Posebno Povrtarstvo I Povrtarstvo 1 Vezbe Moravcevic2012_2013

U N I V E R Z I T E T U B E O G R A D U P O Lj O P R I V R E D N I F A K U L T E T ZEMUN

POVRTARSTVO -veţbeMaterijal za internu upotrebu

Dr Đorđe Moravčević soba 045

[email protected]

2012.

1

Sadrţaj materijala: 1. 2. 3. 4. 5.

6. 7. 8. 9.

Paradajz, paprika, plavi paradajz, bamnja, fizalis Krastavac, lubenica, dinja Grašak, boranija Crni luk, beli luk, praziluk Mrkva, peršun, paštrnjak, celer, cvekla, rotkva, rotkvica, crni koren, beli koren Kupus, kelj, karfiol, brokoli, kelj pupčar, keleraba, raštan Salata, endivija, cikorija Spanać, blitva, rukola Višegodišnje povrće

2

PARADAJZ - Lycopersicon esculentum Mill.

(Solanum lycopersicum), fam.Solanaceae

Naučno ime “vučja breskva “ (lyco - vuk, persicum – breskva)

Actecko ime “tomathe” – nabubreli plodovi Centar porekla: Južna Amerika (Peru, Ekvador, Bolivija...) Lekovitost Energetska vrednost paradajza na 100 g je 114 kJ ili 25 kcal, vode ima 94%, ugljenih hidrata 4%, malo masti i belančevina. Od mineralnih materija kalijuma 316 mg, natrijuma 125 mg, kalcijuma 43 mg, magnezijuma 51 mg , kao i gvožđa. Sadrži karotenoidni pigment likopen, glikoalkaloid tomatin (antibiotik, bakteriostatik, fungicid, insekticid itd.), demsin, ksantofil, amide itd. Od vitamina, karotina (provitamina A) ima 3,3 mg, B kompleksa 1,2 – 2 mg, C 5-20 mg, vitamina P P – E – K – i B 9; Od oligoelemenata ima bakra, cinka, joda, pepela, itd. , a od kiselina jabučnu, gama - amino buternu i limunsku 0,4 %. U zelenim plodovima, lišdu i stablu ima solanina (otrov).

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

3

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

4

http://faostat.fao.org/site/567/default.aspx#ancor

5

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

6

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

7

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

8

PARADAJZ - Lycopersicon esculentum Mill.

(Solanum lycopersicum), fam.Solanaceae

KOREN • kod mlade biljke je vretenast, a kasnije razgranava, • dobre je usisne modi, • prodire do 1,6m dubine, • glavna masa korena se nalazi u zemljišnom sloju od 50cm.

SVAKI ZELENI DEO BILJKE U POVOLJNIM USLOVIMA MOŽE DA FORMIRA ADVENTIVNI KOREN.

Brazde

Kap po kap

Supstrat

9

Razvoj korena pri raznim sistemima gajenja

STABLO • • • •

•

• • •

•

Zeljasto i sočno, Razgranato (pri slobodnom rastu), Pri osnovi je uglasto i odrvenjava, a pri vrhu je oblo Bočne grane (zaperci) izrastaju iz pazuha listova. Najjače se razvijaju zaperci formirani odmah ispod cvasti, a najslabije oni iznad cvasti. Na zapercima se razvijaju svi organi kao na glavnom stablu. Zaperci se u proizvodnji uklanjaju zalamenjem (PINCIRANJE) ili se neki ostavljaju za reprodukciju. Prekriveno je gustim dlačicama (maljama), kao i svi zeljasti delovi biljke. Postoje dve vrste malja: kratke koje sadrže solanin i duge (mrtve) bez solanina. Zelene je boje sa jačim ili slabijim nijansama ljubičaste (mlade biljke), Visine je od 40cm (patuljaste forme), pa do 20m (staklenička proizvodnja). Stablo je kolencima podeljeno na internodije. One mogu biti dužine od 3cm (žbunaste forme, pa do 15cm (visoke sorte). Biljke u zaštidenom prostoru imaju duže internodije od onih sa otvorenog polja. Prema visini stabla sve sorte paradajza se dele na: VISOKE (indeterminantne), NISKE (determinantne) i POLUVISOKE (poludeterminantne)

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

10

VISOKE SORTE (indeterminantne) • Visine preko 1m • Tanke, izdužene internodije, • Neophodan im oslonac, • Gaje se na 1 ili 2 stabla, • Beru se ručno, • Koriste se za svežu potrošnju,

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

11

NISKE SORTE (determinantne) •Visina stabla do 60cm, • Internodije kratke i debele, • Gaje se bez oslonca, • Moguda je mašinska berba, • Koriste se za industrijsku preradu.

POLUVISOKE SORTE •Visine od 50 do 100cm, • Na stablu se formira oko 6 cvasti, • Pogodne za gajenje u plastenicima i za ranu proizvodnju,

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

12

LIST

 kotiledoni su lancetasti i maljavi,  prvi pravi list je trodelan, a ostali su složeni, neparno perasti (dva do tri para liski, plus vršna liska),  liske su duboko urezane ili nazubljene,  svi nadzemni delovi biljke su prekriveni žlezdanim dlačicama,  po veličini može biti krupan, srednji ili sitan (sorta i ekološki uslovi)  oblik liske je jajolik do izduženo jajolik, a vršni listid može biti i bubrežast,  ivica liske je različito nazubljena,  lisna ploča može biti glatka, slabo ili jako naborana, slabo ili jako maljava,  boje je od žuto zelene do tamno zelene,  u odnosu na stablo je uzdignut, horizontalan, raširen ili otklonjen.

Pravi list (paradajz tip) (dominantna osobina)

Krompirast list (recesivna osobina)

Razlikujumo vršni listid, osnovne listide, međulistide. Osnovni listidi su urezani.

Obično nema međulistide. Liske su manje usečene nego kod normalnog tipa. Sorte paradajza sa ovakvim listovima su osetljivije na bolest plamenjaču.

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

13

CVETOVI

Tučak

Prašnici

Žuti, skupljeni u grozdaste cvasti, • izbijaju između dva nodusa (direktno iz stabla), • hermafroditni, samooplodni, • 5-8 kruničnih listida koji su maljavi sa spoljašnje strane, • 5-8 čašičnih listida koji su zeleni i maljavi, • 5-8 prašnika, međusobno sraslih, koji okružuju tučak u vidu kape, • tučak je zelenkasto žut zadebljao i na vrhu loptast.

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

14

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

15

GRAĐA CVETA I OPRAŠIVANJE

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

16

VEŠTAČKO OPRAŠIVANJE (U OPLEMENJIVANJU)

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

17

OBLIK CVASTI

Grozdasta cvast Prosta (nerazgranata) Račvasta Složena (razgranata)

18

PLOD Sočna bobica:  Omotač ploda  Semene komore (2-20),  Pregradni zidovi,  Seme,  Placenta.

19

< 0,65

0,66-0,85

Oblik ploda

0,86-1,00

Oblik ploda

1,01-1,25

> 1,26

Indeks oblika

i = h/d

Pljosnat Okruglo-pljosnat

0,66-0,85

i- indeks ploda h- visina ploda (mm) d- prečnik ploda

Okrugao

0,86-1,00

Ovalan

1,01-1,25

Izduţen

> 1,26

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

< 0,65

20

Površina ploda 1. 2.

Glatka Rebrasta

Boja ploda • zelena • crvena • narandžasta • žuta • bela Paradajz u tipu “šljivara”

Klasiranje plodova Sitan (do 60g) Srednji (60-120g) Krupan (preko 120g) Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

Tip cherry paradajza

21

Crni paradajz

BOJA PLODA

Beli paradajz

Žuti paradajz

Pink paradajz

Zeleni paradajz

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

Ljubičasti paradajz 22

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

23

 sitno,  spljošteno,  prekriveno sitnim dlačicama,  bledo-žuto,  neravne površine,  1 g – 250-350 semena  Klijavost 5-6 godina.

SEME

KLIJANJE I NICANJE

24

Poluvisoki (poludeterminantni)

Niski (determinantni)

Tip rasta stabla

Naziv hibrida i rezistentnost Topkapi F1 (V, F0,1, St) Florida 47 F1 (V, F1,2,A, St) Hector F1 (V, F2, St, N) Orco F1 (V, F1, ToMV) Rebus F1 NS niski, Alparak , Bačka Mobil Balkan F1 (V, F1, Tm1, Tm2)

Vreme stasavanja

Prosečna teţina ploda (g)

Mesto gajenja

R

180

PL/OP

R SR VR SR R, R, SK SR VR

220

130

OP OP OP OP OP OP PL

220 180

200 120, 95, 180 130

Balka F1 (V, TmV)

VR

120

PL/OP

Kendah F1 (V, F0,1)

VR

160

PL/OP

Ivet F1 (V, F1,2, For, LM, St, ToMV)

R

170

PL

Marko F1 (V, F1, N)

R

200

PL/OP

Magnus F1 (V, F2,ToMV, N) Queen F1 (V, F1,2, ToMV)

R R

200

PL OP/PL

Agenda: VR-veoma rani, R-rani, SR-srednje rani, SK – srednje kasna, OP-otvoreno polje, PL-plastenik

250

25

Visoki (indeterminantni)

Belle F1 (V, F0,1, ToMV)

SR

200

PL/OP

Buran F1 (V, F0,1, ToMV, N)

SR

200

PL/OP

Astraion F1 (V, F0,1, For, Lt, ToMV, N)

R

220

PL

Amati F1 (V, F1,2,ToMV, N) Big beef F1 (V, F1,2, ToMV, S, N)

SR SR

180 220

PL PL/OP

Sprinter F1 (V, F1,2, ToMV, N)

R

180

PL

Shannon F1 (V, F1,2, For,ToMV, N)

SR

200

PL/OP

Lustro F1 (V, F2,St, ToMV, N)

R

160

PL/OP

Nemo Netta F1 (V, F1,2, ToMV, N)

SR

180

PL/OP

Nemo Tammi F1 (V, F1,2, ToMV, N)

SR

180

PL/OP

Alambra F1 (V, F0,1,ToMV, N)

R

170

PL

Jeremy F1 (V, F2,ToMV, N)

R

180

PL/OP

Iker F1 (V, F2,Pi, ToMV, N)

SR

220

PL/OP

Jenna F1 (V, F0,1, ToMV, LM, N)

R

200

PL

200 140 220 250

OP/PL OP OP 26 OP

Zlatni jubilej F1 (V, F), Marko F1, Nada F1 SR, R NS-6 F1 (V, F) R Maraton F1 (V, F, A,DrS)ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni SR fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe Kazanova F (V, F) SR

Rezistencija Uzročnik

Simbol ToMV

Virus mozaika paradajza (Tomato Mosaic Virus strain 0-2)

TSWV

Virus bronzavosti paradajza (Tomato Spotted Wilt Virus)

TYLCV

Virus ţute kovrdţavosti vrha (Tomato Yellow Leaf Curl Virus)

V

Zeleno uvenuće (Verticillium dahliae, V. albo-atrum, race 1)

F1,2

Fuzariozno uvenuće paradajza (Fusarium oxysporum f. sp. lycopersici race 1,2)

For

Fuzariozno uvenuće korena paradajza (Fusarium oxysporum f.sp. Radicis lycopersici)

A

Crna pegavost (Alternaria)

S

Siva pegavost lišća (Stemphylium sp.)

Ff ili LM

Plesnivost lista paradajza (Fulvia fulva)

Lt

Pepelnica paradajza i paprike (Leveillula taurica)

Pi

Plamenjača paradajza (Phytophthora infestans)

N

Nematode (Meloidogyne arenaria, M. incognita, M. Javanica)

Big beef F1 (V, F1,2, ToMV, S, N) Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

27

Šta je to hibridno seme ? Hibridno seme dobija se posebnim načinom ukrštanja, komplikovanijim i dužim u odnosu na proizvodnju sortnog semena. Kao rezultat ovakvog ukrštanja javlja se hibridna snaga, zahvaljujudi kojoj su ove biljke bujnijeg porasta, vede otpornosti i vedeg potencijala za prinos od biljaka proizvedenih iz sortnog semena. Hibridna snaga kod paradajza se ogleda u povedanju prinosa, ranostasnosti a naročito u ranijem zrenju plodova prve i druge etaže. Jedna od osobenosti hibrida jeste da ove povoljne osobine zadržavaju samo u prvoj generaciji, zato se hibridno seme mora svake godine iznova obnavljati, tj. kupovati. Hibridni paradajz pored imena nosi oznaku F1.

Ukrštanje paradajza Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

28

KLASIFIKACIJA PARADAJZA (Lycopersicon esculentum L.) 1.

2.

3.

L.e. ssp. spontaneum – divlji var. racemigerum -II- pimpinellifolium L.e. ssp. subspontaneum – poludivlji var. cerasiforme – trešnjoliki -II- pyriforme – kruškoliki -II- pruniforme – šljivoliki -II- elongatum – izduženi plodovi -II- succenturiatum – krupan plod sa velikim brojem semenih komora L.e. ssp. cultum – gajeni var. vulgare – gajeni -II- validum – patuljasti -II- grandifolium – krupnolisni (krompirast list)

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

29

Kalemljenje Kalemljenjem paradajza na posebno selekcionisane podloge dobija se: • snažan korenov sistem, otporniji na bolesti i štetočine, • lakša proizvodnja zdravstveno bezbedne hrane, • povedan prinos i ujednačen kvalitet plodova. Ovu skuplju proizvodnju opravdava kvalitet koji ima cenu.

PODLOGE ZA KALEMLJENJE PARADAJZA Maxifort, Beaufort , Vigomax (De Ruiter Seeds), Arnold (SG) Licopersicon esculentum var. cerasiformae (trešnjoliki paradajz), Licopersicon esculentum var. pruniformae (šljivoliki paradajz) Licopersicon esculentum var. pyriformae (kruškoliki paradajz)

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

30

2 1

3 4

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

31

SPECIFIČNE MERE NEGE  Postavljenje oslonca i vezivanje  Formiranje uzgojnog oblika  Veštačka oplodnja. Zakidanje zaperaka Povedanjem broja grozdova po biljci povedava se ukupan, ali smanjuje rani prinos i pogoršava njegov kvalitet. Zavisno od cilja proizvodnje, formira se i odgovarajudi uzgojni oblik biljke. Zbog toga se u ranoj proizvodnji paradajz gaji na jedno, ređe na dva stabla. Ukoliko se gaji na dva stabla ostavlja se prva bočna grana. Ostali bočni izdanci (zaperci) se odstranjuju (pinciraju) u ranoj fazi, do maksimalne dužine 5cm.Pinciranje je najbolje obaviti oštrim nožem ili makazama ukoliko su bočni izdanci preko 10cm. Ako se paradajz gaji na jedno stablo, onda se kod ranih sorti vrh glavnog stabla zakida iznad četvrte ili šeste cvetne grane, a kod kasnih sorti krupnih plodova iznad šeste do osme cvasti. Iznad poslednje cvasti ostavlja se maksimalan broj listova. Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

32 Donji listovi se uklanjaju ispod cvetne grančice u kojoj započinje zrenje

Veštačka oplodnja Na otvorenom polju oplodnju paradajza pomažu vetar i insekti. U plastenicima i staklenicima njihovo delovanje je smanjeno te se javlja problem nedovoljne oplodnje cvetova i smanjen prinos. Zbog toga moramo pomodi oplodnju i to na sledede načine po važnosti:

• Veštačkim košnicama sa bumbarima (oko 3 standardne košnice/1000m2) • Električnim zujalicama • Protresanjem nosede konstrukcije (žice) • Ventilatorima . Primena hormonskih preparata pri oplodnji paradajza nije dozvoljena.

Košnice sa bubmarima Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

33

Nodus

PINCIRANJE

Nodus

Bočni izdanak

liska

Bočni izdanak

LIST Nodus Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

34

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

35

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

36

PODRŠKA CVETNIM GRANAMA U proizvodnji paradajza u zaštidenom prostoru (grejani objekti) prve cvetne grane (do pete) imaju skolonost ka savijanju i pucanju usled težine plodova na njoj. Da bi sprečili tu pojavu koja znatno redukuje rani prinos paradajza na formirane cvetne grane (posle oplođenja) postavljaju se plastični držači kao podrška toj cvetnoj grani. U kasnijoj fazi plodonošenja elastičnost cvetne grane je bolja, cena ploda paradajza je niža pa se ova mere i ne sprovodi. Loša ishrana biljaka tokom plodonošenja može dovesti do toga da ova pojava bude masovna tokom cele proizvodnje. Rešenje nije u stavljanju ove „podrške“ ved u iznalaženju optimalne, odgovarajude i izbalansirane ishrane useva.

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

37

STANDARDI ZA BOJU PLODA (USA) Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

38

PARADAJZ Posle 2 nedelje čuvanja

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

39

RAST I RAZVIDE PARADAJZA

Faza i opis

Trajanje (dana posle nicanja)

Nicanje (pojava kotiledona)

3-4

Prvi pravi list

3-5

Obrazovanje pupoljaka

20-35

Početak cvetanja

50-75

Trajanje (dana posle cvetanja Početak obrazovanja plodova

5-10

Sazrevanje

40-50 Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

I i II cvast se javljaju u razmaku od 10 do 15 dana, a kasnije na oko 7 dana. 40

ETAPE ORGANOGENEZE

Etape ogranogeneze zavise pre svega od uslova gajenja.

Etapa

Faza rasta

I

Seme i klijanje

II

Nicanje – 3 do 4 prava lista

Od uslova u ovoj etapi zavisi broj formiranih listova do 1. cvasti. Manji broj listova biljka ranostasnija.

III

Faza 3-4 lista

Traje 1-3 dana i u njoj počinje obrazovanje generativnih organa. Biljka izrazito osetljiva na nedostatak vlage.

IV

Faza oko 4 lista

U njoj se obrazuju gen. organi i diferencira se broj cvetova na cv. grani. Nastupa oko 25 dana posle nicanja.

V

4-7 listova (oko 50 dana vegetacije)

Formiranje cveta (C, K, A,G). Traje oko 20 dana. Nastaje i formiranje druge cvasti . Biljci obezbediti hranu (P, K, Me)

VI

Biljka stara oko 60 dana (pred rasađivanje)

Makro i mikro sporogeneza (formiranje polena i semenskih komora). Do ove etape najviše rastu listovi.

VII

VI i VII etapa traju oko 3-5 dana.

VIII

70-90 dana vegetacije

Raste cvetna osa i pupoljci postaju vidljivi. Krunični listidi i prašnici dobijaju žutu boju. Rani paradajz se u ovoj fazi najčešde rasađuje.

IX

70-90 dana vegetacije

Masovno cvetanje i opolodnja cvetova 1. cvasti.

X

Oplodnja

XI

Obrazovanje klice

XII

Sazrevanje

Značaj

Raste cvet, posebno krunični listidi.Brži rast stabla.

Ove tri etape (X, XI, XII) traju 40-50 dana.

41

PAPRIKA - Capsicum annuum, fam Solanaceae Rodu Capsicum pripada veliki broj vrsta (preko 25), a najznačajnije su: - Capsicum annuum (jednogodišnja) - Capsicum frutescens (višegodišnja) - Capsicum pendulum (višegodišnja) - Capsicum pubescens (višegodišnja) - Capsicum chinense (višegodišnja) Od navedenih vrsta najrasprostranjenija je i ima najvedi privredni značaj Capsicum annuum sa slededim podvrstama (Popov): 1. Capsicum annuum ssp. MACROCARPUM – KRUPNORODNE Grupa varijeteta GROSSUM Var. DOLMA – babure Var.ROTUNDA – rotunde Var.CORDATUM – srcolike b)Grupa varijeteta LONGUM – konusni, oblika kanije i roga 2. C.a. ssp. Microcarpum – sitnoplodne Grupa varijeteta SHIPCA –šipke Var.ACCUMINATUM –feferone Var. CONOIDES –obične šipke Var. FUSIFORMIS – plodovi vretenastog oblika Var. ABBERVIATUM – plodovi sa zaobljenim vrhom Grupa varijeteta CERASIFORME – trešnjolike

Sistematika i klasifikacija paprike

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe 3) C. a. ssp. FASCICULATUM - ukrasne

42

Najljuda sorta Capsicum frutescens

Naga Jolokia, 1 milion SU, Bangladeš

Capsicum pendulum

http://www.uniprot.org/taxonomy/4073

43

Capsicum pubescens

http://www.uniprot.org/taxonomy/4073

Capsicum chinense

44

POREKLO I centar porekla: Južna Amerika, Centralna Amerika. II centar porekla: Azija (zapadna Indija)

Botaničko ime Capsicum dobila je od grčkih reči • kapso, kaptein (ljutina, gutati) i • kapsakes (mahuna)

Grčka reč peperi i latinska piper, koje znače crni biber.

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

45

ZNAČAJ Visoka nutritivna i biološka vrednost paprike ogleda se u značajnom sadržaju ugljenih hidrata, belančevina, biljnih vlakana, ulja, organskih kiselina, mineralnih materija, vitamina, pigmenata, kapsaicina i eteričnih ulja. Voda. U sirovoj industrijskoj paprici se kreće 82-92% U osušenom proizvodu iznosi max. 11% (JUS E.H6.101, 1975). Ugljeni hidrati . Od ukupne količine šećera koje plod paprike sadrţi, oko 90-98% čini glukoza, a ostatak saharoza. Na početku formiranja ploda sadrţaj šećera je oko 20% (računato na suvu materiju), da bi kasnije, u fazi zrelosti, dostigao maksimum od 40%. Kod začinske paprike je naročito vaţan sadrţaj šećera jer značajno utiče na začinske osobine. Uslovi uzgoja, kao i sortne karakteristike, bitno utiču na sadrţaj šećera. Celuloza je u paprici prisutna u količini 10-18% (računato na suvu materiju). Proteini . Plod paprike je bogat u azotnim materijama (belančevine, aminokiseline, ..). Sadrţaj proteina u paprici u odnosu na suvu materiju je 16-17% u perikarpu i 18% u semenu. Lipidi. Mlevena začinska paprika sadrţi prosečno oko 10-14% ulja. Sadrţaj ulja u perikarpu je oko 6%, dok je u semenu 20-30%, od čega je najviše nezasićene masne kiseline sa 18 C-atoma, tj. linolne (18:2). Organske kiseline. Organske kiseline imaju velikog uticaja na formiranje ukusa paprike. Plodovi su relativno siromašni organskim kiselinama, najveći je sadrţaj jabučne i limunske kiseline. Mineralne materije. Perikarp ploda paprike sadrţi 5-6% mineralnih materija, računato na suvu materiju. Od makroelemenata zastupljeni su: kalijum, natrijum, kalcijum, fosfor, magnezijum, gvoţĎe, aluminijum, hlor, sumpor. Najzastupljeniji mikroelementi su: bakar, cink, kobalt, mangan.

