj neru (Andrew Strigner) , koj i je pom ogao da bri ljant ni um nastavi da brilj ira; Piteru Rasclu (Peter Russell ), čove k u " knjige mozga" , za nj egovu neprekidn u podr šku ; Džeraldini Švo rc (Geraldine Schwartz), koj a j e pružila toliko pomoći u gajenju ovog koncepta; Filidi Vilson (Phyllida Wilson) koj a j e uvek pronalazila put kroz najsloženij e lavirinte rvući se sa prekueavanjem ove knji ge; Tonij evom kaneelarijskom osoblju - Keroli Kouker (Caro l Coake r), Kejti Morel (Kate Morrell) i Lesliju

Zahvalnica

Bajesu (Les ley Bias) - koj i su om ogu ć il i funkcioni sanje svih sistema za sve vreme stvaranja ove knjige, kao i za njihove priloge u vidu mapa uma; č itavoj svojoj BBC ekipi: Ni ku Č eprn en u (Nick Chapman), direktoru proizvodnje, Krisu Veleru (Chris Weller), šefu sek tora za izdav anje knjiga, Šili Ejblman (Sheila Ableman), šefu redakcije, Debori Tej lor (Debo rah Taylor), projektn om uredn iku, Keli Dejvis (Ke lly Davis), uredniku sektora rukopisa, Kej ti Dži (Kate Gee) , kontroloru pro izvodnje, Sari Ki d (Sara Kidd), dizajneru, i Dženifer Fraj (Jennifer Fry), pretra ži va ču slika; Marti nu i Alison Kuršam (Ma rtin, Alison Cursham), koj i su obezbedili letnji predah koj i je pom ogao da se započne posao; Kari, Piteru, Do ris, Tanji i Džulijanu Ejr (Caro, Peter, Doris, Tanya , Ju lian Ayre) koji su nam pružili podršku, izdržavanje i prelepu kuću Grinem Hol sa oko linom, gde je i napi san već i deo ove knji ge; porodi ci Foli (Fo lley), za pružanj e srneštaja i radnog prostora izvan rednog kva liteta ; Piteru Bare tu (pe ter Barrett), koji je prvi razradio validan kompjuterski softv er za mape uma; i svim maperim a uma, briljantnim misliocima i č l an o v im a kluba Brain Club.

Predgovor Toni: Na svojoj drugoj god ini faku lteta, zako ra č ivši krupnim kora cima u bibl ioteku, upitao sam bibliot ckarku gdc mogu pron aći knji gu o svom mozgu i nj egovoj upotrebi. Ona me j e smes ta uputila u deo bibli ote ke posvećen med icini! Kad sam joj objasnio da nisam imao nameru da svoj mozak podvrgnem op eracij i već da ga upotrebim , učti v o sam obavešten da nem a takvih knjiga . Napustio sam biblioteku zaprepašćen . Kao i dru gi oko mene, prolazio sa m tada kroz t i p i čn o studentsko " hodočasn ičko napredovanje" - sporo saznavanje da količina akademskog rada sve više raste i da mozak počinje da se ugiba pod teretom sveg tog neophodnog razmišljanj a, kreati vnosti, pam ćenj a , rešavanja proble ma , ana lize i pisanj a. Ta kođ e, kao i ostali, iskus io sam ne samo u manjenj e rezult ata ve ć i ubr zano gomilanje negativnih rezu/la la. Što sa m više hvatao beleške i učio, imao sam, paradoksalno, manje uspeha! Log i čn a progresija ovih okolnosti mc j e dovela do katastrofe. Ukoliko bih smanj io u čenje ne bih mogao da upij em neohodne informacije, što bi progresivno uvećavalo loše posledice; ukoliko bih po većao učenje, praveći više beležaka, ulažuć i više vremena, opet bih srljao u propast. Odgovor j e, kako sam pretpostavljao, morao biti negde u na č i nu kori šćenj a sopstve ne inteligencij e i veštine razmi šljanja - zbog togaje došlo do moje napred pome nute posete biblioteci. Uda ljavaj uć i se od biblioteke toga dana, shva tio sam da je moj neuspeh u pro na laženj u po trebne knji ge za mene u stvari bio preru šeni blagoslov. Jerako takvih knjiga nij e bilo, onda mora biti da sam dospeo na sasv im netakn utu teritoriju od zapanj ujućeg zn ačaj a. Po čeo sam da proučavam sve ob lasti znanj a za koje sam mislio da će biti od pom o ći u rasvetlj avanju osnovnih pitanj a: • Kako da n aučim kako da u čim ? • Kakva j e priroda mog razmišljanj a? od lučno

Xl

• Koje su najbolje tehnike

pamćenja?

• Koje su najbolje tehnike kreativnog razmišljanja? • Koje su najbolje aktuelne tehnike bržeg i efikasnijeg čitanja? • Koje su najbo lje aktue lne tehnike razmišljanja uopšte? • Da li postoji mogućnost razvijanja novih tehnika razmišljanja ili pak jedne sveobuhvatne tehnike? Posledica ovih pitanja je bilo to što sam počeo da proučavam psihologiju, neuro-psihologiju mozga, sem antiku, neuro-lingvistiku, teoriju informacija, pamćenje i mnemoničke tehnike, percepciju, kreativno razmišljanje i opšte nauke. Postepeno sam shvatio da ljudski mozak funkc ioniše efektivnije i efikasnije ukoliko se njegovim različi­ tim fizičkim aspektima i intelektualnim veštinama omogući da rade u harmonij i jedni sa drugima, a ne da budu razdvojeni. Najmajušnije stvari su davale najznačajnije i u najvećoj meri zadovo ljavajuće rezultate. Na primer, jednostavno kombinujući dve kortikalne veštine reč i i boja, transformisao sam svoje hvatanje be ležak a. Jednostavno dodavanje dveju boja mojim beleškama je popravilo njihovo memorisanje za više od 100 procenata, i što je moždajoš važnije, omogućilo mi je da p očnem da uživam u tome što radim. Malo po malo, sveobuhvatna arhitektura je počela da se pomalja, i dok se to dešavalo, počeo sam da, iz hobija, pomažem đacima koji su okarakterisani kao "nesposobni za učenje", "beznadežni", " disleksi čn i", "zaostali" ili " delinkventi" . Svi ovi takozvani "propali s lučajevi" su se ubrzo preobrazili u dob re učenike , a izvestan broj je stigao i do prvog mesta u svojim razredim a. Jednoj devojčici, Barbari, rečeno je da ima najniži IQ koji je ikad zabeležen u njenoj školi. Tokom jednog meseca, učeći kako da uči , povećala je svoj IQ na 160, i na kraju je završila školu kao najbolji đak svog koledža. Pet, mladi Amerikanac izuzetnog talenta, pogrešno okarakterisan kao nesposoban za u čenj e , izjavio je (nakon što je "razbio" veći broj testova kreativnosti i pamćenjaj.i.Ja nisam bio nespos oban za učenje; ja sam bio lišen uč enj a! " U ranim 70-tim godinama ovog veka stiglaje veštačka inteligencij a, tako da sam mogao da kupim megabajtni kompj uter i da uz njega dobijem p riručnik za upotrebu od 1.000 strana. Pitam se - s obzirom da na našem tobože naprednom civi lizacijskom stupnju, sv i mi dolazimo na svet sa začuđujuće kompleksnim bio-kompjuterom, kojije kvadriliXli

Predgovor

on puta snažniji od bilo kog poznatog kompjutera - gde su naši priru čn i ci za upotrebu? Tada sam od l uč io da napišem seriju knjiga zasnovanih na svoj im istraživanjima: Enciklopedija mozga i nj egove upotrebe. Počeo sam 1971. godine, i dok sam pisao, slika na horizontu je postajala sve jasnija - razvijao se koncept briljantnog razmišljanja i map iranj a uma. Na ranim stupnjevima razvoja mapiranja uma, predvideo sam njegovu upotrebu pre svega za potrebe pamćenja . Međutim , posle više meseci diskusije, moj brat Bari me je ubedio da kreativno razmišljanje predstavlja jednako važnu primenu ove tehnike. Bari je radio na teoriji mapiranja uma iz sasvim razl i čite perspektive, i njegov doprinos je u ogromnoj meri ubrzao moj razvitak mapiranja uma. Njegova li čn a pri ča je vrlo intrigantna, i najbolje je da je i spri ča on sam.

Bari: Susreo sam se sa Tonijevom idejom mapiranj a uma 1970. godine, ubrzo pošto sam se i sam doselio u London. U to vreme, ideja je bila u fazi formiranja, i tek je počela da dobij a svoj sopstveni identitet, razlikuju ći se od pukog hvatanja beležaka pom oću klj u čn ih reči. To je . bio samo jedan deo Tonijevog šireg programa rada na metodama uč enj a i na razumevanju ljudskog mozga. Kao povremeni uč esn ik u Tonijevom radu, bio sam na rubovim a ovog razvojnog procesa. M oje l i čn o ozbilj no angažovanje na ovoj tehni ci počinj e onda kada sam po čeo daj e primenjuj em u procesu pisanja doktorske teze. Ono što me j e privuklo mapiranju uma nije bila njegova primena u hvatanju beležaka kojaje očaral a Tonija, već u stvaranju beležaka. Bilo mi j e potrebno ne samo da organizujem rastuću masu istraživačkih podataka, već i da razbistrim svoje misli o uvijenom polit i čkom pitanju zašto mirovni pokreti skoro nikada ne uspevaju da postignu zadate ciljeve. Moje iskustvo mi je pokazalo da su mape uma bile vrlo m oćno sredstvo za razm išlj anje, jer su mi omogući le da skiciram glavne ideje i da brzo i jasno sagledam u kakvoj su one m eđu so bn oj vezi. Snabdele su me izvanredno korisnim prelaznim stadijumom i zmeđu procesa razmi šljanja i završne realizacije teksta. Uskoro sam shvatio da j e problem prem o šć i vanj a jaza između razmi šljanj a i pisanja predstavljao glavni odluč uj ući faktor uspeha ili propasti za moje kolege studente post-diplomce. Mnogi nisu uspeli da premoste taj jaz. Postajali su sve veći poznavaoci svog predmeta

xm

Predgovor

istraživanja, a sve manje i manje sposobni da povežu sve detalje da bi mog li pisati o njemu . Mapiranje uma mi je pružilo izvanrednu ods kočnu dasku u napredovanju. O mogućilo mi je da povežem i preči stim svoje ideje bez prolaska kroz proees "skiciranja" i " re-skiciranja" koj i oduz imaj u vrcme. O dvajaj ući razmišljanje od pisanja, mogao sam da razmišljam jasnije i sveob uhvatnije. Kada je došlo vreme da započnem pisanje, već sam imao j asnu strukturu i čv rst osećaj za pravi smer, što je pisanje u činil o j ednostavnijim , bržim i prijatniji m. Završio sam svoj doktorat za manje od tri propisane godine, a imao sam vremena i da napišem poglavlje za jednu knji gu, pomognem osnivanj e jednog novog trom eseč nog časop isa za m eđunarodne odnose, zatim postanem njegov urednik, kao i pomoćnik urednik a studentsk ih novina, da počnem da se bavim motociklizmom, i da se oženim (sa budućom suprugom napravio sam mapu uma sastavljaj uć i spisak naših bračni h zave ta). Zbog ov ih iskustava, moj entuz ijazam za kreativno razmišlj anje u sklopu tehn ike je rastao. Mapiranje uma je ostalo centralni element u mom celo kupnom pristupu akade mskom radu. Om ogu ćil o mi j e da održim n eobičn o visoku produkciju knj iga, č lanaka i konferencijskih referata. Pomoglo mi je da ostanem generalista u oblasti u kojoj j e opseg informaeija naterao ljude da postanu specijali sti. Tak ođe, mapama uma pripisujern i to da su mi omoguć i le da pišem jasno o teorijskim problemima čija kompl eksnost suviše često rezultira nerazumljivom prozom. Nj egov ut icaj na moju karijeru se možda najbolje ogleda u i zn enađenj u koje me često dočekuj e kada se prvi put susretnem sa nekom oso bom: "M nogo ste mlađi nego što sam očekivao. Kako je m ogu će da ste napisali toliko za tako kratko vreme ?" Pošto sam iskus io ogro mni uticaj mapiranja uma na svoj sopstve ni život i rad, postao sam propagator posebnog zn ačaj a kreativnog razmišljanja u okviru šireg spektra primena koj e je Toni razvijao. Kraje m 70-tih Toni je odluči o da objavi knjigu o mapiranju uma, i potom smo razgovarali o nač inu na koji bih ja mogao biti uključen u projekat. Tokom prethodnih decenij a nas dvoj ica smo razvili sasvim ra zli čite stilove. Iz svog rada na poduč avanju i pisanju , Tonije razrad io vrlo veliki broj primena, počeo je da povezuje tehniku sa teorijom o mozgu, a takođe je razradio i mnoga formalna pravil a. Kao akademski pisac,ja sam zaorao mnogo užu brazdu. Moje mape uma su uključi vale XI V

Predgovor

samo nekoliko form alnih elemenata, skoro nimalo boja ni slika, i razvile su prili čn o razli čitu ba zi čnu arhitekturu. Upotrebljavao sam ih gotovo i sključi vo za pisanj e projekata, iako sam se sve više, što mi je veoma koristilo, služio mapama uma i za držanj e predavanja i potre be menadžerskih poslova. Nauč io sam kako da duboko razmišlj am tokom dužih vremenskih perioda, k ori s t eći mape uma za osmišljavanj e strukture i podržavanje većih i straživ ač kih projekata. Postoja lo je više razloga zašto smo želeli da sarađ ujem o na ovoj knj izi. Jedan razlog je bila pretpostavka da bismo sintezom dva različ ita shvatanja mogli da napravimo bolju knjigu. Drugi razlog je bio naše zaj edničko odušev ljenje mapama uma, i to što smo želeli da one postanu dostup ne svetu. Treć i razlog je bila frustrac ija koju sam doživeo dok sam poku šavao da n auč i m neke svoj e stude nte tehnici mapiranja uma. Neko liko neuspelih pok ušaja me je ubedilo da je Toni bio u pravu rekavši da ljude treba uč i ti ne samo tehnici mapiranj a, već i tome kako da misle. Želeo sam knj igu koju bih mogao ponuditi svetu i reći : " Ovo će vas naličili kako da razmišljate i radite kao j a ". Radn i proces koji je usledio je bio vrlo dug. Popr imio je formu prihvatljivog dij aloga u redovnim , ali retkim interva lima tokom kojih . j e svak i od nas pokušavao da onog drugog dovede u stanje potpun og razumevanja svoj ih sopstvenih ideja. Oko 80% knj ige j e Tonij evo: č i tava teorij a o mozgu, veza kreat ivnost i i p am ćenj a , pravila, već i broj tehnika, skoro sve pri če , i sve veze sa ostalim istraživanjim a. Njegov je i sam tekst,j er j e on sastavio skoro celokupan nacrt. Moj glavni doprinos izražen je u strukturiranju knjige i u sprovođenju koncepta da se stvarna snaga mapa uma reali zuje upot rebom poj mova direktne povezanosti. Osim toga igrao sam i uloge kritičara, suprotstav ljenog, zanovetala, pristalice i ko-generatora ideja. Proteklo j e dosta vremena pre no što je ijedan od nas dvoj ice u potpunosti uspeo da razume i proceni shvatanja onog drugog, ali smo na kraju uspel i da postignemo skoro potpunu saglasnost. Iako sporo, zaj ed n ič ko pisanje može ponekad stvor iti knj igu koja ima mnogo veću širinu i dubinu od one koju bi svaki od autora postigao pišuć i sam. Ovo j e upravo jedno takvo delo . Toni: Kao štoje Bari rekao, sproveli smo u praksi ono što smo propovedali, a propovedali smo ono što smo kori stili, upotreblj avaj uć i mape lima u pisanju knj ige Mape lima. Tokom perioda od 10 godina, osmišljavali

xv

Predgovor

smo pojedinačne brejnstorm ing" mape uma , a zatim sastavljali i mepovezivali naša dva skupa ideja . Posle duboke diskusije, inkubir ali bismo, a onda i generisali s l e d eć i skup idej a, provodili vreme pos matraj uć i prirodne fenomene, poj edina čn o prav ili mape uma svoj ih koncepcija s ledeće etape i još jedanput ih spajali u svrhu p oređenj a i napredovanja. Mapa uma kompl etne knjige je generisala pojedinačn e mape um a za svako poglavlje, a svaka mapa um a je stvarala osnovu za tekst datog poglavlja. Proces je dao novo značenj e rečim a "brat" i, naročito, " bratstvo". Još dok smo pisali o tome, shvatili smo da smo i mi sami stvorili grupni um koji je sadržavao sve elemente naših pojedin ačnih umova kao i eksplozivne sinerg ist ičk e rezultate njihovog susreta. Nadamo se da će vam ova knjiga dati isto uzbuđenj e otkrivanja, uzbuđenje istraživanja, i čisto uživanje u kreativnom generisanj u ideja i komunikaciji sa univerzumom drugog ljudskog bića koje smo i mi iskusili.

đusobno

Pogo vor predgovora - dvadesetprvi rođendan mapii ulila Ma pe um a su po prvi put zva n ično uvedene u svet u proleće 1974. godine, objavljivanjem rodonačelne knji ge u oblasti map iranja uma Koristite obe hemisf ere mozga. U okvi ru proslave, ovo spe cij alno izdanje predstavlja spome n na rođendan sku zabavu veka, proslavljenu u londonskom Rojal Albert Holu 21. apri la 1995 . godin e. Kako su god ine prolazile, broj ljudi koji su p oč eli da koriste briljantno razmi šljanj e i mapiranje uma rastao je skoro logaritamskorn progresijom . Procenjuje se da sada postoji više od 100 mili ona mapera uma širom sveta koji koriste metod u svim državama sveta. U cilju uspostavljanj a podrške i komun ikacije između briljantnih mislilaca - mapera lima, kao i da bi se dala podrška dobrotvornim ustanovama koje podržavaju koncept razmišljanja kao neizostavni deo nastavnog plana svake škole, nedavno je osnovano Društvo mapera uma. Cilj Društva je da se do 2000 . god ine najmanj e deset procenata svetske populacije upozna sa briljantnim razmišljanj em, mapiranjem uma i mentalnom pismenošću. Pridr u žite na m se!

•

Brejnstorming (engl. brainstorming), grupn a tehnika za rešav anje s p ec i fi čn i h problema, prikup lj anje inform acij a. stirnulisanje kreativnog razm išljanj a, razvijanje no vih ideja itd., koja u k ljuč uje prirodno i spontano u č ešće II diskusiji sv ih čla n ov a grupe. (prim . p rev.}

XVJ

Ova knjiga i kako je upotrebiti Pregled

• Svrha ove knjige • Organizacija segmenata • Organizacija poglavlja • • • •

Vežbanja Nivo i u primeni mapa uma Povratne informacije Ova knji ga i vi

SVRHA OVE KN.JIGE

Ova knj iga j e osmišlj ena kao avantur a koja vas priv l ači, oduševljava, stimuliše i izaziva. Otkrićete neke zaprepašćuj u će činjenice o svom mozgu i njegovoj funkciji, i u čin i ć ete svoje prve krupnije korake na putu slobode uma. Knj iga Mape uma ima pet glavnih namena:

l

Da vas uvede u novi koncept razvoja misli - briljantno razmišljanje.

2

Da vas upozna sa revolucionarno novom alatkom koja će vam omogući ti da koristite briljantno razmišlj anje na najbolji način u sv im aspektima vašeg života - mapom uma.

3

Da vam da duboku intelektualnu slobodu pokazujući vam da možete kontroli sati prirodu i razvoj svog procesa razmišljanja, kao i to da j e vaša sposobnost kreativnog razmišlj anj a teorijski beskrajna.

Ova knjiga i kako je upotr ebili

Uvod

4

Da vam omogući praktično iskustvo briljantnog razmišljanja, istovrem eno zna čaj n o povećavajući standard mnogih vaših intel ektualnih sposobnosti i inteligencije.

5

Da vam priušti osećanje uzbuđenja traživali ovaj novi univerzum .

otkrivanja dok budete

IS-

ORGANIZACIJA SEGMENATA

Da biste postigli ove ciljeve, knjigu smo podelili u šest glavnih segmenata:

l

Prirodna arhitektoniku

U ovom segmentu vas uvodimo u najs avremenije informacije o ljudskom mozgu, njegovom dizajnu, arhitekturi i funkciji . Pokazaćemo vam da su mnogi veliki mislioci u istoriji (u ovoj knji zi označeni kao veliki umovi) koristili ve štine koje su dostupne svakome. Zatim ćemo vam pokazati zašto se, uprkos ovome, više od 95% ljudi susreće sa velikim probl emima u procesima kao što su razmišljanj e, pamćenj e, koncentracija, motivacij a, organizacija ideja, odlučiv anje i planiranje. Ovaj segment vas takođe uvodi u briljantno razmišljanje i mapiranje uma , pokazuju ći vam da su oba koncepta prirodni izdanci fundamentalnih moždanih struktura, i kako će vam svaki od njih znatno pobolj šati mentalne sposobnosti.

2

Temelji Ovaj segment vas vodi kroz prakti čnu primenu mogućnosti leve i desne hemisfere vašeg mozga, pokazujući vam kako da koristite svaku pojedinačno, i kako da ih kornbinujete na specifične načine koji će značaj no umnožiti prednosti koje dobijate upotrebom svog mozga. Rezultat je kompletna tehnika mapiranja uma (objašnjena u devetom poglavlju).

3

Struktura U ovom segmentu ćete dobiti kompletnu zbirku zakona i preporuka za upotrebu briljantnog razmišljanja i mapiranja uma na najbolji mogući način. Ovi zakoni i preporuke su zami šljeni tako da povećaju preciznost i slobodu vašeg razmišljanja.

2

0\'0 knjiga i kakoj e upo treb iti

Uvod

U vezi sa ovim savet ima , daju vam se uputst va i ohrabrenje da razvijate svoj sopstveni stil mapiranj a uma.

4

Sinteza Ovaj seg ment vam daj e preg led raz li či ti h intelektua lnih zadataka kojih se možete uspešno latiti pom oću mapa uma. Ovo u klj u čuj e : donošenj e od luka, organizacij u sopstvenih ideja (pravljenje beležaka), organizacij u tuđ ih ideja (hvatanje beležaka), kreativno razm išlj anje i napredni brejnstorming, u n apređ enj e memorije i imagin acije, kao i kreiranje kolektivnog uma .

5

Up otreba

Ovaj seg ment sadrži pregled oblasti primene mapa uma. Podeljen je na s ledeć i način : •

Li čn a

upotreba

• Porod i čn a upotreba • Obrazovna upotreba • Poslovna i profesionalna upotreba • Budućn ost Ovi naslovi predstavljaju obl asti u kojim a se n aj če šće koriste mape um a. U svakoj oblasti ćete naučiti či tav niz posebnih i p rakt i čnih veština mapiranj a um a. One su osmišljene tako da va m obezbede sveobuhvatni komplet alatki neophodn ih za vaš intelektu alni život i rad. Specijalna prim ena uključuje samo-analizu, rešavanje problema, pam ćenje, pisanje eseja, bavljenje menadžmentom i u čestv ovanj e na sastancima. Segme nt se završava prvim ikad nap isanim uvodom u kompjuterske mape uma i kratkim osvrtom na budućn ost mentalno opisme njenih ljud i.

6 Dodatak Ovaj segment j e uveden kao podrška za ono što j e prošlo u prethodnim segm entima, a takođe i za vašu razonodu i zabavu. Stoga ćete tu na ći informacije o slikama prirodne arhitektonike i bele škama velikih limo va predstavljene u vidu neposrednih podataka ili, alternativno, u vidu testova .

3

Ova knjiga i kako je upotrebili

Uvod

Test o Be/eškoma velikih umova Ovo je zbirka od 17 beležaka četrnaestorice velikih svetskih umova odabranih iz oblasti umetnosti, politike i književnosti. Da biste uradili ovaj test, proučite svaku belešku i pokušajte da pogodite ime njenog autora. Najveći broj osvojenih poena na ovom testu, do trenutka pripreme za štampu, je bio sedam od sedamnaest - pogledajte da li vi možete da uradite bolje! (Odgovore na pitanja iz ovog testa možete naći na strani 305.) Prirodna arhitektonika U knjizi ćete naći slike preuzete iz sveta životinja, biljaka, minerala i pojmova koje poka zuju arhitektoniku prirode. love slike su uređene tako da se mogu koristiti kao opcioni test. Cilj je da vidite da li mož ete da prepoznate mape prirode, od kojih se u svakoj na svoj poseban način ogledaju struktura i načini razmišljanja vašeg mozga. Do trenutka pripreme za štampu, najveći broj osvojenih poena na ovom testu je bio 15 od mogućih 31. (Odgovori su na strani 303.) Bibliografija Bibliografija uključuje romane, izdanja popularne nauke kao i tradicionaln ije naučne publikacije o mozgu. Tu se takođe nalazi i veći broj naučnih radova , ukoliko želite da idete dalje kroz ovu beskrajno fascinirajuću oblast. Upućivanje na bibliografiju je obeleženo simbolom: 3i:. ORGANIZACIJA POGLAVLJA

l

4

Struktura poglavlja Svako poglavlje u knjizi Mape uma sadrži sledeće glavne elemente: • sliku sa predstavom prirodne arhitektonike koja pokazuje sliku iz sveta prirode u kojoj se odražavaju oblici mape uma i briljantnog razmišljanja. • pregled sadržaja poglavlja • uvod u kome je predstavljena glavna nit poglavlja • samo poglavlje • uvod u sledeće poglavlje

Om knjiga j kako j e upotrebiti

Urod

2

Istaknuti tekst Kroz čitavu knjigu Mape uma n a i l az i ćete na okvirom ili drugim ti pom slova istaknute delove teksta. Oni predstavljaju odlomke za koje su naši studenti tražili da budu posebno naglašeni, pošto se pokazalo da su bili od izuzetne pomoć i pri uč enj u .

3

Istraživanje Znak :ll: koji se javlja na poč e t ku paragrafa ukazuje na poč etak dela teksta potkrepljenog i straž i vački m pri čam a koje pokazuju zašto je toliko važno pratiti preporu ke date u knjizi Mape uma. VEŽBANJA Osvojićete

novu dimenziju razumevanj a i sposobnosti ukoliko budete uradili vežbe ponuđen e u ovoj knj izi. Vežbe su u vidu testova, izazov a i istraživanja. Najbo lje je da se upotrebi podložak za mapu uma (pra zan beli list A3 formata), komplet od 12 ili više kval itetnih flomastera, č et i ri ili više f1 uorescentnih flomaste ra za markiranje teksta, razl i č i t ih svetlih boja, kao i jedna standardna olovka za pisanj e. Gotovu opremu za mape uma je m oguće n aruči t i i poštom od i zd av ač a :

Ovaj materijal ć e vam om oguć i t i da u potpun osti upotrebite svoje briljantn o razmišljanje i veštine mapiranja uma, kao i da ove nove tehnike n auči te sa l akoćom , brzo i u živ aju ći . Druga prednost preporu čenih vež bi je u tome što će vaš podložak za mapu uma postati vizuelni zapis vašeg napretka. NIVOI U PRIMENI MAPA UMA

Bez obzira na nivo znanja koji poseduj ete o mapama uma, vaš inicijalni pristup treba da se sastoj i u prili čno brzom prelistavanju cele knj ige, skeniranj u njene strukture, posmatranju onih de lova koji bi mogli biti od posebnog znač aj a za vas, kao i u formulisanj u sopstvenih poč etnih cilj eva. Posle toga, vaš pristup će biti raz l ičit u zavisnosti od nivoa znanja i iskustva :

•

Pod aci o

i zd avaču

nalaze se na kraju knj ige. (p rim. ur.)

5

Om knjigo i kako j e upotrebili

l

Po četnici

Ukolik o ste početn ik , što znači da nemate uopšte ili imate vrlo malo iskustva sa mapama uma, nastavite da č i tate ovu knji gu kao da je udžbenik. Jezgrovit sadržaj o tom e kako da pristupite č i tanj u naći ćete u četmaestom poglavlju , strana 136. (Detalj nije objaš njenje tehn ike u č enj a naćićete u knji zi Koristite obe hemisfere mozga: izdanj e iz 1989. godine, poglavlje IX.)

2

Korisnici na srednjem nivou Uko liko već imate neko znanje o mapama uma i već ste započe l i neki oblik osnov ne primene, upotrebit e j oš jednom tehniku uč enj a. Poku šajte da usavr šite svoj u tehniku u sve tlu ove knjige, upravlj ajući se t ak ođe i prema sopstve nim ciljevima u skladu sa oblastima prim ene mapa uma izloženim u petom seg men tu ove knj ige.

3

Napredni korisnici Ukoliko već imate z načaj nog iskustv a sa mapama um a, preporu ču­ jemo vam da se skoncentrišete na prva tri seg me nta, zad ržavaj uć i se na delov ima čije vam je teme ljnije poznavanje potrebno ili pak na delovima koji sadrže za vas nove informacije. Zati m, pregledajte pet i seg ment ("Upotreba") da biste osnažili, preči stili i upotpunili svoje postojeće veštine. Koji kod bio vaš nivo, podsti č erno vas da konstrui šete - bilo dok či tate ili pošto završite č itanje ove knjige - rekapitulacionu mapu uma či tave knj ige. POVRATNE INFORMACIJE

Ova knjiga će uvek od vas tražiti progresivan rad. Zbog toga bism o izuze tno cenili povratnu informacij u od vas, u vidu razl i čitih doprinosa :

Priče Bilo kakva vaša pri ča, ili pak priče vaših prijatelja ili poznanika koji su mogli da prim ene mapu um a na neki značajan ili neobičan n ačin .

l

• 6

Sv i naslo vi na koje tekst upućuje navedeni su na srpskom j eziku, bez obzira da li

je knjiga prevedena ili ne. (prim. IIr')

Ova knjiga i kako j e upotrebiti

2

Istra živanja Ukoliko su vam poznata bilo kakva istraživanja, eksperim enti ili studije koje govore u prilog nekoj od stavki iznetih u ovoj knjizi, molimo vas da nas obavestite preko i zdavača: sa što je mogu će detaljniji m referencama.

3

Dodaci U koliko postoje bilo kakv i dodaci, nova pog lavlja, ili ča k novi segmenti koje biste želeli da uklju či m o u s ledeća izdanj a, molimo da nam to dostavite do znanja.

4

B eleške velik ih limova Potrebno nam j e što više primera!

5

Vežbe/Igre

Ukoliko ste sami osmislili, ili pak poznajete dru ge osobe koje su osmislile neku vežbu ili igru koja može da ubrza razvoj tehnika mapiranja uma, molimo vas da nam dostavite skicu, sa komp letnim podacima o autor u.

6

Map e uma S l ič no tome, ukolik o imate izvanredne prim ere mapa uma koje bi mogle biti u klju čene u buduća izdanja, molim o vas da nam pošaljete originale ili fotokopije u boj i na razmatranje.

7

Bibliografija Ukoliko postoje druge knj ige ili n aučn i radovi za koje mislite da bi mogli biti od koristi, molimo vas da nam dostavite detalje o publikaciji. OVA KNJIG A I VI

Vi koji sada č i tate ove reči , či ni te to kao jedinstve na li čn ost sa j edinstveno razvijeni m sklopom m oguć nosti učenj a . Prema tome, napredovaćete onom brzinom i ritmom koji vama budu posebno odgovara li. U svetlu ovoga , veo ma je važno ne ić i protiv samoga sebe. Primeri koji su dati u knjizi Mape uma ne treba da budu upotrebljeni

•

Podaci o

i zda vač u

nalaze se na kraj u knjige. (prim . ur.}

7

(A'"

knjiga i kokoje upotreb ili

Uvod

kao standardi koji se moraju dostić i , već kao svetionici koji će vas voditi ka vašem cilju . Kad budete stigli do kraja ove knjige preporučujemo vam da je proč itate jo š j edanput - brzo. Ovo " č i tanj e posle završetka čitanj a" i zgledaće kao da se susrećete sa starim prijateljem, pru žajući vam proširenu perspektivu svakog segmenta u razvoju kakvu poseduje dobro obavešteni č i talac .

8

Prvi segment:

Prirodna arhitektonika

Ko god da s/e, gde god da s/e, vi - da biste pročitali ove reči koris/ile najlepši, najsloženiji, najkompleksniji, najmis/eriozniji i najsnažniji objekat pozna/og univerzuma < ljudski mozak. Mi smo, kao evo lutivni mode l, stari pu kih 45 .000 godina, i sada sto jimo na rubu revo luc ije koja ć e pro meniti kurs ljudskog razvo ja. Po prvi put u tri i po mil iona godin a sta ro j istori ji ljud ske intelige ncije, ta inte lig encij a je shvatila da može razumeti, analizirati i gaj iti samu sebe . Pri m e n j u j u ć i sebe na sebi on a može razviti no ve n a čin e razmišljanja ko ji su mnogo fleksibil niji i mo ćn iji od tradi ciona lni h načina mišl jen ja koj i su danas u upotreb i širom sveta .

Tek tokom nekoliko poslednj ih vekova SITIO poče l i da prikupljamo informac ije o strukturi i radu naših mozgova. Jed nako kao i u zbuđenj e o tk rića, tako i broj radova i č lanaka objavljenih o ovo m predmetu dobija svoj impuls. I zraču nato j e da smou toku proteklih l Ogodina akumulirali čak 95 procenata svih ikad prikup ljenih informacija o ljudskom mozgu. . Jako smo još uvek vrlo daleko od potpun og razumevanja (sve više SITIO svesni da je ono što znamo samo mal i deo onoga što tek treba saznati), sada znamo dovo lj no da bismo promenili - zauvek - naše vi đ enj e drugih, kao i sebe sam ih. Koja su onda to ot k r i ća i kakvi su odgovori na

l

s le deća

pitanja?

Koj i su sastavni delovi našeg mozga?

2 Kako obrađujemo informacije?

3

Koje su glavne funkc ije mozga?

4

Kako su centri za razli či te sposobnosti raspoređ eni u mozgu?

5

Kako uč im o i šta najlakše prizivam o u sećanj e?

6

Da li je ljudski mozak suštinski sprava za stvaranje obrazaca?

7

Koj e su to tehnike koje koriste inače ob i čn i ljudi, a posebni po svoj oj sposo bnost i pa mć enja?

Pn '; segment: Prirodna a,.hitekJor,ika

traženje

9

8

Zašto toliki broj ljudi očajava nad m ogućn ostim a sopstvenog mozga?

9

Koji je prirodni i odgovaraj uć i način razm išljanj a?

funkcijam a

10 Koji jc prirodni i odgovaraj ući izraz ljudske misli? Prvi segme nt daj e odgovo re na sva ova pitanj a, u vod eć i vas u svet prirodne arhitekture vašeg mozga, kako na ćel ijskom, tako i na makro nivoima, kao i u osnovne principe funkci onisanja mozga. Pokazuje vam se kako su "vel iki umovi" koristili vešt ine koje su dostupne svakome, i zašto j e 95 procenata ljudi nezadovoljn o svoj im mentalnim funkcijama . U poslednj im poglavlj ima ovog segme nta uvodimo vas u novi, na sposob nostima mozga zasnovan n ačin napredn og razmiš ljanja : briljantno razmišljanj e, i njegov prirodni izraz, map" uma . za d iv lj uj uć i

/o

Prvi segment: Prirodna arhitekroniku

I Zadivljujući

mozak

Pregled • • • •

Uvod Savremena istraživanja mozga Fiziologija učenja i pamćenja Geštalt (celovitost)

• Mozak kao asocijativna mašina briljantnog razmišljanja • Istorijski razvoj lj udske inte ligenc ije • Uvod u s ledeće poglavlj e

UVOD

Ovo poglavlj e će vas provesti brzinom leta konkorda kroz najnovija" biofiziološka i neurofiziološka istraživanja tog zadi v lj uj ućeg bio-kom pjutera - lj udskog mozga. O tkrićete koliko mož danih će l ija posedujete i kako one uzajamno deluju na začuđ uj u će komple ksan i prefinjen nač i n . Tak ođe ćete otkriti pravu prirodu informac iono-procesionih sistema vašeg mozga i upoznaćete se sa najnovij im saznanjima u oblasti istraživanja leve i desne hemisfere. Dok budete čitali o prirodi i funkcionisanj u vašeg pamćenj a, kao i o drugim važnijim funkcijama vašeg mozga, shva ti ćete izvanredn i obim njegovih potencijala i kapaci teta.

•

Prvo englesko izdanje ove knj ige izašlo je 1993. godine. (prim. ur.}

Prvi segment: Priro dnu arhitektonika

II

Zadi vljuju ć i

mozak

SAVREMENA ISTRAŽIVANJA MOZGA

Mo ždana

ćelija

Prouča vajući moždanu ćel ij u , Ser Čarls Šeringto n (Charles She rrington), koji se smatra praocem neurofiziologij e, bio je podstakn ut da napiše s l e deć i poetski iskaz :

" Lj udski mozakj e čarobni razboj nakome m ilionisvetle ć ih čunko m tkaj u razlivaju ć u šaru , šaru uvek p un U značenja, premda nikad Slo/nu, promenljivu harmoniju manjih šara. Ka o da j e Mle čni pu t započeo nekaka v kosmi čki p /es." Procenjuje se da se u mozgu svakog ( 1.000.000.000.000) moždan ih će l ij a .

čo ve k a

nalazi mi lion mi liona

Svaka mož dana će lij a (neuron) sadrži ogroman elektrohemijski kompleks i m oćan sistem za obradu i transm isiju mikro podataka koji se, uprk os svoj oj složenosti, može smestiti na vrh glave čiode . Svaka od ov ih moždanih će l ija izg leda kao super-hobo tn ica, sa centralnim telo m i deset inama, stot inama, ili hilj adama pipaka. Što više u veli č avarn o prikaz, vidim o da je svaki pipak kao grana nekog drvet a, koj i zrakasto pola zi iz će l ijs kog centra ili nukleusa. Kraci mo ždane će l ije se nazivaju dendritima (opisani kao "prirodni oblici ili strukture nalik drv etu"). Jedna posebn o krupn a i dugačk a grana, zvana aks on, pred stavlja g lavni izlaz za svaku inform aciju koju prenosi data će l ija.

Svak i dendrit i akso n može biti dug od jednog mi limetra do 1,5 metra, a po njih ovoj površini se č i tavo m dužinom nalaze mali izraštaji nal ik pe čurkam a koji se nazivaju dendritskirn trn ić ima i s i napt ičk im č vorić i ma (v. preth odnu stranu). Idu ći dalje kroz ovaj super-mikroskopski svet, nalaz imo da svaki dendrit sk i trni ć /sin apt i čki čvo r ić sadrži hemijske supsta nce koje predstav ljaju glavne prenosn ike poruk a u našem ljudsko m procesu mišljenj a.

Den drit ski trn ić ili s i na pt ič ki čvorić iz j edne moždane ćel ije će se povezati sa s in apt ičkim čvori ćem iz druge moždane će lije, i dok električn i impul s putuj e kroz moždanu će l ij u , hem ijske sup stance se prenose
kojo pokazu je zrokastu prirodnu arhitektu ru.

Prvi segment: Prirodna arhitektoniku

13

Zadivljujući

mozak

kroz sićušni, tečnošću ispunjeni prostor naziva sinaptičkim jazom.

l

između ćelija.

Ovaj prostor se

Hemijske supstance se prenose na prijemnu površinu, stvarajući pri tom impuls koji putuje kroz prijemnu moždanu ćeliju, odakle se upućuje na sused nu moždanu ćeliju (v. detalj ilustracije na str. 15). lako pojednostavljeno ilustrovana, kaskada biohemijskih informacij a koje prol aze kroz sinapsu je zastrašujuće inspirativna po svojoj veli čini i složenosti. To su, u mikrokosmičkim razmerama, Nijagarini vodopadi. Moždana ćelija može primati impulse iz stotina hiljada spojnih ta čaka u svakoj sekundi. Ponašajući se kao ogromna telefonska centrala, ć elij a može trenutno i zračunati, mikrosekundu po mikrosekundu, sumu podataka svih primlj enih informacija, i zatim ih usmeriti na odgovaraju ći put. Dok data poruka, ili misao, ili ponovo doživljeno sećanje prolazi od jedne moždane ćelij e do druge, uspostavlja se biohemijska elektromagnetna staza. Svaka od ovih neuronskih stazaj e poznata kao " memorij ski trag" . Ovi memorijski tragovi ili mentalne mape pred stavljaju jednu od najuzbudljivijih oblasti savremenog istraživanja mozga, dovodeći nas ujedno do nekih i znen ađujućih zak lj u čak a . Svaki put kad nešto pomislite, biohemijski/elektramagnetni atpor duž staze kajom se prenosi ta misao se smanjuje. To je kao da poku šavate da raš čistite stazu u šumi. Prvi put to predsta vlja borbu, [er treba da se izborite za svo] prolaz kroz šiblje. Drugi put kad budete išli istom stazom, bi će vam mnogo lakše zbag ra ščišćavanja koj e ste uradili prvi put. Što češće budete išli tom stazom, nailazi ćete na sve manji otpor, dok, nakon mnogih ponovljon]o , ne bud ete imali širo k, gladak put koji zohteva vrlo malo ili nimalo raš či š ćavanja. Sličan fenamen se dešava i u vašem mozgu : što više ponavljate obrasce ili mape misli , nailozite na sve mon]e otpora . Prema tome, imajući u tome ogromni znc čo], s ć m o ponav/janje poveća va ve rova tn oću ocnovliorno, Drugim rečima, što se češće neki "mentalni dagađoj" dešava, veća je verovatno ća njegovog ponovnog de šovon]o.

Da se vratimo analogiji sa šumom, ponovna upotreba održava staze utabanima, podstičući na taj način dalji "saobraćaj". Što ste više puteva i staza u stanju da utabat e i koristite, to će vaše razmišljanje bitijasnije, 14

Prvi segment: Prirodno arhitektoniku

I

Zadivljujući

mozak

brže i efikasnije. Granice ljudske inteligencije su, na mnoge n ač in e , u vezi sa sposob nos tima mozga da osmisli i upotrebi ovakve obrasce.

Pet moždanih ćelija koj e p okazuju deo ..neuronskih spoj e va " u mozgu . Ova slika je pojednostavljena hiljadu pula i predslavlja j edan mikroskopski deo mozga.

U zimu 1973. godine, profesor Pjotr Ku zm i č Anokin sa Moskovskog univerzitetaj e objav io svoj najnovijijavni iskaz o rezu ltatima svog 60-godišnjeg istraživanja prirode moždanih će l ija . Njegov zak lj učak , objavljen u radu Formiranje prirodne i ve šta čke intelig encije, j e bio s ledeći:

~

"Možemo po kozoli do svak i o d 10 mil ijardi neu ro na u l jud skom mo zg u ima m ogu ćn osI povezivanja ravan bro ju zopiso nom kao jedan so dvad esel o som nula izo! Ukoli ko soma jedan neuron ima ovak ov kvolilet po le ncijolo, leš ko mo žemo do zom islim o što može do uradi čilav mozak. To znači da bi ukupni bro j mogu ćih kombi nac ija/perm ulaci ja u mozgu, kod se nap iše, izgleda o kao jedin ica p raćen o nizo m n ula d uga č k im 10.5 mi liona kilometara! "Još ne pos toji l jud sko b i će ko je b i moglo do iska risli sav polencijal svog mozga . Zb og l o go ne p rihvc to jmo nikakve pesim i slič ke procene o gra nicama ljudskog mozg a . O n nemo gran ica !"

Prvi segment: Prirodna arhitektoniku

/5

Zadi vljujuć i

mozak

I

Kako se sve ovo postiže? Naj v ećim "spojem" u poznat om univerzumu - m eđusobnim spojem vaših moždanih ćel ij a . Svaka poj edin ačn a moždana ćelija sposobna je da uspostavi kontakt i spoj sa čak 10.000 ili više susednih moždan ih ćel ij a u istom trenutku. Upravo se u ovim svetlucavim i neprestanim spoj evima beskrajni ob lici, beskraj ne mape vašeg uma, stvaraju, gaje i rastu. Briljantno razmišljanje odražava vašu unutr ašnju strukturu i procese. Mapa uma je vaše spoljašnje ogledalo vašeg sopstvenog briljantnog razmišljanja i o mogu ćava vam pristup ovoj ogromn oj misaonoj elektran i. ritom prosto rno poimanje tro dimenziona lnost gešta lt (celovitost) imag inacija sanja renje bo je

R

L

re či

logika brojevi ni ZO VI

li nea rnost a naliza liste

Cerebralni korteks mozga prikazanfrontalno. Prikazane kortikalne sposobnosti ćine elektranu intelektualnih mogućnosti koj e se mogu koristiti pri beleženja i razmišljanju.

Cerebralne hemisf ere vašeg mozga U kasnim 60-t im godinama ovog veka, profesor Rod žer Speri (Roger

Sperry) iz Kalifornije, koji je potom dobio Nobe lovu nagradu za svoja istraživanja, objavio je rezu ltate svoj ih istraživanj a najra zvijenijeg de la mozga, cerebralnog kortek sa (korteks - spoljašnja ljuštura ili kora) .

16

Prvi segm ent: Prirodna arhitektoniku

I

Zadi v ljuj ući

mozak

Sperijevi početni nalazi su pokazali da dve strane, ili he misfere, kor teksa teže da međusob no podele intelektu alne funkcije (gornj a ilu strac ija). Desna hemisfera je izgleda dom inantna u s ledeć i m intelektua lnim o b lastima : ritam, prostorn o poimanje, ge štalt (celovitost), imag inacija , sanj arenje, boja I~ dimenzija. Lev a hem isfera j e, čini se, dominan tna za drugačiji , alrpodjednako snažan sklop rnen tan ih sposobnost i: reči, log ika, brojevi, nizovi, linearnost, analiza i lis/e. Istraživanj a Ornštaj na (O rnste in), Zaj dc la (Zai del), Bloha (B loch) i drugih , koja su usled ila, potvrdi la su ove nalaze . Ot kriveno je j oš i s led e će :

lako je svak a hemisfere dom inantna za od ređe ne ok tivno sti," o be su u osn o vi sposo b ne da po krivaju sva p od ru č j a , i m enta lne sposo bnos ti ko je je identi fi ko voo Rodžer Spe ri u suštini su di str ibu irane po čitavom ko rteksu.

Tren utna mod a da se ljudi označavaj u bilo kao domina ntno levoruki ili desn oruki j e prema tom e ko ntra-produktivna . Kao što j e Majk i B loh (M ichae l Bloch) istakao u j edn om svom radu: " U ko liko budemo nazivali sebe " dcsno he m isfern im" ili .J evobem is fernirn" ljudima, ogran i č i će rn o svoj u mogu ćnost razvij anj a novi h strateg ij a". R e ć i " loše mi ide" , ili ,,~e ma m mentalnu sposobnost X" predstavlj a neistinu i ne razumeva nje . Uko liko je ne ko slab na po d ru čju bilo koje veštine, tačn a tvrdnj a bi bila " treb aj oš da razvij am menta lnu sposobnost X " . Jedinu preprek u izražavanju i prirneni svi h naših mentalnih sposo bno sti predstav lja n ivo našeg znanj a o tome kak o da im pr istupim o.

Op seg sposobno sti koj e su dostupn e svim a nama uključuj e sve one sposobnosti koje su ranij e prip isivan e bil o levoj , bilo desnoj hem is feri :

l

Jezik • Reči • Simbo li

2

Broj

3

Logika Ni z • L iste • Linearn ost

Prvi seg ment: Prirodne arh itekton iku

17

Zadi vljujuć i

mozak

• Anali za • Vreme • Asoc ijacija

4 5 6

Ritam Boja Slikovno izražavanje • Sanjarenje • Vizuelizacija

7

Prosto rno poimanj e • Trod imenzionalnost

II

• Geštalt (celov itost) Briljantno razmišljanj e i mapiranje uma uzimaj u sve ove eleme nte obzir. FIZTOLO G.lJA UČENJA I PAMĆENJA

Istraživanja su pokazala da, za vreme procesa u čenj a, ljudski mo zak primarno pamti s ledeće: • podatke sa početka perioda učenja ("efekat prvenst va") ; • podatke sa kraja perioda uč enj a ("efekat skorašnjosti"); • svaku č i nj en i cu p ovezanu sa pojmovima ili obrascima koji su već usklad išteni ili u vezi sa drugim aspektima onoga što se u či ; • sva ku činjen i c u koja je naglašena zbog svog stvenosti; • svaku č i nj e n i c u koja

n aročito privl ači

zn ačaj a

neko od pet

ili jedin-

č ula ;

• č i nje n ice koje su od n aročitog značaja za osobu. Spisak ovih saznanja vam , zajedno sa gratikonom na s l ed eć oj strani, pruža informa cije koje su od kriti čnog zn ačaja za razum evanje načina na koji vaš mozak radi . Svakako da su ova saznanja (a ne "teorija o Ievohemisfernom/desnohemi sfernom mozgu" , kao što su mnogi pretpostavljali) utic ale na moj razvoj mapi ranj a uma. Šezdesetih godina, kada sam na različitim univerzitetim a držao predavanj a o fi ziologiji učenj a i pamćenja, počeo 18

Prvi segment: Prirodna arllitektoniku

I

Zadivlj uj ući

mozak

sam da p r imećujem ogromni raskorak i zm eđu teorije koj u sam predavao i onog što sam stvarno č in io . Moje beleške za predavanj a su bile tradicionalne linearn e beleške , koje su osiguravale tradicionalnu ko lič in u zaboravljanj a i tradicionalnu ko l ič i nu nekomunikativnosti. Koristio sam ovakve beleške kao osno vu za predavanja o pam ć enju u koji ma sam isticao da su dva glavna faktora za pod s ećanj e bili istica nj e i p o vez ivanje. A ova dva elementa su baš nedostajal a u moj im l i čn i m beleškama! Postavlj aj uć i sebi stalno isto pitanje "Š ta je to što će mi u mojim bele škama pom o ć i da ist i čem i povezuj em pojm ove i idej e?", došao sam , kasnih 60-tih i ranih 70-tih, do emb rionalnog koncepta mapiranja uma. (Za potpunij u diskusiju o pri sećanj u za vreme u čenj a, pogledaj te knjigu Koristite o be hemisf ere m ozg a) . Moj a naredna istraživanja prirode procesa obrade informacija, strukture i funkcionisanja moždane ćelije, kao i istraživanj a cerebralnog korteksa, potvrd ila su i podržala originalnu teor iju, i tako su rođene mape uma.

2 sala

~~\\\\\\Y~1 '::rl:!!\\\\\\\\\\\\If

100 '/.75 %

jO% ~S~

ta čk o u vremenu kod o se u če n j e zovršava

sal

\

II _

12 -.......

"''''l~O /

1",,-

.... " ,

točko u 9 vremenu kada \ u če nj e p oči nj e

' ,

8

\ 3

J 4

"" 7"'---6- S / Grafikon koj im se predviđaju visoke i niske vrednosti u procesu tokom perioda učenja. Uzroci poj ave visokih vrednosti se mogu iskoristiti za konstrukciju OS1/ove Ilove teorije u čenja

prise ćanja

Pn '; segment: Prirodn u arhitek/mriko

19

Zadi vljuju ći

mozak

i

GEŠTALT (C ELO VITOST )

Naši mozgovi teže stvaranj u obrazaca i zaokruživanj u cel ine. Na primer, mnogi lju di će, č i taj uć i reči "Jedan, dva, tri...", morati da se izbore protiv impul sa da dodaju reč " čet i ri " . S l ično, ako neko ka že " Imam je dnufascinanin u pri ču da vam isprič am ...Uh! Izvinite, upravo sam se setio da o tome ne bih smeo nikome da pri č am " , vaš um će zapomagati za upotpunjenjem informaeije! Ova urođena tende ncija mozga da traži upotpunjenj e je zadovo ljena strukturom mape um a. Mapa uma vam dopušta beskrajni niz asocijativn ih " sondaža" koje sveobuhvatno istražuju svaku ideju ili pitanj e koje vas zan ima. MOZA K KAO ASOCJJATlVNA MA Ši NA

Ta začuđuj u ća maši na, vaš mozak, ima pet osnovnih funkcija primanje, skladištenje, analiziranje, izražavanje i kontrolisanje - objašnje nih na s l e d eć i n ač i n :

1

Prim anje Utisci primljeni od bilo kog vašeg

čula .

2

S kladištenje Vaše pam ćenj e , koje uklj uč uj e i skladištenje (sposobnost skladištenja informacije) i prise ć anje (sposobnost pristupa toj informaciji).

3

Analiziranje Prepoznavanje obrazaca i obrada inform acija .

4

Izra žavanje Svaki oblik komunikacije ili kreativni šljanje.

č i n , uključujući

raz m i-

5

Kontrolisanje Odnosi se na sve mentalne i fi zi čke funkc ije. Ovih pet kategorija se uzaja mno poj a č av aj u. Na prime r, lakše je pr imiti podatak ukoliko ste zainteresovani ili motivisani, i ako je proees primanja kompatib ilan sa moždanim funkcijama. Pošto ste uspešno primi li info rmacij u, bi će vam lakše da je skladištite i analizirate. I

20

Pr vi segment: Prirodno arhitektoniku

Zadivlj uju ći

I

mozak

obrnuto, efikasno skladištenje i analiza će povećati vašu sposobnost primanja informac ij a. Na sli č an n ačin , analiza koja uključuj e složeni poredak zadataka pri obradi informacij a, zahteva sposobnost skladištenja (sačuvat i i povezati) onoga što ste primili. Kvalitet analize će oč i gled no biti pod uticajem vaše sposob nosti da primale i skladištite informacije. Ove tri funkcije konvergiraju u četvrtu - izražavanje ili predstavljanje pom o ć u mape uma, govo ra, gesta itd. onoga što je bito primljeno, skladišteno i analizirano. Peta kategorij a, kontrolisanje, odnosi se na generalno p raćenj e svih vaših mentalnih i fi zi č k i h funkcija od strane mozga, u klju čuj uć i i opšte zdravlj e, držanje i faktore okruženja. Ova kategorij a je veoma važna jer su zdrav um i zdravo telo od esencijainog značaja ukoliko ostale čet i r i funkcije primanj a, skladištenja, analiziranja i izražavanja treba da funkcioni šu svojom punom snagom. ISTORIJAT RAZVOJA LJUDSKE INTELIGENCIJE

Istorij a ljudske inteligencije se može posmatrati kao potraga mozga efi kasne komunikacije sa samim sobom. Kadaj e prvi čovek povukao prvu liniju, revolucij a ljudske svesti je ubrzana, a map e uma predstavljaju njenu najnoviju fazu razvitka. (Za dublju diskusiju, pogledajte rad Lorene Gil (Lorraine GiB) - Liniju j e stvorio čo vek) Od trenutka kada su ljudska bića shvatila da mogu izraziti svoje unutrašnje " mentalne slike", razvoj je postao vrlo brz. Prvi znaci su evoluirali u slike, otpoč i nj uć i sa ranim pećinskim crtež ima australij skih Aboridžina. Kako se civilizacija razvijala, slike su se sažimale u simbole, a zatim u alfabete i pisma, kao što su kineski znaci ili egipatski hijeroglifi. Sa razvojem zapadne misli i širenjem uticaja Rimskog carstva, transformacija od slike do slova je bila kompletna. Potom, tokom 2.000 godina, ne tako beznačajna snaga pisma je zadržala evolutivni zamah nad trenutno poruženom slikom.

. za

načinima

Prvi lju d i ko ji su na čin i li znoke su, pre mo to me, doslovno o beležil i gigontski sko k u evol uci ji intel ig encij e, ispo l ja va ju ć i prve tra go ve mentalnog sveto . Č i neć i to , oni su fi ksirali svo je m isli u vremenu i pro storu, to ko đe o mog ućovo j u ći svoj im mi slimo do premoste te

Prvi segment: Prirodna ar/Jitek/onika

21

Zadivljujući

mozak

I

iste dimenzije. Ljudska inteligencija je sada mog lo da kom unici ra sa so bom kro z beskra jna pro stranstva vreme na i pr o sto ra .

Simboli, slike i kodov i su se kon ačn o razvili u pisanj e, a ovaj glavni na predak j e predstavljao klj uč poj avljiv anja i razvoja velikih civilizacija kao što su bile one u Mesopotam iji i Kini. Ovi narodi su uživali u o č ig l edn i m prednostima nad onima koj i još nisu bili razvili pisanje, pa prema tome nisu imali pristupa mudro sti i znanj u koji su poti cali od velikih umova prošlosti. Kao kad se široka reka satera u uski odvo d ustave, trend prikuplj anj a informacija se ubrza vao tokom vekova, i zazi vaj u ći današnju "e ksplozij u informacija". U posled nje vreme ova "eksploz ij a" je delom izazvana pretpostavkom da je pisanje jedino ispravno sredstvo u če nj a , ana lize i širenja informa ci ja. Ukoliko je pisanje zaista najbolji način za preuzimanj e, analizu i odava nje informacij a, zašto toliko mnogo lj udi ima problem e na polj u u čenj a , razmišljanja, kreativnosti i p am ć enj a? Za što se žale na osnovnu nesposobnost; gubitak samopouzdanj a, smanjenj e interesa i oslablj enu m oć koncentracije, pam ćenj a i razmišljanja? Uob i č aj eni odgovori na ove probleme uklju čuj u oma lovažavanje samog sebe, smanjenj e u či n k a, apatij u i prihvatanje krutih i dogmatski h prav ila, što sve dalj e ome ta prirodno funkc ionisanj e mo zga . UzeJi smo re č , re če n i c u, logiku i broj kao kam ene temeljee naše civilizacij e, p r irnorav aj u ć i naše mozgove da koriste ograni č ene n ači n e izražavanja za koje podrazum evamo da su jedino ispravni . Zašto smo to u č i n i l i ? Zato [er smo , u univerzal nim evolu tivnim termi nim a, još uvek tek rođe n e bebe . Prema to me, razu m ljivo je da smo mo rali d a izvršimo "e ksperime nt nad nama sami ma" za u zi ma j u ći Irenut no neudo ban položa j ko jeg o p isu je s l edeće po glavlje, a ro zjo šn jovcj u po glavl ja ko ja sled e.

UVOD U S L E D EĆ E POGLAVLJE

Jz fizioloških i psiholoških č i njen i ca nam je pozn ato da mozak poseduj e ogromnu m o ć koja čeka da bude os lobođ en a. Da biste saz nali nešto više o pravom potencij alu mozga i o tome kako da ga upotrebite, moramo da baci mo pogled na mozgove koji se istorij ski smatraju velikima. U s l e d eće m poglavlj u će mo se susresti sa nekima od velik ih

22

Prvi segment: Prirodne arhitektoniku

Zadivljujući

moza k

mislilaca prošlosti i zapi tati se da li su oni zaista koristili potpunij i spektar asocijativnih i izražaj nih m ogućno sti , kao i m oguć no st i briljantnog razmišljanja.

Pn '; segme nt: Prirodna arhitektonika

23

II

Veliki u m o vi

Pregled • • • •

Uvod Veliki umovi Upotreba kom pletnog spektra men talnih spo sobnosti Uvod u s l e de će poglavlje

UVOD

Svi oni koji su smatrani velikim umovima u oblastima um etn osti, na uke, politike, knj iževnosti, voj nih discipl ina, biznisa i obrazovanja koristi li su beleške koje su im pomagale da razmi šljaju . U svetlu inform acij a datih u prvom poglavlju o radu mozga, ovo pog lavlj e istražuje do kog stepena su neke ve like istorijske li čnosti kor ist ile svoj u ogromnu m isaonu m oć . Ovo je vaša prilika da ih ana lizirate ikopirate! VELIKI UM OV I

Za one od vas koji su bili kritikovani da prav e "neuredne beleške" ili " škrabotine" , ovo što sledi ć e pružiti utehu i os lo bađa nje od optužbe ! Za vreme mojih predavanja u proteklih 25 godina, često sam pokazivao beleške j edn og nepoznatog mislioca koj i j e generalno smatran "velikim". Zatim sam pozivao u č esnik e kursa da identifikuju autora beležaka. U svakoj grupi, u če sni ci su pom inj al i - ob ič no pogrešno pogađajuć i - imena da Vi nč ij a , Aj nštaj na, Pikasa, Darvin a, i bar još nekog drugog ve likog m u z iča ra, n au čni ka ili politi ča ra . Ovaj eks per ime ntj e pokazao da mi pretpostavljamo da su osobe kao da Vinč i ili Aj nštaj n mora le d osti ći svoj u ve lič i nu koristeći širi spektar menta lnih sposobnosti od osta lih. Prim er koj i sled i podržava ovu pret24

Pn'; segment: Prirodna arhitektoniku

1/

Veliki umovi

postavku , obezbeđ uj uć i dokaze da su veliki umovi zaista koristili više od svoj ih prirodnih sposob nosti, i da su - za razliku od svoji h pretežno linearno-mislećih savremenika - intuitivno koristili princ ipe briljantnog razmišljanja i mapiranja uma. UPOTRE BA KOMPLETNOG SPEKTRA MENTALNIH SPOSOBNOST I

Brz n ačin da procenite odlike svojih ili bilo čij ih beležaka je da pogledate spisak mentalnih sposobnosti na stranama 17- 18 i da proverite koliko je ovih sposob nosti uk lj učeno u te beleške - što više to bolje. Beleške na s l ed e ćoj strani, čiji je autor Leona rdo da Vi nč i, i st i ču smisao izlaganja. On je koristio reči , simbole, brojeve, nizove, liste, lineamost, ana lizu, asoc ijacije, vizuelni ritam, imaginaciju, iluzij u trodimenzionalnosti i ge štalt" - primer kompletnog uma koji je u stanj u da se kompl etno izrazi. Beleške, takođe na s ledećoj strani, koje je uradio Pikaso, sveo buhvatne su na sličan nač in . Možete pokušati da pogodite koje beleške je napisao da Vinči, a koje Pikaso, kao vežbu za zagreva nje . pre nego što urad ite test Beleške velikih umova (str. 293) u Dodatku. Pogledajte takođe stranu 4. U testu Beleške velikih umova (str. 293), n ać i ćete više primera ve likih mislilaca koji su se izražavali na n ačin koji reflektuj e kompletan spektar njihovih ment alnih sposobnosti. Kompl etnu diskusiju o prirodi, mani festacij i i os lobađanj u genija, sa životnim p ričam a mnogih koj i su pomenuti u Mapama uma, pogledaj te u Buzanovoj knjizi genija i Svetskim rekordim a u pamćenju . UVOD U SLEDEĆE POGLAVLJE

Ove beleške, spolj ni izraz misaonih procesa velikih umova prošlosti, otkrivaj u da su oni zaista koristili već i deo svoj e inherentne'" mentaLne moć i nego ljudi iz njihove okoline. Znamo da bismo svi mi mog li da koristimo istu inherentnu mentalnu m oć. Pa zašto onda toliki broj ljudi sada ima tako ve like problem e sa razmi šlj anjem, kreativ-

"

Ge šta lt (nem. - lik, oblik) - struktura ili konfiguracija nekog fizi čkog, biolo škog ili fiziološkog fenomena intcgrisanog tako da predstavlja funkcionalnu cel inu (jedinicu) č ija se svojstva ne mogu izvesti sumiranjem njenih delova. (prim . p r ev.) ". Inherentan (Iat.), nerazdvojiv, pri padajući , svojs tven. (pr im. prev.) Pn '; segment: Prirod"a arhitektunika

25

Veliki umovi

/I

.~

t

., _ 1-.. -

rrt

_ >t .

""'-"-" Z&. .....

.

... .,..1:.:r.l ilU't- 4

~_ I'f~' JIll

1- "; ,- / _....., y-

~'II -t j t:.u._1r 6: ~~

'Ji'" """--

3'. •4; (""",.

111,.-

~ V" h

.P',d

,~.~tzr,. ..

~

r

--

/ .~ If.n ~~ ""';'".4__

'

~

, ~

.

