Povratak Zdravom Nacinu Ishrane-kuvar

Анита и Слађан Станковић

ПОВРАТАК ЗДРАВОМ НАЧИНУ ИСХРАНЕ

Београд, 1997

АНИТА И СЛАЂАН СТАНКОВИЋ

ПОВРАТАК ЗДРАВОМ НАЧИНУ ИСХРАНЕ

Рецензенши: д р м е д . сц. З О Р И Ц А П Л А В Ш И Ћ д р сци. Д Р А Г О Љ У Б А . Џ О Љ И Ћ

Спонзор ЖИКА РАЛИЋ Издавачи АНИТА И СЛАЂАН СТАНКОВИЋ ФотоГрафије БРАТИСЛАВ СТОЈАНОВИЋ Насловна БРАЈОВИЋ СЛОГ ПЕТРОВИЋ

страна НОВАК

САША

© 1997. Анита и Слађан Станковић. Забрањео је умножавање, копирање, снимање комплетне књигс као и било којег њеног дела без претходног одобрења аутора. Контакт: Анита и Слађан СтанковиК, Боре МарковиКа 11, Београд; тел: 011/555-388; 3546-583

Да би сте одржали свој живот, и дали свом животу живот, најбоље је да у вашој исхрани преовлађује храна која је пуна живота. Haivey Diamond Fit for tife

Нека здравље увек буде ваш циљ и ваша награда. Harvey Diamond Fit for iife

У к а ж и т е поверење природи... Откријте снаге које дремају у вама. Покрените их... промените свој живот. Mes

Rika Zarai secrets naturels

Савршена усклађеност ca законима које је Бог усадио у наше биће, о б е з б е д и ћ е нам здравље и сачувати организам од слома. Ellen G. While Counsels on diet and foods

Стаза самоодрицања je стаза здравља. Ellen G. White Counsets on diet and foods

ПРИНЦИПИ

ЗДРАВОГ НА ЧИНА (нови

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

ЖИВОТА

понешак)

УПОТРЕБА ВОДЕ СУНЧЕВА СВЕТЛОСТ ДОБРО УРАВНОТЕЖЕНА СВЕЖ ВАЗДУХ ОДМОР УМЕРЕНОСТ КРЕТАЊЕ И ВЕЖБАЊЕ ПОВЕРЕЊЕ У БОГА

УПОТРЕБA

ИСХРАНА

ВОДЕ

Вода је један од Божјих благослова. Треба је употребљавати јер повољно утиче на н а ш е з д р а в љ е . У п о т р е б љ а в а се у виду пића и за о д р ж а в а њ е о п ш т е и л и ч н е хигијене. Т о к о м к у п а њ а , п р е к о к о ж е с е излучују н е ч и с т о ћ е и з т е л а . А к о овај вид о д р ж а вања хигијене з а н е м а р и м о н а ш е поре којих има пуно на телу, биће запушене, а прљ а в ш т и н а која се није одстранила о п т е р е т и ћ е остале органе за и з л у ч и в а њ е . П о с л е купања настају позитивне промене: крв отиче п р с м а п о в р ш и н и т е л а и п о с т и ж е се л а к ш а и правилнија циркулација. М и ш и ћ и постају гипки а разум бистрији. К у п а њ е смирујуће делује и на ж и в ц е . О н о п о т п о м а ж е рад црева, ж е л у ц а и ј е т р е и о л а к ш а в а варење. Не т р е б а занемарити ни о д р ж а в а њ е личне хигијене. Р у б љ е т р е б а да буде чисто јер упија и з л у ч е в и н е из к о ж н и х пора и а к о се р е д о в н о не пере и не м е њ а , излучена н е ч и с т о ћ а се п о н о в о в р а ћ а на к о ж у . Воду о б и л а т о т р е б а к о р и с т и т и и к а о напитак између оброка. Н а ш а крв се састоји од 9 0 % воде а н а ш е т е л о подсећа на м а ш и н у која ф у н к ц и о нише на принципу к о р и ш ћ е њ а воде. А к о не пијемо довољно воде наш урин ће бити жут и и м а ћ е неугодан мирис. У н о р м а л н и м о к о л н о с т и м а он је без боје и без мириса. Да бисмо то постигли треба у организам уносити око 2 литра воде дневно. А к о до с а д а н и с т е и м а л и о в у н а в и к у , п о ч н и т е с а V/i л и т р о м в о д е д н е в н о т о к о м п р в е с е д мице. М о р а м о б и т и сигурни д а ј е вода коју пијемо чиста и здрава. А к о је п о т р е б н о воду п р е т х о д н о т р е б а п р о к у в а т и . К о л и ч и н а в о д е коју ћ е м о п о п и т и у т о к у д а н а , у в е ликој м е р и з а в и с и од в р с т е х р а н е коју с м о појели т о г а д а н а , и у о п ш т е од н а ш е г начина исхране. А к о се н а ш а исхрана м а х о м састоји од п р е р а ђ е н е хране која у себи не

с а д р ж и пуно т е ч н о с т и , п р и р о д н о је да ћ е м о к о н з у м и р а т и в и ш е од два л и т р а воде. А к о волимо слану, љуту, киселу, масну и веома зачињену храну т а к о ђ е ћ е м о пити доста воде, јер таква храна захтева пуно течности. Са друге с т р а н е , х р а н а која у себи с а д р ж и пуно т е ч н о с т и ( в о ћ е и п о в р ћ е у свеж е м стању) не захтева т о л и к о воде к о л и к о кувана и прераћена храна, јер је већ њеним к о н з у м и р а њ е м т е л о снабдевено о д р е ђ с н о м к о л и ч и н о м течности. У с в а к о м случају, н е м о ј т е п и т и у т о к у д а н а м а њ е од ј е д н г л и т р а ч и с т е в о д е , а п о ж е љ н о је п о п и ти и в и ш е . Т р у д и м о се да с в е ж е и пресне н а м и р н и ц е у виду в о ћ н и х с а л а т а и с а л а т а од поврћа, к а о и у виду природних сокова постану део н а ш е свакодневне исхране.

КОРИШЋЕЊЕ

ВОДЕ

Воду не т р е б а пити т о к о м о б р о к а ј е р она успорава в а р е њ е , а не т р е б а пити воду ни кратко време после оброка. Два сата након оброка је време када м о ж е м о пити воду и то к о л и к о ж е л и м о све до наредног оброка. Ни у ком случају не с м е м о пити хладну воду за в р е м е о б р о к а , јер узета и с т о в р е м е н о са храном, н е г а т и в н о утиче на л у ч е њ е пљувачних жлезда. У к о л и к о је вода хладнија, у т о л и к о је штетнија за желудац. Вода ће зауставити в а р е њ е хране све док т е л о не обезбеди довољну топлоту ж е л у ц у , ш т о му је н е о п х о д н о да п о н о в о настави свој посао. Ј е д и м о п о л а к о и дозволимо да се храна помеша са пљувачком. Вода узета за време оброка смањује лучење сокова и р а з б л а ж у ј е желудачну киселину која је п о т р е б н а за в а р е њ е . Н а ш е м телу је заиста потребна вода али употребљена на правилан начин. Т е л о ће нам бити захвално ш т о показујемо бригу за њега. К о л и ч и н у воде од два л и т р а дневно треба п р а в и л н о и р а в н о м е р н о р а с п о р е д и т и на цео дан, а у в е ч е р њ и м с а т и м а не т р е б а узимати воду да бисмо могли добро и мирно да спавамо. У супротном целу ноћ ћ е м о ићи до т о а л е т а . Ч а ј , с о к и л и м л е к о и м н о г и други напици нису и с т о ш т о и вода. О н и морају да се варе. П и ј м о воду у оној к о л и ч и н и која је п о т р с б н а н а ш с м т е л у и видећемо дивне резултате.

ЛЕКОВИТА

СВОЈСТВА

ВОДЕ

- А к о сте уганули ногу, одмах је ставите у хладну воду. То ће спречити о т и ц а њ е и олакшати бол. - А к о се о п е ч е т е , п о в р е ђ е н и део одмах п о т о п и т е у хладну воду. Х л а д н а вода спречава јак бол, зауставља разарање ткива и убрзава опоравак. - Топла купка ногу је изванредно средство за о т к л а њ а њ е главобоље, јер шири крвне судове у ногама и тако нормализује крвни притисак. - Туширање млаком водом ће вам помоћи ако имате високу температуру. - Када је неки члан ваше породице оболео или има високу температуру можете му помоћи стављањем облога преко коже. Та особа ће се осећати боље, јер ће на тај начин п о л а к о доћи до хлађења. О в о је једноставан начин за с к и д а њ е температуре.

ШТА СЕ ДЕШАВА ОРГАНИЗАМ?

КАДА

НЕ УНОСИМО ДОВОЉНУ

КОЛИЧИНУ

ВОДЕ У

Долази до губљења апетита, главобоље, сметњи при варењу, онемогућена је концентрација, у о ч љ и в а је нервоза. Вода је потребна за рад зглобова и делује као јастуче које ш т и т и т е л о од повреда које настају као последица удара. Вода ублажава међусобни додир унутрашњих органа. Вода храни, умива и крепи организам.

У н о ш е њ е воде у организам у довољним количинама доприноси спречавању развоја цревних бактерија и смањује м о г у ћ н о с т за појаву процеса т р у љ е њ а у цревима. Н е к а нас с а з н а њ е о изузетној к о р и с н о с т и воде п о д с т а к н е да је ш т о правилније, разноврсније и обилније користимо.

СУНЧЕВА

СВЕТЛОСТ

Сунчева светлост т а к о ђ е доприноси очувању нашег здравља. Сунце је неисцрпан извор з д р а в љ а и снаге. С у н ч е в а светлост утиче на с т в а р а њ е в и т а м и н а D у н а ш о ј кожи, оспособљавајући нас да и с к о р и ш ћ а в а м о калцијум који је неопходан у изградњ и к о с т и ј у и з у б а . Н а о с н о в у м е д и ц и н с к и х и с т р а ж и в а њ а д о к а з а н о ј е д а л>уди к о ј и ж и в е у области где је небо п о к р и в е н о о б л а ц и м а ( Н о в а Енглеска, И с л а н д и др.) патс у м н о г о в е ћ е м п р о ц е н т у од каријеса него они који ж и в е у т р о п с к и м п р е д е л и м а где сунце сија в и ш е с а т и у т о к у д а н а ( Т е к с а с , Н о в и М е к с и к о , К а л и ф о р н и ј а ) . С у н ч е в а с в е т л о с т у т и ч с и н а п о в е ћ а н у а к т и в н о с т ј е т р е . Т о п л о т н и с у н ч е в и з р а ц и п р о д и р у дубоко у тело, поспешујући рад крвотока и активност мишићног система. С у н ц е свуда о к о нас убија бактерије и т а к о чува н а ш е з д р а в љ е . П р а ш и н а која се у б о л н и ч к и м собама налази испод к р е в е т а и у т а м н и м угловима садржи пуно бактерија које су у з р о ч н и ц и разних о б о љ е њ а . М е ђ у т и м , у п р а ш и н и близу п р о з о р а или на п р о з о р с к о ј дасци где д о п и р у сунчеви з р а ц и м н о г о их је м а њ е . Шта из овога м о ж е м о закључити? Да обична дневна светлост, чак и када је о б л а ч а н з и м с к и д а н , у б и ј а б а к т е р и ј е . А к о и м а т е н е к о в е л и к о д р в о и л и р а с т и њ е испред прозора које не омогућује продирање дневне светлости у вашу кућу, посеците га. З д р а в љ е ј е н а ј в а ж н и ј е . Н е с а м о ш т о с у н ч е в а с в е т л о с т убија б а к т е р и ј е које ж и в е свуда о к о нас, већ и повећава број белих крвних ћелија које о р г а н и з а м ствара да би се б о р и о и з а ш т и т и о од тих м и к р о о р г а н и з а м а који п р е т е да продру у њега. Да бисмо били здрави т р е б а л о би да се и з л а ж е м о сунцу, али м о р а м о имати у виду извесне м е р е п р е д о с т р о ж н о с т и . Б о љ е је м а њ е бити и з л о ж е н сунцу и од т о г а имати користи, него се п р е т е р а н о излагати дејству сунчевих з р а к а ризикујући да они ш т е т н о делују на н а ш о р г а н и з а м . В р е м е између д е с е т и дванаест сати ујутру је период када у зимском времену м о ж е м о изаћи у шетњу. Лети је најбоље рано устати и шетати до д е в е т сати ујутру, пре него ш т о сунце п о ч н е ј а к о да греје. Које п о с л е д и ц е м о ж е м о о с е т и т и а к о своје т е л о п р е в и ш е и з л а ж е м о сунцу у л е т њ е м периоду? К а о прво стварају се о п е к о т и н е које су в е о м а неугодне, а исто т а к о ствара се и идеална подлога за настајање рака коже. С в е о к о нас б и л о би у сивим И ц р н и м нијансама. М е ђ у т и м , на снцу све б р ж е о ж и в љ а в а и и с т и ч е л е п о т у боја. И п а к све о в о је с а м о д е л и ћ о н о г а ш т о Т в о р а ц п р е к о сунца чини за нас.

ДОБРО

УРАВНОТЕЖЕНА

ИСХРАНА

Да бисмо имали добро уравнотежену исхрану м о р а м о проучити првобитну Б о ж ју н а м е р у у т о м погледу. Н а ш С т в о р и т е љ је знао да је храна в е о м а битна за нас ј е р се њ о м е п о с т и ж е потпуни развој ума, т е л а и духа. Онај који је створио н а ш е т е л о з н а и њ е г о в е п о т р е б е : „ Е в о , д а о с а м в а м с в е б и љ е ш т о носи с е м е п о свој з е м љ и и с в а д р в е т а р о д н а к о ј а н о с е с е м е : т о h e в а м б и т и з а х р а н у . " ( 1 . М о ј с . 1,29). Када је напустио Едем, први човек је добио дозволу да једе и поврће. Која је храна идеална за наш организам? Воће, житарице и орашасти плодови. О в а х р а н а даје снагу, и з д р ж љ и в о с т и б и с т р и н у ума. Б о ж ј а в о љ а је б и л а да ј е д е м о овакву храну. А да ли је одузимање ж и в о т а било к о м створењу део Божјег плана? С и г у р н о не! П л о д о в и убрани са дрвећа били су храна која је о д г о в а р а л а ч о в е к о в и м п о т р е б а м а . Б о г није д а о ч о в е к у д о з в о л у д а једе храну ж и в о т и њ с к о г п о р е к л а све д о после потопа. Све чиме се човек хранио до тада било је уништено и Бог је допустио Ноју д а једе м е с о чистих ж и в о т и њ а . М е ђ у т и м , м е с о к а о храна, није б и л о п о г о д н о з а човекову исхрану. Са употребом меса смањује се животни век, долази до многих обољења; човек губи снагу и и з д р ж љ и в о с т . Б о г ж е л и да свој н а р о д п о н о в о врати једноставној и здравој исхрани. Позитивни аспекти вегетаријанске исхране су следећи: - не с а д р ж и х о л е с т е р о л ; - садржи м а њ е укупних масноћа и мање засићених масти; - даје већу и з д р ж љ и в о с т ; - има м а њ е калорија, а не ствара сувишне к и л о г р а м е ; - економична је; - садржи веће количине витамина, минерала и биљних влакана; - м а њ е је в е р о в а т н о да ће допринети појави р а к а и других болести

које су

условљене погрешним начином исхране.

У д а н а ш њ е време када су болести међу ж и в о т и њ а м а изузетно распрострањене, веома је в а ж н о вратити се првобитном начину исхране - здравој исхрани. Није само в а ж н о користити здраву храну, него је добро знати и када је узимати. М о р а м о начинити један преокрет у нашем досадашњем распореду оброка. Данаш њ и човек једе ујутро веома мало или готово никако, а всчера му прсдставља главни и најобилнији оброк. Да ли препознајете себе у овој скици навика? О в а к о се хране хиљаде савремених људи, а то доводи до читавог низа негативних последица. Т р е б а се д р ж а т и изреке: доручкуј к а о цар, ручај к а о кнез, вечерај као просјак. У ј у т р о т р е б а узети најјачи о б р о к који ће нам о м о г у ћ и т и да и м а м о снагу и издрж љ и в о с т у т о к у преподнева и то све до ручка. А к о о в а к о поступимо, б о љ е ћ е м о подносити и р е ш а в а т и п р о б л е м е који искрсавају т о к о м дана. А к о се п и т а т е к а к о се ујутру м о ж е појести т о л и к о хране, п о к у ш а ј т е д а у в е ч е ј е д е т е в о ћ е или попијете сок, и л и д а ч а к н и ш т а н е в е ч е р а т е . В и д е ћ е т е д а ћ е т е ујутру бити ј а к о „ з а и н т е р е с о в а н и " за храну. Р у ч а к т р е б а т а к о ђ е да буде добар, а увече п о с л е д њ и о б р о к н е к а буде во-

he, природни воћни сокови, двопек или ништа. А к о пре спавања обилно вечерамо, све к а л о р и ј е из т о г о б р о к а н е ћ е успети да сагор. О н е ће д о п р и н е т и с т в а р а њ у масти, од којих ће се н е к е т а л о ж и т и на зидовима крвних судова - н а р о ч и т о у пределу срца и м о з г а - с л а б с ћ и њихову функцију и стварајући подлогу за болест. С а н ће нам бити слаб, а снови нсмирни. Ујутру се н е ћ е м о будити свежи и одморни, спремни за нови дан. В а ж н о ј е придржавати се ј о ш једног принципа - не узимати храну између оброка. П е р и о д од пет сати је в р е м е које је п о т р е б н о ж е л у ц у да о б а в и свој п о с а о и стога дајмо му то време. У н о ш е њ е м хране између оброка, па чак и једне једине семенке, пореметиће се процес варења. Неузимање хране између оброка најлакши је начин да се престане са с л а т к и ш и м а јер се они управо највише узимају између оброка. Следеће важно правило је бити умерен у исхрани. Могуће је неумеренојести чак и здраву храну. Не сме се десити да з а т о ш т о је н е к о напустио у п о т р е б у ш т е т н и х намирница, сада једе к о л и к о ж е л и . Н е у м с р е н о у н о ш е њ е хране у организам, без обзира на квалитет хране, омета организам у њ е г о в о м раду. М и л и о н и људи једу в и ш е н е г о ш т о т е л о захтева. О в а п р е к о м е р н а к о л и ч и н а распада се и постаје т р у л а маса. А к о се у стомак унесе в и ш е хране но ш т о организам захтева, м а к а р о н а б и л а ј е н д о с т а в н о г састава, т а д а овај в и ш а к постаје т е р е т . Т е л о ч и н и б е з н а д е ж н е п о к у ш а ј е да храну п р е р а д и и овај д о д а т н и п о с а о и з а з и в а осећај у м о р а . П а в л е j e б и о з д р а в с т в е н и р е ф о р м а т о р . О н ј е р е к а о : „ Н с г о м о р и м т е л о своје и т р у д и м д а к а к о с а м д р у г и м а п р о п о в е д а ј у ћ и и з б а ч е н н е б у д е м " ( 1 . К о р 9:27). О н ј е о с е ћ а о да на њ е м у п о ч и в а о д г о в о р н о с т да п о т п у н о сачува све своје снаге, к а к о би их могао у п о т р е б и т и Б о г у на славу. А к о је П а в л е т р е б а л о да се чува од неумерености, ми смо ј о ш у већој опасности, јер не осећамо и не схватамо потребу да прослављамо Б о г а у својим т е л и м а и душама. Н е у м е р е н о у н о ш е њ е хране у о р г а н и з м је грех карактеристичан за последње време. Сада је в и ш е него икада п о т р е б н о да н а ш а храна буде ш т о једноставнија. У ч и м о се да будемо задовољни чистом, једноставном храном, припремљеном на једноставан начин. То т р е б а да постане н а ш начин исхране. Р е ф о р м а у исхрани је уштеда к а к о у припреми оброка, т а к о и са финансијског аспекта. О б и л н а храна уништава здраве органс т е л а а највише ум. М о р а м о да водимо бригу о о р г а н и м а за в а р е њ е да их не би м у ч и л и п р е т е р а н о м р а з н о в р с н о ш ћ у хране. О н и имају в е л и к у улогу у изградњи срећног живота.

СВЕЖ

ВАЗДУХ

С в а к о ко ж е л и да има добро здравље т р е б а л о би најмање два пута дневно по 10 минута да изађе на с в е ж ваздух. Чист и свеж ваздух условљава здраво струјање крви у телу. Он освежава тело чинећи га јаким и здравим, док истовремено утиче на ум обогаћујући га сталоженошћу и ведрином. Он подстиче апетит и чини да в а р е њ е буде б о љ е , доносећи здрав и сладак сан. Д у б о к о удисање чистог ваздуха пуним плућима, доноси више кисеоника д о њ и м д е л о в и м а п л у ћ а и а л в е о л а м а . То д о п р и н о с и да в и ш е к и с е о н и к а доспе у к р в о т о к , а и да м и к р о о р г а н и з м и , који се скупљају у т и м п р е д е л и м а и који могу да изазову б о л е сти, угину. П л у ћ а са ваздухом који издишемо стално избацују нечистоћу из о р г а н и з м а и стога морају непрестано бити снабдевана свсжим ваздухом. Н с ч и с т ваздух онемогућује у з и м а њ е кисеоника у довољној количини услед чега крв остаје н е п р е ч и ш ћ е н а и таква отиче према мозгу и другим органима. З б о г тога је неопходно добро провет р а в а њ е просторија. Б о р а в а к у затвореним или недовољно проветреним просториј а м а где је ваздух з а г у ш љ и в и и с т р о ш е н , с л а б и цео о р г а н и з а м . Т е л о постаје о с е т љ и во на хладноћу, те и најмања прехлада проузрокује болест. То је разлог ш т о су м н о г е о с о б е б л е д е и слабе. О н е с т а л н о удишу ваздух који који је п р е з а с и ћ е н о т р о в ним материјама избаченим из плућа или преко пора; т а к о се нечистоћа избачена из организма поново уноси у крв. П л у ћ и м а т р е б а дати већу слободу. Њ и х о в капацитет се развија слободним рад о м ; он се с м а њ у ј е а к о су п л у ћ а спутана. З а т о је н а в и к а да се п о г у р е н о седи в р л о штетна. Т а к в а навика је веома распрострањена, нарочито када су у питању занимања која захтевају с е д е њ е и п о г н у т о с т при раду. У т о м случају н е м о г у ћ е је д у б о к о дисати. П о в р ш н о д и с а њ е у с к о р о постаје н а в и к а и п л у ћ а губе своју м о ћ ш и р е њ а . С л и ч н о дејство и з а з и в а с е ч в р с т и м у т е з а њ е м (код ж е н а ) . Н а тај н а ч и н д о л а з и д о недовољног снабдевања крви кисеоником. К р в се споро креће. Велике количине отровних материја које т р е б а да сс избаце и з д и с а њ е м из плућа, задржавају се и крв постаје нечиста. Б о л е ш ћ у су захваћени не само плућа, већ и желудац, јетра и мозак. К о жа постаје бледа, в а р е њ е хране споро, срце слаби, мозак је помућсн, мисли збркане, т у р о б н о с т је завладала духом; а цело т е л о је о п т е р с ћ е н о депресијом и непокретношћу и веома је п о д л о ж н о болестима. Д а ј м о стога ш т о в и ш е с л о б о д е н а ш и м п л у ћ и м а и д и ш и м о д у б о к о . Н а тај н а ч и н допремамо више кисеоника и хранљивих састојака свим ћелијама, а нарочито мозгу који к о р и с т и в и ш е о д 5 0 % к и с е о н и к а и з с в а к о г удисаја. П р е т е р а н о излагање хладном ваздуху је опасно, јер се крвни притисак подиже у настојању да очува топлоту организма. То посебно оптерећује срце. Када вам је хладно, то је знак да у в а ш е м крвотоку има мање активних белих крвних ћелија. Запамтите, оне су борци против бактерија, па јс ваша отпорност према прехладама и инфекцијама у таквим случајевима смањена. В е р о в а т н о сте запазили да веома т о п а о ваздух чини да се много б р ж е замарате, па не м о ж е т е да урадите онолико колико сте у нормалним условима чинили. Разлог т а к в о м б р з о м з а м а р а њ у је недостатак одговарајуће т е м п е р а т у р е и в л а ж н о с т ваздуха која треба да износи 30-60%. Т о к о м дана б и љ к е и д р в е ћ е к о р и с т е угл>ен-диоксид, а отпуштају кисеоник. Ми и друга ж и в а бића у з и м а м о к и с е о н и к из ваздуха а в р а ћ а м о угљен-диоксид у ваздух. То

Принципи здравог живота

11

је р а в н о т е ж а коју је Б о г успоставио када је А д а м у и Еви препустио Е д е м с к и врт. М е ђ у т и м , ми с м о п о с е к л и ш у м е , подигли ф а б р и к е , изумели в о з и л а која загаћују атмосферу. За време периода густог смога повећава се стопа смртности у всликим градовима. З а т о , када је ваздух чист веома је корисно за здравље целе породице да сви њ е н и и з а ђ у н а п о љ е и д у б о к о удишу ваздух, уживајући у њ е г о в о ј с в е ж и н и . А к о о с е т и т е г л а в о б о љ у , с л а б о с т и умор, а к о н е м а т е д о б а р сан, тада о т в о р и т е п р о з о р е да с у н ц е и с в е ж ваздух уђу и з и м и и л е т и . Б е з обзира на чињеницу да смо изузетно загадили атмосферу, ј о ш увек постоје многи благослови које нам она пружа.

ОДМОР Принципи здравог начина ж и в о т а постоје од почетка, али нама као да су слабо познати. З а т о нас "спопадају" р а з н е болести и ж и в о т нам постаје терет. Да ли ово можемо избећи? И л и још боље речено: шта би требало да учинимо да би вратили свој ж и в о т у " н о р м а л у " ? Н а в е л и смо већ неке од тих принципа: употреба воде, сунчева светлост, чист свеж ваздух, исхрана. А л и постоје ј о ш н с к а правила којих се т р е б а п р и д р ж а в а т и да би се очувало здрављс, а једна од њих је одмор. Немојте ово олако схватити, јер ако користите само две или три од ових препорука, ви ћете "испаети из р а в н о т е ж е " и нећете имати добро здравље. Да ли нам је одмор заиста потребан? Да ли време током дана користимо преком е р е н о р а д е ћ и , с е д е ћ и и с п р е д т е л е в и з о р а или с м о т о к о м ц е л о г д а н а н е р в о з н и , забринути, невесели, мрзовољни? Шта ја чиним да свом телу омогућим одмор? М н о г и с а м и " н а в л а ч е " н а с е б е б о л е с т п р е к о м е р н и м р а д о м . Њ и м а ј е п о т р е б а н одм о р , о с л о б а ћ а њ е од б р и г а и у м е р е н а и с х р а н а . О н н м а чији је м о з а к п р е м о р е н и који су п о с т а л и н е р в о з н и з б о г с т а л н о г р а д а и з а д р ж а в а њ а у з а т в о р е н о м п р о с т о р у , највише би к о р и с т и о о д л а з а к на с е л о где би у н е п о с р е д н о м додиру с п р и р о д о м могли да водс једноставнији и б е з б р и ж н и ј и ж и в о т . Ш е т њ е су о д л и ч н о р е ш е њ е за н.иховс проблеме. К р е т а њ е и ж и в а х н о с т уједначују циркулацију крви у организму. Нсмојте дозолити да вас бриге овога света и т е ж њ а за материјалним врсдностима одвуку у б о л е с т . П л а н и р а ј т е своје о б а в е з е к а о и своје в р е м е за о д м о р . В и к е н д н су за данашњсг запосленог човека постали једино време за одмор. А л и и то време не к о р и с т и м о на п р а в и л а н н а ч и н . О с т а в и т е све своје п р о б л е м е и о б а в е з е и и з а ћ и т е у природу, шетајте поред реке или шуме. Одвојте време за спортске активности: за в о ж њ у бициклом, т р ч а њ с , за једноставно о п у ш т а њ е у природи. Тада усмеритс своје мисли ка Богу, и видећсте; то ће вам пружити ж е љ е н и одмор. Када се оссћате добро, м о ж е т с урадити много више за исто време а да се много не уморите. Немојте дозволити да због обавеза идете касно на спавање. Нсћете сс одморити т о к о м ноћи и ујутру ћ е т е се п р о б у д и т и н е о к р е п љ е н и сном. Т е л у је п о т р с б н о в р с м с од најмање осам часова одмора т о к о м ноћи. У к о л и к о спавате шест или ссдам сати, то није д о б р о . В е ћ и н и љ у д и је за б о љ у к о н ц е н т р а ц и ј у и е ф и к а с н о с т у послу п о т р е б н о о к о о с а м сати сна. М е ћ у т и м , в а м а ј е м о ж д а п о т р е б н о д е в е т или десет ч а с о в а сна, да б и с т е у т о к у д а н а п о с т и г л и н а ј б о љ е р е з у л т а т е . П о с п а н а о с о б а није у с т а њ у да искористи све своје способности и у к о л и к о је поспанија, у т о л и к о ће бити н с с ф и к а с н и ја у току дана. Најбоље време за спавање је пре поноћи. Н с к о је рскао да је један сат спавања п р е поноћи вредан као два иза поноћи. Д о в о љ н о здравога сна представља д о б а р начин за п р о г р а м и р а њ е активности десет милијарди м о ж д а н и х ћелија.

УМЕРЕНОСТ Ч о в е к ј е био к р у н а Б о ж ј е г с т в а р а њ а , с т в о р е н п о Б о ж ј е м о б л и ч ј у и о д р е ђ е н д а б у д е Б о ж ј а с л и к а . . . Ч о в е к ј е в е о м а м и о Б о г у , јер ј е с т в о р е н п о Њ е г о в о м о б л и ч ј у . О в а ч и њ е н и ц а треба да утисне у н а ш разум свест о важности проучавања Њ е г о в е р е ч и и в о љ е за н а с и н а ш ж и в о т . Г р е х који је п о п у ш т а њ е м а п е т и т у или б и л о којој другој грешној навици, оскрнавио т е л о , о д р е ђ е н о да представи Б о г а свету, т р е б а да нам постане мрзак. Када схватимо Божје захтеве, онда ћемо видети да Он т р а ж и да будемо умерени у свему. У м е р е н о с т у јелу, пићу и о д е в а њ у в е о м а је важна. Н а ч е л о т р е б а да гоепод а р и у м е с т о а п е т и т а и л и м а ш т е . Д а б и с м о н а ш е т е л о и у м с а ч у в а л и у н а ј б о љ е м стањ у м о р а м о бити с т р о г о у м е р е н и и и м а т и д о б р о с м и ш љ е н е н а в и к е . »Бог нсго спрсче

неће

учтшти

нспрскидно болест«.

чудода кршс

Е.

Г.

сачува законе

од здравља

болссти и

онс не

који чине

нс

брину

никакве

о напоре

себи, да

Вајт

У м е р е н о с т , и л и б о љ е р е ћ и с а м о к о н т р о л а ј е још ј е д а н о д о с а м п р и н ц и п а з д р а в о г начина живота. Под појмом самоконтроле подразумева се потпуно уздржавање од с в е г а ш т о ј е ш т е т н о з а нас и у м е р е н у у п о т р с б у о н о г а ш т о с л у ж и н а д о б р о н а ш е м з д р а в љ у . С в е што ј е ш т е т н о з а н а ш е т е л о м о р а м о и з б е г а в а т и , н п р . т а б л е т е , л е к о в е , дуван, алкохол, кафу, газирана пића, с л а т к и ш е и многе друге ствари које доводе до разних о б о љ е њ а , оптерећују н а ш е органе за варење, буде ж и в о т и њ с к е страсти и слабе моралне и умне способности. Н и к а д а н е т р е б а д а п р е з и р е м о оне који с у н е у м е р е н и , ј е р и м и с м о н е к а д а б и л и такви - или смо још увек такви? Самоконтрола подразумева избегавањс литературе која буди ниске страсти; н е у м е р е н о гледање TV програма; бити умсрен значи рећи »не« алкохолним пићима, к а ф и , цигаретама и дрогама; избегавати претерани рад, и у н о ш е њ е претераних к о л и ч и н а хране. П о ш т о је тема ове књиге правилна исхрана, важно је рећи следеће: чак п онда када смо прихватили неке здравствене принципе и начинили з а о к р е т у нашој исхрани - ми не м о ж е м о јести к о л и к о нам је воља. Ч а к и здравствени р е ф о р м а т о р и могу п о г р е ш и т и у п о г л е д у у н о ш е њ а к о л и ч и н е х р а н е . И о н и могу б и т и н е у м е р е н и и а к о ј е ду здраву храну. Г о т о в о сви љ у д и једу в и ш е х р а н е н е г о ш т о т о њ и х о в о т е л о з а х т е в а . О в а п р е к о м е р н а к о л и ч и н а у н е т е х р а н е т р у л и у н а ш с м о р г а н и з м у и о в а ј в и ш а к п о с т а ј е терет. Т е л о с е м у ч и и у л а ж е н а п о р е д а п р е р а д и о в а ј в и ш а к ф е р м е н т и с а н е х р а н е , а тај д о датни посао ч е с т о изазива осећај умора. Н а ш организам из т а к в е хране не м о ж е изв у ћ и хранЛ)Иве с а с т о ј к е к о ј и с у м у п о т р е б н и . Н а ј в а ж н и ј и о р г а н и с у п р е о п т е р е ћ е н и и мозак је позван да помогне органима за варење како би сварили прекомерну кол и ч и н у х р а н с . Н а тај н а ч и н с е у м а њ у ј е с н а г а м о з г а ј с р о н м о р а д а п о м а ж е ж е л у д ц у , да би овај и з а ш а о на крај са н е п о т р е б н и м б а л а с т о м . С у в и ш н а храна оптерећује тело и доводи до б о л е с н о г и г р о з н и ч а в о г стања. В е л и к а к о л и ч и н а крви п р и т и ч е у желудац, изазивајући брзо х л а ђ е њ е осталих удова. Органи за варење су оптерећени и када з а в р ш е с в о ј з а д а т а к , н а с т а ј е о с е ћ а ј с л а б о с т и и л и к л о н у л о с т и . Н е к и к о ј и к о н с т а н т н о п р е т е р а н о ј е д у о с е ћ а ј у " г л а д " . М е ђ у т и м , тај о с е ћ а ј с т в а р а с е у с л е д п р е т е р а н о г р а д а о р г а н а з а в а р е њ е . И у м е с т о д а с е т а д а д а п о т р с б а н одмор ж е л у ц у , н а њ е г а се ставља други терет. А последица тога је честа и с т р о ш е н о с т органа за в а р е њ е и

њихово слабљење. Понекад је желудац паралисан. Не осећа се никакав бол, али органи за в а р е њ е у с в а к о м случају губе своју ж и в о т н у снагу. Р о д и т е љ и н а р о ч и т о т р е б а да буду обазриви и умерени к а к о би својим п р и м е р о м д е л о в а л и на децу и од м а л и х ногу их учили да буду у м е р е н а у свему. А л и , ч е с т о су р о д и т е љ и д а л е к о од умерености и сваке уздржљивости, па зато и не в р ш е позитиван утицај на своју децу, ј е р нису у стању да их поучс. Ч с с т о су груби и не презају од т о г а да у д а р е дете. Н е к а имају на уму да су и деца ч л а н о в и Б о ж ј е п о р о д и ц е и да их треба поучавати. Т е ш к о је п р о п и с а т и одрећену к о л и ч и н у хране коју т р е б а појести за један о б р о к . Н е к а с в а к о себи, познајући свој о р г а н и з а м , п р о п и ш е д о з в о љ е н у к о л и ч и н у х р а н е з а један оброк. На основу активности којом се бави свако м о ж е одредити количину хране која ће њ е г о в о м телу чинити добро. И м а љ у д и к о ј и иду у к р а ј н о с т . О н и о г р а н и ч а в а ј у свој ј е л о в н и к н а д в е и л и т р и врсте хране. Они допуштају да се само нека јела износе пред њих и чланове њихових породица. Међутим, узимањем овако неразноврсне хране, ми ускраћујемо нашем т е л у у н о ш е њ е о н и х с а с т о ј а к а који с у м у н е о п х о д н и . Н а тај н а ч и н п о т к о п а в а м о своје здравље. С л а б а и оскудна храна не м о ж е дати јаку и добру крв, већ супротно. Д р у г а крајност у коју м о ж е м о да западнемо, јесте м и ш љ е њ е да не т р е б а м н о г о да се б р и н е м о о к о и з б о р а и н а ч и н а п р и п р е м а њ а х р а н е , о б з и р о м на ч и њ е н и ц у да закони здравља захтевају пре свега једноставност. М н о г и се задовољавају в р л о оскудном храном и зато морају да сносе последице. Њихова храна је припремљена на такав начин да п р о с т о не буди ж е љ у з а ј е л о м . Ми ж е л и м о да и с т а к н е м о да је б р и ж љ и во припремање и декорисање хране такође важан елемент исхране. У промени наше исхране треба да се огледа здрав разум. Овај предмет треба тем е љ н о проучавати и приступити му трезвено. Избегавајмо сваку крајност, свако претеривање и ограничавање. Д р ж и м о се строго умерености. У м е р е н о с т у исхрани н а г р а ђ е н а је у м н о м и м о р а л н о м снагом и п о м а ж е савлађивању страсти.

КРЕТАЊЕ

И ВЕЖБАЊЕ

К р е т а њ е з а ј е д н о с а п р а к т и ч н и м в е ж б а м а п р с д с т а в љ а п р е д у с л о в з а о ч у в а њ с наш е г здравља. Не само трчање, већ и друге јсдноставне вежбе могу допринети да се осећамо здравима. Неактивност доводи до штетних последица у целом мишићном систему и представл>а узрок н е к и м о б о л е њ и м а . К р е т а њ е и ф и з и ч к е активности подстичу циркулацију крви у организму. У стању неактивности крв не ц и р к у л и ш е правилно и не долази до размене материја т о л и к о потребних за ж и в о т и здравље; т а д а ни к о ж а не в р ш и своју у л о г у к а к о т р е б а . Н а г о м и л а н и о т р о в и и п р љ а в ш т и н а нс излучују сс к а о ш т о би то био случај када би сс помоћу ж и в а х н о г к р е т а њ а или гимнастике убрзао крвоток, кожа одржавала у здравом стању, а плућа хранила чистим и свежим ваздухом. П а м ћ е њ е и друге интелектуалне функције побољшавају сс кретањем. Смањује се з а б р и н у т о с т и депресија. З а т о , када се о с е ћ а м о з а б р и н у т и м и н е р а с п о л о ж е н и м о в а к в о с т а њ е б р з о ћ е м о р е ш и т и б р з и м ходом на с в е ж е м ваздуху. Ф и з и о л о з и су т а к о ђ е утврдили да код људи који вежбају к о ш т а н а с р ж б р ж е производи црвене крвне ћелије. Т о ј е важно због тога што црвене крвне ћелије преносе кисеоник до мозга и осталих ткива. У б р з а в а њ е п р о т о к а л и м ф е , која о т к л а њ а отпадне материјс јс друга позитивна ставка када је у питању крстањс. К р е т а њ е , не само ш т о подстичс опште задовол.ство него и знатно подстиче циркулацију крви, олакшава контролу телесне тежине, подстиче рад срца и доприноси здравом и добром изгледу. П о т п о м а ж у ћ и рад пробавних органа, кретање нарочито користи диспептичарима ( о н и м а који пате од л о ш е г варења). С у в и ш е напоран рад, б и л о умни или ф и з и ч ки, отпочет непосредно после јела, омета процес варења. Међутим, умерсне вежбе и кратко пешачење после јела представљају велику благодат. О н и који свој п о с а о о б а в љ а ј у с е д е ћ и , т р е б а к а д год и м т о п р и л и к е д о п у ш т а ј у , д а се крећу и раде л а к ш е вежбе на отвореном простору, како лети т а к о и зими. П е ш а ч е њ е је д е л о т в о р н о из р а з л о г а ш т о а к т и в и р а све м и ш и ћ е тела. К р е т а њ е м и в е ж б а ма м о ж е м о да очувамо здравл.е и да спречимо многе болести. И с т р а ж и в а њ а су п о к а з а л а да људи који редовно практикују т е л е с н е в е ж б е р е ђ е обољевају у односу на о н е који се нередовно или пак у о п ш т е њ и м а не баве. Т е л е с н е в е ж б е повећавају о т п о р н о с т организма према и н ф е к т и в н и м обол>ењима, јер се веж б а њ е м п о т п о м а ж е стварање одбрамбених тела у крви. Н а п о р и које ми у л а ж е м о к о р и с т е ћ и своје м и ш и ћ е повећавају о т п о р н о с т о р г а н и з м а п р е м а раку. Т у м о р и се развијају м н о г о споријс. Н е к о је р е к а о : Ш т о рад одузима (од т е л а ) - в е ж б а њ е врати (телу). В е ж б а њ е у к л а њ а м о к р а ћ н у киселину из м и ш и ћ а која сс радом у њима н а г о м и л а в а и и з а з и в а б о л и у м о р . В е ж б а њ е се изводи на ч и с т о м ваздуху, у супротном уносимо још отрова у организам. И з в е ш т а ј једног л е к а р а јс задивљујући и буди нашу п а ж њ у . К о д њ е г а је јсдног д а н а д о ш л а ж с н а к о ј а ј е п а т и л а о д т е ш к и х депресија. С к о р о д а није б и л о д а н а к а д а није б и л а очајна. С в е ј е п о к у ш а л а , али б е з у с п е ш н о . П р с н е г о ш т о ј е ова ж е н а дош л а код лекара, он је прочитао у неком медицинском часопису да недостатак кисео н и к а м о ж е да буде у з р о к депрссије. Он је р а з г о в а р а о са ж е н о м и у п и т а о је: » К а д а бих вас сада послао у а п о т е к у да у з м е т е т а б л е т е п р о т и в депресије, да ли бисте их купили и у п о т р е б и л и знајући да ће вам п о м о ћ и ? « »Наравно!«, одговорила је жена.

16

Повратак здравом начину исхране

» К а д а бих в а м гтрописао н е к о л е к о в и т о средство које не м о ж е т е н а ћ и ни у једној апотеци и које не к о ш т а ништа, в е р о в а т н о не бисте послушали мој савет?« »Не, нипошто! С в а к а к о да бих га употребила«, уверавала га је жена. » О н д а добро. У т о м случају препоручујем В а м брзу ш е т њ у два пута дневно, при чему ћете морати дубоко да дишете.« Видно разочарана, пацијенткиња је отишла. Н е к о л и к о дана касније вратила се л е к а р у и просто улетела у ординацију. » У с п е л о jet Ш е т њ а з а и с т а п о м а ж е ! « П р е м а томе, будете ли изабрали да трчите, ходате или да се бавите неким спортом, сами ћете се уверити да Вам та активност пружа изванредно задовољство, здравље и срећу.

КОЈИ РЕЖИМ И НАЧИН ИСХРАНЕ ОДГОВАРА ЧОВЕКУ?

З а ш т о човек једе? К о р и ш ћ е њ е хране

је б и о л о ш к а функција, јер човек без хра-

не не би могао да живи. Исхрана му је потребна за раст и изградњу тслесног ткива. за о д р ж а њ с п о с т о ј с ћ с г т к и в а и за рад, тј. к а о надокнада за у т р о ш е н у енергију. Исхрану не смемо посматрати као једноставно у н о ш е њ е хране у организам. Једна изрека каже: Не живи човек да би јео, негоједе да би живео! Стогаје врло важно шта. кад и колико једемо. З д р а в љ е је благо непроцењиве вредности. Од свега ш т о је пролазно, од богатства, о б р а з о в а њ а . части, оно је м н о г о вредније. Н и ш т а од свега п о м е н у т о г не м о ж е обезбедити срећу а к о недостајс здравље. Све више људи

у свету открива да је

уравнотежена

исхрана основа

очувања

здравља. А здрав и с р е ћ а н ж и в о т п о ч и њ е у кухињи, н а р о ч и т о данас када јс свет више него икад прсплавл.ен б о л е ш ћ у и патњама. Х р а н а коју савремени човек т р о ш и садржи у ссби многе хемијске састојке, не претерано корисне. Многи п о т р о ш а ч и купују т а к в е н а м и р н и ц е не знајући н и ш т а о њ и х о в о ј ш т е т н о с т и . С а с в и м се поуздано зна да су м н о г и од тих тзв. адитива ( д о д а т а к а ) к а н ц е р о г е н и , тј. да погодују стварању рака, а многи опет оштећују органе за варење. Н а р о ч и т о се не препоручује м е с о и п р е р а ћ е в и н е од меса у п а к о в а н е у к о н з е р в е ј е р су пуне а д и т и в а д о д а т и х с циљем да се постигне материјална добит. Велика нам опасност прети и од пестицида који се све в и ш е и масовније употребљавају у п о љ о п р и в р е д и . Т р е б а приступити производњи природне и здраве хране без пестицида и вештачких препарата. Нека наша храна буде здрава јер само т а к о ћ е м о нашем телу дати оно ш т о му је потребно. И м а ћ е м о добру и здраву крв, в и ш е енергије, д о б а р и бистар ум, дуг живот. М н о г и к а ж у д а и с х р а н а није в а ж н а . С в е д о к с е ј а н е д р о г и р а м . н е п и ј е м и н е пуш и м биће ми д о б р о . Д а н а с управо стасава генерација младих људи који су неуравн о т е ж е н и . И све је в и ш е убистава, с а м о у б и с т а в а , б о л н и ц е и з а т в о р и су све пунији. М н о г и д о к т о р и и с т р у ч њ а ц и се састају да би дискутовали о о в о м п р о б л е м у . О н и су проучили све могућности и схватили да смо ми н е у р а в н о т е ж е н и управо због начина на који се х р а н и м о . У А м е р и ц и је група лекара извршила истраживања на пацовима. Узета је одрећена група пацова који су х р а њ е н и следећим " н а м и р н и ц а м а " : И с п р е д њих су постављене две посуде: прва посуда је била напуњена са чистом водом а друга посуда са

Који режим и начин исхране одговара човеку?

19

1 0 % а л к о х о л о м . С в и су пили воду. К а д а им је та х р а н а о д у з е т а и д а т а о н а коју данаш њ и м л а д и љ у д и једу: hot-dog, pizza, к о л а ч и , п и т е , м е с о , х р а н а к о ј а и м а д о с т а с т и м у л а т и в н и х м а т е р и ј а а в р л о м а л о х р а н љ и в и х састојака, сви п а ц о в и су п о ч е л и да пију воду са 1 0 % а л к о х о л о м . О н и су "испали" из р а в н о т е ж е . П о с л е о д р е ђ е н о г в р е м е н а склоњена им је та вода са 1 0 % а л к о х о л о м и храна и враћена им је њихова првобитна храна и посуда са чистом водом. Резултати су били следећи: 8 0 % пацова се вратило чистој води, а 2 0 % је угинуло. Ц и р о з а јетре и алкохолизам! Када су људи у питању резултати су још гори, јер ко од нас не узима месо, чоколаду, јаке зачине, к а ф у , цигарете, а л к о х о л н а пића. П о с т а ј е м о ј а к о агресивни, подложни дрогама, алкохолизму. Таква храна је пуна стимулативних средстава, а сиром а ш н а хранљивим материјама. П р о б л е м је у кухињи! У храни! Л е к а р и се са т и м слажу. Н а ш е т е л о ће стално т р а ж и т и да буде стимулисано и ш т о будемо старији биће немогуће да се одвикнемо од ових навика. К а к о п р е с т а т и с л о ш и м н а в и к а м а ? У Б и б л и ј и у 1. к њ и з и у 1. п о г л а в љ у 29. стиху Б о г препоручује храну која обилује високо х р а н љ и в и м материјама, а с и р о м а ш н а је стимулансима. З а ш т о је то дато управо на почетку Библије? З б о г тога што је од и з у з е т н о г значаја за ч о в е к а и ш т о је Б о г је х т е о да ми то п р и х в а т и м о . О н и који су п р и х в а т и л и о в а упутства знају да су и з а б р а л и д о б а р пут. О б р а т и м о сада п а ж њ у на људски организам. Ми м о ж е м о да п о с м а т р а м о и да се дивимо Божјем делу у свету природе, али људско тело је највеличанственије. Н а ш е т е л о је ж и в а м а ш и н а коју је с т в о р и о Б о г . С в а к а ф у н к ц и ј а у тој м а ш и н и се д и в н о и х а р м о н и ч н о одвија. Ми т р е б а да т е ж и м о за т и м да о д р ж а в а м о т е л о у здравом стању да би сви д е л о в и ове м а ш и н е могли складно да раде. Б о г је успоставио з а к о н е који управљају н а ш и м т е л о м и ови закони које је поставио у н а ш е м бићу су б о ж а н с к и , па је за сваки п р е к р ш а ј у т в р ђ е н а казна која ће се искусити раније или касније. Већина болести од којих је патила људска заједница и ј о ш увек пати, настала је услед н е п о з н а в а њ а з а к о н и т о с т и који владају у љ у д с к о м телу. И з г л е д а к а о да су људи нез а и н т е р е с о в а н и за п и т а њ е з д р а в љ а и у п о р н о раде на т о м е да п о т п у н о р а з о р е своје т е л о , а к а д а су о р о н у л и и изнурени т е л о м и д у х о м т р а ж е п о м о ћ л е к а р а и трују се л е ковима до смрти. В р а т и м о се на људски о р г а н и з а м и покушајмо да дамо одговор на п и т а њ е која је то врста храна која одговара човековој грађи. На основу најновијих научних истраживања можемо доћи до одговора на ово питање. Да почнемо са једним поређењем између човека и животиње. Која група ж и в о т и њ а је најближа човеку када је реч о органима за в а р е њ е ? О д г о в о р би био: оне ж и в о т и њ е које се хране плодовима (мајмуни). Али, почнимо са поређењем органа за варење код човека и животиња. Да ли м о ж е м о помицати вилицу у следећа три смера: лево-десно, горе-доле, и доњу вилицу напред и назад? П р и м е т и ћ е м о да м о ж е м о померати нашу вилицу у наведена три смера к а о и све ж и в о т и њ е које су биљоједи и које преживају. М е с о ж д е р и могу померати вилицу само у једном смеру: горе-доле. Т а к о не м о ж е радити пас или било која друга ж и в о т и њ а која користи храну ж и в о т и њ с к о г п о р е к л а . Н а ш и зуби нису о ш т р и и в е л и к и к а о код медведа, већ су тупи и нису с т в о р е н и да гризу м е с о већ б и љ ке. Н а ш а пљувачка је алкална, док је код ж и в о т и њ а месождера кисела. Н а ш а црева су д у г а и савијена. Д о в о љ н о су д у г а ч к а (10-12 п у т а д у ж а од н а ш е г т р у п а ) , т а м а н т о л и к о д а к р о з њ и х м о ж е п р о л а з и т и х р а н а б и љ н о г п о р е к л а . Ц р е в а м е с о ж д е р а с у само 3 пута дужа од њ и х о в о г трупа и храна која уђе у њихов о р г а н и з а м м о р а бити брзо сварена. Н а ш а црева су наборана, док су црева месождера глатка. Желудачна киселина код м е с о ж д е р а је 10 пута јача од ж е л у д а ч н е киселине у човечјем телу. З а то н а ш а ж е л у д а ч н а к и с е л и н а "не м о ж е изаћи на крај" са о т р о в и м а којих има у месу и са х о л е с т е р о л о м , и зато долази до многих о б о љ е њ а , к а о ш т о су тумори. Сваки месождер избацује в и ш а к холестерола из свог организма (тела), а код човека се он т а л о ж и у артеријама. З а д р ж а в а њ е меса у н а ш е м телу доводи до т р у љ е њ а хране и изазива т е ж а к задах. Те иструлеле материје продиру кроз зидове дебелог црева у

крв и изазивају болести. Средство за п р и к у п љ а њ е хране код човека су руке, прсти, и Б о г их јс с т в о р и о да њ и м а м о ж е м о узимати п л о д о в е за ј е л о , да их при т о м не уништимо. К а н џ е ж и в о т и њ а - м е с о ж д е р а су створене да зграбе плен и да га растргну. Када б и с м о ми имали овакве канџс и ми бисмо уништавали плодове. А човек је ипак себи створио канџе да би јео месо, а то су н о ж и виљушка! Цивилизација је унела корените промене у човеков начин живота, али је његов апарат за варење остао исти. З а р н а м већ све ово не указује на чињеницу да се човек п о г р е ш н о храни и да је з а т о п о д л о ж а н свим м о г у ћ и м б о л е с т и м а ? Н е ћ е м о ли се, р а з м и ш љ а ј у ћ и о о в о м е , подсетити п р в о г од з а к о н а на којима се т е м е љ и н а ш а исхрана а коју је н а ш Т в о р а ц п р е д о ч и о н а ш и м п р а р о д и т е љ и м а : " Е в о , д а о с а м в а м све б и љ е ш т о н о с и с е м е п о свој з е м љ и , и сва д р в е т а р о д н а која носе семе; то ће вам бити за храну..." Ми смо само за овакав начин исхране створени. Једимо разноврсну храну и бићемо здрави. С а м о на тај н а ч и н м о ћ и ћ е м о да п р о с л а в и м о Б о г а у н а ш и м т е л и м а . Јер

сте

кле

Бога

својим

купљени у

што

скупо.

телесима је

Божје.

Прославите

својим,

и

у

1 .Коринћанима

дадуишма 6:20

MECHA

ИСХРАНА

Вегетаријанци су одувек били сматрани мало чудним људима. Гајење и к л а њ е ж и в о т и њ а за исхрану, у највећем делу људског друштва сматра се великим људским достигнућем. М е ђ у т и м , већина људи и д а љ е мисли да заиста треба бити чудан па нз и с х р а н е и с к љ у ч и т и н а м и р н и ц е к а о ш т о ј е м е с о и м е с н и п р о и з в о д и . А л и в и ш е није тако. У току последњих година, безмесан начин исхране постаоје веома популаран. Т о м е доприносе и бројни докази у прилиг безмесне исхране као много б о љ е у односу на типичну европску или амсричку исхрану са пуно меса. М н о г о је људи који би смерно п р е ш л и на безмесну исхрану, али се у свом незнању боје да неће обезбедити т е л у све п о т р с б н е б е л а н ч е в и н е (протеине). Верујте, да би сте п о с т а л и в е г е т а р и ј а н а ц , није н е о п х о д н о п р о ч и т а т и г о м и л у к њ и г а које о т о м е пишу, нити п р о у ч а в а т и м н о г е студије о исхрани. Н е м о ј т е губити м н о г о в р е м е н а , ј е р тако никада нсћетс постати вегетаријанац. Шта се постиже оваквом исхраном? Постоји о б и м н а к о л и ч и н а и н ф о р м а ц и ј а која показује везу између к о н з у м и р а њ а протеинске хранс и срчаних болести, високог крвног притиска, рака, артритиса, остеопорозе, к о с т о б о љ е , чира и м н о ш т в а друтих болести које су д о к а з а л и многи научници бавећи се овим проблсмом. Ј е д е њ с м месне хране подложност болестима повећава се за десет и в и ш е пута. Т е л о је о с л а б љ е н о и н е м а д о в о љ н о снаге. Умне, м о р а л н е и т е л е с н е снаге умањ е н е су сталном употребом месне хране. Ј е д е њ е меса ремети тело, замрачује ум и отупљује м о р а л н у о с е т љ и в о с т . П р о т е и н је најсложенији од свих е л е м е н а т а хране и за њ е г о во и с к о р и ш ћ а в а њ е п о т р е б н о је м н о г о в и ш е енергије и в р е м е н а . В о ћ е је х р а н а која се најл а к ш е в а р и и нај б р ж е и с к о р и ш ћ а в а . М е с о н е д а ј е н и к а к в у е н е р г и ј у , а в л а к н а о к о ј и м а се д а н а с м н о г о г о в о р и и која су веома б и т н а , њих у о п ш т е н е м а у месној храни. О н о ш т о чини месо данас ј о ш непогоднијом намирницом за исхрану јссте болесно стање ж и в о т и њ а . А к о је икада било сигурно јести месну храну, данас то више није. К а д а је на п о ч е т к у с т в а р а њ а Б о г д а о храну љ у д и м а , (о т о м е ч и т а м о у 1. Мојс. 1,29) т а х р а н а н и ј е о б у х в а т а л а н а м и р н и ц е ж и в о т и њ с к о г п о р е к л а . Б о г ј е з н а о ш т а ј е за нас н а ј б о љ е и то н а м је у својој љ у б а в и д а о . А да ли то с л е д и м о ? Да ли ж и в и м о у складу са Б о ж ј о м в о љ о м ? З а б р а н а у п о г л е д у меса н и к а д а није б и л а п р и х в а ћ с н а од срца. М н о г е ж и в о т и њ е се к о љ у у т а к о болесном стању да то месо никада не би смел о д а с е с п р е м а з а љ у д с к у исхрану. А л и , к а д а б и л,уди в и д е л и т а к в у ж и в о т и њ у , верујемо да би одмах оставили са г а ђ е њ е м сваку месну храну. А л и та храна је тако п р и м а м љ и в о п р и п р е м љ е н а и упакована, она се налази у најопремљенијим продавницама и она је привлачна нашим очима. Ми се тако лако дамо преварити. Животиње се к о љ у и њ и х о в о м е с о п р о д а ј е у т а к о б о л е с н о м с т а њ у , да к а д а би се о с т а в и л е саме, такве ж и в о т и њ е би угинуле. Мссо таквих ж и в о т и њ а је отров и изазива многе болести. М н о г и нису о б а в е ш т е н и о његовој штетности. М н о г е ж и в о т и њ е сс разболе на т е ш к и м и дугим п у т о в а њ и м а до м е с т а к л а н и ц е , т р а н с п о р т о в а н е у прл>авим ка-

мионима, вагонима, без хранс и воде, без дневне светлости и свежег ваздуха. Ш т о све даје свој д о п р и н о с д а м е с о т а к в и х ж и в о т к њ а нијс д о б р о з а л,удску исхрану. М н о г е болссти нападају ж и в о т и њ с к и свет и д о ш п о је о з б и љ н о в р е м е када о т о м е мор а м о п о ч е т и д а р а з м ш и љ а м о . У п р о ц е с у т о в љ е њ а , ж и в о т и њ а м а с с дају р а з н е х е м и к а л и j e које о п е т н а свој н а ч и н в р ш е р а з о р н о дејство у л.удском о р г а н и з м у . Т у м о г у б и т и у к љ у чени пеницилин, т е т р а ц и к л и н , средства за д е б љ а њ е и многе друге хемикалије и антибио т и ц и д а п р и п р е м ж и в о т и њ у з а продају. П а з а ш т о о н д а л.уди Једу м е с о ? П о с т о ј е д в а ј е д н о с т а в н а р а з л о г а : 1. н а в и к а и у с л о в љ а в а њ е , и 2. неки љ у д и случајно в о л е месо. И то је то. Ш т о је у реду све д о т л е д о к људи не почну да верују да т р е б а да једу м е с о из здравствених разлога, ј е р ј с једини е ф е к а т једсња меса н а здравл.е - Д А С Е О Н О П О Г О Р Ш А В А . М е с о слаби м о р а л н у и духовну природу, а јача ниске страсти. П р и р о д н о је и сасвим л о г и ч н о да ј е д е њ е м х р а н е ж и в о т и њ с к о г п о р е к л а , ми у своје т е л о у н о с и м о ж и в о т и њ с к с навике и склоности. Ми с м о саздани од онога ш т о једемо и а к о се у великим к о л и ч и н а м а хран и м о ж и в о т и њ с к и м месом прихватићемо природу животиња. Утицај који месна х р а н а д о н о с и н е м о ж е с е о д м а х о с е т и т и , а л и т о н и ј е н и к а к а в д о к а з д а о н а није ш т е т н а . М н о г и у м и ру од б о л е с т и које се сасвим м о г у п р и п и с а т и у п о т р е б и м с с н е х р а н е , а да при т о м нису свесни стварног у з р о к а свега тога. А к о је икада постојала п о т р е б а за најједноставнијом храном, онда је то данас. К а д а се напусти месна исхрана, њ е н о мссто би т р е б а л о да се попуни најразличитијом природном храном од житарица, воћа, поврћа и ораха. О в а хр;ша би треб а л о бити припремл.ена на здрав и укусан начин к а к о би стварала жел.у за јелом, и потре* ба за м е с о м у с к о р о ће нестати. О н а садржи свс хранл.иве састојкс који су неопходни за с т в а р а њ е д о б р с крви. С в и неопходни састојци не могу се добити из месне хране. Да је месо к а о х р а н а д о б р о и н е о п х о д н о за н а ш е з д р а в љ е и снагу, тада би храна ж и в о т и њ с к о г пор е к л а била укључена у исхрану која је ј о ш на почетку стварања одређена човеку. Ј о ш један доказ да је месо надражујућа храна јесте ш т о се након престанка употребе осети недостатак снаге и слабост. О в а к в о стање је многима доказ да је месо храна која ј а ч а и даје снагу и п р е м а т о м е н е о п х о д н о за људску исхрану. М е ђ у т и м , то се ј а в љ а з а т о ш т о је м е с о надражујућа која доводи до г р о з н и ц е у к р в и и узбуђује ж и в ц е , па им з а т о т о л и к о недостаје. С в и они који к о р и с т е м е с о осећају се снажнијим и бодријим пос л е њ е г о в е у п о т р е б е и доказују д а и м о н а даје н е в е р о в а т н у снагу. А л и к а д а с е т е л о ослободи утицаја мсса, неће осећати слабост, всћ ће почети да ж е л и природну и здраву храну са свим њеним предностима. Н е к о ће рећи:Па одакле ћу ја доћи до протеина а к о не једем месну хран ? П и т а њ е ј е на месту. П р е свега, т р е б а нагласити да ми не трсбамо толико протеина колико су нас годинама уверавали многи лекари. ЈБудско тело губи д н е в н о с а м о 23 гр протеина. О н и се губе к р о з урин, косу, зној, изумрлу к о ж у и ф е к а л и ј е . Да би се овај губитак п р о т е и н а надокнадио, т р е б а м о појести о к о 700 гр протеина мессчно. Већина људи поједе д а л е к о више протеина него ш т о је потребно његовом телу. А з а ш т о ? З а т о ш т о се п р о т е и н и јсду за сваки оброк. К о н з у м и р а њ е м в и ш е него ш т о т е л о з а х т е в а т е ш к о о п т е р е ћ у ј е о р г а н и з а м који с е б о р и д а с е о с л о б о д и т о г виш к а . Ч и м се з а д о в о љ е д н е в н е п о т р е б е за п р о т е и н и м а , о с т а л о иде у отпад. Да илуструјемо то на једном једноставном примеру. У једној посуди која м о ж е да сакупи 1 л и т а р течности, л о г и ч н о је да с а м о 1 л и т а р течности м о ж е да стане у њој. А к о улијемо 2 литре, све п р е к о л л и т а р течности ће се излити. Т а к о је и с нашим телом. Ч и м се задовоље дневне потребе за протеинима, о с т а л о иде у отпад. П р о т е и н је најсложенији од свих осталих е л е м е н а т а хране и њ е гово и с к о р и ш ћ а в а њ е је најкомпликованије, а т е л о т р о ш и много в и ш е енергије при в а р е њ у п р о т е и н а н е г о ш т о је то случај са другом врстом хране. М о ж д а з а т о ш т о је њ е г о в о и с к о р и ш ћ а в а њ е најкомпликованије м и с л и м о да су протеини важнији од других састојака х р а н е . А л и то није т а ч н о . Сви састојци хране су подједнако в а ж н и и битни. С в и они заједнички делују на н а ш организам. Издвојити једног к а о важнијег од других значи не разумети б и о л о ш к е и ф и з и о л о ш к е потребе организма. Када говоримо о протеинима, занимљиво је да их одмах повезујемо са једењем меса, јер се месо сматра најидеалнијим извором протеина. А л и истина о којој се м а л о зна јесте да се ж и в о т и њ с к и п р о т е и н и у н а ш е м телу не могу претворити у протеине. Ж и в о т и њ с к и протеини су управо то: животињски п р о т е и н и , а не људски протеини. П р о т е и н и ће се изградити од п р о т е и н с к е хране у оној м е р и у којој се а м и н о к и с е л и н е из те хране могу искористити.

Месна

исхрана

23

П р о т е и н из ж и в о т и њ с к о г меса у телу мора да се р а з л о ж и на аминокиселине од којих онда н а ш е т е л о склапа нови људски протеин. А м и н о к и с е л и н а у месу м о ж е бити до 200.000 врста. О н е сс све раздвојс из месног протеина, а т е л о у п о т р е б љ а в а те а м и н о к и с е л и н е за изградњу п р о т е и н а који су му потребни. Постоје 23 р а з л и ч и т е аминокиселине. П е т н а е с т производи тело, а осам се морају д о б и т и из хране коју једемо. О в и х осам се зову есенцијалне а м и н о к и с е л и н е . Ч и њ е н и ца је да м н о г е врсте в о ћ а и п о в р ћ а с а д р ж е све а м и н о к и с е л и н е које т е л о не производи: шаргарепа, кељ, купус, карфиол, кромпир, банане, краставци, плави патлиџан, тиква, парадајз, г р а ш а к и кукуруз. И сви о р а ш а с т и плодови, с у н ц о к р е т о в о и сусамово с е м е њ е , к и к и р и к и и пасул,, к л и ц е - с а д р ж е т а к о ћ е свих о с а м а м и н о к и с е л и н а . А к о р е д о в н о једете овакву разноврсну храну п р и м и ћ е т е све неопходне аминокиселине које су потребне за изградњу протеина. Најбољи начин да се добију свих осам а м и н о к и с е л и н а јесте да се једу махунарке и ж и т а р и ц е заједно. Н п р . п а с у љ и п и р и н а ч , г р а ш а к и овас, п р о с о и л е б л е б и ј е , соја и к у к у р у з . Б е с м и с л е н о је в е р о в а т и да м о р а м о унети свих осам есенцијалних а м и н о к и с е л и на у ј е д н о м о б р о к у или у ј е д н о м дану. П о с л е д и ц а т о г а је да љ у д и једу п р е в и ш е протеина (концентрисане хране). У н а ш е м телу постоји залиха а м и н о к и с е л и н а и та залиха ц и р к у л и ш е . Када су нашем телу потребне аминокиселине оно их само узме из резерве. Резерва аминокиселина у телу је као банка која је отворена 24 сата; т е л о само узима када му т р е б а из резерве и кад поједемо добру корисну храну, ш т о не искористимо иде у резерву. В а ж н о јс да су разноврсне намирнице укључене у нашу исхрану. Н а ш е т е л о не м о ж е да искористи животињски протеин, оно мора прво да га разгради у а м и н о к и с е л и н е и од њих онда склопи себи п о т р е б н и протеин. Т е л о двоструко т е ж е ради да раздвоји и опет склопи него кад једемо само аминокиселине у биљној х р а н и и онда их т с л о само склопи у н а м а за п о т р е б н и протсин. Искористивих аминокиселина има далеко више у б и љ н о м свсту него ш т о се м о ж е наћи у месној храни. С а м о зато ш т о се н е ш т о веровало веома дуго не чини то истинитим. Н о в е и н ф о р м а ц и ј е о б и ч н о се п р в о одбију пре него ш т о се прихвате. Т р е б а л о би сваку нову информацију прво проверити, а осудити без проверавања је лудо. П о р е д научних доказа увек м о ж е м о пробати на свом примеру да ли је н е ш т о добро или п о г л е д а т и на Х у н з е , Азијце, Ј у ж н о - а м е р и к а н ц е и пола милијарде Хиндуса који једу веома м а л о протеинске хране па ипак немају недостатак протеина. Постоји још једна спорна ствар око протеина: В И Т А М И Н В . Л е к а р и нас уче да а к о не једемо месну храну, код нас ће доћи до недостатка овог витамина који м о ж е д а д о в е д е д о о ж б и љ н и х н е ж е љ е н и х последица. А л и п о ч н и м о д а користим о свој р а з у м , у м е с т о ш т о с е о с л а њ а м о д р у г е и њ и х о в е т е о р и ј е . А к о в и т а м и н а В и м а у месној храни, размислимо онда одакле га je ж и в о т и њ а добила? О в о г витамина има у биљк а м а у в е о м а м а л и м к о л и ч и н а м а . А л и овај в и т а м и н п р в е н с т в е н о се с т в а р а у т е л у . И он је нама потребан у т а к о малим количинама дасе мери микрограмима (милионити део грама) или нанограмима (милијардити део грама). 1 милиграм витамина B биће вам довољан за в и ш е о д д в е г о д и н е , а з д р а в и појединци о б и ч н о имају п е т о г о д и ш њ у залиху. Д а б и овај вит а м и н м о г а о да се с т в о р и у о р г а н и з м у м о р а м о водити р а ч у н а о м н о г и м ч и н и о ц и м а који м о гу допринети т р у љ е њ у хране, јер оно омета производњу витамина В . Т а к о код оних који се хране месом л а к ш е долази до недостатка овог витамина него код вегетаријанаца. 1 2

1 2

I 2

] 2

Воће, поврће, ораси и житарице треба да су део наше свакодневне исхране. Месо не би требало да уће у наш желудац. Ми треба да се вратимо Божјој првобитној намери п р и л и к о м стварања човека. И м а ј м о добру вољу за и з о с т а в љ а њ е месне хране и нека нам то свима буде т е ж њ а . Васпитавајмо нашу савест, спремајмо добра и здрава јела, па ће се поменута промена лако остварити, а ж е љ а за месом убрзо нестати. Бог нам ј е д а о с л о б о д у и з б о р а , а н а ш е ј е к а к о ћ е м о с е т и м е к о р и с т и т и . М и н и с м о у с т а њ у д а сами, својом с и л о м м с њ а м о н а ш е старе навике, нити м о ж е м о без п о м о ћ и Светога Духа да владамо н а ш и м прохтевима и жељама. А л и зато м о ж е м о да т р а ж и м о помоћ и Христову силу у савлаћивању препрека на које ћ е м о наићи. К а д а све п р е д а м о Христу, пов е з у ј е м о се са Б о ж а н с к о м с и л о м . П р и м а м о силу о д о з г о и о н а нас о д р ж а в а ч в р с т и м .