46

Vitamin

mg/100g

C

100 – 300

B1

0,07 – 0,15

B2

0,04 – 0,07

E

0,30 – 8,24

Pantotenska kiselina

0,12 – 0,14

Niacin

0,20 – 0,76

Amid nikotinske kiseline

1,40

Karoten

3,00 – 37,00

Sadržaj vitamina C u paprici je 4-6 puta veda nego kod limuna.

Ljutina paprike potiče od kapsaicina, koji se nalazi u ţilicama ili bočnim pregradama ploda, u specijalnim ćelijama koje su ugraĎene izmeĎu tkiva ţilica. Ove ćelije lako pucaju, rasipajući svoju sadrţinu po celom plodu, što daje utisak da je ceo plod ljut. Ljutina kapsaicina se oseti i pri razblaţenju 1:2.000.000.

Kapsaicin.

Slabo je rastvoran u vodi. Dobro se rastvara u mastima, uljima i alkoholu. Ako se uzima u veoma malim količinama kapsaicin u organizmu povećava apetit, podstiče peristaltiku creva, pomaţe varenje. Moţe se primenjivati u lečenju reumatskih tegoba (utrljavanjem u koţu ţari i izaziva priliv krvi u potkoţno tkivo, stvarajući osećaj toplote). U većim količinama je štetan, naročito kod osoba sa oštećenom sluzokoţom probavnog trakta. Kapsaicin, dihidrokapsaicin, nordihidrokapsaicin, homokapsaicin i homodihidrokapsaicin pripadaju grupi jedinjenja kapsaicinoida. Ukupan sadrţaj kapsaicinoida u paprici kreće se izmeĎu 0,1 i 1,0%, od toga kapsaicin i dihidrokapsaicin čine 80-90% (www. chezwilliams.com).

Ljutina paprike izraţava se u SU jedinicama (Wilbur Scoville – Skovilove jedinice). Broj SU jedinica dodeljuje se na osnovu podatka koliko puta je treba razblaţiti da se ne oseti ljutina. Čili paprike sadrţe i do 1% kapsaicina i srodnih 47 jedinjenja (kapsaicinoida), što je oko 150.000 SU jedinica. Čist kapsaicin ima ljutinu 16.000.000 SU jedinica.

Karotenoidi paprike Najznačajnije bojene materije. Kvalitet ploda paprike određuje se na osnovu sadržaja karotenoida. Korišćenjem hromatografskog metoda se moţe izvesti odvajanje pigmenata paprike i mogu se identifikovati sledeće komponente: kapsantin, kapsorubin, zeaksantin, lutein, kriptoksantin, α-karoten i β-karoten. Zelena boja ploda paprike potiče od hlorofila i karotenoida hloroplasta: ksantofili (lutein, neoksantin, violaksantin) i β-karoten. Sazrevanjem plod dobija narandţastu, a na kraju procesa intenzivnu crvenu boju. Ova promena se dešava uglavnom zbog sintetizovanih novih oksigenovanih karotenoida (sa keto grupama), karakterističnih samo za papriku. Najvaţniji meĎu njima su kapsantin i kapsorubin, koji čine 65-80% ukupne boje crvene paprike. Sadrţaj ukupnih karotenoida moţe se povećati sa oko 30 mg/kg (u nezrelom plodu) na oko 1000mg/kg (u zrelom plodu). U ishrani su značajni pre svega zbog svoje provitaminske aktivnosti i antioksidativne sposobnosti.

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

48

BiH, 3867

Bulgaria (staklenici), 3751

Croatia, 3365

Greece, 3900 Hungary, 5200

Italy, 11721

Turkey, 88000

Netherlands (staklenici), 1200

Romania, 20162

Serbia, 18827

Površine pod paprikom u nekim zemljama Evrope [ha] Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

49

Bulgaria Serbia; 8,0 Turkey; 20,4 BiH; 10,3 (staklenici); 15,9 Romania; 11,8 Croatia; 10,6 Greece; 30,7

Hungary; 40,0 Italy; 27,8

Netherlands (staklenici); 275,0 Prosečni prinosi paprike u nekim zemljama Evrope [t/ha] Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

50

2008. godina

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe 53. nedelja

51. nedelja

49. nedelja

47. nedelja

45. nedelja

43. nedelja

41. nedelja

39. nedelja

37. nedelja

35. nedelja

33. nedelja

31. nedelja

29. nedelja

27. nedelja

25. nedelja

23. nedelja

21. nedelja

19. nedelja

17. nedelja

15. nedelja

13. nedelja

11. nedelja

9. nedelja

7. nedelja

Cena paprike (šilje) na zelenoj pijaci u Vranju (din)

300

250

200

150

100

50

0

2009. godina

51

KOREN Jako je razgranat i žiličast. Slabe je usisne i regenerativne modi, najvedim delom u oraničnom sloju. Biljke iz rasada formiraju plidi korenov sistem u sloju do 30cm, dok biljke iz direktne setve imaju koren koji prodire u dubinu do 1m i širinu 50-70cm. U odnosu na nadzemnu masu slabo je razvijen.

Ponik paprike

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

52

STABLO Zeljasto, razgranato, visine 30 do 100 cm, ispunjeno srži. Boja stabla je zelena, dok kolenca (nodusi) mogu biti obojeni antocijanom. Na poprečnom preseku stablo je okruglo ili petougaono. Stablo kulturne paprike je glatko i bez malja. Razlikujemo nekoliko tipova grananja stabla: • Čašolika forma • Buketna forma • Prelazna forma Visina zavisi od sorte i agroekoloških uslova gajenja. * NISKO manje od 50cm, * SREDNJE 50 do 70cm, * VISOKO više od 70cm

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

53

Formiranje i vođenje biljke Ovo je mera koja se primenjuje u visokim plastenicima i staklenicima zbog velike bujnosti hibrida. Na taj način se dobije vedi broj krupnijih, ujednačenijih i kvalitetnijih plodova po biljci .Potpora može biti u obliku špalira od manile ili žice. Nema opšteg obrasca za formiranje uzgojnog oblika paprike. 1) Primer rezanja ranih hibrida u tipu babure: •Pustimo biljku da se posle rasađivanja ukoreni i razgrana •Kada grane dostignu veličinu od 20-25 cm izaberemo dve najjače, a ostale zakinemo na drugom kolencu s tim da na zakinutim izdancima ostavimo listove, ali uklonimo cvetove •Na 2 stabla koja smo ostavili zakidamo bočne izdanke iznad drugog kolenca • Na glavnim stablima na svakom kolencu ostavimo jedan plod 2) Primer rezanja ranih hibrida u tipu kapije i ljutih u tipu šipke: • Na svim formiranim granama ostavljamo i beremo 2 ploda (prodaju se na komad) • Nakon ubiranja po dva ploda najslabije grane se otklanjaju i ostavljaju se samo dve najače • Dalje vođenje je kao kod prethodnih hibrida (rana babura)

Opšta pravila • Ostavljati dovoljno vegetativne mase (lišda) • Pravovremeno uklanjati višak grana • Orezivanje prilagoditi hibrida Neki načini orezivanjaosobinama paprike • Kod babura se ostavlja manji broj plodova u poređenju sa šipkama i kapijama (HRF tip)

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

54

Loše orezivanje redukuje prinos! Ako ostavimo mali broj plodova, ili ukoliko redukujemo lisnu masu izazvademo opadanje cvetova i plodova. Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

55

Posledice grada, 22. jul

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

56

22. septembar

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

57

LISTOVI

Kotiledoni listidi su uski, lancetasti, glatki, bez malja i po obodu celi Pravi listovi su prosti, celi ili lučno nazubljeni po obodu, asimetrični, od široko ovalnog do ovalno lancetastog oblika. Sitnoplodne sorte imaju mani list na dužim drška,a, a krupnoplodne imaju šire liske i krade lisne drške. Krupnoda lista je u korelaciji sa krupnodom ploda. Površina lista je glatka, mada može kod pojedinih sorata biti izražena i maljavost. Boja listova je zelena (od svetle do tamne nijanse), ređe ljubičasta. Boja lista je u korelaciji sa bojom ploda (svetliji list = svetliji plod).

CVETOVI Pojedinačni ili 2 do 3 u grupi na kratkim drškama, (5-7) čašičnih listida, 5 do 7 kruničnih, najčešde belih ili ljubičasto obojenih, 5 do 7 sumporasto ljubičastih prašnika. Plodnik nadcvetan sa 3 do 5 komora. Samooplodna biljka (moguda stranooplodnja i do 50 %).

58

Kod semenske proizvodnje potrebna izolacija od 500m. Pri ukrštanju paprike dominantna je: * crvena boja nad belom, * crvena nad žutom, * ljuta nad slatkom, * visedi plodovi nad uspravnim. Cvetanje započinje 60-70 dana posle nicanja. Cvetanje traje maksimalno 12h.

PLOD Plod je šuplja bobica, koja nije tako sočna kao kod paradajza, i ima 3 do 5 semenih komora. Na plodu razlikujemo: Perikarp ( mesnati deo ploda ): egzokarp, mezokarp, endokarp Centralna placenta ( semenoša) Bočna placenta ( pregrade ili žilice) Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

59

OBLIK PLODA

Paradajz paprike ( rotunde). Oblikom podsedaju na plod paradajza. Odnos visine (H) prema prečniku ploda (R), H:D = 1:2.

Šipke. H:D= 4:1 do 7:1

Babure (kockaste ili prizmatične). Imaju 1, 3 ili 4 vrha. Odnos H:D je 2:1 do 3:1

Kanije ili kapije. Plodovi su spljošteni, kupastog oblika, dužine preko 10cm i širine preko 5cm sa debelim perikarpom. Zovu ih još i “ajvaruše”.

Srcolike (čigraste) Feferone (plodovi dugi 810cm, širine 0,8-1cm, debljina perikarpa 0,5cm). Trešnjaste Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

Polubabure (H:D= 3-4:1)

60

POVRŠINA PLODA

KRUPNODA PLODA • Jako krupan - više od 150gr • Krupan – od 40 do 150gr • Srednje krupan – od 10 do 40gr • Sitan manje – manje od 10gr

BOJA PLODA Zelena Žuta Naranđzasta Crvena Crna

Glatka Rebrasta Naborana Ispucala

DEBLJINA PERIKARPA Vrlo tanak 0,5-1mm Tanak 1-2mm Srednji 2-4mm Jako debeo vedi od 6mm

Seme Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

61

Pljosnata (ravna)

Tanjirasta

Peharasta

OBLIK ČAŠICE

Babure, rotunde

Kapije, trešnjolike

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

Šipke, roge, feferone, začinske 62

SEME

• Pljosnato, bubrežasto sa trnolikim izraštajem na hilumu, žuto, čvrste i naborane semenjače. • Seme je u prečniku 3-5mm i 0,5-1mm debljine. • Najvedim delom je pričvršdeno za glavnu placentu, a manjim delom za bočne placente. • U plodu može biti 70-600 semena. • Masa 1000 semena je 0d 5 do 7g.

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

63

Karakteristike sorte BABURE

Palanačka babura

Palanačka babura. Snaţna, kompaktna biljka, niskog rasta, sa visećim plodovima. U tehnološkoj zrelosti je mlečno ţute boje, a u biološkoj crvene. Ranostasna je sorta. Pogodna je za gajenje na otvorenom polju, ali u zaštićenom prostoru. Šorokšari. Snaţna, kompaktna biljka, niskog rasta, sa štrčećim plodovima. U tehnološkoj zrelosti je mlečno ţute boje, a u biološkoj crvene. Srednjestasna je sorta. Pogodna je za sve vidove potrošnje i prerade.

Anita. Srednje kasna sorta u tipu babure. Plod je mase 100-150g, debljine perikarpa do 8mm. U tehnološkoj zrelosti je belo-ţute boje, a u biološkoj crvene. Odlična je za sveţu potrošnju i za preradu. Atina. Kasna sorta. Plod je mase 120-180g, perikarpa debljine oko 7mm. Boja ploda u tehnološkoj zrelosti je ţuta, a u biološkoj crvena. Ima lep izgled, dobar ukus i visok sadrţaj suve materije (8-9%) Boni. Plodovi su ţute boje, mesnati, slatki, duţine 8-10cm, a u ramenom delu 7-8cm. U biološkoj zrelosti dobija crvenu boju.Plodovi imaju masu od 140 do 180g. Istra F1. Plodovi su krupni, ujednačeni, bledo-ţute boje. Rani je hibrid koji se moţe koristiti za proizvodnju u zaštićenom prostoru i na otvorenom polju. Bianca F1. Rani hibrid namenjen za zaštićen prostor i za otvoreno polje. Mlečno-bela boja plodova u tehnološkoj zrelosti prelazi u mlečno ţutu, a potom sporo u crvenu boju (biološka zrelost). Plodovi su mase 150-200g. Bobita F1. Blok babura. Uspešno se gaji i na otvorenom polju i u plasteniku. Plod je sa debelim zidom. U biološkoj zrelosti dobija narandţastu boju Vranjska, Taltos, Brill F1, Planika F1, Vedrana F1, Dallas F1, KT-1 F1, Mango F1, Dominy F1, Valentin F1, Belladonna F1, Albatros F1, Blondy F1, Lafayette F1, Delta F1, Calibra F1, Claudio F1, Gemini F1, Apolo F1, Nikita F1,....

POLUBABURE Mačvanka. Snaţna, razgranata bilja, umerene visine, štrčećih plodova. U tipu je polubabure. U tehnološkoj zrelosti je mlečno ţute boje, a u biološkoj crvene. Srednje je rana sorta. Matica. Srednje rana sorta. Boja ploda u tehnološkoj zrelosti je ţućkasto-zelena, au fiziološkoj intenzivno crvena. Kupastog je oblika, sa jednim vrhom. Masa ploda je 70-90g, debljine mesa 5-6mm. Cecil F1. Visoka paprika vegetativnog tipa. Plodovi su duţine 12-16cm, teţine 120-130g, debelog mesa. U tehnološkoj zrelosti su ţute, a u punoj crvene boje. Somborka, Buketna I, Moravica, Paraćinka, Gypsy F1, Albatros F1, Danubia F1, Ciklon F1, Century F1, DRV 9460 F1,...

64

DUGE I ROGE Ekstaza. Rana sorta plodova duţine 25-30cm. Plodovi su slatki i ukusni. Biljka je visokog stabloa. Gaji se u plastenicima i na otvorenom polju. Ringo F1. Rana je paprika u tipu roge.Plodovi su krupni, teški i vrlo kvalitetni.U tehnološkoj zrelosti je ţuto zelenam, a u punoj crvena. Koristi se sveţ i na razne načine preraĎen. Pinokkio F1, Kameleon F1, Adina F1, Silvija,...

KANIJE (KAPIJE) Palanačka kapija. Snaţna kompaktna biljka, visokog rasta. U tehnološkoj zrelosti plod je svetlo zelene boje, a u biološkoj intenzivno crvene. Plod je debelog je mesa i izraţene krupnoće i duţine. Koristi se u sveţem stanju i za preradu. Rana je sorta. Palanačko čudo. Veoma snaţna biljka, umereno visokog porasta, visećih plodova. Plodovi su srcolikog oblika u tehnološkoj zrelosti tamnozelene, a u biološkoj tamno crvene boje, debelog perikarpa i izraţene krupnoće. Srednje rana sorta. Slonovo uvo. Slatka paprika ajvaruša sa krupnim i mesnatim plodovima koji na biljci vise. Boja ploda iz zelene prelazi u tamno crvenu. Dostiţe masu od 150 do 250g. Srednje rana sorta. Amfora. Srednje rana sorta. Prosečna masa ploda je 130g, a debljina mesa 4-6mm. Boja ploda u tehnološkoj zrelosti je tamno-zelena, au fiziološkoj intenzivno crvena. Ţupska rana. Snaţna biljka, kompaktnog, visokog rasta, visećih plodova. U tehnološkoj zrelosti je ţute-ćilibarne, a u biološkoj crvene. Rana je sorta. Pogodna je za ranu poljsku proizvodnju i proizvodnju u zaštićenom prostoru Kurtovska kapija, Una, Duga bela, Belcanto F1, Atris F1,...

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

65

ŠIPKE Sirena F1. Snaţna kompaktna biljka, visokog rasta, visećih plodova. U tipu je šipke. U tehnološkoj zrelosti je svetlo zelene boje, a u biološkoj crvene, dugog ploda, debelog perikarpa i ljutog ukusa. Veoma je rana sorta. Izuzetno pogodna za ranu proizvodnju u zaštićenom prostoru.

Romana. Rana sorta, visokog rasta, visećih plodova.U tehnološkoj zrelosti plod je ţutozelene boje, a u biološkoj intenzivno crvene, veoma dug, umereno ljutog ukusa. Plamena. Rana sorta, blago ljutog ukusa. Plod je duţine oko 15cm, širine 2,5cm. U tehnološkoj zrelosti je bele do svetlozelene boje, au biološkoj crvene.

Pinćir F1. Vrlo rani hibrid dugačkih ljutih paprika.Plodovi su duţine 25-30cm i podjednake su ljutine celom tom duţinom. Koristi se u negrejanim i grejanim objektima zaštićenog prostora. Homera F1. Duga ljuta papričica u čarlston tipu. Plodovi su vrlo ujednačeni, pravi, veličine 3,5x20cm, mlečno-zelene do svetlo-ţute boje. Odlikuje se visokom rodnošću. Kobra, Krušnica, Fortesse F1, Jepeto F1,Thoros F1, Biskra F1,Yanka F1, Bichop F1, Veronika F1, Rapires F1,... PARADAJZ PAPRIKE (ROTUNDE)

Beli kalvil, Zeleni rotundl, NovosaĎanka, Olimpia, Alma,..

FEFERONE

Feferona crvena, Feferona ţuta, Rumenka, Karmen, Zlata, Balkan... INDUSTRIJSKE PAPRIKE

Horgoška slatka-2 (HS-2), Horgoška slatka-3 (HSH-3), Odvajajuća slatka-1, Peščani grom, Tisa, Gorogled

66

NAČINI I ROKOVI PROIZVODNJE PAPRIKE U Srbiji se paprika uglavnom proizvodi iz rasada, osim industrijske paprike (oko 5.000ha) koja se proizvodi najčešde direktnom setvom semena. Proizvodnja se obavlja: • Na otvorenom polju • U zaštidenom prostoru ROKOVI PROIZVODNJE Mesto proizvodnje

Setva rasada

Pikiranje

RasaĎivanje

Početak berbe

Otvoreno polje

10.II – 1. III

Da

15.IV – 10.V

15.VI

Otvoreno polje

15.III – 25.III

Moţe, ali retko se izvodi

15.V – 25.V

15.VII

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

67

PROIZVODNJA RASADA Rasad se može proizvoditi u svim oblicima zaštidenog prostora. U objektima gde se vrši grejanje vazduha i zemljišta odgaja se rasad najboljeg kvaliteta. Za ranu zimsko prolednu proizvodnju paprike treba koristi rasad zaštidenog korenovog sistema. Taj rasad se proizvodi u kontejnerima, saksijama i tresetnim kockama. Po pravilu je to pikiran rasad. Za proizvodnju na otvorenom polju koristi se čupan rasad (golih žila), najčešde nepikiran. ČUPAN RASAD paprike starosti 60 dana treba da ima najmanje šest pravih listova tamno zelene boje, bez simptoma bolesti sa elastičnim stablom visine oko 20cm. PIKIRAN RASAD u momentu sadnje treba da ima najmanje 8 pravih listova i formirane cvetne pupoljke.

Pravilno odnegovan rasad Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

68

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

69

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

70

Supstrati i zemljišno-đubrevite smeše za setvu semena i odgajanje rasada treba da su sterilisani i da ne sadrže patogene i štetočine. Dezinfekciju manje količine supstrata najbolje je obaviti pomodu bureta sa vodenom parom ili pak nekim dozvoljenim hemijskim sredstvom (ortocid ili cineb, 50g/m2 leje ili previkur N, 25g/10 l vode).

UTICAJ SUPSTRATA NA KVALITET RASADA

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

71

Malčiranje zemljišta (nastiranje) Malčiranje se može vršiti i u plastenicima i na otvorenom polju. Osnovna prednost korišdenja malča se ogleda u racionalnijem korišdenju vode, kontroli korova, smanjenim štetama od bolesti, povedanju količine CO2, boljem iskorišdavanju svetlosti.... • Kao malč koristi se organski materijal (slama, piljevina, kora...) ili plastične folije • Kod proizvođača sa manje iskustva pri gajenju na malču mogu nastati problemi, koji su obično posledica lošeg navodnjavanja • Pri nastiranju malč folijom ona treba u potpunosti da nalegne na zemljište (bez vazdušnih džepova)

32-33cm

50cm Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

72

Folija 1-1,2m Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

73

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

74

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

75

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

76

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

77

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

78

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

79

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

80

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

81

Navodnjavanje sistemom kap-po-kap

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

82

Nije bolest, ali izgleda kao da jeste:

Trulež vrha paprike – Stvara ogromne štete. Nastaje pucanjem delijskog zida usled neredovnog zalivanja uz nedostatak kalcijuma. Ovu čestu pojavu možemo sprečiti dodavanjem kalcijum nitrata od faze razvoja od 7-9 listova 0,6% svakih 7 dana. Takođe i upotrebom sistema kap po kap ili redovnijim zalivanjem u letnjim mesecima smanjujemo pojavu pucanja delija usled naglog povedanja količine vode (tj.povedanja delijskog pritiska- turgora). Oštedene plodove ne uklanjati, jer su manje šanse da se to dogodi na novim. Ožegotine od sunca javljaju se na “otkrivenim” delovima ploda. Najvede se štete javljaju na sortama krupnog ploda gde lisna masa ponekad ne može da pokrije sve plodove. Oštedenja prizemnog dela mladih biljaka od visokih temperatura, mogu se pomešati sa oštedenjima od pogrizajudih sovica. Opadanje cvetova javlja se nakon rasađivanja prebujnog rasada usled niskih temperatura ili zemljišne suše. Oštedenja od pesticida javljaju se pri njihovoj nepravilnoj primeni. Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

Trulež vrha

Ožegotine od sunca

83

Oštedenje od insekticida

Višak azota

Oštedenje od herbicida (Reglone)

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

84

BERBA, PAKOVANJE I ČUVANJE Berbu je najbolje obavljati svakih 4-6 dana. Kod nas se paprika najčešde bere i klasira ručno. U ukupnim troškovima radne snage berba iznosi 50-60 %. Pri takvoj berbi treba obratiti pažnju da plod ne kidamo, nego da plod odsečemo oštrim nožem sa stabljikom dužine 3 cm (kod krupnoplodnih paprika). Feferone se mogu brati i jednokratno. Biljke se počupaju sa njive i donesu na jedno mesto gde se vrši otkidanje plodova. Postoje i kombajni za berbu feferone i začinske paprike. Beremo po sunčanom vremenu, nikako posle kiše. Paprika se može brati u tehnološkoj i u fiziološkoj zrelosti (npr od zelene ka crvenoj boji). Prinos fiziološki zrelih plodova je za 20-25% manji u odnosu na papriku obranu u tehnološkoj zrelosti. Ne treba ostavljati prezrele plodove na biljci, jer de to usporiti formiranje ostalih plodova. Prinosi na otvorenom polju od 50 tona su mogudi. U zaštidenom prostoru prinosi se kredu od 70 do 200t/ha. Prinosi su direktno zavisni od vremena proizvodnje, tehnologije gajenja i sortimenta. Priprema plodova za tržište se sastoji u pranju, klasiranju i pakovanju.

