Neofolk Kultura

r

Biblioteka ELEMENTI

MILENA DRAGICEVIC - SBSIC

n

NEOFOLK KULTURA PUBLIKA I NIENE ZVEZDE

RRef;f,nzeinti: Dr Ratko Bo;ovii i Dr Miloi IAt Korckto| Duian Dragitevit Kompjuterski prelom: cRAF(aA& Novi Sad Stampa:Vojna Stamparijq,Beograd

noavecxarNli:anNlcA zoMNAsroJANoVrcA . NOVISAD KARIOVCI SREMSKI 1994

)

l-

POKUSAJDEFINISANJA DOMINANTNIH I POTKULTURNIH MODELA KULTURNOG ZIV OTA ,,Dominaartnakultura istovremeto proi2rodi, a i tezi iskorijeniti subkuhure'. (Dnh.liC, Ign.)

Dosdda5njipokuiaji analize potkultura u naiem druitlru polazili su uglavnom od metodologije i obrazaca usvojenih u ve6 razvijenoj sociologiji potkultura na Zapadu. Tako je dominantnornkultumom rnodelunajde56e suprotstavljankontrakultumi model kao najvfie i najdublje analizirana potkultura, iako bez ikakvih empirijskih istraZivanja koja bi suitinski potwdila postojanje i znadaj kontrakulturnog pokreta kod nas. Stoga €e prvenstveni cilj ove skice biti da da metodolo5ko-hiPotetidki okvir za istraZivanjekultumih modela u na5em drustlr, polazedi od njihovih kulturoloikih i druSwenostruktunih sDecifidnosti. Analize kulturnih modela uglavnom polaze od dihotomije:dominantnakultura - kontrakultura,proudavaju6i raspon izmedu ova dva modela, ili Sto je jo5 de5ce,gotovo iskljuCivokontrakulturu, zanemarujudi sve one mogudeoblike potkultura koje se ne karakteri5u direktnim otporom i negacijometabliranih wednosti, a

'.J, 'rt.

podrazumevajuii,.poznatost" dominantnekulture.Adekvatnoovom modeluanalizezapadnihdruslava,istoena dru5tvasu se prouCavalaanalizomdvaiu medusohno suprotstavljenih kulturnihmodela:zvaniine.dogmatske kulture i disidentske kulture. Medutim, situacii-u u naSem druitvu karakteriSeneposlojanjejasno poiarizovanih oprednih modela, pa su samim tim i granice me
8

\. , qa se svakiod e€tiri osnovnadruStvenasloja karakteri$e ilodrgdenim Zivotnim stilom, koji odgovaravedini pripqdnrl(asloJa: -_t _ ..

'

1. sloj politidkih i privrednih rukovodilaca - ekskluz.,ivnistil, 2. sloj sluZbenika,inteligencije- statusnistil, 3. sloj radnika - !4d.!ifki.stil, 4. sloj poljoprivrednih proizvodada - tradicionalni Jasnoje da preciznijestr.uktyriranjg-druSfvenilslo. ra oa ouoe prernoonrusrovstruKturranJupotJe-var4okultura i njihovom daljem istraZivanju,jer se stilovi Zivota (tj. pripadnostpo*ulturnoj gmpi) uqutar istog osn_ornog-.druitvenog sloja veoma razlikuju (kao Sto recimo pokazuju isnaZivanjaTokarskogi Utica u Sayeznoj Republici Nemadkoj)., T{pttqr.?a svaku od ovih potkultura-bilg .bi bitno ustanoyiti refereitnii ili leiiiezentatiunu_,,mo-dei''grupu, eiii 5i obrdsbiponaianja ili bili tipidn! ili oznatavaliuzor, teZnjucele potkulturne grupacije. Referentnugrupu dine oni pripadnici potkulture kiiji najvi5edoprinosestvaranjuili oduvanjuspecifidnih jednom (moZda najVedem)brovrqdfrp-sli.p9-!kLt-l!J4fe-.U ju sludajevato ie biti stvaraladkegrupe, ali u nekim slutujevimato ie biti i tzv. ,doZivljajno-interpretativne" grupe. Recimo kad je u pitanju rok-kultura, kao masovna kultura mladih, gde su stvaraoci delom pripadnici rok-kulture kao alternati\.ne kulture, delom pripadnici razliditih drugih dominantnih kulturnih modela unutar kojih kao kulturni radnici i stvaraocimodeliraju specifidne programe i kanale difuzije namenjene Sirem krugu mladih, a da pri tom \Tednosti koje stvaraju i propagira2 V. Tokarski i P. Utic, Metodi istotiwnja stilwa Livota, saopStenjena Svetskoft kongresu istlazivarlja slobodnog vremena, Marlyle Roi. seDtembar1984.

ju sami ne oseiaju kao svoje (urednici strip izdanja, modni kreatori, urednici pojedinih publikacijai progrhi ma unutar masovnihmedija, itd.). Na osnovukategorijalnogaparatadatog u prilogu, pokuiali smo da ustanovimoosnovnedominantnei potkulturnemodelekulturnogZivotau naSemdruSWu, nastoje6i da definiiemo pripadnike svakogpojedinog modela (njiholu slojnu pripadnost), te da damo osnovne karakteristidnecrte kulturnog modela, sa stanoviita osnovnih vrednosti i odnosa,posebnokomunikacijeunutar grupe, zatim odnosaprema kulturnim wednostimai prema spoljnojsredini. Nijedan od ovih modela nije zatvorenmodel, vei je dinamika kretanja ljudi izuzetnovelik4 kako po odredenim Sematskimpravilima - u odnosu na pr6ces starenja,na primer -, tako u skladusa ,pomodno-ku! turnim" promenamau drustvu, ,,trendovima"te konadno i sa menjanjernlidnih stavova.Istrazivatiove tokove - prelaske iz jednog potkulturnog oblika u drugi -, bio bi interesantanzadatak za istraLivaia,posebno u odnosu na pripadnike referentnih grupa - stuaraocei ,,ideologe"unutar svakog potkultumog i dominantnog kulturnogmodela. Iako svesnida ,,interesovanje za tipologiju, za gratlenje uopitenih modela uslovljavai ogranidenostkulturolo5kogprilaza, a onda i njemu svojstvenSematizami fragmentarnost",3 pokuSalismo da izgradimotipologiju kulturnih modela unutar pet osnovnihgrupa: dva dominantna kulturna modela,i tri grupe alternativnih,tradicionalnih i marginalnihkulturnih modela - razlikujuii nekih petnaestakpotkultura.a U slededimpoglavljima

nastoja6emoda jedan od ovih kulturnih modela (novokomponovani) obradimo koristedi se rezultatima razliditih empirijskih istraZivanja,smatrajudiga paradigmatidnim za duh ovogwemena i ove sredine.

-f

stva umetnidkihi naudnih udruZenja- statusnistil Zivota) Karakteristike:stvaraladkakultura, inteligencija,sa malim koeficijentom autocenzure i vedim koeficijentom upitnosti i osporavanja,ali bez radikalizma.Povremeno

Ef. Sokolou,Kalturu i liinost, Pro$eta, Beoga4 str. 84 U okviru alternativnihporkulturnihmodela,poa;eanm irnenom date su razliditeumetnidkei intelektualnepotkulture(potkulture 9 i 10), a da su pojedinadnonabrajane,njihov bi broj znarnopremasio pernaesr_

10

OBLICI KULTURNIH MODELA MODELI KULTUBNI A) DOMINANINI poZbljnosti' ideolo5kei kulturoloSke (sastanoviSta kulturne politike i vlasti) eljsl'a-dogowt;ki l. .Prostetir -.modgllpolitidki i privredni rukovodioci,kulturni radnici i stvaraocibliski drZavnom aparatu, tzv. pripadnici ,,ekskluzivnog stila" ZivotapremaanaliziVesnePe5ii) (provereKarakteristike:transmisiono-stvaraladka ne i etablirane - druStvenoprihva6enevrednosti),bez ,,upitnosti"i,,osporavajuceg",sa velikom autocenzurom stvaralaca. Predstavljadkewednosti: Umetnidko delo obidno prihvataju samo na njegovom ,,ideolo5komnivou", nivou poruke, sagledavaju6ida li su dru5weni znatai i 'progresivnost'poruke odgovarajuii trenutnim ideoloSkim zahtevimadruStva.Od rata do nedavno,ideologija modela bila je marksistidka dogmatsko-prosvetiteljskog ideologija,ali danas,sa promenamau oficijelnoj politici, ideologijatoga modelaje nacionalnaideologija. 2. Elina. kukura (kulturni radnici, stvaraoci, inteli-

fiifiAi6in%njih E"dncij?i

i viiih slojeva- rukovod-

u konfliktnoj situaciji sa kulturnom politikom, ali nikad sustinskiili tako da bi onemoguiili sebi javnost ili nastup unutar institucionalnih,etabliranih kanala komunikacija. Predominantnostjednog ili drugog modela u kultumoj sferi zavisiceod trenutnih odnosana liniji politidka vlast - kultura. Osnovni kanali komunikacije obe grupacije: masovnimediji nacionalnogznadaja,struini dasopisi,institucijekulture. Oba modela predstavljajureprezentativnemodele u medunarodnojkulturnoj saradnji.Vrlo desto,bez obzira na formalnu deklarisanost(samoupravnasocijalistidka orijentacija itd.), dlanoveovih dveju grupacija u suStini karakteri5e oslonac na tzv. ,,tradicionalne vrednosti" i tradicionalni koncept kulture, koji je i inade blizak dogmatskomkomunistidkommodelu. Uzgredna opaska:kulturni program KP Francuskei kulturni program Sirakovog desnog degolistidkog krila imaju prve osnovnetadke potpuno identiine: oslonacna nacionalne, na tradicionalne- drZavneinstitucijeu kulturi. Ovo patvrdujei situacijadanasu mnogim ,,biv5im" socijalistidkimzemljamau kojima dojuderasnjikomunisti, posebnooni zaposleniu kulturi i drZavnomaparatu koji se bavi pitanjima obrazovanjai kulture, postaju nacipnalisti,opsednuti,,brigom"za opstanaknacionalne kulture, koju su do jude u njenim su5tinskim,bitnim kategorijama,potpuno negirali, duvaju6iipak njene institucijekao spoljainju formu. MASOVNEKULTUR.E. 9).|
Karakteristike: doZivljajno - potro5adka orijentacija, umerenostkao princip, grupno distanchanje- teznja ka prelasku u,,ekskluzivni stil", u elitnu kulturu. Oblici umetnidkogdoZivljavanja:zabavnamuzika, stare gradskepesme,ZenskaStamPa,hit romani i bestseleri, oublicistika...

:

,,Ni u socijalizmunije drukdije:i u njemu se oformio imuian i modan srednji sloj - i mi, takoar'ana tehnidka inteligencija, pripadamo mu u celosti. Ni ra kaj pameti mi nije da politiziram, ali 6u ipak reii da 6e politidar i radnik, zbog mnogobrojnih pitanja (cene, dohoci, inflacija, rvoz-imoz. reforme, reorganizacije i maogi drugi problemi) bacati jedan drugom u lice ,,radu-dast-i-vlast",dok mi, pripadnici srednjeg staleZ4 iivimo u relativnom zati5ju sa iepo organizovanim poslovima i ,,tezgama",sa VIP (vezama i poznanstvima), i sa joi kpjedime 5to smo uzgred naudili. Na glasanje idemo redovlo, pos€6ujemosastanke i diskutujemo, da se duje i da se zna, radimo ni previ5e ni Dremafo,staramo se za slan, za auIo, za vikendicu, za motorni tamac, za godiSnjiodmor, i tu i tamo ponovimo Mao Cedungovumisaoda s€ bez inteligencijesocijalizam izgraditi ne fioze. Kultura nam ne smeta. Imamo po Dekoliko metara lepih knjiga, Fetpladeni srno na novine (u njima proditamo i pokoju kdtiku), imamo televizore, katkad odemo i u bioskop. U pozoriite mahom ne idemo, ali smo za zastitu aovekoveokoline i protivu smo zagadivanja reka i mora. Dajemo dobrovoljni pritog za dedju za$titu. Kao ubedeni humanisti, skeptidni smo prema ruskim i vijetnamskimmetodama.Amerika nam je uzor samo na planu tehnike,ali smo pomalo ogordeninjenim imperijalizmom. Uglavnom potcenjujerno we susednedrZavei gajimo umerenorodoljublje.Nisla oas ne moie nateratida Bitamopesnikeili da posecujemoizloZbesavremenihslikara, a ni dosadne koncette. Jednom godiinje otifi u operu sasvimje dovoljno, pogotovu ako je to kakvo slavlo gostovanjeo kome posle moZei da pridai prijateljima koji tano nisu bili, pa zeleneod zavisti6im saznajuko je we videtrna predstavi.Putujemo,gledamozemaljskiSar,upoI J

7 redujemo c€ne, Iz nuZde govorimo ili se sluZimo kakvim shanim-jezikom. Ponekad kupimo i koji strani dasopis. ,,Quick", ,,Oggi", ,,Paris-Match,,,.playboy,,,,,Ei,, a i
4. PopuliL.EF Qnvokomponovani)kuhumi model (pripadniciradnidkogstila Zivora,niZa srednjaklasa, deo seoskepopulacije- teZnjaka ostvarenju stutr.nog stila Zivota) doZivljajno-potroiaika orijentacija, _ Karakteristike: zabava,pasivnost,imitacijai identifikacijasa sopstve_ nom stvaraladkomreferentnomgrupom.Oblici umetnidkog doZivljavanja:novokompon-ovana narodna muzika, savremenefilmske domace komedije, ZenskaStampa, odgovataju6amuzidkaStampa(Saboa ltd...),,,I1tbiZi,,, s[lpovl.-. 74

5. Rok-la urs kao. masouna*ulum mladih (3kol ska istudentskaomladinau urbanojsredinilj-FreteZno decaroditelja diji je stil Zivotastatu;ni i eksklizivni) Karakteristike:orijentacijaka zabavi,,,usmerenost drugima",svrednostigrupe i poku5ajgrupne distinkcde. lzraien faktor stila - koriScenjepojavnihvizuelnihstatusnih simbola(simbolagmpne pripadnosti)u odevanju i Sminkanju.Oblici umetnidkogdoZivljavanja:rok muzika, koncerti i disko klubovi, ameriiki akcioni, naudnofantastidni,kriminalni i muzidko-plesadki filmovi, stripovi, dasopisi:Rok Itd, DZuboks.., Iako na prvi pogled popuno opredni,ovi masovni kulturni modeli imaju i veoma veliki broj zajednidkih karakteristika:koriste iste kanale komunikacija,masovne medije - televizijskei radio-programe,koji sastavljaju svojeprogamske Semeimajuii u vidu pre svega zahteveovih dominantnihkulturnih modela. S druge strane,vrednostii ostvarenjaunutar razliditih umetnidkihgrana koje prihvataju ovi kulturni modeli, nikad neie biti reprezentina5ezvanidnekulture u medunarodnimkulturnim odnosima.Statusnistil Zivota bilo da je dostignut,bilo kao teZnja,te njemu adekvatan i pogled na svet, wednosti i dru5tvenoponaSanje,osnovnasu zaiednidkaodrednicaovih modela. KULTURNIMODELI C) AITERNATIVNI potkulture,kontrakultura, alternalivne drustvenipokreti (intelektualci,Skolskai studentska omladina,umetnici) Dru5tvenapraksai forme simbolistidkogizraiavanja definisu se kroz protest u odnosu na dominantne modele. 5 Dejvid Rizman, U.q rljena Somiln, Nolit, Beogad, 1965.

15

6 -9.,, Muziike potlqhure.. HlOi notkalrara (Skolskai studenrskaonrJadina, . ''"'l . -. intelektuii Karakteristike: odbijanje etabliranih kultumih vred_ nosli, insistiranjena neformalnom i nekonformistidkom ponaianju. Oblici umerniikog .nraiavanja: pop muzika. yrecD,ost- otkriti sebesamog, sopstvene sposobnosti i morylo.lti, telesnei duhovne,destouz koris6enje dro_ ga. Odbijanje bilo kakvog udes&ovanja u instinrcional_ jTS.tu.pI zivolu.gradenjakarijere,sricanjama_ l.T tertalnih korisri,itd. kno stvaralaikn ahemativrw porkul,: l?+ yilqra lura (Skolska i studentska omladina,intelektualci) Karakteristike: odbijanje erabliranih kultumih vred. nosti,radikalnijeosporavanje druSwenih vrednostii normr. poStovanje odredenihunutargrupnihkonvencijasti_ la, ,,snaga"kao bitan faktor odvajanja oO ,,tripi poikulture," iako kod nas nema izraziio iormiranih grupa ,,bandi" mladih rokera. Osnovnirnedili tomun*aJle'su specijalizovaneradio-staniceili emisije zvanidnih medi_ ja, rok dasopisii fanzini (kao i za druge muziekepotkul_ ture)!:lk p::"tk"tt : (urbana Skolskai radnidka omIudin; Karakteristike: radikalno odbijanje drujtvenih i kulturnih normi. provokacijakao nadin Zivota pogled i na svet.Izu.zetna grupnahomogenosf, koriiienje pre-ciznrh poJavnihznadenjskihsimbola (bedi. zihlrnadla). Dru5tvenagrupa kao istinski autor simbolidkih formi i grupna identifikacija. Oblici umetnidkog izraLavanja: pank muzika i muzidkifilmovi o panku. nekim komponentamaova potkultura bliskaje - fo potkulturi tudbalskihnavijada.I kod jednih i kod drugih nacionalnaideologijai u poslednjer.remenjoj odgoia_ 76

'raju6a ikonografij a prctei:u nad klasidnim obrascima i omladinskihpotkultura.6 Potkulture navijadai pankera svuda u svetu vezane za desnidarskepokrete, Sovinistidkiodnos prema druobrasce,,muikosti",kolektivnognasilja,pijanswa, euforije, te stoganije dudo sto u dogadajimakoje je na juZnoslovensketeritorije uneo rat, obe ove poikulture imaju.znadajnoudei6eI svim zaracenimstranama,pa je i medu prvim ratnim Zrwamaupravo kultno lice pania ..-^-n^-^-.r.:.-'r-'. - cSatan Panonski.Ponikli u predgraclima,u siromaiI .nim porodicama, najde5de bez dovo-ljno obiazovanja (u tom smislupank u Sloveniji Sloveniiije ie svetskiizuzetak)izuzetak),pankeri nankeri i navijadi nastoje da aktivno pronadu sebi mogu6nost u svetu koji ih je unapred odbacio.Znati I se tudi, postaje osnovni zahtev gnrpe, a intelektualizacija medija,pesamai kanalakroz koje komuniciraju,nailazi na Zestokotpor i osporavanja. - ,,Pospank"muzitkr potlalture - darkeri, neoromantieari. Smi.n1<eri, ejsidhaus,brejkeri... godine Osamdesete donose mno5tvo raznovrsnih ti ., stilova koje komercijalna muzidka industrija faktidki i unapred kreira za mlade - po prvi put kreiraju6i sve , ono sto ce karakterisatisvakupojedinu potkulturu: na' din obladenja, boje, nakit, torbe, Sminku;muziku, ideje, wednosti; ,,kultnamesta",kafice,disko prostore;medije ' i pojedine medijskeemisije... Tada omladinskepotkulture postaju ne samo ,,rekuperirane" od strane marke. ting maiinerija industrde kulture, vei u pravom smislu reii potpuno izmi5ljene,stvoreneza nove, tinejdienke ' potrosade.Stoga i ne dudi relativno brza smenjivost ,,muzidkihpotkultura" osamdesetih,jer su stvoreneu .trenutku,i nije im bilo potrebno weme za razvoj,postepgno dodavanje ikonidkih simbola, ird. -.!+

r'i1:,i4-

.

,

,.

--

6 O bliskosli rok potlulture i navijadkepo*uhure videti u: Benjamin Perasovid,..NogometniDavijaiikao dio'omladhske subkulture' , Potkulture, br. q1989.

17

10. Intekktualne.pamodrc po*ulturp,t (intelektu_ . atcr,studenti)- drustvenipokreti Feminisriiki,ekolo5ki,.,mirovni.'pokreti i grupe. ,kao . pokreti i i grupe vezani.za nove obiike sakraliosii i duhovnosti,pa sve,do fronta kulturne desnice,,. Karakteristike:idejna osnova.nralena kroz filozot_ . . st(aI trterarnamiSljenjasavremenih popularnihmislilaca (L€vi-Stros. Fuko, Ban, Tejar de Sirden...) AngaZova_ nost, radikalnoosporavanjedruivenih ur"dnosii k,o, drugadrji. nadinponaianjaili teorijskediskusijei, rede, stvaraladki rad,, ali za razliku od Orugih alternativnitr potku,ltura, pripadniciove porkultureZluzernosu OoUro uKUucenr u postoJeiiinstitucionalni ..ideoloSki i kulturni aparatdrzave". Cestosmenjivanjepopularnostipomod_ nrh kultura ima internacionalnu dimenziju,jer su pri_ padnici ovih potkultura swda u svetunosiociformalne i posebnoneformalnemedunarodnekutturne saradnje. I+,. lhnetni Ck@-st vua Lai k potkuItum e i I! ahemati v_ (umetnici qupaqiie i kulturni rad;i;i. Nekad nadrea_ 1e hsti, pripadniciMedijale,Gorgone,grupe Alter imago, zvono. New primitivs,klokotristi.postmodernisti, kdn_ ceptualisti...tlanovi razlidirihgrupau okviru Neue Slo_ wentsieKunst-alKarakteristike: neformalna udruZivanjaumetnika vezanihistim idejama,otporom prema vladajuiim, ore svegaumetnidkim,ali i druSwenimkanonirna,-nekonfor_ a orijentacija..Nastojanje za stvaranjem sopstve_ _mistidk Institucua. Izgradenpogtedna svetkoji spaItn.:1!:, Ja ..pollttekouverenje.filozoftkoshvatanje,umeiniiko kulturama prvi.je.prsao MrceaElijade u svomi "^, -t" ^"-t^"..11ry1|*

lt: ";if?1"i,#J,{,j";$f ;1; lrr{!!,Ti's"'f ifr,:fl;:#i{K,r:

Iirer_arna i filozofskamistjenia..bkuttiam,;B,j; CZH. bibt. Zora, Zaseb; tgill.

18

t ;;;;;i;;;;;,

. opredeljenje,knjiZevneprograme i videnje doveka,pri_ rode i stvarnostiuopSteu organskucelinu;'.e l! umgtniiko-i.4telektualnapotla turaq , liAgnts*a (umetnlctI kultuml radnici) *-*Ktiefi&iiSfif€: -iildikalno osporavanjedru5tvenih wednosti i odnosa vlasti i mo6i u dru5tru, viie kroz i konvencionalneumetnidkeforme, no kroz eksperimen_ i,' te.10U stalnom sukobusa kulturnom politikom i politikom uopite. Traganjeza moguinosl.ima vaninsriiucionalnogkultumog delovanja(fotokopiranjei rasturanje

tekjtovat.ydrytivanje u cilju diskutovanja, organizovanja neformalih,ku6nihtribina,itd.) Ipak,kod nis ni samz-

dat ni tamizdat (knjige Stampaneu inostranstvu i ilegal_ no istribuirane)nisu imale znadajkao u drugim soc-ija.d listidkim zemljama,jer ni cenzuraniie bila t6liko sviobuhvatnapa bi joj promakla i takvi dela poput knjiga pesamaGojka Doga, Matije Beikoviia ird. . Iako danas pojam disidentstvagubi svoj podetni smisao,jer autori poput Zinwjeva, Vojnovida,Solienji_ _ : K".9f Kosik, Diabkdka kize, M a edicia ideja, Mladost, Be4grad,1983.p- 137. " Naravno, sada (t9m. godine), nakoD poraza sociializmaLr vecni isroaroewopskihzemaljai zapotinjanjadimokatskii procesa li.rozprve vijepaflijskeizboreu Slovenijii Hrvarskoj,moie se-reii da se .,otstoenlstvo sett u istoriju. ukoliko nacionalneideolosiie. kao zva-nidne. svaki orklon od tradicijskogpoimanja svela i ku-lturene poaru.da doiivljavaju kao subvetzivnosr. pa tako ovi drugi, ..anacio_ intelektualci i kultumi radnici ne pisianu novi llli:gtlrrjentisani ro-Antologijaaltemarine ruske proze ptjusko u ruci koq je ,.. tuedila-.Dubravka UgreSid(Augusi Ceiarec. Zigreb. Is89) udraJo podvlaii nedoslatnostpoistove6ivanja altemativei disidentstva. Alternatrno u umelno$i rako je tek deo korpusadisidenlskeurhetnosti,u koloJ preovladujeowajanje rematskihslbboda,a ito islolremeno ne znacr r osvalanjesjobode umetflidkogmisljenja. {palq ceo duhovni Korpusa ernativebio je ozradendisidentskim,ier ie vlast s D(avom uvekTrepoznavala u osporavaojuumerniekihkano;a iospoiavanje

19

cina, ali i Ale5kovskog,Bitova, Jerofejeva (kao alternati vaca u pravom smislu te redi) u Rusiji, Havela i Kohouta u Caiko-Slovadkoj,a Matije Beikovi6a,Grigorija BoZovida,SlobodanaJovanovi6a,StanislavaKr.akovai Dragi5eVasiia kod nas,bivaju uktjudeniu korpus nacionalne knjiZevnostii prihvaieni od strane kririke i publike, te redi Dubravke Ugre5i6,da se iz alternativneknjiZevnosti najboljevide razlozi i karakter pljuske koju su pisci upuiivali zvanidnoj knjiievnosti, dobijaju danas svoj puni smisao u istodnoj Evropi, ali u na5oj knjiZevnosti ta pljuskaje samo pljuska vlastima,cenzuri,ogranidavanjusloboda,a ne umetnostikao takvoj. Iako je teskodati opste karakteristikealtemativnih potkulturnih $upaciF, mogu6eje napraviti i grubu podelu na pwe tri - tipidno.,,omladinskepotkulture" i druge tri - ,,intelektualne potkulhrre". Omladinske potkulturc karakteriiu se pre svega time Sto im je osnovna forma simbolidkog lzraiavanja muzika, a redi pesama artikuli5u idejne stavovei poruke. One zahtevajukreativnost u svakodnevici, otkrivanje sopstvene mene. Kanali komuniciranjasu razliditi: od interpenonalnih do onih koje name6eindustrija kulture, pre svega diskogafska, koji obuhvataju sve medije, ali iesto i velike oworene prostore (turneje, gitarijade,pop-koncerti:ostrvo Vajt, Vudstok...) S druge strane,intelektualno-umetnidke potkulture karakteri3e ukljudenostu institucionalni sistem, bar u jednom svom delu. (Studentskekuce kulture na liniji Ljubljana - Zagreb - Beogradpredstavljalesu svojevrstan prostor delovanjazq dom ee i inostraneintelektualne potkulture). Popularnostpojedinih pomodnih kultura otkriva mnogo ne samo od teznji i Zelja sawemenog doveka,vei ukazuje na manjkavost i nedostatke dominantnihkulturnih modela._ 20

D-)TR4DMq|!4!N"LKr-TT.UaNLMQDEU ti,. Ag-q.lglllmi boljopivredni) mod,el-

seosko

Karakteristike: negovanje tradicionalnih wednosti, adina Zivota, nekori5denjeproizvoda bilo masovnebilo kulture, relativno mali pristup masovnimmediji-

14.-Me4su.fu !yry9,s_!t!_?y.!_'f !!!.:!.ry!!sLwKarakteristike: autarhidnost,nepostojanjeunutar nacionalnihkultura adekvatnog,,elitnogi'institucisistema, te im preostaje iskljudivo negovanje tradicija i kultumog Zivota kroz tradicionalne (nema adekvatnih Skolskih sistema na rnaternjim informativnihmedija,institucijakulture...) .

E) MARGINALNI KULTURNI MODELI

,. (marginali6-?fr5Ftrir'Erupe;trlmkctbiisa osnovnim druitvenirn nonnama i konvencijarna)

pqtalun (pri tomene taebazaL5,'.Ng*m.swlsa

:. ...

ri' ,'rtemariti ili mesati altemativnepotkulture koje koriste

',, drogukaostimulans)

16:De+rykve4t!4p4fultuaz(obe potkulturekarakll teriSuvaninstitucionahrii neformalnikanali difuzije inrii formacija,otpor druStvenimnoflnama,stvaranjeunutarlr .grupnihoblikakomunikacije) ;., :i .

rll ,..

.

1r Termin ,,etni&a grupa" korigimo sasvim uslovno, podraa.rbevajudi pod njim one narode kojima nisu zvanianopliznata pra!" .narodnosti". lj. Dacionalnemanjine ikoji s€ u usravnojizakonskoj regulativinazivajuetDiCkimgrupama.

21

Ovaj kratki pregled mogucestrukturacijekulturnih modela u na5em dru5tvu nastojali smo da proverimo kroz ve6i broj empirijskih istraZivanjastilova Zivotapojedinih drultvenih grupa, smatrajuii da je kulturoloikim aralbama neprimereno iskljudivo svodenje razlika kulturnog Zivota na razlike koje.postoje izmetlu pojedinih druStvenihslojevai klasa. Kulturne potrebe, interesovanja i aktivnosti, stvaraladkirad i recepcija umetnosti, poloZajem,ali i nizom uslovljenisu socio-profesionalnim drugih, ne manje vaZnih dinilaca. Svakodnevica,stilovi Zivota pojedinih grupa, otkrivaju nam mnogo toga o druStw, kulturnom Zivotu i duhu vremena,kao i promenamakoje nastajuu procesurazvojapojedinih kulturnih modela. S druge strane, ,,media imagery", slika sveta data kroz medijskuimaginaciju,ali i otpori svakodnevici iskazanikroz novi urnetniiki izraz,predstavljajuSirokui bogatu osnovu za proudavanjetokova u savremenom druitlu. Medutim, ova knjiga ie se baviti samo jednim od kulturnih modela - populistidkim,smatrajudiga autentiinim kulturnim modelom ovog podneblja,najznadajnijim za razumevanjeop5tih kulturnih karakteristika, vrednosti savremenogdrustva, ma kako to po samo dru5tvoi njegovukulturu bilo poraZavaju6e. Ipak, kako nijedan kulturni model ne postoji izolovanood drugih, kako i na njegove pripadnike deluju i drugi kulturni uticaji (posebnopreko porodice,Skole,masovnihmedija), to & se kad god je neophodnovrliti odgovarajuda poredenja i sa drugim kulturnim modelima o kojima sam opSimijepisalau svojim ranijim tekstovima.l2Stoga ie se ova knjiga baviti istraZivanjemstilova Zivota,svakodnevice,,publike" novokomponovanenarodne muz! 12 O elimom kultumom modelu vidi: Milena Dragiievii-Seii( Horizonti tiunjo, Pont, Beogad, 1993. O alternativnomkllltumom modelu videti u: Milena Dragiievie-Seiie, Umettost i ale ativa, Instt tut za pozodite, film, radio i televZiju,Beogad, 1992

22

te, ali i njenim ,Tvezdzma"- medijskom,,fantazijom", toja nekad bolje upu6uje na sustinu wednosti, ideja, osnove novokomponovanog,populistidkog kulmodela,od samih iskazai mi5ljenjanjegovih .,,.pripadnika. ,,U su5tinipesmomse ustanovljavajunajdii.t itektniji, najdeskriptivniji, najsintetidkiji odnosi prema lsvakodnevnomZivotu. Narod peva onako kako govori, o sebi".r3 ,' ;kako:prida - . , Ma kako nisko vrednovana,novokomponovana : .:. ,, lpesma kao simbol novokomponovanekulture jeste i t. iobrazaci znak onoga5to ta kultura u suStinijeste.Sama ', iied ,,novokomponovan"u5laje u javni govor,publicisti. rku pa i literaturu, imajuii izrazitu negativnu konotaciju. . ;ponovanoj muzici, ova knjiga 6e pokusati da govori o I njoj analizommedija, okruZja,artefakata,pona5anjalju'di na koncertima,ne analizirajudisame pesme,njihove melodijske strukture i muzidku vrednost, ostavljaju6i taj Kulturoloska stu,. ,aspektmuzikolozimai estetidarima.l4 populistidkogkultumog mode, :dija novokomponovanog, i la u su5tini odslikavaduh vremena i njegovedominantne kulturne i estetskekarakteristike. Iz velike zbirke redenica naveS6emoovde tek nekoliko iaazito karaktedstidnih: ,,Nikada niita tako oditije nije iscrtavalobedu duha kao ta muzika, novokomponovanaili kako se v& mve" (Emir Kusturica, NIN). ,,Grdka lqalica, podignuta na temeljima Despotovoghana (1835),ona jos traje, ali samo kao novokomyntwvara modernistidka kafana u prizemlju" (Aleksandar Cidd, NIN). 13 Servat, G. el Millierc C., Mi.te d mort des cullutes ,,popullli |e ", Col. Combatculturel,ed. Syros,Pa s, 1978,p.26. 14 v. Ines Pricq ,,Mitsko poimanie naloda u kitici novokom' ponovaoe narodne muzike", Kuhuru, 80-81,17988.

,,Obustava rada, ili novokomponoruni satiridni igrokaz, dramsko delo S6oljuba Bozinovi&" (Politika). ,,Zalaiuci se navodno protiv novokom[anovane politizacije dasopisaTheoria, protiv 'ideoloske platforme za aktuelne politidke konjukture' medu filozofskirn duhovima i strahuju6i da se dasopis FDS ne pretvori u 'nesluibeni bilten Odbora za odbranu slobode misli i izraiwafia'... (Trivo lndii, Nfi/). ,,U senci ruievina njihovih vred[osti razrijaju se parazitizmi folklornih fafiazija i navokonponovarc hibridizacije" (Drvgoi Kalajie, Poktiko). ,,StiZenam brdo zouokomponovanihstihova o Kviskoteci, ra stotine figurica raznorazno izradenog Kviska", kaZe Lam Gohl}a Pobtika\,,Hotelijere Sirom sveta zapljuskujetalas avt. nowkomponwane klijentele koja za Saku dolara Zeli da dozivi susret sa kariugtonovskim ambijeutom u blestavim hoteli. ma visoke kategorije" (Aleksandar Milenkovie, PolitikL). ,,Takva se udruZenja zaklanjaju iza ueobidnih naziva i rleznrrib rwvokompray@rrii sistema duhovnosti sa ukusom pogreino shva6eneIndije, a zapravo su samo mradne asocijacije lovaca na duie naivnih" (Mileta Prodauovid, lVolf(gang)in fabula, QUORUM). ,,...zabavfjennekim vrsnim djelima pwaka nowkomponovanogaliterarnogazagrebaikogkuga" (tvica Zupan, U raljama tivijale, QUORUM). ,,Kako su u nas razvijena onomastidkaistrtzivanja, kalwa se sve imena susre6una nasemgovomom podrudju, Sta we uslovljava izbor imena koja nasi ljudi daju deci, iz kojih jezika potidu i kakvasu madenjanekih imena,rplokomynnovaruimena, deo su pitanja na koja dr Sipka i dr Simunovi6odgovaraju" (Poknka).

- mesto u druStvenoj podeli mda: ugled zanimaf5 (kreativno radno mesto, rukovodece, administrativi; usluZno-samostalno,usluZno, proizvodno, proizvod). obrazovni nivo (vrsta i tip obrazovanja, rang i

Skoleitd.), - mo6, - sredstva. II Osnovnevrednosneoijentaciie: (samoaktualizaciteinja ka dru5wenoj i obrazovnoj promociji, sigur- prosednost,humanistidka,individualistidka,maorijentacijaitd.) - sposobnost artikulacije sopstvenog pogleda na i vrednosnogsistem, - stavovi,

III Ponaianje u potro|nji - potrosadke navike: hrana, pice, odeia, namesr,

- potrosnja proizvoda industrije kulture: TV, ra, video i drugi uredaji, biblioteka,diskoteka'..

M Slobod.noweme - aktivnosti: socijalne, kulturne, sportske, obrazowre,rekreativne,politidke... -provodenja Jvw slobodnog vremena: aktivni nadin Prv'vsv{a lravur ,I ili pasivni,individualniili kolektivni

Prilog OSNOVNE KARAKTERISTIKE ZA ODREDIVANJE KULTURNOG MODELA (pripadniStvaodreclenojpotkultud) I Drultvenistatus- pripidnostdruitvenomsloju

24

25

- osnovni cilj: saznavanje, stvaranje, doZivljava-I nje, komunikacij a, - suStina: zabava, hedonizam, estetski doZivljajl rekreacija.. . V Drultvenost(intenziteti dubinaveza): - porodidne veze, susedskeveze, kolegijalne veze (poslovne), interesne veze (aktivnosti slobodnog vremena), idejne veze.

I FOLK PUBLIKA

NOVE NARODNE MUZIKE pre dvadesetak godina, tadnije oktobra i no1969, na Treiem programu Radio Beograda ie razaovoro temi: ,Iova narodna muzika",koji

ui se ,to aiuuo. povodtaAFniv;ifrE frufr6161a istraZivanjem ovog fenomena. Medutim, od tada napisano je tek nekoliko tekstovar, uradeno specifidnih istrazivanja (tekstova pesama,em! :.e i ielje i sl.), dok je gotovo u potpunosti Siri socio-kulturololki pristup. Tako je najraiiremaso\.nekulture kod nas ostao po strani od interesovanja, ako izuzmemo odliEnu literamu tekstova pesama nove narodne muzike koju je u analize svih oblika ,d$e knjiievnosti" uradio

jc_d$ispgblrrye|ae psielgqqe Medutim,

gli.bal .ovog.,fenope-.naBo,r.,alapa&e-zUm,e1

i rnuriiotost",ritii"*" i iocio+;utrii.olGiri' t Naiaaaaioiii medu Diimasu:,Nova oarodnamuzika".razgoDragoslavDevie Prvoveu Luki4'diZagorta ,ki4 diZaqorka PeSic-Golubovid, DraAutio Go(uSki i vojislav Donovi6). Krlrum' &. A ,6 Stanoje, s;n^ip ,Narodna Nar.dn, muzika m zika izmedu foltlora i kulture hanovi6 Lukie, Svet4 S Unemo$ na Zll1973; Luki6, br- 2j/193; nog drustva",Y'ultum,br. ediciia ideja, Madost. Beogad. l9?5. pp ?3-8; Colo' 140ttn tilizewiost,wotit, Lniii.vtu.t Nolit Beogtd, Beosrad-sazveida Sazveidab(. br.93. 93,ppoo- 140oitia

29

prevlastjednog z4" Pii omogucavaju )la naddrugm uz,u ovomslucalu,oomrideoloiki neprihvatljizvanidnod-oskora

Sam dolovii istide,ukazuju6ina neke pretpostavkerecepcije tekstova nove narodne muzike, da za istinske zakljudkenedostajuempirijskaistraZivanja,ali da se ve6 iz tekstualneanalizei analizeporuka i nadinakomunikacije ove vrste muzike, dolazi do znatno drugadijih stavovano 5to su uobidajenapoimanja i predrasudeo publici ove wste muzike. Upravo podstaknutitom analizom, odludili smo se da pokrenemoistraZivanje:,,publika novokomponovane narodne muzke"2, koje je trebalo da pruZi bar deo odgovorao recepcijiove vrste muzikei

moOela. U veoma ogranid€nim uslovima 'ilvesti ovo istraZivanje,ono se svelo publike - a ne na fenomen u celini. m rezultata literarne analize I. Colovida, izvorne dasopisnegrade, odgovarajuiih masemisija,konceratai priredbi (na osnovubrEstudija sludaja)3- ipak ce se pokuiati na neke karakteristike ovog kulturnog rnodela

vi5ta rasprostranjenostii brojnosti pripadnika,privrZenika, zainteresovanih),ali uz punu svestda je taj model, istina viSedeklarativno,prcdmet osporavanjana sedni. i cama sekcijaza kulturu dru5weno-politidkihorganiTaci-. ja, kao i da nije integrisanu Skolski,d. obrazovnisis- , tem. Ta naizgledkontradiktornasituacija,kada se ospo:,,i:t rava wednost nedemusto je ve6 potpuno integrisanou l)r etabliranesistememasovnihkomunikaciiai u institucio. ,.; nalne okvire kulturnogZivota(diskografska industrija, izdavadkadelatnost,itd.). izuzeho je provokativnaza

istrazivada^kulturorory tr:9_*1y.ilaegm F 1{1t,3$lg.il

--

p"kul,.,u dramskih umetnosti. Crupi za organizacijuI \u scenskih i kulrumo-umelniikih delatnostit98d87.godine.Isha.Lilanje.. je kombinovalo metod ankete i intervjua, a obrada podataka radena je .t1 rueno.Ankeliranjeiobradu podarakaobavilisu $udenli III godino ([id A]eksandr.. Manojlovic tjubomir, Maric DuS(o. Ostoji( Jelen4 ,. Proti6 Aleksandra,Risranovii Jasn4 Simid Ljiljana. S6eUdDragaDi .i Vuksanovi( Diwra). a intewjue u porodicamasludenri ll godine (Ce- .i rovie \4adin, Clavinr Ana, Jelii Jasminr,Jovenovii Aleksandar,ta- 1 licki Aleksandar, Obrenovi6 Naralija, -Mi6id Violeta, Tati6 Natasa i lji Vukovi6 Aleksandra). .,tr;:

cvori o ovom fenomenu desto se moze iqiav-ikaiakteristfnoj zi niSri iemlju, i -aa pqjed$p (juZne- b4lkanske) krajeve, ito ne q, istini. Ova je pojava poznata danas swda u svuda irailazi na slidne otpore, tumaCenja ali i komercijalnu eksploataciju.U nekim kulturama naudniciposveiuju izuzetnomnogopaZnje,ali ako je u pitanju ,,urbananarodna umetnost" fanzini, sve ono ito je vezanoza potkulture mlaoblici istraZivanjakulturnih potreba i sklonisu toliko u centru izuiavanja, ali njihova rasprosenost u medijima i u svakodnevnomZivotu obicnog navodi filozofe na elitistiEkiotpor, jer smatraju je,danas i najobidnija ljudska aktivnost osveiena kulturna dinjenica".4Tako je knjiga koja je izazvala interesovanjeu Francuskoj Porazrnlsli Alena Finukazala,analizirajuiiznadajkoji se danaspri3 Analizirani sn: Sabor, hojevi 90 i 9L h 1987. Disko folk ) u maju mes€c1ri emisije od nedelje 18. oktobra 1987;Solistiaki Miroslava Ili6a u Certru Sava,marta 1987; Disko promocija Mfoslava [i6a ..Mislii li na mene". a Alen Finkjeliirot u debati sa Zakom langom: Culture: les eu6rsfont la loi? Not vel Obte ateur,8-14 tuai,1981 5 Alain Finkielkaut, La d'faik de la pensle, (l Gallimard,

,i! 30

I

-tI

daje Sansoni.ipopularnimpevadima,da je do5lo do porpune nlvelacijesvih vrednosti,gubitka iriteriiuma i sr. .,fod tzgovoromda je jedna aktivnost kulturna. u smislu.te redi, izvtadi se zakljudak i da je ::::1ll*"r" Kultlvtsana, u estetskomi duhovnomsmislu,'u. U Americi se, veedecenijama.radovi mnogih istraZivada zasniva_ Ju na podetl na tri kultuma modela: visoku (elitnul kulturu, srednju (matograrlansku)i nizu kuiau;] i;l; novqeweme.javljajuse i shvatanjada se ipak svi kulturnl oDrascr (ukusi)mogusmatratijednakimmedusobom Kadase posmatrajuu odnosu na svoju publiku (tasre puDtrcs--taste cultures).7Stogade se naitojati da se i oum $lraZivanjembez ikakvih predubedenjaiapriornih vreonosnlhsudova,pokuSada odredi kuiturni model (oDrazac). polazeciod publike i njenogstila Zivota. _ uelnt5udi popullstidki,novoko;ponovani kulturni r4qd€t_ kao specifidnukategoriju,ir4aiismo u vidu Drel_ postavkuda je on karakteristiianza odre
"*. *. 'i:Hjr';

!#'

a: pwq jer 1t to ded publike k-dl'i-avoie soliavaaktivno,vrse€iizbor,za razlikuod radija koji su ,,izloZeni"i onudeni muzidki Program. muzidki specifidnije, do,k_ji za odlazak, u ju biti iZelja za izlaskom,za.poJaY!'vanJ.:.m za druitvu ili na odredenoj qiemzvezde..uZivo".njenogestradnognastupai sl , ne treba izgubiti iz vida da publiku ove vrsl€

navedenomrazgovoru.

fK:ta'

cutturc;ndhishcutturc'BasicBo-

, . . i YTou Pesie,-Drustvenaslojevitosti sril Zivota,,\r: Drujtveni -" slojevii dru vern sest, lnsritur drustienih nnutu. aeogroi, ifif.-""

32

teZe samoaktuelizaciji,koliko druswenoj i promociji, sigurnosti,standardu.itd' Sledefe ie stila Zivotakoie smo Zelelida uMdimo su se na nadin provotlenja slobodnog wemena, pona5anjeu potro5nji, i posebno na ueeSee kultume komunikaciie. dto smo smatrali bitnim za nadin provotlenja vremenanije bio budZetwemena.vei pre kvalitet, intenzitet i nadin bavljenja odrertima.Nastojalismo da proniknemoda li vreme Drovode individualno ili kolektivno, akpasivno,da li njihove aktivnostispadajuu gru;ih. hobistidkih.estetskihili druswenih,da li u kultume komunikacie ovi ispitanici udestvuju komunikatori ili kao publika (receptori), primljenih preko kojih kanala, medija? nasie, takode,ikvalitet i intenzitetdru5tvenih ;ti (;filijacija), mogu6nostidentifikacijei difeLovog tipa ispitanikaprema obliku najudestaliveza. uzorakepublike kaseta

e Ankeliranoje 100ispilani*au razliiitiff lipovima prodavnica: prodavnicaploia u centru gradado prodajelikih specijalizovcnih n"su oioe. u robnim kucamaili drugin prodavnicamana perife-

m.uzike.dine pored kupaca ploCa i kaseta, bar joi_rri gmpac1e;koncertna publika. posetioci kafana,sluiaoci radro programa i gledaoci TV-emisiia. Da bi se sveo_ buhvatnoanaliziraoovaj kulturnimodel trebalobi istraZiti sve ove grupacije publike koje na razliiite nadine udestvuju u procesu kulturne komunikaciie, koristeei posrednistva razlidirihkanaladifuziie,a iL razlidirom stepenuaktivno udeshrju u izboru piograma.ro . . NaSeistrazivanjebilo je pilor istraZivanjeiiji je cilj bio da pruzi prethodneindita'cije,omedi predmetistraZivanja,otkrije-neke od moguiih varijabli,porvrdi ili opovrgne uobidajenepretpostavkeo pubtici novokorn_ ponovane narodne muzike, i najzad,swori osnovu za buduia SiraisrraZivanjapojave u celini (istorijskih korena same muzike, nadina njene sawerireneproizvodnje, plasmana,rasprostranjenosti u masor.nimmedijima,sva_ kodnevnomkulturnom Zivotu,te socio-kulturnogprofila samih autora i izvodada). Premadobijenimrezultatimapubliku novokompo-r novanenarodnemuzikeCinegotovopodiednakoi Zine i muSkarci.Medu kupcimapioea i [aseia preovladuiti. mu5karci (65Vo), a medu koncertnom publikom Zerr" (62,5Vo).ttPutrliku dine preteZno mladi Oo 2S godinl-(44Vokupacaploda i kaseta,a 23Voposetilacakoncera_ ta) i oni izmedu26 i 35 Eo;dirc(z3ifi t
(15Vo),u(4nici i studenti druStvenih smerova sa

(!47,o), zaposte_sp,_rgdqgt_ i zanemarljivbroj domaii-

koji su dinili kupci ploda i kaseta.Doma6i!e pasivnislu5aocicinogSto drugi ukuiani kupu6 i naruduju zaposlenimdlanovimaporodice da t Zeljenuploeu ili kasetu). alo nasje koliko Beogratlanaima medu ljup kste- muzike'i dobili smo sledecepokazaBeggradanaima 40Vo(to su uglavnom su to od dolaska lma 54'/o,

do5lou Beogradtek nakon napuiivota- znidi ka6 irele lidnosti. (l,konpublika je relativno slidnog porekla:.37Vorodeno 32Vor nekom drugom gradu, a 317o u .Ovi podaci uka?l ju 4q-ie-!9Yoko-mpq!qyqge-na. i u gradovima a tzuzetno vezanaza nase-

Stiliivota - vredrcsti i interesovunla 'r,Kako je istraZivanjestila Zivotaljubitelja novokomnarodne muzike radeno prema slidnomuPitkojim je ve6 prethodno istraZivanstil Zivotaditala12to je moguie uporediti rezultat€i tako jasni12 U velikoi veiini ljubilelji knjige i cilanja pripadajuelirnom mom modelu te se ovde,u srvari.porede sl-iloviiivota pripadnia mzlidita kuhurna fiodela. M. Dragiievidseaie, Citaoci i kniisa' istrazivanja:,,Ifujiievna komunikacija i kulturna animacija", sbtidki centarGK SK Beograda,1986.

je ocrtati.profil ljubitelja novokomponovane narodne muzll(e;.nJegovsocijalnipoloZaj,kulrume potrebe, interesovanla.

i vrednost 4370 ljnbitelia novokomponozz lazllktr od samo 15Vo ditalaca knjiga. ukazuje na precizno Zivotno usmerenje: teznja ka itandardu (32Vo) moLe da se realizuje ambicijom j uspehom na poslu (28Vo),wednobm (27Vo), a ,rje preduslov opSteguZivanja u i:ivotu (32Vo), \to hedonistidku orijentaciju pripadnika ovog kulmodela. Hedonistiika orijentacija pripadnika modela,Citalacaknjiga, ne samosto je manje izraZena(22Vo), vet ima i sasvim razlidit sasvimsuprotneteznje.Na skali wednosti odije da su najveie.razlikeu vrednosnimorijentaciova dva kulturna modela uPravo u, na strani, odnosuprema radu da bi s€ zaradilo (Sto standard) i prema humanistidkim vrednostipredstavljaju:tolerancija,neposrednost,huna drugoj strani. kao wednost najvi5e izraLena u oba modeta,ipak je logidnovezanaza ostalenajizEe-d-nastiglitnog l-9].turnog rnod:11 .do\ :9 Ia: u populisiiekomkulturnom modelu pridruZuje osti, Sio ukazuje na razlidito shvatanjepojma ,ti, koje je u populistidkommodelu blisko pojporbOienei drustvenesolidarnosti,pomoii' a u

ima znatnos!re,opstijeznadenje. iziazite razlke u wednosnim orijentacijama a ova dva kulturna modela najupedatljivije odrazlika u poslednjedve iskazanewednosti. Kod u nouotoritpono"unemuzike to su, n"post"dnost . Analizirajuii wednosti i dugorodneZivotne teZnje pripadnika..ovihdvaju modela zapaZairs se medu njima i oruge razt*.e:uspehna poslu i ambicioznost istiie kao 13 Ivan eolovid,op cll, str. 1g5-1g6_

ja (najizraZenijevrednostimgtlu ljqbjle-liiqa na poslui standkod ljubiteljaknjiga:uspeh.

I - wednosti prvoga reda za ljubitelje novokompone naroone mrzKe.