МЛЕЧНИ

ПРОИЗВОДИ

У п о т р е б а млека и млечних производа исто је тако проблематична као и навика к о р и ш ћ е њ а меса у исхрани. К а о ш т о се при к о н з у м и р а њ у меса п о с т а в љ а п и т а њ е протеина, т а к о се, када су у п и т а њ у м л е к о и м л е ч н и п р о и з в о д и п о л е м и ш е о калцијуму. У в е р а в а н и смо да је м л е к о главни извор калцијума и да ће н а ш и зуби бити л о ш е г к в а л и т е т а а к о не будемо пили млеко. У п о т р е б о м хране месног п о р е к л а људи к о р и с т е х р а н љ и в е састојке који су у месо те ж и в о т и њ е стигле из ж и т а р и ц а и поврћа. О н и их узимају п р е к о посредника. И с т а је ствар и са м л е к о м . У п о т р е б о м млека, ми уносимо калцијум из "друге руке." Калцијум се налази у земљи. Калцијум из земље улази у корен биљке и одлази даље кроз стабљику у листове и друге делове б и љ к е . К а л ц и ј у м из з е м љ е ж и в о т и њ е узимају користећи биљну храну, а ми људи п р е к о ж и в о т и њ а . З а р није бол,е узети калцијум из природе у о б л и к у к а к в о м га н а ш организам са успехом м о ж е искористити? Калцијум у крављем млеку је везан казсином. То спречава да се калцијум апсорбује. Узгред, казеин је супстанца која када се издвоји из м л е к а служи за производњу л е п к а за л е п љ е њ е дрвета. К а з е и н а има у к р а в љ е м млеку триста пута више него у мајчином. То је један од разлога ш т о деца која пију д о с т а к р а в љ е г м л е к а добијају к и ј а в и ц е , п р е х л а д е , имају у в е ћ а н е к р а ј н и к е , б р о н х и т и с и с л и ч н о . А о с и м т о г а , м н о г и који пију м л е к о и ј е д у с и р к о н з у м и р а ј у пастеризоване, хомогенизоване и на други начин прераћенс производе. О в а прерада снижава квалитет калцијума и чини да се он веома т е ш к о искоришћава. М л е к о као и месо, у човечјем организму ствара киселу средину ш т о је још један р а з л о г за Н Е У П О Т Р Е Б У м л е к а и свих п р о и з в о д а од њега. М н о г е алергије и дисајни п р о б л е м и могу се п о в е з а т и са к о н з у м и р а њ е м м л е ч н и х производа, н а р о ч и т о астма. Постоји " о б и љ с " и н ф о р м а ц и ј а које повезује употребу м л е ч н и х производа са срч а н и м о б о љ е њ и м а , р а к о м , а р т р и т и с о м , м и г р е н а м а , а л е р г и ј а м а , з а п а љ е њ и м а уха, прехладама и м н о ш т в о м других болести. Ж и в о т и њ е од којих се добија м л е к о често нису з д р а в е . У ствари, в р л о је т е ш к о н а ћ и ж и в о т и њ у која није б о л е с н а . П р е м а т о ме, ако је животиња болесна и њено млеко је болесно, тако да је у данашње време употреба м л е к а и млечних лроизвода и ризик за н а ш е здравље. Н с к и ће о д л у ч н о с т а т и у о д б р а н у м л е к а к а о к о р и с н е и з д р а в е н а м и р н и ц е , а л и ист а к н и м о ј о ш нешто: млечни производи се т е р м и ч к и обраћују и увек у себи садрже трагове пеницилина и антибиотика што представља додатни терет за организам. Да н а ш е т е л о не м о ж е искористити млеко и имати користи од њега говори и податак да су за р а з л а г а њ е и в а р е њ е млека потребни ензими Р Е Н И Н и Л А К Т А З А , а они код в е ћ и н е људи с к о р о сасвим нестају са годинама. И на крају најједноставније речено кравље млеко је створено и намењено само за телад, не за човека. Могли

Млечни

производи

25

бисмо наводити много разлога за конзумирање и против конзумирања млечних производа, али би се то показало узалудним. З а т о се у доношењу одлуке морате о с л о н и т и н а свој з д р а в р а з у м . М л е к о се у људској исхрани употребљава на разне начине. Од њега се праве богати н а п и ц и са в о ћ е м и ч о к о л а д о м , з а т и м п р с л и в и и пудинзи, р а з н е врсте к о л а ч а и т о р т и , к а о и пецива. У свим о в и м о б л и ц и м а о н о се спаја са ш е ћ е р о м , а ш е ћ е р не само ш т о је штетан већ он заједно са м л е к о м изазива в р е њ е у стомаку. Такве нездраве к о м б и н а ц и ј е н а л а з и м о у м н о г и м с л а т к и ш и м а , а л и и у в о ћ н и м ј о г у р т и м а и с л а д о ледима. В о ћ н и јогурт ћс сав ф е р м е н т и с а т и и п о к в а р и т и се у телу. Д а н а с је обичај да се после о б р о к а з а с л а д и м о нечим и тада се узимају т о р т е , к о л а ч и или сладолед који у себи с а д р ж е к о м б и н а ц и ј у м л е к а , ш е ћ е р а и јаја. М н о г и ћ е , и а к о су д о б р о ј е л и , п р е к о р а ч и т и границе и јести с л а т к и ш е који ће им донети с а м о зло а не добро. Не само ш т о има штетних састојака у десертима, него они представљају "баласт" за наш организам. Посебна је прича што се тада у желуцу налази много различите храие коју т е л о не м о ж е да р а з г р а д и и која се распада и т р у л и . А л и вратимо се за тренутак на тему са почетка овог поглавља, на калцијум. Он је потребан н а ш е м телу. О д а к л е га м о ж е м о добити? Ч и њ е н и ц а је да сво зелено, лиснато поврће садржи калцијум. Сви орашасти плодови у сировом стању так о ђ е садрже калцијум, к а о и сирово сусамово семе. И с т о т а к о већи део воћа садрж и п у н о к а л ц и ј у м а . С у в о в о ћ е к а о ш т о су: с м о к в е , у р м е , ш љ и в е , т а к о ћ е н а с м о г у снабдети калцијумом. А к о сваки дан једете воће и поврће, а сирове орашасте плодове само повремено. не можете имати недостатак калцијума чак и ако то желите. П р и л а ж с м о листу намерница које садрже калцијум: У 200 гр м л а д о г сира и м а 212 mg калцијума; 250 г р л о б а д е ( д и в љ и з е л е н и ш к а о с п а н а ћ ) и м а 387 m g к а л ц и ј у м а ; К е л е р а б а 357 mg калцијума; М а с л а ч а к 147 m g к а л ц и ј у м а ; Р а с т и к а 206 mg калцијума; Б л и т в а 110 m g к а л ц и ј у м а ; С о ј а 146 m g к а л ц и ј у м а ; К и к и р и к и 180 m g к а л ц и ј у м а ; Б а д е м 328 mg калцијума; С е м е с у н ц о к р е т а 120 m g к а л ц и ј у м а ; Л и ш ћ е цвекле 329 mg калцијума; Л и ш ћ е п е р ш у н а 324 mg калцијума и једна мексичка салата „Аругула" 708 mg калцијума; Када се смањи употрсба млечних производа можда ћете приметити да долази до љ у ш т е њ а или кртости ноктију или опадање косе. То је зато ш т о се тело одвикава од апсорпције крупнијег калцијума кога има у м л е ч н и м п р о и з в о д и м а и п р и л а г о ђ а в а сс на апсорпцију ф и н и ј е г калцијума којег и м а у с и р о в и м о р а ш а с т и м п л о д о в и м а , семењу, воћу и поврћу. Т е л о ће з а м е н и т и н о к т е и косу на исти начин на који се замењ у ј е и з у м р л а к о ж а . И и м а ћ е т е сјајнију к о с у н ч в р ш ћ е н о к т е . П о р а с т броја с т о ч н и х о б о љ е њ а не с а м о ш т о з а б р и њ а в а н а у ч н и к е већ је и све већи број љ у д и - л а и к а који чине о д р е ђ е н е н а п о р е да з а м е н е м л е к о и м л е ч н е п р о и з в о де. Л е у к о з е и друга о б о љ е њ а стоке нагло се шире. М л е к о и млечни производи су постали храна која је рискантна за људску употребу. В е л и к а к о л и ч и н а п р о т е и н а у крављем млеку црпи калцијум из људских костију и т и м е слаби н а ш е кости. М л е к о пов е ћ а в а н и в о х о л е с т е р о л а и д р у г и х м а с н о ћ а у к р в и . К р а в љ е м л е к о није и д е а л н а храна за човека. Мајчино м л е к о је савршена храна за дојенче јер она представља све оно ш т о му пружа природа. Упоредимо количину калцијума, протеина и натријума у мајчином м л е к у са једне стране и к р а в љ е м млеку са друге стране:

КОЛИЧИНА

ПРОТЕИНИ У ' Р

УГЉ. ХИДР.

Na у мг Са у мг

> i'P

МАЈЧИНО МЛЕКО

1 шолжца

2.4

22.4

40

80

КРАВЉЕ МЛЕКО

1 шољица

8.5

12.0

122

288

П р и м е ћ у ј е м о да у к р а в љ е м млеку има три пута више протеина, натријума и калцијума, а угљених хидрата има два пута мање. К р а в љ е м л е к о је идеално за телад, а потпуно неподесно за људску исхрану. Н а ш е т е л о није с т в о р е н о да у з и м а в и ш е п р о т е и н а и в и ш е к а л ц и ј у м а него ш т о му је п о т р е б н о . Н е к и мисле да не могу д о б и т и д о в о љ н о енергије а к о не једу довол>но меса и м л е ч н и х производа. А л и то је заблуда. Најновија и с т р а ж и в а њ а указују на то да нас месо чини успоренима и да нас млечни производи снабдевају оним састојцима који нису добри за нас. На нама је да одлучимо. Да ли ћ е м о удовол>авати н а ш е м апетиту и т а к о ићи против сопственог здравља или ћемо се трудити да н а ш е т е л о о д р ж а в а м о у најбољем здравственом стању.

ВОЋЕ

Воће је одлична, природна и здрава храна и о н о је неизоставни део свакодневне људске исхране. Многи људи су се потпуно одвикли од употребе свежег воћа изговарајући сс да је оно скупо и да су много јефтинији ф а б р и ч к и производи. О в о само доказује да у овим производима има м а л о свежег и к в а л и т е т н о г воћа, јер а к о би се такав производ правио од чистог воћа м о р а о би да буде скупљи од свежег воћа. Неп р о ц е њ и в а вредност с в е ж е г воћа састоји се у великој количини в о ћ н о г сока у к о м е с е н а л а з и м н о ш т в о е л е м е н а т а н е о п х о д н и х љ у д с к о м о р г а н и з м у , а т о су: в и т а м и н и , воћне киселине, м и н е р а л н е материје и п р и р о д н е боје. С в е ово налази се само у потпуно зрелом воћу и само такво треба употребљавати. Незрело воће никада не треба јести. С в е ж е воће регенерише људски организам и чисти га од наталожених отровних материја. С в а к а врста свежег воћа има специфично дејство на људски организам и због тога лети и с јесени треба користити ш т о више свежег воћа у исхрани. С в е ж е воће увек више вреди од најлепше торте и због тога деци треба поклањати воће уместо нездравих слаткиша. Свеже воће не треба сладити шећером, јер је свака врста индустријског ш е ћ е р а ш т е т н а з а н а ш о р г а н и з а м . Ш е ћ е р д о д а т воћу неут р а л и ш е укус истог. В о ћ е даје енергију, ј е р љ у д с к и о р г а н и з а м л а к о к о р и с т и п р и р о д ни ш е ћ е р који је њ е г о в в а ж а н састојак. О н о је д о б а р извор витамина и минерала, а п о р е д т о г а с а д р ж и п о т р е б н у к о л и ч и н у н е с в а р љ и в и х б и љ н и х в л а к а н а . З б о г своје п р и р о д н е сласти, воће се с м а т р а п р и р о д н и м д е с е р т о м . А све ш т о т р е б а урадити је само добро опрати и јести. В о ћ е је извор здравља али га не т р е б а јести после комплетног оброка од поврћа, ш т о значи воће и поврће треба увек јести одвојено. Узето заједно изазваће појаву кисслине у стомаку а неправилно в а р е њ е ствара ш т е т н с састојке у крви и онеспособљава мозак. В о ћ е је најбољс узети као засебан оброк. Свуда где има воћа у изобиљу, т р е б а га припремити и к о н з е р в и с а т и за зиму, или га осушити. За домаће конзервисање требало би да се употреби искључиво стаклена а м б а л а ж а . Н а р о ч и т о је в а ж н о да воће које се к о н з е р в и ш е буде у з д р а в о м стању. При конзервисању не употребљавајте ш е ћ е р , а воће кувајте само т о л и к о к о л и к о је п о т р е б н о д а с е о д р ж и . В о ћ е п р и п р е м љ е н о н а тај начин п р е д с т а в љ а о д л и ч н у з а м е н у за свеже воће. С у ш е н о воће поред своје в е л и к с хранљивости, има и ту предност ш т о се м о ж е наћи током целе године на тржишту. П о ш т о свежи плодови садрже веће количине воде у којој су растворене р а з л и ч и т е х р а н љ и в е материје, п р о ц е с о м сушења долази до издвајања ове воде при чему се повећава концентрација шећера, бсланчевина, минералних материја и витамина. Т а к о нпр., свежи плодови смокве садрже од 9-

2 2 % ш е ћ е р а , д о к с е к о д сувих с м о к а в а тај п р о ц е н а т к р е ћ е и д о 6 0 % . С у ш е њ у с е обично подвргавају одређене сорте смокава, ш љ и в а и г р о ж ђ а па ће 0 њ и м а бити нешто више речено. С У В А Ш Љ И В А . П л о д о в и суве ш љ и в е н е о б и ч н о с е ц е н с з б о г своје и з в а н р е д н е х р а н љ и в е в р е д н о с т и коју су п о т в р д и л е м н о г о б р о ј н а и с п и т и в а њ а . П о ш т о с а д р ж е вел и к е к о л и ч и н е ш е ћ е р а у о б л и к у глукозе, ф р у к т о з е , сахарозе и к с и л о з е , суве ш љ и ве представљају значајан извор б и о е н е р г е т с к о г материјала, који в р л о б р з о задовољ а в а енергетске потребе организма. П о р е д тога, всома су богате минералним материјама, а нарочито калијумом што повољно утиче на снижавање крвног притиска. С у в е ш љ и в е с а д р ж е и в е ћ е к о л и ч и н е г в о ж ђ а к о г а п р е м а хемијским а н а л и з а м а има к а о и у н с с а м л е в е н о ј п ш е н и ц и или у о в с е н о м б р а ш н у . В е о м а пријају старијим о с о б а м а које имају п р о б л е м а са в а р е њ е м . Т р е б а л о би т а к о ђ с н а п о м е н у т и да витамини и ф е р м е н т и из плодова суве ш љ и в е имају значајну улогу у з а ш т и т и од артериосклерозе и инфаркта. С У В А С М О К В А . С у в е с м о к в е су исто к а о и суве ш љ и в е в е о м а б о г а т и з в о р ш е ћ е ра, а п о р е д т о г а у п л о д о в и м а су п р и с у т н е и б е л а н ч е в и н е , м и н е р а л н е м а т е р и ј е , витамини и остали корисни састојци. Б р з о надокнађују у т р о ш е н у енергију, јачају одбрамбене моћи организма, изванредно утичу на в а р е њ с дслујући као природни лаксатив, а представљају ефикасно средство и у лечењу запаљења грла и плућних болести. С У В О Г Р О Ж Ђ Е је одличан биоенергетски материјал из кога се сагоревањем брзо о с л о б а ђ а п о т р е б н а енергија. Шећери које оно садржи врло се л а к о апсорбују и п р е н о с е до ћелија. Г л у к о з а и ф р у к т о з а д о б р о делују на рад м и ш и ћ а , а п о с е б н о срчаног мишића. Суво г р о ж ђ е нарочито се препоручује анемичним особама. јер утич е н а п о в е ћ а њ е с а д р ж а ј а х е м о г л о б и н а и б р о ј а е р и т р о ц и т а . Х р а н љ и в у в р е д н о с т сувога г р о ж ђ а п о т в р ђ у ј е и садржај м и н е р а л н и х материја, ф е р м е н а т а и в и т а м и н а који имају к а т а л и з а т о р с к у и з а ш т и т н у улогу ш т о је од п о с е б н о г значаја за децу, болесне, труднице и старије особе. П о р е д с п о м е н у т и х с у ш е н и х в о ћ н и х п л о д о в и , с п о м с н и м о и сувс у р м е , суве кајсије, суве ј а б у к е и к р у ш к е и с у ш е н о ј у ж н о в о ћ е које т а к о ђ е т р е б а да н а ђ е м е с т а у нашој исхрани. П р и л и к о м к у п о в и н е сушених воћних плодова т р е б а л о би имати ва уму да т а к в и п л о д о в и морају и м а т и пријатан укус, одговарајућу к а р а к т е р и с т и ч н у боју и а р о м у . О б р а т и т е п а ж њ у да п л о д о в е није з а х в а т и л а п л е с а н или да нису з а г а ђ е н и нечистоћама. П р е д л а ж е м о в а м н е к о л и к о к а р а к т е р и с т и ч н и х , најздравијих и најбољих в о ћ н и х врста. О в о м п р и л и к о м нису о б у х в а ћ а н е све врсте воћа ј е р би т а д а листа б и л а предугачка. Ј А Б У К А је изузетно значајна у људској исхрани јер је богата олигоелементима, витаминима, минералним солима и другим корисним супстанцама. Она чисти органе за в а р е њ е и смирује стомак. Т а к о ђ е , а к о се употребл.ава, смањује ниво холестер о л а у крви. А к о патите од артериосклерозе, стомачних проблема, реуматизма, арт р и т и с а и к а м е н а у ж у ч и и бубрегу, р е д о в н о једите јабуке. Ш т о се т и ч е ваших зуба, ј а б у к а к а о и п о м о р а н џ а су о д л и ч н а ч е т к и ц а за зубе. О н е су у стању да о т к л о н е све ч е с т и ц е хране које су се з а д р ж а л е о к о зуба. П е к т и н , који се налази у љусци јабуке, изврско је средство против о б о љ е њ а крви и крвотока. ШЈБИВА. Веома добар укус ш љ и в с потиче од повољног односа ш е ћ е р а (5 различитих врста) и киселина, обиља драгоцсних заштитних матсрија (витамина, минерал а , е н з и м а , п е к т и н а , ц е л у л о з е , а н т о ц и ј а н и н а и др.). С в е о в е о д л и к е ч и н е ш љ и в у одл и ч н о м х р а н о м . М е ђ у т и м , поред свих ових предности, сведоци смо да је ш љ и в а занемарена, в и ш с него било које друго воће. Обилније и редовно к о р и ш ћ е њ е ш љ и в с у исхрани сигурно би представљало врло успсшно средство за смањивање болести наше цивилизације. Н а р о ч и т о значајне предности има шљива као извор природних ш е ћ е р а и заштитних материја. Овај плод је извор обојених материја, нпр. антоцијанина, и о в е материје б л а г о т в о р н о делују, ј е р побол.шавају о ш т р и н у вида.

Воће

29

Б А Н А Н А . Осим тога ш т о представља добру храну за бебе и децу, одлична је и за старије. Њ и х о в састав одликује се садржајем различитих м и н е р а л н и х соли и то у к о л и ч и н а м а којима се могу задовољити дневне потребе људског организма. На прим е р , 1 к г б а н а н а с а д р ж и 1 г р к а л ц и ј у м а , а ч о в е к у ј е п о т р е б а н 1,5 г р н а д а н . Б а н а н а садржи и ф л у о р , који је данас познат к а о основни превентивни л е к против каријеса. О в а ј спој к а л ц и ј у м а и ф л у о р а ч и н и б а н а н у ј е д н и м о д н а ј б о љ и х п р и р о д н и х з а ш т и т н и к а зуба. О н а се одликује и богатим садржајем ф о с ф о р а , магнезијума, витам и н а С , В , . В.,, А , D и в и т а м и н о м Е . О с и м т о г а б а н а н а с а д р ж и с у п с т а н ц е к о ј е б л а г о т в о р н о делују на нервни систем. В и т а м и н В је нарочито важан за вегетаријанце који не к о р и с т е производе ж и в о т и њ с к о г п о р е к л а (а он се управо налази у њ и м а ) . М н о г и he се питати да ли је банана заиста здраво воће, јер се о н а бере у з е л с н о м стању, а онда уз п о м о ћ гаса в е ш т а ч к и дозрева. П о ш т о б а н а н е на дрвету не бивају о т р о ване, ј е р немају ш т е т о ч и н а , све ш т о се касније ради, остаје на љусци. | :

Л И М У Н је средство помоћу кога се можс спречити деловање отрова. Одликује се присуством витамина С, добар је диуретик, лек против грознице, средство за окрепљење, а поред тога поспешује рад јетре. Узимањем лимуна организам повећава своју о т п о р н о с т . Н е к о л и к о к а п и л и м у н а у ч а ш и воде смирује с т о м а ч н е т е г о б е . Д а н а с је услед п о в е ћ а њ а о б о љ е њ а к а р д и о в а с к у л а р н о г система, п о т р е б н о да сви свак о д н е в н о ј е д е м о л и м у н . Он је сјајно с р е д с т в о за п р о ч и ш ћ а в а њ е к р в и и п о б о љ ш а њ е њеног протока. Он помаже везивање калцијума у организму због вслике количине витамина С који садржи у себи. Не пропустите ни једну прилику да у п о т р е б и т е лимун: у п и ћ и м а , за з а ч и њ а в а њ е салата... Л и м у н т а к о ђ е н е у т р а л и ш е мучнину приликом путовања ако се користи у свежем стању. К А Ј С И Ј А . П о с п е ш у ј с рад мозга. С а д р ж и ф о с ф о р и магнезијум, е л е м е н т е који хране м о з а к . Својим и з у з е т н о б о г а т и м с а д р ж а ј е м п р о в и т а м и н а А - од ч е г а и потиче њ е н а боја- кајсија п о м а ж е деци у расту, п о б о љ ш а в а вид и о т п о р н о с т п р е м а б о л е стима. М о р а м о истаћи ј о ш једну њену врлину - она подстиче стварање црвених крвних з р н а ц а . О н а ј е сјајан к о н с т р у к т о р н а ш и х костију и м и ш и ћ н о г т к и в а . П о ш т о ј е богата витамином В, повећава виталност и дуговечност ћелија. Д о б р о ју је користити ако сте а н е м и ч н и или депресивни. Т Р Е Ш Њ А . О в о лспо воће је веома богато минералним солима. У њој има фосфора, натријума, калцијума, калијума, магнезијума, хлора, сумпора, гвожћа, бакра, мангана и кобалта. Њ е н ш е ћ е р , састављен од Л Е В У Л О З Е , одговара чак и дијабетичарима. О н а и подмлађује- захваљујући витамину А. Т р е ш њ а је богата калијумом и зато подстиче избацивање натријума са мокраћом. Натријум спречава излучивање воде из организма, паје трешња зато и добар диуретик. Она прочишћава бубреге и о р г а н е за в а р е њ е . Г Р О Ж Ђ Е . Спада у врсте воћа које се најбоље варе и искоришћавају. Б о г а т о је калцијумом, натријумом, калијумом, ф о с ф о р о м , сумпором, манганом, гвожђем, хлором, алуминијумом, молибденом, цинком, магнезијумом, кобалтом, бакром, бором и другим елементима. Поред тога што садржи шећере (глукозу и фруктозу г р о ж ђ а н и и воћни ш е ћ е р ) , садржи и обил,е витамина, као ш т о су витамин А, затим в и т а м и н С, в и т а м и н е В В , B-, В , В , В и в и т а м и н D. С а д р ж и т а к о ђ е и е н з и м е , аминокиселине итд. Ш е ћ е р и из г р о ж ђ а одлазе непосредно у крв, л а к о се апсорбују и преносе до ћелија које их користе к а о енсргетски материјал. Глукоза и ф р у к т о з а д о б р о делују на р а д м и ш и ћ а , а п о с е б н о с р ч а н о г м и ш и ћ а . Г р о ж ђ е н а м даје енергију и о б н а в љ а н а ш организам, утиче п о в о љ н о на стомак и црева, с т и м у л и ш е рад бубрега и јача плућа. Г р о ж ђ е треба јести да би се пречистили бубрези, или ако болујемо од р е у м а т и з м а и артритиса. П о ж е љ н о је у јесен, када има доста г р о ж ђ а , један дан у седмици јссти с а м о о в о д и в н о воће да бисмо п р о ч и с т и л и о р г а н и з а м од свих наслага отпадних материја. 1 ?

2

6

7

9

Чист, непреврели сок од грожђа здрав је напитак.

ЈАГОДАСТО

ВОЋЕ

Ј а г о д а с т о в о ћ е и л и к а к о се ј о ш назива с и т н о воће, представл>а изузетно значајну групу воћних п л о д о в а . З н а ч а ј п л о д о в а из о в е групе којој припадају- јагода, малина, купина, р и б и з л а . о г р о з д и б о р о в н и ц а , о г л е д а се у њ и х о в о м в е о м а п о в о л , н о м хемијском саставу у к о м е су у већим к о л и ч и н а м а присутне б и о л о ш к и активне материје као ш т о су шећер, органске киселине, минералне материје, пектини, витамини и друге м а т е р и ј е које в р л о б л а г о т в о р н о делују на ч о в е к о в о р г а н и з а м . П р е свега т р е б а л о би нагласити значајно присуство витамина С у плодовима овог воћа. ш т о је пос е б н о в а ж н о за п р о л е ћ н у исхрану којој и н а ч е недостају с в е ж е воће и поврће. Е в о једног к а р а к т е р и с т и ч н о г п р и м е р а који то л е п о илуструје. Ц р н а рибизла. на пример, у о д н о с у на л и м у н и п о м о р а н џ у с а д р ж и 4-8 п у т а в и т а м и н а С, од ј а б у к е 10-20 п у т а . од т р е ш њ е и в и ш њ е 20-30 п у т а , и од г р о ж ђ а о к о 100 пута в и ш е . В е о м а је в а ж н а чињеница да плодови јагодастог воћа сазревају у рано пролеће када, као ш т о смо казали, нема другог свежег воћа, па у том периоду представљају богат и з в о р хранљивих материја које често недостају у пролећној исхрани. Н е д о с т а т а к в и т а м и н а С и с п о љ а в а с е у виду о д р е ђ е н и х с и м п т о м а к а о ш т о су: м а л а к с а лост, губитак апетита, безвол>ност, к р в а р е њ е из десни, с л а б љ е њ е одбрамбених моћи о р г а н и з м а и т а к о д а љ е . З б о г т о г а ш т о ч о в с к о в о р г а н и з а м није у с т а њ у да с т в о ри резерве витамина С, неопходно је обсзбедити његово свакодневно уношење. Ј А Г О Д А . У односу на остале врсте јагодастог воћа сазрева најраније. В е о м а је т р а ж е н а због својих сочних, а р о м а т и ч н и х и освежавајућих плодова, који су заједно са т р е ш њ а м а весници п р в о г л р о л е ћ н о г воћа. Д а н а с су п л о д о в и јагоде п р е д м е т све већег интересовања, јср сс зна много више о њиховом значају за здравље. Л а к о је с в а р љ и в а , а од в и т а м и н а су заступл>ени: С, А, В и Е, к а о и ш е ћ е р и о р г а н с к е к и с е л и не, м и н е р а л н е материје, пектини, танини итд. П о р е д поменутих е л е м е н а т а и једињ е њ а ј а г о д е имају и калцијум, калијум, ф о с ф о р и г в о ж ђ е . П л о д о в и јагоде су веома б о г а т и в и т а м и н о м С к о г а у 100 гр п л о д о в а и м а п р о с е ч н о м 100 m g , п р и ч е м у би п о т р е б н о б и л о н а г л а с и т и д а ј е о р г а н и з м у п о т р е б н о 30-50 m g ( м и л и г р а м а ) . Плодови јагоде представљају веома погодан н значајан извор заштитних материја, које о м о г у ћ а в а ј у н о р м а л а н и п р а в и л а н развој деце и одраслих. чувају њ и х о в о здравље и утичу на б р ж е и успешније и з л е ч е њ е од неких о б о љ е њ а . Материје присутне у п л о д о в и м а п о с е б н о су значајне за с м а њ е њ е х о л с с т с р о л а у к р в и , п о м а ж у у релаксацији заморених м и ш и ћ а и утичу на исцељивање рана. Е ф и к а с н с су протнв р е у м а т с к и х б о л о в а . О н е с т и м у л и ш у рад ј е т р е и п о в о љ н о делују на рад н с р в н о г система и жлезда. Јагода је одлична за јачање природног имунитета. Богата је гвожђем, па се препоручује анемичним особама. М А Л И Н А . П о с л е ј а г о д е ј е најзначајнија ј а г о д а с т а врста. П л о д о в и с у јој т а к о ђ е веома цењени. веома укусни, здрави и л а к о сварљиви. С обзиром на хемијски састав плодови м а л и н е су не с а м о укусни, већ и х р а н љ и в и и л с к о в и т и . П о р е д воде, у плодовима су присутни шећери, органске киселине, пектинске материје, танини и бојен е м а т е р и ј е . В и т а м и н С ј е в е о м а в а ж а н с а с т о ј а к о в и х п л о д о в а , а у 100 г р п л о д о в а има га о к о 30 mg. Од минералних материја значајно је присуство калцијума, ф о с ф о ра, магнезијума, г в о ж ђ а и мангана. Учествује у обнови организма, нарочито после замора изазваног дуготрајним интелектуалним напрезањем. Р И Б И З Л А . У последње време је све цењенија јагодаста врста воћа. П л о д о в и рибизле су здраво, хранлшво и лековито воће, јер садрже велике количине витамина. м и н е р а л н и х м а т е р и ј а , ш е ћ е р а , о р г а н с к и х к и с е л и н а и других састојака који в е о м а п о в о љ н о утичу на човеков организам. Н а р о ч и т о је цењена црна рибизла која садржи велике количине витамина С. П о р е д њега плодови црнс рибизле садрже и велике к о л и ч и н е ш е ћ е р а ( о д 8 - 1 3 % ) . С а д р ж е и органске киселине, затим минералне материје и то калијум, ф о с ф о р , калцијум, магнезијум, натријум, гвожђе, јод, бакар, манган, цинк, кобалт, молибден и др. Од њих се м о ж е добити веома укусан и здрав

Bohe

31

сок који б л а г о т в о р н о делује у процесу л е ч е њ а к р в а р е њ а десни, п р о ш и р е н и х вена, болести срца итд. К У П И Н А И Б О Р О В Н И Ц А . Њихови плодови се одликују значајним ством витамина, органских киселина, минералних материја, ш е ћ е р а и других јака који јачају организам и побољшавају о п ш т е здравствено стање. О б о г а ћ у ј у ћ и своју исхрану у п о т р е б о м ј а г о д а с т и х п л о д о в а п о б о љ ш а ћ е м о здравствено стање свог организма ш т о ће бити најбоља потврда њиховог творног и окрепљујућсг утицаја.

присусастоопште благо-

АГРУМИ Воће из породице агрума (поморанџа, грејпфрут и лимун) је изузетно распрострањено тако да је т е ш к о замислити наше трпезе без овог дивног воћа. Осим тога, м и в о л и м о у к у с о в о г с в е ж е г в о ћ а и т о ј е в е о м а д о б р о ј е р с е н а тај н а ч и н о б е з б е ћује о б и љ е в и т а м и н а С, к а о и других х р а н љ и в и х матсрија. П о ш т о се ж и т а р и ц е , хлеб и храна из групе беланчевина сматрају главним извором витамина

(тиамина),

шта да се онда к а ж е о цитрусном воћу? Да направимо једно порећење: једна помор а н џ а с р е д њ е в е л и ч и н е има г о т о в о исту количину витамина В, к о л и к о и два и по п а р ч е т а хлеба од целог самлевеног зрна? Или, ш т а к а ж с т е за податак да једна пом о р а н џ а с р е д њ е в е л и ч и н е и м а исту к о л и ч и н у в и т а м и н а В^ к а о и ј е д н а и по ш о л . а куваног белог пасуља? А ш т а да се к а ж е о м и н е р а л и м а ? О в о воћс (цитрусно) садржи и м и н е р а л е . М н о ги од ових минерала налазе се само у траговима. Калијум је највише концентрисан у ћелијама н а ш с г тела. Он је у тесној вези са контракцијом м и ш и ћ а и п р о в о ђ е њ е м нервних импулса. Са друге стране, у а г р у м и м а има в р л о м а л о натријума. Н а ђ е н у вел и к и м к о л и ч и н а м а у ванћелијској течности, он игра важну улогу у о д р ж а в а њ у прав и л н е р а в н о т е ж е в о д е у ћ е л и ј а м а и и з в а н њ и х . П о ш т о ј с с а д р ж а ј н а т р и ј у м а у агрум и м а м а л и , о н о с е м о ж е о б и л н о к о р и с т и т и при д и ј е т а м а с а м а л о с о л и ( б о л е с н и , к о ји су приморани из здравствених разлога да спроводе дијеталну исхрану). М л е к о и млечни производи сматрају се изврсним изворима калцијума (поједини их сматрају и ј е д и н и м и з в о р и м а калцијума), али онима који не ж е л е ове производе у својој и с х р а н и ( ш т о с а с в и м п о д р ж а в а м о ) с а о п ш т а в а м о д о б р е вести. У п о т р е б о м овог воћа, н а р о ч и т о поморанџе, м о ж е т е да задовољите своје потребе за калцијум о м под условом да их користите редовно и у већим количинама. П р и р о д н а киселост овог воћа обезбеђује повољне услове за апсорпцију калцијума. Г в о ж ђ е јс следећи в а ж а н састојак цитрусног воћа. Б о л е с т која је код нас поетала уобичајена (анемија) се управо ј а в љ а због недостатка гвожђа. Овај п р о б л е м не настаје због т о г а ш т о нема г в о ж ђ а д о в о љ н о у намирницама, већ зато ш т о се не апсорбује довољна количина. Н е д о с т а т а к г в о ж ђ а м о ж е да се јави и код млађих и старијих особа. Експерименти показују да је витамин С потребан за оптималну апсорпцију гвожђа. У в р с т и м о у своје ј е л о в н и к е и о в о воће, т а к о да ће в и т а м и н С бити присутан ш т о ће п о м о ћ и да се о т к л о н и и овај п р о б л е м недостатка г в о ж ђ а . П о ш т о о в о воће има својство д е т е р џ е н т а (чисти уста и зубе) т р е б а га к о р и с т и т и ч е ш ћ е . И м а ј т е на у м у да ј е д н а поједена п о м о р а н џ а и с о к од ј е д н е п о м о р а н џ е није исто. К р и ш к е н а р а н џ е с а д р ж е х р а н љ и в е материје и драгоцена влакна. Ц и т р у с н о воће се о б и ч н о не кува, н и т и му се додаје вода, па се не губе из њ е г а д р а г о ц е н а својства. М е ђ у т и м , до губитка укуса и витамина С доћи ће а к о се сок остави на собној температури неколико часова. Д о б р о је н а п о м е н у т и да ми у в е к дајемо п р е д н о с т с в е ж е м в о ж у (и п о в р ћ у ) а не сок о в и м а и с ц е ђ е н и м из њих. А л и то н и к а к о не значи да воћни сокови нису здрави. Ни-

пошто! А л и п о ш т о неке врсте воће сазревају само у одрећеном периоду године, а и због зимског периода када се могу наћи само поједине врсте воћа, дајемо предност цеђеним с о к о в и м а воћа и п о в р ћ а који су тада права посластица и о с в е ж е њ е . Н а р а в но, б и л о би с у в и ш н о р е ћ и да не т р е б а додавати бели ш е ћ е р или воду у т а к в е сокове, јер су они тада "обезвређени." О в е сокове ћете припремати периодично или сезонски, почев од првог воћа које с т и ж е а з а в р ш и ћ е т е негде у позну јесен када нам г р о ж ђ е даје своје д и в н е п л о д о в е . П р и п р е м и т е воће од кога ж е л и т е да исцедите сок (јагода, в и ш њ а , бресква, малина...), д о б р о г а о п е р и т е ( в о ћ е м о р а б и т и п о т п у н о з р е л о и з д р а в о ) , и з в а д и т е к о ш т и це, о д с т р а н и т е п е т е љ к е и у к о л и к о је в о ћ е крупно, исеците га на ситније делове. Тако п р и п р е м љ е н о воће пропустите кроз соковник или апаратс за ц с ђ с њ е воћа и поврћа. Т е ч н о с т коју добијете налијте у д о б р о опране пластичне ф л а ш е , затворите оригиналним поклопцем и замрзните. Никада немојте овим соковима додавати шсћ е р или конзервансе. О н и ће се л е п о о д р ж а т и и биће вам задовољство да их пијете т о к о м зиме. (Више о остављању воћних сокова у поглављу зимница). Н е м а в е л и к е р а з л и к е и з м е ђ у с в е ж е г в о ћ а и с о к а и с ц е ђ е н о г и з в о ћ а , ј е р ј е с о к сам о т е ч а н е к с т р а т воћа. О н и нису п р е в и ш е к о н ц е н т р и с а н и , нити с у п р е р а ђ е н и ( а к о им н и ш т а не додајете). К а д а су н а п р а в љ е н и , м о ж е се видети од које су с и р о в и н е састављени. Постоји још једна корист од сокова: њихов пријатан укус утољава нам ж е ђ и чини нас ситима т а к о да о с е ћ а м о све м а њ у потребу за ш т е т н и м пићима као ш т о су: г а з и р а н а б е з а л к о х о л н а п и ћ а , к а ф а , ч а ј , м л е к о и а л к о х о л . М и в а м п р е п о р у ч у ј е м о да се навикнете на конзумирање свежих сокова. О н и су добри и здрави напици. А л и упамтите, треба их пити полако, допуштајући да се помешају са пљувачком. А к о се п р е б р з о пију м о г у да п о р е м е т е н и в о ш е ћ е р а у к р в и . У ч и н и т е в о ћ е н а м и р н и ц о м која ће се износити на сто и представљати д е о в а ш е г јеловника. С о к од воћа, употребљен заједно са хлебом веома ће пријати. За добро, з р е л о и здраво воће т р е б а да захваљујемо Господу, јер оно б л а г о т в о р н о делује на здравље.

ВОЋЕ

ПОВРЋАСТО.

К Р А С Т А В А Ц . К р а с т а в а ц с е састоји о д 95,7 % в о д е , м а с т и 0 , 1 % , у г љ е н и х х и д р а т а З , 2 % и б е л а н ч е в и н а 0,6 % . М е ђ у т и м , о н о ш т о ј е н а ј в р е д н и ј е з а л»удски о р г а н и з а м су минерали и витамини. Укупна количина минералних састојака износи око 400mg%. Од тога половину чини калијум, а остало калцијум, ф о с ф о р , натријум, гвож ђ е , м а н г а н и јод. В и с о к и п р о ц е н а т калијума и м а л и п р о ц е н а т натријума даје краставцу и з у з е т н о д и у р е т и ч н о својство. Да би сс о н о сачувало, к р а с т а в а ц се не сме солити, к а к о се тај однос не би п р о м е н и о у н о ш е њ е м натријума из соли, ч и м е би краставац изгубио ј е д н о од својих највреднијих својстава. Од витамина, к р а с т а в а ц је најбогатији в и т а м и н о м С, а с а д р ж и г о т о в о све витамине групе В и н е ш т о к а р о т и н а у т р а г о в и м а . К р а с т а в ц е једите када су п о т п у н о зрели, а не н е д о з р е л е и м л а д е к р а с т а в ц е . В е ћ и н а љ у д и м и с л и да су м л а д и к р а с т а в ц и бол>и и здравији о д з р е л и х , али није т а к о . Н е д о з р е л и к р а с т а в ц и с у т е ж и з а в а р е њ е о д д о з р е лих, изазивају н а д и м а њ е и с т в а р а њ е гасова у ц р е в и м а , а а к о се н е п р а в и л н о једу, тј. а к о се о с о л е , и п о с л е т о г а се пије вода, м о ж е д о ћ и до грчева у ц р е в и м а и з а т в о р а . Најб о љ е их је јести б е з и к а к в и х д о д а т а к а (соли, уља и б и л о к а к в е к и с е л и н е ) - јести их у сировом стању. Салату од краставца припремајте увек непосредно пре јела јер се на тај н а ч и н н а ј б о љ е и с к о р и ш ћ а в а ј у њ е г о в е в р е д н о с т и . П р а в и т е и с о к о д к р а с т а в ц а . Л е к о в и т а својства краставца су следећа: због велике количине калијума краставац се препоручује при о т е ж а н о м м о к р е њ у , при б о л е с т и м а срца и б у б р е г а , а и против реуме. Краставац раствара мокраћну киселину па је користан особама с каменом у б у б р е з и м а и м о к р а ћ н о м мехуру, а т и м е ш т о утиче на и з л у ч и в а њ е воде, кра-

Воће

33

ставац подстиче и излучивање отровних материја из организма. Сирови краставац (никада га немојте кувати) рсгулише рад црева, а столицу чини м е к ш о м . С н и ж а в а н и в о ш е ћ е р а у к р в и , па се препоручује и д и ј а б е т и ч а р и м а . П А Р А Д А Ј З . П р е м а најновијим и с т р а ж и в а њ и м а сматра се једним од најбогатијих природних извора в и т а м и н а Ц, и по т о м е не заоетаје н и м а л о за л и м у н о м и поморанџом. Парадајз садржи доста каротина, али зато не садржи витамин А. Познато је да се с в а к и м о л е к у л к а р о т и н а у ј е т р и п р е т в а р а у два м о л е к у л а в и т а м и н а А и тако снабдева о р г а н и з а м т и м за ж и в о т н е о п х о д н и м в и т а м и н о м , који у ч и с т о м о б л и к у с а д р ж е с а м о п р о и з в о д и ж и в о т и њ с к о г п о р е к л а ^ е т р а , јаја, м л е к о ) . О к о 200 г р парадајза з а д о в о љ а в а ч о в е к о в у дневну п о т р е б у за к а р о т и н о м . П а р а д а ј з с а д р ж и и з н а т н е к о л и ч и н е в и т а м и н а г р у п е В (В,. В . В , В ), а з а т и м в и т а м и н е Е, К и РР. Б о г а т је и минералннм солима калијума, натријума, магнезијума, калцијума, гвожђа... Сматра се да је парадајз једна од битних врста најбогатија садржајем бакра, а по садржају г в о ж ђ а надмашује неке производе ж и в о т и њ с к о г порекла. Парадајз је и храна и лек. Њ е г о в о м употребом активирају се пробавни процеси и спречава негативно деловање бактерија. Б л а г о т в о р н о делујс п р и л и к о м многобројних о б о љ е њ а : повећава излучивање воде из организма, снижава количину урина, добро делује на срце и крвоток, снижава крвни притисак, регулише столицу. Препоручује се такође дијабетичарима јер подстиче рад гуштераче. Парадајз је ефикасно средство у борби против артритиса и р е у м а т и з м а . Он р е г е н е р и ш е и подмлађује организам. З б о г свих наведених предности парадајз т р е б а користити, не само због његове лепе црвене боје која освежава, већ и због дејства које има на н а ш организам. Од парадајза се могу п р а в и т и р а з н и специјалитети. Н о , најбољи је у виду и з в р с н о г сока који је о д л и ч а н у л е т њ е м периоду. П А П Р И К А . К а д а б и с м о упитали п р о с е ч н о г ч о в е к а који ј е најбогатији природни извор витамина С, највероватније би одговорио - лимун. Међутим, најбогатији природни извор витамина С је плод ш и п к а (800 m g % ) . Сви мислимо да су лимун и поморанџа најбогатији извори витамина С, али паприка их двоструко надмашује. Једино л и ш ћ е першуна има нешто више овог драгоценог витамина, али першуновог л и ш ћ а никада не м о ж е м о појести у толикој количини као ш т о то чинимо са паприком. Осим витамина С паприка садржи и доста каротина (провитамин А), витамине ф у п е В - В , . В и нијацин. О н а ј е в р л о хранљива намирница, јер садржи угљене хидрате, беланчевине и масти. Од минералних соли садржи калцијум, ф о с ф о р , г в о ж ђ е и калијум. Употребљавајте само слатке паприке, а љута паприка у прекомерној количини м о ж е изазвати прејако лучење желудачне киселине, па чак и запаљење бубрега. П а п р и к у ј с н а ј б о љ е к о р и с т и т и у с в е ж с м , с и р о в о м с т а њ у , ј е р с е в и т а м и н и т а д а најб о љ е искоришћавају. К у в а њ е м , п е ч е њ е м и п р ж е њ е м садржај витамина С знатно се смањује. З а м р з а в а њ е м п а п р и к а не губи в и т а м и н С, а х р а н љ и в а вредност се битно не мења, т а к о да се паприка м о ж е користити током целе године. 2

3

6

2

П а п р и к а има и л е к о в и т а својства. К о р и с н а је о с о б а м а које п а т е од а р т е р и о с к л е розе, јер њен састојак Ц И Т Р И Н утиче на пропустљивост капилара и чини их еластичнима. Подстиче лучење пробавних сокова те тако побољшава варење. Млевену слатку паприку м о ж е т е употребљавати и као зачин, али љуту ни у ком случају, ј е р м о ж е д о ћ и до о ш т е ћ е њ а и о б о љ е њ а ж е л у ц а и других о р г а н а за в а р е њ е . Т И К В И Ц А . Т и к в и ц е су за разлику од бундеве и тикве, м а њ е заступљене у н а ш и м б а ш т а м а . З а х в а љ у ј у ћ и својој в е л и ч и н и , г а с т р о н о м с к и м о д л и к а м а , с в а р љивости, великој искористивости (тиквица готово и нема отпадака приликом чиш ћ е њ а ) налази много ширу примену у домаћинству. Тиквице треба јести док су младе, к а д а имају б л е д о - з е л е н у д о сасвим з е л е н у боју. Њ и х о в о м е с о ј е б е л о д о б л е д о з е ленкасто. Кад она сазри, кора постане жута. Младс тиквице не треба ни љуштити. ни чистити семенке, већ само опрати, нарезати или издубити и пунити надевом. П о стоје и в р л о л е п е д е к о р а т и в н е украсне тиквице.

Б О С Т А Н ( Л У Б Е Н И Ц Е И Д И Њ Е ) . У току топлих лстњих месеци ово воће нам даје о с в е ж е њ е и снагу. П о ш т о у себи с а д р ж и в е л и к е к о л и ч и н е т е ч н о с т и о н о испира и чисти наш организам. Једу се к а о посебно а р о м а т и ч н о и освежавајуће воће нароч и т о у ж а р к и м л е т њ и м данима. П о р е д хранљивих састојака које садржи јестиви меснати део, т р е б а и м а т и у виду да он има и б л а г о т в о р н о дејство на људски организам. В р е д н о с т п л о д о в а д и њ е и л у б е н и ц е огледа се у в р л о повол,ном хемијском саставу, у заступљености ш е ћ е р а , витамина, минералних материја и значајних количина воде. Лубенице с а д р ж е највише воде на коју о т п а д а негде п р е к о 9 0 % састава. С а д р ж а ј ш е ћ е р а је т а к о ђ с значајан, а њих има од 6-10%. Ш е ћ е р и чине 9 0 % укупне сувс материје, и н а л а з е се у о б л и к у глукозе, ф р у к т о з е и сахарозе. С о р т е које приспевају касније о б и ч н о имају в и ш е ш е ћ е р а . О с и м ш е ћ е р а , м е с н а т и д е о плода с а д р ж и 0 , 5 % целулозе, 0,8% хемицелулозе, 0,7% пектинских материја. Садржај органских киселина, м а с т и и б е л а н ч е в и н а , д о с т а је н и з а к . У п л о д о в и м а и м а н е ш т о в и т а м и н а и то вит а м и н а С 5-7 m g , в и т а м и н а А 1 m g , в и т а м и н а B l 0,05 m g , д о к ј е с а д р ж а ј н е к и х м и н е ралних материја, а поссбно гвожђа врло значајан. Осим гвожђа плодови садрже и соли калијума, калцијума, ф о с ф о р а итд. Диња. Д и њ е су веома пријатног и освежавајућег укуса, а с а д р ж е 9 0 % воде, 61 2 % ш е ћ е р а у облику глуктозе, ф р у к т о з е и сахарозе, затим 0,7-1,2% пектинских материја, н е ш т о в и т а м и н а С, В,. В,, К А Р О Т И Н О И Д А , и в и т а м и н а РР. П л о д о в и садрже и м и н е р а л н е материје и то соли калијума, калцијума, ф о с ф о р а , магнезијума и гвожђа. Л у б е н и ц е и д и њ е в е о м а п о в о љ н о делују на здравствено с т а њ е човека. И з в а н р е д но освежавају и доприносе п о б о љ ш а њ у промета материје. Лубенице подстичу лучење мокраће и елиминацију различитих штетних продуката метаболизма. Нарочнто се препоручују и к о р и с т е за л е ч е њ е б у б р е ж н и х и с т о м а ч н и х о б о љ е њ а . П Л А В И П А Т Л И Џ А Н . Намирница која сити а не оптерећује органе за варење. Ч а к и особе са осетљивим стомаком добро подносе плави патлиџан. Садржи н с ш т о м а њ е витамина С, н е ш т о витамина групе В, а каротина (провитамин А) само у траговима. И м а б л а г у а р о м у . О н није н а р о ч и т о б о г а т в и т а м и н и м а , али с а д р ж и г в о ж ђ е и доста калијума који п о б о љ ш а в а и з б а ц и в а њ с т е ч н о с т и . П а т л и џ а н је иначе в р л о занимљива и п л е м е н и т а биљка. П р и п р е м а се на разне начине због њ е г о в о г сочног и н е ж н о г меса. П о с е б н о се цени п е ч е н и с а м л е в е н с р а з н и м д о д а ц и м а у виду пирса. Месо печених патлиџана п о м е ш а се са зачинским травама и ароматичним зачинима к а о ш т о су б о с и љ а к , л и м у н о в сок, нана, м а с л и н о в о уље или већ п р е м а укусу. На о в а к а в н а ч и н припремају се укусни и здрави намази које понегде називају „кавијаром за плитке џепове". Б У Н Д Е В А . Бундева се р е т к о користи и нема ш и р о к у примену у људској исхрани. Б у н д е в а се ј е д е к у в а н а или п е ч е н а , а с и р о в а се додаје к а о н а д е в у п и т а м а и п е ч е се заједно с т с с т о м . Ш т е т а је ш т о се п р е м а л о користи за п р и п р е м а њ е џемова и пекмеза јер је врло укусна и миришљава посластица. За јело јс бундева добра тек када ј е п о т п у н о з р е л а , а м е с о јој д о б и ј е боју ш а р г а р е п е о д в е л и к е к о л и ч и н е к а р о т и н а (провитамина А). С е м е бундеве је ј а к о здраво и чини 1 0 % од укупне т е ж и н е бундеве. О н о имау већу хранљиву вредност од меснатог јестивог дсла. В р л о се л а к о припрема. Т р е б а их опрати, осушити, и оставити на сувом и хладном месту. Љ у с к у огулити непосрсдно пре у п о т р е б е , а л и пазити да не с к и н е м о сивозелену п о к о ж и ц у , ј е р се у п р а в о у њој н а л а з е х р а н љ и в и састојци. А к о с е с е м е н к е п р е у п о т р е б е м а л о з а п е к у б и ћ е ј о ш укусније. У љ е од бундеве које се добија хладним ц е ђ е њ е м , л а к о сс вари и в е о м а јс корис н о к а д а се у п о т р е б љ а в а у с а л а т а м а . К о д н а с се, на ж а л о с т м а л о п р о и з в о д и и није п о п у л а р н о з б о г к а р а к т е р и с т и ч н о г м и р и с а и укуса који многи не подносе. У љ е од бундеве је најбогатије нсзасићеним масним киселинама па делује превентивно npo-

тив развијања артериосклерозс. Олакшава тегобе проузроковане упалом дебелог црева. К о л и к о драгоцене сировине за производњу високовредног јестивог уља или пропадне или се нерационално утроши на сточну храну! Т И К В А је још ређе заступљена од бундеве и не налази готово никакву примену у н а ш о ј исхрани. У н е к и м крајевима се т р е т и р а и с к љ у ч и в о к а о храна за свиње. А то је права штета. Енергетска вреднност тикве је мала, али је зато садржај минерала и витамина знатан. Највише има калијума, затим ф о с ф о р а , калцијума и гвожђа, и знатнс количинс мангана. Од витамина највише има каротина, затим витамина С. в и т а м и н а г р у п с В (В,, В , В ) и в и т а м и н а Е . К а к о ј е з а х в а љ у ј у ћ и с в о м с а с т а в у л а к о п р о б а в љ и в а ( 9 0 % воде, 1,1% беланчевина, 0 , 1 % масти, 5,5% угљсних-хидрата), тиква је идеална намирница за особе са осетљивим ж е л у ц е м и цревима. Делује умирујуће, а уједно р е г у л и ш е в а р е њ с . Т р е б а и с т а ћ и да сс све те х р а н љ и в е и л е к о в и т е супстанце н а л а з е у т а к в о ј к о м б и н а ц и ј и и у т а к в о м односу да их о р г а н и з а м л а к о усваја и апсорбује. 2

6

Л е к о в и т а својства тикве: изврстан је диуретик, па се препоручујс особама с рсуматским тегобама, упалом мокраћних путева, упалом бубрега и жучи. Ефикасна је и за с м а њ и в а њ е н и в о а х о л е с т е р о л а у к р в и .

ПОВРЋЕ

П о в р ћ е је, уз воће и ж и т а р и ц е , н е с у м њ и в о најзаступљенија намирница у вегетар и ј а н с к о ј и с х р а н и . Х р а н и т и се з д р а в о з н а ч и у к љ у ч и т и х р а н у на б а з и п о в р ћ а у свој свакодневни јеловник. П о в р ћ е је н а ј б о љ и и з в о р в и т а м и н а С, чија је о п е т у л о г а у н а ш е м о р г а н и з м у од в е л и к о г значаја. М е ђ у т и м , п р о б л е м да се овај витамин искористи л е ж и у ч и њ е н и ц и да се он р а з а р а на високој т е м п е р а т у р и , и услед д у ж е г стајања; сунцу и з л о ж е н о поврће т а к о ђ е губи в и т а м и н С. П о в р ћ е је извор и многих других витамина, а нарочито бета-каротина (провитамин А), затим витамина Е, неких витамина В комплекса итд. П о в р ћ е је изузетан и з в о р з а ш т и т и н и х материја из групе е н з и м а и минерала. З а то се мора повећати п о т р о ш њ а пресног, свежег поврћа, јер се само т а к о људски организам може снабдети драгоценим ензимима. Од минерала посебно треба назначити калијум, који је одлично средство за нормалну активност срца. П о в р ћ е је значајан и з в о р г в о ж ђ а , и недостатак истог доводи до врло неугодне и р а с п р о с т р а њ е н е анемије, н а р о ч и т о код деце. Ни старији нису п о ш т с ђ е н и опасности. Нису м а њ е значајни ни остали м и к р о е л е м е н т и : цинк, битни чинилац имунитета. Ц и н к је ненадмаш н о средство за о д р ж а в а њ е способности репродукцијс и успешно з а ц е љ и в а њ е рана. Од у л т р а м и к р о е л е м е н а т а и с т и ч е се с е л е н . Ј а с н о је да с е л е н а не м о ж е б и т и у намирницама ако га нема у земљишту на ком је дотична намирница произведена. Сел е н се убраја у а н т и о к с и д а н с е , к а о и у а н т и к а р ц и н о г е н е м а т е р и ј е . П о в р ћ е је одличан и незаменљив извор х л о р о ф и л а , веома корисне материје која у с п е ш н о д о п р и н о с и л е ч е њ у рака. И на крају, антоцијани којс поврће с а д р ж и у з н а т н и м к о л и ч и н а м а имају в е о м а значајну улогу у о ч у в а њ у з д р а в љ а и о т п о р н о с т и нашег организма. К а д а се узму у обзир све ове предности поврћа, д о л а з и м о до з а к љ у ч к а да би била права лудост не к о р и с т и т и га у свакодневној исхрани. Ј о ш р е ц и м о да о в а к в а својства п о в р ћ е з а д р ж а в а а к о с е у п о т р е б љ а в а пресно или к а о сок. П о м е н и м о сада најчешће употребљаване врсте поврћа. З Е Л Е Н А С А Л А Т А . О в о ј е о м и љ е н а б и љ к а у којој у ж и в а м о н е с а м о з б о г њ с н с боје, него и х р а н љ и в е вредности. М о ж д а ни не п о м и ш љ а м о да њен највећи део, чак 9 5 % чини вода. О н а обилује драгоценим минералима и витаминима. Од минералних састојака највише има калцијума и гвожђа, затим магнезијума, јода, мангана, кобалта, никла, силицијума и бакра. Од витамина најбогатија је витамином С, каротином и готово свим витаминима групе В, а затим витамином Е. Највреднији лековити састојак салате је њен млечни

сок који с а д р ж и тзв. Л А К Т У К А Р И Ј . Н а ј в и ш е га има у корену, м е с н а т и м р е б р и м а и младим стабљикама. С а л а т а је добра к а о средство за смирење, а њезин сокје природни лек. А к о користимо салату за вечеру, много ћемо мирније спавати. Лактукариј у б л а ж а в а б о л , нервну н а п е т о с т и осигурава спокојан сан. Салату можете једноставно припремити тако што ћете је прво нарезати, затим додати уље које највише волите (сунцокретово, сојино, бундевино или маслиново) и л и м у н о в сок. М о ж е т е је прелити разним преливима од црног лука, белог лука, п е р ш у н а или р а з н и х з а ч и н с к и х т р а в а , а з а т и м м а ј о н е з о м од соје. К а о д о д а т а к м о ж е т е служити кромпир или неку житарицу. Најважнија чињеница: зелену салату увек правите непосредно пред оброк, да би се очувала њ е н а с в е ж и н а и чврстоћа. С П А Н А Ћ . З б о г т а м н о - з е л е н е боје, коју условљава присуство х л о р о ф и л а , и сочних л и с т о в а о в о п о в р ћ е би т р е б а л о ч е ш ћ е у п о т р е б љ а в а т и . П р в е н с т в е н о и м а м о у виду с а л а т е од спанаћа. С п а н а ћ ч и н е б е л а н ч е в и н е , масти и у г љ е н и хидрати. Највећа је вредност спанаћа у богатству минсралних састојака и витамина. Од минералних састојака и м а калијума, калцијума, магнезијума, натријума, ф о с ф о р а и г в о ж ђ а . Ни у једној н а м и р н и ц и н е м а т о л и к о м а г н е з и ј у м а к а о у спанаћу, а у в е л и к о м п р о центу заступљено је и гвожђе. В а ж н о ј е и присуство м и к р о е л е м е н т а мангана, бакра, цинка, кобалта, ф л у о р а и јода. Од витамина спанаћ је богат витамином С, а затим и каротином. С а д р ж и готово све в и т а м и н е групе В, B В , В , В и нијацин. У спанаћу и м а у и з о б и љ у с и р о в е целулозе. Млади спанаћ има м а њ е целулозс од старијег. Сирова целулоза је састојак битан за ф и з и о л о ш к е процесе варења и излучивања отпадних материја из организма. П о ш т о у п е т е љ к а м а и р е б р и м а листова спанаћа има доста о к с а л н с киселине ваља их одстранити приликом припремања. В а ж н а н а п о м е н а : спанаћ п р и п р е м а ј т е с а м о у оној к о л и ч и н и коју ћ е т е појести за један о б р о к . Н и т р а т и у к у в а н о м спанаћу могу се ф е р м е н т а ц и ј о м чак и у ф р и ж и д е ру претворити у опасне нитрите, ш т о проузрокује тровања спанаћем. Остатак од п р и п р е м е т р е б а обавезно бацити, а н и к а к о оставити за сутра. А к о к у в а м о спанаћ т р е б а га с т а в и т и н е п о с р е д н о у к љ у ч а л у воду и д о в о љ н о је да ври 5 м и н у т а . Воду у којој с е с п а н а ћ к у в а н и п о ш т о н е б а ц а ј т е , ј е р у п р а в о о н а с а д р ж и н а ј в и ш е в р е д н и х састојака. З б о г велике количине гвожђа, хлорофила и витамина, спанаћ је веома користан у л е ч е њ у анемије. К а р о т и н утиче на раст, па се препоручује деци и бебама. Витамини и м и н е р а л н е соли к о р и с н и су р е к о н в а л е с ц е н т и м а и т р у д н и ц а м а . К а л и ј у м подстиче процес мокрења, олакшава рад срца и бубрега, снижава крвни притисак. v

:

3

6

К У П У С . Купус је незаменљива намирница и има широку примену код нас. П р е ко лета употребљавамо купус као салату, а зима не м о ж е ни да се замисли без киселог купуса. Б о г а т је миералним састојцима (калијум, г в о ж ђ е , магнезијум, сумпор, бакар). Најновија и с т р а ж и в а њ а су показала да се купус по садржају витамина С може м е р и т и са л и м у н о м и п о м о р а н џ о м . Нису з а н е м а р љ и в и ни витамини У, В, и каротин (провитамин А). Са купусом се уносе у организам најактивнији елементи за одржавање б и о л о ш к е равнотеже организма и за одбрану организма од разних болести, међу којима је најзначајнија скорбут. Кисели купус је одличан извор витамина С у з и м с к о м п е р и о д у и он сузбија п р о ц е с т р у љ е њ а у ц р е в и м а , п о с п е ш у ј е с т о л и ц у и избацује из црева отровне материје. С о к од свежег купуса м о ж е успешно лечити ч и р на ж е л у ц у и з а п а љ е њ е д е б е л о г црева. Овај сок не сме да стоји у ф р и ж и д е р у , већ се увек припрема непосредно пред употребу. Не сме се ни загревати јер губи л е к о вита својства. У зеленим л и с т о в и м а купуса налазе се велике к о л и ч и н е х л о р о ф и л а који утиче на п о в е ћ а њ е к о л и ч и н е х е м о г л о б и н а у крви. Т а к о је купус и о д л и ч н о средство п р о т и в анемије. Купус има и д и у р е т и ч к о дејство.

К А Р Ф И О Л . Ово врло декоративно и здраво поврће у облику руже има велику х р а н љ и в у вредност и и з в а н р е д н о пријатан укус. Б о г а т је б и љ н и м уљима, ш е ћ е р о м и минералним састојцима. Од минералних састојака садржи највише калијума, фосф о р а и сумпора. Одликује се и присуством ц е л у л о з е и суве материје. К а р ф и о л је богат в и т а м и н о м С па му по хранљивости, садржају суве материје и витамина многи дају п р е д н о с т н а д к у п у с о м . Т р е б а у п о т р е б љ а в а т и њ е г о в о л и ш ћ е ј е р о н о с а д р ж и најважније састојке. Л и ш ћ е се м о ж е кувати заједно са главицом и послагати унаоколо. А к о с е г л а в и ц а п р и п р е м а п о с е б н о , о д л и ш ћ а с е м о г у н а п р а в и т и о д л и ч н а в а р и в а , супе и слично, или се м о ж е комбиновати са осталим поврћем. Ш А Р Г А Р Е П А је н е з а м е н љ и в а храна-лек. Н а р а н џ а с т а боја ш а р г а р е п е

која ј е

в а ж н а за д е к о р а ц и ј е и п р и п р е м у м н о г и х ј е л а , в е о м а је в а ж н а . Ту боју ш а р г а р е п и даје каротин, којег ни у једном другом поврћу нема у толикој количини. К а р о т и н је с у п с т а н ц а и з које н а с т а ј е в е о м а в а ж а н в и т а м и н А . Ш т о ј е боја к о р е н а и з р а з и т и ј е наранџаста то је садржај к а р о т и н а већи. Ш а р г а р е п а обилује и другим витаминима: В,, В , В , В . РР. D , Е и Н . Т а к о ђ е ј е б о г а т а м и н е р а л н и м с а с т о ј ц и м а . Б р о ј н а с у и л е к о 2

5

б

вита својства ш а р г а р е п е . К а р о т и н којег смо споменули, б л а г о т в о р н о делује на ж е лудац, црева, очи и кожу. Јача кости и повећава отпорност према инфекцијама; повећава број црвених крвних зрнаца и сузбија анемичност; б л а г о т в о р н о делује на рад ј е т р е , п о б о љ ш а в а вид. С о к од ш а р г а р е п е о т к л а њ а в и ш а к к и с е л и н е у ж е л у ц у . Н и к а д а не л,уштите шаргарепу к а о к р о м п и р ил и неко друго поврће, јер сс управо у с п о љ а ш њ е м о м о т а ч у налазе најважнији састојци. П е р и т е је ч е т к о м под м л а з о м водс. Ц Е Л Е Р је веома корисно поврће и треба га ч е ш ћ е употребљавати у исхрани. П о т в р ђ е н о је да је богат в и т а м и н и м а и м и н е р а л и м а и у т о м погледу надмашује многе в р с т е п о в р ћ а . У њ е г о в с а с т а в у л а з е м и н е р а л н и састојци, п о с е б н о к а л и ј у м , натријум, калцијум, ф о с ф о р и други олиго и микро-елеменати. М о ж е се користити ц е л а б и љ к а - и њ е н н а д з е м н и и п о д з с м н и део. Ц е л е р је изврсна н а м и р н и ц а у свом подземном и надземном делу.

К о р е н има већу енергетску вредност, а л и ш ћ е се

одликује в е ћ и м с а д р ж а ј е м в и т а м и н а и м и н е р а л н и х састојака. О с и м в и т а м и н а С у вел и к и м к о л и ч и н а м а целер садржи к а р о т и н и готово све витамине групе В, витамине К и Е. Ц е л е р је в е о м а к о р и с н о п о в р ћ е за о н е који имају п р о б л е м а са с т о м а к о м . С м и рује нерве. С и р о в ц е л е р т р е б а јести ш т о ј е м о г у ћ е в и ш е , ј е р с е т а к о н а ј б о љ е искоришћавају његови хранљиви и л е к о в и т и састојци. П А Ш К А Н А Т . Т е ш к о ј е о б ј а с н и т и з а ш т о с с п а ш к а н а т к о д н а с н е гаји у в е ћ и м к о личинама и з а ш т о у јеловницима породице не заузима оно место које би му по свим правилима припадало. По својим хранљивим и л е к о в и т и м својствима он спада у ред највреднијих повртарских култура, д о к је код нас у неким крајевима г о т о в о непознат. О н о ш т о п а ш к а н а т издваја од осталог коренастог поврћа је висок садржај минералних састојака. Готово пола од тога отпада на калијум, ш т о је од посебног физио л о ш к о г значаја. Калцијума и ф о с ф о р а има подједнако. Поред тога богат је магнезијумом и с у м п о р о м , а нису безначајне ни к о л и ч и н е г в о ж ђ а и б а к р а . Н а т р и ј у м а и м а релативно

мало.

Витамински

састав

пашканата

сличан је

витаминском

саставу

осталог коренастог поврћа. Највише има витамина С. К о р е н и л и ш ћ е пашканата изврстан су диуретик, подстичу излучивање мокраће, и с т е р и в а њ е г а с о в а и з ж е л у ц а и ц р е в а , р е г у л и ш у к р в н и п р и т и с а к . А к о с е к о р и с т и густа супа од п а ш к а н а т а и п р а з и л у к а захваљујући њ е н о м д и у р е т и ч к о м дејству доћи ће до смањења телеснс тежине. ПЕРШУН. Тешко је замислити јеловник савремене домаћице без першуна. То се види и из напгах р е ц е п а т а где се у в е к на крају н а р о ч и т о препоручује у п о т р е б а першуновог листа.

П е р ш у н се употребљава као зачин, за п о б о љ ш а в а њ е ароме јела, а често се гранчица першуна употрсбљава само као декорација. Ц е л а биљка је вредна, корисна и хранљива намирница. Б о г а т је минералним састојцима. П о л о в и н а тих састојака отпада на калијум, а остало на гвожђе, калцијум, манган, магнезијум, бакар и остале микроелементе који су важни за људски организам. А л и о н о ш т о першун сврстава у ред не само изузетних зачина нсго и високовредних намирница је садржај витамина, пре свега витамина С. К о л и ч и н а витамина С у листу першуна је 4 пута већа од количине истог витамина у корену. То је врло богат природни извор витамина С, најбогатији досад познат после ш и п к а и плода боровнице, наравно у свежој н а м и р н и ц и . П е р ш у н је б о г а т и к а р о т и н о м ( п р о в и т а м и н А ) , а с а д р ж и и г о т о в о све в и т а м и н е групе В, м е ђ у које је најзначајнији В , који је и н а ч е в р л о р е д а к у бњљкама. Овај витамин, уз г в о ж ђ с , п о в о љ н о делује на обнавл>ање црвених крвних зрнаца. 1 2

Першун је познат као изванредан диуретик. Подстиче излучивање мокраћс а утиче и на п о в е ћ а н о и з л у ч и в а њ е соли. Препоручује се при о б о љ е њ и м а бубрега и мокраћног мехура, појави каменца у бубрегу, хипертрофији и запаљењу простате, о т е ж а н о м м о к р е њ у , реуми, артритису, гојазности, цслулитису и сл. Он је т а к о ђ е пријатељ јетре па се користи као допунска терапија при упали јетре и против жутицс. И з в р с т а н је аперититв, подстиче л у ч е њ е ж е л у д а ч н и х сокова, п о б о љ ш а в а варење, смирује грчеве и спречава стварање гасова у цревима. З а б е л е ж е н о је и п о в о љ н о деловање першуна на циркулацију крви, па се препоручује о с о б а м а са срчаним с м е т њ а м а . Л и ш ћ е першуна т р е б а узимати сирово, јер се кувањем р а з а р а витамин С, а л е к о в и т а етарска уља испаравају. Н е м о ј т с стварати залихе п е р ш у н о в о г л и ш ћ а , јер се стајањем услед оксидације и утицаја светлости так о ђ е губи витамин С. П е р ш у н је најбоље брати и н а б а в љ а т и свакодневно, у количини која је довољна за оброк, насецкати га и обилно посути по јелу непосредно пре с е р в и р а њ а . Н е м а јсла које п е р ш у н својим к а р а к т е р и с т и ч н и м м и р и с о м не оплемењује, при сервирању улепшава му изглед, а када т о м е додамо његово благотворно деловање на организам, требало би да се свакодневно налази на нашој трпези. По м о г у ћ н о с т и т р с б а га узгајати у својој б а ш т и , а м о ж е се гајити и у с а н д у ч и ћ у на балкону или тераси и т а к о увек имати при руци свеж першун. Ц В Е К Л А је к о р и с н о поврће које се м о ж е користити г о т о в о целе године. Б о г а т а је в и т а м и н и м а и м и н е р а л и м а и има л е к о в и т о својство. У њој н а л а з и м о г о т о в о све мин е р а л н е састојкс. О н а садржи и одређену количину к о б а л т а који учествује у стварању витамина В , ш т о је в а ж н о за вегетаријанце, који не једу никакве намирнице ж и вотињског порекла. Витамин В налази се у намирницама животињског порекла, док га у поврћу углавном нема. А недостатак тог витамина је идеална подлога за анемију, ј е р н а в е д е н и в и т а м и н учествује у с т в а р а њ у е р и т р о ц и т а у к р в и . З б о г т о г а је ц в е кла један од најбољих природних лекова за л е ч е њ е анемије. 1 2

р

Б Е Т А Н И Н и Б Е Т А И Н сврставају цвеклу у л е к о в и т о поврће које учвршћује крвне жиле, регулише крвни притисак и смањује ниво холестерола у крви, подстиче функцију јетре. З б о г присутности јода препоручује се старијим особама и онима који пате од а р т е р и о с к л е р о з е . Ц в е к л а је неопходна за с т в а р а њ е чврстих костију и здраве крви. Захваљујући ф о с ф о р у и витаминима из групе Б, она регенерише нервна влакна. Ц в е к л а је одлично средство за спречавање појаве рака. Не заборавите да је сок од цвекле најбољи лек за увећање броја црвених крвних зрнаца и уошпте за п о б о љ ш а њ е крвне слике. К Е Л Е Р А Б А је код нас занемарено поврће и нема већу примену, а врло је лепа и з а н и м љ и в а биљка. Д о к јс млада, в р л о ј е укусна, сочна и мекана, па се м о ж е прип р е м а т и за ј е л о у виду салате, али се и п а к м о ж е и кувати и пећи к а о г о м о љ а с т о поврће. К е л е р а б а се м о ж е јести само док је млада и не м о ж е се чувати јер убрзо постаје д р в е н а с т а , т в р д а и није за ј е л о . З б о г т о г а је с в р с т а в а м о у с е з о н с к о п о в р ћ е кратког века.