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

85

PLAVI PARADAJZ, PATLIDŽAN - Solanum melongena, fam Solanaceae Eggplant (eng) – “biljka sa jajastim plodom”

Berengenas (spain)– “jabuka ljubavi”

Vodi poreklo iz Indije i Burme Evropska Unija (bez Turske); 16085

Srbija; 1500

Italija; 8000

Španija; 4000 Grčka; 3000

• • • • • • • • • •

Plod plavog patlidžana sadrži (% na svežu materiju): suve materije 6,0-13,5 ukupnih šedera 2,2-4,6 saharoze 0-1,2 hemiceluloze 0,3-0,8 pektina 0,5-0,7 celuloze 0,7-1,7 belančevina 0,3-1,5 masti 0,1-0,4 min. materija 0,4-0,7 askorb. kiselina 1,5-19,0 mg/100 g

Holandija; 85

Turska; 31000

Francuska; 1000

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

86

KORENOV SISTEM Dobro razvijen sa izraženim centralnim korenom, koji se pri pikiranju skraduje. Glavne žile dostižu dubinu do 90cm, a najveda masa korena se nalazi u sloju zemljišta do 40cm. Na lakšim zemljištima dublji je korenov sistem.

Starost biljke 7 nedelja

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

87

STABLO Stablo je okruglo, razgranato, u osnovi drvenasto, a u gornjem delu zeljasto i sočno. NISKE SORTE, visina stabla 35-50 cm, SREDNJE VISOKE, 55-70 cm, VISOKE, 75-100 cm i IZRAZITO VISOKE, preko 100 cm. Stablo se grana, i formira žbun prečnika 40-60 cm. Posle formiranih 5 do 12 listova počinje grananje (sortan odlika). Broj grana se krede od 3-11. Mlado stablo ima zelenu ili zeleno ljubičastu boju i guste malje. Sa starenjem u osnovi odrveni, dobije mrko zelenu boju, a broj malja se smanjuje. Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

88

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

89

CVET

LIST Listovi su različite forme od lancetaste do siriko ovalne. Liska je više ili manje narezana na delove. Prekriveni su maljama. Nervatura lista je zelena ili ljubičasto obojena.

Cvetovi se javljaju na stablu između grana. Cvetovi su pojedinačni, retko u grupi 2-3. Dvopolni su i na kratkim drškama. Dužina drške je sortna odlika, kao i količina malja na njima. Čašica se sastoji od 5 do 7 listida sraslih u osnovi. Krunica je srasla u osnovi i različito obojena, najčešde svetlo ljubičasto. Prašnici (6-10) su u osnovi prekriveni krunicom, prstenasto raspoređeni oko tučka. Plodnik je dobro razvijen i trodelan. Samooplodnja dominatna (stranooplodnja i do 40%)

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

90

SISTEMATIKA (Filov)

Plavi patlidžan čini pet podvrsta sa vedim brojem varijeteta: 1. ssp.agrestis – divlji 2. ssp.subspontaneum – polukulturni var.arabicum – arapski var.leucoum – dekorativni 3. ssp.orientale – istočnoazijski var.depressum – ranozreli var.pekinense – pekinški var.serpentinum – zmijolik 4. spp.meriodionale – južnoazijski var.palestinicum – palestinski var.esculentum – indijski var.americanum – američki 5. ssp.occidintale – zapadnoazijski var.zhukowkii – žukovski var.falcatum – srpast var.izmir – izmirski var.bulgaricum – bugarski var.azerbaijanicum – azerbejdžanski var.europaeum – evropski var.ramosisinum – puzavi, polegljivi.

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

91

PLOD Plod je bobica. Slabo prinosne sorte daju po biljci 5 plodova, dok visoko prinosne preko 12. U zavisnosti od sorte i uslova gajenja plodovi mogu biti: • Jako krupni – preko 800g • Krupni – 400-800g Plodovi mogu biti sa sjajem ili bez. • Srednji – 200-400g Broj komora je od 7 do 11. • Sitni – 100-200g • Jako sitni – ispod 100g.

Meso ploda je najčešde bele boje ili bele sa zelenkastom nijansom. Zbog čvrstine Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe pokožice plod je pogodan za transport.

92

Najvedi sadržaj solanina M je u botanički zrelim plodovima. Solanin M (C31 H51 N012) Solanim M je otrovna materija, jer razgađuje krvne sudove u crevima, nadražuje želudačnu i crevnu sluzokožu, izaziva povradanje i rastrojstvo. Stoga se plod plavog patlidžana nikada ne koristi svež. Ova materija se gubi kuvanjem ili pečenjem ploda.

OBLIK PLODA

BOJA PLODOVA

- Okrugao - Plosnato okrugao - Kratko kruškolik - Izduženo kruškolik - Jajolik - Cilindrican - Zmijolik

- Crno ljubičasta - Ljubičasta - Zeleno bela - Svetlo zelena - Bela

DUŽINA PLODA - Kratak – do 10cm - Srednje dug – 10-25cm - Dugi – 25-40cm - Jako dug – iznad 40 Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

93

SEME

- Broj semana u plodu je različit (50-420) - Seme je sitno, pljosnato, bubrežasto, - Prečnik semena je oko 2,5mm, svetlo smeđe boje, sjajne površine (sa starošdu gubi sjaj), - Masa 1000 semena je 4-6g - Klijavost čuva do 6 godina

SORTIMENT Domadi srednje dugi, Dugački ljubičasti, Kečkemeti lila, Junior, Epic F1, Picola F1, Ova F1, Murena F1, Solara F1, Arrow F1, Madonna F1, Tango F1, Galine F1, Clasic F1...

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

94

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

95

PHYSALIS ssp. – fizalis, paradajz za slatko Rizom

Baljkast, horizontalan, razgranat, člankovit sa adventivnim korenčidima

Stablo

Zeljasto, prosto ili razgranato, maljavo pri vrhu, na poprečnom preseku uglasto Listovi

Prosti (pojedinačni), na dugim drškama, lancetasti ili jajoliki, 415cm x 2-8cm, blago usečeni po obodu, maljavi. Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

96

Cvetovi

Pojedinačni na dugim drškama, prečnika 15-25mm. Krunica je bela ili zelenkasta sa 5 listida. Čašica sa 5 listida od zelene ka narandžastoj boji, zvonasta prema mehuru, maljava. Plod

Bobica koja je unutar mehura, bobica je prečnika 1,5-2,5cm, pa i više. Bogat je vitaminom C. Boja je žuta, narandžasta, crvena ili zelena.

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

97

Seme

Bubrežasto, žuto smeđe, sitno (kao kod plavog patlidžana, samo sitnije)

Rod PHYSALIS • Ph. Pubescens. Plod je 5-10g, okrugao i žut • Ph. Peruviana. Plod je 6-12g, žutonarandžast, ovalan • Ph. Aepuata. (Meksički), 40-80g, okrugao, zelen ili žut. Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

98

Hibiscus esculentus - BAMNJA

Fam. Malvaceae

Jednogodišnja zeljasta biljka poreklom iz Severne Afrike KORENOV SISTEM Vretenast, sa glavnom korenovom žilom do 2m (najveda masa do 45cm) STABLO Poludrvenasto, visine od 90 do 250cm. Stablo i svi zeleni delovi su maljavi. Stablo ima tz. Cik-cak formu LISTOVI Prosti, pojedinačni, srcolikog oblika sa 3-5 režnjeva. Takođe su maljavi. Više biljke imaju i vede listove.

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

99

CVETOVI Formiraju se u pazuhu listova. Limun žute su boje sa tamnom mrljom pri dnu kruničnih listida. Zvonastog su oblika i stoje uspravno. PLOD Višeugaona (sortna odlika) čaura koja u tehnološkoj zrelosti može da bude zelena ili crvena. Mlada čaura se koristi u ishrani. Fiziološki zrela čaura puca po šavovima. SEME Okruglo, maslinaste boje, prečnika oko 3mm.

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

100

KRASTAVAC- Cucumis sativus, fam. Cucurbitaceae Jednogodišnja zeljasta dikotiledona biljka. Prema Vavilovu postoje dva centra porekla krastavca: 1) Kineski centar (Centralna i zapadna Kina) i 2) Indijski centar Nisko kalorična hrana, (100 g svežeg ploda ima samo 8-10 kcal odnosno 3 do 42 kJ). VODA (94-98%), 0,3-2g sirovih proteina0,05-0.3g sirovih masti, 1-2,5g ugljenih hidrata (na 100g svežeg ploda); Vitamini (B1 , B2 , B3 , B5 , C). Prijatan ukus potiče od organskih kiselina koje se nalaze u plodu, dok gorak ukus potiče od glukozida kukurbitacina, čiji je sadržaj uslovljen sortom i načinom gajenja.

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

101

Serbia; 7,1

Turkey; 28,5

BiH; 8,2

Romania; 13,4

Bulgaria (staklenici); 168,8

Croatia; 22,1

Greece; 59,2

Netherlands (staklenici); 713,3

Hungary; 55,4 Italy; 34,6

Prosečni prinosi krastavca u nekim zemljama Evrope [t/ha] Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

102

Bulgaria (staklenici); 371

Croatia; Greece; 2100 BiH; 800 Hungary; 1000 3047 Italy; 2065 Netherlands (staklenici); 600

Romania; 12986

Turkey; 59000

Serbia; 8755

Površine pod krastavcem u nekim zemljama Evrope [ha] Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

103

7. nedelja 8. nedelja 9. nedelja 10. nedelja 11. nedelja 12. nedelja 13. nedelja 14. nedelja 15. nedelja 16. nedelja 17. nedelja 18. nedelja 19. nedelja 20. nedelja 21. nedelja 22. nedelja 23. nedelja 24. nedelja 25. nedelja 26. nedelja 27. nedelja 28. nedelja 29. nedelja 30. nedelja 31. nedelja 32. nedelja 33. nedelja 34. nedelja 35. nedelja 36. nedelja 37. nedelja 38. nedelja 39. nedelja 40. nedelja 41. nedelja 42. nedelja 43. nedelja 44. nedelja 45. nedelja 46. nedelja 47. nedelja 48. nedelja 49. nedelja 50. nedelja 51. nedelja 52. nedelja 53. nedelja

Cena krastavca na zelenoj pijaci u Vranju [din.]

260

240

220

200

180

160

140

120

100

80

60

40

20

0

2008. godina 2009. godina

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe 104

Prosečni prinosi krastavca po Okruzima u Srbiji [t/ha] 14

12

10

8

6

4

2

0

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

105

KORENOV SISTEM • vretenast tip, • prodire u supstrat do 80cm, a u širinu ide do 100cm, • ima najslabiji koren od svih biljaka iz fam. tikava, • najveda masa korena je u sloju od 5 do 25cm, • slabe je regenerativne sposobnosti, • ukoliko se krastavac u rasadnom periodu pikira, prijem biljaka je najvedi kada se ova mera primenjuje do faze pojave prvog pravog lista (Slika 1). Pikiranje u kasnijoj fazi prouzrokuje slab prijem sejanaca.

Slika 1

STABLO  zeljasto, polegljivo, vrežasto, uglasto, maljavo, prosečne dužine do 2,5m u staklenicima i do 10m.  razlikujemo glavno stablo, zatim stablo II i III reda,  celom svojom dužinom ima mogudnost formiranja adventivnih korenova. Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

106

LISTOVI  Prosti, krupni, trodelni ili petodelni, izrastaju pojedinačno sa kolenaca stabla, na dugačkim drškama, tamno do svetlo zelene boje lica, sa naličja sivo zeleni, sa urezima, maljavi ili bodljikavi.  Po obliku liska je srcasta, uglasta ili loptasta.  U pazuhu listova se razvijaju bočna stabla, rašljike i cvet.  Rašljike mogu biti proste i razgranate

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

Rašljika ili vitica

107

CVET  stranooplodna, entomofilna vrsta,  žut, obima 2-3cm, zvonast,  K5C(5)A(5) ( ) G1 ( )  Na glavnom stablu preovlađuju muški cvetovi, koji se i prvi pojavljuju, dok na bočnim granama I i II reda preovlađuju ženski cvetovi.  Miris cveta je najintenzivniji ujutru (5h), pa je i oprašivanje insektima tada najintenzivnije.  Prostorna izolacija kod semenske proizvodnje krastavca je minimalno 1000m.

Morfološke i anatomske varijacije cveta

TIPOVI CVETANJA (ISPOLJAVANJE POLA) KOD fam. Cucurbitaceae (2., 4. i 5. su dominantni tipovi cvetanja kod krastavca) 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

HERMAFRODITE – savršen cvet (A, G) MONOECIUS - , ANDROECIUS GYNOECIUS ANDROMONOECIUS - + 1. (uloga ) GYNOMONOECIUS - + 1. (uloga ) TRIMONOECIUS - + + hermafroditni (1.)

Ţenski cvet

Muški cvet

108

Crtež biljke krastavca

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

109

Šta je to partenokarpija? Osobina krastavca da razvije plod bez oplodnje, da raste kao list ili grana, i ako 110 polen nije dospeo na žig tučka.

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

111

PLOD Bobica (sočna) različitog oblika i površine ploda. Na poprečnom preseku ima tri semene komeore Poprečni presek ploda • okrugao, • touglast, • zaobljeno trouglast.

Površina ploda 1. Glatka (holandski tip) 2. Bradavičasta (bele ili crne bodlje) – američki tip Klase salatnog krastavca (dug plod) Dugi salatari (od 30 do 45 cm) Poludugi salatari (od 20 do 28 cm) Mini salatari (od 16 do 20 cm) Klase kornišona (kratak plod) I 3-6cm II 6-9cm III 9-12cm IV 12-15cm

U kilogramu kornišona prve klase ima 80 - 100 plodova, druge 25 - 80, trede 12 - 25 i četvrte 7 - 10 plodova.

112

Varijacije duţine i preseka ploda

113

SEME  lancetasto  belo ili bledo žuto  dužine 7-12mm  klijavost čuva 6-7 godina,  Masa 1000 semena je 30-35g

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

114

SORTE Prema načinu iskorišdavanja: 1. 2.

Za potrošnju u svežem stanju (salatne sorte), Za konzervisanje (kornišoni),

SALATNE SORTE Delikates, Dugi zeleni, Sprinter, Tajfun–domade sorte Slavija F1, Renesansa F1 – domadi hibridi Caman F1, Adrian F1,Tornac F1, Darina F1, Rawa F1, Jazzer F1, Pontia F1, Ekron F1, Pontia F1, Raider F1, Verino F1 Olympian F1, Tornado F1 , Kung fu F1, Augie F1 - najzastupljeniji inostrani hibridi.

KORNIŠONI Pariski kornišon , Palanački korinišon- stara inostrana sorta Sirano F1, Nais F1, Miror F1, Mirta F1, Pola F1 – domadi hibridi Danas najzastiupljeniji: Promissa F1, Harmonie F1, Octopus F1 , Pasamonte F1 Profi F1, Ringo F1, Ajax F1, Regal F1, Bereg F1, Haroš F1, Asterix F1 , Adam F1 ,Anusha F1, Marinda F1, Levina F1...

115

Proizvodnja na otvorenom polju 116

Proizvodnja u tunelima

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

117

Hidroponska proizvodnja Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

118

Proizvodnja na slami Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

119

Gajenje na mreži

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

120

Donja kopča Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

121

Vezanje na kanap u stakleniku Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

122

Vezanje na kanap u visokom tunelu Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

123

Svaki hibrid ima svoju tehniku orezivanja! Primer orezivanja stakleničkog krastavca

Sistem “kišobrana” Sistem “brajdi” 50cm

list Plod

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

124

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

125

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

126

LUBENICA Citrullus vulgaris Schard. (Citrullus lanatus (Thunb.) Matsum. & Nakai) fam. Cucurbitaceae

Turska; 137.000

Iran; 100.000

SAD; 57.140 Španija; Grčka; 16.100 19.000

Srbija; 19.645

Rusija; 112.000

Kina; 2.014.500 Svet; 3.414.345

Površine pod lubenicom, ha 127

Prinos lubenice, t/ha 45,0

34,4

33,8 28,4

27,9

29,2

27,7 21,5

17,4

Svet

Kina

Rusija

Turska

Iran

SAD

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

Grčka

Španija

Srbija

128

• Centar porekla: Centralna i Južna Afrika • Jednogodišnja zeljasta biljka

KORENOV SISTEM

• razgranat i dubok, • glavni koren preko 1m, a bočni korenovi 40-45cm, • korenove dlačice imaju izuzetnu mod usvajanja vode.

Proizvodnja rane lubenice (pokrivanje agrotekstilom) 129

STABLO • razgranato, snažno, puzavo, dugačko preko 4m, • pokriveno je dugim, gustim, mekanim i beličastim dlakama, • iz glavnog stabla izbijaju bočne vreže prvog reda iz njih drugog reda, • najsnažnije su vreže pri osnovi glavnog stabla.

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

130

LISTOVI • na dugim drškama, naizmenično raspoređeni na stablu, • izrastaju na kolencima, • različite su krupnode i stepena usečenosti, • prema vrhu vreže listovi su sitniji, prema centru krupniji, • u pazuhu listova obrazuju se vitice, muški i ženski cvetovi.

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

131

TIPOVI CVETANJA (ISPOLJAVANJE POLA) KOD fam. Cucurbitaceae 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

HERMAFRODITE – savršen cvet (A, G) MONOECIUS - , ANDROECIUS GYNOECIUS ANDROMONOECIUS - + 1. (uloga ) GYNOMONOECIUS - + 1. (uloga ) TRIMONOECIUS - + + hermafroditni (1.)

CVET • jednodoma biljka, jednopolni cvetovi • monoecius, trimonoecius, andromonoecius (TIPOVI CVETANJA) • cvetna formula. C(5)K(5)A(2)+(2)+1 G1 • pojedinačni cvetovi • prvo cvetaju cvetovi i ima ih dosta više na biljci • stranooplodna biljka (moguda samooplodnja).

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

132

PLOD • sočna bobica različite forme, veličine, boje kore, • pljosnati, sferični, elipsoidni, cilindrični, • površina glatka, blago segmentirana, • boja kore jednobojna ili raznobojna, • debljina kore sortna odlika (0,5-3cm), • masa od 1 do 50kg, • jestivi deo (meso) crvene, žute ili narandžaste boje, • Plod sadrži 8-14% suve materije.

Farao F1

Kora

Meso (40-60%) Seme (2-6%) Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

133

SEME • crno ili šareno, krupno, pljosnato, ovalno, • čuva klijavost i do 20godina, • AT=30-150 g

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

134

SORTIMENT LUBENICE STARE (podložne Fuzarioznom uvenudu)

NOVE (dominantne na njivama u Srbiji)

Varda F1, Vasko F1, Bonta F1 , Galaxy F1 , Crisby F1, Lady F1, Dumara F1, Caravan F1 ,Trophy F1, Farao F1, Crimson Sweet F1, Paladin F1 , Top gun F1, David F1 (besemena),Sultan F1 , Paladin F1, Crimstar F1, Daytona F1, Madera F1, Fantasia F1, Mediteria F1, Constellation F1, Samanta F1, Super Mara F1, Aramis F1 (besemena), Rosa F1 (besemena), Zora F1, Heveši futo F1, Saci F1, Samanta F1, GiantFlesh F1, NS-43 F1, NS-44 F1, Danka ....

Sremska, Vukovarska, Mramorna, Zaječarka...

BOJA KORE • žuto-bela (tip “čarlston grej“), • tamno zelena (tip “sugar beby“) • šarena (tip “crimson sweet“)

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

Besemena lubenica je triploid tvrde semenjače i sterilnog je polena pa joj je potreban oprašivač, tj. obična lubenica (4135 5:1)

Klasifikacija, prema Krivčenku (1990) Rod Citrullus, u koji spada lubenica, obuhvata pet različitih vrsta: - Citrullus vulgaris Schard. – Obična (kulturna) lubenica. Ovoj vrsti pripadaju sve jednogodišnje kulturne forme i jednogodišnje divlje forme. Divlje forme imaju belo obojeno meso ploda sa ili bez gorčine. Neke forme bez gorčine koriste se kao stočna hrana ili pak za spravljanje slatka. - Citrullus mucosospermus Fursa. Potiče iz Zapadne i Centralne Afrike, jestiva golosemena lubenica. - Citrullus colocynthis L. Višegodišnja vrsta rasprostranjena u Severnoj Africi i Centralnoj Aziji sve do Indije. Karakterišu je krupni sivozeleni cvetovi. Plodovi su dosta krupni, sa gorkim mesom. Teško se ukršta s običnom lubenicom. - Citrullus ecirrhosus Cong. Višegodišnja vrsta sa veoma razvijenim korenom i malim plodovima, sa belim i gorkim mesom. Teško se ukršta s običnom lubenicom. Karakteristično je da ne obrazuje malje ili su slabo razvijene, inače je endem namibijske pustinje. - Citrullus naudinianus Hook. Hodenova lubenica. Višegodišnja vrsta koja se srede u pustinjama u Jugozapadnoj Africi. Ova vrsta razvija dvodome biljke. Cveta u drugoj godini vegetacije. Plodovi srednjekrupni i bradavičasti. Kora je tanka, mesnati deo sočan i kiselasto-slatkog ukusa, i jestiva je. Ova vrsta teško se ukršta s običnom lubenicom. 136

KALEMLJENJE LUBENICE

Lagernaria spp..

Lubenica može da se kalemi na:  Lagenariju spp. (vrg, lejka, ajduk, natega, tikva sudovnjača, jurgeta...)  Posebno selekcionisane hibridne podloge kao što su Nphasis F1, Strongtosa F1, Macis F1, , Friend F1 , Strong F1 , Nimbus F1, Cirrus F1, Root power F1 itd. Kalemljenje se vrši u fazi mladih biljaka, rasad star 3-4 dana. Prednosti: 1. 2.

3.