Uporedniprcgled vrednosnihorijentacija pipadnika poputtstttkog i elitnog lqltumop modih Ljubite|ji novokompotovane muzike humanost standard lzivanje u iivot! skromnost uspehna poslu dru&venost

32Va 32Eo 29% 28Ea

nvo

su istakli da su to dobri meduljudski odnosi

potrebom ito ie u skladus ve6ranijeispoljenom i druiesusretima U *"nLSt, i komunikacijomr6. odnosi porodidni su rretezneteme razgovora

Ljubitelji knjirevnosri

], skupoca(49Vo).ali i Salei humor na radun i njihovih prijatelja(337o) Sledeia gntpa .manajieSie razgovarajusu muzika,omiljeni i snort. Tek na treiem mestu su dru5tveno-

humanost odgovornost toleraocta neposrednost skromnost

je kod

ovo jedna od Slavnihtema razgodok su i u radnoj-grganrzqciji, poslu na

;" a".i;"a." p;triti,G-ipiii:ip,iiii"ai

iuno na rqdginAmaini6resovanja'Odi-

wednoia odgovomost ambicioznost

25Eo uZivaoje u Zivotu 72Vo 19Eo vrednoda 165Eo tSva druStvenost 14,5Vo 12Eo nacionalnakultura 14Vo Vrcdnoni nalog nepm izmlnosti stlpljivost ltEo strpuivost 11qa umerenost 9Vo umerenost l9Vo nac- kultura 8% ambicioanost to% nepo$ednost 8Va uspehu poslu 8% standard 4Vo

;e preolicudve irednosne Zivotneorijentaoti (ziuot u porodici i Zivots prijateljima) i iatnih Oobira (tj. ekonomskihpogodnosti iivot). te da Cineosnovnupotku na kojoj idruee vrednosti i stavovi (desto vezani i za

tj. opitageneracijska,lT:::TiI-*"-,,"

ispitanika, ui. i" Ou i" osnovnausmerenost neposrednonjih lifuo i liiu se kbie nu teme 'porodice, 5to pokrugi prijatelja, svakodnevice, prijaoddavaie i oagouoii na-pi-tanje:.Sa kim

rel igiozDosl

Da su uspehna poslu istandard meduzavisne ka_ tegorrye.pripadnika populistidkog kulturnogmodelapo_ twduJu i odgovori na pitanje ,.Staje za vas lidno najvaz_ nr;e u poslu kojim se bavite?'. Najve6i broj ispitanika (44V). o.dg:vonoje da je to dobra zarada ("* ,"26 potvrduje i dinjenicada dak dve treeine ispiianika igra tgre na sreiu - najde5ieLOTO)15.Znadajanje i blroi da se vedi slandard.stan. luda. telovanjei sl. ^^,..-_.*radom.na Fiorudng.l oslvare radnom meslu ili privilegijamafoje iAu uz aniitueni :talr.ls 1.poloraj.stvara"obrazacprilradenosii.'. n gi. nu *d"-;-;i;; RaoJednt naainprelaska.ostvarenjasratusnog$il;iivota.

38

s rodacima,iatim sa susedima(69%) i kolegama-s jmiS-

i slidnistavovi ijq7,t. fstienuinteresovanja 'o kao osnovnirazlog se percipiraju ne Zivotu

i"niut. f u odgovorimao nadinuprovodenjaslobod*"In"nu ,nn6so su vGe istaknutadruZenja bilo 'se razgobilo na odnosena polete i primanjeposeta, :e ili igru s drugim dlanovirnaporodice' -*

fleksibilno napredoranjai $ruoog usavn
i"t*ero' i.i"'tsi"-iJ,

mnogoznadajnijeod zarade'

Slobodno vrctne Razlike u.nadinu provodenjaslobodnogwemena , medu pripadnicima ova dva modelasu znatnJ_ ditanje

afttivnost mertuljubitetjima lgo.n..o"ladujuda lllli8u. knJiga,nije cak

ni u_prvihdesermeduljubiteljimantvokomporovanenarodnemuzike,kod kojih su zato dru5_ tventzlvot,zarimgledanjetelevizijeislu5anjeradio_pro_ grama znatno izrrteniji.

(587o) i )zuie za poseteprijateljima i rodacima 31%.ispitanika iak ,-u'tufunu (514), i tim ito u kufuo" bdlazi nekoliko puta nedeljno' Ipak, n izlazak u toku mesecavezan je za bioskop, r. Setniuiti koncert narodne muzike, dok se iett
rlosti meclutltiUitJSimaknjiZevnosti,medu lju' narodnemuzike nije ni novokomponovane

pregledmzlika u aktivnostimq ,Uporedni sroDodnogvremenapipadnika populistitkog r etdnog kullumog modela

deset). Livot, zrra.,,odvija se preteznou stanu,u mediie:televiziju,radio, kasetofon asovnemedije: uz masovne Najpopulirniji telerizijski progr.ami su

trionita, nthovi i srije, emisijenaro-

L izlascisa drustvomi primanie Doseta 2. gledanle TV-programa J, OOmaranle 4. iitanje novina 5. sluSanjeploia 6. slusanje radija ?- igra s_decom.porodicni razgovori d. sportskeaktivnosti 9. popravke u kuai, ruini md 10. hobi t. airaniekoiisa 2. poseiei dlisci s drustvom 3. poseiekulturoim proqramima 4. ditanjenovina 5. gledanjeTv-progama

9: ffif

'*, razgovori. isras deoom

E. odmaranje

56Vo ' 41Vo 33Ea 32Eo 2a% Vo 25Vo 23Eo t6% BVo

49Eo 34Vo v% 29Vo 25Vo xEo 14% l4Vo 03% BVo

d.u.lj"-.. htraZivanjuponaianja kupacaploda i , .U kasetazakljuduje se da se termin ,.izlazakl,kao najpo_ . pulamiji nadin provoclenjaslobodnogu."rn"nu, ugiuu_ 40

zabavno-rekreativniprogram. Na radiju se Beograd 2U2i Studio B, a najpopularPosen;,Iideksovo puoriite, Fontana ie'

destoslu5iju i kasete,uglavnombirajudi narodnom muzikom. Veliki

ti"einl) irpituoitu ima kasetei plode i pop i suto mladiispitanici)' re (uqlavnom seditllk"ma,odnosnouz druZenje,pored"tgqa (opet ceice

,*goriru, sluSajuse plode i kasete ro;tariji), a dak vi5eod 507oispitanikapeva.u r,"la suojezadovoljstvo,i prema anketi, to i;dini o6lik umetnidkogizrazavanjakoji se

'A'ituroJ ditaiu se dnevne noYine(najde5c€I/enovosti:40Eoi i zabavno-ilustrativnejedeljne..i

nneseinerevije QfO, Sobor,TV-revijai ry:n2vost:)' itampa" (Pralaitnaiera, Nada' Bai tzv. 'r7 ,,zenst
l? To ie o{igledno poznaloi proPagandistima Plo'a novokom' rane naiodne-mnzike. Tako je plota Mr'dai ' na nene Muosta'l^

41

kogdrugogobrikamarkeringa ?::,:l!y.od,bilo u umetnosti nostrir kulturi kulturikod nasl nas,markeiing oovoxomDonove-

,i3l:: j""""[i#Tli!ii::,"f :.,ilff :::;Tj::,I1;+: nog komuniciranju,pu ," "rl"i.i ,,onu',

istraiivanjem nismo mogli doii do zakljudka sastavnideo garderobeljubitelja novokomponarodnemuzike.2r istraZivanjeje pokazaloda je osnovnaodlika liubitelianove narodnemuzikedruStvenost' ,nost, uz orilentaciju ka zabavi.Briga o sebi razvojasopstvenelidnosti gotovo da ne Postoji se uglavnom kao briga o soPstvenomstandmoguc;ostima zadovoljavanja potteba za zabarazonodom).Stoga se dini da se i na ljubitelje muzike gotovo u PotPunosti mogu da zapaZanjaVesne PeIi6 o osnovnim karakteristi' 'dniike dokolice (a pri tom napominjemoda se i m uzorku veeina ispitanika deklarisala direktno ili ktno - preko roditelja - kao deo radnidke popu: ,,Najop5tijeredeno,radnidkadokolicase razlikudokotice srednjitr sldeva po tome Sto ona joS uvek b viSe sluZi radu, a pre svegaodrZavanjuodredene e rada i njenih najamnih obeleija, nego razvoju potreba i sposobnosti' Preteino fizidki i t"St]"i5i i rada tako-cleneposredno doprinosi da i sadrZaji i dokolice budu viSeusmerenina aktivnostikoje ne naporada bi se u njiaiu ulaganieintelektualnih ivalo. dba'ova elementauslovljavajuda je radnid::a uglavnom ispunjena masovnom mbsvom i dija je funkcija zaborav i bekstvo od eglistenproUlema i sukoba,a koja, kao takva,produbljuh i privatnog dovekovogZivota. U tom rada izmedu da je za radnidku dokolicu pretpostaviti se moze relnksacijakoja ima ulogu da wati radnika radu i

'on

buma buma razvija razvija rtr'",.iii st.ut.!i'ju "",u toioi T,,1:'T,?:UL,TI* nije sludajnoil; ili

zaboravljeno.

g: l'"x, ill?Hf :.:,"i'iEll?i#ii"J, T::?;;l? p"irif" mo1prbticii svesri srvaralaca . t.r"t".irlili*,

;l!ji1""flil?nii,ie,;;t;;,;x:"*:tirffi 1; ulozena ogmmna sredstva(pn

osio.F r+,soo. sand.e oooi iilili,l,Jii,["#,1".",r"i, .iz,n oo posebne ploCe nakojuje

l"ir"li"""-."ai"_"# 1,.,^"1_ t-ii1 VaJgos Mirosiai.tt",""r""i""rij"i_ !l-,.C.*.). stanicama l,1T_r.ud'o

(na kojima,oar ne u lolikom broiu.

l:H"t,,,T:."til:.ft! irtlliT*i!,!;,*.:ii#"H .ffiT

J:;J"iTilffi "-f.Jt,X "Tit il L::iTi:-lli

ser{e prom-otivnih konierarap". lrg* fr"ii i,",'t" i"i"l" j rsrogSrafidkog.propagandnog mat6rijala"(nalepnice la xota,bedzevi, plakati,natpisi-_ slogani, biograrr.;e. spskoviizdatihploca,i,o).iJutluni

",,'* u".':;::;ff"""" ;;x.l; Tff#: #j1" ff Ti;H : Ww;::t:,fxx:r:f:Hn,*,&:#.:t":;ffi , r8 Sam naziv ploae

':i;l;"!Tlr*; tt*tr,{x; ;fil'#fff fiili13ixffi (rr;o: 7). .

koii se obrac

Hrvarskoj s.BiH , *-,"".fr,1"1m:i'3i,',"f1$,iJ:ji,ff

2t lpak, bedZje simbolgadske kulture kojoj svi ljubitelji ili vei rdaiu ili bi Zelelida pripadaju.S druge slrane.nalePnrcaza Kola' urbanim iok p-otkulturina,naSlaje u propagaldnoj porodimih ii .^ ^"',"drn;e ier su kola cesl Ceslpredmet oredmetporodicnih puno opravdanje,jer svoje 1e luno optuuOan;i, marKa, stalusa dostignulog {oalreoena simbol razgovora. komJ se teZi ukoliko se ved ne poseduje.

T#:xrffi ,i:f\i#trWii't't'H".i}:hz'f,.!:tw; 42

43

neprekidno ga'uklapa, u odredenedruStveneodnose i svakodnevneproblemes kojima se sukobljav2,,.zz Ponaianje i bgled publike ., (obladenje kao vid ispoljavanja ukusai estetskih sklonosti) Dublja i. d€laljnija analizastila Zivotapodrazumeva . i analizu ,,stila" u obladenju,izgledu.govoru. posebno stoga Sto ,,izgled"(image'lu sawemenomdrustvu preuzima jedan deo znadenjaisobom nosi oAromanbroi poruka koje o sebi, koz neverbalnukomuiikaciju, Zelil mo da emitujemo. Dodu5e, zahvaljujudi prodoru"masovnih medija granice medu pojedinim kuliurnim modeli_ ma, tj. medu pojedinim stilovima,nisu tako ostre,i posli smo od pretposlavkeda se samo na osnovu izgledi ne moze.s potlunom sigurnosiu pretpostaviti pripadnost o.or.ed:no.m kutturnom modelu, iako sigurno postoje simboli,rj..znadenjapojedinihderalja,i odrectenlkom_ Drnac{ekoJimogubili karakteristidni za ljubiteljenovo_ komponovanenarodne muzike. U postoj;6im.istraii njima stila_i odevanjabeogradske' omlidine, posebna paZnjapoklanjana je ekstremima2i, tako da sam,,srand_ ard" ili, Sto je blEe nasoj pretpostavci,v6e prosednih lrpovastandarda. nisu definisani.(O stilu inalinu odevanjapojedinihdru5wenihklasaili slojevau naSemdru_ St!'unemaempirijskihpodataka). Nastojedida utwdimo op5te karakteristikeizgleda , -. (nadin obladenja.izbor frizure, detalja), korisrili slmoi metod samoproceneispitanikai ocene anketara,koii ie trebalo da svoj anketarski izvestajdopuni I preciznim 22 VesoaPesid,op' cil. slr. lgl. 2l.Videri: Ines hica, ..Znaeenp i fudcija stila u odevaliu . omladine (primer komunikacijskeakulruracie),..clasn k :eograo.sKe Lhqratikot insnub SAIVU.mj. rel="nofollow">C<XfV. eeograd 1985,pp. 7t _ 78.

44

komunikativnih n izgledaispitanika.ali injegovih Zeleli smo da itd govora naiina ponuiuniu, onosii, mo da'li se veiina tjubiteljanovokomponovane i moZe podvesti pod neki odrecleni stil tJ**if"

t1F I pg"l** " "iui"e"t:t(daii su,dZiberi"

irii"'o"tiloiptp"noneuspostavljeni,'imidz'9' pokazalisu da se,po i"ri"rt'"ii"x"g iitraZivanja muzikeuklanovenarodne "'Ji irA"J" frubitelji ,Uk;;.

pro;ednihFadana, koji nemajupotre.b-u -

er"i.t i !oS,i. izgledomustanovljavaju .specifi od onoga leni. ni gtupnistiakoji bi se izdvajao,, ili .'umerenim"(a ovosu ;;t; ;";i ,pkromnim'-' njima) Najdesci.-oblik metlu -ii "r*r." istaknute

(iene: ,iiu i" ur"Ono standardno odevanje 33vo odelol; n ili suknia ibluza' dZemper:muskarci: tt oo"* 31Vo ispitantka; neuredao klasiino: 'AZi"t iii (Sminkersko)odevanje'-koje i o...Ar"ko odredenihmarki (Beneton'tsllaI aumevanoSenje

fr;;;;

(po 70vo)i to--ugaY;"i" zastupljeno

Kada je t"a" ti"ait ispitanicimaiz centra grada izmedu,samo-razlika ode*nju dolazi do najveiih istraZivada - jer pravo pomod-arsko' i;.;;" nos€nje :rsio oo"uun;" ne podra;umeva samo iodredeno ve( proizvodaea, pornutitt i-oUue" i kombinovanjedetalja'.Sto,u ovoJ uskladivanje

nii" trutuj. PremaanaliziI' Price,kombinova-

: F"'::*,;"p,1*5rJi##[J*"::"il"#ffj'i" obrascevrhunsloh gilu iivota' ,.ii*to* .ruturu", "t "kluzivnom

;ffiix'': fr.l'"r#31 I*, 3'g; I i:x.i;nr. ru:r' imaju svest

;ff.1ffi.'s-;ft;

avljajuk1o "r'ane'"diJberi"se.Pred-sr . nesvesntoa

^.i koji koii oose noserekrizire iz ,,Borova"t , Nuza"' tj. oni originaloi, itd.

45

nje Beneton rtZemperasa domaiim patikama automatrspitamkau ,.normalne',po videnju Sminke_ ::r :]:r1l:. ra. rsto vazli za_dZins odevanje_ uglavnomie ne nos" Krastcne markei modeli dZinsaili pomodni,Sminkerski sezonerecimo crni), vei jeflini UZin.:: 9?1."(gy" rr tosUrbuttk dzins domaie proizvodnje. ,,tuoti Frizura fe, ta_ kode, najdTjg ktasiina, uredna (542,): ,;;;; i;";; (uru fma zz"/o lalt ,,ptose(.nomodernu,., DO iSkazima anKetara),neurednulakode Zzqo.dok su ekstravagan_ tna s jedne i rradicionatna fiizura (kika.il;il; H*;; strane,podjednakomalozastupljene (po l Zo). "9,::-i:p.irunika govori srandardnim knjizevnim ,^_,, ^y t t\."\ -\y%), i uglavnom ima dobar rednik i iomuni_ Kaclu ()Jzo), bez tipidnogurbanogZargona karakreris_ -omla-dine. tidnog za j"!:t-.0:. beo-gradske CreSke'u g9vo.ru.p.ra.vrzOToispitanika, a joi 20Vo ih -Srbija, ie sa izraZe_ nrm rokatnrmakcentom(pomoravlje, juZna Crna Gora). Odiglednoje da ivi ljubireiji ,iouotorno6nouun" koji su rodeni u Beogradu,govore Lilof ii T"-tik:: standardnrm knjzevnim jezikom, a i po oUtaceni-u I iz_ gleou uglavnomodgovaiaiusvoiim vrSnia.za.neup{eene crma lJubrtelJima zabavnei, neStomanje, ljubiteljima rok-muzike(kod kojih su srilskielementi, i"i it ,ulrno nagtaswaJu I potenciraju,birnodrugadiji). Obiino se izgledorni oblac€;jem, tako vaZnim _ u savremenoj kulturi urbaneomladine,ali ikod pripalnil Ka,,e rnog kulturnogmodela.',istovremenon-asOii a" oroJmrsopstveni.stil. ali i preneseslikao sebi,poruia o pnpaoanjuodredenommodeluili odredenoip6tkulturi. IaKoram se erni da glamur,lazni siaj. preovladuje na estradi, medu ljubiteljima nirodn. riltii.e nij" pit uui cen kao deo svakodnevice isvakodnevnogoUtifenp. (MoZda bi analiza 'u,gledaprilikom kafanikih doeeta nove.godlne rll na svadbamamogla da dopuni oblike jmidZa" lj-ubitelja novokomponovine narodne muzi kJ \-aK za ZUU/o lepo odevenaosobaje ,,skromno .tspttanika ooevenaosoba".a za joS25Va_ neupadljivo. klasidno 46

osoba. To je u skladu s dinjenicom da skromwednost i vrlinu istide tak 29Vo ispitanka tvrta vrednost po rangu (medu 16 navedenih i). Metlutim, na drugom polu su oni koji smaie lepo odevenaosoba ona koja ima maite u ; G4(k\, atraktivnaosobabez obzira na to da li po modi (147o),kao i osobaobudenapo iodi (lZVo).Otito je da se modakao takva ine ceni visoko - uostalomsvega157oispitartra da je obudenopo modi, a pribliino toliko Oltali se nalazenegde u sredini smatrajudida

xrednog preno5enjaerotske ili ljubavneporuke panralo-ne",,,suknjicakratka" itd). U osnovi, veskromnosti radinostkao osnovoeiamanaglaSava se opeva izgled izabranikaili a-ukoliko iednosti, on je u skladu s tradicionalnimpoimanjem ke i ZenskeleDote. Odiglednoje da u svetu ljubitelja novokompononaridne muzike ne postoji potrcba za oformljestila u obladenju,da ,,irnidZ"ne prenosi poruku, slika op5ta,prosedna doprinosi i nekonstituisanaopsta, Prosecnasllxa muzike. narodne i"\ zvezde novokomponovane iroilava Ili6a - peva& u standardnomodelu (kao Halida Muslimoviiau nieeovihpo5iovalaca), LumoOarik6i" rik6j" garderobi,klasidnoelegantnetrpe -Luglamur-izgleda (vedernieeroskog ne haliine), sv6da modernogurbanog2gleda Hanke Palne Zmiianac, Zmijanac,moderndg r do specifiCnogizgleda lrpe Brene (veseledevojnarodne i zavbdnice).publika novokomponovane je lik i i njen da razlidite tike ima tolii
47

,,lmage _ uzor" Fotografijezvezdaiovokomponovanemuzike u listu Sabcrr Analiziraju6ikako su obudenezvezdenarodnemu_ zike na fotografijamakoje objavljuje list Sabor,iz.dvoje_ ni su_sledeii je 5t fotografi,,obliciimidza"(analizirana ja u dva broja): - klasidanstil (odela,klasidnefrizure i sl.) 15 primera - glamur stil (vede_mje_ haljine, skupa odela, Stras...) 11 primera - ,,butik" dZinsstil, velikih revera, skupa biZuterija 9 primera - standardnispoflskistil: jakna.dzemper, pantalone 7 orimera - sportski,.neuredan" stil (raskopda.ne koiulje, raznobojnisakoi...) 7 primera -,.narodno" stilizovano oblaienie (elek isl.) I Drimer - mladaladki sportskisril (tinejdZenkamoda) l primer Zastupljenostpojedinih stilovau obladenjuje razli_ . dita iz rubrike.u rubriku. pa dak i na istoj fotografiji zvezdemogut'|tr potpunorazliiitoobuaene,u skladusa svojim shvatanjima.Tako je paradigmatidanprimer naslovnestranei posterau broju 90 (1987).Ni naslovnoj strani su pevadi Suzana Perovi6, Mirsada Bedirevi6 i Sreiko Jovovi6.Suzanaje u dZinsuispod kogaje nrazi_ to dekoltovanamajica i cipele sa visokom ltiklom (sa_ lonke), sve to uz metalni opasad,bro5, zlatnu ogrlicu i velike minduSe (svecani,,,glamur" dzins koji povezuje rok kulturu iz koje je Suzanado5lasa novokomoonovinom glamurkulturom).Na drugojslici uz tekstSuzana

tako da je naglaiena erotika (poza starleta godina), Mirsada Beeirevie pozira kao devojka(u intervjuu je nagla5enoda ne da je ,,blaga i mirna i na sceni i u mladaladkiobudena(majica,prugaste 'i prsluk, biZuterija,minduie), jedino frizurom u lik zvezdenovokomponovanenarodnemuJovovi6,obudenkao u vreme kadaje narotek osvajalamedije: Stofanepantalone,ko:aciju tkanice) i narodni prsluk - upravo i :ao.Sumadijski
pitala: ,,,{ da li 6e to biti negde?"Mislila je pri tom na radio ili televizdu.(... ) ,,Yera" Livi u Zemun polju u jednoiposobnomstanu s muZem. Dodekala me je obudena u farmerke i adidaspatike. Na zidu poster Halida Muslimovida.MuZ nije bio u stanu: ,,Otiiao je u svoje selo, u kome je roden, da doneseneke sitnice.-." Sa kasetofonase dula muzika koju je ona podela da pevu5i,objasniv5ida se radi o,,trenutnom hitu". Smatra za sebe da ie vesela osobate da zbog toga odlazi sa muZemu kifane, jer .,volida se veseli". 2. Ispitanicusam sreo u Jugobanci,u centru grada, gde radi kao sluZbenica.Do5ao sam da posetim sestru koja sedi s njom u kancelarijiidim sam tuo da slu5ai uz radio peva novokomponovanenarodne pesmepitao samje da li bi prihvatila intewju u svojoj kuii. Kako je izuzetno komunikativna, pridljiva osoba, odmah je. to prihvatila.Zivi u velikoj ku6i u Kalurlerici s muZevljevim roditeljima, ali u odvojenom trosobnom stanu. MuZ je takodesluZbenik,imaju dete od 6 godina. Stan je izuzetno luksuzno opremljen, ali prema mojim stanovi5timaizuzetrroneukusno,u jakim bojama, uz Sareniloi sl. NajviSeje govorilao svom porodidnomZivotu - o braku - ,,Zivimu izuzetno sklidnom i sloZnombraku, bez sukoba". Izlasci su zabavakoja je najvi5ezanima. Odlazi na mesta s narodnom muzikom qde se uz to i dobro jede. ,,Moj idol je Marinko Rokviii Pevaoje i na na5oj svadbi.Njega najdeiie i sluiam". Ima veliku diskoteku26- oko 100 ploda novokomponovane muzike. C.estogovori o standardu, kojim je zadovoljna. Smatrada im najveii deo porodidnogbudieta odlazi na hranu, ali veliku materijalnu pomo6 imaju i od muZe26 Djskoteke ljubite|ja novokomponovane muzike prosedno _ brqF 30-50 k-aseta, Stoje manje od prosednediskotekeljubitelja rok I ZaOaVn€ muzrKe.

50

telja (koji imaju imanje).Na pitanjeda li i dita od knjiga koje ima u regalu (veliki broj kompleta sabranih dela) odgovorila je ,,retko nikad... skoro". sa kojim 6u :'azgovaruli uPoznala sam drugarice,koja stanuje u njegovomsusedima 24 godine, pekar je kao i njegovi otac i (privatnici). Stanuju svi zajednou malom jednon stanu iz koga se tek nedavno iselila sestra s i detetom. U trenutku kada sam ja doila da razsovor.u stanu su bili svi, dak i sestrai njihoier"Eno out" iako tu vi5e ne Zive. Njihovoj poseti su se i susedi,koji su do5li da Yidebebu.Sama u sobi i cela situacijaodslikalaje njihov svanaiin Zivota (naglasili su da je to tako kod dan). Soba prepuna ljudi, beba koja plade' sa pogadicamaupravo spremljenimna stolu, dok i ji rizgovaramo.Prekidali su nas stalno,jer ili prodi u drugu sobu,pa smo im bili na putu, ili uzeti nesto za bebu iz ormana (ispred koga ili nas neito zapitkuju. ,,Peta/'bi Zeleoda .vodi ,,veseoZivot", i njegovZivot ide po krugu: rad - zabava.Zabava - to su bioskop i kafana, Obuien je po poslednjojmodi i sporskeutakmice. 'zdv{1a zz garderobu... da najviSenovca 4. Da bih naiao ispitanika otisao sam u robnu Beteks,na BanovomBrdu, i upoznaodevojkukoja kupovala plodu SneZaneSavi6' Ima 23 godine r studira Viiu ekonomskuSkolu.Zivi s maju ga$onjeri na Belim vodama.KaZeda slu5anovolonovanu narodnu muziku, ali ne sve: ,,Ne mogu varim Lepu Lanu, Mitra Miriia, Boru Drljadu... skrnaveoravu izvornu narodnu muziku.Pravi pevaLepa Luki6, Tozovac, Cune, a od ovih mlatlih Savi6i Halid Muslimovi6" (Kasnijeu razgovofl

ru pominje da se sa Halidom Muslimovi6em zabavliala mesecdana).(...) U diskoteci,koja uz televizori muzid_ ki stub zauzimacentralnomesto u standardnouredenoj sobi, uglavnomse nalazeplode narodne muzike i nekol liko ploda [.ole Norrakovi6i Dragana Stojniia, ,po uku_ su mole mame". U biblioteci je oko 40 knjiga, preteZno klasika. Slobodno vreme uglavnom provodi kod kuie _ " I - i T . d a i d e mu g r a d " .i s t o g a . . m o r a m da nabavim vrdeor(order inadeiu da Siznembez toga. Volim da gledam ljubavne filmove, ,Damu s kam6liiama, i tako..." Vrlo brzo u razgovorupreSlismo na pitaniaveza_ na za standard.Sav novackoji imaju troSena irariu i .,moje kasnijenapominjeda nema nikakav _obladenje", nobt,da_senidim ne bavi,ali, kao da se prisetilanapominje: ,,Idemjednom u dva mesecau Trit _ to miie hobi". SvoF tetnje i aspiracijenajboljeje iskazalareceni_ com: ,Jos samo da nadem nekog tipa sa kolima isve samproblemereSila".

Iako nastaopotpuno nasumce,ovaj uzorak za in_ . tervjue- studijesludaja.u potpunosriodslikarzsocijal_ no-k_ulturnu kartu ljubiteljanovokomponovane narojne muzike onako ka_kose to pokazalou istraZivanjuna veeemuzorku. Od radnica u usluZnimdelatnostima,kv_ radnika,zanatlija - do slu.Zbenika sa viSomSkolom.Od mladih,preko roditeljasrednjihgodinado penzionera; od..stanovnika _prigradskihnaselja(Kalutlerica, Zemun po{e.}do nasellau Siremcentrugrada(iako se centar .grada-javljakao mesto rada, on nije i mesto stanovanja). Sto se standardai .,potrosaikog Zivora'.tide.odigleonoJeda bt bezpomoii roditeljasvi pripadniciovog

imali slidanstatusi standard.a to znadiZiveli u posedovali tehnidke uretlaje manje manja kola, i svoje izdatke uglavnomsvodili a mladi i na garderobu. kafana se, bez obzira na sve mosu6e materijavlja kao centralnomesto zabave,5to je na pwi pogled kontradiktorno samoprocenio skromnimfi nansdskimmogu6nostima. koje ome
kaia i oordica

- mbava

kao okvir koji omoguiava odredeni nadin Zipredstavlja i ,,novi kulturni cgntaf'27i statusa,opren jen je swda slidno i odigledno regal sa video i audio-uredajima, vitrinama su izloZeni kristal i figurice od porcelana, pobibliotekom sa komDletimasabranihdela razlidiili dela Skolskelektire; trosedi,fotelje, sto od drveta sa miljeom (lampama,vazama,WWi sl), na zidovimagobleni,a kod mla
<')

53

Sintetbki profil porodice ljubitelja novokomponovane tmrodne muzikz Iako se skicaza portret ljubitelja novokomponovane narodne muzike zasniva uglavnom na ispitivanom uzorku relativno malog broja gmdske publike, ona ukazr\e na niz specifidnostikoje potwduju da je u pitanju posebandrustvenisloj i kulturni model, a ne samo osoben muzidki ukus i nivo razvijenostikulturnih potreba. Druiweni statusgradskepublike novokomponovane natodne muzike je razlidit, ali se ,ipak istidu dve najde56ezastupljenepozicije u druStvenojpodeli rada: proizvodna i usluZnazanimanja.To je radnidka klasa gotovo u celini (od nekvalifikovanih do visokokvalifikovanih radnika),zatimzanatlije,ugostitelji,trgovcii deo sve znadajnijegprivatnog sektora u zanatsko-usluZnim delatnostima.Dru5tvenamo6 pripadnika populistidkog, novokomponovanog kulturnog modelaje objektivnoveoma mala, Sto je i njihov subjektivni doZivljaj.Veiina ispitanika smatra da ne udestvujeu upravljanju ni u radnoj organizacijini drugde, a odluiuju na svom radnom mestusamoukoliko su privatnici. Ugled ovih zanimanja u nasemdrustlu je realno relativno nizak (ako se izdvojevlasnicikafiia i restorana). Nivo obrazovanjapripadnika ovog modela kreie se od osnovneSkoledo vi5egi visokogobrazovanja,uglavnom onog za tehniika zanimanja(skole za kv radnike, ugostiteljskei trgovadkeSkole,vise Skoletehnidkogsmera, tehnidki i poljopriwedni fakulteti), tako da je stepen oplte kulture, kao i opsti nivo informisanostio zbivanjirna i Zelje da se bude informisan o dogadajimaiireg znadaja,relativnoujednaden.(Indikativnoje da ispitanici od informativnihemisija pominju jedino Beogradsku hroniku, a to je emisija koja govori o njihovim svakodnevnim problemima i protkana.je zabavnimnumerama, dok se relativno malo gledaju dnevnik, politidke i

,,VeaertrjeDovosL',,,TV revija",.,Iustrovana polilika". Popravkeu kufi Rad oko auta.

MUZ - OTAC (40 god rudnik u fabnci) Odevanie: standaidno odeto (gantalone,kosulja i dzemper).Individualni drusweni iivot: kafana i utakmica.

\

. / I ronooldur ooNost 1 zaledni*i idasci: 1 porodidnePosete' I kafaoa,folk konderti. I

I I I

\ DRUGOW

s Posu\

KOMSI]E

I

-/---\

SIN (17 godtua, sredniaikola tehni&og st r4ta) Odevanjq dzins, dzemPeri. Posebni izlasci: bioskop, utakmice, kafana

SK2LSKIDRUGow DRUGOWIZ KMTA u 'porodica koia iivi u dvosobnomstanu pigradskam naselju 5)

54

druge informativneemisije koje omogudavajuSiri uvid u svetskazbivanjai na5udruStveno-politidku situaciju). Kulturni obrazaci kulturne potrebeusvai449i dak za lokalno ili

jedino da omponovananarodnamuzikai moZe

i"t ]"'p" i".i"l strukturi,,tradicion{,"',^!*"t drugih kultura)jednosiiiii'. r!.""i! hasletla

kodova,razumljivai usmerenana zadoYolavanJe

;'rrii"oiliu emocionalnih.potr*q,,ry$#{*

+re film ili roman'"e

deslidnaosei@a Durwve, Dunave, kmj tebe mi moja mhdost ostade sluiali -i na Zlatiboru i u drugim krajevima,a pesmaZlatibo r: pttai Taru, da li pamti ljubav staru i pored Dunava i u Sumadijii NiSu...) Nostalgidnufunkciju zavidajnihpesama podcrtavatekst koji uvek aludira na prethodnusreinu mladost i ljubav u zavidaju.Napuitanje zavidajai odlazak u svet jeste put dru5tvenepromocije, ali i ose6anja lidne nesrede,liSavanjatopline, sigumosti, nedeg bliskogi dragog. Odrastanjeu porodici i druSwenojsredini u kojoj se od kulturnih vrednostijedino prihvatajutradicionalne (premda ,,modernizovane")vrednosti,u kojoj je umetnost svedenana pesmuizrazite funkcionalneorijentacije (peva se samo u odredenimsituacijamau kojima treba muzika da budi odretleneernocije),dovodi do toga da 4 Detaljnije o tome Ivan eolovi( op or.

u-':onziuotuu kdmes'eeovektradicionalne i otudenim itisii8"i,i'.."e""ia inadeose6a.

i.'rriurtuaop.inotl-Ce-.!9.-!ry++era+g ne samo

ill"-*a,..ln dranson.p!9lo1t-nt sociale"'u: Revar 'v pP loo- I /4' V. ?J1964. n desociobgk,

je. za ovu populaciju vaLanstepeninformiteme. Stog_a sanostio Zivotimaumetnika - pevada.Ovo veliko interesovanjesagledavase i kroz rubriku ,,Takvasam kakva sam" u Saboru, koja uz portret zyezdedonosi i njene odgovorena pitanja gmpisanau Sestcelina: Lidna karta, Osobine,Intime, Navike, Ukus i Uspesi.30 U intervjuimai prilikom anketiranja.ljubireljino_ . voxomponovane narodnemuzikedestosu iskazivali svo_ je zadovoljstvoSto sa zvezdamaestrademosu da osware oseianjeprisnosriiblizine. (Vide ib u kifani u kojoj pevaju,..mogu da_ihangaZujuza svadbei druge proslave r.porodlcnaveseua- Stoje uvelikoistvar prestDa_ da razgovaraju s njima. da se dru2e, da ih pieporuduiu svojim prijateljimaza njihovaslavlja.)eini'se'da ni"u jednom drugom kulturnom modelu'veze publike sa z-lezda.ma nisu tako evrstei neposredne.To potencira i crnJenrca da se o zvezdamasve zna (ili se bar tako S {nisli).3l druge strane, ne postdi obrizovna, statusna r. LiCna.kartaprerendujeda u najk-aiim cnamc izloii osno\4ne , . xaraRlersllke li&losli iska?anekroz: daturn imeslo rodenja zyezde, ukot (o su slarUeod 25 godina navodise samo Zodiiacki ;ak (ier ie mtaoosl re.ttna i ..hiperrealna,'.novosworena,izuetno bima)l-mes_ tom rodenja.nastojise da ukazena ..zavicajnost(Stoje, lakode, iedna oo qeonostt savremenogtrenulka). Oslale karaheristike kao da su preprsanetz osnovnoskolskih lel$ikona, na Sla ota rubrika u naiveioi merl u cetostapodseca:lezina. visin!. boja kose, odiju. posebio se poi99,:9 - brak. pa aak iako nema eksplicirnihpiranjao deci, ::lT, najaeaoe. naslojeda s€ poka"Zui kao briine maji<e:sie(nim ih 1?e crnr.oere.nesremtm.njegove bolesti.najveii uspehje upravodele, ild. rvolu.-porodtmu prlTzenosr iskazuju i pominjaniemdrupih danova porodtce -. muii. zaove.ild. Oslala pitanja iz liine kaniodnose se na slandard: mesedreprihode. slan (velidinu i poloiaj u gradskom tkivu). marku kola. rubri*a.lisla Sdror posebno,asloji da pubtici pri, ,,,., _11 19T.nu" otua rtezou Kroz op|s navrka_slotodnog wemen4 emocija. ukusa. laKo su pltanla smlslJenada ..inlrigiraju",ona nisu dovolino Drovoka_ tMra za tzla"-akL kliSetiranogodgovora.Dodu3e,neke widnosri su za crraocedovotjnoprepoznatljiveikad nisu eksplicimoiskazane:terria ka.uspehu,oswarenjustandarda.zadovolj$vaporodiinim Zivorom'i zaqovoustva sobomi sopstvenimemociiama.

58

druga barijera izmedupublike injenih.zvez--0-1^^^-1,,-;v-.,,nrcreinoseoskosili radZivotne

ostvarenjeveceg

je i Joliubi se sa zvezdom l sama zvezda je da da.postigne s vvrlr6"v rrraLdlrru u utp"tt s p e l l zznaaajno a u : o l l k o i i" l e z,u

"r.i" Lt* svoju",da nekimprigodnim'..manje replikama' f"-fr""iti*. ali obienim,svakodnevnim '

u kontakt preko Pojedrnoggleoaoca sa Publikom ste publici: "Vi laskanje U tom smislu ie desto i sl. S!€ to je. lostalom, .prema analzamaL'Jmmedija'

il"; ;d karakteristikasavremenih Jtudajui mediiakoncerta-. priredbenov-onlioone ni-it e' kao jednog. -od..najras'iu"du organizacionih oblika- njene dlhzlle' -je da se ni'o ovom' odigledno "uu"eo"nog masovne.kulture fenomenu o biio kom drugom

lidnih e eouoriti ,u-J nu o.no* pretpostavki' i slozenije mnogo jer pojave su i f,t"a"u"a"n1u, izgledaju' i no Stona Pwi Pogted je to 5to pre'dstavljiosnovnikulturni "!Yi:^" vanoi narodnoj muzici i novokomPonovakoji tuit,itir Ou li je to robni feti5izam' robu do pevadana sve gleda kao na ; ;;; ;t koje ne moZe?Koji su njegovi,istorijr;;i;,

,"ri, i-f*i rii.i""St.i,

iazvojai populamosti?Da li ie to ikrornnoj slici socijalislednosiavnoi, ne-

zbog .*iitrnu, otpor vladajuioj ideologiji jednostavno nitr nuau,blokiranihmoguinosti'ili

l: {Jm-uenoEco, ,,A cuide to tbe NeoTelevisionot the 1980"' n.25/t984.PP.18-27

odgovornamda (,,narodnalukavost')33na prosvetiteljski koncept dosadnekulture koji nudfadministrativnai iterilna kultuma politika. MoZemose sloZiti ili ne sa stavomIvon Bemar da je popirlama pesmadanaspostala ,,popularnanarodna poezija u doba sredstavamasovnih komunikacija, jer poezija, odvojena od muzike, tide se samo malog broja ljudi", ali se ipak mora priznati da novokomponovana narodna p€sma u Zivotu njenih ljubitelja znadi mnogo vi5e od plke zabavei nadina provoclenjaslobodnog wimena. Cinjenicaje da je to najde5iei jedini oblik kul_ turne komunikacijeu kome udestvuju,jedina mogu6nost estetskerecepcije.Nesumnjivoje i da bi estetskaanaliza kompozicija i tekstova umnogome ukazala na neoriginalnost,negovanjestereotipnog,me5anjeianrova i stiltrva ali lak ni potpunaestetskabezwednostne opravdava ignorisanjeove pojaveod strane naudnika,[ulturnih radnika i kritiEara, niti njihovo a prioi odbacivanje svega Sto se unutar novokomponovanenarodne muzike deiava. Ova muzika koja je zbog svoje jednostavnosti, tradicionalnosti, lako razumljiva, koja 'naziva desto provalu emocdanije uvek benredni kid koji preti da uniiti naSukulturu, iako u njoj irna mnogo kida. Smi5ljenim razvojem novokomponovanenarodne muzike, njenom istinskomprofesionalizacijom,uz utemeljenje estradnih Skola i tedajeva,stroZu selekciiu i talenatai kompozicija,studioznijiprisrup u realizovinju radio i televizijskih emisija kao i estradnih priredbi, moglo bi se udiniti da nova narodna pesma u Jugoslaviji postaneono sto je Sansonau Francuskojili nova narodna muzika u Grdkoj. Masovnakultura jeste deo naSeg 3l- Misel de Seno posebnorazvijaow lemu kada pise o kulturi u svakodneviciiradnidkoj kulruri, tragajudiza specifianimizr^zima ove_,,narodne lukavosti",poput ..perike(rada 0a cmo uoutar fabrike i u okvru radnogwernenaitd.).

60

i kulture i zahtevabrigu i paZnju kao i svaki drugi stvarala5tva(iste institucijestvaralaStva, i animacije),a njeno prisustvo u svakodnevici uspostavljanje wednosnih kriterijuma i

Uieite u poto\nji

SVAKODNEVICAI STIL ZTVOTI^ SEOSKEOMLADINE Stil Zivotarsvakedrustvenegrupe odreden ie ore ..r,toT. u druitvenoj podeli rada, r1.zanimanjlm ,r,l:gu KoJese ottav|ja,zatim udescemu potroSnji i nadinom provodenja..slotodnog wemena. fuio j" u"cinu omiuOi ne u.selu ili Sl.olskaili zaposlena_ radniika, a kako poredcrstopotjopriwedneiSkotskai radnidka omladina raor I na lmanJu,to smo pretpostavili da ce se u nadinu zrvoraJavlati pojedini elemenrikarakteristiini jedne s straneza slil ZivotaSkolske, s drugeradniike,i na kraiu seoskepo-tjoprivredne omladine.Komplei<:i-rli:ly.l1 sanpolozaj.;armenovadke omladine.tj. dinjenicada sva_ ki omladinac ima istovremenouiSi utoga, i;;; znat.ajnaza razumevanjenjenogsratusai naizgled ; koir_ tradiklornihobeleZjakoja dinen'jenstil Zivota.

I Ruralni. kao jedan od tradicionalnihkulturnih modela,na51o_ JaJfsmo d-r ispitamou sklopu isrrazivanja:Kat,r^i iir.t ;;;i;;h;i.

ne-,(7avod za proudavanje kulrumogiizvirka.Beogad.fse6_ I;isi.

'ttifl''sHH'J#$;;tii?Jaiii"i*fi* nt-^rt,.:' ;T:,:j$Tfl"Xli'iff radea monografiju sela Jarmenovcil on(tu ^natirr're-1,,t"

nja koje je

stanovnistvostvarno podinje da udestlTje u potrosnji tek sedamdesetihgodina. Do tada, kao proizvodadkaporodica svih njd roba, kupuje na trZiitu samo mali broj proiz'so, duvan,Secer...Nagli rast standardameStana ne iamo Sto se poklapa s opStimpovedastandardau Jugoslaviji,ved je i rezultat prodaje trZnih vi5kovahrazemlji vikendaSima. a u manjoj meri i odlaskana istim vikendaiima, Ipak, ude56eu potrosnji inostranstvo. rad u Leni ri karakteristike proizvodaekeporodice, Sto znadi dbo sredstavaodvaja za ulaganje u proizvoe za ostale potrebe: stanovanje,odevanje, dok se i izlaske,Skolovanjedece, kulturna interesova:.pretplata,Stampa,kasete i sl.) odvaja tek mamladi udestvujuu privredivanju,oni su u seri'Cik oorodici naideiie ioi uvek nesamostalniu raspoi onos dela doirotkakoji sami os(varuju(sem u pitanju zaposleniomladinci u porodicamasa primanjima).Interesantnoje napomenutida vesmatrada je potpunonormalnoda se ,,cela i izdacimazajed. daie u kuiu", pa seo nabavkama doma6in glavnu pri tom odlueul", iako 'naiviSe Jei ima radi i odrZavaimanje (to ' - ti. onai koii e biti i sin,uxotito ji otacslabogzdravljai ne moZe da radi). Iako je veiina ispitanikau pwim odgovozajednidkodogovaranje'u kasnijem, r nagla5avala jem-razgovorupostajaloje odiglednoda-seprilikom ria o-dlukeiednostavnopriklanja mi5ljenjuporoiutoriteta i da ie to osnovnirazlogbeskonflikh situaciia.To ie naroditovidljivo prilikom dono5enja kadase porodicanajlakluka o uiaganjuu Potrosnju, odrii€ onogaza Stanije zainteresovandoma6inpororecimo:-maiineza pranjeveia. vode u kubinji u

m nastavliau staroj kudi i otuda nastajuveliki ri u Zivotu Zena u porodici. Stare kuce obidno tekuiu vodu i kanalizaciju, telefon kao i televiteni su u novoj ku6i, jer su to simboli novodos-

gde se uglavnomkuva i jede (sve to olak5ava 9t3pj _kr6i i dini boljim Zivot Zenai cerki) ili automobila i morora (Stoje samo luksuznosredstvoprevozaza sina, ukoliko porodica ve6 ima traktor). Ipak, sva ova sredstvase destonabavdajukao simboli dostignutogstatusa(hgradnja. i .opremanjenove ku6e), ali se u svojoj oinJvnol funkciji relativno malo koriste. Tai tradicionalni nadiri pona5anja u potrosnjiipak se delimidnomenjakod seoske-omladine upravozbogteZnjeda se dostignesratus_ ni,stil Zivota,jer omJadinazbogSkolovanja i iaposlenja cesceootazt.u grad r lamo mnogotoga vidi i nastojida preuzme,bilo kroz medusobnougledanje,bilo pod uti_ caFm sredstavajavnog informisanja,masovnihmedija,a delom i pod uticajemnadinaiivota vikendaia (uobiSaie_ ni asortiman_ roba seoskeprodavnicepromenio se i riodernvovao zbogpotrebavikenda5a).

sto.znadi $tarusa, 9.t.* i"le kPj".Pk"-.,:,"Pi kuii (ili leti isprednje), praktidno u itaroj u, Y9Y. deoTV-programa. >da pogledaju

oosao,di k-omunicirajutelefonom,da na lak5i ivljaju kuhinjskeposlove.(Ovo se moZe'doduniihovim- izboiom, jer iako uodavaju da im zicija stanovanjamnogo Sto Sta uskra6uje, ne preduzimaiuda to piomene'1 Nova kuia da lto viSelidi na gradsku,dok u staroj kuii druZeslivna 'velika prostoriiaza porodidnoi komiijsko kredencem za rudavanje, iuhinja ia stolom La razliku ob prosednog tipa seoske nove ku6e, jako resriZnitiD podrazumevaizgradnjujedne' ivisoke kuii. ruSenjestarei odvijanjekompletu novoi kudi (iu6e kafedZija,povratnika iz Ntva.itd.). kudi seoski omladinac obidno ima sopsvojoj "koiu ,brl koristi uglavnom samo za spavanje' i drusirice prima u kuhinji - dnevnojsobi' u rodiielja, suseda.Nikada se ne -izoluju da bi osebnerazeouore,dak i kad za to objektivnoima jer su sobJ devojakaili mladi6aobidno uredene se u niima mozu primati gosti. Name5tajsu . izabralii nabaviliroditeqi,a ako je u pitanju onda iu ootpunosliuredili,dok devojkenastole e doorinesuuredivanjuistiiudi neki svoj hobi

Stanovanje Nadin stanovanja,tip i uretlenostkuce, visestruko su interesantnisa stanovilta koje pokreie ovo istraZiva_ nje. U selu danas postoji nekoliko tipova kuia: stara tradicionalnaseoskakuia sa okuinicom,novi tip pro_ sedneseoskekude (obidno uz staru), novi tip prestiZne seoskekuie (na dvasprata),vile i vikendice. Kako se tradicionalnaseoskakuia zadrZalasamo u staradkimdomaiinstvima,i kako mlada doma6instvamatako siromaSna bila, nastojeda podignunovukuiu, Lo cemo samo istaii neke od uodenihrazlika izmedu starog-inovogtipa gradnjei organizacijedvoriSta. Proseenanova seoskakuia gra'dise zaro da bi zadovoljilanove potrebe,potrebekoje bismomogli oz_ nacitii gradanskim: kupanjeiodrZavanjeliine hilijene, gtedanJe tetevtziJe iprimanje gostiju u ,,dnewoj sobi" (ne viie u velikojkuhinji)i sl. Ipak,svakodnevni iivor se

64

stvaminadinZivotaiwednosli:lu Nienouredenieodslikava muzikeiseeeniiz novina' narodne nove oJlii." *.ral"tu :^ *^-,^;-,^^

'

:- k^-i-

/nq .r*Fr")

hellani

miliei, ukasne

kudama(staiadki doma6instva)potodiEre U i-al"ion"rti. je-dinideo,,sobne tfle "u utntnlen", i potediko;e predstavljaju

(skupljanje lutkica, postera zvezda novokomponovane narodne muzike, itd). Sve ovo ukazujeda je tradicionalan nadin ZivotajoS aktuelan,da nova kuia sobom niie donelainove odnose.lpak, kuie u kojima ima mladih bolje su tehniiki opremljeneod staraikih doma6instava, Stose ne mora samoobjasniti uticajemmlatle generacije, vei i boljom finansijskomsituacijom ovih porodica. FriZideri, elektriini Stednjaci, kasetofoni, tranzistori, TV-prijemnici (u ve6ini crno-beli) i stari radio-aparati, dine osnovu tehnidke opremljenostiovih ku6a, dok su jo5 uvek izuzetnoretki zamrzivadi,maiine za ve5i dmgi uredaji. Uz kasetofoneformira se i kolekciiakaseti. uglavnomnovenarodnemuzike.dok knjigau itanovima po pravilu nema. Op5ti je utisak da se sem u starim sazdinskim ku6amai .,gradanskim kuiama" seoskihintJlektualaca, ne poklanja dovoljna paZnjakulturi stanovanja,tj. izCUbio se starinski,a novi nadin joi nije usvojen, ito je dovelo do potpune neuredenostii dezorganizacije dvoriSta, nekomfornog Zivota u staroj pored nove, dobro opremljene kuie, zapu5tanja starih objekata (torovi, mlekare, suSaredesto su u sasvimruSevnomstanju), a ne do gradenjanovih, neophodnopotrebnih (za duvanje mehanizacijei sl).

znatno viSe dita od drugih periodidnih publikai je ipak odiglednoda postdi. ne5to-Stose zo-ve . 5to se nosi u svedanimprilikama i Sto lepim. Ta moda nije adekvatnatinejdZermodi, ved predstavlja kombinaciju tzv. g sluibenidkogstila (suknja-bluza)sa ekstravaelementimai a mladidi nose dZins i dZemper.a subotnjih i nedeljnihizlazakaodevanjuse ve(a paLnja, a na svadbei druge vece proslave je obu6i novo, iesto i specijalnoSivenoili ku-za tu priliku. Sportski stil u odevanju (Siroke ili slojevita moda, smatraju se neZenstvenimi nepozeljnim, bez obzira na njegovu ev€ntuu seoskomZivotu (ravne Pete, nPr). svakomsludajuoCiglednoje da seoskaomladina i izgledune poklanjaonoliko painje koliko to rni vrSnjaci tz grada, i Sto je posebno vazno, ne da u odevanju traZi svoj li6ni stil. Standardnu ku ili Sivenu garderobu dopunjavaju nekim im delom garderobe koji treba da potcrta ili .t (raskopianadZinskoiulja) ili Zenswenost(uzak i sl. Ishmna Iako se na selu manji deo novdanihprihoda izdvaishranus obzirom da se veliki deo hrane proizvodi aiinstvu,ipak smosmatraliznadajnimda ispitamo je preteZninaiin ishraneu svakodnevici,a kakav

Odevanjei moda Izdaci za odevanjepredstavljajubitnu stavkuomladinskog budZeta, iako se mladi na selu uglavnom skromno oblade.Mnogo slo-stasasijumajke, a garderoba za svedanijetrenutke nabavlja se od Sverceraili u veiim gradovima:Gornjem Milanovcu,Topoli, Arandelovcu. Veiina mladih s kojima smo razgovaralinaglaiava da ne prati modu, da modele koje 6e Siti odabiralu ,.iz glave" (premda se mora primetiti da se ,.Zens[.a 66

I Uz lo s€ nosi jakna ili blejzerod d:insa sa velikim reverima' Slusima,cipele sa uisokompotPelicom.Sminkaimoderna frizu_ uterija, po ugledu na omiljenepevaclcenovokomponov"nenaSlog'aje ta odedr uglavnompripijenauz lelo. ali stand'

duzine.