К е л е р а б а је у т е х н о л о ш к о ј з р е л о с т и н е ж н а , с о ч н а и в р л о укусна н а м и р н и ц а , високе хранљиве вредности. С а д р ж и суве материје, протеине, б и љ н а уља, ш е ћ е р е , цел у л о з у и м и н е р а л н е м а т е р и ј е . Од в и т а м и н а најбогатија је в и т а м и н о м С, а з а т и м витамином В,. У младом лишћу има в и ш е витамина и минералних соли него у јабучици, н а р о ч и т о к а р о т и н а и ф о с ф о р а . Р О Т К В А ј е изузетно богата калцијумом и магнезијумом. О н а т а к о ђ е садржи калијум и арсен, у м а л и м к о л и ч и н а м а . Р о т к в а п о в о љ н о делује и на нервни систем ј е р садржи ф о с ф о р . Она је природни лек за сузбијање и л е ч е њ е неких обољења. У првом реду р о т к в а с т и м у л и ш е излучивање ж у ч и излучивање слузи из органа за дисање, па се препоручује за л е ч е њ е бронхитиса, прехладе и кашља. Не пропустите да у в р с т и т е р о т к в у у свој ј е л о в н и к . Ј е д и т е с а м о с в е ж у р о т к в у или у к о м б и н а ц и ј и са друг и м п о в р ћ е м . С а л а т у о д р о т к в е з а ч и н и т е с и т н о сеп,каним п е р ш у н о м или б о с и л ж о м . К Р О М П И Р , Од свог поврћа к р о м п и р је најрасЈпрострањенија н а м и р н и ц а на свету. Он не с а м о ш т о се узгаја за људску исхрану, в£ћ о д р е ђ е н и д е о иде и с к љ у ч и в о за потребе хемијске, прехрамбене и ф а р м а ц е у т с к е индустрије, или као високовредна сточна храна. Састоји се од бсланчевина, масти и угљених хидрата, пре свега скроба. Он садржи и знатне количине минералних састојака неопходних људском организму - калцијума, мангана, ф о с ф о р а , г в о ж ђ а , бакра, цинка и молибдена. Од в и т а м и н а најбогатији је в и т а м и н о м С, а з а т и м в и т а м и н и м а В, и В,. Д о к се у д р у г и м в р с т а м а п о в р ћ а витамин С кувањем добрим делом уништава, у кромпиру се он потпуно губи т е к ако се кува ољуштен и нарсзан. Куван са кором, кромпир ће сачувати трсћину количине витамина Ц, а печен са кором у целости. К о р а кромпира осим тога садржи фосф о р , е л е м е н т који с п р е ч а в а каријес. З а т о т р е б а ш т о ј е м о г у ћ е ч е ш ћ е јести к р о м п и р са кором. Б Е Л И Л У К се од давнина употребљава као лек и храна. Лак је за варење, проч и ш ћ а в а крв, о м е к ш а в а крвне судове, смањује крвни притисак. Изузетно је ефикасан л е к п р о т и в цревних паразита и о б о љ е њ а желуца. Б е л и л у к м о ж е с п р е ч и т и ствар а њ е масних н а с л а г а у а р т е р и ј а м а и т а к о зауставити развој а р т е р и о с к л е р о з е и срчаних о б о љ е њ а . Б е л и л у к п о в о љ н о делује и у б о р б и п р о т и в хипогликемије (ниска к о л и ч и н а ш е ћ е р а у к р в и ) . П о к а з а л о с е д а с е н е к и о д с а с т о ј а к а б е л о г л у к а који сад р ж е с у м п о р одликују и посебним ч и н и о ц и м а који р с г у л и ш у м е т а б о л и з а м , па т а к о могу допринети нормализовању високе или ниске количине ш е ћ е р а у крви. Бели л у к ј е т а к о ђ е о д л и ч н о с р е д с т в о з а о т к л а њ а њ е ш т е т н и х о с т а т а к а , ј е р п о б о љ ш а в а општи м е т а б о л и з а м и има стимулативно дејство на јстру, ж и в ч а н и систем и циркулацију к р в и . Нагласимо да је главни састојак белог лука једна уљаста супстанца названа А Л И Ц И Н . О н а даје к а р а к т е р и с т и ч а н м и р и с б е л о м луку и има ј е д н а к о а н т и б а к т е ријско дејство. Б е л и лук је д о б а р у б о р б и против грипа и бронхитиса. Он делује на дисајне о р г а н е . Т а к о ђ е је з а п а ж е н м а њ и п о с т о т а к о б о л е л и х од р а к а т а м о где је у свакодневну исхрану увршћен бели лук јер је доказано да минерал у траговима, ( Г Е Р М А Н И Ј ) делује превентивно када је у питању ово о б о љ е њ е . Бели лук такођс помаже зарастању рана и опекотина. Заиста се треба сложити са констатацијом да је бели лук чудотворац. Употребљавајмо га у исхрани ш т о је могуће чешће. Ц Р Н И Л У К се за јело користи т о к о м целе године - од лепе белс стабљике у пролеће (млади лук), па преко развијене а недозреле главице (луковице) током лета, до з р е л е суве луковицс с п р е м љ с н е за зиму. Н и к а д а не одбацујте надземни део (перје) младог лука, јер је оно готово једнако вредно као и подземни део стабљике. О н о ш т о је у луку највредније, к а к о у п р с х р а м б е н о м т а к о и у л е к о в и т о м смислу, је садржај м и н с р а л н и х састојака и витамина. Од м и н е р а л н и х соли највише има калијума и с у м п о р а , з а т и м о л и г о - и м и к р о - е л е м е н а т а , а од в и т а м и н а к а р о т и н (провит а м и н А ) , в и т а м и н а В, и В,, Е, Н, К, Р и в и т а м и н а С. Од л е к о в и т и х с а с т о ј а к а најва-

ж н и ј и су г л и к о з и д и , е т е р и ч н о у љ е које му даје к а р а к т е р и с т и ч а н м и р и с и укус, р о д а новодонична киселина. затим један биљни хормон сличан инсулину. Лук је за организам најкориснији ако се узима у сировом стању. Међутим, кувањ е м не губи м н о г о од својих к о р и с н и х састојака к а о друго п р о в р ћ с , о с и м д с л и м и ч н о е т е р и ч н о ул>е и в и т а м и н С . Л е к о в и т а својства лука: спречава развој микроба. р е г у л и ш е ниво ш е ћ е р а у крви, о л а к ш а в а и с к а ш љ а в а њ е , делује к а о лаксатив. Ц р н и л у к се препоручује и у л е ч е њу срчаних болести и дијабетеса. Најзад, он е ф и к а с н о р е г е н е р и ш е нервне ћелије. П Р А З И Л У К . По биохемијском саставу празилук је н е ш т о сиромашнији од нпр. црвеног лука и б е л о г лука, али је у неким другим састојцима неупоредиво богатији и делотворнији. Е т е р и ч н о у љ е које садржи сумпор, а којим је п р а з и л у к веома богат, сматра се данас њ е г о в о м најделотворнијом супстанцом у процесу варења. Он подстиче излучивање пробавних сокова желудачних и цревннх жљезда, јетре и жучи, при ч е м у с п р е ч а в а т р у љ е њ е и в р е њ е у ц р е в н м а . Он је изврстан д и у р е т и к , који својим благим д е л о в а њ е м без надражаја подстиче излучивање м о к р а ћ е . Од хранљивих састојака празилук има угл.ене хидрате и биљна уља. Од витамина најзаступл,енији је в и т а м и н С, д о к је о с т а л и х в и т а м и н а н е ш т о м а њ с , али нису зан е м а р љ и в и : с а д р ж и г о т о в о све в и т а м и н е групе В, к а р о т и н и в и т а м и н Е. По свом биохемијском саставу идеалан је поготово у пролеће за јачање организма када се након зимске исхране осећамо уморно услед недостатка свежег воћа и поврћа. У празилуку има доста б и љ н е слузи, а п о з н а т о је да б и љ н а слуз позитивно делује на и з л у ч и в а њ с слузи из дисајних органа, па се препоручује о с о б а м а које болују од бронхитиса, п р е х л а д е и упале дисајних путева. П р а з и л у к је к о р и с т а н и за болеснике који имају п р о б л е м а са п е с к о м и к а м е н о м у б у б р е з и м а . К о р и с т и т е празилук са бујним, свежим н зеленим п е р у ш к а м а , користите целу с т а б љ и к у (бели д е о и л и ш ћ е ) , ј е р је п о з н а т о да у л и ш ћ у има н е к о л и к о пута в и ш е вит а м и н а н е г о у б е л о м делу. С т о г а јс п о г р е ш н о п р и п р е м а т и само б е л и део, а онај зелени одбацивати.

КАКО ТРЕБА ПРИПРЕМАТИ

ПОВРЋЕ?

П о с т а в љ а се п и т а њ е која је најбоља м е т о д а за п р и п р е м а њ е поврћа: к у в а њ е у води, у пари, п е ч е њ е или п р ж е њ с . И л и нијсдна од њих. Л с п изглед, о б л и к и састав о б р о к а у нама буди ж е љ у за јелом. С в а к а к о да је поврће најбоље јести у његовом природном стању, јер се сматра да се к у в а њ е м разарају ензими и природни витамини. М е ђ у т и м , постоје и о д р е ђ е н е врсте п о в р ћ а које м о р а м о т е р м и ч к и обрадити, ј с р је то најбоље за н а ш е з д р а в љ е (кромпир). А л и , о б р а т и м о п а ж њ у сваки пут када кувамо одређенс намирнице на следеће чињенице: 1. З а п р е м и н а воде у којој се п о в р ћ с кува н е к а буде ш т о м а њ а и с т а в љ а ј м о п о в р ћ с у м л а к у воду. 2. Т е м п е р а т у р а на којој се кува п о в р ћ е т а к о ђ е је битна. А к о је она висока, п о в р ћ е ће у мањој мери сачувати хранљиве састојке. З а т о кувајмо поврће на нижој тс ператури и са поклопцем на шерпи, јер ћемо тако смањити укупно време кувања. 3. С м а њ е н и м д е л о в а њ е м ваздуха сачуваће се се они витамини који се не могу одрж а т и у процесу познатом к а о оксидација. О в о се д е ш а в а само онда када се ваздух сједини с п о в р ћ е м у току кувања. 4. Кувајмо п о в р ћ е на пари када год је то могуће, јер ћ е м о т а к о сачувати витамине. Ј о ш неколико практичних савета што се тиче поврћа!

П р и п р е м а ј т е ш т о више и ш т о ч е ш ћ е сирово поврће, наравно, о н о које је прикладно за такву употребу. Једино сирово поврће садржи природне састојке у потпуности. Свака прерада, па и она најминималнија, смањује б и о л о ш к у вредност поврћа. Припремајте сокове од сировог поврћа - шаргарепе, купуса, салате, цвекле. Употребљавајте све врсте поврћа - лиснато, коренасто, гомољасто, лукавичасто, јер ниједно поврће нема све састојке потребне организму. Када год је то могуће, коренасто и гомољасто поврће кувајте на тихој ватри са кором, па га т е к онда љ у ш т и т е и д а љ е припремајте, јер ће оно на тај начин задржати више хранљивих састојака него ољуштено поврће. Не п р ж и т е л у к никада искључиво на уљу, већ га динстајте на тихој ватри са мало воде. Н и ш т а није ш т е т н и ј е од п р е г о р е л о г , з а г о р е л о г , п р е п р ж е н о г и п о т а м н е л о г лука. Избаците запршку јер је брашно пржено на уљу ш т е т н о за организам и т е ш к о с е вари. У м е с т о з а п р ш к е додајте п о в р ћ у м л е в е н е ж и т а р и ц е , б р а ш н о о д соје, л е б л е бије, з о б е н е пахуљице, скроб... Употребљавајте зачине и зачинске траве. Тиме оплемењујемо поврће а осим тога ш т о п о б о љ ш а в а ј у укус јелу, з а ч и н и имају и л е к о в и т а својства.

ЖИТАРИЦЕ

Од многобројних ж и т а р и ц а попут хељде, проса, р а ж и , јечма, зоба, кукуруза, пиринча, а ипак одвајамо пшеницу, која се највише користи у исхрани човека. Т о к о м времена, ч о в е к ј е пшеницу претворио у једини извор из којегје добијао б р а ш н о за с п р а в љ а њ е хлеба. Из б р а ш н а се издваја све о н о ш т о је д о б р о и з д р а в о и једе се " л о ш хлеб". Све остале ж и т а р и ц е су деградиране јер се користе за сточну исхрану. Ретки појединци који уживају у богатству хлеба с п р а в љ е н о г од интегралних ж и т а р и ц а . Д а н а ш њ и модерни ч о в е к цивилизације је прихватио л о ш хлеб, а остале н и ш т а мање вредне ж и т а р и ц е неправедно су потиснуте, нс у други план, већ готово сасвим елиминисане из исхране саврсменог човека. К Л И Ц Е . З р н о сваке житарице састављено је из с п о љ а ш њ е г дела или омотача, у н у т р а ш њ е г д е л а е н д о с п с р м н и к л и ц е . К л и ц а је и з в о р ж и в о т а и р е п р о д у к ц и ј е и у њој се н а л а з е н а ј в а ж н и ј и састојци з р н а , ( б е л а н ч е в и н е , м а с т и и в и т а м и н и ) . А у процесу к л и ј а њ а , када з р н о и з л о ж и м о о д р е ђ е н о ј влази и т о п л о т и , п о к р е ћ е се ж и в о т н и процес и д о г а ђ а се н е ш т о ш т о ч о в е к ни дан данас не м о ж е одгонетнути. А л и , неш т о му је ипак познато: послсдице тог процеса. Установљено је наиме да у процесу клијања зрно има много више витамина него у стану мировања. Ч а к се ствара и витамин С. К л и ц е је најбоље јести и п р и п р е м а т и након 70 сати од п о т а п а њ а у воду, а в р е м е н а к о н т о г а к л и ц а т р о ш и за в л а с т и т и р а с т и њ и х о в б о г а т и с а д р ж а ј се смањује. К а к о се добијају клице? Да не би д о ш л о до забуне, в а љ а л о би одмах на почетку нагласити да постоје две врсте клица. К л и ц а је, ако се посматра грађа, мањи део зрна. Када се зрно стави да под о д р е ђ е н и м у с л о в и м а , клија, тај н о в и и з д а н а к о п е т н а з и в а м о к л и ц о м . Д а н а с индустрија издваја к л и ц е , нпр. п ш е н и ч н е , у н е п р о к л и ј а н о м о б л и к у и продаје их под комерцијалним називом "клице". То су механички издвојене клице. Данас је доста п р о ш и р е н а м е т о д а к л и ј а њ а з р н е в љ а , па је п р е п о р у к а о п р е д е л и т и се за овај н а ч и н добијања клица. Постоји в и ш е метода за добијање клица то јест за исклијавање зрна. Најједноставнија м е т о д а је следећа: У з е т и м а њ у ш о љ и ц у чисте, п р о б р а н е и о п р а н е п ш е н и ц е и ставити је у теглу з а п р е м и н е 2 литра. П о л о в и н у т е г л е налити водом. О т в о р прекрити чистом газом и учврстити је гумицом. Теглу ставити на светло место на собној т е м п е р а т у р и . Сутрадан теглу промућкајте, оцедите воду кроз газу, додајте свежу воду, промућкајте и одмах процедите. Теглу п о л о ж и т е в о д о р а в н о да слој п ш е н и ц е буде ш т о т а њ и . Т е г л а м о ж е стајати и у с п р а в н о , с ф е к а т ћ е б и т и исти. Д о л и в а њ е и ц с ђ е њ е воде п о н а в љ а т и два пута сваког дана. С в а к и пут кад доливате воду у теглу, о к р е н и т е теглу да стоји на грлићу, јер ће т а к о сва вода о т и ц а т и из те-

г л е и н е ћ е д о ћ и д о т р у љ е њ а з р н а . Н а к о н 7 0 с а т и к л и ц е ћ е н а р а с т и о д 0 . 5 д о 1.5 ц м . и т а д а су н а ј б о љ е за у п о т р е б у . Друга метода за добијање клица је к о р и ш ћ е њ е оргиналне посуде за аутоматско клијање која се м о ж е н а б а в и т и у иностранству. О н а се састоји из 4 посуде које су п о с т а в љ е н е једна изнад друге. П р в а посуда служи за п о т а п а њ е зрна у води. а онда се н а б у б р е н а зрна д р у г о г дана р а с п о р е д е на све т р и посуде у т а н к о м слоју које су изнад ове прве посуде. О н е имају к а н а л е за одвод воде (ситне рупице по ц е л о м дну посуде) т а к о да када квасимо, односно в л а ж и м о зрна та вода о т и ч е у п р а в о у посуду која ту воду скупља. На врху ч е т в р т е посуде постоји п о к л о п а ц који ш т и т и зрна, а касније и к л и ц е од п р љ а в ш т и н е и других н е ч и с т о ћ а . А п е л у ј м о на о н е којима први пут овај е к с п е р и м е н т не успе да се не разочарају. Ево разлога зашто им се то десило. Семе м о ж е бити лошег квалитета, престарело и као т а к в о неће проклијати или ће само делимично проклијати. Веома ниска или пак превише висока температура такође м о ж е бити један од узрока неуспеха. Најб о љ а т е м п е р а т у р а за к л и ј а њ е је од 10 до 15°С. С е м е б е з д о в о љ н о в л а г е т а к о ђ е неће проклијати. Овакве пропусте и грешке ваља одмах уочити и у наредном покушају треба избегавати и тада ћемо добити лепе, укусне и сочнс клице. Пшеница, поред тога ш т о се употребљава у облику хлеба, теста, каша употреб љ а в а се и у виду п ш е н и ч н и х к л и ц а . П ш е н и ч н е к л и ц е су у и с т о в р е м е х р а н а и лек. Од њих нема б о љ е г средства за ј а ч а њ е организма. О р г а н с к и ф о с ф а т и , којих има у п ш е н и ч н о ј клици, п о м а ж у свима којима недостаје снага м и ш и ћ а , чије је о п ш т е стање лоше, и којима треба да се побољша рад органа за варење. П о р е д тога, пшенична клица је изузетно богата магнезијумом, правим антиканцерозним средством који такође помаже да се повећа природни имунитет. Једном речи, пшеничне клице су и з у з е т н о с р е д с т в о п р о т и в м н о г и х б о л е с т и . А л и т о није све: П ш е н и ч н а к л и ц а садржи т а к о ђ е калцијум, ф о с ф о р и витамин В,, који обнављају нервни систем. Из тог разлога ниједан лек не вреди вишс од п ш е н и ч н и х клица када је у л е ч е њ е разних врста депресија. У п ш е н и ч н о ј к л и ц и налазе се и многи други корисни састојци: нпр. витамин Е, који је е ф и к а с н о средство у борби против астме, ш е ћ е р н е болести, болести срца, стерилитета и извесних о б л и к а рака; калијумкарбонат, г в о ж ђ е и цинк који о б н а в љ а ј у к р в и п о м а ж у у б о р б и п р о т и в а н е м и ј е ; з а т и м у љ е . које с п р е ч а в а затвор; п о м а ж е и о к о ш т а в а њ у . У к р а т к о , п ш е н и ч н е к л и ц е су најбоље средство за јач а њ е које је до сада п о з н а т о , к а к о за децу, т а к о и за с п о р т и с т е , ж е н е у д р у г о м стању, а и за о н е који п а т е од д е к а л ц и ф и к а ц и ј е и д е м и н е р а л и з а ц и ј е .

У 100гр.

Калцијума

Бели хлеб

14 mg

Цело пшен. зрно

45 mg

Пшен. клица

71 mg

О в е б р о ј к е п о к а з у ј у д а п ш е н и ч н а к л и ц а с а д р ж и 700 п у т а в и ш е м а г н е з и ј у м а , 5 пута више калцијума и 12 пута више ф о с ф о р а од белог хлеба. Л е т и је н о р м а л н о да се већ после 24 часа појаве мали бели врхови на зрну пшенице, и то је з н а к да је м о ж е м о јести. З и м и јој т р е б а д в о с т р у к о в и ш е в р е м е н а и не з а б о р а в и т е : п ш е н и ц у за клијање и сва семена за клијање н а б а в љ а ј т е у специјализов а н и м п р о д а в н и ц а м а , к а о б и о л о ш к и п о т п у н о здраву храну. П р и л и к о м к у п о в и н е сем е њ а т р е б а водити рачуна о њ е г о в о м квалитету, з а т и м да их инсекти нису нагризли и да зрна нису т е р м и ч к и и хемијски третирана. С е м е које је т е р м и ч к и о б р а ђ е н о не м о ж е да проклија. Т а к о ђ е изломљена зрна не могу да проклијају јер немају никакву вредност.

Н е м а с е м е н к с из које не м о ж е м о д о б и т и клицу. Једине с е м е н к е које нису јестиве су семенке парадајза и к р о м п и р а јер су отровне. Л у ц е р к и н о семе се сматра "краљицом клијања." Т а к о ђ е , м о ж е м о добити укусне и здраве клице из пшенице, сочива, п а с у љ а , л е б л е б и ј е , п р о с а , с у н ц о к р е т а итд. Клице м о ж е м о да користимо као додатак супама, поврћу, намазима, сендвичима, салатама. К а д год је то могуће т р е б а избегавати кулинарску обраду клица и користити их сирове. К л и ц е не т р е б а никад кувати; оне су најукусније када су свеже. П ш е н и ч н е клице могу да се самељу и да се у сировом стању употребе к а о додатак здравим десертима. Такође клице м о ж е м о додавати воћним салатама и салатама од поврћа. Разни напици могу да се употребљавају у комбинацији са клицама. М о г у се прелити соком од парадајза, разним воћним соковима, а т а к о ђ е и разним врстама м л е к а (сојино, к о к о с о в о , м л е к о од житарица...). Н а п и ц и о б о г а ћ е н и садржајем клица в е о м а су х р а н љ и в и . Супе су м н о г о укусније а к о им се додају к л и ц е . К р е м - ч о р б а м а ј е д н о с т а в н о т р е б а додати ш а к у к л и ц а п р е с л у ж е њ а . Н е ж н е к л и ц е н е т р е б а кувати. Десерти се могу обогатити додавањем свежих клица. Сладоледу и воћним дес е р т и м а м о г у се д о д а т и к л и ц е и на тај н а ч и н о б о г а т и т и њ и х о в х р а н љ и в и садржај. К л и ц е којс се могу купити у продавницама здраве хране (индустријске клице) упот р е б љ а в а м о за декорацију кремова и пудинга, ф и л о в а њ е палачинки од интегралног брашна, за посипање преко пита и колача. У свакој породици треба да се стекне навика свакодневног припремања семења за клијање. К л и ц е су всома ј е ф т и н е , али зато н е з а м е њ и в е и драгоцене у савременој исхрани. Ж и т а р и ц е садрже све састојке неопходне организму који утичу на с т в а р а њ е здраве крви, снагу, и з д р ж љ и в о с т , јачину ума. У п о т р е б љ а в а ј т е ц е л о з р н о ж и т а р и ц е када год је то могуће, јер само цело зрно осигурава максимално и с к о р и ш ћ а в а њ е хранљивих састојака. Х л е б од интегралног зрна ж и т а р и ц е је м н о г о вреднији него онај из кога је м л е в е њ е м о д с т р а њ е н а љуска (мекиње). Б е л и хлеб не м о ж е да да телу храну коју н а л а з и м о у црном. С т а л н а употреба хлеба од просејаног б р а ш н а не м о ж е да о д р ж и т е л о у здравом стању. Х л е б од ф и н о г б р а ш н а н е м а о н е х р а н љ и в е састојке који могу да се нађу у хлебу од црног, непросејаног б р а ш н а . То је чест узрок затвора и других здравствених тегоба. Ц р н и хлеб се добија од интегралног б р а ш н а и то - м л е в е њ е м целог зрна ж и т а рице. Најквалитетнија брашна су она која се мељу на воденици, при малој брзини. П р и добијању б е л о г б р а ш н а губи се 9 0 % витамина Е, затим, 9 3 % витамина В,, гвож ђ е , б и о л о ш к и вредне беланчевине, цинк, р и б о ф л а в и н , нијацин, ф о с ф о р , бакар, б и љ н а в л а к н а . В и т а м и н Е је в р л о з н а ч а ј а н ј е р ш т и т и од р а к а и п о д м л а ђ у ј е к р в н е судове. Ц и н к из б р а ш н а добијсног од целог зрна чини нас м а њ е подложнима болестима. Ф о с ф о р даје ч в р с т и н у и л е п о т у з у б и м а и к о с т и м а , а п о с е б н о је в а ж а н у п р о ц е с у памћења и учења. Биотин, којег такође има у црном хлебу, спречава превремено с т а р е њ е к о ж е , косе и костију. Њ е г о в н е д о с т а т а к утиче на вид, п о с е б н о на р о ж њ а ч у . Л е ц и т и н , кога има у црном хлебу, али не и у б е л о м , у к л а њ а наслаге масноће из крвних судова. Ц р н о б р а ш н о је б о г а т о б и љ н и м в л а к н и м а , а она су в и ш е с т р у к о корисна, ј е р упијају о т р о в е и з ц р е в а . Погледајмо до каквих резултата се д о ш л о п о р е ђ е њ е м ове две врсте хлеба: - П о т р е б н о је појести две к р и ш к е белог хлеба да би се добило о н о л и к о пантотенске киселине к о л и к о се добије од једне к р и ш к е црног хлеба. - Из три к р и ш к е белог хлеба добија се витамина В колико из једне к р и ш к е црног, - И з 3,5 к р и ш к е б е л о г д о б и ј е с е м а г н е з и ј у м а к о л и к о и з 1 к р и ш к е ц р н о г х л е б а , - Из к р и ш к е белог хлеба добије се ф о л н е киселине онолико к о л и к о из једне кришке црног хлеба, 6

- Из 4 к р и ш к е белог хлеба добије се хлеба,

калцијума к о л и к о из једне к р и ш к е

црног

- Из 5 к р и ш к и белог хлеба добија се ф о с ф о р а колико из једне к р и ш к е црног хлеба, - Из 10 к р и ш к и белог хлеба добија се биотина колико из једне к р и ш к е црног хлеба. З а р о в о није д о в о љ а н р а з л о г з а р е ф о р м у у исхрани? З а м е н и м о б е л о б р а ш н о црним и пецимо здравс пите, хлебове, колаче. О б о г а т и м о нашу исхрану и бићемо здрави. " А к о ли ј е д е т е , а к о ли пијете а к о ли друго ш т о ч и н и т е , све на славу Б о ж ј у ч и н и т е . " ( 1 . К о р и н ћ а н и м а 10,31).

ВРСТЕ

ЖИТАРИЦА

П Ш Е Н И Ц А је сасвим сигурно најраспрострањенија ж и т а р и ц а на свету. Од ње се м о г у п р и п р е м а т и м н о г е врсте хлеба, а она с а м а с а д р ж и све састојке неопходне људском организму. З р н о пшенице је б о г а т о витаминима из групе В (В,- тијамин, В - р и б о ф л а в и н , В - п а н т о т е н с к а к и с е л и н а , В - п и р и д о к с и н , Bu- ф о л н а к и с е л и н а , В к о б а л а м и н ) , а и м а и б е а т и н а , х о л и н а , а л ф а - т о к о ф е р о л а и др. П ш е н и ц а је једина ж и т а р и ц а у којој има к а р о т и н а (провитамин А ) . Од витамина р а с т в о р љ и в и х у води, пор е д в и т а м и н а из г р у п е В, с а д р ж и и Е, D, и К р а с т в о р љ и в е у м а с т и м а . С а д р ж и и ф о с ф о р , магнезијум, калцијум, и г в о ж ђ е . П р и р о д н и састојци п ш е н и ц е се и с к о р и ш ћ а в а ју само онда а к о се користи цело зрно за исхрану. О д с т р а њ и в а њ е м омотача, мекиња или к л и ц а ( онога ш т о је највредније) у п р о и з в о д њ и б е л о г хлеба и разних производа, од б е л о г б р а ш н а губи се б и о л о ш к а вредност. С а в р е м е н а наука тврди да ц е л о п ш е н и ч н о зрно, добијено од природе, има невсроватна л е к о в и т а својства. 2

3

6

| 2

Р А Ж је врло издржл»ива и распрострањена житарица. Р а ж а н о б р а ш н о је изузетан додатак п ш е н и ч н о м брашну, јер дуго задржава влагу и свежину. Ражени хлеб има специфичан, в р л о угодан мирис и укус и крије у себи значајне лековите потенцијале. У т в р ђ е н о је да ражени хлеб за в р л о к р а т к о време обогаћује крв гвожђем. К л и ц е од р а ж и су изванредно средство за ревитализацију организма, нарочито код анемије. Поред тога, р а ж снижава ниво шећера у крви. Дакле, р а ж је храна и лек. По свом саставу врло је сличан пшеници. И м а н е ш т о више минерала него пшеница и то н а ј в и ш е калијума, м а г н е з и ј у м а , г в о ж ђ а и н а т р и ј у м а , а нису з а н е м а р љ и в и ни калцијум, натријум, сумпор, манган, бакар, цинк, кобалт, ф л у о р и др. У витаминској таблици ражи доминирају витамини групе В. П И Р И Н А Ч . П р е м а м и ш љ е њ у многих нутрициониста једна од најквалитетнијих житарица је интегрални пиринач. Изузетне је хранљиве вредности. Сиромашан је мастима, али је богат скробом ш т о га чини л а к о сварл.ивим. Б о г а т је минералима: највише има ф о с ф о р а и калијума, а нешто мањс магнезијума, калцијума, гвожђа.Од витамина највише има витамина В комплекса и витамина Е. По савременим проценама сматра сс да више од половине човечанства живи претежно од пиринча. Тако ш и р о к а распрострањеност и употреба пиринча као основне намирнице м о ж е се обј а с н и т и с л е д е ћ и м ф а к т о р и м а : п р в о , ј е д н о с т а в н о с е гаји, д р у г о , и м а в р л о в и с о к у био л о ш к у , е н е р г е т с к у и в и т а м и н с к у вредност. К а о и код п ш е н и ц е , сви значајни састојци пиринча налазе се на површини зрна. Када се полира, глазира и избсљује, пирин а ч губи в е ћ и н у својих х р а н љ и в и х и е н е р г е т с к и х својстава. О н а к о б е о и л е п у наш е м тањиру, само увећава н а ш е килограме и изазива затвор. Необрађивани пиринач кувајте дуже него бели и ж в а ћ и т е га добро ако ж е л и т е да ојачате десни. Уврстимо дакле пиринач у н а ш е јеловнике барем једном недељно и користимо га у п о р е д о са д р у г и м н а м и р н и ц а м а да б и с м о искористили њ е г о в б л а г о т в о р н и утицај на успостављање биолошке равнотеже организма. О В А С - З О Б је т а к о ђ е једна од житарица високе биолошке вредности. М о ж е се у п о т р е б љ а в а т и к а о цело зрно, као в а љ а н о зрно, к а о гриз, к а о грубо д р о б љ е н о зрно, к а о б р а ш н о . О в а в а ж н а ж и т а р и ц а има многоструку примену и зато се о њој не сме мислити с а м о к а о о овсеним пахуљицама. М а д а се о овсу мисли в и ш с к а о о сточ-

ној ж и т а р и ц и , о д б а ц и т е о в о м и ш љ е њ е о д м а х , ј е р ј е в р л о б о г а т м и н е р и л и м а , м е ђ у којима има највише калцијума, ф о с ф о р а , калијума, гвожђа, јода, мангана, цинка, бакра, алуминијума, натријума, магнезијума, сумпора, ф л у о р а , б о р а и јода. Витаминска т а б л и ц а зоби садржи т а к о ђ е све најважније витамине: каротин, (провитамин А), витамин из групе В, витамин Е, витамин К, и врло редак витамин Б И О Т И Н . У п р о и з в о д њ и з о б е н и х п а х у љ и ц а с а ч у в а н и су у г л а в н о м сви г л а в н и састојци природног зрна зоби. На примеру ове ж и т а р и ц е м о ж е се најпотпуније сагледати човеков немаран однос према изворима здраве хране. З о б убрзава функцију штитасте ж л е з д е и загрева организам. З а т о је препоручљив да се једе зими. З б о г свог а н т и т о к с и ч н о г дејства, з о б се саветује б о л е с н и ц и м а који имају п о в е ћ а н у уреју и ш е ћ е р н у болест. П о ш т о зоб и з м е ђ у о с т а л о г с а д р ж и и х о р м о н е који п о т п о м а ж у растењу, к а о и многобројне минералне соли и витамине (нарочито витамин D који делује п р о т и в рахитиса), изузетно је п р е п о р у ч љ и в за децу. З о б употребљавајте током зиме у облику к а ш е (прелијте зобене пахуљице неком врстом млека), или као с м е ш у з о б е н и х п а х у љ и ц а са сувим или с в е ж и м в о ћ е м и м с д о м . И а к о спада у ред највреднијих житарица, зоб је нажалост сасвим искључен из јеловника. Ниједна житарица нема у себи т о л и к о значајних састојака неопходних за раст, ф о р м и р а њ е и заштиту људског организма од разних болести као зоб. П Р О С О ј е ж и т а р и ц а којој ј е ч о в е к т е ж е ћ и п о в е ћ а њ у ж и в о т н о г стандарда учинио највећу неправду. Ч о в е к је, откривајући нове намирнице, полако н а п у ш т а о просо да би га данас, г о т о в о сасвим и з б а ц и о из своје исхране. О љ у ш т е н о з р н о проса је врло хранљива ж и т а р и ц а која осигурава човеку готово све неопходне састојке за физиолошку ранотежу организма. Од минерала највише има калијума, ф о с ф о р а и магнезијума. В р е д н а је помена и к о л и ч и н а г в о ж ђ а , калцијума, натријума, сумпора и јода. П р о с о с а д р ж и г о т о в о све в и т а м и н е групе В. П р о с о о б н а в љ а н а ш е ћелије, пом а ж е људима који се баве и н т е л е к т у а л н и м радом и ш т и т и од депресија и умора. Ред о в н а у п о т р е б а п р о с а ш т и т и од кијавице, г р и п а и б р о н х и т и с а , каријеса и даје здраву и лепу косу. О в и х н е к о л и к о основних п о д а т а к а указују на ч и њ е н и ц у да п р о с о ниј е с а м о х р а н а з а п т и ц е , в е ћ јој т р е б а н а ћ и м е с т а и н а т р п е з а м а . К У К У Р У З . У индустријски развијеним земљама, данас се кукуруз г о т о в о и не сматра ж и в о т н о м н а м и р н и ц о м за људску исхрану. И то м а л о кукуруза које се користи у исхрани у о б л и к у инстант б р а ш н а , крупице, м л а д о г з р н е в љ а у л и м е н к а м а , пахуљица, су готове или полуготове намирнице, али се у природном облику р е т к о користе. До ових производа се м о ж е т е ш к о доћи из разлога ш т о се нередовно произв о д е з б о г н е п о у з д а н о с т и т р ж и ш т а . К о д нас, а и у свету, н а ј ш и р у п р и м е н у имају пах у љ и ц е (coniflakes), к а о в р л о здрава и п р а к т и ч н а н а м и р н и ц а . К у к у р у з је л е т њ а ж и тарица, односно топлих г о д и ш њ и х доба: он смирује функцију ш т и т а с т е жлезде, о с в е ж а в а н а ш е т е л о , даје н а м снагу и енергију и п о ж е љ н о је да га к о р и с т е сви, и дсца и одрасли т о к о м лета. Тенденција с м а њ и в а њ а п о т р о ш њ е кукуруза у људској исхрани се наставља, а повећава се њ е г о в удео у исхрани стоке, јер кукуруз је вредна намирница и богат извор б и о л о ш к и вредних састојака и било би неправедно деградирати га искључиво за сточну храну. Од кукурузних к л и ц а добија се в р л о к в а л и т е т н о б и љ н о у љ е које садржи вредну линолну и линоленску незасићену масну киселину, фитостерин и фит о х о р м о н е и витамин Е. Г р о ж ђ а н и ш е ћ е р , за који се о б и ч н о мисли да се добија из грожђа производи се заправо разградњом кукурузног скроба. Х Е Љ Д А . П о р е д т о г а ш т о с е л а к о узгаја, х е љ д а и м а једну в р л о з а н и м љ и в у особину коју н е м а ниједна друга ж и т а р и ц а . На зељастој с т а б љ и ц и развија се и до 2000 крупних и мирисних, белих, ружичастих и црвених цветова, сложених у гроздасте ц в а т о в е , в р л о б о г а т и х н е к т а р о м , п а и х р а д о п о с е ћ у ј у п ч е л е . У н е к и м з е м љ а м а сеју хељду управо због меда, јер је хељдин мед врло квалитетан и цењен. З р н о хељде је богато хранљивим састојцима, минералним солима и витаминима. Од минералних састојака највишс има калијума и ф о с ф о р а , а затим калцијума, магнезијума, натријума и гвожђа. По витаминском саставу зрно хељде слично је оста-

л и м ж и т а р и ц а м а : садржи готово све витамине групе В и знатне к о л и ч и н е нијацина. По хранљивој вредности је више цењена од пиринча. Л а к о се вари, па јс права штета ш т о се ова вредна житарица запоставља, м а л о производи и т е ш к о набавља. А у п р а в о је иделна н а м и р н и ц а за особе са п о р е м е ћ а ј и м а у варењу. за децу и старије о с о б е , п о с е б н о у к о м б и н а ц и ј и с п и р и н ч е м и о с т а л и м ж и т а р и ц а м а . М о ж е м о је јести у облику каше, хлеба или палачинкама. У хељди ћемо наћи ф л у о р , преко потребан н а ш и м з у б и м а и в и т а м и н Р који д о б р о у т и ч е на крвни систем и н е р в н е ћелије. Ј Е Ч А М је једна од најуниверзалнијих зрнастих култура, с врло ш и р о к и м могућн о с т и м а у п о т р е б е у исхрани ч о в е к а , а п о с е б н о се одликује својим л е к о в и т и м својствима. И с т р а ж и в а ч и су утврдили да ј е ч а м садржи и до 3 5 % незасићених масних киселина које смањују ниво х о л е с т е р о л а у к р в и , ш т о није случај ни са ј е д н о м д р у г о м житарицом. Он је т а к о ђ е богат минералним састојцима као ш т о су калијум, фосф о р , магнезијум, калцијум, натријум, сумпор, гвожђе, манган, бакар, цинк, кобалт. ф л у о р и јод. Од витамина садржи г о т о в о све из групе В. К а д а се говори о витаминима у ј е ч м у , з а н и м љ и в о је да се од тзв. ј е ч м е н о г слада који се у п о т р е б љ а в а у производњи пива м о ж е добити б р а ш н о високе хранљиве и витаминске вредности, богат о н а р о ч и т о в и т а м и н о м В који ј е р е д а к у н а м и р н и ц а м а б и љ н о г п о р с к л а , и в и т а м и н Е. То је посебно важно за потпуне вегетаријанце, јер недостатк витамина В може довести до озбиљних поремећаја у организму. О љ у ш т е н а зрна јечма или гершла, налазе највећу примену у исхрани. Т а к о ђ е се користе и ј е ч м е н е пахуљице, крупица и б р а ш н о . Ј е ч м е н и слад ( м а л т е к с ) је б о г а т ф е р м е н т и м а и з б о г т о г а л а к о сварл»ив, подстиче л у ч е њ е ж е л у д а ч н и х сокова и к о р и с т а н је у исхрани особа с болесним ж е луцем, деце и старијих особа, До јечмених производа се код нас т с ж е долази, али т р е б а имати на уму њ е г о в е предности, ј е р је богат с к р о б о м , б и љ н и м мастима, незасићеним масним киселинама, ш е ћ е р о м , ензимима. Ј е ч м е н а слуз која се ствара кувањем о љ у ш т с н о г зрна предствља идеалну храну обол.елих од болести грла и желуца, а к а о т о п л и о б л о г у п о т р е б љ а в а се за с а з р е в а њ е ч и р е в а и у б л а ж а в а њ е о т е к л и н а . Т а к о ђ е се користи као кућни л е к против болова у зглобовима и реуме. К у п к е од јечменог слада л е ч е лишајеве, красте и осипе. П о м а ж е о к о ш т а в а њ у нашег скелета, подмлађује наш органирзам и одржава у добром стању нервне ћслије Осим гершле, која се м о ж е набавити код нас, покушајте набавити и остале ј е ч м е н е п о л у п р о и з в о де, а с в а к а к о ј е ч а м у ц е л о м зрну и о б о г а т и т е своје ј е л о в н и к е , б а р е м с в р е м е н а на време, овом вредном али запостављеном житарицом. Р

р

ЈОШ НЕШТО О ХЛЕБУ С в а к а д о м а ћ и ц а која припрема хлеб т р е б а да зна све о састојцима које употреб љ а в а и к а к о сваки од њих делује. Х л е б је неопходна намирница и зато свака куварица т р е б а да стекне искуство и вештину прављења хлеба. Х л е б м о ж е т е правити не улажући неке посебне напоре, јер његово м е ш е њ е не захтева превише времена. Сви потрсбни састојци се помешају, з а т и м се сачека да се тесто о д м о р и и нарасте па се после тога стави у пећницу и пече. У међувремену, између ових процеса, домаћица м о ж е да обави све другс послове. Да о б р а т и м о п а ж њ у на то који све састојци улазе у састав хлеба: вода, со, квасац и брашно. В О Д А . Вода коју у п о т р е б љ а в а т е з а м е ш е њ е х л е б а м о р а б и т и т о п л а ( о к о 4 5 степени С), дакле, ни хладна ни врела. Т о п л а вода поспсшује д с л о в а њ е квасца. Врела вода разара квасац, док хладна успорава његово дејство. А к о г р е ш к о м употребите хладну воду, ч е к а ћ е т е читав дан да вам хлеб нарасте, међутим, а к о употрсбите врелу воду, то се неће уопште догодити. К В А С А Ц се састоји од сићушних. организама- гљивица. К а д а им се обезбеди погодна средина, гљивице почињу да се размножавају и расту и при т о м е производе гас који хлеб чини л а к и м . М е ђ у т и м , теба знати да о н е у ч о в е к о в о м о р г а н и з м у де-

лују и з а т о х л е б т р е б а д о б р о и с п е ћ и . К в а с а ц у в е ћ а в а х л е б и о н ј е б е з њ е г а т с ж а к з а варење. СО побољшава укус хлеба. Мећутим, и са њом треба бити обазрив, јер превише соли уништава гљивице квасца т а к о да хлеб не м о ж е да нарасте, а и н а ш е м организму м о ж е да ш т с т и превелика количина соли. Б Р А Ш Н О је најважнији састојак који улази у састав хлеба. Н а ј б о љ е б р а ш н о је о н о које није м л е в е н о на индустријски начин, ј е р се т а д а губи сва в р е д н о с т з р н а ж и т а р и ц е . 1 0 0 % и н т е г р а л н о г б р а ш н а од ц е л о г з р н а ж и т а даје снагу и з д р а в љ е и у њ е му има д о в о љ н о х р а н љ и в и х састојака, који су п о т р е б н и ч о в е к о в о м организму.

НАЧИН

ПРИПРЕМАЊА ХЛЕБА

Р а с т в о р и т и квасац у м л а к о ј води којој је додата једна к а ш и ч и ц а меда или смећег шећера. Додати м а л о брашна, т а к о да се добије смеса н е ш т о гушћа него за палачинке. А к о је добар и свеж квасац, у року од 10 минута ће се појавити мехурићи. За то време припремити б р а ш н о од целог зрна (интегрално брашно), ставити га у плас т и ч н и суд за м е ш е њ е т е с т а , па му д о д а т и с о л и и д о б р о и з ј е д н а ч и т и с б р а ш н о м . По ж е љ и у б р а ш н о додати: семенке лана, семенке сусама, бундеве или сукнцокретове семенке, орахе, л е ш н и к е или бадеме, или суво воће у зависности какав хлсб желимо, па опет све и з м е ш а т и са б р а ш н о м . Н а ч и н и т и у д у б љ е њ е у б р а ш н у , додати ускисли к в а с а ц и месити т е с т о уз д о л и в а њ е т о п л с воде. К а д а сте д о б и л и ф и н у , л о п т а с т у м а с у к о ј а с е н е л е п и з а р у к е , д о б р о и т е м е љ и т о и з м е с и т е т е с т о , ј е р ћ е н а тај н а ч и н средина хлеба бити финија. Месити око пет минута. Оставити тесто у посуди па ra прекрити влажном крпом, да се не би сушило. У наредних можда око два сата тесто ће се дизати и оно трсба да нарасте двоструко. Не дозволите му да нарасте више од тога јер а к о спадне тесто, хлеб ће бити сувљи и грубљи, и тада ће бити влажна средина хлеба. П р о с т о р и ј а у којој х л е б н а р а с т а не сме б и т и и з л о ж е н а промаји, а т е с т у н а ј б о љ е о д г о в а р а т е м п е р а т у р а п р о с т о р и ј е од 23-27 с т е п е н и С. К а д а је т е с т о д о в о љ но н а р а с л о , п о с л е ј е д а н до д в а сата, м е с и т с га к р а т к о у суду, а о н д а га п о д с л и т е на м а њ е комаде. У з м и т е комад теста и месите га да би се ослободило ваздушних мехурића. Обликујте по ж е љ и , п о с л а ж и т е у плех за п е ч е њ е хлеба подмазан у љ е м и покријте в л а ж н о м крпом. П о т р е б н о је да опет тесто буде на т о п л о м да би ј о ш једанпут нарасло. Угрејте пећницу на 200 степсни С 10 минута да бисте добили лепу кору, с т а в и т е х л е б у п с ћ н и ц у и п е ц и т е 10 м и н у т а , а о н д а с м а њ и т е на 150 с т е п е н и С и пеците још 60 минута. Х л е б т р е б а да је д о б р о испечен, и најбољс га је јести после једног дана, а ш т о је старији то је здравији. Х л е б треба да је лак и сладак. Не сме да се дозволи ни најмања киселост. Векне треба да су мале и т а к о добро испечене да се ш т о вишс разоре гљивице квасца. Када је т о п а о или свеж, хлеб са к в а с ц е м је т е ж а к за варење. Он не т р е б а да се појави на столу. Д В О П Е К или два пута печсни хлеб је једно од најлакше сварљивих и најукуснијих намирница. Н е к а се о б и ч н о прављен хлеб исече на к р и ш к е и нека се суши у топлој пећници, док не нестане и последњи т р а г влаге. Н е к а к р и ш к е незнатно порум е н е са обе стране. На сувом месту, овај х л е б м о ж е м н о г о д у ж е да се чува него обичан и ако се поново загреје пре употребе он ће бити исто т а к о свеж као и раније. За м е ш е њ е х л е б а увек к о р и с т и т е воду. М л е к о не сме да се употреби. О с и м т о г а што представља додатни трошак, оно чини хлеб много мање здравим. Употреба соде бикарбоне или прашка за пециво приликом прављења хлеба је непотребна и штетна. Сода изазива з а п а љ е њ е желуца и често трује цело тсло. О н а нагриза слузокожу желуца.

ПРАШАК ЗА

ПЕЦИВО И СОДА БИКАРБОНА

Сви дијатетичари се слажу да п р а ш а к за пециво и сода бикарбона, који се т р о ш е у з н а т н и м к о л и ч и н а м а , ш т е т н о делују на о р г а н и з а м . П р е м а т о м е , а к о ж е л и м о да наша храна буде здрава, ови производи не треба да се нађу на нашим трпезама. Д о к квасац постепено диже тесто бактеријским деловањем, прашак за пециво и сода в р ш е исти посао хемијском реакцијом у присуству воде. П р а ш а к за пециво се састоји од соли винске киселине (тартарата и натријума, алуминијум-сулфата или калцијум-фосфата, појединачно или у комбинацији), затим се састоји од соде за печ е њ е јаког а л к а л н о г или базног дејства и главног елемента, као ш т о су пшенични с к р о б и б е л а н ч е в и н е у праху. К и с е л и н а у присуству влаге н е у т р а л и ш е соду и ствара угљену киселину, која се опет распада и испушта воду и гас угљен-диоксид. А к о су кисслина и база б р и ж љ и в о у р а в н о т е ж е н и или спојени, н е п о ж е љ н и р е з у л т а т и сведени су на најмању меру. Ј а к е а л к а л н е соли, м е ђ у т и м , надражују т к и в о о р г а н а за вар е њ е , изазивају к а т а р и разарају витаминс. О в о се н а р о ч и т о односи на соду б и к а р бону, коју н е к и к о р и с т е за н е у т р а л и с а њ е в и ш к а к и с е л и н е у ж е л у ц у или за р е г у л и сање столице. Сода бикарбона као со јаке базе и слабе киселине у додиру са водом - д а к л е , у воденој средини- хидролизује, па један њ е н д е о п р е л а з и у каустичну (живу) соду која в е о м а р а з о р н о делује, оштећује с л у з о к о ж у свих о р г а н а за в а р е њ е , проузрокујући већ с п о м е н у т е к а т а р е и р а н е на о в и м о р г а н и м а за в а р е њ е . Из о в о г а се јасно уочава да сода б и к а р б о н а т р е б а да нестане из н а ш и х кухиња. Д р у г а и в р л о ш т е т н а со је алуминијум-сулфат, д о к је м а њ е ш т е т а н ф о с ф а т који остаје после разл а г а њ а соде б и к а р б о н е . О б и ч н а в е к н а хлеба н а ч и њ е н а с п р а ш к о м за п е ц и в о садржи приличну дозу лаксативних соли. З а т о сви који ж е л е најбољу и најздравију храну, к о р и с т и ћ е увек с а м о квасац за припрему хлеба, колача, пита итд.

МАНЕ ХЛЕБА И МОГУЋИ УЗРОЦИ: 1. К и с е л и укус: а) вода превише топла б) време нарастања теста предуго в) температура прсвисока г) неквалитетан квасац 2. Сув или т р о ш а н : а) превише брашна б) превише печен 3. Тежак: а) неравномерна температура ликом нарастања б) недовољно мсшење в) старо брашно г) стари квасац

при

4. П у к о т и н с н а к о р и : а) хлађен на промаји б) пећница у почетку п р е в и ш е топла 5. П р е д е б е л а к о р а : а) пећница се споро загрева б) хлеб дуго печен в) сувише соли Гњецавост: а) сувише течности б) недовољно печен в) х л а ђ с н у з а т в о р е н о м суду

МАХУНАРКЕ

М а х у н а р к е с у п о з н а т е з б о г своје х р а н љ и в е в р е д н о с т и . О н е с а д р ж е в л а к н а чија се т е р а п и ј с к а својства о д н о с е на: д и ј а б е т е с , х о л е с т е р о л и н е к е в р с т е к а н ц е р а . И а к о су ж и т а р и ц е добиле значајно место у исхрани (све в и ш е људи једе хлеб од непросејаних житарица), махунарке су остале неправедно запостављене на нашим трпезама. Р е д о в н а у п о т р е б а м а х у н а р к и о б о г а ћ у ј е н а ш о р г а н и з а м и з у з е т н о х р а н љ и в и м састојцима (аминокиселине, одређене минералне соли и витамине, сложене шећере, али и влакна). Д о к а з а н о је да су влакна у стању да у б л а ж е многе болести, као ш т о је д и ј а б е т е с или п о в и ш е н ниво х о л е с т е р о л а , да сузбију гојазност, а спречавају и развој неких облика канцера (рака). П а с у љ , с о ч и в о , г р а ш а к , соја, л е б л е б и ј а , б о б , к и к и р и к и , о в е о с у ш е н е л е г у м и н о з е носе н е п р и к л а д н о и м е , ј е р се у ствари р а д и о в е о м а ж и в и м и а к т и в н и м з р н и м а која су и з г у б и л а своју п р е к о м с р н у в л а ж н о с т п р и р о д н и м с у ш е њ е м . П о ш т о с а д р ж е 2 0 - 2 5 % беланчевина. И з в о р су вредних беланчевина исто колико и месо, осим ш т о им недостаје једна есенцијална а м и н о к и с е л и н а коју о р г а н и з а м не м о ж е да синтетизује М Е Т И О Н И Н . У пракси је д о в о љ н о додати к о м п л е м е н т а р н с беланчсвине којс садрже ову а м и н о к и с е л и н у ; ж и т а р и ц е , које испуњавају овај услов, изврсне су за у р а в н о т е ж е н о к о р и ш ћ е њ е махунарки. Комбинујући т о к о м једног о б р о к а ова два типа биљака, могу се без ризика напустити ж и в о т и њ с к е беланчевине. Исти се ф е н о м е н односи и на сложене шећерс: ми их занемарујемо у корист једноставних шећера, нарочито ако о д с т р а н и м о м а х и н а р к е и з н а ш е г ј е л о в н и к а . Д а к л е 100 г р о в и х к у в а н и х н а м и р н и ц а садрже о к о 25 гр скроба, затвореног у опнама ћслија богатих влакнима. Махунарке садрже исто толико влакана, чак и више, од комплетних житарица (15-25 % п у н е т е ж и н е ) . Не постоји, у с т в а р и , с а м о једна врста в л а к н а н е г о в и ш е њ и х која могу заједно да постоје у истој н а м и р н и ц и . А к о н е к о в л а к н о није с в а р е н о уз помоћ хуманих ензима, оно у различитим степенима уз деловање бактеријских ензима п р е л а з и у д е б е л о црево. О н а влакна која су д е л и м и ч н о или п о т п у н о сварена називају се ф е р м е н т а б и л н и м , ( п е к т и н ) , и имају ч е с т о вискозну природу. Друга, ц е л у л о з а и х е м и ц е л у л о з а , су н е с в а р љ и в а в л а к н а , која се могу наћи у столици готово недирнута. М а х у н а р к е поседују целулозу у с п о љ а ш њ о ј овојници и један л а н а ц п е к т и н а и ц е л у л о з е обавијен о к о с к р о б а у зрну. Д р у г а предност м а х у н а р к и је у т о м е што: њихова влакна смањују проценат холестерола и плазматских триглицерида. Један е к с п с р и м е н т ј е п о к а з а о д а ћ е т е , а к о с в а к о д н е в н о једете т о к о м н е к о л и к о седмица пасуљ, снизити бар за 1 0 % концентрацију холестерола и триглицерида. К о л и ч и н а м а х у н а р к и која се препоручује особи која има в и ш а к х о л е с т е р о л а износи 60 гр влакана из махунарки, ш т о је доб р а порција куваних махунарки ( о к о 200 гр ).

В л а к н а из махунарки су т а к о ђ е е ф и к а с н а и у борби против рака дебелог црева, дојке и простате. Б и љ к е богате влакнима т а к о ђ е с а д р ж е и доста минералних соли и в и т а м и н а . Б о г а т е су н а р о ч и т о калијумом, калцијумом и г в о ж ђ е м - б о б и л е б л е б и ј а с а д р ж е калцијума к о л и к о и сир, а сочиво се цени због свог садржаја г в о ж ђ а , који организам веома корисно м о ж е да употреби, као и магнезијума. Ш т о се тиче калијума, он и м а значајну улогу у превенцији артеријске хипертензије. К о н а ч н о , м а х у н а р к е имају т о л и к о сумпора и ф о с ф о р а к о л и к о и месо. С п о м е н и м о и витамине које садрже у себи: В , , В , В и В . У п р а к с и , 6 0 г р з е л е н о г с о ч и в а з а д о в о љ а в а г о т о в о 1/4 д н е в н и х п о т р е б а о д р а с л о г ч о в е к а з а в и т а м и н о м В . О н е н а п р о т и в имају м а л о к а р о т и н а ( п р о в и т а м и н а А ) , в и т а м и н а Е и уз то м а х у н а р к е које нису проклиј;ше веома су с и р о м а ш н е в и т а м и н о м С. 2

3

6

К о р и ш ћ е њ е м махунарки не само ш т о замењујемо месо, него нас оне поштеђују уношења п р и к р и в е н и х ' м а с т и и имају већу з а ш т и т н у м о ћ од оне коју има месо, делом захваљујући влакнима. Н а д и м а њ е и гасови који се могу појавити након употребе, н а р о ч и т о пасуља, изазвани су бактеријским врењем несварљивих шећера, нарочито олигосахарида, шећера отпорних на топлоту. Потребно је дакле прибећи триковима, почевши од д о б р о г ж в а к а њ а и п р о м е н е воде у којој се кувају м а х у н а р к е . И н а ч е , о л и г о с а х а р и д и нестају в е л и к и м д е л о м а к о с е м а х у н а р к е п о т о п е , д о б р о скувају или п о д в р г н у к л и јању, к а к в е се р е т к о служе. С в е махунарке не с а д р ж е ш е ћ е р е који надимају - сочиво их је на пример потпуно лишено. СОЈА. Због садржаја беланчевина, угљених-хидрата, минерала, витамина, м а с т и о д н о с н о у љ а и л е ц и т и н а соја све в и ш е осваја свет који је у п о т р а з и за з д р а в ијим н а ч и н о м ж и в о т а . С в е в и ш е је у у п о т р е б и соја, д о к о п е т постоје љ у д и који о соји знају сасвим м а л о или г о т о в о н и ш т а . Г л а в н а к а р а к т е р и с т и к а сојиног зрна и оно ш т о је издваја од других махунарки ј е с т е с а д р ж а ј в и с о к о в р е д н и х б е л а н ч е в и н а к о ј с ч и н е 1/3 с а с т а в а з р н а . С о ј и н о з р н о ј с једина б и љ н а намирница која садржи свих 8 есенцијалних аминокиселина без којих људски о р г а н и з а м не би м о г а о опстати. По вредности и и с к о р и ш ћ е н о с т и сојине су беланчевине потпуно једнаке беланчевинама ж и в о т и њ с к о г порекла, па једино она може равноправно учествовати у изградњи беланчевина у људском организму. М е ђ у т и м , ш т о с е т и ч е м а с н о ћ е , соја д а л е к о н а д м а ш у ј е м а с н о ћ е ж и в о т и њ с к о г порекла. У сојином зрну има 17,7% уља која садрже чак 8 5 % незасићених масних киселина. Соја има мали проценат угљених хидрата у односу на остале махунарке (33,5%), а највише д е к с т р и н а који не утиче на п о в е ћ а њ с нивоа ш е ћ е р а у крви, ш т о је врло в а ж н о у исхрани дијабетичара. С о ј и н о з р н о је б о г а т о и в и т а м и н и м а , п о с е б н о п р о в и т а м и н о м А и в и т а м и н и м а из г р у п е В. У м а њ и м к о л и ч и н а м а с а д р ж и и в и т а м и н е С, D, Е и К. За соју је н а и м е к а р а к т е р и с т и ч а н в р л о п о в о љ а н о д н о с к а л ц и ј у м а и ф о с ф о р а , а б о г а т а је и калијумом, сумпором, гвожђем, натријумом, сумпором, манганом, молидбеном, бакром, б о р о м , ј о д о м , к о б а л т о м и ц и н к о м . З а х в а љ у ј у ћ и т а к о и з у з е т н о м споју б и о л о ш к и х к а р а к т е р и с т и к а , соја је п о с т а л а в е о м а в а ж н а б и љ к а и з а п р а в о н е м а б и љ к е која би се по вредности и ш и р о к о ј и с к о р и ш ћ е н о с т и м о г л а с њ о м мерити. Најновија истраживања не праве разлику између биљних и животињских прот е и н а у погледу и с к о р и ш ћ е н о с т и у организму. П о л а ш о љ и ц е соје одговара хранљ и в о ј в р е д н о с т и 150 гр г о в е ђ е г о д р е с к а . А уз све то соја је д а л е к о ј е ф т и н и ј а н а м и р ница, н е м а х о л е с т е р о л а и готово ниједну од релативно несварљивих масних кисслина које се н а л а з е у свим ж и в о т и њ с к и м н а м и р н и ц а м а . На И с т о к у сва ова својства соје о д а в н о су о т к р и в е н а . У ж е љ и да од соје п р и п р е м е ш т о в и ш с р а з н о в р с н и х и укусних ј е л а и с т о ч њ а ц и су изумели сојино м л е к о , сир, разне у м а к с (шоју) и п о з н а т и М И С А ( ф с р м с н т и с а н а паста од сојиног зрна). П о м е н и м о и сојино м л с к о у праху, јогурт или к е ф и р , сојино месо (комадићи, љуспице и одресци), сојино б р а ш н о . Значај ових п р о и з в о д а ј е у т о м е ш т о су к а о извор беланчевина јефтинији од меса, а људски их организам боље искоришћава од беланчевина животињског порекла.

П р и р о д н о сојино зрно, исто као и пасуљ, лећа или боб, м о ж е се лрипремати на р а з н е н а ч и н е . К а о и с в а к а м а х у н а р к а и соја се м о р а п р е т х о д н о п о т о п и т и да би се с к р а т и л о в р е м е к у в а њ а . П о т о п љ е н а соја с у т р а д а н с е о ц е д и , и с п е р е ч и с т о м в о д о м и стави да се кува док не о м е к ш а . Љ у с к е које при т о м испливају на п о в р ш и н и воде т р е б а одстранити, ј е р отежавају варење. На крају се м а л о посоли. Од куваних зрна - целих или с а м л е в е н и х - могу се п р и п р е м а т и р а з н о в р с н а јела од којих су нека наведена у н а ш и м рецептима. Сојино зрно има у себи доста масноће, па т р е б а водити рачуна о додавању уља. П о с е б н о вредан производ сојиног зрна су клице које свака домаћица м о ж с врло л а к о да припреми за само пар дана. О н е су богате беланчевинама и изврстан извор витаминим С. Сојине клице се морају пре употребе прокувати да би се ослободио ф е р м е н т Т Р И П С И Н који има главну улогу у растварању беланчевина. П о р е д тога она садржи витамине В комплекса. Клијањем се повећава количина витамина В и в и т а м и н а РР. 2

Д р у г и в а ж а н п р о и з в о д од сојиног зрна је сојино м л е к о које не само да се м о ж е поредити са млеком животиња него понекад м о ж е заменити чак и мајчино млеко. Деца која из било ког разлога не могу узимати мајчино м л е к о не заостају у развоју а к о узимају сојино м л е к о . П о т р е б н о је м л е к о правити сваког дана. Ч и њ е н и ц а да се од соје м о ж е д о б и т и м л е к о , сир и м е с о м о ж д а звучи изненађујуће, али је сасвим нормално да се од б и љ к е добија јестиво уље. Сојино уље је ж у т о - црвене боје и има мирис пасуља. Н а к о н р а ф и н и с а њ а губи к а р а к т е р и с т и ч а н мирис и постаје безбојно. С о ј и н о б р а ш н о , к а о ј о ш један п р о и з в о д од соје, је ж у т с боје и п р и ј а т н о г укуса. М о ж е м о наћи пуномасно, полумасно и безмасно сојино брашно. О н о се најчешће користи у комбинацији са другим житарицама тако да се обогаћује беланчевинама сваки хлеб. У домаћинству се сојино б р а ш н о м о ж е у п о т р е б љ а в а т и к а о д о д а т а к који ће свако јело обогатити беланчевинама. Тајна п р и п р е м е с в а к о г ј е л а о д соје ј е њ е г о в о п р а в и л н о з а ч и њ а в а њ е , п о ш т о ј е соја с а м а п о себи п р и л и ч н о н е у к у с н а , п а ј е з а т о п о т р е б н о д а јој с е у к у с п о п р а в и црним или белим луком, целером, першуном, наном, мајораном, мајчином душицом. П А С У Љ је најпознатији и најраспрострањенији представник махунарки. Он има специфичан биохемијски састав који човечјем организму осигурава главнину есенцијалних б и о л о ш к и х материја за нормалан раст и развој. Он садржи и до 2 6 % беланчевина, 2 , 1 % масти и чак 5 2 % упљених хидрата, па је често успешна замена за месо. П о р е д тога садржи готово све аминокиселине, лецитин, а затим м а њ е к о л и ч и н е к а л и ј у м а , калцијума, ф о с ф о р а и г в о ж ђ а . Он није и з р а з и т о б о г а т витаминима, и а к о има витамина В В , С, па је уз њега д о б р о узимати поврће које надокнађује тај м а њ а к , а то је п р е свега купус ( н а р а в н о и друго с в е ж е п о в р ћ е ) . У с у в о м пасуљу витамина С има само у траговима, али приликом клијања количина витамина С з н а т н о р а с т е . | 7

2

К л и ј а њ е м се ствара и витамин Е, који се к у в а њ е м не разара. П р о в и т а м и н а А има т а к о ђ е м а л о , али је з а т о б о г а т в и т а м и н о м В , који се ни на т о п л о т и од 100°С не разара. О с у ш е н о з р н о л а к о се чува и стајањем не губи н и ш т а од својих хранљивих састојака. 2

П о з н а т о је да је пасуљ т е ш к о сварљива намирница и да га сваки организам не подноси. Љ у с к а пасуља је богата сировим влакнима, пектинским и другим т е ш к о сварљивим материјама, па их не само болестан организам, већ често и потпуно здрав, али осетљив пробавни систем за варење не подноси. Таквима се препоручује да једу пасуљ без љ у с к е (пасиран). У о б л и к у пиреа, к а ш е , супе и сл. пасуљ је укусан к а о и ц е л о зрно, а н е у п о р е д и в о је л а к ш е за в а р е њ е . Т а к о ђ е к о р и с т и т е з а ч и н е који смањују н а д и м а њ е , к а о ш т о с у к и м , мајоран или тимијан, ш т о ћ е све дати ј о ш л е п ш и и нарочити укус пасуљу.

Б О Б . И м а в с о м а м а л у примену код нас. М а л о се узгаја и т е ш к о се налази. Он има велику енергетску вредност, а нарочито је богат беланчевинама. По биолошкој в р е д н о с т и б е л а н ч е в и н а н а д м а ш у ј у га ј е д и н о соја и к и к и р и к и . С а д р ж и ј о ш и лецитин, пектин, масти, киселине, ш е ћ е р , скроб, глицериде..., а т а к о ђ е и много вита м и н а , н а р о ч и т о из г р у п е В и д о с т а ф о с ф о р а и г в о ж ђ а . Г Р А Ш А К је велике хранљиве вредности и врло пријатног укуса. Б о г а т је беланчевинама и витаминима. Постоји разлика по садржају хранљивих састојака између младог и сувог грашка. К о д нас млади г р а ш а к има већу примену од сувог и м о ж е се чувати замрзнут т о к о м целе године. Г р а ш а к се цени и због тога ш т о се убраја у поврћс које р а н о стиже на н а ш е трпезе. З р е л а зрна г р а ш к а н а р о ч и т о су богата п р о т с и н и м а и м и н е р а л н и м материјама, па би због те своје особине у н а ш е м јеловнику он т р е б а л о да заузима значајније место. У зеленом зрну присутни су л а к о сварљиви протеини, скроб, ш е ћ е р , витамини А, В, С, к а о и минералне материје г в о ж ђ е , калијум, натријум, калцијум и магнезијум. З р е њ е м се у з р н и м а г р а ш к а повећава количина протеина, масти и неких витамина, а смањује количина шећера. П о ш т о сазрева р а н о у п р о л е ћ е млади г р а ш а к је драгоцен извор протеина који се одликује садржајем врло значајних аминокиселина као ш т о су тирозин, цистин, лизин, хистидин, аргинин и триптофан. Поред тога грашак садржи доста шећера, в и т а м и н а С к о г а и м а о к о 3 3 m g у 100 г р , к а о и д о с т а м и н е р а л н и х м а т е р и ј а . З е л е н а зрна г р а ш к а са осталим врстама поврћа могу се употребити за п р и п р е м а њ е супе, а онда и као додатак различитим јелима. Л Е Ћ А се убраја у групу зрнастих махунарки к а о и пасуљ, б о б и леблебија. То је високовредна беланчевинаста б и љ к а која има важну улогу у исхрани човека. А у п о р е ђ е њ у с пасуљем има чак и неке предности. Б р ж е се кува, л а к ш е се вари, а чак је богатија беланчевинама и угљеним хидратима. Многи љубитељи махунарки је сматрају укуснијом и племенитијом од пасуља. П о ш т о је т е ш к о пробављива в а љ а ј е кувати са з а ч и н и м а који подстичу в а р е њ е и спречавају н а д и м а њ е . З б о г високог с а д р ж а ј а б е л а н ч е в и н а 100 гр. л е ћ е у с п е ш н о з а м е њ у ј е 100 гр. м е с а . Л е ћ а ј е н а р о ч и т о б о г а т а м и н е р а л н и м састојцима који имају посебну з а ш т и т н у улогу у организму. То су пре свега калијум, ф о с ф о р , сумпор, калцијум и магнезијум, а посебно треба истаћи гвожђе. По витаминском саставу лећа је најбогатија витаминима групе В (B В , и нијацин ), к а р о т и н о м ( п р о в и т а м и н А ) , а има н е ш т о и в и т а м и н а С. М е ђ у т и м , к а о и код зрна осталих махунарки, клијањем се знатно повећава садржај витамина С, а лећа је врло захвална за припремање клица. ] f

2

Б О Р А Н И Ј А . Енергетска вредност бораније, у односу на пасуљ, веома је мала. Боранија садржи угљене хидрате, беланчевине и масти. Међутим, у сувом зрну бораније тих састојака има 10 пута више. Од минералних састојака у боранији има највише калцијума, ф о с ф о р а и гвожђа. Поред тога боранија садржи и нешто осталих микроелемената, као што су магнезијум, м а н г а н , н и к а л и к о б а л т . Ни в и т а м и н с к и састав м л а д е бораније не т р е б а п о т ц е њ и в а т и , ј е р с а д р ж и пре свега к а р о т и н ( п р о в и т а м и н А ) , в и т а м и н е групе В, вита м и н е С и Е. Млада боранија је веома укусна и хранљива намирница, па стога заузима важно м с с т о у исхрани. П р и п р е м а се на р а з н е начине. М о ж е се з а м р з н у т и , и исто к а о и грашак користити т о к о м целе године, а нарочито у зимском периоду. Зелене махуне, као и млади пасуљ, не треба јести у свежем стању, јер садрже ф а з е о м и н е који су у с и р о в о м с т а њ у отровни. Т е к се к у в а њ е м растварају и постају безопасни. З а т о их не треба јести у сировом стању, већ их обавезно треба скувати. Х р а н љ и в и састојци бораније имају т а к о ђ е о д р е ђ е н а л е к о в и т а својства. Т р е б а истаћи, п р е свега, а м и н о к и с е л и н у А Р Г И Н И Н чије ј е д е л о в а њ е с л и ч н о д е л о в а њ у инсулина. З б о г тога би дијабетичари требало да укључе боранију у јеловник као главно јело.

Т а к о ђ е је д о к а з а н о да супстанце којих има у боранији јачају срце и р е г у л и ш у м е т а б о л и з а м к а л ц и ј у м а у о р г а н и з м у . П р и м е ћ е н о је да код м н о г и х б о л е с н и к а који су узимали антибиотике долази до поремећаја у крвној слици, односно с м а њ е њ а белих крвних зрнаца. А у с т а н о в љ е н о је т а к о ђ е да одређене супстанце у м л а д и м махунама боранија ефикасно успоставља равнотежу леукоцита у крви. Б о р а н и ј а садржи доста ц е л у л о з е п а п о б о љ ш а в а в а р е њ е . А л и болесници који болују од ц р е в н и х б о л е с т и т р е б а да буду о б а з р и в и . Н а в е д и м о ј о ш и то да боранија делује као диуретик, раствара мокраћну киселину и подстиче излучивање отровних материја из организма. Л Е Б Л Е Б И Ј А је махунаста беланчевинаста биљка и високовредна намирница за људску исхрану. Њ е н о семе, слично семену соје или с у ш е н о м зрну г р а ш к а , је светл о с м е ђ е боје, а користи се као вариво или као додатак осталом поврћу за п р и п р е м а њ е врло укусних јела. Од осушеног зрна м е љ е се б р а ш н о и у источним з е м љ а м а пеку изврсна пецива, али се б р а ш н о меша са пшеничним у одређеном размеру и пече врло т р а ж е н хлеб. Иначе, најчешћи специјалитет од леблебије су осољена и м а л о пропечена зрна која се и на улицама најчешће продају к а о "грицкалице." Биохемијски састав леблебије сличан је саставу осталих махунарки. С а д р ж и беланчевине, угљене хидрате, биљна уља, целулозе и минералне састојке. М л а д а л е б л е б и ј а није п р е п о р у ч љ и в а з а ј е л о , ј е р м о ж е и з а з в а т и о з б и љ н е поремећаје у организму. К И К И Р И К И . Овај веома здрав производ посебног укуса, к о м е је т е ш к о одолети, п о ж е љ а н је у н а ш е м јеловнику. Готово свако га воли, а м о ж е се користити као додатак у разним јелима, колачима, поврћу, намазима. Кикирики м о ж е да се дода и р а з н и м с а л а т а м а од поврћа. Ваља нагласити да је кикирики т е ш к о сварљива махунарка и да га треба употреб љ а в а т и у о г р а н и ч е н и м к о л и ч и н а м а , често у комбинацији са ж и т а р и ц а м а да би се тако добила л а к о сварљива храна велике вредности. Од њ е г а се м о ж е правити и познати к и к и р и к и путер, а самлевен са медом и рогачем представља врло укусан и здрав намаз.