Beleške " velikog um o " ( 1)

Bele ške " ve likog urn o " (2)

26

Prvi segment: Prirodn a arhltekton ika

/I

Ve liki umovi

re šavanj ern prob lem a, planiranj em , pam ć enj em i s uočava nje m sa prom cn am a? Razlozi se istražuju u s lede ćem poglav lju, " Mozgo vi u dilemi" . n o š ću ,

Pn '; S('f!, 11JCI1I : Prirodna arhitektoniku

27

ul

Mozgovi

II

d ilemi

Pregled

• Uvo d • Standardne linearne beleške • G lavni stilov i standardnog pravljenj alh vatanj a beležaka • Sredstva

ko r i šćen a

za standardno pravlj enj e/hvatanje beležaka

• Man e standardni h be ležaka • Posled ice po naše mozgove • Rezultati istraživanj a pravlj enj a/hvatanj a be le žaka • Uvo d u

sl edeće

pog lavlj e

UVOD

Ovo poglav lje otkriva inherentn u slabost sistema pravIjenjalhvatanj a beležak a koj i se dana s koriste po č itavo m svetu. An a li ziraj u ć i efektivnost razli čitih stilova pravljenj a/hvatanj a beležaka, možem o počet i sa razvij anj em sistema koji će raditi sa našim mozgovim a umesto pro/iv naših mozgova. STANDARDN E LI NEARNE BELEŠKE

Važno je, na početku , napr aviti j asnu razliku i zm eđu prav ljenja bele žaka i hvo/ anja beležaka. Prav lj enj e beležaka znač i organizovanje sopstvenih misli, često na kreativan, nov način . Hvatanj e be ležaka znač i rezimiranj e n ečij ih tu đih misli , izražen ih u nekoj knji zi, č lanku ili predavanju. Tokom protekle dve dekad e, moj e kolege i j a smo istraž iva li stilove pravlj enja/hvat anja be le žaka pojedinaca na svim nivoim a, u školama,

28

Pn '; segment: Prirodna arhitektonik u

III

Mozgov i II dilemi

na univerzitetim a i m eđu različitim profesijama. Ovo istra živanje je sprovedeno u mnogim ra zličitim zemljama i uk lju čil o je posmatranje, ispitivanje i prakti čn e eksperimente. Jedan od eksperimenata sastojao se u tome što smo tražili od svakog č la na grupe da priprem i, za vreme od pet minuta, jedan inovativni, kreati vni govor na temu "Mozak, inovacija, kreativnost i bu d uć nos t" . Bilo im je dopušteno da koriste širok izbor papira, olovaka u boji i drugog materijala za pisanje, a tražili smo da svoje beleške usklade sa s l e d eć i m svrhama: • pam ćenj e • donošenje odluka • komun ikacija i prezentacija • upravljanje vremenom • inovacija i kreativnost • rešavanje problema • planiranje • duhovitost • uključenj e slušalaca • analiza l pored toga što.im je ponuđen širok izbor pribora, već i na j e odabrala standardnu hartiju na linije i j ednu (običn o crnu, plavu ili zelenu) olovku. Rezultati p obuđuju intere sovanje.

SVRHA

STIL

l l

3

----

SREDSTVA

pamćenje

reči

komunikocija kreativnost planiranje analiza

brojevi nizovi linije liste logika analiza jedna boja

odlučivanje

itd .

IotJ>r.-

n: fl; -•

]1;_ G -

Tri glavna slila p isanj a beležaka koje koristi 95 procenala osoba 11 s vim školama i medu svim p rofesijama širom sve la, bez obzira na j ezik ili nacionalnost. Da li uvidate za što s u njihovi ..mozgovi II dilemi " (videli sir. 30-32). Prvi segment: Prirodne arkitektonika

29

Mozgovi

li

dilemi

11/

GLAVNI STILOVI STANDARDNOG PRAVLJENJAlHVATANJA BELEŽAKA

Tri glavna stila k or i šć en a u eksperim entu su ilustrovan a na prethodnoj slici.

l

Rečenični /narativni stil koji se sastoj i od jednostavnog ispisivanj a svega onog što treba da bude saopšteno u narati vnoj formi .

2

Stil spiska koji uključuje zapi sivanj e ideja po redosledujavljanja u svesti.

Stil numeričke ili abecedne skice koj i se sastoji u pravljenju beležaka u hijerarh ijskom nizu sastavljenom od glavnih kategorija i podkategorija. Mnogi ljudi kombinuj u razl i či te elemente ova tri glavna stila. M eđu ­ tim, postoj i tak ođe i četvrt i , znatno redi stil, često opisan kao "neo rganizovan" ili " neuredan" . Ovaj četvrt i stil, kao što ćem o videti, može biti vrlo sroda n map iranju uma.

3

Širom sveta, današnj i standardni sistemi pravljenjafhvatanja beležaka su iden ti čn i . Dok beleške sa Bliskog istoka ili iz Azije mogu izgledati razl i čito od zapadnj ački h beležaka , one u stvarnos ti sadrže iste elemente. lako se j ezici kao što su kineski, japan ski i arapski pišu vertikalno ili zdesna na levo, a ne sleva na desno (videti stranu 32), prezentacij a j e još uvek linearna. U svim školama, univerzitetima ili predu ze ćim a koje smo posetili , tri glavna stila skicirana u go rnjem tekstu je koristilo vi/le od 95 procenata ispitanika. SRE DSTVA KORI ŠĆENA ZA STANDARDNO PRAVLJENJEIHVATANJE BELEŽAKA

U okviru svakog od tri glavna opisana stila, osnovna sredstva su bila s ledeća:

l

Linearni obrazac Beleške su obi čn o pisane u pravim linijam a. Poštovani su gramatika, hronološki i hijerarhij ski niz.

30

Pn'; seg ment: Prirodna urhitektonika

III

2

Mozgovi

Simboli Simboli su uključi vali slova,

reči

II

di lemi

i brojeve.

3

Analiza Analizaje korišćena , alije njen kvalitet bio pod negativnim uticajem linearnog obrasca, odražavaj ući u prevelikoj meri naglašenost linearne prirode prezentacije pre nego samog sadržaja. Brzi osvrt na prvo poglavlje (" Savremeno istraživanje mozga", str. 17-18) nas po d se ća da simboli, linearni obras ci, reči , brojevi i analiza, osnovni elementi današnj eg standardnog pravljenj a/hvatanj a beležaka, predstavljaju samo tri od mnogih drugih sredstava dostupnih cerebralnom korteksu ljudskog mozga. Ove standardne beleške pokazuj u gotovo potpuno odsustvo sledećeg: • vizue lnog ritma; • vizue lnog obrasca (ili bilo kog obrasca); • boje; • slike (imag inacije); • vizuelizacije ; • "trodimenzionalnosti"; • prostornog poim anja; • geštalta (ce lovitosti); • asocijativnosti. Pošto su ovi n ed ostaj u ći elementi od esencijaInog zn ačaj a za celokupno funkcionisanje mozga, a posebno za pri sećanj e tokom učenja, nije i znen ađujuće što je većina u česnika u našem istraživanju smatrala či tav ovaj posao oko pisanja beležaka prili čn o frustrirajućim . Reč i koje su n aj č ešće povezivane sa pravljenjem/hvatanj em beležaka su bile : "dosadno", "kazna", "glavobolja", "grčev i tl prstima", "d om ać i zadatak", "ispiti", "izgubljeno vreme", "neuspeh", "k ru tos l~" "depresija", "strah", "studiranje", "učenje" . Pored ostalog , više od 95 p ro cena ta beležaka bilo je "mo noton sko" , na pisano sa mo jed no m bo jo m, o bič n o pla vo m, crno m ili sivo m . Reč " mono to n'" predstavlja ko ren re či " mo noto nija" . A što mozak radi kad mu je d o sod no ? Uti ša se, i skl j u č i i ode na

•

Mo v ć rovoc

(gr. monotonos) - ujednom tonu, glasu. (prim. prev.)

Pn '; seg ment: Prir odna urhileklOnika

31

Mozgovi

li

dilemi

1/1

spava nje. To znači da 95 procenata pismene lj udske popula cij e pravi beleške na na č in ko ji je osmišljen ta ko da izaziva dosad u, i njima sam ima i dru gim a, do nivoa mentalne konfuzije, i da mnoge od njih pošalje u sla nje besvesti.

A metod delu je. Treba samo da pog ledamo po školskim, univerzi tetskim, mesnim i gradski m bibliotekama širom svela. Šta polovina ljudi radi u lim bibliotekama? Spava! Naša mesta za učenje su poslala velike javne spavaonic e!

",».l ~ r~tV...,,\ ~1 :,VI r~

-- .

..b

Arapske bele ške koj e daju primer sli čnosti globalnih stilova pisanja beležaka, bez obzira da li j e smer sleva na desna. zdesna na leva, ili ćak, kao kod nekih azijskih j ezika, vertikalan (videti str. 30).

Prirodno arhitektoniko: slike l , 2 i 3

32

>>>

Prvi segment: Prirodna urh itekton ika

Prirodno arhitektoniko: slika 4 J\ ; slika 5

36

~

Pn'; segment: Prirodna arhitektoniku

Grafički

prika z je dne H/e . d'InlCe . N inform a CI../e u m ozgu (v. str. 45)

Prirodno arhitektoniko, slika 6

38

Pn-i segn l en t :. Priro . dna arhitektoniku

III

Mozgovi

II

dilemi

O va glo ba lna " bo lest spovo nja " kao odg ovor na u čen je je izazvana č i n j e n i co m da je to ko m posl ednjih nekoliko vekova ogromna većina na s pra vil a bel eške ko je ko riste znatno man je o d pol ovine ka pa citeta na šeg cere br alnog korteksa . O vo se prip isuje či n je n i ci da veštine po vezane sa našom levo m i de sno m hemis ferom nisu u m oguć nosti da me đu s o bno uzajamno deluju na n a čin ko ji b i pro izveo spi ra lu pokreta i razvo ja ko ja stremi na go re. Umesto to g a smo o ptere tili naše mozgove sistem o m pra vlj enja /hvatan ja bele ža ka ko ji ih pod s t i če d a o d bocu] u i zoborov ljoj ul Ko m bi novane smetn je ova dva fak to ra uzimaj u veliki danak .

M AN E STANDARDNIH BE LE ŽAKA

Postoj e čet i ri mane današnji h standa rdnih sistema pravIj enj alh vatanj a beležak a:

M askiranje klj;,čnih reči Važ ne idej e se saopštavaju klju čn im reč i m a - onim rečim a, o bič no imeni cam a ili glago lima, koje izazivaju i razvijaju relevantne asoc ijacije kada god se pročitaju ili čuj u. U standardnim beleškama ove reči se č esto nalaze na razli čitim stranicama, zamaskirane masom manj e važ nih re či . Ovi fak tor i sprečavaj u mozak da pravi odgovaraj uće asocij acij e m eđu klju čnim konc eptima.

l

Otežavanje pamćenja Mo noto nske (jednoboj ne) beleške su v izuelno dosadne. Kao takve, bi će od bačene i zaboravljene. Osim toga, sta ndardne beleške su često u form i beskr aj nih spiskova s l ič n og izgleda. Sama monotonij a pravljenja ovakv ih spiskova dovodi mozak u polu -h i pnoti čki tran s, skoro sasvim one mogućavaj ući pamćenj e nj ihovog sadržaja.

2

3

Rasipanje vremena Standardni sistemi pravljenj alh vatanj a beležak a rasipaju vreme u svim fazam a: •

pod sti ču ć i

•

zahtevaju ći či tanj e

««

nepotrebn o be leženje nepotrebnih beležaka

Prirodno arhitektoniko: slike 7 i 8

Pn'; segment: Prirodna arhiJektonikll

41

Mozgovi

• •

II

dilemi

zahtevajući zahtevaj uć i

1/1

"preslišavanje" nepotrebnih beležaka traženje ključnih reči

4

Neuspeh u kreativnom stimulisanj u mozgu Po samoj svojoj prirodi , linearna prezentacij a standardnih beležaka s prečava mozak da pravi asocijacije, suprotstavlj ajući se tako kreativno sti i memoriji . Sem toga, posebno kada smo su oč eni sa beleškama tipa spiskova, mozak neprestano ima o sećaj da je " došao do kraj a" ili "završio". Ovaj lažni osećaj dovršenosti deluje skoro kao nek i mentalni narkotik , usporav ajući i gušeći naš proces razmi šljanja . POSLEDICE PO NAŠE MOZGOVE

Stalno k ori šćenje neefikasnih sistema pravljenjalhvatanja be ležaka ima niz posledic a po naše mozgo ve: • Gubim o svoj u moć koncentracije, kao rezultat razumljive pobune mozga protiv maltretiranja. •

Sti čemo naviku koja troši vreme da pravimo beleške o beleškama u pokušaju da otkrij emo sve neuhvatljiviju suštinu onoga što učim o .

• Doživljavamo gubitak pouzdanja u sebe same i u svoje mentalne sposobnosti. • Gubimo ljubav prema učenju kojaje tako o č i gledna kod male dece i kod onih koji su imali dovoljno sreće da nauče kako da uče. • Patimo od dosade i frustracije . • Što više radimo , manje napredujemo, zbog toga što ne svesno radimo protiv sebe . Naši današnji sistemi prav ljenjalhvatanja beležaka imaju sve manje i manj e rezultata. Ono što nam treba je sistem koj i će postizati rezultate usmerene ka napretku. :Il: Dve p riče su releva ntne u ovom trenut ku. Prvo se tiče dosi jee o jedn oj a utisti čnoj devojci zobeleženog u knjizi Špringera i D o j ča (Springe r, Deutch) - " Levi" mozak, "desn;" mozak (1985) . Autori izveštavaju da se kod outisti čora , koji ima ju i ozbilj ne smetnje u govo ru, često može no ći supe riorno u m etn i č ko sposob42

Prvi segme nt: Prirodna arhitektoniku

11/

Mozgovi u dil emi

no st. Oni novode do je "u vreme koda je ima lo tri i po godine, Nađo crta lo crteže pune života so mnoštvom detalja .. ." , Autori sugerišu do ovo posebno sposobnost ods likava doprinos de sne hemisfere, o kasnije beleže do se Nađina veštino crtanja "smanii vala so no stovkom ferop i;e" .

Da je Nađa bila učena na n ači n koji bi bio komp atibilan sa njenim moždanim funkcijama , ona bi verovatno nastavila da razvij a svoje već j ake umetničke sposobnosti uporedo sa razvojem verbalnih sposobnosti. Map e uma bi bile odgovarajuće sredstvo. Dru ga priča se odnosi na mladu devojku iz Nj ujo rka, koja je tl devetoj godini bila od ličan uč eni k . Sa 10 godina, imala j e vrlo dobar uspeh; sa I I dobar, a sa 12 godina postala je dovolj an učenik , sa tendencijom ka tota lnoj propasti . Ona, njeni nastavnici i njeni roditelji su svi bili zbunjeni, jer je uči l a mnogo, sve više iz godine u godi nu, i očigl ed no je bila inteligentna. Njeni rod itelji su mi omogući li da se sretnem sa njom. Posle dugog i tužnog razgovora, ona se iznenada razved rila i rekla ..Pos/oji jedna stvar u kojoj sam sve bolja i bolja". - Koja? - zap itao sam. - Moje beleške, odgovori la je. Nj en odgovor mej e pogodio poput groma, jer je reš io misteriju . Da bi bila bolja u školi, ona je pretpostavila da mora imati sve bolje i bolj e beleške...Bolje" je za nj u znači lo ..više rečen ica", što je moguće dos lovnijih i tradicionalno ..urednij ih" . Kao rezultat toga, onaje naivno ulagala sve više i više snage tl tu svoju aktivnost zbog koje je pog rešno razumevala i zabo ravljala ono što je učila. Ovaj metod namerno je upotreb ljavao jedan Rus po imenu Šereševski, čovek izvanrednog pamćenja, da bi sebi pomogao da zaboravlja! Ći m je shvati la šta či ni, bilaje u stanju da prime ni mapiranj e uma i da krene u pozitivnom smeru. REZULTATI ISTRA Ži VANJ A PRAVWENJAlH VATANJ A BEL EŽAKA

Ovi nalazi su poduprti mnogim akademskim studij ama o pravljenju/hvatanju beležaka, posebno onim dr Haua (Howe) sa Unive rziteta Egziter (Exeter).

Pn'; segment: Prirodna arhitektonlka

43

Mozgovi fl dilemi

III

3€ Stud ijo d r Ha ua je trebalo do pr o sud i ko liko do br o su stude nti bili u sta nju d o govo re iz svoj ih bel ežaka, po kazu jući pri to m potpu no i integrisan o razumevan je. Ta kođe su mo ra li d o b udu u sta nju do ko riste svo je beleške za po no vi jan je gra di vo, i d o obezbede to čn o p rise ćanje i p ro mišljen e odgovore u uslovima ispita koda bel eške više nisu bile do stupne. Rezulta ti su bi li sl ed eći, o d na jgoreg do na jbol jeg :

I

Dobi jene kom pletne beleške o d reči do reč i .

2

Lično u rođene komp letene beleške o d re či do re či .

3

Dobi jene rečen i čn e beleške so zakl j učcima .

4

Li čn o urođene reče n i čn e beleške so zaklj učci m a .

5

Dob ijene beleške so k ljučn im reči m a . (O vo se pone kad pokazalo izuzetno slab im jer je osoba ko jo ih je d obi lo bi lo nesposobno do napravi odgovara juće mentalne asoci jacije .)

6

Ličn o u rođene beleške so k l ju čnim reči ma.

Hauove studije pokazuju da su konciznost, efikasnost i aktivno li čn o od presudnog zn a čaj a za uspešno beleženj e.

u č e šće

UVO D U S LE D EĆ E I'OGLAVLJE

Kao što smo videli, današnji sistemi pravljenja/hvatanja beležaka koriste samo deo ogromnog moždanog potencijala za učenje. Tak ođe znamo i da su veliki umovi koristili mnogo već i deo mentalnog kapaciteta koj i nam je svima dostupan. Naoružani ovim sazna njem, možemo krenuti dalje u s l edeće poglavlje koje nas upoznaj e sa briljantnim razmišljanjem - jasnijim, prirodnijim i efikasnijim n ačin om korišćenj a naših mozgova.

44

Prvi seg ment: Prirodne arhitektoniku

IV

Briljantno razmišljanje Pregled • Uvod • Briljantno razm išljanje • Uvod u sl ed eć e poglavlje

UVOD Ovo poglavlje objedinjuje informacije iz prethodna tri poglavlja i uvodi vas u briljantno razmišljanje, značaj n i korak u evoluciji razumevanja i negovanja ljudskog mozga, odnosno raspolaganja ljudskim mozgom . BRI LJANT NO RAZMI ŠLJ ANJE

Inf ormacija - sistem obrade

II

vašem mozgu

Šta se dešava u vašem mozgu kada okusite zrelu krušku, porniri šete cveće, slušate muziku , posmatrate potok, dodirujete dragu osobu ili jednostavno evoc irate uspomene? Odgovor je istovremeno i jednostavan i začuđ uj uće složen. Svaki de l ić informa cije koji ulazi u vaš mozak - svako osećanj e, s eć anj e ili misao (uk ljučujući svaku reč , broj, kod, hranu, miris, liniju, boju, sliku , otkucaj, notu i strukturu) mogu biti predstavljeni kao centralna sfera iz koje zrakasto polaze desetine, stotine, hilj ade, milioni "kukica" (v. stranu 38). Svaka kukica predstav lja jednu asocijaciju, a svaka asocijacij a ima svoj beskrajni red karika i spojeva. Sve asocijacije koje ste već "upotrebili" možete smatrat i svojim sećanje m, svojom bazom podataka ili Prvi segment: Prirodna arlritekJonika

45

Briljonmo razmišljanj e

IV

svojom bibli otekom . Dok či tate ove re č i možete biti sigurni da se u umu koji ih čita nalazi sistem za obradu podataka koji znatno nadmašuj e kombinovane an a l itičke kap acitete i m ogu ćnosti skladištenja naj savremenij ih svet skih kompjutera (v. niže). Kao rezul tat k ori šćenj a ovog multi -ordinatnog sistema za obradu i skladištenje podataka sa mno štvom kukica, vaš mo zak već sadrži mape informacij a koje bi i n aj veće sve tske kart ografe ostav ile bez daha u ncverici, kad bi samo mogli da ih vide . O brazac razmišljanja vašeg mozgo se, dok le, može po smatrati kao gigantska a so cij ati vno ma šinerija - jedan supe r bi o- kom pjuter sa linijama mis li ko ie se granaj u iz prakt i čn o beskrajnog broja jezg ara po da ta ka. Ova stru ktura odslikava neu ron sku mrežu koj o č i n i fiz ič ku arhitekturu vašeg mozga .

Brza procena će va m otkriti da vaša već postoj eća baza podataka pojed inih in formac ija, kao i asocij acij a koje se granaj u iz nj ih, sadrži više kvadriliona asocijac ija. Nek i ljudi koriste o vu ogromnu bazu poda tak a kao izg o vo r da p reston u so u č en j e m , o b jaš n j a vaj ući do su njihovi mozg ovi sko ro " napunjeni", i do iz to g razlo g a n eće da n a u če ni šta novo jer moraju do sač uvaju dra go ceni, pre o sta li pr o stor za "zaista važne stvori". Ipak, nemo razlo ga za zab rinuto st jer sada zna mo , p reko rad ova dr Marko Ro zenvajga (Ma rk Rosenw eig) iz Pariza, da i kod biste poh ran jivali u vaš mozak l O p ojedino čn ih podataka (od ko jih sva ki predstav lja jedn o stavnu reč il i sli ku) svake sekunde to kom 100 godina , jo š uvek biste iskoristili ma nje o d jedn e d esetine njego vo g skla dišnog kapaciteta.

Ovaj za pa nj uj ući kapac itet skladištenj aje omogućen jednom skoro neverovatn om prefinj en o šću komp likovan ih puteva koji č ine naše met aboli čke procese. Čak j e i samo jedna dean ica nekog m etabo li čk og puta za pa nj uj uće složena (v ide ti prvo pog lavlj e, " Savreme na istraživa nj a mozga" , str. IS). I kao što j e profe sor Anokin naglasio, čak j e i ovaj izvanr edni kapacitet skadištenj a ništavan prema sposobnost ima mo zga da stvara ob rasce ko ris teć i pod atke koje već poseduje (v. takođ e str. 279). Ma ko liko da ste poje d inačn i h podataka već poh ran ili, i ma ko liko da ste asoc ijacij a već uradi li, vaš pote nc ijal da osmišljavate nove obrasce i kombinacij e ideja ih preva zilazi za više kvadriliona.

46

Prvi segment: Prirodna erhitektonika

IV

Briljantno razmišljanj e

Što vise novih podataka naučite/prikupite na j edan integrisan i, razgranati , organizovani na čin, uto liko će vam biti lakše da nau či te j oš više. Iz ove gigantske sposobnost i za obradu informacij a i kapaciteta za u č enj e potekao je koncept brilj antn og razmišlj anj a č ij u manifestac iju pred stavlj a mapa uma.

Briljantno razmišljanje' se odnosi na proces asocijativnih misli koj e proi sti ču iz centralne tačk e ili sc vezuju za centralnu tač ku . Ostala značenja engleske reči radiant su ta kođe zn ačaj na: "blistavo sve tleti", "pogled j asnog oka koje zra č i rad ošću i nadom " i " žižna tačk a meteo rske kiše" - s l ično "eksplozij i misli" . Kako da dobij em o pristu p ovom uzbudlji vom novom nači n u razmi šljanja ? Uz pomoć mape uma , koja predstavlj a spolj ni izraz brilja ntnog razmi šljanja. Mapa uma se uvek gra na iz ce ntralne slike. Svaka re č i slika postaju sa mi za sebe subcentri asocijacija, i sve se to nastavlj a u potencijaln o beskrajni lanac razgranatih pojm ova koj i idu iz ili ka zaj ed n i čk om centru. Iako se mapa um a crta na dvodim enzion alnoj površini , ona predstavlj a multi -dim enzionalnu realn ost, obu hvataj uć i prost or, vreme i boju . Pre nego što nau čite kako da primenite ovo m oćn o sredstvo , od suštinskog zna čaj a je da razumete opera tivne prin cipe mozga koj i ga generišu. Takođe je od suštinskog značaj a da razumete briljantno razmišljanje naprirodan i praktično automatski način na koji su svi ljudski mo zgovi oduvek funkc ionisali. U evolutivnom razvoju procesa razmi šljanj a kori stili sm o samo poj edinač ne snopo ve zračenja umesto č i tave multi-dimenzionalne elektrane. UVOD U SLEDEĆE POGLAVLJE

Briljantn o m i sl eći mozak b i morao biti u m ogu ćn osti da se izrazi lj razgranatoj formi koja odsl ikava obrazac nj egovih sopstvenih misaonih pro cesa. Kao što ćemo videti u sled ećem poglavlju, " Put koji predstoji " , mapa uma predstavlja takvu formu.

,

Radiant thinking, od eng l. glagola ..to rudiate " - širiti se ili kretati u raznim pravcima, ili iz datog središta. (prim. p r ev.)

Pn'; segment: Prirodna arbitekronika

47

v Put koji predstoji Pregled

• Uvod • Mapa uma - definicija • Šta kažu korisnici mapa uma • Uvod u s lede će poglavlje

UVOD

Ovo poglavlje defi niše prirodn i izraz briljantnog razmišljanja _ . mapu uma, sledeću evolucij u ljudske misli. MAPA UMA - DEFINICIJA

Mapa uma je izraz bri ljantnog razmišljanja i prema tome predstavlja prirodnu funkcij u ljudskog uma. To je moć no gra fičk o sredstvo koje obezbeđuj e univerzaln i k lj uč za os lobađanj e potencijala mozga. Mapa uma može biti upotrebljena u svakom aspektu života u kom će poboljšano uč enj e i j asnije razmišljanje povećati čovekov učin ak . Mapa uma poseduje četiri osnovne karakteri stike:

l

Predmet pažnje je kristal izova n u centralnoj slici.

2 3

Glavne teme predm eta se granaj u iz centralne slike .

4 48

Grane sadrže ključni lik ili k ljučnu reč otisnutu na pridru ženoj liniji . Teme od manjeg znač aja se takođe predstavljaju kao grane povezane sa granama višeg nivoa. Grane formi raju povezanu " čvori šnu" strukturu. Pn'; segment: Prirodna arhitektolliku

v

P Uf

koji p redstoji

Mape uma se mogu naglasiti i obogatiti boj ama, slikama, šiframa i iluzijom trodim enzionalnosti, da bi bile interesantnije, lepše i osobenije. One zauzvrat pobolj šavaju kreativnost, pa mćenje i, posebno, evoc iranje upam ćenog. Mape uma vam pomažu da napravite razliku i zm eđu vašeg mentalnog kapaciteta skladištenja, što će vam vaša mapa uma omogući ti da pokažete, i vaše mentalne efikasnosti skladištenja , što će vam vaša mapa uma omoguć iti da postignete. Efikasno sklad ištenje podataka mult iplicira vaš kapaci tet. To je kao razlika izm eđu dobro uređenog i loše uređenog sklad išta, ili biblioteke sa ili bez sistema reda. ŠTA KAŽU KORISNICI MAPA UM A

Mape uma su opisali oni koji ih koriste, od petogodišnjaka pa do osta lih na svim nivoima poslovanja i obrazovanj a, i to n a sl ed eće n ač i n e : • " prava nemska" mašina" (misao koja ima strukturu gena); • "sredstvo koje vam pomaže da se starate o seb i" ; • "p rava alatka za mentalno tren iranje"; • "ogledalo uma" ; • "sredstvo za brigu o mozgu"; • " moj mentalni vulkan"; "sredstvo za raspolaganje inteligencijom" ; • " mreža misli usmerena ka cilju" ; • "s redstvo za izražavanje inteligencije"; • "epitoma" s u m i raj uć i h zamisli - upotrebi mapu uma, spasi drvo! Spasi drvo? Spasi šumu!"; • • • • •

"embrionalna manifestacija su per- logičke misli"; " najobuhvatnija tehni ka za kreativno razmišljanje"; "mulli-dimenzionalna mnem on i čk a tehnika"; "svesni elektroencefalogram samokontrole!"; " ispoljavanje unutrašnjih misaonih obrazaca - mapa mozga";

•

U originalu ua Neme Machine", od gr. prefik sa nem -, nema- , nemo- ili su fiksa -nema, -nemata - konac, k o n č a s t , ispreden, vrtložas t, ro tirajući. (prim. prev.) •• Epitc ma, gr. - sažel prikaz, kratak pregled, oličenje . (prim. prev.) Pn'; segment : Prirodne

a,lIi/~kto" ikn

49

Put koji pre dstoji

•

"n ači n

v

na koji, kon ačn o, mogu da uživam dok upotrebljavam svoj

mozak!";

• " put(evi!) do menta lne slobode"; • "mapa uma predstavlja ispoljavanje svih aspekata kortik ainih m ogućn osti i inteligencije, koja o mogućava mozgu da dobij e lluidni ji, graciozniji i brži pristup svom ogromnom skladi štu sposobnosti" ; • "za eru informacija i osvaja nja kosmosa, ono što je linearn o pisanj e beležaka bilo za industrijsku eru". Ili, kao što j e jedan korisnik izjavio kad je prvi put upotrebio mape uma: "To je kao da sam č i tav život vozio sa prljavim vetrobranom i onda ga je mapa uma iznenada oč i sti l a za mene" . Svi ovi opisi su odgov araju ći i relevantni . Posmatrani zajedno, oni otkrivaju mapu uma kao s ledeći korak u progresiji od linearn og (,jednodimen zionaln og" ), preko lateralnog ("d vodim enzion alnog") , do brilj antnog ili multi -dime nzionalnog razmiš ljanja. UVOD U S L E DEĆ I SEGM ENT

Naoružani znanje m koje ste stekli o radu i potencijalim a svog mozga, sada ste spremni da putujete kroz kompl ikovani svet cerebralnog korteksa. Ovo putovanje će položiti temelj e izražavanja i oslobađ anj a vašeg mentalnog potenc ij ala, i odvešće vas, kroz seriju brejnstorming vežbi, do kompl etne umetno sti mapiranja uma.

50

Prvi segment: Prirodna urbitek/ollika

.O

Drugi segment:

Temelji

Ovaj segment (pog/avlja od Vl do IX) istražuj e blizanački srodne svetove reči i s/ika. pokazujući vam kako da oslobodite neverovatnu menta/nu energiju korišćenjem moćnih tehnika brejnstorminga i asocijacija. Ova pog/avlja vas vode od osnovnog brejnstorminga briljantn og razmišljanj a, preko brejnstorminga mini-mape lima, do same mape uma.

Drugi segme nt:

T~""dj;

51

Vl

Brejnstormin g

reč i

Pregled • Uvod • Vežba izgradnj e mini -mape um a od

reči

• Implika cije

• Aplikacij e • Uvo d u

s l e deće

poglavlj e

UVOD

Ovo poglavlj e ulazi u suštinu sistema vašeg mozga za brilj antno razmi šljanj e i obradu in form acij a. Kroz brejnstorming ve žbe, otk ri ć ete ogro mni potencij al svoj e asocijativne mašin er ij e, a tak ođe ćete dobiti i uvid u svoj u j edinstvenost i jedinstvenos t drugih ljudi kao posebnih individu a. B i ć e vam pokazana nova brejn stormi ng teh nika, kao i neki interesa ntni rezul tati istraživanj a. Posebno, omogu ć i će vam se dublje razumevanj e kom unikac ij e i izbegavanj e m eđ us ob n ih nesporazum a.

Ve žba sa pojmom

52

" sreća"

(v. str. 53-54) Drugi segment: Tem elji

VI

Brej nstorming

reči

VEŽBA IZGRADNJE MINI-MAPE UMA OD REČI

Mini-m apa uma je embrionalna forma mape uma. Jako ovakva mapa uma ima prefik s "mini", njene implik acije su ogromne. Da biste uradili s ledeće vežbe, b i će vam potrebne olovke i podložak za mapu uma, kopija gornje slike ili nekoliko velikih, praznih listova hartij e.

Vežbanje Ispi šite štam pani m slovima na linij ama, brzo, bez pauze za razm išljanje,

prvih deset asocijacija koje vam d ođu na um kada pomislite na pojam Važno je da zapišete prve reči koje vam padnu na pamet , bez obzira kako smešno izgleda le. Ova vežba nije test i ne bi trebalo da traje duže od j ednog minuta. Ukoliko ste u m ogućn osti , zamolite još dve ili tri osobe da urade vežbu istovremeno. Ne razgovarajte o svoji m asocij acijama dok radite vežbu. " sreće" .

A naliza rezultata Vaš cilj je da pronađete one reči koje su zaje d n i čke za sve č l anove grupe. (U ovom slu č aju reč "zajedničke" ima svoje doslovno zn ačenje - "duh", na primer, nije isto što i "duša".) Pre sumiranj a rezultata, trebalo bi da svako od vas predvidi , pojedin ačno i u tajnosti, koli ko će reči biti zaj ed n i č ko svim č lanov i ma grupe; koliko će reč i biti zaj ed n ič ko za više njih ; i na kraju koliko će reči biti odabrano od strane samo jedne osobe. Kada ste završili vežbu i uradi li svoj e procene, uporedite reči koje ste vi zapisali sa rečima svojih prijat elja ili kolega. Onda proverite i porazgovarajte o broju zaj edničk i h reči . (Uko liko sami radite vežbu, onda jednostavno uporedite svoj skup asocijacija sa skupom asoc ijacija autora knjige, videti niže.) Sve osobe redom mogu naglas pročitati svoju listu reči dok ih drugi zapisuj u, podvl ačeći svaku reč koja je iden ti čna i obeležavaj uć i bojom ili šifrom ko j e odabrao koju reč (v. str. 73, gore). Većin a lj udi predv iđa da će biti mnogo reči zajedn i č ki h za celu grupu, a da će svega nekoliko reči biti svojs tveno samo pojedin cima .

Dr ug i segment: Temelji

53

Brej nstorming

reči

VI

Ipak, posle više hi ljada pokušaja, otkrili smo da je prava retkost i samo j ednu zaj e d n i čk u reč u gru pi od če ti ri č lana.

nać i

čak

Kada je ova "zajedn ička" reč stavljena u centar s ledeće mini-mape uma, i kad j e istih č e tv oro ljudi upitana da ponovi vežbu sa tom "zajed n ičkom" rečju , rezu ltat j e bio isti, pok azujući da ča k i taj zajedni čki imenitelj ima fu ndamenta lno razl i čit koren! Što je više lj udi u gru pi sve je manj e ša nse da bilo koj a reč bude svim čl ano vima grupe (vi deti gra fikon na s ledećoj stra ni).

zaj ed n i č ka

Primer iz vežbe sa pojmom .. sreća ".

Rezultati sličnih ve žbi Vežba koj u ste upra vo završili sa pojmom " s reća" će dati i sa bi lo kojim drugim pojmom .

s l ič ne

rezu ltate

Na primer, grupa viših bank arskih menadžera, od 40 do 55 godina starosti i sa s li čnom biografijom, uradili su istu vežb u sa poj mom "trč anj e" . Kao što smo i predvideli, u proseku ni jedna reč nij e b ila zaj ed n i č ka za sva četiri č lana grupe; ponegde j e jedna reč bila zajedni čk a za tri osobe; neko liko parova reči zaje dn ičko za dve osobe; i na kraj u, već i na re či j edinstvena za sva koga ponaosob . Grupa se žalila da to nije bi lo fer, pošto re č nije bila od većeg zn ačaja za njih. U dru gom s l učaj u, predvi đ ati su da bi njih ovi rezultati imali mnogo više "zaj ed ničkog". Nakon toga, data im je i druga ve žba, kori steći reč " novac" umesto reči " trč a nj e" . Na njih ovo čuđe nje, rezultati su sc j o š "ise raz likova li. Rezultati se sup ro tstavljaju po pu larn om pog rešno m shvatan ju: što više obrazu jete ljud e, to će on i više postati s lič n i klo no vima.

54

Brej llSlor ming reči

VI

Briljantno razmišljanje pokazuje do je isti na supro tno : što više obrazujete I;ude, to će jedi nstveniie postati nji hove og ro mne, rostuće mre že a soci;aci;a .

;ej

~ .s:

.:;;: ~

e

".ao N

'0

2

t

/00

i

/0

o

~

.o

O

IZ3.

5

6

7

,

q WUnaN ~M"qff.

broj ljudi

Grafikon koji ilustruj e neverovatnu j edinst venost misaone mreže svakog /judskog bića - kako broj ljudi raste tako broj zajedničkih reči op ada

Na strani 73, gore, nać i ćete rezultate dobijene iz tri grupe ljudi od po četiri osobe koji su beležili svoje asocijacije sa pojmom "trčanj e" . Obeležavanje bojom je korišćeno da se pokažu reč i koje su zaj ed ničk e za najmanje dve osobe. IMPLI KACIJE

Ogromni potencijal vaše asocijativne mašinerije Uzmite u obzir č i nj enicu daje svaki prizor, zvuk, miris, ukus ili osećaj koj i ste ikada imali - bilo svesno ili parasvesno - kao mali zračeć i centar iz koga polaze milioni asocijacija. A sada zamislite da pokušavate da pribeležite sve te asocijacije. To bi bilo nemogu ć e, zato što bi se svaki put kada nešto zapišete pojavila misao o tome što ste zapisali. To bi bila jo š je dna asocij acija koju biste morali da zapišete, i tako dalje, ad infinitum. Ljud ski mozak može da proizvede beskraj an broj asocijacij a; tako j e i naš potencija l kreativnog razmišljanj a na sl ičan način beskrajan.

Drugi segment: Temelji

55

Brej nstorming

reči

VI

U prosečn om ljudskom mozgu postoji više kvadriliona "upotrebljenih" asocijacija. Ova ogromna mreža se može smatrati ne samo vašom memorijom ili vašom li čnom referentnom bibliotekom, već i vašim celokupnim svesnim i parasvesnimja (v. Tony Buzan, Uprezanje para-mozga).

Jedinstvenost svakog pojedinca Či n j e n ica d a poj edi nci dele tako ma li broj zajedničkih a soci jaci ja na zadatu reč, sliku ili ideju zna či da se mi na ma g i čan i taja nstven n a č i n ra zliku jem o jedni o d dru gih . Drug im re či ma , svako l judsko bi će je mnogo ind ivid ualnije i jedinstven ije nego što se to do sada pretpostovIjolo . Vi ko ji sada č i t ate ovu rečenicu, posedu jete u svom mozgu trilio ne asocija cija ko je ne delite ni sa kim, ni u prošlo sti, ni u sadašnjosti, ni u bu d ućnosti. Kad a p ro n ađe mo kak av jed in stven i m ineral na zivamo ga : " d rag i ko rne n", I1 neprocen jiv", "dragulj", "neoce niive vred nos ti", "dra gocen", l,bla go"l "red okl',,,lepll, "nezamen jiv". U pogl edu o no g a što su istraživan ja otkri la o nama sam ima , treba lo bi da p o čnemo da prirne nju jerno o ve termi ne i na seb i ka o i na drug im ljudski m bi ći m a .

APLIKACIJE

Naša izvanredna jedinstvenost ima mnoge prednosti. Na primer, u svakoj situaciji kada pribegnemo brejn stormingu ili kada treba da rešimo problem, što je veća raznolikost ideja tim bolje. Svaka jedinka tako postaje izuzetno značaj an deo procesa. U širem društvenom kontekstu, takozvano "delinkventno", "abnormalno" ili "ek scentri čno" ponašanje se sada često može prihvatiti u novom svetlu kao "o dređeno razilaženje od postavljenih normi, koje vodi pojač an oj kreativnosti" . Na ovaj način se mnogi oči gl edni društveni problemi mogu u stvari preokrenuti u rešenja. Rezultati ovih vežbi takođe i st i ču opasnost koja se javlja kada ljude posmatramo kao grupu, a ne kao pojedinca. Ceneći našu jedinstvenost, možemo lakše rešavati nesporazume i konflikte, bilo li čne ili društvene . Vežbe asocijacija otkrivaj u neograni čenu snagu mozga svakog čo­ veka, bilo da spada u one "nadarene" ili u one prethodn o okarakterisane kao "prosečne" . Ove vežbe, prema tome, mogu osloboditi milijarde 56

Drugi .te gmenl: Tem elji

VI

Brejnst orming

reči

ljudi od njihovih samo-namet nutih menta lnih ogra ničenja. Jednostavno vežbu sa pojmom "sreća" opisanu u ovom poglavlju , svako može iskusiti trenutnu eksploziju mentalne snage. Uzmite prime r osmogod išnjeg de čak a izjedne zaostale četvrti Londona koga su uč itelj i smatrali prakt i čn o slaboumn im, i koji je to izgleda i sam prihvatao. Pošto je završio vežbu sa pojm om " sreć a" , upitao sam ga da li bi mogao da pronađe dalje asoc ijacije za bilo koju od deset reč i kojej e zapisao. Zastao j e za trenutak, zapisao dve, zatim ispravio pogled i sa sjajem u očima zapitao " Da li mogu da nastavim ?". Kada sam rekao "Da", poč eo je okl evajuć i , kao neko ko po prvi put ulazi u more. Zatim, u sve bržem ritmu, skoro kao odmotavanje roine, reči i asoc ijacije su počel e da kuljaju iz njega. Njegovo č i tavo fi zičk o stanje se transformisalo u stanje žudnje, energije i sreće, dok je popunjavao stranu bukvalno vičući "Ja sam pametan! Ja sam pametan!" . I bio j e u pravu. Nedostajalo mu j e obrazovanje. pri menj uj uć i

Razumevanje razg ra nate prirode realno sti nom doje uvid ne samo u prirodu razumeva nja, ve ć i u pri rodu nesporazuma, na toj na č in pomažu ći da se izbegn u mnoge em oti vne i l o g i čk e zamke ko je o s u j e ć u j u noše po kuša je da komu niciram o .

U kontekstu ove knjige, brejnstormi ng je prvi korak ka mapama uma. Ove vežbe mogu da ojačaj u i daju tonus vašim asoc ijativnim sposobnostima dok se pripremate za potpuni razvoj briljantn og razmišljanja. UVOD U SLEDEĆ E PO GLAVLJ E

Ukoliko se sposobnost briljantn og razmišlj anja mozga može primeniti na reči , koj e predstavljaju predmet " leve kortika ine ve štine", da li sc ista snaga može primenit i i na imag inacij u i slike kao "desnu kortikaInu veštinu" ? Sledeće poglavlje se bavi ovim pitanjem.

Dn/g; segment: Tellulji

57

VII

Brejnsto rming slika Pregled

• Uvod • M oć slika • Vežba izgradnj e min i-mape uma od slika • Uvod u s ledeće poglavlje

UVOD

Ovo poglavlj e razmatra sav remena istraživanja mozga koja su zaprepastila eksperte širom sveta. Zajedno sa priloženim prakti č n im vežbama, ovo znanje će vam omoguć i ti pristup ogromnom skladištu imaginalivnih veština koje uspavane leže kod 95 procenata populacij e. MO Ć SLIKA

3l: G od ine 1970 . č a so p i s Scientific Am erican je o bjavio rezultate fasci nantno g eksperimenta ko jeg je sproveo Ralf Heber (Rolph Haber) . Heber je po kazao svojim ispitanic ima seriju od 2560 fo tog rafskih slajdova, p re dstavl j aj u ći im jednu slik u svak ih 10 sekundi. Ispitanicim a je trebalo oko 7 sati do pogl eda ju sve slajd ove, ali je vreme gledanja bi lo pod elj eno u od vojene seanse tok om perioda od nekoliko dona . Sat nak o n što bi poslednji sla jd bio prikazan , ispita nici su bili po dvrgnuti testu prepozna vanja .

Svakoj osobi je prikazan set od 2560 parova slajdova, od kojih je jedan slajd bio iz serije koj u su videli, a drugi iz sl ič nog skupa koji nisu videli. U proseku, t ačn ost njihovog prepoznavanja j e bila i zm eđu 85 i 95 procenata.

58

Drugi segment: Tem elji

VII

Brejns torming slika

Pošto je potvrdio neuporedivu preciznost mozga kao mehani zma za primanje, skladi štenje i pri sećanje, Heber je sproveo drugi eksperiment da bi proverio sposobnost mozga da brzo prepoznaje slike. U ovom eksp erimentu, jedan slajd je pokazivan svake sekunde. Rezultati su bili identični , pokazujući da mozak ne samo što ima izvanredni kapacitet utiskivanja i prizi vanja informacija, već da to može posti ći , bez gubitka prec iznosti, i pri nevero vatno velikim brzinam a. U cilju daljeg testiranja mozga, Heb er je sproveo i treći eksperiment u kome su slajdovi takođe pokazivani po j edan svake sekunde, ali ovaj put kao slike u ogledalu. Još jedanput, rezultati su bili id en tični , pokazuju ći da i čak pri velikim brzinama mozak može da manipuliše slikama u trodim enzionalnom prostoru bez gubitka efikasnosti. Heberov ko mentar je bio s l e d eć i: "Ovi eksperimenti sa vizuelnim stim ulu sima sugerišu da je PREPOZNAVANJE SLIKA U NI SAVRŠENO. Rew ltati bi verovatno bili isti i kad bismo upotr ebili 25 000 slika umesto 2 500."

sušn

Jedan drugi i stra živač, R. S. N ikerson (Nic kerson), objavio je u Canadian Journal af Phy chology rezultate eksperimenta II kome je svakom ispitaniku prika zano 600 slika, i to jedna slika svake sekunde. Kada su ispitani ci podvrgnuti testu prepoznavanja, prosečn a preciznost je bila 98 procenata! časop isu

Kao i Heber, i Nikerson je proširio svoje istraživanje, povećavaj ući broj slika sa 600 na 10.000. Značajno je da j e Nikerson naglasio da je svaka od njegovih 10.000 slika bila "živopisna" (to jest upadljiv a, lako pamtljiva slika kakve se koriste u mapam a uma). Sa ovakvim živopisnim slikama ispitanici su postizali stopu preciznosti prepo znavanja od 99,9 procenata. Dopuštaju ći izvestan nivo dosade i iscrpljenosti, Nikerson i njegove kolege su procenili da bi ispitani ci, i kad bi im se pokazalo milion slika umesto 10.000, uspeli da prepoznaju 986.300 - što predstavlja stopu prepoznavanja od 98,6 procenat a. U svom č l ank u " NaU Č i ti 10 .000 slika" u ča s o p is u Quarterly Jo urna l of Experime ntal Psychology, l.ojo nel Stending (Lionel Stand ing) je izjavio da je "k ap aci tet memorije prepoznava nja skoro beskraja n !" .

Drugi segment: Temelji

59

Brejnstorming slika

VII

Razlog zašto je, da citiramo staru izreku , "s lika vredna hiljadu reč i " leži u tome što slike angažuj u velik i opseg kortikainih sposo bnosti: osećaj za boj u, oblik, liniju, trodimenzionalnost, strukturu, vizueln i ritam i posebno "imaginacij u" - re č koja po tiče od latinske reči imag inari, što doslovno znači " mentalno oslikavati". Slike, prema tome, mnogo češće nego reči izazivaju pod sećanj e, a takođ e su i preciznije i snažnije u pokretanju širokog spektra asoc ijacij a, što poj ačava kreativno razmišljanje i pam ćenj e. Ovo pokazuje kako je smešno to što se 95 procenata hvatanja/pravljenja bele žaka radi bez prednos ti kakvu pružaju slike. Razlog za ovo odbaciva nje slika delom leži u našem savremenom prenaglašavanju reči kao primarnog sredstva za informisanj e. Međut im , razlog tak ođe može biti i II (pogrešnom) verovanj u mnogih ljudi da nemaju sposobnosti za stvara nje slika.

Lli'" .. ...-tb

&::..·. ":e

Levo: Naj bolji um etn ički poku šaj dominantno desnorukog autora cr /an desnom ruko m. Desno: Naj bolji umetnički p oku šaj istog al/tora dva sala kasnije, nakon vežbanja , crtan levom rukom.

Tokom prethodn ih 30 godina smo, zajedno sa još nekim a, u klju ču ­ j uć i i umetni ce dr Beti Edvards (Betty Edwards) i Lorenu Gil, istraživali 60

Drugi seg ment: Tetne/ji

VII

Brej nstorming slika

mišljenje o ovoj problematici. U okviru pomenutih eksperimenata, č ak 25 procenata ispitanika j e izjavilo da nemaju sposobnost vizuelizacije, a više od 90 procenata veruje da imaju u rođenu nesposobost za crtanje ili slikanje na bilo koji način . Dalja istraživanja su pokazala da svako sa " normalnim" mozgom (genetski ili fizi čki neo šte ć e ni m) može n auč i t i da crta do nivoa polaznika dobre umetni čke škole (v. prethodn e crteže). Razlog zašto tako mnogo lj udi smatra da su nesposobn i za stvaranje slika leži u tome što, umesto da shvate da mozak uz po m oć kontinuiranog cksperimentisanja uvek uspeva, greškom zamenjuj u svoj početn i neuspeh svojom fun damen talnom n espos obn ošću i smatraj u ga istinskom merom svog talenta. Na taj n ačin ostavljajujednu svoj u ment alnu veštinu (koja je mogla prirodno da procvela) - da uvene i nestane. :ll: U svo jo j knjizi Duhovi u ma šini uma , S. M . Kosl in (Ko sslyn) tvrd i d o se " u mn og im našim sliko vnim eksperiment ima pokazal o d o l jud i ned vo smi slen o napredu ju kro z pra ksu" . Mapiranje um a pono vno bud i ovo j izvan redn i ka pac itet vizue lizacije. Kod a mo za k razvi ja svo ju spo so bnost o slika va nja, uje dno razvija i svoj kapac itet razmišljan ja, svo ju sposobnost pe rce pc ije, svo je pam će nj e , svo ju kreativno st i po verenj e u sebe .

Dva široko rasprostranjena i štetna verovanja su dovela do s avremenog odbacivanja naših vizeulnih sposobnosti:

l

Da su slike i boje nekako primitivne, detinjaste, nezrele i nevažne.

2

Da je moć stvaranj a i reprodukovanja slika. bogom dan i talenat dodeljcn samo vrlo ma lom broju lj udi. (U stvari, to je bogom dani talenat darovan svima!)

Uz potpunij e razumevanj e mozga počinj em o da shvatamo da se mora uspostaviti nova ravnoteža između v i čn osti slici i vi č nost i reč i . U kompj uterskoj industrij i ovo se ogleda u ubrzanom razvoju mašina koje nam omogućavaj u da povezujemo reči i slike i da man ipulišemo reč im a i slikama istovremeno. Na l i č nom planu, to je pokrenulo mape uma. VEŽBA IZGRADNJE MINI-MAPE UMA OD SLIKA

Vežba koja se preporu čuje osobama koj e žele da izgrade svoju vizuelnu "mentalnu muskulaturu" je i d enti č n a vežbi sa pojmom "s reća", opisanoj u prethodnom poglavlju , osim što se u centar postavlja

61

Brejnstonning slika

VII

slika i što se na svakoj od linija koj e se granaj u iz centra crta prvih deset "s likovnih asocijacija" . U vežbi kao što j e ova, od suštinskog značaja je da ljudi preva zi đu svoj u inhibiciju da će nacrtati " loše" slike. Bez obzira koliko .J oše" izgledale poč etn e slike, zbog prirode ljudskog mozga koja se zasniva na probi i uspehu (a ne grešci), te slike će j ed n ostavno predstavljati prvi eksperimentalni stupanj iz koga će uslediti trajni i neizbežni napredak. Dobra centralna slika koja se preporu č uj e za po četakj e slika " kuće" , zbog toga što pruža mnoštvo m ogu ćno sti za jednostavni razvoj asocijativnih slika.

Cilj evi vežbe Cilj evi ovakve vežbe za stvaranj e vizueln ih asocijacija su s ledeć i :

l

Da se oslobod i ogromna moć vizue lnog korteksa.

2

Da se povećaj u mogućnosti memorije za skladištenje iprisećanj e posredstvom ko r i šće nja slika za naglašavanje i povezivanje.

3 4

Da se poveća estetsko uživanje.

5 6

Da se slomi otpor prema korišćenj u slika u procesu učenj a . Da se potp omogne mentalna relaksacija. Da se otpočne sa razvijanjem izvanredn ih m oći vizuelizacije i percepcije koj u su koristili ve liki umetn ici/mislioci kao što je bio Leonardo da Vi n č i .

SlikOIIIlO povezivanje /I praksi Evojed nog zabavnog i uveselj avajućeg primera kako slikovno povezivanje deluje u praksi. Ne kolicini odraslih se na seminaru pridružio i petogodišnji sin jednog od u č esn i k a . D ečak, po imenu Aleksandar, koji je tek umeo da napiše neko liko nepovezanih slova alfabeta, j unačk i i uporno je insistirao da se i on pridru ži vežbanj u. J pored protiv ljenja odraslih, na kraju mu je ipak bilo dopušteno da se uključi.

62

Dr ll}.:i segment: Tem elji

VII

Brej nstomsing slika

Al eksand ar je izabrao ljudski mozak kao centralni lik, jer je č uo da se mozak spominje tol iko puta tokom prethod nih dana. On j e tada poč eo da " naglas os likava" na s l edeć i način. " A sada, da vidimo, šta radi moj mozak?...A da, on postavlja pitanja !" . Rekavši to, nacrta o j e nezgrapan prikaz znaka pitanja i odmah nastav io: "A sada, šta j oš radi moj mozak ? ..A da, on ima prij ate lje!" . I rekavši to, brzo nacrta s l i č i cu na kojoj su bile dve ruke koj e se drže, i nastavio: "Šta j oš radi moj mozak ?..." " A da, on kaže " hvala vam " !". I rekavši to, nacrta malu kovertu i nastavi, uz vese lje koj e se povećava l o, dok j e poskakivao gore-do le na svoj oj stolici, sa rešavanjem svakog s l e dećeg : " Šta još radi moj mozak? .." .

" A da, on vo li mamu i tatu!". I rekavši to, nacrta malo srce, dovršivši svih svoj ih deset vizuelnih asoc ijacija bez trenut ka oklevanja i sa uskli cim a uzbuđenj a pri sva kom s ledeće m rešenj u. Ovo je bio mozak koj i je radio potpuno prirodno - blistavo teku ći , otvoreno i od l ič n o povezuju ći .

Vežbanj e Naoru žani sv im ovim infor macijama o svom urođen om kapa citetu za slikov no povezivanje, nastavite na potpuno isti n a č in kao što ste radili sa ve žbom povez ivanja reč i, stvarajući svoju sopstvenu centralnu sliku za koncept "kuće" (ili pak ko risteć i neku sliku s ličn u onoj na str. 73) i d od ajuć i slike koje vam padaju na pamet. UVOD U S LEDEĆE POGLAVLJE

Nak on što ste završi li ove dve brejnstorming ve žbe, k ori steći dve raz l ič i te kortika ine veštine, sad a treba da integrišete svet reči i svet slika. Sl edeće poglavl j e nasta vlja putovanje od osnov nog brejnstorminga do mapiranj a uma.

Drug ; segment: Temelji

63

VIII

Od brejnstorminga do mapiranja uma

Pregled • Uvod • Pove ćajte svoju m oć povezivanja • Vežbanje • Uvod u s led e će poglavlj e

UVOD

Ovo poglavlje nastavlja proces započet u šestom pogla vlju vežbom sa pojmom "sreća". Idući dalje od faze mini-mape uma , ovo poglavlj e vas dovodi do praga kompletnog mapiranja uma , pokazujući vam kako da proširite bilo koju mapu uma do bilo koje ve liči ne koju želite. PO VEĆAJTE

svom MOĆ POVEZIVANJA

S le deći

korak je da proširite početnu vežbu sa pojmom "sreća" , prate ći već data uputstva. Na potpun o isti n ačin na koji se vaših deset početnih reči ili slika granalo od centralnog pojma "sreća" , svaka od ovih deset reči može da razgranava svoje sopstvene asocija cij e. Slobodnim asoc iranjem na svak u od deset reč i ili slika, povezujući pojmove koji polaze od njih linijama i jasno pišući štampanim slovima poj edinačne ključne re či po linijama koje su iste dužine kao i same reči , možete početi da gradite verbalno "drvo" asocijacija mape uma, kakva je mapa na strani 66.

64

Dn/gl segment: Temelj;

VIII

Od brej nsto rminga do map ira nj a uma

K ada pogledate ilustraciju prim et i ćete da je po čet n i h deset re či napisano krupnij im slov ima, i da su linij e po koji ma su isp isane deb lj e od sekundarnih linij a. Ovo služ i da bi se naglasio njihov zn ač aj kao deset k lju čnih pojmova koj i su vam na počet ku pali na pamet. Dok budete povezivali reči u svojoj m ini-mapi uma po ve ćava ćete istovremen o i p refinjenos t i snagu svoga p am će nj a . :Ill

G odi ne 1985. Anderso n i Po rlmuter (Ande rson, Po rlm utter) su sprov eli zaniml jiv eksperiment so pam ćen j em. Predstavil i su ispitanici ma centralne klju čne reči i zatra žili od njih do stvara ju asocija ci je ko je po činj u zadatim slovom. No pri mer, jedn oj gr up i je zcd oto k l ju č no re č i po čet n o slovo u nizu " pos - s, ko st - m" . D rug o j g rupi je zadat niz " kockar - s, kost - m" . Pot o m je p raće no brzina koj om su ispitani ci došli do reči " meso". O so be iz prve gru pe su bile brže jer je prethodno reč " pos" aktiviralo memo rijski lonac " pos - kosl - meso " . Kao rezultat svo jih istraživan ja, A nderso n i Po rlm uter sugerišu do : Pam ćenj e

radi kao aktivacioni proces, koji se širi od rane reći putem o vakv ih lanaca."

reči

do asoci-

VEŽBANJ E

B acite krata k pogled na ilustracij u na sl ed ećoj strani. Zati m proširite svaku od svoj ih deset počet n i h k lj učn i h re či daljim aso cij acijama. P roved ite I minu t nad sva kim k lj učnim pojmom (ukupno 10 mi nuta). Kada ste zav ršili ovu vežbu, b i ćete na drugom , t rećem i četvrto m nivou vaše min i-m ape um a. U tom trenut ku shvatićete da tako možete da nastavite u nedogled! Ova ve žba vam pokazuje daje, uz kori š ćenje odgo varajuć ih tehnika, vaš mo zak u m ogu ćn ost i da istraž uje i man ifestuj e svoj u beskraj nu kreativnu sposobnost. UVOD U SLEDEĆE POGL AVLJE

Pošto ste urad ili vežbe, integrisa li i proširili svoj u m oć za asociranj e slika i reč i , sada ste sprem ni da izraz ite svoj potpuni spektar kortika inih i mentaln ih sposo bnos ti u samoj ma pi uma.

Drugi segm ent: Temetji

65

Od brejnstonninga do mapiranja

VIII

IInta

PI\O

Proširen o početno vežbo so pojmom Nsrećo , kojo nos vod i do os novno g verbalnog mapiranja uma (v. str. 8)

N

66

Drugi segment: Temelji

IX

Mapiranj e uma Pregled • • • • • • • • •

Uvod Uprezanje kompl etnog spektra vaš ih kortikaInih sposobnosti Uvod u hijera rhije i kategorije Putovanje kroz um jednog mapera uma (I) Implikacije Putovanje kroz um jednog mapera uma (ll) Još o hijerarhij ama i kategorijama Pred nosti hijerarhije, kategorizacije i POP Prednosti mapiranj a uma nad linearnim pravljenjemfhvatanjem beležaka • Uvod u s ledeće poglavlje

UVOD

Ovo poglavlje vas uvodi u tehnike stvaranja reda i strukture u vašem razmišlj anju; a deo " Putovanje kroz um jednog mapera uma" će vam o moguć i t i da vidite proces mapiranj a uma " iznutra" . Sem toga, predstav i ć e rn o vam dalje dokaze o beskrajnom kapacitetu povezivanja i kreativn osti vašeg mozga. UPREZANJE KOM PLETNOG SPEKTRA VAŠIH KO RTIKALN IH SPOSOBNOSTI Upečatlj ivo st

map e uma se ostvaruj e postavljanjem centralne slike umesto centralne re či i korišćenjem slika umesto reči gde god j e to m ogu ć e . Kombinovanje ove dve kortikaIne veštine - oseć aj za re či i Drugi segment: Temelji

67

Map iranje uma

IX

slike, višestruko će uveć at i vašu inte lektualnu snagu, posebno dok stvarate svoje so pstvene slike. 3€

Godine 19 8 9 . V. M . Metlin (W. M . Matlin) je opis ao eksperiment ko ji je to i po kazao . Sprove li su ga Bul i Vitrok (Bull, W hillrock) 16 godina ran ije, do bi ispitali efekte ko je slike ostovljoju na proces u čen ja . Bul i Vitro k su tražili od dece store 9 i 10 go dina do zapamte reči kao što su "mozak", " ča s o p i s " , Hnevo1ja " j HistinoM . Deca su

podel jena u tri grupe. Prva g rupa je čita l o reči i njihove definicije, zapisivala ih i potom stvarala svoj e sopstvene slike, ka ko reči tako i njihovih definicija. Deca u drugoj grupi su radil a isto kao i deca u prvo j, samo što su umesto da crta ju svoje, precrtavala već gotove slike . Deca u trećo j grupi su jednostavno samo po novljo lo zap isivanje reč i i njihovi h definicija . Ne de lju dana kasnije, deca su podvrgnuta testu p risećan ja reč i i njihovih definicija . Deca iz prve grupe, koja su stvarol o sopstvene slike, su imala daleko naj bo lje rezultate, dok su deco iz treće grupe, koj o nisu ništa crtal o, bila najgora.

Ovi nala zi idu u prilog č i nj en i c i da je mapa um a jedi nstve no ' pogo dna alatka za uče nje . O na ne samo što koristi slike, već i sama predstavlja sliku. Mapa uma upreže kom pletan spektar kortika inih sposobnosti osećaj za reči, slike, brojeve , logiku , ritam, boj u i prostorno poimanje - jednom j edinstveno snažnom tehnikom . Či neć i to, pruža vam slobodu da skitate po besk rajnom prostranstvu svog mozga. UVO D U HIJERARHIJE I KATEGORIJE

Da biste uspeli da kontrolišete i primenjuj ete ovu ogromnu ment alnu m oć, b iće vam potrebno da strukturirate svoje mis li i vašu mapu urna kori ste ć i hij erarhiju i katego rizacij u. Prvi korak je da ident ifikuj ete svoje pojmove direktne povezanosti (PDP).

Pojm ovi direktne p ovezanosti zasnivaj u se na k ljučnim pojmovima na osnovu koji h se može organ izovati mnoštvo drugih pojmova. Term in " maš ine" , na primer, obuhvata ve liki broj kategorija, od koj ih je jedna " motorna vozi la". Ova katego rija , sa svoje strane, takođe pok reć e širok

68

Drugi seg ment: Te",elji

IX

Mapira nje lImo

spektar, kome pripada i reč "kola" . Reč "kola" opet obuhvata mnoštvo tipova, m eđu njima i "ford", koji takođe uklju čuj e veći broj razl i čitih modela. Gl edano iz ove perspektive, re č "mašin e" je snažnij a od reči " ford" , zato jer obuhvata i potencijalno stru kturira ogroma n spektar informacija. R e č "mašine" ujedn o i sugeriše skup kategorija i postavlja ih u po dređ en hijer arhij ski poredak. S l i čno

tome, ovakva hij erarhij a se može proširiti naviše, naj oš više nivoe ge neralizacije: rcč " artefakti" ', na primer, uključuje i re č " mašine" kao p određenu . Ov e klj učne reč i , ili pojmovi direktne povezanosti, predstavlj aj u klju č za oblikovanj e i up rav lj anj e kr eat ivnim procesom asoci ranja . Dru gim rečima, one su naslovi poglavlj a koje biste upotrebili kada biste pisali knji gu na neku temu.

:Il: K l as ič n a studija, koju su sprove li Bo uer, Kl ark , Lezgold i Vi mzens (Bower, C lark, Lesgold, Wimzenz) 19 69 . godi ne, pokaza lo je zna čaj hijerarh ije ka o po mo ćn og sre dstva za p a m će n je. U ovo m ekspe rime ntu, ispitanici su bili pod e lje ni u dve grupe. Svakoj gru pi su pokazane čet i ri karte , sa 2 8 re či na pisa nih na sva ko j o d njih. O so ba ma u prvoj gru pi su pokaza ne re č i koje su bile hije rarhijski o rganizovane . Na prime r, reč "instrumen t" bi se nalazila na vrhu, o d ko je bi se da lje grana le re či " g u d a č i " i "uda ra ljke". Na s l ede ćem nivou su bile grane so re č ima lIviolina ", l/viola", i

"v i olon če l o" ko je su se na lazile ispod re č i " g u d ači " , i grane sa re čima "timpani", "bubnjevi", "bongo" ispod reč i "udarolike", i

tako dalje . Oso ba ma u drugoj gru pi su pokazane istovetne re č i , ali raspoređen e po principu slu čajn osti . Sposobnost pri se ćanja je po tom testirano kod ispitan ika iz obe grupe. Baš ka o što biste sada i očekiva l i , ispitan ici iz prve grupe su imali dale ko bolje rezultate od osoba iz druge grupe, kojimo su pokaziva ni s l uča j n i spiskovi fih istih re č i . PUTOVANJE KROZ UM JEDNOG MA PE RA UMA (I)

Ovo je vaša šansa da " zav irite" u umj edne osobe i da istražite njene idej e o pojmu s reće . U toku procesa, imaćete m ogućn ost da prim enite

•

Artefakt (Iat.) predmet

n ač inj en

ljud skom rukom. (prim. prev.)

69

Map iranj e uma

IX

sve tehn ike mapiranja uma koje ste do sada novih.

nau čili ,

kao i nekoliko

Maper uma započinj e od ce ntralnog lika koji izražava pojam sreće. Slika treba da sadrž i iluziju trodim enzion alnosti i barem tri boje. Prvi pojam direktne pove zanosti koj i j e našem maperu pao na um je reč "A KTIVNOSTI". Ova re č je napi sana krupn o velikim slov ima na podebljanoj, zak rivljenoj liniji koja polazi iz ce ntra, linij i koja je iste dužine kao i sama reč . Prve asoc ijacij e - imenice "č amac", "srce" , " trkač" i glagol " de liti" - granaj u se od pojma "A KTIVNOSTI" . U mozgu našeg mapera uma je sada sev nuo novi POP - "LJUDI". Ova reč je postavljena na levoj strani mape uma, tak ođ e krupno napisana i prika č en a za centralni lik podebljanom linijom. Razne boje kojom j e reč ispisana ukazuju na raznobojn ost ra zli čitih rasa, uklju ču­ juć i i Marsovce! Sl edeći skup poj mova - "porodica", " prij atelj i", ratelj i", " životinje" , granaj u se iz ove klj učne reči .