4 Ne nose se pozrate marke diinsa, ve6 u€lavnom siveni ili anbulski diins' kao i diemperi crno-sivo-zeleni(ili cneni).

6'1

u posebnimprilikama,koliki je tu udeo obidajnog,tradicionalnog,a koliki novog, i da li postoje neke specifidnosti vezaneza mlade i njihovo uie5ce u pripremanju hrane ili veiem tro5enju pojedinih proizvoda. Vei u razgovorusa medicirskom sestromdobili smo osnovne podatke o nadinu ishrane seoskogstanovniStva, koji je jednim glavnih visokoj od uzroka izuzetno ona ocenila pojedinih bolesti (visok kwni pritisak, rasprostranjenosti dijabetes).Budu6i da mladi najde56ene preuzimajukuhinju, dini se da se joS ne javljaju nove ideje o zdravoj, lakoj ishrani, a kako ba5teureduju majke ili bake to se ne gaji ni mnogo vrsta povr6a, sem onih u selu ve6 uobiiajenih. S druge strane, mladi su destouzrok i ve6emzagadivanjusopstvenihproizvodapesticidima,jer je njihova primena u selu istovremenoi oznaka ,,modernog" pristupapoljoprivredi. Hrana i obroci u svakodnevicisu u funkciji trenutnih poslova i zaviseod wemenskograsporedasvakog pojedinca.Stogase kuvanojelo pristavljarano, a dlanovi porodice rueaju razdvojenci.Medutim, nedeljom, a posebnopraznikom,rudak je centralni porodidni dogadaj i sve je u njegovojfunkciji. Za svaku proslavupriprema obroka poiinje mnogo ranije (bar nekoliko dana) i gotovo da bi se moglo reii da je religioznu suitinu rituala zamenila hrana kao njegovo osnovno obeleZje danas. Tradicionalnomnadinu ishrane odgovarai tradicionalno posluZenjegostiju u svakodnevici:slatko, rede med ili kocka 5e6era,i voda, kafa. SveZevode, iako ga ima, po pravilu se retko iznosipred goste,a koladi i pite mesese samonedeljom i praznikom.Alkohol je takode postaodeo svakodnevice, dak i kod vrlo mladih, tako da i vreme omedavajukarakteristidnimi jakim pijanswima,5i karakteristidnoje da se mnogo vi5e pije pivo, 5 ,,To je bilo nekoliko dana polto si me iz holela nosio ku6i", smo se svi potpuno napili", ,,to se desilo onog dana kad smo se ,,tada napili probajudi...",itd

68

no domada rakija, ma kako bila dobra' do bitne promeneu sad?aju' . . doSlo ie tu ako sada u selu, u privatnoj ptodavnlcl rma I ,rane koja odgovara modernom nadinu ishfane, no je da razlogpreovladavanjastarog.naiina nije cn6sti izbora,-kupovine(Stose navodikao razlog recimo riba u pitanlu;, vec relativno mali udeo

ine u pripremanjuobrokai votlenjudoma6inswa, majke-dodeoposlanezaposlene to tradicionalno da se sluZblnidkih iz Porodica.istidu e.Ipak,mladi 'spremajuse kolaei, kuiamajede i drugadije, se ruskaialata, riba,voie sa Slagom"'

je da se jos uvek mogu smatrati talnim LoZeu potpunosti Vesne Peii6 da ,,seljakne moZe proindustriFkih industrijskihPropotroSad modemih kao irmise

koji.bi znaiajno I.'u "ll _q.g?I_1*'i-:1",:T,:

sistem". Siav da ,,neopremljenostsredine u e poljbpriwednika u tokove ukliudivanje ometa rmeta ukljudivanj Zivota" na priheru Jarmenovacapokazuje ka'o delimidno Atan, jer telefon, asfaltni putevi veze dine ovo salo komunikacijski dobro ali se to ne koristi, iak se postepenounisgasi.Tako je vremenomnestalo€otovo :"t^tt9 J,' infrastrukturaizgra
ili nabavkuproizv6Ouiretipieninza dosadainju

potroSnju.

69

Slobodno vremeseoskeomhdine i njegovi sadrlaji6 Iako se ne dini da je podela wemena na radno i . . stobodnovreme izuzetnoznadajnasa stanoviita prouda_ vanJaprocesakultume komunikacije i stila Zivota(bez obzira 5to je veiina do sadaradenih istraZivanjaupiavo insrstirala na vezivanjupojmova slobodnog wem'enai kllturnih potreba) razmotriiemo koje su to osnovne slobodnowemenske aktivnostiseoskeomladine _ tj. na koje nadinese mimo ikole, fakulteta i radnih orsa;iza_ cUaprenosekulturne vrednosti,interesovanja,rizvijaju potrebe. Pre svega,slobodno vreme seoskl omlatiine znatnoje manje od slobodnogvremenagradskeomladi_ ne, I znatno Eaje te1e definisati,jer ga sami omladinci ven\t i za.weme neophodnogodmora (potrebnog za oDnovu.radne-snage - a to praktiano nije ,,slobodno vreme'),posebnostogasto kadase odmarajuod napor_ nih fizidkih poslova - slu5ajuradio ili gledaju TV_pro_ se radio i TV-program praie i uz neku od flit. qrt" Kucnlnaktlvnostl,uz rad. a mnogoSto_Sta Stose naziva izlaskom.sa druStvom vezanoje ia odlazak u kupovinu, na pijac i sl. (usputniodlazaku kafanu itd). Gledajuii globalnustrukturu rabelemoZe se za_ kljuditi da je slobodnoweme seoskeomladinepre svega vreme druitvenosli, vreme koje se provodi u grupi vi_ njaka, prijatelja ili rodaka. pa na kraju i u p-orodidnoj grupr,ocnosnoweme u kome se kroz razliditeaktivnos_ ti zadovoljavaosnovnapotreba za druienjem. prva gru_ -ona pa. aktivnosti slobodnogwemena. najznaiajnija _ -mediji "_, koja se odnosi na pracenjemasovnih uezana je za porodidno okruzenje,a akti.r.nostidesto podrazu_ mevajui zajednidkosusedskogledanjei sluSanje. 6 Analiza podaoka dobijenih ankerom (4m srednioskolacji . sludenalasa sela na Skolo,r'anju u gadu) i intervjuimaradenim u ll seratrDue {Jarmenovci.Jalovik, Brankovina,Radovnica.Ravna,Stu_ DlK.Urvct.Pukowc.Vukovac.Raraje.Brdani).

70 q"

slobodnogvremerv svako- Powednevno meno

retko

Iadio-programa TV-programa muzike Stampe

875 85.8 70.8 44.8

11.0 10.8 14.6 32;l

0.5 3.4 2.3 5.9

0.0 0.0 r2.3 16.6

u bioskop

6.6 t7.t 21.0 6.4 3.3 245 9.7 3.1 3.8 13.0

63.2 38.6 47.6 38.8 33.7 44.0 51.4 245 31.9 16.1

16.6 21.1 11.8 2.6.3 2i.5 13.3 20.9 30.2 31.9 4.3

13.6 225 19.7 284 39.4 18.2 19.8 42-2 32.2 65

4.8 6.9 18 7.2 L8 1.7 4.3 1.8 6.9 1.0 4.3

2L5 343 21.5 \7.1 m.2 13.2 1.6 15.3 15.8 5.1 -

6.1 26.8 30.4 21.0 24.5 \7.9 1-3 n.4 24.3 rLo 2.8

655 32.0 45.3 54.7 52.4 67.0 .7 555 52.9 8l'8 92.6

priredbe koncenima knjiga . disko po kudama

radovi ribolov fliperi srecu (lo1o)

u oml.

ol

proutavanje e roto stamPe igre, kompj,

U drugoj gmpi najznadajnijihslobodnovremenskih nosti od niih devet - osam su izrazito drustvene, ,odrazumevajuzajedniCkeizlaskeu bioskop' kafii i na sportske priredbe i utakmice, koncerte, te ku6ne sedeljke uz druitvene igle, razgovor I anje muzike.Samoje ditanjeknjiga, aktivnostdeseta rangu, izrazito individualnaaktivnost,iako je ona

znatno viSeizraLenakod,Skolskei studentskeomladine, dok je kod radnidke i poljopdwedne seoskeomladine ona praktidno u treioj grupi najmanjeizrazenih i znacalntn aktrvnostl T:k y ovoj trecoj grupi nalmanjezastupljenihak. trvnosttnatazimonekeod onih koje karakteriiuslobodn_owgme kao vreme privatnosti:bavljenjerudnim rado_ vima (premda ne treba zanemariti utilitarni, a oonekad i druStveni karakterovih aktivnosti),bavljenjepiouCava_ njima neke oblasti van Skolskihprograma,koiikcionu._ stvo. Ostale aktivnostibi se mogle svrstatiu dve osnov_ ne grupe: aktivnosti organizovanedrustvenostiz(rad u rad u omtadinskojorganizaciji,odlasciu l.rJ"l?Tr: rov l sl.) I akttvnosti,.masovne,' _ igranje druStvenosti igara na srecu_,.,ditanje roto-Stampe,kada se postaj"edeo masovnepublike, koja posredstvomistih postupaka i obrazacasanjazajednidkisan o sreii. I razgovorisa seoskomomladinomukazuju upravo na dinjenicu da mladi sebe ne doZivljavaiukio inOlvidue, sa svojim potpuno specifidnimpotrebima, ukusima i stremljenjima,vei kao pripadnike lokalne zajednicei *."It-uuJno pripadnike odredene generacijskegmpe u toj .lokalnojzajednici.Stogasvakaozbiljniji anaita'sadrzaja aktivnosti mladih na selu u svemu dime se bave otkriva izuzetnojako prisustvotradicionalnihwednosti, UlsruZiuunlu tjubinka Miljkovrca:Dnpwa a^tivnosri yos*e omtadtne t.prai-enieprogmma ndija i lelewijc (Centar za.Elraiivanie progama I auctttoruumaRTV Beogad, Izveftaii ianalize za Dosebne $rhe.br.tj. oktobar 198?)rakode se naglasavC da je druslveniiivol rruaornna s€tu tzuzetnoznaeajan,ali da je njegovnaimanieznaiaini (Eo uptavo oBanizovanndrutlvenost. aktivlP'.Am u omladinskoi ili nekoi sxqloJorganEacti -Okupljanjai poseresa razliiilim povodina idru: gr etemenlikoleklivnogi porodidnog:ivota vezuiumrbgo ve6t oa.Zniu smsxe omladrne(16 do 22 dasa _ od 43.000_65.000;a-.tft' oa i. ncqne) nego vise zvanianeobavezedrustveDogiivUenja(J_4.000 od l? do.20.daso!a).dakle tek ne3lo vise od nis"kog oio Z.OiO ir"i."i" zauzeth tlm obavezamatokom dana..

pnda se pripada grupi, oseianjegntpne rnoeideniitetai razvijengrupnrzivol nutlom istrazivanludnevnih aktivnostise-

sd razlika izme
tapa'rzama' ,rii. fikrituno,ve6je u usputnim u nije poljoprivrednik dana ..mladi e'iLO"e.e j",t , nuilt "Lno o tome.ob;vesti, t!:l"-lil: ;

;; ;;, kad ruca". Skolskai studentskaomla-

i'1" il;;;;

meseci) 1itieaki kontinuirano,.-

deo vlemena prcvodi u udenju' ti" 't"f.*.f"""ti", deo svog wemena posveirrje tit""ii :"0""

nilrnuniu, pa iako jJ znamooptereceniia

i g'^ai,ipi,timuuiseT9c'6i9'"tl t-li:omlaradnidko'seljadke

i;i;""G; 2. Ako

uiemeod

nal nMoc, t 1 tta *

&itno troii:? mladi6i

garderobu kafana/kafi6 kasete

8.6 14.7 7.1 12.0 10.1 10.0 12.2 0.9 35 2.8 1.4

1n

15.1 18.2 10.8 9.0 10.0 0.0 9.1 3.8 4.1

21.4 L4.9 12.6 l l.4 9.1 10.1 6.2 4.9

Tabela 3, Na Stabi potroiiolla aovac dobijen ,w htftiii?

dohotka koji sami ostvaruju. P.{Ilanjaq"e P.o-

studenti uienici ukupno U l. promenasadaSnjihuslovajivota i iada 17.3 2 pobollianjesadainjihuslovnZivola i racla 13.5 J. oatle hnozavanje i elvanie kaDirala 10.3 4. podelio,4abih sa sebi bliskima ' 4.3 5. na zabavu,razonodui bolii izeled 14.6 6. na putovanja/4etovanj! 13.0 /. orugo 1.6

x.4

t2_4 12.4 3.8 5.4 27.6 3.8 1.1 335

14.9 13.0 ?.0 4.9 2t.l 8.4 1.4 29.5

Napomena: Odgovori su slobodno upisani, nisu zaokuZivane unapred ponudeDevadiante.

Medutim, za sve kategorije omladine na selu, samo u razliditomstepenu,karakteristiCno ie da nemaiu raz_ novrsnihi specifidnih i nteresova nja koia bi zadovoli'a_ vali na razliditenadineikroz razUeirestoUoOnowemJn_ ske aktivnosti,Sto se jasno vidi i kroz strukturu lidne porrosnJeseoskogomladincau kojoj su izdaciza hobi ili neku odredenuaktivnostsasvimmarginalizovani. Odiglednoje da je ponaSanjeu potro5niineede . vmedu racionalnei hedonistidkeorijentacije,ij. da"je izmedu tradicionalnih obrazaca i vrednosti koie ;ua; masovnakultura. Ulaganje u promenu uslova iivota i nJ{ovo.poboljsanje,duvanjenovca.sve je to nadin po_ rrosnJekaraktenstiianza tipidno poljopriwedno domaclnsrv.o:.pa I podelasredstava sa najblDima_ za Stase gpreqeliloviie od rreiine ispitaniki. O*gu tr"einu s. opredelilaza nadin potro5nje blizak konctptu koii Dro_ movrsemasovnakultura (troSkoviza zabavu,sardlr6buputovanJa...) dok je dak cela treiina ispitanikineodlue_ na I ne moze da se opredeli. Ova pasivnosti neodlud_ nosr seoskeomladinene ogleda se samo u odgovoru na ovo.prtanJe,. vei je i inaCecesta kad su posre-didaleko znacaJnUa pitanJai Zivotneodluke koje sL tidu ftolova_ nJa,.zap-oslenJa, naiina iivota, opremestana itd. lako mraorucestvuJuu privredivanju,oni su u seoskoi Doro_ olcr Jos uvek naJdesienesamostalniu raspode[ 'dak i 74.

;"dG"

-i ocu, najdeS6i-je oblik ponasanja'

---^"*^1..;o jasno iasno izraienos metluizraZenogmedur-loeu nepostojanja oi ;:-:r:--

.l^-"^^to-nn*ti. i^"-n;r.'" U tt".'at
te i i.uoi.ionuln"o*kulturomi njenimobrascima,

i novo,ot kultutorn ( urbano-komercijalnom u naznaeili -^.--^;li" smo cmo osnovne osnovnerazlike dije analizom sagledavati. Ito i" .e ios detaSnile -sa-

kulturnih inierLsovanjai kulturnih potre-

je Iro vreme seoskeomladine jos uvek zavisbez obzira radovima' poljskim io sezonskim itd)' radnidka (Skolska, omladine ,uni*unle

"ri-u*-" litk"rn periodu,ono Postojii to.tao .'ri*i.i nedelino(vikend)i godi5nje(praznrcl'goo$n1l i-rJt"ii tuJpusiiro;.-noaitelji prihvataju wemenano Sto :u da mladiimajuviie slobodnog vreme je slobodno to Oa im i imali, i-oni ikuau u doim radneobaveze smanjuju6i iJ""-itJ*iiii u rezultate velike njih irwu ili n" tuht"uajudjod je utisak da je slobodnoweme seo,s\1 -o-11]1;

u..:uToPoYY"-tIl u*rn" drustvenosti' r'u'"gu

privatiosti.'vreme_q1"::::*l'-*:,1t:"::li.'"1: teoriii kulrure kao ono weme posve6enolidnim

i pott"bu.u - individualnomumetniC'

u-ut"'rir*u,' inaividualnim hobijima' razvoju sope lidnosti ditanjem,.veZbanjem, eitaniem, veZbanjem,brigom o sopstve-

izetJaui'ureoenjuokoline'Znadi'to je ;.ilk;; kulturnih i saznajnih i "ii"ri"ii"G"i, zadovoljavanja swaralackih oot-il, u.#" drustvenostiono vremeu kome INi"ofe Samuetef Madleine Romet' I'e tempslibrc: un temps

k|3il:T'Jil[fBt ffi

i?h" u.**i$ikanarcistiike

(I€r).

75

lidnost zadovoljava svoje potrebe za druZenjem i komunikgcijom,estetskimdoZivljajimau publici (intentimulacija), itd. Cinjenicada slobodnoweme kao vremeprivatnosti gotovo ne postoji u svakodnevici,a niti u nedelinom ni godiSnjem slobodnomwemenu,ukazujena joS uvek relativnotradicionalnustrukturu aktivnostiu slobodnom vremenu,sa izraienim potrebamakoje su produkt duha vremena.lr ..- U _analizisadrZajaaktivnosti koje ispunjavajugodi5nje slobodnovreme omladine - praznike.'odmor-e i raspuste.kao vremena pogodnih za putovanja,odlaske I druge krajeve,zemlje itd., nastojalismo da istovremeno utvrdimo da li postoji kod mladih interesovanieza druge krajeve idruge obiCaje(otvorenostprema ipoljnjoj.sredini):zatim, da li su lerovanjai zimovanja(borivi5ni turizam) kao preovladujuii oblik provottenjagodi5nJegslobodnogwemena urbane omladinepostala uobi_ dajenapraksaseoskeomladine,u kojoj meii ona odlazi na izlete i iz kojih raztoga,i na kraju - Staje sustinski dolivljaj svih tih putovanja,kontakta sa sveromi drugim naiim krajevima? Iako ve6inamladih sa kojima smo razgovaralipokazujeodredeniintereska putovanjimaipo-zemlji i'po inostranstw, ne postoje dovoljno jaki motivi i Zelja ia se taj interesostvari (sto je za neke dak i jednostavnos obzirom da imaju rodake u inostranstvu).U inostranstvo odlazi samo mali broj mladih (pre svega oni iz i sluZbenidkih porodica),uglavnomradi ,ugostiteuskih kupovinegarderobe,pa i Svirca uopste.-Odlazise u Tunku_,R_umuniju, Grdku. Buganku, a prethodnihgodina i u Itali;u. .I:dinaca satojima-jerazgovarano, samoje jedna ,^. ^,,-l'^99^-ll oevgka govo ta o sebikaoo litnostiCijirazvojonasamausmerava, alrtq sv,esr,t9.Ioj9 i i orporakoji u setupostojipremanjoj i .neobi&roe njmlln noDulma I mteresovaniima.

75

j: d".T.q:.''1"11T:,##,H.'ff .tJ1];

inl€res'daie i'i"'i""ti, ttttu*i, ruristidki,

e^k ;:'N,i;;si

;:ffi ftl^tt'll* ""1'": :;[fi"t#;";il;-j:vil::f -ry1j1"'.'."1 je a milicioner koji

ffiil;;;ft;ris.u6a

saveza sovjetskog

[B$rx"""';;t'lti!1"{:T I rr(tu)te uu! !-"

--'-'

.:

to r meitima (za Jarmenoveane. Y

;i';ii;

Arandelo-

sene.javli" irestima \19:l1"ldli

i*$*i*-t*.J{lit

l]'il."#';"";; ;tipadaju'Uvedeodlazena teramuztsa L ka-fane JriiJ,ii"rtGiit ^narodrom

'3if T,r""Fi i.?1t,i:i, ll,' ut i.iT:Ii s;pdjatgrjisem l;?,l'lJ'i 'iJi.i,i""""it#;'%-,

:zwlltl#,'3, {ri ;Tt'f,:'J;*x**'" "i:f "1et1.XTiillli4ifi:

j L'11"" i. i;'lJ?';',i fu:l seoska ;i";;;"k"Ji"," pitaniu veseo a. u suStinii nisumnogo , ,^,,-r,:r..o.r^.,

ili'it!:i*":::il; i,i*de.sto i;.l"'Ji,lli "-::l:' n\""l":lHi grupama. u',Slillll'#rfj'J':"i't*nu'otu. lY:^ ;";,,L,naiu6i aju6i raiun 1n"

ffi ,ilii';or;"!"i'f*l)',,';:lT SIT;

r'm#1[ ffi!H': ifttrH;';r:,Tl$l.: i putovaznadaia i5"';;;i:i":;;-d'n9"unog su jf o-tj^l",jl^-,^ai na i darje nja.prilikom gostova '-;*,k" omradinadahe

"ni" 19:':"::?:'H;"d'"G ,"",i*"'" ;;.*; ka svomuZem^zavidai5,flX,Lt] i samostalnost

lt'?T.'"ilii'.*'illou'oun1''

resenostda sama organizuje svoja putovanja (novac u principu nije problem, jer se moZe zaraditi dovolino u fabrici preko leta). Takode, izuzetno su velike razlike medu mladi6imai devojkama.Cini se da ie Zenskaomladina izuzetnoprikradenaza svaku vrsiu putovanja. sem kad su u pitanju organizovaniizleti. Ukoliko se samadevojka i usudi da odlazi na planinarenje,Setnjei sl., u selu se na to gleda potpuno nepovoljno.U ,Uuau sa tradicionalnim moralom, tvrdi se da to moze biti samo devojkakoja nema razvijenaprava i dobra interesovanja- za kucu, ku6ne radove,rudne radovei slidno. Odiglednoje da se od devojakaodekujeda i svoju do_ kolicu vezuju zakutu, a one to vedinomi prihvataju. tJticaj.sredine gntpe vrinjaka ru formiranje ,i i mdovoljavanje kubumih potreba ,,Ja te zovem u kolo', (Miona _ bisani Wt Milice Novkovio

Kako je slobodnoweme seoskeomladinepre sve_ ga vreme druStvenosti, to se interesovanja i liulturne potrebe razvijaju i zadovoljavajuu grupi wsnjaka, susedskojgmpi i lokalnoj zajednici(kao rnaloj grupi) uop_ Ste.Usm€renostna druge, nastojanjeda se ne rizlikuju od drugih naroditose izralava na planu potro5nje(mL_ tlusobnaimitacija) i na planu kulturnih aitivnosti. driea za sebe, za razvoj sopstveneliinosti gotovo da se ne moze uoditi. Skromnostr2je jedna od veoma istaknutih l2 Koliko je vaino u Zivotu biti skoman? studedti a) veoanaje vaino 26,7% b) vaZnoje 64,2Vo c) nte vaho 9,tEo

78

ueenici n,7% 58,4qo 1t,9Vo

u poslu' kao ipostenje, wednoia, uspeinost

"il;Jil;;ti,

stobismosvemoglioznaditi

druiw-ene r" i*af.f""a"f * wednostima.male 'bJ-seosr< r obidajanajlep5imse sr,n1t:1lu - seoskepro' [o i * O*sw"nog karaktera

Porodieni llioz ti"a.*""i 357otulentka)' utenlkz) 35% i fzsTo'ttoa"nutu i O temu obitno roz86'arai s fuaSovina YijateljimL? studenti udenici samima,nasim Problemima ocenama,Profesorlma-. r pogledimanl srr'etI zlvot

18,8 t2,0

problemima stanovanje) lilmu i ekonomlkoi

8,0

,tI 6,6

12-3 6,0

.a u svetu licooslimai njihovomZivotu

a,'l 4,1

z1

3,0 4,8

5 2t; 11 1

9,0 5A

45 4,8

otvl qrgvoc;11a osnouni ;lo::t::? Hffl?#";

-:jii ;t2 :*;l*"q":: -'""pu# iiff ;;'ii;1i1 1y1511 J::i';*:*iH".:"-;.'i po l(ucama(:]:_:: r). sedeljkama

1H;'#6].Jtu'Jima

.i:;.;;;i;

-vaiare' na .,"."," u-lo-v''setnje'

itd'zn YIH:::::i:: uiakmice

illl i:;;;;;; 11:*:*":.ll ilt8. ;,T*lilft lne posete su apsolutno. nalcesclr: .. -^r., z.ierrniikoji su ostau.u.tselu Zajednid-

vremenamladih ili razgovor o estradnim zvezdama ;i;;t6;

TV-proEqma' ii -'""1"0*"i.t' r'igrednogledanje "::tl:.1 i,ur.i1u, ein. sadrZaj.druZenja I"j:^::.' uz

ioua)' .prianevna !ili;';'il.tji-(.r..,i'inja,. ukazuj-e,ni staiijih. ti"'Jiiitr."i;iir.'it*t :*:n: posebno omladine' i?.iJairii3ii r'i ";;anja sJosk" 79

one koja i za vreme ikolovanja ostaje na selu. Kod omladi,nekoja je otiSla u grad moZe se primetiti veia teZnjaka razlikovanjuod starijih, a potrebe i aktivnosti su specifidnije i bliZe aktivnostima gradske omladine (slu5anjerok-muzikenpr.). 'tabeAt.

D!; li,&r drusovima mqovarai o onome ito i video i proci. tto (TV, mdio, StrmDa)?

masovvr5njaka,pored novokomponovqne roe 'i'"lr^^lii,ti formrjlnj:lll: na uticaja iektor-

wemena Otpor oor'i"ilai "iti""*ti slobodnogercijalne ktlture. knm i."ri* "irn uticajimaurbane

l

*ruo*'. il;;rki'i xoJ?1d*:.'i:l:,,'^?:::l"j onim sto pruza tradicionalna tr"';;;;;,1*;' jedne[q?:! loui" -ii. i" itt-""o replikom 93z: hteo video sam t sam Sto '.Sve N'outouiC'

kulture)Ce::?-::.i1Tseoske ,iiuuiuirtieno.t (do-

3. o sportu 4. o razliditim stvarima 5. o zabavi mlzici 6. o svetskim zbivanjima 7. o umetnosti 8. o Skolstnl

17,8 5,8 4,2

38,0 10,0 12,5 12,5 7,0 7,0 10,0 3,0

32,7 21,0 14,8 10,0 6,4 6,4 7,2 1,5

Iako na prvi pogled kontradiktorne,ove dve tabele u sustini ukazuju na veliku okrenutost mladih svakodnevnimproblemimai piranjima- jer svi oni koji na drugo pitanjenisu odgovorilipokazujuda ih se ne ridu dogadajivan njih samih, njihovog dru5tva.Svetskazbivanja su na samim marginamainteresovanja(treba po_ novo podvuii da se inostrana rok-muzika uoD5te-ne sluia.krjige stranihpisacazuzetnomaloditaju.u inostranstvoputuje tek radi iopinga i evenl.ualne posete ro
inostranu f,"ii;il ."kt"triku, posebno t::llT narodne.muzike "ti"u1u ,Uog S"t:fT^ opra5ne se (sto im il3"i'r"il-...r"is""'itaju j ..n"rnu'nukogada budei pismen")' Svakodnevica- aktivnost i hobiii Zivota' oswarenepromeneu seoskomnadinu

"l:.1d"]:l:i: i.iii p""Je'"i"standarda' posebno

or.'elniu o.o.ptrireta i zadovoljstva'

lil-i;ji;,i se'rodilikada* '.' Y :li -d^:'^1;

Hrnli::"';*':,h:'J"iig"".$ mtuainkarakteri3ei "obaveza' se ispoljavaju6i I"i""' .Jiii,lt trOnih -u i sporostt' mirnoie pasivnosti' ,iai[u iniciiatiue. . trenutno nemEu da. napominjali kadbi istraZivadu ;"t"ts;;.;;ouoqsiuo

;.#;;;i; ii"tqo13' :::ry'i:-*:";",Y:t: : - ;;;;t

puno'Poslai kuinih obaveza'na

"Si,e"iJt"Lti"rrioraditi.kada T 1"T:::1J da dd precizanodgovor' . .",i.

i. X" ."gao

U;;!i

svitisvojih.eo:loug.l u-ouaiSanlu joSje viSe

t i ,uanin"oo ku6nih' oi'.i"rtl "k"; ;; " pitanjutzv' aktivnostislobodnog

r"i" " i"*Jo"""iciseoske :t{:'.Jt*"ff: omlagradske kod

ffi;;fi;;;ilkoje

imaju

81

dine (pre svegapo intenzitetu i dubini razmisljanjao sopstvenomhobiju ili interesovanju).Kao Sto je ve6 pomenuto,TV i radio-programiposmatrajuse i sluiaju usputno,i o pojedinimemisijamai programimaizuzetno se malo razgovara, pa dak i o onome Sto se najvise voli - o novoj narodnoj muzici. Svakoima par svojih omiljenih pevala, a zatim treba vremenada se prisete i da nabrojekasetekoje imaju, a jo5 teZeiskazujurazloge interesovanjai sklonosti prema odreilenoj muzici, pesmi, njenoj melodiji ili tekstu. Naravno, postoje i oni mladi, dinamidni i aktivni, bilo da su to u radu sportskog dru5tvaili izvornepevadkei folklorne grupe, i oni o svom angaZmanurazgovarajudugo i sa istinskim Zarom. Ipak, dini se da je u veiini sludajevai to interesovanjeposledicadinjeniceda se kroz njegamoZezadovoljavati primarna potreba i interesovanjeseoskeomladine - Zeljaza druZenjem.Sa Zaromse prida o ostvarcnim kontaktima i prijateljstvimatokom proba ili na gostovanjima. Odiglednoje da je slobodnoweme seoskogomladinca pre svega vreme druStvenosti,a znatno manje vreme okrenutosti sebi, izgratlivanjusopstvenelidnosti ili pak vreme posvedenostvaralastyui saznanju.Gotovo da se mladi uop5te ne bave onim aktivnostima koje zahtevajusamodui koncentraciju:ditanjem, uveZbavanjem sviranjamuzidkoginstrumenta,fotografijom,slika'njem itd. Najpopularnije aktivnosti mladih u Jarmenovcima u slobodnomwemenu su: a) b) c) d)

posetei razgovori, izlasciu kafane i hoteligranje fudbala (devojke:posmatranjeutakmice), lov.

Sve te aktiwosti su u su5tini razliiiti oblici druienja i komunikacije,uglavnomgeneracijskog, ali i meclu82

karaktera. Tri poslednje karakteri5u po omladinu, Sto znadi da devojke pridanje i po ku6amaimaju gotovo kao jedinu mogui' rLdenja slobodnogwemena' Taj prostor dru5omeden ku6om, porodicom, susedimai.Skol-

iicama,ima joi i"ono znadajnoogranidenje ie na dnevniboravak(kuhinju),porodiini

: -^L^ x-1, i lzq.l, racioni prostor, jer sopstvenasoba dak i kada nije, kao kod graiske omladinei: .me,sto lfuianja d'ruZenjai .--gouoru van roditeljskekontrole' drugi moguii sadrZajislobodnog.ul9l".nu,,lut : aftivriosti,poseUnoone vezaneza hobije i kulturn"tnidkuini"."touanja, izuzetnosu malo zastupljei tada u relativno uskom opsegu'Doduie, dostupi u urni sadrZajiminimalni su i u domenu elitne. kllseosku novu i za ou t*di"ioniln" kulture. Pa masovnu kulturu, ne postoje prostori za estradna

."i, ta"t kulture)'kafani nimaju muziku,drugi i u t:t".i 1ri.i i.grutn se ne mozevideti, i:q11: nedostatakkuloseca omladina ni"luri""iouueu '.,. ponudei svojuPrikradenost.nou! n^u.odn"muzike ili pop i rok-muzise dosta desto u susednim gradovima

Gdku' ati njimaornArandelovcu, N.iilunou.u,

jednom godii'iltul" samo izuzetno'najviSe. i ;;.;r*j" 'T"5i" zado'roljav"J,t p.".a muzici l"p-"t-t^ sa kaieta, stu5anlemradija. odlaskomu -kafane ombroj mali izuzetno voli Poo i rok-muziku ye.zanoj".uqllP"t a piavo interesovanje-1u

osmelodijskom nuioO,iumutitu sa Sumadijskom devojka kulrura zen'

Maikla Btejka, ,.Nevidljiva jl uri'"ii" il,z""ii"ui'(i'ukiran. 9:'ll o8"sl',1'l*^'i.1"i prijateljicu"'dabi sezivelo! Fnuoiii

iliJii"ii ""iJ ii'r", s'"**"n 6ak.i kad Jtli".'iJi,Jt"'Lt"t"' J.ladina- nematu mogu6nost' privatoosti'

*f

.a n"""a"nog minimuma

ona dema weme

ir\aciie.

83

novom (Miroslav Ili6-npr.), _iako su kod jednog dela omladine popularni i SabanSaulii, Halid Beilii, Sinan Saki6; ipak, njihova se imena znatno rede pominju, a jedan broj ispitanika nraLava i netrpeljivostprema tudoj, rurvpskoj muzici. Citanjem knjiga u Jarmenovcimabavi se tek mali broj omladine,ali njime ona najdeiie ne zadovoljavani zabavneni estetskepotrebe, vei po pravilu u knjigama trazi odgovore na pitanja vezanaza politidku stvarnost i nacionalniidentitet. Najiitanije su knjige iz srpskeistorije, istorijski romani, memoari i sl., a posebnose iz njih crpu saznanjao provokativnimpolitidkim temama koje su i danas relevantne.Knjige se kupuju od akvizitera koji destodolaze u fabriku, ili se razmenjujumedusobno. U biblioteku ne odlazi niko, kako u ow seosku, tako ni u bibliotekeu okolnim mestima. Interesantnoje da za film, kao jednu od najpopularnijih umetnosti, ne postoji izrazeno interesovanje. NajbliZe bioskopskepredstave u Donjoj Satornji i na Rudniku pose6uje,pa i to tek izuzetno,veomamali broj omladine. PozoriStei pozori5na umetnost su mladima potpuno nepoznati,jer kada je amaterskopozoriste u Jarmenovcimadavalo svoje predstave,danainji omladinci su tek rotleni, a profesionalnopozori5tenisu imali prilike da vide. (DoduSe,dak i kada bi objektivno imali prilike, recimo za weme svogduZegboravkakod rodbine u Arandelovcu i drugim mestima, za to, pa ni za druge kulturne sadrZajenisu pokazivalinikakvo interesoYanje). Ve6 pomenuti nedostatak dubljih interesovanja mladih na selu, koji je odigledan bilo kod onih koji igraju u folklornoj grupi, a stvarno ne istraZuju i ne poznajunarodneigre, noSnjei obidaje;ili kod onih koji televizijugledaju uzgredno,ne obra6aju6ivecu paZnjui ne razgovaraju6io sadrZajui karakteruemisije,narodito je znadajanu analizi hobija mladih. I mladi i stari naj84

lukrativne hobije - pdela$tvo i sl', a telko jedan kao najrasprostraniima moZe izdvojiti -ulrstimo i igranje fudbala i ,i uto u trobi ne

'iio

aktivnosti .u p.irnu.n" slobodnowemenske Ima-veoma je redi' omladineo kojima ve6bilo

dualnih, penonalizovanihhobija, za koje se je. deo ie obidno razvija u porodici, bilo ito vrinjaka' druStvu u iiadiciie, bilo d"anaitaje m ugledanjem.Oni pwi kre6u se od rezbar'ic me-ie uveo u tajne tog zanata' Stdcu je to :l sam Lrezbario svojupu5ku"),izradetradiciormuzidkih instrumenati, ilikarswa (koje ponekad tanjirvlia i izvor prihoda - ,prodajom oslikanih ). pominjali su 6i irpituni"i, detmaestogodisnjari, salveta'ali znadki' skupljanje "niit ioUi;. da bi se je potrebno bilo im , uidu u,.rn. koje on ne im da je odigledno bilo setili svoghobija. skupljanjem bave se uglavnom nnogo. Dluojeiie i niihouim izlaganjemu sobi' pored posterasvoovi t1"iit' p"uue". ft{i t" mogtozakljuditi da se

ugiedanjemi druZenjem' ;ilii; iit" me
lovadke trofeje i sl. I 5to je vaZno,provode mnogo :na pridaiu6i 'toz"o tome. t"ei da je slobodno vreme seoske i"[Ji" ualavnomizgubilo tradicionalnesadrZaje'no.,,"olnei druiwene aktivnostikoje preovladuju u urbane omladine, jo5 nemaju taj znaCaj potroznatnu )tu seoskeomladine bilo sto zahtevaju (sredstva) s jedne, ili bolju institucional-*n"tir.""",jt,, l" "til*"tt veiu-aktivnost i bolju opremljenost , s druge strane.

n selu TV-program poistoveiuju

prc svegasa

Jarmenovci'-Radovnica)' iti"i""tt, dtutinouinu, ili (Vukovac) l" .i"J" ,po.otu interesovanja jt"Oolu preteZnoserije - Pukovac' 1O"uojt" Ravna).

SEOSKA OMLADINA I MAS.MEDIJI Populamost i uticaj masovnih medija Posebnoje interesantanuticaj masovnihmedija na kulturu seoskeomladine, s obzirom da razliditostprogramskestrukture masovnih medija nadelno podrazumeva da svaki iovek moZe do6i u doticaj sa svim vrednostima i sa svim oblicima i stilovima umemidkogizraZavanja.Ipak, ovo istraZivanjepokazujeda je iluzorno smairati da je dovoljno emitovati program da bi ovaj realno bio primljen - prima se ono Sto se prepoznaje kao obrazac,wednost - po stilu, po tematici. Me
i edukativna interesovanla

se ,"Ju (et.Auo.iZIP-a itdl' lpak' primecuje TV-programu' o na selu-malo i retko govore ne ostavljaju ,irr-]" o" !"t ni emisijekoje gledaju sportski'dogadaji-i ;'"uiti"g traga.lzttzitak su Dinastijei Boljeg llkovijz. viie ll't"ai"l? (prlmda a91a0,a1i \, desto se TV'program oceniujemo o filrnskim i oal o nj"rn., svode se na razgovore

muzidkl- Oogllu: Jrau-u, tpo..ti. dogactajima, o p" S."n"' Evrovizija),a znatno lede

".i't

Artukovi6' Joguaili-u(Kosovo, T:.9*i11politika'inflaif; .tonornitol krizi (poreska

'r"*"r"r*,no *"r.^-"

je poilvuii da je razlika u pracenju seoske J-Ja" Skolskei poljopriwedne

gledanja' ii,i"-t""e11"", kako u pogleduduZine i intenzitep,ogtu^iih sadrzaja'. i " .-i"G".t,i iu o uiA"no*.-U anketiSkolskeistudentske

potrer"-'ooi*r.tn sa selao njihovimkulturnim TV;;i;ltk" pitanja odnosilose na re@pciju ""'Ur"*6,

analiza statisridkihpokazateljaukazuje..i

' ' "i?.rrjit" u standardu :01'_"-"^1::::l':""^'.lil seoskih proseinih i iii".,0.." na Skolovanju dinilacu.formiznadajan kao il]"ai t" i*fluiu

,{'il;ha" o npovini w-aparata'kaoi drugihureu selimauglav, i"tll i"l * o"*"ieinswabezielevizora llnom sarnadkai staradkadomaiinswa'

&7 86

odbijali

T^bela 6. Najgle&lnije embiie studenti uaenici ukupnq 1. zabavoo-rekeativne

11,9 t1,l 16,3 12,'7

1,9 t5,7 t5,1

19,6 16,3 16,0 140

Sve ostaleemisije i programi se jako malo gledaju (izmedt l%o i 47o ispitanika),a programi i rubrflre namenjeni selu tek su na desetommestu.Tu je ujedno i najveia razlika izmeduseoskepoljopriwednei radnidke, s jedne strane,i Skolskei studentskeomladine,s druge strane.Ovi prvi znatnoviie gledajupoljoprivredneemisije i programe,dok ovi drugi znatnove6upaZnjupoklanjaju vestima i politidkim dogadajima, ali obe grupe apsolutni primat daju zabavno-rekreativnimprogramima. Prema studiji Centra za istraZivanjeprograma i auditorijuma,laseoskaomladinanajvi5egleda seriju Boemilji Zivot(strbotaod 20,15-21,00), zabavno-muzidku i 7 mladih) (tada Cirkus do 21,45 od 20,45 siju nedeljom pro21 das. Drugi 20 do detwtkom od ZIP magazin gram se znatno manje gleda - tako je najgledanija emisija II programa - epizodaserijeDabs okupila tek detvrtinu mladih koji gledaju Bolji livot i tek Polovinr gledalacaZI P magazinaKako je swarni uticaj TV i drugih masovnihmedija veoma te5ko procenjivati,to se kroz niz dopunskih pitanja Zeleloda vidi u kojoj meri recimo direktna propagandnaporuka utide na formiranje stavovai donosenje odluka o potro5nji,a u kojoj meri se oni donosepod posrednimuticajima,,poZeljnih"stilovaZivotaprikazivanih u serijama,filmovima itd.

broju sludajeva 'lsu ispitaniciu velikomporuk-a *r.r.tnih 1.aei "il.'iu 11 irlitroy 6qo: t t?ryi,,i"a'"-."r.. :I:I1;,,TT1'*:lf zadijuseponosl'""iii"i""Jri; iredmete

l,;ll;;J ;;k"'!kl,f: 9p":11,,11f111, i kultuma industrija sta;;';":;'ki;,

gly^^ii i"r.-.*lr;' dajesvaki :.li*"5 dobijadariku' i imenu ;T;""ki;;;;i;";* ;il;;;": ;;F;t'a r.eoase,lefar^na-jfv"; a ne-kao e.misija' #i'"ri;*'kao 'ku u rzazlmesto lturoloSko iie i znaeain

i'ifi:3;", iu'iilu

itreba i zelja od emisija'

; il;.j; *t*i."1,9, ilG; 'fffi:;;'iil;;id(u "'.:.:o:i"'l': sokove oiia i ::-t"X: s'.d'tvu,, .iji''p"iiiii"' '" q"T"lY.!-r^* kojiu EPPir'on'"'tiilP,':"'# ;il'"t';il;ilfioe" mesta' i'"u-i.liu j.ano od najzn-adajnijih omra:j nidka, rad i a -k;j' "'""ki;';il; ,lr.lf i"iitEr;;J; zivota' po'k u o striIu ;.r:J;

iiJ:l ff#;;t;;;ila."ili

nos". koiesezapao reklamama

slobodniiihe-rotskih pre svegazbo-g.

Tf:.:i',':*r::xtll'l'."'j;J,in:i,'-" itd' Ukratko'moglobi

#';i;kil.

Radovnrcal' Kuls sio l. rnoa"*o (',5to se nosi"'

;i.,i; i;;;i" siimtiene' o"""\oj: :'-:}og iaP{ze1e i; ;; ;;i.1",'^

;trqiir ,s*:;illr"*:l;lni $ i+iiir i r"og'ua""'Nivea" ffii?zi?ffi;tuo

je dasetakt' :tiT^i::j'fr1-::::?l: einjenica p""i; mosuinosr

.i

9.","^fl;t]lP';,

:ff'i,t]"i';#i'i'lif "!ni*u"u1u emisije pitanju suu 1,.1*11':"#-i: ii;:ll;"'i'Jil"",':";-(;J

t"L ."" i."td Pukovac)'

ra op. cit. stt.19.

89 88

Pored svegaredenog,vaZnoje napomenuti da u mnogim delovimaSrbije jo5 nisu stvoreni uslovi za nesmetano prafenje II televizijskogprcgrama (Radovnica, Jarmenovciitd.), Sto umnogomesmanjujemoguinost izbora seoskogstanovnGtvai ponovo ga stavljau neravnopravanpoloZajsa gradskim. U sawemenojkulturololkoj literaturi iesto se precenjuje uticaj masovnihmedija u svakodnevnomporodidnom Zivotu,bilo tako Sto se istidu pozitivni uticaji (porast informisanosti, mogudnosti zabave, zadovoljavinja kulturnih potreba), bilo Sto se sa strahom istidu negativneposledice - medusobnootudivanie dlanova porodice,odustajanje od drugih oblika aktivnostiu korist gledanja.TV-programa,porast pasivnostiitd. Stoga smo Zeleli da utvrdimo realni stepen ovog uticaja-u seoskojsredini, tj. kako masovnimediji kao prenosioci drugadijeg,modernog,urbanog stila Zivota utidu na seoskusvakodnevicu, ponaSanje u potroSnjiinadine i sadrZajeprovodenja.slo-bodnog wemena. posmatranjemhobla, InteresovanJa, nadinaodevanja,stanovanjai zaba_ ve, nastojeeida utwdimo neke karakteristikestila iivota jarmenovadkeomladine(kako u odnosuna druge generacije seoskogstanovniitva,tako i u odnosu na niene gradskevrSnjake),prikupili smo deo podatakao uticaju masovnihrnediia. Seoska inteligencrja (pop, uditelji i dr.) gleda i emisije poput Kino-oka, ali su za ostale vei i takve emisije ,,teskeza pra1enje"i neinteresantne.Naivise se vole i gfedaju muzidkeemisije, filmovi, manle bnevnik (koji u tom periodu za sve koji rade na imanju podinje suvi5erano). Stogase odgovorlednogradnika-po'ljoprivrednika: ,,televizijugledamsamozimi',, moZeuop5tiii za veiinu ispitanika,posebnomu5karce,pogotovoito su i u svoje slobodno vreme desto izvan kuce - u kafani, lort, na fudbalu. Zene i devojke gledaju TV-program ,.usput",-obavljaju6iposloveu domaiinstvu,ili uz rutne radove.Sto se tide radio-programa,gotovo iskljudivose 90

osnovu Sumadiia,i to narodnamuzika' Na je televiziznaiaj da t" ste6iutisak ;;;u

na selu veoma liiu u turtu*o. zivotu mladih okrenutost pre svega :lttttY]y; ii nueinziuotu' radnih

';".i";#il;i ;;ffiodnjil poredredovnih o govoriti ilih ;;";; j iini da ie iesko.moze

"ii"+ ."oii" napromene .':*"*,ll]lX\^ll razliditih rak;,s[dno Posledic.a ;;;;;;;; su"tekjedin od njih lpak' imaju*"Ji;i l5r"*i

poseduje ii"i""i."1" p"r*ina domaiinstava radio-Pretplatnika)' i 80, 'u iidi'rv-p*,'pr"t"ika li,r[]J"tr *rir" svim seoskimkafanama(iako d" se odredeniprogrami^gledaiu"i d;;;l&;1,

ii*i#t"

to semozepretpos""i6ri tm paznjom,

-:9.'ll..1"l11 i" l"-",i."l."'o"el :,:TS, l"'':,' i slu5aju' ir-"tno gledaju .. koii ii"i"r";;'.,1r"" "'.""n"-i"p.p"l".iie medijskelienostipevadinovomuzikl:Miroslavllii' SinanSa-

''""";#";;;;; rffi il ilil; r',r;;'***1'-'-: jil':,,'il?-.i:H i nisu tako gesto- Tv--nlo^sj1t-,^,-"-,.

ry

nve vrste

ove vrste or*o a.ugitt kanala komun-iciranja (posebno emistJa i;;-p;;s;';;" .tipa.Pozn:a:'ju .i.

;#il;"'i;:;A;sX

ispraiaji m"'ikom(svadbe'

uj, vaiara, i posebno,slu-P:, ,^^.,_^ ---,r.,vria *"V;#';J";;;iuim predstavlja

iktivno'ti-a i to ne.onaju komqs: *"rn"oa, SloLodnog , -url-J* Razgovon o ;;;;;;"".

ili d;zivljajno angaZuje'

TV-programu ,ii. sio ., p.oeittli u Siampi,videlina 'i^l*ll

popravluiu r9t\j'a i \4 po'vrsni ;fi"i.- ;etou iti poleain"emisije' #'; da ili proditalo' ili,fu1",ji'"'i; ,; n.stor'io,-uia"to

ili ;;;!il

dopalo ili ne).

tome da ima sve Video. - Iako se desto govod o

rul*;r*:1,1".*TLTt"1''J":l'

go gastarbajterskihporodica, video-uredajine predstavljaju dak ni predmetZeljaseoskeomladine. Od anketiranihstudenatai udenikasveganjih 8% iTVo imaju video-uredajeu svojim kuiama, dok ankete u selima pokazuju da video-uretlajima tek po neko, a samou Pukovcuprocenjenoje da ih ima 15-taku celom selu. Buduii da u selima nema video-klubova, te se kaseteveoma te5konabavljaju,a u porodidnimkolekcijama tek ih je po 5-6. Uglavnom su na njima akcioni i karate filmovi, snimljena narodna muzika, pa i pomogra{ija. Ponekad,ukoliko u selu postoji neko ko ima i video-kameru(Pukovac), snimaju se i kasnije gledaju znadajnidoga
92

dasova'a na;zka uz rad, posebno 'Emisija /esti. u. 15 u m mdnik i"o!ryry'" ? mvan,uvede

itd. Na Beogradu202 naj;;;,'k.;;;A;' Poseiou 8,35i nedeljnoPosela ;;;t;tj"'J od

r"-iiii e..e. .rus"prepodne'a I program.

r O"*t

i nedeljompopodnezbogsporta),

slu' i."" ""i""e"*U.+ iela mladinajviSe uprasadrZaj je iiji najvaZniji iadio+tanice,

narodni muzika u razliditimemi;;;;;;;;"^ jeste Poz" ""ip"p"f"*ii" emisijaveiine stanica ielie. kojoj ;nt'*o Ou u svakomselu postoji satnicaPo u drugu' na ."u ol*turnu jedne radio-stanice emisija,i imitovanja PoPulamih ; ;;";;;;

"" i""r"i oa njitr"raro recimomladi ni,iil" ''pi-1"-"*",r i.rhnatI p:ej1J1)illl", " N6vost

nu Ruoiovranje,a mladiBrdaRadioVmjadku.Banju'u podne Vrnjadku-Banju' opet R-adio. &-J"r., u po;"0n" 'naizmeniino sluiaju Radio.Zajeiar' ;li;;"; mali broj njih^koji a samo i Niii nuaio Kniaisvac, i B"iff11,2.!z;powemeno ""i"*t *tint, tluia sei Skolske studentske t"di.-emisiie #i;;";i. seliu omladini ;l'd"e intervjuisanoj #il;;;'; l1r!;;;;;;i" to"a*!G"i"

Sto se vidi iz sledecetabele: 7. Naislufuttiiendio'emisiie

studenti udenici i zabavniprogami lokalne emisije o n adima

n,4 18,5 10,6

19,8 19,0 9,9 15,8 8,1

219 18,"1 13,2 r4,3 9,8

za istraZivanje Prema rezultatima sondaZeCentra omladina seoska Beograd, fV l"Ii!: "tiir." :" je tako

;;i'il;r;-R?Jio

Beosrada Premda

visok rezultatverovatnoi posledicaspecifidnopostavljenog pitanja:. Kada biste morali da se d.reknete svih osim jed,nog radkrprograma, koji biste zadiali? Tabela 8. 1. Prvi program Radio Beograda Z Drugi program Radio Beograda 3. Beograd 202 4. Studio B 5. Neki lokalni program 6. Ostaleradio progame 7. Bilo koji - svejednoje 8. Ne bi zadriali ntedan 9. Ne umej! da odgovore

Ukupno:

79 0 '17 9 53 1 u I 13

30,'7 0,0 30,0 3,5 20,6 0,4 9,3 0,4 5,1 100 Vo

Interesantnoje da je pored I programaRadio Beograda,Beograd202 bolje vrednovanod lokalnog programa,sto ipak ukazujei na odreclenigeneracijskiafinitet koji postepeno prevladava tradicionalno lokalno, usko usmerenointeresovanje,bar kod onog dela seoske omladinekoji svojim Skolovanjemu gradu stide i drugadiju kulturu (urbanu, ali i generacijsku)- omladinsku rok kulturu. S druge strane,popularnostBeograda202 kod seoskeomladine vaZnaje i zbog Poselanovokomponovanenarodnemuzike,kao izuzetnoslusanei atraktir.ne emisije - priredbe, emisije koja zbog direktnog prenosa- Zivogkontakta publike i izvodada,dini jedan od najznadajnijihkanala komuniciranjaove vrste muzike preko radio-medija. Stampa. - Redovno snabdevanjeStampomdanas je omoguieno najvecembroju sela u Srbiji, uglavnom svima onima koji redovno (svakodnevno)dobijaju poitu. Distribucija novina i dasopisavrsi se pretplatom, prodajom u po5ti (Pukovac,ranijg Jarrnenovci),a odre94

orimerakatmZenihlistovadonosii prodaje lui iVut.ouu.,Jalovik,Radovnica)Samou pqlgJl mreZom.prodavnicl' na,sa razvijenom ili u kioscima u i dasopiia oi'n'rUu"t.-no"ina vedi je itamPe izbor selima tim i" ;;;;, Juit.no*i itd). U nekim,posebnomanjim

tipa, nabavka StamPe1e vezanaza i;'niimse selimaili varoiicamaigradorade u,dbliznJm Rataje). r'ci,Ravna,

in""n. sil*p" nuideicese iitaju Veiemjenopo *dvadei to prosedno ekspres'(ali iitiiif" stDeiak sela u-neka po selu), ,ti#i"t" """i"i je (Ravna),-ali.to novina dnevnih t" 4"" -i..tf." p^1oXl N"i]": Stopostarne dolazisvakidan' ;';dJ;i; se petkomzbogTV-programaod,neje zabavnastiT!1 Siampenajp6pularnija ,i^".:.1t; sveone listove $tanipJubrajamo ;.'U ;;6;;" l"-Aonoi" informicije o poznatim lidnostima

rn1Jiiui tu.tu estraiekao i;to su: W-reviia' i Supu ITD. Sabor,pa doneklei l/ustro'p"t[ti*in 'iJiiiirt ."iid-t 'paf,i*;" ',iStampase tita ; svel. Loka-lnastampa tua Lokaina poza pooglasa zbog zbog Il'"-f.ainu uglavnom oglasa.za aitauglavnom ie aita a omladinaie naJcF enskaStampi je apsolutnonaipopularnqaI

kupuju':{il"lil;. ii"""* s'i'f " eesto il']i9i: neku .pott i[ Gk.po tiii"

"'"i.i-ri" .umd

l. Obiino su upruuomladi ti koji kgpuJunedellstamipu - zabavnu.Zenskui sPorlsku'-crtan;e kao.moguiznainomanje x". zabava, *. i"[..n"t*

(p*:!,lo-{,o.. sr informisanja :",:':]!,:"tli'l:lT stilovazi-

novihi drugaiijih ;i;;;i;. ;';ffi"nja stampY);!1_Y_"il.ljt".ijl" zensku. kroz lposebno vez'u,reiiuto iuutit. o modiisaveti(kuvanje' poUoprava je da navesti stanaitd).Interesantno na i nije zaposlena nije koji ona i""'o.iioinu,

. oo oravilune ditaStampu' oi"tin fi.,ouu, poput Nade.dini se da su naS-li

,l:l*t*'lln:."u: n*i*,u:x1i:tr;".'r"ffi

ju6i savete o svim domenima vodenja domadinstvai lidnog izgleda,zdravlja itd., oni istovremenozadovoljavaju i,edukativnu i zabavnufunkciju. Casopisiza selo i poljoprivredu,iako stiZu u selo, nisu posebno interesantni za omladinu (uglavnom ih dita srednjageneracija).Interesantnoje da se i podaci o moguinostima unapredivanjapoljoprivredne proizvodnje vi5e dobijaju sa televizije ili kroz me
37.3 395 5-6 13.3 0.3

42.2 49.1 U.3 41.9 3.3

nikad

20.5 17.4 70.1 44.8 96.4

Tabela 10. Nojtitanije rubike studenti uienici ukupno 1. sport 2 politi&i dogadaji 3. o poznatim lidnostima 4. lokalnevesti 5. stripovi

m.2 m.1 9.8 11.9

15.3 11.8 t4.4 '7.4 r3.5

18.3 17.4 11.5 t0.2 9.9

rcb Stam\ei stiPova - JoSod wemena ii. seriiskiromani- ljubavnii avantuns'Jale "' i ""'ti'a*gt Zanrovi, ".iii".utur" -nose-epitet za iarod", te konadnomasovne romane Lit
'ui"i;;;.;"

mimogTl:ll',1 obienog'.