ОРАШАСТИ ПЛОДОВИ И

СЕМЕЊЕ

П л о д о в и од непроцењивог значаја у људској исхрани

С а в р е м е н а медицинска и с т р а ж и в а њ а све више говоре о п р е к о м е р н о ј употреби м е с а и м е с н и х п р е р а ђ е в и н а и о б о љ е њ и м а која настају к а о њ и х о в а п о с л е д и ц а . Све се в и ш е п р о п а г и р а идеја н а м и р н и ц е ж и в о т и њ с к о г п о р е к л а т р е б а заменити намирниц а м а б и љ н о г п о р с к л а које су б о г а т е п р о т е и н и м а , м а с т и м а , у г љ е н и м х и д р а т и м а , витаминима и осталим биолошки активним материјама. Плодови језграстог воћа због своје и з в а н р е д н е и в е л и к е х р а н љ и в е вредности потпуно су одговарајућа з а м е н а за месо и месне прерађевинс. Својом хранљивом вредношћу надмашују чак и месо као најцењенију намирницу животињског порекла. О р а ш а с т и плодови су висококонцентрисана храна. Већи део њиховс енергије у с к л а д и ш т е н је у о б л и к у масти, али поред т о г а у њ и м а се налази и в е о м а к в а л и т е т н и п р о т е и н и , који м о г у о д л и ч н о д а з а м е н е п р о т е и н е и з меса и л и сира. З б о г богатог садржаја масти, орахе треба врло умерено користити и то не између оброка већ као део оброка. Када се ф и н о самељу, или када се од њих направи маслац, ораси се много л а к ш е варе. М а с т и у орасима, осим у к о к о с о в о м ораху, су незасићене масти, па су з а т о и пожељније од масти ж и в о т и њ с к о г порекла. О р а ш а с т и плодови се одликују богатим садржајем минерала као ш т о су гвожђе. ф о с ф о р , цинк, калцијум. затим низом витамина из групе В. Они су всома добра комбинација са ж и т а р и ц а м а . поврћем и воћем, јер обезбсђују комплетну исхрану. Језго ораха представља првокласну концентровану храну. О м о т а ч плода. као и л и ш ћ е , к о р а и к о р е н о р а х а н а л а з е своју ш и р о к у п р и м е н у . Л и ш ћ е с е з б о г в и с о к о г сад р ж а ј а б е л а н ч е в и н а и п р о в и т а м и н а А, з а т и м в и т а м и н а С, В и Р к о р и с т и у н а р о д н о ј медицини за л е ч е њ е з а п а љ е њ а зглобова, гнојних рана. п о б о љ ш а њ е апетита и избацивање глиста. Из језгра ораха добија се врло квалитетно орахово уље. С а д р ж а ј п р о т е и н а у језгру ораха је доста висок и к р е ћ с се од 14 до 18 %. П р о т е ини су веома квалитетни, јер сс одликују повољним односом незаменљивих аминокиселина. П о р е д протеина садрже чак и до 6 0 % уља у чијем саставу има полинезасићених масних кисслина (којс су одлична превентива у борби против артериосклерозе), затим угл.ених хидрата, воде, минералних материја и то у в е л и к и м количинама. З б о г веома повољног хемијског састава, а употребљени у одговарајућим количинама, плодови ораха су изванредна храна за анемичне, реконвалесценте, оболеле од т у б е р к у л о з е к а о и за о н е који пате од стомачних о б о љ е њ а . :

Ораси су нарочито омиљена храна међу децом. Њихова корист појачана је садрж а ј е м м и н е р а л н и х елемената к а о ш т о је калцијум. О р а с и су т а к о ђ е важни и у исхрани бубрежних болесника, јер не садрже всће количине хлора.

Орашасти плодови и

семење

57

У сузбијању поремећаја функције тироидне ж л е з д е плодови ораха имају изузетан значај, јер з б о г м и к р о е л е м е н а т а у свом саставу побољшавају њ е н рад. И с т о тако плодови ораха делују и на остале ж л е з д е са у н у т р а ш њ и м л у ч с њ е м . О р а с и и храна на бази ораха ушли су у ш и р о к у п о т р о ш њ у све више заузимајући место месне хране. Са орасима се могу комбиновати житарице. воће и неко корење. Т р е б а о б р а т и т и п а ж њ у да се не употреби вслика к о л и ч и н а ораха, да не би дош л о до негативних последица. П о т р е б н о је заиста времена и стрпљења да би се од ораха знало припремити здраво јело. С в е орахе би т р е б а л о јссти у сировом стању. У т а к в о м стању они су високо концентрисани и љ у д с к и их о р г а н и з а м у потпуности и с к о р и ш ћ а в а . О н и су и з в о р п р о т е ина и калцијума и не остављају никакве т о к с и ч н е о с т а т к е у телу, к а о ш т о то чини м л е ч н а и месна храна. О р а с и употребљени у с в е ж е м стању су одличан извор природног уља, и к а о такви су делотворни на наш организам. П е ч е н и ораси стварају киселину у организму. Ж е л е ћ и да заштити човека од у н о ш е њ а прекомерне количине поједине хранс, Б о г је т а к в е б и љ к е "обдарио" љуском. Ш т о значи м о р а м о бити јако умерени приликом употребе ораха. Најбоље је јести бадеме, јер су алкални. О р а ш а с т и плодови су најбоља замена за м л е к о , млечне производе и месну храну. С Е М Е Н К Е су п о п у т о р а х а к о н ц е н т р и с а н и и з в о р п р о т е и н а и т р е б а их ј е с т и у сир о в о м стању, у м а л и м к о л и ч и н а м а и никад печене. С у н ц о к р е т о в е , сусамове и бундевине семенке добар су извор незасићених масних киселина. Сусам је, поред тога, изванредан извор калцијума, а с у н ц о к р е т о в е и бундевине с е м е н к е в и т а м и н а Е. Маслац од сусама ( Т А А Н или Т А Х И Н И ) замена је за маслац и маргарин. Може се наћи и код нас, али покушајте га направити и сами. Ж и т а р и ц е , воће, ораси и п о в р ћ е представљају храну коју је о д а б р а о Т в о р а ц . О в а храна п р и п р е м љ е н а на ш т о једноставнији и природнији начин најздравија је и има велику х р а н љ и в у вредност. О н а даје и з д р ж љ и в о с т и јачину ума. У ж и т а р и ц а м а , воћу и о р а с и м а н а л а з е сс сви састојци п о т р е б н и о р г а н и з м у .

УЉА

У ЉУДСКОЈ ИСХРАНИ

У новије в р е м е б и љ н а у љ а постају све важнији чинилац у исхрани з б о г високог с а д р ж а ј а е с е н ц и ј а л н и х , н е з а м е н љ и в и х н е з а с и ћ е н и х м а с н и х к и с е л и н а к а о ш т о су: Л И Н О Л С К А , Л И Н О Л И Н С К А и А Р А Х И Д О Н С К А . Незасићене масне киселине. које су саставни д е о б и љ н и х уља, в е о м а су р е а к т и в н е - л а к о ступају у р е а к ц и ј е са другим ј е д и њ е њ и м а , л а к о се цепају и разграђују у о р г а н и з м у на јсдноставније д е л о ве; л а к о су сварљиве, за разлику од засићених масних киселина које се т е ж е разграђују у о р г а н и з м у и з а т о о п т е р е ћ у ј у о р г а н е за в а р е њ е . З н а ч а ј и в а ж н о с т е с е н ц и ј а л них масних к и с е л и н а ( б и љ н а у љ а ) , све се в и ш е и с т и ч е с о б з и р о м на п о р а с т с м р т н о сти од а р т е р и о с к л е р о з е , к а р д и о в а с к у л а р н и х о б о љ е њ а и рака. Д а н а с се сматра да храна која садржи в и ш с засићене масне киселине, углавном ж и в о т и њ с к о г порекла, изазива повећање садржаја холестерола у крви, ш т о условљава с у ж а в а њ е крвних судова и настајање а р т е р и о с к л е р о з е . Д р у г а болест која такође напада човека је рак. Многи научници сматрају да су масти у непосредној вези са појавом канцерогених о б о љ е њ а . З б о г тога се у исхрани данас све в и ш е прелази на б и љ н а уља, ј е р имају велику б и о л о ш к у вредност . Х Л А Д Н О Ц Е Ђ Е Н А У Љ А с у в е о м а з д р а в а и к о р и с н а з а у п о т р е б у . К а о и сва здрава храна и ова у љ а се могу купити само у специјализованим продавницама. Иако су ова уља скупља од обичног рафинисаног уља, користе се у знатно мањој количини. У њиховој производњи, приликом м л е в е њ а зрна, ц е ђ е њ а на хладно и филт р и р а њ а нема никаквих хемијских додатака. Разликујемо н е к о л и к о врста ових уља: с у н ц о к р е т о в о , маслиново, сусамово, кукурузно, сојино, уље од бундеве... М А С Л И Н О В О У Љ Е ј е најбоље о д свих врста уља управо због свог делотвотног дејства на н а ш организам. Х л а д н о цеђено, оно садржи витамине А, Е, С и F. као и ф е р м е н т е због којих се л а к о вари. П о г о д н о је за л е ч е њ е јетре, к а м е н а у ж у ч и и цревних болести. О н о служи као средство за ч и ш ћ е њ е , а л е к о в и т о делује на запаљ е н и н а д р а ж е н ж е л у д а ц . У љ е од м а с л и н а т а к о ђ е о т к л а њ а з а т в о р и представл>а л е к за о н е који имају о б о л е л е бубреге. М а с л и н е , из којих се добија у љ е т а к о ђ е т р е б а да нађу место на нашим столовима свакодневно. П л о д о в и маслине, између осталих корисних састојака садржс од 12 до 28 % уља које има велику х р а н љ и в у вредност, з а т и м 1 грам б е л а н ч е в и н а и 4 грама ш е ћ е р а на 100 г р . п л о д о в а . П о р е д т о г а п л о д о в и с а д р ж е в и т а м и н е и р а з л и ч и т е м и н е р а л н е м а т е рије, на п р и м е р ; у 100 гр. њ е н и х п л о д о в а м о ж е се н а ћ и : с у м п о р а - 27 mg., ф о с ф о р а 14 mg., х л о р а - 4 mg., н а т р и ј у м а -128 mg., к а л ц и ј у м а -122 mg., г в о ж ђ а - 2,9 mg. М а с л и не и м а с л и н о в о у љ е имају значајну улогу у људској исхрани с о б з и р о м на све већу о п а с н о с т од а р т е р и о с к л е р о з е и п о в и ш е н о г к р в н о г притиска, који и з м е ђ у осталог,

Уља

у људској исхрани

59

настају к а о п о с л е д и ц а п р е к о м е р н е п о т р о ш њ е н а м и р н и ц а богатих к а л о р и ј а м а и употребе животињских масти у исхрани. У Љ Е О Д С Е М Е Њ А С У Н Ц О К Р Е Т А . У З в е о м а в р е д н о у љ е , с е м е с у н ц о к р е т а сад р ж и и д р а г о ц е н е б е л а н ч е в и н е , з а т и м в и т а м и н е В,. B , D и Е, а од м и н е р а л а силицијумску киселину и н е ш т о калцијума. За употрсбу у салатама и поврћу п о ж е љ н о је у з е т и с а м о х л а д н о ц е ђ е н о у љ е , које т р е б а д о д а т и т е к п о ш т о с е в а р и в о у к л о н и с а ватре. Таквим поступком не умањује се вредност незасићених масних киселина које се налазе у уљу. Најважнија незасићена масна киселина која се н а л а з и у уљу од сунцок р е т а з о в е с е л и н о л с к а киселина. О н а чини 6 5 % свих н е з а с и ћ е н и х масних киселина. Витамин Е врло је значајан састојак уља од сунцокрета.Овај витамин п о б о љ ш а в а рад штитасте жлезде, олакшава снабдевање организма кисеоником и олакшава претварање каротина у витамин А. П о р е д тога код задобијених опекотина он штити в и т а м и н е А, С и К од п р е б р з о г у н и ш т а в а њ а . n

Сунцокретово семе одликујс се високим садржајем витамина В,, кога има више него у п ш е н и ч н о м зрну. О с и м тога, значајан је и садржај лецитина. П р е м а д а н а ш њ и м сазнањима, ово уље м о ж е да спречи подизање нивоа масти у крви као и да снизи њ и х о в о повећано присуство. О в а функција има велики значај у подизању вредности целокупне исхране. Незасићене масне киселине које преко добро избалансиране исхране доспевају у организам неопходне су за време трудноће, растења, за функцију штитасте жлезде, затим и за нормалан рад органа као ш т о су кожа, јетра и бубрези. Р А Ф И Н И С А Н А У Љ А . Н и ш т а није л а к ш е него ући у н а ј б л и ж у п р о д а в н и ц у п р е х р а м б е н е р о б е и п р у ж и т и руку ка првој б о ц и у љ а на коју н а и ђ е т е . Т е л е в и з и ј а и индустрија т о л и к о говоре похвално о њему да м у ј е т е ш к о одолети. А да ли смо се упоз н а л и с њ е г о в и м с а с т а в о м ? Да ли з н а м о ш т а се у њ е м у с к р и в а ? Р и к а З а р а и у својој к њ и з и "Моја природна медицина" п и ш е : У производњи р а ф и н и с а н о г уља, да би се п о с т и г а о м а к с и м у м и исцедила и п о с л е д њ а кап, зрна се загревају, а з а т и м им се доДаје х е м и ј с к и п р е п а р а т Х Е К С А Н . У љ е с е з а т и м п о д в р г а в а ф о с ф о р н о ј к и с е л и н и к о ја се онда неутралише содом. Деколорација уља врши се помоћу угља и з е м љ е обогаћене с у м п о р н о м к и с е л и н о м . П о с л е тога, уљу сс одузима м и р и с п о м о ћ у в р е л е паре која се з а г р е в а на 200°С. М А Р Г А Р И Н , тако омиљен доручак већине људи, не би требало да нађе места на столовима свих оних који се з а л а ж у за здрав начин ж и в о т а . Н а и м е , он је састављен од биљних уља али исто т а к о и од животињских. Његова производња се заснива на принципу хидрогенизације, која очвршћује т е ч н а уља. Хидрогенизација се најчешће в р ш и у присуству к а т а л и з а т о р а који о с л о б а ђ а м а р г а р и н од л о ш е г мириса, али му о с т а в љ а све опасне продукте. О в а операција захтева високу т е м п е р а т у р у (180 степени), која у уљу м о ж е да створи канцерогене супстанце. Најзад, хидрогенизација уништава основне маснс киселинс (врста витамина) које су нам т а к о ђ е неопходне. С в а к а к о с х в а т а т е д а м а р г а р и н , који ј е п р о ш а о к р о з с в е т е о п е р а ц и ј е , в и ш е н е м а витамина. М е ђ у т и м , понекад је "обогаћен" синтстичким д и а ц е т и л е н о м (којн га ароматизује) м о н о и диглицеридима и аскорбинском киселином (која служи к а о емулг а т о р ) . У к р а т к о , овај п р о и з в о д о т е ж а в а в а р е њ е и п о в е ћ а в а х о л е с т е р о л . (Rika Zarai МА medecine naturelle) П Р Ж Е Њ Е . П р и л и к о м з а г р е в а њ а у љ а и м а с т и д о л а з и до о д р е ђ е н и х п р о м е н а -дег р а д а ц и ј е , д е к о м п о з и ц и ј е п о с т о ј е ћ е х е м и ј с к е с т р у к т у р е . В е ћ н а 160 д о 180 с т е п е н и м о ж е доћи до промене укуса и хемијског разлагања. У току п р ж е њ а долази до одвај а њ а масних киселина од масти ш т о је п р а ћ е н о п е н у ш а њ е м које свака д о м а ћ и ц а може да запази. Одвајањсм масних киселина од триглицерида повећава се киселински број уља који је м е р и л о за укупну количину слободних масних киселина. Јестива уља не смеју да с а д р ж е в и ш е од 0,2% с л о б о д н и х масних киселина, ј е р се о н е у о р г а н и м а за варење понашају као праве киселине и наносе им оштећења. П р и л и к о м пржења управо настаје п о в е ћ а њ е количине броја слободних масних киселина, ш т о је резул-

тат цепања везаних масних киселина. П р е м а томе, у процесу п р ж е њ а уља, кисеоник наилази на о д л и ч н у подлогу за с т у п а њ е у најразличитије реакције у т о к у којих се стварају м н о г о б р о ј н а о к с и д а ц и о н а ј е д и њ е њ а која ш т е т н о делују н а о р г а н и з а м . К в а л и т е т уља т о к о м п р ж е њ а се погоршава, а т р е б а истаћи и то да се распадају и витамини. Посебну опасност у току пржења представљају полициклични ароматски угљоводоници. За научнике је посебно занимљиво индустријско п р ж е њ е , затим п р ж е њ е у х о т е л с к и м к у х и њ а м а , у д о м а ћ и н с т в и м а - свуда где се на уљу п р ж е и п р и п р е м а ј у прехрамбени продукти и где се само омогућава доток свежег уља. У оваквим прил и к а м а стварају се п о м е н у т и п о л и ц и к л и ч н и а р о м а т с к и у г љ о в о д о н и ц и за које се сигурно з н а да су , п о р е д о с т а л о г , и к а н ц е р о г е н и . Ј е д а н од њ и х о в и х п р е д с т а в н и к а је и 3,4 - б е н з п и р е н . Огледи које су научници в р ш и л и на ж и в о т и њ а м а (пацовима) којима је у храну додавано овакво уље, показују да су ове ж и в о т и њ е имале повећану јетру за 1 0 % и с м а њ е н с а д р ж а ј в и т а м и н а А у ј е т р и , а п р и м е т н о је и с м а њ е њ е њ и х о в о г р а с т а . Ш т о се т и ч е н а м и р н и ц а које се п р ж е у о в а к в и м у љ и м а ( к р о м п и р , б р а ш н о и разно д р у г о п о в р ћ е ) о н е су ш т е т н е . К р о м п и р , који се п р и п р е м а у о б л и к у чипса и помф р и т а , упија в е л и к е к о л и ч и н е м а с н о ћ е , п а ј е њ е г о в а п р е х р а м б е н а в р е д н о с т в е о м а умањена, јер у себи, поред масних киселина, садржи и све оне продукте који настају д е г р а д а ц и ј о м у п р о ц е с у п р ж е њ а . О в о не в а ж и с а м о за к р о м п и р , н е г о и за сву осталу храну која се пржи. О в а к в а храна оптерећује организам и угрожава здравље. З б о г т о г а а у интересу здравља, п о т р е б н о ј е ш т о в и ш е користити б и љ н е а не жив о т и њ с к е масти, и к о л и к о год је могуће (а могуће је) избегавати п р ж е њ е и п р ж е н е производе.

КАКО

КОРИСТИТИ

УЉА?

У љ а м о ж е м о додавати салатама или у јело тек онда када је с к л о њ е н о са ватре. К о р и с т и т е с а м о у љ а ц е ћ е н а н а х л а д н о . П о с с б а н у к у с с а л а т а добија а к о јој ј е д о д а т о уље које је з а ч и њ е н о мирисним биљем. Т а к о ћ е м о добити мирисну салату. У љ е са ж а л ф и ј о м и рузмарином: пола литра уља једна гранчица рузмарина једна гранчица жалфије две гранчице мајчине душице У уље се м о ж е додати и само једна б и љ к а или мешавина више врста мирисних трава. Поступак: Одстраните прљавштину са зачинског биља и п а ж љ и в о га обришитенемојте га п р а т и нити квасити- све м о р а бити сасвим суво. С т а в и т е г р а н ч и ц е у боцу и залијте уљем. Д р ж и т е на м р а ч н о м месту најмање 15 дана.

ЗАЧИНИ

У д а н а ш њ е в р е м е зачини су н а ш л и велику примену у људској исхрани. Поједини зачини који се често користе могу нанети о з б и љ н а о ш т е ћ е њ а људском организму. О н и су ш т е т н и за в а р е њ е , надражују ж е л у д а ц , трују к р в и надражују ж и в ц е . Љ у д и т е ж е употреби зачињене хране зато ш т о то за извесно време изгледа пријатно. Међ у т и м у в е к постоји реакција. У п о т р е б а о в а к в и х надражујућих средстава у в е к води неумерености и телесној дегенерацији. У к о л и к о м а њ е у п о т р е б љ а в а м о з а ч и њ е н у храну у т о л и к о ћ е т о б и т и б о љ е з а нас. А к о посматрамо једног пословног и ужурбаног човека коме смо поред осталих теш к о ћ а додали и веома зачињену храну, брзо ћ с м о уочити да су се повећали његова раздражљивост, нервоза и вероватно стомачне тегобе. Т а к о долази до настајања чира на ж е л у ц у и многих других о б о љ е њ а . О в и зачини имају исто дејство као и каф а , дуван и а л к о х о л н а пића. За њих се верује да п о м а ж у з а п о с л е н о м човеку да бољ е о б а в и свој п о с а о . М е ђ у т и м , ч и м т р е н у т н о д е ј с т в о п р о ђ е о н и губе снагу коју с у имали пре употребе ових надражујућих средстава, сразмерно ономе ш т о су добили њиховом употребом. Т е л о је ослабљено, крв је затрована, а резултат свега тога је запаљење. Е в о к а к о з а ч и н и делују: У првој серији огледа п а ж љ и в о је праћен рад главног ж и в ц а на п о в р ш и н и ж е л у ца једног пса. Овај ж и в а ц преноси поруке између мозга и ж е л у ц а , па када се веома нежни нервни завршеци у желудачном ткиву ( слузокожа ) надраже, ово обавештењ е с е и с т о г а т р е н у т к а п р е к о н е р в а вагуса п р е н о с и д о мозга. А к о се, нпр. благи раствор соли сличан многим т е л е с н и м ф л у и д и м а унесе у ж е л у д а ц пса м о ж е се запазити в р л о м а л о п р о м е н а . М е ђ у т и м , а к о у тај ж е л у д а ц д о с п е исти б л а г и р а с т в о р с о л и у који је д о д а т ц р н и б и б е р или н е к а друга врста бибера, с л а ч и ц а или ц и м е т , ехо из над р а ж е н о г ж е л у ц а добиће сасвим други тон који ће посведочити о насталим поремећајима. З а ч и н и ове врсте изазивају поремећаје срчане активности, ш т о се м о ж е регистровати електрокардиограмом, затим повећавају крвни притисак, повремену п е р и с т а л т и к у ж е л у ц а , а на крају и г а ђ е њ е и п о в р а ћ а њ е . У Другој серији о г л е д а , п о м о ћ у м и к р о с к о п а п о с м а т р а н о је и п р о у ч а в а н о ж е л у д а ч н о т к и в о пацова. Е к с п е р и м е н т се заснивао на у п о р е ђ и в а њ у здравственог стања ж и в о т и њ а чијој су х р а н и д о д а т и п о м е н у т и з а ч и н и са о н и м а у чијој х р а н и није б и ло зачина. Овај оглед узео је у обзир резултате других научника који су д о к а з а л и да је о г р а н и ч а в а њ е ж и в о т н о г простора главни узрок појаве стреса код пацова ш т о касније, з а в и с н о од д у ж и н с в р е м е н а п р о в е д е н и х у затвору, у с л о в љ а в а појаву чира. У складу са о в и м за овај е к с п е р и м е н т п р и п р е м љ е н је к а в е з који је п а ц о в и м а о б е з б е -

ђ и в а о простор, који им ф и з и ч к и не би ш т е т и о , али је и м и т и р а о стресне прилике које су постала о п ш т а појава у ж и в о т у савременог човека. С т р е с који п р о и с т и ч е н з о в а к в о г н а ч и н а о г р а н и ч а в а њ а п р о с т о р а и ж и в о т и х навика комбинован је са веома зачињеном храном, уз претпоставку да ће ова комбинација бити п р и б л и ж н а слика повезаности и односа ж и в о т н о г стрсса и зачињене х р а н е за коју се м н о г и л.уди опредељују. Од м а л и х ж е н к и п а ц о в а исте врсте ф о р м и р а н е су групе које су и м а л е 8 ч л а н о в а . С в е групе д р ж а н е су у и с т о м п р о с т о р у и имале исту негу. С в и пацови х р а њ е н и су с т а н д а р д н о м л а б о р а т о р и ј с к о м грубо с а м л е в е ном храном за пацове. Једна група добијала је само ову мешавину и то је била конт р о л н а ф у п а . О с т а л е 4 групе у п е р и о д у од 6 седмица д о б и ј а л е су ту исту храну за пацове али са разним зачинима. П о с л е тога пацови су за један дан били л и ш е н и хране, а з а т и м з а ј о ш један дан с т а в љ е н и у кавезе који су им с м а њ и в а л и ж и в о т н и простор. К а д а су свс р а д њ е биле з а в р ш е н е испитано је т к и в о њиховог желуца. З а п а ж е но је л а к о к р в а р е њ е ; процењена је количина произведене слузи и б р и ж љ и в о измерено свако оштећено место на слузокожи желуца. П р е м а т о м е , јасно је да су црни б и б е р , ц и м е т и к а р а н ф и л и ћ н а ч и н и л и м н о г о више о ш т е ћ е њ а него стрес изазван ограничењем животног простора. Шта се м о ж е рећи о с л а ч и ц и ? Н а д р а ж а ј који је п р о у з р о к о в а о овај зачин условио је в е ћ с к о л и ч и н е з а ш т и т н е слузи него ш т о је то б и о случај код других пацова. Каснијс, иако се слач и ц а и д а љ с у п о т р е б љ а в а л а , п р о и з в о д њ а слузи опада. а у складу са т и м појављују се знаци који говоре о условима за настанак чира. У т о к у овог огледа једној групи пацова давана је б р и ж љ и в о саставл»ена, пречиш ћ е н а храна која је садржавала све хранљиве састојке потрсбне пацовима. Друга група д о б и ј а л а је храну у којој је б и л о б и б е р а . О в и м о г л е д о м б и л а је о б у х в а ћ е н а група од 128 пацова. Е в о тих резултата: - п а ц о в и у чијој је х р а н и б и л о з а ч и н а и м а л и су за једну т р е ћ и н у м а њ у т е л е с н у т е ж и н у од оних који су б и л и х р а њ е н и н е з а ч и њ с н о м храном. П о р е д тога пацови који су јели зачињену храну имали су већа о ш т е ћ е њ а на желуцу. П а ж љ и в а статистичка процена показала је да је тачност сваког од ових рсзултата била скоро апсолутна одступања су била т о л и к о незнатна да су се могла занемарити. О в и резултати доказали су негативно деловање зачина на слузокожу желуца и њихову улогу у проблемима са недовољном телесном тежином. У т о к у о г л е д а у т в р ђ е н о је да ови зачини утичу и на р а с п о л о ж е њ е . П а ц о в и у чијој је храни б и л о б и б е р а б и л и су м н о г о р а з д р а ж љ и в и ј и него они који су добијали чисту храну. О н и који су добијали з а ч и н е били су п л а ш љ и в и ј и и п о к а з и в а л и су с к л о ности да нанесу повреде другима. У трећој серији е к с п е р и м е н а т а и с т о в р е м с н о је в р ш е н о м е р е њ е утицаја неких супстанци из з а ч и н а на м о з а к , срце и крвни п р и т и с а к код м а ч а к а и паса који су били под а н е с т е з и ј о м . Р а с т в о р и о в и х с у п с т а н ц и у б р и з г а в а н и су у к р в н и суд. П и п е р и дин из црног бибера, еугенол из к а р а н ф и л и ћ а и неки алдехиди из цимста показали су знатна ш т е т н а дејства, ј е р су о м е т а л и е л е к т р и ч н у а к т и в н о с т мозга и срца. У оваквим огледима често је запажен висок крвни притисак. Негативно деловање зачина потврдила су и друга истраживања. Та истраживања открила су начин деловања појединих супстанци из зачина на појединс органе људског тела. О н е оштећују слузокожу желуца чинећи је склоном чиру. Ц и м е т о в о у љ е изазива з а п а љ е њ е и корозију ж е л у д а ч н о г т к и в а и г о р њ е г дела црева. Ц р н и бибер садржи пиперидин, хемијско ј е д и њ е њ е које стимулише ж е л у д а ц да произведе в и ш е х л о р о в о д о н и ч н е к и с е л и н е . У љ е које с а д р ж и с л а ч и ц а п р е д с т а в љ а а к т и в н о надражујуће средство које врло ш т е т н о делује на с л у з о к о ж у ж е л у ц а . На н а ш и м столовима треба да се нађе храна припремл>ена на ш т о природнији и здравији начин, о с л о б о ђ е н а б и л о каквих ш т е т н и х зачина. Х р а н а која је п р и п р е м љ е на са з а ч и н о м подстиче ж е љ у за а л к о х о л н и м п и ћ е м и з а ч и њ е н а б и б е р о м изазива готово неиздрживу жеђ. Последица је нервоза.

М н о г и који прибегавају употреби ових зачина су незадовољни и храна им је неукусна а к о у њој нема надражујућих зачина. О н и не налазе никакво задовољство у јелу. Ж е л у д а ц се налази у г р о з н и ч а в о м стању, док су органи за в а р е њ е преоптерећени. В р ш е ћ и свој п о с а о ж е л у д а ц постаје и с ц р п љ е н и то и з а з и в а слабост. З а т о се многи варају сматрајући да ж е љ а за х р а н о м изазива т а к а в осећај и не дајући одмора за извесно време о т к л а њ а слабост. И уколико се више попушта апетиту, утолико ће он више тражити да му се удовољи. М о ж е м о з а к љ у ч и т и да ови зачини веома ш т е т н о делују на ж и в ц е , м о з а к , срце, к р в н и п р и т и с а к и ж е л у д а ц . З б о г т о г а није н и ш т а н е о б и ч н о и с т а ћ и да и з б е г а в а њ е ових и сличних зачина и веома зачињене хране м о ж е да допринесе успешном спреч а в а њ у р а з д р а ж љ и в о с т и , нервозе, н е п р а в и л н о г р а д а срца, т р б у ш н и х т е г о б а - па ч а к и појаве чира. Рецепти за с п р а в љ а њ е хране ослобођене зачина, које м о ж е т е наћи у овој к њ и з и , могу в а м п о м о ћ и да о т к л о н и т е многе невоље. Н а в и ћ и ћ е т е се да цените в р е д н о с т п р и р о д н о г састава х р а н е и у ж и в а ћ е т е у мирису и укусу који раније нисте познавали и ценили. З а ч и н и п о б о љ ш а в а ј у укус јелу и имају у вегетаријанској исхрани већи значај у односу на т р а д и ц и о н а л н и начин п р и п р е м а њ а хране који се т е м е љ и на месу и печењима. Истина је да постоји велики избор зачина али њихова делотворност на н а ш организам м о ж е бити различита у зависности од тога који зачин употребљавате. Н е ки з а ч и н и су д о б р и и здрави, д о к н е к и делују р а з о р н о дејство на н а ш е з д р а в љ е . Н и када немојте у п о т р е б љ а в а т и оне зачине за које нисте сигурни да су здрави, а њихова л и с т а је п о д у г а ч к а . О п р е д е л и т е се за о н е које в о л и т е и који в а м пријају. Ми вам п р е д л а ж е м о неке од здравих зачина које м о ж е т е користити:

Б О С И Љ А К . С в е ж е и осушено л и ш ћ е босиљка има угодан мирис и освежавајући укус. Додаје се у салате, у у м а к е , с и р о в о п о в р ћ е , у јела, супе, в а р и в а , ш н и ц л е . Б Е Л И ЛУК. И м а продоран специфичан мирис, а укус му је љуткаст па пече у устима. Н е и з б е ж а н јс додатак свим варивима и салатама од поврћа. Ситно га исецкати, па га додати салати н е п о с р е д н о п р е с л у ж е њ а , а у в а р и в о када је већ скувано и с к л о њ е н о са ватре. П о р е д а р о м а т и ч н о г својства, бели лук утиче п о в о љ н о за варење, јетру, жуч, регулише крвни притисак и садржај масноће у крви. П Е Р Ш У Н . П е р ш у н је једна од најпознатијих зачинских биљака. Позната као најздравији и најлековитији зачин примењује се свакодневно к а о додатак јелима од п о в р ћ а , супама, с а л а т а м а , н а м а з и м а и сл. В е о м а је пријатног м и р и с а и укуса и заједно са лишћем цслера треба га чешће употребљавати. Р Е Н . Д у г а ч а к и дебео к о р с н рена о ш т р о г је мириса и укуса и изазива сузе када се чисти и спрема за јело. С и р о в и , ф и н о нарсндани рен додаје се с а л а т а м а од поврће. Он подстиче апетит, излучивање мокраће, уништава микроорганизме у цревима, делује против н а д и м а њ а и т р о м о с т и столице. К И М . И м а карактеристичну угодну арому. У п о т р е б љ а в а се као зачин за јела од к р о м п и р а , в а р и в а од п о в р ћ а , цвеклу, с в е ж и и к и с с л и купус, супе, у м а к е , ш н и ц л е (нар о ч и т о од печурака). О м и љ е н је и у пецивима. М о ж е се користити у зрну или самлевен. П о д с т и ч е с о к о в е за в а р е њ е и убрзава в а р е њ е , јача ж е л у д а ц и подстиче излучивање мокраће. Л О В О Р . Л и ш ћ е му је јако ароматично. Суве листове обично кувамо целе и то 12 листа додајемо у јела од поврћа. С в е ж е л и ш ћ е л о в о р а је доста г о р к о г и продорног мириса па га т р е б а оставити н е к о л и к о дана да увене. Тада потпуно губи горчину, али ће сачувати мирис. М А Ј Ч И Н А Д У Ш И Ц А . М и р и ш е угодно и има о ш т а р укус због чега је ваља о п р е з н о у п о т р е б љ а в а т и . У п о т р е б љ а в а се за к у в а н о и п е ч е н о поврће, салате, супе и умаке од поврћа. Мајчина душица је в р л о корисна за ж е л у д а ц и плућа. Смирује и ублажава грчеве и кашаљ.

О Р И Г А Н О . Л и ш ћ е и м а в р л о угодан мирис, а укус му је п о м а л о о ш т а р . Он подсећа по свом укусу на мајчину душицу и м а ж у р а н , а с л и ч н о се и у п о т р е б љ а в а . Њ и ме се зачињавају п и ц е и сва ј е л а од парадајза. П А П Р И К А . У о б л и к у п р а ш к а , ж и в е је и ј а к о црвене боје; овај з а ч и н добија се млевењем сушене црвене паприке. Користите само млевену слатку паприку. К а о зачин додаје се варивима од воћа (тиквице, плави парадајз). Њ е г о в а у п о т р е б а је веома мала. Р У З М А Р И Н . К а о зачин употребљава се за варива и динстано поврће. Он делује против слабог варења и тромости желудца, подстиче циркулацију крви, функцију ј е т р е у ж у ч и . С У С А М . Н е с а м о ш т о ј е семе сусама једна од важних семенки за производњу уља већ о н о налази примену и к а о зачин који се ставља п р е к о пецива и хлеба, али га је најбоље с а м л е т и и додавати у с а л а т а м а од п о в р ћ а и куваног или п е ч е н о г поврћа. Б Р А Ш Н О О Д Л Е Б Л Е Б И Ј Е . И з в р с т а н ј е д о д а т а к супама и в а р и в и м а у м е с т о зап р ш к е . П р и п р е м а се на следећи начин: проберите одређену количину чисте и здраве леблебије. На к р а т к о је испеците у рерни, али пазите да не загори и да не добијс т а м н у боју. О с т а в и т е да се охлади а онда з р н а с а м е љ и т е у м и к с е р у ( б л е н д е р у ) . Б р а ш н о спремите у добро затворену теглу. Ц Е Л Е Р О В А С О . Ц е л е р о в а с о с е у п о т р е б љ а в а уместо о б и ч н е к у х и њ с к е соли, нар о ч и т о за супе, салате, умаке и варива. На исти начин м о ж е т е припремити и со од м е ш а н о г коренастог поврћа и зачинског биља с т и м да уз нарендани корен употреб и т е и н а с е ц к а н о л и ш ћ е ( ш а р г а р е п а , п е р ш у н , п а ш к а н а т , л у к , б с л и л у к , ц е л е р и сл.). Ц е л е р о в а со се припрема на следећи начин: Изаберите чврст и здрав корен, оперите га о љ у ш т и т е , па ситно нарендајте. Нарендану смесу помешајте са м о р с к о м соли у р а з м е р и 1:3, д о б р о и з м е ш а ј т е и и с т а в и т е у п о с у д у с а п о к л о п ц е м д а о д с т о ј и 4 8 с а т и . Т а д а м е ш а в и н у ц е л е р а и соли и с т р е с и т е у већу тепсију, п о р а в н а ј т е је у ш т о т а њ и слој и ставите у пећницу да се суши на т е м п е р а т у р и од 80 степени док не очврсне. О с у ш е ну мешавину извадите из пећнице, охладите део по део, истуцајте или самељите у миксеру ш т о ситније. Т а к в у со чувајте у д о б р о затвореној стакленој тегли. МЕШАНЕ Ж И Т А Р И Ц Е . Ова мешавина млевених житарица је много хранљивија и т р е б а ј е у п о т р е б љ а в а т и у м е с т о ш т е т н е з а п р ш к е . П о т р е б н о је: 100г н е о љ у ш т с н о г пиринча 100г х е љ д е у зрну 150г з о б е н и х п а х у љ и ц а 50г сусамовог семена 25г л а н е н о г семена 25г сојиног брашна П и р и н а ч , з о б е н е п а х у љ и ц е , сусам, с е м е л а н а и хељду п р о п р ж и т е на т и г а њ у свако посебно, без икакве масноће (или лагано сушите у топлој рерни). С в а к о посебно с а м е љ и т е у миксеру па све скупа п о м е ш а ј т е и додајте сојино б р а ш н о . Добијену мешавину чувајте у добро затвореној стакленој тегли, Када вам затреба додајте у вариво или супу да п о в е ж е т е јело. Д О М А Ћ А В Е Г Е Т А 1. Одабрати здраво и свеже поврће од сваке врсте по један кг (шаргарепе, црни лук, корен першуна, корен пашканата, корен целера). С а м л е т и на воденици за м е с о или у одговарајућем миксеру, па у смесу додајте две везе п е р ш у н а и две везе ц е л е р о в о г л и ш ћ а ситно исецкано. На крају додати 1кг м о р с к е соли, д о б р о и з м е ш а т и и сипати зачин у стаклсну теглу са поклопцем. Д О М А Ћ А ВЕГЕТА 2, 1кг к о р е н а п е р ш у н а 1кг п а ш к а н а т а

1кг целера 1кг шаргарепе 1кг црног лука П о в р ћ е о п р а т и , н а р е н д а т и или исећи на ситне к о м а д и ћ е и с у ш и т и на сунцу. К а да је д о б р о исушено, самлети у блендеру у виду праха, додати т а к о ђ е сушено л и ш ћ е першуна и п а ш к а н а т а по ж е љ и које т а к о ђ е т р е б а уситнити у блендеру. На ову количину додати 1кг ф и н о самлевене морске соли, добро изједначити и складиштити у суве и д о б р о з а т в о р е н е т е г л е . М е ш а в и н а з а ч и н с к о г б и љ а од мајчине д у ш и ц е , нане, б о с и љ к а , о р и г а н а и сувих печурака (вргања) одлична је комбинација за сосове и паштете. Т а к о ђ е се у разним јелима додавањем ове комбинације постиже веома пријатан и благ укус јела. Ову мешавину сувог биља уситните најпре у миксеру. С в е ж е само д о б р о исецкајте. Такође, мешавина семена за посипање преко салата, пиринча, куваног качамак а даје п о с е б а н у к у с в а ш е м ј е л у . У з м и т е ј е д н а к е к о л и ч и н е с е м е н а б у н д е в е , сунцок р е т а и сусама, с а м е љ и т е ситно у миксеру и чувајте у д о б р о затвореној стакленој тегли. Велике су могућности комбиновања и употребе здравих зачина. Треба вам само м а ш т о в и т о с т и и д о б р е воље. А р е з у л т а т и ће увек бити позитивни.

БЕЛИШЕЋЕР (Убица у виду угљеног хидрата)

Угљени хидрати су елементи неопходни за наш живот. Без њих наш организам не би могао да функционише. Међутим, постоји више врста шећера. Од оних простих који н а ш е т е л о воли и са л а к о ћ о м и с к о р и ш ћ а в а (мед, с у ш е н о воће, с в е ж е воће) до сложених које н а ш организам мора да вари да би искористио њихову енергију све ж и т а р и ц е (у тесту и ц р н о м хлебу између осталог), сочиву, корену поврћа. Прости шећери представљају благодат за наш организам и наше здравље. Сложени ш е ћ е р и су т а к о ђ е корисни, јер садрже витамин В у већој количини, м и н е р а л н е соли и р а з н е ензиме. О н и не нападају н а ш о р г а н и з а м с у в и ш н о м к о л и ч и н о м ш е ћ е р а и не у н и ш т а в а ј у н а ш п а н к р е а с . О н и се в а р е п о л а г а н о и дају н а м с н а г у и з д р а в љ е . Ш е ћ е р би сврстали у трећу категорију квалитста. То је празан угљени хидрат и пљачкаш нашсг организма. Ч и м поменемо реч "шећер" одмах је повезујемо оним белим "рафинисаним", који ј е д е м о у в е л и к и м к о л и ч и н а м а и који је н е з а м е н љ и в састојак у н а ш и м ч о к о л а дама, к о л а ч и м а , пудинзима, п е к м с з и м а , газираним пићима итд. Л и с т а је дугачка. Д а н а с ј е в р л о т е ш к о наћи б и л о коју врсту хране која н е с а д р ж и о д р е ђ е н у к о л и ч и н у ш е ћ е р а . Он се н а л а з и у к о н з е р в и с а н о ј храни, у с м р з н у р т и м ј е л и м а , у к о н з е р в и с а н о м и смрзнутом воћу, у н е к о м конзервираном и смрзнутом поврћу. у ж и т а р и ц а м а прип р е м љ е н и м за доручак, у слатком пециву, десертима и многим напицима. П о р е д тога и многа храна за бебе, к а о и воћни сокови садрже доста шећера. З а с л а ђ и в а њ е м храна добија б о љ и укус, а самим тим буди се и ж е љ а за у з и м а њ е м веће количине хране. Н а ч и н на који се б с л и ш е ћ е р п р и п р е м а т р е б а да нам га згади, да никад не п о ж е л и м о да овај п р о и з в о д д р ж и м о код својс куће. Б е л и ш е ћ е р се добија с е ц к а њ е м репе из које се издваја сок. П о с л е т о г а тај сок се м е ш а са к р е ч о м , з а т и м са угл.еним А Н Т И Х И Д Р А Т О М . Потом се пречишћава помоћу сумпорног анхидрата и филтрира кроз црну животињу (састављену од остатака животињских кости претворних у креч). З а т и м следи дуго врење које омогућава његову концентрацију. Рафинација ш е ћ е р а омогућена је употребом разноврсних хемијских производа. Ч и м ш е ћ е р доспе у к р в о т о к он у њ е м у почиње да ствара хаос. Он не остаје дуго у цревима, него брзо прелази у крв. У т о м тренутку садржај шећера у крви ненорма л н о р а с т е и тада нестаје умор. А л и недуго з а т и м настаје повратни ударац. Наступају в е ћ и у м о р и м а л а к с а л о с т , па ч а к и в р т о г л а в и ц а у случају у н о ш е њ а п р е в е л и к е дозе шећера. Када унесемо веће количине белог шећера у организам инсулинске ж л е з д е д о ж и в љ а в а ј у ш о к и одају п р е в и ш е и н с у л и н а , ш т о д о в о д и д о с м а њ е њ а ш е ћ е ра у к р в и з н а т н о испод н о р м а л н о г , те т а к о настаје већи умор. Ч е с т о се д о г а ђ а да на-

ши органи прилично дуго издржавају оваква малтретирања, али долази време када морају да се наплате рачуни. Онај ко т р о ш и бели ш е ћ е р убрзо ће осећати ситост, захваљујући о г р о м н о м броју калорија. Мећутим, он слаби н а ш организам исто као што то чини дрога. Један амерички лекар, др Квингли, писао је у једном медицинском часопису да би фабрикацију белог шећера требало исто тако строго забранити као и дрогу хероин. Један други л е к а р (др Б о к е р ) тврди да непрекидна и претерана употреба белог ш е ћ е р а у неким прехранбеним намирницама, напицима и слатк и ш и м а постспено доводи до истих е ф е к а т а р а с п а д а њ а к а о и код у ж и в а њ а дроге. Шећер је п љ а ч к а ш калцијума! Разне врсте бомбона и слаткиша справљени на бази белог ш е ћ е р а ш т е т н и су за н а ш е зубе. О в о н а р о ч и т о важи за нашу децу. Да би се овај ш е ћ е р с в а р и о дечји о р г а н и з а м узима калцијум н а м е њ е н з у б и м а и т а к о их лишава овог т а к о в а ж н о г елемента. А да не г о в о р и м о о т о м е да се већ у р а н о м детињству деца разбољевају и пате од кварних зуба. У н а ш и м р е ц е п т и м а наћи ћ е т е т о р т е и к о л а ч е које м о ж е т е припремати на потпуно здрав начин, као и многе друге посластице. А л и никада не заборавите да деци уместо чоколаде или бомбоне поклоните много вредније ствари. То могу бити: воће, ораси, лешници, разно семење, па чак и свеже поврће. Процењује се да 9 од 10 особа пати због недостатка минералних материја, пре свега калцијума, ш т о изазива п р е к о м е р н о т р о ш е њ е шећера. С п и с а к здравствених поремећаја који се приписују п р е к о м е р н о ј употреби ш е ћ е ра веома је дугачак: зубни каријес, пробавни поремећаји, дијабетес, повећање телесне т е ж и н е , а р т е р и о с к л е р о з а , срчани и н ф р а к т и друга обол>ења срца и крвних судова, п с и х и ч к а л а б и л н о с т , п о р е м е ћ а ј и у п о н а ш а њ у . О в а л и с т а није п о т п у н а . Д е ц а к о ја једу м н о г о слатке хране н а р о ч и т о су подложна разним инфекцијама. Он смањује отпорност према болестима. Шећер ствара навику! У к о л и к о га више једемо, утолико га више желимо. Када н е к а о с о б а п р е т е р у ј е у у п о т р е б и з а ш е ћ с р е н е х р а н е , о н д а јој у к у с д р у г е х р а н е у с к о р о постаје б љ у т а в и н е у к у с а н . О н није д о б а р з а с т о м а к ј с р и з а з и в а в р е њ е , а т о помрачује мозак. Н е к и употребљавају ш с ћ е р и к р а в љ е м л е к о заједно. М е ђ у т и м , поме111;iп 1 1 з а ј е д н о м л с к о и ш е ћ е р и з а з и в а ј у в р е њ е у с т о м а к у . Н а р о ч и т о су ш т е т н е к о м бинације м л е к а , ш с ћ е р а и јаја. Ж и в о т и њ с к и свет је б о л е с т а н и у п о т р е б у н а м и р н и ц а ж и в о т и њ с к о г п о р е к л а треба избегавати. Постоје много вредније ствари. Ми трсба да о б у з д а в а м о свој укус и ж е љ у за с л а т к и ш и м а који се данас т о л и к о цене, а управо се справљају на нездрав начин. Рафинисани ш е ћ е р када се једе у б и л о к о м облику у виду б о м б о н а , ч о к о л а д а - ф е р м е н т и ш е у т е л е с н о м систему проузрокујући стварање сирћетне киселине, угљене киселине и алкохола. Процес рафинисања шсћера проузрокује и ферментацију шећера у телу. Ч и м е га онда заменити? У п р а в о оним ш е ћ е р и м а које наш организам искориш ћ а в а у облику најпогоднијем за њега. А то је на првом месту с в е ж е воће, поврћс и ж и т о . А а к о б а ш в о л и т е укус с л а т к о г онда посластицама додајте с у ш е н о воће, мед, ј е ч м е н и слад или ж у т и ш е ћ е р у којем су се з а д р ж а л е м а к а р н е к е хранл>иве м а т с р и је. Овај ш е ћ е р н е п р о л а з и к р о з ф а з у р а ф и н и с а њ а , т а к о успева д а с а ч у в а м р к у боју и неке минералнс соли. С у в о воће је здрав заслађивач. Сува смоква, суво г р о ж ђ е и урме су права благодат за н а ш е здрављс. О н и су богати витаминима А и В, минералним солима (урме нас ш т и т е од р а к а ) . О н е погодују о с о б а м а слабих нерава и м а л о к р в н и м а . О д л и ч н е су за кожу. М е д је потпуно природна храна. К о р и с т а н ј е за здравље, виталност и радну способност богатим садржајем г р о ж ђ а н о г сока и воћног сока. Он готово без варења непосредно доспева у крв. Садржи витамине В,. В богат је органским киселинама, затим садржи витамине А, D, С, Е, К, минералне соли и микроелсменте. Мед јс лековит захваљујући свом хемијском и б и о л о ш к о м саставу. Он садржи п р е к о 70 различитих за организам важних матсрија. Т р е б а да га употребљавају подједнако мла:

ђи и старији. В е о м а је значајно нагласити да дечији организам д е л о в а њ е м меда боље к о р и с т и к а л ц и ј у м из хране, т а к о да деца имају здравије кости. Н а ј б о љ е га је узим а т и о т о п љ е н о г у м л а к о ј води, јер т а к о њ е г о в и састојци л а к ш е продиру у крв, а зат и м у к р в о т о к и ћелије организма. Он б л а г о т в о р н о у т и ч е на н е р в н е ћелије, на слуз о к о ж у ж е л у ц а . Т а к о ђ е је д о б а р за јетру. У медицинској л и т е р а т у р и ч е с т о се појављују с а о п ш т е њ а о л е к о в и т и м својствима меда у л е ч е њ у бубрега, ј е р с а д р ж и витам и н е и б и о е л е м е н т е који су од значаја за л е ч е њ е а к у т н о г и х р о н и ч н о г з а п а љ е њ а бубрега. Мед нормализује лучење мокраће. Л е к о в и т о дејство меда не проистиче само од овог или оног његовог својства или састојка, већ је р е з у л т а т његовог целокупног деловања. Он има п р е и м у ћ с т в о над свим п о з н а т и м л е к о в и т и м средствима. И м а пријатан укус и да б и с м о к о р и с т и л и ову чудотворну намирницу треба да водимо рачуна какав мед купујемо. Избегавајте подгрејани мед који садржи антисептична хемијска средства. О в а средства се м а с о в н о додају. И з б е г а в а ј т е и онај мед у који је д о д а т р а ф и н и с а н б е л и ш е ћ е р . Н а р а в н о најбољи је п р и р о д н и мед који садржи п р и р о д н о а н т и с е п т и ч к о дејство које омогућује дуг период одржавања. Сваки природни мед је д о б а р и он би т р е б а л о д а з а м е н и ш е ћ е р , тај в е ш т а ч к и п р о и з в о д који ш т е т и н а ш е м о р г а н и з м у . К о ристите мед за п р а в љ е њ е свих врста к о л а ч а и разних посластица. А л и водите рачуна о п р е к о м е р н и м к о л и ч и н а м а меда, јер често се у ж е љ и да се избегне п р е к о м е р н а количина шећера користе неограничене количине смеђег шећера, меда или неког другог природног заслађивача. Мед је еликсир живота. Редовно т р о ш е њ е меда продужује људски живот и повећава отпорност организма. М е д делује и м у н о б и о л о ш к и , ш т о значи да д у ж о м употребом повећава одбрамбене снаге и отпорност организма према разним болестима, инфекцијама, док већ оболели организам л а к ш е подноси обољење. М е д и м а својство да убија б а к т е р и ј е и г љ и в и ц е . З б о г т о г својства од д а в н и н а се у п о т р е б љ а в а за л е ч е њ е гнојних, инфицираних рана, чирева и опекотина. Н е в е р о ватна је брзина којом се инфицирана и гнојна рана чисти помоћу меда. Медом се могу лечити хроничне кијавице, запаљење слузнице ждрела, грла, бронхија. У т о к у п р о у ч а в а њ а з а п а ж е н о је да п ч е л и њ и мед има и антиалергијско својство. М е д јача срчани м и ш и ћ , п о б о љ ш а в а рад срца, п о в о љ н о делује на к о р о н а р н и крвоток. Он нормализује рад н е р в н о г система. А изврсно средство за м и р а н сан је попити у в е ч е ч а ш у т о п л е воде у којој је р а с т в о р е н а једна к а ш и к а м е д а и сок од п о л а лимуна. О в а к а в н а п и т а к д о б р о ће пријати и нервозним, изнуреним и з а м о р е н и м људима. Он благотворно утиче на нервне ћелије, на слузокожу желуца. Т а к о ђ е је добар за јетру. У медицинској литератури често се појављују с а о п ш т е њ а о л е к о в и т и м својствима меда у л е ч е њ у бубрега, ј е р с а д р ж и в и т а м и н е и б и о е л е м е н т е који су од значаја за л е ч е њ е акутног и хроничног запаљења бубрега. Мед нормализује лучење мокраће.

ПРИРОДНИ

ДЕСЕРТИ

У нашој исхрани треба да доминирају ж и т а р и ц е , воће, поврће и о р а ш а с т и плодови у којима се налази природни шећер. Али, ако се ипак з а ж е л и м о колача онда је свакако б о љ е да га сами направимо од природних састојака и на здрав начин, него да једемо оне справљене од рафинисаних намирница које су неквалитетне. У к о л и ко користимо природне заслађиваче добићемо сасвим довољну слаткоћу, а избећи ћемо негативне последице које ствара бели шећер. У нашим рецептима нема крав љ е г м л е к а и јаја, н и т и б е л о г ш е ћ е р а . К о р и с т и м о д р у г е в р с т е м л е к а , н а р о ч и т о сојино, затим доста језграстог воћа и житарица. Н а р а в н о суво и свеже воће је неизбежно.

Немојте одустати само з б о г т о г а ш т о нисте навикли да користите неке састојке или зато ш т о их треба купити у некој другој продавници. Овакви десерти са природним и здравим састојцима унапредиће ваше здравље и здравље ваше породице. Најидеалнији десертје свеже воће послужено на једноставан и природан начин. К а д а се к о м б и н у ј е н е к о л и к о в р с т а в о ћ а и к а д а им се к а о д о п у н а додају ораси или семење, десерт сваки пут м о ж е да буде другачији, нов и врло привлачан. П о р е д тога употребл>авајте д е к о р а т и в н о п о с у ђ е и т р у д и т е се да свој д е с е р т ш т о л е п ш е у к р а с и те. Употребљавајући овакве природне десерте полако ћете потиснути потребу за слаткишима богатим празним каролијама и штетним по наше здравље.

Ч О К О Л А Д А (корист или штета) М н о г и ћ е р е ћ и : п о в р е м е н и к о м а д и ћ б и л о чега ( ш т е т н о г ) није т а к о л о ш . М е ђ у т и м , т а к в и су у з а б л у д и и м н о г о г р е ш е . В е ћ и н а љ у д и није у п о з н а т а са ч и њ е н и ц о м да употреба напитака и разних посластица које садрже М Е Т И Л К С А Н Т И Н Е као ш т о су: к о ф е и н , т е о б р о м и н и т е о ф и л и н и з а з и в а ф и з и ч к а и ф и з и о л о ш к а о ш т е ћ е њ а . М е ђутим, добро је познато да су ове посластице врло кобне, јер могу да оштете функције п о ј е д и н и х о р г а н а и л и т к и в а у љ у д с к о м о р г а н и з м у . Р а з л о г о в о г ш т е т н о г дејства о г л е д а се у хемијској п р и р о д и м е т и л к с а н т и н а , њ е г о в о ј с п о с о б н о с т и да и з м е н и и саму ћелију, а поред т о г а се везује или к о н ц е т р и ш е у ћелијама за један дужи, неодређ е н и в р е м е н с к и период. М е т и л к с а н т и н и се н а л а з е у к а ф и , индијском чају, К О Л А напицима и чоколади. П о с л е у з и м а њ а ч о к о л а д е и к а к а о а м о ж е да д о ђ е до појаве лупања срца, п о в и ш е н о г тона, несанице, умора, д р х т а њ а прстију и слабијег г у б љ е њ а равнотеже. Други симптоми могу да наступе касније - са з а к а ш њ е њ е м од неколико ч а с о в а или д а н а - и обухватају п о р е м е ћ а ј сна, г л а в о б о љ у , н е м и р , д р х т а њ е , несигурност, несаницу, р а з д р а ж љ и в о с т , забринутост и о п ш т у нелагодност. А к о је неко навикао да редовно употребљава чоколаду, осећаће се више поспан и м и р а з д р а ж љ и в и м , а к о није н а в р е м е д о б и о своју ш о љ у к а к а о а и л и к о м а д о м и љ е н о г с л а т к и ш а . М н о г а о б о љ е њ а добијају на замаху под дејством м с т и л к с а н т и н а срчана обољења, алергијске тегобе, шећерна болест и метаболизам течности. Ова хемијска ј е д и њ е њ а м о г у да и з а з о в у и депресију, а н а ј в е р о в а т н и ј е д о п р и н о с е и а г р е сивном п о н а ш а њ у које се м о ж е запазити међу младима. Већина постојећих пробавних т е г о б а п о г о р ш а в а се, а н е к е настају и з а з в а н е дејством м е т и л к с а н т и н а . Д о в о д и се у везу са о ш т е ћ е њ е м х р о м о з о м а и каснијим д е ф о р м а ц и ј а м а , које се показују у ж и в о т у п о т о м с т в а корисника. Р а к је м н о г о ч е ш ћ а појава код оних који р е д о в н о употребљавају метилксантине. Отпорност ирема болестима такође је ослабљена. Све ово представља само непотпун списак штетних последица које на људски организам остављају састојци који се налазе у нашој омиљеној чоколади. О ч и г л е д н о , с в и м м е т и л к с а н т и н и м а приписује се о д р е ђ е н а у л о г а у п р о ц е с у бујања ћелија у ткивима појединих жлезда. П о ш т о се грубо мешају у нормалне активности појединих ензима, они делују к а о отрови. З б о г тога се у т к и в и м а поједини жлезда под утицајем састојака из чоколаде могу створити цисте и фиброзни тумори и то н а р о ч и т о у дојци. Када се узму у обзир следећи разлози свака врсдност чоколадс као хране биће брзо доведена под знак питања: 1. њ е н а основна хемијска токсичност, 2. адитиви које треба додати да би чоколада била укусна, и 3. б е р б а и основна обрада. Д а о б р а д и м о п о ј е д и н а ч н о сва т р и р а з л о г а . 1) Основне одлике хемијског састава чоколаде Т е о б р о м и н је у ч о к о л а д и главни метилксантин. Он делује т а к о ш т о условљава стимулацију ц е н т р а л н о г н е р в н о г система, несаницу, з а т и м појаву о п ш т е г или л о к а лизованог свраба, депресију и А Н К С И О З Н О С Т .

К а к а о који је п р и с у т а н у с в а к о ј ч о к о л а д и , у о д н о с у на п р а в и чај ( п о з н а т п о д р а з н и м и м е н и м а - руски, индијски...) с а д р ж и в и ш е Т А Н И Н А . Д е л о в а њ е т а н и н а повезано је са настанком неких облика рака на пробавним органима. Какао може да спречи а п с о р б о в а њ е калцијума. Ч о к о л а д а садржи 0,45-0,49% О К С А Л Н Е киселине, а она везује калцијум, na т а к о настаје н е р а с т в о р љ и в састојак К А Л Ц И Ј У М - О К С А Л А Т , који неапсорбован пролази к р о з органе за варење. 2) Адитиви који отклањају горак укус Горак укус обично је удружен са ш т е т н и м алкалоидима- П И Р О Л И С А Т И М А ј а к и м а л к а л н и м супстанцама. Непријатан укус представља прву опомену да је н е ш т о ш т е т н о у устима, а то значи да прикривајући штетне супстанце ш е ћ е р о м не отклањ а м о постојећу опасност. Да би чоколада постала укусна и привлачна за јело потребна је велика количина шећера. Даље, чоколади је потребно додати и масти да би с е о д с т р а н и о њ е н н е п р и ј а т а н з р н а с т и с а д р ж а ј . Т о з н а ч и д а т р е б а д о д а т и м л е к о , павлаку или уље, а то ствара в е о м а богату и нездраву намирницу. С в а к а , па и најмања количина узете чоколаде пореметиће процес варења и изазвати ферментацију. 3) П р и р о д н и з а г а ђ и в а ч и у ч о к о л а д и К а к а о се углавном производи у в е о м а р ђ а в и м санитарним условима д а л е к о испод оних који се иначе примењују у п р о и з в о д њ и хране. К а к а о в о дрво успева у т р о п с к и м пределима. К а к а о је намирница која се добија з а г р е в а њ е м и д р о б љ е њ е м зрна (јсзгра) добијеног са к а к а о в о г дрвета. Ч о к о л а д а је чврста или п о л у е л а с т и ч н а материја, која се добија када се к а к а о ф и н о самеље. О н а мора да садржи најмањс 5 0 % масноће. Махуне убране са дрвета оставе се да ф е р м е н т и ш у на о т в о р е н о м простору. Тај п р о ц е с т р а ј е о д 3-8 д а н а . У т о к у о в о г д е л а п р о и з в о д н о г п р о ц е с а ч о к о л а д е м о ж е д а дође до разних облика загађења. Када ферментација достигне врхунац, подиже се и температура у унутрашњости гомиле, ш т о поспешује размножавање бактерија и плесни. П о з н а т о је да велике количине А Ф Л А Т О К С И Н А ( супстанце из плесни која има к а н ц е р о г е н о дејство ), могу да се створе у к а к а о в о м дрвету. Ферментација је в е о м а в а ж а н п р о ц е с чији к о н а ч н и р е з у л т а т и представљају б и т а н ч и н и л а ц у о б л и к о вању укуса чоколаде. У току ф е р м е н т а ц и ј е ензими из самога зрна појачавају процес ф е р м е н т а ц и ј е . П о с л е ф е р м е н т а ц и ј е зрна се суше на сунцу или с у ш н и ц а м а и т е к после овога спремна су за испоруку произвођачима чоколаде. У д а љ е м процесу производње чоколаде зрна се п р ж е и мељу да би се добио К А К А О В А Ц - маса која је слична м е к о м путеру од кикирикија. У овом делу прераде бактеријски загађивачи имају могућност да се м н о г о с т р у к о у м н о ж е . П о ш т о и ш е ћ е р и маст т е ж е да се издвоје из чоколаде, морају се додати адитиви к о ј и ћ е с п р е ч и т и о в у појаву. У ж е г л о с т м а с т и м о ж с о б и ч н о д а о т к р и ј е 6-12 с е д м и ц а с к л а д и ш т е њ а на Т од о к о 50°С. Н е п р и ј а т а н укус јс први знак да су наступиле штетне п р о м е н е које настају с т а р е њ е м додатака. Додаци п о м о ћ у којих се добија пенаст изглед, заједно са другим додацима обезбеђују лакоћу масе, али и повећавају ризик који се намеће у п о т р е б о м чоколаде. М н о г и појединци који верују да су а л е р г и ч н и на ч о к о л а д у , уствари су а л е р г и ч н и на р а з л и ч и т а з а г а ђ е њ а ж и в о т и њ с к о г п о р е к л а која се н а л а з е у ч о к о л а д и . Н и к а д а није б и л о мудро сматрати ч о к о л а д у д о б р о м х р а н о м за децу и велика је г р е ш к а д о п у ш т а т и д е ц и д а узимају п р о и з в о д е у чијој ј е о с н о в и к а к а о . Ч о к о л а д а и м поред других н е ж е љ е н и х дејстава доноси и празне калорије, па се т а к о већ од најранијих д а н а суочавају с а п р о б л е м и м а к о ј е с т в а р а п о в е ћ а н а т е л е с н а т е ж и н а . С р е ћ о м за оне који воле чоколаду постоји добра замсна која има много предности у односу на ову т а к о р а с п р о с т р а њ у посластицу. М о ж д а ћ е т е се изненадити- то је Р О Г А Ч . Он не захтева шећер, пошто садржи довољно природног шећера. На крају, њ е м у није п о т р е б н а ф е р м е н т а ц и ј а д а б и д о б и о свој укус.

Бели шећер

71

Р О Г А Ч ј е п л о д д р в е т а који с е гаји н а ј в и ш е н а Б л и с к о м И с т о к у . Р о г а ч п р и п а д а ф а м и л и ј и м а х у н а р к и и р а ђ а д у г а ч к е м а х у н е које се д о б р о о с у ш е , а з а т и м ф и н о самељу, па се т а к о добије прах који се м о ж е употребљавати на р а з л и ч и т е начине. Хранљива вредност рогача - С а д р ж и г о т о в о 8% п р о т е и н а (као и о с т а л е махунарке) у п о р е ђ е њ у са 2-14% протеина у цереалијама; - Садржи много природног шећера, око 46%; - С а д р ж и н е ш т о в и т а м и н а из В групе; - Садржи минерале: калцијум, магнезијум и калијум; - Садржи неке минерале у траговима, као гвожђе, манган, хром, бакар и никал Рогач није н а м и р н и ц а која ч о в е к о в о р г а н и з а м оптерећује п р а з н и м калоријама! У п о р е ђ е њ у са ч о к о л а д о м рогач је 3 пута богатији калцијумом, за једну т р е ћ и н у има м а њ е к а р о л и ј а и 17 пута м а њ е масноћа. Р о г а ч је б о г а т извор п е к т и н а који п о м а ж е варењу и п р а ж њ е њ у црева. П е к т и н припада групи несварљивих упљених хидрата, који се у с в а к о д н е в н о м говору означавају к а о б и љ н а влакна. П е к т и н из р о г а ч а може да заустави о б и ч а н п р о л и в , п о в р а ћ а њ е и појаву мучнине. П е к т и н к а о и сва влакна доприноси скупљању токсина из црева и њиховом одстрањивању из организма. Л И Г Н И Н је други члан фамилије влакана, а налази се у црвенкастом делу рогачеве махуне. И пектин и лигнин смањују концетрацију холестерола, ш т о је иначе улога влакана у исхрани. П р е м а т о м е да бисте постигли укус чоколаде, а самим тим и изглед, употребите рогач у праху. Ми смо то са успехом испробали.

КУХИЊСКА

CO

Со је свуда присутна. К у х и њ с к а с о ј е Н Е О Р Г А Н С К Е п р и р о д е ш т о з н а ч и д а није н и б и љ н о г н и ж и в о т и њ с к о г п о р е к л а , п а н и н е с а д р ж и ензиме. З а д а т а к б и љ а к а ј е д а н е о р г а н с к е супстанце из з е м љ е претварају у органске, па к а о т а к в е представљају међустаницу у нашој исхрани. На исти начин као ш т о човек или животиња не могу да ж и в е од млевеног камена, г в о ж ђ а у праху или стакла у праху, нисмо створени ни да варимо или апсорбујемо кухињску со. Д о к а з н а л а з и м о већ у ч и њ е н и ц и да њу људски о р г а н и з а м избацује у н е п р о м е њ е н о м облику. Со је отров за н а ш е тело. С о л и к о ј а ј е ч о в е к у п о т р е б н а ( к у х и њ с к а с о т о у о п ш т е није), и м а д о в о љ н о у сир о в о ј х р а н и . Д а ј е з а ч о в е к а п р е д в и ђ е н о д а т р о ш и к у х и њ с к у с о у б а ш т и б и н е г д е сигурно постојала б и љ к а која р а ђ а к у х и њ с к у со. О н а се не би н а л а з и л а по 200 м е т а р а испод земље, одакле се копа или по неколико стотина километара далеко у морској води из које се добија дестилацијом. У п о т р е б а кухињске соли изазива ж е ђ . Течност је неопходна да је ослаби и елимин и ш е отров, будући да кухињска со спада у групу страних тела. То доноси т е ш к е пос л е д и ц е . Т к и в о о т и ч е , а да и не г о в о р и м о о з и д о в и м а к р в н и х судова. На тај н а ч и н в е н е се сужавају и настаје висок притисак. Р а с т в о р соли се д е л и м и ч н о з а д р ж а в а у ћелијском ткиву. Тиме долази до повећања телесне тежине. К о ж а поприма сунђераст и болестан изглед. Љ у б и т е л > а с о л и м у ч е ч е с т а глад и ж е ђ . Од 15-20 гр к у х и њ с к е с о л и коју н о р м а л н о у т к и в о в е ћ и н а љ у д и у н е с е с а к у в а н о м х р а н о м , з д р а в и б у б р е з и м о г у д а и з л у ч е сам о 5-7 ф . З б о г т о г а с е т а к в и љ у д и н е н о р м а л н о з н о ј е и т е ш к о п о д н о с е в р у ћ и н у . М е ђ у т и м , сву со т е л о и п а к не м о ж е да излучи. О с т а т а к се заједно са д р у г и м к и с е л и н а м а тал о ж и свуда по телу, ч и м е настаје најразличитије болести, пре свега з а к р ч е њ е артерија. К у х и њ с к а со м о ж е и да у н и ш т а в а в и т а м и н е и е н з и м е , п о д с т и ч у ћ и н а с т а ј а њ е р а к а . Др Д а л (Dahl) у А м е р и ц и н а п р а в и о је један е к с п е р и м е н т са пацовима. У з е о је 35 ж е н к и пацова и хранио их годину дана храном богатом сољу. Све су добиле висок п р и т и с а к . А л и к а к о ј е т е к л е к а р б и о и з н е н а ђ е н када тај в и с о к и п р и т и с а к п о с л е експ е р и м е н т а није х т е о да се спусти! Ј е д н о м ј е један војник (који је у п о ф е б љ а в а о много соли) после р а т а д о ш а о у ординацију једног л е к а р а п р и р о д н е медицине који му је приписао терапију гладовања. Д о б и ј а о је с а м о да пије воду. Т о к о м друге седмице г л а д о в а њ а к р о з урин је излучивао свакодневно о к о 6 грама кухињске соли. Одакле та со кад је у н о ш е њ е споља прекинуто већ т а к о дуго? Из тог пр им е р а видимо к а к о се отрови т а л о ж е у телу и изазивају болести. Н е к е киселине к р и с т а л и ш у и под утицајем хладноће и изазивају реуму и арфитис.

Кухињска

со

73

Употреба соли у исхрани човека слична је савременом т о в љ е њ у стоке. Храна која се додаје стоци м е ш а се са к у х и њ с к о м сољу - једном врстом в е ш т а ч к о г ђубрива. З а х в а љ у ј у ћ и в о д и која се з б о г т а к в е х р а н е н а к у п љ а у ћ е л и ј с к и м т к и в и м а у месу, к а о и концентрованој скробној храни, ж и в о т и њ е т а к о брзо напредују, да не к а ж е мо бивају "надувене" уз помоћ о т р о в а и воде. О н о ш т о се н о р м а л н о п о с т и ж е за годину д а н а на овај н а ч и н догађа се за 3 месеца. Б е з к у х и њ с к е соли која чини да су ж и вотиње врло жедне и прождрљиве овакво рекордно товљење не би било могуће. Многи људи се на сличан начин тове кухињском сољу. П о ш т о би стока товљена на такав начин т р е б а л о да се убрзо разболи и угине, то се ипак не дешава ш т о се о н а п р е т о г а и о н а к о к о љ е . А л и , з а ч о в е к а ј е тај п о д а т а к у т о л и к о в а ж н и ј и ј е р о н није предвиђен за т о в љ е њ е и к л а њ е . Кухињска со употребљавана у превеликим количинама потпомаже настајању разних болести. Немојте употребљавати много соли. Дневна количина у н о ш е њ а соли без штетн и х п о с л е е д и ц а ј е о д 3-5 г р . К о р и с т и т е с а м о к р у п н у м о р с к у с о к о ј а ј е м а њ е п р е р а ђена од обичне соли. О н а м о ж е да се уситни у блендеру. О в а со се састоји од готово стотину е л е м е н а т а , док се кухињска састоји с а м о од 2. Х л о р , један од та 2 елем е н т а , у с т в а р и је к о н ц е т р о в а н и о т р о в . У о б л и к у у којем се н а л а з и у соли х л о р има тако ш т е т н о дејство да ч а ш о м јаког раствора кухињске соли човек м о ж е себи да одузме живот. Кухињска со је за наше тело страна храна. организам је део природе. И с т о онолико к о л и к о истина м о ж е да се дружи са л а ж и и наши органи могу да се друже са отровима, себи апсолутно страним супстанцама. О н и се међусобно не разумеју. П о р е к л о н а ш е г а т е л а није ни из хемијске ф а б р и к е није ни у р у к а м а соли, н и т и у л о н цу. Н а ш е т е л о с т в а р н о м о ж е д а л е ч и и х р а н и с а м о п р и р о д а и т о м о ћ и м а к о ј е јој ј е подарио Створитељ. Х р а н а треба да је т а к о припремљена да буде укусна и хранљива. О н а не сме бити л и ш е н а онога ш т о је п о т р е б н о телу. Е.Г.Вајт у к њ и з и "Савети о ж и в о т у и исхрани" пише да је со потребна крви, али узимана у малим количинама. Ми употребљавамо морску со у дозвољеним количинама. Ш т о се тиче употребе соли у салатама о с т а в љ а м о на в а м а да ли ћ е т е је к о р и с т и т и или не. М н о г е салате могу да се једу без и м а л о соли а да буду укусне.