Povedana otpornost biljke na bolesti (Fusarium sp.) Bujnija vreža, vedi broj listova, grana i plodova (razvijeniji korenov sistem), Plodovi su krupniji i slađi,

Mane: Proizvodnja je skuplja (vedi utrošak rada i semena). KAKO SE TO RADI? Alat • žilet, • skalpel, • male burgije, Posle kalemljenja: 25oC, Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni • bukove čačkalice... RVV 95% fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

137

Podloga

Plemka

Priprema podloge

Priprema plemke

http://www.watermelon.dzaba.com

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

138

Spajanje podloge i plemke specijalom štipaljkom 139

Okalemljene biljke Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

140

Rasad lubenice pred sadnju Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

141

Rasad u saksiji Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

142

Rasad u saksiji Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

143

Japan

Japanske četvrtaste lubenice.

Više atrakcija, nego poslastica!!!

144

DINJA – Cucumis melo, fam. Cucurbitaceae • Vodi poreklo iz Srednje Azije • Jednogodišnja zeljasta biljka. KORENOV SISTEM • dobro razvijen, • glavni koren preko 1m, bočni 25-30cm, • zauzima do 6m3, • u poređenju sa lubenicom koren joj je slabije razvijen

STABLO • puzavo, razgranato sa vrežama dužine do 3m. • zelene je boje i gusto je prekriveno grubim maljama. • tri nedelje posle inicanja u pazuhu I lista javljau se bočne grane I reda, a kasnije i II reda.

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

145

LISTOVI • raspoređeni naizmenično, • lisne drške su zelene, rebraste, sočne, prekrivene maljama, uspravne ili visede, • liska je tro ili petodelna, nazubljena ili talasasta po ivici, sa obe strane prekrivena maljama, • u pazuhu listova javljaju se vitice (rašljike) i cvetovi. CVET • jednodoma biljka sa tipovima cvetanja kao kod lubenice (monoecius, trimonoecius, andromonoecius) • ženski cvetovi pojedinačni, muški grupisani 5-7, • ženski cvetovi se javljaju više na stablu I i II reda, • jedna biljka dinje formira prosečno do 25 ženskih i preko 100 muških cvetova.

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

146

NAČINI OREZIVANJA DINJE

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

147

PLOD • sočna bobica različitog oblika, veličine i boje, • masa od 0,5 do 20 kg (najčešde 2-5kg), • površina ploda glatka, segmentirana, bradavičasta i naborana, • neke sorte imaju mrežastu koru (manje pucanje plodova), • boja kore je žuta, bledo žuta, smeđa, bela, zelenkasta, • meso najčešde žuto, belo, oranž, zeleno, • najčešde sa 3 semene komore (ređe 4 i više).

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

148

SEME • izduženo, elipsoidno i pljosnato, • žute ili krem boje najčešde, • u jednom plodu 400-600 semena, • AT 35-50g

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

149

SORTIMENT SORTE Ananas, Desertna, Medna rosa, Sezam, Cerovača, Persijska, Topaz.. HIBRIDI Capri F1, Fiata F1, Corin F1, Dikti F1, Agos F1, Centro F1, Sembol F1, Hoby F1, Flesh F1, Nirit F1, Rina F1, Brennus F1, Super star F1, Early down F1, Mila F1, Ajax F1, Agos F1, Zengo F1, Passport F1, Aikido F1, Bari F1,..

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

150

Botanička klasifikacija Dinja spada u red Cucurbitales, vrsta Cucumis melo L. Sve kulturne, poludivlje i divlje dinje francuski botaničar Charle Naudin je razvrstao u 10 varijeteta: var. cantalupensis - kantalupe var. reticulatus - mrežaste dinje var. sacharinus - slatke dinje var. inodurus - nearomatične var. flexuosus - zmijolike dinje var. chito - limunaste dinje var. dudaim - male dinje var. erithraeus - aromatične dinje var. acidulus - dinje sa kiselim mesom var. agrestis - korovska dinja

Varijeteti u okviru vrste Cucumis melo se lako ukrštaju među sobom što je dovelo do pojave velike raznolikosti koja se ogleda u fizičkim osobinama i ukusu ploda:

• boja mesa (narandžasta, zelena, bela) • tekstura i boja kore (hrapava ili glatka, bež, zelena bela) • oblik (izdužen, okrugao, spljošten)

151

Ananas type

Galia type

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

152

Amarillo type

Honeydew type

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

153

Orange flesh

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

154

Green flesh

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

155

White flesh

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

156

Rinds

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

157

Retato type

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

158

Cantaloupensis type

Rochet type

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

159

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

Asya Stepansky, Irina Kovalski and Rafael Perl-Treves Plant Systematics & Evolution: June 1999, Vol. 160 217: 313-333

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

161

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

162

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

163

Piel de Sapo type (frog skin)

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

164

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

165

166

Proizvodnja dinje u zaštidenom prostoru (vertikalni uzgojni oblik)

GRAŠAK – Pisum sativum, fam. Fabaceae • Centrom porekla graška smatra se Jugozapadna Azija (Avganistan, Indija), Zakavkazje i Etiopija, • Jednogodišnja je samooplodna, zeljasta biljka.

KOREN Vretenast, prodire duboko u zemljište (100-120cm). Bočne žile prodiru u stranu do 80cm. Dobre je usisne modi. Na korenu se nalaze kvržične bakterijeazotofiksatori.

STABLO Zeljasto, tanko, slabo razgranato. Šuplje je i na poprečnom preseku uglasto. Prekriveno je pepeljkom. • Niske sorte – do 50cm • Srednje visoke – do 100cm • Visoke – preko 100cm. U niskih sorata članci su kradi, a Dr u visokih ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe duži.

167

LIST Složen, parno perast. Jedan složen list može imati 1 do 3 para liski. Prvo lišde ima obično manje liski, a srednje najviše. Pojedinačne liske u listu su ovalnog, jajastog do jajasto okruglog oblika, sitnije ili krupnije (sorta, uslovi uspevanja). U pazuhu listova nalaze se dva krupna ZALISKA. Zalisci su krupniji od pojedinačnih liski u listu. Stočni grašak po pravilu ima ljubičasto obojen donji deo zaliska. Vrhovi lisnih drški završavaju se RAŠLJIKAMA. Postoje sorte kod kojih su sve pojedinačne liske preobražene u rašljike (AFILA tip). Lišde je takođe prekriveno pepeljkom.

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

168

Leptirastog oblika, bele boje, sastoji se od 5 čašičnih, 5 kruničnih listida od kojih su 2 srasla u obliku zastavice, 2 su slobodna (krila), a 1 je savijen, izrastao i čini “čunid” u kome se nalazi tučak i 10 prašnika (9 sraslih i 1 slobodan). Samooplodan je. Cvetovi su pojedinačni, češde dvojni, a ima sorata sa tri i više cvetova u grupi.

CVET

Cvetanje pa i zrenje počinje odozdo naviše. Jedan cvet cveta oko 3 dana, cela biljka od 2 do 3 nedelje (sortna odlika). Kod ljudskog graška boja cveta je bela.

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

169

PLOD Mahuna sa 2 do 10 zrna.Oblik mahune zavisi od sorte, a može biti prava ili malo povijena, sa tupim ili zašiljenim vrhom. Na poprečnom preseku je okrugla ili pljosnata. Po krupnodi može biti : • sitna – do 5cm, • srednja – 5-7cm, • krupna – 7-10cm. Odnos dužine i širine iznosi 3-5:1. Boja mahune je zelena, različitog intenziteta. Anatomska građa mahune: • zrnaš (var. vulgare) • polušederac (var. medulare) • šederac (var. sacharatum) Kod zrnaša mahuna ima na unutrašnjoj strani pergamentni sloj (lako se odvaja). Polušederci i šederci nemaju taj sloj, mahune su naborane i u isharni Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni se koriste cele. fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

170

Veličina zrna je sortna odlika. Mlada zrna su sitnija i kvalitenija od krupnih. Određivanje tehnološke zrelosti • fizička metoda (pomodu tenderometra) – meri se otpor koji zrno pruža pritisku ili pomodu teksturometra gde se meri otpornost prema probadanju na osnovu specifične težine; • hemijska metoda – prema sadržaju skroba i šedera ili belančevina); • morfološka metoda – utvrđivanje odnosa zrna i mahuna. Period tehnološke zrelosti je veoma kratak (2-3 dana).

Vrednosti Metoda

Pokazatelji kvaliteta zrna graška

Optimum

Minimum

Maksimum

Tenderometar

110

90

180

Teksurometar

110

90

180

ANT%

16

11.3

23.3

1.06

1.04

1.09 171

Specif. masa

SEME Okruglo, uglasto, glatke ili naborane semenjače. Apsolutna masa • do 200g – sitno • 200-250g – srednje krupno • iznad 250g - krupno

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

172

Industrijska klasifikacija zrna graška po krupnodi [mm]

Oznaka

Kategorija

Glatko seme

Smeţurano seme

A

Ekstra fino

< 7,5

< 7,5

B

Vrlo fino

7,5-8,2

7,5-8,2

C

Fino

8,2-8,7

8,2-9,3

D

Srednje krupno

8,7-9,3

9,3-10,2

E

Krupno

> 9,3

> 10,2

• Sitnije frakcije se pakuju u manja pakovanja (konzerve, kese) i imaju višu cenu • Krupnije frakcije se pakuju u veda pakovanja Krupnije zrno je hranljivije, ali je po pravilu tvrdo i lošijeg ukusa. Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

173

SORTE Postoji nekoliko hiljada sorata graška.  Prema visini stabla dele se na visoke (preko 110cm), srednje (45-110cm) i niske ( do 45cm) sorte.  Prema vremenu stasavanja na rane, srednjerane i kasne.  Na osnovu načina korišdenja mahuna i zrna dele se na krunce (koristi se mlado zrno), šederce (mlada mahuna se koristi) i njivske (za zrelo zrno) sorte.  Podela na glatke ili naborane (smežurane), tj. sitnozrne i krupnozrne uslovljena je oblikom i veličinom semena.

Najviše se gaje sorte sa smežuranim zrnom koje su ukusnije i boljeg kvaliteta.

Rane (period nicanje-berba je do 60 dana) (DOMADE)- Fruškogorac, Mali provansalac, Tamiš, Maja, Visak... (STRANE)- Avola, Cash, Masterfon, Karina, Kalvedon, Action, Danielee, Erli swit...

Srednje rane (61-65) (DOMADE)-Vitez (afila tip), Kosmaj, Dunav, Mali provansalac, Gostas, Galija... (STRANE)- Protor, Triton, Polar, Lancet, Visto, Oskar

Srednje kasne (66-70) (DOMADE)- Palanački G-65, Palanački G-67, Zelena dolina,... (STRANE)- Sprinter, Orkado, Skinado...

Kasne (preko 70) (DOMADE)- Flora... (STRANE)- Stern, Jof, Frila, Verdo, Juwel...

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

174

Kakav je to AFILA tip graška? Bezlisni grašak. Listovi su mu preobraženi u vitice (rašljike). Podnosi gušdi sklop (oko 150biljaka po m2), lakše se ubira, pa su gubici manji.

Grašak šederac Pošto se u ishrani koriste mlade mahune naziva se još i “boranija grašak”. Mahune se beru postepeno dok su mlade. Za razliku od krunca gaji se na vrlo malim površinama. Najščešde se sredu sorte visokog rasta kao što su vodički šederac, engleski ljubimac, rani hajnrih...

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

175

Ne iznosi kotiledone KLIJANJE I NICANJE

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

176

BORANIJA - Phaseolus vulgaris, fam. Fabaceae Jednogodišnja zeljasta biljka koja se gaji radi sočnih mahuna. KLASIFIKACIJA VRSTE

Ph. vulgaris:

• Phaseolus vulgaris var. sphaericus, sa okruglim semenom • Phaseolus vulgaris var. elipticus, sa eliptičnim semenom • Phaseolus vulgaris var. oblongus, sa valjkastim semenom • Phaseolus vulgaris var. subcompresus, poluspljošten • Phaseolus vulgaris var. Compresus, spljošteno

KORENOV SISTEM Bretenast (osovinski), glavna žila prodire do 100cm. Najvedi deo bočnih grana je u oraničnom sloju. Na korenu se nalaze kvržice sa bakterijama azotofiksatorima. Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni Neke sorte nemaju kvržice. fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

177

STABLO Zeljasto je i razgranato, slabo odrvenjeno u donjem delu. Grananje je slabije ili jače izraženo (sortna odlika) i počinje ili u osnovi ili u gornjem delu stabla. Na poprečnom preseku je okruglasto ili rebrasto. Boje je svetlo do tamno zelene. Mogude prisustvo antocijan ljubičaste boje, pre svega u vršnom delu. Visina stabla je sortan odlika i razlikujemo: • čučave (niske) sorte - 30-50cm, • srednje visoke sorte - 70-80cm, • visoke (pritkašice) - 150-300cm

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

178

LIST Dikotiledona je biljka i prilikom nicanja iznosi dva kotiledona listida bubrežastog oblika, smežurane površine i zelene boje. Posle kotiledonih listida javljaju se dva prosta lista srcolikog oblika. Svi ostali listovi su trojni na dužim lisnim drškama Složen troper list je zelene boje sa srcolikim liskama koje su prekrivene maljama. 1.KOTILEDONI LISTIDI 2.PRVI PRAVI LISTOVI 3.STALNI (TROPERI) LISTOVI Izraženi su pokreti listova.

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

179

CVET

Karakteristične leptiraste građe, najčešde bele boje, sastoji se od 5 čašičnih, 5 kruničnih listida od kojih su 2 srasla u obliku zastavice, 2 su slobodna (krila), a 1 je savijen, izrastao i čini “čunid” u kome se nalazi tučak i 10 prašnika (9 sraslih i 1 slobodan). Nalaze se u pazuhu listova kao pojedinačni, u grupi ili u obliku grozdaste cvasti. Boja cvetova je najčešde bela, ali može biti i žuta, ljubičasta, crvena, šarena... Postoji pozitivna korelacija između • boje cvetova i semena, • veličine cvetova i veličine semena.

180

PLOD MAHUNA, sa 4-12 semena, dužine 8-14cm (30cm). OBLIK PLODA 1. Valjkast 2. Sabljast 3. Srpast POPREČNI PRESEK 1. Elipsoidan 2. Okrugao 3. Polupljosnat 4. Pljosnat KONZISTENCIJA MAHUNE 1. Sočna 2. Vlaknasta Neke sorte nagomilavaju u mahunama sklerenhimske delije, najčešde na ivici mahune, tako da se stvaraju tzv. “KONCI”. Kod boranije ova pojava nije poželjna, za razliku od pasulja gde su “konci” 181 dobrodošli (bolja vršidba).

SEME Različite je veličine, oblika i boje. Masa 1000 semena (apsolutna masa) je 150-1000g HILUM – izražen i različito obojen OBLIK SEMENA 1.Bubrežasto 2.Cilindrično 3.Ovalno 4.Okruglo 5.Pljosnato BOJA SEMENA 1.Bela 2.Žuta 3.Smeđa 4.Crna 5.Šarena

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

182

Iznosi kotiledone

KLIJANJE I NICANJE BORANIJE

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

183

SORTE Postoje niske i visoke forme boranije. Pretežno se gaje niske sorte zbog jednostavnije i jevtinije proizvodnje. Visoke forme boranije (pritkašice) najčešde se gaje u vrtovima i okudnicama.

Niske sorte

Sorte sa žutom mahunom Dosta se gaje posebno za svežu potrošnju. Mahune su beličaste ili žute. UNIDOR (Royal Sluis) -Biljke su uspravne, a mahune se formiraju vrlo koncentrisano i visoko na biljci (100% u gornjoj tredini biljke) što je čini pogodnom za ručnu i mehanizovanu berbu.Mahune su prave i lepe intenzivno žute boje. DARINA (SM Palanka)- Prava, ovalno pljosnata mahuna, žuta sa ljubičastim prugama, dužine 14 - 16 cm. Za sve oblike potrošnje i zamrzavanje. Prinos do 15 t/ha. ZLATNA OLOVKA (SM Palanka)- stablo visoko oko 40cm, mahuna duga do 15cm, zlatnožuta, okruglog preseka, malo povijena, nežna, sočna, odličnog ukusa. Stasava za oko 55 dana. Osetljiva na bolesti. PALANAČKA RANA (SM Palanka)- prava, nežna, malo pljosnata mahuna dužine oko 13cm i belim semenom. Rana, prinosna, pogodna za potrošnju u svežem stanju i za preradu. ŠUMADINKA (SM Palanka)- Mahuna je blago povijena, pljosnata, žuta sa ljubičastim šarama, dužine do 14 cm. Pogodna za svežu potrošnju i zamrzavanje. Prinos do 10 t/ha. ECHO (Sluis-Groot)- Rana žuta boranija podesna za mašinsko branje. Okrugle žute mahune su bez konca dužine oko 13cm i prečnika 10,5mm. FRUIDOR (Clause)- Žuta mahuna sa semenom smeđe boje. Pogodna za svežu potrošnju. Dobro podnosi niže temperature pa se može sejati ranije. SUNDANCE, FREOR, FRUIDOR, PV-701, SONESTA, ORINOCCO, URANUS, CASTOR... 184

Sorte sa zelenim mahunama Prvenstveno se gaje za preradu. LODI (Asgrow) – Ravan Romano tip, žbunaste, srednje rane boranije sa zelenim, pljosnatim mahunama TIBER (Clause)- Tamno zelena mahuna romano tipa. Duine 12-13cm. Biljka je jaka i robusna, amahune se uglavnom koriste za svežu potrošnju. NERINA (Royal Sluis)- Mahune su tamno zelene boje, uske, ujednačenog sazrevanja i duže vreme ostaju u tehnološkoj zrelosti. Biljka je uspravna i pogodna za mehanizovanu berbu HYSTYLE (Clause)- Visoka biljka sa dobrim prinosom tamno zelenih mahuna, prečnika 9-11mm. Mahune su odličnog kvaliteta i mogu se koristiti sveže ili prerađene. Odlično podnosi visoke temperature. ROMA II (S&G)- Srednje rana boranija u Romano tipu. Mahune su glatke, bez konca, svetlo do srednje zelene. TOP KROP- Stara sorta čije su biljke visine 35-40cm, s mnogo listova i ljubičastim cvetovima. Mahune su duge 15cm, valjkaste, nežne, bez konca. Stasava za oko 50 dana posle setve. Otporna na mozaik pasulja. Vrlo rodna, pogodna za preradu i svežu potrošnju. ESPADA, ROMANO, MAGNUM, SCYLLA, SCUBA, GREEN ARROW, EDEN...

Visoke sorte Puterka, krupnog tamno modrog semena, sa mahunama od 15cm, Starozagorski čer...

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

185

Postavljanje oslonca za visoke sorte boranije

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

186

Postavljanje oslonca za visoke sorte boranije

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

187

CRNI LUK, Allium cepa L., fam. Alliaceae Crni luk je zeljasta, dvogodišnja, monokotiledona, stranooplodna biljka. Vodi poreklo iz Centralne Azije (nizijski deo).

ZNAĈAJ

• Zauzima značajno mesto u ljudskoj ishrani. • Koristi se svež ili na različite načine pripremljen. • Bogat je vitaminima i mineralnim materijama. • Koristi se kao lek protiv crevnih oboljenja, kao oblog za reumatske i zapaljive procese, reguliše rad srca i nivo šećera u krvi. • Ljut ukus i specifičan miris daju mu eterična ulja od čije količine zavisi ljutina i ukus luka.

HEMIJSKI SASTAV U crnom luku ima najviše ugljenih hidrata i malo belančevina i masti. Pored znatnog prisustva mineralnih soli, naročito kalijuma i sumpora, i raznih oligoelemenata, crni luk je bogat vitaminima (B1, B2, C, E, K ), a ima i karotena (provitamin A), glikozida, eteričnih ulja, biljnih hormona sličnih insulinu, kao i bakteriostatika.

Bulgaria (staklenici), 1281

BiH, 5073

• U Srbiji se crni luk gaji na oko 20000 hektara sa veoma niskim prosečnim prinosom od 6 do 8t/ha. Croatia, 2200 Greece, 7300 Hungary, 2700 Italy, 13589

Turkey, 75000

• U svetu se najviše gaji u Kini na 785713ha, Indiji 520000ha, Pakistanu 104000ha, Rusiji 113000ha, Ukrajini 60000ha. • Stara je kulturna biljka čijim se centrom porekla smatra Srednja Azija. • Predstavlja jednu od vodećih povrtarskih kultura u svetu.

Netherlands (staklenici), 26200 Romania, 34810

Serbia, 18908

Površine pod crnim lukom u nekim zemljama Evrope [ha]

RASPROSTRANJENOST

Turkey; 26,8

;0

Bulgaria (staklenici); 12,5 Croatia; 18,5

Serbia; 7,5 Romania; 11,4 Greece; 27,5

Netherlands (staklenici); 43,1 Hungary; 25,3

Italy; 29,7

Prosečni prinosi crnog luka u nekim zemljama Evrope [t/ha]

Prosečni prinosi crnog luka po Okruzima u Srbiji [t/ha] 20 18

16 14 12 10 8 6 4 2 0

CIKLUS RAZVIĆA CRNOG LUKA Botanički posmatrano crni luk je dvogodišnja biljka, ali u zavisnosti od načina gajenja može biti i trogodišnja biljka.

I godina

II godina

Trogodišnji ciklus razvića (gajenje preko arpadţika)

I godina

II godina

Dvogodišnji ciklus razvića (direktna setva semena)

III godina

MORFOLOŠKE OSOBINE

Crteţ 1

LIST • Šuplja liska (pero) i • Cilindrični lisni rukavac

LAŢNO STABLO (skup lisnih rukavaca)

PRAVO STABLO (DANCE ili PLITICA), veoma je skraćeno, iz apikalnog meristema razvijaju se listovi i pupoljci (Crtež 2).

KOREN • Primarni korenčić (odumire sa pojavom prvog pravog lista) • Sekundarni korenov sistem je raspoređen kružno po čitavoj površini stabla prema rasporedu listova (prve godine). Druge godine korenčići se ne nalaze na središnjem ispupčenom delu koji se naziva PETA (Crtež 2).

LUKOVICA

Predstavlja zadebljale osnove listova u kojima se deponuje hrana.

Crteţ 2 Uzduţni presek 1. 2. 3.

1. Suvi ovojni listovi 2-3 različito obojena listića bele, žute, crvene, žutosmeđe...boje.

2. Unutrašnji mesnati OTVORENI listovi Nastali su zadebljanjem osnove lisnog rukavca normalno razvijenih listova koji su formirali pera.

4. 5.

Poprečni presek

Suvi ovojni listovi Unutrašnji mesnati otvoreni listovi Unutrašnji mesnati zatvoreni listovi koji štite klicu i sa njom čine gnezdo Peta Dance ili plitica (pravo stablo)

3. Unutrašnji mesnati ZATVORENI listovi Nastali od celih lisnih rukavaca onih listova koji ne formiraju lisna pera i okružuju pupoljak.

Pupoljak (klica) Formiraju se na plitici. Može ih biti 1-20. Iz jarovljenih pupoljaka izbijaju cvetonosna stabla.