;fii1J'T;iJ: f"illli:i Ih#t","." ,t#.":;

tako iu kategorEacll nuratiunoistrui<.ruri. V'soki tiraZi roto literatu'ditl" ,i-u ."-r'n1lmu." i

sa knjigama it ;;i;* izjednaduju romananasroto primeraka i+tr.isd.oO0 ukazulura u-19.86) nO tniigu i udZbenika

i"**i"j"?i".iie

velikimdeJ
olll'-".t*,1 i"":';i';;i; i"k. sekupuje l,'1

H''# L:'l'^' liftli*fii{gtl"t':Ii ;',fil:'j .Ji,i"i,'riti

'se da ima znatnoviseditalaca

lT"'i,"-i" p.t-uje ijednoistri?iv1lj:i:l: i stoga5to.jePrezrr ,'r"T*u" l-"""rt"', uerouitn-o

j:i:::'" :'"d"ru?,H,[i *;",ffi ;?xtii4i i;il,n: 1,,;

! e27omuikaracai ii'fldita :',ig5 l]l*11utff ::?H;'il;ffi;tk;;;

', T' j"i9i.Tf::.:"11*r,*11: i#.;"i,aJ"ii.. 'llif i grad,iirliiriii;;t"';" i-iitit" u seoskim

pokazujeda.strasr*,jrli*",-Jtiiiu"cija odgovora powemenihima ali i"r".f itl p"oi"oniko u-svim' no u sredinama r"'"is" " gi"oit im i meiovitim srediTT:.tll ';";;"k;*. fiswari, u iisto seoskim. (88%)'

ifts""".nJe;i"iJ*"

t'ot" literature

l;;etw,x':;:iliw:,ffi1..:',w#5'l 18 Op. clr str. 90.

01

Pri tome, ako imamo u vidu da je ditanje roto-itamps viJevezanoza Zenskupubliku, a da u distopoljoprivrei. nim, pa i mnogim me5ovitimdoma6insMmajene i devojke ne raspolazusamostalnokudnim budZetom,onda je razumljivosto se roto-Stampau selimamanje iita. Ipak, seoskaomladina koja si Skolujei studiia iira roto-Stampuznatno vi5e od poljoprivredneomladine,o njoj cesto govori ipogrdno znajuii njenu nevrednosl (,,CitamnajviSe5undjer me odmara,',omladinac.Radovnica),i_zanju izdvajasrazmernomalo novca(,,toje sitan tro5ak"), jer se ovi romani dosta i pozajmijuju"i razmenjuju, Prema naioj anketi redovno dita roto-stampu6Z0 . studenatai 397oSkolskeomladine, retko dita 2Bi%stu_ dentskei20% Skolske omladine.eini se da se i rolo_ro_ mani ditaju znatno vi5e u onim selima u kojima postoji kiosk sa Stampom(Brankovina,Jarmenovci),te-da su najpopularnijiljubiii, dok se stripovipominju tek izuzetno.rqMotivi su pre svegazabavno-evazivne prirode (podrazumevajudipri tom i odgovor:..radi odmora", jer se prevashodnomisli na odmor od ove i ovakve svai
98

o verno odslikavajuobrascemasovnekulture' (film' i 6i'iar;tu na zanr ili umetnidkugranu kniiZevnitekst)'

iiLnt".i1" t.it*itampeu zvanidnoi it3tislitl sklonosli ona iPak ukazujena ;;;;;.,'' IoJt"a"n;* zaniovima.Najvi5ese izdaje

000primerai'munu' -u..t.* fe.000naslovau 19.326 u ,ornunui stripova:10000naslova l'pii.".utu. Sledezabavnaliteratl:L{lt:i:' i'"" "ir rl.lf r.t romani (4,609000)'kiminalis-

ooo

frimeraka) il9 1?.::i,,:.ni"J:1;':; se rjiri"", iinio.r*'"nja seoskeomladinekoja avani akcije do iomantike od "'tu.nu , krugu itft-oanoulazati.nag^:lt-"-^r,l-::i:l i.-st-o"gu""f karakteristi r'".i^"*"i l"f * ti' analiziraju6i kojih se konstituEuPriie filmo; ;;t;;

znataj;-r"ri"'ili"i"" suiLvi medijisuizuzetno mladih' Zivota duhovnog ti. r"tilir'"nil t*r-uma, . oa i na6inaZivota. ljubrc i.;[k; ; ; prvi pogleddudno izgledalo'

roman,narodna'popui i ""ii.* i avanturistieki odlikama:ima formu svojim ii"r"ti" o" mnogim siromaitva i iobrota lipota .(siro"'ioili-tfu0"r,, * nagradeni bivaju al Oeuolt imta'ai 'i;;;;;[". PtinTT..l najvisih.staiz sa muslurcem 'il;;;;;i. s;;;'"" promocijakoju u ljubicudoZimogucpotpunostlrtrutsurodgovarau polpunosrr udaiom,odgovara dev6ikaudaiom, devoika I crnl se a koie nudeiradicionalninarodniobrascl man;e u seoskoisredini takvo gledanjeznatno "il"-"" ti,t gde drugde' lako devolke 9dlY", :

; i';;;;";i;

;#;il*

druiwenipotozaji ugledu iE, njihov"

;i;";tJice u koju.6e'se.udf i i,9l9.l

;J "i samedevojkeKarakterizacija ;ilil;i., iz tipskukarakterizaciju ;";;#; iA"J. odslikava il-odu.i str. 387.

lugoslovie' "u 1986. godinu i2 Statktit*og Sodi:njaka

99

narodnihpesama(u Milice duge trepaviceibijelo lice. gtedapreda se i dekada bude izabrana.stidljiva,skornna, wedna, mlada; preduzimljivih i odludnih Miona22 u ljubi6imanema,a tek izuzetnosmo ih sretali u stvamosti). Lik mladiia: nestostariji ali ipak mlad, crnomanjast, zreo, odludan,snaZan,posesivan,ambiciozan... Kombinacija ljubavnih i avanturistidkihzapleta u . ._ bajkama ovde je najdesie razdeljena na dva Zanra. i umnoZavanahiljadama puta sa malo promenjenim Zivotnim okolnostimau skladu sa zahtevimasawemenog druStvaza novim (iako to novo u su5tini nije novoj i drugadijim.,,Ponavljanje,,(Zak Atali) jeste jedna od osnovnihkarakteristikasawemenemasowe kulhrre. Cmo_ -bele karakterizacije,nepoznatiambijenti, sre6akao va_ Zan faktor uspeha,sve to povezujenarodnu bajku, sav_ remeni ljubi6 i avanturistidkiroman. U tom smislu se potyrduje Morenova teza o folklomom karakteru ma_ sovne kulture, iako je neosporno da se neki obrasci postepenomenjaju - recimo, svevi5e se uvode lidnosti zaposlenih,samostalnihi sposobnihdevojaka _ novinarki sl., ali su_one i dalje ipak slabija bi6a od svojih .i snaznih,pametnihi uspesnihpartnera. Mas-mediji i vizuelnakaltum: Iikowi i filmski ukus seoskeomlad.ine Film i televizija,posteri i fotografije u nedeljnoj Stampi,znadajnisu promotori novog vizuelnogukuia u danalnjoj masovnojkulturi. Ne iele6i da ulazimodublie u teorijskeeksplikacije likovne,vizuelnekultureiuticaja masovnih medija na nju, izne6emosamo neke od rezultataovog istraZivanjakoji ukazuju na sintezutradi22 Lik odludne devojke iz Brisanogpun M. Novkovid.

100

omladine i nove vizuelne kulture kod seoske seoske rovni oblici ,,likovnihdela" u kulturi zvezmedijske popularne poster ,"iesunouinsti

u dnevnoi ukras 'JiiiiiJit'lieiur"n - obidno iunorn., to iosteri zvezdanovokomponovane u njihgyoj r"rtl.- tfi sionski idoli' Kako.se najjednostavnijim . Oir"i"",i-l t".gtali sluZe proizi"-* t""2" reii?a su oni industrijski

,""-n""Jno.i inu"ncijadak ni u najmanjem dak-nadin -Lt.,rtorn pomeranju'NajdeSce

SrARr ;ezde (tik ie magazin ;#JoJ';;; narodnoj louolo*ponouunoj I*i:i'^llci?:1: snimio

GorankuMati6, ,***;1;;r;jnJra, nadin neuobidajen ;;;'njih'sasvim i: ri.riil;

postere.t te fotosrafiie nisu one koje prerastaju9 rne plafate ili omote ploia)' lt"C"::::,T^"T'::: nema iriueunuistim oblikovnimreSenjima'

likgYl"k"]l1i * i."t "i medijda razvija. da-

;;il';;;t-"

oblikovani ;rate odgovarajude

foril,-I, fir'll ls'iffhtamijai najcenjen'i" tematskoj Po svojoj

#;;;;-.;[;'omluoin"

ui'u"t*"agq;-"jY, " riJ,p;;o,il 'i iii""'r'lir" llllili po likovima' toje odslitavaju rl "iitu'iJ";;;

forme likovnog ; I; d"dl i'r*"tnu populutnostove

tola i.ev96ai od,l1l ,%tt"*i,rrn o"^uiinituirnu j:.'"k99: o** -enograda.Goblen .9"9T:Yl: preko #ir*Zrii^i. u^*i ti':i sedistribuiraju kroz Zerske. [uea, poputariSu Tt-!f:'^:t,:i'::

zenske-omladine ;T'ilili i"Ig"".i" r emancipacija '* ja i cion"t t rad a n iv bac .a r" ia-"p"L.fr P I ^f* P:1s forme' nove tr.-i" i si i prihvatanja il "slilii;;;; n,'BURDA ni magazi 1. mUot'moO ::, :."11' gobvez i ::t*: ri5elje za :, ;k;;",

receptimi, mustrama

101

Film kao ljubit i sfip - d romantikc do akcije Analizom filmskih interesovanjaseoskeomladine dobija se prava potvrda desto iskazivanehipoteze da stepen razvijenostikultumih potreba zavisiod kulturne ponude. U selima u kojima je rTSenoistraZivanjenema ni bioskopa, ni redovnih bioskopskihpredstava doma kulture, ni predstavaputujuiih bioskopa. NajbliZe bioskopskesale su u susednimgradovima.Ako se zna da Jugoslavijaima najslabijerazvijenubioskopskumreZuu Evropi, a unutar nje da u Srbiji i Bosni i Hercegovini ima najmanje posetilacabioskopana 1000 stanovnika, onda i ne dudi da mladi u selima pokazuju izuzetno malo interesovanjeza film (iak mnogo ni ne pamte filmove koje gledaju na televiziji - premda se mora napomenuti da kolektivno porodidno-komiijskogledanje televizije u veCernjimdasovima,posle napornih fizidkih poslova,sigurno ne obezbedujedovoljnu koncentraciju neophodnu za pra(nnje iole sloZenijefilmske forme). Najde5ie se u bioskop odlazi kolektivno, u gnrpi, pogotovu kad se u susednomgradu prikazuju akcioni filmovi. Najpopularniji i najde5cepominjani filmovi su: Rambo, PobesneliMal<s,kung,fu filmovi, filmovi o DZemsBondu i filmovi Arnolda Svarcenegera.Atmosfera u bioskopuje takva da se smatrajunormalnim, pa i poZeljnim,glasnadobacivanja,navijanja,aplauzi,smeh Odlazak u bioskop ima izrazito socijalni smisao bilo da se u njega odlazi u vecem dru5tvu na akcione filmove (mladi6i), ljubavne i humoristidke doma6e (devojke) ili na bilo kakve (mladii i devojkakao par). Na domacekomedije odlazi se i porodiino (premda u manjoj meri, jer izlazak sa suprugom bilo u bioskop, ili u kafanu, u selimanije uobidajen).Ipak u mnogim selima gledanjefilmova ni kao zabavai provod nije uobidajeni naiin provodenjawemena (Jarmenovci,Brtlani, Jalovik,

daleko'ili ) bilo stogaStoie bioskop.relativno i "'.-oli"i." *"ili i pravazainteresovanosL

'i.gl'Jilii",t'"'ispi::.1::^*jll'lf t':ft:""i'fi",i,j;:;i;ifi Jnuoano*"'nenskih ii.l ak","11,"1:; t.nl,"dil"-,^ seoske r'tii,J*tske" l,i"s"r."irr"

h*,'i:'li[T*;'f.T:il'J&1" ii,:4

a"f filmnajznadajllX""ffifii'i;l"l-"i' ";;;;;:il*""i1uln"'nu'o*" k'lY:: :":"': 'o'wu'uP.P'" ;i svega Preko ::Jl'ilffi-,ilffi ss u€raSkolovaniu "es na "* nalazi. 'rara!!. se

KoJa omladlne k'oja iJ;';ft1". dela za Slreniem iti : da bi verovatno P*t?tT ,l]1:,": mreze u Srbijr itim organizovanj"t..bilj*llill"u,- bioskoPima hirrskooima

;;:ffiffi

ffi tt't' oisti*ti'n

"')odigt"dno 1"dameduanketiranomi::t::l3Jt3-

-,f."H'".:L"u';;""*i^ai""tpttt"itT,t-ttl-:p"1,:: za-.iiojeje film pre svega

oni il'i"iiri"l"i,"*"Tf ;*tl;; ..1!L:l:"^d,,'^,1[.,0 zatim publika)'

ilh[tl''l##

fi;l*"'itil;;"

"l"'"aJ"i (muika

sveea.e*Tl:lll)"fitraze Pre,

:lf; x"li'i3ri!!:-Jl;'*f *lJlilff ilf"*'"'ffi Iiiffi; ffik#;iudentstomomladinom)' 103

102

Muzikn - uiivanje u tradiciji i emociornlnoi identifikaciji je . _Ve6 u mnogim istraZivanjimaprimeieno da su pojedine privatne kuce tehnidki opremljenije od mno_ gih, pogotom seoskihkulturnih centara,'kakbpo muzid_ kim i videouredajima,tako i po muzidkiminitrumentima, flmskim i foto kamerama,ali i knjigama.plodama, dasopisima,Sto mnogo govori o standirdu poiodice, a manje njenim kulturnim potrebama (narivno, samo _o pod uslovomda se u obzir uzme njihovo koriSienie). U Srbiji (a posebnouZoj) broj radio i TV_pieiptat_ . ntka.manjije od jugoslovenskog proseka(l riOio_pri_ Jemnikna.1,5porodicui I TV-prijemnikna 1,6porodi_ cu). Standardpoljopriwednihdomaiinsravau poeledu opremljenostiuredajimaje znatno nEi od neoolio'oriv_ rednih, pa iako statistikane prati raspodetuuieOaia kulturne industrije(sem kad su u pitaniu televizorit. posedovanjefrDidera. maiina za pranje,jivaiih maSin'i itd. jasnogovorio.nepovoljnijem itandarduseoskihpo_ {opflvreonthporodlca. Tabela11,

paZi niihovom kvalitetu ne poklanja mnogo i s"upotatkad oni sa-veiim tllnduf9T ; da

nastojati ;;i. ;Jli;;ii 'rn.lier." da ce u buduinostii kasetanije ploia uretlaje).Broj r'"i1""

J-pLr"Jnudiskoteku'(kasetotek:xi:lll*TlXl

I'i''f":."U:i ff.fil;,i'1' :f'n*:T"ff

1757oi t"i" ii"'cr i t'"*,a izuzetnoie intenzivtro gramofon a ;;ii"iik" koristi kasetotonsvakidan' IVo). tli,ltiU

umetnostza i", prema tome, ona {"il :: na

i wemenaMuzikaseslusa ";;;;i"i# i Jredsrava (samiili plodamai kasetama na ;'i il-otoo"tm"ta, k{iTT1 kafiiima.i u koncerlima, ii"ilr."'n Ol na i drugim """il^*. i'"'Jitt"-rlubovima, na va5arima Stami ditanje se ifit"i- ,""lto"i""ma.-iak intereso(estradnim) o zasnivana muziikim "Sio*u l" vaznoistraZitiprirodu istrukturu muzidi fi ;r';"';; t ;;".ke omlidine,nadinepodsticanja. rezultate potreba'Uporedujudi *rii"*-i"'.*ietih dini isanjerri anketiranjem' intewju iiz#;#;ii.;" ';';;ff";;;; mlainteresovanja razlikaizme
!. TV-prijennik 3. videorikorder 4. filny'video kamera 5. kasetofon !. Samofon 7. muziaki slub 8. foroaparal 9. muzitti instrurnent

tg.s 8.0 6.0 82.0 52.0 r?5 iss :o.o

gj.g 6.8 4.2 86.4 62.8 ts t ;s.i ii.o

S6-i ii S.i $.4 je.o

koji bi ti Limdiie otiiaolotillL?

;;; ii.6

korcert N€de UkBde.r koncert Riblje lorbe koncert Vesne Zmijadac

ZnaEi, najvedi broj domaiinstava po pravilu ima .. radio ili tranzistor, televizor i kasetofon. Siidni Dodaci dobijeni su itokom boravka saradnika u selinia. Za razliku od gradske omladine, omladina sa sela samim 104

piftdivtla 12. Kada bi Y itlo vete u Nom mesat

ti koncetla'

studenti

uaenici

14.9 49.4 28.1 6.9

395 D.5 a2

opreiinienica da su se studenti u najvecojmen oa ukitzuJe manJe' nesto deliivali ia Ribliuiorbu, ueenici rox ranrlanla faktor zna'ajan staza" ie iuzinu ,,urbinog

105

senzibiliteta.Istovremenoto ukazuje i na dinjenicu da i.,leSto Sto bi.se mogto nazvarigeneracijskim ff.:l:j i uKusomrll sponom:iako na5isagovornici inace u veioi meri slu5aju.novokomponovanunu.odnu muriku, oni ,"u rpaKvezanrI za domadirok igmpe koje po senzibilitetu oogo:lr.9Jumladima. (U otuorenim odgovorima po_ su reo Krbqe Corbe navodeni: Bijelo dugtne, Leb i sot, Za_ oran1erw p ul enje, Kerber\. i odretlenarazlika izme
n""fio[1iHR;"JT,"fj-tillHXl!:fl:",i,*]ft ii*:lLil""

?y;.,!xt.: i:i*fl:,?ff: ;ilRilf i:?i$#iffHJilX.,:. 25 Od pesamakoje se najdesceI .

HiiJ"b:e;trd:;T-; iH.;l3;:;;'iii'#iii'i'L'r"iii*riiffi lM

narodnemuzike retko i novokomponovane odlazi na njih kada omladina ali ; r;ii;",

iini se da su osnovni lpak, 'pS1Tu

tii?"iit"*".ii'"t".

i f":"e.1- l-lLilll

iiffi-poputu'n*ti

,iuiil. i;iune (vasaii)i kaseiekojese slusaju na-igran;;:';iii ; kafanima-poslastiiamicama' i

pevada.koj ; ;;i;;; suaiom.selu'.pored iil;'; Srbiji ,rpoino poiuru*i u celoj {Mit::l1y 1li} i't[u]i" -"r0" koje nastupajuna vasarima' , pior. i L*",., Stodoprinosiljih:vol l,oll"ilfum" ^"t0", koje uglavnomizvodetutl.porepertoar,imaju i svoje',kuttl ?::m:^p:: K:{T: teiko da bi mogle [)nui:,^;-ffi;'repertoaiom pevan;a' ili kafanskog riti wemeva3arskog "i.L'igi".t"."koieseorganizuju,is,tlju.cT-:-^ziT] rlq

-

rbre'ri-"'-

-

J

samr rr m l a d i n c i ' t a k o d a fu se kasetekoje donose ali uselima JZ" nouoto-ponouana narodna muzika'

,i.l'ilrl,

i rrU"*"

u gradu'.sluSa .r.ail naSkolovanju

trrif,".

iJlio*. ."t*""

Igra se ,,sve,ali najviie kolo"

(..uzittto')kolo'dokdrugenaro-

nt'.""1 : 1"^]{11^ igtil' t.*r." "'ntu'Jinci 9:i :r,i t"kcijama)'lzuzetnosemalosvira

" i""ff.f"*iatri s"r."i"'""rn" e"sto ni u obliZnjimmestima); frula' gusle'ne zanrmaJu "tovek seoski -ilil instrumenti:gajde,

u seiuih svira)'Svega ;;-";-ki stariii sedadestosviraneki iziasnito "lt?ri* t "et"rli

'i "'i;;i;;i in itu-"nu,u, 73voretko'a ostalini malo'. da "d konstatacijeEdgaraMorena "ma-

temei' promenje,*"' ;;i;;; iui" it"",1t"'rotttoine zapada ;it'zolfolklorameridkog -*J; =iil ;. il;;M"j" r s-u1r'l"q,! lklo 19 a,ko t iL o""niti-au ; ;' ;";"i : : na nekoliko i sveden il.;; il;;;;. ;o1.Jnostuutl"n dominantan muzidl
i"#liiiti"ii"

kod muzike """"t '''pioouoo"narodne

i-u Edru, Mor"o, Duh r"-en4,

Kultura' Beograd' 1967'

107

nas. Iako se retko proudavajuelementi folklornos i loKarnog. u. lasovnoj kulturi, ipak se mora primeiti d, .,,..r"guqt koJl se preuzimaju iz fotklora eesto Dostaiu oerovl obrazacamasovnekulture _ od Lrpe Sr;Jnedo likova .IndeksovogRadio pozoriSta,eim" s! tuto ,ozJ ooJasnrttl.sn-agaprodora masovnekull.ureu inaderradi_ clonatnokulturno veoma zafvorenesredine kakve su seoskezajednicepo definiciii. NajvaZnijepitanje o odnosumladih prema muzici i masovnojkulturi uopjte vezanoje ,u ,iloge,uOo"oii_ swa I uzrvanJau novokomponovanojnarodnoi muzic,i. t,uDfy nreml muzici sigurnoda nije ni na;vizni;i.ni .-tgC,.j:l ta muzikakoristi mati brq muzid_ l:1" _ol,un

I"dijski h srruktura. muziikihinovacija Lll-l"lll.i: ,Jjo,,qtJu novokomponovane narodne muzikejlj 1],l1r_

rakonestoni ne zamera)PremaistraZivanjuRTB Centra za istraZivanie oro_ gram-ai auditorijuma _ novokomponouunu nuroinu muziku voli iak 52Vo anketiranih gledalaca;za 23Vo oii a za njih BVoigra,,vaznuulogu u Zivotu,..U ie ,,veselje",. t1 .v1i.ya uloga''? Cesrose ukazujeda :er.nu,se og,te.da Je Jednaod karakteristftamasovnekulture ,,pot;Snia emocij1.,.posetno emocija koje se izazivaju ,i..Uufni'n umernrctrm.(rtr neumetnidkim, jezikom.Kao i svejedno) "l] za razliku od njega,teme novokomponova_ l,I1ol"i:, ntn narodnrhpesamaizazivajuemocijeikod muskaraca *13 (znatnojaie) jer veomadesroimaju nesre_ l*-_ can, tragican kraj, govore o nemoguinostiliubavi. ore_ prekama,smrti... Da li su onda iskazida je nouoLirnnarodnamuzika ,,elemenrveselji,. kontradikryngv:nl rornl clnJenrcl da.sunajpopularnije upravopesme,,sede_

iasa,'i pijansrva uzrokovanog ru_ il1l.li'::rTPflja gom? Mozda bi bilo

korisno poii od analizenovok.-omponovanenarodne muzike kao kid_fenomena, jer ona, samapo sebi,.sintetizuje nekolikosuprotniht
prepoznaje u samo jednoj kom-

J*ii

uit"i liirie nekolikopotpunouzli-

obrazaca:pod€takpo uzoru na starograomelodi:' ;u ;;", zoru", zatim wanjansk-ukulminaiA" .iiut ,..utijuea"(Meksiko),da bi -izazvana,,mel:znztidnim krikom u duhu.bo.san-

" i pesmazawsilau r91s\orn ,,sa"ritmu "t"*"ntitu,

redukneskladuformi i obrazaca'

':il":H a.vo:li :?dunj I :"IlT^"Ji."]:ff i napetosti,mnogi tekstovi.i melodije narodne muzike lako bi se mogli

kida . i.J" iiie t .rn", a suitinai razlogpostojanja u sredireceptivnost 'p.uto nl"go* prijemdivost,, n#uiu -oguenostza drugekultumesadrZakuttumih potreba'navikai su-Uez'izgraienin

Elitna kultum i njeni domaiaji kulturne potrebe - odnos

lnstitucionalno stedene tb;;;;;Ei;1tk*nom delu,poiorisnojpredstavi netradcioDosadainiaanalizapokazujeda se sve javljaju.kao slaba i pruuilu po "":k"il;Fi."b"

om' r""o""ii"""'i"r.t.sovanja izuzetnomalogdela amaterllikovni amaterizam' n.? ..tu. Pozori5ni

delanisunii likovnih ,*i"J i..."0.'; pozoriSnih Jediinteresovanja' rnih ,"ii r"ie"i"i J;ii.tt" uri kuttu

p91*",. 1ilil;;J;."." i"j'j:. !* j1:l*:.:,:li9::; ,ioeijivijite iemo mu posvetitiveiu ""s," .Jriit'" ponasanla iu. iako se dini da vrednostii obrascl Skole preko irl,r;";"J';t *buto du seprenose

' ----t;Iudrruu

muzike"' Anastasijevid,"o zloupotrebi narcdne br.80-811988 Idrfturd,

109

ne igraju iole znadajniju ulol

romanesrpskihpisacasa nacionahom tema(24 puta):8 zatim savreme.nuinostranu zabavnu (13 puta),,edela klasidneliterature (10 pudisidentskuliteraturu (inostrane politidare - 4

xasnr.;e. navedenoj anatizi uzorjrl[tJ:,-ffi"t"t,fi:u-", "

:::it:,is:":?#;"."t-1.,il';1J*"j.TT:"5il; j:6ffi$1,:x:",:l"Er;i;i [i:fr"T"ilX,Ti:T*"" pravilu ima sasvimzanemarlji\4r ulogu. U svim istraii-

3l

rijsku litemruru(mladi6i).iita

Interesantnoje da je ditanje raiirenije medu Zenno medu mu5komSkolskomomla{iqqm (izdaciza kod devojakasu na 5. a kod mla'ffi na 7. mesta se slikamenja,a udajom o zawsetkuSkolovanja prestaje svaki interes za knjigu. Tradicionalni odnosi,podela rada u kojoj Zenau seoskom ima neprekidne dnevne obaveze,ne raspoku6nim budZetomitd., odvajaju Zenu od knjige i veoma brzo po zavr5etkuSkolovanjai devoja5Tome doprinosi i to sto Zene i devojke veoma izlaze van kuce, a porodidne biblioteke, ako uoppostoje, izuzetno.su skromne,uglavnom sa delirna e Skolskelektire i ponekom knjigom nacionalno-istematike.IstraZujuii na terenu, sem u kudama intelektualaca,anketari uglavnomnisu zapaZali u bilo kojoj seoskojku6i postoji znatnija biblioteka od 10-20 knjiga).

**rir:fu$ru"-+;;d# ;fir,r'n'fi ostvaruJu ni nekuvelikuprodaiu,-sem k;

;iry^*i,l

,r;fg

;;;j; k"ji kuprijukompteie knjiganaLreottlnrai_

J-,'Tllil:'*"ffi ll;.11,:.'"Ji#13,i;l;m,rti*li

jakom istorijskomtradiciiom(Ja

Ito rtrrul.' nu';ui';;:;';J,l*""ovci

i Brankovina).

,"'T*ilf",1?:"1: l,l.z;;;il#,#,'li'""i,,i"3i:"11ff

::f::ffi;H * "j??fil.' lH"ffi::'Htff ;Tll

si,"i"*"u.",1"?9.*H;t["lfiTy,Hii*"",":]

nacionaln Hl':: Jff Bffi-'"Tskim im*'"'"' o"ri.i* cinirac' rpak seznar"" ",*T,',?T5,,u;oj''"'if,f" ff"

nouseiima , i;::H:tli#f:1!fii:l: ll1*:y,""I.

DrDttoleke.. Cinjenicada se iitanje dak ,rnu,*'fro'iii", K-avna)ukazuF da mladi nu silu ; ;il;j; ,( Kao,vld.permanentnogobrazovanja,.diranle kao moguinostSirL_ nJahorizonata_isticanjaznanjaneophodnih"u ,urtoOn. vei kao vid sasvimneipecifidn" ,ab;; I'^.j:,pg,ul xo1olse neko izdvajaiz svojesredlne. seoskaSkolskai studentska omladinaipak ima ne_ . Storazu
r NoZ Sudiia Molilva ' v. Draskovica. f\nji4o o Milutinu Oru v'ie - Pooovica.Creini* - tosita, Tesument- V. Srevanovida" ' poitoje - L. Pa'tlovih(a,Seobei Rotrutn o Londottu.-- y C.TJTlid su creute tikve - D. Mihaitovida tld. \Stpd<4trilogiia, o i vatk.s.nieSbiie itd.). a Teodom. Debctra,Cmo srce - hstbadeta. Tnjunfulna kapi' - Rem rka, Ptice umiru pevajrii Kolh Mek IGlou. . . 30 Stendal - C*cni i ono, "tolsfoi - Rat i Mir' Ana I
111

olpor otDor Dremadrugadijem,vei eesto upravo

Tabel^ 13. Kohko knjiga psedujete u vaioj kutaoj bbnaaci? ueenici studenti ukuono a) ne zna b) nemani jednu c) do 50 hjiga d) od 5l-100 knjiga e) od l0l-500 knjiga f) od 501- 1000krjiga g) preko 1000 knjiga

16.3 2n.0 38.5 L3.5 11.0 1.0 0.0

\6.3 28.8 245 245 4.3 1.6

15.8 r2.0 33.1 18.4 t1.l 26 0.8

Ve6ina udenika i studenataposeduje relativno skromanfond knjiga, posebnoako se zna da su u njega ubrajali i sve neophodnestrudneknjige i knjige lektire postepeno sticane tokom sopstvenogSkolovanja.Iako doprinosi formiranju makar malih ku6nih biblioteka,nema se utisak da Skolaiole znaCajnijeutide na formiranje ditaladkihpotrebai interesovanja. Kada je ve6 red o knjizi i znadaju iitanja kod seoskeomladine,vaZnoje ista6ii mesto usmenenarodne knjiZevnostiu njenom iivotu. Pojam usmenenarodne knjiZevnosti shvatamo u naj5irem smislu, kao sve duhovnejezidke tvorevinenaroda - od poslovicai uzredica,preko Salai viceva,do sloZenijihformi. Zapaia se da je metaforidnonrai.avanjeu poslovicamaizuzetno retko (to je desto isticana karakteristika tradicionalne kulture u starijim etnolo5kimistraZivanjima)- nema ni novih metafora nastalihpod uticajem masovnekulture. Rednik je redukovani izuzetnojednostavan.Odigledno je da ovo vreme nije vreme metaforidnog izraLavanja. Ipak, nove seoske,,legende"vezanesu za masovnemedtje. ,,Seoskapublika moZe da doZivi kao kultutni teror (kurziv nai) i Sekspirai Betovena,i kid i iund; dodu5e iz razliditih razloga".33 Otpor prema elitnoj kulturi nije 33 Mladen Stojanov,l{eka itanja hthute yb, rclerat za savetovanje u Vrdniku, oktobar 1985,str. 27.

112

;il,

da.je Buduii, ;i;; ",mJtaniu'

IfP:11,: akultuillvn*I. ;k" i; uoist. itu, do stvarnih

izuzetno' Ti*utiuracionitr procesadolazi.samo pokazuje' naJoole najbolje to ,'l^"""'"r."r"tii" PUKdzuJv' Jalovku kolonije u ialoviku :r likovne

r"l"'"".."

""ti i cenito-5tot"

nj."tY

I l1li,.jl: umetnici.ipak nemakuie ni pojedinca ;il;#;"j; .trag'
b*lj:"j"^g:^T:1ki: samostalnom je' oiigledno te""piilu i,Joii. ;;il,"' "rrii""il" "ltllt:\ll*:"-' au'nii.ao"orjno "i imatiinstituciju

da h;;"H iJd" "0"w"t"" metohedelovanja'i *9tk99,.'^1]:t: ',ir""io"-p"i-l od nekih iskustava :; N;; :i"Ai^"

da danasved postoje i ditavi po-

ili privata;ruriilu;. ;;ii H;;.iil "l'"d"(-v"rir.u ''Artirl,."iii" i,jJ[z"nja (SAD)kojisenazivaju

j" s" oklit'd"ioslikari'vajari' ilii"j;i;i;''k !iu*ci, n"storeddi pisci," Y !T!9:,f ::*: jednoffi f;i;;:''P;;;;* podi-u'"uu hajmanje njegov lnii'uotuuuk urietnikb u lokalnoj zajednici' gostol'zi""iu "1"i, a ne nedeljnoili.dvonedeljno. elitne se,wednosti bi Nu.uuno,irJo nije put kojim

",'^' j ffi;tJ' ;;;lii t ;meiati seosko. 'orirn"?'i'rl"eii.g -srel'I:, promisljllll\oji moz:-|ili.ll'; kulturno-prosvetntn

,iiun ru nouJi drJgie;jeakcije . kod nas.

Litnosti koie & mr uzo

I DRZAVNICI litnosti r (Napoleon,,{ MakedonsK Isus) rtoriri revolucionari- t-enjin,Marks' bngels' 41

62

ilnnja Markovi6 35 iz srpsk€ - Sv. Sav4 car Dusan' Sv'

IDOLI I IDEALI

noliicari L""t"uenski: S. MiloSevii,TemPo" )

KI-A.SIENE

Efekti uticaja elitne i masovnekulture na seosht ornladinu Analize gledanostii sludanostitelevizije,radio-programa,muzidkihkaseta,filmova, a sa druge straneknjiga i uticaja Skolskihpredavanjai drugih kultumih programa, te5ko da mogu u potpunosti da odgovore na pitanje u kojoj meri masovna,a u kojoj meri. elitna i dogmatsko-prosvetiteljska kultura realno utidu na menjanje kultumih obrazaca,prihvatanjenovih vrednostii razvoj interesovanja.Utwditi jadinu svakog pojedinog vektora podrazumevalobi izuzetnoopseZnapsiholoika i kulturoloSkaistraZivanjadubine recepcije,nadinaindividualne obrade recipiranogsadrZajaitd. Opredeliv5ise da u anketnomupitniku postavimopitanja poput sledeiih: Navedi lidnosti koje su ti uzor i Na koga bi od poznatih lidnosti Zeleoda lidii i da uspe5u Zivotu kao ory'ona,Zeleli smo da analizomodgovorana njih saznamo ne5tovi5eo swamim Zeljamai inspiracijamamladih, te wednostimai uzorima, a sa druge strane,da vidimo da li su se desilepromeneuzora i idealamladih (uporetluju6i iskazesa rezultatimaprethodnihanketnihistraZi vanja). 1L4

KULTURE

104 49

i i Drivrcdnici

- )0, einstaln- 8, M. Kiri - 4 ) - 9, Njegos - 5. Andrid - 4 )

MASOM'.IEKULTURE

109

38

3) Neda po 4, Bregovie, knon, Prisli' Po 3 narodre muzike "iJlonro

- 5. Linda Evans,Rok Hadson Stalone ) l0 jugoslovenskih toga

Kiianovi6 ) li',1;""i, - 5. D. PerrovicDalipagi6' toga stranih 2

Mili6, M.

I PRUATELJI

18 Godarla Susa

8 59 526

da navedu Na prvopitanje,budu6idaje trazeno navoobidno liojesu im uzo-r,ispitanicisu ttiiie,i.rri 'n., opredeljeili Zivotnii i.i oroU"slidnihprofesija 115

nja: tri istorijske lidnosti nacionalneistorije, svetskog revolucionarnogpokreta, filma, sawgmenepolitike, estrade ili sporta. To pokazuje da im uzor nije samo lidnost po sebi - ved pre svegasvet wednosti koji ona odrai,ava.Odgovoresmo grupisaliu 11 celina, navodeii broj pominjanja,a ne procenat. Odiglednoje da istorijske lidnosti preteZukao lidnosti - uzori (254), da su lidnosti elitne i lidnosti masovnekulture navodeneu istoj meri (104 i 109), a najmanje lidnostiiz bliZesredine(porodice,kruga prijatelja i uglednih me5tana).Interesantnoje da su od lidnosti masovne kulture najmanje navodene zvezde narodne muzike, ali da ipak lidnostijugoslovenskemasovnekulture predstavljajudaleko de56euzor od inostranih.Predominantnostnaudnika i knjiZevnikamedu navedenim imenima elitne kulture ukazujena veliki znddajSkoleu formiranju stavova,jer su to upravo lidnostio kojima su informacije dobijene u 5koli. (Kako nastavalikovne i muzidkeumetnostiu strudnimSkolamanajdeS6e ne postoji, a filmskog i pozoriSnogobrazovanjanema ni u osnovnoj, to ne dudi Sto se vrhunski umetnik iz ovih granaumetnostijavlja tek po izuzetku.)3a Slede6atabela pokazujenam koliko se bitno drugadiji rezultati mogu dobiti ukoliko se pitanje formuli5e drugadije,bliZe stvamom oseianju mladih o uzorima i idealima.Odgovori na koga bi Zeleli da lide i iiji uspeh bi Zeleli da ostvareu sopswenomZivotu,ukazuju na joS ve6i uticaj masovnihmedija u formiranju aspiracionih teznji mladih, no Sto su to pokazivaliodgovori dati na prethodnopitanje. 34 ,,Zvezde su samo krojadki uzorci za kodfekciju svjetskih razmjera" (Adomo i Horkhaine\ Dijalekika prosjetiteljstva, stt-25'7).

bih da liiim rs: 11 7 -6)

4

a

ELTTNEKUITURE

5 5 2 103

(Tesla,M. Kiri.. )

(Anriri6,6osi6)

iffi;re

I-eonaldo

- 10, Neda Ukraden - 9) stranih 8

f.i,'sffg:L:'), ,'*T;xii{ff

(tenis,(ukomet' kosarka) (Maradona, Durovski) I PRSATELJI

ViSese ne navode strane istorijske

.iii"ao."ei

10 12 4 42 138

lidnosti' ali ni

politidari,a u znatno3Tj-"].::: Zatost sftz-

..iirt"'iie"""i' naudnicii umetnici

se"1,1:j:-"il'illit ' iillr"'i.* 'i,t'*ekoje grunnce' sporliste' iz irasovnih medija: Pevace'

j" d3.:YI ry!::'l: li-nouin-". Inteiesantno i zene' iskljudivo

,ioidlfiit rilio'ti n*"aln" "P*el'*11jlijll onc rulv ru poznate rv!,'--- kao sce #G;; su' nirodito posledci funkcija. Medutim, sve-one

,

ilt"";;";;meaiisr<.e.rii111::"Tl;T" ukljuRaisaGorbadov)' ffil;, "J"til, ;il;;i'erani. 'i.0.-"ie

koja se jedinaod njih sNarno radom' drusweno-Politidkim 177

11.6

'f^bela 16, Najcenjenijesawcnvne jugoslovenskclian$i 1%0. I Polititke liinosti a) Josip Broz Tito b) ostali Il Litnosti Hasibe kulturc a) pisci b) klasidna muzika c) naua'nici Ill Litrlosti masovnekulturc a) muzika b) filrn c) spon d) novinari

1978.

198?.

18? t2i 104 90 1n 74 49 14 60 "13 1l 18 15 t0 34 7 0,1 \s 0,2 0,3 32 1 4 x 5 5 5 1 6 2 5 9 9 1 0 12 30 30 0 0 8

Tabela daje postotak anketiranihkoji su odredenu lidnostnaveli me
, viSe od lidnosti klasidne kulture' dok su apsolutno i; tom sludaju bile politidke lidnosti' '"19;s. ;;-;;; se smanjuje broj navedenih politidara ;;;""

a meclulidnostimamasovnekuli;;-;";", glum, du p."t"Zu pevadii sportisti,a zatim

zanemaritini loak, u konadnojanalizi ne treba

o1 odgovorio ,.i." il" i"'".r'li brojmladih i 1.:l11 lidnost'a viseod oswu'i 'opswe"o ;;;;;fi;;; odgovorilona ovo pitanJe' ni nije k uop5te

da litii i da uswi 11.Na krya bi od pozttotih titnosi bleolla

studenti ua€.rici na kog, sebi sam s'YoJstven nekogiz svolesreome neku iavnu lienost

1&0 n,u

382 OJ

1,5 445 36,0

39,8

\a 33,U 31,85

liinodi (u procentins)3s 18.Najcenimije xtvrcmenestane 1978 1960

ninosn nesvrstani

69 40

B 7

t2 6

6 5 59

4 15 5

1 1m ItJl

n'

x

15 19 8 100

masot'tv v- Tomanovii, Pmdor vednosti i lEnosn

-iiilni"i" . ttr :il i. v'"a^"*e orijentacije.ornladine i Y:T..::1,,T:i autito'iiuma' p,q"'na

Klk"I;li;:;r;"tii#-,; &.111982.

Lrg 118

Iako masovnimediji imaju veliki znadaj u obliko. vanju svestimladih u celini (sigumoje taj uti;aj neosporan za jedan deo seoskeomladine),podatak di se ve'liki broj njih nije uopire mogao setiti niti jednog lika seljaka prikazanog na filmu, u TV-dramama i liomedijama, ukazujeda se ono Sto ih ne zanima tek povrSnopiima). ViSe od polovine ispitanika nije uopitJ odgovorilo na ovo pitanje (54,87osrudenatai 64,7% utenika), dok ie neznatahbroj naveoda ih to uopstenije zanimalopa stoga nisu ni zapamtili (po 0,5Vo stu,denatai 0,ZSV| udenika)ili da su svi ti likovi izuzetnoizvestadeni i ,,papimati". Lik je navelo487ostudenatai 34,gVofiznika. i uglavnomsu navodenilikovi iz literature:Aiim i Eorde Kati6 iz C-osiievih Korena i Gvozden. Daleko ie sance,Kmet_Siman(Andri6), David Strbac(Kodii), pe_ B.anqi6(Copii), petrija (D. Mihailovi6),Stuga.iernel f9 (Cankar)i slugaiz Singerovog Roba,te GrigorijeMelehov (Solohov - Tihi Donl i seljak iz Glave-Se(ira(Gli_ Sii), a apsolutnonajviie pominjan je Milutin b Knjigeo MiJutinu D.anka Popovi6a. U mnogo manjoj meri pJmi_ njani su likovi seljaka iz TV-serija (Oudek - 2'puta, Grozden - Ljubav na seoskinaiin), filmova i diama (Ckalja kao JovandaMici6 i uloge Radoia Baji6a:monodrameLed i dr)je . .Odigledno da ipak i Skola,rj. Skolskanastava, igra jo5 uvek znadajnuulogu u sticanjuznanjai formira_ nju predstava.Najveii broj pomenutih liliova seljaka kao uostalom i najve6i broj u prethodnim odgovoiima pomenutihknjiZevnikai naudnika(ali ne i drugih umetnika:slikara.kompozitoraitd.), spadajuu tzv.obaveznu Skolskulektiru,r6re gradivo iz istorije. marksizma.Mali broj lidnosti naudnika fiziCara(samo Tesla, Ajnitajn i J6 Praktidno od 42 pomenuta kDiiie\,nika samoo 3 sene udiu skoli - A. Klark.M. Ouobdzjdiv. D;Skovrc.