КОМБИНОВАЊЕ

ХРАНЕ

Да ли н а к о н ј е л а о с е ћ а т е поспаност? П о н е к а д а . То се д е ш а в а ј е р се сва снергија сконцентрише на прераду хране у телесном систему. П р о б а в а хране је веома важан процес који се одиграва у н а ш е м организму и он нам одузима много в и ш е снсргије него што то ми м о ж е м о и да замислимо. Према томе принцип правилног састављања јеловника учи нас да се нека храна б р ж е и л а к ш е вари од друге хране. Ми људи често једемо храну која је к о м б и н о в а н а врло л о ш е и насумице. К а д а се различите врсте хране заједно убаце у желудац тело не м о ж е да их пробави. Долази до ф е р м е н т а ц и ј е и т р у љ е њ а . Х р а н љ и в и састојци из хране не могу да се искористе а у телу се стварају т о к с и ч н е киселине. Н е п р а в и л н о к о м б и н о в а н а храна остаје т а к о у ж е л у ц у и до н с к о л и к о сати, а онда о д л а з и у црева. А а к о при т о м ј е д е м о између оброка, храна ћс сс з а д р ж а в а т и и по н е к о л и к о дана у желуцу. З б о г т р у љ е њ а и ф е р м е н т а ц и ј е , а и услед појаве к и с е л и н е о н о ш т о се с т в а р н о н а л а з и у ж е л у ц у у т о м т р е н у т к у јесте г о м и л а п о к в а р е н е , т р у л е и с м р д љ и в е хране. Х р а н а се на силу задрж а в а у желуцу, н е п р о б а в љ е н а и дословце трули. Х р а н љ и в и састојци који су можда п о с т о ј а л и у х р а н и н е с т а л и су. Х р а н а о с т а ј е у ж е л у ц у д у г о в р е м е н а , а т е л о и с т о в р е мено т р о ш и невероватну количину енергије. З а т и м се храна силом потискује у црева. Е т о з а ш т о с м о ми п о с л е ј е л а уморни, з а ш т о н с м а м о енергије, и з а ш т о н а м се спава. Т а к в о ј х р а н и је п о т р е б н о о к о 8 сати да и з а ћ е из ж е л у ц а , и 20 до 40 сати да п р о ће к р о з црева. А к о се храна правилно комбинује т е л о ће је потпуно разградити, апсорбовати и искористити. А о н о ш т о је м о ж д а најзначајније када се једе неправилно к о м б и н о в а н а храна, је да се у систему за варење као резултат ф е р м е н т и с а њ а производи алкохол са врло штетним последицама по јетру. О н о ш т о ми ж е л и м о , а т о м е нас учи и принцип правилног к о м б и н о в а њ а хране, је да н а м х р а н а не стоји и т р у л и у ж е л у ц у 8 сати, и да н а м наредних 20 сати не незачепљује и загаћује црева. Ж е л и м о да храна уђе у ж е л у д а ц и да ту буде п р и б л и ж н о о к о 3 сата без икаквог труљења, ферментације, гасова надимања, горушице и киселине. Ж е л и м о да храна прође кроз црева брзо и ефикасно. П р а в и л н о с а с т а в љ а њ е ј е л о в н и к а и м а в е л и к у в а ж н о с т и б и т а н ј е д е о п р а в и л н е исхране. О н о нас не спречава да једемо храну коју волимо, него нас учи да нс једемо много хране у исто време. Л о ш е састављена (комбинована) храна чини нас исцрпљенима, јер у желуцу има истовремено т о л и к о много различите хране да у организму настаје хаос. А к о се то д е ш а в а само понекад, т е л о ће се одупрети, али а к о је то редовна појава, т е л о ће доживети слом.

После сваког оброка требало би да се осећамо тако пунима живота да можемо учинити све. На ж а л о с т , в е ћ и н а људи п о с л е о б р о к а једва и м а снаге да стигне до кревета. З а и с т а н а м није п о т р е б н а п р е т е р а н а р а з н о в р с н о с т т о к о м ј е д н о г о б р о к а , али т о не з н а ч и да сви н а ш и о б р о ц и т р е б а да буду с а с т а в љ е н и од исте в р с т е х р а н е б е з икакве промене. Б о љ е ј е користити два или три јела т о к о м оброка, него оптерећивати стомак са много различитих врста. П р е т е р а н о м е ш а њ е хране т о к о м о б р о к а изазива нелагодност и уништава позитиван е ф е к а т који би свака намирница, да је посебно употребљена, дала телу. Не једите више него ш т о је потребно да се утоли глад. С в а к о за себе, познајући своје т е л о , н а ч и н рада и ж и в о т а , т р е б а да одреди к о л и ч и н у х р а н е која ће њ е г о в о м телу пружити здравље. Немогуће је прописати тачну количину хране за један оброк, али сви смо позвани да по овом п и т а њ у р а з м и ш љ а м о логички. Не једите п р е б р з о и добро ж в а ћ и т е храну. Једите р е д о в н о и немојте јести између оброка. Трудимо се да здравим р а с у ђ и в а њ е м одлучујемо који нам састави хране најбоље одговарају. П Р А В И Л Н А У П О Т Р Е Б А В О Ћ А . Н е постоји људско б и ћ е н а овој з е м љ и које ће рећи да не воли воће. А знате ли зашто ми толико волимо воће? Зато, што наше т е л о и н с т и к т и в н о ч е з н е з а в о ћ е м ! В о ћ е ј е ј е д и н а х р а н а н а коју ј е људска врста б и о л о ш к и прилагођена. И зато је много б о љ е да у току дана више мислимо колико ћемо појести воћа него к о л и к о ћ е м о унети протеина у организам. Воће је храна са високим садржајем воде. О н о је неопходно за ч и ш ћ е њ е организ м а од т о к с и ч н и х о т п а д н и х материја. У в о ћ у и м а од 80 - 90 % в о д е која ч и с т и и даје живот. У воћу се могу наћи сви витамини, минерали, угљени хидрати, аминокиселине и масне киселине које су људском телу неопходне ради опстанка. Ту ж и в о т н у снагу коју даје в о ћ е не м о ж е н а д м а ш и т и ни ј е д н а друга храна. Већ је раније напоменуто да варење хране одузима човеку највише енергије. А воће захтева м а њ е енергије за в а р е њ е од било које друге хране. В о ћ е п р о ђ е кроз ж е л у д а ц за 20 - 30 минута. О н о се р а з л а ж е и о с л о б а ђ а у ц р е в и м а на своје ж и в о т н о важне састојке т а к о брзо к а о да иде кроз тунел. Сво воће стоји у ж е л у ц у врло кратко време, изузев банана, урми и сувог воћа које се задржавају н е ш т о д у ж е (од 45-60 мин.). О н о ш т о је веома важно код воћа јесте да оно не остаје дуго у желуцу и зато не би требало да се конзумира са неком другом храном или после комплетног оброка. Најбоље је јести воће на празан желудац. Е в о једног примера. Појели сте ручак и након тога узели неко воће. Да је узето само, оно би врло брзо прошло кроз ваш желудац и црева, али је овако спречено. А л и шта се догађа са оброком? Он трули и ф е р м е н т и ш е па се т а к о претвара у киселину. Када воће д о ђ е у додир са другом храном у ж е л у ц у (заједно са пробавним соковима) цела маса хране почиње да се квари. В о ћ е , в и ш е него б и л о која друга храна, снабдева т е л о оним ш т о му је п о т р е б н о да би доживело највећи могући ниво здравља. В р л о битна ствар за воће је јести га увек свеже. Н е м а користи од воћа које је на било који начин о б р а ђ и в а н о и прерађивано. Т е л о је у стању да искористи воће у његовом природном стању. М а к р о б и о т и к а п о с т а в љ а захтев да се ниједно в о ћ е не сме јести сирово. То је п о г р е ш н о схватање. Сво воће које се конзумира мора бити свеже и некувано или ће у п р о т и в н о м многи од позитивних е ф е к а т а које смо описали бити сведени на минимум. Ј о ш једна чињеница веома битна за в о ћ е односи се на временски период који т р е б а да п р о ђ е и з м е ђ у к о н з у м и р а њ а б и л о које х р а н е која није в о ћ е и к о н з у м и р а њ а воћа. К а д а вам је желудац празан м о ж е т е јести које год воће хоћете и к о л и к о год ж е л и т е , али ј е п о т р е б н о с а ч е к а т и 20-30 м и н у т а п а т е к т а д а у з е т и другу храну. Т о

време је неопходно да воће напусти желудац. Н е к е врсте воћа захтевају чак и мање времена, али ако ж е л и м о бити сигурни д р ж и м о се овог времена. А к о једемо храну к о ј а није в о ћ е м о р а м о ч е к а т и 4-5 с а т и ( а к о ј е д о б р о к о м б и н о в а н о ) . А к о с е ј с д е м е сна храна, в р е м е се знатно продужава. У П О Т Р Е Б А П О В Р Ћ А . Друга важна група намирница. одмах уз воће је поврће. О н о у себи т а к о ћ е садржи доста течности, а његови хранљиви састојци изграћују н а ш организам. за разлику од воћа које га чисти. П о в р ћ е се д о б р о комбинује са свим сировим или куваним поврћем и са скробним угл,еним хидратима, као ш т о су хлеб, п и р и н а ч , т е с т е н и н а или к р о м п и р . Ј е д и т е п о в р ћ е ш т о је год в и ш е м о г у ћ е у сировом стању (оно које се м о ж е јести сирово). Када свсже не м о ж е т е набавити, користите замрзнуто поврће. У П О Т Р Е Б А С Е М Е Њ А И О Р А Х А . С е м е н к е (сунцокрет, сусам..) и к о ш т у њ а в о воће су т а к о ђ е веома квалитетна храна и они не остављају токсичне отпатке у организму, к а о ш т о раде млечна и месна храна. Треба их употребљавати, али опрезно и у м а њ и м количинама. То је врло концентрисана храна. М о ж е се комбиновати са житарицама као и воћем, али обратити пажњу да се тада не употреби велика количина ораха. Х р а н а на б а з и од о р а х а постаје све в е ћ а к о н к у р е н ц и ј а месу. У П О Т Р Е Б А Ж И Т А Р И Ц А . Житарице, као и воће, поврће и орашасти плодови су т а к о ђ е битан део здраве исхране, Д а н а ш њ и човек употребљава врло мало житарица, а њихову корисност свео је на само једну- пшеницу. Х л е б од различитих врста ж и т а р и ц а , н а п р а в љ е н с а к в а с ц е м и л и б е з њ е г а ј е о д л и ч н а х р а н а . К о р и с т и т е у в е к пуно зрно житарице. Комбинација воћа, ораха и житарица је добра комбинација као и к о м б и н а ц и ј а ж и т а р и ц а са п о в р ћ е м . М А Х У Н А Р К Е . О н е се могу комбиновати са поврћем, житарицама, орасима . али у в а ш е м интересу су ш т о једноставније комбинације. Ш т о ј е храна мање разноврсна током једног оброка и добро комбинована то ће се мање времена задржавати у желуцу, а т е л о ће б о љ е искористити хранљиве састојке.

КОНЗУМИРАЊЕ

ХРАНЕ

ИЗМЕЂУ

ОБРОКА

М н о г и л е к а р и , својим ставом п р е м а исхрани, наводе људе на з а к љ у ч а к да је доб р о ј е с т и в и ш е п у т а н а д а н , а п р и т о м у з и м а т и м а њ е к о л и ч и н е х р а н е . О н и п р и т о м наводе ч а к и р а з л о г е п р и л а ж у ћ и доказе са разних и с т р а ж и в а њ а која то подупиру. М е ђутим, наука је доказала да чак и више од три оброка дневно наноси нежељене последице и утиче на н а ш е здравље. У к о л и к о се једе често, ниво отровних продуката у крви човека се повећава. То се исто дешава ако за оброк узимамо више врста јела. У з и м а њ е хране између оброка доводи до д е л и м и ч н о г в а р е њ а чије се п о с л е д и ц е огледају у с т в а р а њ у алдехида, амина, а л к о х о л а и других отровних материја које настају у процесу варења. Н а в е ш ћ е м о р е з у л т а т е и с т р а ж и в а њ а на групи студената.Студенти који су јели између о б р о к а , нису јели т а к о д о б р о к а о кад узимају ч е т и р и или м а њ е о б р о к а . О н и студенти који су ч е т и р и и м а њ е пута јели на дан изјавили су да д о б р о једу и за време главних оброка. С у п р о т н о њима, од оних који су јели десет и в и ш е пута дневно, само 1 0 % је изјавило да д о б р о једу и за време ручка. П р и м е т н а је и стопа појаве зубног каријеса код особа које узимају храну између оброка. Постоје особе које тврде да не могу заспати без вечере. Међутим, истина је да ће п о с л е о б и л н е в е ч е р е с п а в а т и к а о о м а м љ е н и али о д м о р који сан т р е б а д а п р у ж и , неће имати. М и р а н сан и о с в е ж е њ е су могући само код оних људи који узимају лагану вечеру и то много раније пре одласка на спавање. У к о л и к о узмемо неколико залогаја п р е с п а в а њ а и м а ћ е м о н е м и р а н и н е с т а б и л а н сан, ч е с т о п р а ћ е н н о ћ н и м м о р а м а . Појава гасова, надимање, горушица, р ђ а в задах, поремећени сан, р а з д р а ж љ и в о с т и умор, осећај слабости, п о г р е ш н о се тумачи као глад, а уствари органи за в а р е њ е вапе за о д м о р о м . У к о л и к о се не води рачуна о размаку између два о б р о к а , увек ће бити о с т а т а к а хране у н а ш е м желуцу. О в а к в е н а в и к е ш т е т н о делују на људски организам, разарају његову природну функцију и смањују е ф и к а с н о с т мозга. Многа хемијска ј е д и њ е њ а се стварају за време делимичног варења и она су отровна, као на пример разни алдехиди и алкохол. То изазива интоксикацију мозга, јетре, бубрега и других ткива. О д свих л о ш и х н а в и к а које људи имају, н а в и к а у з и м а њ а х р а н е и з м е ђ у о б р о к а ј е најлошија. А л и да п о г л е д а м о ш т а се све д е т а љ н о д е ш а в а у н а ш е м о р г а н и з м у а к о ј е д е м о између оброка! П р о ц е с в а р е њ а хране п о ч и њ е у устима. У п љ у в а ч к и постоје ензими који разграђују с к р о б . С т о г а х р а н а м о р а о с т а т и у у с т и м а н е к о в р е м е , о т п р и л и к е 30-60 с е к у н д и .

Не т р е б а гутати брзо храну него је т е м е љ н о ж в а к а т и . Следећа ф а з а в а р е њ а се одвија у желуцу. К а д а храна п о ч н е да се разграђује м а л и м и ш и ћ и који се зову свингтери гурају ту храну н а п о љ е т а к о да се в а р е њ е м о ж е н а с т а в и т и у т а н к о м цреву, а ж е л у дац је потпуно и с п р а ж њ е н . И з м е ђ у два о б р о к а м о р а м о направити паузу од 5 сати. У к о л и к о и м а м о м а њ е од 5 сати паузе, ж е л у д а ч н и м и ш и ћ и "осећају" п р о б л е м е . У к о л и к о ј о ш и м а т е хране у ж е л у ц у а в а ш е т е л о настоји да избаци ту храну н а п о љ е , а ви у н о с и т е нову к о л и ч и н у хране, онда ти м и ш и ћ и који гурају стару храну н а п о љ е обуст а в љ а ј у р а д . Та н о в а х р а н а коју у н о с и т е у о р г а н и з а м н е ћ е м о ћ и да и з а ђ е напол>е свс док не прође кроз процес варења, т а к о да сада и остатак старе хране чека у желуцу. И ч е к а , ч е к а . И ш т а т а х р а н а ч и н и д о к " ч е к а " ? У ж е л у ц у ј с ј а к о т о п л о , т а м н о , кисела је средина и храна се "меље". А к о т о к о м преподнева и з г њ е ч и м о једну банану у м е ђ у в р с м с н у и о с т а в и м о је да стоји до увече? Ш т а ће се десити са н.ом? О н а ће иструлити. А ш т а се догађа са храном која чека у желуцу да би била сварсна. И она исто т а к о т р у л и и чини н а ш у крв нечистом. М н о г и тестови су се спровели да би се д о к а з а л а ова тврдња. М н о г о д о б р о в о љ а ц а је било спрсмно да буде подрвгнуто овом тесту. У ж е л у ц у оних људи који су јели између о б р о к а нађени су остаци хране старе до три дана. То би сликовито речено било слично као када бисте отишли на сметлнште и јели тамо шта нађете. Управо се то догађа када једемо између оброка. Храна се квари. Ви м о ж д а имате за о б р о к добре јабуке и другу добру храну, али а к о то у з и м а т е и з м е ђ у о б р о к а и т о д о б р о ћ е с е п о к в а р и т и . З а т о ј е п о т р е б н а п а у з а о д 5 сати и з м е ђ у о б р о к а . 2-3 сата је п о т р е б н о да би се х р а н а у ж е л у ц у р а з г р а д и л а , а онда је п о т р е б н о joui додатних 2 сата желуцу да би се одморио. Н а ш ж е л у д а ц је м и ш и ћ и њему је потребно време за одмор као и свим мишићима нашег тела. Да би желудац о б а в и о д о б р о свој п о с а о ж е л у д а ч н и м и ш и ћ т р е б а д а с е о д м о р и . М и м о ж е м о н а п р а в ити и в е ћ е р а з м а к е и з м е ђ у о б р о к а , 6 или 7 сати, али не м а њ е од 5 сати. У к о л и к о почнемо јести пре истека времена од 5 сати, наш желудац ће ослабити и нсће добро ф у н к ц и о н и с а т и и н е ћ е м о ћ и д о б р о да о б а в љ а свој п о с а о . К љ у ч за правилно уношењс хране налази се у припрсмању доброг доручка. Укол и к о изоставимо јутарњи, најглавнији оброк, о с е ћ а ћ с м о глад т о к о м целог дана и п р и б е г а в а ћ е м о ч е ш ћ е м узимању хране т о к о м дана. То слаби ж е љ у за р у ч к о м , м а њ е се ј е д е , а у с к о р о се г л а д о п е т в р а ћ а . Г л а д која се ј а в љ а , у с т в а р и и није г л а д , већ опт е р е ћ е њ е о р г а н а за в а р е њ е . П о с л е д њ и о б р о к о б и ч н о је најјачи и ч е с т о се узима непосредно пред спавање. Т а к о јак оброк не сме се узимати у т а к о касно доба дана. Поп у ш т а њ е м овом р ђ а в о м обичају ставара се навика. Оссћај слабости се јавља, а узор а к те с л а б о с т и је у т о м е ш т о су органи за в а р е њ е већ б и л и п р е о п т е р с ћ е н и у т о к у дана варењем нездраве хране унешене у желудац. Међутим, такав жслудац узалудно сс м о ж е ж а л и т и на замор. У њега се уноси ј о ш више хране. Сан таквих особа је често п о р с м е ћ е н , а ј а в љ а се и г у б и т а к апетита. У ц е л о м т е л у осећа се н е д о с т а т а к снаге. Такве особе ће сс често ж а л и т и на учестале болове и мучнину у прсделу желуца. О н о ш т о је т а к о ђ е в а ж н о јс р е д о в н о с т у ј е л у . Ни у к о м случају о б р о ц и нс смеју да буду нередовни. У к о л и к о се руча 1 и л и 2 сата пре истска оног в р е м е н а од 5 сати, ж е л у д а ц ћ е б и т и н е п р и п р е м љ е н з а н о в а о п т е р е ћ е њ а , ј е р ј о ш није с в а р и о храну која је у з е т а у п р е т х о д н о м о б р о к у . Т а к о ђ е о б р о ц и не смеју да се о д л о ж е за 1 или 2 с а т а из б и л о к о г р а з л о г а . П љ у в а ч к а се у в р е м е о б р о к а уредно с т в а р а к о д о с о б е која ред о в н о узима својс о б р о к е . А к о се са о б р о к о м касни 1 или 2 сата в е л и к и део амилазе за варење угљених хидрата се изгуби и варење не може бити тако ефикасно. У з и м а њ е два о б р о к а на дан п о к а з а л о се као вслика предност, ш т о се одразило на д о б р о здравље људи који су овако поступали. Т р е ћ и оброк, а к о се узима, треба да буде в е о м а л а к и с а ч и њ е н од хране која се најбрже вари (двопек, в о ћ е , в о ћ н и сокови...). Најбоље је д о б р о доручковати, најмање 5 сати пре времена за ручак. Затим, опет, сачекати 5 сати и онда вечерати. Вечера треба бити лагана, узета неколико

Конзумирање

хране

између оброка

79

сати пре одласка у кревет. А к о је икако м о г у ћ е т р е ћ и о б р о к т р е б а изоставити. М о ж д а ће бити п о т р е б н о н е к о д у ж е в р е м е да би се стекла навика изостављања вечерњ е г о б р о к а . О н и који имају снаге да истрају, утврдиће да је то в р л о к о р и с н о , јер ће им н о ћ н и о д м о р бити б о љ и и пријатнији.

ВОЋА

ПРАВИЛНА ИПОВРЋА

ПОДЕЛА ПО БИБЛИЈИ

У н а ш е м ф и з и ч к о м , к а о и у духовном расту постоје закони које т р е б а размотрити и послушати. Када се упознамо са принципима правилне исхране ми обично прво престанемо да једемо месо, затим остављамо рибу и месо перади. Следећи корак ј е о с т а в љ а њ е м л е к а , с и р а и јаја, ш т о ј е м а л о т е ж е , п о ш т о у з т о т р е б а о с т а в и т и и сву п р е р а ђ е н у х р а н у ( у љ е , б е л о б р а ш н о , ш е ћ е р ...). Р е ч је о в е г а н с к о ј и с х р а н и и м н о г и нису упознати са свим а с п е к т и м а те дијете. Н е г д е успут научили смо да је б о љ е да једемо 2 уместо 3 пута дневно, да не јед е м о и з м е ђ у ј е л а (пауза од 5 сати између о б р о к а , и доста попити воде у току дана), да не једемо воће и поврће заједно. К а к о Библија д е ф и н и ш е појмове: "воће и поврће ? У 1 . М о ј с и ј е в о ј 1,29 н а ш и м п р а р о д и т е љ и м а ј е р е ч е н о у р а ј у д а ј е д у с в е п л о д о в е к о ј и имају с е м е у с е б и (у м о м е н т у к а д а се ј е д у ) , У 1. М о ј с и ј е в о ј 3.18 к а ж е да им је п о с л е пада у г р е х и и з л а с к а из Е д е м а д о д а т а т р а в а п о љ с к а (која н е м а семе у себи у т р е н у т к у к а д се једе и у с т а њ у у к о м е се једе). Б и б л и ј а ц и т и р а да су у Е д е м у ј е л и ж и т а р и ц е , в о ћ е и о р а ш а с т е п л о д о в е (које имају семе у себи кад се једу) и да им је после пада додато поврће (које нема семена у себи кад се једе). П о в р ћ е да би произвело с е м е , м о р а да се о с т а в и у з е м љ и и к а д се с е м е ф о р м и р а о н д а то п о в р ћ е није више добро за јело, само се семе сачува, а остало иструне. н

Јена а м е р и ч к а списатељица п р о ш л о г века која је много писала у вези религије, з д р а в љ а и о б р а з о в а њ а препоручује да не ј е д е м о в о ћ е и п о в р ћ е т о к о м о б р о к а заједно ( E l l e n G. W h i t e , Saveti o životu i isnraw'S9 с т р . , 90 с т р . , ) . У о в о м веку у о с а м д е с т и м и д е в е д е с е т и м г о д и н а м а када се м н о г о п р о у ч а в а исхрана многи се већ слажу са т о м препоруком. В о ћ е (које има семе у себи кад се једе) и п о в р ћ е (које н е м а семе у себи к а д се једе) хемијски се разликују по саставу и функцији у организму: воће испира, поврће изграђује тело. Да би се п о м о г л о онима који се ј о ш боре са овим делом дијете п р е д л а ж е м о да једу воће за доручак, а за р у ч а к поврће које има семе (парадајз, патлиџан, краставац, тикве, п а п р и к е , итд.) или поврће (кромпир, купус, ш а р г а р е п а , л у к р о т к в е , к а р ф и о л , салата, спанаћ, цвекла, итд.). А к о дођете до овог степена п р и м е т и ћ е т е да в и ш е ж е лите да једете воће и поврћасто воће него поврће. Следећи степен би било узимање воћа, житарица и орашастих плодова у једном оброку и п о в р ћ а у д р у г о м (са доста к р о м п и р а уместо хлеба). З а т и м , следећи степен је к о р и ш ћ е њ е о н о г а ш т о и м а с е м е у себи, д а к л е , о р и г и н а л н а Е д е м с к а дијета! А к о вам је т е ш к о да препознате воће и поврће приложена је мала листа. К И С Е Л О В О Ћ Е : Грејпфрут, лимун, поморанџе, мандарине, шипак.

Правилна подела воћа и поврћа по Библији

81

В О Ћ Е : ј а б у к е , кајсије, б а н а н е , т р е ш њ е , киви, с м о к в е , манго, брескве, к р у ш к е , шљиве, г р о ж ђ е , боровнице, купине, малине, дудови, јагоде, авокадо, маслине. С У В О В О Ћ Е : суво г р о ж ђ е , смокве, рогач, урме, итд. О Р А Ш А С Т И П Л О Д О В И : ораси, л е ш н и ц и пистаћи, бадеми, кокосов орах, кестен. С Е М Е Н А : сусам, сунцокрет, тиква, ким, мак, бундева. Ж И Т А Р И Ц Е : кукуруз, просо, јечам, овас, раж, пшеница, пиринач. М А Х У Н А Р К Е : л е б л е б и ј а , к и к и р и к и , г р а ш а к , п а с у љ , соја, л е ћ а , л у ц е р к а , б о р а нија, б о б . В О Ћ Е ( C E M E H A C T O ) : диња, лубеница, тиквс, тиквице, краставац, патлиџан, паприке, парадајз и бундева. П О В Р Ћ Е ( Б Е З C E M E H A ) : шпаргла, цвекла, к а р ф и о л , купус, целер, салата, першун, спанаћ, роткве, шаргарепа, лук, бели лук, кромпир, празилук, блитва, растика...

НАПИЦИ, КОКТЕЛИ, ШЕЈКОВИ, ФРАПЕИ, СОКОВИ

Чоколадни

шејк

1 шоља сојиног млека или било ког другог млека 2 кашике рогача у праху 1 кашичица меда мало банане 1 кашика млевених ораха Све састојке, сем ораха, ставити у миксер. Измиксовану сипати у високу чашу, а по врху посути млевеним орасима. Шејк

са

бадемима

1/3 шоље бадема без љуске 2/3 шоље воде или воћног сока 5 урми или једна шака сувог грожђа 1 кашичица меда ванила Све ставити у миксер и измиксовати. Воћни

шејк

3/4 л воћног сока 1јабука 1 бресква мед 1 кашика мешавине семења (уситњеног): сусам, сунцокрет, бундева... 1 кашика клица

Усути у миксер сок и воће исечено на коцкице. Засладити медом и по жељи додати мало ваниле. Сипати у две високе чаше, а одозго посути мешавином семења и клицама. Шејк 1 2 6 6

од урми

и јагода

шоља свежег бадемовог млека банане урми свежих јагода

Ставити бадемово млеко и воће у миксер. Миксујте док не буде густо као крема. Шејк од

банане

1 шоља млека од бадема 2 банане мушкатни орашчић Ставите у миксер све састојке и миксујте док не добијете кремасту масу. Здрав 1 1 1 1

милк-шејк

од

соје

шоља сојиног млека велика кашика сусама велика кашика сунцокрета банана

Повратак здравом начину исхране 1 кашика меда 1 кашика ораха мало ваниле

Измиксујте. Фрапе

Све састојке заједно измиксујте. Укус чоколаде добије се додавањем једне велике кашике рогача у праху. По жељи се може додати још мало воде. Фрапе

од jaioda

и

банана

1/2 кг јагода 1-2 банане сојино млеко

Фрапе

од јабуке

2 дл млека од соје 1 кафена кашика лимуновог сока мало ваниле 1јабука Све добро умутити миксером. од

малина

(јагода)

1 шоља малина (јагода) 2 дл млека од соје мало меда ванила Све састојке измиксовати. Фрапе од

банане и кивија

1/2 банане 1 киви мало меда 2 дл сојиног млека

банане

Измиксовати кокосово брашно са водом, а затим при мањем степену брзине додајте банану и мед. Фрапе

Јагоде и банане измиксујте. Додати сојино млеко, и још мало измиксајте.

Фрапе

од

1 шоља кокосовог брашна 1 банана 1 шоља воде мало меда

од јагода

2 шоље млека од бадема 2 шоље млека од сусама 1 шољајагода (исецканих) 1 кашичица воћног сирупа Измиксујте све састојке у блендеру. Фрапе

од

боровнице

4 шоље млека од соје, (бадема, сусама,...) 1 шоља боровница 1 банана Миксујте заједно у блендеру. Фрапе

од

сувог воћа

1/3 шоље мешаног сушеног воћа 1 -2 шоље млаке воде мало лимуна и меда, по жељи Потопите воће у млаку воду. Нека стоји извесно време, а онда га заједно са том водом миксујте и додајте лимун и мед.

Измиксујте. Фрапе

од

поморанџе

2поморанџе 1/2 банане 2 дл сојиног млека

Коктел и 2 мандарине 1 крушка 5 бадема

од мандарина крушака

РЕЦЕПТИ - Напици, коктели,

швјкови, фрапеи, сокови

Очистите мандарине и крушке. Додајте бадеме. Све самељите у миксеру. Коктел од Грожђа u шљива 1 1 грозд 3 шљиве 5 лешника Оперите грозд. Извадите коштице из шљива. Додајте лешнике, и у миксеру измиксујте. Коктел од Грожђа и шљива

2

1 грозд 2 шљиве 1/2 лимуна

од јабука, ii крушака

Коктел

од

шаргарепе и репе

3 шаргарепе 1/2 репе 2 чена белог лука 1 шака першуна

од поморанџе Грејпфрута

1 поморанпа 1 грејпфрут 4 бадема

Коктел

од jaioda

и

трешања

15 јагода 10 трешања 4 бадема

од

банане и кајсије

1 банана 1 кајсија 4 бадема Све умутити у миксеру. Коктел

од ротквица

и

целера

10 ротквица 1 гранчица целера мало лимуна

Оперите јагоде, а трешњама извадите коштице. Додајте бадеме и све измиксујте у миксеру.

Све измиксујте у миксеру. Коктел

3 1 2 2

и јабука

Све измиксујте у миксеру.

Оперите јабуке и извадите семење из њих, исцедите сок из лимуна и извадите семенке из крушке. Све измиксујте.

Коктел

кајсија

Очистите од коштица кајсије и јабуке, додајте бадеме измиксујте у миксеру.

Коктел ii

2јабуке 1 лимун 1 крушка

Коктел

од

3 кајсије 1јабука 5 бадема

Све измиксујте у миксеру.

Измиксујте. Коктел лимуна

Кокшел

89

од

шаргарепе

шаргарепе чен белог лука гранчице целера кашике пшеничних клица

Све измиксирајте у миксеру.

од поморание и Грожђа

2 поморанџе 1 грозд 4 лешника 1 смоква Све измиксујте.

Кокшел

од

брескве

и јагода

1 бресква 10јагода 4 бадема

Кокшел кајсија

од диње, и јагода

1/4 диње 3 кајсије 10јагода

Све измиксујте.

Измиксујте. Коктел брескве

од јабуке, и јагода

Коктел од крушке и Грожђа 1 крушка 1 грозд 5 бадема

1јабука 1 бресква 10 јагода 4 бадема

Измиксујте.

Све измиксујте. Коктел од Грожђа и Коктел

од

цвекле и купуса

1 цвекла 1 чен белог лука 5 листова купуса

Измиксујте.

Све измиксујте. Коктел

од

трешања

брескве

1 грозд 2 брескве 4 лешника

Сок и малина

10 трешања 15 малина 4 бадема

од

поморанџе

2 шоље сока од поморанџе 1/2 шоље бадема 1 банана Све помешати и измиксовати у блендеру. Служити уз свеже воће.

Све измиксујте. Сок Коктел

од поморанџе и малина

1 наранџа 20 малина 1 лимун Све измиксујте. Коктел од малина и поморанџе 100 г малина 1 поморанџа Процедите кроз соковник.

од

лубенице

1/2 лубенице Узети "месо" лубенице, изгњечити виљушком и процедити сок. Делује умирујуће. Ароматачни

сок

1/4 л воде лишће босиљка, матичњака и нане мало свежих малина 1/4 л сока од поморанџе 1/4 л сока од грожћа 1/4 л сока од лимуна мед

РЕЦЕПТИ - Напици, коктели, Измиксујте

воду

са

шејкови, фрапеи, сокови

биљем,

па

оставити 15 мин. да стоји. П р о ц е д и т е па

помешајте

соковима.

са

осталим

Додајте

мед

и

форму,

а

онда

91 полако

додајте

ба-

нану и сок од п о м о р а н џ е .

воћним

неколико

Напитак

од

сушеног eoha

коцкица леда и све измешајте. 1/2 ш о љ е с у в о г г р о ж ћ а

Напитак

од

4 суве кајсије

лимуна

2 шоље воде 1 лимун Натопите, преко ноћи, грожће и

1 чаша топле воде мед

кајсије

Исцедити сок од лимуна и разблаж и т и водом. Засладити медом. (Овај

водом.

Ту

воду,

сутрадан,

попијте, а воће и с к о р и с т и т е за неки колач.

напитак је одличан као превентива

Напитак

од п р е х л а д е и кијавице)

од јагодастог

воћа

1 шоља свежих ољуштених помо-

Напитак

од

банане и урми

ранџи 1 ш о љ а свежих јагода

4 урме без коштица

1-2 б а н а н е

1 јако зрела банана Измиксујте

1 ш о љ а сока од поморанџе

серу. Измиксујте

у

блендеру

мало воде, док не добију

урме

са

кремасту

Деца

све ово

састојке нарочито

у

микволе.

Уместо јагодастог воћа употребите било које воће које волите.

РАЗНЕ ВРСТЕ МЛЕКА, ПАВЛАКЕ, МАСЛАЦИ, МАЈОНЕЗИ, СИРЕВИ, ЈОГУРТИ

(1 ш о љ а - 150 гр)

Млеко

од

Пиринчано

сусама

млеко

1 ш о љ а сусама

1 шољица интегралног пиринча

4 ш о љ а воде

1 прстохват соли 10 шољица воде

мед по ж е љ и Сусам

са

мало

воде

измиксати

а

Ставити састојке у лонац, поклопиих

и

м а л о п р е о с т а л е воде, док се сва не

ватру

и

утроши.

кувати

онда

постепено По

доливати

жељи

и

мало

укусу

по

додати

ти

када на

1

прокључа, тако

сат.

смањите

лаганој

ватри

Након кувања смесу

мало ваниле, меда или неког воћа у

процедити

свежем стању (банану).

добије засладити медом. А к о је пре-

кроз

газу.

Слуз

која се

густа разредити в о д о м по ж е љ и .

Млеко

од

бадема Кокосово

1 шољица бадема 4 шољица хладне воде 1/8 к а ш и ч и ц е с о л и 1

1/2 л и т р е в о д е

кашика нерафинисаног уља

1 кашичица меда (багремов)

1 кашика јечменог слада У мало воде која ври ствити бадеме на свега 10 секунди. И з в а д и т и их и оставити

да

Процедити кожицу.

кроз

састојцима

их

1-2

газу

Такво

2-3

минута.

скинути

6

у

минуте.

што

млеко

фрижидеру мочете

и

Помешати бадеме

осталим млети

стоје их

је

направити

На

им

са пре-

миксеру

и

Процедити

боље

можете дана.

млеко

100 г к о к о с а (или к о с о в о г б р а ш н а )

У

воду сипати

оставити сипати

га да у

највећој

кокосово стоји

миксер

и

брзини.

1

брашно сат.

миксати

Процедити

исти

у

начин

млеко

лешника и семенки сунцокрета.

од

на

кроз

газу и засладити медом. К о к о с који остане

у

гази

не

бацати

већ

ристити за колаче.

могуће.

чувати

и

Смесу

Млеко од соје у зрну 1 ш о љ а соје у зрну 6 шоља воде 1 кашика меда ванила

иско-

Соју потопити преко ноћи (12 сати). Ујутру је опрати и самлети помоћу воденице за месо (или у миксеру). Смеси додати воду. Кувати на ватри око 30 минута мешајући стално да не загори. Уколико ипак почне да кипи, хладном водом попрскати. Затим процедити смесу кроз газу. Увртањем оцедити; остатак који се добије зове се ПУЛПА или ОКАРА. На литар добијеног млека додати 1 кашику меда, прстохват морске соли и мало праве ваниле. Млеко

од

сојиног брашна

1 шоља сојиног брашна 4-5 шоља воде; морска со и мед У сојино брашно постепено доливати воду уз стално мешање да се не би створиле грудвице. Оставити да стоји 2 сата а онда кувати 40 минута у суду са дебелим или двоструким дном. Ако је млеко сувише густо долити још мало воде, оставити да се охлади и процедити кроз газу. Припремљено млеко може се мало посолити и засладити медом. Млеко

од

ораха

4 шоље воде 1 шоља ораха Орахе ставити у миксер и прво са мало воде измиксати а онда додати преосталу течност и миксати 3 минута. Засладити по укусу. Млеко

од

житариџа

1 шоља куване житарице (охлаћене) 1/3 шоље ораха или семена 1 кашика меда 1 шоља воде 3 шоље бобичавог воћа 1 кашичица лимуновог сока 1 шоља воде

мало морске соли (пошто житарице не садрже соли) Прво миксати првих 5 састојака а затим додати остале и оново миксати. Млеко

од

пшенице

1 шоља клица од пшенице (2 дана клијања) 4 шоље воде 1/2 шоље сувог грожћа одстајалог у води Миксати у блендеру клице пшенице са водом 2 минута. Процедити кроз газу или густу цедиљку, а затим вратити у блендер, додати суво грожће и поново миксати. Пре употребе још једном процедити. Напитак од сојиног млека са сувим воћем и лешницима 3 шоље сојиног млека 1 шоља насецканог сувог воћа (шљиве, крушке, смокве, кајсије, јабуке,...) мало воде 50 г лешника Припремити млеко од соје у зрну. Суво воће ситно исећи, и у малој чинији налити водом да огрезне. Оставити да мало стоји, а затим у миксеру измешати са сојиним млеком да бисте добили густ пенушав напитак. Лешнике самлети, а неколико лешника оставити целе. Напитак сипати у високе чаше, посути млевеним лешницима, и украсити целим. Кокосово млеко са сојиним Гризом 1/2 л кокосовог млека 1-2 кашике сојиног гриза

Кокосово млеко може се беланчевински обогатити са 1-2 кашике сојиног гриза, или сојиног млека у праху. Орахово

млеко

са

бананом

1/2 шоље ораха 2 шоље воде 2-4 зреле банане ванила

ПАВЛЛКЕ Павлака

1 шоља охлађеног сојиног млека (јачи концентрат) 1/4 кашичице морске соли 1/2 чешња белог лука, сецканог 1-2 кашичице сока од лимуна сецканог першуновог лишћа Прва три састојка измиксати. За кисељење ставити сок од лимуна и першун. Прија изврсно уз обарен кромпир. Павлака

од

авокада

1 крушка или бресква 1/2 авокада 1 банана 1/4 шоље урми 1/4 -1/5 шоље сојиног млека Све добро измиксати. Павлака 2 дл

МАСЛАЦИ Маслац

Орах миксујте са једним делом воде (вруће), па додајте остатак воде и остале састојке. Добро је за мусли, преко граноле, и слично.

Кисела

додавати остатак воде док не настане фина маса. Чувати у тегли добро затворено.

од

ораха

воде

75 r ораха (1/2 - 3/4 шоље) Орахе миксати са половином количине воде, па сасвим полако

од

ораха

2 комада црног лука 2 чешња белог лука 1 шоља ораха 1/4 шоље воде морска со, зачин Лук црни нарезати, бели протиснути, и све заједно динстати са водом. Са свим осталим састојцима измиксати у миксеру. Чувати у тегли, добро затворено. Маслац

од

бадема

1 шоља љуштеног бадма 1 1/2 шоља воде 3 равне кашике кромпировог брашна 1 кашичица белог лука у праху морска со 1/4 кашичице белог лука у праху 1/8 кашичице црвене паприке Све састојке измиксати а на крају додати брашно од кромпира. Смесу уз непрестано мешање ставити да закува па затим расхладити. Чувати у тегли, добро затворено. Маслаци од семенки и ораха ВАРИЈАНТЕ: - орах - бадем - сусам (таан или тахини) -сунцокрет - кикирики Поступак је исти за све: у миксер миксирати најпре полако а онда на великој брзини. На 200 гр семења или ораха додати 1 кашику хладно

цеђеног сунцокретовог уља и мало воде. Треба да буде густо, зато водити рачуна да се не долије превише воде. Мало посолити. Чувати на хладном у добро затвореној тегли. Маслац од проса и ораха 1 шоља куваног проса 1/4 шоље ораха (или ољуштених бадема) мало морске соли Све састојке овим редом убацити у миксер. Миксати на малој брзини, а затим убрзати док не настане глатка смеса. Чувати на хладном у добро затвореној тегли. Маслац

са

белим луком

Рецепту за маслац од проса додати 1/2 кашичице белог лука у праху. Маслац

од

поморанџе

са медом

1 шоља куваног проса 1/4 шоље ораха или ољуштених бадема 1/4 кашичице морске соли 1 кашичица нарендане коре од поморанџе 1/2 шоље вреле воде 1/4 кашичице меда Све састојке осим меда ставити у миксер. Миксати прво лагано, затим брже док смеса не постане глатка. Затим додати мед и добро измиксати. Чувати на хладном месту у тегли, добро затворено. (Кору поморанџе рендати са унутрашње стране Тако ће се добити леп укус, а унутрашња страна није прскана). Маслац

од ламуна

1 шоља куваног проса

са медом

1/4 шоља ораха 1/4 кашичице морске соли 1/2 шоље вреле воде 2 кашичице сока од лимуна 1/4 кашичице ваниле 1/4 шоље меда Поступак је исти као код маслаца од поморанџи. Маслац

од

ораха

2 шоље воде 1 шоља ораха (или ољуштених бадема) 1 1/2 кашичица лука у праху 1/4 кашичице белог лука у праху 2 кашике кукурузног брашна 1/2 кашичице морске соли 2 кашике свеже исцеђеног сока од лимуна Све састојке с једном шољом воде ставити у миксер. Миксати прво полако, а затим брже док не настане глатка смеса. Другу шољу воде додавати полако и још миксати. Улити сместу у посуду па ставити на ватру и кувати уз стално мешање док се не појаве мехурићи и док се не згусне. Чувати у затвореној посуди на хладноме.

МАЈОНЕЗИ Мајонез

од

ораха

(џли

бадема)

2 1/2 кашике кукурузног брашна 1 шоља воде 1 шоља ораха 3 кашике лимуновог сока 1/2 кашичице морске соли 1/4 кашичице белог лука у праху 1 шоља воде 1/2 кашичице лук у праху Кукурузном брашну додати мало хладне воде и добро промешати а затим додати остатак воде уз стал-

но мешање док не проври. Када се згусне, уклонити са ватре. Остале састојке помешати у миксеру добро, затим додати смесу од кукурузног брашна и миксати док се не добије фина смеса. Мајонез од сусамове пасте (тахини) 1/2 шоље сусамове пасте сок од једног великог лимуна око 1/2 шоље воде Мискирати тахини и сок од лимуна на средњој брзини блендера. Постепено додавати воду док се не добије густина која се жели. Чувати добро затворено у тегли. У фрижидеру може да стоји 5 дана. ТАХИНИ - 200 г семена сусама додати 1 кашику хладно цеђеног уља и добро измиксати. Ако је потребно дадати 1-2 кашике воде. Мајонез

од

тофуа

1 кашичица црног лука у праху са мало морске соли 1/4 кашичице белог лука у праху 2 кашичице свеже исцеђеног сока од лимуна 2 шоље тофуа 3/4 шоље воде Миксати све сатојке док се не добије глатка смеса. Мајонези од ораха (бадема или сунцокрета) 1/2 шоље сунцокрета (или ораха или бадема) 1 1/2 шоља воде 1 кашика лимуновог сока мало морске соли 1/2 кашике белог лука у праху 1 шоља куваног проса (или интегралног пиринча или паленте)

Све добро измиксати. Уколико се жели да овај мајонез буде сос за салату, изоставити последњи састојак. Мајонез

од

соје

3 кашике сојиног брашна 10 кашика воде 250 дл уља (хладно цеђеног) морска со 2 кашике сока од лимуна Брашно и воду помешати па направити густу смесу. Ставити је потом у студ па кувати у на пари 20 мин. Прохладити. Миксирати уз додавање уља. Посолити и додати сок од лимуна. Још мало миксирати (1 минут).

СМРЕВИ Сојин cup - ТОФУ Млеко од соје довести у стање да „струји" па на сваки литар млека додати 4 кашике лимуновог сока. Добро промешати па оставити да се маса згусне (усири). За 1/2 сата he се приметити да се млеко усирило и тада га треба процедити кроз газу. Посолити. »Швапски« сир од соје 2 шоље брашна од соје Брашно од соје се помеша са толико млаке воде да се направи густ крем. Онда дадати 3 шоље кључале воде, ставити на ватру и стално мешати да не би загорело. Треба да крчка најмање 5 минута. Склонити са ватре и додати сок од лимуна. Оставити да тако стоји 10 минута. Затим, добро оцедити кроз газу. У овакав сир могу се ситно исецкати црни и бели лук и першун.

Швапски сир од индијског ораха Поропити једну шољу индијског ораха у воду и ставити да тако одстоји 24 часа. Онда га ставити у блендер са мало млаке воде и добро измиксати. Сир

за

сендвиче

250 г свежег тофу сира 1 главица црног лука поврће: шаргарепа, и слично ким, морска со Главицу црног лука динстати на мало воде, охладити па додати све остале састојке, добро измешати и мазати на сендвиче. Сиреви од семења и језграстог воћа (лешници, сунцокрет, индијски орах, бразилски орах) ОСНОВА: 1 шоља семенки сунцокрета 1 шоља ораха 3/4 шоље воде 1 кашичица домаће вегете морска со Све ставити у миксер. 1. СЕМЕНИ СИР ОД З А Ч И НСКИХ ТРАВА И БЕЛОГ ЛУКА. Основи за сир додати изгњечен бели лук, 1 кашичицу сецканог першуна и 1 оригано, сок од 1/2 лимуна. Измиксати. 2. СЕМЕНИ СИР ОД МЛАДОГ ЛУКА. Основи за сир додати сецкати млади лук и мало сушене жалфије. Чувати у фрижидеру 5 дана. Вегетаријански сир за посипање 1 шоља сусама (лагано пропржити на тигању без уља)

1/4шољесувогаквасцаупахуљицама 1 кашика црног лука у праху 1/2 кашике белог лука у праху Сусам пропржити уз стално мешања, па све измиксати. Може се употребити као пармезан сир преко салата, тестенине, поврћа, интегралног пиринча и разних врста пасуља, пица и сл. Вегетаријански

мрвасти

сир

1. 250 г тофу-сира (тврдог) издробити виљушком 1-2 супене кашике свеже сецканог першуна 1 кашика мироћија 2. Измиксати да буде фино кремасто 250 г тофу-сира (тврдог или меког) 1/4 шоље воде (у случају да је тофу претврд) 1 1/2 кашика лимуновог сока 1 кашичица морске соли 1/2 кашике белог лука у праху 1 кашика црног лука у праху Саставити 1. и 2. Лазање

сир

11/2 шоља воде 1/2 шоље љуштених бадема 2 кашике сусама 1 кашичица црног лука у праху 1/2 кашичице белог лука у праху 2 кашичице морске соли 2 кашике лимуновог сока 2 кашике пуне кукурузног скроба Бадем и сусам са пола шоље воде миксати док смеса не буде сасвим фина. Додати 1. шољу воде и остале састојке и добро измиксати. Закувати да постане густо. Сојин

сир

са

шаргарепом

5 супених кашика сира 2 комада ренданих шаргарепа 1 кашика пшеничних клица

ЈОГУРТИ

1 кашика нерафинисаног уља 2 кашике ситно сецканог лука морска

Јогурт од семења

со

А к о је сир тврд измиксати га а уко-

1 шоља

лико је мекан п о м е ш а т и га са свим

1/2 ш о љ е с у с а м а

осталим

2 шоље

састојцима.

штапићима

Гарнирати

(4 особе)

сунцокрета воде

шаргарепе. Измиксати у блендеру док

Сојин

cup

ca

парадајзом

кашика нерафинисаног уља

влажну Пре

теглу,

не

Пресути

прекрити

насје

у

чистом

употребе јогурт промешати.

ити

кашика семенки сунцокрета (или

у недостатку уситњених ораха)

помешати.

и

јогурт

од

бадема,

ако

се

уместо сунцокрета и сусама ставе 2 шоље

морска со и зачине по ж е љ и .

Све састојке

смеса.

На сличан начин се м о ж е направ-

1 исечен парадајз 1

глатка

к р п о м и оставити да стоји 8-12 сати.

5 кашика сојиног сира 1

тане

бадема.

У ф р и ж и д е р у м о ж е да стоји 5 дана.

Гарнирати

Сојин

са орасима.

јогурт

7 дл с о ј и н о г м л е к а

Сојин cup са

бананом

1 дл ј о г у р т а

5 кашика сира

Сојино

1

кисељења) добро измешати.

кашика нерафинисаног уља

млеко

Треба

да

1 изгњечена банана

топлом месту јогурт ће се згуснути

1 кашичица лимуновог сока

температуру.

На

за свега неколико сати. У

иностранству

сојиног

мед

собну

(од ранијег

3 кашике пшеничних клица

2 кашике сувог грожћа

имају

и јогурт

јогурта

специјалне

се

за

припремање

могу

набавити

г љ и в и ц е п о и м е н у Soja-

daphilus и л и Theradophilus. Све састојке помешати и гарнирати клицама пшенице.

Мазати на црни

хлеб.

Сојин јогурш Сојин cup са луком

са

шаргареиом

3 ш о љ е сојиног јогурта 3 шаргарепе

5 кашика сира (кремасто умућеног)

Шаргарепу нарендати

2 кашике црног лука (ситно исецк-

измешати са сојиним јогуртом како

аног)

би се д о б и о густ, п е н у ш а в напитак.

2 кашика пшеничних клица

Сипати у високе чаше и служити.

и

у миксеру

1 кашика нерафинисаног уља морска Све

со

састојке

першуном.

Сојин јогурт помешати.

Гарнирати

3 ш о љ е јогурта 150 г спанаћа

са

спанаћем

Спанаћ

очистити, опрати, исећи га

мос или у стерилне тегле и оставити

на ситно па у м и к с е р у и з м е ш а т и са

на

јогуртом.

Када је готово, из термоса извадити

топлом

месту

неколико

сати.

укисељено млеко и ставити у одговарајућу

Кисело млеко од соје (2 методе) 1.

ОД М Л Е К А

посуду

па

чувати

у

фрижидеру. Оно млеко из тегле не т р е б а вадити у другу посуду.

У П Р А Х У

П о т р е б н о је: 1 л воде

2. ОД О Б И Ч Н О Г М Л Е К А

(ЗРНО)

2 ш о љ е млека у праху 3 к а ш и к е маје

од предходног кисе-

љења

1 л м л е к а од с о ј е 3 кашике киселог млека

Загрејати воду да буде топла, сипати

У 1 л м л е к а од соје к о ј е је з а г р е ј а н о

у

до

миксер,

хладна

или

нормална дати

проверити

да

претопла у

праху

пре-

(потребна је

температура

млеко

није

па

температуре

кашике

маје

тела, (готовог

додати

До-

измиксати.

у т е г л е и о с т а в и т и на т о п л о м месту

тела).

кисе-

(загрејана млака рерна, млак

љеног киселог млека. Сипати у тер-

ј а т о р ...) н е к о л и к о с а т и ( 6 - 8 ) .

Додати

маје

од

3

киселог

млека) и добро промешати. Сипати

предходно

ради-

НАМАЗИ И ПАШТЕТЕ

Намаз

од соје u хељде

маслиновог или сунцокретовог уља (хладно

цеђено)

п о ж е љ и с о к о д 1/2 л и м у н а

100 г соје у зрну 50 г х е љ д е 2 кашике зобених пахуљица

Леблебије

2

сутрадан кувати да б у д у д о б р о ску-

кашике

интегралног

пиринчаних

потопити

пахуљица

ване.

ндеру),

1

прахаста смеса, па п о м е ш а т и их све

кашика ренданог целера

сусам

заједно.

першуна

опет

мажуран, морска со

их

у

такође

Зачинити

све

миксеру

па

2-3 к а ш и к е х л а д н о ц е ђ е н о г у љ а лишће

Самлети

увече,

да

се

сољу,

сјединити.

(бледобије

уљем

По

и

жељи

додати сок од лимуна. Соју

и

хељду

оцедити

их

самлети

(најбоље

Зобене

и

и

кувати

охладити је

у

потопити,

па

заједно

пиринчане па

кад

на-

б у б р е , д о д а т и их м е ш а в и н и од соје и

хељде.

мешати

Све

заједно

па дадати

неренданог

добро

уље,

целера

Намаз од леблебија и сусама

2

блендеру).

интегралног

пахуљице

одвојено,

и

про-

морска

со,

мажурана.

П о н о в о све д о б р о п р о м е ш а т и , т а к о

100 г леблебија с о к о д 1/2 л и м у н а бели лук 20 г с у с а м а морска

со

маслиново

нерафинисано уље

да се добије уједначена глатка маса.

Преко

Припремљени

воду а сутрадан их скувати. С а м л е -

ничним

или

намаз

посути

клицама од

пше-

луцерке

и

понудити с кришкама црног хлеба.

ноћи

потопити

леблебије

у

ти у кашасту смесу. С у с а м о в о семе самлети

у

блендеру

па

додати

ле-

блебију. Истуцати бели лук, додати

Намаз од леблебија и

сусама

1

со и маслиново уље. Све п о м е ш а т и и

додати

лимунов се

не

Мешати

добије

у

миксеру

20 г с у с а м а

смеса. А к о је п о т р е б н о додати мало

морска

в о д е у којој су се к у в а л е л е б л е б и ј е .

со

док

сок.

100 г л е б л е б и ј а

глатка

Намаз

од

шофу

сира

100 г тофу сира нерафинисано уље бели лук морска со Од наведених намирница направити глатку масу за мазање а) црвени намаз - добијамо додавањем алеве паприке сиру б) зелени намаз - исецкати 100 r першуна ц) наранџасти - додати кувану шаргарепу Кикирики

Просушити кикирики у млакој рерни тако да му се љуска под прстима лако скида, а језгро задржи белу боју. Сушити на тихој ватри - не пећи! Просушени кикирики самлети на блендеру и додати уље. Засладити медом и добро изједначити уз додатак сојиног млека. Служити са црним хлебом и клицама. од

маслина

200 г маслина 3 кашика маслиновог нерафинисаног уља биљни зачин Очистите 200 г црних грчких маслина одстрањујући им коштице, пропасирајте их у миксеру са 3 кашике маслиновог нерафинисаног уља, и биљним зачинима, све до густине пиреа за намаз.

од

леблебија

Просушити леблебије у млакој рерни па самлети на миксеру. Додати остале саастојке и добро сјединити. Намаз

намаз

200 г кикирикија 3 кашике меда 2-3 кашике нерафинисаног уља од сунцокрета 1 шоља сојиног млека

Намаз

Намаз

200 г леблебија 200 г пшеничних клица (индустријских) 50 г нерафинисаног уља 2 кашике сецканог црног лука морска со 1 кафена кашичица зачинског биља (мајчина душица) мало воде

од

сусама

1/2 шоље сусамовог семена црног лука и целерта по укусу шака клица луцерке мало домаће вегете 1 шоља воде 1 лимун Самлети сусамово семе у блендеру. а потом га измиксати у блендеру са мало воде док не постане као густ крем. Додати насецкано лишће целера и сецкани црни лук, клице и зачине. Исцедити сок од лимуна и добро изједначити смесу. Премазати кришке црног хлеба. Намаз

од

Грашка

2 шоље скуваног грашка (сувог) 2 кашике „тахини" 2-3 чешња белог лука 1 велика кашика першуновог лишћа морска со Све фино измиксати. По потреби додати воде. Намаз

од

поврћа

500 г кикирикија 1 шаргарепа 2 шоље воде

и

кикирикија

1/2 карфиола (мања главица) морска со Поврће обарити у воде, оцедити и испасирати. Кикирики мало просушити у млакој рерни, самлети сасвим ситно и помешати са осталим састојцима. Додати соли. Добро је на црном хлебу са клицама. Намаз

од

ораха

u

сунцокрета

1 шоља млевених ораха 1 шоља млевеног сусама 1 шоља млевеног сунцокрета 1 шоља куване млевене соје морска со Све састојке ставити у миксер и добро сјединити уз додатак соли. Ако је потребно додати мало воде. Слатки

намаз

од

сувог воћа

Суво воће (смокве, јабуке, крушке, грожће...) или комбинацију више врста, потопити преко ноћи у толико воде да буде покривено. На лаганој ватри кувати док не омекша. У миксеру направити пире. Сласт се може повећати ако се потопи неколико урми и измикса заједно са осталим воћем. Намаз (лешника

од ораха или бадема)

200 г ораха 2-3 кашике меда 2 кашике хладно цећеног уља 1 шоља сојиног млека Самлети орахе па додати све остале састојке. Измиксати у глатку смесу. (Исти намаз можете правити од лешника и бадема).

Намаз

од

лешника

200 г лешника 2 кашике сусама мед и вода Лешник самлети ситно у блендеру. Додати му самлевени сусам и мед. Доливати воде колико је потребно и мешати миксером све дотле док се не добије глатка смеса погодна за мазање. Служити уз црни хлеб. Паштета од

пасуља

1

250 г пасуља 100 г нерафинисаног уља бели лук першунов лист морска со Пасуљ потопити увече, а сутрадан га кувати. Оцедити од течности. пропасирати, па додати морску со, уље, першун и бели лук. Сјединити масу. Паштета

од

пасуља 2

250 r пасуља 50 г хладно цећеног уља 2 главице црног лука морска со першуново лишће Скувати пасуљ па пропасирати, додати уље и морска со, сецкани лук и сецкано лишће першуна. Паштета

од

соје

са мајонезом

200 г соје у зрну 1 кашика нерафинисаног уља 200 г мајонеза од соје бели лук морска со

Соју потопити увече кувати.

Када је

а сутрадан је

мекана,

Патлиџан испећи, о љ у ш т и т и и сам-

пропасир-

лети. Соју скувати па и њу самлети.

ати или самлети у миксеру у једно-

Сјединити патлиџан и соју, д о д а т и

личну масу. Д о д а т и соли, уље, бели

у љ е и со.

лук и мајонез. Све сјединити.

глатку смесу за мазање.

Паштета

од

соје са

сусамом

200 г куване соје

Промешати и

Паштета

од

соје и

100 г кикирикија

хладно цећено уље

нерафинисано

морска со

морска со

скувати.

кикирикија

200 г соје у зрну

50 г с у с а м а

Соју увече

направити

уље

п о т о п и т и , а сутрадан је

Оцедити

од

сувишне

те-

чности, самлети и додати самлевен сусам. Д о д а т и у љ е , морску со па све

Соју

увече

кувати.

једноличну лети

у

праха.

паштета

од

соје

а

мекана,

масу.

сушити у млакој

скупа сјединити.

Зелена

потопити,

К а д а је

бледнеру

сутрадан самлети

Кикирики

у

про-

рерни, па га самда

Сјединити обе

буде

у

виду

масе, додати

у љ е и со и д о б р о и з м е ш а т и .

100 г соје у зрну

Паштета

150 r спанаћа нерафинисано морска

од

сочива

уље 250 г сочива

со

125 r црног лука Соју

потопити

скувати. барени

увече

Пропасирати пасирани

па

сутрадан

па

спанаћ.

200 г шамлињона

додати

2 чешња белог лука

Дадати

3 кашике

нерафинисаног уља

уље и сјединити у једноличну смесу

мајчина душица

за мазање.

рузмарин сецкано лишће

Црвена

паштета

од

Сочиво 100 г соје у зрну 50 r а ј в а р а нерафинисана

скувајте.

Црни

лук

ситно

исецкати па на мало воде динстати док омекша, а затим додати шампи-

уља

морска со лишће

першуна

соје

першуна

њоне. У потпуно мекано и скувано сочиво, додати црни лук и шампињоне, бели лук, уље, со, зачине. Све

С к у в а н у соју с а м л е т и у миксеру, д о д а т и с о л и , ул>а, а ј в а р а и п е р ш у н а . Сјединити

измиксајте

или

самељите

у

машини за месо.

у једноличну смесу за мазање.

Паштета Паштета од соје и плавог патлиџана 1 патлиџан средње величине

1

(премаз)

са

ш о љ а соје у зрну

вода, морска со коријандер

150 г соје у зрну

1

2-3 к а ш и к а н е р а ф и н и с а н о г у љ а

м а л о воде од куване соје

морска

ким, босиљак, першун.

со

сојом

кашика сојиног нерафинисаног уља

Соју опрати и потопити Потом

кувати

у

12 часова.

посољеној

води.

К у в а н у соју о ц е д и т и и пропасирати у

пире

или

(миксеру)

здробити

уз

у

додатак

зачине

першуновог

и

мало

доста

лишћа.

воде

у

сецканог

Сојин

премаз

с л у ж и т и на чинији која је о б л о ж е н а крупним

листовима

шоље

сецканих

ораха

(или

сусам

блендеру

којој се соја кувала. Д о д а т и к а ш и к у уља,

1/2

млевених)

спанаћа,

Целер

и

лук

врелом

мешати и ставити у дубоку тепсију да се

пече или формирати векну и

ставити у плех.

нас-

Посути

сусамом

труганом шаргарепом и цвеклом и

минута,

зеленим

Сервирати

маслинама.

потопити

водом. Д о д а т и о с т а л е састојке, из-

да

и

пећи

постане са

око

смеће

сосом

и

30

боје.

свежом

салатом.

Паштета

од

бадема Паштета

од

сојиног

брашна

1/2 ш о љ е б а д е м а ( и л и с е м е н к и , н п р . сусама)

500 г сојиног брашна

1/2 ш о љ е с у н ц о к р е т а 1/2

шоље

сувога

натопљене

200 г уља (хладно цеђеног)

грашка

преко ноћи

или

у

1/2

соје шоље

вода морска

со

воде

1 веза першуна

1. ш о љ а вруће воде

1 главица белог лука

1 шоља зобених пахуљица 1/2 ш о љ е с е ц к а н о г ц е л е р а

Усути у суд сојино брашно. Додати

1 кашичица морске соли

му

1 кашичица мајорана

колико буде потребно да би се доби-

1

ла

главица сецканог црног лука

1 шоља

воду. глатка

Измиксати

презли

Доливати маса

онолико

налик

помоћу

на

воде

паштету.

миксера.

Ста-

вити суд за ватру па кувати 20 минуСуви

грашак

заједно

измиксати у крему. менке

исецкати.

мешати

заједно.

са

водом

Б а д е м е или се-

Све

састојке

Пећи

у

по-

плеху

у

облику векне 45-60 минута, на средњој

температури.

претворити

у

Смеса

чврсту

векну.

ће

та уз стално мешање. И л и кувати 20 минута на пари. Д о д а т и со, бели

лук

добро

Прохладити смесу.

ситно као

сецкан

и

першун

уље.

Још

од

сира

и

једном

промешати.

се

Паштета

Може

се сећи као нарезак на хлеб. 250 г свежег тофу-сира

Паштета

од

пиринча

50 мл хладно цећеног уља бели лук

2

шоље

куваног

интегралног

пи-

морска

со

ринча 2 ш о љ е презли од црног лука

Све добро изједначити.

1 целер, ситно исецкан

1.

2 главице црног лука, исецкане

вањем алеве паприке сиру

морске соли по укусу

2.

3/4 ш о љ е м л е к а о д соје или о д о р а х а

першуна или бареног грашка

(по потреби и више)

3. н а р а н џ а с т и

першунов

кувану

лист

црвени зелени

намаз намаз -

добијамо -

исецкати

додати

шаргарепу

дода100

г

испасирану

Мармелада

од

јабука

Шљиве потопити у мало воде преко ноћи. Сутрадан све састојке измик-

1 ш о љ а сувих јабука

сати.

1/2 ш о љ е у р м и

Мармелада

3 шоље воде Измиксати

па

на

лаганој

ватри

кувати.

Мармелада

од

сок од поморанџе смокве

жељеном

бадема урми

количином

заједно

свежег

и

бадема

воде

измиксати.

Мармелада

измиксати

од јабука

и

кајсија

са

сока

2 ш о љ е јабука сувих или свежих 1 ш о љ а сувих кајсија

од наранџе.

1

Мармелада

шоље

Све

200 гр. сувих смокава

Суве

1 шоља 2 шоље 3

смокве

од урми

од

шоља урми

шљива Све састојке исецкати. Са довољно

2 ш о љ е о ч и ш ћ е н и х сувих ш љ и в а

воде

1

фино

шоља ораха

на

лаганој

измиксати.

ватри

натопити

и

ХЛЕБОВИ

Хлеб

са

зобеним

И ПЕЦИВА

иахуљицама

Помешати

1 шоља зобених

мехурићи.

пахуљида

преостало

интегралног брашна

•зобених

Додати

и

квасац

и

не

појаве

добро

изме-

Покрити 15

минута

на т о п л о м месту. О н д а додати, со и

2 кашичице морске соли

воду

и

и оставити да стоји о к о

2 ш о љ е топле воде

Кључалу

воду

шати интегрално брашно.

2 кашике сувог квасца

9 шоља

топлу

оставити да стоји док се

1,5 ш о љ а к љ у ч а л е в о д е

сипати

пахуљица

и

ничне преко

пустити

да

одстоји 20 минута. У п о с е б н о м суду

брашно а затим и

клице.

Добро

пше-

израдити

те-

сто. Оставити да нарасте. П о т о м га добро дела

израдити и

па

поделити

обликовати

2

на

векне.

2

По-

измешати суви квасац и топлу воду

с т а в и т и их у н а у љ е н п л е х и о с т а в и -

па и то оставити да мало одстоји.

ти да нарасту док се не удвоструче.

У зобену смесу додати со, интегално б р а ш н о и квасац. А к о је п о т р е б н о додати

још

средње

мекано тесто.

топле

воде

и

1

месити

хлепчиће,

пустити

да

200°С

првих

20

минута

Хлеб

од

интегралног

брашна

нарасту

у

4 ш о љ е топле воде 2 кашике квасца

плеху и пећи на 200°С о к о 20 минута

2 кашичице морске соли

а о н д а ј о ш 40 м и н у т а на 150°С.

10 шоља интегралног брашна

Хлеб

са

пшеничним

3 шоље топле

а

сат да

мирује, па га о п е т умесити, направити

на

умесити

Тесто

10 минута. Оставити т е с т о

Пећи

онда осталих 40 минута на 150°С.

клицама

воде

Топлу

воду,

квасац

и

брашно

промешати, па оставити да стоје о к о 20 минута. З а т и м додати со, и остатак

2 кашике активног сувог квасца

брашна и умесити глатко тесто. Нека

3,5 ш о љ е и н т е г р а л н о г б р а ш н а

стоји

2 кашичице морске соли

хлепчића.

1

сат,

па

поделити

Н е к а опет одстоји

на

2

у под-

1 шоља белог брашна

мазаном плеху док се не удвостручи.

5 ш о љ а интегралног црног брашна

Пећи

2 ш о љ е пшеничних клица

онда осталих 40 минута на 150°С.

на

200°С

првих

20

минута,

а

Хлеб од

соје са рогачем

о д п ш е н и ц е . ј е ч м а , п р о с а и р а ж и сјединити, додати

1

ш о љ а сојиног брашна

1

шоља млевеног рогача

6

шоља

со,

усути

потопљено

брашно од боба и леће, те млаку воду

непросејаног

и квасац. С в е д о б р о измесити. прекрипшеничног

брашна

ти с а л в е т о м и оставити да кисне сата.

1 кашика сувог квасцас

Поново

га

премесити,

1-2

форми-

рати ж е љ е н и облик, оставити да кисне

3 ш о љ а топле воде

о к о 2 сата. П е ћ и 1 сат на 200°С.

мало меда или смећег шећера 1/2 ш о љ е у љ а

Проја

мало морске соли 1/2 ш о љ е с о ј и н о г м л е к а у п р а х у Од

наведених

тесто,

састојака

пустити

обликовати 1

да

умесити

нарасте,

па

или више мањих хле-

б о в а . П е ћ и н а 2 0 0 °С. П р в и х 2 0 мин. а о с т а л и х 40 мин. на 150 С.

морска

од

маслачком

со

вода нерафинисано

Количину

мешаног брашна

уље

младо лишће маслачка проје

величини

Хлеб

са

500 r кукурузног брашна

брашно

плеха, са

одредити замесити

водом

(или

према пројино

киселом

700 г пшеничног брашна

водом) да маса буде житка. додати

100 г кукурузног брашна

мало

100 г р а ж е н о г б р а ш н а

пар сати. З а т и м п о м е ш а т и са ситно

100 г м е к и њ а

сеченим листом маслачка. Сипати у

1 кафена кашика соли

плех, одозго посути семе

1 коцка квасца

п е ћ и о к о 30 минута на 200 °С.

уља,

па

оставити

да

одстоји

сусама и

6 дл м л а д е в о д е

Кукурузни Од

наведених

средње том,

и

тесто,

састојака прекрити

о с т а в и т и да

кисне

1-2

салвесата.

Затим га поново измесити, формирати

у жељени

облик,

хлеб

умесити га

прекрити

и

о с т а в и т и да к и с н е ј о ш 1 сат. П е ћ и на

500 г пшеничног брашна Т И П 500 500 г кукурузног брашна 1 коцка квасца 1 кашика морске соли 500 мл миаке воде (по п о т р е б и и више)

200°С док хлеб не буде добро печен. Просејати брашно, додати му кукурузно

Библијски хлеб према Јез.

4:9

и

све

добро

промешати.

У

п о с е б н о м суду ставити топлу воду и

750 г пшеничног брашна

квасац, д о д а т и со и рукама месити

50 г ј е ч м е н о г б р а ш н а

тесто да постане глатка маса. Тесто

50 г б о б а

о с т а в и т и на т о п л о м

50 г л е ћ е

покрити.

50 г п р о с а

вати у ж е љ е н и облик и поређати у

50 г р а ж и

плех.

Нека

1 коцка квасца

Пећи

на

1 кафена кашичица морске соли

месту

Премесити се

200°С.

поново Првих

га,

1

сат и

облико-

удвостручи. 20

мин.,

онда на 150°С ј о ш 40 мин.

7 дл м л а к е в о д е Б р а ш н о од б о б а и л е ћ е п о т о п и т и у 2 дл м л а к е в о д е да стоји 8-10 сати. Б р а ш н о

Хлеб

са

хељдиним

брашном

500 г пшеничног брашна Т И П 500

а

Р Е Ц Е П Т И - Хлебови и пецива

109

500 r хељдиног брашна

Ражени

хлеб

1 коцка квасца 1 кг р а ж е н о г б р а ш н а

1 кашика морске соли 500

мл

млаке

воде

(по

потреби

и

500 г пшеничног брашна Т И П 500 свежи квасац (1

више)

коцка)

1,5 к а ш и к а м о р с к е с о л и Помешати

пшенично

и

хељдино

брашно. Додати со, квасац и млаку воду

и

умесити

Оставити

на

глатко

топлом

да

млака

вода

100 г с е м е н к и б у н д е в е

тесто.

надолази.

Помешати

Нарасло тесто још једном умесити,

додати

обликовати

Умесити

хлебове

и

поређати

у

све

со,

врсте

квасац

глатко

и

брашна, млаку

тесто,

па

воду.

пустити

да

плех да надолазе. П е ћ и на 200°С 15

надође па премесити. О б л и к о в а т и у

мин. а онда на 150°С ј о ш 40 мин.

жељени

облик

и

поређати

у плех.

К а д а се удвостручи, п е ћ и на 180°С.

Сојин

По ж е љ и семење ставити у тесто.

хлеб

200 r сојиног брашна

Грахам-хлеб

800 г пшеничног брашна Т И П 500 м л а к а вода ( о к о 1/2л)

За грахам-хлеб узима се брашно из

морска со

којег

квасац

Брашно

замесити

икаквих

додатака.

(1коцка)

Помешати

брашна,

додати

со,

квасац и воду и умесити глатко тесто. Пустити да надође, па га премесити. обликовати у ж е љ е н и облик, пусгити

добро

одстрањене

умесити.

с

мекиње.