KAKO NASTAJE LUKOVICA? Crni luk je biljka dugog dana, ali je reakcija na duţinu dana odreĎena mestom njegovog nastanka (selekcije). Sorte nastale na većoj geografskoj širini formiraju lukovicu i generativne organe pri duţini dana od 14 do 16h, a one selekcionisane na manjoj geografskoj širini pri duţini dana od 12 do 14h. Pri kupovini semena i sadnog materijala treba voditi računa o ovoj činjenici. Pri ranoj setvi u našim uslovima (kraj februara-početak marta) kada je dan kratak, intenzivnije se razvija korenov sistem i listovi, što kasnije doprinosi adekvatnom formiranju lukovice, a samim tim i većem prinosu. Kašnjenje sa setvom dovodi po pravilu do brţeg ulaska biljke u fazu formiranja lukovice (duţi je dan). Takva biljka nije imala dovoljno vremena da formira odgovarajući korenov sistem i lisni aparat što će prouzrokovati loš kvalitet formiranih lukovica (sitne) i slab prinos.

195

OBLIK LUKOVICE Prema JPGRI deskriptoru:

1. spljošteno okrugli 2. okrugli 3. izduženo okrugli 4. vretenast 5. španski 6. ravan (spljošten) 7. spljošteno-okrugao 8. zašiljeno pljosnat 9. zašiljen

Oblik lukovice je odreĎen odnosom njene visine i prečnika. Najviše se cene sorte i hibridi čije lukovice imaju pljosnato okrugli do okrugli oblik (indeks od 0.7 do 1.1), više suvih ovojnih listića (ljuspi), tanak i zatvoren vrat (da u glavicu ne prodiru izazivači bolesti). Vaţne su i druge osobine: visoka rodnost, dobar ukus, sposobnost duţeg čuvanja, otpornost prema bolestima. Gleda se i kolika je duţina vegetacije, otpornost na sušu i visoke temperature, reakcija na duţinu dana i sl. Najveća potraţnja je za lukom okruglih lukovica, belog mesa, tankog vrata i prečnika 40-70mm sa ţuto-braon suvim ovojnim listova. Lukovi za skladištenje moraju imati visok sadrţaj suve materije, čvrstu lukovicu sa što više suvih ovojnih listova zbog lakše mehanizovane ţetve,

CVETONOSNO STABLO (“BIK”). Razvija se iz klice (1-20). Pojava je uglavnom uslovljena temperaturom, veličinom lukovice i sortom. Cevasto je, sa karakterističnim proširenjem pri osnovi i pupoljkom na vrhu koji je obavijen opnom. Po pucanju opne iz pupoljka se obrazuje loptasta cvast.

CVAST. Štit, loptastog oblika sa nekoliko stotina cvetova. Obavijena je tankom opnom koja puca onda kada se prvi cvetovi otvore. CVETOVI. Beli na dugim drškama sa K6 i A6, plodnik ima 3 semena gnezda sa po 2 semena zametka. Oprašivanje je entomofilno (insektima)

Šta inicira pojavu cvetonosnog stabla? Temperatura. Temperatura ima veliki značaj za prolaženje stadijuma jarovizacije, bez čega luk ne može da cveta i obrazuje seme. Jarovizacija je neophodna i korisna za semenjače crnog luka (glavice koje se koriste u proizvodnji semena), ali je štetna za arpadžik. Ako se arpadžik izjarovi, umesto lukovica će se dobiti bikovi. Sitniji arpadžik (prečnika do 1,5cm) retko se izjarovi, dok se krupniji (preko 2,5cm) često izjarovi. Da se arpadžik ne bi izjarovio, treba ga čuvati na temperaturi oko 0oC ili nešto nižoj. Arpadžik ili mlada biljka (7-10 listova) se jarovi na niskim pozitivnim temperaturama (optimum je 5-10oC) koje traju u kontinuitetu od 60 do 150 dana (sortna odlika). Ukoliko niske temperature budu naglo smenjene višim, obeshrabriće se iscvetavanje (povremeno zagrevanje arpadžika tokom čuvanja). Krupniji arpadžik ili viša faza razvoja biljke takođe rezultiraju većim % iscvetavanja. Prolećni luk iz direktne setve daleko manje ima problema sa pojavom cvetonosnog stabla. Veličina lukovice ili biljke. Kod arpadžika manjeg od 12 do13mm u prečniku i rasada crnog luka oko 6mm u prečniku teže će doći do pojave cvetonosnog stabla. Razvijenije, dobro đubrene biljke lakše idu u cvet. Biljka sa pet, šest listova će brže krenuti u cvet, nego sa četiri, pet listova. Kada su lukovičice položene pri sadnji to će značajnije uticati na pojavu iscvetavanja. Ranija sadnja će dovesti do razvitka većeg useva koji će generalno imati najviše listova u toku zime što će rezultirati većim procentom iscvetavanja (jesenja proizvodnja). Veće doze đubrenja dodate početkom sezone mogu rezultirati prekomeran rast, što će verovatno dovesti do cvetanja kod većeg broja biljaka.

Sorte. Sorte kratkog dana (Granex, Grano) su osetljivije na cvetanje nego lukovi dugog dana.

PLOD je čaura (tobolac) sa 6 semena.

SEME je sitno, smežurano, uglasto, izrazito crne semenjače (barutnjak). U 1g ima 250-300 semena. Zadržava klijavost 3-4 godine.

Kazakova (1978) je proučavajući kolekciju genotipova crnog luka (Allium cepa L.) izvršila unutarvrsnu klasifikaciju: Itipiĉne (zapadne)-subsp. Cepa, II-južne-subsp. australe Trof., III-istoĉne-subsp. orientale Kaz. Osnova ove klasifikacije je geografsko poreklo uslovljeno ekološkim specifičnostima (duţinom dana, temperatura, vlaţnost). U svakoj podvrsti su grupe sorata koje imaju zajednička biološka i agronomska svojstva.. Karakteristike podvrsta A. cepa L. (Kazakova, 1978.) (Gvozdenović et. al, 2008).

Osobina sorte

Juţne sorte subsp. australe Trof.

Tipične sorte (zapadne) subsp. Cepa

Duţina vegetacije

Kasne do srednje kasne

Srednje kasne i kasne

Ciklus razvića

Dvogodišnje

Način gajenja

Iz semena

Iz semena, arpadţika

Broj začetaka (klica) u lukovici Bujnost biljaka i grananje

1, reĎe 2-3

3-5

Ukus Boja

Slatke, retko poluljute Bela, ţuta, braon-ţuta, crvena i ljubičasta

Duţina čuvanja

2-3 meseca nakon ubiranja

Rasprostranjenost (porlo)

Severne obale Sredozemnog mora, Avganistan, Turska, , Irak, SAD i Španija

Dvogodišnje i trogodišnje

Istočne sorte subsp. orientale Kaz. Rane do srednje rane Trogodišnje i višegodišnje, vegetativno se razmnoţavaju Iz arpadţika i vazdušnim lukovicama

Više klica (5-10, moţe i do 25 lukovica) Veoma bujne biljke, odsustvo Srednje bujne biljke, grananje Biljke nisu bujne, grananje grananja, Cv. stablo visine 1- srednje, visina cv. stabla 1-1,6 m izraţeno, visina cv. stabla 0,6-1 m. 1,7 m Veličina lukovice i Veoma krupne lukovice, Srednje krupne lukovice, okruglo- Sitne lukovice, pljosnate do oblik okruglog i izduţenog oblika, pljosnate do pljosnate, reĎe pljosnato-okruglog oblika reĎe okruglo-pljosnatog izduţene Poluljute i ljute Ţute, braon i različite nijanse ljubičaste

5-7 meseci nakon ubiranja Srednja Evropa, SAD, Kanada i Japan

Ljute do gorkog ukusa Ţuta, ţuto-braon, braon sa crvenoljubičastom nijansom

7-10 meseci nakon ubiranja Severna Evropa, evropski deo Urala, Daleki Istok, Kavkaz, Mongolija, severni deo SAD

SORTIMENT U registru priznatih sorti Republike Srbije za sada je upisano preko 60 sorata (2011). Daleko veći broj je stranih, introdukovanih. Gaje se sorte i hibridi. Na osnovu sadrţaja suve materije, šećera i eteričnog ulja sve sorte crnog luka mogu se podeliti u tri grupe: 1. Ljute sorte. Sadrţaj suve materije iznad 14%, visok sadrţaj saharoze i eteričnog ulja. Proizvodi se iz arpadţika i dobro se čuvaju. 2. Poluljute sorte. Imaju 10-14% suve materije, podjednak odnos saharoze i monosaharida. Proizvode se iz arpadţika i direktnom setvom. Slabije se čuvaju u odnosu na ljute sorte. 3. Slatke sorte. Sadrţe do 10% suve materije, od šećera dominantna je glukoza, imaju malo eteričnog ulja. Proizvode se isključivo direktno iz semena ili rasada u uslovima navodnjavanja. Veoma se slabo čuvaju.

Kod nas se gaje domaće i inostrane sorte i hibridi, kao: Kupusinski jabučar, Jasenički crveni i Jasenički ţuti, Holandski ţuti, Kolos F1, Majski srebrnjak, Radar, Parade, Electric, Vitez, Daytona F1, Manas F1, Talon F1, Sedona F1, Redwing F1, Dacapo F1, Taresco F1, Burgos F1, Lorenco F1, Kun F1, Jaz F1, Teton F1, Arsenal F1, Vihar F1, Candy F1, Columbia F1, Red zeppelin F1, Mars F1, Prestige F1, Elody F1, Sturon F1, Mundial F1, Atos F1 i dr. U intenzivnoj proizvodnji direktnom setvom dominiraju hibridi.

“LUK”

BELI LUK, Allium sativum,

fam. Alliaceae

FAO statistika i naša matematika Proizvodnja

Površine u svetu 7,6t/ha Serbia, Republic of 9000 1%

Ukraine 2%

3,5t/ha Bangladesh 2%

17,6t/ha

India 12%

China 657250 57%

4,5t/ha

Oko 1,2 miliona ha Srbija

China 76%

Srbija oko 29.000t

9.000ha Prosečan prinos oko 3,7t/ha Uvozimo beli luk, pre svega iz Kine, Irana

(FAO, 2006)

KLASIFIKACIJA Alliaceae

Familija Rod

Vrsta

Podrod

Sekcija

Allium

Allium sativum L.

1. ssp. sativum običan beli luk

Podvrste

2. ssp. asiae mediae srednjoazijski beli luk

Varijeteti var. vulgare – običan (necvetajući) beli luk Tip 1

Tip 2

Podtip beli luk proletnjak Podtip beli luk jesenjak

var. sagitatum – cvetajući beli luk Tip 1

Tip 2

(Kazakova, 1978; Đurovka i Marković, 1992

Vavilov

Sekundarni centar POREKLO

Primarni centar

Hemijski sastav • Lukovica sadrži 33 -45% suve materije • Proteina sadrži oko 6%

• Mineralnih materija oko 1,5% (K, Fe, S, J, Ca, P, Se) • 0,15-0,75% etarskog ulja čiju osnovu predstavljaju jedinjenja na bazi sumpora. • Najznačajnija organo-sumporna jedinjenja u lukovici belog luka su alin, izoalin i metin. Alin je dominantan. Narušavanjem delijske strukture dolazi do transformacije organo sumpornih jedinjenja na tiosulfinate. • Najvedi deo tiosulfinata čini alicin. To je na vazduhu nestabilno jedinjenje čiji isparljivi sekundarni proizvodi imaju neugodan, prodoran miris karakterističan za ovaj luk. (Sugii et al., 1964; Block, 1985, Lancaster and Shaw, 1991; Block et al., 1993; Lanzotti, 2006).

Korenov sistem je žiličast, adventivan i nalazi se najvedim delom na dubini od 5 do 50cm.

Pravo stablo (dance ili plitica) je veoma skradeno. Razlikujemo zajedničko stablo lukovice koje pri kraju vegetacije odumire i stablo koje ima svaki čen.

List se sastoji od lancetaste, pljosnate liske i cilindričnog lisnog rukavca. Prekriven je voštanom prevlakom. Prvi list prorasta iz čena, a ostali jedan kroz drugi činedi pri tome lažno stablo.

Na listu razlikujemo tri dela: GORNJI deo, linearan, prevučen voštanom prevlakom (liska); VRAT lista koji čini lažno stablo i OSNOVU lista, koja se pri zrenju suši i čini suvi omotač lukovice.

Lukovica je složena i sastoji se od manjeg ili vedeg broja čenova (7-20) koji su spolja obavijeni zajedničkom ovojnom ljuskom.

Čen predstavlja čvrst pergamentni spoljni listid koji zatvara mesnati pupoljak iz kojeg se razvija nova biljka. Pravo stablo čena se lako odvaja od zajedničkog . Razmnožavanje belog luka vrši se isključivo čenovima.

SORTE BELOG LUKA Beli luk proletnjak

• Složena lukovica mase 20-30g • Broj čenova 7-20 • Lukovica se dugo čuva • domade populacije • Piros • Labud • Sedef

Beli luk jesenjak

• Složena lukovica mase 30-50g • Broj čenova 5-10 • Lošije se čuvaju • domade populacije • Bosut

PRAZILUK – Allium porruum,

fam Alliaceae Dvogodišnja biljka

KOREN

3 meseca stara biljka

je žiličast, razgranat, gusto pokriven dlačicama, veoma je jak. Ima veliku sposobnost regeneracije. Najveda masa korena nalazi se u 30cm sloju zemljišta do 60cm. 2 meseca stara biljka

30cm

60cm

4 meseca stara biljka

STABLO

je skradeno, širine 2-3cm, neprekidno je aktivno, tako da ni druge godine ne odumire. Ima sposobnost obrazovanja adventivnih korenova.

KLICIN LISTID

praziluka je okrugao, cilindričan, šupalj. Nice kao i crni luk u obliku petlje.

LISTOVI su različiti. Prva dva stalna lista su

okrugla, a ostali su linearni, savijeni u obliku slova “V” ka centralnom nervu. Širina lista je 3-5cm, a duţina 40-60cm. RasporeĎeni su spiralno ili simetrično

Vrat listova činio LAŽNO STABLO. Osnova listova u tehnološkoj zrelosti zadebljava činedi tkz. Lažnu lukovicu. Od prave lukovice se razlikuje po tome što nema zatvorenih mesnatih listova.

CVETONOSNO STABLO najčešde

prorasta u toku proleda druge godine. Visine je do 150cm i nema proširenja kao crni luk. U početku je zeljasto, kasnije odrvenjava.

PLOD je tobolac, a seme je crno, smežurano, slično

crnom luku, ali malo sitnije.

SORTE

Ekotip kratki –zapadni. Lažno stablo dužine 10 do 20cm i debljine 4 do 7cm. Listovi grubi i ljuti. Veoma je otporan na niske temperature. Sorte: Karentan,Elefant

Ekotip dugi –istočni. Lažno stablo dugo 50 do 80cm i debelo 2 do 4cm. Duže su vegetacije i manje su otporni na niske temperature. Koriste se domaće populacije (domaći dugi praziluk) i sorta Šampion, bugarske sorte Starozagorski kamuš i Šumenski, Varna, Arkansas, Davinci F1, Lincoln, Stricer F1, Lancia ,Leroy F1 ,Profina, Altina...

Proizvodnja rasada praziluka

Biser luk, elephant garlic Allium ampeloprasum L., fam. Alliaceae

Vlašac, ljutika, kozjak

Allium cepa L. var. ascalonicum,

fam. Alliaceae

Aljma, zimski luk

Allium fistulosum L., fam. Alliaceae

Rezanac, vlasac

Allium schoenoprasum l., fam. Alliaceae

Сремуш (медвеђи лук, дивљи лук, скрембош) - Allium ursinum Sremuš je višegodišnja zeljasta biljka, raste na vlaţnim i senovitim Biljka dostiţe visinu od oko 30cm. Listovi su široki 3 - 5 cm, dugački do 25 cm. Izbijaju neposredno iz lukovice. Cvet sremuša je karakterističan, na dugačkoj dršci, beo, i izbija direktno iz lukovice. Listovi mirišu na beli luk (osnovna karakteristika u prepoznavanju ove vrste). Otrovne biljke koje liče na sremuš su Mrazovac, ĐurĎevak, Čemerika i Kozlac. Listovi sremuša imaju ukus i miris belog luka, Mrazovac je gorak, takoĎe i Čemerika.

KORENASTO POVRDE Fam. Apiaceae – štitonoše 1. Daucus carota – mrkva 2. Petroselinum hortense – peršun 3. Pastinaca sativa – paštrnak, paškanat 4. Apium graveolens – celer Fam. Chenopodiaceae – pepeljuge 1. Beta vulgaris var. esculenta – cvekla Fam. Brassicaceae – krstašica 1. Raphanus sativus var. major – rotkva 2. Raphanus sativus var. radicula – rotkvica 3. Brassica rapa ssp. rapiferae – repa ugarnjača 4. Brassica napus ssp. rapifera - broskva

Dvogodišnje su kulture (osim rotkvice i nekih rotkvi) koje u prvoj godini obrazuju zadebljali koren, a u drugoj iz zadebljalog korena izrasta cvetonosno stablo sa cvetovima. 227

ZADEBLJALI KOREN

GLAVA, nastaje od epikotila i predstavlja jako reducirano stablo. Iz glave izrastaju listovi koji čine rozetu. VRAT, nastaje od hipokotila i čini vezu između glave i pravog korena. Listova na vratu po pravilu nema, dok se tanke korenske dlačice često javljaju.

PRAVI KOREN, (osnova korena), snažan deo obrastao mnogobrojnim žilama koje prodiru u zemljište i snabdevaju biljku mineralnim materijama i vodom.

Kod mrkve, peršuna, paštrnaka i celera u formiranju zadebljalog korena učestvuju sva tri dela ponika, ali je najviše izražen vrat (nastao od hipokotila). Zadebljali koren kod nekih sorti cvekle nastaje uglavnom od epikotila i hipokotila, a postoje i sorte kod kojih najvedi deo zadebljalog korena nastaje od korenka. Okrugle sorte rotkvice nastaju debljanjem hipokotila, a izdužene debljanjem sva tri 228 dela.

Na osnovu anatomske građe i načina formiranja razlikujemo tri tipa zadebljalog korena: - tip mrkve (mrkva, peršun, paštrnak i celer),

- tip repe (cvekla), - tip rotkve (rotkva, rotkvica, broskva i repa ugarnjača).

Deobom delija kambijalnog prstena prema perifernom delu korena formira se sekundarni floem (sekundarna kora), a prema unutrašnjem sekundarni ksilem (sekundarno drvo, srce, srž). Ukoliko u korenu ima više kambijalnih prstenova svaki de se deliti po istom principu. Broj kambijalnih prstenova zavisi od vrste.

229

MRKVA – Daucus carota Fam. Apiaceae (Štitonoša)

Rasprostranjenost

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

230

Austria; 1534

Spain; 8000

Slovenia; 170 Slovakia; 2494

Belarus; 12738

Bulgaria; 502

Croatia; 622 Czech Republic; France; 13072 1033

Turkey; 31961

Germany; 10471 Greece; 1443 Hungary; 3000

Serbia; 7715

Italy; 13100

Kazakhstan; 13000 Russian Federation; 67500 Netherlands; 9100 Poland; 29547

Površine (ha)

Romania; 17643

231

Dvogodišnja biljka. Vodi poreklo iz srednje Evrope i umerenog pojasa zapadne Azije

Postoje tri grupe mrkvi. I Evropska – occidentalis sa tri varijeteta a) var. aurantius – narandžasta b) var. hollandicus – naradžansto crvena c) var. anquvineus – crvena II Azijska – orientalis III Adanska – adanensis 232

Hemijski sastav korena mrkve (%) Voda 86,5-93,0 Sirove belančevine 0,5-1,2 Sirove masti 0,1-0,3 Ugljeni hidrati 5,8-8,8 Šećeri 4,8 Celuloza 0,6-1,32 Mineralne materije 0,66-1,0 Od mineralnih materija u svežoj mrkvi najviše su zastupljeeni: kalijum, kalcijum, gvožđe, fosfor i jod. Takođe u manjim količinama sadrži i cinka, mangana, aluminijuma, molidbena i sumpora. Mrkva je značajni izvor vitamina u ljudskoj ishrani, naročito provitamina A (karotin). Treba napomenuti da iskorišdavanje vitamina A zavisi od načina pripremanja mrkve. Tako na primer beta karotin se iskorišdava samo 2% iz sveže mrkve, 18% iz kuvane, 82% iz sirovo ceđene ili rendisane i skoro 100% iz svežeg soka mrkve (Gvozdenović i sar., 2007). Lekovita svojstva se ogledaju pre svega u delovanju na smanjenje količine šedera u krvi, deluje protiv arteroskleroze, malokrvnosti, pojačava rad jetre, čime se organizam lakše štiti od bolesti, a sve to je u vezi sa 233

usporavanjem procesa starenja i i nizom drugih pogodnosti.

KORENOV SISTEM Pravi koren je dobro razvijen i glavna žila prodire i do 2m. Zadebljali koren je u tipu mrkve (najčešde izdužen, mada može biti i okruglast). Na preseku zadebljalog korena registruje se: a) Sloj plutastih, poroznih delija, b) Floem (kora) – najkvalitetniji deo, c) Ksilem (srž) – drvenasti deo koji čine traheje i traheide. Između kore i srži nalazi se 1 (jedan) kambijalni prsten.

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

234

Zadebljali koren % KORE = D-d/D x 100 D - ukupan prečnik korena, d - prečnik srži • Dobar kvalitet korena – učešde kore 70-80%, • Srednji kvalitet – 50-70%, • Loš kvalitet – ispod 50%.

Boja zadebljalog korena je sortna odlika. Karotin daje narandžasto crvenu boju, likopin intenzivno crvenu, antohlorat žutu, a antocijan ljubičastu. Spoljašnji faktori (niže temperature, viši sadržaj organske materije u zemljištu, pojačana ishrana kalijumom...) utiču na izražajnost boje. Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

235

Glava korena može biti ravna, zaobljena ili konusna. Boja je ista kao i ostatka korena. Može biti i zelena, ali je to nepoželjna osobina.