" izvođa č i " ,

"s ta-

Neki od ov ih pojmova tak ođe indukuju nove. "Brat", " majka", "otac", dodati su uz reč "p orodica". Uz reč " i zvođači" , ređaju se " m ađ ion ičari", "glumc i", "klovnov i". Pojam " staratelji" indukuj e reči "nastavnici", "sveštenici", "psiholozi" i "treneri". Svaki od s l e de ća tri term ina pred stavljaju PDP ~ "H RANA", " OKRUŽENJE" i "OSEĆANJ A" - i kao takve dobijaju svoj odgovaraj uć i sta tus na mapt uma. Reč " OKRUŽENJE"

indukova la je dva pojma. Naš domać i n brzo dodaje sliku plan ine i reč "seosko". U ovo m trenutku ćemo zastati da bismo razmotril i implikacije ovo ga što je do sada urađeno .

IMPLIKACIJE Razm atraju ći mapu uma koju je naš dom aćin osmislio, j asno je da bi bilo koj a ključna reč ili slika sa nje mogli biti smešteni u središte nove mape um a koja će takođe biti razgranata. I ma j u ći

ovo u vidu, sva ko mo pa uma je pote ncij a lno beskrajna. Pos ma tra j u ći njen u zrakast u strukturu, svaka ključ n a re č pri do da ta mapi uma soma po sebi otvora mo gu ć nost za novi i još već i spekta r a socija cija , koje o pet so svoje strane otvaraju m ogu ćnosti 70

Drugi seg ment: Temelji

IX

Map iranje 1I111a

za sve no ve i nove , i sve veće i veće spe ktre, i ta ko dalj e a d infin itum. To još jednom pok a zuje beskra jnu a socija tivnu i krea tivnu prirod u svakog no rma lnog ljudskog mo zga . Ovo j e tak ođe sasvim kontrad iktorn o široko raspro stranjeno m shvatanju da j e s/varanje idej a mn ogo teže od njih ovog uređivanja i organizovanja . Uko liko je naša sposobnost mapir anj a uma beskrajn a, onda se j edin a te š koća sastoj i u tome da od redi mo kada da se zaust avimo; a ma pa uma nam može pom oći čak i u do nošenju ov e odluke. Nasuprot tome, linearne beleške u form i spiskova su u direktnoj supro tnosti sa radom uma, j er one pokreć u idej u, a zatim j oj nam erno presecaju vezu sa preth odnim idejama i idejam a koje slede. Kontinu irano odvajaj u ć i sva ku ideju od nj enog konteksta, linearn e beleške blok iraju prirodni proces razmi šlj anj a, "sagorevaj u ć i" ga. Spiskovi zauzda vaj u slobodu pokreta u mozgu i konač no dovod e do zas toj a u spost av lj ajući uske neuralne staze mi sli koj e sve više smanj uj u verovatno ć u kreativnos ti i pri sećanja .

:ll: Ra zlog zbog koga spiskovi imaj u ovakve posledice leži u tom e što oni delu ju direktno suprotno a socijat ivno j prirodi mozga . Č i m se neka idejo po javi sa njom je "za vrše no ", i raskida se njena veza sa prethodn im ide jama i idejam a koje slede . Ovo nepre kidn o g il jotinira nje novih misli predstavlja jedan od glavnih fa kto ra koji sto je iza za s t raš u j uće m eđu n a ro d n e sta tistike pokre tan ja kreativnih ideja . U testovima ko je je vršio E. Pol Taren s (Poul To rra nce), na primer, kado je od ispitani ka tra ženo da smisle što je mogu će više prime ra za kori š ćen j e (aso cija cija ) određ ene ide je, pro sečan broj je bio - a ispita niku je pri tom bilo dato vre mena koliko želi- be znača j n i h 26 . Činjen ica je da bi ispitani k, da je poznavao briljantno razmišljanje , uspeo do skupi više miliona poena pre neg o što bi od ustao od daljeg razmišlja nja , i to zbog či stog zam ora . PUTOVANJE KROZ UM JEDNOG MAPERA UMA (II)

Vrativši se našem maperu uma, našli smo našeg dom aćin a kak o pod trenutnim uticaj em prethodnog ob razovanj a - preživlj ava mentalnu blokad u.

Drug i segment: Tem elji

71

Mapiranje lima

IX

Usled nedostatka znanja o našim umovima, ovakve mentalne blokade drže poj edine ljude "nemirna" - tokom nekoliko sekundi ili minuta, satima, godinama... ponekad i tokom č itavog života. Međut im , kad j ednom razumete besk raj nu asoc ijativnu prirodu svoga mozga, bićete u stanju da mu pomog nete da pomogne sam sebi. U prežuć i tendenciju mozga da funkcioniše kroz ge štalt, odnosno celovito, naš domać i n jednostavno dodaje prazne linij e ključnim rečim a na mapi uma, n am am ij uj ući tako mozak da " popuni" delove koj i ga dozivaju .

U trenu tku kodo ljuds ki mozok shvoti do može do povezuje bilo šta sa bil o č i m , b i će u stanju da gotovo trenutno pron al azi asocijacije, posebno kada ie izazvan dodatnim stimuluso m .

Od sada možemo sa uživanjem posmatrati kako naš dom aćin kompletira asocijativnu mrežu: dodaje više slika; pojmove drugog, trećeg i četv rtog nivoa; povezuje delove; kor isti kodove; sumira glavne teze kada smatra da je neka važna grana dovršena. U ovoj fazi, još jedan važan aspekt briljantnog razmišljanja/mapi ranja uma postaje očigle da n : to da je mapa uma zas nova na na logici . asocijacija , a ne na logici vremen a. Mapa uma se pruža u bilo kom smeru i hvata bilo koju misao iz bilo kog ugla. Pošto je pokrenuo dovolj no ideja da bi zadovolj io zahteve svog govo ra, prezentacij e, rada ili istraživanja, naš dom aćin od l uč uje da j oš više sredi svoje ideje daj ući svakoj od njih broj, postavljaj uć i na taj n ačin mapu uma u hronološki niz, ukolik o bi to bilo neophodno. JOŠ O HTJERARHTJAMA I KATEGORIJAMA

Pojmovi direktne povezanosti u svakoj mapi uma predstavlj aju one reč i ili slike koje su najjednostavnija i naj očigled n ija sredstva za stvaranje reda. To su klju č ni pojmovi koji u sebi sakupljaj u n ajveći broj asocijac ija. Upravo je korišćenj e hijerarhij e i kategorizacije ono što razlikuje potpunu mapu uma od mini-m ape uma opisane ranije. U mini-m api uma, prvih deset reči ili slika dobijaju svoj značaj samo zato što su prve pale na pamet. U potpunoj mapi uma one su poređanje prema svojoj pripad aj u ćoj važnosti .

72

DrIlJJi segme nt: Temelji

Mul ti-ordinotna ve žbo so po jmom . /rčanje" koju su rodile tri grupe od po če tiri osobe u potrozi za zajedničkim pojmovima (v. str. 54)

Primer vežbe stva ra nja mini-mape uma so s ikomo ko ju je urodilo Va nda N ort (Va nda North, v. str. 63) Dr"gi .~·, ·g lll('nl: Temelji

73

b

I(

Mapa uma Marko Brauna (Mark Brown) koio no spektakularan način prikazuje upotrebu slika, oblika i trodimenzionalnos ti (v. sir. 89 -94)

" " " " Prirodno orhife ktoniko, slike 9, 10, l I i 12; slika 13 A

78

Drugi segment: Tem elji

Mopo uma Kloud;;uso Borero kojo pokozuje ko ko će primeno osnovnih principo (koren ovi) do vesti do odgovorojućih plodovo! (v. str. 109) Drugi segment: Tem elji

79

Mapa urno so jed instven om slik om, outoro Ulfo Ekbergo (v. str. 1 12)

os,.

u "..,-

.,. ,. -"s . Jo

,S Mapa urno o utorc Vande N oli kojo io j je p om oglo pri donošeniu odluke o lo me do li do pr eseli svoj o firm u ili ne (v. sir. 124 -1 2 6 )

so

!)I"lIg i sl'g ll/el/l: Tl'lU l!lji

IX

Mapiranje tima

Jednosta van način da otkrijete primarne pojm ove direktn e povezano sti j e da postavite s l edeća p itanja: • Kakvo znanje se traži ? • Kad bi ovo bila knji ga, kakvi bi bili naslovi pogla vlj a? • Koj i su moji

speci fičn i

cilj evi?

• Kojih su sedam najvažn ijih kat egorij a u delu koji se raz ma tra? . su moja . osnovna plitania? " ? " , ..Šta.?" , .. G-' • K oja ~ a . " Zasto. ue.? " , ., K O .? " , ..Kako? ", ..Koj i?" često mogu od l ično da poslu že kao glavne gra ne na map i um a. • Koja j e to šira ili sveo buhva tnij a kategorij a u koj u se ove ukl apaju? Vrlo često će, sa mo posta vljanj e ov ih pitanj a otkriti že ljene pojmove direktne povezanosti . Uko liko to ne u spe, počnite od ce ntra lnog lika ili poj ma i povucit e če t i ri do seda m linija koje se gra naj u od nje ga. Sada pon ovo postavite go rnja pitanja. Alternativno, možete se ponovo vratiti tehni ci mini-m apa um a, zabelež iti prvih deset reč i ili slika koj e vam padnu na pam et, i onda se . zapitati koje se od njih mo gu kombinov ati pod nekim op štijirn naslo vom . PREDNOSTI HIJERARHIJE, KATEGORIZACIJE l POJMOVA DIREKTNE POVEZANOSTI

l

Primarn e ideje su na svom mestu, tako da sekundarne i tercijarne idej e mogu da ih prate brzo i lako, u cilj u olakšavanja h armoni čne stru kture mi sli .

2

PDP služe da uobliče, izvajaju i izgrade mape um a omogućavaj ući mozgu da razmi šlja na prirodno strukturiran n ačin .

Vežbanje Kori steći

sve tehnike mapiranja uma koj e ste do sa da na uči li , napravite svoj u sop stvenu kompletnu mapu um a o pojmu "sreća", i upored ite j e sa mapom na strani 66 .

Drugi segment: Temelji

81

Mapiranj e lima

IX

PREDNOSTI MAPIRANJA UMA NAD LINEARNIM PRAVLJENJEMfHVATANJEM BELEŽAKA Pol a zeći od mana standardnih beležaka (navedenih na stranama 41-42), možemo izvesti prednosti mapiranja uma:

l Ušteda vremena beleženjem

isključi vo relevantnih reči (i zmeđu 50

i 95 procenata).

2 Ušteda vremena pri č i tanj u

i sključi vo relevantnih reči (više od 90

procenata ukupnog vremena).

3

Ušteda vremena pri pregledanju beležaka (više od 90 procenata ukupnog vremena). klju čnih reči koje se ne mor aju tražiti u kontinuiranom tekstu punom nepotrebne rečito sti (više od 90 procenata ukupn og vremena).

4 Ušteda vremena pri traženju

5

Pravilno usmeravanj e koncentracije.

6

Lakše pronalaženje klju čn ih reči od esecijalnog zna čaja .

7 Koncentracija ključnih reči od esecijalnog značaj a naj ednom mestu (vremenski i prostorno), ćanj e .

8

č i me

se poboljšavaju kreativnost i prise, /

Povezanost ključn ih reči jasnim i svrsishodnim asoc ijacijama.

9 Vizuelna dopadlji vost i preglednost koja omogućuje mozgu da lakše pamti.

10 Kontinui ranost i potencijalna beskrajnost razgran avanja misli koja omogućuje

II

stalno nova otkri ća i nova ostvarenja.

Celovitost i dovršenost koja, u skladu sa prirodom mozga, stalno obnavlja našu prirodnu želju za učenjem .

12 Upotreba svih kortikainih sposobnosti, na osnovu čega mozak postaje sve pripravniji, prij em či viji i sigurniji u svoje sposob nosti (v . poglavlje Ill - .Posled icc po naše mozgove" , strana 42).

82

Drugi .segment: Temelji

IX

Mapiranje uma

UVOD U SLEDEĆ I SEGMENT

Završili ste prvi i drugi segment, upoznali ste se sa arhitekturom i temelj ima briljantnog razmi šljanj a, napredovali od osnovnog brejnstorminga do min i-mapa uma, a odatl e do pravog mapiranj a uma. Sada vam j e potrebna struktura u okviru koje biste izrazili svoje briljantn o razmiš ljanje. Treć i segment vam pruža osnovna n ačel a koja će oslobađati, a ne koči t i , vašu prirodnu kreativ nost.

Drugi segment:

T~"ltdji

83

Treći

segment:

Struktura

Treći segment vas

upoznaje sa zakonima i prep orukama u mapiranju ulila. Ova načela će vam omogućiti da zna tno po većate svoj u mentalnu preciznost, kreativnost, snagu i slobod/i. Kada budetej ednom razumeli i prihvatili osnovne zakone, bićete u m ogućnosti da brže razvijate svoj lični stil mapiranja uma.

84

Treći

segment: Struktura

x Vodeća načela

Pregled

• • • • • • • • • •

Uvo d Pogle d jednog vanzemaljca na ljudsku inteligenciju Tri osnovne instrukcije (tri " P" ) za map iranje uma Zakoni i preporuke u mapiranju uma Pregled zakona mapiranja uma Obrazloženje zakona mapiranja uma Pregled preporuka za map iranje uma Obrazloženje preporuka za mapiranje uma Če ti ri opasna područja Uv od u s led eće poglavlje

UVOD

Ovo poglavlje počinje posmatranjem razvoja ljudske inteligencije sa stanov išta j ednog imaginarnog vanzemaljca. Perspektiva vanzemaljca će vam om oguć i t i da istraž ite osnovna n ačel a briljantnog razmišljanja sa većom obj ek t iv noš ć u nego što bi to in a če bilo m ogu će . Zakoni i preporuke u mapiranju uma su uspostavljeni - i dopunj eni prakti čnim vežbama - da bi vam pomogli da uklonite ment alne blokade, da upamtit e ono što ste mapirali i da pripremite odgovaraj uće uslove za rad . Na kraju poglavlja ćete videti kak o da izbegnete naj češće zamke koje če kaj u mapere početnike.

Treći

segment: Struktura

85

x

Vodeća načela

POGLED JEDNOG VANZEMALJ C A NA LJUDSKU INTELIGENCIJU

Zamislite da ste vanzemaljac izjedne milijardu godina stare civilizacije, od kogaje zatraženo da civilizacijski ml ađe, ali vrlo talentovane stanovnike Zemlje prouči , pomogne im i eventualno se sprijatelj i sa nj ima. Proučavali ste intenzivno stanovnike Zemlj e i otkrili da oni poseduju zapa nj uj uće kompleksan korteks , sa širokim spektrom naprednih mentalnih sposobnosti, beskrajnim asoc ij ativnim kapacitetom, prakli čn o neograni č enim kapacitetom skladištenja, i takođe ne ograničenom m ogućnošću indukovanja novih ideja i asoc ijacija. Osim toga , oni poseduj u izvanredn o složeno i fleksibilno telo koj e služi kao oslonac i transportno sredstvo te inteligen cije, fiziološku sposobnost da poboljšaj u svoje m ogućn ost i , kao i usađenu radoznalost koja ih tera da istražuju sve aspekte univerzuma.

Dalje prim ećuj ete da, u pokušaju da dobij ete pristup njihovim ogromnim mentalnim moći ma, pripadnici ljudske rase " cede" svoj u inteligenciju i sklj u či vo kroz neverovatno uzan i ogra n i č en kanaljezika. Kao rezu ltat toga, mnogi od njih dobijaju pravu mučninu na sam pornen uč enj a, a na milionim a institucija za u čenj e koje su rasute po celoj ' planeti već i na studenata ili spava ili pokušava da se i zvu č e odatle! Ganuti ovom tragik omičnom situacijom, od l učujete da date ljudima zbirku zakona mapiranja uma da biste im pomogli da realizuju svoje neverovatne moći . Ovi zakoni moraju biti važeći posmatrano iz bilo koje akademske perspektive u kojoj ljudi mogu odabrati da ih primene semantike, neurofiziologije, teorije informacija, teorije kortikainih hemisfera, fizike, psihologije, filozofije, istraživanja pamćenj a ili teorije učenj a . Ono što sledi su zakoni, teorije i preporuke koje ćete vi predložiti. TRI OSNOVNE INSTRUKCIJE ZA MAPIRANJE UMA - (TRI »P")

U mnogim drevnim kulturama Istoka, majstori u čitelj i su novim u če nic ima tradi cionalno davali samo tri osn ovne instrukcije: povinuj se, saraduj i osamostali se. Svaka od ove tri instrukcije karakteri še pojedinu fazu uč enj a . Povinuj se - označav a da u čenik treba da podražava učitelj a, tražeć i

objašnjenje samo kadaj e to neoph odno. Sva osta la pitanj a treba da budu zabeležena i postavljena tek u s ledeć oj fazi .

86

Treči segment:

StrukJura

x

Vodeća načela

Sarađuj - se od nosi na sledeć u fazu kada u če ni k , po što je n au č i o osnovne tehnike, poč i nje d a ko nso lid uje i inlegri še informacije po st av lj aj uć i odgova raj uća pitanja . U ov oj fazi u čen ik treba da po ma že u č it elj u u anali zi i stvaranju .

Osamostali se -

označava da će u čeni k , pošto j e u potpunosti n au či o

sve što je u č itelj mogao da ga n au či , odati pošt ovanj e u čitelju nastavljaj u ć i proces mentalne evo lucije. Na ovaj n ačin, u č enik može da iskorist i u č i telje vo znanje kao platfo rmu sa koje će stva rati nov a shvatanja i

pa radi gm e, p os t ajući tak o u či telj s l ed eće ge ne racije . Ekvivalenti za ove tri inst rukc ije (tzv. tri " P" )" u m ap iranju um a su prih vati, primeni i prilagodi.

• Prih vati

znač i

da, u prvoj fazi, tre ba d a ods tranite sve predrasu de koj e imate o svojim mentalni m ograničenjim a i da tačn o prat ite zakone ma piranja uma, po d ražavaj uć i dale mo dele što preci znije možet e.

• Primeni pred stavlj a drugu fazu , kad a ste za v rš ili os no vne ve žbe date u ovoj knjizi. U ov om tren utk u, sugeri šemo vam da uradite minimum 100 m ap a um a prim enjuju ći za ko ne i prep or uke sa drža ne u ovom pog lav lju, razvij aju ći svoj so ps tveni sti l mapiranj a um a i e ks pe ri me n t i š u ći sa razli č itim tip o vim a m ap a um a koji su skiciran i u s led eć i m poglavljim a. Mape um a treba da kor istite u sv im aspektima kak o hvatanj a belc žaka tako i pravljenja beležaka dok ih ne osetite kao potpuno prirodan način organ izovanja vaših misli.

• Prilagodi se od nos i na t ekući razvoj vaših ve ština mapira nja uma. Pošto ste se uvežbali na nekol iko sto tina " či sti h " mapa uma, ovo j e vreme za eks pe rime ntisanje sa razl i čit im n a čin im a pri lagođa­ va nja ob lika ma pe um a . Javit e nam svoj e rezultate... ZAKONI I PREPORUKE U MAPIRANJU UMA

Zakoni Zakoni mapi ranj a um a su namenj eni po v eća vanju , a ne ograničavanju vaše ment aln e s lobode . U ovom ko ntek stu, važno j e da se red ne porneša sa kruto šću ili sloboda sa haosorn . Suvi še če sto se red prihva ta sa negat ivno m ko notacij om kao rigi dan i og ranič avajuć i . Sl i č no , sloboda se greškom za menjuje haosorn i ned ostatkom struk turira nosti . U stvar-

"

U originalu Iri .. A " : accept, apply , adapt. (prim.prev.)

Treći

segment: S/ruk/ura

87

x

Vodeća načela

nosti, istinska menta lna sloboda predsta vlja sposo bnos t da se stv ori red iz haosa. Zakoni mapir anja uma ć e vam pom oć i da uradit e upravo to. Zakoni su i nače podeljeni na zakone tehnike i zakone planiranj a:

Tehnike

l

Koristite istieanj e

2

Koristite asoe iranj e

3 4

Budite jasni Razvijte lični stil

P/an

l

Koristite hijerarhiju

2

Koristite numerički poredak

Prep oruke

I

Razbijte mentalne blokade

2 3

Popravite Pripremit e PREGLED ZAKONA MAPIRANJA UMA

Tehnike

I

Koristile isticanje o

Uve k koristit e ce ntralni lik .

o

Koristite slike po

o

o

Koristite var ijaeije ve l ič i ne slo va, linija i slika.

o

88

mapi uma.

Koristite tri ili više boja po jednom eentra lnom liku . Koristite iluziju trodimenzionalnosti slika i reči . Koristite sinestezij u"

o

•

č i tavoj

Sinestezija (gr.), mešanje fizič k i h doživljaja, da osel; nadražaj drugog č u la. (prim . prev.)

saosećaj ,

sposob nost nenadraženog

Treći

čula

segment: Strukt ura

x

Vodeća nače la

Koristi te ravnomerne razmake . Koristite odgovaraj uć e razmake.

o o

2

Koristile asociranje

o

Povezujte strelicama poj move na mapi, bilo da su na istoj ili na razli čitim "granama" Ko ristite boje.

o

Ko ristite kodove ili s kraćen ice.

o

3

Budite jasni o

Ko ristite samo jednu k ljučn u re č na svakoj linij i. Sve re či pišite štampanim slovima.

o

Pišite

o

Povl ačite

o

štam panim slovima na linijama . linije iste dužine kao što j e i dužina reč i na njima.

o

Povezujt e "grane" sa centralnom slikom. Povezujte linij e jedne sa drugima. Pode bljaj te centralne linije .

o

Uokvirite pojm ove koji se granaj u iz istog poj ma.

o

U činite

o

o

svoje slike što je m oguće jasnijim a. Postavite svoj papi r vodoravno ispred sebe. Pišite slova što vertikaln ije.

o o

4

klju čne reči

Razvijte li čni stil

Plun

l

Koristite hijerarh iju

2

Koristite numerički poredak OBRAZLOŽENJE ZAKONA MAPIRANJA U MA

Tehnike

l

Koristite isticanje

Isticanje, kao što smo već videli, predstavlja jedan od glavnih fakto ra za pobo ljšanje memorij e i kreativnosti. Sve tehnike koj e se kor iste za

Treći

seg ment, Strllktura

89

x

Vodeća načela

isticanje se mogu koris titi i za asociranje, kao i obratno. S ledeći saveti vam omogućavaj u da postignete optimalno isticanje u svojim mapama uma.

Uvek istaknite centralni lik Slika automatski predstavlja fokus za oko i mozak. Pokreće brojn e asoc ijac ije i zapanjujuće je efikasna kao pom oćn o sredstvo u memorisanju. Osim toga, slikaje atraktivna - i to na mnogim nivoima. Ona vas pri v lači , pruža vam zadovo ljs tvo i skreće vašu pažnj u na sebe . Ukoliko određen a reč (umesto slike) apsolu tno mora biti u središtu vaše mape uma, i ta re č se može pretvoriti u sliku kori šćenjem iluzije trodimenzionalnosti, raz liči ti h boja i " ulepšava nja". Koristile slike po čita voj mapi uma Kori šć enj e slika gde god j e to m ogu ć e vam pruža sve gore navedene prednosti, a uj edno stvara i sti m u lišuću ravnotežu izmeđ u vaših vizuelnih i lin gv i st i čk ih kortik ainih veština i pobo ljšava vašu vizue lnu percepcij u. Uko liko otklonite svoj u eventualnu predrasudu da ste loš crtač i . pokušate da nacrtate leptira, na primer - možda vam se vaš prvi crtež ne će dopa sti. U nekim sl učajevima ćete možda imati veličanstveni neuspeh ! Ali, prednost j e u tome što ste pokušali, i s ledeć i put kada budete videli leptira, po ž el e ć ete da ga malo detalj nije pogledate sa namerom da ga bolje zapam tite i lakše preslikate. Na taj nači n , k ori st e ć i slike u svojim mapa ma uma, u sredsred i ćete se jasnije na stvarni život i teži ćete da popravite svoje "kopi ranje" stvarnih objekata. Doslovno ćete "otvoriti svoje oč i " za svet oko sebe . Koristite tri ili više boja po j ednom centralnom liku Boje stimulišu memoriju i kreativnost, pom ažući vam da izbegnete opasnos t od monohrom atske monotonij e. One daju život vašim slikama i č i ne ih atraktivnijim. Koristite iluziju trodimenzionalnosti slika i reći Korišć enje "treće" dimenzije či n i da stvari " i skaču" . a šta god da iskače to se lakše pamti i saopštava. Prema tome, najvažn ij i elementi vaše mape uma mogu biti naglašeni tako što će biti nacrtani ili napisani "u tri dimenzije" . 90

Treć i

segment: Struktura

x

Vodeća na čela

Koristite sinesteziju (mešanje fizičkih

osećaja)

Kada god je to m oguće, uključite u svoj u mapu uma reči ili slike koje sc pozivaju na ču lo vida, sluha, mirisa, ukusa, dodira i kinestezije.* Ovu tehniku su koristili mnogi poznati mn em on i č ari, kao i veliki pisci i pesnici. Na primer, u svom velikom epu " Odisej a" , kojije inače za p a nj uj ući primer memorij e, Homer koristi potpuni spektar čovekov ih ču l a da bi preneo uzbuđenj e i opasnost Odisejevog putovanja kuć i posle opsade Troje. U s ledećoj sce ni, Odisej je napravio grešku naljutivši Posejdona, boga mora, koji mu se sveti podi žu ći strašnu oluju: " Tek Šio izrekn e.lo. s visine krupan se 1010 .1' stra šno obo ri na krov i njegov zaljulja čamac, a sam padne dalek o od čamca, korma n iz ruku pusti; o jarbol njemu po sredini udari slrašna bura pa ga preb i u onoj vetrova smesi.jedro i molka padn u da leko u valove morske. A njega pod vodu baci val, i dugo se nije mog 'o pom olili go re, pod silnom navalom vode, j er mu ote ža ruho Šio m/l dade di vna Kalipsa. D ockan izroni tek, iz usta j e slan/l i gorku pljuvao vodu, a silna i s temena lila m/l voda. Iako na muci živoj , on opel se li se čamca, pa se za njim vine u vale i najzad ga zgrabi. le Jn U u sredinu sedne od p reke bežeći smrti. Veliki talas amo i lama bac 'o mu čamac. Kao kad j esenj i Bo rej uzvitla po p olju drače, čvrsto sejedno drugoj prilepile, tako su vetri po moru amo i tamo Odisejev bacali čamac; ćas ga je dognao Nolo do Borej a neka ga nosi. a ćas Euro Zefiru ustupio neka ga vitla." (Prevo d: M iloš N.

Đur ić)

Uoči te

ritam, ponavljanje, nizanje, slikovitost, usmerenost ka svim pokret, preuvel i čavanj e, boje i osećaj e, sve to sadrža no u jednom majstorskom paragrafu vrednom spomena. č u li m a,

Zanimlji vo j e posmatrati kako mala deca upoznaju prirodu svim svoj im ču li m a . Oni dodiruju, probaju , pokreću i istražuju; oni pevu še, pevaju, rimuju i jedn o drugome pri čaju priče, s tvaraj ući fant azije i sanjarenj a očaravaju čih mapa uma.

•

Kinestezija (psih.),

Treći

osećaj i

segment: StruktUTa

kretania, napetosti i napregnutosti snage. {pn niprcv.)

91

x

Vodeć" načela

Kao i ta deca, tako je i veliki mnem oni čar Šereševski, poznat kao "Š", koristio sinesteziju kako bi zapamtio buk valn o svaki trenutak svog života. U svoj oj knjizi o " Š-u" , ,, Umjednog mnetn oničara ", Aleksand ar Lur ija (Luria) izveš tava: ,,J za " Š-a ", takođe. značenje reči bilo je od dominantnog Svaka re čjeproizvodila efekat prizivanja grafičkog lika u njegovom umu, a ono što ga j e razlikovalo od o b ičn ih ljudi je to što S ll njego ve slike bile neuporedivo životnije i stabiln ije od njihovih. Dalje, njegove slike SII bile nepromenljivo p ovezane sinestezijskim komponentama..."

značaja.

Pokret takođe predstavlja važn u mn em oničku tehniku i može biti od koristi u vašim mapama uma. Vaše re či , vaše slike, vaša čitava mapa uma može biti u pokretu - kao ču desne nezaboravne animacije Volta Diznija. Da biste pokrenuli svoje slike, jednostavno ih obogatite odgovaraju ćim detaljima koji -stvaraju iluziju pokreta, kao u sledeći m primerim a:

Koristile varijacije veličine slova, linija i slika Varij acij a ve liči n e najbolje po kazuje relativni značaj pojm ova u hije rarhiji. Uvećane dimezije daju naglasa k, povećavaj ući time verovat- . n oću prisećanja.

Koristite ravnomerne razmake S ređeni razmaci povećavaju j asnost slike, pomažu pri kori šćenju hijerarhije, ostavljaju mapu uma "otvorenom" i pružaju estetsko zadovoljstvo.

Koristite odgovarajuće razmake Ostavljajući odgovarajuću količinu

prostora oko svakog pojma daće te svoj oj mapi uma red i strukturu. To nas dovodi do l ogi čnog zaklj učka da prostor i zm eđu pojmova može biti isto toliko važan koliko i sami 92

Treći

segm ent: Struktura

.

x

Vodeća načela

pojmovi. Na primer, u japanskoj umetn osti aranžiranja cveća, č i tav aranžman se bazira na prostoru i zmeđu pojedin ih cvetova. S l ičn o , i u muzici se zvuk č esto postavlja oko tišine. Tako, recimo, Betovenova čuvena Peta simfonija zaista poč inj e pauzom , odnosno tišinom.

~HI~I \

MA..\.\

2

Koristile asociranje Asoc iranje predstavlja drugi značaj an faktor poprav ljanja memorije i kreativnosti. Asoc iranje je u naš mozak ugrađen a sposobnost koju on koristi da bi dao smisao našem fiz ič kom iskustvu, što predstavlja klj uč čovekovog pamćenja i razumevanj a. Pošto ste ustanovili svoj centralni lik i svoje pojm ove direktne povezanosti, snaga asocijacij a može povesti vaš mozak u dubinu bilo kog problema. Kao što je v eć spomenuto, svaka tehn ika korišće na za asociranje se tak ođe može upotrebiti i za nagl ašavanje, i obrnuto. Povezuj te strelicama pojmo ve na mapi, bilo da O'li na istoj ili na različitim ..granama" Strelice autom atski vode vaše oko ka pove zivanju j ednog dela mape uma sa drugim. One mogu biti jednosmerne ili sa vrhovima u oba pravca; dvodimenzionalne ili trodimenzionalne; kao i razli čite veličine ili oblika. Strelice prostorno usmeravaju vaše misli.

Koristite boje Boja predstavlja j edan od najsnažnijih alata za pobolj šanje memorije i kreativnosti. Odabiranj e specifičnih boja za kodiranje, ili pak za određene delove vaše mape uma, omogući će vam brži pristup informacijama, poboljšanje mem orisanja informacija kao i povećanje broja i opsega vaših kreativnih idej a. Ovakve oboje ne kodove ili simbole mogu stvarati kako pojedinci tako i grupe.

Koristite kodove ili skraćenice Kodiranje vam o moguć uje da u trenu tku stvarate veze i zmeđu razl ičiti h delova svoje mape uma, ma koliko da su prostorno udaljen i jedan od Treći

segment: StrukJura

93

x

Vodeća načela

drugoga. Ovi kodovi ili skraćen i ce mogu bitiu obliku kukica ili krstova, krugova, trouglova, podvu čenih delova, a tak ođe mogu biti i nešto složenij e kao one na map i uma na strani 78 (gore). Kodiranje može uštedeti i dosta vremena. Na primer, mo žete koris titi č itav spektar jednostavnih šifri u sv im svoj im beleškam a da biste predstavili ljude, projekte, elemente ili procese koj i se često pon avljaju . Kodiranj e os naž uje i i sti če kategorizaciju i hijerarhijuj edn ostavnim prim enjivanj em boja, simbola, ob lika i slika. One se takođe mogu primeniti za povezivanje polaznog materij ala (kao to su biografske reference) sa vašom mapom um a.

3

Budile jasni Nejasnost otežava percepciju. Uk oliko budete škrabali svoje be- · le ške, to će omesti pre nego potpom oći vaše pam ć enj e ; to će takođe omes ti i asocij ativnu prirodu i jasno st vašeg razmi šlj anj a.

Koristite samo jednu ključnu reč na svakoj liniji Svaka poj edinačna reč ima hilj ade m ogućih asocij acij a. Stavljanj em samo j edne re či na jednu liniju će vam o moguć i ti slobodu aso ciranja, kao kad sejednoj gra ni dodaj o š č lanaka. Značaj n e fraze nisu izgubljene i sve vaše opcije se ostavljaj u otvo renima. (Za proširenu diskusiju o ovom pravilu v. str. 107- 105.) Sve reči pišite štampanim slovima Štampana slova imaj u bo lje definisan oblik pa je, prem a tom e, vašem umu lakše da ih " fotografiše" . Gubitak vremena se više nego nadokn ad i k or i steći prednosti brzog kreativnog aso ciranja i pri s ećanja . Pisanj e štampanih slova tak ođe podstič e kratk oću izražavanj a, a vel ika i mala štampana slova podj ednako mogu da posluže za pokaziv anje relativnog značaja reči na vašoj mapi uma.

94

Treći

segment: Struktura

x

Vodeća načela

Pi šite ključne

reči

štampanim slovima na linijama

Lin ija ob razuje "skelet" za "meso" koje pred stavlja reč . Linij a, prema tome, obezbeđuje organizovanost i urednost koje pobolj šavaju j asnoću i potpomažu pri se ćanje , Linij e takođe pod sti ču stvaranje daljih veza i dopun a (v. slike na strani 105). Povlačile

linije iste dužine kao i

re či

na njima

Ovaj zakon o lakšava da se reči posta vljaju jedna uz dru gu , što potpomaže stvaranj e asocijacija. Osim toga, u š teđ en i prostor vam omogućava da dodate više informac ij a svojoj mapi uma. (Više o ovome ćete n aći na strani 215.)

PovezujIe linije jedne sa drugima, a glavne grane sa centralnim likom Povezivanj e linij a u vašoj mapi um a će va m o moguć i ti da povezujet e misli u svojoj glavi. Linije se mogu transformisati u stre lice, krive, petlje, krugove, ovale, trouglo ve, poliedre ili u bilo kakav dru gi oblik iz neograničenog sklad išta vašeg uma. PodebljajIe cenIralne linije Podeblj ane linij e svoj om naglašenošću trenutno šalju signal mozgu o vaših centralnih ideja. Uko liko je vaša mapa uma II istraživačkoj fazi, za vreme procesa mapi ranj a uma može vam se desiti da otkrijete da su neke od perifernih ideja u stvarn osti značaj n ij e od centralnih ideja. U tom s lu čaj u mo žete jednostavn o pod eblj ali i spolj ne linij e tam o gde je to potrebno. Pune, zakrivljene linije doprinose vizuelnoj privl a čn osti .

značaj u

Uokvirite pojmove koji se granaj u iz istog pojma Kada gran ič na linij a "obgrli" šemu dovršene grane mape um a, to defini še j edinstveni oblik te grane. Na taj način ovaj jed instveni oblik mo že pokrenuti evociranj e informacij a sadržanih u okv iru date grane. Za naprednije mislioce mnernoni č are, ovakvi oblic i mogu postati "žive slike" koje drastično povećavaju verovatno ću p r i sećanj a .

Tre ći

seg ment: Struktu T"

95

x

Vodeća na čelo

Mnogi od nas su to skoro potpuno nesvesno radili kao deca. Na primer, da li se možda sećate kako ste ležali napolju nekog s unč anog dana, gledaju ći gore u plavo nebo išarano oblacima? Ako se seća­ te,verovatno je da ste gledali u oblake koji su plovili, razmi šljaju ći : " Hej . eno j e ovca!" ; " Ovoje din osaurus! "; .Dvo j e čamacl' :.; " A ovo j e p/ica!"... Vaš mozak je stvarao likove iz slučajn ih oblika, č ineć i ih lakše pamtljivima. Na isti n a čin , stvaranje oblika u vašoj mapi uma će vam om ogu ć it i da organizujete mnoge delove podataka u nekom lakše pamtljivom obliku . Ovo grupisanje podataka, tzv. .zbijanje", predstavlja dobro poznatu mnemoni čku tehniku . Prema tvrdnjama psihologa, naša kratkoročna memorijaje sposobna da uproseku uskladišti samo sedam informacij a. Zbijanje nam može pom oći da ovaj skladišni prostor koristimo efikasnije. Na primer, neuvežbani "kori snik mozga" može koristiti čitavu svoju kratkoročnu memoriju da bi uskladištio sedmocifreni telefonski broj. Vešt " korisnik mozga" će, s druge strane, tih sedam brojeva zbiti na neki lako pamtlj iv n ačin , ostav lj aj uć i tako prostora za druge informacije. Godine 1982. Čej z i Erikson (Chase i Erickson) su sproveli ekspe riment o ovom aspektu memorij e, a opisali su ga Glas i Holiouk (Glass i Holyoak) 1986. godine. Jedan ispitanik se pokazao vrlo zanimlj ivim. U p očetkuje mogao da, u proseku , zapam ti samo sedam cifara. M eđutim , pošto je više od dve godine vežbao tehniku zbijanja, mogao j e da zapamti 82 cifre. Njegova posebna strategija je bila da zbija broj eve tako da odgovaraju informacijama koje je već pohranio u svojoj dugoročnoj memoriji. Na primer, niz ,,351" je asocirao sa tadašnj im svetskim rekordom trčanj a najednu milju (3 minuta Sl sekund a). Prema tome, crtanje granica na mapi uma ima očigl edne mnemoni čke prednosti. Ukoliko želite da dodate još grana nakon što ste nacrtali granicu, u tom sl učaj u novi set grana može biti uokviren novom granicom, nalik godovima na pretesterisanorn deblu.

Neka vaše slike budu š/o je moguće jasnije Jasnost spoljašnjeg izgleda podstiče i unutrašnju jasnost misli. Jasna mapa uma će takođe biti i elegantnija, prijatnija i atraktivnij a.

96

Treći

segment: Struktura

x Držite svoj papir vodora vno ispred sebe Vodoravna (" pejzažna") orijentacija papira vam daje više slobode i pro stora za crtanje mape uma nego uspravni ("p ortretni") položaj . Vodoravna mapa uma je ta kođe i lakša za č i tanje. Ne iskusni maperi uma često zadržavaj u telo i olovku u istoj pozicij i a rotiraju papir. Ovo neće izaz ivati nikakve probleme u toku samog stvaranj a mape um a, ali će njeno ponovno č i tanj e zahteva ti fiziološke izvijanj e koje bi stav ilo na probu čak i sposobnosti jednog uči te lj a j oge! Pišite slovo što vertikalnije Vertikalno pisanj e štampanih slova o moguća va vašem mozgu lakši pristup izraženim mislima, a ovaj zakon se može primeni ti podjednako i na ugao linija i na samo pisanje. Ukoliko budete crtali svoje linije što je m ogu će vodoravnije, vaša mapa uma će biti mnogo lakša za č itanje . Pok ušaj te da maksimaln i ugao ne bude već i od 45 0 . Razvijte li čni stil dok se pridržavate zako na za mapiranje uma Kao što j e već prethodno razmatrano, svi smo mi za p anj uj u će jedinstven i. Naše mape uma bi trebalo da odražavaj ujedinstvene mreže i obrasce misli u svakom pojed i načnom , mozgu; što više u tome uspevaju to će i našim mozgovima biti lakše da se identifikuju sa nj ima. U cilj u razvijanja istin ski li čn og stila map iranj a uma, morate se pridržava ti prav ila "pilISjedan ", Ovo zn ač i da svaka mapa uma koju uradi te mora biti za nijansu obojenija, za nijansu trodimenzicn alnija, za nijansu maštovitija, više asocijativno l ogi čnij a i/ili lep ša od prethodne. Na ovaj n a č in ćete stalno razvij ati i preči š ćavati sve svoje ment alne sposo bnosti. Tak ođe ć ete praviti mape uma koje želite da pregledate i koristite za potrebe stvaralaštva i komuniciranja. Sem toga, što ve ć i l i č ni pečat date svoj im mapama uma, to će vam lakše biti da se setite inform acija koje one sadrže. (Više o ovome n aći će te u poglavlj u XI, str. 108.)

4

Piali

l

Koristite hijerarhiju Kao što smo već diskutovali u poglavlju IX (str. 68), k ori šćenj e hijerarhij e i kategorizacije, uz pom oć pojmova direktne p ovezanosti, u ogro mnoj meri uvećava sposobnosti vašeg mozga. Treći segtnenf; Stru ktura

97

x

"odeća na čela

Koristite numerički poredak Ukoliko vaša mapa uma predstavlj a os novu za rešenj e spec i ti č nog zadatka, kao što j e neki govo r, rad ili ispit, že lećcte da svoje misli povežete u spec i fi čno m poretku, bilo hrono!oški ili po zn ačaj nost i .

2

Da biste ovo sprove li u delo možete j ednostavno num erisati gra ne po željenom redosledu, ili čak doda ti odgovaraj u ć e vreme dešavanja ili posebnu nagla šenost svakoj grani, ukolik o j e to neophodno. Sl ova alfabeta se mogu koristiti umes to broj eva, ako vam to više odgovara. U svakom s l uč aj u, k orišće nje poretka ć e automatski rezultirati l ogi čn ij i m razmišlj anj em . P RE GLED PR EPORUKA ZA MAPIRA NJE UMA

Ra zbijte mentaln e blokade

l

Dodajt e prazne linij e.

2

Postavljajte pitanj a.

3

Dodajt e slike.

4

Održavajte budnim svoj beskrajni aso cij ativ ni kapacitet.

Popra vite

l

Ponovo pregledaj te svoj e mape uma.

2

Uradite kratku proveru svake mape uma.

Pripremile

1

Pripremite svoj mentalni stav o Razvij ajte pozitivan ment aln i stav. o o o o

98

Kopi raj te slike oko sebe. Posve tite se svojoj mapi uma. Posvetite se apsurdu ! Ulepšav aj te svoj u mapu uma što više.

Tre ć i

segment: Strukturu

x

Vodeća načela

2

Pripremite svoj pribor

3

Pripremite svoj radni prostor/okru ženje • Obezbedite umerenu temp eraturu prostorije. • Koristite prirodno svetlo kad je to m oguće . • Obezbedi te dovoljn o svežeg vazduha. • Namestite sobu na odgovaraj ući način . • Stvorite prijatno okruženje. • Pustite odgovaraj uću muziku , ili rad ite u tišini ako vam to više odgovara. O BRAZLOŽENJE PRE PO RUKA ZA MAPIRANJE UMA

Preporuke za mapiranje uma su osmišlj ene da vam pomognu da primenit e napred pomenute zakone, da oslobodite protok svojih misli i da obezbedite najbo lje moguće okruženje za svoj mozak i telo. Razbijte mentaln e blokade

.l

Dodajte prazne linije

Uko liko vam se desi trenutna blokada, j ednostavno dodajte praznu liniju ili linije na mapi uma na kojoj trenutno radite. Ovo će izazvat i vaš mozak da dovrši ono što nije dovršeno i " po puniće rupe" posredstvom vaše beskrajn e asocij ativne m oći.

2

Postavljajte pitanja Pitanja predstavljaju glavno sredstvo pomoću kojeg mozak akumulira mrežu znanja . Kad god izazovete svoj mozak o dgova raj u ć im pitanjima vi stimulišete odgovore koji razbijaju blokadu.

3

Dodajte slike Dodavanj e slika mapi uma potpom aže ljih asocij acija i verovatnoću pri seć anj a .

verov atnoću

pokretanj a da-

4

Održavajte budnim svoj beskrajni asocijativni kapacitet Održ avanje ovakve budnosti će osloboditi vaš mozak od njegovih uobi čaj enih ograni če nj a . Setite se vežbe sa pojmom sreća - bilo koja re č može predstavljati središte razgranate mreže asocijacija. Treći

segment: St rukturu

99

x

vode ća načela

Vežbanje Bi će

vam od koristi ako u ovoj fazi uradite sledeće dve vežbe. Prvo, odaberite bilo koji podatak iz svoje memorije i povežite ga, uz pomoć logike ili mašte, sa bilo kojim s l učaj no izabranim objektom. Drugo, izdvojite bilo koji pojam sa mape uma na kome ste se "zaglavili" i postavite ga u središte nove mini-mape uma. Da biste pokrenuli mentalni tok, brzo ispišite desetak asocijac ija koje vam prve d ođu na um. Popra vite

l

Ponovo p regledajie svoje mape lima Istraživanja su pokazala da se pam ćenj e nakon ponovnog pregledanja menj a po odgovaraj ućoj vremenskoj krivulji (v. knjigu Tonij a Buzana, Savršeno pamćenje, strana 82). Ukoliko vam je potrebno aktivno (a ne pasivno) pamć enj e vaše mape uma, možda za neki ispit ili specifični projekat, treba da planirate ponovni pregled te mape posle određenog vremena. Ovo će vam om ogući ti da preradite ili ispravite pojedine delove, popunite delove koji nedostaju i ojačate n aročito zn ačaj n e aSOCIJ aCIJe. Nakon perioda učenja od jednog sata idealno bi bilo da ponovo pregledate svoju mapu uma: • Posle 10-30 minuta • Posle mesec dana • Posle jednog dana • Posle tri mesec a • Posle nedelju dana • Posle šest meseci Mapa uma će tako postati deo vaše teku će dugoročne memorije.

2

Uradite kratku proveru svake mape lima Povremeno, dok radite ponovni pregled svoje mape uma, trebalo bi brzo (za nekoliko minuta) da uradite i jednu mapu uma koja rezimira sve ono što ste uspeli.da prizovete u seć anj e iz izvorne mape. Dok radite j ednu od ovih dodatn ih mapa uma, vi u stvarn osti ponovno stvarate i osveža vate svoja sećanja, pokazujuć i ponovo da su kreativnost i sećanj e dve strane istog novči ća. Ukoliko se zadržite samo na proveri svoje izvorne mape uma , vaš mozak će ostati zavisan od spoljnih stimulusa mape uma da bi mogao da prepozna ono što je već uradio . Stvaraj ući dodatnu mapu uma, s JOO

Treći

segment : StrukturlI

·

x

Vodeća načela

druge strane, m oći ćete da proverite svoje prisećanje bez spoljašnj ih stimulusa. Tada možete da upored ite rezultate sa vašom izvornom mapom uma i ispravite greške, nedoslednosti ili propuste, ukoliko ih Ima . Pripremite

Da biste postigli maksimum , treba da osmislite idealni kontekst mentalni i fizičk i - u okviru koga ćete stvarati svoje mape uma. S ledeće preporuke bi trebalo da vam pomognu da budete sigum i u to da imate najbolji mogući lični stav, opremu i radno okruženje.

l

Pripremite svoj mentalni stav

Razvijte pozitivan mentalni stav Pozitivan mentalni stav deblokira um, povećava verovatnoću stvaranja spontanih veza, relaksira telo, pobolj šava perce pciju i izaziva opšte i šček ivanj e pozitivnih rezultata. Sve ove prednosti će se odraziti i u vašoj mapi uma . Prema tome, od vitalnog značajaje da svakom zadatku mapiranja uma pristupite pozitivno , čak i ako se to dešava u tradicionalno " nega tivnoj" situaciji kakvaj e polaganje ispita. Kopirajte slike oko sebe Kad god ste u prilici treba da kopirate druge mape uma, slike ili umetni čk a dela. To je neophodno zbog toga što vaš mozak u či kopiranjem i potom stvara nove slike ili koncepte iz onih koje je kopirao. Vaš retikul arni akt iv i raj ući sistem (prefinj ena "stanica za sortiranje" u bazi vašeg mozga) će automatski tražiti informacij u koja bi vam mogla pom oći da pobolj šate svoj u veštinu mapiranja uma.

Posvetite se svojoj mapi uma Mnogi ljudi se zabrinu ili razočaraju ukoliko njihove mape uma ne zadovo lje oček ivanja. U tom slučaj u, trebalo bi da bez osude analizirate svoju mapu um a i da obnovite vašu odluku da nastavite i napredujete. Prepu stite se apsurdu! Posebno u inicijalnim, kreativnim fazama bilo koje mape uma, sve "apsurdne" ili .J uckasre" ideje treba da budu zabele žene, dopu štaju ći svim dodatnim idej ama da poteku od njih. Razlog ovome je to što su ideje koje izgledaju apsurdne ili luckaste obič no daleko od proseka. Vrlo Treći segment:

Strukturu

lal

x

Vodeća na če/ll

često

se ispostavi da baš takve ideje upravo pod sti ču velike proboje i nove paradigme, koji su takođe, po definicij i, daleko od standarda. Učin ite

svoju mapu urna što lepšom Vaš mozak je prirodno uskl ađen sa lepotom. Prema tome, što j e lepša vaša mapa uma, više će te iz nje ostvariti i zapamtiti. (Detalje o efikasnosti slika n aći će te u poglavlju VII, str. 58).

2

Pripremite svoj pribor Na parasvesnom nivou mi težimo da se "u k ljuči mo u" ili "isklj učim o iz" bilo kog ču lnog unosa, u zavisnost i od njegove pri v l ačnost i . Vaši papiri, olovke, flomasteri i ormarići za držanje pisaćeg pribora treba, prema tome, da budu najbolj i koje možete nabaviti, da bi vas p rivla č ili i da biste imali želju da ih upotrebite.

3

Pripremite svoj radni prostor/okruženje Kao i vaš pribor, tako i radno okruženje može u vama probuditi negativan, neutralan ili pozitivan odgovor. Vaše okruženje bi stoga moralo da bude što je moguć e prijatnije i udobnije da bi vas postavilo u najb olji okvir za razmišljanje.

Obezbedite umerem, temperaturu u sobi Ekstremne temperature će vas odvraćati od rada. U uslovima umeren e temperature možete lako prilagoditi svoj e odevanj e, tako da se o s eć ate prijatno. Koristite prirodno svetlo kad god j e to moguće Prirodno svetlo najviše opušta oč i , i obezbeđuje vašem mozgu preciznije informacije o obliku, boji, linijama i "reljefnosti". Obezbedite dovoljno svežeg vazduha

Kiseonik predstavlj a jednu od važnih komponenti "hrane" za vaš mozak. Svež vazduh snabdeva mozak ovim gorivom, pove ćavajući tako vašu percepciju i mentalnu izdržlj ivost. Uredite sobu na odgovarajući način

Obezbedite da vaša stolica, p isaći ili radni sto budu najb oljeg m ogućeg kvaliteta i da vam njihov dizajn om ogućava opušten, udoban, uspravan položaj . Dobar položaj pove ćava dotok krvi u mozak, pobolj šava 102

Treć i

segment: Struktura

x

Vodeća načela

percepciju i ojačava vašu metalnu i fizi čku snagu. Osim toga, dobro dizajniran, atraktivan name štaj će u vama buditi želju za kori šćenjem takvog radnog prostora. Stvorite p rijatno okru ženje

Poput pribora ili name štaja dobrog kvaliteta, i atraktivno okruženje će u vama buditi želju da koristite svoj radni prostor. Zbog toga što se u č enj e vrlo često povezuje sa kažnj avanjem, mnogi lj udi parasvesno č ine zatvo rsku će l iju od svog proslora za učenje ili rad. Napravite od svog prostora mesto kuda zaista že lite da odete, ča k i ako nema te nikakav poseban zadatak na umu . Nekoliko omilj enih slika na zidu, atraktivna prostirka -ovi detalji mogu uči n iti vaš radni prostor gostoljubivijim i privl a čnijim . Pustite odgovarajuću muziku, ili radite u tišini ako vam to više odgovara

Sv i mi razli čito reagujem o na muziku. Neki ljud i vole da slušaj u muziku dok rade mapu uma ; drugi više vole tišinu. Važno je da isprobate i jedno i drugo, kao i da odaberete vrstu muzike - bilo da je to kl asi čn a, džez, pop. rok ili neka druga muzika - koja odgova ra i vama i vašim . o sećanj i m a u datom trenutku. ČETIRI OPASNA PODRUČJA

Postoje

četri

glavne zamke za svakog maper a uma:

l

Mape uma koje lo u stvarnosti nisu

2

Zabluda da fraze imaju veći značaj

3

Zabluda da "neuredna" mapa uma nije dobra

4

Negativn a emotivna reakcija prema bilo kojoj mapi uma Sva ova opasna p odručja se mogu izbegavati dok imate na umu principe koji su objašnjeni u daljem tekstu .

l

Map e uma koj e to u stva rnos ti nisu Dijagrame s l ične primerima na sJ edećoj strani, često, u ranim fazama mapiranja uma, stvaraju osobe koje još nisu u potpunosti prihvatile sve zakone mapiranja uma.

Treći

segment: Struktura

JOJ

x

Vodeća načela

Mape ulila kaje ta U stvarnosti nisu. Ove strukture. često nazivane grozdastim ili paukolikim dijagramima, dovode do konfuzije, monotonije i haoti čnih misli. Pokušajte samo da odredite koliko kortikalnih sposobnosti uklju čuju ovakvi dijagrami i, što j e važnije, koliko kortikalnih sposobnosti isključuju.

Na prvi pogled, one izgledaju kao mape uma i č i n i se da se pokoravaju osnov nim principim a mapiranj a uma. M eđutim , tu postoji već i broj razlika. Ka ko se ove slike razvijaju, nji hova struktura postaje sve više prepuštena slučaj u i monotona. Šta više, sve ideje se svo de na isti nivo i svaka od njih gl/bi asociranost sa ostalima. Zbog toga što su zakoni o jas noći, naglašavanju, i asoc iranj u zapostavljeni, ono što je izgledalo kao da se razvija u red i strukturu u stvari rezultira konfuzijom, monotonij om i haosom.

Zabluda da fra ze imaju veći značaj Ovo opasno područj e se najlak še može objasniti na pn meru.

2

/ 04

prakt ično m

Treći segment: Struktura

x

Vode ća načela

Recimo daj e neko imao vrlo tužno popodne i da želi da n ač ini mapu uma d nevni čkog zapisa kao što je prikazano na primeru I.

VEOMA TUŽNO POPO DNE Primer I: Standardno beleženje fraze koje je na prvi pogled sebi sadrži opasne

II

redu. ali II

n ct a čn o sti .

,POPODNE Primer 2: Nešto konci znije beleženje koj e ilustruje slobodu svake reči da grana so pstvene asoc ijacije.

Primer 3: Beleške koja, prateć i sva n a č el a mapiranja uma, dozvoljava svom autoru da sagleda obuhvatniju, tač niju i uravnoteženiju sliku realnosti.

Progresija he/denja fraze ..vrlo tužno popodne " u kojoj primena zakona mapiranja uma II znatnoj meri p ribližava autora beleške is/ ini (v. str.94)

Na početku ovo izgleda kao savršeno odgovaraj ući zapis o jednom popodnevu koje je zaista bilo "vrlo tužno". Međuti m, kada bolje pogledamo, uočavam o veći broj nedostataka. Prvo, ova beleška č in i izuzetno teškim prerađ ivanje interpretacije tog popodneva. Fraza izražava fiksirani koncept koji ne otvara ni jednu drugu mogućnost. Nasuprot tome, primer 2 prelama ovu frazu u pojedi načn e reči , do puštajući svakoj od nj ih slobodu da razgrana sopstvene jedinstvene Treči

segment: S trukturu

J05

x

Vodeća načela

asoc ijac ije. Zn ač aj ovoga se j oš drasti čnij e može prim etiti na prim eru 3, gde je pravilo jedne reči svedeno na svoj log ični zaklj u čak i gde su uklj u čeni i dodatni principi slike i boje. Tu mož ete videti da je glavni koncept "popodneva" koncept sreće, sa glavnim nagla skom na prefiksu ne- u reč i " ne s reć no" . Možda ste bili bolesni, dramatič no neuspešni , ili ste dobili neke veoma loše vesti, i sve je ovo istinito. Takođe j e istini to da je popodne imalo i neke pozitivne strane (sunce je možda sijalo, pa makar i za kratko!), što vam sve pravilo poj edinačne reči /slike dopušta da vern o zabeležite. Pravilo jedne j edinice mape uma vam dopu šta da jasnije i realnij e sagledate i vaše unutrašnje i vaše spoljašnj e okruženje, i da tako bud ete " iskrenij i" prem a sebi. U najgorem s lu čaju, negativne fraze mogu izbri sati č itave dane, godine, pa čak i decenije ljudskog života. " Prošla godina j e bila najgora u mom životu", "Moje godine provedene u školi su bile pravi pakao !" , da citir amo samo neke od primera koji se često mogu ču t i . Ukol iko se ovakve misli čes to ponavlj aju one će na kraju postati istinite. Al i one nisu istinite. Svakako, svi mi doživlj avamo razo č arenj a i frustracij e s vremena na vreme. Ali uvek postoje i pozitivni faktori ako ništa drugo, č i nj e nica da smo još uvek živi i sves ni toga da smo ' depresivni! Naravno, tu je i č inj e n ica daj oš uvek poseduj em o i potencij al za pozitivne promene i razvoj. K ori šćenj e pojedin ačnih reči

u vašoj mapi um a će vam om oguć iti da jasnije i realnije sagledate svoje unu trašnje i spoljašnje okruženje. To će takođe obezbediti i ravnotežu, omogućavaj u ć i vam da vidite i "drugu stranu" bilo kog problem a. Od posebn e j e pom oć i i pri rešavanju problema i kreativnom razmi šljanj u, jer ostavlja vaš um otvorenim za sve opcije.

3

Zabluda da .,neuredna " mapa uma nije dobra U izves nim situacijama, kada nemate dovoljno vremena ili slušate neko prili čno konfuzno predavanje, može va m se desiti da napravite mapu um a koja izgleda "neuredno" . To ne zn ač i da je ova kva mapa " loša". Onajednostavno odražava stanj e vaše g uma u to vrem e, ili stanje onoga što je ušlo u vaš um . Vašoj " neurednoj" mapi uma može nedostajati jasnoća i lep izgled, ali ona će još uvek predstavljati tačan zapis vaših mentalnih procesa u trenutku stvaranja mape. 106

Treći

segment : Struk/ura

x

Vodeća na čela

Uredno napis ane linearne beleške mogu pružati estetski užitak, ali koju vrstu informac ija možete iz njih i zvući ? Kao što smo već videli, ovakve beleške izgledaju vrlo precizno i organizovano, alij e oku - pošto im nedostaju naglašavanje i asocijacije - ob ično skoro n em ogu ć e da ih dešifruje. Shvativši ovo, m oći ćete u velikoj meri da eliminišete krivicu i "samokritizerstvo". Posm at raj u ći svoj u mapu uma shvati ćete da niste vi bili neorganizova ni, neuredni i konfuz ni, već predavač koga ste slušali ili autor knj ige koju ste č itali!

4

Negativna emotivna reakcija prema svojoj mapi uma

Povremeno vam se može desiti da odmah napravite "fi nalnu" mapu uma, ali će vam se mnogo češće desit i da to bude "prvi pokušaj". Uko liko ste razočaran i ili de presivni standardom svoje mape uma, treba jednostavno da se podsetite da je ovo samo prva skica koja će zahtevati reviziju pre nego šio bude sasv im završena. Vežbanje Po č itavoj knjizi će te n aći mape uma koje su odabrane ili pripremlj ene da bi ilustrovale što je više moguć e zakona i primena. U ovo m trenutku vam može biti od koristi da bacite pogled na sve mape uma koje su date u ovoj knjizi, proveravajući da li se pridržavaju zakona i kritikujući ih kada mislite da treba. Pošto ste to uradili, trebalo bi da kopirate elem ente iz najboljih, sa ciljem da i sami napravite svoje, još sjaj nije, lepše i nezaboravnij e mape uma! UVOD U SLEDEĆE POGLAVLJE

Ovo poglavlje vam je pružilo celokupno znanje koje vam je potrebno da biste se otisnuli u beskrajni univerzum briljantnog razmišljanja! Pošto ste prihvatil i sve zakone i preporuke, treba da svojim mapama uma date l ični pečat. Sledeće poglavlje- Razvijanje ličnog stila, objašnjava kako da pobolj šate svoje mape uma koristeć i ih tako da izražavaj u vašu posebnu ličnu kombinaciju sposobnosti i karakteristi ka.

Treći

segment: Struktura

107

Xl

Razvijanje

ličnog

stila

Pregled • • • •

Uvod Umetnost map iranja um a Primeri iz umetnosti mapiranj a uma Korist od stva ranja umetničk ih ma pa um a

• Prič a o velikom umetniku mapiranj a uma • Uvod u sledeće poglavlje

UVOD

U ovom poglavlju će te n aučiti kako da koristi te zakone i preporuke u mapiranju uma da biste izrazili svoj u jedinstvenu li čnost . Počinjemo sa nekoliko vrlo raznovrsnih prim era umetnosti mapiranj a uma, a zatim istražujemo m ogu ć u korist stva ranja um etničkih mapa um a. Tu je takođe i mučna p riča o jednom maperu uma koji je, skoro sasv im s l učajno, ostvario svoj san. UMETNOST MAPIRANJA UMA

Mape uma predstavlj aju idealnu priliku da pobolj šate koordinacij u ruke i oka, i da razvijete i usavr šite svoje vizueine sposobnosti. Sa malo više prakse, sposo bnost stvaranja slika koju ste već razvili mo žete iskoristiti da povedete svoje map e um a u carstvo um etn osti . Ovakve mape uma će vašem mozgu om ogućiti da izrazi svoju so pstvenu um etn i čku i kretivnu li čnost. U razvijajnju svog sopstvenog li čnog stila bi će vam veo ma korisno da prim enit e vodeća nač ela kori š ćenj a slik e, boj e, "reljefnosti" i odgovaraj ući h razm aka.

f 08

Treči seK", ent:Sl7uktura

XI

Razvijanj e

ličnog

stila

PRIMERI IZ UMETNOSTI MAPIRANJA UMA

Autor izvanredne drvolike mape uma na strani 79 je Klaudijus Borer (Claudiu s Borer), koji je postao poznat širom Evrope po svojim umetničkim mapama uma o strukturi i organizaciji. Ova opšta mapa uma pokriva osnovne pravce, glavne grane i m oguće " plodove" jednog biznisa koji se razvija. Mapu uma na strani 112 (gore) je nacrtala Keti De Stefano (Kathy De Stefano), marketinški konsultant, da bi izrazila svoju ideju idealnog radnog mesta. Rezultat toga je briljantno kreativno umetn ičko delo koje j e ujedno i kreativna mapa uma puna života . Drugu mapu uma na strani I12 (dole) je napravio dr Džon Gizink (John Geesink) , međunarodni konsultant u industriji kompjutera. On je želeo da izrazi koncept " ljubavi" na um etni čki , duhovit način, bez kori šćenj a reči . Ljudi koji su videli njegovu mapu uma su ga preklinjali da im napravi fotokopiju u boji! KORIST OD STVARANJA UMETNIČKIH MAPA UMA

l

Razvijanje umetničkih veština i vizuelnog opažanja, što zauzvrat poboljšava pamćenje, kreativno razmišljanj e i poverenje u sebe.

2 3

Smanjenje stresa, relaksacija i istraživanje vlastite li čnosti.

4 S 6

Uživanje. Stvaranje dobrih "uzora" za ostale mapere uma. Postizanje boljeg razumevanja rada velikih umetnika. Komercijalna korist. (Na primer, jedan petogodišnji Englez je postao zanesen mapama uma i počeo j e da stvara najmanje po dve dnevno , a svaku je prodavao za petostruki iznos svog nedeljno g džeparca!) PRIČA O VELIKOM UMETNIKU MAPIRANJA UMA

Godine 1984. UlfEkberg, pomorski kapetan i ekspert za kompjuterske sisteme iz Švedske, pohađao je kurs mapiranja uma. Od njega su se očeki vale velike stvari, s obzirom da je redovno prilagao karikature

Treći

seg ment: S/ruk/ura

109

Razv ijanje

li čnog

slila

za novine svoje kompanije, a pej zažno slika rstvo .