водом,

Тесто

се

Готово

без мора тесто

разделити у х л е п ч и ћ е , о с т а в и т и на топлом месту извесно време. П о т о м га премазати в о д о м и д о б р о испећи.

да п о н о в о н а д о ђ е и пећи.

Воћни

нису

хлеб

Хлеб од

више

врста

житарица

1 кг интегралног п ш е н и ч н о г б р а ш н а 150 г п ш е н и ч н о г и н т е г р а л н о г б р а ш н а

3 кашике смеђег шећера 250

г

сувог

грожђе,

воћа

(смокве,

урме,

150 г р а ж е н о г б р а ш н а 150 г х е љ д и н о г б р а ш н а

кајсије)

рендана корица од непрсканог лимуна

150 г сојиног б р а ш н а 150 г ј е ч м е н о г б р а ш н а

по ж е љ и семе лана и бундеве

150 г овсеног б р а ш н а

млака вода и квасац

150 г кукурузног брашна П о м е ш а т и брашно, и суво сасецк-

200 r пшеничног брашна Т И П 500

ано воће. Д о д а т и шећер, нарендану

морска со

корицу лимуна, по ж е л и и с е м е њ е , и

квасац

све

топла

добро

промешати.

квасац

и

воду

и

тесто.

Оставити

умесити да

Додати

вода

глатко

нарасте

на

Помешати

све

врсте

топлом месу, премесити, па облико-

Д о д а т и со, квасац и воду.

вати хлебове. П о р е ђ а т и у плех, пре-

глатко

мазати

место

водом

и

посути

семеном

тесто. да

се

Ставити

брашна. Умесити на

удвостручи.

лана. Н е к а се удвостручи па пећи на

ковати

200°С. 15 мин. и 40 мин. на 150°С.

н а д о ђ у и п е ћ и на 180°С.

хлебове,

оставити

топло Облиих

да

Погачице

од кукурузног брашна

слине, и посути

ориганом. На 200°С

пећи 25-30 минута.

400 г кукурузног брашна 3/4 л сојиног м л е к а

Торта од

1/4 л в о д е

400 г б р а ш н а од целог зрна

1 кашичица морске соли

квасац

150 г т о ф у сира Млеко ти,

па

ставити и

вода

сипајте шајући око

па

да

сата.

се

рендани на

посоли-

кува.

Када

полагано

брашно

ме-

погачице. плех

1 црни лук 1

тофу,

ватре,

па

промешати

влажну

даску

или

лопатицом,

калупом

Калуп па

250 г т о ф у сира

добити

се

и

извадити

сваки

пут

навлажити водом. Подмазати калуп или

3 струка празилука

Треба

пустити да се охлади. Чашицом или другим

топле воде по потреби

Кувати

спљоштити

неким

пица)

1 кашичица морске соли

кашиком.

Померити с

истрести

сто,

водом,

прокувају,

дрвеном

густа смеса. додати

с

кукурузно

пола

(као

1 кашика нерафинисаног уља

помешати

млеко

празилука

порећати

погачице

једну до друге. Још мало нарендати

Од

чешањ белог лука брашна,

потребном

квасца,

уља и

количином

соли

млаке

са

воде

замесити д и з а н о тесто. Развити га у плеху.

Празилук

луком

динстати

Посолити.

заједно на

Прохлаћено

са

црним

мало

воде.

паспореди-

ти преко коре. Т о ф у сир порећати преко празилука и пећи у рерни око 30 минута.

т о ф у одозго и запећи у рерни.

Торта Вегетаријанска

пица

од киселог (као пица)

купуса

250 г б р а ш н а од целог зрна квасац

за тесто: 1/2 ш о љ е т о п л е в о д е

морска

1 кашичица сувог квасца

топле воде по потреби

со

1/2 к а ш и ч и ц е м о р с к е с о л и за ф и л :

1/2 ш о љ е б р а ш н а о д ц е л о г з р н а

1 црни лук

за надев:

500 г киселог купуса

сос од парадајза сир за пицу

1 кашичица кима

маслине, паприка, шампињони

о к о 1/2 к а ш и ч и ц е м о р с к е с о л и за прелив:

Замесити тесто од топле воде, соли,

1/2 ш о љ е о р а х а

квасца

3/4 ш о љ е воде

и

брашна.

мирује 30 минута.

Оставити

да

Развити потом и

о б л о ж и т и плитку тепсију, оставити поново

да

мирује

сосом

од

ћати

шампињоне,

парадајза.

па

1 пуна кашика сојиног брашна 1 кашичица биљне соли

премазати

Преко рендани

поресир

Од брашна, квасца, соли и т о п л е воде умесити глатко тесто.

Развити

га у

(тофу, од сунцокрета или било који

плех. О д о з г о порећати кисели купус

из

и ц р н и л у к с и т н о и с е ц к а н о заједно са

поглавља

паприке,

за

сиреве),

колутове

колутове

пардајза,

ма-

кимом

и

солу.

Орахе

измиксати,

додати

воду

и

со

и

прелити

преко

меда и м а л о сока од лимуна. Уролајте.

торте. П е ћ и о к о 40-50 минута.

Колач у облику Штрудла - Савијача од вишања

пужа

(штрудла)

600 г б р а ш н а од целог зрна 20 г к в а с ц а 2 кашике нерафинисаног уља

3 шоље очишћених вишања

2 кашике смећег шећера

1 кашика јечменог слада

топле воде по потреби

1 шоља нарезаних бадема ф и л од мака:

прстохват морске соли 2 кашике

125

воде

гмака

75 г б а д е м а или с у н ц о к р е т а Загрејте

воду, слад и

сол.

75 г сувог г р о ж ћ а

Додајте

в и ш њ е и кувајте неколико минута.

3 кашике меда

Оставите

ванила

додајте

да

хуљица, 6

соли.

охладе.

У

вишње

1/2 ш о љ е с о ј и н о г м л е к а

бадеме.

Замесите шна,

се

1

2

шоље

шољу

кашика

Додајте

зобених

па-

пшеничног уља

мало

и

бра-

хладне

воде.

Разваљајте измећу 2 комада масног тесто, јеве

Горњу умотајте

да

вишње

смесу и

нанесите

притисните не

би

на

кра-

испадале.

П е ц и т е 30 мин. на 200°С. 2 Минута пре

краја

премажите

јечменим

Мак

самлети

сојиним

и

млеком.

разваљати Заролати ножем па

и у

прокувати

Остале

и са

састојке

премазати

облику

парчиће

их

филом.

саламе.

Резати

у облику штрудле,

слагати

Оставити

у

их да се

поуљен мало

плех.

дигну,

па

затим пећи око 30 минута. Размутити

2

кашику воде.

од јабука

шећера

умешати и охладити. Дизано тесто

с л а д о м . Д о б и ћ е л е п у б о ј у и сјај.

Штрудла

уља,

топле воде замесити дизано тесто.

прстохват

Тесто нека буде 1 час у фрижидеру. папира.

Од брашна, квасца,

кашике

Печене

меда

пужиће

и

1

пре-

мазати овом мешавином, па ће тако д о б и т и н а сјају.

За

тесто: ф и л од ораха:

200 г ораха

200 г ораха

100 г у р м и

2-3 к а ш и к е м е д а

За фил:

100 г сувог г р о ж ћ а

јабуке

мало

100 г сувог г р о ж ћ а 100 г о р а х а

Орахе

воде самлети

у

миксеру.

Додати

мед

мед и воду колико је п о т р е б н о да би

мало сока од лимуна

се

добила

маса.

Њу

једна

фина

премазати

кремаста

преко

раши-

За тесто самељите орахе и урме, па

реног теста и посипати равномерно

обликујте

суво

смесу

за

тесто.

Развуците

тесто оклагијом, па преко ставите рендане јабуке, суво грожће и орахе, мало

грожће

по

томе.

Остало

исто као у предходном рецепту.

је

1111II.,

lliiuiu

od

ПАЛАЧИНКЕ И СЕНДВИЧИ

иечурака

соли

и

добро

промешати.

Насла-

гати по 3 к о р е , па п о р е ђ а т и н а д е в и 400 г танких кора

з а р о л а т и . Н а с л а г а т и у п о у љ е н штех

1/2 к г п е ч у р а к а

и пећи о к о 30 минута.

2 главице црног лука нерафинисано морска

Пита

уље

са

сочивом

со

першунов

лист

за тесто: 3 ш о љ е брашна од целог зрна

Очистити,

ситно

исећи

лук

па

га

1

ш о љ а сусама (самлевеног)

динстати само на мало воде. Додати

1 кашичица морске соли

и опране и исецкане печурке. Када

око 1

сва

вода

ватре,

испари,

додати

склоонити

соли

и

першунов

лист. П р о х л а д и т и надев. мало

уља,

па

за надев: 300 г сочива(скуваног)

У з е т и по 3 коре, сваку премазати са

ш о љ а хладне воде

са

преко

ставити

н а д е в , и з а р о л а т и . Д о б и ј у се т а к в е 3

2 лука

сецкана

мало зачинског биља морске соли и мало воде

и л и 4 п и т е . П о с л а г а т и их у н а у љ е н плех и пећи о к о 30 минута.

Од тесто

Пита

od

празилука

састојака па

обложити

њим

динстати сочиво

400 г танких кора 1

шоља

интегралног

на и

Изручити

1 кг п р а з и л у к а пиринча

(по

поново

за

развити

тесто 0,5

плех. мало

масу 20

на

дебело

Испећи. воде,

зачине,

око

замесити

цм

додати

промешати. тесто

минута.

и

н е р а ф и н и с а н о уље и морска со

Пита

od

О ч и с т и т и и опрати празилук, па га исећи

ситно.

Обарити

пиринач

па

га помешати са празилуком, додати

1/2 к г к о р а з а п и т у 1 кг к р о м п и р а

пећи

Сервирати

са свежом салатом.

ж е љ и али и не мора)

и

Лук

кромпира

Р Е Ц Е П Т И - Пите,

113

палачинке и

1 главица црног лука морска

ступак понављати све д о к има кора.

со

Попрскати

Кромпир

ољуштити,

па

изрендати

на крупнијој страни рендета, д о б р о Изједначити

филовати гати

у

коре

надев

и

па

увијати.

подмазаном

Пита

њиме Посла-

плеху,

коре

одозго

с

крушкама

1/2 ш о љ е п ш е н и ч н о г б р а ш н а прстохват морске соли

на

4 кашике семенки сусама

температури

од

200

степени

и

1 шоља зобених пахуљица

попрскати водом и пећи 30 минута Целзијусових.

водом

рерни око

30 минута на 200 степени Целзијуса.

опрати па додати со и сецкани црни лук.

коре

пећи у д о б р о загрејаној

1/2 ш о љ е н е р а ф и н и с а н о г у љ а 1 ш о љ а јечменог слада

ИшТш од спанаћа

јабуков сок

1/2 к г к о р а з а п и т у

Помешајте

1 кг с п а н а ћ а

јабуковог

морска

со

састојке. сока

да

Додајте

навлажи

Ставите

и

гриз

науљени

лим.

црни лук по ж е љ и

пећници

претходно

180°С.

Ш о љ у сувог грожђа поме-

Спанаћ ти

добро

дршке

Д о д а т и му со Помешати коре.

опрати,

па и

ситно.

сецкани црни лук.

надев

Узети

одстрани-

исецкати

по

па

њиме

две

пунити

коре

заједно,

1

притисните

мало смесу.

Пеците

смесу 10

на

мин.

загрејаној

у на

шати са 2 ш о љ е нарезаних крушки, и

1/2

шоље

уситњених

шника). Ставите

ораха

(ле-

на испечену кору.

Пеците још десетак минута.

ставити надев и р а в н о м е р н о га распоредити

а

ставити

мало

као

ролат

мазани

затим па

на

гриза. их

плех.

водом

и

пећи

јаној

пећници

сваку

кору

Увити

коре

наслагати

Одозго у

у

на

под-

попрскати

претходно 200

Пита

орасима

и медом

млевени

ораси

мед

загре-

степени

У

подмазан

између

Целзијзусових о к о пола сата.

ораси

Пита

са

коре за питу

којих а

плех се

свака

ређати

посипају се

мало

коре

млевени попрска

у љ е м . К а д а с е у т р о ш и сав м а т е р и -

од јабука

јал

пита се п е ч е а на крају када је

још врућа премаже се медом.

1/2 к г к о р а з а п и т у 1 кг ј а б у к а 1 шака млевених или сецканих ораха

Француска

пита

од

лука

1 шака сувог грожћа кора:

1 шака смеђег шећера

1/2 ш о љ е о р а х а ( с а м л е в е н и х )

мало ваниле и гриза Јабуке добро опрати па их изрендати

на

крупнијој

страни

рендета.

1 ш о љ а б р а ш н а од р а ж и и проса 1/2 к а ш и ч и ц е

Узети по две коре, равномерно рас-

сусам

поредити

надев:

јабуке,

затим

додати суво грожђе, орахе,

шећер,

ванилу слагати

и

рендане гриз. у

Увити као

подмазани

ролат

плех.

и

По-

морске соли; вода,

1 ш о љ а воде 250 г т о ф у сира Шкашичице морске соли

1/4 к а ш и ч и ц е о р и г а н а ,

200 гр. о р а х а или л е ш н и к а

1/ 2 ш о љ е о р а х а 2

равне

рендана кора од непрсканог лимуна

велике

кашике

јетивог

мед

скроба мало белог лука

У литар воде ставити прстохвт соли

1 к а ш и к а сока од лимуна 1-2

главице

црног

лука

фино

сеченог и мало продинстаног

и додати толико б р а ш н а да се добије

маса

погодна

Палачинке Припрема

коре:

Помешати

орахе,

који

се

замоченом

се

слој

развити

замесити. између

2

Оклагијом

листа

масног

надева:

Орахе

Фил:

фино

измиксати са водом. Д о д а т и све састојке

Полако умешати

лук

и

налити

на

кору.

Посути

сусамом

смесу

премљену

при-

уље

готово

јабуке

млевене

орахе

презли

и

намаже

(тако и

не

да

газом се

овај

види);

због

изрендати, или

ситно

додати

лешнике.

мало

изрендану

кору

лимуна.

(осим лука) и ј о ш једном све

добро измиксати. у

уља

у

палачинке.

тефлон-тигању

тога ове палачинке и нису масне.

папира танко и ставити у плех. Припрема

за у

предходно

со и брашно. Додати т о л и к о воде да може

пећи

Овако

припремљеним

филом,

палачинке,

прелити

филовати

м е д о м и завити. П о р е ђ а т и на тацну и одозго посути млевеним орасима.

преко надева и испећи.

Палачинке

Слана пита са орасима

од брашна

интегралног 2

1/2 т а н к и х к о р а 150 г м л е в е н и х ораха

500 г пшеничног интегралног брашна

3/4 л в о д е

неколико кашика сојиног брашна

н е р а ф и н и с а н о уље и морска со

4 дл воде ( п о п о т р е б и и в и ш е ) 100 г п ш е н и ч н о г б р а ш н а Т И П 500

Самлевене лико додати соли.

орахе

минута)

прокувати (неко-

у

води.

неколико

кашика

Прохладити

филовати

На

уља

и

Од брашна, воде и сојиног брашна направити

глатку

па

њоме

погодна

палачинке.

коре.

Пећи

се п р ж е на т и г а њ у од т е ф л о н а који

масу

нагужване

крају

за

масу

која

је

Палачинке

око 30 минута а послужити се м о ж е

се

и топло и хладно.

у љ е у врло т а н к о м слоју т а к о да се

премаже

газом

потопљеном

у

у љ е с к о р о и не види. О в е палачинке због тога нису масне.

ПАЛА

ЧИНКЕ

Готове

палачинке

филовати

по

ж е љ и сланим или слатким преливом,

Палачинке

од брашна

интегралног 1

преливом од

поврћа, свежим

Палачинке

1 литар воде

воћем

или природним здравим кремама.

са

спанаћем

прстохват морске соли интегрално 1 кгјабука

брашно

за тесто: 200

г

пшеничног

интегралног

Р Е Ц Е П Т И - Пите,

палачинке и сендвичи

брашна 1/4 л сојиног млека, морска со за надев: 600 г спанаћа 1 кашика нерафинисаног уља морска со Спанаћ опрати и кратко обарити у врло мало слане воде. Оцедити и ситно исецкати. Додати мало уља и соли. Филовати палачинке. Палачинке

od

спанаћа

У тесто за палачинке додати ситно сецкани спанаћ и пећи палачинке у тефлонском тигању који је премазан танким слојем уља помоћу газе. Сојине палачинке са сусамом и орасима 200 г пшеничног интегралног брашна 50 г сојиног брашна 6 дл воде прстохват морске соли 2 кашике сусама надев од ораха и јабука: 100 г млевених ораха 2 кашике меда сок од 1/2 лимуна 2-3 јабуке Обе врсте брашна помешати и направити тесто као за обичне палачинке. (Сојино брашно користи се уместо јаја, за сједињавање свих састојака. Жуте је боје и садржи много беланчевина. 50 г сојиног брашна има беланчевина колико и 3 крупна јајета.) Тесто оставити 30 минута да се слегне а затим пећи палачинке. Неопходан је тигањ од тефлона на који се помоћу газе нанесе танак слој уља. Када је палачинка с једне стране готово печена, а са друге

115

стране још влажна, непечену страну посути сусамом, окренути и испећи и са друге стране. Палачинке пунити смесом од јабука и ораха. Палачинке od зобених пахуљица 1 шољица зобених пахуљица 1/4 шољице брашна од целог зрна млеко од соје прстохват морске соли Пахуљице попарити врелим млеком. Оставити их да одстоје неко време потопљене да набубре. Додати брашно, и со па направити глатко тесто за палачинке. Тигањ од тефлона, уз помоћ газе, мазати што тањим слојем уља и пећи палачинке. Филовати их по избору. Палачинке рагуом od

пуњене поврћа

интегрално брашно вода морска со 250 r сецкних шампињона 2 паприке 200 г сока од парадајза 1 кашичица оригана 2-3 кашике нерафинисаног уља по жељи клице од пшенице Од интегралног брашна, воде и мало соли пећи палачинке. Рагу: сецкане шампињоне и паприку динстати на мало воде. Када омекша додати сок од парадајза и даље кувати на тихој ватри да постане густа смеса. Додати оригано, уље и по жиље клице. Све добро промешати и овим филовати палачинке.

СЕНДВИЧИ

Шаргарепу мале

Сендвичи

са

на са

купус,

сецкани

да

колико

повеже

смесу

да

је би

била погодна за мазање.

клица

Лепиње лист

кришки

од

интегралног

кришке

исеченог

хлеба

надев

на

пола, ставити

салате од

и

спанаћа

поврћа.

По

а

жељи

загрејати у рерни.

парада-

јзаа, 2 к р и ш к е по д у ж и н и исеченог премазати

расећи

зелене

преко

краставца,

исећи

заједно

мајонеза

потребно

мајонез од соје

ставити

рендани

онолико

1 парадајз

На

па

целер (лишће), клице, морску со и

хлеб

1 краставац мало

кромпир

г р а ш к о м обарити . О ц е д и т и воду па

клицама

додати интегрални

и

коцкице

мајонезом

Сендвичи од паленте и сира

и

посути клицама.

400 г кукурузног брашна 150 г м е к а н о г т о ф у сира

Топли

сендвич

са

карфиолом Од

кукурузног

брашна

чвршћу

1

мокру даску, или мермерни сто или

ш о љ а карфиола (куваног)

1-2 к а ш и к е м а ј о н е з а

тепсију

морска

или

со

паленту.

скувати

1 л е п и њ а од интегралног брашна

Окренути

спљоштити

оклагијом

па

је

је

на

лопатицом

чашом

изрезати

кашичица ренданог целера

паран број кругова пречника 6 цм.

1

кашичица рендане шаргарепе

Сир нарезати у кругове у величини

1

кашичица клица луцерке

1

паленте,

1 лист зелене салате

или

ако је

мекан једнос-

тавно га н о ж е м намазати. Ставити измећу паленте и саставити по две.

Скувани

карфиол

љушком

па

изгњечити

додати

ви-

мајонез,

По ж е љ и мало запећи у рерни.

со,

целер и шаргарепу. Све промешати па

у

лепињу

прво

ставити

Топли

лист

зелене салате, надев од к а р ф и о л а и одозго клице. П о ж е љ и загрејати.

лепиње од интегралног брашна зелена

Топли

сендвич

од

поврћа

лепиње од интегралног брашна неколико листова зелене салате неколико листова спанаћа 1 гранчица целера 1 шаргарепа клице луцерке 1 ш о љ а купуса 1 кромпир мајонез морска 1

со

шоља грашка

сендвичи од поврћа са кукурузом

салата

1 шаргарепа 1

шоља бораније

1

шоља грашка

1

шоља кукуруза

1

ш о љ а т о ф у сира (или кромпира)

морска

со

Ш а р г а р е п у и боранију н а р е з а т и на коцкице

па

Обарити

и

Оцедити

све

одвојено кукуруз од

обарити. и

грашак.

течности,

па

помешати. Додати т о ф у сир исечен

РЕЦЕПТИ

-

Поглавље

117

о рецептима

на к о ц к и ц е или нарендан. Д о д а т и у

но мешајући, док не омекша.

смесу

брашно

неки

сос

или

прелив

по

избору или мајонез од соје да би се повезала

смеса.

У л е п и њ у ставити зелену салату, а преко надев. Сендвич м а л о загрејати.

упије

престане

да

посуде

добије

и

од

паленте

за

благо

зидове

сладуњав

бити сигурни да је

док је

мермерну

плочу

топло, или

сипати

изврнуту

тепсију, развући да б у д е у д е б љ и н и и

оставит

да

се

охлади.

Округлом модлом вадити погачице

300 г кукурузног брашна морска

на

Када

палента

лепи

Још

прста

1 л воде

се

мирис, м о ж е м о скувана.

Залогајчићи

воду,

и

со

о

жељи

плех

мало

све чега се с е т и м о и ш т о је доступ-

намази

Одозго

и

тофу

сир

рерни.

у

запећи

разни

у

рећати

краставци

стављати

но: краставце, сир, паприку, парада-

парадајз

јз,

маслине

незе...

паприка

маслине,

На

све чега се ј о ш с е т и м о

сваки

разне

салате,

залогајчић

од

мајо-

паленте

врло је л е п о и д е к о р а т и в н о ставити У

посољену

кипућу воду

у танком

млазу сипати б р а ш н о и кувати стал-

гранчицу

першуна.

топло и хладно.

Укусно

је

и

ЈЕЛА (Супе, чорбе, варива...)

Крем

суиа

од јечма

направити крем.

Вратити на топло

па додати пахуљице. Нека набубре. С к л о н и т и са ватре и зачинити уље.

300 г о љ у ш т е н о г јечма 1 већа шаргарепа

Супа

1 корен репе

од

мешаних житарица

1 келераба 1 струк

празилука

2 кашике уља

2 кашике јечмених пахуљица 2 кашике пиринчаних пахуљица

(нерафинисаног)

2-3 к а ш и к е с е ц к а н о г п е р ш у н а

2 кашике зобених пахуљица

Јечам потопити преко ноћи да набубри

3 кашике хељде у зрну

и сутрадан га скувати. П о в р ћ е очисти-

2 главице црног лука

1 кашика

леће

ти и н а р е з а т и на к о ц к и ц е па д о д а т и у

1 већи струк празилука

ј о ш н е к у в а н и ј е ч а м и кувати све скупа.

2 кашике нерафинисаног уља

Д о д а т и мајчину д у ш и ц у и лист ловора

1 лист ловора

и кувати на тихој ватри. П р о х л а ћ е н у

1 стручак мајчине душице

супу измиксати. О б и л а т о посути сецк-

морска

со

аним п е р ш у н о м Лук и празилук очистити и нареза-

Супа

од

тиквица

ти. П р о д и н с т а т и на к р а т к о са мало воде. Д о л и т и воде и додати лећу и

500 г тиквица

хељду. Кувати на тихој ватри код не

1-2 к а ш и к е х л а д н о ц е ћ е н о г у љ а

омекша.

3 кашике зобених

љице, ловор и мајчину душицу. Још

пахуљица

неко

морска со, зачинско биље

тихој Тиквице

опрати,

преполовити,

па

Посолити,

време

кувати

ватри,

а

додати

поклопљено онда

у

прохлаћеко јело додати уље.

одстранити семенке, нарезати их на коцкице и кувати у посољеној воде

Густа

супа

од

заједно са б и љ е м које волите. Када постане

меко,

ставити

у

миксер

и

паху-

1/2 к г о ч и ш е н е б у н д е в е

бундеве

на

мало

2-3 к а ш к е н е р а ф и н н с а н о г у љ а 1 литар

4 кашике нерафинисаног уља

воде

морска

1 кашика сушеног поврћа (вегета)

со

скувани

3 кашике зобених пахуљица интегрални

пиринач

(1

морска

со

ш о љ а ) или танке шпагете Корен Бундеву очистити од коре и семен-

пашканата

и

кромпира

опрати, ољуштити па насецкати на

ки па јестиви део нарезати на коцк-

коцкице. Додати и празилук исечен

ице.

на

Скувати

пасирати. жељи

је,

оцедити

Додати

ставити

соли,

већ

грални

пирнач

Уколико

је

и

уља

скуватни или

густо,

прои

по

инте-

шрагете.

разредити

са

мало воде.

колутове.

Налити

воде,

додати

домаћи зачин (вегету) и кувати поклопљено постане уља и

на

тихој

мекано,

зобене

са ватре,

и

ватри.

посолити,

Када додати

пахуљице.

Склонити

прохладити.

(По жељи

измиксати.)

Супа

од

младог кукуруза Густа

2

клипа

младог

кукуруза

(или

супа

од

бораније

1

лименка)

500 г бораније (младе)

2 кашике домаће вегете

300 г кромпира

20 г б р а ш н а

1-2 к а ш и к а д о м а ћ е в е г е т е

2-3 к а ш и к е н е р а ф и н и с а н о г у љ а

морска

со

1 чаша сојиног млека

лишће

першуна

1 веза младог лука

1

морска

кашика нерафинисаног уља

со

1 кромпир

Очистити

2

изрезати на једнаке ситније комаде.

шаргарепе

першуново

и

Ољуштити

лишће

и

опрати

боранију

насецкати

и

кромпир,

налити воде, додати соли и вегете и Млади кукуруз, заједно са вегетом,

п о к л о п љ е н о кувати на тихој ватри.

шаргарепом, ренданим кромпиро и

К а д а постане м е к а н о и сасвим ску-

м о р с к о м соли кувати у води (1-1,5

вано,

л).

са

уља. Када се мало прохлади стави-

мало

ти у м и к с е р и н а п р а в и т и к р е м - с у п у .

Када

је

брашном

скувано,

које је

зачинити

умућено

са

воде, да би се супа згуснула. Кувати тако још

5

минута на тихој

уље,

и

ситно

лишће

прохладити. сецкани

млади

Крем

лук

и

супа од пашканата и празилука

1 литар супе лишће

двопека

першуна

морска со нерафинисано

уље

300 г корена пашканата

1 дл м л е к а од соје

3 струка

2 кашике

празилука

и

супа од лука

600 г црног лука 2 кришке

1 кромпир

ватре

додати

Посути сецканим першуном.

Додати

першуна.

Густа

са

ватри.

А к о је прегусто, разредити млеком. Склонити

склонити

брашна

Лук

опрати

мало

воде

и па

насецкати. га

на

ватри,

док

супу од поврћа и ј о ш кувати

постане

заједно.

од

коириве

тихој

Долити време

не

Суиа

Долити

кувати

мекан. неко

Посолити,

500 г младе коприве 3 кашике нерафинисаног уља 2 кашике брашна

додати у љ е и б р а ш н о разрећено са

1дл м л е к а о д с о ј е

млеком. Ставити у миксер и направ-

2 кашике зобених пахуљица

ити

крем-супу.

Посути

першуновим лишћем и

1

сецканим

морска

со

главицом

домаћа

вегета

свежег лука исеченог у колутовима.

сецкано лишће

першуна

Д о д а т и и к о ц к и ц е д в о п е к а у супу. К о п р и в у опрати па скувати у посо-

Супа од кромпира с поврћем

љеној

води

Извадити

са

је,

додатком

па

вегете.

насецкати

ситно.

200 г кромпира

Вратити у лонац. Направити смесу

1 главица црног лука

од б р а ш н а и м л е к а па у л и т и у супу

50 r п р а з и л у к а

која

50 г ш а р г а р е п е

склонити. Додати зобене пахуљице,

30 г ц е л е р а ( к о р е н )

уље и сецкано лишће першуна.

ври.

Кувати још

2

минута

па

30 г п е р ш у н а ( к о р е н )

Густа

морска

со

домаће

вегете

першуново

лишће

супа

карфиола

500 г карфиола

нерафинисано

уље

Очистити

насецкати

2 кашике нерафинисаног уља 1 кашика

и

од

поврће.

Налити воде, додати соли, вегете па

морска

брашна

со

сецкано лишће

першуна

п о к л о п љ е н о кувати на тихој ватри. Ставити супу у блендер (миксер) и

Прокувати

карфиол

направити

цветиће

посољеној

крем.

Посути

сецканим

першуном.

у

омекша додати

раздељен води.

брашна

на

Када

разређеног

с а м а л о х л а д н е в о д е и ј о ш 1-2 м и н у -

Супа

од

кукурузних пахуљица

та

кувати.

направити

у

Посути

супа

од

миксер

и

сецканим

першуном.

40 г к у к у р у з н и х п а х у љ и ц а 2 струка

Ставити крем.

празилука

Крем

1 дл м л е к а од с о ј е и 1 л в о д е

парадајза

2 кашике нерафинисаног уља 2 кашике домаће вегете

сецкано першуново лишће

200 г куваног парадајза Очистити

и

Насецкати

га

воде

и

Додати тихој На

ситно.

кувати

да

кукурузне

ватри

крају

ршуном.

опрати

празилук.

Долити лук

1

л

омекша.

пахуљице

и

на

кувати. Додати млеко. зачинити

уљем

и

1 корен целера 50 г с к р о б н о г б р а ш н а ловор мајчина

душица

морска со

пеУ 1,5 л в о д е з а к у в а т и д о м а ћ у в е г -

ету,

и

целер

насецкан на ситне коцкице.

додати

Кувати

поклопљено целер

парадајз на

не

тихој

омекша

зачинским

док

заједно

са

травама.

брашно

потопити

воде

додати

и

ватри

у

Скробно мало

супи.

хладне

Посолити.

Кувати још 5 минута.

мајчина душица и босиљак 2 кашике хладно цеђеног уља Нарезати кувати у

кромпир 1

сецканим

на

коцке

па

л в о д е са м а л о с о л и и црним

луком.

Када

о м е к ш а , масу измиксати у крем па је

зачинити

биљем.

По

жељи

додати 2 кашике уља.

Супа

од

празилука Супа

од

младог лука

300 г кромпира 200 г празилука

1 главица црног лука

још 1 празилук и I кромпир

3-4 м л а д а лука 3 кашике овсених пахуљица

У

шерпу

ставити

налити

1

кромпир

и

литар

воде

и

празилук да се

кува. К а д а б у д е готов, п р о п а с и р а т и па

вратити

у

шерпу

поново

1 л вруће воде 1

кашика нерафинисаног уља

мало морске соли

на

ватру. У супу д о д а т и празилук (као

Продинстати црни и

украс)

мало

пир

нарезан на р е з а н ц е и кром-

нарезан

на коцке,

посолити

и

кувати док поврће не омекша.

воде

па када

преосталу

количину

прокључа додати Кувати још

Крем-супа

од

Грашка

млади лук на

омекша долити

5

воде.

Када

овсене пахуљице.

минута.

Посолити

и

додати 1 кашику уља.

Супа

300 г младог грашка

од

бундеое с пиринчом

1 целеров корен 1 шаргарепа

500 г очишћене бундеве

1 главица црног лука

1

першуново

морска

лишће

шоља интегралног пиринча со

мајчина душица м о р с к а со и в о д а

Насецкати коцке

Све

кувати

першуна

и

уз

додатак

мајчине

воде,

душице,

без

затим

измиксати у блендеру. Тада додати

мало

бундеву

па о б а р и т и прохлади

додати

обарен

на

крупније

у води.

измиксати пиринач

и

К а д а се у

крем. со.

ж е љ и додати неког зачина.

першун и мајчину душицу.

Супа Супа од кромпира са зачинским биљем

од

свежих

печурака

250 г печурака 1

кашика интегралног пиринча

500 г кромпира

1 главица црног лука

2 главице

2 кашике нерафинисаног уља

црног лука

1 бели лук

морска

морска

першуново

со

першуново

лишће

со лишће

По

Печурке

исећи.

насецкати ватри

па

црни

долити

кувати

док

лук

ситно

воде не

и

на

омекша.

Д о д а т и пиринач и после 20 минута

Коприве опрати и потопити у посољену

воду

минута.

која

кључа.

Оцедити

Кувати

10

и ситно исецкати

или самлети. У 1 л в о д е д о д а т и вег-

супа је готова. С к л о н и т и са ватре и

ету

додати уље, со и листове першуна.

Додати кромпир рендан на крупни-

и

копрве

и

вратити

на

ватру.

ју страну рендета и кувати д о к

Крем

чорба од

целера

не

омекша.

Сојино

брашно

помешати

са

хладне

воде

укувати

мало

1 кромпир

ситно исецкан и с к л о н и т и са ватре.

морска

Затим

лист

Очистити

Чорба

целер и кромпир, обари-

л воде, пропасирати и врати-

ти у воду. Д о д а т и 1 к а ш и к у б р а ш н а умућену ври.

са

мало

Додати

ватре,

1-2

бели

кашике

лук

хладно

лист

хладно цећено уље

ти у1

додати

Додати

цеђеног уља.

со

целеров

ври.

у

чорбу

першунов

која

и

3 већа целера

па

воде

соли.

додати

у

супу

Склонити

исецкане

која са

пахуљица

80 г г р и з а 30 г н е р а ф и н и с а н о г у љ а 1,25 л б у ј о н а 100 г з о б е н и х п а х у љ и ц а сецкано першуново лишће У 1,25 л б у ј о н а з а к у в а т и г р и з . К а д а буде

од

зобених

першу-

нове и целерове листове.

Чорба

од

зеља

скоро

готов,

додати

зобене

пахуљице и још врло мало времена кувати

3-4 везе з е љ а (или коприва)

на

тихој

ватри.

Потом

склонити па додати у љ е и першун.

1 чаша гриза нерафинисано морска

уље

Чорба од младог разногповрћа

со

Очистити и исецкати зеље, ставити

2 шаргарепе

у п о с у д у са в о д о м и кувати. Д о д а т и

1 празилук

гриз, посолити и

1 келераба

када буде готово

додати мало уља.

Чорба од сојиним 500 г младих

1 главица салате неколико листова кеља или купуса

коприва са брашном

коприва

(само

млади врхови)

1 главица црног лука неколико цветова карфиола горњи

морска

со

С в е о б а р и т и па с т а в и т и у м и к с е р и

мало нерафинисаног уља

направит

бели

дати листове першуна.

лук

крем-чорбу.

Обилно

30 r сојиног б р а ш н а 3 кромпира вода домаћа

вегета

морска

со

Bapueo од поврћа (поврће може бити и замрзнуто) 1,5 л в о д е

до-

150 г грашка

300

150 г шаргарепе

1 шољица кикирикија

200 г бораније у махунама

зачини по ж е љ и

50 г и н т е г р а л н о г п и р и н ч а 2-3

кашике

домаћег

нерафинисано

зачина

ете), мало морске соли,

шампињона

1

(вег-

морска

уље

со

ловоров

лист (на крају)

Хељду опрати, па је увече потопити

1 корен целера

у

1 корен пашканата

Сутрадан је кувати заједно са пран-

2-3

кашике

сецканог

першуна

(на

воду

им

и

и

оставити

нарезаним печурке

бубри.

шампињонима.

крају)

Када

1 црни лук

склонити их са ватре. Додати уље. млевени

У води најпре насецкати поврће жељи, додати пиринач

и

вегете, мало

на

поклопљено.

тихој

ватри

Пред

крај

додати ловоров лист.

по

соли

и

да

хељда

кикирики

омекшају, и

зачине.

Промешати. Т р е б а бити густо.

и

Bapueo

кувати

од хељде и

Грашка

кувања

Када

се јело

1 шољица

хељде

охлади и буде млако, додати сецк-

2 шољице младог грашка

ани

100 г ш а м п и њ о н а

першун

кашика

и

по

хладно

жељи

неколико

цећеног

уља

(по

избору).

1 главица лука 4 кашике нерафинисаног уља морска со

Вариво

од ражи

с поврћем

тофу

сир

350 г ражи

Потопити хељду увече да набубри.

300 г празилука

Сутрадан

200 г шаргарепе

грашком,

луком

Додати

мало

1 кашика 2

кашике

шун,

насецканог

оригано,

биља

босиљак,

(пер-

целеров

лист)

Раж

и

је

кувати и

заједно

са

шампињонима.

соли.

К а д а је

ску-

вано, пресути у другу чинију, додати одозго уља

и тофу

(тврди)

исечен

на коцкице. потопити

преко

ноћи.

Bapueo

Сутра-

дан га кувати да буде упола скуван. Додати

празилук

(и б е л и и

од леблебија резанцима

зелени

део) исечен на колутове, шаргарепу

300 г леблебија

исечену

200 г резанца

домаће Кувати

на

коцкице,

вегете, на

и

тихој

1

кашику

насецкано ватри

са

да

биље. буде

1 везица першуна 2-3 ч е ш њ а б е л о г л у к а

д о б р о скувано. П о ж е љ и мало хлад-

маслиновог нерафинисаног уља

но

морска со

цећеног

уља

хлаћено

вариво.

Bapueo

од хељде

додати

у

про-

Леблебије

и

шампињона

дан

их

потопити

процедити,

увече. долити

Сутраводе

и

кувати на тихој ватри док потпуно 350 г хељде

не

омекшају.

У

шерпи

у

којој

се

кувају т р е б а бити т о л и к о воде да би

солити

могли да се додају и р е з а н ц и који се

першуна, бели лук и хладно цеђено

кувају заједно са л е б л е б и ј о м д о к не

уље.

буду

куване.

зачинити сољу

и

Када је јело,

га

додати

сецкане

листове

готово,

маслиновим

посути

па

Bapueo од пасуља са шампињонима

уљем,

насецканим

белим

л у к о м и п е р ш у н о м . Густину варива одредити по властитом укусу.

400 г пасуља 1 главица црног лука

Bapueo од леће 1

бели лук 200 г шампињона

200 г леће

морска

2 главице црног лука

ловор и нана

со

1 шаргарепа 1 пашканат

Потопити

бели

Сутрадан га кувати у води б е з соли.

лук

першуново морска

лишће

пасуљ

Припремити

со

преко

шампињоне

ноћи. док

се

п а с у љ кува. О ч и с т и т и их, н а р е з а т и ,

нерафинисано

уље

па заједно са насецканим луком тихо кувати

поклопљене.

Додати

бели

Лећу пробрати, опрати и ставити у

лук. К а д а је пасуљ куван, д о д а т и му

воду

со ш а м п и њ о н е , л о в о р и нану.

да

преко

очистити опрану

ноћи

па

лећу,

набубри.

насецкати, шаргарепу

Лук

додати

и

Пролећне

пашка-

сармице

нат исече на коцкице. Н а л и т и воду (1,5 л) и кувати

на тихој

ватри да

3

врсте

сезонског

поврћа

(нпр.

буде мекано и скувано. Додати уље,

шаргарепа, целер, пашканат, кром-

соли, сецкани б е л и лук,

пир)

лишће

и сецкано

першуна.

палачинке

од

пиринча

(или

танке

коре за питу)

Bapueo од леће 2

сос по ж е љ и вегетаријански меки сир

375 г л е ћ е 375 г интегралног пиринча

Поврће насецкати на штапиће

ловоров

на коцкице али не п р е в и ш е ситно и

лист

или

1 главица белог лука

скувати на пари. По ж е љ и зачинити

1 главица црног лука

или посолити.

морска

или насецкати на коцкице додати у

со

нерафинисано листови

Лећу

уље

поврће.

першуна

опрати,

ловоров

лист

ватри док се предходно

фила

долити и не

чисте

кувати

супене

стављати

на

кашике

воду

воде,

(иначе

ће

тихој

као сарму. У ватросталну посуду за

се

потопљене

палачинке

сломити).

поређати

Замотати

Додати

већ

сервирање

пи-

лити сосом и држати на топлом. По жељи

сир, па з а п е ћ и у рерни.

на

води.

По-

нарендати

сармице,

црни

динстан

у

хладну

ринач, промешати д о б р о па додати лук

овог

предходно

интегрални

скува.

скувани

на

1-2

М е к и сир нарендати

одозго

пре-

чвршћи

Сармице од блишве са надевом од проса

хладно цећено уље зачинско

биље

(першун,

мајчина

душица) 800 r л и с н а т е б л и т в е

1

1/2 л и т р е в о д е

150 г т о ф у с и р а

1

кашичица

морске

или

целерове

1

к а ш и к а супе од п о в р ћ а

зачини по укусу (мажуран)

соли

Раж

надев: 250 r проса 2

лист ловора

кашичице

сушеног

домаће

вегете

од

преко

кувати

у

4 кашике зобених пахуљица

пуно не о м е к ш а (око

1

вити

трава

са

Су-

листом

од поврћа.

Кувати р а ж на тихој ватри док пот-

воде

шољица

ноћи.

води

л о в о р а и к а ш и к о м супе

поврћа

1/2 л и т р е

потопити

традан

сецканих

(першун,

млади

зачинских лук,

мажу-

ако

је

1

сат). Оста-

потребно

време да бубри.

још

неко

Оцедити. извадити

ран, мајчина душица), морске соли

ловор, па ујош врући раж умешати

Просо

уље и насецкано биље. увече

ставити

у

Чекати

да

стоји

потопити

воду

на

заједно

прокува

па

топлом

Оцедити

га

око

кроз

сутрадан

дати и служити одвојено. Уз кувани

са

вегетом.

раж

оставити 15

сито

да

минута.

или

густу

послужити

шаргарепе

мећувремену

опрати

блитву,

одрезати петељке, а листове

салату

или

од

рендане

зелену

салату.

Уместо сира м о ж е се

понудити сос

од

поврћа,

шампињона

реног

цедиљку. У

Сир нарен-

а

поврћа

или

оба-

или једноставно уме-

шати додатке у кувани раж.

опре-

Хладни

зно попарити врућом водом, део по

крчканац

део, да се не згњече, највише један минут.

Извадити

шупљикавом

листове

кашиком

великом

и

оставити

умешати

зобене

да се оцеде. У

додати

сецкане

траве

и

по потреби посолити. на други, с т а в љ а т и надев од проса и лагати

завити

их

широкој водом

у

густо

сармице.

једну

чинији

од

црвених,

жутих

до

(плеху).

куване

4

и

зелених

велика парадајза

500 г младих тиквица неколико листића

2-3 л и с т а б л и т в е п о л о ж и т и један пажљиво

г

паприка 500 г плавог парадајза

просо

пахуљице,

500

блитве

морска

мајчине душице

со

нерафинисано

уље

Нас-

друге

у

Паприке,

плави

Прелити

и тиквице

тако

ке,

да

патлиџан,

парадајз

насецкати у разне обли-

додати

мало

воде

и

на

тихој

сармице огрезну. Поклопити и тихо

ватри кувати са мало соли. Пазити

кувати о к о пола сата. П р е служења

да се не раскува. Т р е б а бити густо.

одозго

прелити

сармице

масли-

новим нерафинисаним уљем.

Уколико је згушњавање или

Јело

до

куване ражи

ретко додати нешто за (брашно,

пахуљице

сл.). Д о д а т и мајчину д у ш и ц у и

охладити.

Прелити хладно цећеним

у љ е м . М о ж е се с у л ж и т и и м л а к о и 350 г куване р а ж и

потпуно

хладно.

Паирике

иуњене

кукурузом

такоће

нарендати

ситно

па

изме-

ш а т и у чинији. (2 к а ш и к е ове с м е с е оставити за посипање).

8 средњих паприка (слатких)

Тада додати

300 г младог кукуруза (куваног) морска

рендани тофу, соли

и мрвице. Додати и 2 кашике воде.

со

нерафинисано

Све д о б р о измешати и тиме пунити

уље

издубљене

б и љ е које ж е л и т е

репе.

Репе

поклопити

о д р е з а н о м капицом. П о с л а г а т и их у Паприке

очистити,

одрезати

им

ватросталну

чинију,

петељке, очистити изнутра семенке

ставити

у

и

умереној

ватри

жилице

пуњење.

и

припремити

из

за

П р о к у в а т и их 10-ак мину-

У

кувани соли

млевених шати,

1

кукуруз

кашику

житарица,

како

динила.

млади и

По

би

се

додати

мешавине

добро

смеса

жељи

потреби

репа

та у п о с о љ е н о ј води.

мало

По

изме-

боље

додати

из

поклопити

загрејану

пећнице

На

пећи око сат и по.

доливати

потпуно

и

рерну.

омекша,

па

воду.

Када

извадити је

посути

издвојеном

смесом од рендане шаргарепе, целера и сецканим першуном.

сје-

Лук

сецкано

пуњен

пиринчем

б и љ е по ж е љ и и тим надевом пунити

паприке.

сталну друге,

Слагати

чинију, додати

их

усправно мало

у

ватро-

једну

воде

и

до

пок-

л о п љ е н е пећи у пећници п о л а сата.

4 велике главице црног лука 4 пуне кашике куваног интегралног пиринча 25 г ш а м п и њ о н а нерафинисано

Пуњена

репа

уље

морска со мало т о ф у сира за посипање одозго

6 средњих корена репе 100 г ц р н о г л у к а

Скувати пиринач.

100 г к о р е н а ц е л е р а

ице

100 г ш а р г а р е п е

кипућу воду и кувати 10-ак минута.

1-2 к а ш и к е х л е б н и х м р в и ц а

Издубити их пажљиво

1

разломили

шака ренданог т о ф у сира

лука.

1 везица першуна

средину.

морска

и

со

и

корен и лишће

и

и

динити. Додати и даног пунити

овом

већ н е к јој с е с а м о н о ж е м с а г о р њ е

тепсију

премазану

стране

преосталим

капица

а

са

доње

Оштрим

малим

средину,

тако

да

ножем се

и

би

изваћену

тофу

Кувани пиринач, 1

сира

лук

сје-

кашику нарен-

и

главице

смесом,

уљем

ренданим

лука

сложити и

у

посути

сиром.

За-

пећи лук у пећници.

лепе

Запечени

пире од кромпира шампинонима

не оштети спољна кора. ољуштити

да их не

издубити

добију

котарице. При том пазити да им се

Лук

посољену

насецкани

зом хладне воде. Н е к а се не љушти, одсече

у

Шампињоне прокувати па

д о б р о је опрати четкицом под мла-

поравна д н о т а к о д а м о ж е стајати.

их

насецкати

њих насецкати.

шампињоне Репи одстранити

О љ у ш т и т и глав-

Ставити

ситно

насе-

цкати. шаргарепу нарендати, целер

600 г кромпира м а л о м л е к а од соје

са

100 г т о ф у сира

1

500 г шампињона

зачинско

2 кашике нерафинисаног уља

избору

1 веза

морска

першуна

везица младог лука биље

по

сопственом

со

мајонеза од соје К р о м п и р опрати и с к о р о м скувати у

посољеној

води.

пропасирати.

Ољуштити

Додати

му

и

млеко,

Кромпир ватри

опрати,

са

скувати

кором.

у

к о л у т о в е . П о р е ђ а т и у чинију у којој

пиреа.

Пире

ће

уља, додати мајонез од соје и посу-

на

Посолити

их

додати

у

их

опрати,

мало и

исецкати

воде да када

средину

су

и

омекну. готови

венца.

ти

луком

и

са

мало

першуновим

лишћем. Додати одозго и зачинско биље. Служити топло.

Тада

Патлиџан

чинију ставити у загрејану рерну и запећи.

сецканим

Прелити

на

мазану у љ е м у обику венца. Шампињоне

служити.

нарезати

с л о ж и т и у ватросталну чинију под-

динстати

се

и

скуван,

огулити

масу

кору

на тихој

је

рендани т о ф у и све д о б р о и з м е ш а т и једноличну

му

Када

са

парадајзом

Извадити, прелити уљем и

посути сецканим першуном.

2-3 плава п а т л и џ а н а 2-3

Просо

са шампињонима и сусамом

парадајза

морска

со

нерафинисано зачинско

уље

биље

300 г о љ у ш т е н о г проса 300 г шампињона

Патлиџан

100 г сусама

коцке

и

1/4 л м л е к а о д с о ј е

тихој

ватри

морска

већ

со

уљуштити,

са мало

при

исећи

на

воде динстати

поклопљено.

крају,

Када

додати

на је

парадајз

ситно самлевен, со и д а љ е на тихој Опрати

просо

лаганој

ватри.

очистити

шампињоне, опрати

на тихој соку

и

кувати У

га

на

међувремену их и

омекшају.

промашати.

Просо

Повремено

процедити,

просо,

поново

сусам.

динстати.

свом

избору

Зачинити и

додати

биљем

на

крају

хладно цеђено уље.

шампињони,

просо,

Прелити

сусам,

шампињони

млеком

од

соје

Запечени

пуњени

парадајз

па

слагати у ватросталну чинију овим па

по

ватри кувати у сопствено

да

редом:

ватри

, и

8 лепих парадајза 150 г ш а м п и њ о н а 50 г с о ј е у љ у с п и ц а м а 1/2 ш о љ е м р в и ц а нерафинисано уље, морска со

запећи у рерни.

оригано и мајчина душица

Кромпир с мајонезом зачинским биљем

и Опрати

и

обрисати

парадајзе.

О д р е з а т и г о р њ и до парадајза у виду 500 г кромпира

поклопца,

2 кашике

кренути

нерафинисаног уља

1 везица першуна

па их

их да

издубити. се

добро

Изооцеде.

Шампињоне динстати на мало воде

у

сопственом

сојине

соку,

љуспице

па

додати

које

су

и

Стављати у неки сос.

биле

потопљене. Зачинити такав прелив

Добије

се

око

15-20

малих

кнедлица-лоптица.

зачинима. Додати и 1 кашику уља и мрвице у смесу. сом оцећене их

у

Запечени

Пунити овом сме-

пасуљ

с

пиринчем

парадајзе и послагати

подмазани

плех,

вратити

им

поклопце и кратко запећи у рерни.

1-2

шоље

скуваног

интегралног

пиринча крем од сунцокрета

Парадајз

са

надевом

од ражи

2 главице црног лука 1-2 ч е ш њ а б е л о г л у к а

150 г р а ж и

оригано, босиљак, мајоран

2 кашике т о ф у сира

свежих

1 кашика хладно цећеног уља

мало

2 кашике сецканог зачинког биља

1,5

морска

избору

со

першунових листова

соли шоља

скуваног

4 парадајза

Све

састојке

4 зелене маслине

на

мало

за

пасуља

сос заједно

воде

(лук,

по

кувати

парадајз.

зачини). У тепсији рећати пиринач, Раж

потопити

набубри.

Сутрадан

кашиком

супе

(босиљак,

ноћи

да

па

кувати

са

одозго

преко од

га

поврћа

мајчина

и

зачина

душица,

кори-

јандер). Кувати р а ж на тихој док

не

неко

омекша, време

а

онда

бубри

од

још

IIч. )uii

од сочива са маслинама

4 ш о љ е воде

по

уље

1

ш о љ а сувог сочива

сасвим

мало

сојиног

1

ш о љ а сувог интегралног брашна

Парадајз

опрати,

200 г црних маслина

млека.

и

одстранити му капице, издубити га жита.

и

напунити

Украсити

салатом

сваки

мало морске соли

од

парадајз

Воду, пиринач, и сочиво ставити у л о н а ц да се кувају.

маслинама.

кувати

Кнедле од 1 шоља

и

топлом.

сир,

тофу

опрезно

пасуљ

Посолити

першуновим листовима и прекрити

сечен киселог

крем.

фолијом па пећи око 30 минута.

Додати оцећеном ражу на коцкице могућности

сунцокретра,

опет

ватри

нека

на

крем

Гершле

око

1

На тихој

сат.

ватри

Умешати

и

маслине па кувати још пар минута.

Печурке

гершле

и

пиринач

2 ш о љ е супе од поврћа 1-2 к а ш и ч и ц е б е л о г л у к а

шака

1 кашичица црног лука

свежих)

сувих

печурака

(или

250

1/2 к а ш и ч и ц е м а ј ч и н е д у ш и ц е

1/2 ш а к е и н т е г р а л н о г п и р и н ч а

1-2 к а ш и ч и ц е с о ј и н о г б р а ш н а

главица црног лука морска

Гершлу

грубо

самлети,

па

г

со

ску-

вати у 2 ш о љ е супе. Додати остале

Лук ситно исецкати па динстати на

састојке

мало

и

правити

мале

лоптице.

воде.

Печурке,

ако

су

суве,

треба у

преднодно

лук

печурке

водом

(2

натопити. Додати

и

пиринач,

шоље)

и

налити

на тихој

ватри

кувати.

1 струк празилука 100 г спанаћа мало

тофуа

мало млека од соје

По ж е љ и одозго кувани пиринач посути мешавином семена за посипање: семе бундеве. семе сунцокрета и с е м е сусама.

Све измиксати у

блендеру да постане као брашно.

Кромпир

са

Просо

кувати

и

спанаћ

сецкати мало

сусамом

на

тихој

мажураном и мало соли. опрати, па

очистити

ставити

млека,

да

ватри

се

у

с

Празилук и

на-

миксер

добије

са

пенаста

маса. П р о с о процедити па пресути у ватросталну чинију и прелити сме-

1 кг к р о м п и р а

сом од празилука, спанаћа и млека.

100-150 г с у с а м а

Одозго нарендати т о ф у и запећи у

морска

со

домаћа

вегета

Добро

опрати

љуском

рерни.

кромпир,

скувати.

па

са

Прохладити

па

Мусака

од

пиринча

о љ у ш т и т и и нарезати на колутове.

100 г с м е ћ е г пиринча

Посолити

200 г келерабе

и

додати

домаћи

зачин.

С у с а м посипати о д о з г о па све зајед-

200 г пашканата

но п р о м е ш а т и . Т е ф л о н с к у тепсију у

1 струк празилука

танком

слоју

200 г шампињона

ставити

кромпир.

По

жељи,

премазати

у

уљем

Запећи

кромпир

па

у

рерни.

се

може

додати бели лук и першун.

Запечени

тофу

сир

нерафинисано морска

кромпири

уље

со

Пиринач

кувати

на

тихој

ватри.

п о к л о п љ е н , т а к о да се п о т п у н о ск1 кг м л а д о г к р о м п и р а

ува. П о в р ћ е н а с е ц к а т и па и њ е г а са

мало морске

врло

соли

бели лук

соли

кувати

покло-

у њиховом сопственом соку динстати

К р о м п и р скувајте у љ у с ц и па га затим о љ у ш т и т е и исеците на пола. Порећајте

мало

пљеног на тихој ватри. Ш а м п и њ о н е

зачинско биље (першун)

на

мазан

уљем

белим

луком

плеху и и

који

поспите лишћем

Запеците у рерни.

Зелено

је

под-

сецканим першуна.

на

тихој

лопљене. чинију

У

пораћати

пиринча, преко

ватри,

ред

свега

ренданим

такоће

пок-

премазану ватросталну ред

исцећеног

исцећеног

поврћа

шампињоне.

тофу

сиром.

а

Посути

Запећи

у

пашканата

и

рерни.

просо Варијанта:

200 г о љ у ш т е н о г проса мажуран морска со

(прстохват)

Уместо празилука

келерабе, може

се

употребити

спанаћ, купус, шаргарепа, целер.

Мусака

од

коирива

Мусака

од

кеља

2 кг к о п р и в а

1 главица (средње величине) кеља

200 г интегралног пиринча

6 кашика интегралног пиринча

2 црна лука

3 главице црног лука

100 г м л е в е н и х о р а х а

100 г сувих сојиних љ у с п и ц а

50 г с у с а м а

нерафинисано

морска

морска

со

Коприве

попарити

Оцедити

од

Пиринач

обарити,

динстани

лук

ситно па

на

и

коприва,

па

му

такоће обарити.

додати

претходно

фила.

у

млевене смесу

плеху

ред

П о с л е д њ и слој

нека буде од коприва.

К е љ о б а р и т и и одвојити га на листове.

Изједначити

Ређати

ред

водом.

насецкати.

Додати

сусам.

посолити.

и

води

исецкан.

орахе

врелом

течности

Служити уз

сојино кисело млеко.

лук

Очишћен на

мало

од

пиринач

воде

па када

постане

љуспице

су

биле

потопљене

пре

тога

млакој

води.

посолити. листова

Изједначити

У плех ређати

бареног па

по

кеља њима

ставити

завршити Мусаку

1 кг

опран

Посебно динстати

сојине

тове),

спанаћа

и

мекан додати

Поново

Мусака

уље

со

са

смесу

запећи

па у

лисфила.

фил,

листовима

кратко

у и

неколико

(целе слој

кељ,

које

и

кеља.

рерни,

и

када се испече извадити и прелити

спанаћа

са мало нерафинисаног уља.

2 главице црног лука 1/2 к г м л е в е н е к у в а н е с о ј е 2-3 к а ш и к е и н т е г р а л н о г п и р и н ч а мало

Мусака

од

бораније

зелени

першуново морска

лишће

500 г бораније

со

80 г и н т е г р а л н о г п и р и н ч а

нерафинисано

уље

сусам

Ситно исецкан црни лук продинста-

сецкани бели лук

ти на м а л о воде. О б а р и т и пиринач

лишће

першуна

са мало соли. Соју скувати па самлети

у

миксеру.

насецкати. изабрати целер,

Од

Спанаћ

опрати

зелени

може

шаргарепа,

исећи

на

и

но.

пашканат

и

ред

коцкице

и

лишће

ситне

о б а р и т и их у води. Сјединити додати

ситно

соју,

Обарити боранију и пиринач засеб-

се

опет лук,

сецкане

зелен,

першунове

У

плеху

ређати

обареног

першуна

пиринач

посути

ред

пиринча, и

и

сусам

бораније, у

средини а

боранију.

сецканим

белим

одозго Одозго

луком

мало запећи у рерни.

листове, обарени пиринач, посоли-

Рижото

ти и д о б р о п р о м е ш а т и . У

подмазан

исеченог последњи Прелити

плех

спанаћа, слој

нека

по ж е љ и са

рећати

с

орасима

ред 400 г смеђег пиринча

ред

фила;

буде

спанаћ.

1/2 г л а в и ц е ц р н о г л у к а

мало

сојиног

50 г с у ш е н и х п е ч у р а к а

млека и запећи у рерни.

2 кашике вегете (сушено поврће)

и

Пире од

150 г ораха морска

целера

со

уље (хладно цећено)

500 г целеровог корена 500 г кромпира

Пиринач

са

чуркама

и

луком, сољу

вегетом,

уз

додатак

певоде

мало нерафинисаног уља морска

со

кувати на тихој ватри поклопљеног. сасвим мекан додати

Кромпир и целер скувати одвојено

насецкане орахе и у љ е па склонити

Када постане

с кором. О љ у ш т и т и их па испасир-

са

ати.

ватре.

Држати

поклопљено

још

како

би

неко се

време

састојци

помешали. Понудити топло.

Рижото

с

Додати

измешати.

соли,

По

уља

жељи

добро мало

м л е к а од соје.

кукурузом

Сочиво

1 шољица младог кукуруза

250 г сочива

1 главица лука

200 г ољуштеног проса

1 шољица интегралног пиринча

250 г шаргарепе

1,5 л с у п е о д п о в р ћ а

250 г репе

1 ш а р г а р е п а и с е ч е н а на к о ц к и ц е

500 г спанаћа или блитве

морска

и

додати

со

1 чешањ белог лука

нерафинисаног

уља

2 главице црног лука мајчина душица

Све скупа на тихој ватри кувати да

ловор

б у д е д о б р о скувано. На крају посо-

2

лити и додати 2 кашике уља.

новог нерафинисаног уља

Палента

кашике

Ољуштити велике

и

комаде.

масли-

исећи

поврће

Кувати

сочиво у

на 3

литра хладне, посољене воде. После

400 г кукурузног брашна

15 минута кувања додати сво поврће

1 л воде морска

нерафинисаног

и

со

зачине.

Кувати

на

тихој

ватри

нерафинисано уље, першун, лимун,

поклопљено.

бели лук

Сервирати са мало куваног проса.

Закувати

воду

Постепено

додавати

са

мало

соли.

брашно

стал-

Вариво

На крају додати

од леблебија резанаца

уље.

и

но мешајући да се не створе грудвице;

или

још

боље,

брашно

у м е ш а т и у воду да се добирје глатка

смеса

ставити добро

без на

грудвица па тек онда

ватру.

скувано.

ставити

у

Кувати

Још

тањир

и

да

топлу додати

буде кашу

одозго

300 r леблебија 200 r резанаца 1 веза першуна бели лук 1 дл маслиновог н е р а ф и н и с а н о г уља морска со

смесу од лимуновог сока, сецканог белог

лука,

першуна.

уља

и

сецканог

Леблебије увече потопити у млаку воду.

Сутрадан оцедити и кувати у

РЕЦЕПТИ - Јела (супе, чорбе, варива...) другој кувана

води. додати

Када

је

резанце

леблебија (дебеле

133

(вариво)

интегралне шпагете) и посолити по

сецканим

укусу.

додати

Када

истресите

резанци

резанце

и

омекшају леблебије

у

чинију,

маслиновим

уљем

и

и

першуном.

бели

лук.

зачините

посути

ситно

По

жељи

Густину

варива

одредити по сопственом укусу.

ШНИЦЛЕ

Ћуфше од

соје

пресув додати м а л о воде у којој се кувао.

Све

састојке

10

минута

помешати да

стоје.

и

1/2 ш о љ е с о ј и н о г з р н а ( с у в о г )

оставити

Фо-

1 шоља воде

р м и ф а т и ћуфте. П е ћ и на 180 °С 30

1/2 ш о љ е с е ц к а н и х о р а х а

минута. Окренути их после 15 мин-

1 главица црног лука

ута.

1 шоља зобених пахуљица 1 шоља

Хамбургер

целера

од

зоби

1/2 к а ш и ч и ц е м о р с к е с о л и 5 ш о љ а воде Соју

потопити

преко

ноћи.

измиксати

а

у

воду

Ујутру 1

(3

шоље)

оцедити

шољом

и

в о д е , да се

1 лист ловора 1 кашичица зачина мало соја-соса

добије ф и н а маса. П р е с у т и у чинију.

4

Додати

1 главица црног лука

зобене пахуљице

ти да стоје

10

минута.

и остави-

Д о д а т и све

остале сстојке и добро промешати. Формирати печењу

у

ћуфте

(или

ватросталној

1/2 ш о љ е з о б е н и х п а х у љ и ц а

бели лук 3/4 ш о љ е о р а х а

слично посуди),

Воду

за

зачином,

ставити на плех и пећи 20-30 минута

сосом

на

температуру

180

°С.

Сервирати

са

неким

сосом и салатом.

пахуљице. после

Ћуфте од пасуља u зоби

ловором

и

соја-

ставити да се кува, смањити

5

и

насути

зобене

Ставити да се хлади, па

минута

извадити

ловоров

лист. Д о д а т и све остале састојке и добро

промешати.

Формирати

2 ш о љ е куваног пасуља

пљескавице па пећи у рерни. Уз ово

1 шоља зобених пахуљица

добро иде барени кромпир и салата

1/2 ш о љ е о р а х а

од рендане шаргарепе.

1 главица црног лука морска

со

Ћуфте од тофу и зоби

зачина по избору П а с у љ изгњечити у кашу, ако је

2 ш о љ е чврстог т о ф у сира

1/2 ш о љ е с е ц к а н о г ц е л е р а

лука,

1/2 ш о љ е с е ц к а н о г ц р н о г л у к а

тањиру начинити купу од салате, а

1 кашичица 2

шоље

и

лимуновог

сока.

На

од крокета венац. Служити одмах.

зачина

зоби,

уља

грубо

самлевене

и

Шницле

скуване

од

зобених

пахуљица

1 кашика сојиног брашна 3 кашике јестивог скроба

(густин)

200 гр зобених пахуљица 100 гр младог спанаћа

Све

састојке

помешати,

формир-

2 кашике брашна

тати ћ у ф т е и у плеху 20-30 минута

морска

на средњој температури пећи.

1 кашика домаће вегете

со

1 шаргарепа

Крокети

од

2 шоље пасуља

1 кромпир

пасуља

Шаргарепу

(тетовца)

и кромпир

1 шоља презли

соли и вегете обарите поклопљено.

першунов

Када

лист

је

ватри

насе-

цкајте,

морска

па на тихој

грубо

2 главице црног лука

омекшало,

мало

измиксовати

заједно са в о д о м у којој

со

са

се кувало

поврће, т а к о да се д о б и ј е к р е м супа.

бели лук

Д о к ј е још вруће додати пахуљице и

ким нерафинисано

сецкани

уље

спанаћ

пахуљице Скувати

пасуља

пропасирати исецкати

.

и

(потопљен)

Лук

динстати

воде.

Када

постане

шати

га

пасуљем,

мало

ситно

сецкан ким.

са

га

першунов

на

мекан,

па

мало соли,

белог

лука,

лист

округле

и

поклопити Када

се

да

маса

ње

и

уз п о м о ћ

мрвица обликовати

шницле. П е ћ и их у рерни.

поме-

додати

исеченог

Правити

па

очистити

и

набубре.

потпуно охлади, узимати рукама од

Лоптице од тофу сира и пиринча

туцани крокете,

уваљати у презле и запећи у рерни.

250 гр т о ф у сојиног сира 1 шоља ораха 1 ш о љ а куваног интегралног пири-

Крокети

од

шаргарепе

нча 1 шоља шаргарепе

1

ш о љ а куваног интегралног пири-

1/2 ш о љ е ц р н о г л у к а

нча

биљна

3-4 к о р а н а ш а р г а р е п е

зачин по жељи

морска

со

со

першуново

Т о ф у сир измрвити, орахе самлети,

лишће

шаргарепу

ситно

Нарендати шаргарепу па је сједини-

насецкати.

Све

ти са пиринчем, посолити па додати

измешати. Правити мале лоптице и

лишће першуна.

пећи око 30 мин. док не порумене.

Направити кроке-

нарендати, састојке

лук

добро

те па их кратко запећи. За то време направити салату од младог занце

спанаћа, и

изрезаног

зачињеног

с

мало

у

Шницле од кромпира и

ре-

белог

800 гр кромпира

ораха

150 гр о р а х а

хлеб

100 гр ц р н о г лука

оцеђен празилук самлети заједно са

потопити

у

млеко.

Скуван

и

100 гр м л е в е н и х ж и т а р и ц а

наквашеним хлебом. Све д о б р о ум-

бели лук

ешати,

4 кашике сецканих зачинских трава

их у м р в и ц е и п е ћ и у п е ћ н и ц и .

правити

шницле,

уваљати

(першун, целер, мажуран) морска

со

Шницле од соје и кромпира

мрвице Кромпир штите

оперите,

од

Додајте

коре

скувајте,

па

ољу-

пропасирајте.

самлевене

орахе,

ситно

250 гр соје 250 гр кромпира 1 главица црног лука

насецкани лук и млевене житарице.

1 главица белог лука

Зачините

першунов лист и други зачини

сољу

и

сецканим

зачи-

нским травама. Додајте и бели лук.

морска

со

Д о б р о сједините и нека маса одстоји,

уваљајте

у

презле

и

пеците

у

рерни.

Соју увече потопити, па сутрадан је кувати.

Самлети

на

машини.

Од

компира (куваног) направити пире. Црни

Шницле од соје

лук

ситно

исецкати,

па

на

мало воде динстати да буде мекан. 200 гр соје у з р н у

Додати

100 гр куваног ж и т а

кромпира.

Насецкати

100 гр ораха

першунов

лист,

морска

зачине. Изједначити смесу, облико-

со

и

њега

у

шницле,

смесу

од

соје

и

бели

лук

и

додати

рећати

у

соли

црни лук

вати

бели лук

плех и пећи на у м е р е н о ј ватри.

и

намазан

першун зачин

Соју

домаћи

увече

Шницле

потопити,

кувати,

па

кувану

такође

самлети,

орахе,

со,

лук

лишће

и

домаћом

сутрадан

самлети. додати

сецкани

першуна.

вегетом.

млевене бели

Зачинити

Обликовати

шницле, по ж е љ и уваљати у презле

1

кеса крем супе од печурака (или

сами

направите)

л воде 300 гр зобених пахуљица першуново

скувати

врећице.

празилука

зобене

по

У још

упутству

врућу

пахуљице

и

супу

са

додати

по ж е љ и ситно

сецкане свеже шампињоне. Покло-

500 гр празилука

пити ш е р п у и пустити да стоји док

2-3 п а р ч е т а х л е б а ( с т а р о г ) морска

лишће

бели лук

Супу

од

пахуљица

мало морске соли

па п е ћ и у п л е х у у з а г р е ј а н о ј р е р н и .

Шницле

зобених

је

Жито

црни лук,

од

се не охлади. За то време першун и

со

м а л о млека од соје

бели лук ситно исецкати, па додати

мрвице

у

(презле)

смесу.

мало Скувати

празилук

у

мало

воде,

а

Ако

соли

и

је

потребно

додати

изједначити

смесу.

Правити шницле и пећи у рерни.

lllmiu.ic

од резенаца макарона

или

Потопљену

хељду

кувајте

заједно

са л у к о м К а д а је кувана истресите у другу чинију, додајте соли. б р а ш н а

150-200 резанаца или макарона

и

2 шаке печурака

густу

1 црни лук

крокете.

Уваљајте

сложите

у

мало мрвица од хлеба

пахуљице.

смесу,

да

од

мало се

Добићете

које их

обликујте у

брашно

науљани

крокети

и

плех

и

зарумене

и

пожуте.

морска со скувати.

додати

жељи

пеците

кашика лишћа першуна

Тесто

по

самлети

сецкане

Лоптице, печење

машином.

печурке

које

су

шницле или од проса

претходно продинстане са луком на мало

воде.

воду

док

Додати

По

потреби

печурке

мрвице,

сецкани Све

не

доливати омекшају.

посолити и додати

першун. добро

кашиком

3/4 ш о љ е црног п ш е н и ч н о г б р а ш н а 2/3 ш о љ е о р а х а и л и с е м е њ а 1

ш о љ а сецканог црног лука

1 шоља

воде

промешати,

вадити

1-2 ч а ј н е к а ш и ч и ц е м о р с к е с о л и

обликовати

рукама

1/2 к а ш и ч и ц е б о с и љ к а

или

шницле и рећати у п о у љ е н о м плеху.

1/2 к а ш и ч и ц е м а ј ч и н е д у ш и ц е

Пећи.

4

шоље

куваног

проса

(1

шоља

сувог проса у 4 ш о љ е воде кувати)

Шницле од хељде

2 шоље

миксаног старог х л е б а или

презле 300 гр х е љ д а - скувана а пре п о т о Све измиксати сем задња 2 састој-

пљена 100

гр

зобених

пахуљица

ка, а онда

са њ и м а

све

скупа

сас-

потопљене у млакој води

тавити. Правити лоптице или шни-

1

цле или се ф о р м и р а п е ч е њ е и пече

кашика сојиног брашна

у плеху. М о ж е се додати б е л и лук.

1 кашика белог брашна 1 главица лука - насецкајте 1 веза першуна - насецкајте морска

Основни рецеиш

со

нерафинисано

за

иечења

уље 2 ш о љ е куване житарице или маху-

Све

састојке

одстоји

промешајте.

неко

време.

Нека

Помоћу

нарке 1/2

шоље

неке

врсте

ораха

или

брашна обликујте шницле и пеците

семена

у рерни.

2-3 к р и ш к е х л е б а у м и к с е р у уситнити - п р е з л е

Крокети

од

хељде

1 ш о љ а сецканог поврћа (нпр. црни лук или мешано)

400 rp хељде

\Vi

2 главице црног лука

(супа без масноћа)

хељдино или б е л о б р а ш н о

Зачини: морска со, биље, црни лук

морска

вегетаријанског

бујона

со

нерафинисано неког

шоља

зачина

уље

Насецкано

поврће

динстати.

Помешати

у

2

шоље заједно

воде са

свим осталим састојцима. Н е п е ч е н о

у т е ф л о н с к о ј тепсији са о б е стране

печење

да

тј.