Stepen ozelenjavanja glave korena Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

236

Prema obliku zadebljalog korena razlikujemo više tipova mrkve:

Pariska

Šantene Nantes Amsterdamska

Berlikum Imperator

Pariski tip – okruglog oblika, dužine 3-4 cm i prečnika oko 3 cm. Koristi se za proizvodnju u zaštidenom prostoru i u ranoj proizvodnji. Amsterdamski tip – valjkastog oblika sa tupim vrhom. Dužina korena je 8-12 cm a prečnik 1,5 cm. Rana do srednje rana sorta. Nantes tip – koristi se za letnju proizvodnju ali ima i srednje ranih i srednje kasnih sorata. Valjkastog je oblika sa tupim vrhom. Dužina korena je od 15-20 cm a prečnik oko 3 cm. Najviše se koristi u svežem stanju ali i smrznuta. Šantene tip – kasna sorta, konusnog oblika korena sa tupim vrhom, dužine 12-16 cm i prečnika oko 4 cm. Pogodna je za skladišnjenje u podrumima i trapovima i za sušenje. Berlikum tip – kasna, bujnog rasta, sa dugim valjkastim korenom, tupog vrha. Dužina korena je 20-30 cm i prečnika 3,5 -5cm. Stiže za upotrebu u jesen za svežu potrošnju i Dr skladištenje. ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FMi dužine - veţbe20-25cm. Imperator tip – popularan tip mrkve u Aziji. Koren je prečnika 2-2,5cm

237

INDEKS oblika korena = dužina / prečnik 1.

Pariski tip (Indeks oko 1)

2.

Amsterdamski tip (5-8)

3.

Nantes tip (5-7)

4.

Šantene tip (3-4)

5.

Berlikum tip (6-8)

6.

Imperator tip (oko 10)

Krupnoda zadebljalog korena:

a) Sitan – do 60g, b) Srednji od 60 do 150g, c) Krupan, od 150 do 220g.

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

238

Pravo stablo (glava korena) je jako redukovano. Na njemu se nalazi lisna rozeta.

STABLO

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

239

List Mrkva je dikotiledona biljka sa izrazito uskim, dugačkim i oštrim kotiledonim listovima.

Iz skradenog stabla formira se lisna rozeta. Listovi imaju duge i rebraste lisne drške.

Neparno su perasti, a liske su duboko urezane, skoro resaste. Ne koriste se u ishrani

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

240

U II godini formira se zeljasto maljavo, razgranato cvetonosno stablo visine oko 1,5m (posle jarovizacije). Cvast je štit. Biljka ih u proseku obrazuje preko 15. pojedinačni cvetovi su beli sa 5 čašičnih, 5 kruničnih listida, 5 prašnika i dvodelnog tučka (K5C5A5C2). Prašnici su na dugim drškama iznad kratkog tučka (protoandrija). Plodnik je obrastao bodljama koje kasnije ostaju na semenu . U plodniku se oplode 4 semenke, ali samo 2 nastavljaju porast. Cvet ima nektarije (sa nektarom) što privlači insekte i obezbeđuje oplodnju. (stranooplodna). Plod je šizokarpijum sa dva jednosemena plodida koji su spojeni tankom niti (KARPOFOR).

241

Seme

je tamno braon boje, srpastog oblika dužine oko 3, a širine oko 2mm. Na semenu se nalaze nervi (do 5) koji formiraju sekundarna rebra na kojima se nalaze dlačice (bodlje). Apsolutna masa je 1-1,3g. U endospermu se nalaze eterična ulja. 242 Seme čuva klijavost 3-4 godina.

Prve sorte mrkve su stvorene još u XIX veku. Cilj oplemenjivača je stvaranje sorata pravilnog oblika, sa visokim sadržajem suve materije i šedera, sa intenzivnom bojom koja se ne razlikuje kod floema i ksilema. Prema dužini vegetacije sorte mrkve mogu biti rane (70-80 dana), srednje rane 80-100), srednje kasne (100-120) i kasne (120-150).

Zahvaljujudi ovoj činjenici mrkva se u našim uslovima može proizvoditi od ranog proleda do kasne jeseni.

Sortiment Exelso F1, Presto F1, Bolero F1, Cabana F1, Zian F1, Karotan F1, Crofton F1, Primo F1, Tempo F1, Mokum F1, Napoli F1, Napa F1, Naval F1, Nevis F1, Nanda F1, Jeanete F1, Corinna F1, Sirena F1, Chambor F1, Turbo F1, Scarla, Nantes, Bureau, Campo, Tip top, ... Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

Nantes tip 243

Nakupljanje nitrata

1500 mg/kg

400 mg/kg

65 mg/kg

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

244

PERŠUN - Petroselinum hortense Hoffm.,

(Apium petroselinum L.)

var. foliosum var. tuberosum

Poreklom je iz Južne Evrope (centralni mediteran). Nalazi se u spontanoj flori na vlažnim i kamenitim terenima. Povrtarska je i lekovita vrsta. Kao kulturna vrsta počeo da e gaji u XVI veku u Holandiji.

Dvogodišnja je biljka iz familije Apiaceae. Gaji se zbog zadebljalog korena i aromatičnog lišda, koje se koriste kao dodatak jelima. Za izvajanje eteričnog ulja se koristi i seme. Jelima daje aromu, a značajna su mu hranljiva i lekovita svojstva.

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

245

Hemijski sastav 100 g sveţeg peršuna u % Koren List Voda 86,5-96,2 78,7-88,0 Sirove belančevine 2,11-3,75 2,6-5,2 Sirove masti 0,2-0,9 0,2-0,72 Ugljeni hidrati 1,7-10,0 6,69-9,82 Celuloza 1,1-1,74 do 1,45 Mineralne materije 1,51-1,74 do 1,68 Sadrţaj vitamina u mg/100 g sveţeg očišćenog peršuna Koren List Karoten 0,01-1,6 5,0-8,0 Vitamin B1 0,07-0,14 0,06-0,15 Vitamin B2 0,085-0,088 do 0,30 Vitamin B3 1,35-2,80 1,0-1,7 VitaminB6 0,18-0,33 0,12-0,3 Folna kiselina Do 0,043 Vitamin C 20-150 150-290 Sadrţaj mineralnih materija u mg/100 g sveţeg peršuna Koren List Natrijum 30-33 Kalijum 541 923-1080 Magnezijum 32 30-52,2 Kalcijum 16-50 165-325 GvoţĎe 5,4-20 3,2-8,0 Fosfor 24-77 Do 128

(Gvozdenović i sar., 2007)

246

KORENOV SISTEM Lišdar ima žiličast korenov sistem i bujnu lisnu rozetu koja se koristi u ishrani. Može se više puta brati i kositi. Korenaš ima zadebljali koren bele boje, konusan i aromatičan i ima 1 kambijalni prsten. Pravi koren kao kod mrkve.

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

247

Listovi imaju dugačke rebraste drške, neparno su perasti. Liske su nazubljene i duboko urezane, ali su vede lisne površine u odnosu na list mrkve.Glava korena i kod mrkve i kod peršuna može biti ravna, udubljena ili ispupčena (sortna odlika).

SORTE Lišdari: Titan, Lisnati peršun, Kudravolisni peršun, domade populacije.. Korenaš: NS molski, Berlinski poludugi, Berlinski dugi, Fakir, Bordoviški, ...

248

Cvetonosno stablo se formira u drugoj godini (posle jarovizacije). Listovi na cvetonosnom stablu su sitni, prosti i jednodelni (heterostilija). Stablo je razgranato, visine 70-150cm, sa cvetovima sakupljenim u štitove. Cvetovi su bledo žute boje sa cvetnomformuleom K5 C5 Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni A5 G(2). fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

249

Seme je lancetasto, malo ispupčeno i malo

sitnije od mrkve, rebraste površine, bez bodlji. Dugo je 1,7-3,0mm, a široko 1,5-2,8mm. 1 gram sadrži 700-900 semenki. Seme čuva klijavost 1-2 godine

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

250

PAŠTRNAK – Pastinaca sativa Dvogodišnja dikotiledona biljka. Niče sa dva krupna klicina listida koji su pri osnovi uži, a pri vrhu prošireni. List je neparno perasto složen. Liske su krupne (25-40cm dužine), slabo usečene, po obodu nazubljene. Sa lica su glatke, a sa maličja prekrivene sitnim maljama. LIsna rozeta je najkrupnija od svih korenastih vrsta povrda.

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

251

Koren je najčešde konusan, vretenast ili okrugao. Sa spoljašnje strane je prljavo bele i žudkaste boje, hrapave površine, bez sjaja (sortna karakteriastika). Anatomski sličan mrkvi (tanja mu je kora). Ima eteričnih ulja koji mu daju specifičan miris i aromu. Krupnoda korena je sortna odlika (od 80 pa preko 150g. Cvetovi su žute boje, a seme je jako spljošteno, ovalno, sa jako razraslim plodnim omotačem, svetlo smeđe boje

Sorte Dugi beli glatki, Gogobel, Panonski glatki i Balaban Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

252

MRKVA

PERŠUN

PAŠTRNAK

253

CELER - Apium graveolens

var. rapaceum – korenaš var. dulce – rebraš var. foliosum - lišdar

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

254

RASPROSTRANJENOST

Centar porekla Region gajenja

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

255

Lišdar i rebraš imaju žiličast korenov sistem. Korenaš ima zadebljali koren bledo žute boje, beo. Ima 1 kambijalni prsten. Karakterističnog je mirisa i može biti

KOREN

• okrugao,

• pljosnat ili • vretenast. Površina korena može biti glatka, ali i neravna. Koren je iste anatomske građe kao i kod mrkve s tim da mu je kora dosta tanja. Jestivi deo je razvijena srž (ksilem). a) Sitan koren do 100g, b) Srednje krupan, 100-400g, c) Krupan, preko 400g. Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

256

List je perasto složen, delovi liske su krupni, po obodu nazubljeni. Lisne drške su različito razvijene. Kod rebraša su LD izrazito krupne u osnovi proširene, jako mesnate. Zelene su boje, ali se metodom blanširanja (belenja) proizvode etiolirane lisne drške (ukusnije su). Kod lisnatog i korenastog celera liske su slabije razvijene. Kod lišdara se koristi bujna lisna rozeta u ishrani, a kod rebraša debele, rebraste, aromatične lisne drške. Lisne drške su debljine 3-4cm.

Lisna drška

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

257

Seme je veoma sitno, braon boje, lancetasto, rebraste površine. U 1g ima 2500-3000 semena. Čuva klijavost 3-4 godine.

SORTE

Korenaši: Luna, Brilliant, Magdenburški, Praški, Delikates, Sabrina, Alabaster, Apia, Prinz ... Lišdar: Safir... Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni Rebraši: Tango, Claret, Biancoto... fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

258

CVEKLA Beta vulgaris var. rubra L. Sin. Beta vulgaris L., ssp. esculenta

Dvogodišnja, zeljasta biljka, koja u I godini formira zadebljali koren, au II godini posle jarovizacije cvetonsono stablo. Jarovizacija se obavlja na temperaturama od 5 do 10oC u trajanju 2-3 nedelje. Vodi poreklo od divlje forme Beta maritima (Sredozemlje, Balkan, Iran, Egipat).

Fam. Chenopodiaceae Vodi poreklo od divlje forme Beta maritima (Sredozemlje, Balkan, Iran, Egipat).

Beta maritima

259

KORENOV SISTEM Koren je dobro razvijen i razgranat. Glavni koren prodire u dubinu od 2,5m i širinu do 1m. Najveda masa korena raspoređena je do dubine od 40cm. Dobre je usisne modi (dobro podnosi sušu).

Drugi deo vegetacije

10 nedelja posle setve

260

LIST

Po nicanju iznosi dva kotiledona listida (elipsasto izduženi, sa gornje strane tamnozeleni, sa naličja intenzivno crveni).

Prvi list je trouglasto izdužen, tamno zelen sa slabim nijansama crvene (antocijan) boje. Ostali listovi su najčešde nepravilno trouglasti ili srcasti, sa izduženim vrhom, boje od svetlo do tamno zelene, preko različitih nijansi crvene (sortna karakteristika). Listovi čine lisnu rozetu (ležeda, poluuspravna ili uspravna). Listovi rastu iz glave korena, koja u stvari predstavlja redukovano stablo.

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

261

Zadebljali koren je u tipu repe i može po obliku biti: • Pljosnat, • Okrugao ili • Izdužen.

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

262

Pri formiranju korena tri puta dolazi do značajnih promena, pa zato razlikujemo: 1. Primarnu, 2. Sekundarnu i 3. Tercijalnu građu korena. Primarna građa je prisutna kod ponika, pri čemu na poprečnom preseku razlikujemo rizodermis, primarnu koru i centralni cilindar (ksilem, floem i osnovno parenhimsko tkivo). Sekundarna građa nastaje pojavom stalnih listova kada u centralnom cilindru ispod floema nastaje kambijum. Kambijum prema centru stvara sekundarni ksilem, prema periferiji sekundarni floem, a između se formira parenhim. Tercijalna građa započinje kada se od parenhimskih delija stvara novi kambijum (stvara prstenove sprovodnih snopida i parenhima). Tako dolazi do tercijalnog Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni debljanja korena. fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

263

U zavisnosti od sorte i uslova uspevanja tokom vegetacije se formira 6-12 tamno obojenih koncentričnih krugova parenhima i isto toliko krugova sprovodnih snopida (ksilema)

Pigmenti za boju Betacijanin i antocijan (crvena boja), Betaksantin (žuta boja). Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

264

Krupnoda korena je različita: -Sitan do 300g, - Srednje krupan od 300 do 600g, - Krupan, preko 600g. Cvetonosno stablo izrasta iz glave korena druge godine. Visine je do 120cm, razgranato je i na njemu se nalaze metličaste cvasti. Cvetovi se nalaze u pazuhu listova 1-3 zajedno, hermafroditni su, ređe sa razdvojenim polovima.

Palanačka crvena

Plod je klupko (klube) u kojem ima 1-4 semenke. Danas postoje i monogermne (jednoklične) sorte i hibridi, kod kojih se razvija samo jedan cvet u kolencu i dobija se jednosemeno klube. Ta pojava je genetski uslovljena. Apsolutna masa semena: 10-15g (monogermne sorte), 20-25g (višeklične sorte). Seme zadržava klijavost do 5 godina. SORTIMENT

Egipatska (Pogačast oblik), Detroitska (Okruglast), Bicor (O), Erfurtska (Cilindričan),Bordo (O), Monopoly (O), Motora (O), Palanačka crvena (O)...

265

ROTKVA - Raphanus sativus var. major

Fam. Brassicaceae – krstašica

Centar porekla: Srednja Azija i Kina Dvogodišnja vrsta

KOREN

Zadebljao, tipa rotkve . U njegovom formiranju najvedim delom učestvuje epikotil i hipokotil (okruglaste forme), kao i korenak (izdužene forme). - Plitko tkivo - tanak sloj kore (floem), 1-2mm, - Kambijum, - Ksilem, drvenasti deo (jestivi deo), - Forma: okrugla, pljosnata, izdužena, - Boja: bela, žuta, crvena ili crna. 266

LIST

- Dva kotiledona listida bubrežasto srcolikog oblika. - Prvi list je jako usečen u osnovi, delovi liske imaju nazubljenu periferiju. - odrasli listovi – deljeni. - Obrasli su dlačicama. - LISNA ROZETA

- 8-12 listova CVETONOSNO STABLO

-Druge godine, kod ranih sorti i prve. Visine je do 150cm, obraslo dlačicama i sitnim listovima lancetaste forme. Plod je kratka ljuska, naduvena i ispunjena parenhimom (ljuščica). SEME

Nepravilno okruglasto, crvenkaste boje, krupnije od drugih kupusnjača. U 1g ima 100-120 semena. Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

267

•Bela proledna, •Crna zimska, •Bela zimska, •Minhensko pivo, •Nigra....

SORTE

Crna zimska Bela zimska

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

268

ROTKVICA - Raphanus sativus var. radicicola Fam. Brassicaceae – krstašica

Centar porekla: Srednja Azija i Kina Jednogodišnja vrsta KOREN • Forma: okrugla, sferična, cilindrična... • U formiranju zadebljalog korena kod okruglih formi učestvuje epikotil i hipokotil, a kod izduženih još i korenak. • Boja korena: crvena, ružičasta, bela i žuta, jednobojna ili dvobojna. • Boja mesa je uvek bela.

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

269

LIST

- Dva kotiledona listida trouglasto srcolikog oblika, zelene boje, prekrivena gustim dlačicama. - Prvi list ovalno izdužen, sa neravnomerno nazubljenom periferijom, slabo usečem, jako maljav. - Ostali listovi su iste forme kao kod rotkve, samo sitniji.

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

270

Generativni organi su kao kod rotkve. Seme ima izraženiju nijansu crvenkaste boje. U 1g ima 100-120 semena.

Leda

SORTE Leda, Non plus ultra, Verica, Saksa, Beogradska, Cherrybelle, Novired, Masterred F1, Vitared F1, Tarzan F1, Ricardo F1, Sora, Rudolf, Poker, Marabele Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

271

BROSKVA –Brassica napus ssp. napobrassicae

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

272

CRNI KOREN - Scorzonera hispanica fam. Asteraceae

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

273

BELI KOREN - Tragopogon porrifolius fam. Asteraceae

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

274

KUPUS (Brassica oleracea var. capitata) Fam. Brassicaceae – krstašica Površine pod kupusom u nekim zemljama Evrope [ha] Bulgaria (staklenici); 2093 Croatia; 2088 BiH; 6213

Greece; 7400 Hungary; 3400

Turkey; 32000

Italy; 17104

Serbia; 20711

Netherlands (staklenici); 8000

Romania; 49220 275

Proseĉni prinosi kupusa u nekim zemljama Evrope [t/ha] Turkey; 21,1

BiH; 13,8 Bulgaria (staklenici); 31,0

Serbia; 14,5

Romania; 19,7 Croatia; 18,3

Netherlands (staklenici); 25,9 Greece; 25,4

Italy; 20,2 Hungary; 29,2 276

Poreklo Divlji rodočelnici kupusnjača, od kojih je najznačajniji divlji kupus Brassica oleracea var. Sylvestris L., rastu na obalama Sredozemnog, Jadranskog i Egejskog mora, kao i na Atlantskoj obali Francuske, jugozapadne Engleske, Irske i na obalama severnog mora. Vekovnom selekcijom stvoren je veći broj danas značajnih vrsta iz roda Brassica.

Hemijski sastav i lekovitost U kupusu najviše ima šećera (4,2%), belančevina (1,4%) i celululoze (1,2%). Bogat je i mineralnim solima (oko 800mg%). Od vitamina ima, pre svega, karotina ili provitamina A (0,035mg%), zatim vitamina E (2-3mg%), vitamina C (30-60mg%), vitamine B-kompleksa i dr. Sadrţi i sumporna jedinjenja (heterozide). Kupus je i lekovit, jer leči mnoge bolesti (prehladu, upalu pluća, anginu, čir na ţelucu). Koristi se i kao dijetalno sredstvo.

277

Kupus spada u lisnato povrće (broj hromozoma 2n=18), familija kupusnjača, (krstašica), Brassicacea, red Brassica, gde spadaju: 1.Brassica oleracea var. capitata - glavičasti kupus 2.Brassica oleracea var. sabauda – kelj 3.Brassica oleracea var. botrytis – karfiol 4.Brassica oleracea var. gemmifera – kelj pupčar 5.Brassica oleracea var. gongylodes – keleraba 6.Brassica oleracea var. botrytis (var. italica) – brokoli 7.Brassica oleracea var. acephala – lisnati kupus, raštan, lisnati kelj

Dvogodišnja biljka Postoje dve forme: 1. Brassicae oleracea var. capitata forma alba – beli, 2. Brassicae oleracea var. capitata forma rubra – crveni.

Antocijan u delijskom soku

278

KOREN • Kod ponika je končast, obrastao sitnim dlačicama, • Odrasla biljka ima razgranat korenov sistem, sa glavnom masom na dubini 3040cm, • U odnosu na nadzemni deo slabo je razvijen,

25 dana posle rasađivanja

• Slabe je usisne modi, • Obrazuje i adventivne korenove.

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

279

45 dana posle rasađivanja

STABLO

 Zeljasto (mlada biljka),  Donji deo odrveneo (stara biljka),  Kratko, zbijeno sa skraćenim internodijama,

Unutrašnji kočan, deo stabla unutar glavice. USLOVLJAVA KVALITET GLAVICE, ako je stablo visoko, internodije su duţe, listovi su reĎe rasporeĎeni i tako je i glavica rastresitija. Duţina unutrašnjeg kočana se odreĎuje u procentima u odnosu na visinu glavice: - NIZAK (30%), - SREDNJE VISOK (30-50%), - VISOK (preko 50%).

Spoljašnji kočan, donji deo stabla koji je van glavice (deo od korenovog vrata do glavice): -Do 15cm, biljke su niske; -Do 20cm, biljke su srednje visoke; -Preko 20cm, biljke su visoke. Rane i srednje rane sorte imaju niţe stablo u poreĎenju sa kasnim sortama. Gusta sadnja, visoke temperature, kao i niska RVV utiču na izduţivanje stabla

280

LIST Kupus je dikotiledona biljka koja prilikom nicanja iznosi dva kotiledona bubrežasto srcastog oblika, zelene ili crvenkasto obojena i glatka. List je prost i razlikujemo • listove rozete, • listove glavice

“UŠKE”

Listovi se formiraju usled aktivnosti vegetacionog vrha, pri čemu u jednom periodu (prvih 15-20 listova) on ima “otvoren” porast i formira listove rozete, a posle tog perioda ima “zatvoren” porast i formira listove glavice.

Prvi pravi list

Lisna drška • Različite dužine, a može biti i sededi list. • Ranostasnije sorte imaju kradu lisnu dršku nego kasnije sorte. • Duža lisna drška kod kasnih sorata ponekad obraste lisnim delovima, uškama.

okruglaste forme do jajolike obod je sitno nazubljen, površina je glatka bez malja, sjajna, zelene boje, kod crvenog kupusa liska je u gornjem delu zaobljena i bez sjaja, ljubičaste boje sa ružičastom nervaturom. Ostali listovi • izbijaju iz nodija, • spiralno raspoređeni, • stvaraju lisnu rozetu.

Oblik liske

 okrugla,  izdužena,  loptasta ili  bubrežasta.

281

KUPUS

KARFIOL BROKOLA

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

282

GLAVICA Indeks forme:

J=H/D (H-visina; D-širina glavice) FORMA

Indeks

Jako pljosnata

0.40-0.60

Pljosnata

0.60-0.80

Okrugla

0.80-1.10

Ovalno izduţena (konusna)

1.10-2.40

Čvrstina (zbijenost) glavice:

Z=H-h/n Z-zbijenost; H- visina glavice; h-visina kočana; n-broj listova Z > 1, glavica je rastresita; Z = 1, glavica je srednje zbijena; Z < 1, glavica je zbijena.

Masa glavice: - Mala, do 2kg; - Srednja, 2-4kg; - Velika, preko 4kg.