XI t ak ođe

je

započeo

da

uči

portretno i

Na kraju kursa, kadaj e treb alo da svi polazni ci zav rše svoje rek apitulacione mape uma, UIFov mozak se bloki rao! Razočaran i Frustri ran, ot išao je kući za vikend , zare kavši sc da će posve titi nekoliko sati završavanju kursa u velikom stilu, o čemu je inače sanjao. De lom i da bi se os lobodio dnevni h Frustrac ija, pošao je da radi na vel ikom ča mcu koga je držao u svo m zadnjem dvo rištu. Bio je ledeni zimski dan u Stok holmu i Ulf se, samo što je zav ršio posao, okl iznuo i pao tri metra niže na za leđe n u zemlju. Na svoj u radost, d oček ao se na noge sav ršeno. Ali, pošto je samouve reno zako račio, pao j e na ze mlju u bo lovima i bukvalno je morao da otpuzi do k uće. Do ktor j e ustanovio da Ulf ima dve naprsl ine na obema petnim kost ima i da neće m oći pristojno da hoda j oš ba r dva meseca. Pošto se U IFov bes zbog svoje prinudne nepokretnosti slegnuo, rešio je da ispuni j ednu od svoj ih životnih amb icija - da uradi sliku u stilu Salvadora Dalija. Planirao je da kao temu koristi rekapitul acionu mapu . um a sa je dinstvenom slikom, u koju će uklju či ti sve što je n au čio na kursu kao i svoje l i č n e interpretacij e i ekstrapolacij e. M eđu o

o

o

Rim ski ideal mens sana in corpore sano ("u zdravo m telu zdrav duh / sa zdrav im duh om zdravo telo") Lju bav kao ese ncijalni element za zdravo funkc ionisanje mo zga.

o

Mozak kao sine rg ističk i sistem Vreme kao varijabla.

o

Mogu ćn ost

o

o o

o o o

110

konc eptima koje j e želeo da uključ i nalazili su se i sledeći: Introspekcij a - mozak kako gleda u se be, dok gleda u sebe kako gleda u sebe...

uma da stvori sve što želi. Žo ngliranje kao metafora za ravnotežu i samokontrolu. Snažno osećanje pravde koje se može n aći u visoko disciplinovanom mozgu. Najveći mozak na planet i. Mozak kao muz ič k i sistem. Os novna egzistencijalna pitanj a. Treći

seg ment: Strukturu

XI

Razvijanje

li čnog

slila

• Ajnštajnova teorija relativiteta posmatrana u kontekstu mozga kao beskrajne asocijativne mašine. • Razumevanje okončanj a rata. • Mozak kao m agi čn i sistem. • Greške koje se prihvataju i prijatni delovi procesa učenj a . • Prevazi laženje svih poznatih granica. Ovaj prvi istinski primer umetnosti mapiranja uma je odštampan u ograničenom tiražu i već postaj e kolekcionarski predmet (v. str. 80). Istraživanje Ekbergove um etn i čk e mape uma će vas upoznati sa mnogim idejama koj e još nisu spomenute u ovom poglavlju i koj e će vas inspirisati da još više razvijete svoj li čn i stil mapiranja uma. UVOD U SLEDE ĆI SEGM ENT

u ovoj fazi se možda osećate kao dete kome je upravo dat komplet neverovatno složenih i prelepih i gračak a sa kojima ne zna baš sasvim šta da radi. Sle deći segment istražuje ogromni spektar mogućih primena veština i tehnika mapiranja urna koje ste n aučil i .

Treći

segment: Struktura

JJI

Razvijanje

li čnog

s/ ila

XI

Mapa uma autarke Keti De Stefano kojo izražava njenu ideju o idea lnom radnom mestu (v. str 109)

t

.

Mapa uma autora dr Džona Gizinko iz firme Digital Corporation, koja istražuje koncept ljubavi bez korišćen ja reči (v. str. 109)

Prirodno arhitektoniko: slika 14 ?

11 2

Treći

segment: S truktura

Prirodno arhitektoniko : slika 15

114

Treći

segment: S trukmra

I

Prirodna arhifektanika: slika )6

Vežba "objekat X"I (v. sfr. J 27) Treći

seg ment: S truktura

115

.-

..

•

---.:..:...:...-...;_.-

,

, ,

~

=.

~ :=:;: :;;;=-.,~. .... -.. ;;;.=.7

.....

~

,

.... ~~-=:---..-_~....::L

--_-.......-

-~-

Diiogram me/oba/ičkih puteva koii pods eća no složenu višekoteg or;isku mapu uma (v. sir. 130) 116

Treći

segment: Struktura

Treći

segm ent: S trukturu

Jl 7

Mapa uma koju je uradi la Pen Kolins, viši producent programa Rodio-televizije Irske pod nazivom "Late Late Show", pomoću koje je planiralo i regis/rovalo g lavne emisije (v, str, 138)

Mapa uma poznato g filmskog i video prod ucenta Deni Heriso (Denny Ha rris), u koio j autor sumira ce /okupni program posvećen pamćenju (v, str. 142)

118

Treći

segment: Struktura

Prirodna arhitektanika: slika 17 Treći

segm ent : Struktura

119

Prirodno orhitektoniko: slika l B

Prirodna arhitektonika: slika 19 120

Treći

segment: Strukturu

Četvrti segment:

Sintezu

Ovaj segment istražuje mnogobrojne različite zadatke koji se usp ešno mogu rešiti korišćenjem mapa uma. Ti zadaci uključuju sledeće glavne oblasti intelektualne aktivnosti: • • • •

donošenj e odluka; organizovanj e sopstvenih ideja kao i idej a drugih ljudi; kreati vno razmišljanje i brejnstorming; stvaranje grupnog uma ili meta-uma.

Če/vrli seg ment: Sinte zu

121

XII

Donošenje odluka Pregled

• • • • • • • • •

Uvod Uob ičaje no

donošenje odluk a Biranje jedne od dve m ogućnosti Putovanje kroz um jednog mapera uma (III) Donošenje oduke Postupanje sa neod lu čn ošću Vežbe za donošenje odluka Koristi od binarnih mapa uma Uvod u s l edeće poglavlj e

UVOD

Mapa uma predstavlja veoma korisno sredstvo za donošenje odluka. Korišćenjem mape uma da biste definisali svoje potrebe i želje, prioritete i ogran ičenja, m oć i ćete da donosite odluke koje se baziraj u na jas nijem sagledavanj u aktuelnih situacija. Pošto ste stekli obimno znanje zakona mapiranja lima, iskor istite ovo poglavlje kao pom oć pri k ori šćenju svoj ih novootkrivenih sposobnosti kada donosite odluke. UOBI ČAJENO DONO ŠENJE ODLUKA

Pri uob i čaj enom donošenju odluka map a uma će vam pomoći da odmerite značaj pojedinih faktora u datoj situaciji . Uzmim o za primer odlučivanj e da li da kupite nova kola ili ne. Potreban vam je izvestan nivo komfora i kvaliteta, ali nemate previše novca. Možda će te morati da se zadovolj ite polovnim kolim a i da

122

Četvrti

segment : S inte za

X II

Donošenje odluka

prednost date finansijs koj uštedi u odnosu na manju pouzdanost i izdržljivost. Mapa uma neće doneti odluku umesto vas. Ipak, ona će znatno povećati vašu sposobnost da donesete odluku osvetljavajući klj učne momente. BIRANJE JEDNE OD DVE MOGU ĆNO STI

Ovakvo ,jednostavno" od l uč ivanjeje poznato pod nazivom binarno (izvedeno iz latinskog binarius, bini, u značenj u " po dva", "od dva"). Binarno o dl uč ivanje predstavlja prvu fazu u stvaranju reda. Ono se u širem smislu može kategorisati kao procenjivanje, koje uklju čuj e jednostavne izbore kao što su : da/ne, dobro /loše, efikasno/neefikas no, delotvom o/nedelotvom o, sku po/jeft ino. Treće putovanje kroz um jednog mapera uma će vam pružiti dobar primer. odlučivanje

PUTOVANJE KROZ UM JEDNOG MAPERA UMA (III )

Prilik om ponovne posete našem dom ać inu , zatekli smo ga kako treba da donese odluku o kupovini kuće. Prateći zakone mapiranja uma, u središte mape se postavlja multidimen zionalna, višebojn a slika. Zbog toga što je ovo odluk a procene , pojmovi direktne povezanosti su alternativna rešenja DA ili NE. Pošto je postavio centralni lik i glavne grane, naš d om aćin prati metod stvaranja mini-mape uma koji dozvoljava mapi uma da " uhvati" sve misli koje mu padaju na pamet u vezi sa kupovinom kuće . Ć im su neke od glavnih grana na svom mestu, naš dom ać in nastavlja da prati metod mini-map iranja lima koji dozvoljava mislima koje prolaze kroz glavu da teku prirodno. Svaka se, na mapi uma, smešta na mesto koj e joj najbolj e odgovara. S obzirom da j e proces asociranja uglavnom nelinearan, normalna progresija će, u skladu sa diktatom serije misli, izazivati skakanje s jedna grane na drugu. Razmišljanje o stresu može, na primer, izazvati misli o snovima ili o okruže nj u koje se nalaze na drugom delu mape uma. Ove misli, za uzvrat, mogu doves ti do razmatranja alternativa. (Sistematski popunjavati granu po granu nije poželjno je r ogran ičava rad mozga i hvata ga u zamku polu-hronološkog metoda razmišljanja.) Mnogo j e bolje pustiti um da slobodno p ovećava svoj domet, d ozvo lj avajući kompletnom spektru misli i emocija da se uk lju če u rastuću mrežu asocijacij a. Čell'rl; segment: Sin/eu

123

XII

Korišćenje slika i boja od strane našeg domaćina ima naročit značaj pri donošenju odluka, jer ti vizuelni elementi pomažu da se uhvate koncepti i emocije. Nasuprot opšte raširenom mišljenju, emocije predstavljaju integralni deo svakog procesa odlučivanja, pa im se stoga mora dati i odgovarajući značaj na mapi uma.

DONOŠENJE ODLUKE

Jednom kada smo sve relevantne informacije, misli i emocije stavili na mapu uma, na raspolaganju namje pet glavnih metoda za dono šenje binarne odluke :

Odlučivanje izazvano samim procesom U mnogim slučajevima i sam proces mapiranja uma generiše odluku. Po što mozak izvrši pregled svih prikupljenih podataka, javlja se iznenadno " aha ! " koje na efikasan način završava proces odlučivanja.

l

2

Ponderisanje*

U koliko, posle završetka mape uma, odluka još uvek nije jasna, može se upotrebiti metod ponderisanja. U ovom metodu, svaka speci- . fična ključna reč iz svih delova mape dobija broj od I do 100 u zavisnosti od svog značaja (v. str. 80, dole). Kada svaki pojam dobije broj , i zračun avaju se zbirovi, prvo za stranu "DA", a zatim za stranu "NE". Veći zbir.ipobeđuje" . Mapa uma na strani 80, koju je nacrtala Vanda Nort (Vanda North), bivši predsednik Međunarodnog društva za ubrzano učenje i podučavanje (Internati onal Society for Accelerated Learning and Teaching) i suosnivač udruženja The Brain Trust, nam daje jasan primer mape uma koja koristi odmeravanje. Vanda je morala da odmeri veći broj ličnih i profesionalnih činilaca pri odlučivanju o tome da li da preseli glavnu filijalu svoje poslovne firme ili ne. Pogledajte štaje pobedilo!

3

Intuicija (superlogika)

Ukoliko ni prvi ni drugi metod nisu proizveli odluku, izbor se mo že doneti na bazi intuicije ili "unutrašnjeg osećanja". Intuicijaje često klevetana mentalna sposobnost koju neuropsiholog Majki Gelb (Michael Gelb) i ja volimo da definišemo kao termin

• 124

Mentaln o odrncravanje, pore đenje , (prim. ur.) Četvrti segment: Sinteza

XII

Donošenje odl uka

"superlogika". Mo zak kori sti superl ogiku da bi pretraživao svoj u ogromnu banku podataka (koja se sastoj i od milij ardi č i njen ica prikupljenih iz prethodnog isku stva) kada god treba da donese neku odluku. Mozak kao kroz bljesak završav a zaprepašćujuće m atem ati čk e proračune koj i obuhvataj u trilione mogućnosti i permulacija, da bi došao do m atem ati čki precizne procen e verovatno će uspeha, što se u podsvesti može izraziti na s ledeći način:

.. Pošto sam razmotrio praktično beskrajnu bazu podataka vašeg prethodnog života i integrisao ih sa tri/ionima činjen ičn ih podataka koje ste mi predstavili u vezi sa tekućom situacijom donošenja od/uke, moja trenutna procena verovatno ć e uspeha j e 83.7862 procenta. " Rezu ltat ovi h mnogobrojnih proračun a se registruj e u mozgu, prevodi u biološku reakciju i jedinka ih interp reti ra kao jednostavni "unutrašnji osećaj " . Istraživanj a sprovede na na Harv ardskoj poslovnoj ško li (Harvard Business Schoo l) su pokazala da menadžeri i predsedni ci nacionalnih i multi-nacionalnih organizacij a pripisuju 80 procenata svog uspeha delov anju intuicije ili "unutrašnj eg osećaja" . Mapa um a je naročito korisna za ovaj vid super-razmi šljanj a, zato što mozgu pruža širi spektar informacija na kojima može bazirati svoj e proračune .

4

Inkubacija Još j edan od metoda je j ednostavno pustit i svoj mozak da inkubira ideju. Drugim reči m a, po što ste završili svoju mapu uma o odlučivanju, pustite svoj mozak da se odmori. Upravo u trenu cima odmora i sam oće naši mozgovi harmonizuju i integrišu sve podatke koje su primili . I baš u takv im trenucima mi često donosimo svoj e najvažnije i naj ispravnij e odluke, zbog toga što relaksacija os lobađa ogromnu moć para-mozga - 99 pro cenata neiskorišćenih mentalnih sposobnosti, uključujući i one koje se često nazivaju "podsvesnim" . (Više o ovo me naći ćete u knjizi Tonija Buzan a Uprezanje para-mozga) . Ovaj metod ima podršku i kroz praktično iskustvo . Na primer, mno gi ljudi navode kako su se iznenada setili gde se nešto nalazi , kako su im iznenada pal e na um kreativne ideje ili su iznenada shvat ili da treba da donesu posebnu odluku dok su ležali u kadi , brijali se, vozili kola, džogirali, ležal i u krev etu, sanjarili, radili u bašti , sed eli na plaži, šetali Če/vrli segme nt: Sintezu

125

X II

Donošenje od/uica

se u prirodi ili bili u nekim drug im trenucim a mira, odmora i osamljenosti . Preporučlj i vo je da koristite ovu tehniku jer upravo u ovakvim situacijama vaš mozak harmonizuje i integriše utiske i, kao rezultat toga, donosi svoje naj zn ač ajnije i najispravnij e odluke.

5

"Pismo-glava"

Ako ste završili svoju mapu uma, a nijed an od prethodnih metoda nij e rezulti rao odlukom, onda su, verovat no, razlozi za obe varijante j ednako " teški" . U ovakvoj situaciji obe odlu ke su zadovo ljavajuće, i možete odabratijednu od nj ih na osnovu jednostavnog bacanj a n ovčić a ; glava - jedan izbor, pismo - drugi. Dok n ovči ć bude padao, pažljivo analizirajte svoje osećanj e, ono će vam pom o ći da se zaista opredelite, jer ponekad mislimo da su varijante j ednake, ali naš paramozak dono si svoj u podsvesnu odluku. Ukoliko po padanju novči ća osetite razočarenj e ili, pak, olakšanj e, vaše oseć anje će zapravo biti relevantno, tako da će te u skladu sa nj im m oći da donesete pravu odluku. POSTUPANJE SA NEO D L U Č NOŠĆ U U retkim slučaj evim a će vam se desiti da svi gore pomenuti metodi odl učivanja podbace i da počinjete da se ljuljate napred - nazad kao klatno. U tim trenucim a mozakj e podvrgnut jedva primetnom preokretu sa binarnog (sa dva rešenja) biranj a na trijadno (sa tri rešenja) biranje. Odluk a nije više jednostavno "da" ili "ne". To je sada:

l

Da.

2 3

Ne. Nastaviti razmišljanje o izboru. Treća mogućnost

ne samo što jeste kontra-produktivna, nego to postaj e sve više što je duže zadržavamo. Konačn o , ona postaje predm et izbora, jer je to pravac ka kome je vaša mentalna energij a usmerena. Najj ednostavnij e rešenje ovog problem a je da ne donesete treću odluku! Drugim reč im a, čim prepoznate ovaj spiralni vihor na svom mentalnom horiz ontu, treba smesta da se od l uč i te za "DA" ili "NE" (prva ili druga m ogućnost) . Osnovni princip j e daj e plodonosnije doneti neku odluku i primeniti je, nego biti u stanj u parali sanosti. 126

Četvrti segm ent: Sintezu

J

X II

Donošenje odluka

VEŽBE ZA DONO ŠENJE ODLUKA

l

Kao i svi dru gi vidovi razmi šljanj a, tako i bina rno odl učivanje zahteva uve žbanost, Vežbajte svoj u vešti nu donoše nja od luka postav lj aju ć i sebi s l edeć a pitanj a: • Da li da kupim predm et X? • Da li da n au či m lekciju X? • Da li da pristupim organizacij i X? · Da li da putujem u zemlj u/grad X? • D a li da promenim osobinu X?

2

U ve žbi " objekat X", osnovna idej a j e da se pronađu PDP i kad a nem am o nikakve podatke - drugim reč i m a, da napravimo skup pitanj a koja možete pos tavljati u vez i sa svak im objek tom i koja mogu, kao serij a istraživanj a, poslužiti kao osnova za kom pletn u map u uma jedno m kada se objekat iden tifikuj e,

Vežba se takođe može primeniti da bi vam pomogla da analizirate neko pitanje pre nego što pokušate da na njega odgovorite. Na map i uma za ve žbu "objekat X", na str. 11 5 (dole), glavne grane su objašnjene na sledeć i nač in :

l

Istorija - Gde su njegovi kor eni ? Kako se razvij ao?

2

S truktura-Kakve vidove može imati? Kakva muje građa? Ova pitanja mogu obuhvatiti spektar nivoa od mo lekularn og do arhitekturainog.

3 4 5

Funkcija '- Kako radi ? Kakva je nje gova din amik a? Uloga - Šta radi : a) u svetu prirode? i b) u svetu lj udi?

Klasifikacija - U kakvom j e odnos u sa dru gim stvarima? Ovo može obu hva titi širok spektar od vrlo uop štenih pitanj a iz sveta životinj a, bilj aka, minerala, do s pec i fič n ih klasifikacij a kao što j e klasifikacij a vrsta ili pe riodni sistem eleme nata . Mo žete pokušat i da isprobate ova pitanj a na nekoj od s ledeći h sugestija za " obj ekat X" : konj , kola, ug/jenik , Španija, sunce, Bag, kamen, knjiga, rv. Naravn o mo žete odabrat i i bilo šta drugo po svom izboru . Kada završite ovu vežbu, pogledajte da li možete da osmislite drugačij e i bolj e PDP (a ko mo žete , dostavite nam rezul tate!). Možete tak ođe stvarat i mape uma binarnog od lučivanja u obl astima kao što sujavne disku s ij e o reli giji , politici, mora lu, profesijama, ili pak obrazov nom sistemu. takođe

Će/vrti segment: Si"tezu

127

XII

Donošenje od/u/ut

KORISTI OD MAPA UMA U BINARNOM ODLUČIVANJU

l

"Binarne mape uma" omogućavaj u vašem mozgu da trenu tno asimilira či tav spe ktar složenih i m eđusobno pove zan ih informacij a, dovodeći sve proble me u j asan fokus. On e takođe daju vašem mo zgu un apred strukturiran i okvir za stvaranj e aso cijac ija, osiguravajući na taj način da će svi relevantni e lementi biti uzeti u obzir.

2

Ove mape koriste čitav spektar kortikainih veština, što rezultira sveobuhvatnij im razmatranjem potencij alnih odluka.

3

K oriste slike, boj e i iluziju trod imenzionalnosti kao sredstva za dodavanje neophodne kreativnosti procesu don ošenja odluka.

4

Takođe koriste boj e i slike za uključivanj e vitalnih emotivnih odgovora u od l uč ivanje i pomažu isticanj e glavnih ta čaka koje treba porediti.

5

Proces mapiranja uma često sam po sebi rezultira donošenjem odluke ili pak pokreće dono šenj e odluke.

6

Ovakve mape generišu veći broj posebnih pojm ova nego bil o koji drugi metod , os iguravaj uć i na taj n ačin tačnije donošenje finaln e odluke, n aročito ako se koristi metod numeričkog odm eravanja.

7

Koriste širi spektar kortik ainih veš tina od uobi čaj enog, oslobađajući intu itivn e, n ad-l og i čke sposobnosti mozga.

8

Obezbeđuju uravnotežen i shvatlj iv postup ak uz pom oć koga se mogu kristalisati odgovaraj uće odluke.

9

Jasno odslikavaj ući unutrašnj i proces donošenj a odluke, one omogućavaj u oso bi da zadrži foku s na e lementima koji su relevan tni pr i određenom od l učivanj u.

UVOD U SLEDEĆE POGLAVLJE

Pošto ste se upoznal i sa binarnim dono šenjem odluka, spremni ste za prelazak na višekategorijsko mapiranje uma.

128

Će/vrti segment: SinteZD

XIII

Organizovanje sopstvenih ideja

Pregled

• Uvod • Pravlj enje beležaka • • • • •

Složeno mapiranje uma Putovanj e kroz um j ednog mapera uma (IV) Vežbe za raZVijanje misli Korist od višekategorijskih mapa Uvod u s ledeće poglavlje

UVOD

U ovom poglavlju naučićete kako da organizujete sopstvene ideje (dapravile beleške), koristeći višestruko razgranate ili višeka tegorijs ke mape uma. Ovo uklju čuj e mnogo složeniju hij erarhiju i već i broj pojmova direktne povezanosti nego jednostavn i model binarnog od luči­ vanja . Višekategorijske mape uma se mogu koristiti za veći n u deskriptivnih, anali tički h i procenjivačkih zadataka, premda smo mi koristili primere osnovnog donošenja odluka da bismo vam olakšali prelaz sa mapa uma u binarnom od lučivanj u do višekategorijskog mapiranj a uma. Takođe ćete nastaviti i svoje putovanje kroz um je dnog mapera uma i nauč it i neke zabavne igre i vežbe za razvij anje misli . PRAVLJ ENJE BELEŽAKA

Prav ljenje beležaka je proces izv lačenja informac ija iz sopstvenog ili iz sopstvenih kreativnih rezervoara i njihovo organizovanje u j ednom spoljašnjem obliku. To je proces U kome vi organizujete se ćanja

Četvrti segment: Sinteza

129

Organizovanj e sopstvenih ideja

XIII

supstvene ideje ili na binarni ili na višekategorijski način. Proces takođe izuzetno poma že i pril ikom odlučivanja . SLOŽENO MAPffiANJE UMA

Dok binarne mape uma imaju samo dve glavne grane koje polaze iz centra, složene ili višekategorijske mape uma mogu imati bilo koji broj glavnih grana. U praksi, prosečan broj pojmova direktne povezanosti (POP) je između tri i sedam. Ovo se dešava zbog toga što prosečan mozak, kao što smo videl i u desetom poglavlju ("Obrazloženj e zakona mapiranja uma", str. 89), ne može zadržati više od sedam važnih informacija u svojoj kratkoročnoj memoriji. Trebalo bi stoga da vaš cilj bude da odaberete najmanji broj POP koje istinski obuhvataju predmet vašeg interesovanja, koristeći ih da informacije razbijete na delove kojima je lako baratati, poput poglavlja u knji zi. S edeće grupe POP su se pokazale veoma korisnim pri razvijanju višekategorijskih mapa uma:

• • • • •

Osnovna pitanja - kako/kada/gde/za što/šta/ko/koje? Segmenti - poglavlja/lekcije/teme Svojstva - karakteristike objekata Istorija - hronološki sled događaja Struktura - vidovi objekata

• • • • • •

Funkcija - šta objekti rade Proces - kako objekti rade Procena - koliko su objekti dobri/vredni/korisni Klasifikacija - u kakvom su objekti međusobnom odnosu Definicija - šta objekti znače Ličnosti - kakve ulogeIkaraktere imaju ljudi Učeći kako da razvijate i manipulišete višekategorijskim mapama uma izuzetno ćete poboljšati sposobnosti vašeg mozga da opisuje, analizira, procenjuje i sinteti še informacije. To što su vrlo sofisticirani hijerarhijski sistemi klasifikacije koriš ćeni tokom prošlog veka u biologiji i astronomiji (v. str. 116) počeli sve više i više da liče na složene vi šekategorijske mape uma - zanimljiv je slučaj ogledanja prirode II mapama uma i obratno! 130

Četvrti segment: Sinteza

Organizovanje sopstvenih idej a

XIII

PUTOVANJE KROZ UM JEDNOG MAPERA UMA (rV)

Naš dom aćinj e , od kada smo ga ostav ili u prošlom poglavlju , doneo odluku, zasnova nu na kompletiranoj bin arnoj map i uma, da kup i k uću . S l ed eć e pitanje j e nešto složenij e: Kakvu kuću da kupim? U po čet ku je proces i dent i čan . Naš d om ać i n postavlja odgova raj uć i " trod imenzionalni", višeboj ni lik u središte. Zatim bira PO P koj e će pokriti č i tav spe ktar m ogu ćnost i: cena, okruženje, namena, dodaci, veličina,

stil. Jednom kada su ov i para metri uspostavlj eni, naš dom ać i n može da popu njava svoj e spec i fične želj e i prioritete ispod svakog od naslova. Proces odmah razjašnj ava spektar odluka koje se mogu donet i, i st i č u ći klj u čn e momente koj i će upravlj ati kupovinom. Mapa uma n eće doneti odluku sa ma - ona maperu uma samo predstavlj a j edan "š vedski sto" sa m ogu ćnost im a iz koj ih se može odabrati prava odluka. Pošto je kompletirao višekategorijsku mapu uma, naš dom aći n j e spreman da konsu ltuj e ponudu age nc ija za trgovinu nekretn inama sa mnogo j asnij om idejom šta želi i zahteva od jedne ku će. VEŽSE ZA RAZVIJANJE MISLI

Kao i svi dru gi oblici razmi šlj anja i vi šekategorij ske mape uma predstav ljaju veštinu koja se može nau čiti i razvijat i. U daljem tekstu vam predstavljamo dve korisne i zabavne vežbe za razvijanje misli .

Z ašto bi to bilo zanimljivo? Svaka od ov ih vež bi se može uraditi kao brza mapa uma jer pred stavlja izvanredan n ačin za pobo ljšavanj e vaših sposobnosti da brzo odaberete relev antne POP. Zamislite i zatim mapirajte, zašto bi bilo zanim lj ivo da:

l

Izađete

2 3 4

Kupite...

sa...

N auč ite ...

Prom enite...

Če1Vr/; segment: Sin/elJI

13/

XIII

Organi zovanje sops tvenih ideja

5 6 7 8 9

Poverujete...

Povučete se iz... Započnete ... Na prav ite . Završite ...

Smislite objekat za svaku stavku sa spiska i poku šajte da to bud e neki "apsurdan" objekat da biste isprov oc irali svoje sposobnosti za maštanje, pamć enj e i kre ativno razmi šljanje istovremeno. Sl ed eći korak je da uradit e vrlo brzu mapu uma za sva ki obj ekat, kori steći ne više od sedam glavnih raz loga zašto bi svaki od njih bio zabavan. (Sekundarna korist od ovih ve žbi je u tome što one često podsti ču predu zimanje stv arne akc ije kada shvatite koliko bi vam to zabave pru žilol)

Objekat " X" Ovo je apstraktniji i, prema tome, zahtevnij i način za testiranj e vaših sposob nosti za izbor POP. Vaš zadatak je da pripremite mapu uma koja opisuje objekat " X". Problem je što vi ne znate šta je to objekat X, tako da morate da smislite skup POP opšte namene koje bi mogle, ukolik o ih dalj e razvij ate, da ge nerišu potpuni i sređe ni opis bilo kog objekta.

Donošenje odluke Kada završite svoj u višekatego rijsku mapu um a, proces donošenj a odluke će nalikovati j ednostavn om biranju jedne od dve m ogu ćnosti , a koraci koje u ovom tren utku treba dalje pratiti su isti kao i oni navedeni u prethodnom poglavlju. KORIST OD VIŠEKATEGO RIJSKI H MAPA UMA

Pošto ste zav ršili v išekategorijsku mapu uma , možda ćete p o žele ti da primenitejeda n ili više metoda opisanih u poglavlju xn (" Do noše nje odluke", str. 124-126) da biste doneli svoj u oduku . Najvažnije koristi od višekategorijskih mapa su

l

132

s l edeć e :

Pomažu vam da razvijete svoje mentalne sposobn osti za klasifikovanj e, kategorizaciju, britkost i jasnoću. Četvrti segment: Sintezu

Orga nizovonje sopstvenih ideja

XIII

2

Omogućavaj u vam da prikup ite kompl eksne podatke u integrisanom obliku na samo jednom listu papira, povećavaju ći na taj n ač in ve rovatnoću donošenja dobro informisane i inteligentne odluke.

3

Isti ču ključne momente koji se moraju razmotriti prilikom odluči­ vanja.

4

Koriste, kao i binarne mape uma, kompl etan spektar kortikaInih veština, što rezultuje u sveobuhvatnijem razmatranj u odluke .

S

Sti rnul i šu ć i sve te kortikaIne oblasti, višekategorijske mape uma pod stiču mozak da za poč n e dijalog sa samim sobom. Drugim reči ma, one om ogućavaj u mozgu da posmatra svoje sopstvene aktivnosti u jednoj celovitoj spoljašnjoj slici i da tako nauči više o samom sebi. Ta nova saznanja proširuju perspektive mozga, podst ičuć i ga da stvara još naprednije misli o datoj temi.

6

Mogu se sačuvati za buduću upotrebu kao podsetnici razloga u vezi sa prethodnim odluk ama ili kao vo deć i principi za druge situacije u koj ima treba doneti s lične odluke. UVOD U SLEDEĆE POGLAVLJE

Sada kada ste naučili kako da organizuj ete sopstvene ideje, odnosno da pravile beleške koristeći višekategorijske mape uma, biće vam lako da organizujete i tuđe ideje, odnosno da hvatate beleške. Predmet s l e dećeg poglavljaje vitalna i prijatna umetno st hvatanja beležaka, koja tradicionalno predstavlja uzrok propasti mnogih ljudskih života .

Četvrti segment: Shtleza

133

XIV

Organiz ovanje

tuđih

ideja

Pregled • Uvod • Hvatanje beležak a • Č et i r i osnov ne funkcije beležaka O d ređ ivanje

produ ktivn og mentalnog pristup a za hvatanj e be-

ležaka •

Prakti čni

prim er višekategorijskog mapiranj a um a

• Ko rist od višek ate gorij skog mapi ranj a uma za hvatanj e beležak a Uvod u

s l ed eće

poglavlje

UVO D

Ovo poglavlj e razm atra kako možete korist iti višekategorijske mape uma da b iste organizovali tuđe ideje (hvatali beleške). Pošto ste ist ražili osnovne funkcije be ležak a, nau či ćete kako da se pripremite za h vatanj e be ležaka tako da i zv u č ete maksim alnu ko rist iz sva kog per iod a učenj a . Tu je takođe! prakti čan prime r višeka tego rijskog hvatanj a beležaka i sažet prik az kori sti od ova kvog hvatanj a be ležaka . . H VATANJE BELEŽAKA

Hvatanje beležaka je proces apsorbovanja tuđ ih ideja iz razn ih govora, knji ga i drugih medij a, kao i njih ovo organ izovanje u stru kturu koja odražava origina lni smisao ili va m pak omogućava da ih reorganizuj ete tako da zadovolje vaše potrebe . Hvatanje beležak a treba dopuniti i so pstve nim mi slim a.

134

Ce/vrti segment: Sinteza

Organizovanje

XIV

tuđi h

idej a

ĆETIR T OSNOVNE FU NKCIJE BEL EŽAKA

l

Mnemonička

2

Analitička

3 4

Kr eativna Konv erzacij ska.

Mnemoni čka

Na žalost, većina stud enata po školama i na univerzitetima širom sve ta sma tra da beleške nisu ništa više do pomoćno sreds tvo za memorisanj e. Njih ova j edina brigaje da im beleške om ogu ć e da zapamte ono što su č i ta l i dovolj no dugo da bi prošli na ispitu, posle čega se informacije mogu srećno zaborav iti. Kao što smo vide li, pamće nje zaista jeste zn ač aj an č i n i lac, ali nikako i jedini. Druge funk cije , kao što su anali za i kreat ivno st, podjednako su značajn e. Mapa uma predstavlj a naro čito efikasno mnem oni čko sredstvo zbog svih razloga navedenih u s ledećem pog lavlju (str. 140). Kao tehnika za hvatanje beležaka nema ni j ednu negativnu osobinu kakve na lazimo kod standardnog linearnog hvatanj a bele žaka, kao što je opisano u poglavlj u III (" Mane standardnih beležaka", str. 4 1). Umesto toga, mapa uma nam nudi sve prednosti metoda koji radi u harmonij i sa vašim mozgom, k ori steć i i os lobađaj uć i kompl etan spektar nj egovih sposobnosti . A nalitička

Pri hvatanju beležaka na predavanju ili iz nekog pisanog materijala, od suštinskog značaj a je da se pre svega identifikuje osnovna struktura prezentirani h informacija. Mapiranje uma vam može pomoći da iz linearnih informacija izvučetepojmove direktne povezanosti i organizujete hijerarhiju .

Kreativna Naj bo lje beleške će vam pomoći ne samo da zapamtite i analizirate informac ije, već će poslužiti i kao odskočna daska za kreativno razmišljanje.

Čet vrti segment:

Shtlez.a

135

Organizovonje

luđih

X/V

idej a

M ap e uma kombinu ju beleške preuzete iz spo l jnjeg o kruženjo (predavanjo , knjige, ča s o p is i i med iji) sa beleškom a stvo renim u unutrašn jem ok ruženju ( o d lu č iva nje , analiza i kreativno razm išljanje).

Kon verzacijska Kada hvatate beleške u vidu mape uma sa nekog predavanja ili iz knj ige, one bi trebalo da obuhva te sve relevantne informacije iz datog izvora. U idealnom slučaju, te beleške bi takođe /rebalo da uključe i spontan e misli koje se javljaju II vašem W IIU dok slušate predavanj e ili čitate knjigu. Drugim reč im a, mapa uma bi trebalo da odslika konverzaciju i zm eđu vašeg intelekta i govorn ika, odnosno pisca. Posebne boje ili šifrovani simboli se mogu koristiti da biste istak li vaš l i čni dop rinos razrneni ideja . Ukoli ko se desi do su predava nje ili knjig a lo še organizova ni ili loše predstavl jeni, vaša mapa uma će odslikati ta j ned ostata k j a s n o će. Ovo može imati kao rezultat mapu um a neuredn og izgled a, ali će istovre men o o tkriti i izvor ko nfuzije. Zb og toga ćete ima ti mnog o bol ji preg led situacije od vaših ko lega koj i hvat a ju linea rne beleške, u ko jima je njihova konfuzija prikrivena u mnogobro jnim stranicam a uredno ispisani h, ali funkcionalno besko risnih redo va i spisko va .

Mapa uma tako postaj e m oćno sredstvo za prikuplj anj e inform acija od drugih ljudi, za procenu kvaliteta njihovog razmišljanja, kao i za povezivanje sa svoji m lični m interesima i ciljevima . ODREĐIVANJ E

PRODUKTIVNOG MENTALNOG PRISTUPA ZA H VATANJE BELEŽAKA

Da biste na najbolj i način iskoristili svoje mogućnosti hvatanj a beležaka, važno j e da osmis lite pristup koji će vam omogu ćiti da izgrad ite j asno strukturiranu mapu uma dok vaše hvatanje beležaka napreduje. Da biste imali naj bolj i mentalni pristup u hvatanju beležaka iz neke knjige, koristite tehniku organizova ne primene mapa uma (TOPMU )*

*

136

U originalu Mind Map Organic Study Technique (MMOST); u knj izi Brzo N/anje istog autora (izdanje Finesa, 1998) ova tehnikase navodi pod s k rać e n i m nazivom /ehnika mapa ulila (TMU) . (prim. pre v.i Četvrti segment: S inteza

Organizovanje tuđih ideja

XIV

kojaje detaljno opisana u knjizi Tonija Buzana Koristile obe hemisfere mozga (poglavlje IX). Postoji osam osnovnih koraka:

l

Vrlo brzo prelistajte ili pregledajte čitavu knjigu ili članak, da biste stekli opšti utisak o njihovoj organizaciji .

2

Odredite količinu vremena kojeg ćete provesti u proučavanju isplanirajte koliko materijala ć ete pregledati za to vreme.

3

Mapirajte ono što već znate iz te oblasti da biste uspostavii asocijativne mentaln e " kuke".

4

Definišite svoje namere i ciljeve za dati period učenja i završite j oš jednu mapu uma sa svim pitanjima na koja treba dati odgovor.

5

Uradit e opšte osmatranje čitavog teksta, proučavajući sadržaj , glavne naslove, rezultate, zaklj učke , rezimea, glavne ilustracije ili grafikone, kao i sve ostale značajn e elemente koji su vam zapali za oko. Ovaj proces će vam obezbedi ti centralni lik i glavne grane (pojmove direktn e povezanosti) vaše nove višekategorijske mape uma teksta. Mnogi studenti tvrde da su često završavali 90 procenata svog zadatka za vreme same faze osmatranja. Usredsređujući se na celokupnu strukturu i glavne elemente teksta, autorova suštinska vodeća pokretačka snaga ubrzo postaje jasna i lako se može mapirati.

6

Sada pređite na detaljniji pregled, proučavajući sav materijal koji nije bio obuhvaćen opštimosmatranjem, pre svega početne i završne delove pasusa, odeljaka i poglavlja, gde su uglavnom koncentrisane informacije od suštinskog značaja. Dodajte i ovo svojoj mapi uma.

7

Sledeća faza je uvid, kada popunjavate najveći deo svoje slagalice učenja, još uvek preska ču ći sva problematičnija područja. Pošto ste se upoznali i sa ostatkom teksta, trebalo bi da vam sada bude mnogo lakše da razumete ove odlomk e i da dopuni te svoju mapu uma.

8

Na kraju dolazimo do faze osvrta, kada se vraćate do težih delova koje ste preskočili u ranijim fazama, i kada se osvrćete na čitav tekst da biste odgovorili na sva preostala pitanja i ispunili sva preostala očekivanja. U ovoj fazi bi trebalo da ste završili mapu uma svojih beležaka. Pogledajte poglavlje XXIV (mapa uma na str. 240).

Četvrt; segment: SintelJl

137

Orga nizovanj a tuđih ideja

X IV

Ovaj proces može naliko vati slaganju mozaicne slagalice, koje za po č i nj e posmatranjem kompl etiran e slike na kutiji , zatim se sastavljaju uglovi i spoljašnje ivice i postepeno se popunj ava sredina, sve dok ne dobijete potpu nu sliku. Sli čan pristup se prepo ručuje i kada ste na nekom predavanju . Da biste olakša li svoj zadatak hvatanj a beležaka, možete zamoliti pred ava ča da vam unapred da pregled glavnih naslov a, tema ili kategorij a koje će razmatrati tokom predavanja.

Ukoliko to nije m ogu ć e , jednostavno napravite mapu uma dok slušate, tragaju ći za PDP dok predavanje teče . Posle preda vanja možete prepraviti , reorganizovati i preraditi svoju mapu uma, što po sebi predstavlja proces koj i će vas naterati da date smisao inform acijama, pripremi i prezentaciji, ujedno po bolj šavajuć i i vaše razumevanje. Više o mapiranju predavanja n aći ćete u poglavlju XXVI (str. 243). PRAKTIČNI PlUMER VTŠEKATEGORlJSKOG MAPTRANJA UMA

Višekategorijsku mapu uma na strani 11 7 j e napravio jedan otac da bi pomogao svojoj k ćerki da položi prij emni ispit iz engleske književnost i za upis na univerzitet.

Kada se su o či sa strukturom tako složenom kao što je rom an, ogro mna j e prednost mozga ako može da se osloni na ovakav tip mentalne " mreže" koja isti če najvažnije literarn e elemente u romanu. Ovakav lip mape uma omogućava č i ta ocu da preciznije i sveo buhvatnije i zvu če srž iz bilo kog teksta. Tak ođe, ona u znatnoj meri olakšava transformi sanj e tih esencijainih informacija u govornu ili pisanu formu (kao što su odgo vor na ispitu ili rad). Mapu uma na strani 118 (gore) je tokom čet iri meseca pripremala Pen Kolins (Pan Collins), producent vodeć eg irskog televizijskog programa, The Late Late Show. Trebalo je da Pen organiz uje razmišljanja č i tave ekipe o temam a, voditelj ima, redu programa i tako dalje. Za sebe li čno je ubeležila, krupnim strelicama, kako se program kotirao te nedelje.

138

Četvrti segment: Sinteza

Organizovanje

X/V

tuđih

idej a

KOR IST OD VIŠEKATEGORIJSKOG MAPIRANJA UMA ZA HVATANJE BELEŽAKA

l

Svih 12 prednosti mapiranja uma spomenutih u devetom poglavlju (str. 82).

2

Oslobađanje vaših ogromnih "traži i nađi" moći mentalnog asocitanja.

3 4

Brže postizanje ciljeva učenj a.

5 6 7

Uvećanj e jasnosti vaših analitičkih misli.

M ogućnost lakog i brzog transformisanja beležaka u formi mape uma u rad, prezentaciju ili neku drugu kreativnu ili komunikativnu formu .

Porast ushićenja zbog sakupljenog znanja . Trajno i lako dostupno registrovanj e svih vaših značaj nih iskustava tokom u čenja. UVOD U SLE DEĆE POGLAVLJE

Pošto ste koristili mape uma da organizuje te svoje i tuđe ideje, spremni ste da istražite odnos između mapa uma i pamćenja - što je predmet sledećeg poglavlj a.

Če/vrti segment: Si" tezil

139

xv Pam ć enj e

Pregled

• • • • • • •

Uvod G rčk i

mit Mapa uma kao multidimenziona lno sredstvo za pamć enj e M ne mon ič ka mapa uma kao ogledalo kreativnosti Primena mnem oni čkih mapa uma Korist od mnem oni čk ih mapa uma Uvod u sledeće poglavlj e

UVOD

Ovo poglavlje započinje živopisnim grčkim milom koji će nam re ći mnogo toga o m eđu sobnim odnosima pamćenj a, energij e i kreativnosti. Potom će mo istražiti ulogu mapa uma kao mnem oni čkog sredstva i sredstva za kreativno razmiš ljanje, pre nego što rezimiramo koristi od m nemoničk i h mapa uma. GRČK I MIT

Zevs, kralj bogova, bio je dobro poznat kao ljubavnik. N ajveći deo svog vremena je provodio zavodeći - bilo direktno ili na prevaru - sve najlepše žene i na nebesima i na zemlj i. Nasu prot uobi čaj enom verovanju, svoja osećanj a nije delio podj ednako - postojala je jedna boginj a sa kojom je provodio mnogo više vremena nego sa bilo kojom drugom. Njeno ime je bilo Mnemosina, boginj a pam ćenj a . Jedanput je sa njom proveo č itav i h devet dana i n o ć i strasno vodeć i lj ubav, a iz ovog spajanja rodilo se devet muza. 140

Četvrti segmen t: Sili/e to

xv

Pamćenje

Muze predstavljaju kreativnost. Svaka od njih je boginj a posebne umetnosti: Era/o - ljubavne poezije; Ta/ijo - komedije; Kaliopa - epske poezije ; Melpomena - tragedij e; Euterpa - lirske poezije; Uranija - astronomije; Polihimnija - svečan e i Klio - istorije; ozbiljne pesme; Terpsihora - igre. Zevs simbo lizuje energiju i snagu . Prema mi tu to zn a či da spa jan je energij e ili sna ge so pam ćen j em kao plod doj e kreativno st. O vaj o dnos ima mn ogo impl ika cij a za teori ju mapiranja u ma. Zan imlj ivo je prim etiti do je Toni osmislio mapu uma iskl j učivo no os nov u svo jih istraživa nja u o blosti p ri sećan j a to ko m u čenja il i mn emo nike . M apa uma je premo tome primarno pred stavl jalo tehn iku pa m će nja . Ka snije je prirodno evo lui ra la u kretivnu višenomensku tehn iku razmi šljanj a, uz teorijsku podršku Spe ri jevih (Sperry) istra živanja mozga i istraživanja Toren sa (To rran ee) i sarad nika u o b lasti kreativnosti.

MAPA UMA KAO MULTIDIMENZIONALNO SREDSTVO ZA PAMĆENJE Mnem oni čke

tehnike uključuju upotr ebu imaginacij e i asociranja u cilju stvaranja nove i lako pamtljive slike. Ka o i imaginacija i asociranje, tako i mapa uma kombinuje sve kortikaine ve štine da bi stvoril a jedno efikasno mutidim enzionalno sredstvo za p am ćenje. Multidimenzionalno, u ovom kontekstu, znači da vam mapa uma, za razliku od jednodimenzionalne (lin ija) ili dvodimenzionalne (ravan) perspektive, om ogućava da stvorite unutrašnju, zračeću, trodimenzionalnu sliku koja koristi ukr šteno asociranje, boju i vreme. Kreati vna misao na s li čan način kombinuj e dva elementa da bi proizvela treći sa ciljem da sadašnj ost projektuje u bud ućnost. Kreativno sredstvo vam pomaže da projektujete sadašnjost u budućnost da biste promenil i ili osmisli tu budućnost. Mnem onićko sredstvo vam pomaže da prošlost po novo stvorite II sadašnjos ti. Mnem oni čka

mapa uma, prema tome, ima i de n tičan mehanizam i dizajn kao i multidim enzionalna, kreativna mapa uma. Na isti n ač in na koji mn em oni čka mapa uma značajn o uveć ava vašu m oć pam ćenj a,

Če/vrli segment: Silllt!ZIJ

141

tako i kreativna mapa uma beskrajno i u SVIm pravci ma jednostavni model kreativnog razmišlj anj a.

uveć ava

MN EMONIĆKA MAI'A UMA KAO OGLEDALO KREATIVNOSTI

Kao i pam ćenj e , tako se i kreativno razmišlj anje zasniva na imaginaciji i asoc iranju. Cilj je da se poveže pojam A sa poj mom B, proizvo deć i tako jednu novu, inova tivnu ideju, daleku od sva ke norme, koju označ avamo atributom " kreativna". Proces mnemoničkog i kreativnog razmišlj anja imaju u suštini ide ntičnu strukturu - jedina razlika je u na meri , Mnemoničko sredstvo povezuje dva pojma da bi omogući lo mozgu da prizove (ponovo stvor i) tre ću sliku u budućno sti . Kreativno sredstvo, s l ič no tome, kombinuje dva elementa da bi ih u budućnosti projektovalo u treći , ali cilj kreativnosti je da se bud ućno st promeni ili da se na nju u tiče na neki n ač in , dok je cilj mnemonike jednostavno da se nečeg setimo. Tako, praveći mnemon ičke mape uma, vi istovremeno vežbate i svoje kreativne sposobnosti za razmišljanje. Ove pak, za uzvrat, povećavaju kapacitet memo rije i tako se stvara uzajamno ojačana uzlazna spirala. Ilustracija na strani 11 8 (dole) daje primer mape uma koja j e istovremeno i m nemon i čko sredstvo i sredstvo za kreat ivno razm išljanje. Ovu mapu je nacrtao vodeć i američ ki video producent, po imenu Deni Heris (Denny Harris), a napravlj ena je da bi ga podseća la na ono što je želeo da uklj u či u video program koji se bavi pam ćenj em . Njegova mapa uma sumira sadržaj programa, uključujuć i i preg led i detaljn o objašnjenje mnem oni čkog sistema sa brojevima/obl icim a, primenuj ednogj ednostavnog mnem oni čkog sistema, kao i opštu diskusiju o praksi i teoriji koje su pred stavljene u programu . U ovom s l učaj u, razvij anje mnemoni čke mape uma postaje istinski kreativni proces koji i sam proizvodi nove ideje o strukturi i sadržaj u programa - pam ćenj e koje se hrani kreati vn ošću koja se hran i pam ćenj em .

PRIMENA MNEMONIĆKlH MAPA UMA Već i broj spec ifičn i h primena mapa urne objašnjenje u segmentu V, u odeljcima Lična upotreba, Porodična upotreba, Obrazovna up otreba

142

Četvrti segment: Sinteza

xv

Pamćenje

i Poslo vna i profesionaln a upotreba. Postoje, m eđutim , i mnoge druge prim ene za generalno memorisanje, kao što je pri seća nj e radio i televizijskih emisija od n aročitog interes a, snova, prij atnih porodi čnih d ogađa­ ja ili opštih spiskova "stvari koje treba uraditi" . Jedna naročito korisna primena je traganje za " izgublje nim" sećanjem - možda za imenom neke osobe ili adresom nekog objekta. U ovakvim s l u čaj evim a, fokusiranje izgublj enog pojma je ob ič no kontraprodukt ivno j er j e "on" nestao, pa se " njegov im" fokusiranjem u stvari koncentrišete na odsustvo ili prazninu. I m aj u ć i u vidu asocijativn u snagu vašeg uma, ostavite središte mape uma praznim i okružite ga rečim a i slikama koje su u vez i sa središtem koje nedostaje.

Na prim er, ukoliko je "nestali" centar ime neke osobe, onda glavne grane treba da uklju če pol, uzrast, izgled, porodicu, glas, hobi, profesiju, kao i mesta kada ste je prvi i poslednj i put sreli. Na ovaj n ačin dram at i čn o povećavate ve rovat noću da će vaš mozak prepoznati centar iz svoj ih baza podataka. (Više o ovome n ać i ćete u knjizi Tonija Buzana Sa vršeno pamćenje, poglavlj a XX III-XX1Y.) Ukoliko vam nij e zgodno da pravite stvarnu mapu uma da biste prizvali svoje " izgubljeno" pam će nj e , možete jednostavno vizuelizirati mapu uma ovog tipa. KORIST OD MNEMONI ČKI H MAPA UMA

1

Ovakve mape uma koriste sve kort ikaine veštine, povećavajući na taj n ačin u ogromnoj meri v erovat noć u pri sećanj a .

2

Akti viraju mozak na svim nivoima, či ne ga pripravnijim i sposobnijim za prisećanje .

3

Njihova atraktivnost budi u mozgu želju da im se stalno vraća, što tak ođe pod sti če verovatnoću spontanog pri seć anj a .

4

Ovakve mape su suštinski dizaj nirane upravo kao pomoćno sredstvo za pam ćenj e.

Če/vrli segment: Sin/elJI

143

xv

Pamćenje

S

Korišćenje mnemoničkih mapa uma sećanja aktivira mozak da postane mnemoni čki pripravan što sa svakom ponovn om upotrebom povećav a nivo sposobnosti bazičnog pam ćenj a.

6

Ove mape odslikavaj u proces kreativnog razmi šljanja, što istovremen o povećava i samu sposobnost za kreativno razm išljanj e.

7

Održavaju visok nivo pri sećanj a tokom čitavog perioda učenja ili slušanja (nasuprot standardnim krivama zaboravljanja opisanim u knjizi Tonij a Buzana Savršeno pam ćenje, poglavlje V).

8

Koriste sve individu alne asocijativne sposobnosti, povećavajući sposobnosti utiskivanja u pam ćenje i stvaranj a mreža, a prema tome , povećavajući i verovatnoću pri sećanj a .

9

Obezbeđuj u jedan "pouzdani" metod pamćenja, povećavajući tako i poverenje u sebe, motivaciju i opšte mentalne funkcij e. UVOD U SLEDEĆE POGLAVLJE

Kao što smo videli, pamćenje i kreativnost su samo dve strane istog novči ća. Pošto smo istražili mn emoničku korist mapa uma, sl edeće poglavlje nam osvetljava njihove mnogobrojne prednosti kao sredstva za razmišljanje i brejnstorming.

144

Četvrti segment: Sinteza

XVI

Kreativno razmišljanj e Pregled • • • • • • •

Uvod Ciljev i kreativnog mapiranja uma Mapa uma kao mehanizam kreativnog razmišljanja Faze procesa kreativnog razmišlj anja Mapiranje urna kao sredstvo za ostvari vanje novih paradigmi Korist od mapa uma kreativnog razmiš ljanja Uvod u sledeće poglavlje

UVOD

U ovo m poglavlju fokus j e na kreativnom razmišljanju uz upotrebu mapa uma. O tkrićete zašto su mape uma tako i znen ađuju će efikasne u ovoj oblasti, kao i to kako da ih upotrebite da biste proširili i pobolj šali svoje sopstve ne veštine kreativnog razmišljanj a i brejnstorminga, čim e ćete ostvariti i značaj ne nove uvide. CILJEVI KREATIVNO G RAZMIŠWANJA

Mape uma krea tivnog razmišljanja ili brejnstorminga mogu imati veoma mnogo razl iči tih ciljeva. Najvažnij i m eđu nji ma su s lede ći:

l

Da se istraže sve kreativne mogućnosti datog subjekta.

2

Da se um rašči sti od svih prethodnih pretpostavki o subje ktu, ustupajući tako prostor novim kreativnim mislima.

Če/vrti segment: SiI,leza

145

Kreat ivno rozm išijanje

XVI

3

Da se generišu ideje čij i će rezultat biti specifi čne aktivnos ti ili pak stva ranje ili prornena fizičke realnosti.

4 5

Da se po dstakne konzistentnij e kreativno razmi šljanj e.

6 7

Da se stvo ri novi koncepcijski okvir u kome se prethodne ideje mo gu reorganizovati . Da se uhvate i razviju " iskre" pronicljivosti kada se pojave. Da se kreativno planira. M APA UMAKAO MEHANIZAM KREATIVNOG RAZMIŠLJANJA

Mapa uma je idea lno pril agođena kreat ivnom razmi šljanju jer kor isti sve sposo bnost i koje se uobi čaj eno vez uj u za kreativn ost, pre svega imaginaciju , asoc iranje ideja i fleksibilnost. U psiho loškoj literaturi, n aročito u priručni c im a sa testovim a o kreativnom razm išlj anju E. Pola Torensa, fleksibilnost se ident ifikuj e kao vitalni element kreativnog razmi šljanj a. Dru gi značaj n i faktori u ključuju i m ogu ćn ost da se : • povežu nove i j edinstvene idej e sa • koriste

razli čite

boje ;

• kor iste

razli čiti

ob lici;

već p ostoj ećim;

• kombinuj u n eob i čni oblici; • uveli čava slika i koristi iluzija trodim enzionaln osti; • podesi koncepc ijska pozicija; • preurede i povežu • obrnu v eć

već postoje ći

postoj eći

koncepti ;

koncepti;

• odgov ori na estetsk i pri v lačan objekat; • odgovori na emotivno

pri vl ačan

• odgovori na objekat koji i ukusa;

objekat;

privl ači ču lo

• koriste obli ci i oznake koji se mogu

vida, dodira, sluha, miri sa

m eđusobn o

zamenj ivati.

Pos m otraju ć i zakone mapiranja uma i opštu teoriju da je mapa uma u stvari prefin jena i elega ntna spo ljno manifestacija svih

146

Četvrti segment: Sinteza

XV I

Kreativno razmišljanj e

gore no vede ni h kategorija, u viđam o s led eće : do mapa um a predstavlj a spo ljnu manifestaciju ko mple tnog pro cesa kreati vnog ra zmišljanja .

Moja li čna istraživanja su otkrila upadlji vu s l ič nost i zm eđu glavni h faktora kreativnog razmi šljanja i glavnih faktora istorije razvoj a mnem on i č k i h tehn ika. Detaljniju diskusiju o ovome možete n aći u prethodnom poglavlju ("Mnemon ič k a mapa uma kao ogledalo kreati vnosti" , str. 142). Skoro identi čno prirodo kreati vnog razm išlja nja i m n em on i č ki h pri nci pa p otvrđ u j e do je mapa umo esencijolna i pr iro dno man ifestacija i sredstvo izražavanj a ovih vidovo misli . To takođe po stavlja temel je i za tvrdn ju do , u suprotnosti so mnoštvom lite rature o kreati vno sti i pa m će n j u , ovo dvo procesa jesu lik i od raz u og ledalu jedn og te istog procesa, i do nisu o dvo jeni, ra zli čit i i, po mnogim teoretiča ri ma , u suprotnosti.

Popul arni mit da je kreativni genije mislim a odsutan i zaboravan pogrešan je pošto prev iđa či nj en ic u da takvi geniji zaboravljaj u samo one opšte stvari koje psih olozi smatraj u vrednim p am ćenj a. Kada bi se pažnj a usm erila na moć pamćenj a u vez i sa subjektom njih ovih kreativnih misli, otkrili bismo pamćenje isto tako ogromno kao u bilo kog velikog mn em oničara. FAZE PROCESA KREATIVNOG RAZMIŠLJANJA

Pravi lna primena tehnik e mapi ranja um a kreativnog razmi šljanja će individualnim maperima um a da proizvedu bar dva puta više kreativnih ideja od tradicionalne vel ike brejn storming gm pe za isto vreme. omogući t i

Postoji pet faza u procesu mapiranj a uma kreativno g razmi šljanja.

l

Brzu, " ruf ulnu " mapa uma Počnite tako što ćete nacrtati j edan sti m u l išuć i lik u sredini. (Na prim er, ukoliko želite da razmi šljate o novim m ogu ćnostim a u tehnologiji letenj a, možete da nacrtate par krila kakva ima Konkord .) Vaš crtež treba da bud e postavljen u sredinu velikog praznog lista pap ira i iz nj ega treba da pođe svak a ideja koja vam padne na pamet kada pomislite na zadati subjekat.

Ćetvrti segment: Sinteza

147

Kreativno razmišljanj e

XV I

Tokom perioda koji će trajati ne više od 20 minuta treba da pustite da vam ideje i zl eću što je brže mogu će . Teranje mozga da radi u brzini će ga osloboditi od uob ičajeni h obrazaca razmišljanj a i podstaći nove i često na prvi pogled apsurdne ideje. Ove "apsurdne" ideje treba obavezno zadrža ti, jer poseduj u ključeve za otvaranje novih perspektiva i menjanje starih i ogran ičavaj ućih navika. Da citiramo filozofa Rudolfa Fleša (Rudolf Flesch):

..Kreativno razmišljanje može značili da stej ednostavno shvatili da nije nikakva posebna vrlina raditi stva ri na način kako su one oduvek i bi/e rađene. " Takođe bi vam moglo biti od koristi da imate na umu i poznatu izreku Ezre Paunda: ..Genije... lo znači sposobnost da vidite deset stvari tamo gde običan čovek vidi jednu, a ta/entovan čovek dve ili tri, kao i sp osobnost da zabeležite 111 višestruku percepciju u ma/erija/u svoje umetnosti. " Razlog zašto list papira mora biti što veći se može naći u Buzanovom pravi/u: " mapa uma će se širiti sve dok ne ispuni čitav prostor koj i je dostupan" . Pri kreativnom razmišljanju, potrebno vam je što je m oguće više prostora da biste namamili svoj mozak da sipa sve više i više ideja.

2

Prva rekonstrukciju i revizija Napravite kratku pauzu, dopu štaju ći svom mozgu da se odmori i da poč ne da integriše ideje koje je do tada generisao . Tada treba da napravite novu mapu uma u kojoj ćete identifikovati glavne grane ili pojmove direktne povezanosti, kombinujući , klasi fikujući , gradeć i hijerarhije, pronalazeći nove asoc ijacije i razm atraju ći ponovo , u kont ekstu č itave mape uma, sve one ideje koje su u početku izgledale " glupo" ili "a psurdno". Kao što smo videli, što j e ideja manje konvencionalna to se češće ispostavi da je u stvari dobra. Za vreme prve faze rekonstruk cije, možete primetiti slične ili čak i dentične koncepte kako se pojavljuju duž spoljnih granica vaše mape uma. Njih ne treba odbaciti kao nepotrebna ponavljanja. Ovi koncepti su suštinski "razli čiti" zbog toga što su povezani sa razli čitim gran ama koje polaze iz centralnog lika. Ove periferene repeti cije odslikavaju suštinski zn ačaj ideja koje su pohranj ene duboko u vaš em sklad ištu znanj a, ali koje , u stvarnosti, uti ču na svaki aspekat vašeg razmi šljanja.

148

Ce/vrti segment: Sinlew

XVI

Kreativno razmišljanje

Da biste ovakvim konceptima dali nj ihovu mentalnu i vizuelnu težinu, treba da ih podv učete kada se po drugi put pojave ; oivičite ih nekom geo metrijskom figurom kada se pojave po treć i put; i, ako se pojave i po četvrti put, uokvirite ih "trodimenzional nim" okvirom. Povezuj ući ova srodna "trodimenzionalna" područja na svojoj mapi uma i dajući iluziju trodimenzionalnog izgleda njihovim vezama, možete doslovno stvoriti novi mental ni okvir koji će izazvat i bljesak spoznaje kakav se pojavljuje kada neku staru či njenicu osmotrimo iz novog ugla. Ovakav preokret predstavlja veliku i trenutnu reorganizaciju č i tave strukture misli. U nekom smislu se može č i n i ti da ovaj tip mape uma "krši pravila", pošto centralni lik i glavne grane nemaj u više centra lni značaj. Međutim , ovakva mapa uma ne samo da ne krši pravila, već ih koristi u potpunosti, a naročito ona pravila koja se odnose na naglašava nje i imaginac iju. Nova ideja, otkrivena i ponov ljena na granicama misli može postati novi centar. Prateći "traži i nađ i " mrežu vašeg mozga, mapa uma istražuje dalje domete vaše trenutne misli u potrazi "za novim ce ntrom koji će zameniti stari. Ubrzo potom, taj novi centar će biti zamenjen novim i još naprednij im konceptom. Mapa uma potpomaže i odslikava intelektualno istraživanje i razvOJ.

3

Inkubacija

Kao što smo videli u poglavlju xn ("Donošenje odluke", str. 125), iznenadno kreativno ostvarenje često nailazi kada je mozak u opuštenom, mirnom i usamlj en i čkom stanju - možda dok šetarno, trč imo, spavamo ili sanjarimo. To se dešava zbog toga što ovakva stanja dozvoljavaju proces u kreativnog razm išljanja da se širi do najdalji h granica para-mozga, povećavaj ući verovatnoću menta lnih proboj a. Veliki kreativni mislioci su koristili ovaj metod tokom čitave istorije. Ajnštaj n je sugerisao svoj im studentima da koriste inkubaciju kao neophodni deo svih svojih razmišljanja; Kekule, otkrivač benze nskog prstena, uključivao je inkubaciju/sanjarenje u svoj svakodnevni program rada.

Četvrti segment: SinfeZJI

149

XV I

Kreativno razmišljanje

4

Druga rekon strukcija i revizij« Posle inkubacije mozak će dobiti osveže nu perspektivu vaš ih primarn ih i sekundarnih mapa uma, i možda će vam biti od koristi da uradi te još jednu brzu, " rafalnu" mapu uma da biste učvrst i l i rezultate ove integracije. Tokom druge faze rekonstruk cije, treba da razmotri te sve informacije koje ste skupili i integrisali u prve tri faze, u cilju pravljenja jedne sveobuhvatne mape uma . Mapa uma na strani 156, koju je uradila Norma Svini (Norma Sweeney), predstavlja rezultat inten zivne inkubacije i većeg broja revizija misli. Ona predstavlja kulminacij u ideja o prezentaciji organ izacij e Brain Clubs u svetu.

5

Za vršna Jaza U ovoj fazi treba da potražite rešenje, odluku ili ostvarenje koje je predstav ljalo vaš prvobitni cilj kreativnog razmišljanja . Ovo često uklju čuj e povezivanje sasvim razli čitih elemenata na vašoj fina lnoj mapi uma, što će dovesti i do zn ač aj n ij i h novih saznanja i proboja . MAPIRANJE UMA KAO SREDSTVO ZA OSTVARIVANJE NOVIH PARADIGM I

Za vreme dubokog i produ ženog kreativnog razmi šlj anja, ukoliko su u prvoj fazi rekonstrukcije i revizije dobijena nova saz nanja, inkubacij a može proizvesti nove perspektive o kolektivn im saznanjima, poznatije kao paradigma tski zaokret. Mapu uma na stranama 154-15 5 j e uradil a Lorena Oil. Ova mapa sumira serij u predavanja o kreativnom procesu viđenu oč i ma umetnika koji ga primenjuj e. Mapa uma uključuj e istoriju umetnosti, razvoj "gramatike gledanja" i veštine potrebne za dovršavanje kreati vnih zadataka. U koincide ncij i sa savremenim istraživanjim a mozga, ova mapa uma naglašava umetnost kao nauku (i nauku kao umetnost), a takođe naglašava i uvežbanost kako imagi nacije tako i tela u kreativnom procesu. Mapa uma na strani 157 koju je uradio Bendžamin Zender (Be nja min Zander), dirigent Bostonske filharm onije, predstavlja rezultat jednog takvog procesa. Mapa uma ods likava Zenderov suštinski nov 150

Četvrti segm i!lll:

Sintezu

XVI

Kreativno razmišlja/ ye

pristup Betovenovoj Devetoj simfoniji, pristup koji predstavlja rezultat dugogodišnjeg istraživanja, umutrašnjeg mapiranja uma i intenzivne inkubac ije. Poradigmatski zaokret preds tavlja gl oba lnu prom enu u razmi šljan ju o pretp ostavkama koj e su postole pri hva ćen e širom sveto . Primeri u k l ju č uju Da rvino vu teorij u evo luci je i Ajnštaj novu teoriju relotiviteto , paradig me mi sli ko je su zamenile pre đašnje para digme. Mapa uma predstavlja prima rno sredstvo za beleženje procesa paradig matskog zaokreta .