маса

коју

смо

добили

постану

смеће.

мора бити влажна али не и гњецава.

ватросталну

посуду,

У

таријанским

сосом

плеху

за

хлеб

(форма,

облик)

пећи на 170°С 40-60 мин.

Вегетаријански

Послагати прелити па

пећи

бургери

Ћуфте од спанаћа и сира

ш о љ а сецканог црног лука

200

1

шоља сецканог ораха

попареног врућом водом

1

шоља грубо млевеног сунцокрета

1

1

1/2 с у п е н а к а ш и к а м а ј ч и н е д у ш и ц е

6 кашика глутенског брашна

-

250

гр

спанаћа

исецканог

1/4 к а ш и ч и ц е м а ј ч и н е д у ш и ц е

1 супена кашика мајорана

1

кашика

морске

соли

кашика домаћег зачина (вегете)

1/2 ш о љ е п р е з л и

или биљне соли

мало свежег лука

1/2 ш о љ е к в а с ц а у п а х у љ и ц а м а

1/2 к а ш и ч и ц а м о р с к е с о л и

С а с т а в и т и с в е с а с т о ј к е и п р е л и т и са 9

Спанаћ

шол>а вреле в о д е ( 1 ш о љ а о к о 2 3 дл).

ако

Затим

Зачине

измешати

зобених

са

9

пахуљица.

шоља

Оставити

=

1кг

да

се

и

ш о љ а т о ф у сира

1 супена кашика оригана супених

на

умереној температури 20 мин.

1

4-5

у

веге-

оцедити

буде

и

сачувати

потребна и

све

помешати,

за

остале

тофу

сир

састојке

преко

измрвити,

лоптице,

воде од спанаћа (да не буде пресу-

шницле, Пећи

у

"бургер"

рерни.

или

Лоптице

се

могу уваљати у презле са б е л и м луком.

во).

потребно

тога

хлади док не буде млако па правити печење.

ако је

воду,

мешавину.

Формирати

додати

мале

ћуфте

величине ораха, порећати у тепсију и пећи покривено 20 м и н на 200°С.

Ћуфте

од шампињона ораха у сосу

2 шоље зобених

и Шницле од

проса са

семенкама

4 ш о љ е п р о с а ( к у в а н о г ) = (1

пахуљица

шоља

3 кашика сојиног брашна

сувог

1 главица црног лука исецканог

1 ш о љ а куваног интегралног пиринча

1/3 ш о љ е м л е в н и х о р а х а

1/4 ш о љ е с а м л е в е н и х о р а х а

1/2 ш о љ е 1

скуваних

кашичица

1

шампињона

сецканог

зачинског

проса)

кашичица морске соли

1 ш о љ а млевених семенки бундеве 1 главица ситно сецканог црног лука

биља 1 ш о љ а воде (од шампињона) неки

вегетаријански

поглавља Зобене прелити

сос

(из

пахуљице са

Све

састојке

помешати,

облико-

вати шницле и пећи у плеху.

сосеви) и

водом

Ћуфте

сојино брашно од

од

проса

шампињона

(врућом), па оставити да стоји 5 до

1 ш о љ а куваног сојиног зрна

10

1 главица црног лука

минута.

Остале

вегетаријаског шати,

соса)

посолити

па

састојке додати,

(сем изме-

навлаженим

рукама формирати ћуфте. Пећи их

1/2

шоља

млевених

семенки

деве 1/2 ш о љ е м л е в е н о г с у с а м а

бун-

1

1/2 ш о љ а к у в а н о г п р о с а

1/4 ш о љ е

1/2 к а ш и ч и ц е м о р с к е с о л и

сунцокрета

1 шоља

презли

Патлиџан исећи

морска

со,зачини

прокувати у сланој води, оцедити и

на коцке,

мало га

С а м л е т и соју па д о д а т и о с т а л е сас-

изгњечити

тојке. П р о м е ш а т и и правити ћ у ф т е

остале састојке и оставити да стоје

и пећи у рерни.

и

упију

цле

и

виљушком.

течност.

пећи

у

Додати

Формирати

тефлонској

шни-

тепсији,

док не постану смеће са о б е стране.

Ћуфте од сочива

Сервирати

уз

сос

(нпр.

сос

од

парадајза).

1/4 ш о љ е ц р н о г л у к а 1/2 ш о љ е ц е л е р а

Печење

неколико чешњева белог лука 2 шоље

од

кикирикија

куваног сочива

2 шоље презли

500 гр печеног кикирикија

1/2 ш о љ е о р а х а

500 гр скуваног кромпира

морска со, зачини

2 главице црног лука 1 шоља

Лук

и

додати

целер, сецкани

ситно бели

исецкати,

лук,

презли

морске соли по укусу

сочиво,

млевене орахе и презле. Зачинити и

Лук издинстати

измешати

мпир

пећи

у

додати

смесу.

рерни. мало

Правити Ако

воде

је да

ћуфте

и

потребно би

се

све

мало

воде.

Кро-

кикирики

насе-

цкати или самлети па све састојке помешати.

Пећи

температури.

повезало.

у

изгњечити, а 1

сат на

средњој

Сервирати топло или

хладно уз салату.

Шницле од сувог Грашка Шницле од ораха и пиринча 2 ш о љ е куваног сувог грашка 2 ш о љ е куваног интегралног пиринча

100 гр и н т е г р а л н о г п и р и н ч а

1 шоља презли

200 гр ораха

1/2 ш о љ е ц р н о г л у к а

веза

босиљак и оригано

морска со

першуна

першунов лист

бели лук

Грашак изгњечити, али тако да има

Обарити

и

Помешати

целих

мешати

зрна. и

Све

састојке

формирати

по-

рукама

пиринач, све

орахе

састојке

самлети. и

облико-

вати шницле. П е ћ и у рерни.

шницде. П е ћ и 45 мин. на 180°С.

Шницле

од

патлиџана

Шницле од тофу сира и першуна

1 патлиџан

3-4 ш а р г а р е п а

1/2 ш о љ е п ш е н и ч н и х к л и ц а

2 шоље младог грашка

1/2 ш о љ е м л е в е н и х о р а х а

3-4 к р о п м и р а

1 кашика сецканог зачинског биља

250 гр т о ф у сира

1/2 ш о љ е п р е з л и

морска

1/2 ш о љ е з о б е н и х п а х у љ и ц а

презле

со

мајонез веза

першуна

Обарити

Млевени

шаргарепу,

кромпир.

Грубо

грашак

пропасирати

и

када

одресци

од

соје

200 гр куване соје 2 главице црног лука

је о б а р е н о па додати сир, со презле

неколико чешња белог лука

и

сјединити,

мрвице

направити векну, увити у фолију и

морска

ставити

у

неко зачинско биље

стегне,

па

мајонез.

сећи

Све

добро

фрижидер затим

колутове

и

да

се

добро

оштрим

ножем

украсити

першу-

ном (веза першуна).

Шницле од жита

со

Лук мало

продинстајте на води па

помешајте

са

куваном

левеном)

и

осталим

Уваљајте у презле

сојом

(сам-

зачинима.

и пеците. Могу

се о б л и к о в а т и и ћ у ф т е . 200 гр пшенице

Шницле

50 гр сојиних љуспица

од

сојиног зрна

50 гр млевених ораха 1 рендана шаргарепа

2 1/2 ш о љ е к у в а н е с о ј е

морска

со

1

домаћа

вегета

пиринча

бели лук

1/2

шоља

куваног

интегралног

1/2 г л а в и ц а ц р н о г л у к а

першуново

лишће

1/2 ш о љ е р е н д а н е ш а р г а р е п а 2 ш о љ е мрвица (презле) - варијан-

Пшеницу

скувати

па

самлети

на

машини за месо. Додати потопљене сојине

љуспице,

млевене

орахе,

рендану шаргарепу и зачине. Д о б р о

та: 1 ш о љ а з о б е н и х п а х у љ и ц а бели лук неколико чешња першуново лишће - 3 кашике 2 кашике сојин умак

изједначити смесу, правити шницле

1

па р е ћ а т и у п л е х у и п е ћ и у р е р н и .

сунцокрета

кашичица

самлевених

семенки

морска со

Шницле од соје и поврћа Од

наведених

састојка

300 гр куване соје

тврдо тесто

па обликујте

1 корен целера

ице и пеците у рерни.

замесите пљескав-

1 шаргарепа

Шницле од соје и поврћа

100 гр спанаћа 100 гр кромпира 2 кашике морска

300 гр куване соје

брашна

1 корен целера

со

1 шаргарепа

1 веза першуна

100 гр спанаћа Поврће

свако

посебно

скувати,

100 гр к р о м п и р а

о ц е д и т и од в о д е и с а м л е т и све сас-

2 кашике

тојке. Зачините и рукама обликујте

1 веза першуна

шницле.

морска

ћајте

Пеците

их

и

топле

наре-

брашна

со

на тацну и поспите с е ц к а н и м

першуном.

Целер, шаргарепу, кромпир и

спа-

наћ

скувати

одвојено,

оцедити

и

бели лук

самлети. Соју т а к о ћ е с а м л е т и и све

2-3 струка ц е л е р а

помешати.

лист

усолити

у

Обликовати брашно

и

по

пећи.

жељи, Посути

першуна

1/2 ш о љ е и н т е г р а л н о г б р а ш н а

сецканим п е р ш у н о м док је вруће. Самлети

Фаширане

шницле

кувану

житарицу,

додати

кувану самлевену махунарку, сецкани

лук,

рендану

сецкати

бели

2 ш о љ е куване махунарке (грашак,

сецкано

лишће

сочиво, пасуљ)

грално

1 главица црног лука

измешати и правити шницле.

1 шаргарепа

у рерни.

морска со

лук,

шаргарепу,

2 ш о љ е куване житарице

сецкани

першуна

брашно.

и

Масу

целер, интедобро Пећи

СОСОВИ

Прелив 1

од јогурша

чаша јогурта или

УМАЦИ ИЛИ ПРЕЛИВИ

и

биља

киселог

млека

од соје

Прелив 4

кашике

исаног

од

свежег биља

маслиновог

нерафин-

уља

1 кашика лимуновог сока

1 -2 к а ш и к е сока од л и м у н а

2 кашике уља (хладно цећеног)

2 кашике

3 кашике

(босиљак,

мајчина

биља

(першун,

мајчина

свежег

душица,

биља ориг-

прстохват морске соли

со

скупа

можемо

насецканог

ано, першун, коморач, мажуран)

душица,...)

морска Све

сецканог

помешати.

додати

(празилук

или

За

ситно млади

промену

можете додати насецкани

лук),

и црне маслине или бели лук.

наред-

нани целер или рен.

Овим умаком

можете

врсте

прелити

све

П о м е ш а ј т е све састојке. За промену

сецкани лук

Прелив

салата:

од

црни лук

ротквице

зелену салату, салату од келерабе, шаргарепе,

црне

роткве,

цвекле,

целера, к е љ а , купуса...

5 кашика

маслиновог

нерафиниса-

ног уља 8-10 ц р в е н и х р о т к в и ц а

Прелив од ораха и киселог млека

мало

бисиљка

морска

со

1 ч а ш а киселог млека од соје

Р о т к в и ц е о п е р и т е , н а р е ж и т е их, па

1 кашика лимуновог сока

их заједно са о с т а л и м састојцима у

50 гр насецканих ораха или лешника

муксеру

2 кашике

смесу.

сецканог першуна

Прелив

Све састојке ставите у миксер, сем

направите

у

од

с лимуном

сусама

кашасту

першуна. Непосредно пред служење додајте

насецкано

першуново

4 кашике сусамовог нерафинисаног

лишће. Служите уз салату од карфи-

уља

ола, купуса, грашка, келерабе...

1

кашика

маслиновог

нерафин-

исаног уља

(вегета) и кувајте д о к се не раскува.

1 к а ш и к а пиреа од сусама (млевени

Умешајте

сусам с млеком)

чините

с о к о д 1/2 л и м у н а

лишћем целера и першуна.

мелевене

орахе

и

за-

соком од лимуна, сецканим

прстохват мајчине душице прстохват Све

Прелив

оригана

састојке

ставите

Прелијте салату па сусамовим

и

било

1 кромпир 1 шаргарепа

које

сирово

1 црни лук 1 1/2 ш о љ а в о д е

поврће).

2 кашике

Винегрет

прелив

биљна 1/2 - 1

1

дцл

орасима

миксер.

поспите одозго

семенкама.

(Карфиол зелено

у

од поврћа са Златни сос

маслиновог

нерафинисаног

ораха

со кашике лимуновог сока

першуново

лишће

уља 2 к а ш и к е сока од лимуна

Поврће

морска

воде динстати.

со

грубо

заједно

чубар - замена за б и б е р

са

измиксјте укусу.

П о м е ш а ј т е све састојке.

Када је

орахом у

У М А К

С

БЕЛИМ

и

на

мало

већ готово,

добро

миксеру.

кремасто

Зачините

по

П е р ш у н о м се укаси, а м о ж е

се и скупа измешати.

Варијанте: ВИНЕГРЕТ

нарезати

Уз кромпир.

пиринач и сл.

Л У К О М - додати протиснути бели

Бели

лук

сос за

салату

ЗЕЛЕНИ ВИНЕГРЕТ У М А К - у умак

додати

2

кашике

пропасираног спанаћа

и

куваног 1

кашику

сецканих зачинских трава.

1/2 ш о љ е о р а х а и л и с у н ц о к р е т а 2 ш о љ е воде морска

со

црни лук у праху

Прелив

од

поврћа

бели лук у праху 1-2 к а ш и к е г у с т и н а

2 шаргарепе

зачинско

биље

1/2 к о р е н а ц е л е р а 1/2 г л а в и ц е ц р н о г л у к а

Фино

1

зачинко

чешањ белог лука

1 струк празилука

на

3 кашике

сос.

нерафинисаног уља

измиксајте

крају

биље

које

све

састојке,

волите

после

миксања.

Умак

од лука

а

додајте Скувајте

1 кашика сушеног поврћа 1 дцл

воде

2 кашике млевених ораха 2 главице црног лука

1/2 к а ш и к е л у м у н о в о г с о к а 1 кашика сецканог листа целера

1/4 ш о љ е в о д е

1

2 ш о љ е воде

кашика сецканог листа першуна

1/2 к а ш и ч и ц е м о р с к е с о л и П о в р ћ е измиксујте у миксеру, па са

1/3 ш о љ е о р а х а и л и б а д е м а

мало воде тихо кувати поклопљено.

1/4 ш о љ е ц р н о г и н т е г р а л н о г б р а ш н а

Додајте

бели лук по ж е љ и

кашику

сушеног

поврћа

Кувајте на лаганој ватри 2 главице

Уједините

лука

преко

и

1/4

шоље

воде

док

не

омекша

све

ноћи

састојке.

у

Оставите

фрижидер,

а

онда

сутрадан фино измиксајте.

Измиксајте:

2

шољице

воде,

1/2

Сос за

к а ш и ч и ц е с о л и , 1/3 ш о љ е о р а х а и л и

кромпир

салату

б а д е м а , 1/4 ш о љ е ц р н о г б р а ш н а Измиксану

смесу

додајте

кува-

н о м луку и на средњој ватри кувајте

1/2 ш о љ е о р а х а 1 Vi ш о љ а в о д е

док се не згусне уз стално мешање.

1/2

А

проса

онда

покријте

кривено

нек

се

посуду кува

и

на

по-

шоље

кукуруза

или

куваног

сасвим

1

чешањ белог лука

лаганој ватри 10 мин. Додајте мало

1

супена кашика домаће вегете

воде ако је смеса пречврста. По же-

мајоран

љи

босиљак

додајте

белог лука.

Уз

печени

к р о м п и р је в р л о укусан овај умак.

морска

со

4 супене кашике лимуновог сока

Брз

и лаган умак

1/4 ш о љ е ф и н о с е ц к а н о г ц р н о г л у к а першун по ж е љ и или млади лук

1/3 ш о љ е ц р н о г и н т е г р а л н о г б р а ш н а 1/2 ш о љ е ц р н о г л у к а у п р а х у

Све

1 кашичица зачинских трава по избору

црни лук, першун и млади лук дода-

измиксовати

у

фину

смесу,

а

jy се у г о т о в у и з м и к с о в а н у смесу. Измешајте

све

састојке

на лаганој

Умак

ватри у лонцу без уља док мало не потамне. жељене

Додајте

мало

чвретоће

минута на лаганој

и

воде

кувајте

ватри.

од

белоглука

до пар

По жељи

додати сојиног соса.

112 л в о д е 2-3 к а ш и к е к у к у р у з н о г а с к р о б а доста белог лука морска

Прелив_од ораха или ољуштених бадема

со

Кукурузни скроб разредите са мало воде

па

закувајте

мешање. 2 ш о љ е вреле воде

Посолите.

уз

стално

Додајте

сецк-

ани бели лук (или млади лук).

1/2 ш о љ е о р а х а и л и б а д е м а

На

исти

1/2 к а ш и ч и ц е м о р с к е с о л и

премати

2 кашичице црног лука у праху

ђије, копра...

начин

умаци

од

могу

се

першуна,

примиро-

2 кашике кукурузног брашна Измиксујте

све

док

не

Умак

добијете

од

свежег парадајза

глатку смесу. Прокувајте. 700 гр парадајза

Тартар

сос

морска со 3 кашике сецканог биља

1

ш о љ а мајонеза од соје

5

1

кашика сецканог младог лука

исаног уља

кашика

маслиновог

нерафин-

1 кашика першуновог лишћа 1 кашика маслина

Закувајте

воду

морска

попарите

и

со

па

одмах

парадајз извадите.

кратко Ољу-

ш т и т е га, п р е п о л о в и т е п а о д с т р а н -

ите

семе

и

насецкајте

мекани ножем

део. па

у

Парадајз

чешањ белог лука

ту

2 кашичице домаће вегете

кашу

додајте соли, зачинске траве, а уље

мало

мајарана

доливајте постепено уз непрекидно мешање. Када умак постане гладак

Све измиксујте у миксеру.

и уједначен, поклопите и оставите у

Умак од сусамовог уља (или сунцокрешовог)

ф р и ж и д е р у о к о п о л а сата.

Умак

од

тофуа 3/4

1

шоље

нерафинисаног

уља

од

сусама

шоља тофуа

1 кашичица домаће вегете

1/2 л и м у н а

1 с о к од л и м у н а

мало домаће вегете

сецкано лишће

першуна Добро

тимијан

измешати.

босиљак

Прелив Све

измиксујте

у

миксеру.

стити уз штапиће од поврћа.

од

парадајза

4-5 п а р а д а ј з а 1/2 ш о љ е

Умак

од

Кори-

леблеблије

бадема

сок од једног лимуна босиљак мало

клице леблеблије (пресне) нерафинисано

уље

сок од једног лимуна

са осталим састојцима.

2 кашике тахани (сусамова паста) 2 кашике домаће вегете

Прелив

бели лук 1-2 Све

измиксујте.

Користити

уз

парадајза

маслиновог

нерафиниса-

уља

1/4 ш о љ е о р а х а 1

шака свежег першуновог лишћа

мало белог лука

6 зрелих парадајза неколико листова свежег босиљка 1

шаргарепе

1 ш о љ а воде или сока од шаргарепе ног

од

од

шаргарепе

2 кашике

штапиће од поврћа.

Сос

вегете

О љ у ш т и т и парадајз и измиксујте га

кашичица домаће вегете

Исецкајте шаргарепу, помешајте са орасима, у љ е м и с о к о м или водом.

1 к а ш и к а п и р е од парадајза

Измиксујте.

сок од лимуна

Додајте

сецканог

пе-

ршуна и сецканог белог лука и опет

оригано

измиксујте.

1-2 к а ш и к а ј е с т и в о г с к р о б а Све

измиксујте,

средњој

па

прокувати

Прелив

на 1

ватри.

са

маслинкама

шоља маслиновог нерафинисаног

уља

Умак

од

авокада

сок од једног лимун неколико

1 авокадо 1 шаргарепа (сок)

маслинки

босиљак Све састојке д о б р о измиксујте.

Прелив од иершуна и белог лука

1/2 к а ш и ч и ц е м о р с к е с о л и 1/2 ш о љ е с е ц к а н о г п е р ш у н а 1/2 ш о љ е с е ц к а н о г ц р н о г л у к а неколико чешња белог лука

1/2 ш о љ е с у н ц о к р е т а 1/8 ш о љ е п е р ш у н о в о г л и ш ћ а

Све састојке ф и н о умешати.

2-3 ч е ш њ а б е л о г л у к а 2/3 ш о љ е в о д е

Прелив

2 кашике сока од лимуна Миксујте у б л е н д е р у док не постане

од

патлиџана

салату

кашика сецканог белог лука

морска

Сос

зелену

2 кашике сока од лимуна 1

као крем.

за

1

со

шоља воде

1/2 ш о љ е о р а х а ( и л и к и к и р и к и ј а ) 1 млади лук

сушени плави патлиџан вегетаријанска

супа

Млади лук исецкајте, орахе самељите

бели сос (види рецепт) Када

је

сезона

па са осталим састојцима измиксујте.

плавих

патлиџана

Вегетаријански кромпира и

купити их па сушити (види рецепт из

поглавља

"зимница").

10

кг

сос од сочива

с в е ж и х п а т л и џ а н а даје 1 кг сувих. Касније код у п о т р е б е скувати их у

1 кромпир

вегетаријанској

1 главица црног лука

супи

па

додати

у

б е л и сос. Л е п о се с л а ж е са тостом,

1/4 ш о љ а с у в о г с о ч и в а

тестом, кромпир

3 шоље

-

пиреом, пирин-

чем, у паштетама.

1

Исландски

сос

супене

(орахе лико

кашике

мешамо

воде

у

колико

кашичица зачинског биља

мало белог лука Лук

250 гр меког т о ф у сира 3

воде

сос од поврћа

пиреа

од

ораха

и

кромпир

исећи

на

коцкице.

Све састојке и з м е ш а т и и ставити да

миксеру

са

оно-

се

кувају

1

сат

на

лаганој

желимо

да

буде

Измиксати масу да буде глатка, евен-

ватри.

туално још зачинити. П р е сервирања

густо) 3/4 л воде

загрејати.

1/4 ш о љ е л и м у н о в о г с о к а

ћуфте, а м о ж е као намаз на хлеб.

1

чајна

кашичица

црног

лука

у

кашичица

белог

лука

у

Сос од

праху 1

Служити

чајна

праху

1/3 ш о љ е о р а х а

1 чајна к а ш и ч и ц а м о р с к е соли

1

као

прелив

на

печурки

шоља интегралног пиринча

1 кашичица морске соли Све вати.

ставити

у

миксер

и

измиксо-

По ж е љ и додати киселе крас-

тавце, маслине, лук, першун...

3 к а ш и к е скроба од кукуруза 1

главица црног лука

1/3 ш о љ е с о к а о д л и м у н а ( п о у к у с у ) мало белог лука

Прелив 1

од

лимуна

ш о љ а сока од лимуна

100 гр печурака Пиринач скувати на меко па са остал-

им састојцима (сем печурки) измиксати са т о л и к о воде, да буде густо и глатко. Печурке исецкати па са мало воде прокувати само толико да буду мекане. О ц е д и т и од воде па додати у

1 главица црног лука 1 целер мало мајчине душице мало белог лука

сос. ( В о д у у којој су се кувале п е ч у р к е

2 кашике

додати у смесу уместо обичне).

100 гр ш а м п и њ о н а

Сос од ораха

соја-соса

Све скувати на меко, па измиксати. Згуснути сос са мало јестивог скроба.

2 ш о љ е воде

Кувати на средњој ватри ј о ш 5 мин.

1/4 ш о љ е о р а х а 1/4 ш о љ е м л а д о г г р а ш к а 1/2 к а ш и ч и ц е м о р с к е с о л и

Сос

од

сунцокрета

мало белог лука 1 кашика црног лука 1

веза сецканог свежег б и љ а (нпр.

Л у к и с е ц к а т и на ситно, па са свим састојцима,

1 'А ш о љ а с у н ц о к р е т а 1 Уг ш о љ а в о д е

мироћија)

осим биља, ф и н о измиксо-

1 кашичица морске соли зачинско биље по избору

вати. К у в а т и на у м е р е н о ј ватри д о к се

сок од лимуна

не згусне, уз стално мешање. Д о д а т и

мало белог лука

свеже зачинско биље и поклопљено кувати

још

10

мин.

Још

1

кашичица црног лука

једном

измешати и сервирати. Све састојке

Смеђи 4 шоље

воде

1 кромпир

сос од

поврћа

измиксовати.

Врло је

укусно уз барени кромпир или као мајонез

уз

кромпир

салату.

јанта: зачинити р е н о м .

Вари-

САЛАТЕ

Морску со у салатама м о ж е т е потпуно избацити - У љ е бирајте по властитом укусу - И лимунов сок м о ж е т е избацити

Салаша "Летња

од иоврћа симфонија"

овим углу

купус

шаргарепу

чиније

у

круг

на

дно

порећати преко

по

купуса,

репа у средини, а боранија око репе.

4 зелене салате 4

редоследом:

чиније,

О д о з г о иде црни лук, а преко свега

шаргарепе

печен кикирики без соли.

4 целера 1 мала главица младог карфиола

Салата

4 ротквице

од

купуса

са

целером

1 ш о љ а клица луцерке 1 мала главица купуса Зелену

салату

исецкати

ситно.

пар стабљика целера

Шаргарепу и ц е л е р исећи на танке

3 шаргарепе

штапиће,

1

цветиће, тове.

карфиол ротквице

Додати

измешати. чинију

и

морском

одвојити исеће

клице

Ставити по

жељи

и у

мало

на све

на

шоља пшеничних клица

колудобро

стаклену посолити

сољу.

Купус

исесцкати

ситно,

стабљике

целера исећи на коцкице, шаргарепу и з р е н д а т и на купно. У с т а к л е н у чинију рећати овим редом: купус на дно чиније, одозго целер, шаргаре-

Салата

од

купуса

пу

и

клице.

Можете

по

жељи

и

промешати. (Морска со по жељи). 2 шоље

купуса

Салата

2 веће шаргарепе

од роткве

1

1 ш о љ а барене младе бораније 1 репа

300 гр роткве

1 црни лук

1 црнилук

1

нерафинисано уље, лимун,

ш о љ а печеног кикирикија

морска со Купус, репу и шаргарепу изрендати

першуново

на ситно, лук

неколико комадића ораха

и

боранију исећи

на

коцкице, У стаклену чинију рећати

лишће

Роткву нарендати, лук исећи на коц-

кице. Додати прелив од уља, лимуна и

соли.

На

першун добро

крају

и

додати

комадиће

ораха.

Све

измешати и сложити у стак-

лену чинију.

Целер са орасима 1

сецкани 2 већа целера (корен) 100 гр о р а х а 1 лимун

Украсити орасима.

морска

Салата

од

младог

со

нерафинисано

поврћа

целеров

уље

лист

4 зелене салате Очистити,

4 младог лука морска

нерафинисано лимунов

опрати

и

нарендати

целер, додати сецкане орахе. лишћа

со

целера,

уље

соли,

сок

мало

сок

хладно

од

измешати

и

цеђеног

лимуна.

Све

оставити

уља, добро

салату

да

мало одстоји, к а к о би целер пустио Зелену

салату

млади

лук

измешати, мало

исећи

ставити

на

коцкице. остале

у

уз

резенце,

додати

посолити

жити

на

морском

стаклену

кувани

сок.

Добро састојке сољу

чинију.

интегрални

Салата од паприке и патлииана

и

Слупири-

нач.

5 меснатих паприка 2 мања

плава патлиџана

сок од лимуна

Салата

од

празилука

1

нерафинисано морска

4

уље

со

празилука Испећи

1 лимун нерафинисано морска

јено.

уље

паприке

омекне

со

и

Ставити и

у

патлиџан најлон

охлади

се.

одво-

кесу

да

Ољуштити

паприке, извадити дршке, очистити Празилук

исецкати

на танке

колу-

тове или ситне коцкице. Д о д а т и све остале

састојке

и добро

измешати.

С т а в и т и у стаклену чинију.

Салата

2 корена 1

семена.

Са

патлиџана

спољну

кожицу.

машини

за

жељи. сок

месо

Додати

од

или

исецкати цеђено

соли

Сипати

скинути

самлети

у

и

Калцијумом)

Салата од соје, целера и шаргарепе

роткве

босиљак

200 гр соје у з р н у ловоров

Роткву изрендати, додати

исецкано

першуново

босиљак.

лишће

измешати.

и

Ставити

лену чинију за салате.

у

стак-

лист

морска

со

1 црна

ротква

2

шаргарепе

100 гр ц е л е р а

у по

уље, добро

стаклену

чинију.

шоља першуновог лишћа

Добро

Све

хладно

лимуна,

измешати.

од роткве 2

(богата

од

2 кашике нерафинисаног уља

Насецкати па додати остале

сок од

јке.

1/2 л и м у н а

першуново Морска

лишће

у чинију. П о с у т и с е м е н о м сусама.

со

Салата од Соју кувати Роткву целер

састо-

Промешати добро и сервирати

соје u житарица

са ловоровим листом.

нарендати, такоће.

шаргарепу

и

100 гр к у в а н е соје у з р н у

помешати

и

100 гр куване п ш е н и ц е

Све

зачинити са свим осталим састојци-

100 гр куваног и н т е г р а л н о г п и р и н ч а

ма. С в е сјединити.

100 гр куваног проса

Варијанте: целера

и

уместо

црне

употребити (парадајз,

шаргарепе,

роткве,

друго

сезонско

краставац,

други

прелив

за

може

кувати

са

може

се

поврће

паприке)

салату.

Соја

тимијаном

и се

или

100 гр сецканог црног лука неколико

кашика

нерафинисаног

уља рендани

рен

морска морска со першунов

лист

жалфијом уместо са ловором. Све

Салата

од

соје

добро

сјединити.

стаклену

чинију

першуновим

и

Ставити

у

гарнирати

листом.

2 5 0 - 3 0 0 гр соје у з р н у

Салата

нерафинисано уље (маслиново или

од

келерабе 1

од семенке тикве) сок од лимуна

2

морска

с о к о д 1/2 л и м у н а

со

келерабе

бели лук

лишће

1 мања главица црног лука

морска

першунов

нерафинисано

Кувану са

лист

соју

оцедити

следећим

па

помешати

преливом:

умутити

уље, сок од лимуна, морска со, б е л и лук. Посолити.

салату

Пре

служења

колутовима

першуновим

со уље

Келерабе изрендати, додати остале састојке

и

Гарнирати

добро

промешати.

маслинама.

П о м е ш а т и са сојом

и оставити да н е к о в р е м е стоји на хладном.

целера

Салата

од

келерабе 2

украсити

црног

лука

и

листом,

1 келераба 1 шаргарепа 1 веза ротквица

Зелеиа

салата

1 веза першуна мало црног лука

зелена

нерафинисано

салата

нерафинисано

морска

уље

уље

со

лимун морска со самлевени

Келерабу сусам

ротквице

и

шаргарепу исећи

на

нарендати, колутове,

першун и црни лук ситно сасецкати. Лепо лишће

зелене

салате

опрати.

Д о д а т и у љ е и со и д о б р о и з м е ш а т и .

Гарнирати

листовима

Салаша

зелене

од

сианаћа

салате или спанаћа. 150

Салата од проса и овса

1 100 г р к у в а н о г п р о с а ( и л и п и р и н ч а ) 50

гр

куваног

овса

(ии

ф

спанаћа

1 цвекла

друге

житарице)

шаргарепа

уље морска

со

семенке

сунцокрета

5 кашика пшеничних кица

Спанаћ

исећи

нерафинисано

нарендати, шаргарепу

50 гр сусама

морска

уље

со

Додати

зачин

на

прелив

ситно,

од

цвеклу

на колутове. уља

и

соли.

Ставити у чинију и посути семење.

рен

Салата

од

Грашка

Све помешати и зачинити. 200 гр младог г р а ш к а

Салата од шаргарепе и целера 1

неколико струкова младог лука морске

соли

(прелив по жељи) 150 г р ш а р г а р е п е 75 гр целера

Кувани

1/2 г л а в и ц е з е л е н е с а л а т е

помешати

2-3 к а ш и к е у љ а

Посолити. Прелив по жељи.

морска

грашак мало са

изгњечити па

доста

младог

лука.

со

лимунов

Мешана

сок

Шаргарепу

и

целер

нарендати,

Најразличитије

салата врсте

лиснатог

поврћа

д о д а т и у љ е , со и с о к од л и м у н а и све

помешати

са

добро измешати. Посолити сецкан-

Прелив по избору.

зелену

салату

фино

исецкати,

1

коренског уситнити

сецканим

и па

орасима.

им целеровим листом.

Салата Салата од спанаћа и празилука

1/2 ш о љ е

исецканих ротквица

сецкане зелене салате

100 г р п р а з и л у к а

рендане

уље хладно цећено

шаргарепе

црни лук исецкан

2 кашике млевених лешника

3 супене

кашике сецканог першуна

со

Празилук

и спанаћ фино исецкати.

Посолити чинију,

кеља

2 шоље сецканог кеља

200 гр м л а д о г спанаћа

морска

од

па

ставити

додати

уља

измешати.

Посолити

лешницима.

По

жељи

од л и м у н а у салату.

у

стаклену и

Све

састојке

измешати

и

служити

уз неки прелив или мајонез.

добро

млевеним ставити

Салата

од

сок Маслачак

(лишће)

маслачка

1

шаргарепа

зачини

по жељи

1 целер прелив

од

лишћа

уља,

соли

лимуна

и

першуна

Нежне

листове

маслачка

фино

Шаргарепу

фино

нарендати

помешати

са

сецканом

салатом,

сецканим

па

зеленом

луком

и

зачинима по жељи.

исецкати па помешати са ренданом шаргарепом

и

целером.

Салата

Додати

од

кеља

прелив. Маслачак се обично остави да

стоји

мало

у

преливу

пре

служења.

2 шоље ренданог кеља 1/2 ш о љ е с е ц к а н о г ц р н о г л у к а мало млевених ораха

Салата

од

целера

1/2 ш о љ е ј о г у р т а о д с о ј е

150 rp ц е л е р а

Све скупа ф и н о промешати, стави-

50 гр рена

ти

1

неколико

супена кашика сусама

у

стаклену

чинију

и

посути

са

лешника.

1 супена к а ш и к а сока од лимуна мало

нерафинисаног

уља и

Салата

морске

од

карфиола

соли мања Целер

и

сусам,

лимунов

со.

рен

изрендати сок,

уље

па

додати

и

морску

Промешати.

главица

карфиола

мајонез од соје Карфиол

на ситно нарендати па га

п о м е ш а т и са м а ј о н е з о м од соје.

Салата од шаргарепе са целером 2

Салата

шаргарепе

од

парадајза

1

500 гр парадајза

1 целер

1

паприка

1

1

краставац

црни лук (или 2 кашике ренданог

рена) нерафинисано морска

Парадајз

уље

со

рећати

исећи

на

на стаклену

колутове, тацну,

по-

посоли-

ти, додати на ситне коцкице исецкШаргарепу

и

додати

лук

црни

целер

изрендати,

исецкан

на

ситне

ану

паприку

товима

и

декорисати

колу-

краставца.

к о ц к и ц е , у љ е и со. С в е скупа д о б р о измешати, чинију

и

ставити

у

гарнирати

стаклену

Салата од

поврћа

са сојом

колутовима

шаргарепе.

250 гр купуса 250 гр ш а р г а р е п е

Салата 3

шаргарепе

од

шаргарепе

200 rp соје у з р н у

Купус

и

салата

помешати

лук

зачинити

шаргарепу са

куваним

изрендати. зрневљем

и

по жељи са мало морске

Салаша

соли и с о к о м од лимуна.

Салата

од

карфиола 2

од

2 струка празилука морска

со

100 г р к а р ф и о л а ( р е н д а н )

мајонез од соје

2 кашике сусама (самлевени)

ротквице

1

кашика семенки сунцокрета

1 кашика 2

иразилука 2

исаног

Празилук

црног лука сецканог

кашике

маслиновог

нерафин-

уља

1 кашика морска

ренданог

рена

ставити

мајонез ротквица.

Салата

Све састојке помешати. Посолити и у

стаклену

посуду

за

салату.

лишће

краставаца

Додати

бели

украсити

маслачка

колу-

2

маслачка

морска

од

и

од

нерафинисано лимунов

Салата

исецкати.

товима

со

ставити

ситно

морску со, па л е п о сједнити. О д о з г о

уље

сок со

лук

(по ж е љ и сецкано биље) 2 краставца

семенке сунцокрета за посипање

неколико кашика млевених ораха зачинско

биље

(босиљак,

мајчина

Младо

лишће

маслачка

опрати.

душица)

осушити

1 краставац

уља и лимуновог сока, соли, белог

Два

краставца

попити), орасима

нарендати

помешати и

корисати

са

зачинским са

(воду

млевеним биљем.

колутовима

и

фино и

исецкати, сецкано

додати

лука.

Може

биље.

Посути семенкама сунцокре-

зачинско

та.

Де-

Салата

другог

од

печених

паприка

краставца. 1

кг

разнобојних

паприка

(жута.

ољуштити.

исце-

зелена,црвена)

Салата од киселог купуса са шаргарепом

морска

со

нерафинисано лимунов

уље

сок

150 г р к и с е л о г к у п у с а 100 г р ш а р г а р е п е

Испећи

1

кашика нерафинисаног уља

1

главица лука

морска

паприке,

по

дужини

па

наслагати

соли, биље

уља

и

сока

лимуна.

од

бораније

мешати.

Кисели

купус

гарепу

нарендати,

фино

помешати

у

чинију за салату. Д о д а т и прелив од

со

зачинско

сецкати,

пати

исецкати, лук

ситно

са уљем,

шар-

Салата

на-

соли

и

зачинским биљем. Добро промешати.

100 r p ж у т е б о р а н и ј е 100 rp з е л е н е б о р а н и ј е

Про-

2 главице морска 1

црног лука

мало

со

босиљка

морска

со

шаргарепа

млади лук за посипање

О п р а т и парадајз па обрисати. Издубити им средину па их окренути да

Обарити

боранију,

додати

лук,

лимунов

сок,

со,

исечену нке).

на

колутове

Промешати

и

сецкани

шаргарепу (сасвим

посути

та-

се цеде.

и

биља

са

мало

соли.

Поклопце не враћати.

одозго

Шарена

сецканим младим луком.

Пуњени

Пунити их смесом куваног

кукуруза

парадајз

салата

1

100 г р ц р в е н о г к у п у с а 100 гр б е л о г купуса

5 средњих парадајза 5

кашика

100 г р ш а р г а р е п е

куваног

интегралног

1

црни лук

пиринча

морска

мајонез од соје

лимунов

со сок

нерафинисано Парадајз

издубити

у

окренути

их

исцеде.

да

премити надев и

мајонеза.

издубљене

се

од

Овим

средини

куваног

При-

Поврће

нарендати,

гшринча

сецкани

лук,

надевом

парадајзе.

уље

и

пунити

Поклопци

добро

со,

додати

лимун

промешати.

ситно

и

уље

Служити

и уз

мајонез од соје.

који су били о д с т р а њ е н и са парадајза, сада вратити.

Салата

Парадајз 6 лепих тврдих 3 млада морска

украс

краставца

3

кромпира

1

главица зелене салате

за

со

умак:

(или уље)

неко

друго

резати

Кромпир

прадајзе их

оштрим

ножем

разрежете тавце

и

обристи.

неколико до

пазећи

краја.

нарезати

пута

на

Заврло

да

Опране

не крас-

колутове

па

сваки гурнути у сваки зарез парадајза.

Поуљити

одозго

са

8

пуњен

парадајза

2 мања клипа кукуруза

мајонеза

скувати

мајонез

коцкице и

сок

(стаклену) зелене салату

са

на коцкице.

ситне

од

кором

Целер

па од

соје,

у

то

а

са

па

га

исећи

на

умешати

лимуна.

обложити

салате,

обложити

ставити

у

стране

гранчице

Посуду

листовима средину у

венцу

першуна.

хладно

Салата

цећеним уљем и посолити по ж е љ и .

Парадајз

дцл

сок

нерисећи

Опрати

2

лимунов

маслиново

целером 3

1 већи корен целера

парадајза

афинисано

са

кукурузом

од

шаргарепе 2

500 гр ш а р г а р е п е 1

главица белог лука

1

шака сецканог першуна

морска

со

уље

купус.

лимунов

сок

Зидове

радичем.

У

ставити Нарендати цкати

шаргарепу,

ситно,

осталим

лук

исе-

са

свим

помешати

другу

карфиол

страну

обложити

страну

у

чиније

цветићима,

штапиће

од

на

шарга-

репе, а на трећу ш т а п и ћ е од целера. На четврти угао сецкани млади лук

састојцима.

на

Шарена

посуде

једну

салата 2

штапиће.

биљем.

Посолити

Салата

200 гр ш а р г а р е п е

зачинским

Умак по жељи.

од

пиринча

200 гр купуса 1

шака клица

200 гр интегралног п и р и н ч а

200 гр цвекле

100 г р б о р а н и ј е

200 гр репе

100 г р г р а ш к а 1 шаргарепа

1 зелена салата неколико

малих

1 корен целера

ротквица

мајонеза од соје

уље са зачинским биљем

сир од с е м е њ а и о р а х а Пиринач обарите Велику

стаклену

чинију

обложити

ном

водом.

па оперите хлад-

Боранију

листовима зелене салате, па рећати

одвојено

у круг по ц е л о м дну посуде рендано

јте на ситне коцкице.

поврће

целер такоће

(шаргарепа,

купус,

цвекла,

репа и клице). О д о з г о ставити у јед-

барите.

и

грашак

Боранију

ситно

исецка-

Шаргарепу и

исецкајте.

Све

помешајте и прелијте уљем.

ном углу сир од семења (у поглављу за сиреве)

онда

кашичица крају

у другом

мајонеза

порећати

соје,

неколико

ружа

од

сировог повћа

На од

роткве.

1

главица карфиола

1 веза ротквица

Р У Ж Е ротквици

ОД

Р О Т К В Е

реп.

па је

-

засећи

Исећи

корен

ножем

400 гр шаргарепа

на 8 д е л а , с т а в и т и у чинију са в о д о м 20

Фонди

неколико

од

минута.

Када их

извадимо биће

расцветане.

целера

Сос: хладно

цећено уље

мајонез од соје бели

Умак по жељи.

лук

2 кашичице домаће вегете (зачини)

Салата

од

разног

поврћа

мало

мајонеза

морска (све

100 гр к у п у с а

со

измиксати)

100 г р р а д и ч а ( љ у б и ч а с т и ) Изделите

100 г р к а р ф и о л а 1-2

ротквице

шаргарепе

1-2 к о р е н а млади

шаргарепу

целера

облику

лук

сецкано

биље

На

посуде

и

на

цветиће.

у облику

целер

"штапића."

крста.

исеците

у

На велику стак-

лену тацну ставити у средину малу стаклену

дно

карфиол

засеците

порећати

сецкани

чинију

са

сосом,

а

око

њ е г а на све ч е т и р и стране п о р е ћ а т и

припремљено служи

поврће.

се тако

што се

Ова

салата

сваки комад

кашике

од

нерафиниса-

сок

морска

со

Увече

потопити

поврћа

100 гр б о р а н и ј е ( б а р е н а )

али

100 r p к р о м п и р а ( к у в а н о г )

оцедите

грашак

зрневље

1

маслиновог

уља

лимунов

п о в р ћ а у м а ч е у сос.

Салата

2

ног

(барени)

сваку врсту и

воду

зрневље,

посебно.

у

Сутрадан

посебно

буде

кувајте

мекано.

да

Оцедити

и

помешати, додати све зачине.

корен целера

1 корен зелене салате Барени

кромпир

у љусци

исећи

Салата од пиринча и младе соје

на

колутове, а боранију на ситне коцкице,

зелену

салату

исцепати

рука-

2/3 п и р и н а ч и н т е г р а л н и

ма, ц е л е р исећи на коцкице.

1/3 с о ј е у з р н у

П р и п р е м и т и з а ч и н од:

лимунов

сок

једног лумуна (само сок)

нерафинисано

морске

морска

соли

нерафинисаног белог

уља

бели

лука

Прелити

лук

першуново

салату.

Добро

уље

со лишће

проме-

шати пре служења и посути сецкан-

Кувајте

одвојено

пиринач

им

тако

се

комбиновати

першуном.

да

може

и

соју, 2/3

п и р и н ч а и 1/3 с о ј е у з р н у . З а ч и н и т е

Салата

од

плавог

патлиџана

умаком

од лимуна,

уља,

исецканог

белог лука, першуна и соли. 4 плава патлиџана 7

Салата

парадајза

8 паприка

50 гр хладно цеђеног уља

ан на

парадајз

исецкати мало

Ставити

посолити.

и плави патлиџ-

по жељи,

воде у

купуса

1,500 г р к у п у с а першуново

Паприке,

до

бабура

док

чинију,

па динстати не

омекша.

прелити уљем

Гарнирати

5

лишће

кашика нерафинисаног уља

морска

со

лимунов

сок

и

колутовима

Купус

нарендати,

першуново

краставца.

додати

лишће,

дати сока од лимуна

Салата од сојиног и другог зрневља

измешати

и

аранжирати

у са

исецкано

посолити, и

уље.

стакленој

до-

Добро чинији

першуновим

гра-

нчицама. 100 гр соје у з р н у 100 rp к у к у р у з а у з р н у

Салата

од

зеленог поврћа

100 гр п а с у љ а 100 г р п ш е н и ц е

100 г р з е л е н о г к у п у с а

2 главице

100 гр с п а н а ћ а

црног лука

100 с е ц к а н о г п е р ш у н а

оригано 4

Исећи

на

резанце

шати

са

ршун

ситно

спанаћ.

наренданим

Поме-

купусом.

насецкати. Додати

Пе-

кашике

исаног

маслиновог

мало морске соли

ма-

ло уља. Сјединити све и служити на

Исецкати поврће

свежим

листовима

помешати

Посути

одозго

зелене

мало

салате.

самлевених

семенки сунцокрета и бундеве.

Мешана

салата

нерафин-

уља

Поспите

и сир и све л е п о

у

великој

ориганом

и

чинији.

маслиновим

уљем.

Салата

2

од

100 г р . б о р а н и ј е

1

1 црни

1 зелена паприка

лук

клип кукуруза

100 г р г р а ш к а

1 парадајз

100 г р ц р в е н о г к у п у с а

лимунов

2

1

шаргарепе

кукуруза

сок

кашика

1 зелена салата

ног

1 шака клица луцерке

морска

маслиновог

нерафиниса-

уља со

сок од једног лимуна морска

со

Кукуруз зелену

Боранију обарите, црни лук исецкајте

на

коцкице,

обарите, ргарепе салату

такоће

нарендајте,

мало

афинисаног

ша-

зелену

Додајте

додајте

жељи

кратко

нарендајте,

исцепајте.

посолите, по

грашак

купус

маслиновог Добро

зрна

скинути. на

коцк-

ице, пардајз т а к о ћ е и сећи на ситне коцкице, додати лимунов сок, уље и со.

Добро

стаклену

промешати

и

сипати

у

чинију.

Салата

и

од

младог

лука

нер-

проме-

шајте и ставите у с т а к л е н у чинију.

млади

лук

морска

со

нерафинисано

Салата

па

исецкати

клице,

сок од л и м у н а

уља.

обарити паприку

од роткве 3

лимунов

уље

сок

2роткве(црне)

М л а д и лук се исече ситно, посоли и

100 г р п е ч е н о г к и к и р и к и ј а

зачини уљем и лимуновим соком.

100 гр м а ј о н е з а од соје

Салата Роткву

изрендати

па

додати

остале састојке и све л е п о сјединити.

од

парадајза 2

цвекле

1 цвекла нерафинисано

Салата

од

све

морска

уље

со

лимунов сок, рен 4

парадајза

1/2

краставца

2 кашике "тофу"

црних

сир

Нарендати маслинки

со,

цвеклу,

лимунов

Промешати.

сок

и

па

додати

уље,

нарендани

рен.

Салаша кусели

од

киселог куиуса

купус

нерафинисано

Салаша

од

сианаћа

250 гр пресног спанаћа уље

2/3 ш о љ е к у в а н о г м л а д о г г р а ш к а 1/5

Кисели купус исецкати ситно, па га

шоље

исечених

прокуваних

шампињона

ставити у чинију. О д о з г о п о л и т и са

1/5 ш о љ е и с е ч е н и х р о т к в и ц а

мало хладно цећеног уља.

250 гр

"тофу"

сира

1/3 ш о љ е с е м е н к и б у н д е в е и л и с у н -

Витаминска

салата

1

цокрета сок од лимуна

150

гр

зимске

салате

или

листа

2 кашике

нерафинисаног уља

спанаћа 100 г р ц р в е н о г и л и з е л е н о г к у п у с а

Опрати

спанаћ

4

шаргарепе

комаде

величине

2

роткве

грашак,

100 г р ц в е к л е 2 главице

посути

мало

исећи

сир.

ротквице

Пре

семенкама,

на

додати и

сервирања

додати

сок

од

лимуна и уље.

1 струк празилука 3 кашике

ra

залогаја,

шампињоне,

издробљени

црног лука

па

нерафинисаног

уља

Салата

першуновог лишћа

од

макарона

са

сиром

сок од лимуна морска 1

со

150 г р м а к а р о н а ( и н т е г р а л н и х )

шака клица пшенице

1

ш о љ а сира од соје

1

к а ш и к а мајонеза од соје

Сво поврће опрати и очистити. Све

неколико

изрезати

1

дати).

у

резанце

Зачинити

першуном шати.

ситне и

сољу,

уљем.

(нарен-

лимуном.

Добро

морска

со

изме-

А к о се ова салата служи као

с а м о с т а л н о ј е н о м о ж е јој

маслинки

кашика першуновог лишћа

се додати

Обарити додати

макароне,

све

остале

оцедити,

састојке.

па

Добро

200 гр к р о м п и р а с к у в а н о г у љ у с ц и и

измешати

изрезаног на колутове.

товима зелене салате, а онда ставити

Салата

од

па чинију о б л о ж и т и лис-

салату.

грашка Краставци

са

паприком

250 гр младог г р а ш к а 250 гр шаргарепе

2-3

50 гр црног лука

рендана

3 кашике нерафинисаног уља

лимун

морска

краставца парика

со

першун по

жељи

Дугачки

краставци

се

оперу

и

без

љ у ш т е њ а исеку на к о м а д е од о к о 4 цм. Г р а ш а к обарити, шаргарепу наред-

Ређајте

нати, остале шати.

лук

исецкати

састојке

и

ситно,

додати

поспите

добро

проме-

скати

их усправно, па сваки комад ренданом

лимуновим

паприком. соком

Попр-

Можете

п р е л и т и и м а ј о н е з о м од соје.

их

Барени

зелениш

1 кромпир

исецкати. Додати

мало уља,

па све

добро

По

посути

сјединити.

одозго наренданог

жељи

"тофу"

сира.

1 шаргарепа 1

празилук

Пуњени

краставац

1 црни лук мало

карфиола

неколико

спанаћ мало

тофу

бораније

Барити тихој

одрећено

ватри

сем

време

различити

облике.

чинију

посути

па

биљем -

поврће

на

Исећи

на

Ставити

у

спанаћа.

ароматичним

тимијаном, ориганом,

роћијом.

Одлично

се

ми-

слаже

са

свежом салатом од неког поврћа.

морска

со

мајонез

од соје

Опрати горњи није

краставце

као

па

им

одсећи

и доњи врх како би стабил-

стајали

Сваки

приликом

краставац

по

сервирања.

дужини

ољу-

штити шиљастим ножем како би се добиле

Печурке

краставаца

сир

салата

зелено

-

беле

пруге.

Тек

сада их пресећи попреко на дужину о д о т п р л и к е 5-7 ц м . И з д у б и т и с р е д -

400 гр печурака наколико

маслинки

лимунов

сок

(меснати део)

вом

од

мајонеза

мало

100 гр. т в р д о г " т о ф у " морска

ину

сира

надев

слагати

со

сити

ловор свеже

минута

у

печурке

сланој

води.

барити Исећи

сира.

морском

краставце

наде-

Посолити сољу.

По-

на тањир, укра-

гранчицама

тичниг Сасвим

па пунити

и

свежег

арома-

биља.

5

Салата

на

од

карфиола

3

танке листиће. Сир такође исећи на мале

комадиће.

тањиру

Поређати

па додати

соли,

самлевени ловоров лист.

све

маслине

на и

Начинити

прелив од лимуна.

мања

главица

карфиола

2-3 п е ч у р к е б у к о в а ч е 5-6 л и с т о в а везица

спанаћа

ротквица

3 струка младог црног лука

Салата

са

макаронама

нерафинисано морска

400 гр м а к а р о н а (интегралних)

уље

со

лимунов

сок

100 r p к у в а н о г г р а ш к а мало

спанаћа

црни

лук

Посебно обарити карфиол

нерафинисано

Додати

уље

иситњени

колутове Тестенину Додати

скувати

остале

и

печу-

рке, оцедити и исецкати на комаде.

кувана зрна пасуља

па

састојке:

оцедити. кувани

грашак, спанаћ и пасуљ, а црни лук

све

исечене

зачинити

новим

соком.

спанаћ,

па

ротквице

уљем, Лагано

служити у стакленој

сољу

танке и

и

лук. лиму-

промешати и чинији.

Салаша

од

иасуља

испрати га х л а д н о м в о д о м и оцедити

од

вишка

течности.

све

1 главица

ш а т и и ставити у чинију.

црног лука

припремљене

Додати

250 гр шареног пасуља

састојке,

му

проме-

2-3 ч е ш њ а б е л о г л у к а 2 кашике морска

Салата

нерафинисаног уља

од

сочива

со

першуново лимунов

200 гр сочива

лишће

црни лук

сок

оригано Пасуљ

увече

потопити,

а сутрадан

нерафинисано

уље

га кувати. О ц е д и т и од воде, додати

морска со

ситно

(по ж е љ и лимунов сок)

сецкан

црни

лук,

прелити

мешавином уља, соли и лимуновог сока и посути сецканим першуном.

Скувати

Варијанта: У г о т о в у салату могу се

сецканим

нарезати

састојцима.

на

коцкице

кисели

крас-

сочиво, црним

па

помешати

луком

и

са

осталим

тавчићи.

Пиринач Салата

од

са

печуркама

бораније 200 гр интегралног пиринча

500 гр бораније

главица црног лука

мања главица црног лука

200 гр шампињона

морска со

морска

лимунов

першуново

сок

нерафинисано

лишће

уље

веза першуновог лишћа У посољеној

со

О б а р и т и пиринач у сланој

води обарити борани-

када је

мекан

испрати

водом.

Шампињоне

води па хладном

динстати

сецканим

којој

воде. З а ч и н и т и са мало д о м а ћ е вег-

кувала.

Исећи

на

краће

к о м а д е и с т а в и т и у ч и н и ј у у к о ј о ј ће

ете.

се служити. Посути је ситно сецкан-

пиринач,

им

средини

и

печурке

па

луком

соли,

и

прелити

лимуновог сока

изношење сецканим

на

сто,

мешавином и уља.

посути

Пред ситно

На

тацну за

луком служење

направити ту

сипати

све

мало

ставити

удубљења

од

пиринча

посути

исецканим

першуном.

Салата од сочива и пасуља са кромпиром

250 гр интегралног пиринча

50 гр сочива

10 маслинки

50 гр пасуља

100 гр т о ф у сира

100 гр к р о м п и р

1

2 главице црног лука

ш о љ а мајонеза од соје со

2-3 к а ш и к е н е р а ф и н и с а н о г у љ а лимунов

Скувати пиринач, па када је мекан

морска

сок со

у

припремљене

першуновим лишћем.

Салата

морска

на

са

ју, па к а д а је м е к а н а п р о с у т и в о д у у се

црним

га

Обарити одвојено кромпир.

сочиво, пасуљ

Оцедити

од

течности

и

величине,

па

гљиве

додати ситно сецкан лук, уље, со и

гајчић

лимун.

што

Промешати.

а

ротквице,

оставимо

целе.

прободемо

разноврсније

маслине Сваки

чачкалицом, можемо

и

залои

убодемо

у главицу купуса (којој је д о њ и део

Салата

од

кромпира

равно засечен да би била стабилна на

2 главице црног лука морска

тањиру).

Треба

прекрити

целу

главицу.

5-6 в е ћ и х к р о м п и р а

(Купус

со

поједу

уље

не

фине

бацамо,

када

залогајчиће

гости

са

њега,

н а р е н д а м о га и н а п р а в и м о салату).

лимун Кромпир

обарити

у

исећи на колутове.

љусци,

па

Витаминска салата пиринча

га

од

Црни лук ситно

насецкати или исећи на ребарца па

200 гр интегралног пиринча

све

1

помешати.

лимун.

Додати

уље,

со

и

Промешати.

шарагарепа

1 целер 1

Салата од интегралног пиринча и младе соје

веза ротквица

1 лимун неколико 1

маслинки

шоља грашка

200 гр интегралног пиринча

1 шоља

100 гр соје у з р н у

2 мале папарике (црвене)

лимунов

нерафинисано

сок

нерафинисано бели

морска

уље

лук

першуново

кукуруза

грашак за декорацију лићшће У сланој

Кувајте соју.

уље

со

одвојено

Саставите

ћеним

лимуном,

белим

луком

и

пиринач и

и

мнаду

прелијте

исце-

уљем,

сецканим

першуном.

Добро

кукуруз

такоће

маслине. лимуна.

-

залогајчићи

обарити.

Остало

насецкати по жељи, једино не сећи Све

зачинити

афинисаним),

изједначите.

"Јеж"

води о б а р и т и пиринач, па

га о п р а т и у х л а д н о ј води. Г р а ш а к и

сољу

Добро

уљем

и

промешати,

тацну за служење

(нер-

соком па

од на

направити лопту

од с а л а т е , а о к о л о у в е н ц у п о р е ћ а т и 1

мала тврда главица купуса

"тофу"

обарени

грашак.

сир - тврћи

младе

ротквице

ситне

печурке

Салата од пасуља са шаргарепом и целером

шаргарепа маслине

200 гр пасуља

целер

1 шаргарепа

и свега ш т о се ј о ш сетимо

1 целер бели

Све исечемо на ситне коцкице исте

лук

маслиново

нерафинисано

уље

1 лимун

лимун

лишће

першуна

морска

морска

со

50 гр тофу сира (меког) 1

со

ч а ш а м а ј о н е з а од соје

С к у в а т и п а с у љ па о ц е д и т и сву воду.

2-3 ч е ш њ а б е л о г л у к а

Поврће

1 везица младог лука

такоће

исецкано,

обарити

па

све

претходно

помешати

осталим састојцима.

Одозго

са

посути

сецканим першуном и белим луком.

Лепе

младе

врхове

лијте их врелом водом.

Салата

од

кеља

с маслинама

коприве

очистите, т е м е љ и т о оперите и преПустите да

о д с т о ј е , а о н д а их о ц е д и т е и и с т р е сите у зделу. Од уља, л и м у н а и соли

1 5

мања главица кеља кашика

маслиновог

нерафин-

направити

умак,

изгњечени

сир

исаног

уља

луком

морска

со

Све

и

додати

мајонез

сецканим

добро

коприви.

50-100 гр црних маслина

па и

у с

младим

промешајте

и

њега белим

луком. додајте

Изједначити.

100 гр о р а х а

Салата од

1лимун К е љ нарендати на резанце, па додати

спанаћа и зелене салате

све остале састојке. О р а с и нека осгану цели. Све добро промешати.

100 гр с п а н а ћ а 100 г р л и с т о в а з е л е н е с а л а т е

Салата

од куваног кеља карфиолом

с

мало т о ф у сира 2-3 ч е ш њ а б е л о г л у к а 3

1 главица

кеља

кашике

ног

морска

500 гр к а р ф и о л а 2 главице

новог лука

4 кашике

нерафинисног уља

У

чинију

лимуна

састојке.

2-3

чешња белог лука

исећи

за

салату

Спанаћ

на

нарендати.

со

скувајте

у

осољеној

и

помешати зелену

резенце,

а

Украсити

са

колутова залене Кељ

нерафиниса-

со

1/2

морска

маслиновог

уља

све

салату

краставац неколико

паприке.

води.

Салата

О ц е д и т е га и н а р е ж и т е на крупније

од

леће

резанце. К а р ф и о л поделите на цвет и ћ е па и њ е г а скувајте и о ц е д и т е .

200 гр леће

Лук очистите

2 мање главице црног лука

и

нарежите

тове.

Б е л и лук насецкајте.

соли,

уља,

лагано

лимуновог

на

колу-

Додајте

сока

и

промешајте.

све

1

стручак мајчине душице

ловоров 1

морска

Салата

од

коприве

лист

веза першуна со

нерафинисано

уље

лимун 500 rp младих листова коприве уље

нерафинисано

Скувати лећу са л о в о р о м , л у к о м и

мајчином

душицом,

афинисано Поспите

уље

и

одозго

додати сокод

сецканим

новим

лишћем

и

товима

црног лука.

нер-

лимуна. першу-

украсите

колу-

Ољуштени јечам скувајте

у

рачуна да мора

се

не

остати

скувано.

оперите

посољеној

прекува.

цело,

Оцедите

али га

чинију да се хлади.

Ca.uiCTiti од лећиних клица са целером

припремите ло

млеко

уљем, ним

1 Уг ш о љ а к л и ц а л е ћ е 3

кашике

ног

маслиновог

нерафиниса-

биљем

јечма

и

У

Зрневље

ипа

и

и

добро

ставите

кисесоком,

коцкице

исече-

Прелијте

промешајте кришкама

у

мећувремену

помешајте

на

и

Водите

лимуновим

краставцима.

рисати

уље

умак: са

у ситу

води.

преко

лагано.

Деко-

парадајза.

2 стабљике целера с лишћем

Салата до кукуруза савокадом

1 главица црног лука 2-3 ч е ш њ к а б е л о г л у к а 2 кашике

млевених

житарица

(или

пахуљица)

200 гр младог кукуруза

1/2 к а ш и ч и ц е м о р с к е с о л и

2 зрела авокада лимунов

Целер

насецкати

што

ситније

или

нарендати, лук такоће, па задејно са клицама

леће

додатак

све

осталих

помешати,

сок

нерафинисано морска

уље

со

уз

састојака.

Кукуруз обарите ( м о ж е и свеж) па оцедите од воде.

Салата од роткве са лешницима

Авокадо огулите,

одстраните к о ш т и ц у и н а р е ж и т е га на комадиће.

П о м е ш а ј т е све. посо-

лите, и зачините уљем и лимуновим 1 велика ротква

соком.

60 гр лешника 3 кашике 1

Салата до краставаца са сусамом

нерафинисаног уља

к а ш и к а сока од лимуна

морска

со 2 већа краставца

Роткву

нарендати

лешнике исечене

па

јој

додати

у листиће, уље

и

со и лимун. Д о б р о промешати.

3-4 к а ш и к е с у с а м а лимунов морска

Салата

сок

нерафинисано

од јечма Краставце

нарезати

300 гр о љ у ш т е н о г ј е ч м а

додати

1

Промешати.

чаша киселог сојиног млека

1 кашика лимуновог 2 кашике

уље

со

сока

нерафинисаног уља

соли,

пропржити

у

уља

на и

Сусам

на

тигању

без

колутове, лимуна. кратко уља

при

том га чешће мешати да не загори.

4 кашике сецканог зачинског биља

У

3 кисела

прах. О в и м посипати салату, ш т о ће

2

краставца

парадајза

морска

со

блендеру

га

уситнити

да

буде

дати нарочити укус краставцима.

Салаша

од

ишеничних

клица

водом.

Оцедите

чинију.

Сир

га

6 кашика проклијале пшенице

или изрендајте, орахе

250 гр меког

све

"тофу" сира

и

нарежите

лагано

насецкајте

спанаћ.

1

могућству маслиновим

першуново лимунов морска

Све

Зачините

девиних

лишће

у

хладним

семенки.

у

коцкице

промешајте

100 гр р е н д а н е ц в е к л е кашика ренданог рена

ставите на

и

топли уље,

или

од

Ову

по

бун-

салату

м о ж е т е служити топлу или хладну.

сок со

скупа

промешајте

и

_ Салата од проклијале пшенице са сиром "тофу"

декори-

шите по жељи. 150 г р п р о к л и ј а л е п ш е н и ц е

Салата од пиринча и парадајза

200 гр меканог „тофу" сира 2 кашике лимуновог сока мало морске соли

250 гр малих чврстих парадајза Све

250 rp интегралног пиринча

скупа промешајте.

120 г р ш а м п и њ о н а морска

со

Друга

комбинација:

проклијала

зачин од уља, л и м у н а и соли

кисели Скувати пиринач у посољеној па

га

опрати

мпињоне

нарежите

прокувајте радајз

хладном

у

водом

па

их

посољеној

нарезати

и

додати

води

нерафинисано

Ша-

сок од лимуна морска

кратко

води. на

пшеница и раж

краставци

со

зачинско

Па-

уље

биље

крају

зачин од уља, лимуна и соли. Д о б р о

Све скупа помешајте и пуститие да

промешати.

одстоји 1 сат.

Богата 2-3 1

Краставци

салата

изрендане шарагарепе кафена шоља самлевених ораха

2

краставца

2

кашике

1/2 ч а ш е м а ј о н е з а о д с о ј е

ног

сок од пола лимуна

морска

са

маслиновог

орасима

нерафиниса-

уља со

100 г р о р а х а Помешати и посолити.

30 гр презле 1

Салата 1/5

од

спанаћа

кг с п а н а ћ а

Краставце

200 гр „тофу" сира

им

нерафинисано оперите

па

уље.

уље

очистите га,

исећи

на

танке

колу-

тове. О р а х е самлети у блендеру. па

ораси

Спанаћ

цео лимун

вода по потреби

од

прелијте

петељки, кључалом

додајте Додајте

презле, онолико

је потребно да се крема.

Добро

лимунов воде

добије

сок,

колико

пенушава

изједначите

умак.

Нарезане

краставце

сложити

Шарена салаша од леблебије и пасуља

у

чинију за салату, п р е л и т и у м а к о м , и декорисати по жељи.

100 гр л е б л е б и ј е

Салата

од јечма

100 гр б е л о г п а с у љ а 100 г р с м е ђ е г п а с у љ а

300 гр о љ у ш т е н о г ј е ч м а

2 струка младог лука

1

2-3 ч е ш њ а б е л о г л у к а

ч а ш а мајонеза од соје

1 кашике лимуновог 2 кашике

2 кашике сецканог першуна

сока

наколико

нерафинисаног уља

4

кашике

насецканих

зачинских

морска 1

трава морска

кашика

афинисаног

2 кашике насецканог црног лука

со

маслиновог

нер-

уља

со

кашика лимуновог сока

Леблебију и обе врсте пасуља потопите увече у одвојеним посудама, да

Ољуштени јечам јте

у

мало

омекша.

оперите

посољену

Пазите

Зрневље

да

не

док

и

истресите

којој

се

служити

у да

не

раскува.

остати

Оцедите he

скува-

воду

се

мора

и

цело. чинију

се

у

хлади.

преко

ноћи

набубре.

Сутра дан

их

оцедите и т а к о ђ е у одвојеним посудама скувајте, док потпуно кшају.

Посолите

Оцедете

и

Додајте

остале

не оме-

при крају кувања.

тек тада

их

помешајте.

састојке

и

добро

сок,

измешајте. Пре послужење. Поспи-

уље, црни лук и зачинске траве па

те сецканим белим луком и першу-

додајте јечму.

ном.

Помешајте

мајонез,

лимунов

Промешајте.

Салата од мешаног поврћа Дијетални ручак

Салата од пиринча са шампињонима

100 гр к у п у с а

250 rp интегралног пиринча 1

1 мањи

главица црног лука

2

120 гр ш а м ч и њ о н а морска

со

зачин од уља, соли и лимуновог сока грашак

за декорацију

тихој

исперите

ватри. млаком

неколико

цветића прокеља

неколико

цветића

Оцедите водом.

је

води или

Шампи-

Купус зилук

штапиће, цветиће,

ајте

рукама,

воде. П о м е ш а ј т е пиринач и шампи-

Свако

ротквица

исецкати на

њоне очистите и оперите и насецкпа динстајте са луком на мало

карфиола

мало зелене салате неколико

П и р и н а ч скувајте у посољеној на

празилук

шаргарепе

на

прокељ зелену ротквице поврће

њоне, па додајте зачин од уља, соли

стављамо у посуду

и

до

лимуновог

сока.

Промешајте.

Декоришите куваним зрнима грашка у о б л и к у венца.

резенце,

колутове,

прављења

и

пра-

шаргарепу

на

карфиол

на

салату

исцепати

оставити које

целе. сечемо

са м а л о лимуна

салате.

Када

је

све

насецкано само добро промешати.

Салаша

од

клица

2

лимуна

морска 3 супене кашике пшаничних клица 1

супена кашика ланене прекрупе

1

исечен парадајз

со

нерафинисано

уље

П о с е б н о очистити и исећи на танке

морска

со

резенце

лишће

босиљка

зачинити лимуном, сољу, и уљем. У чинују жемо

П о м е ш а т и све састојке.

оба

за

купуса.

салату

Посебно

наизменично

гомилице

у

венцу

их сла-

белог

и

црвеног купуса. В р л о л е п о изгледа.

Ражњићи разно

од

поврћа Салата од поврћа на француски начин

поврће

1 мања главица купуса жице за ражњиће Разно поврће оперите разне

комаде

па

га

и исецкаје у нерећајте

на

5

корена шаргарепе

1

главица целера

корен

першуна

корен

пашканата

жице за ражњиће.

Гледајте да буде

3

што

а

морска

шареније,

већ

готове

кромпира со

ражњиће набодите у мању главицу

нерафинисано

купуса

лимунов

да

буде

"јеж."

Веома

је

атрактивно за служење. Од

поврћа

користите:

уље

сок

мајонез целер,

роткву, прокељ, карфиол, шаргаре-

Очистимо целер,

пу, а з а т и м „ т о ф у " сир, ш а м п и њ о н е ,

и шаргарепу и све заједно ставимо у

маслинке...

слану

воду

и

першун пашканат кувамо.

Када

се

поврће скува извадимо га и исечемо

Салата

од

кромпира

на танке колутиће. јимо

2 зрела

кромпира

1/2 ш о љ е

клица

шаргарепу

Посебно издво-

од

Кромпир

такоће

исечен

коцкице.

на

Поврће

1/2

посолимо, пролијемо уљем и лимугарепом.

вегете

Одозго

украсити

мајонезом. Обарите

кромпир

у

љусци,

па

га

Салата

нарендајте на крупнију страну рендета и додајте

све

од

остале састојке.

Промешајте.

Салата од белог и црвеног купуса

1

кг ц в е к л е

1

корен рена

ким лимунов морска

сок со

1 главица белог купуса

нерафинисано

1

3-4 ч е ш њ а б е л о г л у к а

главица црвеног купуса

чинију,

ном. Све украсимо издвојеном шар-

сунцокретовог семена

мало домаће

у

задено

са

лимуна

ставимо

поврћа. посебно

1/2 ш о љ е с е ц к а н о г ц е л е р а 3 кашике

кромпиром

другог

кувамо

уље

цвекле

сојиним

Скувамо цвеклу са кором. мо

и

ољуштимо.

Охлади-

Исечемо

је

на

роткву, шаргарепу и купус оперемо и нарендамо. Кромпир ољуштимо и

т а н к е к о л у т о в е и с т а в и м о у чинију,

насецкамо

поспемо

уљем

наструганим

ситно

сецканим

реном

белим

и

луком.

и

да стоји.

на

кромпир,

посути

кимом

мешамо

пажљиво

ломили

колутови

и

сољу.

да

се

Проне

би

цвекле.

Пре

послуживања салату прелити уљем.

Салата сојиним

Прелијемо га

да

стоји.

Наре-

ндамо поврће, посолимо и оставимо

Преко цвекле прелити сок од лимуи

на коцке.

оставимо

мајонез.

Онда помешамо поврће додамо Салату

лимунов ставимо

и

сок

у

и

чинију

која је о б л о ж е н а л и с т о в и м а зелене салате.

од кромпира са киселим млеком

Салата

од

младог

црног лука

400 гр младог црног лука 1

кг к р о м п и р а

200 гр зелене салате

3 ч а ш е сојиног киселог млека

1

ш о љ и ц а сојиног киселог млека

1

1

велика ротквица

главица црног лука

морска

со

мало

нерафинисано лимунов

уље

сок

першуново

першуновог листа

неколико морска

лишће

маслина

со

нерафинисано лимунов

уље

сок

К р о м п и р о п е р е м о и неогуљен кува-

Очиститити,

мо

млади црни лук заједно са листови-

у

сланој

кромпир

још

насецкано и

топао

на

прелијемо

исецкан

врелој

лук

води.