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

283

GENERATIVNI ORGANI Izrastaju u drugoj godini, posle jarovizacije. • Posle prolaska kroz stadijum jarovizacije iz pupoljaka (prvo temeni, pa pazušni) izbijaju cvetna stabla koja se granaju i rastu do visine 50 do 180cm, • Cvetanje počinje odozdo, a cvetovi su sakupljeni u grozdaste cvasti, • Na jednoj biljci bude od 100 do 1000 cvetova žute boje, • C4K4 A(4+2)G1, žute boje, • Samooplodnja je jako retka,

PLOD je ljuska sa placentom (tin) na kojoj se sa obe strane nalazi seme. SEME • U ljusci oko 20 semena • Čuva klijavost 4-5 godina • A.T. 2-4g

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

284

SORTIMENT KUPUSA Rane

Srednje rane

Srednje kasne

Kasne

Parel F1

Sunta F1

Cerox F1

Hinova F1

Paradox F1

Farao F1

Oracle F1

Balbro F1

Discover F1

Saratoga F1

Delight ball F1

Sir F1

Leopard F1

Satelite F1

Counter F1

Borodin F1

Jetma F1

Marbo F1

Ranchero F1

Rendero F1

Hikari super express F1

Chessma F1

Compass F1

Gradndslam F1

Huzaro F1

Elisa F1

Adema F1

Ruby king F1

Coronet F1

Klabishi F1

Nozomi F1

Erma F1

Ruby perfection F1

Strukta F1

Nobilis F1

Kevin F1

Minoris F1

Pruktor F1

Bravo F1

Adut F1

Potomak F1

NS Futoški

Golden cross F1

Redsky F1

Rubin

Rexoma F1

Srpski melez 4 (SM 4)

Ditmar

Srpski melez 10 (SM 10)

Pandion F1

Fuego F1 Kalorama F1

Trijumf CITOPLAZMATSKA MUŠKA STERILNOST Pri proizvodnji semena koristi se majčinska linija koja ne proizvodi polen, te ne moţe sebe oploditi. Ova pojava je poznata pod nazivom Citoplazmatska muška sterilnost (CMS). Osnovna prednost je nepostojanje samooplodnje pri čemu je hibridnost 100%-na. Genetski je svaka biljka ista i time se postiţe maksimalna uniformnost useva. Na ovaj način se proizvode i ostale kupusnjače.

285

Skladištenje kupusa

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

286

PROIZVODNJA RASADA TOPLA LEJA ( za ranu proizvodnju ) • Setva se obavlja sredinom februara, • Količina semena je 3-5g/m2 leje, • Za zagrevanje leje koristi se najčešće stajnjak.

• Za proizvodnju jednog hektara kupusa potrebno je 300-500g semena.

HLADNA LEJA ( za jesenju i zimsku potrošnju) • Setva se obavlja u maju i u junu mesecu, • Formiraju se leje širine 120cm na nezakorovljenom, lakom i humusom bogatom zemljištu, • Potrebno je 3-5g semena/m2 (nepikiran rasad), 810g/m2 (pikiran rasad).

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

287

KAKO SE VRŠI SETVA U LEJU? • Omaške uz dodatak peska, prekrupe ili cineba (bolje rasporeĎivanje semena), • Ručno u redove 6-7x2cm, • Ručnom sejalicom u redove, • Mašinski u kontejnere (rana proizvodnja).

KADA SE VRŠI SETVA I RASAĐIVANJE? Tip proizvodnje RANA SREDNJE RANA KASNA

NEGA RASADA

SETVA

SADNJA

BERBA

II-III

III-IV

VI-VII

III

IV-V

VII-VIII

V-VI

VI-VII

X-XII

• Provetravanje, • Prihranjivanje, • Zalivanje, • Zaštita od bolesti i štetočina, • Suzbijanje korova, 288

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

289

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

290

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

291

KELJ (Brassica oleracea var. sabauda) Morfološki je sličan kupusu, ali ima nekoliko bitnih razlika. • Obrazuje sitnije glavice i manje zbijene, • Površina listova mu je jako naborana, • Listovi su na kratkim lisnim drškama ili sedeći, tamno zelene boje, a unutar glavice ţuto zeleni, • Glavica je mase 0,6-3kg, • Sorte: Famosa F1, Firensa F1, Wirosa F1, Premius F1, Alaska F1, Vertus Sarija F1, Emerald F1, Cornalyn F1, Estoril F1, Caserta F1, Conwoy F1, Gvozdena glava, Advent,.....

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

292

KARFIOL, (Brassica oleracea var. botrytis) Dvogodišnja je biljka (rane sorte jednogodišnje) Cenjeno povrde, koje se gaji radi cvasti, STABLO (kočan) • Cilindrično, dugo 15-70cm, • Sa manje ili više listova koji obrazuju rozetu.

LISTOVI • krupni, elipsoidno lancetasti, na lisnim drškama (prvi), a kasnije formirani su sededi, • celi ili usečeni • najčešde su sivo zelene boje sa jako izraženom nervaturom, • lisna rozeta je srednje velika, uspravna ili poluuspravna, • zajedno sa drškama dostižu dužinu 30-40cm.

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

293

CVAST • U prvoj godinu obrazuje ružu (glavicu), koja predstavlja nerazvijenu cvast sastavljenu od mnogobrojnih mesnatih cvetnih drški. • Jestivi deo • Cvast je različite krupnode, mase 0,5-2kg, okrugle ili pljosnate forme

CVETONOSNO STABLO • razvija se iz ruže • visine 60-80cm,

CVET • Kao kod kupusa • Stranooplodna je biljka, mada često dolazi i do samooplodnje.

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

294

Botanička klasifikacija karfiola: (na osnovu habitusa biljke, svojstva listova i cvasti) a) b) c) d) e) f) g)

Erfutska – dugi listovi, bele cvasti, slabo zaštidene, skolone razrastanju (npr. sorta Suprimax); Alfa – veliki broj listova i slabo zaštidena cvast (novije sorte dobro zaštidene); Mechelse – Belgijske sorte, srdenje bujne za proizvodnju u zaštidenom prostoru; Lecerf – Francuskog porekla, bujnog porasta i neujednačenih cvasti; Jesenji orijaši – izrazito bujne biljke, dobro zaštidena cvast, prinosne, poreklom sa mediterana; Talijanski orijaši – zimske sorte bujnog rasta i doro zaštidenih cvasti; Walcherse – otporna na niske temperature ( u fazi rozete i do -10oC).

SORTIMENT

OVIEDO F1, FLAMENCO F1, JEREZ F1, FARGO F1, ARFAC F1, FREMONT F1, PLANA F1, CASHMIRE F1, MALAGA F1, KASTOR F1, SINERGY F1, VALTOS F1, CORTES F1, SPACESTAR F1, KORLANU F1, KASPERI F1, ROKSFORD F1, NAUTILUS F1, SIRIA F1, GIPSY F1, SEOUL F1, BORIS F1, BARCELONA F1, SNEŢNA GRUDVA, RAŠA... Bradavičasti (Romanesko tip): NAVONA F1 Ljubičasti: GRAFFITI F1

295

BROKOLI, Brassica oleracea var. botrytis svar. cymosa Jednogodišnja biljka. Poslednjih godina kod nas zauzima sve veći prostor na trpezi i njivi. Bogatiji je po hemijskom sastavu od karfiola, a najnovija istraţivanja govore o tome da sadrţi i neke antikancerogene materije.

CVAST kod brokole je rastresita, zelene boje. Moţe imati i ţutu ili ljubičaste nijansu. U pazuhu listova izrastaju cvetni pupoljci sakupljeni u cvasti prečnika 8-10cm i više. U ishrani se pored cvetova koristi i cvetna drška koja moţe biti i do 15cm duga. Formiranje pupoljaka je postepene, pa se moţe izvoditi i sukcesivna berba

Sortiment Lucky F1, Fiesta F1, Griffen F1, Marathon F1, Sciff F1, Green Magic F1, Stolto F1, Monterey F1, Montop 296 F1, Monaco F1, Flash F1, Viking F1,. Volta F1,Verdia F1..

Čuvanje Ubrane cvasti čuvati na temperaturi do 4oC, kako ne bi došlo do otvaranja cvetova u cvasti. Na 0oC i pri relativnoj vlaţnosti vazduha od 90 do 95% cvasti je moguće čuvati nekoliko nedelja.

Berba  Bere se kada je cvast potpuno razvijena, a cvetovi još nisu otvoreni,  Najčešće sukcesivno svakih 2-3 dana,  Prvo se odseca primarna (centralna) cvast sa 10-15cm zadebljale stabljike,  Kod jesenje proizvodnje na bočnim granama 2-3 nedelje posle I berbe stiţu za berbu i sekundarni cvetovi kojih ima veći broj, ali su sitniji, 297  Prinosi s eu savremenom načinu gajenja kreću od 10 do 20t/ha.

KELJ PUPČAR (Briselski kupus), Brassica oleracea var. gemmifera D.C.

Značaj i iskorišćavanje  Po hranljivoj vrednosti je u poreĎenju sa drugim kupusnjačama na prvom mestu,  Sadrţi belančevina preko 4%, ugljenih hidrata oko 7,5%, masti 0,5%...,  Bogat je vitaminima A, B1, B2, C i mineralima (P, K, Ca, Fe, Mg, Cu, S, J...),  Koristi se sveţ i na različite načine pripremljen (kuvan, kiseljen...).

Šta je jestivi deo kod kelja pupčara? Kelj pupčar formira jaku, visoku stabljiku obraslu listovima koji su na dugim lisnim drškama i u čijem pazuhu rastu sitne glavice, 298 glavičurci, zbog kojih se i gaji.

Ima čvrsto i uspravno stablo visine od 50 do 120cm (sortna odlika). Na stablu formira gusto, spiralno rasporeĎene listove na dugačkim lisnim drškama. Na vrhu stabla formira lisnu rozetu. U pazusima listova iz aksijalnih pupoljaka formira male glavice (2-5cm u prečniku i mase 5-15g), sukcesivno odozdo prema gore. Raspored glavica na stablu je konusan ili cilindričan, a špo obliku su okrugle ili ovalne, zbijene ili rastresite. Brilliant F1

Šta je dekapitacija? Mera koja podrazumeva zakidanje vrha biljaka, kako bi se pospešio razvoj glavičuraka. Time se dobijaju krupniji glavičurci i veći prinos. Dekapitacija se vrši kada su prvoformirani glavičurci (pri osnovi) prečnika oko 1,5cm.

Sortiment Bright F1, Brilliant F1, Franklin F1, Diablo F1, Brilliant F1, Maximus F1, Brigitte F1, Oliver F1, Philemon F1, Titurel F1, Lunet F1, Boxer F1,, Herkules, Erfurtski... 299

Otpornost na niske temperature Od svih kupusnjača najbolje podnosi niske temperature. Sorte za kasnu jesenju i zimsku proizvodnju beru se pod snegom. Niske temperature (preko -10oC) sa golomrazicom izazivaju propadanje biljaka. TakoĎe i velike količine sneţnih padavina utiču na izvaljivanje i lomljenje biljaka i smanjenje roda. Glavičurci koje “uhvati” mraz i slana bivaju ukusniji za jelo.

Berba i prinosi • Glavičurci u pazuhu listova su potpuno formirani; • Bere se sukcesivno, od osnove ka vrhu; • Pojedine sorte u našim uslovima (Vojvodima) pod sneţnim pokrivačem mogu se brati i do februara meseca na otvorenom polju; • Radi lakšeg branja biljke se u toku zime mogu isčupati i smestiti u skaldište na dozrevanje galvičuraka. Stablo sa ostranjenim listovima koji se brzo kvare ovako se moţe brati i do mesec dana; • U zavisnosti od hibrida i vremena proizvodnje prinosi su od 10 do 20t/ha; • Na trţište se doprema u mreţastim dţakovima ili manjim kutijama; • Ubran se moţe čuvati u komorama na 0oC i RVV do 95% i do 5-7 nedelja.

300

KELERABA, Brassica oleracea var. gongylodes D.C.

Keleraba se kod nas gaji na ograničenim površinama. Upotrebljava se u sveţem stanju ili za pripremanje mnogih jela. Hranljivija je od kupusa. Sadrţi dosta vitamina C, po čemu je meĎu vodećim povrtarskim vrstama.

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

301

Dvogodišnja je biljka koja se gaji radi zadebljalog nadzemnog stabla. Listovi su ovalni, izduţeni, na rubovima jače nazubljeni, a na lisnoj dršci koja je izduţena razvijaja se nekoliko pari zalistaka. Boja listova je svetlo zelena ili ljubičasta (po pravilu kao boja stabla). Lisna drška je pri osnovi stabla jako proširena Stablo je najčešće okruglo, ali moţe biti i pljosnato i ovalno. Mase je od 250 pa preko 500g. Konzistencija mesa je neţna, polutvrda ili tvrda. Prema ukusu stablo je slatko ili blago ljuto.

SORTE

Bečka bela, Bečka plava, Delikates, Golijat, Rogli, Lanro, Trero, Quick Star F1, Korist F1, Kolibri F1, Avanti F1, Oasis F1, Timpano F1... Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

302

KINESKI KUPUS, Brassica chinensis Jednogodišnja zeljasta biljka, malo zastupljena na našim njivama. Gaji se radi zelenih listova koji sačinjavaju rastresitu, izduţenu glavicu (30-40cm). Korenov sistem je ţiličast, jako razgranat i plitak. Stablo je izrazito skraćeno i zadebljalo. Listovi su ovalno izduţeni sa okruglim vrhom i suţenom osnovom, sedeći, sa izraţenim, debelim centralnim nervom. Cvetonosno stablo je visine do 80cm.

SORTE Manoko F1, Emiko F1, Bilko F1, Chorus F1, Parkin F1,...

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

303

LISNATI KUPUS (RAŠTAN), Brassica oleracea var. acephala Gaji se kao povrtarska, dekorativna biljka.

krmna

i

Stablo je dosta visoko (oko 1m) i na njemu su spiralno rasporeĎeni listovi. Listovi su ovalni ili izduţeni, naborani i usečeni, svetlo do tamno zelene boje. Nalaze se na kraćim lisnim drškama koje imaju proširenu osnovu. Listovi se beru sukcesivno odozdo prema gore. Na niţim temperaturama u listovima se nakuplja šećer, a čostovi postaju neţniji. Gaji se dosta u Crnoj Gori, Hercegovini i Dalmaciji. Zastupljene su domaće sorte: Niski zeleni, Poluvisoki mahovinasti, Visoki mahovinasti... Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

304

SALATA, Lactuca sativa L.

fam. Asteraceae

Jednogodišnja vrsta poreklom iz oblasti Sredozemnog mora. Gaji se zbog lišda i glavica. Vodedi proizvođači salate u svetu su SAD, Holandija i Francuska. Gaji se na otvorenom polju i u zaštidenom prostoru.

HRANLJIVA VREDNOST Dosta zavisi od uslova proizvodnje, rokova setve i varijeteta. Sveža salata sadrži ugljene hidrate (oko 2,5%), proteine (1,2%), ulja (0,2%), celulozu (0,5%), minerale (0,5%). Od minerala najzastupljeniji je kalijum. Spoljašnje, zeleno lišde je bogatije u mineralima, vitaminima i hlorofilu od unutrašnjeg (etioliranog).Koriste je u ishrani dijabetičari, ljudi sa poremedenim metabolizmom. Odavno se koristi i u lečenju nesanice.

305

Maslenka Postoji više različitih varijeteta:  Lisnata salata, talasasto-kovrdžavi listovi (Lactuca sativa var. crispa)  Salata za rezanje (L.s. var. acephala)  Rimska salata, marula (L.s. var. romana subvar. longifolia)  Šparglasta salata (L.s. var. angustana subvar. asparagina)

 Glavičasta salata (L.s. var. capitata)

Kod nas se najviše gaje glavičaste salate koje se dele na: 1.Maslenke ili puterice. Listovi su nežne nervature, ravnog oboda. 2.Kristalke ili ledenke. Listovi imaju izraženu nervaturu i manje ili više valovit ili Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni nazubljen obod. fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

306 Kristalka

Šparglasta salata (L.s. var. angustana subvar. asparagina)

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

307

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

308

Glavičasta salata (L.s. var. capitata)

Kristalka (Iceberg)

309

Lisnata salata, talasasto-kovrdžavi listovi (hrastov list) (Lactuca sativa var. crispa.)

Tip Lollo rossa Tip Lollo bionda

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

310

Rimska salata, marula (L.s. var. romana subvar. longifolia)

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

311

Rastresito zemljište

KORENOV SISTEM

Zbijeno zemljište

Kod mlade biljke koren je končast, ali kasnije zadebljava i prodire u dubinu i do 150cm. Osnovna masa korena je u sloju do 30cm. Salata gajena preko rasada obrazuje razgranat korenov sistem.

STABLO Usporenog porasta, reducirano, sa kratkim i debelim internodijama. Visine je do 4cm, a debljine 1-2cm. Sadrži mlečni sok (glikozid laktucin) više nego listovi i on daje salati blago gorak ukus.

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

3 nedelje 312

LIST Kod glavičaste salate razlikujemo listove rozete i listove glavice. Mogu biti prosti i sededi. Salata niče sa dva ovalna klicina listida. Listovi rozete • izbijaju iz nodusa koji su pravilno raspoređeni • po krupnodi (sitni, do 15cm; srednji od 15 do 18cm; krupni iznad 18cm) • po obimu (izduženi, široko ovali, okrugli, obrnuto jajasti…) • boja je tamno zelena, sivo zelena, svetlo zelena, žuto zelena, crvenkasta… • površina im je glatka ili naborana • obod je ravan, valovit ili nazubljen • konzistencija je nežna ili gruba Glavica se formira nakon određenog broja listova rozete (sorta i uslovi uspevanja). • prema položaju (zatvorena listovima rozete, poluotvorena i otvorena), • veličina (mala kada je prečnik glavice u najširem delu do 8cm, srednja od 8 do 12cm i velika iznad 12cm), • veda glavica je pri gajenju u zaštidenom prostoru, • rane sorte imaju manju glavicu, • oblik glavice je izduženo ovalan (marula), okruglast, pljosnato okruglast… • prema čvrstodi može biti zbijena, poluzbijena i rastresita, • spoljašnji listovi imaju boju kao listovi rozete, dok unutrašnji mogu biti žutozeleni, svetlozeleni, svetložuti… 313

CVETONOSNO STABLO Posle jarovizacije i fotoperiodskog stadijuma iz temenog pupoljka formira se cvetonosno stablo visine do 1,5m. Razgranato je i grančice se završavaju cvastima u obliku glavice.

CVET Cvet je dvopolan sa 5 čašičnih, 5 kruničnih listida žute boje, 5 sraslih prašnika i dvodelnog tučka.

Semenski usev salate

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

314

SEME

PLOD

 Seme je sitno, lancetasto, srebrnasto bele do srebrnasto smeđe boje  Broj semena u 1g je od 800 do 1200  Seme čuva klijavost 4-5 godina  Posejano seme niče za 5-7 dana  Dužina vegetacije je 45-90 dana Vedina sorata je dugog dana (u uslovima dužeg dana brže formiraju cvetonosno stablo)

Ahenija, izduženog kopljastog oblika, sa uzdužnim rebrima po površini. Na sebi nosi PAPUS.

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

315

U pogledu fotoperiodizma postoje sorte salate dugog dana i sorte indiferentne na dužinu dana.

SORTE VERA (Sm. Palanka)

Srednje bujna, tip maslenke. Zelene boje, listovi glavice su svetliji i lepo sloţeni u pravilno okruglu glavicu. Prosečne mase glavice 230240 gr. Pripada zimskim salatama srednjeg stasavanja. U tehnološkoj zrelosti je za 70 dana od nicanja.

VIOLA (Sm. Palanka)

Srednje bujna, lisnati tip, naborane površine i oboda lista, intenzivno obojeni. Prosečne mase glavice 400-420 gr. Ovo je prolećna salata ranog stasavanja. U tehnološkoj zrelosti je za 65 dana od nicanja.

NANSEN

Maslenka

MAJSKA KRALJICA

Maslenka

LJUBLJANSKA LEDENKA

Kristalka

KRISTAL ŢUTA

Kristalka

VUKA (Novi Sad)

Prolećna glavičasta salata u tipu maslenki. Rozeta je s poloţenim listovima. Listovi su neţni, svetlo ţuto-zelene boje, sa slabo izraţenom nervaturom. Glavice su dobro zavijene, čvrste, okruglog oblika, mase do 280g.

ANUŠKA (Novi Sad)

Ozima, glavičasta salata u tipu maslenki. Listovi su svetlo zelene boje, neţne strukture. Glavica je teţine do 250g. Dobro podnosi niske temperature i zato se gaji iz jesenje setve na otvorenom polju, kao i u zaštićenom prostoru u zimskom periodu.

CLARION (Enza Zaden)

Srednje rana, kasno jesenja zimska salata kratkog dana, krupnih, teških, vrlo ujednačenih glavica, široke osnove, dobre ispunjenosti, sjajne, svetlo zelene boje listova. Otporna je na plamenjaču (1-16), tolerantna na Rhizoctonia.

VANITY (Enza Zaden)

Sorta u tipu ledenke, koja zavija krupnu glavicu i veoma je otporna na iscvetavanje i rubnu paleţ. Vrlo je adaptilna sorta.

TATIANA (Enza Zaden)

Sorta vrlo krupnih glavica, svetlo zelene boje listova i široke lepo svedene osnove. Odlično podnosi duţe stajanje na polju nakon formiranja glavice, kao i transport Otporna je na plamenjaču (1-16), tolerantna na virus mozaika salate (LMV).

GRISELDA (Seminis)

Rani varijetet sa glavicama srednje krupnoće, svetlo zelene boje. Namenjena je za proizvodnju u zaštićenom prostoru. Tolerantna na virus mozaika salate (LMV).

FULMARIA (Seminis)

Krupna i vrlo zatvorena salata u tipu puterice. Pogodna za prolećnu, letnju i jesenju proizvodnju. Svetlo zelene je boje. Ima izuzetno brzo formiranje glavice. Tolerantna na virus mozaika salate (LMV).

ORESTO (Seminis)

Salata u tipu puterice. Ima tamno-zelene listove, krupnu glavicu mase 400-600g. Otporna je na pepelncu i virus mozaika salate. 316 Prvenstveno se gaji na otvorenom polju, mada dobre rezultate postiţe i gajena u zaštićenom prostoru.

Najzastupljenije sorte salate na našim njivama SUNNY (Nickerson-Zwaan)

Rana puterica. Pogodna za proizvodnu u plastenicima i na otvorenom polju. Dobro podnosi niske temperature. Ima krupnu glavicu, neţnog lista, svetlo zelene boje. Uspešno se gaji na foliji i dobro podnosi pokrivanje agrotekstilom.

PLENTY (Nickerson-Zwaan)

Jesenja puterica blago naboranog lista, krupne glavice, svetlo zelene boje. Uspešno se gaji u plastenicima u zimskom periodu. Dobro podnosi loše vremenske prilike. Otporna je na plamenjaču (1-16) i virus mozaika salate (LMV)

ROBINSON (Nickerson-Zwaan)

Kristal salata, atraktivnih, okruglih glavica. Listovi su svetlo ţuti boje, kovrdţavih ivica.Ima jako razvijen korenov sistem i dobru tolerantnost na stresne uslove. Laka je za gajenje i tolerantna na iscvetavanje. Otporna na plamenjaču i tolerantna na LMV.