120

Arhimed)' hemimatematidara(R Boikovi6'

psihol.og: ir"^r^ iPIaton), rirritl' l^fii1):llIukaz.unetoven)' ,ti"i, t"tie"i" leaitoust
veoma predmeti slioiski

lT;fii:;iJ

mladihsa svojimnaueupornuuunlu ;;ffi b::,!"]l te lifnostima -t-","ietirndisciplinama' kanal

je mogu6i ffie'Jn; *lJ*. s,og' lreii rodttesredina' ] iruoi.tnutnutultura(lokalna takodeveo;;

,.

k"Ji i;.tisijei,

odigledno

;t;i'drtr nauooi !ti"ji*'^:LT iz a 3s lidnosti

ilil iuo utot"' '"..ptti" "i.,.iii" i1'J'i'#tti;"n1u o iol ima,,se -La^t13:f: :"':": no u skoli'Takode'akosepos,e"5t.r.t"z"ii" kuliz nacionalne i"iii'J".t p.j*rtranihlidnosti

t'T1:T:"Yi::ii: ,Li*G'ti*'riir kurtura preovlau.potpunosti

fiT idil;;ilffienima itf'*ti

drugima i, na5ekulturne tradicde' dok u me-

za masovne 'k;"il;;i."1" ,. Fo*Un" i" to karakteristidno. t sportisti pevadi' T"llT"; i glumci u pitanju

9i lt".ii""ti'";i-iit uo''u

1e["'i"",,*-rie'"Jl-,:l:'.,:,:;"Y-:.1 kultura' iz drugihnacionalnih

;;t';ffi"i]i-e;;sti

?"Jx; ,ll"*ii';*;''":x:xT"'THii"': onitl""t"r".,"i'"t"rrt;ujr'ur"t"'u' Raisicorbadov) - kljuanaimena ., i. ttif o kojima'seudi u Skoli le kniiZevnostii nauke' disda ukazujena izuzetno-malu^ !'ul'#;';i;i';; sasela'

.L""""""i,

mladih interesovanja

nasPram -l 16 'fi1i jrleoslovenskih o"srt odnosu uzorimaje-.33? odnos oponaia da leli se,uso'eh ""r,r""irt"fYe"""ii'I " titnosirna --j

;xlx; l$,;lt"*ll;l* i#f r"fiil:;"T{l'*i'n'l Dc,).

t21

lova folk lairum - uticai urbarn-komerciialne '",;:t:;;'ktirr" na laiiuru mbdih na setu ,,ro,ju; rr;

r-" n"ro srobadanja mozsa,, (posloviclt)

..Vrdenrpojedinci?ODi su se svi odselili" (selo Ravna)

Interesantnoje u sklopu ovog problema razmotriti i dinjenicuda su u najveiem broju istraZivanihselamladi odgovaralida u njima nema ,,videnijihlidnosti" - da su bili obidno zatedenitim pitanjem, morali dosta da razmiiljaju, da bi se na kraju opredelili ili za najbogatijeg pojedinca,ili za nekoga ko je zaposlenna takvom mestu (zadrugai sl.) da u velikoj meri od njega zavisi poslovniuspehostalih meltana.To pokazujeda u svojoj sredini mladi nemaju lidnostikoje visoko cene i po5tuju, i koje bi eventualnomogle da budu uzori - posebnou smislu nivoa postignu6a,bez obzira da li se radi o strudnom uspehu (votlenju imanja), obrazovnomuspehu ili jednostavno cenjenosti u smislu oswarivanja uspeSne druStvenekornunikacije (neko dija se red u selu ceni zbog svoga razuma, itd). Ni uditelji, ni lekari, pa ni popovi, nisu cenjeniu smisluuzora i lidnosti,dak i onda kada njihov, recimo,dru5tveniangaiman,zasluZujevisoku ocenu i painju. Samo znanje,ma kako veliko bilo, nije dovoljno, potreban je takav individualni identitet koji pre svega kroz svoje pona5anje dokazuje razum, a istovremenose uspe5nobavi nekim poslom i taj posao (uspeh) mu je prbil.at od strane Sire dru5tvene zajedni ce. Odiglednoje da u seoskomegzodusu,svi takvi pojedinci napu5tajuselo i da je oseianje mladih da u selu nema viSe vitlenijih ljudi - znadi mogudih uzora ispravno. Stoga kao uzori ostaju medijske lidnosti ili lidnosti poznate iz nacionalnekulturne tradicije, rede one o kojima se udilo u Skoli. 122

bi se reii da atko. iako paradoksalno'mogto kulture u seo^skoi ;;i"il;;;,'**o*-" "sredini folklornog

povezivanja ,io' u Jinj"ni.i uspeSnog

""N.ej i novihuibanili Ti,*" A1PI!'^i:0.,: porodice.u

i"i"i'fiia.i "ip.sne

f"j:i :11::it eventuatsaraduju(cerke,se rJ, u urueuuspeSno Feloni

p"'r.,*i ulazeu porodicu: ffi;'"il;, E"'i;r;;;i; " iecimo)i mit poP'larnosti' -slamur zivota' i zabavnog sradskog ruioanog ffffil;; usPesno.vode q:Ii:: i i"*rr.""i.. ?"ae,6nda profesijama: i.J eii,-r*trj' ili'se baueienskim (vimodorn lVioleta.Popadi6)' i;;J;;;il;m (Feron)'a u b;;';), hoteriierswom ili;;;i; onesu ili sestre "i'.,iJti""r.":- ser4iSvo'c'.ah sl' i ,iijrl}t"i"l""tLziologiju, radiologiju ' ljubi6ai avanturisttkog..rom?na ii.i*tiitir ^kao je

?i*lil;;;.'"

naisti naiin Povezana

'ruffi#;;;;;;;tfi d* klrq* :".1'"'T.i'-,'il9'-: o MarkuKrauajtce:-ualt
amlriikim i japanskim nindZama-'

forme'a . liullu o p"p"rl,iti dobijabezbrojne

".b'itj"':ll:lTk:11o.11: pipiri"e" "iie,Jsr" bosatim

;e,uvezusa '"l.ii'; il?'";T;"ei aouoo" i.o-'k"ji *i"* svenjene9'!11T,g":i::l^l: joj il"$j"T; p".iig"" * o"oioga Sto omoguduje an brak. masovfen^omene ciiigiJ". i" da se kroz.razlidite

* - ,i:m*tfiliiiltrol?I l3:'""1""*1::proiivniku'baikekoiepropove-

'U"ircJ" . ft"i.j" i zlom

rvnupT":-!*: *I*i' lT;tl i "i" "ri*u","" u"zreze obra' wednosti susve ili,lJ"il,i,?il[illii""g'' sio 123

divane u narodnim pripovetkamai predanjimai utkane u patrijarhalnimoral; 2) u ljubiiima ostvarujese sreia u ljubavi,doZivljava se romansai strastnepoznatau svakodnevici,postiZe se visok materijalnistandardi druStvenistatus; 3) kriminalistidki film i roman potencira vrednost inteligencije,snalaZljivosti, praktidnostiu resavanjuproblema; 4) porodidneserije ovaplo6avajustare patrijarhalne, tradicionalnewednosti; velika porodicapruZa sigurnost, stabilnost,omoguiavadrustvenupromociju svojim dlanovima;Zenaje u njoj stub ku6e i porodidneharmonije, itek po izuzetku samostalna,ali u nekom poslu bliskomporodidnomzanimanju.Deca su cilj i smisao porodiCnogiivota; 5) novokomponovananarodna pesma - ljubavna, dozvoljavamoZdavi5e no i jedan drugi oblik masowe kulture, uZivljavanjei identifikacijusa sudbinomlidnosti pevada,koja se iskazujekroz pesmu:sudbinomvoljene, napu5tene,svojomili tudom krivicom. S druge strane - namenskanarodnapesma(svadbarskepesme,pesmeza ispraiajeu vojsku-isl.) takode omogu6uju identifikaciju sa situacijama,okolnostima. Muzidka matrica je bliska,poznata,folklorna (pa iak i kad koristi muzidke obrasce karakteristidneza folklor drugih naroda),reei su jednostavne,situacijebliske.Tako koliko su drugi fenomeni (,,uvozni") vi5e evazivnog karaktera,omoguiavajudibekswo iz svakodnevicei ulaZenjeu neku drugu stvarnost,novokomponovana narodna muzika omogu6ujeprovalu emocija, posebno tuge, sete, patnje, bilo da je u pitanju patnja za voljenim mu5karcemili Zenom,patniaza roditeljima,rodnim krajem itd; 6) zabavno-humoristidke emisijei Saljive(komidne) novokomponovane narodnepesme,uglavnomposmatraju stvarnostkroz stereotipnesituacijei stereotipnelikove, erotika je njihov vaZansastavnideo, bilo da se radi 124

'#"r!;l3J:-fiTi:'1iJ,"ffi .'tri*"51#:il";f:i im ili kafanskimnastupima'

iazlika izme
ii' pripadnosti-odrede# ";jil;";;;oietru' onu Prv' bismo i matricama: ;;l.liil ';;i;;;;;'k";erciiatngm masovnom Yt:!':.1 kulindr'r'strija ."J"t",-" JitttiUtira naSa

lffi:' T.,1lf i::Ii'::x'.:;[::;];'"*,,ff masovna

nardna

se pre svega u inJu.,tilu kulture, a distribuira i i,elje'na Pozdravi iot uinit tiOio stanica,emisija-

i svadbama p'&luu-u'u'

i';';iik#;;ili,n

da in" " ""j.f.". Samo zahvaljuju6iiinjenici protzi;;miJ;; neophodnavelikojdistribuciji u

kulturene postoy ,iiuuno-totn"t"ilutnemasot'ne

rol lt111f:"Tnunf ,-'.ri'*'ili".t.'pi' pr9{a.ini. novokomto je uticaj ""'ii"ia"uii

'"" ;;;;;-

ftdajnicil,

;;t""ni

i'lit'u;if;i;"i;'

kultutt u selimajadi od

kakou strukturi siose-ogreda.

prema 'iiiioott"uu, iako iu hijerarhijipotreba

intenzitetu. *lilffi;'il;;

kulturanesumnjivo -nu komercijalna i.ponasa-rje-mladih zivotu stit 'i'#;tref;i;ii^ca1 odpl?tp9't1ull:, manji znatno ri,,iiii"'iiir,r*r " i-irrrnli-J'uti.uii koji se.vrii qfd*^tl"t^',":I

i'.;s;';;;"

ilil"i;uit*"ltt

;;', diu:ryenos,ti:Je^Tagr:, srediniod malog u gradskoj

mladi li.'i.ii"i,'r'ri p,ograri i!t1l: :"n$id;

*:riinii:"limnf i{i;ri{l^{# ".,:i:.fil'[lj;,TfJ...1"i9.:#3::,:j.":

r;dini hobimradih uio""nog l?i"il"oi;ip;;;Jo'n "dil

"ryll:n:::"#l1l i 1:'fr rlu"po'r"ai'" posterai fotografijamezdanaH;itp!"fi;

rodne muzike i sportista, glumaca i drugih poznatih lidnosti. Ali - radi se pre svega o doma6im rtezdama, Tvezdamaslidnog porekla, obrazovanja,prema kojima se oseia bliskost istog dru5tvenogslda (bez obziri Sto se radi o bitno drugaiijem standardu). TtaLeei u masovnoj kulturi i iz nje prihvataju6i samo ono sto je blisko, ,,folklorno" ne samo u regional_ nom znadenjuodgovaraju6egfolklora. vei folklorio kao je to bilo koji avanturistidkifilm kao junadka prida 5_to. ili junadkaepskapesma,ljubi6 kao narodnabajka,inadi prepoznaju6iu masovnojkulturi drevne obrascendrodne kulture, masovnakultura koja stiie u na5asela ima odredene karakteristike koje je razlikuju od masovne kulture koju recipirajumladi grada (Skolskai studentska gradskaomladina) u nekim od osnovnihpostulata:stoga nam se dini da se s pravom moZe govoriti o novokomponovanom kuhumom modelu i njemu odgovaraju6em stilu Zivota kojim Zivi seoskaomladina dok ie-za seoskostanovniSwo u celini idalje vladajuiirradicionalni kulturni model i njemu primeiene wednosti i obrasci ponaianja. Osnovnekarakteristikestila Zivota seoskeomladiunutar ovog populistiCkog ili novokomponovanog ,ne, kultumog modela jesu: tradicionalnadru5tvenost,doZivljajno-potroSadka orijentacija,pasivnost,teznja ka bekstvu u imaginarno(evazivnost),imitacija i identifikacija sa sopstvenom referentnomgrupom(usmerenost drugima) i ideal-grupomkoju predstavljajupre svih estrad-ne zvezde(glumci i pevadi)i sporristi.Tradicija i tradicionalna kultura dine osnovuza prihvatanjebilo kojih kulturnih sadrZaja,a selo (eventualnoregija) porodica,susedi i krug vr5njaka,okruZjeo kome se razmiilia. Izrazi ta je teznja promenedrustvenogpoloZaja,d'ostizanja statusnogstila Zivota.Stose najboljevidi kroz nafine i oblike potrcSnje,veoma razliditeod uobidajenepotro5nje seoskih doma6instava.Sve vi5e omladina postavlia zahteveza kupovinom tehniikih uretlaja kako'zabavne 126

tako iza pomoi u doma6instvu.premda se d od niih veomamalo koriste. '3t6mino vreme jo5 uvek je odredeno poljopriv' r"Oouitnu, i bitno razlidito u nadinu provotlenja li6e i devojke. Aktivnosti slobodnog vremena uglavnom-su vezale za izlaske u kafanu, na iErene, dot devojke veiinu svojih slobodnokuinim h aktivnostiiscrpljujuu medusobnim muziku' idruZenjima,u lojima uzgredsluSaju . oonfJui, rieku'TV-emisiju,iazgovaraju o obidseoskimdogadajima'Mladiii se rasJaL"oOneunim grupama iretki su oni koji nastojeda se druze u interesovanjemizdvoje iz gruili f,obijem r svojim U strukturi kultumih potrebanajvaZnijemesto zaliu sve one u kojima su u doZivljajuprimarne vernarodnamu,'irk-un. poruki: novokomponovana

omoguiavaju t.r.rtoiibudeemocije'

ieiii id"ii{51: i'p'iioii"ii""*i. u svimsiiuacijami)'doma6afilmska /-komediia,Zenskai muzidkaStampan xoltn se poruke.onadinui stilu,Zivota iS"prut"i prihvataju i receptimaiz zenske o iavitima : btl"';; se iadi i!7t-Wpe;ryeza1y'; navikam n-p", iti o opisanim I (Sabor, RTV-. zabavnomuzidkojltampi -*it"'u Tv-novosti i sl.), ljubi6i, akcioni romani i, akcioni

moui, xoii po*utjuju iradicionalnePatrijarhalne. okruzu i cenJene vaspitanjem pona5ania usvojene Skudenostinteresovanja,potpuni nedostatakmu(dak se i stripovi- u ;;;;K;" 'rn-uino i vizuelne kuliure kog drugog oblika bilo od -uni" ditaju -- preno-svektora moguia tri da "tuarZaja, ,) ukazuie

Luin't ifturnit

nemajunikakav,ili relativ-

prosvemali znadaj u seoskoj sredini: .elitna kultura,

kultura masovna t uituiu i r.uuno-tomercijalna

itni*ii" ,u selo radija i televizije, aktivnosti kul^-,-*i;r, I Srrsretisela") kao deo prozaiednica(,,Susreti tirih .";"4";",

svetiteljskogkultumog vektora, viie ojadavajuuticaj tradicionalnih kultura i vrednosti,no 5to doprinose upoznavanjunovih. Preuzelismo iz literature opis jednog oblika uticaja dogmatsko-prosvetiteljskog modela smatrajuii ga paradigmatskimi za ostale,jer se dinilo da ovo knjDevno videnje najbolje odslikavarazlogezbog kojih su stvarni dometi ovog vektora (doma5aji)i posledicena wednosti i stavove,te nadinZivotaseoskeomladineizuzetnomali, bez obzira na repetitivnost ovih oblika, te njiholu vezu sa novim sveianostimai proslavama.[Moglo bi se odekivati da nadin proslavljanja,sve ono ito je vezanoza manifestacionu,ritualnu kulturu, bude od daleko ve6eg znadaja,no kako se radi o donetim (unetim) manifestacijama i ritualima, a ne o stvarnim,proizi5lim iz seoske kulture, folklora, to oni nikad nisu postalistvarnazamena za nekadaSnjeseoskesveianosti,vezaneza agratna slavlja,godiSnjadoba ili religijskepraznike].

kanaliprekof:iil::*"Yi,Tf ;suosnovni nouoko*Pononanom kulturu

iioi[.''otruain",

723

'i

u tradicionalnom

Ete:.lokalni uo[.. modeluseoskogstanovmsNa i saintovi' vai.ai emisie), i;;j;'di""

ili barkaseto,ir]ii.- t.*'.ii."m, pevadicom' "uiiio i ispradasvadbe \'i po-ait"e proslnve" deo masovnih medija i kultume- industrije

kolabi.zadol'iliXYlll " .*"i".i; ponude ?.'"""t". d]eJe:vih ""irt't"["i^ komunikacije.'

i"J".,riir, radioi TV-prograTi'tll-,-1"-1t; o^d ]'lii i" eitti""i."ia-ie i nezavisno

p"r""an"p"tti" iriste populqrnost :.**::";

pJ"rt" t"-"""rei'uanje :l"dliT:"i

.na po"lk'lTllFlil.#i'p'.','Jl.ii pevaju

niii i popuiu^otiLepeBrene9T-:"-*?; mediji nrasovni

[" fif,.l"i. t"ifi ireueli

jugoslovenskim mitom;.'

omladine siil zivotaseoske

"$l',i;.iTi?.1 ili"",,".ru;:':."""i,f fr sadrZaje Provodenja i ;;tt i Lkazuluira bitno razliiite a".Ji.ait.

,,Dan kada su Ukrajinci i Belorusioslobodili Prtrvalije slavili smo svakegodine na isti naein,Polagalismo vence kaj spornen-plode na prednjem zidu Robne kuie, svirali su vatrogascipleh-marSeve, pioniri i omladioci deklamovali pesme predratnih i novih pesnika,direktor osnovne 5kole, predstavnikSocijalistiikog savezaradnog naroda, presednikSavezat oraca i pa ijski sekretarditali ve6 nekoliko puta proditanegovore koji su lidili jedan na drugi kao jaje goluba i jaje grlice. Iznosili su predvedeiz Doma kulture konobarikafanskestolovei, posleuvodnogreierata, okiienog ratnim, oslobodilaEkimpoduhvatima,podinjala bi akademija: horske pesme, recitacije, skedevii gimnasliike ve;be. A poslewega: vec€ra,veaericaza rukovodioce privrednih i druStveoihorganizacija,iz Provalija i bliZe okoline,i uii kug lnrodica palih boraca". MiroslavJosif-Visnjit - (ESKA SKoLA

ali

ii"iti'.i..,r-"il

i gradskeomladine'Pr.esv;-s1'-o11z'iuotu1"ott" '"J".5"*o;;;^-0" radii it poljooriwedna'

saroditeljid6m;iinsivu^11,:di:i'i: ai,rnieiirsivu Skolska zi""ci" istom iliilr."j."til i u fabrici'bitno ili,;

;kfti,

na Polju

dru-

F *il?:iryt:1ltig,:;i; nt"'liai.r,i"i";; t"tto'u *pti"ti, atek po izuze*u

it#i:;;j;

:.["i:f#;$;*fi# '#r^,(Y,Tff ilU;:i'l-i'f-tf ,,?,':'i,':'iffi:^i{; ,[i"-$m"lw"l''f t29

i u sticanjudohotka.Svesnijiteiko6a ostvarivanjaprihoda, omladinci na selu se teZeodluduju i da zahtevajuza sebenovac za zabattt i razonoduod roditelja, pa dak i od onog dela koji su samostalnozaradili. Novac sluZi uglavnomza dalje ulaganjeu proizvodnju,jer je seoska porodica i dalje ,proizvotladka"dak i kad ima vedi broi dlanovazaposlenihu druStvenomsektoru. Mi5ljenje ti troSenju i raspodeli i dalje je pod uplivom tradicije. Ipak, odigledno je da se stil Zivota seoske omladine doneklepromenio u odnosuna stil Zivotanjenih roditelja. Upravo omladina prelama tradicionalni i moderni nadin Zivljenja,nastoje6ida u svojekuce,sobe,poljopriwednu proizvodnju,sopstuenoobladenjei izgled,unese ponestood onogaito bi se moglo smatrati,,urbanim"ili savremenimnadinomZivota.Ipak, Zive6iu sredini koja se fizidki nije rnnogo promenila - koja je po distoci i uredenosti moZda dak i gora no Sto je bila, omladina nastoji da ono Sto vidi na putovanjima,kroz Skolsku nastavu,preko sredstavamasovnihkomunikacija i posebno- neposredno, u gastarbajterskim ili vikendalliim kuiama,makardelimiino i preradenouneseu sopsweni Zivot, nadin stanovanja,obladenja,ishrane.Tu se dolazi do kljudnogpitanja: samopouzdanja, samosvesti omladine da deluje u svojoj porodici, pa zatim i u svojoj lokalnoj zajednici.Seoskaomladina jeste konzervativnijaod gradskepo svojim stavovima,posebnoonim koji se odnosena nacionalnukulturu, wednosti oduvanjaobidajai tradicije, niskoj profesionalnoj i druStvenojaspiraciji, odrZavanjutradicionalnouspostavljenihporodidnih odnosa itd., ali je ipak spremnija od odraslih stanovnika sela da udeswujeu promeni i da je stvori. Dosta realna u proceni sopstvenogpoloZajai mogudnosti(ti nemogu6nosti)posleodredenihpokuSajada se ne5topromeni ili izgradi,seoska6e omladina brzo odustati,prilagoditi se i stvoriv5iporodicu nastaviti da Zivi Zivotom svoiih roditelja, uz male izmene koje ie moii da unesebez velikih izdatakai bez velike promenesamih porodidnih odnosa. 130

seoske rrne Dotrebei oblici kultumog Zivota

i".1"fi,ji 11,1 !1iio koja potcenjupi odba--rot"i"ti t."aitil?:,:p::1ri:11"d,'j.T:iii*t"

r.t"iit" i nacionilnekulturnetradici-

Cesionekritidki obrasceurbanekulture formalnom planu, dok vrednosni.os-

oitui"-oUt-u" i.uaicionalne,patrijarhalmentalip.ri"ii ""sto stoje deo ,,kolektivnog t"ii "riorri" stila njihovog atmosfereotiruai*? Dio je moZda li Da nesrece? ili ii.* ol"-"#""i" seoskeomladlnedanasi urn osnovnbosedanje u a-Swo, u odnospremaselui selja5wu' -"r",rt*ti, i"ni" u "r.i"i" nosegalitarnih.\'red potisnuiost u'seoskojsredini'ambivalentan rEenaiizraZenijih radnommeitu (jako se zeli' a kad ;;.;;;;;;i

':1 "sft;ri onda se Potcenjuje)' u i;;';;;r,' ."zdl moze,q::Ttl:.-11*lT: kulnovoklomPonovanom i ;il;;;.i;;.t .i"oJ" t"i, odgovoruna narodni.pesimizam' 'ii.'""i"ilu poredirupcije ruge (odajanja'crnog izrazavanla iit""i-r"Liei" su sklabneophodnosti lmociluu"o-stuubezemocijai t"i!'i:, -^,^u radom ., omladine'

;";i;i;;;;..tke -obeleZena d*z:ryT il;;;;;Jtd,'i. odnosima, :i'iT9l# i alko"at"rom''nezadovoljswom.

l"i" Jsr..i", 'Y"k9dn"Yi:l: seos.ku i"iii "'s. .ii; tradicionalna :ii i,?i"it'"-"ii"".dunog moo"tu,elitnekulturekoja 'ii"ri gradskeomladine ili ro'k-kulture "".I""i"-"

il.a'"'i,91.:i:: :* I: mea t "'ii"ttvn;tr #r"i"'p1". . neprihvatljivaNovokomponovana trl;t;;"" i otpo.t l-tt"ul" seoskeomladinejeste wojevrstan

- #;;;;;;

tradiciji(',ouieajisu smesni"'"ne

nduo'',"0::l:::1.o'111 rr#5 'r''5.;r'r f."'i ispoliava kulkaoetablirani ilft;"i

;ii" i; ;;

bilo kao glasan kulture"' ^ur skolske' ilJ;J;;;J;;, turni kod ,,oosaole, sruDAe - tude kulture' ,engfesti" ii6d rok kulture 131

oadbiarwbtn hllluru i vrednosti roditelji, crkva, lokalna kultura, istorija,lokalni obilaji, tradicija, proslave

B elitna kultura* lkola, neki programi masmedija**, doeqra Stampa,seoskabiblioteka

se moZere6i da kulturni model.t"o+"^:1Y: i,otporu nu"liuJi"ionutni*vrednostima

Xffi il#ffi ry:rg::9:i:l.T:**.Xll il;;.j;";i" 0*,u ivesnida.suu o-9nosu model.spe-cifitne #;;;;;il r r r r s r r u r u r #t""'i)' postaje. ' m intenzitetirazttctrt se kome u e kulture" -sa ,-^-.,-;Lo jedan kao izlazi komunika;"iil[i;". "';;;

stvaralacPoruke'

c

E gstatbajtedko leltufi kull standarda,imovhe, video-kasete,pornografija

prcsyetitelj skt socijaIistilka kultaa akcije KPZ "Susretis€Ia", emis{e za selo,Skola priredbe

F novokomp novatw ht hum sredi ne porodidne proslave: slave, svadbe,' ispraiaji, kafana, vasari i sajmovi, lokalneradio-stanic€,nedeljna zabavno-revijalnaitampa " Iz ieme su izostavljenisvi oni kanali komunikacijeidistribucije elitne kulture koji jedaostavnou selima ne postoje: pozorista, dasopisi,koncerti, bioskopi, galerije i izloZbe, muzeji i sl. lsto vaii i za prosvetiteljsku kulturu - jer se u selima ne osedadelatoost domova krllture,radnid(ih i narodnihuniverzitela. *' Cinjenicaje da tek ,,o&adeno" ili .popularno" vrhunsko stvaralaitvo stile na programe masovnih medija i tako posredno i do seoskeorirladine. To potwduje Mornov navod da: ,,kulturoa industi ja prisiljava tisuiljedima razdvojena podruaja visoke i niske kulture na

';a*i:mru"fJ*;rym1,'.n: iip.'""i.' e"i. *dqly-:":^1"1

!ll.{lj=rl!:H,"Y,*srnmg,'lr*? prema: Nadeida

ireljswa.iti iitaoja prosvjet

:-Tk;:r**r6r61qfih'# jari:, l}J:H"ffl,ffi komerci y""'i"';eili;ii'i;; kurtura' od stvarnogzi"ota' i oduojen-a

IJJ

' *tSf"?'iffi 8fi?H8"ry.'J'f

POSTMODERNAI FENOMEN LEPE BRENE Knko utiti od Las Vegasa' je ol::nj*i1lfl:T ..Postmodernizam v _sEr

-tu cradiranimPejzazomKlcar' r lomotelima' i reklamama i';;;;il';-' '#'s"J holidrugorazredoim i ot"gt"tlt"" paraliteralu",a.ftt iif t"-""U"' takozvanom ka' idiiljenih neuliuderih-i t"rn ," t"J"* misterija' i"*".i"I o"p"t"tl*-tiografijama'pripovetka' ,nl"uti","'"ui "u"irrorunlas{ienim ma"?

ti':l; Populistiikaretorika.Postmode^rn1.::"^Tr ii swarnosti--.sjal tuitume ""i;il;d**' $[:::ilffi;-! narodne-muzike'^njenih ')i:)ili,oil;

ioltit'ui-oe"niu,Nuuuiua ' L a i o d

nuie kultu.n" stvamosti,preltraL ,. .,,

p'**"]:!t:

[.i"i.r"i'i"anu.oa"umuzika 1'*"1'lir'*it je iPak :H#;:".,Yfiil;6nonu*

I*r;l;ttilY;,:*l;E

u^p{#}iii iia r"s'"-' o' o4rggs

737

uspela da stekne najliru popularnost te da u trZisno orijentisanomkulturnom Zivotu natle i odgovarajuieinstituci-onalne oblike svogasWaranjai plasirinja. Sta je to Stopredstavljaosnovnikultumi obrazacu novokomponovanojnarodnoj muzici i novokomponovanoj narodnoj kulturi? Je li to robni fetiSizam,koji podev 99 e.*9 do pevadana sve gleda kao na robu i
138

i realizuje nastoii da kasnije reprodukuie

;;';;d.1":- i'i" ie'recimo, l*P^ ry:1l po seui' maste wet ill'1"r.#Ji'"i[ni-p;lain, ' *-?Ti:;p""i:; "r-.T

r)^'iift;."

f 1"i'";*":Ll "ii"i $,9q: lt.iiJ'i -'"-'l],1; narooru 3;;J:"J[:I ,renei novokomPonovane

uobidajef i;ir'"iXli'il-noiiGnr* pojmova' i kulturnog X""r"iipl,ii,"J;;;sti kao-druitvenog

Jniqe polovineXX veka' trel.utnol-e i,liF-r.'". ["" ir*t duha wemena'

i.teorijiumetu t
T"":;' #i;;i#P;;''"1'.'

nommuzinarod

arr polazeciodradorasvimdudno i neutemetleno'

- iana Bo' iJi.ti'" ;"iff;iiil";#ffi; D""il'ldl^T:::": "--Ei"'zakole.su i"ufi;fi

u ame*"tr"re duhapostmodeme

"*g:ffi ,l*d ;:#,""*:;3 i:t ?ii:ft:[]l i"i'3ii.""

e't'udc.i novokompono:"T i;Hil;;;auo"do novih primera paradigmaskih ilii,i* t*lr"'tao

, rnih wednosti' stilova t teznJl "Hl g analitidko g ^-^ri+ixL^d guie Tili"'ii",]'i" .r..*.ii mo tj;.

n3lo-', ,:-u 11".1''*il3ll: ,"ill iiili l"r""i i1.aei maiti, u glamuIuoa: llt!,crrlsu' v

od postojecei iluzija' uzlany lniia 'i'.j;.ii;"ll;';','

imom"'*:"5,'-1*l'",iL: nestv leste i sen.simeona'

#;'"1';:il;;;itenda '1"..T::t^'.-*ll ;-J;'Iil, ;";" hiperrealna

;t4i stilom' ;ilj #bil#: r'T::ltJiT:h'^fi :",11; oosus,{.,r. slikama fascinacija ^^cr,nn.ter-

postmoderli! ff""lJ"'ii t?iil]ilu'"'Ji"aui"duh t'

pwi mah takode iini plo D.ni pojam koji se u muzrxeI publike nouokomponovane "*##'u'uiutiti koja imaginarnog- princiPrealno$i ,"f"i i p"f-niff.i prisluP'a pulem /r, Fopada" (oPcrl $r'

L39

jeste koncept narcistidkeliinosti i narnjenih stvaralaca, cistidkekulture.eIako je taj koncept stvorenza potrebe analize ,,ameriikog Zivota u doba smanjenih odekivanja", a novokomponovana narodnamuzika doZivelasvo. ju ekspanzijukod nas upravo u dobu najveiih odekivanja, prosperiieta(rane sedamdesete), ipak, porededirezrtltate analbe stila Zivota ljubitelja, njihovih vrednosti, teZnjiiaktivnosti,vide se naglaseno samonekeod komponenti narcistidkelidnostiT- Zudnja za ose6anjem, trenutnom iluzijom lidne dobrobiti, zdravlja,opdinjenost slavnim liinostima, Lella za druZenjemsa poznatim ljudima (onima koji zrade slan, mo6), strah od starenja, ird. ProudavajudiosnovnepromEne koje su zahvatile ameridkodruitvo, od promene radne etike u etiku dokolice, promene nadina postizanja uspeha,porodidnih odnosa i nadina odgajanjadece, nestajanjeautoriteta, razvoj birokratije, [€5 ocrtava kultumi model viieg srednjeg sloja koristeeiza njega psihijatrijskirermin,jer ,,terapeutskoshvaianjei senzibilitet koji proZimajusavremeno drustvo - osnaZujuobrazackoji su stvorili drugi kulturni utjecaji u kojem se pojedinacbeskonainoispituje ne bi li naiao znakovestarenjaili slabogzdravlja, simptomekoji bi navijestilipsihidkistres,greike i mane koje bi mogle smanjiti njegovu privladnost ili, pak, s druge strane, umirujudeznakoveda mu se Zivot i dalje odvija po rasporedu".s PosebnupaZnju IrS poklanja hedonistidkomkarakteru narcistidkelidnosti:,,kakobudu6nostpostaje prijeteiom inesigurnom, samo budale odlaiu zadovoljstvo za sutra ukoliko ga mogu imati danas" (str. 60). Podvlaiediistinitost Rizmanovogstavada je hedonizam 6 Chri*opher lasdr, Il{arcistiika latltum, Naprije4 Z,agfeb,l9M. 7 Oo. cit. *t.93i 119-122. 8 Oo. cit. stt. 55.

nb#f#qi*pf g.1'g'-.-o-9 5l#il :#lI :",,0^l"t,,lf * t1"-'^,1]^kultureameridke'ltlll" u'r."u r.

^rliff"{", ili+tiiH'ffi

4,l***il***l*El't" ';*qiry',: ;ll;;

s:Fjd;ir"ffi "i'J'?}i; r:"i:tkilt6tP,ii"iiLl'f

f.T.J#.""'fi 'd:t.lffi iW:{:"j",?:"',:'m ln*lliu:l ;1*;1r'P,ii# a1i"= 'fiiiT"#;; :'^"^

s nerijesentm pojedinca

i*." 1X;'",'i f T#i l*'u;';';oi9'i' 1';; 'Hfl ill; '':.-,1*: irH+[.":t * t'J:#,1i,'i,* ;;

ffiff ffi *ry.i,::lti"'r' i ffffHJn# T"liJi::T : "i*"::'l"ll,'.U

*tl#{$"'Tt"F*{#

fi#:ytrf,"Jt'#ilqr':ii'"li

-xft#[#ini"6t*.qi i suol Pr"t"aimatu i',?'ffon:X"'"i";;A

9 Op. cit. stt.19.

147 1.Q

rani predmet (pa je to recimo za strukturalizam bio modernizam - radovi DZemsDZojsai Malarmea, dok ,,nemasumnje da centralno mesto kritidke teorije dr|e klasidnirnodemisti:kod Barta Flober, kod Deride Ma_ t:*:._l kod Fukoa Magrit, kod Kdsteve Dzojs i tlrg, Arto."10Cini se da je za neke teoretidarepostmoderne. pre svegaBodrijaraiEka, upravopopuliitidkiobrazac masovnomedijske kulture taj bitan predmet analize(vei pomenuti Diznilend i Sen Simeon kao metafore snova stila Zivota nEe srednjeklase), ali dominirajuii obrasci masmedijskeanalizeduha Zivota odnosese ipak viSena pop i rok-kulturu mladih (video-spotove,MTV, itd.), ,,a najsignifikativniji trendovi posrmodernizmauputiii iu izazovneprijateljswumodernizmaprema masovnojkul_ turf'.1r Po svim krirerijumima-+nasovn4_lgltura kgd nas _ . jestg upravo nqvokomponova*a na!9qdE-qzrka: po broju i stalnoj tendenciji pqrasla ,stvar€laca(tu nema ogranidavajuiihfakrora ulaska - neophodnihznanja. diploma i sl.), po tiraZima u kojirna, se reprodukuje, broju. i popularnr5-stimedlis*ih, kanalu drto,jg, sfutriu zve.zd,a koji imajo nAjznadajnijii najriraZniji stvaraoci (tek u novue vreme kod nas statuszvezdadobijaju i izvoda(1tzv. umetnidke muzike - pogorelii, na primer). Pojmovnik Pojmovi teorije postmodemostiu sawemenoikulluri, relevantnii za analitiiki pristup fenomenunovokomponovanenarodnemuzike i kulturer2: f0 A Huyssen,Mapping the postmodem, New Cpmun Cirique,n. 33/1984. \r lbid, $r.16. 12 Termini preuzeti iz litemture citirane u ovom radu.

742

ekstaza kultura, komPilovanle kulturnih obrazaca zasicenje(saturacija)

ikacije o"'' identif ?iTXi3il"' medija

L?iJ""it."u, ProZimanje

simulakri, hiperrealnost i ,kolapsrealnostl iracionalnost reil*acija kao speKtaKl svakodnevica svakodnevrce estetizacija

nfotii"no svest(rascePljenost) -

fragmentarnost marginalnost robni feti5izam odsuswodubine narczam nestaianiestrastr jezlk nostaigieniumetni'ki regresla Lepa Brena kao prethodno

stvorenitnodel

je seoskeleDotice stvoren u l,eDotica Brena lik p"tll*i"d?:

aultura. ';il#;"ffiJgradska t**" ;T;"'r"J" mitia'od ime.od

Brena'

;;;:;..

ri;l$:;ffi #;;;,;;-

gradsku' asocira i na selo i na

,5til il;#il,:i",",lepotrimezasveoneseoske

i;je savremene.T?"'::g::::: ;;-au"suajaju

r" Lt.gn" i pobegnuiz zatvorcnog t43

sutesto vei dostigitizaniesvetskihrekordakoji

svetasvogasela.Sezdesetihgodina, Lepa Brena postaie , llk.Vesele uederi,najpopularnije i najsluianije medijsie em$Ue toga wemena. da bi razvojemtelevizije postala pomalo zaboravljenilik, ali ipak zadrZanu kolekiivnom

":,l3i"of; pi",'t"oani'p.ip'"T"'"1l::lf"lf kompoziciju;putovanJa u-riub iu piipiemtjenu abn6t" nikakvonovo.isku:T^"^-" 'ri-"ti.uno t oiu ni :"ii, na zemlji,itd)'.Stogase t u ile ili modela pribegava ;i;";;;i" 'rnoaJlu iwaranju reprozatim s" koli c", ti""'""e"g.a"irt kao.lik radiofonsk'!Y:*:* :::,:, i;^-;?;;. kojim su se imenovalePojaveu ;ti;;;;i deoj:dl:,c^*Tj":":: d;ll. s'astavni ii;;';

narodnom seianjtL13

Lepa Brena kao model i lik, javila se ponovo krajem sedamdesetihgodina, u druStvenomkontekstu koji je naizgled sasvim izmenien, ali je u osnovi zadrZao slidnewednosti i obrasce.Identitet je u suitini fenomen koji ,,proizilaziiz dijalektike izmecluindividue i druStva. ali likovi, rj. tipovi imodeli su distodrustveniproizvodi. relativnostabilnielementiobjektivnedruitveni realnosti"ra.Ovde se postavljainteresantnopitanje:kakavje odnos izmedu tipifikacija stvorenih u narodnoj svakodnevici i.modela - tipova koje stvarajuumetnici,zabavljadi, pa i naudnici?Znadi, koji je lik trpa Brena u narodnomse6anju,a koji u izvotlenjuFah(eteJahii? .. Ovo vreme, vreme precreatedexperience:tt;-;,gd1e simulacijadogailaja prethodi neposrednomiskustvuistoga"rs,stalno nam stvarasvenove i noveprimere da se modelistvoreniu glavamanauinika.umetnikapa iak i narodnog,.kolektivnog imaginamog"ostvarujugotovo bez ostatka u dnevnom Zivotu, te da su najznidajniji dogaclaji(upravooni koji se registrujukao najznadajniji) u sustini tek ponavljanjevei prethodnoostvarenihsituat, -.._ _l{'j9 slud{jno trener kosarkaskogtima dao mladoj Fahreti Jahii nadimak Loji ce ona kasnte prihvaliii kao svoj umetnidko-zaba. vlja(ki identitel. OCiglednoje disu znadenjakojaje nosilo sobomovo ime bila prihvatljiva ! jasna velikom trugu ljuai, ie su pojednostavila izgradnjumuzidko-zabavljatkog konceplaFahrereJahie.Od tih moguiih znat€nja tri su l,eoma bi(na u svetu novokonrponovane narodlne mtrzike: lepota. seoski koreni i gadski imidt. Ovi rri elementa su kamije variranana razlifitc nadini i kfoz sam izpledFahreteJahidali i kroz tetstove njenih pesama(HatmoniLa sahnttisko i dnAjfr): fa P. Berger and T. Luckmann, The socia! ciisiriiiion of nat''y. Pen_guin books.Pelicanbooks,Loodon 1984. r) V. Cermano Celant,Od alfa-trainerado podzemneieliezni. ts, Repbli*a.V.10. I l, tZl985.

1.44

;ii;^,J",;f i pi" nosrol" laj obllq:-d: realno postqao,^u risan,no Sto je kao takav

takone.znajuza '.vezdunaroisH;;;;ai"! itd' Danas)]1" l"i" ui irnrr"rgtldtki:'slam,ur' ioJno t uzii"itu.lizaciju)'..

* ;:it'k-'l:-?9,']:: il-pJei;" ui,*. oznaditi "luje ""iu"r:"el mozda lil$'..,,ii!-' '

-olT*.T:f: p"rroii.*;,,"titin6*-rd1i,Je..za LiPovecki: J#"JiT;"i,;; ;""o " tloiilu.Zit 16^-,^o

'ii',".'?^0fi:::H#nftil mode? ..,-1,-^ onato

truao."upt","fto 1edoba estetike"

elitizam-u:HTlidilll karikira i"'ii r'irJ-'* ;;;;i;;'Ponovani elilizamkoji '"#;; ali je "n"J o'"i"i. .."sto. karikaturalno'

iiL:*"m;;*:1";ffi:Jil'ti':'."? s*utu.'""novaklasa";#*;'ililil-. i ":[1d'jl lez"91 il;il: ;ffr'"' poritieara u Bitiiadaie "stil::

f.ilil; i"ii"l"i

ff

il;;;,n'vludi'i'u eslelski gtul"{:l] ;g:'"ll t':' ",prosto konadno

, i eli"t"'" o" ,,ttlturna industrija l;tt;;it... i time pokoravanjedruS*eno1

l0' l1' 1211985' ",ioou"tsky,Era Faznine'RePublika' ' ttli osobakoje oarueujusvercovnne u,0",, spisakzan-imanja Potirika, ddcenbar l9t!1 '

't45

hijerarhijil8 * shvaticemo'dasu veze naleg politidkogi estradnog stila izuzetno snaZne. ,,Kult]ora fantnzije je udvntila svoj poloZaj, humor je postaojednom od wednosti koje upravljaju nadinom odijevanja."reOdigledno je da su stavovi Lipoveckog izuzetnoprovokativniza dalje postavljanjepitanja o mopopudi prelomljenoj vrednostimanovokomponovanog, listidkogkulturnog modela. Moda i masovni humor? ,,Ludo oblatenjel'? 7.ezanje kao stil Zivota? Originalne dosetkena sopstvenom imidiu? Ironidno koriSdenjekida? (Ili ga to samo teoretidari vide kao ironiju?). Pandantome jeste elegancija,5ik obladenje,,,Sminka".- - vedernjatoaleta,sjajnaSminkai rasko5naftizura. ... Koncertni imidZ Lepe Brene kre6e se od jednog do drugog pola - doduse, presvlaienje toaleta u toku koncertajeste danasneophodanzahtevestrade.To presvladenjenije samo demonstracijamo6i i bogatstva,,imanja" ve6egbroja prikladnih toaleta. To je demonstracija moii razliditih imidZa, mogu6nostipreobraZaja od veseledevojdiceu smirenu,elegantnu,zrelu Zenu,od duhovite sportistkinje,do zavodljivevamp Zene - mnoswo imidZa u iednom.sve ono sto ste Zelelida budete i sto nositeu sebi,a 5to niste mogli da ostvarite. - I otuda moZdajedan mogu6i kljud za tumadenje r1..'uspeha i fenomena ,,Irpa Brena". Nema jedne, svima poznate I-epe Brene - [.epa Brena ima sto lica i sto sposobnostiod kojih je svakopodjednakoprimamljivo i prihvatljivo - deci, roditeljima, starima.Svakageneracija u njoj vidi drugo lice, drugi stil, drugu poja\u, drugi identitet. Ono sto je zajednidko jeste humor, jeste radost, zabava, emanacija Zivotne sveZinei snage u svim tim oblicima. _---1s uodini, Biti, ,,pogled na rrivijalnu knjiievnost daoas", zborntk Tivijalna k jiZevnost,SIC, Beogra4 1987,$r. 31. 1e G. Lipovetsky, op. cit. str. ln.

146

od njenog Ioak, evolucija imidZa L,epeBrene

car!e1!1ijep:i1.11 n;tu;a(uobieajena.

;l;d

oi""'ei"., ruke'nakukovima),tekla takvim estet' ,'estradnoosveSiivanje"' ia ie ookazivala i tekstualmuzitkom sa ;r..r*loni" imidZau skladu -;;.*";

pesi op5tim stilom pesama Tzv' "dedje sa suknje mini garderobu: iutrt""uf" t,i i d"e1, fotoZa. detalji' krupni sj-ajni glavi, ;;.;;;k; ;k" ma,uot oOn"ui.",-.po,tskistil' (Sorcevii kajiievi' glamu.r.zvezTek 1985.godini donosi novi lik: lik

t1 od Strasa. .rnol nufiinisa nakitom. lTb!:17

Miroslavallica)' r"ii#i* lll"t" (uz standardnog "u"roi i"Iiiti sa toiicom i.dipkanimt\\iI"LT",.Y krzno preko'ramena'Novi stil koji ;;#;;; i nouJottignutisiatus.Naravno,humori da-

"j":ih "'lT9ii\.11: iJno oobitnihobe.lezja ispoljavanjem

li,""iu ru-.urno*snijim .takode' ii ..lrtitr,or stil" (frincuskih laparetstitt 91f; put

ii -N;a;aistil" u komekosa(frizura)..pwi L rliti (u, kr*"." i drugefolk.d:T,l,"I.f:li frizura' -

isez. tootinu mladalaika ;;;;;i preformulacija'' ;il ;;Uil", '.novokomponovana pamti svete likopublika m'oJ..ivreoutim, tepa Brena sve to, ali i jos mnogo toga

lr ;:t:" (itzanog.

!iJ'oi? oto*.n. ipak imaju i neito zajedniEko: (mrnlI : stila:minimumgarderob€ mu karakieristiku oeratJa' slalnrn i mnogo dekolte),visokePotpetic€ "!e'."f" g*O"toui nije izuzetnosjajna) - * Barbi tutka - simulimni model

kultureu komesekulturniobrasci U svetumasovne ; o;Jm.ti. upotttbni,umetnieki'bi i;-;;;"i;i", nestaju i fr"trii.ti. runuttii ili originalni,brzotrosc L47

s trZistaili iz javnog Livota - dugotrajnostBarbi lutke predstavljazadu
doduse ali i svoie cme prijatelje (koji

1."11.:,1],^D-"i ,ti-popuiutno*'g].."11h. i

ui seiobiti istrazivanjem ;;;il;'J"i". 'il"-':.1 Barbikom' ;;:i;"" '" ;.;"f decesa,. 11. vrednoSi*e?" "'J"i,"lih ili razmenskom (kolikoi kakvih igradke i;''#;-;;"*ale

Uii aete ; ; # Outo b ; ; za l Jjednu ; B aBarbiku)' :rbiku)"'-'r''

;"Tilii*il8;;tg:*";,*ll"1li,?13 situacije\ Jl""ii"t,'tuutlo u.razlidite

il;Jt,t,t;

a:f:'-tT:iMettu ii fr-""s*.p"i"""ihoblikateniserke' Barbi: tit
ili"';il;ti;.

:I' *:i-*,"1*:ij*t, ;,'ii"l tmXlffi u kojimasena i'r""i..irt"i,". Lipravowi ti oblici j ""l'i"i"i" ii"tutr.a ukazujuna-moguiuidentifika-

; filfi;fi ";iJzima' ili nredstauama]-ep"lrepop"P":'

J*g.''*'i''. ;'lLl;fii*,i:i Ttiisno trajanie

!n'-".'.0;

"i; iL**l rio" ^kp:.BTl"l::::l: pogodeni ftio'{ t'-d;' k"" i u.Bar6itinom'

"a ""'ir*!"i"iiir't.U.*":" i9"d:d::ll.,k-"^"T3l",ll jui wednostima il'fts" ili;;;;i

;.*

;il;

lK:iil""t'fi;'

ukusima

("a"ki n" 'u*o zone"B"" za koju

muzinarodna iiouoro^ponouuna u

kulture masovne ,"# r,i-u pirunlitpravevrednosti je "

kaoi.kad. !I""1",P:!t+::: in.-o*o1.iuilitu.iji, Ta-rkulture: hasovne junaci-tikovi fi;i i 'o2"";. i..''#J'ifi avantunstr1 il l"i'1" -ro 1o1o.

FlasGordon'Supermen"'

se u skladu..sa wemena i lik Barbi lutke menjao.

s; y'ff#J$"1,;ilT$,lt-l"m::t'i"ifJi:iJ", 'fl

avriare-su #:f"T,:lT:b" predsr :,gf', Ill'ifl;t1

4f fiipp*r6:*:*rix*trlrrur 149

'

teniskih reketa' za niu: vokmena'foto-aparata' z1

KAo i druge fenomene popularne kulturez i Lepu Brenu karakteri3e multimedijalnost prikazivanja: plode, kasete,kafunski(hotelski) nastupi,film, koncerti, kalendari, intervjui, Zivotopisu revijalnoj Stampi,fotosi, reklamni spotovi... Muzika, tekstovi,video i filmski snimci [-epe Brene (ili o njoj) prolazeii kroz sve navedene oblike i kanale delovanjanesumnjivovr5e izuzetnojak kulturni uticaj kako u masi publike, tako i u stvaraladkoj mikrosrediniovog kulturnog rnodela.Pona5anjesvih ostalih zvezdajo5 neizgratlenoguspe5nogimidZa,menjase prema nametnutomstilu koji postiZeuspeh - u ovom sludaju stilu Lepe Brene, ili u odnosu na njega (I-epa Lana). Sto je vedi uspeh nekog pevadaili uop5te, proizvoda industrije kulture, to je veii broj oblika kroz koje se ovaploiava,populariSu6itime samogasebe i stvarajuii dohodak kroz veiu potroinju sve novih i novih proizvoda - inkarnacija istog fenomena.Svejednoda li je u pitanju lidnost Fahreta Jahi6, tj. njen estradni lik lepa Brena23ili predmet - Barbi lutka. Da bi na5a ljubav prema.Barbi..rnogla da se'realizuje, moE'm6-joj SffOiiii odgovaraju6e okiruije - druStveno,kupovinom Ke a"L Skip6ike i piedmetnb, kupoviirom namestaja za njihove odgovarajuiC prosior6.' Naravno, obaveznaje i kupodna garderobe,pa zatim razliditih upotrebnih--pred-

el. ,'"1"i.",'i"si."itd' Za svaku.pritit
22 Tako Barbi lutka ima svoj strip abal'trik, album samoleplj! vih slidica, reklamne postere i kataloge.Videtivise u: Rajtberger i Fuks, ,,Drustvo onakvo kakvo je oc arlo u sttipu", Kaltuit br. 23l 1975. 23 l-epa Brena je lik (imidz) Fahete Jahi6. Lilnost Fahrete Jahi6 igra ulogu l,epe Brene, ali uz opasnd{ da lik ugrozi lifuost i Fahretu svede na stereotip l-epe Brene. Dodule, to je sudbina svih zvezda specifilnog identiteh, koji polazi od promene, tj. zanemarivanja lidoog imena i izgadrji takvog lika koji ce biti prihvatan i eksploatisan u sawemenoj masowoj kulturi. Sudbine mnogih holivudskih zvezdasu u tom smislu paradigmatit-ne.

Hl);"tJi#;il;ffnl'i

;io-il ffi; zelelidasenalazimo' i na5afanf"e" ,ii"i".ti" tt svojuBarbilutku d:Tl'lli1Jll":.t:0":":ll1 ffiffi ;,- i;kli itii.a sloljudikemisaone predele -0""'"i iJ"t"*"tiprrrt;'r prolaze devojdiceuz i", .u

maStekioz koje

i h"':ili-li::: iii'"t i',il"'d;e1i me{ui9619 literame heroine:

i". n"i&se" Vendi i drugeliko'rededjihba1-

Brene" Ahum .Baflti" i knkndai "LePe iluziia" (V' F HaJedan od proizvoda,,indusrrije sistem podsticanja u koii-sFi4zetno dobro uKloplo

g,:il''fij:,:. gh*iffi;tiil"x.r;i'lnffi L I

pa ni teorija trivijalne

##i?'iiu

;;Jtili

albu' akw paznju. gorovo'nft

iaio.raj"o1t-l:Y.|::-l':::;i"*."r.prir'i'.i'urca, vei.da.'predpodinje ilffiin1;;";;;-"";m"a#i koliko su to i i" i.," af*.

medij zna-dajan

slikovnt-

jedaovaj.medij :lili.ffi; 'riiciiei"'o.eiqr."dno *k]TTi:I9:,11 ;ostera, ;;;ti;;ij. poPut Fdi"' ooruku i predstaoar"a"nu

i?"*arg'*i.ti'*"d."1.P'"ry*I1'.1?H'; utilitarnosti,G''l ;ff;;il;iiien l*111' i."i, i"r'b* stllnl,c:tov?'l1f-d^':::Ij':;saslikesica kupovine

(.fi1i;["lT.p*t;;lj"l" fitam

t;ililt:ffi )#,*s,i,itr; :;"k'&:1+;.:iisli"'gff 1976.

151 150

dicamanajde5cesa dnevnim novinama),a ,,sre6a"u dobijanju novih slidicastalno je na proveri (element igre). Pored toga skupljanje samolepljivih slidica ima i elemente kolekcionarstva.Poput skupljanjamarki ili razglednicai skupljanjeslidicazadovoljavaljudsku potrebu ,,akumuliranja" roba u odredenomsislemu, a s druge strane gomilanje duplikata slidica razvija ,,trgovadki duh" - neophodnostrazmenjivanjasa drugovima,dime se istovremenoulazi i u konkurentski odnos kojim se proveravai kupovnasposobnostroditelja te se u odnosu na to uspostavuai moi u dedjemprijateljskom krugu. (Jasno je da 6e dete sa najviSeslidica u albumu i sa najviie duplikata biti u poziciji da raspoloZivimduplikatima kupuje i mo6). Popularnostalbumaslidica raste,i za razumevanjete pojave nije dovoljno znati da su oni nastali kao uzgredani dopunski proizvod masovnepopularizacije filmova, stripova, te da se na trZistu pojavljuju najde56ezajednosa TV-emisijamaodgovarajuiih filmova ili serija. Kod nas su tako osamdesetihgodina bili izuzetnopopulamialbumisa Strumpfovima, Snorkijevcima, Maperbebama, Sport Bilijem, ali i Asteriks, Snupi i Diznijevi albumi (SneZanai dr). Posebnomesto metlu njima zauzima i Barbi album (a vei tradicionalno ,,Zivotinjsko carswo" ovde neiemo uzimari u obzir jer , ga nadinkupovinesliiica uz proizvod:dokoladu,i didakl tidki karakter albumaznatnorazlikujeod ostalih). Sta nam govori struktura Barbi-albuma?Da li priea,pridu" i koju? Kakav stil Uivota,estetskei kulturne obrasceodslikava? Za razlikl od ve6ine alburna sa slidicama koji su nastali na osnovu filma, Barbi album nema uobidajenu narativnu strukturu, ve6 je gratlenpo principu ,,isedaka b iivota" - koji izdvajajunajznadajnijefragmentevremena koji mogu da obeleZe,,podeltrni"stil Zivota. 1.52

-,r;i;;J;"""

je gimnastikom'kozmetisa prF iavrljanJem i bedriZnim iom doruika lzak no posaotelefoniranje'voznja.kolima

ili udesiena c^ai kaoforo-model) reviji (maneken) restoromanti'nom iirii,'l"iir, "i;i; u ',jednom i".''iriiii

:u vao grada" 'ipremi zo posao: idor

frizure

DOKOLICA - SVETKOVINE za.dokolicu i."ri"i lt"i"i iz Livota vezanisu

"'iiJ"t"r."i"""r " istomkruguprijatelja): -J-i'' ronjenje'jedrilidarswo' i""lr,' Itri' daskanje, u prirodi,uz roitilj' Satore'svuneoPho-

ffiploni",

druzenje u vremeu Wi: kafa s Prijateljima; tiuz " bazen,Piie, casoPise;,

u r'"99n",,u:nfii:.,ITll: -* i;r-:;;;i" tuhca'"" avioH^uiita {putuie ,iff"j''ilH;""iiltotiju,

!,;fi:,!'i:]:',:: I I'f i:ilfJ:i:'#[Y i^;;#' ;;;;ii"p"i''p"roo-'" za Bozi6'kiti ielku' lazi na Novogodi3njido&k

IlI BARBINA FANTAZTJA

);n5;;;;:,'

"tu['le"'r..una olimpijadi"'

inlada na soPswenolwaoot '

za intewjuiSveovo kao da odgovarapod-setniku immpe zabavne oi"'i".nlto'"*;" """zda"nase.tiraznebilo '''ii.''ii'i"i'nt i^nije RM-reviia\ T:f :11 r."i""t*azuiu Gpu Brenu u golovosvtm 'utitUii"ntiti. Plocesomu Fotomontaznim

;,8';"inalbum": i"l'"fi;il ,i3liil'a"iir;;"' 99i'::"-l:l*: iu."nu"l""ni''

iHliti

153

preko Brene u beloj spavadiciu beloj stil1basarnacima, I skoj spavadojsobi, Brene kao zvezdemjuzikhola, foto] modela (poziranje ispred panoa RTV-revije) do Brene \ u novogodi5njojno6i, u glamuroznojhaljini i atmosferi , koja dak ni u Barbikinom albumu ne izgledatako efektno (sofisticirano). 1'"-Sva tri elementastrukture Barbinog albuma: svakodnevica(estradniposao),aktivnostidokolice i fantazija, dine veliki deo napisai fotografija o Breni p revijalnoj Stampi, i sadrZaj filma koji je ekvivalent albuma kako po raznovrsnostiscena u kojima se nalazi lrpa Brena, tako i po sadrZajuporuka, eksplicitnihi implicitnih. TV-emisije radene takode kao album dogadajai dogadanjaoko Lepe Brene ili njen TV-Soukao realizacija ,,fantazije"(Brena kao zvezdamjuzik-hola,glamurozna Greta Garbo ili jugoslovenskaDoli Parton) mogli bi dati znadajnekulturolo5keindikacijeza zakljudivanje o tipskim obrascima i vrednostima koje proklamuje masovnakultura u njenoj ,jugo" reinterpretaciji. Nebitne razlike koje postoje izmedu koncepta Brene i Barbi, razlike su izmerlu ameridkog i srpskog tj. jugoslovenskogideala dobrog Zivota i uspeha,razlike u mentaliletu... Sve druge karakteristike, svi drugi elementi dine da se u tom tipu reprezentuje deo dedje ,,planetarnekulture". Primedba: ,,ali Brena se svida i roditeljima", tadnaje utoliko Stose i Barbi wi
(za. Barbin ,.Kakav elegantan skok-u.plavetnilo"

iil"o,r.'ii?,i*"H9ide.di.*i:!yi^:'t:s::i:ceirje vizuelnirefren meta-

ir"r""lil""

u vodu

";'":fi:il;;. tiizu -*'"ot:!l :Itii", l,i;i:I*ill: lepi' nasna zaba*r' .Mladi' ll';"t'bt;6;

"p*-t-11]h".;-^i...ilk;tv; iudo sto susvipoe!-edi ima pre svega Brena ""ii,'-t"" r Barbilutka' lrpa

.'1T:1";,1Yi;.;,':"i]l [""iii".ii.c"i1'".q drugiiti sedesava

il.fi"';^.uii-r"t"l' t'oJ;tl("J

da s.evolimo)'. ii""r "it".urJ " filmuHajde. je

o-buhvatila P"U "oi,d" rji'i#i""r',J!eri.novi", razlidiiz l^:l-T intete*ouunlu'

lr;i'ritih liliil. 19 iEI'ditih sposobnosli rr"i"* "li' --..i91e, potrYj"9i-:",?

di;i;ruoi ini"r*i"ut'ifazi"' kao rootilli:il:' -g"tb'ki u ,'predroditeljskoi

,-or"*^

io'J'i[;'ney;i1 il :: :*,::::l*:T f3;'il Barbiki otporprema bff'lfii;il i-nli"nuorni

,I,ff ;';'.;'n,u'nouokomlonouon"*-'lT:.1-"-"

*itfti5i'J:"Ig;.'sl-''t2*11 devojcica "obislaj9

'X'#;i.::'6i"ffi;;ogodiinja

rb'--'---- nu Nuvv.$ ig'uEku'u ffi*-ft;;u :cu ruulu . iryi::|:t Y:l^:l'; i#i,, i noseii najslavntltpai iutara ,,Barbi,' izaita

koie ie "" g1-Ti""'ilili" r"rituruotisl;je dase-zabavi

Ip!!"

ir'ii#r*""'rjJl"uoi'u"tu' fk:*:y::3: l*i, {ii i*s*"praiu; tosukl"',":Ti::.::"K Dibezknjiga' ::*ffi;;;':1il;J, ui-uiop'gt' i.Robertu ; #;.ilf; Gni"i'u votiu.vitmenu omiljeniautori'pov""Hffi;f;tlasici ',lili;ii;;an;;"' edu nltma Lenuv

moli

"f1"..^,ltLl31i (kurziv I

z"u da priznada nekotalentovano iii"'ii" "iiL'*"J"

"p'-^"f P':b] uii bduseugeno ovdedo dolazi sveti' " il'Foi irrl'rl"*i"ir'i "i p.E.Je" n" tako'iesG opaskeanketara

i-,o"qi

*o"i". NLV,l0 jaouar1988'

155

j: rr:ii:^blY1 nadruitveniradun'Patetidnit9" tragedij-om

istraZivadapublike na konc€rtima [.epe Brene: ,,Mnoei su odbijali da popune upitnik, izgovarajuiise da oni nisu prava publika, da su tu sludajno,da su do5li samo na insistiranjedece,itd." Odgovor na pitanje kako se stvaramit I-epe Brene mogla bi da dd tek analizamedijskihporuka. Sta znadi trijumf na stadionimapo unutrasnjosti,a sta trijumf u TemiSvaru?Skandiranje,,Mi smo Brenini, Brena je na5a"? Da li kakva vrsta narodnog stvaralastvapretvara politidke sloganei mitove u estradnemitove? Kako se stvarai harizma,a ne samo uobidajenisjaj zvezde?Iako se zna da postoji odredeni ,,mehanizamstvaranjazvezde", koji je pokuSaoda demonstriraZahar i na primeru Lepe Brene i kasnijeLepe kne - koja ipak nikad nije postalamit.26MoZdasu humanost,udesie u organizovanju dobrotvornihpriredbi i konceratau odredenomperiodu Brenine karijere doprineli mitologizacijifenomena Lepa Brena.Napisi u Stampikre6u se od informacija do eseja o njenom humanizmu, uz poneku ironidnu 26 U tekslu Tuian duiaj netine Lane (NIN,6. ll.1983) Aleksandar Tiani6 na slededinadin opisuje srvaranje -I-epe t-.ane": ,lahar je pronasaoLanu u mtnim vodama Kikinde okrurlnu nepoznalim kafanskimorkestrom u kome je njen mui wirao barmoniku.esrobnim StapicemZahar je raspuslio taj orkesrar koji je funkcionisao Sesr godina, obeeao l-ani vtoglav! kadjeru, doveo svoj bend sa kojim je dosad snimio bezbroj plod4 uzeo laninog rt,]JZa\e za harmonikaSa nego za ton-majstora.Potom je ovu devojku odveo u Zagreb kod Rikaada Gumzeja, kreatora, po garderobu,i nakon toga, porpisao ugovor za tromeseenonastupanjeu beogradskomhotelu ,Jugoslavia,', u istoj sali u kojoj je potela Iipa Brena. (...) I-anaje lansirara kao fatalnaZena,sekssimbol.(...) Postose autoru njenogimidZaainilo da to ne obuhvata dovoljno lfoku publiku, ona je mestimiCro rcklamfuana zasederedm slikama dobrc majke i supruge. Naravno, u nasim balkanskim okvirima, to je tako uspesno kao i reklamiranje prrenih kobasicasa prelivom od eokolade.(.-.) Zahar je uspeo da o njoj obiavi deselaktekstovau novinama,da je uba.i u nekoliko lelevizijskih emisija sa pedatom ,,zvezda * ..adz" (we to pre nego Sto je uopste objavljena ploda, ili postala poznata na bilo koji drugi nadin koz kafanu, Tv-nastupe i slituo).

ilflnn""1"

"lskrenodirnuta

sirodadi' $;;"" #iiil;-seG osturio.sed-oro -. 30*l':i prihod i"'J'z"il t*."', i ceo I ni samo.toi d"t1,:-l "-. irutitnlouieima.