Za mapera uma kreativnog razmišljanja, novo shvatanje se postavlja u novi okvi r iznenadnim saznanj ima koja su se dogodila u para-mozgu tokom inkubacije. Na ovaj n ač in maper uma dodaje nove dimenzije svom razmišljanju, beleži faze paradigmatskog zaokreta dobij ajući mn em on i čke i makroskopske vizije o predmetnoj materij i, što vodi ne samo ka novim idejama već konačno i do same mudrosti. KORIST OD MAPA UMA U KREATIVNOM RAZMI ŠLJANJU

l

Automatski koriste sve sposobnosti kreativnog razmišljanja.

2

Generišu mentalnu energiju koja sve više raste kako se maper uma kreće ka svom cilju .

3

Dozvoljavaju maperu uma da sagleda mnogo elemenata istovremeno, povećavajući na taj način verovatn oću kreativnog asociranja i integrisanja.

4

Omogućavaju čovekovom mozgu da lovi ideje koje se inače skrivaju u mračnim delovima periferije njegovog razmišljanja .

5 6

Povećavaju verovatnoću sticanja novih saznanja.

7

Osnažuju i podupiru proces inkubacije, povećavajući verovatnoću generisanja novih ideja .

Podstiču igranje i humor , što povećava verovatnoću da će maper uma odlutati daleko od standarda i da ć e proizvesti zaista kreativnu ideju.

Četvrti segm ent: Sinf~Z/l

151

XVI

Kreati vno razmišljanj e

UVOD U SLEDEĆE POGLAVLJE

Pošto ste oslobodili svoju li čnu kreativnost putem mapa uma, možete ostvariti neizmernu dodatnu p okretačku snagu radeći sa drugim a II ci lju stvaranja grupnog uma. To je upravo i predmet s l edećeg poglavlj a.

152

Četvrti segment: Sinteza

I

Map a urno outora Lo re ne G iI o p rirodi krea tivno sti i pe rspektivam a ;ednag umetnika (v. str. ) 50)

154

Četvrti

segment: Si nteza

l

CREATI\

---~ "'........ .

lt ~ ~ '<

ORGAN IC

AIDMIC

,~,

STRuc.TUR~ Četvrti segment: Si"lezu

155

Mapa uma autora Norme Svini o prezentaci;; organizacjie Brain Clubs u sve t», a posebna u arapskim zemljama (v. str. 15 0).

156

Četvrti segment: Sinteza

Zaista kreativna mapa uma Bendžamina Zendero, dirigenta Bastonske filhramonije, o stvaranju' u okviru Beto venove Devete simfonije (v. str. J 50). Če/vrli .fieg mem: Silttezil

J57

Mapa uma o razvoju timskog rada koju su urad ili a dministra tori firm e Digital.

Dr Stenli sa 7,5 m d ugom mapom uma aviona Boing (v. str. 165 i 251)

158

Četvnt segm ent: Sinteza

Mapa uma koju je napravilo jedno ženo, viši administra tor, ispitujući svo; verovonio, svoju ličnost i o da b rane smernice za b udućnost (v. str. 174)

sistem

Mapa urno koju je urodio je don muškarac - glavni admin istrator jedne multinacionalne organizacije, razmatrajući svo; život i ponovo se us reds ređu;ući Će/vrti seg mesu: Si ll/cza

no svoju porodicu (v. str. 173).

159

Mapa uma a utora Tese Tok.Hart orešavan ju problema u komun iciranju (v. str. 178)

160

Priradna arhitektonika: slika 21 ./

Grup na mapa ulila

XVII

Grupna mapa uma

Pregled • • • • • • • •

Uvod Funkcije grupnog mapiranj a urna Stvaranje grupnog uma Primena grupnog mapiranja uma Primeri grupnih mapa uma u akcij i Binarni grupni um Korist od grupnog mapi ranja uma Uvod u s l ede će poglav lje

UVOD

U ovom poglavlju ispitujerno uzbudljive mogućnosti koje nam nude grupne mape uma , u kojima grupe pojedina ca mogu kombinovati i multiplicirati svoje lične kreativne sposobnosti. FUNKCIJE GRUPNOG MAPIRANJA UMA

Prednosti okupljanja pojedinaca u grupe za mapiranje uma je sumirao MajkI Bloh iz laboratorije Speri (Sperry) u jednom svom radu: " U svom svakodnevnom životu naučimo bezbroj informacija koje su jedinstvene za svakag od nas. Zbog tog j edinstva, svaki poj edinac poseduje znanje i ugao posmatranja koji su svojstveni isključivo njemu. Stoga j e od velike koristi kada sa drugima radimo na re šavanj u p roblema. Kombinujući svoj e poznavanje mapa uma sa znanjem drugih osoba, prosledujemo asocijacije koje stvaramo i mi, a i ti drugi. "

Četvrti segment: Si"t~ZI1

161

XV II

Grupna mapa lima

Tokom grupnog brejnstorminga, mapa uma prestavlja spoljni odraz, "štampani otisak" grupnog konsenzusa koji se pojavljuje, a zatim postaje i grupni zapis ili sećanje . Tokom čitavog ovog procesa, pojedin ačni mozgovi komb inuju svoju energij u da bi stvorili poseban " grup ni mozak" . U isto vreme, mapa uma odslikava evoluciju ovog višestru kog " b i ća" i beleži razgovor koji se odvija unutar njega. U idea lnom slu čaj u, nije m oguće razlikovati grupnu mapu uma od mape koj u je stvorio samo jedan veliki mislilac. STVARANJE GRUPNOG UMA ~ Urađe ne su br o jne stud ije koje razmat raju pozitivni utic oj proveravanjo znonjo i postavljanjo odgovaraj u ćih pitonja , uticaj koj i se u ve l i čava kori šće n j em mape uma . Jednu od naj int eresa ntnijih studija su sprov eli Frejz i Švo rc (Frase i Schwartz), 19 75 . godine, u ko jo j su pod eli li svo je ispita nike u tri g rupe parova . U prvo j grupi , jedon ispita nik bi p ro č ita o neki odlo mak i zatim svom partneru postavlja o piton ja ko ]o se ti ču tog odlo m ka . U drug o j grup i, jeda n ispita nik bi pročitao od loma k i zatim bi bio ispit iva n od strane svog partnera u vezi sa p ročitan im odlo mkom. U treće m slu čaju , jednostavno bi oba ispitanika u tišini pročitala o dlo ma k, bez ikakvih interak cija sa svojim partnerom . Prva i druga grupa su post igle veo ma do bre rezultate na testovirno pri sećanja , dok su rezultati treće grupe bili veoma loši. Otkri ća

ovog eksperimenta su pružila dalju podršku sugest iji da će beleženje saznanj a i pitanj a u formi mape uma dovesti do mnogo boljeg razumevanj a materije koju čitate . Nalazi Frejza i Švorca su takođe pružili dodatnu podršku pretpo stavci da je od mnogo veće koristi raditi u paru ili u grupi, nego sam; i uč estvovati u aktivnoj konverz aciji o materiji koju u čite, nego učiti u tišini - vrlo aktivna verbalizacija vodi v ećoj efikasnosti prilikom obrad e informacija, kao i boljem pri sećanju. Osim toga, rad sa drugima će rezultovati u j edinstvenom uglu posmatranja i asocijacijama svake j edinke koja daje doprinos većoj, globalnijoj mapi uma, kao i u mnogo sveobuhvatnij em i integrisanijem uč enj u . Faze grupnog mapiranja uma su vrlo sl i čn e već opisan im fazama mapiranja uma pri individualnom kreativnom razmišljanju. Osnovna razlikaj e u tome što su mnoge funkcije koje se pojavljuju u para-mozgu 162

Četvrti

segment: Sinteza

XV II

Grup na mapa uma

pojedinca za vreme inkubacije zamenj ene fi zi čk om ak t ivnošću na račun u česnika grupe za mapiranje uma. Postoji sedam glavnih faza u procesu grupnog mapiranja uma.

l

Definisanje teme Tema se jasno i koncizno definiše, postavlj aju se ciljevi, a čla novi ma grupe se daju sve informacije koje mogu biti relevantne za nj ihova razmišlj anja.

2

Indi vidualni brejnstorming Svaki č l an grupe treba da provede bar l sat radeć i " rafalnu" mapu uma, kao i mapu uma nakon rekonstrukcije i revizije, na kojima se vide glavne grane ili pojm ovi direktne povezanosti. (Ovo predstavlj a ekv iva lent fazama I i 2 procesa mapiranj a uma pri individualnom kreativnom razmišljanju, opisanim u poglavlju XVI, str. 147-149.) Ovaj metod je sasvim suprotan tradicionalnom brejn stormingu kada jedna osoba predvodi grupu , beležeći na panou ili centralnoj tabli ključne ideje koje daju drugi učesnici. Ovo j e kontraprodukti vno jer će svaka re č ili koncept koji se javno spomenu stvarati mentalne vrtloge i struj e koje će sve učesnik e u grupi povući u istom pravcu. Na ovaj način , tradicionalne brejnstorming grupe negiraju nelinearnu asocijativnu moć individualnog mozga, gubeći tako veliku dobit koja se mogla postići da je na početku svakom mozgu dopušteno da istraži svoje sopstven e neprekinute misli o datoj temi .

3

Diskusija u malim grupama Grupa se sada podeli u manje grupe sa tri do pet u česnika . U svakoj manjoj grupi u česnici izmenjuju ideje i dodaju svoj im mapama uma ideje koje su generisali ostali učesni ci. Ova faza treba da traje l sat. Od suštinskog je značaja da se zadrži pozitivan stav potpunog prihvatanja. Koju god ideju da spomene j edan č lan grupe , ona mora biti podržana i prih vaćena od strane svih ostalih č lanova . Na ovaj način, mozak koji je generisao neku ideju će biti pod staknut da nastavi istraživanje tog lanca asocij acij a. Može se ispostaviti da baš sledeća karika u lancu bude značaj n o saznanje, proisteklo iz ideje koja je na početku delovala slabo, glupo ili nevažno.

Ce/vrli segment: SinfcZ/l

163

Grupna mapa lima

4

XVII

Stvaranje prve grupne mape uma

Pošto je zav ršena disku sij a po mal im gru pama, či tava grupa je sada spremna za stva ranje svoje prve grupne mape um a. Vrlo ve liki pano ili papir ve l ič i ne či tavog zida se kor iste za bele ženj e osnovne strukture. Samo bele ženj e može raditi či tava grupa, po j edan dobar maper urna iz svake manje grupe, ili pak samo j edn a osoba koj a će imati ulogu za pisn ičara za č i tavu grupu. Boju i formu oznaka treba dogovoriti da bi se obezbedila j asnoća misli i foku sa. Odaberu se pojm ovi dire ktne povezanosti kao glavne grane. Sve osta le idej e se takođ e uk ljučuju u mapu uma, jer gru pa i dalje zadržava svoj stav potpunog prihva tanja. Za gru pni um , ovakva mapa um a pre dstavlja istu fazu koju postiže ind ividualni maper uma u dru goj fazi ind ividualnog brejnstormi nga ,

5

Inkubacija

Kao i kod individualn og kreat ivnog mapiranj a um a, od suštinskog značaja j e dozvoliti i grupnoj mapi uma da se "ureže" . Još jednom se proces brejnstorming mapiranja um a znatno razlikuje od tradi cionalnih metoda, u kojima j e potraga za idejam a predstavljena neprekid nim verbalnim i anal itičkim aktivnostima dok se ne posti gne rezultat. Ovakvi pristupi koriste samo j edan deo mo ždanih sposobnos ti či me se postiže slabiji rezult at.jer elimi nac ijom velikog broja prirodnih moždanih sposobnosti za razmišlj anje one ne samo što se ne koriste, već se gubi i nj ihov si nergisti č ki odnos sa to malo veština koje su korišćene .

6

Druga rekonstrukcija i revizija

Posle inkubacije, grupa treba da ponovi faze 2, 3 i 4 da bi prikupila rezultate ponovno razmotreni h i integrisanih misli. To znač i da j e potrebno uraditi poj edinačn e brze .rafalne" mape um a, a zatim uraditi rekonstruisane mape uma sa glavnim granam a, razmenu idej a, modifikovanj e mapa um a u malim grupama i kon ačno stvaranje dru ge grupne mape uma. Dve ve like gru pne mape um a se tada mogu uporediti , u pripremi za završ nu fazu.

164

Četvrti

segment: Sintez a

XVII

Grup na mapa uma

Ma pa um a na strani 158 (go re) je grupna mapa uma koju je napravio tim od osam administrato ra korp oracije Digital : Metju Pak, uprav nik odeljenja mik rosistema, Tomas Spinola, upravnik odeljenja druge smene, Tomas Saliven , upravn ik odeljenja glavnog raču n ovodstva , Kris Šlabeh, up ravn ik terenske službe, Lorita Vilijams, upravnik ode ljenja, Ri čard Kol er, upravnik ode ljenja spec ijalista, Toni Bigon ia, upra vnik odeljenja terenske službe i Džon Ragsdejl , upravnik terenske službe. Provel i su pet dana radeći na razvoj u timskog rada. Njihov i zak ljučci su bili trajno pozitivni !

7

A naliza i don ošenje od/Ilka U ovoj fazi, grupa donosi k ritične odluke, postavlja ci ljeve , smišlja plano ve i rediguje k ori st eć i metode navedene u poglavlju XII (stran a 122). PRIMENA GRUPN OG MAPIRANJA UMA

Glavne aplikac ije grupnih mapa um a su sle deće: • Zajednička kreativnost • Kombi novano pri se ć anj e • Grupno rešavanje problema i analiza • Grupno dono šenje odluka • Grup no

uređ ivanj e

projekata

• Grupn a obuka i obrazovanje PRIMERI GRUPNIH MAPA UMA U AKCIJ I

Metod grupnog mapiranja uma se posled nj ih godina koristi vrlo uspešno u porodicama, ško lama, na univerzitetima i u multinacionaln im kom panijama. Inženj erski pri ruč n ik za avio n tipa Boing je sažet ujednu 7,5 metara dugu mapu um a, da bi se timu od 100 viših aeron au t i čk i h inženjera omoguć ilo da za nekoliko nedelja n auče ono za šta je neka d trebalo nekoliko godina. Rezul tat je bila procenjena ušteda od II miliona dolara . Pogledajte stranu 158 (do le). Kompanij e Electronic Data Sys tems (E DS), Digital Equipme nt Corporation i Nab isco su primenji vale programe učenj a sa grupama "i ntele ktualnih komandosa". Kori st eći grupno mapiranje um a i tehn iku Četvrti segment: Sinteza

165

X VII

Grupna mapa uma

organi zovane primene mapa uma (fOPMU) , čak 120 članova višeg osoblja j e moglo da ujutro uđe u sobu u kojoj sc odvijao seminar i da je to isto veče napusti sa spoznatim informacijama vrednim četiri do šest pročitanih knjiga, koje su mapirane, integrisane, sveobuhvatno zapamćene i primenjene na profesionalne situacije. Na Univerzitetima u Oksfordu i Kembridžu, studenti kao što je Edvard Hju z (videti knjigu Tonija Buzana Koristite obe hemisfere mozga) su koristili grupne mape uma da bi postigli izuzetno dobre ocene na ispitima, uz minimalnu količinu vremena utro šenog na učenje. Širom sveta sc form iraju "grupe porodičnog genij a", u kojima porodica postaje grupni um, a pojedini roditelji i deca stalno zauzimaju prvo mesto u bilo kojoj mentalnoj (a često i fizičkoj!) aktivnosti kojom odaberu da se bave. Za kompletan dan učenja "porodičnog genija" pomoću mapa uma, pogledajte poglavlje XXI (str. 197) i poglavlje XXIV (str. 240) . BINARNI GRUPNI UM

Najosnovnija forma grupnog umaje bin arni um, u kome dve osobe rade kao partneri na određenom kreativnom projektu. Ovde se primenjuj e : procedura sli čna onoj kojaje opisana u poglavlju XXI (str. 189) za veći grupni um :

l

Definiše se subjekat.

2

Osobe se razdvajaju da bi pripremile svoje pojedinačne, " rafalne" map e uma I osnovne mape uma.

3

Susreću se da bi diskutovale i razmenile ideje .

4

Stvara sc prva zajednička mapa uma.

5

Inkubiraju ponovno integrisane ideje .

6

Stvara se rekonstruisana, revidirana mapa uma .

7

Analiziraju i donose zaključke.

U dugoročnim projektima (kao što je za mog brata i mene bilo pisanje ove knjige) zajedničko mapiranje uma ima nekoliko prednosti . Mape lima se mogu koristiti kao sredstvo za sređi vanje, bele ženje i 166

Četvrti segment: Sintezo

Grupna mapa uma

XVII

stimulisanje konverzacije na mogobrojnim sastancima kakve ovaj proj ekat zahteva . Tak ođe vam omogućavaju sprovođenje procesa tokom dužeg vremena i tokom mnogobrojn ih seansi, u kontinuitetu i sa zamahom . KORI ST OD GRUPNOG MAPIRANJA UMA

l

Ovakav metod razmi šlj anja i učenj a je prirodan za ljudski mozak i znatno zabavnij i.

2

Tokom či tavog procesa grupnog mapiranj a uma postoj i podjednak i konzistentan naglasak kako na pojedincu tako i na grupi. Što su če šće poj edinci u mogućnosti da istražuju svoje sopstvene mentalne univerzurne to više ovakvi istraži vač i doprinose grupi, a da se pri tome njihov doprin os ne gubi ni na koj i nači n .

3

Grupni um izv l ači korist od poj edinačnih doprinosa i odmah potom vraća natrag svoju snagu čl anovi ma, č i m e još više povećava njih ovu sposo bnost doprinošenja grupnom umu.

.4

Grupn o mapiranje uma može još u svoji m početnim fazama da generiše mnogo već i broj korisnih i kreativnih ideja nego tradicionaln e brejnstorming metode.

S

Grupno mapiranje uma automatski stvara pojavu konsenzusa, grad eći na taj način timski duh i fokusiraju ći sve umove na grupne cilj eve i namere.

6

Svaka ideja koju predloži bilo ko od članova se prihvata kao vredna. Č lanovi na taj način počinju da osećaj u da "poseduju" grupni konsenzus.

7

Grupna mapa uma služi kao štampani otisak grupne memorije. Ona takođe garantuje da će na kraju sastanka svaki č lan grupe imati sl i čno i sveobuhvatno razum evanje onoga što je postignuto. (Ovo se ponovo bitno razlikuje od tradicionalnih pristupa u koji ma čla­ novi grupe odlaze sa tobožnj im razum evanj em za koje se tek kasnij e ispostavi da se veoma razlikuje od mišlj enja drugih članova .)

Četvrti segment: Sinteza

167

XVII

Grupna mapa lima

8

Grupna mapa uma predstavlja moćno sredstvo za razvijanje sopstvene li čnosti svakog pojedinca, a takođe služi i kao relati vno objektivna referenca na osnovu koje osoba može testirati i istraživati srodne ideje. Iz ovog poglavlja, kao i iz prethodnih poglavlja o vašoj sopstve noj jedinstvenosti, brzo ćete doći do zaključka da što ste više posebni, to će značaj nij i biti vaš doprinos, kako samome sebi tako j grupi. Jed an posebno efikasan i zabavan način da razvijete tu jedinstv enost je da razvijete svoj sopstveni stil mapiranj a uma. UVOD U SLEDEĆr SEGMENT

Ovim poglavljem j e zaklj uč ena vaša osnovna obuka za jednostavno mapiranje uma, kao i za naprednije mapiranje uma, kako na pojedinačnom , tako i na grupnom nivou. Sl edeći segment detaljno istražuje mnoge uzbudljive načine primene vaših novoste čen ih mogućnosti . Segment se završava novim zanimlji vim dostignućim a u mapiranju uma pom oću kompju tera, kao i ličnim pogledom Tonija Buzana na briljantno razmišljanj e i mentalno op ismenjenu budućnost.

168

Četvrti segm ent: SintezlI

Peti segment:

Upotreba

U ovom segmentu ćemo istražiti mnoge praktične načine na koj e možete koristiti s voje no vostečen e veštine mapiranja uma: počećemo od primene u lične svrhe (samoanaliza, rešavanje problema, vođenje dnevn ičke map e uma) ; p otom slede primene u okviru porodice; obrazovne primene (razmi šljanje, podučavanje, pravljenje mapa uma za knjige, preda vanja ili video p rezentacije) ; i na kraju, p oslo vne i pro fes ionalne primene, uklju čuju ći i novi raz voj kompjuterskih mapa uma i p ersp ektive budućnosti briljantnog razm išljanja. Neki čitaoci će želeti da prorade ceo ovaj segment u nizu, dok drug ima može više odgo varati da pog ledaju poglavlja koja im se čine kao naj relevantnija za nj ihove specifične potrebe.

•

Li čn a

upotreba - Samoa naliza - Rešavanj e problema - Rokovnik mapa uma • P orod i čna upotreba - U čenje i pri čanj e pri č a u krugu porodice Obrazovna upotreba - Razmišljanje - Podučavanj e - Stvara nje rekapitulacione mape um a • Poslovna i profes ionalna upotreba - Sastanci - Prezentacije - Menadžment - Kompj utersko mapiranje uma • Budućnost - U susret svetu briljantnog razmišljanja i mentalne pismenosti

Peli seg ment: Upotreba

169

Lična

Odeljak A:

upotreba

Samoanaliza

Pregled • Uvod • Samoa naliza uz p omoć mapa uma • Osvrt na prošle i postavljanje budu ćih ciljeva • • • •

Pomaganje drugima u samoana lizi Primeri mapa uma u samoanalizi Korist od mapa uma u samoa nalizi Uvod u s ledeće poglavlje

UVOD

U ovom poglavlju se razmatra kako možete iskoristiti mape uma da biste dobili bolj i uvid u sopstvenu li čn ost, svoje potrebe, želje i dugoročne ciljeve. Nauč ićete takođe i kako da pomognete drugima u njihovoj samoanalizi, a i maćete priliku i da pogledate neke fascinantne primere mapa uma samoanalize. SAMOANALI ZA UZ POMOĆ MAPA UMA

Bilo da odmeravate težinu argumenata za i protiv promene svog posla, ili pak pokušavate da defini šete svoje dugoročne prioritete, mape uma vam mogu biti od velike pomoći da razbi strite svoje misli i oseć anj a . Pogledajte i poglavlje XII (str. 122). Mapa uma vam može pružiti sveobuhvatni odraz sopstvene li čnosti , jer koristi kompl etan spektar kortikain ih veština. Pošto ste videli taj 170

Peli segment: Lilna upotreba

X VIII

Samoana liza

jasni spoljni odraz samoga sebe, malo j e verovatno da ćete trpeti negati vne posledice zbog donošenja odluka koje se kose sa vašom prirodom i vašim stvarnim potrebama i željama. Korisno će biti da započ nete sa mapom uma samoanalize koja prikazuje kom pletnu sliku, uključujući što više vaših glavnih karakteristi ka i l i čni h oso bina.

l

Priprema okruženja Pre nego što p oč n ete , treba da pripremite svoje okruženje p rateć i preporuke date u poglavlju X (" Obrazloženje prepo ruka za mapiranje uma, str. 102- 103). Na ovako osetlji vom pod ru čju kao što je samoana liza, od neob i čne važnostij e da vaš pribor bude vrhu nskog kvaliteta, a vaš e okruženje što je m ogu ć e pri vl a čn ij e, udobnije i mentalno stimulativnije. Briga o samom sebi će vašu samoanalizu uč in it i otvorenijom, kompl etnijom, dublj om i korisnijom.

2

Brza, "rafaIna" m apa uma Nacrtajte višebojni, trodim enzionalni centralni lik koji predstavlja bilo vašu fizičku , bilo pojm ovnu ideju o samo me sebi. Zatim uradite . "rafalnu" mapu uma, d opu štajući potpuni i slobodni tok či njen ica , misli i emoc ija. Brzi rad će vam olakša ti da izrazite sve svoje ideje, dok bi pokušaj da budete previše uredn i ili pažljivi verovatno inhibir ao spontanu iskre nost koja je neophodna za jednu ovakvu vežbu .

3

Rekonstru kcija i revizija Sada odabe rite šta će biti vaše glavne grane iJi p oj movi direktne povezano sti. Korisni PDP uključuju: • Ličnu istoriju (prošlu, sadašnju, buduću) • Vaše jače stra ne • Sla bosti • Ono što volite • Ono što ne volite • Dugoročne ciljeve • Porodicu

• Prijatelje • Dostignuća • Hob ije • Odgovornosti • Rad • Kuću • Emocije

Poslednja stavka, vaša emotivna prirod a, ima vel iki značaj , mada vrlo često biva i sključ en a. Boje, oblici, simboli i slike b i će vam od

Peti segment: Lična upotreba

17 1

Samoanaliza

posebne uma.

p omoć i

pri izražava nju ovog aspekta vaše

l i čnosti

na mapi

Ostali korisni PDP se odnose na trenutne sme m ice vašeg života, ili na sme rnice koje biste želeli da preuzmete u budućn ost i . Ov i PDP tak ođe mogu formirati glavne grane na vašoj mapi um a. • Učenj e • Znanj e • Posao • Zdravlje • Putovanja • Slobodno vreme • Ku ltura • Ambicije • Prob lemi Na kon što ste zav ršili " rafalnu" mapu uma i odab rali g lavne grane, treba da urad ite j ednu veću i razrađenij u ve rzij u, sa više u m etni čkih kompo nenti. Ta finalna mapa uma predsta vlja spo ljaš nj i od raz vašeg . unutrašnjeg stanja.

4

Donošenje odluk a P osm atraju ć i finainu ma pu uma, možete donositi odluke i planirati svoje buduće akcije, koristeć i metode opisane u pog lavlju XII (str. 124-1 26). OSVRT NA PROŠLE I PO STAVLJANJ E B UDU ĆIH CILJEVA

God išnji l i čni pregled prethodnih d osti gnuća i proje ktovanje buduć ih ciljeva je od velike koristi za potrebe plan iranj a vašeg života, a mapa uma predstavlja idealn o sredstvo za izvršenj e ov ih zadataka. Pošto ste dali ocenu svoj ih prošlogodi šnji h dosti gn uća u obliku mape um a, tu istu mapu možete koristiti kao osnovu za drugu mapu uma u kojoj ćete opisati svoj plan akc ij a za s le deću godinu . Na taj n ačin , mo žete iskoristit i sJ ed eć u godinu da razradite svoj e j ač e strane i prioritete, i da mo žda od l uči te da potrošite manj e vremena i energij e na

172

Peli segment: Lična upotrebe

XVIII

Samoanaliza

obl asti koje se nisu pokazale dovoljno produktivnim ili zadovoljavau prošlosti.

jućim

Kako godine prola ze, tako će ove godišnje mape um a formirati jedan zapis, koji otkriva trend ove i obrasce tokom či tavog vašeg života i koji vam omogućava uvid u sopstve nu li čn ost i put koji m se vaš život

tekući kre će .

Preporučuj em o da, osim ovih godiš nji h mapa uma, urad ite i mapu uma samoanalize na počet ku i na kraju svake značaj ne faze svog života, bilo kada menjate posao ili kuć u, ili kada započi nje te ili završavate neku vezu sa drugim a, neki kurs ili pak studije .

PO MAGA NJE DRUGIMA U SAM OANALIZ I

Možda želite da pomognete svojim prij ateljima ili kolegama da analiziraj u svoj u li čn ost, i to možda baš nekome ko nikad nije uradi o ni jednu mapu uma. U takvim sl učajev ima možete pratiti iste faze koj e su već opisane (str. 17 1-172), sa jedin om razlikom u tome što postajete n e čiji pisar umesto da analizirate samog sebe. Vaš prijatelj ili kolega može opisivati centralni lik dok ga vi crtate. Potom može izdiktirati sve svoje misli, osećanja i ideje koje mu padnu na pam et, dok ih vi zapisujete kao vid "rafalne" mape uma . Verovatno će bit i neoph odn o da mu pomognet e da pron ađe odgovaraj uć e poj move direktne povezanosti. Tada možete da nacrtate sveobuhvatnu mapu uma koja uklju čuj e sve što je vaš prijat elj ili kolega rekao, s tim što analizu može uraditi on sam ili je pak možete uraditi zajedno, ukoliko to n ađ ete za shodno. PRIMERI MAPA UMA U SAMOANALI ZI

Prim er koji se nalazi na donj oj polovini strane ) 59 je mapa uma koju je uradio glavni administrator u jednoj mu ltinacionalnoj korporaciji, sa prvobitnom nam erom da analizira svoj život u odnosu na svoje poslovne aktivnost i. Međutim , kako je mapa uma sve više otkrivala njegova osećanja, tako je počel a da odslikava i sve glavne elemente njegovog života. M eđu

njima su bili i porodi ca, posao, sportske akt ivnosti, učenj e i opšti razvoj li čnosti , kao i njegovo zanimanje za i stočnj ačk e filozofije i ob ičaje.

Peti segment : Lična lipo/reiHl

173

Samoanaliza

XVIII

Potom j e objasnio da je , pre samoanaliziranja mapiranjem uma, pretpostavljao da muj e posao glavna briga. Ali, kroz proces mapiranja uma, shvatioj e da njegova porodica predstavlja istinski temelj njegovog života. Kao rezultat toga, promenio je svoj odnos sa ženom, decom i drugim rođacim a, i prilagodio svoj raspored tako da odslikava njegove stvarne prioritete. Kao što se moglo i predvideti, njegovo zdrav lje i mentalno stanje su se poboljšali u ogromnoj meri, porodica mu je postala bliskija i puna ljubavi, a posao se dram atično popravio od kada je i tu poč eo da se odslikava njegov novi pozitivni nastup. Primer na gornjoj polovini strane 159 pripada je dnoj ženi - administratoru, koja je razmatrala promenu svoje karije re i li čnih smernica. Uradi la je mapu uma sa ciljem da otkrije ko je ona u stvari i kakvi su bili nj eni sistemi verovanja. U početkuj e patila od nedostatka samopoštovanja. M eđutim , kadaj e završila svoju samoanalizu, bila je isto tako blistava kao i njena mapa uma. KORI ST OD MAPA UMA U SAMOANALIZI

l

Obezbeđuj u znatno obje ktivniji pogled na sopstvenu ličnost.

2

Kori steći sve kortikalne veštine, daju potpunu i realnu sliku ličnosti.

3

Omogućavaj u kako makros kopski, tako i mikroskopski pogled na li čnost, podjednako obuhvataj uć i i generalne osobine, i sitnije, ali ne manje relevantne, detalje.

4

Olakšavaj u preciznije planiranje budućnosti postavlj ajući je u kontekst sadašnjeg stanja ličnosti.

5

Služe kao trajni zapis, dopuštajući maperu uma da stekne realniju perspektivu.

du goročnu

6 7

174

Om ogućuju nam da pomognemo drugima da urade samoanalizu. Korišćenj em boja, slika i oznaka, olakšavaju izražavanje emocija i njihovo uključivanj e u samoanalizu.

Peti segment:

Lična

upotrebu

XVIII

Samoana liza

UVOD U SLEDEĆE POGLAVLJE

Pošto ste iskusili korišćenje mapa uma za opštu samoanalizu, slepoglavlje razmatra kako ih mo žete upotrebiti u rešavanju specifi čnih li čnih problema.

de će

Peti segment: Lilna upotrebo

175

XIX

Rešavanje problema Pregled • Uvod • Rešavanje li čn ih problema uz pom oć mapa uma • Rešavanje problema u među sobnim odnosima uz uma

pomoć

mapa

• Faze rešavanja m eđusobnih problema • Korist od rešavanj a među sobnih problema uz pom oć mapa um a • Uvod u

s ledeće

poglavlje

UVOD

U ovom poglavlju ćete otkriti kako da koristite mape uma da biste rešili svoje li čne probleme kao i da biste rešili te šk oće u odnosima sa drugima. Mnoge od vešt ina koje ste već stekli - kao što su samoanaliza i donošenje odluka - igraju ulogu i prilikom rešavanja problema. REŠAVANJE LIČNIH PROBLEMA UZ POMOĆ MAPA UMA

Ovaj proces je skoro identi čan procesu samoanalize, samo što se sada u žiži nalazi neka specifična li čn a osobina ili karakteristika koja može izazivati vašu zabrinutost. Zamislite, na primer, daj e vaš probl em preterana stidljivos t. Počn ite sa centralnim likom (na kome je možda predstavlj eno vaše lice skriveno rukama!), zatim uradite "rafalnu" mapu uma , oslobađajući sve misli i emoe ije izazvane idejom o stidljivosti.

176

Peti segment: Lična upotreba

Rešavanj e pr oblema

XIX

Pri prvoj rekonstrukciji i reviziji, vaš i p ojmovi direktne povezanos ti mogu da uključe : situacije u kojima osećate stid, emocije koje vas č i ne stidljivim, fi zi čke reakcije koje ste iskusili, verbalno i fi zi čko ponašanje koje sledi, pozadinu vaše stidlj ivosti (kada se prvi put pojavila i kako se razvij ala), kao i m oguće uzroke. Pošto ste sveobuhvatno de fin isali, anal izirali i inkubirali problem, treba da uradite i drugu rekon strukciju i revizij u. U toj drugoj mapi uma treba da osmotrite svaki element problema i da razradite poseban plan akcija za njegovo rešavanje. Preduzimanj e ovih akcija će vam omogu ć i ti da rešite problem u celosti.

U nekim slučaje vima će se ispostaviti da ste pogre šili u vezi sa stvarnim problemom. Ukoliko se ista re č ili pojam pojavi na nekoliko grana, postoje velike mogućn osti daje to upravo osnova vašeg p roblema, a ne ono što ste postavili u središte. U ovoj situaciji treba da j ednostavno započnete novu mapu lima, sa novim ključnim konceptom kao centralnim likom, i da nastavite kao i ranije. RE ŠAVANJE PROBLEMA U MEĐUSOBNIM ODNOSIMA UZ POMOĆ MAPA UMA

Bli ski odnosi često imaju žalostan kraj zbog toga što nij edna osoba ne razum e u potpunosti onu drugo, niti poštuje njene stavove. Č ak i ako su emocije dovoljno jake, a nema prave komun ikacije, osobe se mogu n a ći usred destruktivne spirale negativnih asocijacija. Ukolik o, na primer, osoba A oseća daj e povređen a od strane osobe B, onda je verovatno da će osoba A imati negativne misli o osobi B. Te negativne misli p ovećavaju nivo povređenosti osobe A, što izaziva daljne negativn e misli o osobi B. Destrukt ivna spirala dobija zamaha sve dok, da upotreb imo popularan izraz, problem ne bude "naduvan preko sva ke mere". Na kraj u se čak i pozitivni događaj i iz prošlosti uvuku u destruktivni vir i počinju da se posmatraju iz negativnog ugla. Recimo, rođendanski poklon koj i je jedan partner dobio od drugoga više ne predstavlja znak ljubavi. Umesto toga, označava se kao "podm i ć i vanj e" ili odvlačenj e pažnje od n ečijih zlih namera.

Peti segment: Lična upotuba

/ 77

XIX

Rešavanje problema

Otvaranjem slobodnih kan ala za komunikaciju , mapa uma može pom oć i da se izbegne spirala negativnih asocijacija. Osi m toga, sveobuhvatna zrakasta struktura mape uma omogućava učes n ic ima da postave svoj problem u širi i pozitivn iji kon tekst. Sve ovo je potkrepljeno činjenicom da je veliki broj brakova i prij ateljstava spaseno po moću mapa uma . Primer jedne ovakve mape uma za rešavanje ličnih pro blema je mapa uma na strani 160 (gore) koju je napravila Tesa Tok-Hart (Tessa Tok-Hart). Njena mapa uma prikazuje probleme koje je i sama iskusila, a ujed no primetila i kod drugi h. Ce ntralni lik koji predstavlja dva lica spojena podebljanom linijom pokazuje osnovne lj udske elemente koj i se razmatraju, S tim što pojmovi sa desne strane predstav ljaju neposredne prepreke, dok su pojmovi na levoj strani oni koj i potpomažu odvijanje procesa. Lukovi na spo ljnoj desnoj strani pokazuju pos redne faktore koji često predstav ljaj u uzrok konflikta . Lukovi na spolj noj levoj strani pokazuj u karakteristične kva litete kojima se može prevazi ć i konflikt. Uši lika sa pozitivne strane su otvorene i slušaj u, dok su uši na des noj strani zatvorene za svaku pri do lazeć u informaciju. Kratke pod ebljane stre lice u cen tru desne strane ma pe uma pokazuju potp un u blokadu kom unikacija. Široke stre lice na spo ljaš njim lukovima pokaz uju rat, uništenj e, otuđenje i razjedi njen ost na jednoj strani, i kreativnos t, prijateljstvo, sreć u i jedin stvo na drugoj . FAZE REŠAVANJA MEĐUSOBNHI PROBLEMA

Da bi rešavanje međusobnih probl ema bilo uspešno, od suštinskog je da obe strane u potpunosti razum ej u teoriju mapa uma i nji hovu prim enu . Uz pretpostavku da j e ovaj uslov ispunje n, postoje tri glavne faze procesa. značaja

l

Priprema okruženja Kao i kod samoanal ize, veoma je značajno da sav vaš pribor bude naj bolj eg kva liteta, a vaše okruže nje što udobn ij e i povolj nije za odv ij anj e procesa. Pošto proces može trajati nekoliko sati, n aroč ito kada je u pitanj u već i problem, treba da se isplaniraj u aktiv nost i i pauze za odmor, kao i laka hrana, da biste bili sigu rni da se vež ba neće zav ršiti sa mo analizom, već da će dovesti do rešenja.

178

Peli segment:

Ličnu

upotreb u

'" XIX

2

Reša vanje problema

Pravljen]e mupu

II11tU

U ovoj fazi svaka osoba treba da uradi po tri velike, posebne mape uma: sa onim što ne volite, onim što volite i predlozima za rešenje. U svakoj od ove tri mape uma treba da pratite uobi čajenu proceduru - prvo da završite " rafaln u" mapu uma, a zatim uradite pažljivu rekonstrukcij u, pri kojoj ćete izabrati svoj e PDP.

Ono što ne volite Tokom jednog sata (ili više) svak i u česn i k treba da uradi iscrpnu mapu uma koja će pokrivati sve dotadašnje negativne aspekte međuso bnog odnosa. Bez obzira na to koliko pozitivnih elementa ima u poj edin ačnoj situacij i, cilj j e da u ovom trenutku date potpuni i objektivni opis negativnih aspekata. Od suštinskogje zn ačaj a da uč esn i ci urade mape uma potupno sami, ne razme nj uj uć i nikak va gledišta ili mišljenja tokom procesa mapiranja uma. Pošto ste završili negativnu mapu uma, treba da napravite kratku pauzu, tokom koje će konverzacija biti strogo usmerena na druge stvari.

Ono što volite Sada pratite id enti čnu proceduru da biste napravili pozitivnu mapu uma, u kojoj ćete otkriti sve zad ovo lj avaj uće aspekte m eđusobn og odnosa u prošlosti i sadašnjosti. Još jednom treba napomenuti daj e odsustvo bilo kakve diskusije tokom procesa mapiranja uma od suštinskog značaja , a cilj toga j e formalna diskusija koja treba da usledi nakon završavanja sve tri mape uma.

Rešenja (predlozi) Tokom pravljenja ove mape uma osobe se odvojeno usredsre đuju na davanje predloga, razrađuj ući i plan akcije za rešavanje svih aspekata problema.

3

Formalna diskusiju

U ovoj fazi svaki uč esn ik na srnenu prezentira (videti poglavlje XXVI , str. 243) prvo negativnu mapu uma , zatim pozitivnu mapu uma i na kraju predloge rešenja.

Peli segment:

Ličnu

upotreba

179

XIX

Rešavanj e problema

Tokom prezentacija, slušaoci uzimaju nove prazne listove papira na kojima će uraditi mape uma koje sveobuhvatno i precizno uključuju sve što je o njima rečen o . Od suštinskog je zn ač aja da se slušaoci u ovom momentu pretvore u n ečujne zap isn ičare . Jedini dozvolj eni komentari su komentari u svrhu provere razumevanja tvrdnji osobe koja vrši prezentaciju i za potvrđivanj e razum evanja međusobnih gledišta. Poštovanje ovog pravila je od naročitog značaja za vreme razmene negativnih mapa uma, kada neke od tvrdnji mogu biti i znenađuju će , šokantne ili čak traum ati čne . Slušaoci moraju da zapamte da, na osnovu multi-ordin atne prirode percepcije, šta god drugi rekli to mora biti istinito iz njih ovog ugla posmatranja. Slušalac mora te tvrdnje apsorbovati i integrisati uk oliko želi da shvati zašto je uopšte doš lo do problem a i kako se on može rešiti. Od suštinskog j e značaja, takođe, da svi u če snici kažu "celu istinu i ništa osim istine" iz svog ugla posmatranja,j er bi prikrivanje bilo čega dovelo do razarajućih ned orečenosti. Prezentacije treba da se odvijaj u po utvrđen om redosledu:

l Osoba X prezentira negativne aspekte, a osoba Y pravi mapu uma. 2 Kratka pauza.

3

Osoba Y prezentira negativne aspekte, a osoba X pravi mapu um a.

4 Kratka pauza.

5

Osoba X prezentira pozitivne aspekte, a osoba Y pravi mapu uma.

6 Kratka pauza. 7 Osoba Y prezentira pozitivne aspekte, a osoba X pravi mapu uma.

g

Kratka pauza.

9 Osoba Y prezentira rešenja, a osoba X pravi mapu uma. 10 Kratka pauza.

II Osoba X prezentira rešenja, a osoba Y pravi mapu uma.

12 Diskusija. Postizanje dogovora oko rešenja i proslavljanj e! 180

Peli segment:

Lična

upotreba

XIX

Rešavanje problema

Najbolj e je da se prvo razmene negativni aspekti, pošto oni oči ­ gledno predstavljaju srce problema. Cilj nije svakako sakupljanje poena za sebe ili m eđu sobno vređanj e, već da se u što većoj meri objasne uzroci koji izazivaju bol svakom od partnera, tako da bi rane mogle biti za leče ne . Svakako, sam čin izbacivanja svih negativni h aspekata na otvoreno, u atmosferi objektivnosti i poštovanja, čes to može u manjoj ili većoj meri rešiti problem koji je uglavnom prouzrokovan nerazurnevanjem tuđeg gledišta. Iznošenje pozitivnih aspekata nakon negativnih vrlo če sto dovodi do mnogih pozitivnih i zn enađenj a , na isti n ačin kao što j e prethodna vežba dovela do negativnih šokova. Pozitivni aspekti odnosa daju dodatni pokreta čk i impuls za traženje rešenja, u sme ravajuć i energiju partnera u min i-grupni um koji se instinktivno kreće ka konsenzusu. Neposredno nakon razmene predloga rešenja trebalo bi identifikova ti pod ru čj a uzajamnog slaganja i dogovoriti planove za akciju. KORI ST OO RE ŠAVAN.JA M EĐ U SOB NIH PROBLEMA UZ POMO Ć MAPA UMA

l

Nj ihova struktura garantuje otvorenost učesnik a.

2 3

Svakom učesniku pružaju sveobuh vatni pogled na gledište ostalih.

Podsti ču iskrenost među učesnicima .

4

Postavljaju problem u mnogo širi kontekst, om ogućavaj uć i dublje razum evanje njegovih uzroka i pod sti ču ći j ač u pokretačk u snagu za njegovo rešavanje.

5

Imaju ulogu tekućeg zapisa međusobnog odnosa, a pozitivne mape uma i mape uma sa rešenjima se mogu koristiti i kao izvor snage i podrške za dalji razvoj odnosa.

6

Ovaj metod omogućava pojedincu ne samo da razume onog drugog, već i da stekne bolj i uvid u sopstvenu l i čno st, što će dovesti i do veće samosvesnosti i zrelosti.

7

Osim boljeg razumevanj a, kao rezultat imaju i stvaranj e čvršće veze m eđu partnerima, manje stresan m eđu so bni odnos i veće poštovanje prema jedinstvenosti tuđeg gledišta .

Pet; segment: Lično upotreba

/ 8/

XIX

Rešavanj e prob lema

Proces opisan u ovom poglavlju će biti mnogo jednostavniji kada budete završili i svoju objektivnu samoanalizu. U tom kontekstu ćete otkriti da rešavanje li čnih i interpersonalnih problema postaje lakše i efikasnije, i da u većin i s lučaj eva vodi ka povećanju kako sopstvene tako i zaj ed n ič ke ush ićenosti. UVOD U SLEDEĆE POGLAVLJE

Osim samoanalize i rešavanja problema, mape uma mogu imati i mnoge druge korisne uloge u svakodnevnom životu. U s led ećem poglavlju ćem o otkriti kako da koristimo rokovnik mapa uma - univerzalni lični p laner i"

* 182

U originalu Universal Personal Organiser (UPO). (prim. prev.) Pet; segment: Lilna upotreba

....

xx Rokovnik m apa uma Pregled • Uvo d • Prin cipi rokovnik a mapa uma • Godi šnji plan •

M esečni

plan

• Dnevni plati • Segmenti planiranja života • Korist od rokovni ka ma pa uma • Uvod

II s l edeće

poglav lje

UVOD

Tradici onalni dnevnici i rokovn ici predstav ljaju krajnje linearno sredstvo koje nas čvrsto drži pod tiranijom vremena. U ovom poglavlju ćete se upoznati sa novim , revolucionarnim dnevnikom-rokovnikom koji vam dozvo ljava da organizujete svoje vreme prema svoj im pot rebama i želj ama, a ne obrnuto. Dnevnik se može koristiti podjed nako i kao dnevnik-pl aner i kao retrospekti vni dnevnik za zapis događaj a, mis li i o sećanja . Rokovnik mapa uma nudi m ogu ćn ost sinteze ova dva tradiconalna pristupa vođenj u dnevnika. PRINCIPI ROKOVNIKA MAPA UMA

Kao što mapa uma pred stavlja velik i skok od standardnog linearn og v ođenj a beležaka , tako je i roko vnik mapa uma ili uni verzalni ličn i p laner (ULP) mnogo efikasnij i i efektivnij i od standardnog dne vnika ili rokovnika. Peli segment:

Lična

upotreba

183

XX

Rokovnik mapa uma

Pored kortika in ih veština koje se koriste i u tradi cionaln im dnevnicima ( reči, brojevi, liste, nizovi, hijerarhija), rokovni k mapa uma uključuj e i boju, ilustracije , simbole, kodove, duhovitost, sanjare nje, gešta lt, iluziju trodimenzionalnosti, asocijacijativ nost i vizuel ni ritam. Pružajući vam istinski i potpuni odraz vašeg uma, rokovnik mapa uma vam om ogućava da radite u sve tri prostome dim enzije, kao i u dimenzijama boja i vremena. Rokovnik mapa uma tako postaje ne samo sistem za organizaciju vremena , v eć i sistem za organizaciju sopstvene ličnosti i sopstvenog života.

GODI ŠNJI PLAN

Godišnji plan (ili anoplan· ) treba da vam j ednostavn o obezbedi pregled glavnih događaj a u godini. Potrebno je da bude što je m oguće pozitivniji (da bi vam uzvraćao kontinuiranom podrškom), i ne treba da sadrži nikakve spec i fič ne detalje, pošto se oni mogu prikazati u mese č ni m i dnevnim planov ima. U godišnjem planu treba u znatnoj meri koristiti boje, oznake i slike, a takođe bi trebalo da osmislite i svoje sopstvene šifre u raznim bojama, koje će vam garantovati tajnost kada je to potrebno. Ovo obeležavanj e . raznim bojama treba da nastavite i u svoj im mesečnim i dnevnim planovima, da biste omogućili konzistentnost i neposredno st prilikom p oređenja, planiranja i prise ćanj a. MESEČNI PLAN Mesečna

stranica rokovnika mapa uma jednostavno predstavlja proširenu verziju poj edinačnog meseca iz godišnjeg plana. Datum i i dani su poređani u koloni na levoj strani, dok se časov i nižu na vrhu stranice s leva na desno. Da ni strani ca kao ni um ne bi postali pretrpani, u svako m danu ne bi trebalo da bude više od pet elemenata (sastanaka, događaj a, zadataka), koji se unose kao slike u boji, šifre u boji ili kao ključn e reči . Svaki dodatni detalj se može uključiti u dnevni plan. Primer na strani 194 pokazuje plan za mesec avgust 1990. godine iz mog sopstvenog dnevnika, u kome sam pokazao sastanke, specijalne

• 184

Lal. anno, u zn ačenju godine,

1/

godini. (prim. prev.) Peli segment: Liina upolre1Hl

xx d ogađaje,

Rokovnik mapa uma

ciljeve i vreme provedeno na poslovnim putovanjima u druge

zemlje. Kori st eći konzistentno šifrovanje u određe ni m bojama m oguće je dobiti trenutni pregled či tave naredne godine. Na isti n ači n, p reg led aj ući plan prethodne godine i 12 m esečnih planova, možete dobiti trenu tni uvid u bilo koji period, uz garantovano pri sećanj e .

Štaviše, ovakvi godišnj i i m esečn i planovi predstavljaju od ličn u osnovu za godišnji pregled prethodnih ciljeva i postavljanje budućih (v. poglavlj e XVIII , strane 172- 173). Poređenj e , proraču na vanj e i razmatranj e opštih trendova postaj e mnogo jednostavnije kada imate pred sobom pregled čitave godine.

DNEVNI PLAN Dnevna stranica rokovnika mapa uma se zasniva na 2 4-časovnoj satnici, na mapi uma kao sredstvu za planiranj e i pam ćenj e, kao i na č inje n ici da j e ljudski mozak vizionarski mehanizam okrenut ostvarivanju ciljeva . Kao u i s l učaj u godišnj ih i mesečnih planova, i ovde se primenjuje što j e m oguće više zakona mapiranja uma. U idealnom s l učaj u , trebalo bi da napravite po dve mape uma za svaki dan: pr vu, da biste isplanira li dan unapred, i drugu, da biste prati li razvoj događ aj a - ova druga mapa uma se tak ođe može iskorist iti i da biste uradil i retrospektivu dana . Prim er na strani 195 predstavlja drugi dan avgusta iz mog sopstvenog m esečnog plana. U ovom dnevnom planu 2 4-časo vna satnica u gornjem levom uglu mi pruža pravu perspekt ivu kol i č in e vremena na raspolaganju u toku dana. Centralni lik dnevne mape uma je knj iga koju upravo č itate . Nasmej ana usta, koja podsećaj u na Aladinovu lampu, ukazuju na to da sam diktirao segmente knjige i da sam se nadao da ću biti inspirisan "duhom" sopstvene imaginacije. Dan je pode ljen u pet glavnih ogranaka, pri čem u je naj već i deo predstavljao moj rad na knj izi. Šetnja i trčanj e , masaža i fi z i čk e vežbe trebalo je da mi pomognu da razmišljam i da se fi zi čki pripremim za s led eć e dane koje sam plani rao da provedem rad eć i na knj izi. Ve če sam proveo sa prij ateljem, u dobrom raspoloženju ! Kao i godišnji, odnosno me sečni planovi, tako i dnevni planovi mogu biti ko ri šćen i za pregled bilo kog perioda vašeg života, bilo Peti seg ment: Lična upotreba

/ 85

xx

Rokovnik. mapa lima

sveobuhvatno ili pak vrlo detaljno. Letimi čni pregled nas može vrlo slikovito podsetiti na celu nedelju , mesec ili godinu. SEGMENTI PLANIRANJA ŽIVOTA

Kao i drugi li čni planeri, tako vam i rokovnik mapa uma može pom oći u praćenju različitih aspekata vašeg života. Još jednom, da ne biste pretrpali svoj um, najbolj e će biti da upotrebite svega nekoliko pojmova direktne povezanosti. Najkorisnije su: • Zdravlje i dobro raspoloženje • Porodi ca i prijatelji • Kreativnost • Zarada i posao U svakom od ovih segmenata možete planirati i mapirati telefonske pozive, sastanke, praznike, itd. i pribeležiti kreativne ideje i stvari koj e treba da zapamtite. KORIST OD ROKOVNIKA MAPA UMA

l

Pruža vam kako makroskopski, tako i mikroskopski pregled vašeg ' života, postajući sveobuhvatna alatka za organizovanje života. Omogućava vam premoš ćavanje budućno sti i prošlosti; planiranj e i evidenciju.

2 Vi zuelno je atraktivna, a sa poboljšanjem sposobnosti korisnika postaje sve atraktivnija - korisnik na kraju ni čka dela.

počinj e

da stvara umet-

3 Godišnji , m esečni i dnevn i plan ovi omogućavaj u trenutni pregled višego dišnji h perioda, kao i trendova.

poređenj e

4 Rokovnik mapa uma postavlja svaki

i razmatranje

dugoročnih

događ aj u kontek st vašeg

života.

5

186

Dnevni čki sistem sam po sebi predstavlja multidimenzionalnu mn emoniku multidim enzionalnih mnemonika! Na taj način omogućava praktično potpunu eksternalizacij u memorijskog jezgra vašeg života .

Peli segment: Lična upotreba

xx

Rokovnik mapd lima

6

Stavlja pod vašu kontrolu segmente života koji su za vas najznačajniji.

7

Sistem, po svom sklopu, podstiče samorazvoj . To se postiže omogućavaju ći mozgu da efikasnije koristi nedavno otkriveni TEFCAS' model u čenj a. TEFCAS model se zasniva na č i nj en ici da mozak funkcioni še putem pokušaja, posle koga sledi o dređen i događaj kao i povratna reakcija, koj u zatim mozak proverava i kojoj se pril agođava da bi ostvario svoj trajni i konačni cilj, a to je uspeh.

8

Kor i šć enj e slika, oznaka u bojama i ostalih zakona mapiranja uma

vam

9

om oguć ava

trenutni pristup informacijama.

Č i nj en i ca da je rokovn ik mapa uma vizuelno stimulativan i atrakti-

van podstiče vas da ga koristite. Ovo se u znatnoj mer i razlikuje od standardnih dnevnika koje mnogi ljudi podsvesno odbacuju - " zaboravlj ajući " da unesu stvari u svoje dnevnike, stavlj aj u ć i ih na pogrešno mesto, ili pak osećaj uć i krivicu što ih ne koriste uopšte.

10 Pregled anje dnevnika postaje kao " odlazak u bioskop", u kojem gledate filmove o sopstvenom životu ! UVOD U S LE DEĆE POGLAVLJE

Mapiranje uma ne samo što pove ćava vaše m oći samo-analize, rešavanja problema i l i č n e organ izacije, već takođe ob oga ćuj e i vaš porod ič ni život. Us led eć em odeljku ćete n aći mnoge uzbud ljive način e k ori šćenja mapa uma za potrebe učenj a u krugu porodi ce kao i za zabavu.

•

sk raćeni ca od početn ih slova engleskih reč i Trial (pokušaj), Event Feedback (povratna reakcij a), Check (provera), Adjust ( p r i lagođa­ vanj e), Success (uspeh). (prim . prev.)

TEFCAS ( događaj ),

Pe N segm ent:

Lična

upotreba

187

Porodična

Odeljak B:

upotreba

XXI Učenje

i

pričanje priča

u krugu

porodice Pregled • Uvo d • Pričanje

prič e

uz

pomoć

mape uma

• Grupna mapa um a učenj a u krugu porodice Dan

posvećen učenju

uz

porodi čno

mapiranj e um a

• Korist od porodi čnog mapiranj a uma • Porod i č no mapiranje uma u praksi • Uvod u sledeće poglavlje

UVOD

Ovo pog lav lje se bavi prim enom tehnika opisanih u poglavlju XV II (str. 16 1) u porodic i. Bilo da se koristi za zabavu ili za uč enj e, porod i čno mapiranj e uma je uzbudlji vo, zabavno i predstavlja pravi izazov. Može istovrem eno ojačat i i povećati i vaše međusobne veze. PRIĆANJE PRIČE UZ POMOĆ MAPE UMA

Prvo pripremit e svoje okruženje i pribor; papire za mape um a i veći broj kvalitetnih olovaka u boji rasprostrite po podu ili stolovima. Postoji sedam glavnih faza u procesu pri čanj a pri ča.

188

Pet; segment: Poradi čn a upotreba

XXI

Učenje

i pri čanje pri ča u krug u porodice

l

Razmišljanje O ideji / Svaki č l an porodi ce treba da uradi individualni brejnstorming sa idejama o superkreativnoj bajci . Ideje mogu biti u vidu predloženih naslova (što je m oguće fan tastičn ijih ...) ili pak u vidu centralnih likova (živo tinja, povrće, vanzemaljac ili čak ljudsko bi će ! ) . Pošto svaka osoba proči ta svoje ideje, glasa se o tome koji će se naslovi ili koji likovi koristiti za današnju zajedn ičk u pri ču . Možda će va m biti teško da se od l uč ite, ali ostale ideje možete uvek sačuvati i iskoristiti za neko s l edeć e prič anje pri ča.

2

Individua lni brejnstorming U z im aju ći nov list papira, svako crta odabranu centralnu sliku ili lik i provodi oko 20 minuta radeći "rafalnu" mapu uma sa prvim idejama koje padaju na um, da bi pri ča bila originalna i izvanredna, i da bi privlač i la pažnju .

3

Rekonstrukcija i revizija Svaki čl an porodice sada bira pojmove direktne povezanosti, po mogu ćstvu uključujući i neke od sl edeć ih : • Zaplete • Ličnosti • Teme • Okolinu • J ezi čki nivo • Boje • Slike • Mo ralnost • Oseć anj a • Rezultate Ovi pojmovi bi trebalo da formi raju glavne grane na rekonstruisanoj i revidiranoj mapi uma . Mlađim č lanov i ma će možda trebati mala pomoć roditelja...Samo im objasn ite da su l i čn osti "ljudi u pri č i", zapleti su "o no što se dešav a u pri či", i tako dalj e. Ove mape uma treba da budu pune slika i boja, i trebalo bi da njihovo crtanj e bude završeno za vreme od trideset do četrdeset minut a. Peti segment: Porodična upotreba

189

Učenje

i pri čanje priča

lt

XX I

knigu porodice

4

Inkubacija Do sada bi već trebalo da ste spremni za jednu pauzu! Igrajte neku igru, odmorite se, popijte pi će, eventualno nešto pojedite, i zatim posvetite oko 30 minut a razgledaju ć i jedni drugima mape uma i diskutujući o nj ima. Ovo će verovatno biti veoma zabavno, ali i i znenađuj uće - lj udi obi čno shvate da su č lanov i njihove porodice mnogo rna štovitij i nego što su to ikad zamišljali! Al i zapa mtite da morate imati sasvim pozitivno mišljenje o idejama ostalih. Svako kritizerstvo i obeshrabr ivanje u ovoj fazi će ozbiljno smanjiti poverenje u sebe i uživanje u mapiranju .

5

S tvaranje prve grup ne map e uma Odaberite "za p is ničara" ili, alternativ no, neka svi čla novi na smenu crtaju deo gigantske mape uma. Počn ite sa raznobojnim, višedimenzionalnim centralnim likom, zatim oda berite i kombinujte najbolje poj move direktne povezanosti da biste kompl etirali okvir pri če. Napravite koliko god želite razl ičit ih koncepata koj i polaze od glav nih grana.

6

Pri čanje priče Se deć i

u krugu oko goto ve mape uma, svak i č lan porod ice redom pri ča po jedan deo pr i če. Svaki u če snik može prekinuti svoj deo pri če u bilo kom trenutku, ali bi idealno bilo da ostavi neku neizvesnost "u vaz duhu", tako da s ledeća osoba mora da smisli maštov it, fantasti čan ili duhovit nastavak. Svaki član mora da se potrudi da pri ča posle svake promene bud e sve bizarnij a i maštovitija. Ovo će dati podsticaj grupnorn umu da koristi mapu uma kao osnovu na kojoj se može saz idati jedna zaista inventivna kula fantazije. Dobra ideja bi bila da se ova faza pri čanj a pri če zabeleži na traci.

7

Stvaranje drug e grupne map e uma Posle još jedne kratke pauze, možete poslušati traku sa snimljenom pričom ili je pak još jednom i spri čati , stvaraj ući pri tome finaInu i mnogo lepšu mapu uma. Finalna mapa uma se može uraditi ili kao grupna vežba ili individualno. Da biste dobil i što bolju p r i ču , poželj no j e da se komp letan tekst prekuca, koristeći vrlo krupn a slova i ne prel azeć i više od deset linija po strani. Nasupro t svake kucane strane 190

Peli seg ment:

Po rodično

upotreba

XXI

Učenje j pri čanje priča II

krugu porodice

treba ostaviti pojednu praznu stranu na kojima razli čiti č lanov i porodice mogu nacrtati odgovaraj uće ilustracije za tekst. Na ovaj način porodica stvara izvrsnu biblioteku knjiga bajki, a u čeći kroz proces pisanja stiče se veliki broj vešt ina koje se kasnij e mogu koristiti i u školi. Map e lima i ilustracije se mogu koristiti kao dekoracij e na zidovima dečj e sobe (mada se na kraju čes to desi daj e njima ukrašena i či tava kuća! ) . GRUPNA MAPA UMA UČE NJA U KR UGU PORODICE

Tehnika organizovane p rimene mapa uma (TOPMU) - opisana u ovoj knjizi, u poglavlj u XIV (str. 137-138) i u knjizi Tonija Buzana, Koristite obe hemisf ere mozga (poglav lje IX) - omogućava pojedincima da povećaj u brzinu, razumevanje, efek tivnost i efikasnost učenj a pet do deset puta. Prim e nj ujuć i istu tehniku na u čenje II okviru porodice ili grupe, ovo pobolj šanj e se može pove ćati onoliko puta koliko ima č lanova u grupi. Ukratko, TOPMU se sastoj i od dve glavne faze, pripreme iprimene, i može se koristiti za grupno uč enj e na s le deć i n ačin :

l

Priprema •

Odlu čite

kao grupa koju ćete količinu teksta p ročit ati u ovoj etapi u č enja i procenite nivo težine brzim skeniranj em teksta. Količina teksta može varirati od samo jednog poglavlja, ukoliko je seansa u č enj a kratka, preko čitavog segmenta, ukoliko je seansa duža, do kompl etne knjige ukoliko pred sobom imate na raspolaganju č i tav dan za u čenj e u krugu porodice (videti gore). Pri dužim seansama učenj a č lanov i porodice se mogu opredeliti za varijantu da svako od njih pročita isti materijal i da se potom vrši p oređenje, ili da svako proč ita razli čit deo materijala koji će se kasnije kombinovati.

•

Odlučite

koliko vremena će trajati svaka etapa u čenj a, a onda tu vremena podelite na odgovaraju će interva le neophodne za prelaženj e svakog odelj ka ili segmenta teksta. ko liči nu

• Neka svaki pojedinačni č l an urad i " rafalnu" mapu uma svog dosadašnjeg znanj a o subjektu, povećavaju ći nivo mentalne budnosti i u spostavlj ajući asocijativne " kuke" za nove informacije. Ovaj proces vam takođe pomaže da identifikuj ete podru čj a o koj ima ne poseduj ete znanje i koja će zahteva ti posebnu pažnju. Peli segment:

Porodičnu

upotreba

191

Uče nje

o

o

o

o

o

2

i priča nje priča

II

krugu porodice

XXI

Pregledajte jedni drugima map e um a, razm enite ideje i napravite j edn u ili više mapa uma postoj e ćeg znanja grupe . Mapiraj te poj ed in ačno ciljeve i nam ere ove eta pe u čenj a . Pojmovi direktne povezanos ti "Ko?", "Kada?", "Gde?", "Zašto?", "Šta?", "Ka ko?" i " Koje?" su posebn o znač aj ni u ovoj fazi. Još jedna put m eđusobno pregl edaj te mape uma, razmenite ideje i napravite odgovaraj uće mape um a sa gru pni m ciljevima i na meram a ove eta pe u č enj a. Stva ranje mapa uma već postoj eć eg znanj a i vaših ciljeva će izoštr iti mentaln i fokus grupe i povećati vašu motivacij u i kon cent raciju . P oj ed i nač no,

a zatim i grup no, ma piraj te sva pitanj a na koja treba dati od govor tokom ove etape u čenj a .

Primenu o

o

o

o

o

o

Poj edinačn o

urad ite op šte osmatranje teksta, pregl edaju ći sadržaj , glavne nasl ove, rezultate, zak lj učke, značaj ne gra fikone i ilustracij e, i sve osta lo što vam zapadne za oko. Pokušajt e da ide ntifikujete glavne e lemen te teksta, razgovarajte sa ostalim č l an o v i m a grupe o svoj im utiscima i napravite prel imi narnu grupnu mapu uma koja pok az uje osnovnu strukturu teksta. Sada pređit e na fazu detaljnijegpregleda, prou č av aju ći materij al koj i nije obu hvaćen opštim osmatranjem, naroč i to po četn e i završne delove pasusa, odelj ak a i poglavlj a, u kojim a su konc ent risane informacij e od suš tinskog značaja. Još j ednom prodi skutujte o svoj im utiscim a sa os tatko m gr upe i poč n ite da popunj avate neke detalj e na grupnoj mapi um a. Zatim sledi faza u vida . U ovoj fazi popunjavate svoj u mentalnu moza i čk u slagalicu. Ponovo pregledajte materij al, popunjavaju ći već i deo onoga što nije bil o pokri ven o prilikom op šteg os matranja i pregledanja. Tokom ove faze obeleži te teš koće i kr enite dalj e sa njima ćete se po zabaviti uskoro. Na kraju dolazi osvrt . Tokom ove faze treba da se vrat ite na delove koji vam stvaraju teškoće i na prob l em ati čn a područja koja ste

Prirod no orhilektoniko: s/iko 22 192

Peli segment:

Porodičnu

»

upotrebu

II

€

, -O

c::.