CAMBRIA (Vilmorin)

Bujna zimska salata za uzgoj u zaštićenom prostoru. Glavica odlične strukture, teţka, sa jakim, sjajno zelenim listom, odličnog kvaliteta. Otporna je na plamenjaču.

FIORETTE (Rijk Zwaan)

Kristal salata, umereno zelene boje. Glavice su vrlo čvrste, teške i do 700g. Vrlo kasno obrazuje cvetonosno stablo. Predlaţe se za prolećnu, letnju i jesenju proizvodnju. Otporna na plamenjaču (1-16) i tolerantna na virus mozaika salate (LMV).

NADINE (Rijk Zwaan)

Prolećna-letnja salata u tipu puterice. Listovi su lepi, nešto deblji, svetlo zelene boje. Glavice vrlo čvrste, teţine i do 700g. Otporna na “paleţ ruba lista”, kao i na plamenjaču. Dobro podnosi stresove.

DOBRA (Rijk Zwaan)

Pogodna za proizvodnju tokom cele sezone. Listovi su čvrsti, debeli, lepe zelene boje. Vrlo dobro podnosi stresove.. U početku vegetacije formira velike dobnje listove. Brzo obrazuje glavicu. Teţina glavice 250-500g. Otporna na plamenjaču.

PEZILLA (Clause)

Puterica namenjena jesenjoj proizvodnji na otvorenom polju. Najbolje rezultate postiţe u predelima gde je intenzitet svetlosti dosta jak i u jesen. Formira glavice srednje veličine tamno zelene boje listova

LIMAX (Nunhems)

Salata u tipu puterice pogodna za prolećnu i jesenju proizvodnju na otvorenom polju. Glavice su kvalitetne, ujednačene i kompaktne, prosečne teţine 400-450g. Otporna je na plamenjaču ( 1-7 i 10-16) i tolerantna na virus mozaika salate (LMV).

ARMORE (S&G)

Salata u tipu puterice. POgodna za jesenju, zimsku i ranu prolećnu proizvodnju. Glavice su veoma krupne, prosečne teţine 450-500g. Otporna je na plamenjaču (1-22), tolerantna prema nedostatku kalijuma.

DAGUAN (S&G)

Univerzalni tip salate puterice. Proizvodi se u toku proleća i leta, kao i u jesen na otvorenom polju. Glavice nisu osetljive na sušenje ivica listova, teţine su 550-600g. Otporna je na plamenjaču (1-16), tolerantna na virus mozaika salate (LMV).

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

317

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

Zalivanje salate orošavanjem 318

PROIZVODNJA RASADA Rasad se proizvodi u lejama (gusto), tresetnim kockama, jiffy pločicama ili u kontejnerima sa različitom veličinom otvora (1040cm3). Za setvu se koristi naturalno ili pilirano seme.

Proizvodnja rasada u leji • U zimskim mesecima proizvodnja se obavlja u toploj, u prolede u mlakoj, leti u hladnoj Kvalitetan rasad leji • Zemlja u leji mora biti plodna, humusom bogata i nezaražena bolestima i štetočinama • Setvu treba obavljati u redove, sa 1-3g semena/m2 leje • Mešanjem sitnog semena salate sa peskom, prekrupom itd. omogudavamo pravilniji raspored semena pri setvi • Jako gust usev treba obavezno prorediti • Mlade biljke negovati (zalivanje, provetravanje, zaštita od bolesti i štetočina, kaljenje...) da bi se dobio kvalitetan i zdrav rasad • Kroz mesec dana (zimi duže, leti krade) rasad je spreman za rasađivanje Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

319

Proizvodnja rasada u tresetnim kockama  Najčešde se koriste tresetne kocke dimenzija 3x3 ili 5x5cm  Kocke se prave mašinski od odgovarajude tresetne smeše  Formirane kocke se postavljaju u objekat za proizvodnju (staklenik, plastenik...) na stolove ili na tlo presvučeno plastičnom folijom  Seje se po jedna semenka u kocku  Dobija se rasad odličnog kvaliteta

Pravljenje supstrata za tresetne kocke

320

Jiffy-7 pločice • • • • • •

Napravljene su od treseta uz dodatak NPK đubriva Vlaženjem uvedavaju svoju zapreminu nekoliko puta Pločice su obavijene mrežicom koja im čuva oblik posle vlaženja i širenja Ne sadrže uzročnike bolesti, štetočine i seme korova Biljke ne trpe šok posle presađivanja pa je prirast posle sadnje je brži i vedi Rasad je ujednačenog kvaliteta

Priprema i nega rasada 1. Pločice se postavljaju na foliju ili stolove, 2. U otvor na sredini pločice seje se jedna semenka (samo se spušta) 3. Na mesto gde su postavljene pločice upušta se voda 4. Tresetne pločice bubre i seme se zatvara 5. Kasnija nega je ista kao kod klasične kontejnerske ili saksijske proizvodnje 6. Sadi se kompletna pločica sa biljkom.

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

321

Setva u Jiffy

Kontejnerska proizvodnja rasada  Koriste se kontejneri od stiropora ili plastike sa različitom veličinom otvora (10-40cm3)  Zbog malih zapremina otvora supstrat kojim se kontejneri pune mora biti fine strukture i odgovarajude plodnosti  Specijalnim izbijačima pred rasađivanje biljčice se vade iz otvora uz minimalno oštedenje korena

Kontejnerski rasad

Rasad salate (zaštiden korenov sistem) se rasađuje plitko, maksimalno do polovine supstrata u kom je rasad proizveden.

Izbijači kontejnerskog rasada

322

NEKROZA IVICE LISTA SALATE Pojavljuje se na liskama koje neposredno obavijaju glavicu. Nije zapažena na unutrašnjim listovima. Uzrok je nedovoljna aktivnost korenovog sistema u uslovima povedane transpiracije. Javlja se najčešde u hladnijem delu godine kada pri sunčanom vremenu dođe do pojačanog efekta staklene bašte u zaštidenom prostoru. Preporučuje se redovno zalivanje i zasenjivanje objekata pri jakom suncu, kao i gajenje otpornijih sorata .

Nedostatak mangana 323

BERBA

•Salata se bere (seče) sukcesivo, po pristizanju, •Obično bude 2-3 berbe, •Može se brati i mašinski specijalnim kombajnima.

PAKOVANJE

Početak berbe

•Pakuje se u plitke letvarice, gajbe ili kutije, •Glavica se okredu na dole u jedan red, ČUVANJE Na temperaturi od 1oC i relativnoj vlažnosti vazduha od 90 do 95% može se čuvati 15-25 dana.

Hidroponski proizvedena salata

324 Upakovana salata čeka kupca (Beogradski kvantaš)

Nitrati i nitriti -Povrde, vode, konzervisano meso.. • Toksidnost nitrata za čoveka je relativno mala. Nitrati koji dospeju u organizam najvedim delom potiču iz povrda (70%), dok ostatak potiče iz pijade vode (20%) i ostale hrane (10%). • Najvedi uneti deo se izlučuje preko urina, a 3 do 6% se redukuje u nitrite. • Toksičnost nitrita je mnogostruko veda. • Cvekla, zelena salata, rotkva i spanać ( i preko 2500mg/kg nitrata).

Doza za čoveka (60kg)

Letalna

Toksična

Prihvatljiva

Nitrati

4,8-200g

2-5g

0,4-1g

Nitriti

2,7-15g

0,06-1,3g

8-32mg

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

325

Faktori koji utiču na sadržaj nitrata

Spoljašnji faktori • Obezbeđenost supstrata nitratima • Način gajenja – UV uticaj (otvoreno polje ili plastenik/staklenik) • Osvetljenost • Doba dana • Godišnje doba • Obezbeđenost vodom, CO2, hranivima Unutrašnji faktori • Distribucija u biljci • Vrsta • Sorta

326

Sadržaj NO3 (mg/kg sveže mase), Corre i Breimer, 1979) Vrsta Prosečan

Minimalni

Maksimalni

Cvekla

2083

100

8060

Kupus beli

345

0

1520

Grašak

26

0

70

Salata

2591

90

12826

Rotkvica

1916

60

9000

Spanad

1664

20

6700

Paradajz

53

0

173

Praziluk

512

36

4480

Paprika

121

0

352

Karfiol

415

0

4470

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

327

Kao i vedina lisnatog povrda i salata na višak azota u zemljištu reaguje negativno (nakuplja ga u listovima). Da ne bi došlo do štetnih uticaja po čoveka potrebno je pravilno dozirati mineralna hraniva.

Distribucija nitrata i vitamina C

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

328

ENDIVIJA, Cichorium endivia L.

fam. Asteraceae

Jednogodišnja bilja koja potiče iz istočne Indije i Mediterana. Postoje dva varijeteta endivije: 1. Cichorium endivia L., var. latifolium – eskarol ili eskariol, sa krupnim, rastresitim glavicama 2. Cichorium endivia L., var. crispum – kovrdžava, krecava ili zimska endivija

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

329

Cichorium endivia L., var. latifolium

Cichorium endivia L., var. crispum

CIKORIJA, Cichorium intybus var foliosum L.

fam. Asteraceae

Jednogodišnja bilja koja se nalazi u spontanoj flori Evrope i Azije Postoje dva varijeteta cikorije: 1. Cichorium intybus var. foliosum L. – lisnata 2. Cichorium intybus var. radicola L. – korenašica (radič)

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

331

Cichorium intybus var. foliosum

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

333

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

334

GAJENJE RADIČA

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

335

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

336

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

337

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

338

Spanać, Spinacea oleracea L. Jednogodišnja vrsta

Fam. Chenopodiaceae ISKORIŠĆAVANJE

ZNAĈAJ Pristiţe za upotrebu kada drugog sveţeg povrća ima malo na trţištu, Ima odličan hemijski sastav (bogat mineralnim materijama).

Sveţe povrće, Sirovina za industrijsku preradu Izvor boje za testenine.

Proseĉan prinos spanaća u nekim evropskim zemljama (FAO)

t/ha

25

20

Holandija 15

Austrija Nemaĉka

10

5

0

Bugarska Italija Slovaĉka MaĊarska

KORENOV SISTEM

Vretenastog tipa sa početnim horizontalnim, pa tek onda vertikalnim razvojem.

6 nedelja

10 nedelja

STABLO

Skraćeno i na njemu se formira lisna rozeta.

LISTOVI

Zelene boje, glatke ili naborane površine. Oblik kopljast, ovalan ili široko ovalan. Često se po obodu listovi uvijaju prema naličju. Lisne drške različite duţine.

CVETONOSNO STABLO

Izrasta u I godini u uslovima dugog dan i povišene temperature. Dvodoma je biljka (odnos i biljaka je najčešće 1:1). Mogu se naći i jednodome. Tipična biljka. Mala lisna masa, stablo brzo prorasta, biljka odumire posle precvetavanja. Cvetovi u metličastoj cvasti koja je pri vrhu razgranata. Tipična biljka. Velika lisna masa. Cvetonosno stablo jako obraslo listovima. Prorasta kasnije od muških biljaka. Ţenski cvetovi grupisani u pazusima listova 6-18 zajedno. PLOD Jednosemeni oraščić, nepravilno okruglastog oblika. Koristi se za setvu. A.T. oko 10g.

Hibridi i sorte za intenzivnu proizvodnju HIBRIDI

Otpornost Tolerantnost

GEMINI F1 (Daehnfeldt)

Popularan hibrid odličnog kvaliteta. Tamno zeleni, veoma glatki listovi, blago narezaenih ivica.

DM 1,2,3

MARISCA F1 (Seminis)

Hibrid odličnog kvaliteta. Uspešno prezimljava, vrlo je ran, brzog je porasta. List ovalan, lisna rozeta uspravna (lakša mašinska berba).

DM 1,2,3

SPANDA F1 (Bejo Zaden)

Hibrid tamnog, zelenog, glatkog, okruglog lišća. Cveta kasno. Preporučuje se i za letnju proizvodnju.

DM 1,2,3

SPACE F1 (Bejo Zaden)

Dvodomi hibrid. Sporo tera u cvet i zato se moţe dugo brati. Listovi tamno zeleni i glatki.

TRIATHLON F1 (Nickerson-Zwaan)

PredviĎen za gajenje u rano proleće i kasnu jesen. Uspešno se gaji zimi u plasteniku, prekriven agrotekstilom. Ima krupan, mesnat, tamno zelen list. Veoma prinosan.

DOLPHIN F1 (Rijk Zwaan)

Vrlo rani hibrid, sa velikim listovima, srednje zelene boje. Vrlo sporo procvetava.

DM 1-7 CMV

BELLA F1 (Daehnfeldt)

Moţe se gajiti u letnjoj setvi. Ima usporeno iscvetavanje.

DM 1,2,3 YR 8

SAN VERDO F1 (S&G)

Polukasni, visokoprinosni hibrid, pogodan za prezimljavanje. Tamno zeleni listovi.

DM 1,2,3,4

-

DM 1,2,3

SORTE MATADOR (NS)

Sorta sa tamno zelenim, krupnim, ovalnim, blago naboranim lišćem. Sporo formira cvetonosno stablo.

VIROFLEY (Sm. Palanka)

Sorta sa polu uspravnom rozetom i jajastim glatkim listovima sa zašiljenim vrhom, svetlo-zelene boje. Otporna je na niske temperature.

CMV-Virus mozaika krastavca DM-Plamenjača YR-Fusarium

-

BERBA

Ruĉno seĉenje spanaća

Kombajn za spanać Kosa za žetvu spanaća

Podbiranje spanaća

Berba počinje kada biljka razvije lisnu rozetu sa 56 listova, pa traje sve do cvetanja. Berba se obavlja podbiranjem, čupanjem ili košenjem. Podbiranje se vrši na manjim površinama gde se beru spoljni listovi sa peteljkom i vodi se računa da se središnji deo rozete ne povredi, čime omogućavamo sledeće berbe. Za industrijsku preradu spanać se kosi mašinski

Kakav mora biti spanać za trţište?  SVEŢ  DA NIJE OVLAŢEN, NATRUO, PRLJAV  DA NEMA OSTATAKA OD HEMIJSKIH SREDSTAVA  DA NEMA STRANIH PRIMESA I NEPRIJATNOG MIRISA  DA NEMA OŠTEĆENJA Kod spanaća koji ne zadovoljava ove uslove smanjena je hranljiva i vitaminska vrednost, a samim tim i cena.

ĈUVANJE • Zamrznut, do 12 meseci (-180C, 85-95% RVV), • Kao sveţ u hladnjači, do 15 dana (00C, 85-90% RVV),

Spanać u plastičnom dţak

Sušenje spanaća

Spremanje spanaća i ostalog lisnatog povrća • • • •

Odstraniti peteljke i veće lisne nerve (najvedi sadržaj nitrata i oksalne kiseline), Pripremati ga neposredno pre konzumiranja, Termički obrađen ne sme se duže čuvati, niti podgrevati., Priprema se sa mlekom (oksalna kiselina se vezuje za kalcijum i stvara kalcijumoksalat). Koriste se i drugi mlečni proizvodi (jogurt, pavlaka), kao i sok od limuna.

BLITVA, Beta vulgaris ssp. cycla L. Fam. Chenopodiaceae Dvogodišnja biljna vrsta koja u prvoj godini ţivota razvija koren i lisnu rozetu, a u drugoj cvetonosno stablo, cvetove i seme. U ishrani se koristi list i lisna drška. Kod nas se u proizvodnji retko sreću sorte sa izraţenim lisnim drškama (rebrašice). Mediteranska je biljka. Narodi iz tog podneblja je i najviše koriste u ishrani. Seme je klube (kao kod repe ili cvekle) sa dve do četiri semenke. Masa semena varira od 70100 semena u gramu. Čuva klijavost preko 5 godina. Za jedan ar je potrebno 300-400g semena. Moţe se proizvoditi i preko rasada. Preko ove proizvodnje za hektar se utroši do 2kg semena. Rasad se rasaĎuje na istu dubinu na kojoj je rastao u leji. Kvalitetan rasad treba da ima 5-6 listova i visinu oko 15-20cm. Seje se sukcesivno od marta do juna, na dubinu od 2 do 4cm. Seje se na rastojanju 4050x20-30cm. Veoma je traţeno povrće jer dospeva za prodaju kada drugog povrća nema u ponudi. Uspešno se gaji kako na otvorenom polju, tako i u zaštićenom prostoru.

Biljka blitve

Upakovani listovi blitve

RasaĊena blitva u stakleniku

RUKOLA, Eruca sativa

Fam. Brassicaceae

Sredozemna biljka, karakteristične arome. U Sredozemlju se moţe naći i samonikla forma. Veoma je cenjeno povrće, posebno u Italiji odakle je stiglo i prvo seme kulturne rukole (Rucola cultivata). U ishrani se koriste mladi listovi koji sadrţe pre svega vitamin C (120190mg u 100g lisne sveţe mase) i oko 6-9mg karotina. Cela biljka u ishrani reguliše varenje, a veruje se da deluje i kao afrodizijak.

Kod nas se uspešno moţe gajiti, a potraţnja za ovom biljnom vrstom je sve veća i veća.

Rucola selvatica

Rucola coltivata

Fam. Aizoiceae

Novozelandski spanać (Tetragonia expansa Murr.)

MIROĐIJA -

Anethum graveolens

Fam. Apiaceae – štitonoše

MORAĈ

- Foeniculum vulgare

Fam. Apiaceae – štitonoše

Kres salata (Lepidium sativum L.)

Fam. Brassicaceae

Fam. Valerianaceae

Matovilac (Valerianella olitoria Poll.)

VIŠEGODIŠNJE POVRTARSKE BILJKE Fam. Asparagaceae

Asparagus officinalis - špargla KORENOV SISTEM Poseduje rizome u kojima se deponuju rezervne hranljive materije. Rizomi su obično horizontalno postavljeni. Iz pupoljaka na gornjoj strani izbijaju nadzemni izdanci koji se nazivaju SVEDE i oni su jestivi delovi. Iz pupoljaka sa donje strane rizoma izbijaju korenove žile. Svede mogu biti ETIOLIRANE ILI ZELENE. Ukusnije su etiolirane svede zbog manje mehaničkog tkiva. Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

354

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

355

Izdanci za ishranu su dužine 18-25cm i debljine do 2cm. Neiskorišdeni izdanci za ishranu izrastaju dalje u vegetativno stablo. To stablo je visine oko 150cm ili više. Na stablu se formiraju sitni ljuspasti listovi koji imaju mali udeo u fotosintezi. U pazuhu listova razvijaju se igličaste grančice – FILOKLADIJE. One uglavnom vrše fotosintezu. Špargla je dvodoma biljka. Muški cvetovi su nešto sitniji od ženskog, prečnika 3-4mm, a ženski 5-8mm. Cvetovi su zvonastog oblika, limunžute boje. Muške biljke su prinosnije od ženskih Plod je bobica crvene boje, prečnika 5-6mm u kojoj se obično formira 6-8 semenki.

Seme je crne boje, nepravilnog, okruglog oblika. Ima debelu Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni 356 fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe semenjaču.

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

357

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

358

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

359

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

360

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

361

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

362

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

363

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

364

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

365

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

366

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

367

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

368

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

369

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

370

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

371

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

372

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

373

Fam. Asteraceae

Cynara scolimus - artičoka KORENOV SISTEM Dobro razvijen, najveda masa u oraničnom sloju. STABLO U početku usporenog porasta, reducirano sa gusto formiranom lisnom rozetom. LIST Listovi (lisna drška, liska) mogu biti dužine i do 1m. Liske su izdužene, nazubljene ili peraste (perasto urezane). Sivo su zelenkaste boje prekrivene mekim dlačicama ili pak bodljicama. CVETONOSNO STABLO Može biti visine i do 1,5m ili više. Na njemu se formiraju glavičaste cvasti. Te glavice mogu biti različitog oblika, najčešde okruglaste ili duguljaste. Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

374

CVETOVI Plavo-ljubičasti ili crveno-ljubičasti. Boja potiče od antocijana. Jestivi deo biljke su sočni, ljuspasti, mesnati listovi cvasti (čašični listidi). Početak odvijanja kruničnih listida od cvasti je momenat njihove berbe. PLOD Ahenija (orašica). SEME Malo podseda na seme lubenice. Tamno sive boje sa svetlim prugicama na površini. A.T. – 45g. Čuva klijavost 4-6godina.

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

375

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

376

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

377

Fam. Polygonaceae

Rheum undulatum - rabarbara

Korenov sistem je dobro razvijen sa najvedom masom u oraničnom sloju. Stablo je u početku reduciranog porasta i na njemu se formira bujna lisna rozeta. Listovi su u početku razvoja sitni, a kasnije postaju veoma krupni tako da lisne drške mogu biti dužine 60-80cm i širine 2-4cm. Liske mogu biti dugačke 6080cm, širine 40-50cm. Jestivi deo su lisne drške koje su rebraste, sočne, kiselkaste zato što sadrže dosta organskih kiselina, najviše jabučne (ukus jabuke). Od njis se spremaju filovi za kolače, salate... Liske su sa dobro izraženom lisnom nervaturom po obodu cele, talasaste ili nazubljene. Oblik liski je okrugao srcolik. Duž liski i drški može se javiti ružičasta boja. Cvetonosno stablo može biti visine i preko 1,5m. Na njemu se formira metličasta cvast. Plod je krupa (semenjača srasla). Seme je okruglastog oblika, crvenkasto-braon boje. A.T. – 9-14g. Čuva klijavost 24godine. Razmnožava se semenom ili deljenjem bokora

378

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

379

Dr ĐorĎe Moravčević, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - veţbe

380

Fam. Brassicaceae

Armoracia lapatifolia (rusticana) – hren (ren)

Korenov sistem ima rizome koji su zadebljali, sočni, bledo žute boje, karakterističnog mirisa i ljutine. Ovi jestivi delovi obično imaju cilindričan, konusan oblik. U najširem delu rizom može biti debljne 5-6cm. Stablo je u početku usporenog porasta i formira bujnu lisnu rozetu. Listovi rena su na dužim lisnim drškama, a liske su ovalno izdužene, nazubljene po obodu, a ponekad i duboko urezane. Liske se koriste takođe u ishrani. Cvetonosno stablo je visine do 1,5m. Na njemu se formira metličasta cvast sa belim cvetovima karakteristične građe za kupusnjače. Plod je jedna okruglasta ljuska, a seme je crvenkasto i okruglo. U našim uslovima ren cveta ali ne formira seme Razmnožava se korenovim reznicama, najbolje dužine 20-25cm i debljen 1cm. Reznice se seku u klis ( ukoso) sa donje strane kako bi pri sadnji poveli računa o polaritetu sadnice.

381