^T

u njihovom bila podasni gosti. Zmce radosti m detinjstw".2?

,,U;;;;;i"", Batif ..te..1st: i'o*,:Tli, ::

l:tlrtTil"'J;1,3#'Jtf"'t+ lutkei kpe u.'u.Barbi

'NT l".ii":'l;iiJnu .'l"il.

decakao da iije'dovoljnoobjainjena:

posebnoznaff zbirkarnafotografijasatorcerata j" kojima na ,""ri."i,i one 'ffi;".fiil;il;utiu 1"".i. ?bt"t:ll^ti": kledii 'u-d'coh'Brena scenu na ottlz""" d""irt' oecablazeindividualno

ili,iioi-.l".e;.e"cakojaigraiu i'P'{-Y::.tl: ona peva, Brenin razgovors ;-rJl;;r, dok " detetadok semajkasme-;e' ttc'

*:r"*ll"l;:f;:ili"*::"; *f ^I*;'.::$lf izgradnjerada su svakom

;;T';#';;ti;iltiike itd' zajednice ;:ffi';-li"d";'"1 ctslu sk;le' mesne whunskih d"odeka Pglitidil".::^":; '"i'i"iJ"*il' sa a srikanje (Pioniri)'

l"uru.;';;.;;;;i; cvece politidkofl*':li:i piJ,"r.i!"- *"rialistiikog niihoil;t"th pesima.a ;:'"$:'iil;;t .posebno

;;ilij:il,t-ktu'u og.gova:ajr' :tq:ei:i,*:i:i1; saljiva je u njima ffi;:iffi"ffii;uJriiue' ri'ioau deeia. na scenl'elementi humora i Iirenino Pona5anje odgovaraju sa alanouimaorkestra,takode

:

izuzetno

21 Potitikakzor,25. ll. lgEJ' 2s Album,,Barbi", str.5'

r57 156

dedjemshvatanjuzabave,posebnoSto veiinu tih pokreta sa lakoiom mogu i oponaSati. l-epa Brena i jestemeda zato Sto predstavlja bolji deo nas samih: mladost, radost, lepotu, dedju nevinosi, senzibilnost.Pre5laje put od Pepeljugedo zvezde,od polugladnebeogradskestudentkinjedo jedne od najbogatijih Jugoslovenkikoja svojom humanosiu,dobrotom, ostaje medu siromaSnimai jednostavnima(dobrotvorni koncerti). Brena u ma5ti savremenogdeteta zamenjujeSneZanu, Pepeljugui UspavanuLepoticu, sve princeze iz bajki koje karakterise lepota i dobrota, i u diji je lik ugradenomno5tvoelemenatavekovimagradenogobrasca ideal-devojke. Atipidna zvezda naie estrade i masovnekulture, ona je estetiziralasvoj lik - robu unoseii u njega estetidke i kulturne inovacije koje su omogu6ile da njeni estradniprojekti postanuluksuznarob*e par-excellence. Viie deluju6i ,,utiscima"no ,proizvodima,,(pesmama), populariSu6ine svoje pojedine pesme,vei uvek svoj lik u celini, tj. nudedirazliditeutiske,prvo je stvaralaZelju, ieZnju, potrebu publike, a zatim oblikovala robe (pesme) prema iskazanimZeljamapublike. Svakosociolo5koistraZivanjepublike masovnekulture i njenih proizvoda, ukazuje upravo na dinjenicu da se-kroz pesmu, na koncertu, u kafani itd., proZivljava neki drugi, lep5i Zivot,iivot pun sjaja, lepote i radbsti. Najde5cese masovnakultura zbog tog jakog emocionalnog naboja vezuje,ivezivala se tokom istorije za,,iensft651"r0, i3ft6 potpuno nepmvedno.Danas,kada u postmodernistiikom kontekstu,masovnakulturai elitnakul-

doba nisu viSe tako ostro suprotstavljene (kao u masovne i ianrovi forme odretlene se vee ,rnizma;,

integriraju u "elitnu svakodnevice i"l-i,litu." interesantno Jeposmanost".etabliranuumetnost' koncept,za"zji njen erene Lepe i;;;;';; 'J".i"-'"i"tto lik kao lik (ne dbduse.direktno ^Merlin naieg oswarenjima [li Vl.rt"il u umetnidkim kojima^se pevadica i, pu tu turiku od drugh

ifi#t,iri'-r"*"

iumetnidtitriiika nebavi'ili ako

rnT:Y": i'bavi, bavi se u duhu Adornove..kritike. sebel koja (zla kraljica kulture i'inOustriie 'uvetje da uspela trpa Brena viai naitepSom), posvecenosti i I p.ott6. .'nedodtrlJlvostl .'nedodirljivosti" Po$/et...5nu!r' o.*ii prostor sebe osvoii

teorrJ:o kod pu5lite, tako i kod kritike' pa 'ak. I ! nova tek bi da se dini Jedna lpak m razmitraniima. sawemenog savrerrrlrrv6 Kurturr t: masovnoJ masovnojkulturi raliza ,iizu pofoua oofova (gender) lgendei)tJ

"i" ,i"t"r, n'abitne doprinose,ienske um€tnosti"' bi u lom kontekstui ulogaLrpe Brenemozdaoootta '" "."",-i",tre":"fi" t-itlou"' ani u svakomsludaju ."'Ou tuti irpa BrenaPotvrdastavaKrega "" J" i. .z"nrlu umetnost"vaZan-d"9p?:1:::9:,t; i mera vitalnostji energijete kulture"lr fi|il:u oome:o je viie misliona doprinosZenastvaralaca kulture)' masovne a ne "tiin. iutt"-utiune.

-ze - roba sa jakim eulnih draiima" {V. F- Haue. -r** Kritikarobneesutikz,tlc. Beograd.l98l,srr. l4). ]0 O-tome videti izuzei-noznadajantekst A Huyssen-a: ,,Mass ^ . Cuflure as Women: Modernism'so$e;,, objavUenur 2Jtn th" Gnor Drii4e, Indiana Universiry hess, Bloomington and todianapolis, 19g6.

---,t

ed' C*i* On'"n., The discourseof Othen' in HalFoster' rne *rti-)istfretic, Uayhess, washington'1983'

"r59 158

wedm 6emo nastojati da otkrivamo simboliike

pd&l-di-?t|i, ir*oio au unuliriru-oprgdstave, i

principe na iojima se temelji izbor -;;;-;;" ..rlianiemotiva".Smatrajuiida je koncert samo kroz koju se iskazulekuttura iduh ;;";; izuzetno *arn"nu, istowemenosinkretidkaforma te i za analilidkui za sintetidkuinterpretaciju'

IKONOGRAFIJA KONCERTA Ikonobika kritika koncertaLepeBrene Teorijska interpretacijakulturoloskih pojava na5e stvamosti;znakova,simbola i simulakrumakojima smo okuZeni, suodavase sa dilemom:da li treba orimeniti analitidki metod tumadenjaen detail ili hermeneutidku interpretacijuen masse(q. interpretacijukoja smera na pretpostavljenucelinu horizonta srnisla)., Cini se da nas ora druga,koju smo uglawromi primenjivati,pokatkad bitno ogranidavada primetimo neke detalje koji bi nam kasnije moZdaomoguiili da [nstavimo novi, a ne pretpostavuenihorizont smisla S druge strane, za rzzlik\ od ve6ine teoretidara novokomponovanogkulturnog konteksta, nismo po5li od analize tema,predmeta, ideja, vet ce na5 pokuiaj biti usmerenka ikonobikom istraZivanjukoncerta,nastojeii da bez predubedenjaotkrivamo u slici i vizuelnomdoZivljaju deo slvarnostii njenu sultinu. Stoga iemo ikonologiju scene (i filmske slike) analizirati kroz predstavu predela (ikonologija scene ili pejsaZa)i predstavu lidnosti (ikonologijaportreta), pre svegaLepe Brene, obuhvataju6i drianje, odecu, ketanje, drusweno okruZje ird. 32 Slavoj Ziiek, Strukturalizam i suvremenaumjetnost, u: prlriCni zruk, *orldr/K Domeli, lzdavadki cenrar Rijek4 1981,srr. 34.

160

ttt::l1l|il da sekroztumadenje rrogueno*ii je

toa" Eo ,*,in" kulturolo$kogfenomenakakav ,.,-oonouununarodnamuzika,to ce ikonoloska ovogfenotJ"i"tr" uiri svojemna,,case-study"

Prostoi deiavanjasl

odrzavaOdluka o koncertu - vremenu i mestu

rpJ1"ernrcjieeoor.eoi[aol'y!1,-ry1*::i3'j?l dimenziju' koja se nalii-itu

i tuoju simbolidku

r'-ri!it o.zi"ri*a i tumadiDomsindikata,-ili - tol"ti. nekadaskupokolnosti,rezultat nekidrugiZeljeniprostor'ali i au ,J OoU;1"

po't ,:;;; sobom nosi niz znaienja i irslova u nesvesno ili laniu koje 6e publika tuTu..t:?i svesno 3a tavllati utazediu jedan od njih . koje Dom sindikata,centralnagradskaustanova.do

jos uvek d";"i' ;;;;l'i ;riobusi iz svihdelovagrada' ne iza *iini woii. imenom(iakosevei dugo njega

'"T': :*,n";:n-r"H:''R*"-r#*#"'1'"""11 "1""i i**Pi u holeluJugoslavija' "lir"."i* niuodne novoKomP' la il"J"il;i;;iil'i*t"uru l(ratli 6i DublikukonceralaniuoLo'iponovane ".H1 posmarali ;" Ponasanie .il;;;"ki iill':i:::;*t'riTtltff r'J?;fl*'tiliJ"'lfi

Brene {dvoranaDoma sindikara)' i VesneZmijanac (hala Pionir)'

161

skriva Sindikat)35,obeleZenkao populistidka, radnidka i soc-realistidkaustanovakulture. S druge strane,CentarSava,moderna ili ,,postmoderna" gradevina,udaljenaod centraisvih drugihznadajnih institucija, izolovana u sebi samoj, nosi presti2 visokourbanogkongresnogcentra, obeleZenogvisokim politidkim dogatlajirnai kulturnim sadriajima,,elitnog koda" (BITEF, FEST, Operskepredstave...) Hah ,,Pionir" kao tre6i znadajnipandan,vei zbog svoje osnovne(sportske)funkcije i rnasovnihkoncerata koji su se u njoj odrZavali,moZese smatratinajpogodnijim prostorom masovnih populistidkih koncerata (od ,,Oskarapopularnosti"do koncertaVesneZmijanac).36 Da li je Centar,,Sava" totalni prostor3?,grad u malorn, celina kakvom se najde5ceoznadavajuprestiZne gradevine postmoderne? Takvom prostoru (kakav je Bobur npr., ili veliki hoteli koje navodi sam DZejmson) odgovara i nova kolektivna praksa, novi socijabilitet, ,,hipergomila" (DZejmson),,,masa" (Bodrijar). Centar ,Sava" jeste izolovanagradevina,nevezanaza grad,sa velikim staklenimpovriinama koje u su5tiniviSeodbijaJu stvarni svet no Slo ga uvode unutra, sa malim brojem strogo kontrofisanihulaza i upravoje ta kontrola poietilaca ono Sto onemogu6avaCentru ,,Sava" da postane postmodemagradevinapo kojoj Setamasasveti. To je 35 SnezanaEukal-Arsit, Oryoni2aciotro,programske tran{otma.t ic. Dr?rury Doma sindikan d osniwnja tto da"nas(od i*oiqip ,lo tr:i&d), diplomskirad. Crupa za organizacijukulrumih delarnoiri,Fukultet dramskihumernosri.Beograd.1987. ro hostori alremarimih i potkukurnih umerniekihdesavanja . ovde nece biti pominjani.jer se po pravilu ne koristeza novokomp6novanemuziike priredbe.Iprk. ne treba izgubiriiz vida da je hrvaiski omladinski ned-eUnikPolet ptomowao Luisa u sklopu novoga vala krajem sedamdesetih,i da Toma Zdravkovi6 ima svoje posebn:-o,kuttno me-$ou beogradskojon adinskojpotkuhuri. r1 O_pojmu -toralni prosror" videti u: Frederik Dzejmson. _ Postmodemizam ili kutrurna logika kasDogkapiralizma, ttt pogvn, br. 6411985, str. 215.

L62

platila koii ie ova gradevinai kulturni centar tunkcija riiiJt]u " korie je politidka (ideoloSka)

oiudlna,kojoj obicnicoveknema .'uV"nio, izdvoiena, ,,Soro-kao di su KEBS ili kasniji

sasvimpolitidki obeleZili.Tako konc€rti namd" o"tuli u ovom prostorukao "sludajni"'inije zadri'Lva i scenografija pr€thodnih Si" t" ,"'tiif, viSe stila pripadaju kontekstu koji ia "rnu" toii ie Centar,,Sava". '5 J-n" ttun", Dom sindikata'kao i veiina narod' dini se iiuanielitt univerziteta,domova kulture, mopo zahtevima om instituciiom,oblikovanom

(madase,i ," 9:^:::-:S:Y-^22* vremena, standardizovanog

iti redi da je to ,,pakovanje pogoa u svedanuhartiju po ukusu muSterija"se'

sto sesamescenetide)' koneii. oiotto.i u kojimi se preteZnoodrZavaju jesu upravo narodnemuzike nouokotponouune i"n".oi"i univerzitetiSiromzemlje,saleseoskih kultut", u tek poslednjihgodina'zajednosa

i l€p9mqlengT' dugmetom I *sigYlli i stadionilpak - domkukure

ooelniuOuulaze isti dom k-"]iL:,"\:i' i" i"ili "l znakestrade,taj prve socijalistid-

A" Ul se u njemu slavilenaie *"ii" "pobede, t ty"-:iT-ry'^'::,:.1 odrZavale.konferencije govorie ia folklomim ansamblima i okicenim poslonaiin trZiSni na Freiuruk domouu kulture pakova' trZi5no uobidajeno n. nii" Oon"o i u svetu sadrzajeu starim ,iir'itiio fto.,o*, ve6 samo nove

,i^i. iri .togu i osecanjeprisnosti'Poznajemo i u niemuse-prijatno'lagodnoosedamo ne-

FiJi

lli'a mafta. 198? oddan u sceDoj" ton""t Miroslav-d za tatmicenjeza Pesmu€v.tovizijg'

tr,r:: ;1;. r *:!i:"-nlllr':f*lH:"T .T:t#i,x,

.tunoultu, f.ugoni" januar 1984.sr. 64

za stilom oblakodem'

loJ

ma ,,nelagodnostiu kulturi" kqu Centar,,Sava" izaziva kako estradnoj,tako i staroj koncertnojpublici Kolardevog narodnoguniverziteta.U lok4lnom Domu kulture smo svoji me
Lg

'pregreja,ta iz razliditih razloga, dini atmosferu

l";;"d;;;l"a pryluiasta' :"1t'r:1,::i':t*:' trenutku) Pustenamasa' u

o'ultu iortionl"m osvrtafiitu'iiu.i'tro, hol Domasindikatabez garderobu

"i{ ;k*l|"",',*ii"i"$H"f jT"'"":ffi .'":"il':,, 'rll,r'iii!,L,'u1]rl;;esia'or palei svetla' kroz ;i;p"nicei Protriava

r"rililt"';

se Konadno

i gru'oui, "l"i,ii'i'i;iio"e1 *f oU'-1Xil'i:.1 tt"-'i'ooa iutno prispeleporodicenas-

""oistufu, l"i" 'Jl-nu*oult" mestaostavuaone koji su vet zarszpli da sepomejednog sediSta razmaiod ;;;"t;b"t naravno' [ii on; *oeti sedetizajedno(razvodnica' a

).'i';;,;;.il i; ."".;i;;;

iT;;;';';:": i" "Jiirt".

iuto .. iput'umirilai napunila'. ."oxtiniuokrefeda ui se-13!,1;

brzini svoloj P;,"un;d".:1'fz" uuztasta' srec-

Jednodete predskolskoe

+'L:l:rdY.lt'i :1,*if fitiffi*'#fi za neku aranziranu i scenu, il;i';;^;tJ;"i sto iu t o'nr"t"nii;uia radnimpredsedni5wom: u bi$a. .i"rn'.,ori.u,'pt"swieniojom,Titova

.i'uoto'n'radne organizacije ;i;;;;;;;'J dvadekiia)'Nema iL ?-*" u"rc sa prekr5tena izvuk projektosvetla na gasenie i;;;';;n;t p"rt"tt tek r"l L*iti aplauzi'1ako .:k 1T:'^.^ pro-

i ionskouretlenje il;;#;;ts;;vizuelno (iako program kojiestradni bilo i[.iit^." ,fr"ti. u cell"rn.iitnu za kultumi iivot Beogradagotorr'o-

je u okviru populistidkogkulturnog ;;il;";'j" vei rd', x.ii l"i uveknije razviosvojuikonografiju

i"Ildl "."1*t""t'n.:Ur'm,lil&:i.",;it"'i:,3J ;;:i'G je i puur*a em,lf gi,Tf#"'"1#::iHff"'T;jll

s€delau kapulima u sali'

165

se koristi standardimadrugih kultumih modela,u ovo11 sludajudogmatsko-prosvetiteljskog (Stoje najdescesocrealistidki stil), ponekad i rok-kulture (recimo emisiia Discololk koju reZira Ratko lli6), ili savremenog,,gri
masovnekulture i ,5ro se traZi u svetu zabave' u ditanju traZila : c;;" i,; F gospodaBovari .po-

t iiuuu*itt iotunu, tu"'"t"ne gospode.Bovari zvezda'-uZi' er,ii""'."iur"" est;dnih i filmskih iz stvarbeze6i i ulogama' ;';i'th."il pesmama da svesne doila""iiiirr'".ii" salikovima-fikcijama' ipak ne moZePromenitl. , ., ,^,,-^ - ,r-,;-

#Je, svetje koji delimos drugima' t#;;;;, uodrusvakodnevict iz realnoE, ;;;;;;;il; stvarstvarnost' konsttiiitun" I iJfi "';-;;i1,' t')' i koncerta ---,--" ''t**o'ti.u o..a"irog *uiuniuidutinom. -

Tfli;i";lffi;

S.'g" lllill-"

u blosKoPLoze aes;iiu sobipied televizorom' se "."[,

tT:qTTt B:-t:,: i" t "*il' podrLumeva iivota'Poznato

stil i.r""eiiiiolJ"sJ imaginami) proizvod nije" ;i;s?;;;;il;" 'iii;ii;;;; Jl :1"1,'illlT sro.. p.oaoi",ve6je to stil iivota'

il.';il;";';p;;"Jl{".'ll""*i l*::.i:?i

n:t;H'"?:*t**i:lllll*ll"+H'e publike'a rljudni teori5e "t-"ti*fi "".r"t.ri..""irir;t. je ik"".Xitlk"lk1: t"u*", shvatan forma specifidna istorijsi
masa" pistaju,'ornament iiiil-.#;;;"; '#;;;i r.".I **Pi' .'""'i"*l:lllRll,l ;"; u wojimtektovimao kulruzabave

til:: ' fil velku.paznju'el"i':-9: :: K;;;;'-p;kl*jJ vaLe&i rt kulruridvadesetih ;#;H;ffiffij i porcdvelikihpromena .ii"it*i osamdesetih, FE*t

Globus' Zagleb' Mo.in, Koko izaii k )Ot stoljeea'

of X[ i3lno" urnor.r, cinema - The.Irespot$ittle,sicnifier

*""f

f:W*3f;f,fY"'-'c'i'i-

que, t, SlsPtitg 1915'

ro/

koje su nastale razvojem medija. Radovi Krakauera dobili su drnas, posebno kod teoretidara postmoderne, novu vaznost i wednost moZda i stoga Sto on istide nemogu6nostpodvajanjavisoke i masovnekulture, i Sto svojim metodom premo56avajaz izmedu fenomenolo$kog i semiolo5kog pristupa.I za nasKrakauerovpristup ima izuzelnopodsticajnereference:istiduiida su paradigmatskiprosrorinovekulture,poredbioskopa,kitei i estradno-plesnesale (sa svojim egzotidnimdekorom i cinidnomreprodukcijomregionalnihi nacionalnihstereol.ipa),,,Krakauerposebnopodvlaii ulogu popularne muzikekao indeksanezadovoljenih Zeljau jednom neispunjenom (unredeemable) Zivotu',.4 Medutim, znakovni karakter estradnogspektakla jeste svojevrstanizazovza analitidarau kulturi - ..da li on istinski iznosi ono Stovidi ili oblikuie deloveodre
168

prezentacijikulturnih ? PremaKrakaueru.radi se-o koje je lako identifikovati' :,f-:'::::: ; i;il;" gledaoteve

;i;"tluft;;nuLnja do,potwtlivanja tunkcional*l:lt^tiTT .p"i"xt postaje. -

"':;"1" "ii -

koncerta i;;k' eini se da je za analizu

kari:t:::::; izuzetno il;ln;k,'"ili fi" Brene nadin ornament *^o*i ill;:""J'il"'ii,i;iu l" "P:blt-1::,:: subjektivnosti: OoZiufju"unja =l*,ino* ^;:;';*pt*";in

najdubljeminteresu' izbesava-

d;;;;j;;fi;".

iulture'a-um":Iil::l t;;*. visoke revij-"'ou' firmova'

::r-;:Xli"T'dioeil-gtn'u'.

;"T;;i;i;.'il.eli.'y:l:i:.,:T1,"'""t^"j,i;y onividekatur"ittstimulusa Hffiil d;niit realnost"'1*, -ton""'tu' i-"irir.i'i"""iirt.""topstven-a -*;.,,i" i, emituje sadrZi $.1iiii;"#;;iln

Naji" i" .*"Lr Koje vrsteporukase emituju? to su: - muzidka(muzikolo5ka) - uerUatna(tekstualna'tematska) - likovna (vizuelna)

ima i svojedenotativSvakaod rih poruka po sebi

i i".i" r*"i.,i""o 'nud"ni"' 1 U?:^T::::d*:,] poruI novekbnotacije(doslovna

IoJ-"i"J t""" i:imboliekaPoruka)'

"Itil.iil.il';# jeiprethodno-isku'^t:'-11o, poruke? koncertne "*.iiii*ps,i.Jrptralajezik narof^lll"", :, ill t",,ijn'o nalnb ill1l: struko;lrure,melodiisku ;;;;;;

il"*" ffi lll,.t:-'*'::""1'-lJlti:: ;ffi "ffi;,""""li"r',"1i',1:,f.,::i'A f:,1"i""';""ffi ,,::lj';'3"ffi ;;'T;."k:I'l':j:; il"lHJ": i""Tti,;ffi iT:i-':g : svihvrsta' lnurouu'tj' poruka l'0."1",';ff;;;fifit --GIJ"d"no

oP cir' str' 81' pt"ma T Elsaesser'

169

doprinosi da je ,,ditljivost"pozori5nei filmske predstave sigurno teza od ditljivosti knjige ili slike, gde tempo ,,iitanja" i razumevanjaodredujetesami. Estradnapriredba, vode6i pre svegarairrna o tome,,,sporde" smenjuje znakove,koristi jednostavnijei direktne, a manje simbolidke poruke. (Cak i kad nekad cela scena ima alegorijskoznadenje,pitanje je da li su stvaraocii redite{i estradnepriredbe toga uopiie svesni,a publika to moZe da primi najde56ena razini nesvesnog). Semiotidka analiza u novokomponovanoj muzici je relativno jednostavnaupravo stoga sto se radi o,,neumetnidkomfenomenu".Kada pominjemotaj termin mislimo upravo na svest samih stvaralacada su njihovi projekti pre svegazabavni,a tek po izuzetku - umetniiki. Ta ,,neumetnidkost"je i razlog napada,kao da u druStvenomi kulturnom polju samo umetnidki projekti imaju opravdanja,znadaja. Samom imidZu zvezd,e,pa i scenskom(koji se ponekad razlikuje od verbalno-fotografskog medijskog predstavljanjau tiraZnojStampia koji je dak i znadajniji od estradnog,poznatii publici), vei je bila poklonjena odredenapaZnjau prethodnim razmatranjima.Stogabi ovde bilo neophodno analizirati imidZ estradnezvezde iskljudivo sa stanoviita uZitka, zadovoljswakoje pruza publici. ,,Nije li najerotidnije mesto na nekom tel|u tamo gdezevaodefa? (...) Isprekidanostje, kako je to dobro zapazila psihoanaliza,ona koja je erotidna, isprekidanost koZe koja svetlucaizmetlu dva dela (pantalone i majica), izrnedu dva oboda (raskriljena koiulja, rukavica i rukav). Samo svetlucanjeje ono koje odaravaili pak: dovodenje na pozornicu jednog pojavljivanja - nestajanja".st 51 RRolanBart, Tadovoljstvo r./r€krr&,Gradin4 Nis, 1975, s.t. 12.

170

Koncertneskkt

B1,l,"Eli.il":'ti'ix'tfi{-{ :pdr* r*l,itr[:fif":"xirw*"lli!:]

r*flqru#fllr***'

"'l^"$ff#:i[?#i# uorl;'em'. ir'tsllil; t1 ry Breni"i:,:"in::?il,1 r-epoj o riim " il;il;JX

::;m:',f"';l1ll"'axnil*r novac'Fliper;e .#'LH* ;"il'"--B'"nu donote Metafora vtemena'53 i'l'i tii"il iJsi-inausttiisrtogseklanjamo' kaoi lii ii?;i 3""."i ort"i kome

"9":l:::11"::";'I*i; }I#;;rb'!".Y" ;'T"T'ffi c"i:I:^L?-":tTj;J dZekovrma.

,",.J"LTil'Hi".",il'*'Jiii?i'rie;;' ffi ;id*-g;:':,1'tr11".,(l :"'ilJ'JT:"ij"""fi ; tIT*.Y)' '";"1il;t;'il'iil i,""'frff :*li:: "::ffi ,.;;;"_**"t':*L:;;loillli ;l,J#ilI'|fr irilt"i:;:*:*;li:'ii;,'Tlll:l;

*" gl[""Xfy,,:..:: "$ffiliJf;,''l'il]l il': jedtnl**: Evor iedina moguinost ili slfte' nt Ptastitki'ink' Ulrich As€missen'Fitozofija lzdavadkicenrd RiFla' lgal"rtlt^ti-. or. *rtntt.

--Ea-"-*un

171

,,Zabavnost"i ,,masovniornament" (tj. vizuelni dozivljaj) postalisu norme populistidkihestradnihpriredbi. Ali zadovoljswo, uZitakpublikeu sali ne dolaziod odgonetanja, deiifrovanjajezika i simbola- uosralomvideli smo da je taj jezik izuzetnojednostavani direktan, (to.znadi nije zadovoljstvo,,Sampolionskih obeleZve6 zadovoljstvo prepoznavanju, u ponavljanju. u ryr"-5a), Publika zna 5ta ce duti, ali joi ne zna kako, i ne zna do kraja (konac pride). Sve pesmeponavljajuistu strukturu, isti smisao, koriste iste znakove... Iako ovde ne Zelimo da analiziramotekstove pesama,ipak ie vaZno bar pomenutikako svakapesmaima svojupriiu (Seik. Mile voli disko ird.) koja se moZescenskitvesti i odelumiti, a zavrSnescenetih estradnihizvodenjapesima svojewsnesu vizuelnealegorijskeslike osnovnih-fantazmatskihkonstrukata. _ Antiteza (kontrast) i gradacija duSevnihstanja i dogadanjaieste su figure na kojima se zasnivapesma. Disco - kolo Sumadijsko,bogatstvo- prosjadkiStap.S Jednestrane raste zaljubljenost,a s druge manija trosenja, Sto zajedno dovodi i do bankrota i do prestanka ljubavi. Izbor likova je uvek tip,ski (vei analiza imena govori o svojevrsnojtipizaciji: Mile, lepi Bora). Nije sludajnoStoje paradigmabogatswaieik, a ne ameridkimilioner(raniji tipski lik masovnekulture),jer je..Seiksimbol neracionilnogtro5enja,bogatswakoje'se vi5e troSi.a manje ulaZe.Pri tom se tro.ii emocionalno, a ne racionalno,uz zadovoljstvou potrosnji kao takvo. Iako je lik Zeneu pesmi ocrtan negativno,ipak je prih-koja vaien.ikao deo lika [,epe Brene - fatalnaZena ispisujezlu sudbinu muSkarca.Prihvacenosttoe lika u masovnojkulturi moZese objasniti s jedne strani komikom, humornom prezentacijomkoja proizlazi kako iz kori3cenjanacionalnihstercotipa - bogati Arapin i na54 J- Aiin, Teks i njegovotelo, predgovorza knjigu R. Barra, _ Zadovoljstvou rekstu,Cradina, NiS, 195.

172

prsta (u ' koja ga vrti oko.malog a lepotica je.

stereotiP "11"-:l-.?::

i"ifi ;t;;;1"; "--"Jii"r".*i' se r"Jeksouog'ridio-pozorista ljtb""t9 i " ",5mt" -';hr"l"i""f , ismevanj -':tJ:pilfi

;:

komidffiffi#";;';F iia# vizuerne aktera:lepoti-

Jtili-i"i, iirietitt;uprotnosti seika'lpak'.poi"#**ils, "li *znogdebelog ',lifirt masovnoj u likova ?g"ii""tt . -kulturi

ffii.?','#i#i*tl::*l"s',r*% 'T"":"i"#"n,'iil,f iil":-.*:ll'i;ill""JlTiJi:; p'ilikgT,t_llt-1lJ:,'-noe idnosr") (.,prakt Irika' ika.zahrezahte,\;fiTil;iili;i#"i'r"" io*ti"t ovosa ".";il:I p'Funosti ;i# ;;; Jl$l^ai,i' n?::.n

;";;J.""";il ""ri :i'1:l*::^'*#,;X{ill:

da je upravo,la lianost.ledna lr.o-^",u^,, ,,.n.uu

*u:l'll;-';t'ru";ff*""J"!:!i ffd*n"fl""ffi J,xJ':f.*[
lff ;:ifi:;ffii6

)ir?T.*:T#*li*xrun*;:rlf f i#i!J":":,"";"nin"g'*p"t'"-i.popularnosti' ffi.';;;.,l" ;";alnihdednostiL
j'ftl"':yx'[ i,l" :jdtll-;:-""',','m,x'ij'il:'f,.i jodse dela' l" -:",H:illJ-iil"ii"ri"i"'"*"*idkog pozasnivasvolu . ".*iulu u masowojkultud koia emocijalpak' u ljudslih "' izazivaniu i;*;i;;;; pesme,za -razi" 'H;'tit"i i" "it" tipidnekafanske *:5"'.:

l'.#i;i:;;;;; ":S,i:u;l,ffiirl;# ll il1 ;;i p"*' romiltleLe,,st31t1:"

ilr;ffH:ulti;n:";11,11"1 lili$:TliJii:i'r':":if donizam, zadovoljswou zlvotu'

l':"*ll,l,"i]lliil'; 173

ljubavi, izlascima,odevanju,obidnim stvarimaodigledan je na sceni, u scenskom imidiu lrpe Brene, iiniOZu dlanovanjenogorkestra,samoj scenakojarhitektonici. Odigledanje i visok Zivornistandardkoji joj omoguiuje njena populamost,i o kome se saznajeiz w. ,,misovne ,t,".u*.""ss, a koli je takodejedna od bitnih teznji pub_ like. prepoznavanja u scenskom aoga-
174

iskazanakroz imidZ sti. Zenswenostlrpe Brene priblzava

se erotskom obiinama. patnle' kroz ialu i humor. bez strastl' od pesmedo ponaianie scensko ,""i" fiLli""ei ii;.";i;il;';"

.ill'::T"".i,:J'j:n**r.:"""*r:5

Provundiianoe ponxania prelazeu samosvesno' to bilo i bi iesto humora' ;:;;"" I; ;b6.d'eno BreninaZenstve"t* p"id*j.. Upravostogaie "r"rri5i"'iptii*,ljiva brojnimgrupamai sloievima niimuprilrvatljive rii.l'i.ii pt!p"^"i'u i putt" sumo imidZai garoi""' irpori-iniu. Koncertnomenjanje i promenaiJ"-oa'g-"t, i p,ot"nutnu-u.ponasaniu pesama'i to ;jik;"k"J. zahtevajurazliditiblokovi dinimici i uspehu-koncerta' inosi 'iiisio.i-woc"e^'

i publikediniseda je jedanod

rii-ii"t"","*tir, fenomena TlP*" kojuBrena eri't'st f"Il?P:: ii;d'"i'J"l'i"#j'-"'""J" je-njenog '#iliil kompletnog {on""'ttito deo i deo lika,(identitetaBred;;#il;;"jekta d.!:' -:tY:-,.::1.::I 3;;-;" {6e,'uo1a' ".*a, nastojida ve6pozivomusposiit".',i.l"itl

rn9i-1"::-:T:; "1'";r'uii.[;ul'o^bezobzira.sto (sto'9c:1"-:l lienosti

i il;;;i;;;li;i

odredenoj

uude pre svegaljubavna'usmere-11 rt;; i;;;^ spotovaove Pesme ..ii"r, ttitt vizuelnooblikovanje na celokupnu odnosi "'.j.'1" r" " l."i"joi liniji poziv

i sl' istiie proslava iiiil" ir.r.l,;;; u"iuuu"iouittu' irirlitil"ii.""ouuhvatnostpoziva)' . r, -j.^ mita^o -ou*euiuii P t" ir*"'i nastanka ;;fi;';"ilil; i muzidke koriste6i sesvima' i6.!ni. modelas6' i kultumih i. J'.il.r.L-'i-iieitih stilova

+l:'P*ml:dit*l';ru ilr*Xiffi ";:llrf t"T;: fifiJr"x: ? *tl*;"q:l,lx'

HF#

Y.''ffi

175

l

t$5; :i:'*J11":::lil'$ru::::::,T;l'f

l

ona je proiirila krug publike sa publike novokompono. vane muzike ka publici zabavne,te predstavljasvojevrsnu sponudva osnovnatoka masovnekulture kod nas. Zatim, ona je pomerila starost svoje publike sa tinejdZenkog,na dedji uzrast (odgovarajuii pandan u zabavnoj muzici Cini grupa ,,Magazin"), a din"i se da je time otkrila i budu6nostpotrosadkepublike. Sezdesetih i sedamdesetihsvetskakulturna industrija usmerila se ka tinejdierima, osamdesetemoZda vei i u deci vidi velike potro5ade.U ikonografiji koncerta lepe Brene posebno mesto zaru'imaju upravo slike - scene uspostavljanja kontakta, prisnog odnosa sa publikom, kako kroz verbalneporuke, tako i neposrednimkontaktom silaskomBrene u publiku, ili izlaskompublike na scenu, stalnim pevanjempublike u dvorani, ali i igranjemdece u meduprostorimasale. Slobodno ponasanjedesto se zavriava onim (to se naziva ,,kid-scenom"- predaja cve6a,poklondi6ai sl. Ipak, ono 5to Kundera naziva vrhunskim politidkim kidem: scenu kada deca predaju cveie politidarima (Nepdnoiljiva lako& posnjanja), ne mora biti automatskikid i na estradnojsceni:to je ovde deo stvarnogprojekta uspostavljanjabliskosti sa publikom, i izraz istinskih oseianja te publike - posebno dedje. Razlika je i u odnosima: razlidite su pozicije i primalaca i davalacau oba sludaja.Psiholo5karazlika odiglednaje vei samomanalizomscena,proGtomograsporeda udesnika,njihove metlusobnekomunikacije,itd. Iako po sadrZajuiste situacije, ikonoloiko istraZivanje omoguiuje da ih razlikujemote da ponovo dovedemou odnospolitidko i estradno. Susret Brene i dece na sceni slika je simbolidke razmene,susretaZelja i fantazama,susretnas samih sa vokomponovanenarodne muzike, i stidi se da bude uv*tena u tu grupu. Uostalom, dovouoo je uporediti vizuelnu strukturu spotova SamanteFoks i tepe Brene pa videti da i Lepa Brena u potpunosti koristi rok-ikonograftu.

- ryna i gadZeti NovokomPonovanalaitura

t"k Predmednamenjeniigri' koji l" Tt^T:

::*

ilni,i:fi ::u*:$lI'm:"'l ffrJ 11't ll"'il:lF,"*TI*iilii6lgl'dlT Jiitoun"" u,uoo olovke-komPasa'

;';*n's"'**'.;"""qi::ileiil,: nais'oj .;H'HT'nisu il*# al*::"ffi,tr#l

Marcuse' (Herbe !::t:!.:oi1it\i!li; s''zsl rsoe'

f:filffiffi;su'ii"'",

':{If :"-H-:,iJiil!iff ?:"uffi il}il*ff

*{ini'i'*" L*lfr *$".#t#:i*fr ;xnrm:i""]rffi l{'::lf;=t

rfl":*ffJ*"i:

*#,.;,:",uulixtlui**'' ;h1{:*{i*ii;ll#r:r4EP iliur"f:r:H:lgl''"'Ln*l: ;i::",*'tn -lr.J i n. zna, te PokazuieEtrnst

117 176 -4

Francuskiteoretidar i istoridarkulture Sesnonazvao je sve ove predmete ,,protezama" savremenogdoveka, ,,protezama"koje mu omoguiuju funkcionisanje,a koje predstavljajujedan od trinaest efekata modernosti.57Interesantno je da je ovo takore6i jedini efekat modernosti za koji se moZe re6i da karakteriSenovokomponovani kulturni model - drugi jo5 uvek nisu do5li ili su brzo priguieni. Video igre, kompjuterskeigre, gumeni ,jeZevi" koje prebacujemoiz ruke u ruku ili metalni prstenovi u vidu harmonikekoji se elegantnospu5tajuniz stepenice, sveto vi5ezabavljaodrasle(ili netom odrasle)no decu. I nije sluiajno da u jednom od Almodovarovihfilmova videnih i na FEST-u u prikazanom stanu junaka bez dece, na vidnom mestu stoji kolekcija ,,mastersa"odrasli su ti koji svoje oduSevljenjepoklanjaju takvim, sofisticiranimigradkamakoje nisu u detinjswu imali igradkamakoje mogu mnogo toga, od neobidnih,snaZnih pokreta, do razliiitih transformacija(dinosaurusau vasionskibrod i sl). Teleshop-ovi,,,dZirlo prodaja", Raul Amon, ,,interplast-trejdovi" i mnoge druge nove privatne firme nude mno5tvo ovakvih proizvoda - nekad i sa korisnom namenom,ali de56esa potencijalnokorisnom namenom koju nikad necemoiskoristiti.Bitno je da 6e se okruZje ispuniti ,,su5aiimalaka za nokte", amajlijama koje ce preusmeravatinegativnuenergijuu energiju ljubavi idrugim nizom ,,korisnih"sitnica - igradaka,koje fe u male, stereotipno uredene stanove, uneti privid novine i dati oseiaj modemosti i pripadnostisavremenom medijskom svetu - medijskoj civiizaciji. Umesto ru(ka - ,,Top line", popodnevne kale - Orbva tli Planinska vodica, a lnsle vedernje kupke ,,Orkanski visovi", tako da ce iluzija nove, moderne lidnosti,preporodene 57 Zan Sesno,O modemosti,Cmdt a, br.9-10/1987.

178

biti potpuna' Tada r, savremenimponaSanjem'

''-

qefo:l,ri:fnovi smisao- zivota ilili"olFq o.tiii" potpunol"^.',1p.':',:i:'1't:il1 "'s... s; Jtr"i,np-':

'li;J; lt*I".f-.yl^'*"I pP]TIi: r^-,i,i",pt""*d"je nepdsr'ednost.,,gr+"lji.'

'r"ll,.lb!"91J?:il.i,:i"fll',T,1,',T-li;'

-devoike to;e reklamirajutombolu' instantdobltnlcl ,unu i .-4i... Misao ,,moZdau buduinosti.i,mene

"'1"."fti il;;;;;il

iir n"li Ii6tt s kojimiu otpo&tikarijedruitva"pokre- preduzetnika'novog-

doveka' i" i"iiu i ut"iju neofolklornog '"el'..i vei svi,modeli pokupovani su kojoj ,i..i '#;

wii;, ;ffi

kuhinje tcuiatill,automouili'

isTdl:i nalnovile

il.Tt"i,t : :-1fl-1*: ;r."dti;i; lil ii."'- i'utt.ui"pJst"ne u garderobail#;#";F"th

rakoce-9::"-:fj"l1,) firmova'

'r;,*l;:::l'r"*ru;:Tf',J};'"':oi.# da a roditelji. li" *'"t*'".iri"nom pevaeicom' svo.;tm prema dug spavaju" ,i.. svesnida su oduZili l'"tr. ';;;;;;. it vise ne naturaju'*i:l: iT::dl: napravljenena (doduse uglavnom

d" Singapuru),'re6 tiongkongu'iti 3:: staj,el-epa za\tl"ll?

i'iuuruiuswo' 'rip.*" :ifi;?u1i"iriu*.t i potpunisimbo':': iJg"*t+6i "j",.sri"i" BarbikasaI::i*1 *J"fiiluiz"t igtueieodraslih kotinludu*u'.transjgrmg-rsl1 rn"."r^,#r", "i"Zzu ista rput,"'J^i" ih istouZivanje' iiir'tili;;;;'B;;;;' - isti kid odnos moda ^"""1t.i!"li.""".i"irizacija,

r , :^--^-^ :

danasvei tako ispranai isto'neEwo""*"" ti"i"g*"'-ii tt tld" u zemljama sa-dtr'v devedesetih sodina' Jud;? podetkom ;:;ii -inop-orii"u' prodalo-m' reklamnom i televizitskom iii" jedinstven"potrosarki razmerama ,".i.tim ill*#iii " upadi uzlet". -t-ptluu,nuinicijativakoja je kulminiralaotvaranJem radnji za prodaju U"rUroinit komisionai trgovadkih t79

ukrasne i me5ovite robe, otkrila nam je ruZidastesveto. ve dedijihigraCaka(interesantnoje da na5efabrike igradaka i na$i plastidari nikada ne mogu da proizvedu igradketako jasnih i preciznih boja), Sarenekancelarijske predmete,pisma, tranzistore-narukvice,upaljadeu hiljadu razliditih oblika i dodatnih namena,priveskeza kljudevekoji nam se odazivaju...ukratko, predmetekoji dine obidanljudski Zivot,kroz poklone koji se prave sebi i drugima, znatno veselijim,Zivopisnijim,popunjavajudi teskobui prazninu svakodnevict.Razgovorezamenjuju demonstracijenovokupljenihroba - od video uretlaja, kompjuterai kompjuterskihigara,do beZidnihtelefonai telefonskih sekretarica i u kuiama onih koji se iskljudivo kre6u od ku6e do radnog mesta i obmuto. Prva euforija nabavkeje proila, i sad,prikazani i iskori5ceniu naletu pwih interesovanja, uredaji i predmeti nabavljeniu dt 0' kao ukras i uspomena na jedno stoje free shop-ovima je privid bogatswai sreie olidepostojao wi:me u kome ne u nagomilavanjusjajnih, korisnih i beskorisnih,visokotehnolo5kihi sasvimprimitivnih proizvoda. Olidena u robama koje koristi, populariSe,nova folk kultura pokazujesve svojekarakteristike,sjaj i sladak ukus kida kao i su5tinskuprazninu znadenja,ideja, vrednosti.Od patrdarhalnekulture gotovo da nije ostalo ni5ta (VEP, SEX-BOOM, kao potraga za vednom muiko56ui njihovo komercijalnooglaiavanje,upravo su suprotni tradicionalnompatrijarhalnom moralu). Nova kultura, preuzevii ideju oswarenja sre6e sada i ovde, kao jedini imperativ,koristi se bljeskom,sjajem,pozivima na maitanje, iluzijama bogatstva,lepote i zdravlja koji su dostupni svima bez razlike, i bez mnogo muke - samo uz podtovanje marketin5ki veito plasiranih poruka o raspoloiivim robama - shva6enimkao preporuke i upltstva za bolji iivot. 180

III NOVOKOMPONOVANA RATNA KULTURA

KIE PAIRIOTIZAM 6estododemu na svojimStakama --Teturaiuii zga?iornrava; bih ne da p"o"Jt a" "il*"o streljameetu duse mime da ;il".". ;;;l' do'inom u a Ztdnja ' i'jJi"i"i'rir""ti"ir" mene' oavuklaje za ;"{;i1'Jil;gp""..'"a maskuPatriotzfira' (h M Percrit)r

sistem(tlrulY l Svakikultumimodelje otvoreni swardrustvenoi prema odnosu ii":l-" " il;;;t icl

I !i.i' JiG

r poritidkoj -dinam -:t:i"'l1:t""I u'tomeootazido kruPnih

Hffi"J,;.#;;

;;pu.ikY:*,f""tf ffi;il;";. i i:,ffi; kulturnog i' Jtl""i"trirformama.suakog

iiT#i"'" jezik'razliiite I'.i.-#iijtll.ativi komunikacije'

p':ii,LTsl?j,t*1;"tr; ;;;;'r*j;'i;'"'. stvaranju, " traorclll"''' orostoru, danas' ottiu:iinl';od ,rIiJ- itii""""i"' sverou naweme odnoiu

I$H:':fr1"fftffi';;,;;i;

;"uof"i"i:H:'f; TJlttminmoa"n'd9qr,i:*'-;' adanas r"'"oistidkom' i'"i"i'p'J"t tr,"tiJni'fiill'?T' --i

Filosofio ]'dh'k'' N--ou"a"* u n Ko$tantinovid' grad, 1981,str. 216'

Nolit' Beo-

183

nacionalistidkomideologijom,kulturni model elitne nacionalnekulture, populistidki,novokomponovanimodel masovnekulture, standardnigratlanskikultumi model i rok-kultura kao masovnakultura mladih (ovaj poslednji model ipak u manjoj meri), preuzeli su obrasceratnoE vremena,podredilisvojewednosti,stilove,nadineizrai | Lavanjaratnim zahtevima.Niko nije ostao posteden negati\.nih,razornih uticaja drustvenekrize, rata i ratnos profiterswa(ekonomskogili duhovnog,svejedno). To profiterstvo, maskirano patriotizmom, uzvisenim ose6anjemduha nacije, nacionalnogkultumog identiteta, u su5tinije nacionalni mitomanskikid koii - odi5e podjednakoi megalomanijomi ksenotobijom..z Nije dakle r€d o tome da se samo istii€ razliditost, posebnostkulture, ve6 se istide da je razliditostpre svega u kvalitetu:sebesmarramoboljima,postenijim,izuzetnijim (otuda tekstovi o posebnoj misiji), a u potpunosti se zanemarujutamne strane nacionalneistorije.j I U tekstu tJSeka Kolakovskog,poAskopitank (objavljenomu . isroimenojkniizi BiserkeRaitic, SIC, BeogaO.i985.) OovotinoUi tito zamenirireapoljskorecju $psko pa ria tiraocibudu iasvim irverenida Je red o teksrukoji je napisandanasi o\,de.(..Mi smo divan i hrabcr narcd, hrabar i talentovan, sposobanza neobi&le Doduhvate,ali izmud€n spoljasnjimistorijskimzbiwnjima. kojernje sidbina udinilanaZao - ro Je najrrajnuratGlomkolr ne prati samorrutrl misao.vei oDsre osecanjevprtvn 1..-) Srpskopiranje se zasnivana borbi sa takiom duhovnomkorozijom-(,..) Degradacijajavnoggovoraposlalaje rrajni eremmr zvora 1...) dotaztdo odnarodenja,ne gubefi maternjigovor, eli gubedi wednost govora kao oruda nacionilnog poso;a-n;i 1...y Ziveti u dostojanstvu znadi odluditi da se postojanjJolsfag niroda ; ovom trenulku.resavapitanjemSrba koji Ziveu Srbiji 1...) Nacionnlno Jeonsrvonrt(adan{e postojaloi * prosudujufi zdravimrazumom _ necen*ada postojali(...) TakvogjedinsN nije bilo u Srbtt eak ni za weme hruerovskeokupacije (...) Ko je u Srbr? tra levici a ko na desoici?"(oa cit. go.7-16\. r O ivome ji na izuzetnodokumeotovannaein DisaoJan Juzef Lipski u tekstu:Dve otadZbine- dva palriorizma4primedbeo nacio_ nalnoj megalomanti i ksenofobiji poljaka), objavljenomu zborniku rotFko puanje, op. ciL, pp . 111- 138).