~V

•

• •

10

11

-o........ ,qQO

lT

\J

"

•

•

t

, •

1

• •

,.~

•

10

O

J

~

l

_.. .. ~ . '"'

"-e...

--

n \ c.-\ ....... ,

_ _o

•

~ . ~.

~.

". "' ....

- - +

• •

• linearna· stra nica iz dnevnika To nija Buzono kojo pokazuje za kreativnije i za pa m ćenje jednostavn ije vođe nje dnevnika (v. str. 1B4)

korišćenje svih kor1ikalnih ve š/ino

194

Peti segment:

Porodi čno

up otreb a

~ '\,

•

..... . ".-fI , t l', ~

e •_('\.")H~

- ./

•••••• .. f\ ..... "" Ilo ..

- c· . f · ')"..') ...

- .....E:...,....

"..~~

"" ,. ..

,.1

• •

• Mapa uma iz ličnog dnevnika Tonija 8uza na ko ja pokazuje ma pu uma dan a u kome je formalno započeo pisanje knjige Mape uma, i koja simbolizuje duh proistekao iz ideja razmatranih tokom diksvsijo (v. str. 185) Peli seg ment: Poro dičua upotreba

195

Mapa uma bajke koju je urodila Dona Kim sa svojom decom (v. str. 188) Prirodna arhitektonika: slika 23

196

Peti seg ment:

Porodi čna

upotreba

,

Mapa uma jednog kompletnog dono posvećenog učenju koju su urad ile dve majke, Un Ko/in s i Kora Ejr (v. str. 203) Peli segment: Parodi čn e upotreba

197

Mapa uma o školskim sportovima koiu je uradilo Ka ren Šmit (v. str. 208)

Mapa uma koju ie uradila Katarina Najman za iedon školski proiekot o Švedskoj (v. str. 208)

198

Peti segment: Po rodl čna upotreba

Mapa urna kaju je za jedan školski projekat urodio Tomas Enskog (v. str. 208)

Jedna o d mapa urna ou toio Džejmsa Uja ko je su mu pomog le da polo ži ispite (v. str. 2 09) Peli segment:

Porodična

upotreba

199

XXI

Učenje

i pričanje priča u krug u po rodice

preskočili

u ranijim fazama. U ovoj fazi treba da se osvrnete na ceo tekst i da odgov orite na sva preostala pitanj a, ispunite preostal e cilj eve i dovršite svoj u ličnu tekuću mapu uma.

• Još jednom, grupna diskusija će vam pomoći da razrešite sva " prob lem at i čna područja", odgovori te na sva teška pitanj a i ispunite preostale ciljeve. Zat im treba da poj edin ačno ili u grupi date zav ršni ton svoji m mapam a uma . • Nakon zav ršetka grupnog proc esa u čenj a, svaki pojedinac poseduj e kako makro-razumevanje (opš te shvatanje) materij e tako i mikro-razumevanj e (detaljnije poznavanj e sadržaj a). Makro-razumevanje j e sadržano u ve likim grupni m mapama uma i na glavnim granama, dok je mikro-razumevanje izražen o u detaljn iji m delovim a mapa um a. DAN POSVEĆEN UČENJU UZ PORODIČNO MAPIRANJE UMA Porod ični plan učenja se može koristiti u sva koj porodi ci č ij i č lanovi žele da povećaju svoje znanje, za po stizanje akadems kih ciljeva iJi zbog . opšteg interesa. Kreiranj e tako da u č enj e či ni što je moguće efikasnijim i prijatnijim .

Kori steći ovakvu vrstu plana za učenje i dobro organizovane beleške u v idu mape uma, sadržaj čitave knjige se mo že preneti č l anovi m a grupe u vrem enu od 30 minuta do jednog sata ! Dan posvećen učenju je osmišljen tako da svaki č l an ima na raspol aganju dva sata vremena da posveti j edn oj knjizi .Na taj način porodica od četiri č l ana može za samo j edan dan pročitati , mapirati, razumeti i m eđu sobno razmeniti četi ri knji ge!

Plan učenj a je detaljno opisan u knji zi Tonij a Suzan a Uprezanje para-mozga (pog lavlje X), a sažet prikaz osnovnih koraka je dat dalje u tekstu. Pogledajte i mapu uma na strani 240.

l

Počnite oko 10 sati pre podne sa nekim pripremnim fizičkim vežbam a (30 minuta). Ove vež be mogu biti u formi igara, rastezanja ili aerobika, j trebalo bi da ne budu naporne već da posluže više u svrhu zagrevanj a.

« Prirodno orhilekton iko: slika 24 Peti segment:

Porodična

upotreba

201

Uče nje i pričanje priča II

XXI

krugu porodice

2 Kratko "preletite" tekst koji treba da bude

n auč en (15 minuta).

3

Nap ravite pauzu -odmorite se, igraj te igre, ili se relaksirajte na neki drugi nač in (5- 10 minuta).

4

Odl uč ite koliko vamje vremena na raspolaganju za učenj e i pau ze,

i podelite ga u intervale koji terije ( 10 minuta).

5

će

pokrivati

određene

segmente ma-

Napravite mapu uma svog dosadašnjeg znanja o temi, svoje ciljeve i namere i pitanja na koja treba odgovor iti (20 minuta).

6 Pauza (5- 10 minuta).

7 Uradite brzo opšte osmatranje knjige, pregl ed ajući sadržaj, glav ne naslove, i tako dalje. Zatim unesite glavne grane na grupnoj map i uma. ( 15 min uta).

8

Pregledajte knjigu, detaljnije proučavaju ći materij u, i nastavite sa konstruisanjem svoje mape uma (I S minu ta).

9

Pauza za ru čak (I sat).

10 Ovo je period razgovora, tokom kog možete diskutovati i rešavati probl emati čne segmente sa

drugim č lanov ima porodice (30 minuta).

Il Pauza (5- 10 minu ta).

12 Pregledajte knjigu, baveći njima i popunj avaju ć i minuta).

se svim istakn utijim problemima i pitazavršne detalje na svojoj mapi uma (30

13 Pauza (5- 10 minuta). 14 Ovo je faza razmene, tokom koje

članov i porodice predstavlj aju,

koristeći svoje mape uma određene knjige, kom pletan rezime onoga što je nauč eno iz teksta. (Deta lje o prezentiranju naći ćete u poglavlju XXV I, strana 243). Svaka prezentacija bi trebalo da traje oko 25 minuta, sa pauzom od 5- 10 minuta pos le prve dve . Dokj edan č lan prezentti ra materij u, ostali članovi igraj u ulogu zapisn ičara, prave ć i svoje mape uma i trudeći se da postignu nivo razum evanja pribli žno jednak nivou razumevanja

202

Peti segment:

Poro dična

upotreba

XXI

Učenje

i pri čanje priča u kr ug u porodice

prezenta tora. Kori ste ći naknadno uviđanj e i prezentatorovu organizacij u i izlaganje, moć i ćete da popravite i poboljšate kako svoju mapu uma , tako i mape uma ostalih, u naj većoj m oguć oj meri . Mapa uma na strani 197 predstavlja rezultat jedn og prolećnog dana posveć enog u če­ nju u jednoj bašti u Somersetu u Engleskoj . Dve porodice, Ejr i Kolins, p roučaval e su knj ige i informacije o tome kako razvijat i porod ič ni duh, p ri m e njujuć i na taj nači n ono što uče - na to što u če ! Završnu mapu um a tog dana uč enja su završile majke, Lin Kolins i Karo Ej r. Centralni lik predstavlja čet i ri četvrt i ne njihovog predm eta u čenj a , a svaka grana je lukavo obeležena, tako da broj ujedno predstavlja i sliku sadržaja te gran e. Na primer, broj tri je stilizovan u obliku jedne od hemis fera mozga,j er se ova grana odnosi na funkcije leve i desne hemisfere mozga (videti prvo poglavlje, "S avremena istraživanja mozga", str. 16), dok je broj šest predstavljen u obliku jednoroga - predstavlj ajući jedinst venost! Mapa uma je puna i mnogih drugih duhovitih slika u č ij em pretraživanju bi č ita l ac mogao da uživa!

15 Proslava -

usavršite svoj sopstve ni metod!

Proslavljanje uspešno završenog projekta može uključiti ve č ernji izlazak u bioskop, pozorište ili na neki sportski događaj, specijalnu veče ru , razmenu raznih "nagrada" i kupovinu " porod ičnog" poklona. Tak ođe vam se mo že desiti da sledeć eg dan a, nakon dana posvećen og uč enju, otkrijete da vam se pamćenje i razumevanj e teksta pobolj šalo . Ovo se dešava zato j er san, odnosno "prespavlji vanje", daje idejam a šansu da se integrišu i "preslože" unu tar vašeg uma . Na kon toga, regularn o pregledanje u intervalima preporu čenim u poglavlju X (" Obrazlože nja preporuka za mapiranje uma" , str. 100) će vam om ogućiti da zadrž ite vaše sećanj e i razum evanje teksta. KORIST OD PORODIČNOG MAPIRANJA UMA

l

Porodično map iranje uma vam nud i sve prednosti grup nog mapi-

ranj a uma navedene u poglavlju XVII (strane 167-168).

2

Koristeći mape uma za pri čanje priča, poboljšava se porodičn a

kreativnost.

3

Brzina i efikasnost učenja pojedinca se uveć ava onoliko puta koliko ima članova porodic e.

Peti segment: Porodi/na upotrt!bo

203

Učenje

i pričanje priča

II

krugu porodice

XXI

4 Tokom čitavog procesa učenja pomoću mape uma, članovi porodice se angažuju u konverzaciji o materiji koju uče, umesto studiranja u tišini. Istraživanja su pokazala da aktivna verbalizacija vodi mnogo efikasnijoj obradi i kasnijem prisećanju informacija.

5

Korišćenjem mapa uma, umesto linearnih beležaka, ne umanjuje se

vrednost znanja niti se ono razliva, putem komunikacije.

već

se znanj e upravo povećava

6 Članovi porodice povećavaju svoju sposobnost razumevanja novih područja

znanja.

7 Kao posledica toga, povećavaju i svoju sposobnost pripremanja i polaganja ispita. čitav njihov odnos prema učenju i ispitima se transformiše. Kroz porodično mapiranje uma, svi čl anovi porodice mogu poč eti da posmatraju učenje ne kao kaznu već kao zadovoljstvo.

8 Što je još važnije,

9

Korišćenje mape uma kao sredstva za pomoć i komunikaciju sa

drugim čl anov i m a porodice može povećati motivaciju svih č l anova da poboljšaju svoj u sposobnost razmišljanja kao i sposobnost hvatanja /pravljenja beležaka primenom mapiranja uma.

ID Porodi čno

mapiranje uma snaži jedinstvo porodice, jer svaki član biva uključen u intelektualna zanimanja drugih i pruža im podršku , ujedno d el e ći i osećaj zadovolj stva i povećane motivacije . Porodica postaje porodic a prijatelj a. PORODIČNO MAPIRANJE UMA U PRAKSI

Mnoge porodic e koje redovno upražnjavaju dane posvećene u čenju su uspele da svoju decu izvuku sa donjih pozicija u njihovim razredima do prvog , drugog ili trećeg mesta u svim predmetima. Slično tom e, i roditelji su uvidel i da se usavršavaju u svom poslu i profesionalnom učenju.

Jedna porodica iz Švedske, sa oba roditelja i troje dece, toliko je uživala u svojim danima posvećenim učenju, da ih je regularno upražnjavala svakog vikenda tokom šest meseci. Pošto su deca sve više i više napredovala u školi, ujedno pričajući svojim prijateljima o tim

204

Peti segment:

Porodična

upotrebu

... Učenje

X YI

i pri čanje pri ča u krugu po rodice

uzbudljivim danima posvećenim učenju, vest se širila i na kraju je porodica bila naprosto opsednuta decom iz susedstva koja su želela da im se pridruže! UVOD U SLEDEĆE POGLAVLJE

Ovim poglavlj em smo pokril i n aj veći deo p orodi čn e primene mapiranja uma, a ujedno smo videli i kako se to može prelivati i na podru čje obrazo vanj a. Sle deći odeljak se proširuje na obrazovne prednosti mapa uma pri rešavanju speci fičn ih zadataka, kakvi su pisanje radova, priprema za ispite, podučavanje , kao i hvatanje beležaka iz knjiga, odnosno predavanja ili filmova .

Peti seg me nt:

Porodi čna

upotreba

205

Odeljak (:

Obrazovno upotreba

Razmišljanje Pregled

• • • • • • •

Uvod Mapiranje uma za radove Mapiranje uma za ispite Mapiranj e uma za projekte i izvcštaje Primeri mapa uma projekata Korist od mapa uma za potrebe prezentacije i pisanja Uvod u s ledeće poglavlje

UVOD

Ovo poglavlje pokriva tri naj važnij a aspekta primene mapa uma pri razmišljanju i pisanju beležaka - pripremu i pisanje radova, odnosno projekata ili izveštaja i pripremu ispita. KORIŠĆENJE MAPA UMA U PI SAN.IU RADOVA

Za razliku od hvatanj a beležaka iz knjige ili sa predavanja, koje se sastoj i u i zvl ačenju osnovnih elemenata iz linearne materije da bi se napravila mapa uma, p ravljenje beležaka za radove znač i da prvo treba identifikovati osnovne elemente subjekta na mapi uma, a onda koristiti tu mapu uma beležaka da biste izgradili linearnu strukturu. • Kao i uvek, treba da započnete svoj u mapu uma centralnim likom koji predstavlja temu vašeg rada.

206

Peli segment: Obrazovna upotreba

... XXII o

o

o

o

o

Razmišljanje

Potom treba da odaberete poj move direktne povezanosti, kao što je opisano u poglavlju IX (str. 68) i poglavlju XIII (str. 129), koje će predstavljati glavne grane ili osnovne sub-segmente. U ovoj fazi treba da obratite pažnju na to šta naslov ili pitanje traže od vas. Same reč i u naslovu vam obi č no već sugerišu kakvi bi PDP trebalo da budu. Pustite svoj mozak da slobodno " luta", d o daj ući mapi informacije ili klj u čne t ač ke kad god vam se učin i da su relevantne. Ne ma nikakvih ograni čenja u broju primarn ih i sekundarnih grana koj e polaze od vaših pojmova direktne povezanosti. Za vreme ove faze mapiranja uma treba da koristite oznake (boje, simbole, ili ijedno i drugo) da biste obelež ili mesta za poređenj e ili asocijacije i zmeđu razl i čitih delova. Zatim sreditc i reorga nizujte svoj u mapu uma u jednu povezanu celinu. Sada sedite i napišite prvu skicu svog rada, kori steći mapu uma kao okvir. Dobro organizovana mapa uma treba da vas snabde svim glav nim sub-segmentima rada , od kojih svaki treba da sadrži ključn o mesto kao i načine povezivanj a i zm eđu pojedinih ključnih mesta. U ovoj fazi treba da pišete što brže možete, preskačući sve delove koji vam predstavljaju posebne pote škoć e, naročito određen e reči ili gramatičke strukture. N a ovaj n ačin ćete omogućiti mnogo brži prot ok, a uvek se možete vratiti " pro b le ma t ič nim delovima" nešto kasnije, kao što biste radili i dok učite iz neke knji ge. Ukoliko n a i đ ete na " blokadu pisanja", stvaranje još jedne mape uma vam može pom oći daj e prevaziđ ete . U mnogim sl učajev i ma, samo crtanje centralnog lika će ponovo pokrenuti mozak kroz igru i slobodno kretanje oko naslova vašeg rada . Ukoliko se ponovo zablokirate, j ednostavno dodajte nove linije koje se granaj u od već osm išljenih ključnih reč i i slika, pa ć e prirodni geštalt, vaša "tendencij a ka kornpletiranju" popuniti prazan prostor novim reči ma i slikama. Istovremen o treba da se setite beskrajnog asocijativnog kapaciteta svog mozga i da dopustite svim svoj im misli ma da teku, a posebno onima koje ste odbacili kao "apsurdne". Ovakve blokade će nestati č i m budete uvideli da ih nije

Peli segment: Ohra zo.'"a Ilpotreba

20 7

Razmtšljonje

XXII

stvorila nesposobno st vašeg mozga, već prikriveni strah od neuspeha i nerazum evanj e načina na koji mozak funkcioniše. • Kon ačn o, pregledajte mapu uma i unesite završne detalje u rad, više pov ezujući i d ajući podršku svoj im argumentima uz više č i njen i ca ili citata, ujedno m odi fikuju ć i ili proširuju ći svoje zaključ k e tamo gde je to potrebn o. Važno je napomenut i da j e namena mapa uma o kojima govorimo da zamene obimne linearne beleške koje v eć in a studenata piše pre nego što pređe na pisanje samog rada. Metod mapiranja uma koristi samo j ednu mapu uma i jednu kratku prvu skicu umesto standardnih dvadeset stranica beležaka i dve ili tri prve verz ije. Tak ođ e treba spomenuti da je kompjuterski tekst-procesor od l i ča n dodatak mapi uma jer om ogu ćava veću fleksibilnost pisanj a. S l i čn o tome, kompj uterski program pod nazivom Mind Map Plus (pog lavlje XXVIII , str. 268) predstavlja odli čnog saradnika za pisanj e rada. Učen ic ima ili studentima, koji stalno polažu ispite, bi će od velike koristi to što svaki rad treba da napišu za od ređeno ogran ič eno vrem e, kao da j e u pitanju pravi ispit. Ovaj pristup j e posebno koristan u vrlo din ami čnim akademskim situacij ama, kadaj e vašem mozgu neoph odan stalni trening da bi napredovao u uslovima " kuvanj a" , pod prit iskom kakvi vladaju za vreme ispita (videti pri ču o Edvardu Hjuzu u knj izi Tonija Buzana, Upotrebite obe hemisfere mozga, poglav lje J). Tri mape uma na stranama 198 i 199 su uradila deca iz j edne škole u Švedskoj, Karen Šmit, Katarin a Najman i Tomas Enskog, i to za pisanj e radova o sportu, Švedskoj i kompjuterim a. Kao što je Katarina rekla dok je rad ila svoj u mapu uma:

"ŠIO više p išem i crtam, lo mi više stvari pada na um - što više idej a dobijam, lo Sll one bolj e j originalnije. Shvatila sam da j e mapa uma beskraj na. Samo bi neka osoba koju veoma po št uj em, ili stomak koji krči od gladi. ili velika žeđ mogli da me zaustave II izgradnji mojih mapa uma!" Ove tri mape uma, od kojih su dve na švedskom, pokazuju univerzalnost jezika mapa uma.

208

Pal; segme nt: Obra lOlIna upotreba

Razmišljanj e

XXII

KORIŠĆENJE MAPA UMA ZA ISPITE

Pošto ste koristili mape uma beležaka tokom čitavog učenj a i pošto ste ponovo pregledali svoje mape uma u preporučeni m intervalim a, treba lo bi da ste više nego spre mni za polaganj e ispita. Sve što vam je potrebno da svoj e izvrsno znanj e pretoč ite u izvanredn o izlaganje j e odgovarajuć i pristup. • Prvi korak j e da pročitate pažljivo ispitna pitanj a u ce lini, birajući na koja ćete pit anja prvo odgova rati i prav eći mini-mape uma svih misli koje vam trenutno padnu na pamet dok či ta te pitanj a. • D alje, treba da od l uč i te kojim će te redom odgovarati na pitanj a i koli ko vremena ćete posvetiti svakom od njih. •

Odol evaju ći porivu da odm ah počn ete sa detaljnim odgovaranjem na prvo pitanj e, urad ite " rafalne" mape uma zasva pitanj a. Prateć i ovu proceduru, omogu ćićete svom mozgu da istražuj e, tokom čitavog ispita, razgran avanje svakog pitanja , bez obzira na to na kom pit anju radite u o d ređenom trenut ku.

• A sada se vratite na prvo pitanj e i uradit e mapu uma koja će poslužiti kao okvir za odgovor. Ce ntralni lik odgovara vašim uvodnim komentarima, dok svaka od glavnih grana pokriva podnaslov ili segme nt literature. Za svaki nastavak vaših glavnih grana trebalo bi da ste u mogućnosti da napi šete jedan do dva pasusa. • Dok budete razrađi vali svoj odgovo r v i dećete da ste u stanju da povežete č itavu strukturu svog znanj a, i da možete donositi zaključke upotrebom sopstvenih misli, asocij acij a i interpretacija. Ovakav odgovor će i spiti vaču pokazati vaše sveobuhva tno znanj e, sposobnost analiziranja, organizovanja, integrisanj a i povezivanja, a naročito sposobnost da date sopstveno, kreat ivno i originalno, mišljenj e o tem i. Drugim rečima, dobićete od ličn u ocenu! Mapa um a na strani 199 (dole) je j edna od više stotina mapa um a koju je uradi o stud ent Džejms Li . On je pripremio ove mape uma kao p om oć pri polaganju ispita u višim razredim a srednj e škole i za prijemn i ispit na univerzitet. Kada je imao 15 godina, Džejms je propustio šest meseci nastave zbog bolesti, i preporučeno mu je da pono vi razred zbog toga što su ispiti bili već na vidiku . Džejm s j e ubedio svoj e nastavnike da ga puste da se "oproba" i počeo j e da pravi mape uma za sve što mu Peti segment: ObrazovnIlupo/1'l!.ba

209

Razmišljanje

XX II

se pojavilo pred očim a! Za samo tri meseca uradio je posao za koji bi bila poreb na jedna godina, a na deset ispita j e dobi o sedam petica i tri četvorke . Mapa um a na strani 199 (do le) je mapa koju j e Džejrns uradio za polaganje ispit a iz istorije, u kojoj iznosi glavne razloge za p očetak Drugog svetskog rata. KORIŠĆENJE MAPA UMA ZA PROJEKTE IIZVEŠTAJE Korišć enj em

map a uma znatno se može olakšati i rad na nekom projektu ili izveštaju, bilo da se rad i o nekoliko stranica dugačkom tekstu, ili tekstu dužine j edne doktorske disertacije. Ovak vi proj ekti mogu uključiti eks tenz ivna istraživanj a i finainu prezentaciju u pisanoj, gra fičk oj ili usmenoj formi, ali j e pristup u suštini isti kao i pristup korišće n za pisanj e radova i pripremanje ispita. Kao i u bilo kom zadatku za u če nj e, prvi korak je da odl uč i te koliko planirate da uradi te u od ređenom vre menskom roku. Ovi ciljevi sa određen i m vrem enskim rokom i sa određenom ko li činom materij e su podj edn ako značaj n i kako za dugoročn e, tako i za kratkoročn e projekte. Zatim , za vreme faze istraživanj a, možete kor istiti mape um a da . biste pravili beleške iz izvornog materij ala, da bist e zapisali rezultate istraživanj a, da biste organizovali i integrisali svoj e idej e redom kako se pojavljuju, kao i da biste formirali osnovu za va šu fina lnu pisanu ili usmenu prezentaciju. (Više o davanju prezentacija naći ćete u poglavlju X XVI.) Kao i mapc uma rado va i ispit a, tako će i proj ekti i izveš taj i pisani na ovaj n a či n sigurno biti bolj e strukturiran i, bolj e fokusirani , kreativniji i originalniji, nego oni koji se baziraju na mučn im tradicionaln im metodama linern og pisanj a beležaka i ponovljenog pisanja raznih verzija. PRIMERI MAPA UMA PROJEKATA

Mapa uma na strani 234 rezimira proj ekat koj i su sproveli IBM i Britanska vlada uz Plan za obuku omladine (Youth Training Scheme). Cilj je bio da se daju osnovna načela najefikasnijih načina za obrazovanje mladih ljudi. Rezime se pokazao toliko efik asnim da su ga uključi li u IBMNTS priručnik, kao i veći broj drugih mapa uma.

210

Peli segment: Obru zovna upotreba

.... XXII

Razmišljanj e

Dru gi prim er se odnosi na l3-godi šnju u čen icu iz Amerike po imenu Lana Izrael, koj a je postala vrlo uspeša n autor sa svojom knji gom Moć de čijeg lima - pos tanite genije na brzaka, u koauto rstvu sa Tonijem Buzanom . Lanin uspon do slave je počeo u srednj oj školi Highland Oaks u oblasti Dade County, Florida, kada se uključ il a u školsko takmi čenj e u izradi n aučnih projekata. Pošto je ve ć otkr ila mapiranje um a i bila fascinirana njim e, Lanaje kao svoj naučni projekat odabrala istraživanje efekata mapiranja uma na učenj e. Odlu čil a je da sprovede serij u eks perimenata o sećanj u i kreativnosti, kori steć i svoj e škloske drugove kao subjekte istraživanja. Kao i sva ki dobar nau čn ik, podelila je svoje ispitanike u eksperimentalnu i kontrolnu grupu, i potom je pažlj ivo pratila dva skupa rezultata testa. Grupa učenika koj a je koristila mape uma je pokazala značaj an napredak u svoj im rezultatima, a preciznost i kreativnost Laninog projekta su joj doneli prvo mesto na oblasnom takmi čenju . Takođe se kva lifik ovala i za državno takmi čenj e gde je osvoj ila drugo mesto u konure ncij i od 42 u česnika . Kao rezult at svega toga, Amanda Morgan-Hejgan , bivša Lanina nastavnica, po zvala j u je na Osmu svetsku konferenciju za nastavnike darovitih i talentovanih učenika, koja se održavala u Sidneju u Australiji . Am anda Morgan-Hejgan je izjavila: " Lana mi je pokazala svoj rad i tada mi je iznenada sinulo da bi to bilo izvanr edno za konferenciju kao jedna od l ična prezentacija, koju bi mogli da čuj u nastavnici iz celog sveta." K or i steći mape uma kao osnovu svoje preze ntacij e, Lana je ubrzo postala slav na li čnost. Poj avila se na nacionalnoj televiziji , bila mnogo puta gos t na radiju i dala intervjue za vodeće dne vne novine. Njena knji ga Moć de čijeg lima - postanile genije na brzaka je doživela veliku popularnost, a dobila je i na stotin e pisama od ljudi koji su želeli da saznaju nešto više. Primer jedne od Laninih mapa um a n aći ćete na strani 260.

Ono što je otpočelo kao školski naučni projekat pretvorilo se u Lanino životno delo. Rečeno njenim rečima: "Mapiranje uma mi je tolik o pomoglo i želim da podelim to znanje sa drugim ljudima. Želim da promenim lice obrazova nja širom svela." Zaista, Džon Skali (John Peli seg ment: Obrazovna upotreba

21J

RazmiJJjanje

XXII

Sculley), šef firme Apple Computers, izj avio je da će putem mapiranja uma "La na promeniti svet". KORIST OD MAPA UMA PRIMENJENIH U PREZENTIRANJU I PISANJU

l

Eliminišu stres i neraspoloženje izazvane dezorganizacijo m, strahom od neuspeha i "blokadama pisanja"

2

Oslobađaju vaše asocijativne "kuke" za prikupljanj e novih informacija i ideja, poj ačavajući na taj n ačin kreativnost i originalnost.

3

U ogromnoj meri smanjuj u vreme potrebno za pripremu, strukturiranje i kompletiranje prezentacije ili pisanog zadatka.

4

Daju vam kontinuiranu kontrolu nad anal i tički m i kretaivnim procesima.

S

Njihov rezultat je bolje fokusirana, organizovana i integrisana prezentacija, rad, odnosno projekat ili izveštaj. UVOD U SLEDE Ć E l'OGLAVLJE

Kao što je jasno pokazano u pri či o Lani Izrael, student koji uči na pravi način će prirodno evoluirati u dobrog nastavnika. S ledeće poglavlje istražuje razl i čite slučajeve u koj ima mapiranje uma može pomoć i onima koj i se bave poduč avanj em drugih.

2 12

Peti seg ment: Obrazovna upotreba

....-

Podučavanje

Pregled • Uvo d • Mozak u razvoju • Primena mapa uma u

podu č avanju

• Specijalno obrazovanje • Ko rist od podučavanja pomoću mapa uma • Uvod u s ledeće poglavlje

UVOD

Ovo poglavlje baca novu svetlo st na ulogu nastavnika i istražuje mnogobrojne n ačine na koje se mape uma mogu prim eniti da bi i podučavanje i u čenj e postali stimulativnij i, prijatniji i efikasniji .

Uloga nastavnika Podučavanje

je neos porno jedna od n aj značaj n ijih profesija u našem društvu, jer su nastavnici odgovo rni za najcenjeniji od svih resursa, ljudski intelekt. Pošto moza k radi s i nergist ički, gradeć i gigants ke strukture na osnovu znanj a koje već poseduje, uloga nastavnika postaje još značaj nija. Ukoliko j e osnova znanja lažna ili slaba to znači da, što student bude više gradio na takvoj osnovi, izvesnije je da će se č itava struktura na kraju srušiti. Žalosno je što u ovakvim slu čajev i ma povećan napor kao rezultat ima sve lošiji uspeh. Premo tome, o d suštinskog je zna ča ja do svi nasta vni ci shvate do [e prvo lekcij a koju trebo do od rže svo jim stude ntim a osnova mentaln e pisme nosti - naučili kako da se uči - iako studenti već po seduj u odre đe no znan ja . Pet; segme nt: ObraZOIma upotreba

2 13

Podu čavanje

XXIII

Da bi se postigao ovaj cilj, mozgu je potrebna i odgovaraj uća alatka. Mapa uma je upravo ta alatka. MOZAK U RAZ VOJU

Kada ljudski mozak prvi put ovlada mapiranjem uma? "Kada to n auč i ," mogao bi da glasi odgovor. Tačan odgovor je "U trenutku (a možda i ranije) kada je rođen ! " Razmotrite n ačin na koji se razvij a bebin mozak, n aročito način na koj i se uči jezik. Jedna od prvih reči koje beba izgovori je " mama" . Zašto " mama" ? Zato što je mam a centar mape uma! Od njega polaze glavne grane - ljubav, hrana, toplota, zaštita, kretanje i obrazovanje. Na taj nači n beba instiktivno stvara iznutra mape uma, od trenut ka rođenj a i tokom č i tavog života, gradeć i iz svakog razgranatog centra grane i mreže asocijacija koje se na kraju razvij u u stu b znanja odras log čoveka.

Nastavn ik treba da obezbedi m ogu ćnost da se te složene mreže stalno obogaćuju , tako da bude osigurano ne samo to da će one nastaviti da rastu tokom č i tavog života u čen i k a , već i to da se mogu koristiti i u . spoljašnjem svetu. PRIMENA MAPA UMA U PODUČAVANJU

Osim što će upoznati svoje studente sa teorijom ipraksom mapiranja uma, nastavnik može da koristi mape uma na razne prakt i čn e n ač i ne da bi podučav a nj e i uč enje bilo što lakše i prijatnije.

l

Priprema bele žaka za predavanje Beleške za predavanja predstavljaju jedan od naj m oćn ij ih n ači na k ori šć enj a mapa uma. Priprema predavanja u obliku mape uma j e mnogo brže nego u pisanoj formi i ima ogromnu prednostj er dozvolj ava i predavaču i studentu da sve vreme imaju pred sobom pregled č i tavog subjekta. Predavanje u obliku mape uma je mnogoj ednostavnije dopunjavati iz godine u godinu, a da pri tome ne postane zbrkano, dok njegove mn em on i č k e osobine zn ače da kratak pregled pre predavanja brzo dovodi naslov ponovo u žižu. Zbog toga što i samo znanje pred avač a evoluira, ista mapa uma ć e pokrenuti sasvim razli čita predavanja, ako se koristi iz godi ne u godinu. Ovim se izbegava monotonija

2 14

Peli segment: Obrazovna "potreba

XXIII

Podučavanje

ustajalih beležaka za predavanje, a pri tome se ne zahteva nikakav dodatni rad! Predavanj e postaje mnogo zabavnije i inetresantnije kako za predavača tako i za studente, odnosno publiku. Kao okv ir za predavanj e, mapa uma omogućava govorniku da održi savršenu ravnotežu izm eđu spontanog i svežeg govora s j edne strane, i jasne i dobro strukturirane prezentacije s druge strane . Omogućava precizno praćenj e vremenskog toka za vreme predavanj a, ili pak, ukoliko se dozvolj eno vreme promeni iz nekog razloga, predavač može redigovati materiju "n a licu mesta" tako da prilagodi svoje predavanj e duž em ili kraćem terminu, po potrebi. Funkcija red igovanj a može takođe biti veoma korisna ukoliko neka nova informacij a postane dostup na upravo pre samog predavanja (novinska vest, prethodni govornik...). Ma pu uma na strani 235 je uradio Bari Buzan za jedno obimno predavanj e na skupu univerzitetskih profesora i s po lj n o-pol i t ički h funkcionera. Naslov koj i se nalazi u ce ntru su odredi li organiza tori konferencije i zbog toga nije sažet u jednu reč ili u jedn ostavnu sliku. Postoj i nekoliko klj učn i h reč i na mapi uma koje ukazuju na oblasti znanja ili ideje drugih autora koje su poznate govo rniku. Obratite pažnju na arhitekturu dugih linija, koja om ogućava alterna tivni način skiciranja prim arnih i sekundarnih grana. Kori steći ovakvu mapu uma, kvalifikovani govornik može pri čati od deset minu ta do deset sati. Svaka od glavnih grana može pred stavljati predavanj e za sebe, tako da ovo ujedno može biti i nacrt za čitav jedan kurs. Može se koristiti (a i kori šćeno) je kao uni verzitesko predavanje. Može se korisiti (ali u ovo m sl učaj u još nije) i kao pripremna skica za pisanje č lanka. Ma pu uma o hemijskoj kinetici na strani 236 (gore) j e pripremi o Grejem Viler (Graham Wheeler), šef aktiva profesora hemije u gimnaziji He rschel u Engleskoj . Mapa uma pokri va č itav jedan segment kursa hemije za učen i ke viših razreda koji se pripremaju za up is na univerzitet, a kor iste ga podjednako i nastavnici, za planiranje i držanje svoj ih pred avanja, i učenici , da bi lakše pratili samo predavanje. Grej em Viler j e tokom perioda od pet godina držao svoj a predavanj a iz hemij e pomoću mapa uma, a prolaznost nj egovih učen ika je bila 98 procenata . (Videti takođe priču o Žan-Lik Kaslneru, pogl avlj e XXVII, .Primeri mapa um a u menadžmentu" , strane 265-267.)

Peli segment: 01Jrozo vng upotreba

215

Podučavanje

XX III

2

Godišnji p/an Nastavnik može koristiti mapu uma kao pregled čitavog godišnjeg nastavnog programa, na kojoj su uneti segmen ti po semestrima i lekcij e koje treba predavati. (Na primer, nastavnik geografije može sa mape uma planirati godišnju frekvenciju terenskih ekskurzija i slajd prezentacija u odnosu na broj standardnih časova nastave.)

3

Semestra/ni p/an SemestraIni plan predstavlja sub-segment godišnjeg plana i često ima formu manj e mape uma koja polazi od jedne grane ili nekoliko grana godišnjeg programa. SemestraIni plan može da sadrži naslove koje je nastavnik odabrao iz nastavnog plana, kao i približan raspored predavanja.

4

Dn evni p/an Dnevni plan ima s l ičnu formu kao i dnevna stranica rokovnika mapa uma opisana u poglavlju XX (str. 185), i treba da sadrži posebne detalje o predavanjim a, kao što su vreme poč etk a i završetka, broj uč ioni c e, naslov predavanja, i tako dalje.

5

Lekcije i prezentacije Kor i steći veliku tablu, pano ili slaj d-proje ktor, nastavnik može crtati, dok predavanje teče, odgovaraj uće delove mape uma. Ovakav spolj ni odraz misaonog procesa će pom oći u razjašnj avanju strukture lekcije. To će takođ e zadržavati pažnju u čenika i p ovećati njihovo pamćenje i razumevanje datog subje kta. "S keletne" mape uma se takođe mogu podeliti studentima da ih sami dovrše, ili im se pak mogu dati crno-bele fotokopije koje će potom obojiti sami.

6

Ispiti Ukoliko je cilj ispita da se proveri u č en ikovo znanje i razumevanj e, a ne njegova sposobnost pisanj a, onda mapa uma predstavlja idealno rešenje . Ona na l prvi pogled može nastavniku otkriti da li učenik generalno shvata materiju ili ne, kao i to šta predstavlja njegovu jaču, a šta slabiju stranu. Mapa uma takođe otkriva i ona pod ručj a na koj ima je lanac asocijacija, iz nekog razloga, otišao na pogrešnu sranu. Ovakav pristup daje nastavniku jasnu i objektivnu ideju o kol i čini učeni kovog znanja, neopterećenu prosuđivanjem o drugim sposobnostima kao što 2 /6

Peti seg ment: Obrazovna upotreba

XXIII

Podućavanje

je gramatička tačnost, pravilno pisanj e i urednost rukopisa. Uz to, štedi ogromnu k oli činu vremena koje se uobi čaj eno potroši na či tanje i ocenj ivanje gomile ispitnih radova! Ovaj koncept je dalje razradila Kristina Hogan (Christine Hogan), direktor Škole za menadžment Tehnološkog univerziteta Curtin u Perlu, Australija. Kao koordinator programa za Organizaciono ponašanj e, Hoganovaje uvela mapiranj e uma za č itavo osob lje i učen i ke. Ona kaže: .. Uveli smo to kao metod ispitivanja. Na početku semestra studenti dobijaju vodič kroz gradivo i ciljeve za svaku nedelju. Podstiču se da na suprotnim stranama za svaku nedelju nacrtaju sumarne mape uma. Rečeno imj e da će se mapa uma poj aviti na ispitu i da će moći da biraj u neki od nedeljnih naslova, npr. : 'Izab erite pojam ..motivacija " ili pojam .. vođstvo " i naertaj te map u uma koj a ilustruj e osno vne teorije/koncepte/modele kao i vaše sopstvene ideje. Koristite d vostruku stra nu za pisanje odgovora u svojoj svesci. t P otom smo raz vili šemu za ocenjivanj e studentskih mapa uma:

Šema bodovanja a) Sadržaj : Širina (pokrivanje spektra teorija/koncepoto) Dubina (pokrivanje detalja) b) Sopstvene idej e e) Koriš ćenje strategija mapiranja uma: B~e

Simboli Strelice UKUPNO

5

5 4

2 2 2 20

Verujemo da map iranje uma predsta vlja strategiju koja se može koristiti za p odsticanje temeljnog umesto p ovršnog učenja. Bigs i Telfer (Biggs, Telfer, 1987) , kao i Marton i Slajo (1976) , sproveli su istraživanj e temeljn og i površnog učenja, gde pojam ..temeljno " označa va unutra šnju motivaciju, kada studenti pokušavaj u da razum ej u značenje svog rada i da razum eju kontekst novih ideja i koncepata. Površno učenje j e motivisana spolja i dovodi do učenja nap amet. Peli segment: Obraw vna upotreba

21 7

Podučavanje

XXlII

Votkins i Heti (Watkins, Ha/fie, 1985) Sit pokazali da je površni pristup najčešće uspešno korišćen u nižim razredima i da je izvestan broj studenata morao da promeni til srategiju pri prelasku na univerzitet. Od mnogih naših studenata je zatraženo da pređu na temeljno učenje pri map iranju uma, j er su tada podstaknuti na sagledavanje čitave slike i povezivanje teorija, koncepata i svoj ih sopstvenih idej a. "

7

Projekti Mape uma su idealne za planiranje, praćenje i prezentacij u p rojekata. One pod stiču sveobuhvat no i fokusirano razm išljanje u ranim fazama, o m ogućavaj u ć i kako nastavniku tako i studentu da proverava napredovanje i posmatra rastu ću mrežu među sobno povezani h informacija, a ujedno predstavlj aj u i idealan okvir za pisanu ili usmen u prezentaciju koja dol azi na kraju . Mapa uma mo že biti naroči to kor isna u profesionalnoj obuci. U londonskoj po licijskoj službi London Metropolitan Police Service (koja ima č etrde set čet iri hiljade zaposlenih) podučavanje predstavlj a rastuću i vrlo značajnu oblast interesov anja. Nače l n i k Daglas Brend (Do ug las Bra nd) je upotrebio mapu um a (v. str. 236 , do le) da bi razmotr io sve . preostale stavke koje se tiču obuke, nakon što su službe nic i zav ršili generalni deo. Ova mapa um a pokazuje kako i opšta razrnaran ja i komplikova ni detalji podj ednako mogu bit i uključ eni u ok viru j edn e ma pe um a. Tu se takođe mogu n aći i segme nti koje bi u č esni ci u obuc i mogli smatrati ko risnim. Drug i primer pokazuj e kako ma pe uma mog u biti korišće ne za planiranj e predavanja u j ednom od najbrže rastu ćih po dručja učenj a u ovom trenutku - učenju j ezika. Mapu uma na stra ni 237 je napravio, kao plan predavanj a za grupu polaznika kursa engleskog jezika, Čari s La Fond (C harles La Fond), koji drži č itav niz međunarodn ih ško la za učenj e jezika. Sl ike na ma pi uma su osmiš lje ne tako da stimu lišu um po laznika da postavlj aju pitanja tokom kursa, da pod sti č u diskusiju i da pokažu aktivnost. Ova mapa um a "vredi" kao pola dana u čenja, a tak ođ e se upotrebljava i za pregled gradi va. Srodna ma pa uma na stran i 238 (gore) pokazuje još detaljnije kako se ma pa uma može posebno koristiti za u čenj e gram atike. Mapa uma Larsa Soderbe rga (La rs Soderberg), lingvi sti čkog st ručnjaka i nastavnika iz Švedske, uklj učuje sveobuhvatni pregled glav nih ele menata 2/8

Pet ; seg ment: Ohrazovna upotreba

XXI/I

Podučavanje

gramati ke francuskog jezika na samo je dnoj strani. U je dnom "v izuelnom poimanju", mapa uma pruža one elemente koje mnogi smatraju teškim , ako ne i nem ogu ć i m , i č ini ih jas nim i lako dostupnim. SPECIJALNO OBRAZOVANJ E

Mape uma su naro čito korisne kao pomoć osobama koje imaju neke teškoće pri učenju. Mapu uma na strani 238 j e uradio autor ove knjige u saradnj i sa 9-godišnjim d e č akorn koga ćemo nazvati Timi. Dečko pati od vrlo teške cerebralne paralize, što zn ač i da su njegove funkcije kretanja znatno oslablje ne. Mnogi su smatrali da mu je nemogu će pružiti ikakvo obrazovanje i da je neinteligentan. U toku popodneva koje su proveli zajedno, okruženi bojicama i praznim blokovima, Toni ga je prvo zapitao da kaže ko je nj egova porodica. Timi je vrlo pomno pratio pravljenje beležaka, i čak je ispravio prili čno složeno ime svoje sestre koje nije bilo dobro napisano. Potom je Timi zapitan koja su njegova glavna interesovanja, na šta je on bez oklevanja odgovorio "kosrnos i dinosaurusi", tako da su ta dva poj ma uneta kao glavne grane na mapi uma. Upitan j e šta mu se sviđa u kosmosu. Rekao je "planete". Timi je zatim koncizno naveo imena planeta i njihov pravilan raspored, što je pokazalo da on ne samo da bolje poznaje naš lokalni solarni sistem od 90 procenata populacije, već i daj e njegova slika o tome vrlo jasna. Kadj e stigao do planete Saturn, zastao je, pogledao pravo u Tonijeve oči i rekao: " Divno... " Kada su na red došli dinosaurusi, Timi j e zatražio olovku i počeo brzo da šara. Znajući da takvo šaranje nikad nije bez značaja, Toni ga je zapitao da kaže šta to znači. Timi je obj asnio da su to, sasvim oč ig led no, diplodokus i tiranosaurus reks: tata, mama i beba. Timijev um je bio bistar i jasan kao kod bilo kog univerzitetskog studenta, a njegova jedina poteškoća je b ila u povezivanju svoj ih misli i njihove fizičke ekspresije. Zatražio je da sam uradi jednu mapu uma. Napravio je još jednu "š krabotinu" i objasnio je na sl edeći način : narandžasto je predstavljalo nj egovo telo, koje ga je č i n i l o vrlo srećn i m . Crna žvrljo ti na u gornje m delu j e predstavljala njegov mozak, koji ga je činio vrlo srećnim . Žuta žvrljo tina je predstavljala delove njegovog tela koji ne rade, koji su ga či n i l i n e srećnim . Zastao j e za trenutak i na kraju dodao j ednu tamnu žvrljotinu koja je pokrivala donji deo mape uma, za koju je rekao da Pet; segment: Obrazovnu upotrebu

219

Podu čavanje

XXIII

predstavlja nači n na koji ć e koristiti svoje razmišljanj e da bi pomoglo telu da bolje radi. U ovom i u mnogim drugim s lični m s lučajevi ma, mapa uma oslobađa mozak osoba sa "poteš koćama u uč enju" od semantičkih ograni čenj a koja često povećavaju nesposobnost, ukoliko takva postoj i, pa ča k je mogu i stvoriti tamo gde je u početku nije ni bilo. KORIST OD PODUČAVANJA PO MOĆ U MAPA UMA

l

Automatski pobuđuju interes kod studenata, čineći ih prij em či vijim i kooperat ivnijim tokom predavanja.

2

Predavanja i prezentacij e postaju spontanij i, kreativniji i zabavniji, kako za nastavnika tako i za studente.

3

Kako godine prolaze, beleške nastavnika umesto relativne krutosti zadržavaju fleksibilnost i prilagodljivost. U ovim vremenima brzih promena i razvoja, nastavnik mora biti u m ogućn osti da brzo i lako menja i dopunj ava beleške za predavanja.

4

Pošto mape uma prikazuju samo relevantan materijal naj asan i lako pamtlji v nač in, studenti teže postizanju sve boljih ocena na ispitima.

5

Za razliku od linearnog teksta, mape uma pokazuju ne samo činj e­ nice nego i odnose između tih činjen ica, što studentu o mogu ćava bolje razumevanje subjekta.

6

Fizička zapremina beležaka za predavanj e se drastično smanjuje.

7

Mape uma su naročito korisne za decu sa "poteškoćama u učenju", pre svega onima sa disleksijom. Oslobađaj ući dete "t iranije semantike", na koju otpada 90 procenata poteškoća, mapa uma omogućava detetu mnogo prirodnij e, kompletnije i brže izražavanj e sopstvene l ič nosti.

UVOD U SLEDEĆE POG LAVLJ E

Pošto smo razmotri li načine kori šćenj a mapa uma u obrazovni m zadacima pisanja i podu čavanj a, još uvek nam ostaje da razmotrim o njihovu primenu II je dnoj od najvažnij ih aktivnosti učenj a - hvatanju beležaka. S ledeće poglavlje detaljn o objašnjava najbolj e n ačine za 220

Peti segment: Obra zovno upotreba

XXIII

Podučavanje

korišćenj e mapa urna kada hvatate beleške iz knjige, sa predavanja, video-prezentacija, kompjutera ili filma.

Peti segment: Obrazovna upotreba

22 /

Stvaranje rekapitulacione mape uma Pregled • Uvod • Mapa uma knjige • Mapa um a predav anja, video-prezentacije, kompjuterske prezentacije ili filma • Pregledanj e mapa uma beležaka • Stvaranje rekapitulacione mape uma • Kori st od mapa uma bele žaka i rekapitu lacione mape uma • Uvod u

sledeće

poglavlje

UVOD Već

smo se, u poglavlj u III (str. 28), susrel i sa užasnom intelektualnom močvarom koju su svorili tradicionalni linearn i metodi pisanja beležaka, kao i sa mnogim prednostima koje pružaju map e um a be ležaka. U ovom poglavlj u se tehnika mapiranj a uma specijalno povezuje sa č i tanjem knjiga, pose ć i vanjem predava nja i sticanj em velike koli čin e integri sanog zna nja. MAPA UMA KNJIGE

Da ukratko ponovimo, tehnika izgradnje mape uma knji ge sastoj i se iz dva dela - priprem e i primene. U okv iru ovih segme nata postoj i osam faza. Radi lakšeg snalaženja, faze su ukrako prikazane u dalj em tekstu, sa preporučenim vremenskim ogran ičenj ima. Ko mplet na pregledna mapa uma autora Vande No rt o tehni ci TOPMU, koja uključuje i dnev ni plan učenj a, nalazi se na strani 240.

222

Peli segment: Ohrat ovna upotreba

XXIV

S/vara nj e rekapitulacione mape lima

Priprema

l

Prel istavanje - os misl ite centralni lik mape uma (10 minuta)

2 3

P laniranje predviđenog vremena i količine materije (5 minuta)

4

Definisanje i ma piranje ciljeva (5 minuta)

Ma pira nje postojećeg znanja o subj ektu (10 minuta)

Primena (vreme zavisi od količine materije koju

učite)

5

Osma tranje - dodajte glav ne gra ne na mapi uma

6

Pregled - prvi i drugi nivo

7

Uvi d - popunite detalj e na mapi uma

8

Osv rt - dovršite mapu um a

PRIPREMA

l

Prelista vanje (J Omin uta)

Pre nego što poč nete sa detaljni m č i tanj em knjige , od suštinskog je zn ačaj a da steknete opštu sliku. Najbolji n ač inj e da pregledate naslovnu stranu i zadnj u stranu, kao i sadržaj, a zatim da prelistate sve strane nekoliko puta, kako bis te dob ili opšti "utisak" o knji zi. Zatim uzmite jedan ve liki prazan list ili podložak za mapu uma i nacrtaj te centraln i lik koj i sumira temu ili naslov. Ukoliko na naslovnoj strani ili negde u knjizi postoj i posebno upadlji va ili živopisna slika, slobodno je možete iskoristiti. Ukoliko ste takođe dovol jno sigurni u to koje će glavne grane po lazit i iz centra , možete i njih dodati istovremeno. Glavne gra ne će često odgovarati glavnim segmentima ili poglavlj ima knjige, ili pak vaši m glavnim ciljevima či tanja. Započinj ući

mapu um a već u ovoj ranoj fazi, omogućićete svom mozgu da izgradi centralni fokus i osnovnu arhitekturu u okviru kojih će integris ati sve informacije dobij ene prou čavanjem knjige.

Planiranje predviđenog vremena i količine materije (5 minuta) U skladu sa ciljevima u čenj a, sad ržaje m knjige i nivoom složenosti, i sa ko lič i n om znanja koje već posedujete, odredite količi nu vreme na

2

Peti segment: Obrazo vna upotreba

223

XXIV

Stva ranje rekapltulacione mape uma

koje ćete posvetiti či tavom projektu , kao i ko lič i nu materije koju ćete preći tokom svakog perioda učenj a .

3

Mapiranje postojećeg znanja o subj ektuul l) minuta) A sada se "okrenite" od vaše knjige i prethodne mape uma, uzmite novi list papira i štoje brže moguće uradite "rafal'nu" mapu uma o svemu što do sada znate o datoj temi. Ovo treba da uk lj uč i i sve informacije koje ste stekli po č etnim prelistavanjem knj ige, kao i bilo kakvo opšte znanje ili specifičn e informacije koje ste pokupili tokom č i tavog svog života, a koje su na bilo koji način povezane sa predmet om učenja. Mnogi ljudi su ushićeni i i zn enađeni kada otkriju da poseduju mnogo veće znanje o temi nego što su to prethodno mislili . Ova vežba je takođe veoma vredna zbog toga što izaziva odgovaraj uće asocijacij e ili "kuke" na površini vašeg mozga i usmerava njegovo kretanje u pravcu predmeta u čenj a . Takođe vam omogućava da uvidite koja s ujača i slabija područj a vašeg znanja, ukazujući vam uj edno i na aspekte koje morate dopun iti.

4

Definisanje i mapiranje ciljeva (5 minuta) U ovoj fazi možete ili dodati svom već postoj ećem znanju mapu uma koju ste upravo napravili, koristeći raznobojne olovke, ili pak možete uzeti novi prazan list i uraditi još jednu "rafalnu" mapu uma ciljeva zbog kojih č i tate knjigu . Ovi ciljevi mogu biti speci fična pitanja na koja želite da pronađete odgovor, područja znanj a o kojima želite nešto više da sazna te ili možda sposobnosti koje želite da steknete. Mapiranje ciljeva na ovakav način znatno povećava verovatnoću da će vaš sistem "oko/mozak" registrovati svaku informaciju na koju naiđe, a koja je relevantna za zadate ciljeve. U stvari, mapa uma vaš ih ciljev a predstavlja "a petit" koji prirodno motiviše vaše istraživanje. Na isti način na koji osoba koja nije jela nekoliko dana postaje opsednuta hranom, tako i dobre pripremne mape uma povećavaju vašu "glad" za znanjem. PRIMENA (vreme zavisi od

količine

materije koju

učite)

5-8

Osmatranje, pregled, uvid, osvrt Pošto ste završili pripremu, spremni ste da krenete sa četiri nivoa čitanja - osmatranjem, pregledom , uvidom i osvrtom - što će vas uvesti još 224

Peli segment: Obrazovna upotreba

.... XX IV

Stvaranje rekapitu lacione mape rt1na

dublj e u sadržaj knjige. Detalje o ovim fazama naći ćete u poglavlju XXI ("Grupna mapa uma učenja u krugu porodice", str. 191). U ovom trenutku možete ili mapirali knj igu dok je či tate, ili pak obeležavati knjigu tokom č i tanj a, a tek kasnije kompletirati mapu uma. Oba pristupa su podjednako dobra - pitanje je isklju či vo ličnog izbora koj i ćete odabrati , što može zavisiti i od toga da li je knjiga vaša ili ne. • Mapiranje uma dok č i tate je kao da vodite teku ću "konverzaciju" sa autorom , koja odslikava razvoj znanja kako č i tanje napreduje. Rastuća mapa uma vam takođe omogućava da proveravate svoj nivo razumevanja i fokusiranj a prikuplj enih informacija. • Kasnije mapiranje uma znač i da će te napraviti mapu uma tek pošto ste potpuno razumeli sadržaj i povezanost segmenata knji ge. Vaša mapa uma će stoga biti sveobuhvatnija i usredsređ en ij a, tako da verovatno n eće zahtevati reviziju. Koji god metod da izaberete, važno je da zapamtite da je map iranje knjige dvosmerni proces. Cilj nije samo jednostavno kopiranje misli autora u formi mape uma. To j e, pre svega, pitanj e organizacije i integracije autorovih misli u kontekstu vašeg sopstvenog znanja, razume vanja, interpretacije i speci fič n i h ciljeva. Map a uma bi stoga trebalo da uključi i vaše komentare, misli i kreativnu realizaciju proisteklu iz onoga što ste pročitali . Kori šćenjem različitih boja ili oznaka mo ći ćete da napravite razliku između svojih sopstvenih doprinosa i doprinosa autora. MAPA UMA PREDAVANJA, VIDEO-PREZENTACIJE, KOMPJUTERSKE PREZENTACIJE ILI FILMA

Ovakvo mapiranje vrlo je sl i čno mapiranju knjige , jedino što ste u ovom s l učaj u izloženi linearnoj progresiji predavanja ili prezentacije i lišeni ste luksuza da poredite razli či te delove materije po svom nahođenju .

Zbog toga je naročito važno da steknete uvid u predmet što je brže moguće. Pre nego što predavanje, video-prezentacija ili film počne, treba da nacrtate centralni lik i štoje moguće više glavnih grana. (Mnogi dobri predav ači će rado pomoći svakome ko pokaže zanimanje za njihov predmet i biće srećni da vam daju pregled predavanja koji pokazuje glavne oblasti koje predavanje pokriva.)

Peli segment : Obrazo vna

up otr~ba

225

Stvaranje rekap itulacione mape uma

XX IV

Još jedanput, pre početka predavanja, video-prezentacije ili filma, možete uraditi brzu dvominutnu, " rafalnu" mapu uma svog dotadašnj eg znanja o datom subjektu, da biste pripremil i mozak za primanje novih informacija. Kako vreme proti č e , možete u svoj u po č etnu mapu um a un ositi informacij e i ideje koje vam se u čin e relevantnim, pril agođavajući osnovnu srukturu ukoliko je to potrebno. Kao i kada pravite mapu uma knjige, treba uvek da uključujete i svoje komentare i priloge kao reakciju na tekst predavača. Ne brinite ukoliko informacije koje pristižu postanu dezorganizovane, a vaša mapa uma "neuredna". Kaošto smo već videli, takozvane "uredne" beleške su u suštini znatno manj'e efikasno sredstvo za preno šenje informacija do mozga. Lana Izrael, devoj čica koju smo spomenuli u poglavlju XXII (str. 211), oč ig ledno koristi mape uma kao standardn i deo svog školskog života. Njena mapa uma na strani 260, predstavlja kombinaciju beleški, rada i pripreme za ispit. Kao što Lana kaže: " O va mapa umaje napravljena iz mojih beležaka so { asova istorije. Moj nasta vnik obi čno drži predavanja svakoga da na i, na ravno, ja pravim mape lima nj egovih predavanja. Ova mapa lima se odnosi na ran e am eri čke politi čke stra nke i njih ove stavove. Cen tra lni lik ilustruje raz laz II politici koj i j e doveo do formiranja dve posebne stra nke. Ćim bacim p ogled na lik, odmah mi j e jasno koja j e tema map e i koje S ll osnovne karakteristike stranaka. Demokrate su više obi čni ljudi, a federalisti se brinu za aristokratiju. Upotreba slika u map ama lima j e odli čna za g rup isanje koncepata, prisećanje inf ormacija, a ujedno istoriju {ini zabavnijom. Linerani ekvivalen t ovoj map i bi bile najmanje dve do tri stranice lineranih beležaka - a učiti tri stra nice umesto jedne sigurno nije baš zabavno. Štaviše, ova map a se može pregledati zajedan minut, što štedi vreme i omogućava bolje prise ćanje j er s u klju čne re či čvrsto poveza ne. Mapiranje lima dop rinosi u čenju u velikoj meri jer omogućava: zabavu, j edinstvenos t, kreativnost, čvršće prise ćanje, organizovanost umes to dosadnih sati " gn lvanj a ", pregledno st i moguć­ nost revizij e. Uz to, mape lima su mi p omo gle da dobijem 5 iz istoriješto predstavlja definitivni napredak! "

226

Peti segment: Obrazovna upotreba

...... XXIV

Stvaranje reJcapitulacione mape tima

PREGLEDANJE MAPA UMA BELEŽAKA

Pošto ste kompletirali svoje mape uma beležaka trebalo bi da ih redovno ponovo pregledate, da biste održa li nivo razumevanja i prisećanja onoga što ste n aučil i . Prirodni ritmovi vaše memorije su detaljno obrađeni u knjizi Tonij a Buzana Savršeno pamćenje (poglavlje XI), kao i tl knj izi Koristite obe hemisf ere mozga (poglavlje V). U daljem tekstu vam dajemo pregled osnovnih tačaka . Za l-časovni period učenj a, optimalni intervali i vremenska ograni č enj a za ponovni pregled nak on uč enj a izgledaju ovako: • Posle 10 minu ta - uradite pregled u trajanju od 10 minuta. • Posle 24 časa - uradite pregled u trajanj u od 2-4 minuta. • Posle nedelju dana - uradite pregled od 2 minuta. • Posle mesec dana - uradite pregled u trajanj u od 2 minuta. • Posle šest meseci - uradite pregled u traj anju od 2 minuta. • Posle godinu dana - uradite pregled u trajanju od 2 minuta. Posle ovoga će informacije sigurno biti pohranj ene u dugoročnoj memonji . Um esto da samo pogledate originalnu mapu uma za svaki pregled, najbolje je da o t poč nete radeći novu "rafalnu" mapu uma onoga čega se sećate . Ovo će vam pokazati čega ste u stanj u da se prisetite bez ikakve pomoći. Potom možete uraditi poređenj e sa originalnom mapom uma, pril agođavajući neslaganj a i jačajući delove kojih se slabije pri sećate. ST VARANJE REKAPITULACIONE l'
Ukoliko slušate neki duži kurs predavanja, dobra j e ideja da napravite jednu gigantsku mapu uma koja će sadržati sve sub-segmente, teme, teorije, li čn ost i i d ogađaje koji su u vezi sa datim subjektom. Svaki put kada či tate knjigu ili slušate predava nje, možete zabe ležiti sva značajnija nova gledišta na svojoj rekapitulacionoj mapi uma, stvaraj u ći na taj način spoljni odraz rastuće mreže svog unutarnj eg znanja. Na strani 283, naći ćete rekapitulacionu mapu uma koja prikazuje njihovu upotrebu u bavljenju vanrednim okolnostima u menadžmentu! Mapa uma na strani 259, koja prikazuje klasifikaciju ptica i njihovih redova autora Brajana Helera (Brian Heller), strasnog ornitologa amatera i višeg admini stratora u mM-u, predstavlja izvanredan primer Peli segment: Obrazovna upotreba

227

Stvaranje rekap itulacione mape lima

X X IV

takvog jednog spoljnog odraza . Na samo jednoj strani Braj an je uspeo da napravi pregled znanja koje je prikupljao či tavog svog života. Oni koj i su se oproba li u ovo me primetili su pojavu trenda iznekoji ujedno i nagrađuje . Posle nekog vremena granice mape uma poči nj u da se šire i u druge subjekte i disc ipline. Tako periferija rekapitulacione mape uma o psihol ogiji poč inj e da zalazi u neurofiziologiju, matematiku, fi lozofiju , astronomiju, geog rafij u, meteorologiju , ekologiju i tako dalje. nađenj a

Ovo ne zna či da se struktura vašeg znanja dezint egriše i suviše udaljava od suštine. To u stvarnosti znač i da se vaše znanje produbljuj e i širi i na druge oblasti znanja. Ovo je faza intel ektualnog razvoja koja je poznata svim velikim misliocima u istorij i, kada otkrijete da su sve dicipli ne m eđusobn o povezane. To je takođe i faza u kojoj će vam vaša rekapitulaciona mapa uma pomoći da doprinesete kontinuiranom širenj u ljudskog znanj a. KORIST OD "''lAPA UMA BELEŽAKA I REKAPITULACIONE MAPE UMA

l

Omogućavaju vam da u svakom trenutku zadržite či tavu "s liku" znanj a u vidokrugu, pru žaju ći vam uravnoteženije i sveobuhvatnije razumevanje subjekta u celini.

2

Zauzimaju mnogo manje prostora od linearnih beležaka. Jedn a velika strana mape uma može da sumira i zmeđu 10 i 1000 stranica teksta.

3

Daju vašem mozgu centralni fokus i stukturu u okv iru koji h može integrisati znanje o bilo kom subjektu.

4 5

Povećavaju "glad" mozga za znanjem.

6 7

228

Omogućavaju vam da povezuj ete svoje sopstvene misli i ideje sa idejama iz knjiga, sa predavanj a ili prezentacija.

Znatno su efekti vnije i efikasnije za potrebe pregledanja . Pobolj šavaju vaše pamćenje i razumevanje knjiga, predavanja i prezentacija, om ogućavaj uć i vam da postignete od l ičan uspeh na I bilo kom polju znanja . Peti segment: Obrazovna upotreba

XXIV

Stvaranje rekapttntactone mape lima

UVOD U SLEDEĆE POGLAVWE

Nakon što završe svoje formalno obrazovanje, veći na ljudi nalazi posao u razli čitim zanimanj ima. U sledećih nekoliko poglavlja vi d ećete kako možete upotrebiti mapiranj e uma da biste svoj posao učin il i lakšim, prijatnij im i produktivnijim.