184

koji obeleZava m tvorevine ovog duha patriotizma

ili naredbom ostlaren zan-

tr"d:i'j1si;i..c-l_"1"]l',,i1,:"1i"'Jl Proslava ni modelu iubilarnth -r aniaDanarepubli.l",ili"i iri-r.i"**i. kao'iproslavlj d.uh preditavljali,nwi sustinski bi iii'6"'i"'tilr".-a" novim prividno o li,iri""ti.-i"-li-ttg samo. kultura[ek t ;;^;;;i;";i.l;t.';" i nacionalna

"lit]i.: o?r;i""k' l.iit' *iaje starastrukturl koja je sva,-u svest "ftr*-Stoftwr. Ideoio5ka -ctnb-6ela'vezalase za p.leiu*u, tnunir,ejstu, u taj tako jednostavun: :;;;,"';*d; l1Ygl1d ide-

nanacionalnu aJmunisiidke i*iH;;"h; druga'a posmenjuie lako ,.I-Jnr'oog*u uu"k,r'i J; "tl"f. irnta rakterizacijama-nllp::lltY:li 'l'1#"[;'iJ;'il;'i.oii

kovanice' "r-i *"'i'intasme'

koi! l(alakleriiu )ve neprijateljeupravou tersrovima analiziraiu6i^,ovu ,"i lii"?ti tit.o;I. Umberto Eko' ratau zariw'

J;-s* ' trenutku i..fr"""'*li"'daje.odsovor:i9y.111 $:,i151 bivsi kakav fft".i'iil;ill;ilu'ei*ri "igo* ranatizma ;";i;;ilfi;il;

;;;;il;

nisuosecaliMozetemisliti'!9'91\l3i stojedoee-

samo lffi.ll:ilffi;-t.-o'uni"u',n" qtuStvo' ygt""TT.l!: nt an ra5irenihruku. vec mu nitistoje komunisia' p'"'" :';i;'#ilil1;;;ii'si"l' ililil;ii.

druiwoje osuM.a;tim, bi*eg komunistu

dski vid'ici& u 1w2' o-u,nu"rro rko' Rat menjajezik' Beo8ld

185

dilo na svakodnevnookajanjegrehovazato 5to je bio u redovimaSatane.I rnoraoje da dokazuje,mora6euvek da dokazujekako nije viSenevaljao,makar trebao svojom voljom da se popne na lomadu". Jezik ovih ,,pokajnika"obiluje strahovitimpreuveI lidavanjima,o5trim metaforama,lepljenjem atributa na I atribut tako da se do kraja redeniceomraZdnapojava I narod, lidnost,partija ili bilo StaStoje drugadije,razlidito, do kraja demonizira(nova reC - satanizuje).JoSje DZordZOwel pi5u6io Spanskomgradanskomratu pisao da u njemuni5tanije bilo tako prljavokoliko Stampagopb.i.o 9n1. kgja je nastupala u tme ooregi:rqiuito ' KO_Le'!deologrje. Elitna kultura se hvata za nacionalnokulturno na., I sletle i patrijarhalne wednosti, zaboravljajuii pri rom l sve one istinske tekbvine nacionalnekulture koie ne izviru iz iz folklora folkloraili ili duha duha svetosavlja. svetosavlia.Tako Tako se se iiNinova ifinova i izviru il.agradaza publichtikrr dodetjuje delu koje obraduje odnos Srba i Hrvata u XIX veku, Novine beogmdskog iitaliita i mnogi drugi dasopisi iz domena kulture i umetnosti preplavljenisu tektovima o istorijskim kulturnim zbivanjima, recenzijamaknjiga koje govore o pro5losti, svetosavskomduhu, pravoslavnoj mistici... Umetnost, sawemeni trend, novina, tek je na margini naudnih,kritidarskih i publicistidkihiqteresovanja.ParadigmatiCan primer ove orijentacie - Pohtikin subotnji dodaak, na najreditiji nadin odslikavatu prevlast mitskog nad racionalnim u strukturi srpske nacionalne ,svesti.Nostalgidniodnos prema pro5losti,nacionalnom lkuhurnomnasledus jedne, i powataksakralnostikoji rbtvoreno ,,raskidasa prosve6eno5iu,idejom razvoja i 'hapretka",6s druge strane, boje sve kanale transmisije elitne kulture. Arhaizacija umetnosti upuduje nas na 5 George Orwell, Homage to Cat4lonio, Arrgtst Cesarcc, Zagieb, 1983. 6 Pie[e Gaudibert, Du culwrcl dll J4cl, Casteman, Paiis, 1981.

186

ali od detiri modela arhaizama Dostmoderne,

'";l; ;" " nasolelitnoi1*9t1.":111-il:"3: ko'-1 deakcioniarhaizam'

reat
pgtrucu ,'ile, " i celati nostati;ii-a, .'u-\oi:1111 od darje uiretnost 'i's' ;il;;;";;;;;d"3ii $ i.itgl"YlLtl i"t."", Ji.i :" nekomunikativnom kao i eklektidkii p"stoje, ;;i.i';'i';i;;i u 'iilil. ali oni nisu centru paZnjesawemene arha-

reakcionim R;i iule u"c, snagu i :!*sY",.n!ih-tijim snaZn "t..i""it"o di"i'it delimase umetnickim f lakvim. t, p"ii"u" l#;;il da q:P]\.1: propagande.tako 'realxiorl ;;;-;;;;.. kbrpusa i dela kao ova

biraju I ;ii'?il;I;i i ""Kliollt"iilili"st ina", ,.sawemena" ,,aktuelna"' i"iuttutnimodeli rok-kultura modela' r"oift.l" .-fieitl oblici alternativnihkulturnih niih i unutar se iako *ta. 3:ffi;j,; H;il;;;;,t; ratneidolatrije' primera *oi" niei mnotNoneslavnih "'""i na o:::llt^ll::"^lll"l izdato' u'ir;;;i..j le poruke propa,uuuul,"".urit"

kop direktno emituju

orno-r:, g""ai.ii"t"'"J'2r""'.1?. ?li:".:*T*9:"::

ffil;',':n!, ;;.11tiitii.Ts::i:i: 3; :?ilf:?i-*:jl" sluZiu cilju politidkemoottzactl druge). -il""J,Tiii;, bilo "-t koje

.-..,...-razmahuje kultura--.-"r;,;" novokomponovana -.*.uiuei koji se u artefakata rnnoswo ," "";Ji!"'jednenove"kulture" proizvodima ,usiinitogu smatrati

- Dotkulture rata. t"p"""iitiiir.i kulturni model' ili novokomponovani slojeva(od por"ii eiiJ p.jp"J"i"i razliditihdruSwenih

erisra$s\ih,r1; iX"ii'liialiil. ;nika+eljaka'radnika rpakle privatnika)' L.-rI",i,e;"".^ izanatlija,te malih

, l*f*:#Ti:'Wtrziffi I"*mrn:'lx**l:f Napdjed, Zagreb, 1988'

187

tek jednim- manjinskimsvojim delom uleteo u slavljenje ra-ta,ali je taj deo d_ovoljnoglasan i medijski uticajan, . da je zaglu5ioi obeanedioiutanje mnogih(To je jo5 vise tadno za druge kulturne modele, unutar kojih i dalje postoje i deluju umetnici, a i publika, koji umetnost doiivljavaju na bitno drugadiji nadin od propagandno-mobilizatonkog,ali je njihov glas u javnostinedujan). Retorika novokomponovanogkulturnog modela uvek ie bila retorika zabave:glamur.novac iprovod osnovnekarakteristike,te je na-pni pirgleEtildii kako je ova kultura zabavei lakomislenostipostala kultura rata. (Ipak, u mnogim medijskimemisijama,na koncertima i u Stampi,-zabavnost se negujeidalje kao osnovna karakteristika:Sder lNa je paradigmatidanprimer). Ovaj fenomenprati se na obe strane linije fronta. Pwi finansijeri hwatske garde bili su vlasnici kafi6a i - kod nas,srpskirgardu finansiqqli p41at_ai,gb,r-lnici raju vlasniciagto-.otp3{q! !!qfuq!a. a vlasniciposlastidarnica formiraju i sopswenejedinice. Naravno,ne treba zaboravitini privatnike iz Nove Pazovekoji su, opodev5isa tipiCnom ,dZiberskom" ikonografijom (Sajkadei sl.), zavriili u kid gratlanskojikonografiji svilenihodela i maramica,Belih orlova, Sokola... (U tom smislu moZe .,seredi da je Bokan izuzetak,a Arkan - pravilo). Pwi i$obrovoljci na obe strane regrutuju se medu dlanovima fnavijaikih potkultura: Bad blue 6oys-i kao da su jedva dekali mogudnostda udu u istinskesukobesa delijama, sa kojima su ve6 godinama izmenjivali retoridke, ali i realneudare. Kult oruija, uniformi, sticanja,rasprostranjenunu, tar ovogkulturnog modela (vlasnikjednog duvenogrestorana jo5 mnogo pre rata lidno ubija nenaoruZanog provalnika, takisti pucaju na jermenskeatentatore...), dovodi do toga da su vlasnici kafica u Bosni recimo, kupci kamiona oruZja od uiidke fabrike; prve eksplozije kalikara odjekuju upravo po beogradskimkafiiima u 188

- inadestalni gosti ili prijaDowatnicisa fronta ,Iiil^' - a"-onrtriraju svoju ve5tinu' spretnosl'

',,g!:t :'":r!i !:IX!::,iYeHli5-; - dobrovolj'

":om - pesmomnovonastalo.m' Juna:L..,--^-^ali

re6ida (l rlnijeje bilo.teiko Y:-li-H?::; tradicile'

ii'ffiil^;;i'J ; ioklora,nemogude' P"tll;'ll:Pg MoZdase ]'?.1"^t i.,"

gotovo

komponenata ,.,,..",*r "-L^ ai izvire izvite iz onih komponenata saho da zakljueiti

p"iiii"trt"r^" kulture.kojesu najvi(eu susveta)' ." "J"6ttiti" modernog '

Sryskatrufu od ToPolcktd zasvira Teiko onom ko nss dtra' Svaht silu sktmi6emo Za Sfuijuginuiemo' Srtin tuti, Sbin Cuti dok se ne naliuli b (r"fr"") Za Sitiju uvek sPternanda se bije nije io! Srbina niko Pobetlio 2t. Refren se Bmco dmga svog imena ne stidim se lto sam SdtinPonosim ZaHiniem se boiiim libm Robovati nctu nikom

Refun k. penovi deseterci,u.tradicljamanavijalkih a Ovde, -ti"r',""i" dostojni)'8 su jedina tiadicija koje --

jedna od medunaiavavoditelja Porr*J*o i" signifikativna sela*oiu 6emonavestiu celostl:

189

tamo, nove gradskepesme. Kako dobro primeduje Svetlana Slap5aku svom tekstu o rebetskoj potkulturi, gradskepesmesu umivena i sterilna tradicija,neriskantni, namerno petrificiran i razvijan model pro5losti,te stoga ne dudi njihovo oZivljavanje,jer se samo kroz takve pesmemogu slati sociopatskeporuke sopstvenom narodu (BoZe,Europo, spasiHwatsku). Sve to svedodio dinjenici da su dominantni populistidki kulturni modeli i ovde i tamo, zahvaieniratnom idejom i neftpeljivoscu,otiili u kid, patriotskusladunjavost ili ispraznost,vulgarnosti prostotu. ' Patriotski kid zapadaovaplocenu Danke Dojihnd - tekstom, muzikom, irnidZom i ponasanjernpevaiice (koja kao da je si5la sa stranicaza gospo
,,Hvdlagospodinu...i ZivelasrpskaSpartaCma Gora! Bra6o i sestrs,vi znate da je suha Sveti Sava- ikolska slava. Skolarcikoji ste ovde - Sre6naslava! jedna Zena koja je divna majka, koja lepo pevE koja je , A sada deznapored svih muka... Poilovanjes€slro!" Ovaj teksl srlirieno odslikavawednosti na koje se u srdasnjem i trenutku odjednomnaslanjanorckomponovanikulturni model.,,Dide I Bog da odriimo i 111-poselo!"Bog i iveci u medunajavama tubavnih \ pesama, osvecivanje kafana i kocamica, pokazatelji su raspada patrijarhalno-g morala.a ne njegovemodernizacijeunular ovog model;. e SvetlanaSlapsak.Pur za reberiku.polfuil&ft, bt. Zl 6. 10 Kid Dinare koristimo kao oznaku upravo tog ,,patriotskog', ki6a koji se poziva na partijarhalne,tradiciooalnewedriosti borbi, ra@vanJa, uo{anp... rt Aoj Tudo Tudmane kad ti Mage nestang dodi nnlo a po*lo u Botovo selo ako sntei(2x\ Aplau2 - bubnjevi.novr srvar...muzika: Ide Pem ide Pemjaie konla bela i za njnne Srbadiia cela

190

posterr koji se \ezlia BoiE Vuiurovi6a, slogani i

i"ill t" .i i-i. a: Aoi Moie . kn2loce":..V:f iz KnezMihaj- ni"n itu Yuce;suveniri i*i

itd." Snupi sa Sajkadom, postaje"Prepe- 1 NouLkotponouunapesmaPonovo j pesma" - na poznate,melodtj:g":^Ei.t1.T* bumim u desta pojava i"ftttoui'(,o je inade ;. k;;t.; n"*o ut"..nu "u istinskostvaralas-

poznatim oktu"lnostmorapribegavati ""j'..'i""J "f p:s\a.c??an rulama).Takoje "oZivljena" -?':,': diri lane'diri

ffifi';JL;;;,'a.uin t"tuu'tus",lakoj ;;.;ii^""

pesme ratne potkulture postajernelodija.

rasistima"' ;":;; ;:;;ts*d - posveieni,,ew-opskim Srbije: protiv zaverili se onimakJii su Ne znam lta Cu zatsta,za$ta' od Evro7skih faiista' fatbto na sve stranesamo laju hoce da nam Ptogutoiu Stbiiu'

poselimau inOva pesma.izvodenana nedeljnim dozivljavatek J""fii u."e" Baji6,praw kulminaciju

korak Bra6aBaiia: U E bivli komunisti javljaju se i faiisti a dolina jeti isti isti isti! TomenaSi hini Poilon dodelitu neki idioa dodzliie santinu i novce a on ode u muPovce' A ito ovaj dulek nalo zezo To ie n43astela oDaveza ier dojemoPft zo muqovce Boie mili kaie 9no mt orce' Svi/ Jvi/ Svil Svil Jvr'/

191

Aoj SvaboGenieru,Genieru, Sta spremaiza veiery vederu? Slovenijamnogomala, celebi ti $tah u stomak (2x) Pitaj ljudeKuiane,Kutane, Ame da seprehrane,prehmne. Na Tiglovu neieiito, Neka$ejenb i KsrdeljPogledajte drugovi,drugovL tut pumpsmaredod,rcdovi jer je ,ule punekanreisprqznioAnle Markovit. (2x) Radio B-92 pripremio je izvanrednuemisiju ,JUTOPIJE" posveiene srpskim i hwatskim nacionalnim pesmama:iste melodije - razliditeredi. Sqbipevaju:

sl",ill',i"illiil,ii sluiaoca' uhuproseenos .Mnogi Dtn ! celog sni iioniie

::;';il'ii;

oi sfui'nmotinemojtuSovoit harmonika "ciilnttt*" I n buice motinimoj tugovati doboduSrbiie zo iie' se ili't" i" ati', zostava ba4:!' se Bii sebik. bip. h\otski :Ite -' )t tiooai i za dom' hNatskidottt!

j9"rj9,'llTii:,.:*llt"""o*:TJ; Ipak,mozda* pfl"':,",1,1

l;#li*l""if"rp"o"i.'".'.:dpyqtllf ; 'S "9,:-

]:'"J'ili.""'j;J;; t',f :: I "Y'll:; "-l;:r.l'if::1.'5'#

r'!i:r**i]:1 *e*':'i -d-';s""9 Miloievi6a, bedZeva

i."""if#ff i'il;;in'oJiroeinca.o-uiicaiMittui Mi'i:Ji6''D::r:

;:'T.l il ;";;";; j't:.s, "V"ii .9'" l"t^1:i l';il il;.}; "ll"*'i" # p-esme nsk€^, elo"ie, zatim otag.zbi

Madimla, mariiralakralja Petmgarda, dame Gledaleih, gledaleih beogradske Komk ide za komkom,a ja junak za barjakom a Hwati: '

192

c!i"

IiiX,i,i$iJ;r::"r,i;ia511',.";13n1 ";om "'noga'"zatimslikakapeta-

l;iH"".ilji5;

$''ltim*::ru*$"Jo:l:"f:l r'il;:,t:'"::H'd;i"".i:'ff :"fi,:JiAilg:"',Xl,i

Iilrtale, istdalezagebaikefrajle, Komk kle za korakom,mladi Hnat m barjakom.

Sve ove pesme,pevane na iste melodije, kori56e, istih redi, simbola, samo uz razlidite aranZmane njem i primerene muzidkomstilu svakogpojedinogetnosa,treI bude nacionalno oseianje, da zovu u rat, da ba da I ljude za trenutak kad 6e biti pozvanipod senzibitiziraju i' zastavu.Ova kulturna ponuda u domenumuzike moZda ne odslikava najbolje tu jednoobr znost, ispraznosti eklekticizam,iako dobro ukazuje na stav da su sve krade i prekratle dozvoljene,vaZnoje samo na bninu stihovati postojedemelodije i uglazbitiih tako ga to odgo-

Poduhvata' tek;l;,rfttrebliene novirrl"hrvaskim"

."#r" t]".*"tt"a

Podrika-i kralju,.i

l;::'#l'il":1"#;il X; iX'l:*:^1;::"^fi i"'i'"glldq:Y i"u'llillili,,"o'iJ i" '."'IT '-1f,fr:,:j1"""1*:: ilry1:'f ;"i"rrf "l:lK;i lltil"T,lifln:'"".'"1H1;ff ',l'J."':';^i.Uiil""ilfi "-',.1;f ^c;;r."-1,11:,f i Ii[Ji': i uopste' misile horilst<e I'X':"Hffi:;j;:T;;;d; iot"unotil it .i"t"koj

kulturi'

januar 'olbo' ponedeljak 20 e- sol"su, Poginula tri vojnika' 1992,godine'str' 3'

---l-'

Ipak, na pitanje odakle totika netrpeljivosrmedu pripadnicimaolog kulturnog modela, nije tako jednostavno odgovoriti. Pre svega,dolazi se do nedostatka tolerantnosti,kao jedne od osnovnihkaraktelsiilIFrema istraZdniiii'viddni;ilim biijbntadijama piipadnika elitnog i novokomponovanog kulturnog modela odigledno je da osnovnarazlika izmetlu njih leZi u mestu tolerantnostii orijentacijeka visokomZivotnomstandarduu ova dva modela. Tolerancija, druga na listi vrednosti pripadnika elitnog kulturnog modela, nalazi se medu najmanje vaZnim vrednostimapripadnika novokomponovanogmodela.Standard,Zeliada se ima novac.da se posedujustvari od wednbsti, kio bitna teznja piipadnika ovog modela, rnoLda mole rastumaditi i poJaw ratnog plena - pljadke.Etidkapitanjasu stra5norelativi-Dovratnika: zovana.MoZe se duti dak od znate- ima gra-mzivih,eto moj poznanikje uzeotri traktora isedam prikolica, 5to je morao i tu sedmu,kad traktor moZeda vudesamopo dve.r3 I kada se prepridavada li treba do Drine, do liniie Karlobag- Virovitica.da li da se Srbijavrati na granice iz 1912,ili Hwatska na granicekoje se vide sa tornja zagrebadkekatedrale,ne radi se u stvari o ratnoi strategiji i planiranju, vei o ovaploceniqlrgovadf,og duha, duha pijadnih cen;lanja I nadmudriva_nja, gde je cena najmanjeodraz realne vredrfo3t'r.Bciib Cosii opisuje te udesnikeu strateskih'libzgovorima:,,taj ne udestrmjeu razgovorimaratnim, nego u igri otkupa i ustupa malenih hoteldiia i crpki benzinskih,iz igre Monopoly..ra 13 Interesantno je da uvaZavanjenacionalne kulture u tom trenulku kod oba kultuma modela uopste nije bilno wedDovano.Oeiglednoje da duh wemena..Jeirgeisl', u mnogomeobliluje porkulture. U potpuno tzmenjenimdruslvenim okolnostimane safto Sto se menjajuimag€-i.stilovl simboli iponaJanjapripadnil(apotkulrura.vei se menjajuita*o maeajnewednoine orijinricije i*avdvi. ra Bora Cosid.,.Dnevnik apatrida. Dekameronna farobnom bregu , Borba.20.januin 1992,s|..2n.

194

Dutovao'Ako Drueo, novokomponovanimilje-niie

;'Jiil;l;"ic'ipj,"e,ililldJ*?'lJ"i:f""1 Zvezde i Dinama'rsPaket aranzn oJi.A'l"

Stoga'prosedan ui.wit znaodrugog' zna

i["n-ouoto*pon6uanog -kulturnos je

modela

toJe sve l'"ii!i^'u i sr"""'* i'' *:.r." -l ii to. SYtIr\ rrna1urr prihvatanjudruga-

te i Slovence iz vojske

-.rfr'.i""'i"e "" b tbleranciji' "iljii i #;dffiitli.^:.,-"':",:Xg":i*l i "tudes'' 4-isto.u{9m.94o..

:'ffi nie"il.nus'.el

" '*,i:i,l*rl*uffi;":x"'1tl1m

grupau da dlanovi J*i;o1oj aivtlaenoiti #i;ii; drugom oripada da"protiunik iJ, "i"i""ii, Jseea'np Mejezikom''6 istim govore iir u") .juti* ito'oba mradna ocftana tle :#iu.,lu"i;}J;;a Piodno

ffi s;i;k;Jep.it'uu'to,1'9'""1it1";,i:-diY:'"1 au situinue"prij-emdive'

,iil:iilo;#i"'tl;

sul

auron"i"Gte"g straha-od tog -dru-go-g'^postalu sustiSl;^.itl?-"

t.. "o5l,ii-ii"'!-o;i iiit'"i,i""E

auuole'

",^".,,"-t

p.trebaPreuvelidavalil, \+ertro-' idki kulturni ist popirl Nouokoitponovuni' u. ,iJn ia"uitiiai "ku6ni"

k'c"SSES{,S$*"I 1 ttogu onilrunutar tJi""iilunurur 'ii"iiJa"i' iii"'r"i# i.a* Lo ulogu' -ffiSriiit\\ila" p veliku it"i" ,iii vremeslobodnog H";il;';ii-k iabave,provodenja- druSwunije'"'l'r."i."'""""0r ftistiior Les'u takvom

1;";;;;;-;oZe ii i.g"'"r*

--tEEfio

iT"" l1l.T.1'ir: daostane i u vestima'

i" tpektaklpotreban

vama u "ratnoj- populislidk-oj .i. nuuija'kaPorkullura

bt'#",*ii{}*t*l;i,ffir##:ffft.? t#"*.ri*,fi';,','ff;"r"f istinskiPtotil'oik

^* *' tr'l,f 1986.

[']"*fr{xi+" ry*f'fl

nouveaux'Let corne& sc€oarios anciens' aoeurs

zasreb' i.#:;ui;hi"ff );,i;,1)&'ranNaPrijed'

podjednakokao i u filmovima. Predratni dogatlaju Pakracu, o kome su pojedine novine izvestilekao o spektaklu sa.zl0,a zatim 11 mrtvih,42 deteta u Vukovaru (tamo gdeje uZasavei bilo dovoljno za ceo ljudski vek), 50 Hwata koji siluju jednu Srpkinju u Dalju ... da li je prag neosetljivostived postaotako visok da je potrebno dogadaj stostruko poveiati da bi imao odjeka, da bi y izazvao mrZnju? Novokornponovanakultura sve ceni t premaspektakularnosti, prematelevizidnosti. Uostalom, '1i ne samo ona, jer zaito bi inade najgledanie televizijske emisijebile upravo emisijeo medijima: Utisaknede. lje, Od traia do istine, Molim, ita ste rekli, TV lice... emisije u kojima se reinferpretiraono Stoje vei videno na medijima - ne dogatlajipo sebi,vei njihov medijski oblik i odjek. No, to je vei neka druga tema... Duh wemenq U razumevanjuprocesaumetnidkei kulturne komunikacije,kao i komunikacijeunutar i izmetlu pojedinih kulturnih modela,duh wemena kao duh epohe,od kljudnog je zaataja zz razumevanjesuitine pojava duha stvaralaStva, stila, ukusa, ali i recepcije,stanja na trZi5tuumetniakihdela. vrednostikoje se promovi5u unutar kulturne jamosti. Tako se neke epohe mogu oznaditi (sa vi5e.ili manje prava, ali nikad u totalitetu): stvaraladkim(razvojnim), druge integrativnim, a treie konzervativnim (stabilizacionim,bez negativnogznadenjaovog pojma koje on obidnoima u sarremenojteoriji kulture). Postmoderna, kao duh vremena sada5njeg,kao kontekst unutar koga dolazi do komunikacionihprocesa u kulturi, nagla5avaintegraciju,a ne proizvo
,,i#tl'*;"*:-::-: I;"'ffi ,,',",ifr :*il"Y:ffff iliel"'Xil",ii''i,,i;*"i.T*|"""1".,"J# rosti -

ne samo u PolltlcKoJ rt

J*ii"r""'Li.'

procesa ".6' istorako.iu .realnosti

u::inrumli'i"i,'l'"illf.?i"'lliil 40 l"l"'til;."d'tui40-,ot" a"ceu Vukovaru' t11t^.-. u-,,bosanskq"l: " p"t ""t, it nedaino, .: znadajnijl t-:::: hl*ii""" *ii""" u odZaku)' .,:;i;;i"ih deiavanja i razaranja' !tt]i\g.f "l'-T1l

socili#3'iTffi;;;Aa-tnoj ueii"istinitiii"odderu #i:;"il;-,"rtk" i..i t":::::*:::idkom 6d.umemidkog.dela' vaZ'niji

,i"*ii "lt,i"iiiiif * gl-T.1"i. t
j:.i!."I*dl[o-*.Hfl"""J13 "p"ioi.i"*i' i,"p.',p""".,i.J1't'oeu obezbedili Pristup

i'u -i"o" l".liiJ i#fiffi;"n'i osve:*L::::"""'flX zisiienie je ovo 'iaiii'" j nalno t"'i i intraperso iit"'p"*"ii" [Ti:'JL"J*"j;i'*i ili'"iii."Jur"r"i"tako'.piradoksalno' -d*i11,':',1ff:

li********************************************* sve-u,"1--,"-'" drustnr u istom modela !ii,nii,itt"iil """

it"iJ'il;il;

njeintesrativnih ;";;;; t.o istica mo-

duhawemena proc€sa .rro."ru"tio iu.utteristidnit akoseimau vidu posebno [H;ffiil;*doksalno, xoje veruje postmoder-

u da su ,,fragmenti"JedlnroDllcr - sve su moguenostr se-lekcije vrse itroge ;;.;;';;" - svaki prida-moze imati bezbrojtokova ffik ;;;;"" u Srbili ne.gaji kult lpak, Postmooerna i zavrSetaka. podrazumeva

formom Ui"" iit. i tua..gu LJ*tt"tilg 'i"ti"riiiiTrnitt osnovnom u jednom se dita naprimer' i*oio;;i:fitffi kaun1"drrrstih'ednosti' t]'n"po'to; u elitnikurturnr ".""1'i'o;;;j;;6uii&in'J'"i"'in" 797

196

-

e

-

k6d, proizvodnjasimulakruma,hiperrealnog,neki su od pojmova teorijskog diskursa postmodernekoji se dine plodotvornim u objasnjavanjuduha vremena i suStine komunikacionihodnosau kulturi i umetnostiMnogi kritikuju duh pnstmodernekao neokonzer_ vativni duh, dok veiina istide ,,degradiranipejzaZkida".18,,Najneugodnije, najbljutavijerpojave dikiarirane postmoderno-sti upravo su one koje velidajukapitulaciju: dosta gnjavaze,hocemodopadljivost,watite nam meio_ diju..." lpak- moZese konitatovatida Leoriiske oznake za duh postmodeme kao duh populizma.noitalgile.masovnekulture, kida,itd.. gotovoda su u potpuiosti suprotne-oznakamapostmodernogkao umetniikogstila - koji svoje izvore crpi u najboljim tradicijama avan_ garde, upravo nastojedi da se suprotstavirekuperaciji ,,moderne"od stranemasovnihmedija, da se suprotstivi dinjenici da je Modema umetnostpostalasluibenom kulturom i predmetommasovnihreprbdukciia. lTuko s. ceo urbanitet Novog Beograda moZe smatiati sluZbe_ nom kulturom moderne,koji danaspokuiava da se negrra postmodernimkicem PoZeSkeulice - sluZbenom kulturom_ovog ratnog vremena). Retki uzieti postmoderne arhitekturekoja se opire isuprotstavljaovakvoj rekuperaciji, zagubljenisu u spleturazruSenih inanovo gradenihbeogradskih ulica DorcolaiVradara. U slikantm - geometrizam i apstrakciju Gli6a, . koja predstavljavrh Moderne, smenjujeslikanWo Tapija, Martinovi6a, Mili6a od Madve - hiperrealizam i izloZba-spektakl... No_stalgija,. otkrivanjepro5logkao otkrivanje budu_ . ceg..v.racanjemltu I verovanjima,religiji i religijskom,sa razlrcrumlntenzltetomprodire u razliditekultume mo_ dele. Mediji i tu i$aju krucijalnu ulogu tako da dine da 18.Frederic Jameson, po6lmodemizam ili kultuma logika kas" . nog kapitalizm4 objavljsno u; postrndenu, nova epha ili-zabluda, op. cu.

198

do powrdivanjasopstvenogidentiput do sadaSnjosti. nacionalilunu, urrn"r"n na otkrivanje istorijskog'

Medutim'osta.*, i*oi.i"^"i""e kulturnogidentiteta' mitu'ritualima'.ratapowatak ;;il;;;"; fitunil au [i ;i;"'"tiitli;t, zniii istinskovra6anje-povijesne ston1ent neeega n."i tti i" to samosimuliranje sto nedega imaginiranja "i.*u.n'ou, vei pokuSaj odavnoizgubljeno. Kultum mbave je patriotki,kiel' Nakon tri godine rata istrosen i

wednostl-olg:^::*ijl3idruge P"bli.isi,"il;;.B;e

zivot?..T'-9'1'"5::: ffiil"""i" 'iiiii-;ir*rnastili n-adin

.;;"iiromoteri?99.:.:l,I^{*i.,TTl'"ili '-ij'ffi:;";il;k'"suti il;l;f, ri1l^::1"lTl:1'l': "i"pii"5"'*"i"""1, i.rj9l'" oouilimo il';ffi

uuc.uvur

rru Pv'rsesr'

ou --

T5'"'"T:,#,?:T

Nl"J"r"rti"L'""Aentima.FakuhetadlT,I^tl]"":"*'j: zaPozop'oduk''jui odseka H;iil;;"-zui'frv - i raaioProdukciju) iftnu '"' mxOJalle'takvapopularnost .novotomponovane graoa' glavnog posebnometlutineidZerima zit" O-unus,

' -:v:[::*"1# *HK*HX J;I*j:lY;"::'

lrenulcelo predsavlja izuzetak u sadasnlem kroz ),t-'it" ^ro, ^oi'*I ';::';tt velikih sila i na 'Jzslrasivanje" reakcije i";il ooliti6ke ku, ali i wstu Politi6ke ovai kulturni model.

ali i medu novinarima,voditeljima i urednicimau med! jima, kulturnim centrima,svrrdagde se ova muzika promovi5ea gde je nekadanije bilo? Suvi5ebi bio jednostavanodgovor da je to zbog svakodnevnog,,bombardovanjamladih" i ,,ogro rnog prisustva" ove vrste muzike na radio i TV stanicama. StudentinaplalavaiuKtaie to ito ie ndvlaino (to vezrrie

prvo

I i,ot"tra6ma;#hjllf

nnt? roii odslikava imuinost

lic4 pa tek i (dobra kola, mnogo novca...), sredna/vesela , onda sami pevljivost, gesgma_: njavoit teklr_al-iteqi .sladu sta, sta,emocicinalnost emocicinalnost i mogucnost mogu6nost empatije.proZivljavanja empatije, proZivljavanja osnovnihemocionalnihstanja - sve ono Sto deluie posebno na nesvesnideo naie liCnosti.Tre6i. ali veoma bitan uzrok popularnostijeste i nestajanjesvegadrugoga _- rok muzike, zabavnemuzine;ia progra-md'niitr fiilib i TV stanica,pa i sam prelazakbiojnih kompozi tora, tekstopisaca, aranZerai samih muzidarasa podrudja pop-roka na ovaj novi folk. Medijska promocija ove muzike kroz brojne nove radioT-TVsra-nii€Tw Palma,Pink radio....[iliiffi -Reaiibtelevizije ire tmisije Srbija na svim, a posebno Trecemianalullifrojiffia-u&iwrije veliki broj novinarai voditelja, svojewsnaje paradigmanovog znadajanovokomponovanogmelosau kulturnom iivotu Srbije. Nai 1viSepominjaneemisijeI kanala Tamodaleko,Jutamji :lprogram, II kanala - Folk metar, lll kanala - Uz ;tjutarnju knfu, Uz nedeljni ruialg ZAM, Marketing ex't,ipress... zatim odgovaraju6eemisije Studija B i TV Politika, pokazujuda nijedan program nije bez kult emisije ovogatipa, ali se bez razlike istideznaiaj Palme u istinskoj ,,produkcionoj promociji". InteresdiiiilE da se visepominju imenaproducenata,novinarai voditeljano imena samih zvezda.Tako uz Vanju Buliia, Anetu Farago, Miodraga Iliia Minimaksa, Zorana JakSiia kao svojevrsnihpromotera,nagla5avase posebnoznadaj:Fu-

2U

Rake Doki6a' Raduloviia, Zla&a Timotiia'Zlaie'

;.; ilk;;,

2tt"l1 P1"l::; B""etaobradovica' mnogih

;Tr#ffiff;;;bi"l-u

i e'r"i*"nari6a

l:.'i::",* i",i'ilJ'lil, ;il#j'I,-i fi*:.: :'fzivot' rpak' priuurni nJinou je takodeonakoiaje runki[u il i';J';;;G -si- - . Radio-W':'1:'"It ,i' .f"i"o'".n" mediie i sami

Jllfi,;#i;'iiu;

tfi . AAffi;'1" ;i

oooina'i-p'o-oteri

pok^zuiu i- da strasi sa koiom vooe-raztsuvore'

hito-?Hffl?il i"iIi" "--it' zi prethodne i'"'il;;i" njihow zvezda' zivota p'iut"t"i nadin

;::";tfi{.;;; prelazi na gledali5tetako iriostransw-u ;r't"i;;;-; ozvode6is najvecom upravoslogai.fiil;; -stose' 'btil;s:',r*;AJu*eopJrifemim'lako.raz,illii:lt*::-

::iiHilil"ffi;,

a isto"r"scepubrike 'i'"'g.,e'13

;:l#il";"j;i#iFl.lto*i::,#i#:iJ::'#i::':; kojiswaf""-ill';"jil#. '"'niip"uri"i'dinitii "rniks" taponaianja itr mooe lln'ii'""tT:"U' IJj;d- Ji vaze'i doveden do

llxlii ":r'Hi,lJ""iiif i{:lii:iir'i**c|x'"'lr;ff 'krajnjih '",^"i*. zvezda- lqskaqe puutrct'-sada koiu.nesamg-i1tt:lia-s;o; ra i\uja p"t]ii" j" iuduru ganica. Publlka Je saua

svojezahtename6e f";;d., ";e-k-"i"ih i kreira-Publika u'zbtiestavi' nakit i". .""1 tirf .ur"e"ng: od butft-tlZinsa u stila"' +-stiglo do.dizel "sportskos il ilH;;;;; dzemperll ilr". s"ir.""" i.""erke-,principupasavanja detalr' pratedi kao krstovi i. "liil i"tt*tH' zlatni lanci staveeern1r jaki.parfemiza 5iiil.'nu."ni"n. sportu, kom-btsvakodne'nu s-t-*", 8in" uo-bieulinu iiijii't" zvezda* ::I3i svojih od zahteva p"uuia ""iii* ip"r., u provo^Kavulgarnost r-rirti.rt"l.ipl"arli"ost'erotienost' jatina izraza'emoctj€ vazno' -"trrtuiugantnost i ono sto ii";i.iillJrit" spokao.potlrda samo-svest" -"ip"ft"' aiiiu; ir" '."'U""tii, tenJen statord Stogapitbulterijeriili

iine normalnu pratnju lidnosti koja Zeli da pokaZesvoi uspeh.znadaj u novom uspesnomsvetu biinisa iiji su predstavniciiproducenti i zvezdefolka. _ S tim u vezi izdvajajuse i posebna,,kult mesta,,u gl3y.no. C.ugyrmestana kojima mozerevideti najrazliditiji, a senzibilno5iu ipak blizak sver:sverpolitiki. estrade i biznisa.Splavovi,diskoteke - folkor;ke (Zombi, Promoc-ija,. Pring.-.), Klub STB-a, ,,Nana',pa do Hale Pinki i Malog Kalemegdana kao tradicionalnih populis_ tiekih mesta promocije novokomponovanemuzike i is_ tlnske.zabavemasa.(Potrebnoje napomenutida se veze pollr (e I novokomponovanekulture C€stoistieu i na razliditenadine:od parlamentarnih debalau Skupsrini Srbije.kao njenog oblika izraza, do politiike poinike ovakvim .medijskimprogramima,kultume politike koja guSirok i zabavnumuziku itd.). Ko su zvezde folka danas? Na to pitanje koje se menja iz mesecau mesec,kada na nebu estradezabliesne neka nova.a ugasi se biv5azvezda,odgovorje sida vezanza Eetiriimena: DraganaMirkovii, CecaVelidko_ :ii, DZej i L,epaBrena. Razlozi harizme,za sve deriri Iiinosti potpuno se razlidito tumade. Ceca VeliCkovid, kraljica ,,trarft-o': diji prenaglaienierotizam, i kroz izgleo atr-l.kroz tekst pesama _ ,,Staje to u tvojim venama" itd., a posebno patnia jzraZenau p"rmi.u poput ,.Kukavice"uz slu njenu estradnusamouvere_ nost,,,internacionalizam,' (italijanskamoda u obladeniu. naodare Paloma Pikaso...), visoki rmsft styling faicy zvezde svetske estrade.Dekoltimnost i gtomiroii nakit su.-anage-a koji je, iako tipski za ve6i broj {1ed1ice. peradica, ipak viSeosmi5ljenivezan za druge odrednice stila (zajedno uz tekstovepesama,iskazeu-javnim nas_ tupima itd.). .Haiz.ma.DLeja na na5ojestradiizazivapotrebu za sasvimrazliditim obja5njenjima:od dorcolskogza5titnog znaka,uspeha.lokalnog dedka koga podrZaialokalni' populacla do srmbolanovogdruStvau kome se oswaru_ 2A

preii put od soecifidna vsla ameriikog sT4: kako -- llz 'irrc do uspeha,brzo, i bez mnogo napora. icarenia

DZejnapravinacin l',"Lrl.ier"i usluge. - uremeembargau kome normal-

;;*;'"

u kome izvanzakona' ;;i;pa poslovanju ilil"";;F prestupntbiv5ih iz redova upravo dolaie U"g.t"ii r*l'i";i-;;;;i u kome

"idni tom natinudelovanja' i siledZijaiz kraj1.odav11 i-Ut"er"i-iof"ftin mangupa Stogasu ,"*""i""i t"tii"skim orirzinim obraiunima'

;ilili;

kor"T1"ii,:[p1ti?;?; i*"i'"i".p...."*o'nu brzoudinileod Dzeia

6;';;;^;#l"N.bJrjo"1. nakojimasesecamo naroda fiiL'i..li"t. J oogaianla s vama' Cigani.su f-n?a! ,tu*p"teita: ,'Bra6o .Srbi' bjl:.T":!1-^" nije kojoi euforijeu lo naciinalistiete DZejje vero-

onimadrugeverei nacije' i;;';i;i" '"","i'lJ'n"ir"ii l. u,pti,utp"ot"zg".' -Tllti:l za srp.^boraca

"pi"",i "lri"ei"l"iu u zastitu-neospornih srpsKe tio. ir.rutiuno,ne treba zaboravitida unutarmoguivelikih imali lil Ctc;ni Romi.nisu il;;; ipak su imali posebno i.tti't. tol.inE"o izraZavanje' j ljudskoj'politiikoj' skol;;;koJnevici ;:;'k#; "^"" s'toi,oosll*oj - nikadanisuizborili)' -'"taa folka danas- DraganaMirkovi6' ttitu -hutir*u i imidzna.potpunodrugadijimosnovama' g.uai iz malogmesta'v-esele' irniaz ,t.totn" srpskedevojke. Njenkostimna novogoorsuspesne' sreine.talentovane,

; j;l ;il;il

jl ii-kaL1hnij!oti9-, ii -:Jlll:"^:"^11* i*iazu *riontitti, kvaliteta'ozbilj-nosti'

r#irffil;;; razlieito'i i ""ri iukona pwi pogledsasvim 3il'i; od snova slarl
trad ru-brikama'bio

203

tak koji je pre toga presla lrpa Brena i time opstala duie i trajnije od tada njoj ravnopravne, a danas vei zaboravljeneVesne Zmijanac. Time se vradamozvezdi, o kojoj smo ve6 mnogo pisali - kpoj Breni, koja je ponovo na estradi, ne sa prethodnim, ali ipak sa uspehom koji je huzetno znadajan.Njen sada5njilik - lik majke (koji se uspeino na naSoj estradi odrZavave6 godinama,u pojavamaMerime Njegomir, pa donekle i Zorice Brunclik), lik bogatstvai porodidnesre6e,kao da dolazi iz neke od ameridkih soap-opera:Dinastlje, Dalasa, svejedno.Stoga izbor Floride za snimanje spotova nije samosimbolidkivaZan,vei direktno situira Brenu u ameridki san (pepeljugaudata za princa). Tada i nije vaZno Sto.u spotu snimljenom u Floridi nema nidega vi5eStoved nije snimljenou njenim prethodnimspotovi ma u Cmoj Gori (voZnjaluksuznim automobilima,jahtama.-.) - vaZnoje da javnost zna da se moglo i htelo u te spotoveuloziti toliko da budu snimljeni na Floridi, a ne u sadatako skromnojnaSojstvamosti. Pitanje spotovajeste jedno od krucijalnih pitanja Sirenja znadaja novokomponovanemuzike. Nove TV stanicevide u njima nuinost privladenjapublike, popunjavanjasatnice,sticanja zarade.Stoga se spotu danas pridaje velika paZnja,nema pevadakoji ne misli da za svoju nolt plodu pripremi i odgovarajudi broj spotova i to je moida najunosnijepolje rada marketinikih agencija danas.Ipak, grubo redeno,moglo bi se smatratida u ovom domenupostoji bar A i B produkcija.A produkciju karakteriie rasko5,velika produkcijskasredstva,Stoje odiglednopo broju mesta snimanja (rcenografrkareSenja, kombinacijastudija, eksterijerai enterijera), broju kostimografskihresenja i njihovoj raskosnosti.Sve to prati obidno i scenaristidkapretenzija,te se radi o spotovima sa fabulom - najiei6e sawim banalnom, koja prati odvijanje teksta u pesmi, i po pravilu ga bitno ne nadograduje.ReZijsko,snimateljskoi montaZerskoume6e je svedeno na minimum, zanatsku rutinu (rez na 2M

su nr1tana1ia,. f3rij; r. akosa uopiteima,te$6a nekoliko,plli::.1,:?:i: svega r""tr."i?-trietl",

i';".:":l:f#; l,l^-* *ir:ru'*:iffi ali eos:,bl:.:el: spolovima' pr"ira u oa se oseudlza i zori"u Jewemoviir istieuq

iiiii"

lf i"r*-s*

spaia,,rasute,o:11ff:i,ff : i;d ;;l';'k"i" idealno.' iri' u 1tut",,niautomob iiuJt i f ;?;i";:';#";i' rana'li:TTliy'.,t- i"uiiJ"""i'i'r.l eista,.dote jedra' it osundana' "i;p"ffi ;, -v o;.u' H;,:#TJ,j" naJ' poput kostime revijalne

"'p*oklasne ';;,i;n;\1.:9.':":""bl j."f :[1"f"1flX: i il;""ffi rok'koriko nadohaei 3::lt'l'* #illil;i;i;t

t;.;il;;;

nazivaju zapadu i ",^,,, stirf'ale)f srrrraieva urolu ue?em ; l"^Y^:

ff;;;;i;;" ""'";

T"Ji1i:fi;";"'ftr

mt:"tutl:"'"",;:'qii{lil n?Iqnt-:t svodi l*il? ilin""i.#.t'k"jfi;" sve iior""o"^'

t""t"iku,

rako Sto se emocionalniakcentt

pl"l"-P?:1du:-\1P llrrr ilil#'"""t iiri-uju utrupngm "t"'r" woj doZivljajnesrec'e "t"ii,e

r*"gf;*ffi 'i

" di "odglumi"

i swarnosti" ;'[liliicija nove'pozerjne kulture ne vrst se

itn."inl? n J""'ntvokomponovane emr'fff;ilove' ve6pre svegakroz direktne'kontakt reponanovinske Iti;, ttii;;"; saziezdumi'reportaze'

H.#l11'[?,:1',l;xi:;.l.lli*l'fix se tu obrie' SpotJe tu a"irili.", ""iir.""* novcu.koji mora Desme'koia stoga iJL" j, oot.gn" pamtljivosti

[[trsi"J:;r*ti*"#Y'Hi:;!,: ";"Jf t;;;:;;-;;;;'

1a'-t.t.st ii o da' o da' bai te.be.votim

|Inj:X":(j j,i!:f.:Xi;,,.,,i,,i,:;,f ::;;:;:, "**" s':*'r" ii gx, lnw;:*;AlfTYoi'i"if ^-E 2n5

t.t:oi: uslt9 iokolada, ili Zaboravi" zaboravi, da sam te ikad vokla lado.-. Ponekadtekst koristi i neuobidajeneepitete, obid_ no u.pesmama pre_ .zvezdakoje noseve6eemocionalne tenzle i treba da poka2unjihove sposobnosti. glasovnei qramsKemogucnostt(,,vetrovituge,' _ D. Mirkovii,,,sa_ mo ,su jednom cvaleciHame" _ Ceca), u sasvimietko se danaswa6a na turcizmei lokalizme,'obiinou p"rau_ ma malo-.poznatih pevadakoji pokuSavaju da naiu nai_ pamrurvrJl I naJprodomijirefren da bi uhvatilipubliku l...voli i on mene,al'iupriju reka nern, [,a nam liubav ye). S druge srraneje koriicenje urbinog Zarlona, ugllv19m- u pesmamamuzidara,tzv. ,,rok_piebegi,'ili gradskihfolk pevaia (umm na more dvesta'nqsa't.iaie - manijaie, doHe iei da sepalii samo na krctenc...\' Ipak, osnovni instrumentdelovanjaove muzike . jeste tekst, a cilj - emocionalniangaZma'n puUtit<e. Sioga uobidajeni.nadinjeste kori5denJefraza poznatih iz narodnepoezije,ili upudivanjemolbi, zahtiva sudbini oa lspravr nepravde(Sazekrijem same kku, stare mne joi me peku, i.li Uspoi malo, sudbino sesto, idi na neko dySo megto.,Sta smo ti krivi, ita smo ti duZni"juCe ve6ni danastuZni). Patetika,tuga, sudbinskanepravda,fatalizam, to su uglavnom opsta mesta novokomponovane pesme. stranesve vise plavi diskoteketehnofolk: ,., ,^l9-9" w.-rLts | nJe€ovarep_plesnagrupa koja obradujevelike hrtoverazliiitih pevaCaisa njima swara svojeprograme I spotove.Taj.tehnorilamprihvatai novadesnicaiinaee velrkt protivnik novokomponovane kulture Dre svesa zbog orijentalnihprizvukau njoj, evidentnih'unadiiu I aranZmanima. Stoga nova desnicabira za svoi ?e_yanJg tolk stil muziku 'l;iCkogkraja i odredenoblik planin_ sjgC pevanja(svojevremenoga je kod nas popuiarisala L,lrveraKarannasa dragad€\Tkimtrubadima),koriicenie kombinacije naci-detnidkeikonografije (moZda bolie ie recr kabaretsko-detnidke). te misteii da svaraju camp 206

lu u su5tinirazvijajuna drugi nadin novokomponokid stil. Tumadenjlm se svakakomoZe naii i do"iti"i *^p elemenati i u ikonololkoj analizi.spotova l.r-J. OUriii, ali je dinjenicada inovoj desnici i marke' tinskim strudnjaaima,koji iako van ovog kulturnog mo' Jeta. oristupaiu,novcaridi, izradi spotovanovokomponouunem,rzik", nedostajesmelosti,duha' vise ironienrh opstihmesta zahvatau samusuitinu,viseradikalizacije mogaodotrlbi tada koji do namernogkida i banalnosti, patrlotpokusaj revitalizacije ti drueo znatenie.Ovako, novokomponorranog od pisme po strani ske nirodne -t"it"*"n moiela, a u suitini u kljudu njemu tako bliskom (p6sebnosvemuovome5to se deSavaoko tehnoiokul,''U"t nove etike (dodu5e u postmodernometiekom illueu: uzimajuii 2 tradicije.tek 9"9.:t"dlTJ'-; ili eli-

;;;iliiru|je kao ilionografiju,nedemokratidnost dastbezdesti' lisrienostiet
tuoi. powSnosri,zbog inovatiinosti uinetnidkihprodora i intewencija' Naravi ""-, t" e. zivisiti pre sviga od politidkih.okolnosti nalabude okolnosti mere u kojoj kapital, usled takvih mtrzlzio interesada i u ovaj domen novokomponorr'ane stampaKnindzi' Malom Baji Oda ie Tako ke investira. nu u p*o. broju Nairft ideja moLdajednom.bitishvatana i iao pwi znakbuduinostikulturnepolltlke'snvacepoone u naluZemsmisluredi kao politike usmereneka pokoje kulturi u stvaralaswa i onakvog ili."niu'onoe maZeoswarivanjeciljevadnevnepolitike'

zUI

Beograd' Vollgvlng Fric, Kritika robne estetike,IlC SSO' prosuietiteli, Max i Adorno, Theodor' Djalek'tika Saraievo'-l974' srvd,veselin Mastesa.

Press' e,..iii", n" Great Di;ide' Indiana Unive$ity

Bloomingtonand lndianapolis'1986' Radomi;,, Fibsofija Palanke' Nolit, Beograd,

1981.

Mladost' KarcL Diialektika krizz, Mralaedicija ideja.