Peli segment: Obrazovna upotuha

229

Poslovna i profesionalna upotreba

OdeljakD:

Sastanci

Pregled • Uvod • Individualno mapiranje uma • Grupno mapiranje uma •

Vođenj e

sastanka

pom oću

mape uma

• Korist od mapa uma za sastanke • Uvod u sled eće poglavlje

UVOD

Na sastancima bi idealno bilo kada bi svako bio ujedno i govornik i č l an publike. Upotreba mapa uma rezultira aktivnim učešćem , kako na individu alnom tako i na grupnom nivou, a aktivno u češće upravo predstavlja ključ za zaista stimulativan i produktivan sastanak. INDIVIDUALNO MAPiRANJE UMA K ori steć i

tehnike već opisane u poglavlju XlV (str. 134) i poglavlju XXIV (str. 222), pojedin ci mogu stvarati svoje sopstvene mape um a toko m či tav og sastanka. Tema sastanka ob ezbeđuje cent ralni lik, a dnevni red daje glavne grane . Kako sastanak teč e, tako možete dodavati ideje i informacije koje vam se u čine relevantnim. Alternativno, možete praviti mini-mapu lima za svakog govo rnika. Ukoliko su sve mini-mape lima na jednom veJi-

230

Peti segment: Poslovna i profcsimJalno upotreba

xxv

Sas /anci

kom listu papira, nji hovo poređenj e, kada teme i trendovi počnu da izranjaju, bić e sasvim lako. Još jednom ponavljamo da nema razloga za brigu ukoliko vaša mapa uma dobije " neuredan" izgled. Ona j ednostavno odražav a stanje konfuzije u komunikaciji u određenom trenutku , a kasnije se uvek može razjasniti i preusmeriti. Mapu uma na strani 261 uradila je ledi Meri Tovej (Mary Tovey) tokom 4-časovn og sastanka Izvršnog odbora organizacije The Brain Trust, povodom dobrotvornih akcija . Centralni lik duhovito oslikava centralnu temu sastanka, a sama mapa uma predstavlja ekvivalent za osam stranica standardnih beležaka. Naročito korisna tehnika koju je ledi Meri upotrebi la na mapi uma je to što je obeležila mesto za stolom svakog učesni ka - što pruža vrlo korisnu dodatnu mnem oni čku pom oć . Mapa uma na strani 260 je drugi primer jedne v išejezične mape uma koja uklju čuj e j apanski i engleski jezik. Mapu uma je uradio viši administrator lBM-a u Japanu, a mapa predstavlja tekuć i zapis sastanaka, kako profesionalnih tako i socijalnih, tokom trodnevnog boravka u Barseloni. Ova mapa uma je poslužila i kao osnova za prezentaciju, koju je ovaj viši administrator održao svoj im kolegama sa posla nakon povratka u Japan. GRUPNO MAPIRANJE UMA

Kao i u s l učaj u individualnih mapa uma, preporuč ljivo j e da se rekapitulaciona mapa uma pravi na velikoj tabli ili panou, tako da-bude vidlj iva svima . Na ovaj način, izabran i "zapi sn i čar" može zabeležiti svaki prilog i dati mu mesto u celokupnoj strukturi sastanka. Ovim se izbegava dobro poznati problem odbacivanja dobrih ili briljantnih ideja, zbog suprostavljenosti tradicionalnih metoda strukturiranja sastanaka i pravljenja zapisnika i prirodne grupne komunikacije . Grupna mapa uma može uklju čiti i brejnstorming i planiranje. Jedna takva mapa umaje napravljena kao pregled sastanka i zmeđu šahovskog velemajstora Rejmonda Kina (Raym ond Keene) , nosioca ordena Britanske imperije, Anet Kin (Annette Keene), Vande Nort i Tonija Buzana. Sastanak je održan da bi se razmotrilo korišćenje centra Simpson 's-in-the-Strand kao međunarodnog centra za umne sportove i mesta odigravanja mnogih drugih događaj a kao što su Svetski šampionat u Peti segment: Po s/opna i profesionalna upoluba

23 /

X\"V

Sastanci

igranju dame, Svetski šampionat u pamćenju , razli č iti šahovski šampionati, promocije knjiga i masov ne Mentalne olimpijske igre. Lokac ija, finans ije i marketing su razmatrani do deta lja. Kao rezultat sastanka uspostav ljeno je šest novih manife stacija umnih sportova . Posebna prednost korišćenja mapa uma na sastancima je u tome što mapa uma daje jasniju i uravnoteženiju sliku stvarnog sadržaja sastanka. Istraživanje je pokazalo da se na tradicionalnim sastancima prednost daje ili onima koj i govore prvi ili poslednj i, ili onima koji su najglasniji , sa neobi čni m akcentima, sa bogatijim re čnik om , ili govore sa pozicije većeg autoriteta. Mapa uma se probija kroz ovakve informacijske predrasude, daj e objektivniji i integrisaniji pogled koji svima dopušta da budu saslušani i pod st i če uravnoteženo učešće i već i timski rad. VO ĐENJE SASTANKA POMOĆU ]\1APE UMA

Mape uma su posebno korisne za vođenje sastanaka. P redsedavajući ima dnevni red na osnovnoj mapi uma i može taj fundamentalni okvir da koristi za dodavanje ideja, vođenje diskusij e i beleženje osnovni h teza od koj ih će na kraju biti sačinjen zapisnik sa sastanka. Oznake u ' boj i se mogu koristiti za označavanj e akc ije, ideja, znakova pitanj a i razl ič i tih značaj n ih oblasti. Vođenj e sastanka na ovaj na čin omogućava p redsedavajuć em da se oseća kao kapelan svemirskog broda koji svoj brod sigurno vodi kroz zvezdana jata i galaksije ideja. Varijacija na ovu temu j e od ređ ivanje "s lužbenog zapis n ičara" mape uma, koji sedi pored predsedavaj ućeg da bi mu omoguć io učešće na više nivoa istovremeno, i koji pri tome ima stalni pregled tendencije razvoj a sastanka. Jedan od onih koji koriste ovakav pristup mapiranju uma sa velikim uspehom je Brus Džonston (Bruce Johnstone) iz firme Fide lity. U j anuarskorn broj u časopi sa Money, u članku o Džonstonu je objašnjeno kako je uspeo da postigne godišnj i prihod od 2 I procenta tokom proteklih deset godina i da postane "najbolji investitor Amerike" , U č lan ku se navodi s ledeće:

Prirodna arh ifekfon ika : slika

232

25

»-

Peti segment: Poslo vna j profesionalna up otreba

Mapa uma Odelienjo za o brazov anje IBM ·o povodom inicijative " Po mozite ljudima da uče ", u saradnji sa Britanskom vladom (v. str. 210)

234

Peli segment: POS/OVIIU i profesiona lna up otrebu

Mapa uma ka ju je uradio profesor Bari Buzan za obimna predavanje na skup u univerzitetskih prafesora i spoljno-političkih funkcionera (v. str. 215) Peti segment: Pos/ovila i profesionalna upotreba

235

Mapa uma o hemijskoj kinetici autora Grejema Vi/era, kojo pokrivo jedan se gm e nt kursa hemij e (v. str. 215)

Mapa uma o obuci, koju je urodio

236

načelnik

čitav

Dog los Bre nd (v. str. 2 18)

Peti segment: Poslovna i profesionalna upotrebu

J

Mapa uma predavanja za pola znik e kurso engleskog jezika koju je uradio njihov na stavnik Ča rls La Fond (v. sfr. 218) Peli seKmclII : Poslovna

i profesionalna upotreba

23 7

;fE FE.u)C. S, JE. V t'(JX V Ou LOI it c ·(~,.. PoVII61ft

Mapa uma Larsa Soderberga sa pregledom francuske gramatike (v. str. 218)

Mapa uma koju je uradio Timi uz pomoć Toniia Buzano, koja pokazuje spos obn osti i nivo znanja osobe kojo ima . teškoće pri učenju · (v. str. 219) 238

Peti seg ment: Poslovna i profestonalna upotreba

Prirodno arhitekton iko: slika 26 Peli segment: Poslo vna i profesionalna upotreba

239

Mapa uma autora Vande Nort, koja sum ira (v. str. 222 i J 89) 240

čita vu

TOPMU

Pel i seg ment: Poslovne i profesionalno upotreba

xxv

Sastanci

" Nekoliko knjiga u njego voj kan celariji, naslovi kao što su 'Prikorisnike mozga ' i 'Koristite obe hemisfere mozga " p okazuju daje to čovek koji j e odlučio da izvuče najviše iz svog uma. Jedan od plodova njegovih proučavanja j e i map a uma, dijagram sa beleškama koj i ko ncentriše ključne reči i idej e na j edn oj stranici. Na dvonedeljn im sas tancima zaposlenih, sa približno trideset analitičara i fo ndovnih menadžera na raspolaganju, Džonston sedi saj edne strane konferencijskog stola i sastavlja dijagram diskusije, dok Piter Linč (Peter Ly nch), glavni um ogranka Fidelity Magellan, najboljeg nacionalnog razvojn ogfonda, dodeljuj e svakom go vorniku do tri minuta uz pomoć pe ščanog satiea koj im se meri vreme kuvanj a j aj a. Najednom sastanku p rošlog novembra, na primer, Džonston je nacrtao zelenu granu na kojoj j e napisao "A T&T - možda - oslobo diti državne kontrole ". Granaju ći se dalje, ljubičastom bojom ob ele žena, bila je druga linija na kojoj j e p isa lo "fleksibilnost - po većati - stop e " i još j edn a na kojoj j e p isalo " B prevod: kupiti AT&T! ". Posle sastanka D žonston j e naru čio 20000 deonica po 25 dolara. Za dve nedelje njih ova cena j e otišla na 2 7 dolara!" ru čnik za

KORIST OD MAPA UMA ZA SASTANKE

l

Obezbeđuj u da svaki učesnik razume gledišta ostalih učesnika.

2

Sve priloge stavljaju u odgovarajući kontekst.

3

Uključivanj e svih individualnih priloga u mapu urna povećava energiju, entuzijazam i saradnj u u grupi .

4

Svaki član grupe poseduje kompl etan zapis sastanka, što omogućava da svako razum e i precizno zapamti šta je odl učen o .

5

Zbog toga što su mape uma tako efikasno sredstvo komunikacije, sastanci na koji ma se one koriste obič n o traju jednu petinu vremena trajanja tradicionalnih sastanaka.

6

Povećavaju verovatnoć u ostvarivanja zadatih ciljeva.

Peli segment: Poslovna i profesionalna upoluba

24 1

Sas tanci

UVOD U S LE DEĆE POGLAVLJE

Kao što smo videli, ve ćina sastanak a u klju čuj e i neki vid prezentacije. S l edeće poglavlje se bavi upotrebom mapa uma da biste poboljšali svoje sposobnosti predstavljanja ideja i informacija na poslovnom planu.

242

Peli segment: Poslo vna i profesionatna upotrebu

========

XXVI

========

Pr e z en t a cije Pregled Uvod •

Kori šćenj e

mapa uma za pripremu prezentacije

• Mapiranje uma nasuprot linearnoj pripremi • Prezentacija uz pomoć mape uma Prim eri prezentacij a uz pomoć mapa uma • Korist od mapa uma za potrebe prezentacije • Uvod u s ledeće poglavlje

UVOD

Prezentacije - od jedne osobe drug oj, u malim ili velikim grupama, na radij u ili televiziji - predstavlj aj u vitalni deo poslovnog života. Jpak, mnogi ljudi se u žasavaju javnih nastupa, stav ljaj uć i svoj strah odj avnog o braćanja iznad straha od paukov a, zmija, bolesti, rata, pa čak i smrti! U ovom poglavlju se razmatra kako mape uma mogu pomoći u savladavanju tog straha om ogućavaj ući vam da pripremit e i prezentujete svoje informacije i ideje na jasan, zan imljiv i efikasan nač in . Tu su takođe i neki zabavni primeri kako ne treba držati govo re i prezentacije!! KORIŠĆENJE MAPA UM A

ZA PRIPREMU PREZENTACIJE

Poslovne aktivnosti su u stvarnosti mnogo bliže obrazovanj u nego što se to misli. U oba sl učaj a, komunikacij a zauzima cent ralno mesto.

Peti segment: Poslovna ; profesionalna upotreha

243

Prezentacije

XXV I

A svaki č i n komunik acije uključuje sao pštava nje i primanje informacija; drugim reč ima, podučavanje i učenj e . Zbog toga j e priprema poslovn e prezentacije skoro identična pripremi ispita ili seminarskog rada pom oću mapa uma (videti poglavlj e XXII, str. 206). Ima takođe i dosta sl i č nos ti sa mapiranjem uma za potrebe samoanal ize ili rešavanj a problema (videli poglavlje XVIII, str. 170, i poglavlje XIX, str. 176). • Pošto ste nacrtali centralni lik, prvi korak predstavlja pravljenje "rafalne" mape uma svih ideja koje vam padnu na pamet, a koj e su na bilo koji način povezane sa odabranim naslovom. • Pregledajte još jednom "rafalnu" mapu uma, organizuj te primarne i sekundarne grane i popunit e sve ostale ključn e reči koje vam padnu na pamet. Pošto će svaka klju čna reč uzeti bar I minut vaše prezentacije, dobra je ideja da ograni č i te svoj u mapu uma na maksimum od 50 k lj učni h reč i i slika za jednosalni govor. • Pregledaj te ponovo mapu uma i redukujte j ej oš više, os lobađajući se irelevantnog materijala . U ovoj fazi bi terbalo da unesete i oznake koje će vam pokazati mesta na kojima želite da dodate slajdove, video-trake, posebna p oređenj a , primere, i lako dalje. • Sada razmotrile redosled kojim želite da predstavljate glavne grane i obe lež ite ih brojevima na od govaraju ći n ačin . • Na kraju, odredite odgovarajuće vreme trajanj a za svaku granu, i potom samo pratite svoje sopslvene instrukcije! MAPffiANJE UMA NAS UP ROT LINEARNOJ PRIPREMI

Postoji nekoliko nedostataka linearnih metoda za pripremanje govora:

l

Pošto govornici moraju da prate pisane beleške, gube kontakt očima sa publikom.

2

Zbog toga što moraju da pridržavaju svoje beleške rusu u mogućnost i da naglašavaju ključne tačke gestikulacijom.

3

Pisani jezik j e mnogo drugačiji od govornog jezika. "Gramatičk i tačan" pisani jezik nije pogodan za usmenu prezentaciju, i skoro sasvim sigurno će kod publike izazvati dosadu . Mapa uma daj e

244

Peli segment: Poslovna i pro/aiona/na upotreba

XXVI

Prezenta cije

govorniku savršenu ravnotež u izm eđu spontanost i prirodnog govora i strukture razrađen ih idej a. Ova moćna kombinacija predstavlj a klj uč za efikasnu (i pou zdanu) preze ntac iju.

4

Ranije pripremlj en govor j e uvek " zastareo" . Takav govor ne dozvoljava govorniku da se prilagod i trenutnim zah tevima publike ili da ga promen i u skladu sa stavo vima osta lih govornika .

5

Posle oko 20 minuta, pažnja publike iz prvih 30 redova je usredsređena ne na sadržaj govo ra, već na to koliko je još strana preostalo !

6

Biti u potpunosti zavisan od bilo koje nefleksibilne forme nosi sa sobom znatne opasnosti.

7

Zbog svoj e prikovanosti za beleške govorniku j e teško da zavr ši prezenta ciju u zadatom vrem enskom roku .

Predstavlj amo vam nekoliko ist initih vedene nedostatke.

pr iča

koje

će

ilust rova ti na-

Na š prv i govornik je trebalo da održ i govor na jednoj trod nevnoj konfe renciji, održan oj u gradu Vašingtonu. Konferencij i j e prisustvo va lo 2.300 delegata i naš govornik j e bio sedamdese t drugi po redu od 75 govorni ka. Trebalo je da svoj govor održi sa podijuma, a dodeljena mu je " groblj anska smena" - termin odmah posle ru č ka . Nij e bio uve žban govornik i kako se pri bližavao kraju svoje 45-m inutne prezentacij e veći na publik e je dremala. Probudili su se kada je govornik usk liknuo zak lj učak svog govora, koj i j e glasio ,,0 moj bože! Nema poslednj e strane!". Poslednj a strana je zaista nestala. U tom trenutku istinskog užasa on nij e imao ni blagu ideju šta j e pisalo na nj oj! Naš dru gi govornik je jedan admiral koji j e bio poznat po tome što je i najdosadniji pripremlj eni govo r mogao da u čini zanimlj ivim . Mogao je da či ta govor na ist i način kao što to č ine spikeri - perfektno , pre mda bez ikakvog znanja o sadržaju. Zamo ljen j e da održ i govor nekolicini viših pomorskih ofic ira, a pošto nij e imao dovo lj no vreme na, zamo lio je svog ađutanta da mu on prip remi govor u traj anju od jednog sata. Počeo j e svoj u preze ntac iju, ali je počeo da sumnja da nešto nije u redu kada je pos le j ednog sata otkrio da mu je osta lo skoro još toliko stranica . Pe'; segment: Poslovna i p,o/~sionalna upotreba

245

XX VI

Prezemacije

Istina je na kraj u izašla na videlo - dobio je dve kopije istog govo ra. Ali, pravi užas je bilo to što su stranice bile poređane po sledećem redu - strana I , strana l; strana 2, strana 2; strana 3, strana 3 i tako dalje. Zbog nj egovog visokog položaja niko se nije usudio da spomene da je mnemoni čka vrednost repeticije otišla možda preda leko! Mapa uma bi ga poštede la ove neprij atnosti. PREZENTACIJA UZ POMOĆ MAPE UMA

Nas uprot linearnim beleškama, mapa uma daj e govorniku slo bodu i fleksibilnost, kao i red i preciznost. Uko liko publ ika ima posebne potrebe ili pitanja, bilo pre ili za vreme govora, možete ih odmah uklju čiti u mapu uma. Isto tako, uk olik o se dozvoljeno vreme za vašu prezentaciju pov eća ili smanji , možete se brzo i lako prilagoditi tome. Fleksibilnost mape uma vam dopu šta da pratite svoj progres na jednostavan n ači n i da ubrzate ili proširite svoj u prezentaciju ukoliko je to potrebno. Prezentacije kod koji h se govo rnici striktno pridržavaju zadatog vremena su impresivne već i po tome , a time se takođe ukazuj e i poštovanje drugim govorn icima i publici. Recimo, ukoliko je prethodni govornik izneo s li čn e stavove, ali sa ' više znanja ili snage od vas, onda možete hitro nešto doda ti ili promeniti na vašoj mapi uma, i stičući mesta koja se podu daraju i na taj nači n formirati asoc ijaciju " o d l i čan je on, o d l ičan sam i ja". S druge strane, ukoliko je prethodni go vornik napravio neke pogrešne ili n el ogi čn e komentare, njih takođe možete uk lj učiti u mapu uma i potom proširiti tokom svoje prezentacije da biste podstakli diskusiju i debatu. Da biste održali pažnju publ ike i osigurali razume vanje vašeg toka misli, možete crta ti mapu uma tokom samog predavanja, predstavlj ajuć i je kao ,Jednostavn u ma lu mapu ideja". PRIMERI PREZENTACIJA UZ POMOĆ MAPA UMA

Mapa uma na strani 262 predstavlja osnovu prezentacije predv iđanja futuriste Džona Nejzbita (John Naisbit). Centralni lik je slika samog Nejzbita , a strelica koja polazi od vrha njegove glave predstavlj a njegovu viziju budu ćn osti , od 1990. godine do 2000. godine. Deset numerisanih grana predstavlja deset glavnih pod ručja prom ene koj a je Nejzbit predvideo za ovaj vremenski period . 246

Peli segment: Poslovna i prof esionalna up otrebu

XXVI

Preze ntacije

Ukratko, Nej zbit pred v i đa da će se eko nomija bazirati na informacijama i da će postati globalna; da će sve t doživeti još j ednu renesansu umetnosti, književno sti i duhovnosti; da će veliki gradov i izgubiti svoj u ulogu trgovački h centara; da će socijalizam u obliku državne soc ij alne pomoć i nestati; da će engleski postati globalnijezik; da će med iji postati elektronski, m eđu sobn o povezan i i globalni; da će se glavno trgovinsko podru čj e premestiti sa atlantske na pac ifi č ku oba lu; da će politika postati individualna i predu zetni čka ; da će se rast u svim sferama smatrati besko načnim; i da će trgovina biti slobod na. Kao rezultat ovih promena, opšti trend će i ć i ka smanjenju ratova i kon flikata. Sve ove promcnc se mog u posmatrati u kontekstu Nejzbitove prve serije megatrendova, prikazane u kućici u gornjem levom uglu mape uma. Ma pa uma formira osnovu za diskusiju o bud ućnosti planete, koja može trajati od jednog dana do nedelj u dana. Sač i n io ju je Toni Buzan, k ori steći tehnike opisane u poglavljima XIV (str. 134), XVI (str. 145) i XXIV (str. 222), toko m dvodnevnog seminara održa nog u Stok holm u, 1987. godine. Naovom seminaru j e Džon Nejzbit predstavio svoje idej e skupu koji su sač i njava l i rukovod eć i ljudi iz vlade, iz sveta biznisa, raznih profesija i obrazovanja. Drugu mapu uma (strana 263, gorc) j e takođ e pripremi o Toni Buzan, dekan fakulteta organizacije Young President's Organisation, kao govo r dobrodošlice za m eđunarodni skup profesora i ugledni h zv aničn i k a . Mapa umaje poslužila i kao osnova za uvodni govor i kao pregled za u česn ik e . Treć u

mapu urna (strana 263, dole) je uradio Rejm ond Kin , nosilac ordena Britanske impe rije, šahovski velemajstor, šahovski komentator za časo p ise The Times i Spec tator, i najplodniji autor o šahu i razmišljanju u istoriji šaha. Mapa uma predstavlj a pripremu za predavanje koje je Rejm ond Kin održao na španskom jeziku za špansku televiziju (Television Espana za program En Jaqu e). Mapa uma je bila o velikom španskom šahovskom igraču i piscu iz šesnaestog veka po imenu Ruj Lopes (Ruy Lopez) i o intelektualnim i po litič k i m uticaj ima u njegovo vreme. Kao što Kin kaže:

" Vrednost mape lima u pr ipremi govora ili pisanju članka j e dvostruka: p isac j e konstantno stimulisan razgrana tim drvećem ideja da donosi nove i sve smelije idej e; dok istovremeno ključne reči i slike

Peli segm ent: Poslovna i p rof esiOlrulnu upotreba

247

XXVI

Prezentacije

osiguravaju da se u govornoj i pisanoj re čitosti ne previd i nijedan važan detalj. Mapa uma j e u ovom kontekstu p osebn o korisna. Bez okretanj a ili sređivanja listo va, moguće j e unap red informisati publiku o strukturi i ključnim tačkama. Zbo g toga što uvek radite sa samo j ednim lis tom papira, možete reći s vojoj p ublici o čem u p lanirate da pri čate, možete to pričati sa sam op ouzdanjem, a p otom možete uradili rekapitulaciju da biste pokazali usp ešnost dokazivanja svog gledišta . Sa linearnim bele škama, opasnost j e u tome što ćete zavr šiti priču onda kada se završe i vaše bele ške, što znači u nekom slučajnom trenutku kojije često određen hronologijom um esto značenjem. Pod pretposta vkom da predavač kompletno vlada materijom, ključ­ ne reči ig raju ulogu katalizatora entuzijaz ma i ex tempore- ideja. umesto su voparne recitacije činjenica koj e često diktiraju datumi (npr. p redavanje počinje osvetljavanjem početka ž ivota subjekta, a završa va se njeg ovim krajem) . a ne značajni sadržaji. Ukoliko predavač nema perfektan uvid u materiju. lin earne beleške će to j ednostavno j oš više p ogoršati. Bilo da pišete članak ili držite usmeno predavanje. mapa uma igra ulogu kormila pomoću koga plovite kroz glavne okeane svoje ' p rezentacije. ,.

Kin je ovo napisao kao deo č lanka za The Times; zasnovano je na mapi uma koju je koristio za svoj u prezentaciju na španskoj televiziji. Map e uma su se pokazale toliko korisnim za potrebe prezentacij e, da je neuro-psiholog i autor Majki J. Gelb (Michae l J. Gelb) napisao č i tavu knj igu, Predstavite sebe, zasnovanu na briljantnom razm išljanju i mapiranju uma. Nije iznenađuj uće što je za predstavljanj e svoje knjige osmislio kompletnu mapu uma. KORI ST OD MAPA UMA ZA POTREBE PREZENTACIJE

l

Povećavaju kontakt očima sa publikom.

2

Daju vam slobodu pokreta.

3 4

Povećavaj u angažovanost, kako govo rnika tako i publik e.

248

Koriste širi spektar kortikainih veština. Lal. - nepripremljen, improvizovan , (prim. prev.) Peti segment: Pos/o tina; proft!.(ionaJna up otreba

XXVI

Prezentacije

S

Omogućavaju vam da prilagodite svoj u prezentaciju potrebama publik e i da se striktno pridržavate zadatog vremena.

6 7

Olakšavaj u menjanje ili proširivanje ključnih stavova.

8

Kao rezultat imaju nezaboravnu, efikasnu i prijatnu performansu, kako za govo rnike tako i za publiku. Daju vam slobodu da budete svoj i. UVOD U SLEDEĆ E POGLAVLJE

Pošto smo istražili posebne primene mapiranja uma za sastanke i prezentacije, s ledeće poglavlje širi fokus na mogućnost i korišće nja mapa uma za pobolj šavanj e komunikacij e i povećanj e efikas nosti u mnogim drugim situacijama vezanim za menadžment.

Peli segment: Poslovna; profesionalna upotreba

249

Menadžment

Pregled

• Uvod • Kor i šćenj e mapa uma u menadžmentu • Prim eri mapa uma u menadžmentu Korist od mapa uma u menadžmentu • Uvod u

s ledeće

poglavlje

UVOD

Primena mapa uma u men adžmentu mogla bi da predstavlj a jednu knjigu z a sebe, mada je, na mnogim nivoima, to upravo knjiga koju samo što niste pročitali! Ovo poglavlje vam pokazuje kako se sve prethodno opisane aplikacije mapa uma mog u spojiti u kontekstu menadžmenta, u cilj u povećanja efikasnosti, produktivnos ti i uživanj a. č i tavu

KORI Š Ć ENJ E MAPA UMA U M ENADŽMENTU

Mape uma može koristiti svaki pojedinac u poslovnoj ili profesionalnoj organizacij i u bilo kojoj situacij i u kojoj bi i n a če bilo neoph odno pisanje beležaka . Za početak, dan se može isplanirati k ori šćenj em rokovnika mapa uma (videti poglavlje XX , str. 185). Potom, telefonski pozivi, sastanci, sednice saveta i intervj ui se takođe mogu mapirati, da bi se omoguć i lo svim učesn icim a da imaju potpun i precizan uvid u sadržaj diskusij e i dogovo ra. K ori steći mape uma na svoj im kursevima obuke, kompanije kao što su Electronic Data Systems (EDS), Digital Com puters i British Petro-

250

Peli segment: Poslovn a i profesionalna upotreha

XXVII

Menadžment

leum SU već otkrile da mogu ostvariti znatne uštede - u nekim s l uča­ jevima čak do 80 proce nata! Č i njeni ca je da je dr Majk Stenli (Mike Stanley), vođa projekta u korporac iji Boeing Airc raft Corporation u Sijetlu, redukovao pri ručn ik vazduhoplovnog dizajna na 7,5 metara dugu mapu uma zbog č ega je dobio nagrad u svoj e kompanije (videti poglavlj e XVII, .Prlmcr! grupnih mapa uma u akcij i", strane 165- 166). Stenli kaže: .Kori šć enje map a

uma predsta vlja integralni deo mog p rograma za poboljšanje kvaliteta (Quality Imp rovement) u korporac iji Boeing. Ovaj p rogram j e mojoj orga nizaciji ove go dine omogućio u štedu od preko IO m iliona dolara (deset p uta više od onoga što j e bio naš cilj). Razvili smo j edinstvenu primenu tehnika mapiranja uma da bismo ustanovili proj ekte za poboljšanje kvaliteta u korporaciji Boeing. Za vreme od mesec dana ustanovljeno j e preko 500 p roj ekata, što preds tavlja milione dolara potencija lne u štede. "

Os im što

uveć avaju

brzinu i efikasnos t u čenj a , mape uma uspevaju

i da savladaj u u obi č aj enu krivu gubitka sećanja, koja pokazuje da se 80

procenata n auč en og zaboravlj a u toku sl edeća 24 časa . Ponovni pregled mape uma u intervalima preporučenim u poglavlju XXIV ("Pregledanje mapa uma beležaka", str. 227) osigurava da ć e ono što je naučeno biti ujedno i "zadržano" u mozgu i kori šćeno . Uopšteno govoreći, sve sposobnosti koje smo prethodno razmatrali - donošenje odluka; organizova nje sopstvenih i tuđih ideja; individualna i grupna kreativnost; analiza; definisanj e i rešavanje problem a; postavljanje vremenskih rokova i određivanj e količine materije za u čenj e ; a pre svega pam ćenje i komunikacija - od esencij ainog su značaja za uspešno bavljenje menadžmentom . PRIMERI M APA UMA U M ENADŽMENTU

l

Struktura menadžmenta

Mape uma mogu biti kori šćene za potrebe strukturiranja jedne organ izacije, mogu delovati kao stabil i ziraju ća vizija te organizacije i uj edno služiti za njeno predstavljanj e drugima. Mapu urna na strani 264 (gore) je uradio g. Jan Piter H. Siks (Jan Pieter H. Six), potpredsednik holandske osiguravaj uće kompanije Interpolis. Pri strukturiranj u i objašnjavanju svoj e organizacij e, razmotri o j e sledeće : organizaciju , korene, kooperaciju, priključenja, prodaj u i reorganizaciju . Peti segme nt: Poslo vna i profesionalna upotreba

251

XXVII

Menadžme nt

Organizacija

Razvoj organizac ije se razm atra sa dva razli čita aspekta: sa nivo a upravljanja (centra lno, po sektorima, po ograncima ili po odeljenjima) i sa nivoa domin acije u orga nizacionoj strukturi proizvoda (živi/neživi), klije nta (po ljoprivrednic i/pojedinci/firme) ili regiona. Koreni

Interpolis je zasnovan na katol ičk im poljoprivredni m kooperativama. Farmeri su organizovani u četi ri kato ličke farme rske unije, po jedna u svakoj biskupij i. Ove un ij e su stvo rile sopstvene kooperati vne institucij e kao što su banke, penzioni fond i osiguravaj uće kompan ije, koje su prvobitno predstavljale zajedničke protivpožame osiguravaj uće kompanije. Kooperacija

Godine 1969, pen zioni fond i čet i r i os igu ravaj uće kompanij e su spojene u Tnterp olis. Č et i ri godine kasnije pet kompanija je koncentrisano u mestu Tilburg. Struktura organizac ije j e bila čvrsto determ ini- . sana proizvodom. Priključenja

Godine 1972 , Interpo lis je priključi o i spec ijalno o s igu ravaj uće društvo za zaš itu od gra da Hagelunie, a zatim 1985. godine i opšte os iguravaj uće društvo De Twaalf Gewesten. Obe kompanij e su ima le zajedn ičk i adm inistrativni centar, nazvan Triadom e. Poslednj e priključenj e je obuhvatilo specijalno os iguravaj uće društvo za zaštitu stoke Paarden-Vee-Unie, Prodaja

Interpolis prodaje svoje proi zvode putem posredn ika . Postoje tri distributivna kanala: 800+ Rabobank, 60 LTB agenti i 100+ NEVAT agenti. Do pre par godina sektor prodaj e j e obuhvatao ode ljenje za marketing kao i pet regionalnih prodajn ih organizacija, svaka sa svoj im opštim i spec ijalnim kontrolorim a.

252

Peli segment: Poslo vna i profesionaLna upotreb a

XXVII

Menadžment

Reorganizacija Reorganizacij a je donela mnoge promene u periodu i zm eđu 1987. i 1989. godine. U 1987. specijalni kontrolori su izdvoj eni iz sektora prodaj e, transformisani u nekoliko specijal istički h službi i uključeni u tri ogran ka.

2

Marketing

Mapa uma predstavlj a važno sredstvo za marketing. Firma Temple Market ing u Britaniji koristi tipske marketinške map e uma ("Marketing Matrix Mind Map" - MMMM) za planiranje marketinških potreba svojih klijenata. Mapu uma na strani 264 je uradio Najdže l Templ (Nigel Temple, predsednik i glavni izvršni direktor firme Temple Marketing, i ta mapa uma predstavlja osnovu njihovog marketinga za sve klijente. Mapa uma razmatra: spektar proizvoda koje klijent želi da reklamira; poslovne i marketinške ciljeve klijenta; primarne poruke koje klijent želi da uputi javnosti i medijum pom oću koga želi to da postigne; prirodu i strukturu konsultativnih sporazuma; korišćenje različ i ti h medija i njihovo uklju čivanj e ili isklj uč ivanje u celokupnom marketinškom planu; prirodu želje nog odgovora i sredstva za praćenj e tog odgovora; cilj no tržište u neposrednoj, skoroj i daljoj budućnosti . Kao što se u grupacij i Temple kaže: " Mi koristimo mapiranje uma da bismo poboljšali planiranje rap rocesa menadžmenta na svim nivoima. U seansama brej nstorminga smo, na primer, otkrili da mapiranje uma predstavlja mo ćno sredstvo za beleženje kreativnog učinka na mnogo logi čniji čunovodstva i

na čin.

tf

Rukovođenje U firmi Electronic data Systems (EDS), konglomeratu informacionih sistema, jedan od primarnih korporacijs kih ciljeva predstavlja podu čavanj e službenika mentalnoj pismenosti. Jedan od najvažnij ih vidova ove kampanje predstav lja razvoj sposobnost i rukovođenj a . Da bi se to posiglo, od esencijaInog značaja je da se uspostavi potpuno razumevanje individualnih projektnih ciljeva i da se odredi svrha rukovodioca ili "vođe" za mnoge različ i te projekte.

3

Pet; segment: Poslovna; profesionalna upotreba

253

Menadž ment

XXVII

Da bi se odredila uloga "vođe" u svakoj projektnoj grupi, svi č lan ov i grupe bi dobij ali praznu mapu uma (v. ispod), koju bi onda zajedno popunj avali. Kao što Džim Meseršmit (Jim Messerschmitt) i Toni Mesina (Tony Mes ina), direktori proj ekata i pokretači mapa uma, kažu :

" Funkcionisalo je izuzetno dobro, oduzelo je vrlo malo vremena, i svi su u potpunosti razumeli šta smo želeli da po stignemo i koja je namera njihovog rukovodioca. " Primer kompletirane mape uma za ulogu rukovodioca možete videti na stran i 28 1 (gore).

4

Upravljanje vremenom Kao što smo razmotri li u poglavlju XX, mape uma su veoma korisne za planiranje vremena . Mapu uma na str. 282 (gore) delu strane je uradio Tomas H. Šaper (Tho mas H. Schaper ) iz firme Association International Management iz Getingena, N em ačka .

Mapa uma .,Uloge vođe " koj u su koristili D žim Meser šmit i Toni Mesina, direktori vodećih projekata ufirmi EDS. Ovo predstavlja prvu fazu (v. gore).

254

Peti segment: Poslovna i profesionalna upotreba

Menadžmeni

XXVII

Šape rova mapa uma se bavi instrukcijama za ostale menadžere o efikasnom korišćenj u vremena pri upravljanju sopstvenim životima. Mapa uma fokusira ciljna područja : prirodu planiranja (uklj uč uj ući i akronim na nem ačkom jeziku "ALPEN" za primarne korake pri upravljanju l ičnim vremenom); prirodu bioloških ritmova; maksimizaciju energije odgovarajućim kori šćenj em sopstvenog vremena: Kao što se često dešava sa mapama uma, Šaper j e otkrio da se i njegova mapa uma može koristiti u razl i či te svrhe. Pomogla mu je da odredi smernice svog sopstvenog vremena i organizac ije života kao i da usmeri svoje kolege. Mapa uma j e dospela u žižu interesovanja, u č inivši ga ekspertom i osobom kojoj su drugi prilazil i za savet.

S

Računovodstvo - razvoj prakse

Mape uma postaju i sve vrednije sredstvo u polju računovodstva . Studenti - dobitnici nagrada sa Engleskog instituta ov l ašćenih računo­ vođa su ih koristili za pripremu ispita, poreski savetni ci iz prestižnih kompanija kao što je Price Waterhouse su ih koristili za rešavanje problema i savetovanje klijenata, i kao što se može videti sa mape uma koju je uradio Brajan Li (Brian Lee, strana 282, dole), suosnivač firme B. H. Lee & Company, Accountants, Auditors & Taxation Consultants (računovođe , revizori i poreski savetnici), mape uma se koriste i za razvoj i ekspan ziju prakse. Li je istakao tri ključne tačke na svojoj mapi uma: opasnosti, razvoj prakse i ekspanziju. Mapu uma je opisao na sledeć i n ač in : Opasnosti

..Glavna opasnost j e prekomema upotreba resursa prekomernim angažovanjem i preteranim širenjem. Od suštinskog j e značaja razmotriti koje opasnosti mogu postojati u strukturi korijera partnera i osoblja pri proširivanju delatnosti, kokvi će biti pritisci na prihode, troškove i p lanove za reinvestiranje i koliko će se energije pogrešno upotrebiti, pogrešno usmeriti ili se pak pokazati nedovoljnom. Razvoj prakse

Ne samo što nam j e potreban razvoj, potrebna nam j e i konsolidacija. Nema svrhe pridobijati nove klijente ukoliko se istovremeno

Peli segm ent: Poslo vna i p roft!SiollaJna up otreba

255

Menadžment

XXV II

izgub e stari. Takođe j e važno uvideti da se razvoj podjednako osoblja i klijenata.

tiče

i

Razvoj se može postići marketingom, oglašavanjem. preporukama, a p osebno uz pomoć postojećih klijenata. S ve ovo može biti potpomognuto održavanjem sastanaka o budžetu, intenziviranjem drugih servisa i seminara i osmišljavanjem posebnih događanja.

Ekspanzija Ekspanzija mora biti definisana. Ona se vrti oko većeg broja inicijalnih pitanja. Ko j e u ekspanziji: partneri, kolege, klij enti, osoblje? Kada će doći do eksp anzije? U toku kog perioda? Gde p lanirate svoju ekspanziju, tj. mesto, područje? Da li ćete to učiniti kroz zajednički rizik, Kupovinom druge firm e. sarađivanjem sa ostalima ili f ormiranjem novih partnerstava? Takođe, kako ident ifikujete mogućnosti na svako m od ovih podru čj a i šta bi moglo da ubedi nekoga da se pridruži ovakvom plami ekspanzije, npr. da li će mu to omogućiti p enziju, go dišnj e odmore, pomoć na doh vat ruke, p roširenje p oslovn e imperije. ili možda smanj enje odgovornos ti uz istovremenu veću zaradu! Kakvi troško vi su uključeni u ovakvu ekspanziju: kapitalni troškovi. troškovi iz resursa ili ' pak troškovi u visini normalne stope prihoda? Velika pažnja mora biti posvećena odabiranj u metoda za postizanje ekspanz ije i identifikaciju mogućnosti. Koji su raz lozi? Odakle dolazi novac? Da li će to doneti profit? Da li j e to sigurno? Da li to don osi status kokov svi zahtevaj u? U potrazi za odgo vorima na ova pitanja treba koristiti kako spoljnja tako i unutarnja znanja zajedno sa svim ostalim postojećim područjima znanja. " Li sumira: " Računo vodstvo

nekad ograničenim ovih granica."

tradicionalno funkcioniše u vrlo logičn im i pookvirima. Mapiranje uma nosi misli daleko izvan

6

I stovremena višes truka upotreba Žan-Lik Kastner (Jean-Luc Kast ner), viši menadžer u firmi Hewlett Packard Medical Prod ucts Europe , morao je da se s uoč i sa jednim problemom. Nj egova kom panija proizvod i kompj uterski sistem koji Prirodno arhitektoniko: slike 27 i 28

256

~

Peti segment: Poslovna i p rofe sio nalna upotreb a

Rekopit ulociono mopo urno ou/ora Brajana He/era iz IBM-a, koja sumira njegovo znonje o p /icama prikupljan o toko m čitavog života (v. str. 227) Peri segme nt, Poslovna i profesionalno upotreba

259

Višejezična mapa uma sa trodnevnog skup a u Š poni ji (v. str. 23 1)

260

Peli seg ment: Poslovna i profesionalna upotreba

Mapa urno outoro ledi Meri Tove; so sa stanka povodom dobrotvornih akcija o rga niza cije Broin Trust (v. str. 23 1) Peti segment: Poslovn a i profesionalna upotr eba

261

Mapa uma ko;u ;e urodio Toni Buzan o dvodnevnom predovon;u (knjizi od 400 strano) autora Džona Ne;zbilo (v. str. 246)

262

Peli segment: Pos/ovila i profesionalna upotreba

Mapa uma ko ju je urodio Toni Buzan za svoj go vor dobrodo šlice (v. str. 24 7)

RUY LOPEZ

Mapa urno autora Reimonda Kino, nosioca ordena Britanske imperije, za pripremu predavanja no španskoj tele viziji (v. str. 247) Peti segment: Poslovno i profesionalna upotreba

263

~ , .

"--,-

M apa um a kaju je uradio Jan Piler 5iks iz (irme Inlerpolis (v. sir. 2 5 1)

Mapa uma koju je uradio Najdžel Templ, osnivač Te m ple !\l1a rke /ing-a, koja

se koristi kao osnova za otkrivanje marke/in§kih potreba klijen ata (v. sir. 253)

264

Peli segment :

Poslovna i pTo! es;OIIUIIIU upotrebu

XXV II

Menadžment

može da prati i analizira ritmove srca, i da dovoljno rano detektuje nepravilnosti koje će upozoriti prisutnog lekara da preduzme odgovaraj uće korake. Specijalizovani struč njac i vode 4-dnevni kurs obuke za dijagnosticiranje s rčan e aritmije. Jednoga dana se razboleo član osoblja zadužen za demonstraciju programa, i trebalo je da bude odsutan dva meseca . Kastner, kao "šct" i kao jedina osoba koja je posedovala dovolj no osnovn ih informacija da bi mog la da razmotri držanje kursa, bio je primoran da zameni svog službenika. Vanredna situacija je zahtevala od njega da organizuje i dopuni svoje p ostoj eće znanj e i da održi taj kurs. Ku rs obuke za srčanu ari/miju j e kurs namenjen HP inženjerima zaduženim za ovu aplikaciju, {/ koj i treba da im om ogući detaljno poznavanje sledećeg: • fiziologije ljudskog srca • glavnih problema ritm a i njihovih posledica • rada kampj u/erskog algoritma • fun cionisanje sistema za ari/miju. Osim loga. polaznici kursa moraju bili u s/anju da: • ob uče krajnjeg korisnika (medicinsku ses /m ili lekara) • objasne neka od s/anj a koje sp ravu mogli doves/ i u problema/ičnu situaciju (kompjuter ipak još uvek nije lako dobar kao jedan kardiolog !) Korišćenje me/oda podučavanjapomoću mapa uma Ovaj kurs obuke se činio idealnim za les/iranje podučavanja po moću mapa fim a na jednom vrlo te škom predmetu. Razradio sam kurs u roku od pe / dana. praveći mape lima već postoje ć eg materijala, sa sledećim ciljevima: • Da svi polaznici uspešno urade test na kraj u četvrtog dana. • Da svi po laznici naprave svoje referentne priručnike. • Da ne koris/im slajd projektor (osim kada j e II pi/anj u kopija medicinske dijagnoze). • Da popravimfa k/or prise ćanja nakon mesec dana za 100% (često j e znao da bude i zna/no ispod 40%). • Da i ins/mk/om i po laznicima ovo bude prija/no iskus/vo. Peli segment: Po."IQVII" i profesionalnu upotreba

265

Menadžment

XXVII

Struktura Struktura obuke j e osmišljena korišć enjem map e uma kao "p utne karte ". Svaka grana j e predstavljala jedan od glavnih naslova, a za svaku granu sam razvio detaljnu mapu uma kojaje bila rep rodukovana na panou. Svakog drugog sata smo pravili veću pauzu. Kurs

Na samom početku kursa svim polaznicima j e rečeno da ostave sa v svoj lični pribor za pisanje van učionice. Dobili su samo table sa praznim listovim a p apira Ai formata i veliki izbor raznobojnih olovaka. Polaznici su zatim upoznati sa mapama uma. Zatraženo im j e da tokom ova 4 dana kopiraju sa panoa sve beleške sa mape uma koje bi nastavnik sačinio. Kurs je orga nizovan po sekcijama od 40 minuta, sa pauzama od 10 minuta. Tokom ovih pa uza po laznicima j e omogućen pristup kompj uterski regulisanim aparatima koj i su simulirali elektrokardiogram pacijenata (EKG). Tako su mogli da testiraju svoje znanje tokom kursa. Kadaj ej edna od grana na rekapitulaciono]mapi uma bila završena, od po laznikaje zatraženo da naprave svoj e sopstvene rekap itulacione . map e uma. U III svrhu j e j edan ogroman list papira bio pričvr š ćen za zid i čitava grupa j e potom zaj edno učestvo vala u stvaranju rekapitulacione mape uma (v. str. 283). Na kraju dana, od polaznika j e zatraženo da prekopiraju rekapitulacionu mapu uma za sebe, kao i da pregledaju i slože dnevni materijal. Slede ćeg j utrajej edan od polaznika uradio pregled rekapitulacione mape uma od prethodnog dana sa čita vom grupom. Potom bi počinjale ostale aktivnosti. Na kraju kursa, a pre početka završnog testa, grupa j e ponovo pregledala rekap itulacionu mapu uma i analizirala j e do detalja. Posle toga su polagali završni Z- časo vni test (koj i j e bio obavezan za dobijanje diplome). Rezultati Održali smo kurs zasnovan na objašnjen oj šemi. (Prisustvovalo j e dvanaest polaznika, iz Engleske, Francuske, Nemačke, Italije i Irske.) Svih dvanaest j e dobilo 18 od mogućih 20 poena na testu - najbolji ikad postignuti zbir.

266

Peti segment: Poslo vna i prof~sion(lln(l upotreba

-XXV II

Menadimenr

Pos lejednog meseca sam sproveo neformalno istraživanje il/tvrdio sam da je f aktor prise ćanja znatno iznad 70%. U stvari, od deset postavljenih pitanja bili su 11 stanj u da, 1/ proseku, daju odgovor na devet! . Reakcije na kurs su bile izvrsne, polaznici su pro cenili da j e metod mnogo uspe šniji, mnogo korisniji i mnogo zabavniji od starog kursa zasnovanog na p rezentaciji slaj dova. Neki polaznici SI/ čak tvrdili da je ritam kursa zasnovanog na mapama uma mnogo bolje prilagođen po laznicima čije znanje engleskogjezika nije bilo baš savr šeno. Sve ovo pokazuje usp e šnost poduča vanja na bazi mapa uma. Kurs zasnovan na mapama umaje u među vrem enu odr žan jo š 4 p uta od strane različitih instruktora, sa sličn im rezultatima. Pokazalo se da poduča vanje I/Z pom oć mapa I/ma definitivno predstavlja edukativna sredstvo budu ćnosti. KORI ST OD MAPA UMA U MENADŽMENTU

1

Kao rezultat daju bolj i menadžment i organizaciju, što vodi srećnijoj i motivisanijoj radnoj snazi. To, za uzvrat, znači manje radnih dana izgubljenih zbog bolesti i bolj u javnu reputaciju kompanije.

2

Pobolj šavaju komunikaciju m eđu članovima osoblja.

3 4

Obuku čine efikasnijom i efekti vnijom. Marketing i promovisanje mogu bolj e fokusirati, što vod i i boljoj prodaj i. UVOD U SLEDEĆ E POGLAVLJE

Komjuterske mape uma su realizovane tek nedavno . S ledeće poglavlje obj ašnjava kako kompjuterska tehnologija stup a u interakcij u sa lj udskom tehnologijom .

Peli segment: Poslovna i profesionalna upotreba

267

Kompjutersko mapiranje uma

Pregled • Uvod • Kreiranje i editovanje kompjuterske mape uma • Zumiranje i slojev itost • Organizacija podataka •

Praćenje

• Grupno

spontanih misli

učešće

• Štampanje • Budućn ost kompjuterskog mapiranja uma • Uvod u s ledeće poglavlje

UVOD

Sve do štampanja ove knjige, mape uma su uvek stvarane samo uz korišćenje olovaka u boji i hartije. Ali, tehnologija nam sada dozvoljava da radimo mapiranje uma uz po moć kompju tera, jer kompju teri danas poseduju dovoljan kapacitet memorije, brzinu i moguć nosti softvera, što nam o mogućava crtanje mapa um a na ekran u. U ovo m trenutku, kompjuteri se ne mogu takmi čit i sa bes kraj nom vizuelnom raznolikošću , prenos i vo šću i "minimalnim pom oćnim sredstvima" tradicionalnih tehnika mapiranja uma. Međutim , područj a u kojim a kompjutersko mapiranj e uma može ponuditi značaj n o poboljšanje l i čne produktivnosti su sledeća : automatsko generisanj e mapa uma, editovanje mapa uma, skladištenj e podataka, povrać aj podataka, unos teksta i organizacija podataka. Stvaranje više raz li čitih va rijacija iste mape uma j e tak ođe olakšano i ubrzano. 268

Peli segment: Poslovna i profesionalna up otr eba

XXVIII

Kompjuterska mapi ranje IImG

Ovo poglavlje nas upoznaje sa radom Pitera Bareta (Peter Baret), koj i j e radio zajedno sa autorima knjige na stvara nju softve ra pod nazivom Mind Map Plus. KREIRANJE l EDITOVANJE KOMPJ UTER SKE MAP E UMA

Kreiranje kompjuterske map e umaj e veoma jednostavno. Iz menija na ekranu birate opcij u "Make a new Mind Map". Ovaj izbor odmah prikazuje novi ekran na kome treba da unesete klju čnu reč za novu mapu uma . Čim se ova ključna re č , odnosno centralni lik, unese, kompjuter automatski crta, boji i smešta centralni lik vaše mape uma u sredinu ekrana. Na potpuno isti n ač i n kao što biste radili sa standardnom mapom uma, dodajete glavne teme i grane, pri čem u kompjuter svaku od glavnih grana j ednostavno ident ifikuje kao k ljučnu reč . Sve sekundarne grane se automatski raspoređuju i boj e, i to istom boj om kao što je boj a glavne grane. U svojoj kreativnoj fazi, mapiranje uma vas pod sti č e da beležite informac ije lako i tečno i da ne brinete mnogo oko precizne strukture i pravilnog pozicioniranja ideja. Novo kompjutersko mapiranje uma omogućava savršeno razdvajanj e kreativnih i ed i tuj ući h delova procesa. Jednom pozicionirane, grane se mogu premeštati, ponovo boj iti, kopirati, pomerati, pa č ak se i č itava struktura može reorganizovati ako j e to potrebno. Svaki pojedini element ili sub-segment svake grane, a svakako i č itava grana, mogu se premestiti na bilo koje drugo mesto na mapi uma. Grane se takođe mogu obeležiti ključni m rečima koje su razli či te boje od same linije grane, a klju čne reči opet mogu biti na j ednostavnoj ili na šrafiranoj pozadini , što sve om ogućava označavanj e tema, određivanje zadataka i definisanje razl i č i t ih p odručj a odgovornosti. Sa kompjuterskim mapiranj em uma postajete ubrzani arhitekta ideja, sposo ban da eksperimentiše na beskrajnom igralištu struktura. ZUMIRANJE I SLOJEVITOST Moguć nost

zumiranja na kompjuteru dozvoljava stvaranje mapa uma neizmerne ve liči ne (mega map e lima). Veliči na ekrana datog kompjutera može ogran ič i t ijed ino ko li či nu informacija koje se istovrePer; segment: Poslovno; profesionalna upotreba

269

Kompjuterska mapiranje uma

XXVlTI

mena mogu videti u izabranom stepenu prikaza, a ovaj probl em bi kod manuelni h mapa uma zahtevao ili ponovno crtanje č i tave mape uma na nekom još veće m listu hartij e ili crta nje nastavaka na posebnim listovi ma. Kompjuterska arhitektura je od k lj u čnog zn ačaj a u ovo m poboljšanju . Postoj e tri grupe opcija za manipulisanje mega mapama uma.

l

Sa novom kompjuterskom tehnologijom, mape uma unutar mapa uma se već mogu crta ti do dubine od četrnaest nivoa. Pri makro prikazima, na viš im nivoima, neke od gra na sa mnogo deta lja se teže č itaju. Kom pjuter ovo rešava -uz pomoć zumiranja, koje vam omogu ćava da u ve ć a te bilo koji deo. Ukoliko je potreb no još detalj a, može se uk ljuč i ti zumiranje unutar zum iranja . Pomenuta m ogu ćn os t vam dozvo ljava da pogledate bilo koji detalj na mapi uma, u isto vre me zad ržavaj uć i na ekra nu origina lnu strukturu ce lokupne mape uma.

2

Kako mega mapa uma raste, ideje na periferiji mogu postati dovo ljno zn ač aj n e da bi postale novi centri. Kompjuterski program mapiranja uma omogućava svakoj ideji ili grani da postan e novi središnji lik od koga polaze svi ostali elementi mega mape 11111 0 . Ovako se može sagledati široki spektar " razl ič iti h uglova posmatranja" originalne strukture, što LI ogro mnoj meri pobolj šava razumevanje svih m eđu sobnih veza sadržanih u sklopu originalne ideje.

3

Ukoliko mapa uma postane toliko velika da zahteva prošir ivanj e izvan četrnaestog nivoa, kompj uter vam omogućava da od svake prim am e ili sekundarne grane razv ijete posebnu kompl etnu mapu uma . Ove se potom mogu povezati sa glavnom mapom uma, omoguć avaj uć i vam dalje nivoe organizacije grana. OR GAN IZACIJA PODATAKA

Jedna od glavnih prednosti novog kompj uterskog mapiranja umaj e organizovanja i reorganizovanj a informacija. Tntegrisano okruženje za organ izac iju podataka vam o mogućava da grupišete fajlove udi rektorijume, sub-direktorij LIme i sub-sub-direkto rij urne, i tako dalje, tako da možete lako locirati, uz m ogu ćnost trenu tnog prizivanja, pojmove iz bilo koje kategorije. Program Mind Map Plus vam omomoguć nost

270

Peti segment: Poslovna i profesiollalllu up otreba

XXVIII

Kompj uterske mapiranje lima

gu ć av a stvaranj e tekstualnog Iajla koji bi bio povezan sa bilo kojom gra nom vaše mape uma, kao i spaj anj e tih faj lova u samo j edan fajl pogodan za obradu teksta. )

PRAĆENJE SPONTANIH IDEJA

K ada vaši podaci nisu "organizova ni" , već imaju formu spontanih ideja koje želite da zabeležite, ali koje u isto vreme nemaju nikakve druge posebne asocijacij e, uvek j e korisno da ima te gde da napravite beleške . Pri kompjutersk om mapiranju uma m ogućn ost pravljenj a " pribeleški" vam dozvoljava da zabe ležite svoje ideje u bilo kom direktorij umu, odnosno fajlu, koje ćete sačuva t i ili povezivati po želj i. GRUPNO UČEŠĆE

Specijalna kompjuterska displej tabl a za dodavanje novih grana na mapi umaj e n aročito velikih dim enzija, tako daje lako može posmatrati ma la grupa koja sedi oko kompjutera, što j e tipično za standardni sas tanak u oblasti menadžmenta ili planiranj a. Na ovaj način, čitava grupa može doprineti razvoju procesa, S tim što će j edna osoba vršiti unos podataka. Ova procedura razvija zaj ed n ič ko vlasništvo nad kompjuterskom mapom uma , koja se potom može odštampati ili kopirati, tako daje mogu koristiti svi č lanovi grupe. (Y. poglavlje XXIV, str. 222.) ŠTAMPANJE

Crtež mape uma se može odštampati ujednoj ili više boja na širokom spektru postojećih štampača ili plotera. Osim toga , tekst se može direktno štampati, aurađeni fajlovi mogu potpomoći prenošenje podataka do nekog drugog softvera za daljnj e editovanj e ili za kori šćenj e u dru gim dokumentima. Posebni PCX fajlo vi mapa uma se mogu uraditi radi uključivanja u priru čnike. BUDUĆNOST KOMPJUTERSKOG MAPIRANJA UMA

Kompjutersko mapiranj e uma j e j oš u povoju , a sa lakšom dostupveoma moćnih kompjutera i inovati vnog softvera u s ledeć i h nek olik o godina će usled iti ogromni napr edak. Neke od mogućn osti koje će bili dostupne u bližoj budućnosti uklju čuju i s ledeće: n ošću

Peti segm ent: Poslovna i prof~..ionalna upotreba

271

XXVIII

Kompj uterske mapiranje uma

l

Više bojne slike koje mogu igrati ulogu centralnog lika mape uma ili pak mogu biti prikačene na bilo koj i deo bilo koje grane.

2

Dodatni, raznobojni i organizovani prirodni oblici grana.

3

Kompju terska tehnologija digita lnih ertaćih tabli će unos podataka u kompjuter učin i ti sličnim tradicionalnom mapiranj u uma. Ne izbežni napredak u tehno logiji prenosivih kom pjutera će omoguć i ti univerzalnu dostupnost kolor ekrana manje težine i po povoljnim cenama.

To će zn ač i ti da će nošenj e vrlo moćnog kompjutera sa širokim spektrom softvera postati sasvim uob ičaj eno kod studenata, menadžera i mnogih drugih korisnika. Softver za mapiranje uma će postati povezan sa drugim softverom, što će povećati spektar odgovarajuć i h mogu ćnosti za mentalno pismenog koris nika kompjutera.

4

Grupne mape uma koje su generisali korisnici kompjutera sa različi­ tih lokacija širom sveta će uskoro postati moguće putem mod ema i/ili mreža, što će povezanim učesnicim a omogući ti da simultano generišu mega mapu uma, koja će izazvati stvaranje globalne mape uma. UVOD U SLEDEĆE POGLAVLJE

Uz razvijanje inteligencije mašina i ljudi u tandemu, kakv aje naša izvesna i m oguća budućnost? U poslednjem poglavlju Toni Buzan daje l i č nu perspekti vu predskazane revolucije inteligencije, uspona Umnih zvezda kao i perspektive mentalno pismenih pojedinaca koj i rade na stvaranj u mentalno opismenjenog dru štva i blistave budu ćn osti bri Ijantnog razmišljanja.

272

Peti segment: Poslovne i profesionulnu upotrebu

....

Budučnost

Odeljak E:

II susret briljantnom razmišljanju i mentalno opismenjenom svetu Pregled • Uvod • Revolucij a inteligencije - Eksplozija inf ormacija o mozgu - Umne zvezde - Olimpijada umnih sportova/Svetski šampionati u pamćenju • Mentalna pismenost - Mentalno opismenjeni p ojedinac - Mentalno opismenjena porodica - Mentalno op ismenjena organizacija - Mentalno opismenjeno dn/Šiva - Mentalno opismenjena civilizacija • Briljantno razmi šljanje - blistava budućnost

UVOD

Poslednj e poglavlj e ove knjige baca pogled na i zn enađujuće ohrabrujuće savre mene trendove u oblasti razmišljanja i proučavanja mozga, kao i na uspon novih heroja i heroina - umnih zvezda. Tu se takođe razma traju i implikacije briljan tnog razmišljanja i mapiranja uma na našu budućnost, kao i mogućnosti mentalno opismenjenog sveta iz perspektive pojedin aca, porod ica, organizac ija, društava i globalne civilizacije. Peti segment:

Budu ćnost

273

XXIX

U susret brttjanmom razmi šljanju i mell/alno opismenjenom sl/efu

REVOLUCIJA INTELIGENCIJE

Dok ova knji ga ide u štampu, svet stoji na pragu nove revolucij e: otkrića da inteligencija može razumeti svoj u sopstvenu prirodu , i da, čineći to, može uvećavati i hraniti samu sebe. U isto vreme , shvata mo da naš intelektualni kapital upravo predstavlja naše glavno prei mućstvo. Nacionalni olimpijski timovi trenutno posvećuju čak 50 procenata vremena treninga razvoju mentalne snage i izdržljivosti, dok samo vodeć e am eri čk e kompanije informativne tehnologije troše stotine miliona dolara na razvoj veština mentalne p ismenosti svoj ih službenika.

Eksplozija informacija o mozgu U 1992. godini je zanimanje za m ogućn os ti mozga eksplodiralo u domen popularnog, pošto je sve već i broj nacio nalnih i internacionaln ih novina i magazina poče lo da posvećuj e svoje glavne č lanke funkcija ma mozga. o Magazin Fortune je na naslovnoj strani objavio natpis "S naga uma", tvrdeći da j e " intelekualni kapital" naj vrednij e pri mućstvo društva. o Magazin Omni je, u dva navrata, objavljivao č l anke iz ove oblasti: " Mozak i starenje" i "Dijeta za mozak". o N em ački Stern je pisao o razvoju mentalne kondicije. o Magazin Synapsia je objavio č la nak "Razvoj globa lnog mozga" . o Ne wsweek je uradio istraživanje o tome kako nauka otvara nove prozore uma i pisao o mentalnoj pismenosti u članku koji je proizveo rekordnu reakciju č ita laca. o Magazin Time je objav io diskusiju o drogama i mozgu. o US News je objavio specijalno dvostruko izdanje o kreativnom razmišljanju i još jedno izdanje o odnosima uma i tela. o News Scientist j e objav io naslovnu stranu na kojoj je bilo dvadeset mozgova! o Novine The Times su u Engleskoj objavile č lanak o revoluciji neuro-nauka. o The Wal Street Journal je popularizovao istraživanja moždane će l ij e .

2 74

Peli segment:

Budućn ost

XXIX

lj SI/sr el

briljantnom raz mišljanju j mentaln o op ismenjenom svetu

• Septembarsk o izdanje časopisa Scientific American iz 1992. godine je bilo u potpun osti posvećeno temi "Um i mozak", sa analizom p am ćenj a i uč enj a . U koincidenciji sa ovim učestal im medijskim reportažama, svedoc i smo pojave novog soja "superstarova" na međunaro d noj sceni - umnih zvezda. Umne zvezde

Dvadeseti vek je p očeo sa filmskim zvezdama, a ubrzo su p očel e da se poj avljuju i m uzi čke , rok i pop zvezde, i sportske zvezde. Vek se završava, a novi poč i nj e sa umnim zvezdama, koje demonstriraj u princip zdravog uma u zdravom telu. Mil ioni dece širom sveta već kače na zidove svojih soba postere sa likom Garija Kasparova, atletskog i d i n ami čnog svetskog šahovskog šampiona, sanjajući kako će i sami postati m eđun arodni šahovski velemajstori i šampioni. S l ič no tome, šarmantna mlada Mađari c a Judit Polgar, n ajml ađi ikad poznati šahovski ve lemajs tor, postaje kultna figura. Dominik O'Braj en (Do minic O'Brian), prvi svetski šampion u p am ć enju , koji koristi memor ij ske mape uma kao pom oć pri pri se ćanju rekordnih koli č ina informa cij a, redovno se pojavljuje na m eđun arodnoj televiziji . A tu je i Rejm ond Kin, majstor umnih igara i nosilac svetskog rekorda u broju napisanih knjiga o igrama i razmišljanju (više od 90!). Svojim mapama uma, č lanc i ma, knj igama i televi zijskim prezentacijam a (v. str. 247 i 263) zadobio je 180.000 pristalica koji ostaju budni do jedan sat posle ponoći da bi gledali njegove emisije.

Ova ra stu ća "brigada juri šnika bistrine" u klju čuj e i Ka rla Segana, poznatog astronoma i rukovodioca istraživanja ekstraterestrijalne" inteligencije koje vredi više milijardi dolara; Omara Šarifa, č ija briljatnost u bridžu nadmašuje sjajem njegovu karijeru glumca; Edvarda de Bonoa, koji putuje po svetu držeći govore širokoj publici o lateralnorn razmišljanju; Bobija Fišera, am e ričkog šahovs kog genija koji je ovu igru vaskrsnuo u javnosti, i koji se nedavno, posle višegodišnje pauze, privremeno vratio na šahovs ku scenu i pobedio Borisa Spaskog; i Stivena Hokinga, fi zi čara sa Kembridža, čija je knjiga Kratka istorija vremena do sada na listi bestselera bila duže od bilo koje druge knji ge u istoriji izdavaštv a.

*

Van zemalj ske . (prim . IIr')

Peti seg ment:

Budućnost

2 75.

XXIX

Ususrel briljantnom razmišljanj u i mentalno opismenj enom svetu

Ove umne zvezde i mentalne atlete je nedavno okupio izuzetni znalac i profesor matemat ike, 65-godišnj i dr Merion Tinsli (Marion Tinsley), svetski šampion u igri dame. Tinsli je, pobij ajući sve mitove o starosti i mentalnim sposobnostima, na prvom mestu od 1954. godine (tokom ovog perioda izgubio je svega sedam mečeva) . Nedavno j e pobedio i novog svetskog vicešampiona , Č i nu ka (Chinook) - u pitanju je kompjuterski program. Tvrd eći da je koristio samo mali deo sposobnosti svog mozga za briljantno razm išljanje, TinsJi je pobedio kompj uter koji je mogao da sraču na tri miliona poteza u minuti, i koj i je posedovao bazu podataka sa više od 27 milijardi pozicija! Paralelno ovom trendu se javlja i rastuća popularnost programa intelektualnih kvizova, kao što su "Moza k Britanije" i "Mastermaj nd" , i ustanovljenje nagrada kao što j e nagrada organizacije Brain Trust "Mozak godine", č ij i su najnoviji dobitnici Gar i Kasparov za mentalne igre, Čijonofudž i (Chiyo nofuji) za podvige u oblasti fizike i Džin Rodenberi (Gene Rodenbery) za rad u oblasti inženjerskih medij a.

Olimpijada umnih spor/ova - Sve/ski šampionati u pamćenju Nedavna razmatranj a Dejvida Livaja (David Levy), koji je postao poznat 1968. godine po tome što je izazvao kompjutere na šahovski dvoboj i pobeđi vao ih tokom 20 godina, pokazala su da postoj i zaprepašćuju ći globalni interes za mentaIne sportove. Prek o 100 miliona ljudi igra Monopol i sl ične igre, dok 200 milion a igra Skreb l i rešava ukrštene reči . Čak 60 miliona igra bridž, 250 miliona igru dame, a preko 300 miliona šah. Kao rezultat ovog astronomskog rasta interesovanja 1994. godine je održan Svetski šampionat u pamćenju, skoro u isto vreme kao i prvo izdanje knj ige Mape uma. Mentaln e igre će ubud uće obuhvatati takm i čenj a u svim formama briljantnog razmišljanj a, uklju čuju ći i sve glavne mentalne igre, takm ičenja u pamćenju , takm ičenj a u kreativnom razmišljanj u i takm i č enj a u mapiranju uma. MENTALNA PISMENOST

Svi ovi trendovi odslikavaj u rastući međunarodn i poriv prema mentalnoj pismenosti, koja se definiše na sledeći način : Standa rdno i n umeričko pismenost u kl juč u ju razumevanje azb uke slova i brojeva i njihovih beskrajnih permuta cija i kombinacija. 276

Peli segm ent:

Budućnost

XX/X

U susre t briljontnom ranniš ljonj u i me ntalno opismeojenom svetu

Mentalna pismenost predstavl ja razum evan je azbu ke aspekata bio logije i ponašan ja mozga , o po sebno ko rteksc , možda ne će l i j e, u če nja , pom ćen ja i krea tivno sti .