BIBLIOGRAFIJA

eb' 3?f;1?'1;t"tter,Narcistiikakutrura, N apiied, zagr 1986. indiiduaLil, Doba gaznine" ogledi o saure,menom

Arali, Lak, Buko, ogled o ekonomiji muzike, Yuk KaradiiQ Beograd,1983. Batt, Rolary Zadovoljstvou tekstu, Gradina, Ni$, 1975. '1., Berger, P. & Luckmann, The s@ial construaion of reality, Penguin Books, Pelican Books, I-ondoq 1984, Cafvet,I-ouis-Jean.Cha4sonet sociAi, ed. Payot,Paris, 1981. Colovii, Ivan. Drl1a knjiizvnost,Nolit, Beograd,bibl. Sazr'eida br.93. De Certeau, Michel, Inventiondu quotitlien,col. 10-18, €d. Plon.Paris. Delidge, C., Invention musicaleet id4ologie,6d. Ch. Bourgeois, Bruxelles,1986. Dragidwii-Se5ii, Milena i drugi, Od knjige do iitaoca, Marksistidkicentar,Beograd,1986. Dragi6evid-SesiC,Mile\na, Hoizonti titanja, P ont, Beogr ad, 1993. Eliade, Mirda, Okultizam, magija i pomodne kuture, GZH, bibl. Zora, Zageb, 1981. Finkielkaut, Naio, La difaite cle la pensie,6d. Gallimard, Pa s. 1987Foster,Hal, TheAnri-Aesthetic, Bay Press,Washington,1983. Fuko, Misel, Igoija seksua.lnosi- Stamnje o ,reri, Prosveta, Beograd,1988. Gans, Herbert I., Popularculturc and high culture,Basic Books. New York. 1977. Hall, Stuart, Popular cuhure as a factor of intercultural undersrading, UNESCO. Paris,198?.

ZB

No'riSad'.1987' iu^.u,X"flz"u"i zajednica. Mladost' irti^-,'i^"tiito ia mostu'Malaedicijaideja'

Masleia' Veserin dimeniie, I'l."tiX1;l?lta'* k jedne

1968. Saraievo, Globus'zagreb'1984' iza(iiz W stotieia' 'iitriiiu-"i'it*, r-a"ti^]to'e;i'x)k" centartuj"kii t-?9-l: lzdavactr'i Dometi' rt"rtik. 'g"pt"il,-

svest' vift"if " i dtugi' Drwweni sloievi i drusvena

..""[$11flfl::l:ii,I:'T;;::',:Jkircs,,NEp,p vat, Patis,1979.

ro4iry pitunie,.Src, .na;eie,Eiserta, ",i"n^ e,tglil 9j?; indrtsties et tes anistiEle iH;ffi:riiil;;;-o.it

'!i.fi,!,2i; ,,q*ri:n; ^*, o" f**''#;', ;;4p;;ffi n yI'|:::;:# :"iu-^,rj. zavod zakurruru untemps tibre: . r."temps ."-"5.*,i[:i;'.,"'d!o''"1,1?,".,* t#; j:,t:; "' aires ttures.,poput ..*,;5 i,t#i,,0,i,'"%::'ffi:'; Cnmbatculturel, Syros.Paris' 1978' r,rrurai iiirwsr'P"Lii|;!,1ffi!ro.rsro. e.v. s"r.oiou. liutul{ihdufa' M Ribari Durq SuSniii, "ii,iii,,i SIC' rri,z"'*"t zbomik'uredilaSvetlanaSlapsak' 1987. Beograd,

2W

Tokarski, V. i Utic, P., Metodi ktruZivanja stilova ZivotL, saopStelje na SvetskomkongresuistraZivanjaslobodnogvremeoa,Marly le Roi, septembar1984,umnozeno. Ugreii6, Dubravka, Pt,6ka u ruci (Antologiia altemativneruske pmze),August Cesarec,Zagrel rel="nofollow">,1989. Venturi, Robert & al., l*aming ftom las Vegas,Cambridge, MIT Press,1972. Vujadinovii, Dimitrije, Maswru kuhum u druitveno-ekonom' skom kontekslu,Zavod za proudavanjekulturnog razvitka, Beograd,1988. PERIODIKA Bernard, Y., ln chanson,ph6nomenesoaale,Revuefrangaise de sociologie,\- V - 2.| 1964. Bfamik Andrej. Jap'd,A. V.-br.04/1987. Bodrijar.Zan, Simulakri,Gmdina.br. 9- l0/1987. Brejk, Majkl, Nevidljiva devojk4 kultura ienstvenostiprotiv mrievnosti, Potkuhure,br - 1/1985. Drakutii, Slobodan,Kultura i kontrakultwa, Kulturu, br. 6869/1985. Dzejmson,Frederik, Postmodernizamili kulturoa logika kasnog kapitalizma, 111progmm, br. 6411'985. Eco. Umberto. A Cuide to the NeoTelevisionof the 1980, Framewo*, t- 2511984Tomas,Cinema - The inesponsiblesignifierof the Elsaesser, gambtewith history, New German Citique, n. 4011981. Francuskamisaoo kulturi, Gmdina,NiS,9- 10/1987 Huyssen,Andreas, Mapping the Postmodern,New German Citique, * 331't984. Huxtable, Ada l-ouise, Razmisljanje o visokim zgradama sa umetnidkog stanovista:traganie za stilom oblakodera, Architecturulrccord,januar 1984. Ignatieff, Michael, Correspondances,Iztre intemationale, n 2011989 Ivanovid, Stanoje, Narodna muzika izmedu folklora i kulture masovlog drultva, Krltura bt. 2j11973. Jevremovid,Zorica, Televizijska prezentacija novije srpske narodne pesme,Socioloikipregled,br. 1 -4193 Kontrakultura, priredio Slobodan Drckulit, Kubura, 5911982.

210

, Siegfried, The Mas Ornament, New Getman Citiaue, n- 511975loumal of communication in4u,-tematski broj tar0sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

iry,vot.10,n. U1986. narodnakultura, razgovor,Kulturabr. 8119?O.

Benjamin, Nbgometni navijadi kao dio omladinske subkulture. Pol,kultr,re bt. 417989. rcdernizam, tematski broj tautpisa Republika, Zagreb' br. 10, 11, 1211985. lnes, Znaaenje i funkcija stila u odevanju beo$adske Instituta it uta SANU, kttikoI Inst ,mladine. Glisnik Etnografs Etnosrafskos omladine, 1985. Beograd, X)OflV, Rajtbergeri Fuks, Druswo onakvo kakvoje ocrtano u stnpu, KuLtum.bt.28lI975. ; Hall, hommage, tematski broj Eanpisa loumal of com' municationinquiry.vol. 10,n.2/1986. Tomanovi6, V., Vrednosne orijentacije omladine i savremena muzika za zabav\ Bilten Cenlru zr istmZivanieprogmma i auditoiiuma. bt . 111982.

211,

socletres a dominant culture. In a manner Westem ex' almost seen are I l.an--unufyr"C, Eastern ones mo-

cultural "il*i,rtit itt tL" of twocontraposed the other culture' dogmatiC it''" "ii" "iitt; official

ir,i"-aiiia"* *rture. As f6r this.aspect' ,Yugoslav and opPosed i"w n". U""" unique:clearlypolarized riot ensted,io theveryborderlines ;A ilply-il;

unceri,i'"i" ""Tiirt .tucultures are more vaEueand ideological ttieir of totrnt "r"*"nt., .tl"i,nri"^-i-" ' etc')

SUMMARY New Folk Culture Usually, the analysisof cultural modelshave been mostly red;ced to th; class approach of the standard whiahgivesvery littlesignifiiociologiculinvestiSations' of culturalstudresand applrdevelopment for data cant ed cultural studies.in the same time, all the until now undertakenanalysesof sub-culturesin Yugoslavsociety have been based upon methodologiesand patterns which have alreadygainedher legitimacyin the W€s(EnglishCulturalStudtes' tern sociologvof subcultures Thus' almostas.a counter-culture). oi Americantilory most-thoroughly the being model' rule, counter-culture analr"zed wpe of subculture- despitethe obviouslack of any empiricaldata that would conlirm either existence tr simificance of such a movementin Yugoslavia - have bJen contraposedto the dominantcultural model. The analysisof iubcultural modelshas been mostly reducedto the dichotomydominant versuscounler-cuF betweenthe ture, dealingwith the scopeof possibilities munterwith mainly preoccupied two, andior-remaining - neither forms subcultural all-those culture neglecting the estabro nor aimingat negationof 'notorietydirectlvop-posed lishedvaluis - while takingfor grantedthe

rl"li,liiil.iiii"iions'

level'stfle' (semantic

still mixed and undifferentiated'

and fuk isto giYemethodological iil'ffi;i',il subsouth-slave into ,i"ii*i'i*rn"*otr for inqriiry a-naimqo1111 the meaninss.ii,"iit-'- "*pt asizing neofo'i-,,^t'".111"1 subcultu-re: ;; ;; iq".,,original" moo"l In the attemptto make.a #;;ilfi;I"*rui cultureandsubiii,J"il'.li"r "i^.ificationof dominant

;Jffi;il; ff ;eo:!'. or Y".t:uili1:, :l'.,T:1"!:f,1 v:'"ii:.i: ;i;il; ;:;il';;"'irnains iheinquiry strata' thougn *uO'. in,o life stylesof particular social

;;.1ig.:! ;ffi ffi .p*;ri. :"::l-':':9""ff*1""#.? :l socialstrata'more or for four.m^ain -jii"g"'toi"g iii""t,yLt within eachstradifferences existing. i".t in the of leisure' tum that are most expllclt ln sPtleres etc: consumption activity' frevailing type of

stratum of top Politicians and exclusivestyle top managers ano stiatum of administrators statusstyle intelligentsia workins classstyle 3. stratumof workers tradilional stYle. 4. stratum of agriculturalproducers

tlpoIn this book author developsmore detailed five of framework ihe within ;;Jels ;i,;i "*.o"rt,-t*. t"* ;i (eJite dominantculturemodels. ilti. :lil]lalternatrve' .""""J"a"gt"ti"-enlightement model)and ztJ

272

traditional and marginal models' Though fully aware that lhe very interest in typologies,in establishinggeneralized models stands as a limitation of culturological approach,causing its shematismand fragmentariness, the author tried to focus the attention on at least some subculturalmodels relying on the findings of her own empiricalstudies. A) DOMINANTCULTURALMODET-S (from the standpointof ideologicaland culturological desirability,cultural policy and authorities) l. Enlightementdogmeticmodel (top politicians and top managen, cultural workers and creators close 'exclusito the stateaparatus,belongingto the so called ve' life style). Characteristics:TransmissivecreatiYity (verified and established,socially acceptedvalues); lack of any 'challenging'or 'raising of doubt'; strong auto-censorship of authors. 2. Elitist culture (cultural workers, creative people of various khds, intelligentsia,those belongingto middle and higher strala - managersof artisticand scientific associations- statuslife-style) Characleristics:Creativeculture, intelligence,with low auto-censorship,with higher coefficient of challenging and raising of doubt, but with no radicalism. Now and then in conflict with official cultural policy but never such that would lead to completebreak and leave them short of the accessto publicity and to institutionalized, establishedcommunicational channels. Which of the two modelswould?revail within culture depends primarily on a given balance of power on the axis political authorities - culture. Both use the 214

federal same communicational channels:massmedia on institutiunit (repuUlic level), scientific reviews, cultural In the context of intemational cultural cooperation both models appear as representalrveones' LTUREMODELS B) DOMINANTMASS.CU . (ftoni standpointof their spreadand number of adherents) 3. Stnnfutrdcuhuml model(clerks,technicalintellilife style) -eentsia,middlestrata;status orlentatlon' Rec€ptive-consumer's Characteristics: to enter group tendency principle, a as moderateness or Forms style'circles'into elitistcultu-re into'exclusive press' female u.i-t"a"otiont pop music,old urban songs, otherkindso['easy' literatutit nou"S and'best-sellers. 4. Populist(bmnd-newcoined) culntral modcl \tho' part se with working classlife style,lower middle class' po:pulation; they tend to achieve status life oi tft" -.f stvle) "Characteristics: orientation' receptive-consumer's identification entertainment, passivity, imitation and art *iifr ift" t"f""uti creative referent group Forns -of'folk'music, cheap new made Y-u."ceotiont brand-new movies.femalepress,musicalpressof a *"tiil -t"ay [iod, lou" stories.strip... (trban 5. Rock culrure as mass cuhure of youth parents of offspring mostly students, and schoolchildren with status or exclusivelife style) Characteristics:entertainmentorientation"orientendency tation io othen' (Riesman), group values and

towards group distinction. Style is very important visual status symbol (that symbolizebelonging to the $oup) extensivelyusedin dressingand make'up. Forms of art reception: rock music, concertsand disco clubs, American action, science-fiction,thriller and musical movies,strip,journals such asRoc( ITD' Jukbrx... Though at the first sight completelyopposed,theusage se subcultureshavemany comnon characteristics: of the same communicationchannels- TV and radio programmescreated so as to meet the needsof these dominant culture models. On the other hand, values and artistic achievementsaccepted by these cultural models,will never happento representYugoslavculture abroad. It is quite clear that the main common feature remains status life-style - either as achievedor as an ideal - accompaniedby correspondingworld view, valuesand socialbehavior. CULTUREMODELS C) ALTERNATIVE Protestagainstdominant modelsdefinestheir social praxis and forms of s)'rnbolic expression - alternative sub-cultures, counterculture (intellectuals, college and universitystudents,artists). 6. Hippie subculture(teenagersand universitystudents,intellectuals) rejectionof establishedcultural vaCharacteristics: lues,commitmentto informal and non-conformistbehavior. Forms of artisticexpression:pop music'The highly 'know thyself, your own abilities and appraisedvalue: possibilities,both physicaland spiritual,often by rneans of narcotics. Rejection of any form of participation in institutionalized social life, of any attempt of career making,or makinga fortune.etc.

subculwe 7. Rock culrure es a creativealtemative intellectuals) srudents' university unO t""nui"r, reJecllonol establishedcultural vaCharacteristtcs:

challengingof. social "ill":

h".,;;;;;;;al

1nj

colventions'-,!:i nl-*o, ,op"., of certain $oup style^ in companson specifica .; essentialdifferentia ;;;:; 'hippie subculture',thoughclearlytormed gangs with country' of youngiocken still do not exist in this and wor8. Punk subculture (urban schoolchildren king -"'" classteenagers) and cul' Cn".".,..iitics: radicalrejectionof social unq life o{ way a yo-Ild .urur i'o.r*'eio"ocalion both is along wrtn rne view. Extraordinarygroup homogeneity

;;;';;ilt ;;;;i;

or . *t'"m"iv:l "b.'" ; ;.u'g; "H"," 9"9^^::1"::l

.-y*'"b"it

*" utt facedwith,a'":ti'l ry; s11|:l':"::^T::::

olirsgwn il,[';;"'il;;1o; f( )rms of artistic exPresidentllcatlon' grouP meansof rio",-p"nt'rnuti"

, and punk musical movies'

acd ho' 9. Other musical subcultures:newromnntics' use,hip-hoP,etcsubcultures(intellectu10.Intellectual'fashionable' als, ' universitystudents) 'peace-makers'" ' ecologists,^have 'ci"i".i"ii.ii"t, Feminiis'

been taken over from ideas popular.thinkers ottiroJprti.uiand literaryworksof lrvi Strauss' society: quotesfoi French ivi-."'iriro" we can today Chardin' de ii.".""ft', PierreTeilhard Glucksman' Derrida' Baudrillard,Lyotard, ;;;; radicalc!1ilengtrry-..) Engagement' iJ-"ta-H"tii of different means bv valuis accepred 'rr.iJil';i;;;it by crethan rather disputes theoretical ""iitt g(oup' this ,iJ" ".tt appearas distinctivefeatureof are deeply it i"i .o",i"w ii, others.thosebelongingto 217

2L6

involvedin the existentinstitutionalideologicaland cultural 'state apparatus'.Rapid changeof fashionsin culture obviouslyemphasizeits iniernationaldimension... '1l,1.. ArtN creativesubanltumlgroups (artist and cultural workers). Membersof 'Mediala', klokotrists,postmodemists,conceptualists... Charactedstics:informal associations of artistssharing same ideas,opposite to dominant artistic but also social norms, nonconformistorientation.Attempt to establishmedia and institution of their own. Well elaborated world view covering,,politicalcommittement,philosophical insight, artistic attitude, literary programmes and concept of man, nature and reality as such within an organicwhole".l 12. Dissidenr sftistb-intellectLutl subculure (artists and cultural worken) Characteristics:radical challengingof socially acceptedvaluesand authority - power relationshipswithin society,rather by meansof traditional artistic forms than experiment.The conflict with official cultural policy and politics as such is permanent.Always in search for non-institutionalforms of cultural activity (xeroxing and distribution of various rglevant texts, association aimed at discussion,informal 'indoof panels,etc).

(Gypsies' 14. Cukural life modtls of ethnic groups ) . . . dharacteristics: absencewithin national culture slatem; framework of any kind of'elitist' institutional traditions cultural own their it'"rrn"t"tv couli cherish to traditiuni,n.it culturallifeshavebeenlimitedonly ln systems educational onal forms (lack of adequate instituticultural l"ngr;g", closed rnassmedia, ;;;i; ons...for them). CULTURALMODELS E) MARCTNAL (mureinal;;;ial groups:in conflict with fundamental social-normsand conventions) mista1,5.Iunkie subculture (These are not to be as stronly drugs using ken for alternative subcultures muti) 16.Delinquentsubcuhure ilth uu,i* mentioned subcultures have informal diffusion' and non-institutional channelsof information tend to and norms social to opposed ioth are raaicatty group' a within forms create communicational I FOLK AUDIENCE

D) TRADITIONALCULTURELIFE MODELS 73.Agricultural (rural) model (rural population) Characteristics:Cherishmentof traditional values and traditional life styles,absenceof productseither of mas or of elite culture, limited accessto massmedia. ' f"r.t fo.it - DiltlacticsoJ C^is lin Serbian:Dijalektika kizg Mala edicUaideja, Mladost, Beogad, 1983,p. 137)

278

analyzes In the first chapter of the book author of styles life into of the empirical research th" ;lt. styte) country newly composedmusic fans (Yugoslav .brand-newcoined cultural model' The aim ift" ooputi*t, 'r"r"u."n wasto prove theseas distinguishedones .ritilr previously exposed theoretical framework: i**ia".ing cultural models,asstartingpoint)'

Sociologicaland culturologicalprofile of this audience is as expected:neither predominantly male nor female, mostly yotng (67Vounder 35), with industrial workersas the most numerous(257o),followed by those educatedin technicalschoolsboth secondaryand higher ones(20Vo)and private ownersand artisans(157o).Social status of urban newly composedfolk music fans is not unique, but nevertheless,two most frequent Positions within social division of labour turned out to be in productionand services. The share of social power of adherents of this cultural irodel is relatively modest, and they are well awareof that. Occupationalprestigeis almostunworthy mentioning(with the exceptionof caf6 and inn ou'nen). Educationallevel is uneven:it rangesfrom university degreesto secondaryvocational schools,but remains mostly of the technicalkind. Thus, cuhuml level in general, as well as this audience interest in various events(not only cultural), could be said to be relatively low. Life style of newly composedfolk music fans is and characterizedby its sociability,cornmunicativeness deActivity circle its orientation towardsentertainment. reduced: work, outis relatively this life style termining door leisureand entertainment(rnales)and work, home and family (indoor) entertainment(females).Two separate life orientationscould b€ distinguished:young People prefer entertainmentand fun (along with higher standardof living and professionalcareer as preconditiom for their yearnfor amusementto be satisfied),while older people prefer family life. Range of interestsand hobbies, as well as topics and activities is clearly narrow. Cultural life takes place usually indoors, within the family circle and in'the presenceof massmedia: television, radio, etc. Sometimesothers are present,and these are, as a rule, peoplefrom neighborhood.

L,tlil:9 In the secondchapter:The Everyday i1p:l; em?.lasiz:d author nr."r id",h,

.i,i" rural 3?itn"t""i "tri"iuiiniru"*t oniifes$e,of *11y1 tii".i i;;i ;iffi;;n" 9,91.1..f:ff1l: *"iiil.' "0".",i.^al policv(elite.culi::1,:ll:

iciut:"1',1'-" n"om*" ;l'; H;.,r"";' il;; u'tu ifjr 1y poor therural aspirations "'a il#ffi;;;i;;"J' pulation'

of whethertheJ are rural youth, regardless a lifestyle .roa"nir,,"oit".'t or farmers,necessarily-have many are There youth' r-. that of urban ijli"-"i th"it,-Y::l.ll through place' In the first ;;;:;;i";;hlt. th" ruralvorth

"i i' tr'"iucto'v' ;:Hil:ffi;ii"rJ ;;ffi;,; io G ,otutincol99f s"-h:l':,Tt*^l? that income' make ;" ;;;;t";-. oi howdifficultit is to their th-erefore and farm' the in investment ;i#;i;; not does This f". spendingare more modest' ;;;;A with comparison in ir"""',tt"iitt"i. life his not changed btllc-

se-ner;tio* JTv . l-"-: ii* iir.' "i ir'"it parents' and work But com.pa^reo both into iife r.Uun:.i"..no ln more conservatrve *ir-n ift" "rU- youth. they are still

andsocial i't"ir'".r"*, professional .aspirat!":*,Tll tradrtron vouthoDpose .ii"ii"*-""0'* on. Ttrgry.1a1 whichihey fi"d alsothe urbanmodelor llr'rr€ :l11: "Jii"iiifi"t but tnetr ", andforeign'Theyarebuildingup of combined culture' " specific:mosaic ;ffi;;;i';i and urban+ommercial ettre' traditlonal, the of elements newfolk culture(country)'

CONTEXT TI FOLK MUSTCIN POSTMODERN in post'mo' In the next chapter:New folk music oI sta$ ph€nom€na a"rn [""-,,'irt" uuiriotaittu: the on based is analysis ir'iuno.fuu countrymusic This Jameson' Baudrillard' lLipou"tttq' i'i";..iili ;p;;.ti 22'L

220

Hal Foster,A. Hupsen, Owensetc,) but also the author appliesiconographiialanalysis(Panofsky)on image'sof the stan, their concerts etc. Contemporaryworld mass culture penetratedthe yugoslavian market through target groups within populist cultural model. Compared Las Vegas and Disney world as paradigm of US mass culture with neofolk music and its stars here, the author finds interesting parallels and similarities (trpa Brena as Barbie doll). As the populist, newlycomposedculture flourishes in creation of multitude of artefacts,the influence of the internationalmassculture is clearlyseenthrough games and gadgets" III POPULIST WAR CULTURE KITSCH PATRIOTISM ,,Staggeringon my outdtes I am often rather to fall than to dumble an ant; but I could coldly shoot a company of enemy soldiers Lust for crime in my soul, inconceivable for me, has acquired a disguiseof pat otism."z

Each cultural model is an openedsystem(structure), in a certain relation to social reality, economicirnd political dynamics.Thereforetime, and still more so the one that brings about deep social shifts, clashesand crises,resultsin important changesin forms of expression of a given cultural'model: symboliccornmunication codes,language,different forms of behavior (relations toward the others,society,time, space,creation,tradition...), different forms of syrnbolicexpression- all these have been now (by the end of 1992) considerably 2 Quoted from: R. Konstantinovi6, Filosofia palanke (Philt> mflty of Province) p. 216.

a in comparison with what they were like only t"*

T;;t. culfural models:dogmatic'Eilightment ti; and now cultural model, pervadedwith once commun$t national elitist of model cultural io'"!rogy' i"il"""ri.ii. of mass model m6-del .rii"i", oop"ri" lnewlycomposed culture rock culturei.'stindard civicculturalmodeland degree) smallest (the last to the ;;;;i;;t;;;lture their il"JJ ^ii "op.opti"ted war time pattems,subdued requlrewar the to values.stvlis, meansof expression disastrouslmr.ntt. t'loUoAywas spared the negative' (ecoprohteerlng war and war crisis' pactsof the social alike). or social nomic ""'^"Thit-il;lfpiofit under the disguiseof patrionationalcultural tism. exaltedfeelingsof nation-sPirit, Kltscn' mythomamac identitv,is no morethan a national xenopioDla" and overloadedwith both megalomania , cuttural. A-ll the differencesare stressed,especially qualrty: we but only to undedine and reduce them to outsranconsidei ourselvesbetter, more honest' more with complete mission), special on texts (;h";;;i il;^ ---J'-L with"s9r!i-11-' theword,,Polish" "u*ta sufficeto rcPlace

'*"*,gri:'#s"'ll:,iitili:'fi:" i;:i*'Sl'if ff ffi nalioo' and courageous ffii""" rt"i. ""a-"o*. (..we are-u/onderful :rr**i**x*T:l:id*lii.";i:lTii:-qT!-!T thoughtbulaiso illrrJrn,l.ipii"i*"t axiomflotonlyof rheserbian is goung€-d queilion ( ") Theserbian :1 ii ir,. i".ring.r s"toi"nship ( ") The. degtadattonol ii-"nt"

ueu;r, such a spiritual conosion

m*.*i',:,:lierH:1"'Ji"i":''1" i::ft ".'" lg"r"l::L1"11ff5,31fij";#il'"b ofspeech varues il;5i';i

ffi:'"i:,"f i..i.:lTiq'lii{:yfu:1"'"Jl':'rttl* U "" iikt*:Ti'f,.ri"'#*['l:;'*rl;,i'&"1,P,f neverexistedand - judging by commc - not evendurin-gth€ 3""i'" u"i,v tt* nevir bien present"inSerbia

zz)

222

overlookingdarker sidesof national,history.aWhat are the creationsof this spirit of patriotism specific to this moment like? Within the dogmatic-Enlightmentmodel,,artistic cornpanies"emerge,as well as the clips divining Serbia. Of coune, such a phenomenonis not like a mushroom: yesterday'sculture, permeated with socialist ideolory, disseminated through schools, workers' and people's universities,has now become nationalistic and propagandist in its most wlgar use of national mlths. The megalomaniacanniversaries(Gazimestan,1989)or official introduction of Saint Savaas a school holiday (stava) are too close to the alreadyseenmodel of famous battlesjubilees (Sutjeska,Neretva),celebrationsof the Day of the Republic or School'sDay to be considered as representinga fundamentallynew spirit or reality. Here we are faced with.only seeminglynew forms of the same essence:tradition and national culture are only disguisesto hide the old structure of power and old education structure. The ideologicalconsciousness (dichotomous,manicheian,black-white) has tied itself to tribal one, and thereof that simple,though paradoxical transition ftom the communistto national ideolory. Dogmasalwayseasilyreplaceeach other, while the need for simple characterizationsfinds its most salient expressionin the languagecreatingnew syntagmas,coins, new enemies- again paradoxically- in texts specific to that cultural model. In his analltis of the phenomenon in the ltalian societyduring the Gulf War, Umberto Eco wrote:5 a See, widely documented article of Ian Juszef Lipsky ,,Two Fatherlands - Two Patriotisms" (remarks on national megalomania and xenophobia of Poles) in Biserka Raj6ids Polirft Question (op. crt. pp. lu-138). 5 Umbeno Eco, ,,War Changes Ianguage", Beogadski vidici p.1s. 111992,

fact that ..I do not believethe answerlies in theof fanatihavepreservedtraces **rnt"lttth" f.;; neverfelL You couldimahave c",r,olics .ir-*."io.t"t becamecommunist' 1i"""' a c"iit.ii" who,for example, arms'but the socrfi"i *t i"iy t"t with wide-opened neitherbecauwith; him blame eJ itsetfnai nothingto had been once he that nor :i;";;;-" comriunist, "iiit.ri. -rlo*"""r. cornformer the societysentences being once for sins of his repentance ilr"iti a everyday hfl:

il"d;;:.;;p";v.

noott" ttutto prove'andl1il

rt ne nas f,""" thlt he is no more-naughty' even "i** that"' for stake willingty to the io '" eJ "'Th;'i;"n'gt"g" of these',penitents"is full of frightesharp.metaphors'abundant of attri"i" g ;;;;;;;;dr, the odious tuiE, .o-it,u, by the end of the sentenc€' being anvthing or partv pe.,on, nation, ;il;;;;; demonized

- bicomes-'completelv 5l;;;;'eili".."t the spanishcivil war Georo"scribing iJr *,iitJ.o). *.bt" thut nothingwasso dirtv in it-like the ;,; il;ii ..".0 "tpeciallyond writing on behalfof any 3i"."t"id"olo#;u heri' "tirir, culture relies on national cultural all brackets. but puttins in ,"". ;'i; ;;t;;;;|""G' whichdo not stem national oi g"i". iffE"t ""iti. -culture Thus' a book sava' of Saint and spirit ;;f-i;li;iffi jCroatianreladonsin the l9th ceni'"^ir." tlli"ri-s*uian the mostprestigiousliteraryawards' ;;*t'";';;;-"i 'iiit eitatitia"(EetsadeReadm' i"og'odt*og i.",ii,t*'i*'^iti"'*i i"itr,iled wiiir articlesfrom cultural-hisof SaintSava' i.", .J"r"* of th" bookton past'spirit noreltv

trends' ii,iiJ"- titirci.t..' e$ Tni:Tpotary andJoumacritique scientific' ;* ;iih; ".ty marginof

thisneworrentariri p.Jr.,it,i. A piradigmaticcas€of - more than potititu Supplement Saturdiy iioo'^-

--?Frrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr Bookswith o.*tt | - Homageto catoloni4'Pe[guitl Martin Seckei& Warburg,1968'

'225

obviously shows this domination of mythical over rational in the structureof Serbiannationalconsciousness. A nostalgicrelation to the past and national cultural heritage, on the one, and the retum to sacredness? which openly ,denies Enlightment,ideas of developmentand progress",on the other, has becomethe prevailingfeature of the elite culture. The archaizationof art is similar to the post-modernistdisbourse,but of four models of archaism,in the Serbian elite art and its surroundings obviouslyprevail the reaction one.6The reaction archaismwhich praisespast and bewails present leads directly to kitsch, while all that nostalgia, search for roots and national identity only isolateSerbianart from current trends and make it uncommunicative. Still, essentialist,eclecticand modemist archaismsdo exist,but too far fmm the focus of the cultural public. The war promotesreactionarchaisms,makesthem more emotionally appealingand facilitates their reception: propaganda creates the need for this specific type of works of art so that both the public and mediators (editors and critics) choose them as ,,important", ,,C-ontemporary" and ..actual". The standardcivic cultural model and youth rock culture, as well as other forms of alternative cultural models,resist ,,inspiringimpetus" of war, though even they do not lack shamefulexamplesof war idolatry (In Croatia, dozens of rock and pop records directly send propagandamessages, for pop music is there a mass,populist art which should and could servepurposesof political mobilization more efficient than any other art form.) t P1""" Gaudibert, Dtr culurel au sacti, Ctasterman, Pa s, 1981. 8 Aocording to the theoretical explication of Jacques teen, hardt.

226

culture flourishesin The populist, newlycomposed creation oi multitude of artefactswhich could be actu' ally consideredas producs of a new ,,culture" war subculture. Thoush dominant in different social sfiata (peasants,farmir-worken. workers ftom city suburbs,mercthe populistor hants and craftsmen,small businessmen) partly divines--the newlvcomposedcultural model only muttllng thus and influentially' it loudly war,-butdoes of manY. silence discrediting and (The same is even more true for other cultural modeis,in which artists exist and produce their works for the public whose responseto the art producnon $ Iundamintallv different irom that of people who respond to propaganda and mobilization messages,but their '-'- voiceis almostunheard.) Rhetoric of the newlycdmposedcultural model is' bv definition,the rhetoric of entertainment:glamour' its main characteristics'and at the #on"v und fun being "this culture of entertainmentand tact the ii"ii*fti, frivoliti becamea war culture could seemstrange' iAo*"u".. entertainmentremainsits dominant feature'in media,pressand TV - Soder lista /Trash LisV a Daradigmaticcase.) beins --- "tn! on both sidesof the pn"iomenon is present -of guard were Cmatian the front. Thd fint financiers the Serbian businessmen; small and owners cafe imatl euard funds came from the car-waste or club owners, owners have their own military itrite ttre pastry-shop ^private from Nova !azov.a-are' businessmen units. The '.e*"mbering: from the ,,quasi'national"ico"iio- t"orth to nosraDhv(Serbiannational cap ,'Sajkada")'they werethat iconography bourgeois so'ali the wav to kitsch 3i silk suits and handkerchiefs,White Eagles,Falcons"' The first volunteerson both sideswere recruted tlom the football club fan subcultures: the Bad Blue Boys (Zasreb .,Dinamo" fans) only waited to get a chanceto Le i"nvoluedin actual conflict with Delije (Bel$ade

2n

,,C.rtell,aZvezda" fans), with whom they had been in hanh rhetoric, but real clashes. The cult of arms, uniforms and wealth, so characteristic for this cultural rnodel (the owner of a famous restaurant personally killed an unarmed burglar long before the war: the cab driven shot the Armenian assassins,.),made, for example, the Bosnian cafe omers buy trucks full of arms from the UZice factory; the earliest bomb explosions took place in the Belgrade cafes,in which the war veterans* usuallysteadyguests or owners'friends - demonstratedtheir skill, and more than that - their war trophies.. The radio prcgramme, Regardsand l ishes, partly showsthe developments,interestsand wishesof volunteers:their friendsfrom cafes,rafts, sendtheir wishesto our soldier-volunteerwith a song - song,newlycomposed, heroig but bereft of any heroic ethic. (Whether newlycomposedculture stems from folklore, tradition, patriarchalethic was alwals vague,but such a statement would seemnow quite ungtounded.It could be, maybe, said to emergefrom the componentsof traditional, patriarchal culture mostly advene to modern world yalues.) in In this part of the country we got decasyllables the tradition of football fan songs(as the only tradition they actually are worth of),e and on the other side, 9 As very indicatie, we shall here quote an inter-announcement of a speaker of ,,Poselo" radio progiamme: ,,Thaoksto Mr.... lnd long live the Serbial Spa.ta - Montenego! Brothers and sisters, you know, tomofow is Saint Sava school festivity day. To all going to school - happy celebration! And now, a woman, great mother, good singer, tender inspite of all t.oubsister!" les... Our respects, The text is a satirical picture of values to which, all of a sudden, the newlycomposedclrltural model relies oll. ,,So help us God, ther€ will be the lllth 'Poselo'!" Cod and saints in announoemeritsof love songs,consecrationsof cafes and casinos,indicate decay of the patri_ aiclal ethig and by no means its modernization within this model.

224

newlycomposed urban songs. As Svetlana SlapSakrightly noted in her article on rebetfta subculh-re,lourban songs are cleaned and sterile tradition, unrisky, deliberately petrified and developed model of the past, and thereforg their revival seemsquite natural, for only that tl?e of music is capable of sending sociopathic messagesto a nation (,,God,Europe,SaveCroatia"). All this, more than sufficiently, shows how the dominant populist cultural models, here and there alike, beca$e permeatedwith war ideasand intolerance,how they turned to kitsch, patriotic trash or pollution, \'ulgarity and crudeness. The Datriotic kitsch of the Westem side, embodied in ,Danke Deutschland" - with its rhymes, melody, image and behaviorof the singer (as if taken from the girl pages of ,Purd.a" joumal), has its supPlementin ,Dinara" kitsch,lr very close to the Serbian patriotic kisch (,,Wanior from Cavoglave"). Within the Serbiancultural life, the war subculture is decisively marke! by the songs of Baji6 Brothenl' as well as the other artefacts:BoZa VuCurovic'spoems, slogansand posters from the massmeetings (Oh Mock bloodsucker...,Y an den Broek - Brantovi6 Vuk /Serbian symbol for treason/, souvenirs from Knez Mihajlova street:Snoopywith Serbianmilitary cap,etc.). Thus, Toni Montaoo usesmelody of a fan son& inuoducing in its text the appropriate ,,national" rhymeE while the audience at ,,Poselo" chants ,,Seibia-Serbia" after the pattem .zvezAa-z'tezda" (Baji6 b'rothers answer to the audience ,,Danke", and rhey iePond with freneticaplause.) lo SvetfinaSlapSak,,,A Road to Rebelika".Potla.hure21986. ll -Dinara" kiGdr is here usedlo desigDate the sort of Palriotic kitsch refeniog to patriarchal, tnditional values of struggles, $'ars, killinss... r2 Ao, Tudjo, Tudjnaa wlen yu fade, dtup in gala at Borovo eilbge, if,rou date.

229

The newlycomposedsong once again b€comes ,,a remake": well known melodies acquire new, actual rhymes (a phenomenonalready seen in turbulent times, when genuine qeativity is short of time, and actual developmentsurge authors to use the old patterns). Thus, an old song Tre peasant is chasing sheeps got a new text: The Serbianis chasingoustachis,while the anthem of the war subculture becomes an old song ,,Thegirl i: d.iggingvineyard.",with an actualized text, devoted to all the,,European fascists",in conspirary againstSerbia: I dpn't know what to do, whtt to do, faced with the Eurcpeon fascists,fascist; barking all around to swallow our Serbia. But the song, performed by Bajii Brothers at Sunday ,,Poselo" radio programmes, has its climax in the following rhymes: Ao, Fritzie, Gercclter, Genscher, Wh.atis for tlte supper,utpper? Sloveninsmall, small, to swallow it all, all. Ask tlv pople Kutan, Kutan wh.atarc theySonna eat, eat For no com aI TiSlav ises, lel Ttlo anl Kardeli sorlt Inok comrafus, comrades at thc gasolinepunp lines, lines for our full cons,Ante Markovi. emptied Radio B-92 made a very inspirational programme ,Jutopia", devoted to the Serbian and Croatian national songs: it came out that both use the same melodies, with different rhymes. The Serbs sing

230

'

,,MarchingmarchinePelerKng's guard, Staing,statingat them,Belgmdeladies. Stepb{orc me,banneraboveme,..

and the Croats: ,i::.{or* "",, steppinsout za!rcb tadies, Stepbeforehim, a youngCroatunderbawvr... All these songs,with the same melodies,identical rhymes,symbols,only differ in arrangementsfit to musical style of a given ethnos, are meant to rise national feelings,to call to war,'to mobilize people and prepare them for the momeni they are to stand under banner' Although this musicaloffer maybeconsideredas slightly disclosingall thg simplicity,emptinessand eclecticsof this type of subculture,despite its ,,legalization"of all the robberies and re-robberies,it showsthat the only important thing is to write new rhymes for the old melodies and to arrange them so to fit ears of the averageconsumer.Among the audience many, mostly unawareof its irony, were deeply insulted hearing,,their" songabusedby a new, ,,Croatian"text: Oh, Serbia.molher,do na weeplaccordeon; Oh, Crcatia,notfur, do ,tot weepllonbuitza Smgglefighting,bannerfiuaeing. for thefreedomof Setbia Struglefi?hting,Ctootianbannerflutteing for freedomand home,Cruatianhonv! of Maybethe bestillustrationof the very essence is the populist model culture offered to thosepreferring depictionof a Knin streetstand: ,,Therewere calenders

with King Peter's picture, posters of Slobodan Milo5evi6, bedges and Chetnik division signs, calenderswith picturesof SecondWorld War criminalsDjujii and Mihailovi6, cassetteswith songs of Dragana Mirkovid, DZej, Keba, i.epa Brena, Bajii Brothen, SneZaneBabii, Zoran Popovii, Ceca Velidkovi6, than Baja's patriotic songs like ,,Little ,Kninja"... There were also pocket calenden with titles ,,In God we trust", and picturesof Captain Dragan.13 Apparent eclecticismand politically contradictory messagesactually disclose the real face of war subculture: value chaos,undifferentiatedstandsand aims in means of support (for in the same supportedare the King and Miloievid), thus making intolerance and hate for the other, feeling of endangerednational being (penecution mania), as well as feeling of national greatness, its extraordinary historical mission and specific position in the international culture the only link between irll the soldien (either those directly engaged in fighting, or warrnongering out of it, those within different l,eft and Right parties). However, it is hardly possible to find the answer regarding the sourcesof such a degree of intolerance among the consumersof this cultural model. First of all, lack of tolerance is one of the main chancteristics. The value orientation studiesof the elite and newlycomposed cultural modelsproved that the degreeof tolerance and orientation towards high living standardssharply seDaratethem. The tolerance is the secondon the value scile of the elite cultural model, while those belonging to the newlycomposedmodel rate it among the least important values.High living standards,the lust for money and worthy things, which mark the newlycomposed model, could partly explain the phenomenon of war 13B. SoleSa "Poginulatri vojnika" (ThreeSoldiersl(lled), Bo.20,1992p.,3. ,a, MondatJanuary

plunder - robbery.The elhical issuesare highly probiematized.The war veteransevensay aloud: You know, ' there are greedy people among us' my acquaintance,for ' eiample, took thre€ tractors and seven trailers; why the seventh one, I do not know, for a tractor could carry "r

r,

And talks about Serbian borde$ at the Drina riVer, or Karlobag- Virovitica line, discussionswhether it should regainbordersfrom 1912,or Croatia thoseto be seenfroni the Zagreb cathedral,do not actuallybelong to war stralery oi planning-- in-fact,.such statements embodycommercialspirit, that of market bargainsand outwits, in which the price is never an expressionof a real value. Bora Cosii, describesparticipants in such ,,He is not taking part in war negotiations' He is playing the game of purchasing and giving up the small hotels and gasolinepumps,in the Monopoly game".l5 Secondly, the newlycomposed milieu has not travelled a lot. And if did, did it within the $oups of peen, and for them (trips to Crvena zvezda- Dinamo iootball matches,l6package arrangementsto the seaside, 14 It is interesting that respecl of tatiodal cllture among thos€ belonging to the abov; cultural models was not evalutated.at all' Obvio-usli,..zeitgeis" prevaitsin shapingof subcdtures Under the not only mages'sryles'slm_ chanqedsocialcirqrmstanc€s. comoletelv -behavi6ur subotl(ure.schange,bul partake in subqrltun *.ho panake those *to bols'and behaviour of those bols-and also does the predominant value orientatioos and views' 15 Borf iosid, .O".-if Dekametoo"9 d--oql9--T apatrida. Dekame.oo "Dnevnik "p"t.iar. brec!" {Diary of an aDalride.Deccameronat the Endanted Hill), zo,tryi, p.n. no,fu.sinuait -imooland t6 The of foo(ball fan subcukurein the "war" pooulist cullure beio.es aDp-ent from lhe tbreat Baji6 Brothers adbressto StjepanMesid i;lhe alreadymentionedsong: Jrer€,-Srerz' wu will loi wur beanl beard and Dinamo..., and vx'11...SottrUsudu 'mom-. symbolof D(.f;no aDpearshere as a symbolof Ctoa{ianness, lhe other to be a'nnihilated,exterminated.for it is a pan of tbe Croatian culture closestto the public - attd thercfore, its true val'

and the like). They never travelled to meet the Other. Therefore, an averageperson belonging to the newlycomposedcultural model knows Croats and Sloveniansonly from the army - and that is all. And havingin mind alreadysaid on tolerance,acceptanceof different values,etc. his/herimageof Croats and Croatia as both ,,our" and,,strange" enableswar engagement,destroying, annihilation. Andrei Cornea, a Rumanian,wrote that the civil warswon't be possiblein all thqir brutality, if the participantsof conflicted groups were bereft of the feeling that their rivals belong to the other nation, The medespitethe samelanguagethey are speaking.lT presented black futile soil the war only finds its dia image of the other is easily accepted,and the stereotype, simple and negative characterizationsanyway attractive become in the situation of fear automatically truths acceptedasdeep,essential Thereof perhaps the need to exaggeratecrimes. The newlycomposedpopulist cultural model is among those most suggestibleto television and other ,,home" of piclures" is here a dominant media. ,,C-onsumption form of entertainment,leisure time, and - as Christopher Lash wrote - such a companyleavesno part of life immune to spectacleinvasion.rsTherefore,we need spectaclein news as well as in movies. The pre-war spectaclein Pakrac,fint reported as an event with 40, and later with 11 dead;42 dead childrenin Vukovar (where the sufferingsby far surmountedhuman tolerance),50 Croatsrapinga Serbwomanin Dalj... Has the thresholdof tolerancethus raised that an event should be hundred times exagggratedso to as to becomeheard of to stimulatehate? r7 Andrei Cornea - Scenarios anciens, acleuts nouveaui Les nouveau,Cahie$de I'Est,n. 1/197. 18 Christopher Lasch, The arrurc of narcissiwrc, Naprijed, Zagreb. 1988.

The newlycomposedculture values only spectacle and televisionpresentation'And not only it, for otherwise the most popular programmeswould not be those dealinewith media themselves:,,Week Impact", ,,From programmes only Rumoi to Truth",,,TV Face"..'These not media in the seen reinterpret what was already and response' form media their the eventsas such, but But. that is quitean anotherissue... Zeitgeist In understandingof the art and cultural communication, as well as that of the different cultural models mutual one,the Zeitgeist as the epochalspirit is fundamenlal if we are to see beyond the appearances- the essenceof creativity, styles,tastes,but also receptiofl, market of works of art, valuespromoted by the culture oublic. Thus, certain epochescould be defined (more or lessrightly, but never in their totality) as creative $e1etopmentai),integrative,or consewative(stabilized'but bereft of negative connotations of the concept, so present in the contemporary theory of culture). The postrnodernism, as the spiritual essenceof the presence,as a context promoting communicationprocessesin culture, underlinesintegrationand not producthe communicationas tion of new values.It ernphasizes such,mediationin itself and for itself. The reality becomes the message,TV news and picture, while thus created messagesicquire the function of a newlycreated virtual reality,more real than life itselt Therefore, the importance of media naturally overcomes the importance of reality, not only in political reality, that oi war and social poverty, but also in the reality of artisticcommunication.As the shot war event,

or even a falsemedia messageon the number of casualties at a certain battle field (42 dead children in Vukovar, 40 killed in Pakrac, or recently of 1,000 killed at the OdZak stadium in the Bosnian war) becomes more important than the overall picture of the war and devastation, as the broadcastedparliament discussionon poverty becomes more true than social poverty itself, the discourseon the work of art and art itself becomes more true, more important than the work of art itself. The communication ecstasy,a concept underlying multiplication of communicationchannelsand prevailing of participation in communicationprocessesover those of value creation, poins to media saturation as still uncompleted process, but apparent in circles which relatively early, and predominantly, gained assessto the media. When the consciousness of this saturationbecomes clear, cultural public partly returns to interpersonal and intrapenonal communication making them, though paradoxically,more important, thus widening both cultural lag and cultural gap betweenthe cultural models within ' the same society. And this is the fact upon which underlying of the integrative proc€ssesas characteristic for the Zeitgeist has been grounded,despite that postmodernismbelieves only in ,,fragments", in absenceof strict selections, in open possibilitie.s,within which each story could acquire endlesscurrentsand ends.However,Serbianpostmodernismdoes not nourish the cult of ,,open work", evenwhen the form as such impliesit (Hazarskirednik, for example, is read in one code only - the ,,Serbian" one). Nonselectivity,absenceof firmly defined values, cannons, introduction of populist rhetorics in the elite culture code, production of simulacrums, hiperreality are some of the theoretical postmodern discourse concepts; seemingly heuristic in explan4tion ol the Zeiqebt zto

the essenceof communication relations within culand art. Many are inclined to cdticize postmodemism as r neo-conservativism,while most underline ,,the degraded : kitsch landscapd'.re ,,The most unappealing and taste' . lesspostmodern phenomena ale those divining capitula, tion: we are fed up with nuisance, we want attmctive't ness, we want melody.." However, the theoretical con;, cepts defining the postmodern spirit as a populist, nos' . talgic, mass culture one, that of kitsch, etc. could be considered as almost completely contrary to those defining postmodernism as an art style, for its sources are in the best avant-garde traditions. And that, because it tends lo counterpart recuperationof the ,,modern" by massmedia, to cope with the fact that,,Modern art" has become an official culture and subject to mass re' productions.(Thus the.whole New Belgrade could be considered as an official modern culture, which now a postmodern kitsch of Pozeika street is trying to overcome, as an official culture of the current war times. Crrtain and rare examples of the postmodem architec; ture, opposing and neglecting this recuperation, are trardly visible in the destroyed and rebuilted Parts of Belgrade - Doriol and Vradar.) In the visual arts, qeometrismand abstractionof postmodemism,have have a "Ii.u" of postmodemism, as u itoian Gli6 us late Stojan Celii been replaced with hipenealism and spectacle exhibit! onsof Tapi, Martinovii,Mili6 of Madva... The-nostalgia,disclosingthe past as disclosureof the future, return to myth and belie$, religion and the religious,permeatesdifferent cultural modelswith differ.ni int"niity. Media are here also crucial. making the path to identity a path leading through disclosureof 19 Frederic Jameson,The postmodemism as a cultural logic of the laie caDitalisr! from the serbo-croat translatiot edited i Pottmodzmizanr"nawaepoha ili abluda, NaPrijed, Zageb, 1988.

237

historical, national, traditional cultural identity. But, whether a return to m1th, rites, narratives,.allegories,is a genuine return of ,,the historical mernories"remains open. Or, is it just a simulatlon of somethingwhich is neither history nor reality, but just an attemptedimagination of a things lost long ago.

Note on thc Author bom in Trogir 1954'GraMilena Dragicevii-Se5i6, duated al BelgradeFaculg of Drama Arts, Department oi OreanizatiJnof Culturil Activities in 1975'Specialisii" ao"utr"in theatre and cultural animationat Paris i-rniu".iw-Vfff Vincennesin 1977.Postgraduatestudies ut--iu.it'Uniu".rity - V Sorbonne,,Rene Descarte,s"' O"ouit."ot of Sociolog of Culture and Education'M' ,t itt"sit ,,Forms of Cultural Animation in Different Urban Settings' at the Faculty of Drama Arts in 1981' pft5. ift"ti. ],fnttitutional Systemof French C\rltural and CulturalAnimatiioticv' I-lterarvCommunication in 1990' Filology on" at Beleradi facultyof protessor oI is currently Milena Dragiievii-SeSiC Faculty of the at studies Media & cuttuiuirnunug"tient Theatre' of lnstitute the of dit""tot uid Oiumu nttt at unversltres lectures She Television. and Radio Film, culin-Vlsostuuio unOabroadon cultural management' permartent is and tural iolicy and sociologt of culture, t""iu.i. utl portg.aduatd'coursefor European Diploma Management. in " Cultural --ifi" ( i. the a;thor of The An and the Altemative Thetheatre,communicstion, cultuml action), Institu-t-for Hori1992' Belgrade, Television, & "i.". fif*, Radio Potr' tiii "t ,*ans (he elfecs of cuhuml animation)'

238

Belgrade 1993, handbook O,ganizatiott of Cultural Actiities, with B. Stojkovii (two editions), and numerous articles. She edited few books and joumal special issues (4ft Markcting, From Book to Reader,Culnre and Soci. ely, French Authors on Culture, British Cukuml Studies, Tourism and Cuhure, etc). She was in the Editorial Board of the journal Subculures1984-1988, and still is in that of Grlture, Sociological review and The European journal of cultural policy. With Veran Mati6 she is editor of the book serial: Apatrides of the Radio B-92, and for the Soros YougoslaviaFoundation she is in chargefor the edition: Media studies. Milena Dragi6evi6Se5i6is living in Belgradewith husbandand two children.

SADRZAJ

UVOD Pokusaj definisanja dominantnih i Potkulturnih modela kulturnog tivota .

I FOLK PUBUKA

Publika nove rwrodrc muzikz Stil iivota - wednosti i ioteresovaoja Slobodoo vreme Ponaianje i ided publike Image - uzor, fotografie weda Stit Zivota - studije slulaja SiutetiEki protil porodice ljubitelja novokomponovanenarodne muzike Svakodnevicai stil iiwta seoskcomladine Ude56eu potrosnji Stanovanje Odoranje i moda Ishrana . Slobodno vreme seoskeomladine Uticaj $edine -. -...: Svakodnwica- aktivnosti hobiji '. Seoskt omladins i mos-mediii Telwizija Video

2N

29 35 40 44 48 49 54 62 63

u

66 70 78 81 86 86 91

241

Radio Stampa Film kao ljubi6 i strip - od romantikedo akcije Muzika - uZivanjeu tradiciji Elitna kukura i njeni donviaji ldoli i ideali - efekti elitne i m.asovnekulturc Nova foik kultura

92 94 9'7 100 102 t04 109 174 t23

II NOVOKOMPONOVANA MUZKA U POSTMODERNOM KONTEKSTU Postmodena i fenomen l*pe Brenz Kako uditi od Las Vegasa Irpa Brena kao prethodno stvoreni model Barbi lutka - simuliranimodel Album ,,Barbi" i kalendariIrpe Brene Ilconogafija koncerta Ikouolo5ka kritika koncerta leoe Brene Prostori desavanja Koncertneslike Novokomponovana kultura - igra i gadieti .

137 737 143 151 160 160 161 171 l't7

III NOVOKOMPONOVANA RATNA KULTURA Ki paliolizam Duh vremena Kultura zabave Bibliogafia Summary . New folk culture I Folk audiencr II Folk music in postmodem context III Populistwar culture - Kitsch Patriotism Zeitgeist Note oo the Autlrot

242

183 196 799

m8 2r2 2r2 -

2t9 n1 222 2i5 239