Knj iga Mape unta, sa svoj im naglaskom na zrakastoj biološkoj I pojmovnoj arhitekturi mozga, predstavlja uvod u mentalnu p ismenost, konc ept za koga se nadamo da će imati duboko pozitivne efekte na l i čn o s t, porodicu, organizac ije, društva i č i tav u civilizac ij u.

l

M entalno opism enjeni pojedinac

U našem isto rijskom " mentalno nepismenom stanj u" , mozak pojedincaj e zaroblj en u relativno malom pojmovnom okviru, bez k ori šćenja ča k ni najprimarnijih alatki mentalne pismen osti koj e bi mu pomogle da proširi taj svoj poj movni okvir. Ća k su i trad icionaln o "dobro obrazovani" i pismeni pojed inci zn ač aj n o ogran i če n i č i nj en i c o m da su u m ogu ćn os ti da kor iste samo deo bio loških i pojmovnih alatki za razmišljanje ko ie su im dostup ne.

Ilustracija koj a pokazuj e relativnu veli činu ..mentalnih ekrana " nep ismenih, linearno razmi šljaju ć ih i .. zrakasto razm i šljaju ć ih uli/ova. Pe/Ijo automatske samopoboljšavoju ć e povratne sprege briljantnog mislioca daje ekranu mogućnost beskrajnog povećavanja .1

Peli seg ment:

Budu ćnost

277

U susret brttjant nom razmi šljanju i mentaln o opismenjenom s vetit Uveliča vanje

XX/X

spoznaje

čovek je u stanj u da uključi brilj antne sine rgimašine za razm išljanje, kao i da os m isli pojm ovne okv ire i nove paradigme beskrajnih mogućnosti . Prethodna ilustrac ija pokazuje " mentaine ekrane" nepism eno g, linern og i brilj antn o razm i šlj aju ć eg uma. Može se vide ti da ovaj pos lednj i ekran , po prirodi intelektualne mašinerij e koja ga p okreće , nastavlja da raste sa beskrajnim m ogućn ost im a vel ič ina i dimen zija . Ono što omogućava ve liku inte lektualnu slobodu je petlj a automatske sam opobo lj šavaj u ć e povr atn e sprege briljantnog mislio ca, koja odražava inhere ntnu sposobnost mozga svakog pojedinc a - j edne zad i v lj uj uće energane, kompaktne, efi kas ne i pr elep e, sa potencij alno beskrajn im hori zontima .

Men/alno opismenj en

s t ičke

Primen a prin cipa briljantnog razmišljanja na mozak vam omogu ćava da se slobo dnije krećete kroz glavne intelektualn e akt ivnos ti od l uč ivanja, pam ćenj a i kreativnog razm išljanj a . Pozn av anj e arhitekture sopst veno g razmi šljanja će vam o moguć i t i da birate i od l u č ujete k oristeći ne samo sves ne mentalne procese, v eć iparasv esne - te ogromne kontinente, planete, galaksije i mentaln e svem ire koji ček aju da budu istraženi od strane onih koji su mentaln o op ismenjeni.

Mentalno op ismenjeni pojedinac je takođe spos oba n da vidi v italne energane memorije i kreativnog ra zmišljanj a on akvim kakve stvarno jesu: potpuno identični mentalni procesi koji jednostavno zauzimaju različito mesto u vremenu. Pamćenje je p onovno stvaranje prošlosti u sadaš njosti. Kreati vn ost je projekcija sli čn e mentalne s inteze iz pr oš losti u budu ćno st. Svesni ra zvoj memorij e ili kre ativnosti pomo ću map a um a auto matski os nažuj e oba procesa. Najefikasniji način na koji pojedin ac mo žerazviti sposobnosti mentalne pismenosti i povećati mentalni ekran je da pr ati uputstva za brilj antno razmi šlj anj e prik azan a u pogla vlju X (str. 85). Ov a uputstva predstavljaj u teren za ve žbu za raz vij anj e mentaln ih sposo bnos ti kakve su kor istili velikiumovi (v. pog lavlj e ll, str. 24; i dod atak " Beleš ke ve likih um ova - test" , str. 293 ). Upravo je Leon ardo da Vin či , svakako naj već i svestrani kori snik menta lnih veš tina, os m islio č etv o rod e l n u formul u za razvoj potpuno funkcion alnog, mentaln o pismenog mozga, koja savršeno odražava data uputstva.

278

Peti segment:

Budu ćnost

XXIX

U susret briljantnosn razm išljanju ; mentalno opism enjenom svetu

Principi Leonarda da

Vinčija

za raz voj m entalno pismenog lima

l

Proučavaj nau ku umetnosti.

2 3 4

Proučavaj umetnost nauke. Raz vijaj ču/a - naročito nauči kako da gledaš. Sh vati da j e sve po vezan o jedno sa drugim. R eč en o

savremenim je zikom mapiranja uma, da Vinči je pojedincu

rekao s l ed eće: ..Raz vij sve svoj e kortika/ne veštine, raz vij čitav spektar primajućih mehan izam a svog mozga i shvati da mozak fun kcioniše sinergisti čki i da prestavlja beskraj nu i blistavu asocijativnu mašinu u blistavom univerzu mu. I ' P ri menjuj uć i vo d eća nače la

mapiranja uma i da Vi n čijeve zakone, mozak može da razvije svoj sopstveni izraz, i s tražuj ući nesanjane domene. Kao što je profesor Pjotr Anokin nastavio, nakon citata iz prvog poglavlja ove knjige (str. 15): ..Nema niti j edn og čo veka, ni u prošlosti ni II sadašnjosti, koji j e barem iz daljine istražio celokupni p otencijal mozga. Mi prema tome ne prihvatamo nikakva ograničenja potencijala ljudskog mozga - on j e beskrajan! "

2

Mentalno opismenjena porodica

U mentalno opismenjenoj porodici naglasak će biti na razvoju, komunikacij i, učenju, kreativnosti i ljubavi, i u tom kontekstu će svaki član porodice razumeti i negovati ču desne, blistave i neopisivo kompleksne individue - ostale članove svoje porodice. Kao što je Džon Rejder Plat (John Rader Plat) rekao: " Ako bi ova oso bina kompleksnosti nekako mogla biti tra nsformisana 1/ vidljivu svetlost tako da p ostanej asno dostupna našim ču lima, biološki svet bi postao hodajuće polje svetlosti u poredenju sa fizičkim svetom. SI/nee bi sa svojim velikim erupcijama iščezlo do blede j ednosta vnosti 1/ poredenju sa ružinim grmom, kišna glista bi bila svetionik, pas bi bio grad svetlosti, a ljudska bića bi se ist icala kao blještava sunca Peli segment: Budućnost

279

U susret briljantnom razmišljanj u i mentalno optsmenjenom sve tu

XXIX

kompleksnosti, koja isijavaju eksplozije značenja j edni drugim a kroz gluvu noć fizičkog sveta koji se nalazi između njih. Ozlediti bismo oči j edni drugima. Pogledajte u oreole na glavama svojih retkih i kompleksnih sap utnika. Zar nije lako?" Tako je.

3

Mentalno opismenjeno organizacija Nadamo se da će u budućnosti Mentalno op ismenjena organizacija, bilo daje to klub, škola, univerzitet ili poslovna organizacija , biti viđena u kontekstu proširene porodice, vođena istim principima, razumevanjem i vizijama. Već smo, u ranim devedesetim, počel i da uviđamo prve dram ati čne znake . Organizacija The Brain Trust, međunarodna dobrotv orna organizacija za sve one koji žele da n au če kako da koriste svoj mozak, osnovala je klubove pod imenom Upotrebite svoj u glavu u deset razl iči­ tih zemalja, i počel a da objavljuj e magazin pod nazivom Upotrebite svoj u gla vit - Synapsia, međunarodni žurnal kluba Upo trebite svoju glavu. Sve j e v eći broj nastavnika i učenika u školama koji su uključen i u mentalno opismenjavanje, a u Itonu, čuvenoj engleskoj državnoj školi, školski Klub mozgova (Brain Club) u svojoj prvoj godini postojanj a već ima 300 čl anova! (V. str. 287, gore.) U međuvremenu , studenti Univerziteta Durham, koje predvodi Džejms Li (James Lee), formirali su klub posvećen promovisanju mentalne pism enosti i uspostavili mrežu kroz č i tav sistem engleskih univerziteta. U svetu biznisa se, takođe , trend prema mentalnoj pis menosti ubrzava. Osim brojnih primer a, navedenih u poglavljima XXV (str. 230), XXVI (str. 243) i XXVII (str. 250), i pisci i mislioci iz poslovnog sveta podjednako dolaze do istih zaklj u čak a. Piter Draker (Peter Drucker) je, u svojoj knjizi Inovacije i preduzetništvo, predvideo da će "menadžer budućnosti biti jednostavno vodi č za učenj e", dok je Džon Nejzbit , u knjizi Megatrendovi 2000, dao prikaz deset trendova za ljudsku rasu u približavanju novom milenijumu, identifikujući metatrend koji leži u osnovi svih megatrendova: "Naučiti kako učiti, o tome se samo rad!". Videti poglavlje XXVI (str. 262) .

280

Peti segment: Budućnost

Kompletno ma pa uma "Uloga vođe" firme EDS (v. str. 253-254) H INl> HAP ~{u~ Q):.l"fO~Si

/
~ ~..,.<

Prirodno arhitektoniko: slika 29

Peli segment. Budu ćn ost

281

Mapa um a koju ie uradio B. H. Li iz firme B. H. Lee & Com pany, Accauntants, a razvoju, opasnostima i ekspanziji poslovne prakse (v. str. 255)

282

Peli segme nt:

Budućn ost

Mapa uma koiu ie uradio Žan-Lik Kostner za 4-dnevni kurs obuke Iv. str. 266) Peli

se~mcnl: Budućnost

283

Prirodno orhitektoniko: sliko 30

284

Peli segment: Budućn ost

Prva kampjuters ka mapa uma Peli segment..

BuduĆlwst

285

GORE LEVO: Kompjuterski meni progroma Mind Map Plus. GORE DESNO: Zum ironi deo kompjute rske mape uma . DOLE LEVO: Je dna od grana prikazane kompjuterske map e uma u ređen o tako da i soma predstavlja centar. DOLE DESNO: Jedno od grana prikaza ne kompj uterske mop e um o predstavljeno kao posebno mapa um a.

286

Peti seg ment:

Budu ćn ost

Mapa uma autora Džonatana Monfegjua (Jonath an M ontogu) sa Jfon koledža, kojo prikazuje vikend posvećen seminaru (v. str. 280)

M ap a um a koj u je uradio šeik Talib, koj a prikazuj e p/an za m en ta/n o opismenjenavanje društva (v. str. 289) Pel i segment: Budu ćn ost

287

Prirodna arh ifektanika : slika 3 J

288

Peli seg ment: Budu ćn ost

XXIX

U susret brilja ntnom razmi/ ljanju i mentalno op ismenjenom svetu

Skoro id entičnu izjavu dao je Alvin Tofler (Alvin Toffier) (autor knj ige Šok budućnosti), u svojoj novoj knjizi Pro mena snaga, rekavši: " Nep ismenima se neće smatrati oni koji ne znaju da čitaju. već oni koji ne znaju kako da uče. "

4

M entalno opismenjeno društvo

Sa porastom broja mentalno opismenjenih pojedinaca, porodica i organizacija, uskoro ćem o dočekati i osvit mentalno op ismenjenih društava. Uviđajući značaj ovog trenda i njegovih implikacija, Senat Sjedinjenih država je nedavno proglasio devedesete godine "dekadom mozga", n avod eći s ledeć e :

.. Od/likom Senata i Predstavničkog doma Sjedinjenih američkih država. Kong res proglašava daje dekada koja počinje l. januara J990. godine označena kao " dekada mozga ", a da j e predsednik Sjedinjenih drža va autorizovan i za molje n da donese prokla ma cij u koj om poziva sve zvaničnike i narod Sjedinjenih drža va da OVl I dekadu p roprate odgovarajućim programima i aktivnostima. "

Ova inicija tiva već pokazuje značajne efekte. Osim o h rabruj uć ih daljih istraživanja i p roučavanj a mozga, kompanije kao što je EDS su inicirale programe Nadma šivanje obrazovanja koji promovišu menta/nu p ismenos t. Ta kođe srno bili svedoci i lansiranja programa Obrazovanje 2000, koji traga za novim načinim a razumevanja sposobnosti mozga za u čenj e, uspostavljaju ći programe doživotnog učenj a širom zemlje i i stražujući buduće potrebe škola. Pored toga, stvara se i jedna intele ktualna klima u okviru koje se mozak sve češće pojavljuj e u programima radija i televizije, kao i u svim ostalim medijim a. Društva podjednako razmatraju i generalnu pokretačku snagu dekade mozga, kao i posebne inicij ative, kao što je inicijativa pokrenuta u Venec ueli postavljanjem ministra za razvoj ljudske inteligencije . Mapa uma na strani 287, koju je uradio šeik Talib (Talib), arapski filozof i mislilac, razma tra plan za razvoj mentalno opismenj enog društva. Pok azujući svoju pan- lingvi sti čku prirodu, mapa uma obuhvata stabilizirajuće korene obrazovanja, ekonomije i politike, a takođe uključuj e i druge značajne faktore u poljoprivredi, uslužnim delatnostima, pogonskim mehanizmima, industriji, komunikacijama i marketingu. Na desnoj strani mape istaknutaj e "informaci ona tehnologij a", zbog svoje sve značaj nije uloge u načinim a sprovođenja komunikacija i Peti segment: Budućn ost

289

XXIX

U susrel briljantnom razmišljanju i menta lno opismenjeno m sve tu

biznisa u savremenim društvim a. Na levoj strani mape je grana "obrazovanje", koja pokazuje dva oka sa kapama koja se među sobno posmatraju. Kao što šeik Talib kaže: " Ovo je snažan op is po trebe za edukacijo m edukatora. Taj zadatak j e bio zapos tavljen u mnogim zemljama koje su previdele njegov ogromni značaj. Dobar plan se može smatrati uspešnim j edin o ukoliko se može menjati u bilo kojoj f azi. Prema tome, plan mora biti fleksibilan i dinamičan; mora biti živ. " Jedna od interesantnih stvari u vezi sa ovom mapom umaj e to što j e, tokom ranih faza, j edna mlada konobarica bacila pogled na nju i, na pitanje šta misli da je videla, odgovo rila: "To je slika o stvaranju boljeg sveta ." Ona nije poznavala arapski jezik, niti j e unapred znala o čemu se radi. Ovo predstavlja jasan i živopisan primer uspešnosti mape uma kao osnovnog sredstva komunikacij e, kao i zn ačaj a primene istraživanja funkcija ljudskog mozga.

5

M entalno opismenjena civilizacija Od razvitka opismenj enog društva samo je jedan korak do razv itka mentalno op ismenjene civilizacije. Sa eksplozijom briljantnog razmišljanja posredstvom kompjutera, satelita i medij skih mreža, preduzeli smo prve korak e prema globalnoj informacijskoj strukturi, koja počinj e da nalikuje srukturi embrionalnog mozga. Na taj način vizija planete, na kojoj će komunikacij a i razum evanje postati brži i složeniji , a ujedno i pri stupačn iji i razumlj ivij i, postaje sve verovatnija. Počinj e­ mo da se krećemo ka realizacij i vizije filozofa Olafa Stepldona (Olaf Stapledon), kojuje dao u Tvorcu zvezda, o globalnom mozgu kroz nek ih četiri milion a godina : "U istinskom rasnom iskustvu razgranati sistem koji obuhvata čitavu planetu i uključuje milione miliona mozgova rase, postajefizička osnova rasne ličnosti. Jedinka otkriva daje otelovorena u svim telim a rase. U samo j ednom opažanju naslađuje se svim telesnim kontaktima, ulju čuju ću i uzajamne zagrljaje svih ljubavnika. Kroz mirijadu" stopala svih muškaraca i žena obuhvata svoj svet j ednim potezom. Vidi svim očima i obuhvata jednim pogledom sva vidna polja. Tako opaža u trenu i u kontinuumu, tu šarenu sferu, čitavu površinu planete.

• 290

Mirij ada (Gr.), bezbrojno mnoštvo. prim. prev. Peli segment:

Budućnost

XXIX

lj sl/srel

brttjonnsom razm lšijanj u i mentalno op ismenjenom svetu

Ali ne samo tako. Sada stoj i iznad grup nih umova kao što oni stoje iznad j edinki. Posmatra ih kao što bi neko pro uča vao žive ćelije svog sopstvenog mozga; premda sa istim rezervisanim interesovanjem nekog ko posmara mravinjak; a opet kao neko zanesen čudnim i različitim putevima svoj ih drugova; ip ak najvi še kao umetnik koj i nema drugih misli osim onih o svojoj viziji i njenom ovaploćenju. Na rasni način čovek shvata sve stvari astronomski. Svim očim a i svim opserva torijama posmatra svoj putujući s vet i viri van u sv emir. Obazirući se na solarni sistem simultano sa obe ivice svog sv eta, opaža planete i sunce stereoskop ski, iako binokularnim vidom. I dalje, opaženo 'sada ' ob uhva ta ne jedan trenutak već beskrajni period. " Da lije moguće da mi barem započnemo sa približavanjem ovakvoj mentalno opismenjenoj budućnost i ? Knj iga Mape uma sugeriše da jeste. BRILJANTNO RAZMI ŠLJANJ E - BLI STAVA BUD U ĆNO ST

U cilju razmatranja svih m ogućno st i , neopho dno je da se smesta vratimo iz kosmosa u korteks, i da istražimo svetionike nade Rejdera Plata u zbrci obeshrabruj uć ih vesti o ekonomiji, zagađ i vanj u i opštem globalnom stanju. Ukoliko želimo da postignemo potpuno razumevanje svoje trenutne situacije i realniju interpretaciju svoje budućnosti , neophodnoj e da pogledamo vrlo pažljivo u jedini faktor koji vrlo d ram ati čn o uti č e na sve budu će mogućnosti. Presudni faktor nije opšte okruženje, niti su to teorije ekonomije ili psihologije, niti čak "os novna agres ivnost čovečan stva" ni " nepovratna plima istorije". Glavni, skoro zaslepljuj uće oč ig ledan faktor je upravo faktor koji je bio i predmet ove knjige, a koji u velikoj meri belež i, kontroliše i usmerava ostatak jed načine : briljantno razmišljajući ljudski mozak. U našem sve većem razum evanju ovog neverovatno složenog i misterioznog organa, u našem sve većem razumevanju porodice čo­ večanstva - nas samih i naših briljantnih ljudskih srodnika - i u našem sve v ećem razum evanju međusobne povezanosti i relativnosti svih stvari, leži naša nada za budućno st.

Mo že biti tuko. I fleku bude tuko! Peli segment:

Budućn ost

291

===========Dodatak =========== Beleške veliki h um o va - te st U dodatku će te n ać i 17 beležaka velikih mislilaca iz oblasti politike, voj nih nauka, arhitekt ure, umetnosti, poezije, nauke i knj iževnosti. Beleške poka zuju da je za napred nu inteligencij u sasvi m prirodno da koristi više od p ro sečn og spektra kortikainih veština. Beleške koje smo uključ i li , za vašu informaciju i zabavu, su u vidu testa. Sugerišemo vam da ih pregledate i da pokušate da identifikujete koj i j e veliki mislilac napravio koju belešku . U vreme pripreme za štampu, najveći broj pogodaka na ovom testu je bio 7 od 17!

Bele ške . velikog umo ' (A) 293

Beleške ve likih umom < test

Dodatak

Beleške. velikog umo ' (B)

Beleške . velikog umo ' (C) 294

Dodatak

Beleške velikih limov a - test

Beleške .ve/ikog urno' (D)

295

Beleške velikih lImo\la- test

Dodatak

Beleške . ve likog urno ' (E)

296

Dodatak

Beleške velikih umo va < test

_.....

....."""'::"',,:~----'~.. Beleške "velikog urno " (F)

Be le ške " ve liko g umo " (G)

Be leške . ve/ ikog umo ' (H)

297

Beleške velikih limova - test

Doda/ak

I;U '\.uri' f./., 9--;) ('''::;- ~ ; ;' . ' • .,/ . . ",. ~. -,

• •

~ ...

•

j

• ... ....A.tA

.. _ .. I .

. .. . .

Beleške " velikog urno " (I)

Beleške " velikog urn o " (J)

298

~ . '"'

w,-...-..... -...:..

/ " . ....

Q,.... ~-"' A

•

... Doda/ak

Beleške l umova - test • ve likih

Beleške "ve/ikog uma " (K)

Beleške Hve /ikog umo " (l)

299

Dodatak

Beleške velikih umova < test

_ J):;;;2I1 , 1lI"-

w.....

~

~

T.,.

t

~

,.

o

~ /

.61 1 . -

ti:.

__

n."" ~ . "".r$~

..

,.-:-

uu:.

...,.~J

~"' ~ I -?.-k:

4-t "·

~ 4~

"'j!' :r.

-P"'"""",'"

....__. .

hl'l'Ji!ft

~ ."". f

o .... ~/ ·

.......... A..,

~

,.u.-'

.- ~', J.,, ?

t&-

~_

~

""" ;....a.,.,,,,

Beleške "ve /ikog urno " (M)

3S" C,. ;t.';\i

,.,...,....... _

Beleške .ve/ikog urno ' (NJ

300

\.

KI

...... Dodatak

Beleške velikih umova - test

Beleške . velikog urno' (O)

Beleške . velikog urno ' (P) 301

Dodatak

Beleške velikih li mova - test l

.

_.(f_

,

,

•

•

f1~~ ~.Jl WI~. ~

<.c.... e ~ '1J . Il:: f.,i-.f. f'. ~ ... t'.. , '8 #- l> i>',..

f

~

taC

· ~. ~ Cil 4 J

~t-:.

F«.

L

....

ea . '

~ ''''I iV -r , ...

L",* ~~ ., l.!...-_ k"'::"'~,",~

" -'-""""

Beleške . ve liko g umo " (Q!

302

7 I

~~4.

Dodatak

Beleške velikih umova - test

ODGOVORI NA TE ST "SLlKE PRIRODNE ARHITEKTONIKE" str.

33

prirodna arhitektonika, slika 1: Nebula •

34

prirodna arhitektonika, slika 2: Tobolac drvo, Namibija

35

prirodna arhitektonika, slika 3: Munja

36

prirodna arhitektonika, slika 4: Molekul insulina

37 prirodna arhitektonika, slika 5: "H aos probija red" (kompjuterska grafika: eksponent Ljapunova za log i sti čku j ednačinu sa parametrom koji varira u sekvenci AABABABAABABAB... A : apscisa; B: ordinata. Narandžasta figura u prvom planu prikazuje periodicitet, dok plava pozadina prikazuj e haos)

38

prirodna arhitektonika, slika 6: Fotomikrografija jedne dijatome

39

prirodna arhitektonika, slika 7: List testeraste palme

40

prirodna arhitektonika, slika 8: Glava semenke m asl ačka

74

prirodna arhitektonika, slika 9: Koral gorgonija

75

prirodna arhitektonika, slika 10: Ljuštura puža volaka

76 prirodna arhitektonika, slika ll : "Sedmokrila ptica" (kompjuterska grafika: atraktant haosa dobijen iteracijom tačaka na ravni. Tačke haoti čno lutaju na ovoj figuri; samo vrlo veliki broj tačaka nam dozvoljava da raspoznajemo uređen e strukture) 77

prirodna arhitektonika, slika 12: Orošena paukova mreža

78

prirodna arhitektonika, slika 13: Raširen rep mužjaka pauna

113 prirodna arhitektonika, slika 14: Koral gorgonija

•

A.,tr. maglina. (prim. p re v.)

303

Beleške velikih wnO \la -

Doda/ak

fest

114 prirodna arhitektonika, slika 15:

Pl asti čn i odlivak krvnih sudova koji snabdevaju mozak

115 prirodna arhitektonika, slika 16: Morski crvi 119 prirodna arhitektonika, slika 17: Snegom pokriveno drvo 120 prirodna arhitektonika, slika 18: Fotomikrografija kristala

dekstroze 120 prirodna arhitektonika, slika 19: Kolonija morskih anemona

153 prirodna arhitektonika, slika 20: Hrastovo drvo zimi 160 prirodna arhitektonika, slika 21: Seme paviti

193 prirodna arhitektonika, slika 22: "Sve tlo na kraju tunela" (kompjuterska grafika: bi om atem at i č­ ka simulacija halucinacije koja se dešava u uslovima bliskim klini čkoj smrti ili indukovanirn, drogama. Lavirintna Turingova struktura se razvija u vizue lnom kortesu, koj i zbog retinokortikalne mape stvara ovu sliku) 196 prirodna arhitektonika, slika 23:

P omrač enj e

sunca

200 prirodna arhitektonika, slika 24: Elektronska mikrografija kuka-

stog ploda

broćike

233 prirodna arhitektonika, slika 25: Kišne kapi na

li šću vučj eg

boba

239 prirodna arhitektonika, slika 26: Kristali leda na prozoru 257 prirodna arhitektonika, slika 27: Bodlje kaktusa u krupnom planu 258 prirodna arhitektonika, slika 28: Kristali tartarne kiseline 281 prirodna arhitektonika, slika 29: Aero-snimak delte reke Kolorado 284 prirodna arhitektonika, slika 30: Eletronska mirografija polenovih zrnaca nevena 288 prirodna arhitektonika, slika 31: Fotomikrografija dijatome

•

A. M. Turing ( 1912- 1954.), engleski teti čna računska

(prim. prev.]

304

matem ati čar;

Turingova mašina - hipo-

mašina koja ima beskrajnu mogu ćnost skladište nja informacija.

Dodatak

Beleške velikih unlm'a - test

ODGOVORI NA TEST "BELEŠ KE VELIKIH UMOVA"

Beleške "velikog uma" I :

Pablo Pikaso: stra nicq iz rukopisa " Asul y Blanco " , 1894

Beleške"velikog uma" 2:

Leo nardo da

Be leške "velikog uma" A:

Isak Nj utn: autograftka skica rej1ektujućeg teleskopa

Be leške "velikog uma" B:

Albert Ajn štaj n: dijagram kao odgovor na pitanjej edne učenice

Beleške "vel ikog uma" C:

Tomas Ediso n: crtež sijalice iz beležnice za 1880. godinu

Beleške "velikog uma" D:

Leonardo da Vin či : crtež p adobrana i krila mašine za letenje

Beleške "velikog uma" E:

Isak Njutn : pismo Oldenburgu od 6.2.1671., u kome opisuje eksperiment sa s vetlo šću

Beleške " velik og uma" F:

Mikel anđel o : studija anatomskih proporcija

Beleške "velikog um a" G:

Beloven : strana iz " Knjiga razgovora" (1819) , koriš ć enih za razgovore sa posetiocima

Beleške "velikog uma" H:

Džems Džojs: crtež Leopolda Bluma, iz " Ulisa" , 1920

Beleške "velikog uma" l:

Vi n či:

crtež

Vinsent van Gog : pismo Emilu B ema ru, Arl, jun 1888

Beleške "velikog um a" J:

Kr istifo r Ko lum bo: skicirana mapa ostrva Hispaniola, iz brodskog dnevnika sa putovanja brodom" Santa Maria"

Beleške "velikog uma" K :

Vilijam Blejk: ..Jagnj e " iz zbirke " Pesme nevinosti "

•

Špan ski "Plavo i Belo". (prim. prev.}

305

Bele ške velikih umova - test

Doda /ak

Beleške " velikog uma" L:

Leonardo da Vin či : tacija

Beleške "velikog uma" M :

Valter H. Bretej n (Walte r H. Brattain): Laboratorijska bele žnica dobi/nika Nobelove nagrade. sa beleškom o otkriću tranzistorskog ef ekta. 23. 12.1947

Beleške "velikog uma" N:

Mark Tven: autop ortret, 1874

Beleške " velikog uma"

o:

muzi čka

no-

Vilijam Blejk : ..Njutn " (detalj)

Beleške "velikog uma" P:

Džon Kenedi : ž vrljotine, 2. 7. 1964.

Beleške "velikog uma" Q:

Ćar ls Darvin: crtež dr ve/a evolucije

306

Bibliografija Aiken, E.G., T ho mas, G.S., Shennum, W.A. 'Memory for a lecture: Effects of notes, lecture rate, and information density.' Journal of Educational Psychology 67 (3), 439-44, 1975. Anderso n, J .R. Cognitive Psychology and Its lmplications. Second edition. New York: W.H. Freeman & Co., 1985. Ande rso n, J .R. ' Retrieval of propositional information from long-term memory.' Cognitive Psych ology 6, 45 1-74, 1974. Anokhi n, P.K. 'The Forming of natural and artificial intelligence' . Impact of Science on Society. Vol. XX1I/ 3, 1973. Ashcra ft, M. H. Human memory and cognition. Glenview, Illinois: Scotl, Foresman & Co., 1989. Atkinson, Richard C., i Shiffri n, Ric ha rd M. 'The Control of Short-term Memory' Scientific American, August, 1971. Baddeley, Ala n D. Th e Psy chology of Memory New York: Harper & Row. 1976. Bever, T. i Chiare llo, R. ' Cerebral dominanee in musicians and non-musicians.' Science 185, 137-9,1 974. Bloch, Mich ael. 'Im proving Mental Performance' biographical notes. Los Angeles: TellSyn 1990. Borges, Jorge Luis. Fictions (especially 'F unes, the Memor ious'), London: Weindenfeld & Nicolson, 1962. Bourne, L.E., Jr., Dominowski, R.L., Loftus, E.F., i Healy, A.F. Cognitive Processes. Englewood Cliffs, NJ: Prentice-HaJllnc., 1986. Bower, G.H., i Hilgard, E.R. Theories of Learni ng. Englewood Cliffs, NJ: Prentice-Hall Inc., 1981. Bower, G.H., Clar k, M.C., Lesgold, A.M., Winyeny, D. ' Hierarchical retrieval schemes in recall ofcategoriyed word lists.' Journal ofVerbal Learning and Verba l Behavior 8, 322-43, 1969. Breznity, Z. ' Reducing the gap in reading performance between Israeli lowerand midd le-class first-grade pupils,' Journal ofPsy chology 121 (5), 49 1-50 1, 1988. Brown, Ma r k. Memory Matters. Newton Abbot: David & Charles, 1977. Brown, R., iMcNeil, D. 'The ''Tip-of-the-Tongue" Phenomenon' . Journal of Verbal Learning and Verbal Behavior S, 325-37. Bugelski, B.R., Kidd, E., Segmen, J . 'I mage as a mediator in one-trial paired-associate learning,' Jou rnal of Experimental Psychology 76, 69-73, 1968. Buzan, Tony. Harn essing the ParaBrain. London: Wyvem Business Books, 1988.

307

Buzan , Tony. Make the Masi of Your Mind. Cam bridge: Colt Books, 1977. London: Pan, 198 l. Buzan, Tony. Speed and Range Reading. Newton Abbot: David & Charles, 1989. Buzan , Tony. Use Your Head. London : BBC, 1974. Also published as Use Both Sides of Your Brain. New York: E.P. Dutton, Viking Penguin NAL , 1990. Buzan , Tony. Use yo ur Memory. London: BBC, 1986. Also published as Use Your Perfect Memory. New York: E.P. Dutton, 1984. Viking Penguin NAL, 1990. Buzan , Tony. The Brain Users Guide. New York: E.P. Dutton, 1983. Viking Penguin NAL, 1990. Carew, T.J ., Hawkins, R.D. , iKandel, E.R. ' Differentiai classica l conditioning of a defensive withdrawal reflex in Aplysia Californica,' Sc ience 219 , 397-400, i 983. Ca tron, R. M., · i Wingenba cb, N. ' Developing the potential of the g ifted reader.' Theory into praclice, 25 (2), 134- 140, 1986. Cooper, L.A ., i She pa rd, R.N. 'Chronometrie studies ofthe rotation ofmental images.' In Chase, W.G. (Ed.) Visual Inf orm ation Processing. New York: Academ ic Press, 1973. Daehler, M.W., i Bukatko, D. Cogn itive Development. New York: Alfred A. Knopf, 1985. Domjan, M. i Burkhard, B. The Principles of Learning and Beha vior. Monterey, Cal.: Brooks/Cole Publishing Co., 1982 Dryden , Go r don i Vos, Jeanette (Ed.). The Learn ing Revolution . California; Jalmar Press, 1993. Edwards, B. Drawing on the Right Side of the Brain. Los Angeles: J. P. Tarcher, 1979. Eieh, J. , Wein gartn er, H ., Stillman , R.C., i Gillin, J.e. ' State-dependent access ibility of retrieval cues in the retention ofa categorized list.' Journal of Verbal Learning and Verba l Behaviour 14, 408-17, 1975. E r ickson, T.C. ' Spread of epilept ic discha rge,' Archives of Neurology and Psychia try 43, 429-452, 1940. Fantino, E., i Logan, e.A. The Exper imenta l Analysis of Behavior: A Biological Perspective. San Francisco; W.H. Freeman &Co ., 1979. Frase, L.T., i Schwa r tz, B.J. 'Effect of question production and answering on prose recall,' Journal ofEducational Psychology 67 (5), 628-35 , 1975. Freidman, A., i Poison , M . ' Hemispheres as independent resource systems: Limited-capacity processing and cerebral specialisation,' Journal ofExp erimen tal Psy chology : Hu man Perception and Perform ance 7, 1031-58, 1981. Gawain, S. Creative Visualiza tion . Toronto: Bantam Books, 1978. Ga zza niga , M. ' Right hemisphere language following brain bisection: A .lO- year perspective.' A merican Psycholog ist 38 (5), 525-37, 1983. Gazzaniga, M. Mind Mal/ers. Boston: Houghton Mifflin Co., 1988. 308

.....

1 Gazzaniga, M. The Social Brain. New York: Basic Books Inc., 1985. Gazzaniga, M. i DeDoux, J.E. The Integrated Mind. Ne w York: Plenum Press, 1978. Gelb, Michael: Present Yourself. London: Aurum Press, 1988. Gelb, Michael, Bu zan, Ton y. Lessons fro m the Art ofJl/ggfing. USA; Crow n Ha rmony 1994. Glass, A.L., Hol yoak, Koj. Cognition. New York: Random House, 1986. Godden, D.R, i Baddeley, A.D. 'Context-depe ndent memory in two natural environm ents: On land and under water,' British Jal/mal of Psy chology 66, 325-3 1, J 975 . Good, T.L ., i Brophy, J .E. Educational Psy chology. New York: Holt, Rinehart and Winston, 1980 . Greene, RL. ' A commo n basis for recency effects in immedi ate and delayed recall,' Journal ofExpe rimental Psych ology : Learning. Memory and Cognition 12 (3), 4 13-18, 1986. Grof, S. Bey ond the Brain: B irth. Death , and Transcendence in Psychotherapy. New York: State University of New York Press, 1985. Haber, Ralph N. ' How We Remember What We See' . Scientific American, 105, May 1970. H a lpern, D.F. Thought and Knowledge: An Introduction to Critica l Thinking. Hillsdale, NJ : Er1baum , 1984. Hampton-Turner, C. Maps ofthe Mind. New York : Colli er Books, 1981. Hearst, E. The First Century of Exp erim ental Psychology. Hillsdale, NJ : Lawr ence Er1baum Associates, 1979. Hellige, J. 'Interhemispheric interaction: Models, paradigms and recent findings. In D. Ottoson (Ed.) Duality and unity ofthe brain : Unified functioning and sp ecialization ofthe hemispheres. London : Macmillan Press Ltd., 1987. Hirst, W. 'Improving Memory.' ln M. Gazzaniga (Ed.) Perspecitves in memory research. Cambridge, Mass.: The MIT Press, 1988. Hooper, J., Teresi, D. The Three-pound Uni verse. New York: Dell Publi shing Co. Inc., 1986. Howe, M.J.A. 'U sing Students' Notes to Examine the Role of the Individual Learner in Acqu iring Meaningful Subject Matter.' Jal/mal of Educational Reseach 64, 61-3. Hunt, E. , i Love, T. ' How Good Can Memory Be?' in A.W. Mellon and E. Martin (Eds.) Coding Processes in Human Memory. Washin gton DC : WinstonIWiley, 1972. Hunter, I.M.L. 'And excepti onal memory.' British Journal of Psychology 68, 155-64 , 1977. Kandel, E.R, i Schwartz, J.H. 'Molecular biology of learning : Modulation of transmitter relea se.' Science 218, 433-43, J 982. Keyes, Daniel. The Minds ofBilly Milligan. New York: Random House , 1981.

309

Ki mble, D.P. Biological Psychology. New York: Holt, Rinehart and Winston Inc.. 1988. Kinsbo urne, M., Cook, J . ' Generalized and lateralized effects of con current verbalization on a unimanual skill,' Qu arterly Jal/mal of Experime ntal Psychology 23 , 34 1-5, 1971. Korn, E.R. 'The use ofaltered state s of'consciousness and imagery in physical and pain rehabi litation,' Jal/m al of Men tal Imagery 7 9 10, 25-34, 1983. Kos slyn , S.M. Ghosts in the Minds Machi ne. N ew York : W.W. No rton & Co. , 1983. Kosslyn , S.M . ' Imagery in Learn ing.' ln M. Gazzaniga (Ed.) Perspect ives in Memory Research. Cambridge, Mass.: The MIT Press, 1988. Kosslyn, S.M., Ball, R.M., Re iser, B.J. 'Visua l images preserv e metri c spatial information: Evidence from studies of image sca nning,' Ja l/mal ofExperimental Psy chology: HI/man Perception an d Perf ormance 4, 47-60, 1978 . LeBerge, S. Lu cid Dream ing. N ew Yo rk; Ballantine Book s, 1985. Lal'orte, R.E., Natb, R. ' Role of perform anc e goals in prose learnin g.' Journal ofEduca tional Psycho logy, 68, 260-4 , 1976. Leeds, R., Wedner, E., Bloeh, B. What ta say when: A g l/ide to more effective communication. Dubuqu e, Iowa: Wm . C. Brown Co. Publishers, 1988. Lo fl us, E.F. Eye witness Testimony. Cam bridge, Mass.: Harvard University Press, 1979. Lo fl us, E.F., Za nni, G. 'Eyewitness testim ony: The influence of word ing of a question.' Bulle tin afthe Psychonomic Society 5, 86-8, 1975 . Lu r ia, A.R. The Mind oj a Mnemonist. London: Jonathan Cape, 1969. Madiga n, S.A. ' Interserial repetition and coding processes in free recall .' Journal of Verbal Learning and Verbal Behavior 8,828-35, 1969 . Ma tli n, W.M . Cognition. New York: Holi, Rineh art & Winston Jnc., 1989. Mayer, R.E. Thinking , p roblem solving, cognition. New York: W.H. Freem an & Co., 1983. Menda k, P.A. 'Read ing and the Art of Gue ssing.' Re ading World 22 (4), 346-5 1, May 1983. M ille r, G.A. 'The magical number seven, plus or minus two: Some limits on our capacity for processing information.' Psychological Review 63 , 8 1-97, 1956. M iller, W.H. Reading Diagn osis Kit . West Nyack , NY: The Centre for Applied Research in Education, 1978. Neisser, U. Memory Observed: Rem embering ill Natura l Co ntex ts. San Francisco: W.H. Freeman & Co., 1982. Nelson, T.O. 'Savings and forgetting from long-term mem ory.' Journal of Verbal Learning and Verbal Behavior 10, 568-76, 1971. No rth, Vanda (w ith Tony Buzan). Get Ahead. UK; B.C. Publications, 1993. O rnslein, R. The Psy chology of Consciousness. N ew York : Harc ourt Brace Jovanovich, 1977. 310

Paivio, A. ' Effects of imagery instructions and c~ ncret eness of memory pegs in a mnemonie system,' Proceedings of the 7(; Annual Convention of the American Psychological Association. 77-8, 1968. Paivio, A. Imagery and Verbal Processes. New York: Holt, Rinehart & Winston Inc., [971. Pe nfield, W., Perot, P. 'The Brain's Record of Auditory and Visual Experience : A Final Summary and Discussion.' Brain 86, 595-702. Pen field, W., Roberts, L. Speech and Brain-Mechanisms. Princeton, NJ : Princeton University Press, [959 . Pe nry, J . Looking at Faces and Remembering Them: A Guide to Facial Identification. London: Elek Books, [971. Rec ht, D.R. Les lie, L. 'Effect of prior knowledge on good and poor readers ' memory of text.' Journal of Educational Psychology 80 ( 1), 16-20, 1988. Reid, G. ' Accelerated learning: Technical training can be fun.' Training and Development Journal 39 (9), 24-7, 1985. Reystak, R.M. The Mind. Toronto: Bantam Books, 1988. Rickards, J.P., DiVesta, F.J. Journal of Educational Psychology 66 (3), 354-62, 1974. Rob ertson-Tch ab o, E.A., Hausma n, CiP; Arenbe rg, D. ' A classical mnemonie for older Icarners: A trip that works!' ln K.W. Scaie and J. Geiw itz (Eds.) Adult development and aging. Boston: Little, Brown & Co., 1982. Ro binso n, A.D. ' What you see is what you get.' Training and Development Journa l 38 (5), 34-9, 1984. R ogers, T.B., K uipe r, N.A., Kirker, W.S. 'Self-reference and the encoding of personal information.' Journal of Personality and Social Psychology 35, 677-88, 1977. R oseufield, I. The Invention ofMemory: A New View ofthe Brain. New York: Basic Books Inc., 1988. Rossi, E.L. The Psychobiology of Mind-Body Healing: New Concepts of Therapeutic Hypn osis. New York: w.w. Norton & Co., 1986. Ru ger, H.A., Busseniu s, C.E. Memory. New York: Teachers College Press, 191 3. Ru ssell, Peter. The Brain Book. London: Routledge & Kegan paul, 1979. Schachter, S., Singer, J. E. 'Cognitive, social and physiological determinants of emotional state.' Psychological Review 69, 377-99. 1962. Sehaie, K.W., Geiwitz, J . Adult Development and Aging. Boston: Little, Brown & Co., 1982. Siegel, B.S. Love. Medicine and Miracles. New York: Harper & Row, 1986. Skinner, B.F. The Behavior of Organisms: An Experimental Analy sis. New York: Appleto n-Century-Crofts, 1938. Snyder, S.H. Drugs and the Brain. New York: W.H. Freeman & Co., 1986. SperJing, G.A. 'The information available in brief visual presentatnon.' Psycholog ical Monographs 74, Whole No. 498, 1960. 31/

Sperry, R.W. 'Hem ispheric deconnection and unity in conscious awareness.' Scientific American 23, 723-33, 1968. Springer, S., Deu tch, G. Left Brain. Right Brain. New York: W.H. Freeman & Co., 1985. Sta nding , Lionel. ' Learning 10,000 Pictures.' Quarterly Journal ofExperimental Psychology 25, 207-22. Stratton, George M. ' The Mnemonie Feat ofthe " Shass Pollak" .' Physiological Review 24, 244-7. Suzuki, S. Nurtured by love: a new approach to education. New York: Exposition Press, 1969. Tarr, C.T. Altered States of Consciousness. New York: John Wiley & Sons Inc., 1969. T homas, E.J . ' The Variation ofMemory with Time for Information Appeari ng During a Lecture.' Studies in Adult Education. 57-62 , April 1972. Toffler, A. Power Shift: knowledge. wealth and violence in the twenty first century. London: Bantam Books, 1992. Tulving, E. 'The Effects of Presentation and Recall of Mater ials in Free-Recall Learning. ' Journal of VerbalLearning and Verbal Behaviour 6, 175-84 . Van Wage nen, .W., Herren, R. ' Surgical division of com missural pathway s in the corpus ca lloseum.' Archives ofNeurology and Psychiatry 44, 740-59, 1940. von Restorff, H. 'Uber die Wirkung von Bereichsbildungen im Suprenfeld.' Psychologische Forschung 18, 299-342 . Wa gner, D. 'Memor ies of Morocco: the influence of age, schooling and environment on memory.' Cognitive Psychology 10, J -28, 1978. Wal sh, D.A. 'A ge difference in learning and memory.' l n D.S. Woodruff and J.E. Birren (Eds.) Aging: Scientific perspecitves and Socia l Issues. Monterey, Cal.: Brooks/Cole Publishing Co., 1975. Warren, R. M., Warren, R.P. 'Auditory illusions and confusions.' Scientific American 223, 30-6, 1970. We lfor d, G. ' Function of distinct associations for pai red-associate performance" Psychological Review 73, 303-13, 1971. Vates, F.A. The Art ofMemory. London: Routledge & Kega n paul, 1966. Za idel, E. ' A response to Gazzaniga: Language in the right hemisphere: Convergent perspectives.' American Psychologist 38 (5) , 542-6. 1983.

312

o autorima Toni Buza n j e tvorac mapa uma®, predsednik fondacije za proučavanj e mozga, The Brain Foundation, osn ivač udru ženj a The Brain Tn/st i klubova Use Your Head Clubs , kao i kreator kon cepta mentalne p ismenosti. R ođ en

je u Londonu 1942 . god ine, a dipl omirao na Univerzitetu Bri tish Columb ia 1964. godine, sa od li čnim oce nama iz psihologije, engleskog j ezika, matemati ke i opšt ih nauka. Tokom 1966. godine radio je za Daily Telegraph , i bio urednik časopi sa International Journal of MENSA : Obj avio j e 44 knj ige (42 o mo zgu, kreativnosti i učenju , i dve zbi rke poezij e). Nj egove knji ge (međ u koj ima su: Koristite obe hemisfere mozga, Savrše no pamćenje. Izvucite najviše iz svog uma, Brzo čitanje. Buzanova knj iga genija, Rekordi iz mentalnog sveta i Pravo napred) su do sada objavljene preko pedeset zemalja i preve dene na dvadeset tri jezika. Njegov klas ik, knj iga Koristite obe hemisf ere mozga prod ata j e širom sveta u v iše od milion primeraka. Toni Buzan je postao m eđunarod na medij ska zvezda svoj im učeš­ ćem, prezentacijama i koprodukcijama mnogih satelitskih prenosa, te levi zijski h, video i radio program a, ka ko nac ionalnih tako i m eđu­ narodn ih, uklj uč uj u ć i tu i seriju Upotrebite svoj u glavu (BBC TV) koja j e oboril a sve rekorde; serij u Otvoren l/ m (IT V); Očara vajući razboj (jednosatni dokume ntarn i program o mozgu) i broj ne kont akt- emi sij e. Posebno treba istaći video programe Snaga uma, koji distribui ra BBC Video, u kome se obj ašnjava kori šćenje koncepta mapiranja uma za poslovnu upotrebu i koj i je dobio glavnu nagradu na 199 1 rvCA Festiva lu, i Ukoliko p rvo... (If at First...), nov i pristup pretvaranj u neuspeha u uspeh. Savetnik j e u vladinim ministarstvim a i multinaciona lnim organi tu i BP, Barclays Intern ational, Digital Equipment Corporation, Electronic Data System s, Hewlett-Packard i IBM), i redovni je pred avač u mnogim vodeć im m eđunarodnim poslovnim organizacijama, na uni verzitetim a i školama. Među čl anovim a organ izacije Young President s' Organisation poznat je kao "Gospodin Mozacij am a (uklj učuj ući

•

MEN SA - Udruženje osoba sa visokim koeficij entom inteligencij e (IQ). (prim. IIr.)

313

zak" (Mr Brain). Osni vač je Memorijad e, Svetskog šampionata u pamć enju , i suosn ivač Olimpijade umnih sportova pod nazivom "Mentalne olim pij ske igre" . Svoj rad j e u velikoj meri posvetio i pomaganju osoba ma koje imaju teškoć e pri učenju . Poznat je i po tome što ima najviši "IQ kreativnosti" na svetu. Savetnik je m eđunarodnih olimpijskih trenera i sportista, britanskog olimpijskog ves lačkog i šahovs kog tima. Izabran je za č lana M eđu­ narod nog saveta psihologa i saradnik je Instituta za podu čavanj e i razvoj . Član je Instituta direktora (Institute of Directors), Slobodni građ an i n Londona (Freeman of the City of London) i pokrovitelj Društva mladih predu zimača na Univerzitetu Kembridž i Univerzitetu Bristol. Njegovoj listi počasti, koja uk lju čuj e i nagradu za ru k ovođenj e, YPO Leadership Award, nedavno je dodato i priznanj e korporacije EDS " Lovac orlova" (Eagle Catcher Award) - koje se dodeljuje onima koj i su pokušali nemoguće i uspeli u tome! Bari Buzan je profesor među narod n i h studija na Univerzitetu Warwick i direktor sektora za istraživanja Centra za mir i istraživanja konflikata na Univerzitetu u Kopenhagenu. Bio je i predsed avaju ć i Britan ske asocijacije za m eđun arodne studij e, u periodu 1988-90 . Diplomirao j e na Univerzitetu British Columbia (1968), a doktorirao na Londonskoj školi ekonomije (1 973) . Intenzivno se bavi upotrebom i razvojem mapa uma od 1970. godine, a od 1981. je sa svoji m bratom radio na ovoj knjizi.

U svom akademskom radu se specijali zirao za istoriju i strukturu sistema u celini. Zbog toga j e nemin ovno generalista, sa širokim poznavanjem svetske istorije, politike , ekonomije, nauke i socio logije. Pisao je i držao mnogobrojna predavanj a o konceptualnim aspektima m eđunarodne sigurnosti, o teorijama m eđunarodnih odno sa. kao i o regionalnoj sigurnosti u Evropi, južnoj Africi, ju žnoj, j ugoistočn oj i severo istočnoj Aziji i na Bliskom Istoku. Lorens Fridm an (Lawrence Freedman) ga je opisao kao ,jednog od naji nteresantniji h teoreti čara savremenih međunarodnih odnosa". Tokom či tave svoje akademske karijere Bari Buzanje koristio mape uma kao sredstvo za rvanje sa masivnim i kompleksnim temama, za pripremu i držanje akademskih i javnih prezenta cija, kao i za planiranje i pisanje č lanaka, radova i knj iga. Njegove publikacije uključuju i m eđun arodnog

314

sl edeća izdanja: Politika morskog dna (1976); Narodi, države i strah: problem nacionalne sigurnosti u međunarodnim odnosima (1983, prerađeno drugo izdanje 1991) ; Nesigurnostjužne Azije i velike sile (1986, sa Goverom Rizvijem i drugima); Uvod u strateške studije: vojna tehnologija i međunarodni odnosi (1987); Nova raspodela uloga reda evropske sigurnosti: scenario za eru posle hladnog rata ( 1990, sa Morten om Kelstrupom, Pjerom Lemetrom , Elžbjetom Tromer i Oleom Viverom); Logika anarhije (1993, sa Č arl som Džonsom i Ri č ardom Litlom); i Identitet, migracije i raspored nove sigurnosti 1/ Evropi ( 1993, sa Oleom Viverom, Mortonom Kestrupom i Pjerom Lemetrom).

3/5

CTP- KaTaJ10fH3aUHj a y ny6nHKaUHj H Hapozma 6H6nHoTeKa Cpfiaje , Eeorpan 159.953 EY3AH, TOHH Mape uma: briljantno razmišljanj e I Toni Buzan, Bari Bu zan ; [prevodilac Jasmina Krpo- Ć etkovi ć] . Beograd : F inesa, 1999 . - XVI, 320 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Bibliotek a "Um" ; knj . 2) Prevod dela : The Mind Map Book I Ton y Buzan , Barry Bu zan . - tiraž 500. - O aut orima: str. 313. Bibliografija: str. 307-312. ISBN 86-82683-03-2

l. Ey3aH, Bap a 159.922

a) Hrrrenaremnrja b) Il avhen.e ID=773 9751 6

o BIBLIOTECI lP "Finesa" pokrenu la je biblioteku »UM« sa namerom da našoj čitalačkoj publici prezentira eksk luzivna svetska izdanja iz oblasti razvoj a mentalnih sposobnosti. U njenim okvirima naći će se dela svetskih autoriteta koji pišu o razvoju učenj a, p amć enj a, kreativnosti... l. Toni Buzan - BRZO Č ITANJE 2. Toni i Bari Buzan - MAPE UMA 3. Toni Buzan - SAV RŠENO PAM Ć EN JE 4. Lana Izrael , Toni Buzan - MOĆ D EČJEG UMA 5. Majki Ge lb, Toni Buzan - POUKA IZ UMETNOSTI ŽONGLIRANJA 6. Grejem Fuler - KAKO NAU Č ITI STRAN I JEZIK 7. Dominik O ' Brajan - KA KO POLOŽITI ISPIT

Biblioteka »UM« Izdavač:

l P »Finesa«

Rada Končara la, 11000 B eograd tel. 0111437-127 (9- 16 h); 0111428-536 mob. 064/113 OO 88; 063170 92 70 (8-22 h)

Toni Buzan:

Brzo čitanje u ovoj knji zi iznet je revolucionarno nov metod uz

pomoć

koga možete svoju brzinu či ta­ nja (preko 200 stran ica na sat), a da pri tome postignete bolje razumevanje i pamćenje nego pri klas ičnom č i- . tanju. ' drasti čno povećati

Knjiga sadrž i testove i praktične primere koji omogućuj u čitaocu uvid u napredak tokom savlađivanj a tehni ka brzog či tanja.

Toni i Bari Buzan:

Mape uma Mape uma su sredstvo za kreativnu organizaciju misli koje nam pomaže da bolje iskoristimo neograni čenu moć mozga. Kori steći slova, brojeve, boje, linije, crteže - sa lakoćom i uživanjem - postižemo izuzetne rezultate u poslu, kreativnom razmišljanju, pripremanju predavanja i prezentacija, hvatanju beležaka, donošenju odluka, rešavanju problema, i naroči­ to - u pamćenju i učenju .

Biblioteka »UM« Izdavač:

lP »Ftnesa«

Rada Končara la, 11000 Beograd tel. 0111437-.127 (9-16 h); 01l!428-536 mob. 064/113 OO 88 ; 063170 92 70 (8-22 h)

Toni Buzan:

Savršeno pamćenje Potencijal ljudske memorije je prakti čno n eogran i čen ! Međutim, da li znate kako da taj potencijal iskoristite na najbolji nači n? Ova izvanredna knjiga vam pruža mogu ćno st da nauč i te memorijske tehnike koje možete da upotrebite u svim oblastima mentalnog funkcionisanja (koncentracija, učenje, ispiti, prezentacije, strani j ezici, kreativno razmišljanje...).

Lana Izrael , Toni Buzan: Moć dečjeg

uma - postanite genije na brzaka Revo lucionarni metod mapiranja uma za decu i odrasle! Ova knjiga vas na lak, zabavan i jednostavan način uvodi u svet izvanrednog pamćenja i kreativnog razmišljanja.

Manje

učenja,

a bolje ocene!

Suviše dobro da bi bilo istinito? Ne, suviše dobro i istinito!

Biblioteka »UM« Izdavač:

lP »Finesa«

Rada Končara l a, 11000 B eograd tel. 011l437-127 (9-16 h); 011l428-536 mob. 0641113 OO 88 ; 063/70 92 70 (8-22 h)

MajkI Gelb, Toni Buzan:

Pouka iz umetnosti žongliranja Knjiga o učenju! Autori , koristeći metaforu žongliranja, prezentiraju jasan i pragmatičan metod, primenljiv u bilo kojoj oblasti učenja. Savlađujući umetnost re laksirane koncentracije čitalac otkriva novi pristup samorazv oj u, u kojem, razbijajući mentalne barijere, svoje neuspehe pretvara u uspeh.

Grejem Fuler:

Kako naučiti strani jezik - (bilo koji) Izuzetna knji ga zamišljena kao pomoć na literatura II uč enju bilo kog jezika, bez obzira da li je u pitanju konvencionalni kurs ili samostalno uče­ nje uz priručni k. Autor nudi niz praktičn ih saveta i konkretnih tehnika za rešavanje problema u učenju svakog jezika, kako na polju leksike i gramatike, tako i na polju izgovora.

Bib lio te ka »UM« izdavač:

lP »Finesa«

Rada Končara la, H OOO Beograd tel. 0111437-127 (9- 16 h); 0111428-536 mob. 064 /113 OO 88 ; 063170 92 70 (8-22 h)

Dominik O'Brajan :

Kako položiti ispit Knjiga višestrukog svetskog šampiona u pamće nj u koja će vam pomoć i da svoju energiju i vreme iskoristite na najbolji nač in, i da svaki ispit položite sa lakoćom i zadovoljstvom. a osnovu autorovih saveta i tehnika možete uvećati svoje samopouzdanje i motivaciju za uč enj e, efikasnije organizovati vreme, kao i razviti svoju sposo bnost pamćenja.

Dejvid Ej kres:

Kako položiti ispit Knj iga koja će vam pomoći da svoju energiju i vreme iskoristite na najbolji n ač in , i da svaki ispit položite sa lakoćom i zadovo ljstvom. Na osnovu autorovih saveta i tehnika možete uvećati svoje samopouzdanje i motivacij u za učenj e , efikasnije organizovati vreme, kao i razviti svoju sposobnost pamćenj a .

Bibl iote ka " U M « Izda vač: lP »Fine sa« Rada Konara la, ]JOOO Beograd tel. 0111437-127 (9 -16 h); 0111428 -246 (8 -22 h) mob. 06 41113 OO 88 ; 063 170 92 70 www.finesa.edu .yu

Tony Buzan:

Koristite obe hemisfere mozga Najpopularnija i najtiražnija knjiga Tonij a Buzana! Prodata II mi lion irna primeraka širom sveta. U ovoj knj izi najsveobuhvatnije je prikazan Buzanov program intelektualnog razvoja. Primena mapa uma, memorijskih tehn ika , tehnika efikasnog č i tanj a i u čenj a, i pristup planiranju vremena opisani su na izuzetno jas an i pristu pačan n ačin .

MLM - VODIČ ZA SARADNIKE Radiša Dobrodo/ac Najkompletnija knj iga o M ULTI-LE VEL (N etwork) MARKET IN GU, odnosno mrežnom sistemu plasmana roba i usluga. Ovde možete n aći precizne informacije o osnovama i metodologij i rada u MLM -u, i nau či ti sve FINESE ovog posla. Pra kti čn i , upotreblj ivi saveti. Ako sledite DRUGO lIMENJENO ImANJE postupak i preporuke, vaš b enh Dobrodolac uspeh ne može izostati! Prva knjiga o MLM-u objavljena kod nas. Obavezna literatura u svim Network (MLM) kompanijama.

izda vač:

lP »Finesa«

Rada Končara Ja, /1000 Beograd lei. 0111437-12 7 (9- 16 11); 01l!428-536 mob . 064 /113 OO 88 ; 063170 92 70 (8-22 h)

JP "Finesa" pokrenula je biblioteku »MJSAO« kako bi našoj č i ta lač koj publici približila najvažnija svetska dostignuća u istraživanj u fenomena razmišljanja i njihovoj primeni u svim oblastima ljudske egzistencije - pre svega u domenu posla i učenja. U prvo m kolu biblioteke naći će 'se mahom dela jednog od najvećih svetskih autoriteta za razmišljanje Edvarda de Bona. Prvo kolo: I . Edvard 2. Edvard 3. Edv ard 4 . Edv ard

de de de de

Bono Bono Bon o Bono

-

SEST SESIRA ZA RAZMiŠ LJANJE PETODNEVN I KURS RAZMIŠLJANJA LATERALNO RAZMIŠLJANJE LOGIKA VODE

Biblioteka »MISAO« Izdavač:

lP »Finesa«

Rada Končara l a, 11000 Beograd tel. 0111437-127 (9-16 h); 011l428-246 (8-22 h) mob. 064/113 OO 88 ; 063/70 92 70 www.finesa.edu.yu

Edvard de Bono v

Sest šešira za razmišljanje Stavite crni šešir za kritičko stanovi šte, ili žuti za sunčani optimizam I Zeleni šešir pruža ob ilje kreativnih ideja ! Pod belim sag ledajte č inj eni ce , a pod crvenim izrazite osećanja I A onda osmislite č itav dijapazon mo gu ć ih rešenja, razvrstajte ih - nebesko-p lavi šeši r će vam omogućiti nepristrasan pogled na stvari. Rezultati će biti

L...--

i zn enađ uju će

efikasni I

Biblioteka »MISAO«

I

Edvard de Bono

Petodnevni kurs razmišljanja Edvard de Bono je pionir međunarodno poznatog sistema lateralnog razmišljanja . U ovoj knji zi nudi nam seriju jednostavnih, ali podsticajnih problema za razmišljanje koji ne iziskuju nikakvo specijalno znanje niti poznavanje matematike. Problemi su smišljeni tako da č itaocu omogućavaju da pronađe sopstveni stil razmišljanja i otkrije njegove vrline i mane, kao i potencijalne metode koje nikada ne koristi. ije uvek važno biti u pravu - i greška može da bude putokaz do pravog rešenja.

Edvard de Bono

Lateralno razmišljanje Edvard de Bono ne tvrdi da je izumeo ovaj mentalni proces, ali ga je svakako prvi opisao. U svom originalnom prikazu tog procesa, on namerno koristi lateraIni pristup (s podsticajnim vizuelnirn primerima u jednom poglavlju) da bi objasn io prirodu lateralnog razmišljanja.

delo naučn i ka i jom glavom.

istraživača

Ovo je pionirska i sugestivna knjiga, koji izuzetno - i veoma jasno - misli svo-

Biblioteka »MISAO« Izda vač:

lP »Finesa«

Rada Končara la, 11000 B eograd l eI. 011I437-127 (9-16 h); 011/428-246 (8-22 h) mob . 064/113 OO 88 ; 063170 92 70 www.finesa.edu.yu

ROBln l(lOSAl1 še"", L Lchte,

Rob ert Kio saki i Šeron L. Lehter

Bogati otac siromašni otac NE RADITE ZA

OVAC.

NEKA NOVAC RADI ZA VAS!

Da biste, u finansijskom pogledu , izašli iz rovova i prešli u napad, morate da pročitate Bogati otac, siromašni otac. Knjiga obiluje zdravim razumom i trgovač­ kom razborito š ću, neophodnim za vašu finansijsku budućnost. Bogati otac, siromašni otac nije jedna od onih uobi čajenih knjiga o novcu.. . Lako se čita , a njene glavne poruke - kao što j e ona da rnorate : biti usredsređen i i imati petlju da biste se obogatili - veoma su jednostavne.

Biblioteka »USPEH« Izdavač:

l P »Fines a«

R ada Kon čara l a, 11000 Beograd lei. 0111437-127 (9-16 h); 0111428-2 46 (8-22 h) mob. 064/113 OO 88 ; 063/70 92 70 www.ff nesu.e dtr.yu

z

(.

_5

sa

Nalo izdanja ZoštiĆ8nO su hologromom. Knjigo bez 0'18 oznake je fal~fikat lO 5ii sudržoj izdavač .. gorontuje. Ukoliko vidite falsifikat jom nom! DobilIlIe ORIGINAl no poklon!

IWZllAWII'Jj KNJIGA lIAŠf ""fllMUf!

L1udski _ k j. superteOlllPiuter. Deset hiljada puta je moćniji od bilo kograiunara. Mi koristimo samo oko I % njegovog kapaciteta. Mape umo su sredstvoza kreativnu organizaciju misli koi. nam pomaie da bolle iskoristimo neograničenu moć mozga. Pomoću Mapa umo - koristeći slova, brojeve, boje, linij., crtež. - sa lakoćom i uiivanl_ postIiemo izuzetne rezultate u pasJu, kre.mv- ra:a:miiljanju, pri"._lu prod_ja i pre:a:entacija, hvatanlu i pravljenlu beleiaka, planiranju, d_ioni. odluka, rešcrvanju proli...... I nanMlta - u ......ju i uienju na mOI nivoi... ovo je, za ne _ koli ieIe da u potpun.stI koriste pat.na"..1svog _ga, najvaintja IllIjiga OIIjaVr. .... _ vein!. pnria _ _ • • gumostl za koriićenje i pobolj. aa"" i kreatiWMSti. ianje .....rr.., OVO knjig, napi-le sa jedni.. jedini. . ciljem - da omogući iitaocu DA IIAUČIIWlO DA UČI!

"_Ii

U Xli veku nepismenima se neće smatrati oni koli ne znaju d, edaju, VlČ oni koji ne znajukako dauče. Dion Neizbit

Svet se, hteli ..i ta ili ne, kreće od linearnosti k, Ikoničnosti. ._'ĆIIOst je u neli· ne.-noi k_llaaTL Uk _lkaa'ji kola se grana kao što ta čine naše ..isIi pre no što ill zar.lai•• rečju ilifiIuaci.... na h.tij., . . RIorOju SUZbIti svoiu prirodu i SaIaiti seu red ~ lino.... sim-. Milorad Pavić

_____ v

A

S

ZDAVAČ

_

Fil1csa - - - - - - = - - - - - - - - = - - -

~

Beograd, Rada Končara 1a

011 /437·127 064/1130088 063/709270

www.finesa.edu.yu