Док

огулимо

кулутове.

га

је и

Посолимо,

ма.

Салату

танке

опрати

резанце

уљем.

Додамо

ситно

Све

и

заједно

добро

лимуна

све

опрати

па

промешати, и

Прелити Украсити

са

кришкама

роткве.

5-7

кромпира поврћа

изрезати додати

додати

селим

Салата од cupoeoi

и

је

нарезати

соли,

першуновог

п р о м е ш а м о . П р е л и ј е м о сојиним кимлеком.

и

уља.

лишћа.

киселим неколико

у

луку.

млеком. маслина

и

и Салата од грашка и другог поврћа

кромпира

1/2 м а њ е г л а в и ц е к у п у с а

1

1

1 везица ротквица

корен целера

мања главица карфиола

1 ротква

1

1 шаргарепа

главица зелене

1 зелена салата

1

везица мирођије

1

ш о љ и ц а сојиног мајонеза

морска

со

нерафинисано лимунов мајонез

уље

везица шпарога

морска

со

сок Скувамо

од соје

карфиол Опран

и

салате

неољуштен

кромпир

ску-

вамо са к о р о м у сланој води. Ц е л е р ,

воде мо.

грашак. и

карфиол Све

Посебно

шпароге.

скувамо

Оцедимо

од

и ш п а р о г у па исече-

помешамо

па

у

ту

смесу

додамо

мајонз,

со

и

сецкану

ми-

прокељ

роћију.

Украсити листовима зелен?

1/4 ш о љ е

салате

и

1/4 ш о љ е с у н ц о к р е т а

ротквицама

исеченим

на

сусама

пола или колутиће.

Кромпир 7-9

кромпира

3/4

шоље

салата

вегетаријанског

бујона

-

Зелену

салату

исцепати,

такоће,

додати

клице,

исечену

на

танке

спанаћ

шаргарепу

колутове,

целер

исечен на коцкице, црвени и зелени купус исецкан на резенце, ротквице

супа 1/3 ш о љ е ф и н о с е ц к а н о г ц р н о г л у к а

колутове,

цвеклу

на

резанце,

к а р ф и о л и п р о к е љ на мале цветиће.

1-2 ч е ш њ а б е л о г л у к а 2 кашике

на

Додати

першуна

1/2 ш о љ е с о с а з а с а л а т е ( п о и з б о р у )

мало

семење. додати

Промешати,

соли

и

врло

зачина

по

избору. С л у ж и т и уз о м и љ е н и сос. Кромпир скувати у љусци, ољушт-

Салата са

ити га па нарезати по жељи. Додати врућу супу, црни лук, сецкани бели лук,

сецкано

Прелити

лишће

сосом

и

першуна.

оставити

да

се

охлади.

6

малих кромпира

2 шоље цветића прокеља

Салата 2

парадајза

1

краставац

1/2 в е л и к о г клице

од

2 зелене салате

авокада

2 шоље спанаћа 1

шоља клица луцерке

1

ш о љ а црвеног купуса

морска

авокада

пари. Парадајз соли

исећи

на и

на к р и ш к е , а крас-

коцкице,

клице

исецкани

со

Кромпир

луцерке

тавац

од кромпира преливом

додајте

луцерке.

авокадо

мало

Додајте

на

и

коцкице.

Промешајте.

под

колутове

или

скувајте Салату величини

салата

Прелијте 2-3

1-2

зелене

салате

на на

па

спанаћ

Прокељ охладите.

исецкајте

залогаја,

а

купус

у

фино

клица

луцерке

сочива...) шаргарепа целер црвени и зелени купус

Додајте

следећим

соли.

преливом:

чешња белог лука

2 к а ш и к е свежег сока од лимуна

шоља спанаћа шоље

кувајте исецкајте

коцкице.

такоће и

промешајте.

1

и

нарендајте. Додајте клице и лагано

Крепка 3 шоље

кором

Ољуштите

(пасуља,

морска

со

маслиново нерафинисано

уље

оригано мајчина

душица

2 кашике

мајонеза

ротквице цвекла

Све

карфиол

салату.

промешајте

добро

и

прелијте

РЕЦЕПТИ - Салате Француска

169

салаша

Посебно пир

1

шоља грашка

и

скувати

грашак,

шаргарепу

кром-

(кромпир

и

шаргарепу исећи на мале коцкице).

1

шоља сецканог кромпира

Сојине љуспице прокувати у врелој

1

шоља сецкане шаргарепе

води

1

ш о љ а сојиних љуспица

састојке,

сојин мајонез, м о р с к а со

па

оцедити. додати

Промешати.

Помешати со

и

ове

мајонез.

ПОСЛАСТИЦЕ

Јечмена

каша

са

сувим

воћем

мед

и

суво

грожће.

Држите

пок-

л о п љ е н о ј о ш 5-10 м и н у т а . 250 г љ у ш т е н о г јечма 150 г с у ш е н о г

воћа

(урме,

Воћна крема

смокве,

од

проса

шљиве,...) мед

150 г о љ у ш т е н о г п р о с а 2 ч а ш е сока од в и ш а њ а

Јечам

оперите

и

потопите

ноћи. Сутрадан ra скувајте. га на тихој па

воће.

Процедите

додајте Још

мед 1

дл м л е к а

ватри, ш т о в а ж и за све

житарице. ду,

преко Кувајте

опрано

мало

сувишну и

во-

насецкано

вратитите

на тиху

Просо самељите

мешавину на лагану ватру да

ватру, и п о в р е м е м н о п р о м е ш а ј т е да

бубри

се

масу

каша прожме с воћем.

М о ж е се

служити топла, али и хладна.

чаше,

1/2 ш о љ е

(поклопљено). додати

мед

промешајте.

Каша од проса са сувим Грожђем

у фино брашно и

помешајте с воћним соком. Ставите

и

Лагано

стаклене

охладите

и

украсите

Слатка

пшеница

по

жељи.

проса

шоља воде

150 г к у в а н е п ш е н и ц е

1

ш о љ а сојиног млека

1

1 кашика меда

кашика меда

2-3 к а ш и к е с у в о г г р о ж ђ а

суво г р о ж ћ е или урме

1

кашичица

непрскане

нарендане

Воду и м л е к о помешајте па закува-

50 г м л е в е н и х о р а х а свеже

Успите

просо,

пустите

да

па

бубри

на

лаганој

око

коре

од

поморанџе

јте.

сата.

у

просо

охлађену

млеко.

Успите

1

ватри

У

воће

пола

Склоните са ватре, па додајте

Пшеницу

потопите

увече,

а

сутрадан је

кувајте

на тихој

Крема

ватри.

od jaioda

Кад о м е к ш а оцедите је, додајте мед, суво

грожће

и кору

Промешајте. овом

од

поморанџе.

Напуните

чинијице

поспите

млевеним

смесом,

1

ш о љ а и н т е г р а л н о г п и р и н ч а (ску-

ваног) 1/2 ш о љ е 1

орасима и украсите свежим воћем.

ораха

1/2 ш о љ а в о д е

350 г јагода 1/2

Пиринач са кокосовим брашном

шоље

лимунов

урми сок

ванила

100 г и н т е г р а л н о г п и р и н ч а

Све

100 г к о к о с о в о г б р а ш н а

Н а л и т и у чинију и украсити с в е ж и м

меда по укусу

јагодама.

састојке измиксати у

миксеру.

ванила суво

Крем

грожће

Интегрални тихој

пиринач

ватри,

скува.

Процедите,

пиринач

кувајте

на

поклопљено док се не па

додајте

у још

млаки

опрано

суво

200

г

мед

и

ванилу.

правити

лоптице

Од

или је

od

зобених

(суви,

пити и ујутру кувати) 100 г у р м и

ставите

у

ваниле

Све састојке, уз додатак мало воде, добро кремасто измиксајте.

пахуљица

Крема

1 л м л е к а од с о ј е

1

ванила

ванила

зобене

кестена

смесе

стаклене чаше и украсите.

Десерт

куваних

ољуштени кестен преко ноћи пото-

мало грожће,

пире

од

рогача

ш о љ а воде

1 к а ш и к а пиреа од ораха

пахуљице

мед

3 к а ш и к е н е к о г с л а д и л а (мед, урме...)

250 г з р е л о г сезонског воћа

2 кашике 1

кукурузног

скроба

кашика рогача

У м л е к о , уз д о д а т а к ваниле, закувајте

зобене

тихој

лопљено. масу, дите

Када

склоните и

мешајте јице,

пахуљице.

ватри док се

а

сецкано

додајте па

одозго

к у п и н е ...).

Кувајте згусне,

добијете са

у

Про-

мале

чини-

јагоде,

Измиксајте

све

састојке

па

кувајте

док се на згусне, уз стално мешање. Налијте у стаклене посуде.

прохла-

мед.

послажите

(нпр.

на пок-

кашасту

ватре,

прави

ставите

воће

не

свеже малине,

Куглице 1

од

пшеничних

ш о љ а пшеничних клица (до 1

шоље) 1

клица

1/2 ш о љ а с е ц к а н и х у р м и

1/2

Повратак здравом 2 кашике 1

рогача

начину исхране

Здрави

десерт

ш о љ а сецканих бадема

1 ш о љ а пиреа од ораха

1 л сојиног свежег млека

ванила

10 кашика зобених пахуљица

1/2 ш о љ е с о ј и н о г м л е к а у п р а х у

100

воћни

лешника)

сок

(уколико

је

маса

превише сува за ф о р м и р а њ е )

г

млевених

ораха

(или

100 г сувог г р о ж ђ а мед

Све добро измешајте, правите мале

кокосово

л о п т и ц е па их уваљајте у к о к о с .

клице

брашно

или

пшеничне

неколико бадемова за украшавање

Здрав

доручак У сојино млеко закувати пахуљице.

4 дл

воде

Кувати

2 кашике

пшеничних пахуљица

2 кашике зобених пахуљица 2 кашике јечмених пахуљица

мин.

(кувати

на

смесу

додати

накисела изрендана јабука

1

изрезана банана

(бадема)

Округлице

води

ставити

и зобене

пше-

пахуљице.

Суд измаћи са шпорета, поклопити и оставити да стоји 20 тога

додати

Све

добро

све

орахе,

са У

суво

Сипати

с в а к у са по

1

цама.

мед

прокуваној

ватри).

бадемом и посути кокосом или кли-

2-3 и с е ц к а н а о р а х а

ничне, јечмене

склонити

млевене

у чинијице, украсити

1

У

па

тихој

грожђе и засладити медом.

2 к а ш и к е сувог г р о ж ђ а

5 лешника

10-15

ватре

мин.

остале

промешати

После

састојке. и

од

смокава

250 г смокава 100 г о р а х а сок од пола лимуна сок од пола поморанџе мед

одмах Самлети

послужити.

смокве

и орахе, добро

их

и з м е ш а т и са м е д о м и додати сок од

Брзи

лимуна и поморанџе.

дезерт

Обликовати 4 јабуке

куглице

па

их

ува-

љати у млевене орахе.

100 г з о б е н и х п а х у љ и ц а мед суво

Округлице

од

ораха

воће

Изрендати јабуке

(сочне

и

накисе-

ле), додати зобене пахуљице, мед и

200 г ораха 200 г сувог г р о ж ђ а

сецкано суво воће. Добро стоји

п р о м е ш а т и и оставити да

10-15

мин.,

а

онда

сипати

у

Самлевене орахе

помешати са сам-

л е в е н и м с у в и м г р о ж ђ е м . Д о б р о сје-

стаклене чиније и одозго посути

динити и обликовати куглице. Ува-

кокосовим

љати у млевене орахе.

брашном.

Округлице од кокосовог брашна

к о к о с о м и урмама. На крају додати ванилу.

Понекад

додати 200 г к о к о с о в о г б р а ш н а

мало

воде.

је

у с т а к л е н у тацну, па га притиснути.

200 r сувих ш љ и в а

Украсити

га

јагодама,

свежим јабукама и

Ставити

их

колач постао чвршћи.

са

кокосовим

бра-

на

посути

Суве шљиве самлети на машини па помешати

потребно

Колач порећати

хладно

или

кокосом.

место

да

би

шном. Изједначити смесу и облико-

Торта

вати куглице које уваљамо у кокосово

од

пиринча

брашно. 250 г интегралног пиринча

Куглице

од

сушеног воћа

1 л м л е к а од с о ј е ванила

1

ш о љ а ораха, бадема и лешника

мед

1

ш о љ а м е ш а н о г сувог воћа (урме,

500 г јабука

смокве, к р у ш к е , г р о ж ђ е , кајсије,...) 1

Пиринач ставити у кипућу

кашика меда

сок

од

поморанџе

(јабуке

или

кува

5-6

додати миксер

Додати

Посебно

воду да

прокувајте

м л е к о са м е д о м и в а н и л о м и у њ е г а

грожђа)

У

мин.

самлети

мед

повезала.

да

би

воће се

Додати

и

орахе.

смеса

мало

добро

сока

од

оцеђени

пиринач.

Полако

кувати да п и р и н а ч упије сво м л е к о . Ставите добије

у

посуду

облик

да

торте.

се

и и

п о м о р а н џ е и од смесе правити мале

нарезане

куглице

тко на води (или по ж е љ и свеже) па

које

обликујете

рукама.

јабуке

охлади

Ољуштене

продинстати

У в а љ а т и у ш т о год ж е л и т е (кокосо-

поређати

во брашно, сусам, орах,...)

п р е л и т и у т а н к о м слоју густина.

Колач

од јабука

и рогача

2/3 ш о љ е с е м е н к и с у н ц о к р е т а 1/3 1

ш о љ е сусама ш о љ а рогача у праху

1/2 ш о љ е

кокоса

1/2 ш о љ е

сушених урми

Торта

преко

са

пиринча.

кра-

кексом

Одозго

и јабукама

500 г кекса од целог зрна п ш е н и ц е 1 кг ј а б у к а густин по потреби мед

ванила

Поређати

3 јабуке

пшенице

сок од лимуна

жељи сок).

кекс на

кекс

од

тацну

целог за

умочити

зрна

торту у

(по

природни

Накиселе јабуке кратко обар-

Очистити семенке из јабука, стави-

ити у води, к а о за компот. Исецкати

ти у м и к с е р и у м у т и т и ( у с и т н и т и у

их и п о р е ђ а т и п р е к о кекса.

компактну масу). Додати мало сока

којој су се к у в а л е ј а б у к е не бацати.

од лимуна.

Узети

Сјединити са сунцокре-

том (млевеним). сусамом, рогачем,

неколико

рузног скроба,

Воду у

кашика

растворити

кукуса

мало

Каша

хладне воде, па закувати у води од

од

прекрупе

јабука. Засладити по жељи. Овакав крем разлити преко јабука.

50 г п р е к р у п е 5 кашика воде

Пита

од јабука

50 г с у в о г в о ћ а 1

1

10

600 г танких к о р а смеђи

г

свеже

млевених

бадема

или

ораха

шећер

1

презле млевени

изрендана јабука или друго свеже

воће

кг н а к и с е л и х ј а б у к а

кашика лимуновог сока

ораси Пробрана

ванила

пшеница

може

се

мик-

сером или млином за к а ф у уситни-

нерафинисано

Очистити

уље

и

изрендати

јабуке.

ти и бити

прекрупа.

м у т и са 5

кашика

неко време.

Суво

Затим

се

раз-

воде

и оставити

воће

се, т а к о ђ е ,

Р е ђ а т и по 3 к о р е , једну на другу, а

може

преко

колико је потребно. Затим се дода

поређати

фил

посути ш е ћ е р о м и ма

и

од

јабука

и

ванилом, ораси-

презлама.

Уролати

па

поређати у намазан плех. П е ћ и око

потопити.

свеже

воће,

бадеми мало

или

Уситнити

лимунов ораси.

сок,

воће

млевени

Засладити

са

меда.

30 мин.

Здрав Слатка

каша

од

доручак

-

мусли

проса Начинити

мешавину

1/2 л м л е к а о д с о ј е

мерница,

а

када

100 г п р о с а

потребну

количину.

следећих

затреба

на-

одвојити

ванила 3 кашике воћлог шећера 3 кашике млевених бадема сок од п о л о в и н е поморанџе и половине

супена кашика хељде

1

супена

кашика

Кувати

просо

млеку,

са

на

лаганој

ванилом

у

шећером.

супена кашика јечма

1

супена кашика зобених пахуљица

1

супена кашика сусама

1

супена к а ш и к а ражи

с о к од п о м о р а н џ е и л и м у н а

и суво

7

бадема

чинијице

3

лешника

хладно или

Поделити водом

место.

воћну

можете

сата

и

ватри

додати

наквашене

пи-

1

одмакнути,

грожђе.

неглазираног

1 супена кашика проса

суво г р о ж ђ е (опрано и осушено)

1/2

супена кашика пшенице

1

ринча

лимуна

После

1

у

и

оставити

Служити

салату.

На

припремити

пиринча и гриза.

уз исти

и

на

компот

4 супене кашике ланеног семена

посебно кад

самлевених

ораха

додати

затреба

начин

кашу

од

Све

житарице

ти.

Пре

сваке

пробрати употребе

и

очисти-

одмерити

потребну шике или

количину

по

особи),

други

млин

(3

супене

ставити и

у

грубо

ка-

Лешник

и

орах

самлети

самлети.

укусу и о н о л и к о сока од п о м о р а н џ е колико

у води

маса за прављење куглица.

у з е т и и д о д а т и с о к од п о л а једну

комадиће, мед

по

јабуку

и једну

укусу

и

изрезану

банану.

посути

1

да

се

добије

Куглице

од

сувог воћа

100 г сувих у р м и

кашике

куваног

100 г сувих с м о к а в а 100 г сувих ш љ и в а 100 г с у в о г г р о ж ђ а

2 супене кашике куваног проса

лног

потребно

млевеним

Kauta од проса или пиринча

супене

је

на

Додати

орасима.

2

по-

мешати са клицама. Додати мед по

П о т о п и т и , потом, у воду. Одстајало

лимуна,

па

миксер

интегра-

200 г млевених о р а х а 100 г с е ц к а н и х о р а х а ( б а д е м а )

пиринча

супена кашика сусама

1 супена кашика пшеничних клица

Суво

воће

самлети

у

миксеру

или

1 б а н а н а исецкана на к о л у т о в е

машини за месо, додати орахе, мле-

мед

вене и сецкане. Обликовати кугли-

јабука исецкана на мале коцкице П о м е ш а т и све

це и у в а љ а т и у к о к о с о в о б р а ш н о .

састојке.

Колач Миксер

За 2-3 ј а б у к е мало 1

са

воћем

оброк патишпањ: 300 г сувог г р о ж ђ а

сојиног млека

200 г б р а ш н а од целог зрна (или

супена к а ш и к а сувог грожђа (по-

200 г млевених ораха)

топљеног) 1 супена кашика сусама

банане

1-2 с у п е н е к а ш и к е п ш е н и ч н и х к л и ц а 1 супена кашика сунцокрета

Јабуке у миксеру мутити са м л е к о м . Додавати

и

остале

састојке.

воће

мед по потреби

Суво грожђе самлети на машини за

Ста-

вити у чинију и декорисати кокосовим

бадем свеже

кокосово брашно за декорацију

месо

и

помешати

Уједначити

брашном.

масу

и

са

брашном.

обложити

плех

од 30 цм који је посут брашном.

Куглице

од

пшеничних

Преко патишпања ређати банане

клица

(сећи

по

дужини).

Потом

следи

100 г п ш е н и ч н и х к л и ц а (нису изданци)

т а н а к слој ситно и с е ц к а н о г бадема,

100 г л е ш н и к а

на

50 г о р а х а

при

шта се

мед

требно

сок од поморанџе

рати воћем и орасима.

руци

ставља воће (исецкано).

засладити

које Ако

медом.

имамо је

по-

Гарни-

Повратак здравом

Колач За

од

банана

начину исхране

100 г р е н д а н о г к о к о с а

Суво

патишпањ:

грожће

и кокосов

пропустити

кроз

орах зајед-

200 г сувог грожћа

но

200 г интегралног б р а ш н а

месо, и з в а љ а т и и сећи на квадрате.

Куглице

банане

од

машину

за

сусама

ораси 300 г семење сусама

мед

350 г б р а ш н а од целог зрна Од масе за п а т и ш п а њ развити кору и

250 г меда

положити

мало

у

плех

посут

брашном.

П а т и ш п а њ о б л о ж и т и и з р е з а н о м бананом, затим сима,

посути млевеним

а преко њих

поново

уља

семе

ораба-

Сусам, брашно и мед добро изради-

меда, и

ти рукама, о б л и к о в а т и у к у г л и ц е уз

слој

нана. П р е к о т о г а т а н а к слој

нерафинисаног

сусамово

завршити ф и н о млевеним орасима.

неколико

капи

уља

и

на

крају

уваљати у сусамово семе,

Колач

од јабука

и

банана

Куглице

од

сувог грожђа

2банане 200 г сувог грожћа

3 јабуке

50 г к о к о с о в о г б р а ш н а

200 г ситно сецканих ораха јабуке

Суво

ораси

грожће

машину Банане

изгњечити да настане

и

умутити

са

и

орсима.

Мало

тиснути

у

каша

поравнати

и

при-

Декорисати

кри-

пропустити

месо,

кроз

обликовати

у

куглице и уваљати у кокос.

наренданим јабукама

плех.

за

Куглице

од

урми

200 г урми

шкама јабука и орасима.

200 г млевених ораха

Колач

од

мед по ж е љ и

шљива

млевени

ораси

400-500 г сувих ш љ и в а 200 г ораха

Урме

лешници за гарнирање

па помешати са млевеним орасима. Ако

Суве месо

шљиве и

самлети на машини за

помешати

Притиснути

у

плех

са и

орасима.

желите,

на

додајте

кокосовог

400 г сувог грожћа

ораха

за

мед.

месо,

Обли-

кујте куглице и уваљајте у млевене орахе.

Воћни од

машини

декорисати

лешницима.

Карамела

самлети

пиринач

250 г интегралног пиринча 1/2 л м л е к а о д с о ј е ( д о 1 л )

ванила

пире

мед

миксеру, па му додати м а л о

2 јабуке

меда)

2

од

ораха

(орах

самлети уља

на и

банане

50 грама сувог г р о ж ђ а

Урме

4 кашике кокосовог брашна

од к о к о с а и п и р е о м од ораха.

Пиринач ваниле.

кувајте По

у

млеку

потреби

са

коштица

пунити

Јабукова

мало

доливајте

млека. Кувајте на тихој

без

смесом

крема

још

ватри пок-

2јабуке

лопљено. Када је скувано склоните

1

банана

са

1

супена к а ш и к а сувог грожћа

ватре

и

додајте

промешајте брашна.

уз

мало

додатак

Овакву

меда,

па

кокосовог

смесу

сипати

у

чиније и оставити да се хлади. За то време јабуке

и

банане

ситно,

па

сувим

грожђем

пиринча.

заједно

По

језгровитим

исецкати на

са

посути

преко одозго

воћем.

Варијанта:

1 ш о љ а м л е к а од соје кришке од банане за гарнирање

натопљеним

порећајте

жељи

1-2 с у п е н е к а ш и к е о р а х а мед

Све

састојке

банана.

Смесом

од

пиринча,

миксирати

у

фину

густу крему. Гарнирати колутовима Може

се

употребљавати

бобичасто и друго воће.

којој д о д а ј е м о суво в о ћ е и мед, м о ж е м о пунити

унутрашњост

Поморанџе поклопци,

се па

оперу,

поморанџи. одрежу

кашичицом

им

од

од

урми

(мармелада)

издубити. 2 ш о љ е урми без

Врло су декоративне.

Куглице

Крем

се

сувог воћа

коштица

1

ш о љ а слатког вина

1

ш о љ а сувог г р о ж ћ а

Све нека одстоји п о м е ш а н о 1

100 г у р м и 100 г с у в и х ш љ и в а 100 г сувих с м о к а в а

онда

миксати

ћем.

Треба

миксером да

буде

са

сат, а ножи-

уситњено

у

кашу. Мазати на црном хлебу.

100 г б а д е м а 100 г л е ш н и к а

Мармелада

100 г о р а х а

Суво воће помешати па пропустити кроз

машину

левено

за месо.

орашасто

воће,

Додати самформурати

куглице и уваљати у млевене орахе.

Пуњене урме

или

шљиве

од јагода

1 ш о љ а урми без коштица 1 ш о љ а сувог 2 шоље

грожђа

јагода

лимун

Урме

и

суво

грожђе

потопити

у

изгњечене јагоде са нешто лимуна. урме или шљиве

Нека

кокос

крему.

одстоји

мало,

па

миксати

у

Повратак здравом

Воћна

салата

Ледени

крем

2 банане

20 зрелих

4 брескве или нектарине

2

2 шљиве или неколико трешања

ранџе

1

меда по укусу

шоља

свежег

или

натопљеног

сувог

воћа

мало

кокосовог брашна

шоље

Bohe

исецкајте

чинију.

и

Поспите

све

Исеците

измешајте

кокосовим

у

бра-

шном.

од

кајсија

кајсија

сока

соком

начину исхране

од лимуна

кајсије, и

помешајте

медом,

фрижидеру

док

или помо-

и

не

са

држите

почну

да

Затим ставите у блендер.

у

леде.

Измиксу-

јте и украсите. Служите одмах.

Ледене

банане

с

чоколадом

П р е л и в и за к о л а ч е и сладоледе

/.

чоколадни

прелив

4

банане

1

шоља исецканих бадема, лешника

или Измиксајте

две

банане

са

рогача,

мало

5

сасвим

кашика ваниле

зреле

брашна и

мало

од

воде

ораха

1/2 ш о љ е с у с а м а 1/2 ш о љ е прах

меда

од

рогача

или

банане,

па

кокосово

или сока од поморанџе. брашно

2.крем Измиксајте од

од

орах

поморанџе,

мало

2

са

ораха 1/2

Ољуштите

шоље

кашичице

сока

меда

и

на

пола.

кокосов

Банане

3.

сос од

свежих јабука

Измиксајте 4 мање јабуке

са соком

од 1 л и м у н а , м а л о м е д а и в а н и л о м .

прво

од јужног

их

исецкате

тањир воће

ставите

и

орах

сусам,

или

уваљајте

у

ау

рогач.

мед,

па

у

о р а х е , и на крају у к о к о с и л и рогач. абодите

на

штапиће

и

ставите

у

фрижидер да се добро охлади, али не и з а м р з н е .

Сладолед Салата

један

сецкано језграсто други

орашчића.

У

од

банане и

ораха

воћа 4 банане

2

поморанџе

1

грејпфрут

1/2 ш о љ е о р а х а 1

кашичица меда

мало

3 мандарине

ваниле

мало свеже нане Ољуштите банане, па их замрзните. Ољуштите коцкице.

сво воће

и исецкајте на

Помешајте

и

служите

украшено свежим листовима нане.

Ставите

ванилу

и

мед

Вратите у фризер још желите

по

жељи.

1/2 с а т а , а к о

чвршћи сладолед.

РЕЦЕПТИ

-

Посластице

Пудинг

3 шоље

наренданих јабука

Сок од пола лимуна 5-6

крушака

4 кашике

меда

3/4 ш о љ е ј е з г р а с т о г в о ћ а

3 кашике уља

1/4 ш о љ е с у в о г г р о ж ћ а

Ванила и мало воде

мало

кокосовог брашна С а м е љ и т е бадем и помешајте га са

Исецкати језгровито остале

састојке

ностане

глатка

и

воће,

додајте

овсеним

док

кокосовим

миксујте маса.

Ставите

не у

суво

топлој

совим

медом, воде.

Куглице

од

сушеног воћа

мекињама

брашном.

грожђе и смокве

чинијице за пудинг и поспите к о к о брашном.

пахуљицама,

10

водои

и

уљем,

ванилом

лимуна

минута

измиксујте

Нарендане

и

јабуке

помешајте

са

и

Натапајте

их

у са

2

кашике

и

сок

осталим

од сас-

тојцима, обликујте ролну и поспите кокосовим брашном.

100 г у р м и

Охладите.

100 г сувог г р о ж ђ а

Колач

50 г сувих с м о к а в а

од јабука

и рогача

1 ш о љ а сунцокрета и сусама Суво

воће

месо.

П р а в и т е лоптице, а затим их

самељите

у

машину

за

3 јабуке 1 ш о љ а семена сунцокрета (или мешано са сусамом)

уваљајте у сунцокрет.

1

Куглице

од

проклијале

пшенице

ш о љ а б р а ш н а од рогача

1/2 ш о љ е к о к о с о в о г б р а ш н а 1/2 ш о љ е с у в и х с м о к а в а ванила

200 r п ш е н и ч н и х к л и ц а 50 r б а д е м а 10 смокава

Самељите

100 г к о к о с о в о г б р а ш н а

брашном

50 г с у с а м а

исецканим

неколико

кашика

сока

од

помо-

јабуке

и

Обликујте

ранџе

и

помешајте

са

кокосом

и

рогача,

смоквама. све

добро

Нарендајте измешајте.

по жељи.

Чоколадне

С а м л е т и клице и смокве на машини за месо.

семена од

кугле

П о м е ш а т и са о с т а л и м сас-

тојцима и обликовати по ж е љ и .

1 ш о љ а сусама 1/2 ш о љ е

Колач

од јабука

1 1/2 ш о љ е б а д е м а

кокосовог брашна

1/2 ш о љ е б р а ш н а о д р о г а ч а кашичица меда

Ванила

3/4 ш о љ е о в с е н и х п а х у љ и ц а 1/2

шоље

пшеничних мекиња

Самељите

семе

и

помешајте

са

1/2 ш о љ е к о к о с о в о г б р а ш н а

осталим састојцима, па поново мик-

1/2 ш о љ е с у в о г г р о ж ђ а

сујте.

1/2 ш о љ е с у в и х с м о к а в а

Обликујте куглице.

Гранола

-

мусли

ватри

уз

стално

мешање.

Расхла-

дити па служити. 1кг.

грубо

млевене

зобене

Колач

пахуљице 1 шоља кокосовог 1/2 ш о љ е

од

банана

брашна

млевених бадема

4 кашике нерафинисаног уља

1/2 ш о љ е м л е в е н и х с у н ц о к р е т а

50 гр. меда

1/2 ш о љ е м л е в е н и х о р а х а

100 гр. о р а х а

1/2 ш о љ е

400 гр. банана

млевеног сусама

1/2 ш о љ е м л е в е н и х л е ш н и к а

ванила

1/2 к а ш и ч и ц е в а н и л е

4 к а ш и к е сока од п о м о р а н џ е 250 гр. б р а ш н а од целог зрна

Све

измешати.

Посебно у

измиксати

1

1/2

воде

шоље

миксеру

100 rp. у р м е

банану, 2 ш о љ е урми, да

буде

кремаста

Нерафинисано

маса. Сједините о б е смесе и ј о ш јед-

измешати, додати

н о м све д о б р о уједначити. О в у масу

изгњечити

распоредите

на

шати

са

минута.

крају

додати

100-125°С

на

велики

сушите

око

плех 60

Уколико желимо

колач

једном

касније

плеху

коцке.

сушити сећи

са

медом

млевене орахе

банане. осталим

Брашно

састојцима.

ситно

сецкане

и

помеНа

урме.

на

П е ћ и у дугуљастом плеху за колаче

на

45

минута

Уколико желимо да гранолу

користимо смесу

и

и

уље

као

подлогу

распоредимо

сушимо

повремено

на

за 4

окренемо.

није с а м е љ е м о у миксеру. користити

и

као

за

воћне

колаче

и

Кас-

М о ж е се

додатак

Подлога

мусли,

плеха

разним

десертима.

1

ш о љ а изренданог кекса од пуног

зрна

пшенице

1/2 ш о љ е з о б е н о г б р а ш н а 3 с у п е н е к а ш и к е н е к о г с л а д и л а (јеч м е н о г слада, урме...)

Пудит

са

рогачем

1/2 ш о љ е п и р е а о д о р а х а 1/3 ш о љ е в о д е и л и в и ш е п о п о т р е б и

2 шоље

воде

1/4 ш о љ е

ораха

Све заједно измиксати. Натиснути у

1/4 ш о љ е к о к о с о в о г б р а ш н а

плех за торту и пећи на

5 чајних к а ш и ч и ц а праха од рогача

15-20 м и н у т а .

120

гр.

брашна

од

неглазираног

пиринча

Добра

подлога

за

160°С о к о

колаче

са

воћем.

ванила 2 ш о љ е сојиног 3 кашике

Подлога

млека

за

колач

меда 1/2

шоље

зобаних

П р в о измиксати орахе у миксеру па

пшеничног

додати

воду

брашна од гершле.

остале

састојке,

и

рогач. добро

Додати

све

уједначити

смесу и с т а в и т и у посуду. К у в а т и на

брашна

пахуљица или

1

или шоља

1/4 к а ш и ч и ц е с о л и 1/2

шоље

млека

од

ораха

или

4-6

к а ш и к а ггареа од о р а х а

3/4 ш о љ е

кокоса

1/4 - 1/2 ш о љ е в о д е Све

измешати изузев

сувог

воћа

и

Суве састојке одвојено измешати, и

о р а х а , па с т а в и т и на п л е х и п е ћ и 2

влажне

сата на 150°С. П о с л е п е ћ е њ а додати

исто

измешати

одвојено,

заједно

и

па

онда

изручити

у

суво воће и орахе.

облик за к о л а ч и м а л о притиснути. Тесто

треба

Пећи око

да је

средње

Крема

влажно.

од

марелица

10-20 м и н у т а н а 200°С д а

буде напола печено.

2 кашике кукурузног брашна

ИДЕЈА:

орашастих

1/4

Порећати

кришке

јабука,

прелити

шоље

млека

(од

соје

или

плодова)

2 ш о љ е сока од м а р е л и ц е

следећим преливом и запећи.

1/4 ш о љ е с у ш е н и х

ПРЕЛИВ:

1/4 ш о љ е

марелица

3/4 ш о љ е о р а х а ,

1/2 к а ш и ч и ц е в а н и л е

пистаћа

једна ш о љ а сушених јабука 2 ш о љ е воде или воћног сока

Кукурузно брашно и млеко проку-

2 ш о љ е светле житарице (просо)

вајте.

4 кашике

стално мешајући и кувајте

густина

Додајте

сок

од

марелице

и

1-2 м и н -

2 к а ш и к е коре од лимуна

ута.

1 к а ш и к а сока од л и м у н а

насецкане

1 к а ш и к а ваниле по ж е љ и

цкане пистаће и ванилу. Сервирајте

Све фино

хладњаку.

у измиксати.

Подлога 3 шоље

за

Када се мало охлади умешајте сушене

чинијицама.

Нека

измиксане граноле

се

од

Све добро измешати да буде средње

3/4 ш о љ е с у в и х к р у ш а к а

влажно

3/4 ш о љ е у р м и

1

један

округли

у

2 ш о љ е проса 7 ш о љ е воде

у

охладе

проса

1/2 ш о љ е в о д е и л и м а л о в и ш е

па

насе-

Украсити пистаћима.

Колач

колач

марелице,

плех

кашичица морске соли

изручити, мало притиснути па пећи

3/4 ш о љ е с у в и х с м о к а в а и л и г р о ж ђ а

на 160°С о к о 10-20 м и н у т а (на п о л а

1/4 ш о љ е

печено).

1/4 ш о љ е к о к о с а

Затим ставити ф и л па пећи.

Гранола

меда

3/4 ш о љ е н а с е ц к а н и х о р а х а

Прокувајте просо у води, па поклопите и кувајте

5 шоља 1

зобених

пахуљица

ш о љ а м л е к а од ораха

на л а г а н о ј

ватри.

У

кувано додајте све остале састојке и пустите

да

стоји

преко

ноћи.

1/2 ш о љ е н е ч е г з а с л а ћ е њ е ( у р м е )

Сутрадан пећи на 200°С око 30 мин-

1/2 ш о љ е о р а х а и л и с е м е н а

ута

1 ш о љ а сувог воћа

жити са воћем.

док

лагано

не

порумени.

Слу-

Слашко

шесшо

за

колач

Кувајте

све

рузног

брашна

1/3 ш о љ е у р м и

омекшају.

састојке

1/3 ш о љ е в р е л е в о д е

брашно

са

врућем

воћу

1/2 ш о љ е з о б а н и х п а х у љ и ц а

Кувајте

на

мало морске

постане

прозирна.

смесу Урме размекшајте са врелом водом у

миксеру

састојке.

а

затим

плеху на 200°С охлади, два

додајте

Промешајте

затим

дела

и

па

прережите ставите

и

воде,

полако

лаганој

надев

не

кукурузно додајте мешајте.

ватри

док

не

Користите за

слатко

ову

тесто.

У к у с н о је и в р у ћ е и х л а д н о .

остале

пеците

10 минута.

као

мало

куку-

јабуке

Навлажите

3/4 К у в а н е п ш е н и ц е

соли

осим

док

у

Кекси

Н е к а се уздуж на

неки

фил

140

г

пшеничног интегралног

бра-

шна

(надев).

140 г з о б е н о г б р а ш н а

Воћни

колач

140 г п и р и н ч а н о г б р а ш н а 1/2 ш о љ е

1

ш о љ а проса

3 шоље

зобених

урми

4 ш о љ е воде пахуљица

ванила

1/2 н а с е ц к а н и х о р а х а 1 ш о љ а сока од поморанџе 1 шоља

У р м е и з м и к с а т и са 1

кокоса

П р о с о с а м е љ и т е у миксеру да буде брашно.

Помешајте

га

са

осталим

састојцима. Смесу поделите на пола па једну

половину

ставите

у

ти

једно

надев

од

мало

време

да

набубри

да

би

тесто

постало

гушће.

У апарату

за

кексе

сипати

малом

кутлачом

и

пећи

кексе.

одго-

•Кекси с маслацем од кикирикија

варајућу ватросталну посуду, п р е к о ставите

ш о љ о м воде а

затим све скупа саставити и остави-

За надев рендане јабуке и урме.

динстаних

јабука у свом соку и сецканих урми, и

опет

слој

од

зобених

пахуљица.

П е ц и т е на 200°С 30 минута.

1/3 ш о љ е с о к а о д ј а б у к а 1/2 ш о љ е у р м и 2

Надев

од јабука

банане

1/2 ш о љ е м а с л а ц а о д к и к и р и к и ј а 1 шоља црног пшеничног

4 шоље

брашна

сецканих јабука 1/3 ш о љ е б р а ш н а о д п р о с а

1/3 ш о љ е с е ц к а н и х у р м и 2 кашике

2 кашике

кукурузног брашна

2 кашичице

нарендане коре

обичног

брашна

од по-

моранџе

Измиксајте

1/2 -

миксеру. Затим умешајте кикирики

ранџе

1

ш о љ е с в е ж е г с о к а од п о м о -

маслац.

прва

Додајте

три

суве

састојка

састојке,

у

и

обликујте кекс. Пеците у тефлону.

Колачићи

од

кокоса

и урми

посластицу сервирајте у 3 слоја. На дно

4 шоље 1/3

ставите

кувану

пшеницу.

затим измиксану смесу. па воће. па

кокоса

опет смесу, па воће.

шоље зобаних пахуљица

1,5 ш о љ е с у в о г г р о ж ћ а 1/8 1

Миришљави

ш о љ е воде

воћни

колач

ш о љ е сока од п о м о р а н џ е

3/4 ш о љ е 3 шоље

1/4 ш о љ е с у в о г г р о ж ћ а

црног брашна

6 сувих кајсија

урме

4 суве смокве

1 2/3 ш о љ е н а с е ц к а н и х о р а х а

4 урме Измиксајте грожће

док

Додајте

суве

сајте.

сок,

воду,

смеса

не

урме буде

и

суво

глатка.

састојке. Лагано

Формирајте

колачиће

мики

пе-

4 половине сувих к р у ш а к а 1/2

шоље

грастог

семења

и

јез-

3 кашике кокосовог брашна 1 банана, 1 поморанџа, 1 лимун

ците 20-30 минута.

1/2

Пудинг од

мешаног

воћа

кикирикија

и рогача

кашичице орашчета

мало

ваниле

1 ш о љ а овсених пахуљица 1

ш о љ а куваног врућег проса

1

ш о љ а вреле воде

Ставите

воће,

семење

и

кокосово

1/2 ш о љ е у р м и

брашно у машину и самељите

1 кашичица

но.

2 кашике

ваниле

млевеног рогача

1 кашика кикирики

маслаца

Преспите

банану

са

лимуна

и

у

чинију.

мало

ваниле,

кором

од

круп-

Измиксујте кором

од

поморанџе.

Исцедите сок од лимуна и поморанџе Скувајте

просо,

и

на

сваку

шољу

и

држите

га

одвојено.

Измешајте

још врућег проса додајте у миксеру

самлевено воће и с е м е њ е са бананом

следећу смесу од воде, урми, вани-

и додајте овсене пахуљице.

ле,

и додајте сок д о к не добијете погодну

рогача

и

кикирики

маслаца.

Фино измиксајте и разлијте у чини-

смесу

јице.

правите куглице или саламу.

Кремаста

за

обликовање.

Сос

посластица

од

Мешајте

Од

смесе

поморанџе

2 ш о љ е сока од п о м о р а н џ е 2 ш о љ е врућег куваног проса

1/3

4 банане

1/4 ш о љ е

шоље

кукурузног брашна меда

Ванила Мало

Измиксајте

соли

1 шоља куване пшенице 4

шоље

неког

воћа

(јагоде,

киви,

загрејте

Чоколадне

Измиксајте

првих

4

смеса

постане

док

се

не

проса или надев за неко слатко тесто.

поморанџе).

не

па

згусне. О в о је д о б а р сос за к о л а ч од

куглице

састојака

док

1

ш о љ а сусама

глатка.

Ову

1/2 ш о љ е к о к о с о в о г б р а ш н а

Повратак здравом

Топли

1/2 ш о љ е б р а ш н а о д р о г а ч а 1 кашичица

начину исхране

доручак

од

пшенице

меда

1/2 к а ш и ч и ц е

ваниле

1/2 ш о љ е г р у б о с а м л е в е н е п ш е н и ц е 2 шоље воде

Измељите добро семе са

осталим

миксујте.

Направите

охладите. на

и помешајте

састојцима,

па

поново

лоптице

и

чоколаду

и

по

изгледу

и

по

2-3 в е л и к е к а ш и к е к о к о с а

Пшеницу тигању

Колач

са

шоље

бресквама

пахуљица

и јечмом

од

јечма

пржити

без

у

ичега

на

тефлонском слабој

да постане светлосмеђа.

ватри,

Помешати

са о с т а л и м састојцима и п р о к у в а т и .

(или

Оставити Посути

зоби) 1

урми

2 велике кашике сусама

Ови колачи сасвим личе

укусу.

2

6

15-20

мин.

да

бубри.

сецканим орасима.

велика тегла бресака (компота)

Слатки зобних

1/2 ш о љ е с у в о г г р о ж ђ а 1/4 ш о љ е

сецканих ораха

1 кашичица

колач од пахуљица

ваниле

мало морске соли

2 шоље зобених пахуљица

2 ш о љ е сока од брескве (из тегле)

1

ш о љ а сувог г р о ж ђ а

1 шоља Све

састојке,

сем

шати

заједно,

преко

поређати

брескве,

ставити

у

брескве.

помеплех

Пећи

и на

180°С 45 мин.

кокоса

2 нарендане 2

1/2

јабуке

шоље

ораховог

млека

(из

поглавља за млека) 6-8 с и т н о с е ц к а н и х у р м и ваниле по укусу

Колач од пиринча и воћа 1/3 2

шоље

скуваног

интегралног

пиринча ванила

пахуљица одвојити за печење

колача.

По

полов-

ину

од

грожђа

и

кокоса

сувог

п о м е ш а т и са

1/2 ш о љ е с у в о г г р о ж ђ а 3/4 ш о љ е

1/3 з о б е н и х

пахуљица

и распоредити по плеху. Н а р е н д а н е

вруће воде

јабуке

3 велике к а ш и к е сока од поморанџе 1/2 ш о љ е

па п о с у т и у

плех

распоредити

остало

суво

по

грожђе

и

томе.

Пре-

зобене

па-

ораха хуљице п о м е ш а т и и распоредити по

1 банана јабукама Врућу

воду,

сок

од

поморанџе,

орахе, банану и мало ваниле измиксати у фину

крему.

Скувати пири-

и

посути

преосталим

кокосом. Орахово млеко измиксати са у р м а м а и ванилом. Т е ч н о с т прелити

преко

тих

сувих

састојака,

н а ч и п о м е ш а т и са г р о ж ђ е м и м а л о

поклопити и преко ноћи оставити у

ваниле

фрижидеру да

па

сјединити

са

кремом.

све

омекша.

Ујутру

Н а с у т и у о б л и к за к о л а ч и пећи на

испећи на средњој температури 45-

средњој температури око 30 мин.

60 мин.

Слатко јело

од

зоби

2 шоље

зобених

1/2 ш о љ е 2 шоље 1

пахуљица

сунцокрета

1/4 ш о љ е с у с а м а

зобених пахуљица

неколико

велика исецкана јабука

урми

1/2 ш о љ е к о к о с а 3/4 ш о љ е с у в о г г р о ж ђ а

Све

3 шоље

глатко

тесто.

гвожђа

на средњој

воде

1/2 ш о љ е и с е ц к а н и х б а д е м а

10

ванила

састојке

мин.

За

измиксати да Пећи

то

у

постане

калупу

од

температури 8-

време

не

отварати

калуп. Све

сатојке

помешати

ватросталну

посуду.

и

насути

Пећи

у

Кекси

на сред-

од

мешаних житарица

њој т е м п е р а т у р и о к о 1 сат.

Исврсно

просо

3 шоље

воде

2 шоље

зобених

пахуљица

1/2 ш о љ е п ш е н и ч н и х п а х у љ и ц а 1

1/2 ш о љ е

шоља проса

4 шоље

мало морске 1/4 д о

соли Све састојке измиксати, да постане

1/2 ш о љ е к о к о с а

1/2 ш о љ е

ражаних пахуљица

1/2 ш о љ е с о ј и н о г б р а ш н а

воде

глатко

бадема

тесто.

Евентуално

заслади-

ти урмама. О с т а в и т и да стоји 5 мин.

3/4 ш о љ е с е ц к а н и х у р м и

Тесто не сме бити дебело. П е ћ и 10 П р в а 3 састојка кувати 45 мин. Остале

састојке

додати

просу

средно пре сервирања.

мин. у калупу.

непо-

Крема

Служити уз

од јагода

свеже воће или уз компот. 1 ш о љ а сока од јабуке

Укусни

1 кашика јестивог скроба

десерт

(густин)

6 урми (сецканих) 5 јабука

2 шоље

јагода

1 ш о љ а сувог грожђа 2

шоље

граноле

мусли

(види

ре-

цепт)

Све

измиксати

стално

па

прокувати

уз

мешање.

1 ш о љ а павлаке од ораха (види ре-

Воћна салата од јагода и кивија (2 особе)

цепт) Јабуке очистити

и исећи на коцке.

Додати

суво

грожђе,

посуду

док

јабуке

Гранолу

и

павлаку

па не

миксати у омекшају.

ставити

јабуке.

на

2

поморанџе

2 ш о љ е јагода 1 киви 1 банана

Кекси

са

2 1/2 ш о љ е

воде

сунцокретом

1

кашика рибизла (по ж е љ и )

Поморанџе

ољуштити

па

нарезати

на кришке попречно; јагоде нареза-

1/2 ш о љ е с в е ж е г с о к а о д ј а б у к е

ти на кришке, киви и банане такоће

2 велике јабуке

на кришке. Додати рибизле, проме-

мало

шати.

1 банана

Направити полијте

је

по

воћну

мешавину

салати

или

и

посебно

послужите.

Ставите

све

Миксујте

Неколико предлога за различите воћне

мушкатног орашчића

састојке

док

не

миксер. глатку

масу.

мешавине:

Алва

Направите пире у миксеру и прелијте

у

добијете

салату. 1 урма и 1 банана

1 шоља

1 б а н а н а и 1/2 ш о љ е ј а г о д а

2 кашике

жутог

1/2

2 кашике

меда

шоље

сока

од

свеже

п о м о р а н џ е ( и л и ј а б у к а ) и 6-8 у р м и .

2

сусама

кашике

шећера

насецканих

ораха

или

бадема или 2 кашике сувог грожћа

Сладолед Сусам м е љ и т е у блендеру док се не

воће по властитом избору

претвори

осталим Воће

као

купина,

што

соковник ндеру.

или

Масу

рзните

је

малина,

али

коју

рачуна

воће

десерт

и

бле-

Помешајте и

мешајте

са док

не добијете масу као тесто. Ставите у

неку

посуду

да

добије

облик,

и

служите.

зам-

да

Тањир

буде

Можете

диван

1/2

диње

хемикалија,

1/4

лубенице

добићете без

млечних

врсту

у

прах.

воћа

за

доручак

Исцентрифугирајте

замрзнути

шећера.

у

добијете

водите

замрзнуто

једну

јагода,

ставите

измиксујте

полусмрзнута.

адитива,

банана,

киви...

у

састојцима

производа

употребити

воћа

или

и

само

2 шоље грожћа 1

крушка

више

различитог воћа. Да би сте избегли

Дињу, лубеницу и крушку исецкајте

стварање ледених

на

кристала,

повре-

мено промешајте масу. Добре

комбинације

коцкице,

па

Промешајте за

сладолед

неки

па

додајте по

грожће.

жељи

додајте

прелив.

су:

Слатки надев

купине и брескве

од соје

рибизле и крушке боровнице и банане

сојино

ј а г о д е и б а н а н е ...

мед

Свежи

сок

од јабука

(изванредна з а м е н а за вечеру и идеална храна за децу)

На

зрње

два дела

куваних

избленданих

у

део меда и добро слатки

надев

сојиних

миксеру,

промешати.

можете

зрна,

додати

1

Овај

послужити

као

намаз

уз

пециво

или

Тесто и фил за питу

га

употребити за пуњење пецива. Тесто:

Бомбице

од

пахуљица

1

шоља

лешника, 200

гр.

мешавине

пахуљица

(зобе-

не, овсене, п ш е н и ч н е , р а ж а н е , про-

може

1 јабука

(или

ораха,

и

мало

кокоса,

овсених

пахуљица

сене...) неколико

бадема

кикирикија)

шоља

грожће,

сувог

воћа

(смокве,

урме...)

100 г р сувог г р о ж ћ а мало

меда

О р а ш а с т е плодове и суво воће сам-

100 гр. л е ш н и к а

лети у м а ш и н и ш т о ситније. Додати

сусам (ораси или кокосово брашно)

3 кашике меда и мало воде колико да

Помешати

пахуљице

па

им

додати

рендане јабуке, суво г р о ж ћ е и мед. По

жељи

1

исцећен

лимун

1

унутра

лешник и уваљати у

орахе, сусам или кокос. Да би било што

декоративније,

уваљати

у

све

три могућности и порећати на стакленој

веже.

плеху

Растањити

или

тацни

за

Фил: Фил

бомбице,

по

служење.

За то време ће омекшати.

с т а в љ а т и по

маса добро

масу

или

п о м о р а н џ а . Н е к а смеса стоји 2 часа.

Правити

се

ову

ћете

припремити

сецкајући

разно воће. Нпр.: Ф и л о д јабуке: Н а р е н д а ј т е ј а б у к е и самељите са

потопљено

медом

и

суво

грожће

орашчетом.

Проме-

шајте и премажите тесто.

тацни.

Украсити

свежим

кришкама Фил

поморанџе.

о д банана:

Самељите

смокве

на м е ш и н и за месо и п о м е ш а ј т е са

Бомбице

од

изгњеченим

кикирикија

бананама,

соком

од

лимуна и ванилом. 1/2

кг с в е ж е г кикирикија

100 г р . м е д а

Смрзнуто

200 гр. ораха

л е п о нарећати и разно воће које сте

по жељи рогача

претходно мало

мало

воће:

По

тесту

можете

расхладили.

ваниле

Кикирики све д о т л е љуска.

сушити док се

у

млакој

не

почне

рерни скидати

Овакав

колач

сећи

на

правилне

комаде и с л у ж и т и уз неки прелив.

Кикирики мора остати беле

боје. С а м л е т и у б л е н д е р у да буде у

Чоколадни

виду б р а ш н а , додати млевене орахе и

мед,

превише лико

ванилу

и

сува

маса

кашика

Обликовати млевене

рогач.

хладно бомбице

орахе.

Ако

додати цећеног и

некоуља.

уваљати

прелив

је

у

Измиксајте кашика ваниле

2

банане

брашна

од

мало

воде

и

поморанџе.

(зреле) рогача, или

са

5

мало

сока

од

Coc

од

свежих јабука

200 гр. ј е з г р а с т о г в о ћ а 50 гр. сусама

Измиксајте 4 м а њ е јабуке са соком

100

од једног л и м у н а и м а л о меда.

кокосово 8

Сладолед

од

бананеи

гр.

брашна

од

рогача

(или

брашно)

штапића

ораха У з м и т е 4 банане па их преполовите попреко.

4 банане 1/2 ш о љ е

1-2 к а ш и ч и ц е мало

мед

ораха

па

банане.

меда

У

У

лешник, Ољуштите

банане,

пластичну

кесу

и

ставите

их

замрзнути

у

преко

банане

орах)

и

ту

смесу

сусам. и

Набодите

ставите

охлади али не и з а м р з н е .

блендеру.

Умешајте

Добићете желите

мекан

да буде

хладњак

орахе

ванилу

пола

замрзивач

Ледени

Ако

вратите

сата

у

крају

у

листиће

и

да

се

добро

мед.

сладолед.

чвршћи,

још

и

у

(бадем, Уваљајте

на

на

Измиксујте

и

држите

воће

ноћи (тако могу да стоје 2 недеље). банане

налијте

половину

тањиру

језграсто

у

брашно.

тањир сваку

другом

насецкано

ваниле

плитак

уваљајте

и

крем

од

кајсија

у

онда

служите.

10 з р е л и х кајсија 2

шоље

сока

од лимуна или

помо-

ранџе

Воћна

салата

мед по укусу

4 брескве

Исеците

2

соком и медом и држите у замрзи-

банане

кајсије,

помешајте

са

1

крушка

вачу док не почну да се леде. З а т и м

2

шљиве

ставите у блендер, измиксајте, укр-

неколико

асите и одмах служите.

трешања

свеже или суво грожће 1 кокосово

Брескве,

банане, по и

ставите

Суве

брашно

исецкајте трешње

шоља

крушке

жељи,

грожће.

у

и

па

шљиве додајте

Промешајте

чинију.

Као

и

прелив

1/2

шоље

шљиве

и јабуке

проклијалог

бадема (натапање

за 1 дан. само т р е б а да набубри) 2

насецкане јабуке

употребите део овог воћа које ћете

10 сувих ш љ и в а

измиксовати

уз

1/4 ш о љ е к о к о с о в о г

воћног

Служите

сока.

додатак

неког

посуто

мало кокосовог брашна.

насецканог

12 часова, зрело

брашна

са шљиве

држите

натопљене

у

води.

па их очистите од к о ш т и ц а и исецк-

Ледене

банане

са

чоколадом

ајте. кама

4

банане

100 гр. м е д а

П о м е ш а ј т е са исецканим јабуи

поспите

кокосовим

ном и самлевеним бадемом.

браш-

РЕЦЕПТИ

Посластице

-

Беле кукуруз суво

лопте

Воћни

кокичар

3 шоље пшеничног брашна

грожђе

1/2 ш о љ е н е р а ф и н и с а н о г у љ а

сунцокретово суве

колач

семе

бундеве

1

ш о љ а зобених пахуљица

1

шоља

иситњених

ораха

јечмени слад или мед

ка)

млевени

1 ш о љ а сувог г р о ж ђ а

ораси

1,5 Искокајте

кокице

без

соли

и

уља,

(лешни-

шоља јабуковог сока

2 нарендане

јабуке

па им додајте суво грожђе, семенке и млевене орахе. Загрејте

на тихој

П о м е ш а ј т е све

састојке и

оставите

ватри мед или јечмени слад па пре-

и х д а с т о ј е 1/2 ч а с а . С т а в и т е у п р о д -

лијте

мазан

смесу.

Навлажите лопте.

Добро

руке

Можете

папирне

промешајте.

водом их

и

правите

стављати

Крем

изабрати

комбинације

пеците

око

1

час на

од зоби

и jaioda

различите

семенки, језграстог

сушеног воћа и на исти начин

и

прав-

ити лопте с кокицама.

Самлети

3

зобених јечмени

торта

шоље

куване

зоби

или

пахуљица, по укусу додати слад.

јагоде

Танка

и

у

корпице.

Можете

плех

180°С.

на

Оперите

пола,

кључалу воду да Оставите

и

исеците

ставите се

кувају

неколико

их

у

10 мин.

свежих

за

украс. Додати слад и кувати још пар

1

шоља бадема

1

шоља зобених пахуљица

минута.

1

шоља пшеничног брашна

мом

Помешати

од

зоби,

украсити

1/2 ш о љ е н е р а ф и н и с а н о г у љ а

јагоде

сипати

у

са

кре-

чинијице

и

свежим јагодама.

1/2 ш о љ е ј е ч м е н о г с л а д а пекмез

од

другог

јабука

или

шљива

Колач

(или

с просом

и лимуном

воћа) 1

Просушите

бадеме

и

зобене

ш о љ а проса

3 шоље јабуковог

сока

пахуљице у пећници. С а м е љ и т е од-

1

војено и једно и друго.

3 кашике јечменог слада

суве

састојке

уља

и

смесу

(оставите

или

на

куваним

теста

трећину лим

смесу

Ставите смесе и

на

Од преосталог

кругове,

срца

или

цветове и поређајте одозго. Пеците 15-20 м и н . на 180°С.

с о к од 2 л и м у н а 1/2 ш о љ е с е м е н к и с у н ц о к р е т а мало морске соли

притис-

џемом, пекмезом

воћем.

раваљајте

им

слада.

науљени

Премажите

Помешајте

додајте

јечменог

страну) ните.

и

ш о љ а сувог г р о ж ђ а

Просо

ставите

сувим

у

грожђем

Кувајте

загрејан и

поклопљено

са

соли.

на

лаганој јечмени

1/2

слад,

сунцокретове сок.

сок

Додајте

ватри

лимунов

часа.

мало

Ставите

семенке на

и

науљен

Коцке

л и м и п е ц и т е 50 мин. на 180°С. Након

печења

можете

од

рогача

украсити

неком од крема.

1,5-2

шоље

воде

2 ш о љ е јечменог слада

Марципан

1/2 ш о љ е 2

нерафинисаног уља

шоље брашна

2 шоље самлевеног бадема

1,5 ш о љ е б р а ш н а о д р о г а ч а

2 шоље

1,5 ш о љ е б а д е м а и л и л е ш н и к а

пшеничних

клица

1 ванила

с о к од 2 л и м у н а слад или мед по укусу

Помешајте суве састојке, сјединити Просушите па

га

бадем

самељите

осталим

у

млакој

и

сједините

састојцима.

Од

рерни

те

са

воду,

део

самлевеног

уље,

слад

и

не буде п е ч е н и м е к а н .

масе

п р а в и т е куглице, уваљајте их у преостали

нерафинисано

ванилу. П е ч е се на 160°С д о к к о л а ч

бадема

Колач са трешњама или другог сезонског воћа

и

слагати у папирнате корпице. 2 шоље кукурузног гриза

Торта

од

проса

6 шоља сока без шећера 2 шоље

1 шоља проса

очишћених трешања

мало уља за плех

3 ш о љ е јабуковог сока 1

Скувати

ш о љ а сувог грожђа

2-3

кашике

смеђег

шећера

или

додати

у соку и

трешње.

плех уљем, ставити

слада неколико 1

кукуруз

кувања

загрејаној

јабука

рарни

на

крају

Намазати

смесу и пећи у

30

мин.

Служити

охлађено.

ш о љ а воде

густин (кукурузни скроб)

Колач Загрејте јабуков грожђе

и просо.

сок,

додајте

С м а њ и т е ватру па

кувајте

око

1/2

часа.

јечмени

слад

или

Умешајте

шећер,

ставите

с м е с у у к а л у п и о с т а в и т е да с т о ј и 2 часа.

Загревајте

воду

па

од

сувога хлеба

суво

додајте

5

шоља

сувога

хлеба

исеченог

на

коцке 100 гр. с у в о г г р о ж ђ а 3 ш о љ е воћног сока без шећера 1/2 ш о љ е ј е ч м е н о г с л а д а 2 шоље сезонског воћа

нарезане Извадите просо.

јабуке

и

јабуке

кувајте и

водом

ватри

(1

воде).

Прелијте

мало па

кашика

скроб

закувајте

скроба

100

преко јабука.

колач м о ж е т е правити и са воћем.

мин.

насложите

Размутите

хладном

2

на са на мл.

Овај

другим

Скувати

суво

грожђе

у

воћном

соку, додати т о м е сецкан суви хлеб и

слад,

хлеб

па о с т а в и т и да не

Изгњечити ваниле

и

упије масу, воћа,

одстоје

сву

додати па

док

течност.

све

мало добро

измешати, ставити у подмазан плех

и пећи

Конфеши од кукурузних пахуљица

1/2 ч а с а н а т е м п е р а т у р и о д

200°С.

Колач

2 шоље корнфлекса

са јабукама

1 мала кутија

прстохват

1

морске соли

к а ш и к а сока од лимуна

мало

3 шоље изренданих јабука 1

урми

2 кашике ретког меда

3 шоље интегралног брашна

ваниле

50 гр. сецканих ораха

ш о љ а изренданих ораха

млевени

ораси

1/3 ш о љ е с о к а о д ј а б у к а 6 к а ш и к а уља од кукуруза

Самељите

1/4 ш о љ е ј е ч м е н о г с л а д а

лимунов Умесити

брашно

са

урме

пахуљице.

сољу

и

соком

и

Додајте сок

и

кукурузне мед,

орахе,

ванилу.

Добро

п р о м е ш а т и и о с т а в и т и да стоји

10-

од јабука, п о т о м додати остале сас-

15 мин. Од те масе затим обликујте

тојке и добро измешати, ставити у

куглице,

поваљајте

п о д м а з а н суд, па п е ћ и 40-45 мин.

орахе

као

и

их

у

декорацију

млевене утисните

орахове језгре на врх.

Чоколада 1

Црвени

200 гр. црвеног свежег воћа

1/2 ш о љ е р о г а ч а 1

1/2 л в о д е

шоља млевених лешника

1/2 ш о љ е м л е в е н и х б а д е м а 1

десерт

ш о љ а слада (меда)

мало

слада

мало

кукурузног скроба

шоља пшеничних клица

1 ванила

Састојке

помешати

и

развући

1,5

Оперите воће,

прережите на

Неко

цело

оставити

пола.

за декорацију.

З а г р е ј т е воду, с т а в и т е у њу в о ћ е

и

цм. дебљине. М о г у се о б л и к о в а т и и

кувајте 10-15 м и н . Р а з м у т и т е с к р о б

куглице.

са

мало

смеси.

Печене

Служите

јабуке

свежим Јабуке оперите и издубите.

хладне Слад у

(бадема

или

Пуните

лешника).

По

жељи можете ставити смећи шећер у смесу. ћене

П е ц и т е их у р е р н и .

прелијте

скробом

Охла-

куваним на

води.

Одозго ставите за декорацију

неку

воћку

брашном.

и

поспите

кокосовим

па

чашама

додајте

на и

крају.

украсите

воћем.

Јежеви

их с м е с о м од сувог сецканог в о ћ а и ораха

воде

ставите

3 велике

крушке

8 кашика меда (јечмени слад) 100 гр. б а д е м а рогач

Оперите

и

мин.

180°С.

на

пеците

крушке

Оставите

20-30 да

се

охладе

и

Загрејте

мало

уроните крушке затим

прережите

на

слада са

ширим до

пола

врх,

да

спољним у

слада,

јаш

Бадеме

изрежите

3-4

добијете бодље.

мин.

у

по

рогача

а

1/2 ш о љ е р о г а ч е в о г б р а ш н а 1/2 ш о љ е п ш е н и ч н о г

брашна

њушку.

1/2 ш о љ е ј е ч м е н о г с л а д а

пећницу.

1/2 ш о љ е ј а б у к о в о г с о к а

добијете

Ставите

од

па

дјелом

смесу

Коцке

пола.

рогачем

дужини

да

З а б о д и т е их у део

прекривет смесом слада и рогача. 2

1 шоља танко нарезаних лешника 2 кашике

сувог грожћа

1/2 к а ш и ч и ц е м о р с к е с о л и

комадића забодите испред као уши, П о м е ш а ј т е једно и друго б р а ш н о са

а 2 комадића метните као очи.

сољу,

додајте

нерафинисано

уље,

слад, ј а б у к о в с о к и г р о ж ћ и ц е , а на

Кекси

с

бундевом

крају л е ш н и к е . Н а н е с и т е смесу једнолико на науљен л и м и

1,5

шоље

пшеничног

интегралног

пеците

30

мин. на 180°С. Р е ж и т е д о к су т о п л и , па оставите да се охлади.

брашна 1,5 ш о љ е з о б е н и х п а х у љ и ц а 2 шоље куване 4 кашике 1/2

Бисквити

бундеве

нерафинисаног уља

чајне к а ш и ч и ц е м о р с к е соли.

1 шоља

сунцокрета

(ољуштеног

и

самлевеног) 2 супене к а ш и к е сусама Помешајте потребно сите

све

додајте

тесто,

састојке. мало

А к о је

воде.

разваљајте

на

Уме-

1

супена к а ш и к а соја-соса

неколико супених к а ш и к а воде

жељене

облике. П е ц и т е 20 мин. у предходно

Све

загрејаној

руком

од

куглице

па

даску.

Помоћу

р е р н и на 180-200°С.

Кекси

с маком

састојке

склањати 3 шоље

пшеничног

шоља мака

1

ш о љ а соса од јабуке

постану

1

заједно.

на

Разваљајте

у

стави

у

Нека

хладноме на

дебљину

варијанта:

шоља сунцокрета

мед

П о м е ш а ј т е т е ч н е па суве састојке, а

одстоји

на их

рећати се

1/4 ш о љ е с у в о г г р о ж ћ а

1/2 ш о љ е с о к а о д л и м у н а

све

и

који

хрскавији.

Слатка

нерафинисаног уља

4 кашике јечменог слада

затим

даске суд

руком

лопатице

топлу рерну да се бисквити осуше и

1

1/2 ш о љ а

од

Узимати

обликовати

притиснути

решеткасти

брашна

помешати. смесе,

Поступак је исти.

тесто

1

час.

1/2

цм.,

Ванилија

кекси

режите на ж е љ е н е облике и пеците

1/3 ш о љ е у љ а

10 -15 м и н . на 180°С.

1/2 ш о љ е ј е ч м е н о г с л а д а 1/2 ш о љ е ј а б у к о в о г с о к а

Пудингод

1,5 ш о љ а ц р н о г б р а ш н а

рогача

1/2 ш о љ е с и т н о н а с е ц к а н и х с м о к а в а 1

Исти поступак као и код пудинга од

чајна к а ш и ч и ц а ваниле

ваниле. Помешајте ставите

их

измешајте, крају

све

течне

у

брашно.

додајући

смокве.

Кашиком

Пеците

10

и

Добро

ванилу

смесу на науљени лим тисните.

састојке

и

У

готов

пудинг

неколико

кашика

рогача

је

које

додати

брашна

размућено

са

од мало

воде. Д о б р о п р о м е ш а т и и украсити.

на

нанесите

Пуњене

јабуке

и мало примин.

на

180-

10јабука суво

200°С.

воће

(грожће,

смокве,

урме,

кајсије)

Пудинг

од

језграсто

ваниле

воће

(ораси,

лешници,

бадеми) кукурузни скроб 10 кашичица

1 л. сојиног м л е к а

мед или јечмени слад 10 кашика кукурузног скроба права

воће

за декорацију

ванила

мед

Припремити јабуке,

воће за декорацију (банане, јагоде)

издубити сом

од

средину. млевених

опрати

Пунити ораха,

их их

па

сме-

сецканих

Од сојиног м л е к а о д у з е т и 100 мл. и

бадема и л е ш н и к а и сецканог сувог

размутити

воћа. Порећати у плех и испећи.

Остатак

скроб

сојиног

ватру да кува.

у

глатку

млека

смесу.

ставити

на

Када прокува додати

Декорација:

ставити густин

и

кувати

3

мин.

уз

стално

мешање. Додати ванилу па склонити

са

ватре.

Засладити

медом.

прелити

стаклене

свеже

за

пудинг.

Укра-

густин

воде па када прокључа

брашно

слично

пудингу.

Засладити медом. Ј о ш врућ прелив

врх

посуде

1л.

закувати

Промешајте пајош топло наспите у

сите свежим воћем.

Растворити

са м а л о х л а д н е воде. У д р у г о м суду

преко

сваке воће

печених јабука.

јабуке или

ставити један

(бадем) и посути сусамом.

На

неко

лешник

Мусли

Основа: Пахуљице п о т о п и т и у в о д и к а к о б и с е с к р о б к о ј и п о с т о ј и у њ и м а п о ч е о д а р а з грађује у п р и р о д н и ш е ћ е р и на тај начин л а к о в а р и о . Суво воће - т а к о ђ е п о т о п и т и

Мусли

од

(брескве, кајсије, урме, смокве...)

крушке

Мусли

од

ораха

1 крушка

4 супене кашике зобених пахуљица

3

брескве

2 супене к а ш и к е сувог г р о ж ђ а

1

супена кашика пшеничних клица

1

банана (или наренданајабука)

1

кашика зобених пахуљица

1

кашичица

мало сока од поморанџе 1

све

самлевеног

(сусам,

воћног

сунцокрет,

бундева)

лимунов

сок

млевени

ораси

К р у ш к у и брескве добро опрати па

Потопити зобене

одстранити семење.

Грожђе

ксер

да

Додати

Ставити

у

ми-

такође

постане

кашаста

маса.

изгњечити.

пшеничне

клице,

пото-

шећер,

и

пљене зобене пахуљице и мало сока

шати,

од

млевеним

поморанџе

Мусли

(неколико

ставити

у

кашика).

чинију

и

од

пахуљице у потопити,

Додати

мед

или

сок.

Све

чинију

и

лимунов

ставити

у

води.

банану воћне помепосути

орасима.

сунцокрета

Мусли од „тофу" сира 3 кашике

овсених

пахуљица

4 супене кашике овсених пахуљица

3 кашике меког „тофу" сира

1

супена к а ш и к а сусама

2 кашике

1

кашика меда

1

1

банана

морска

семенке

или

посути

м е ш а в и н о м од с е м е њ а по врху.

Мусли

шећера

меда

супена к а ш и к а мешавине семења

сунцокрета

црни

П о т о п љ е н е овсене пахуљице стави-

пшеничних

клица

кашика нерафинисаног уља со

лук

зачини

ти у чинију, сасладити м е д о м , посути

колутовима

сусам

и

посути

сунцокрета.

банана, обилно

додати

семенкама

П а х у љ и ц е потопити у води, па када су м е к а н е додати све остале јке и промешати.

састо-

Мусли

од

2 супене к а ш и к е 1

мекиња

1

кашика млевеног ланеног семена

1

фино

рендана јабука

1

кашика семенки сунцокрета

мало лимуновог сока

бадема

1

1

кашика млевеног ланеног семена

1

к а ш и к а кратко потопљеног сувог

мека банана

Све

састојке

рисати

грожђа кашика

меда

или

одго-

к а ш и к а сувог г р о ж ђ а

1 кашика грубо млевених ораха или

1

(или

варајућа количина другог воћа)

мекиња

другог

помешати

и

деко-

млевеним орасима.

засла-

Мусли

ђивача

од

прекрупе

воћни сок и кокос 3 супене к а ш и к е неке прекрупе Преко

ових

састојака

напити

во-

ћног сока и посути кокосом.

1

изгњечена банана

1

наренданајабука

1 к а ш и к а сувог

Мусли 1

банана

Све

пшеничних клица

и

млевених

ораха

за

4 супене банану,

додати

клице,

сок од лимуна, суво г р о ж ђ е и ванилу. Промешати и посути орасима.

1/2

кашике пшеничних клица

лука

2 кашике 1

нерафинисаног

уља

супена к а ш и к а сојиног млека

морска

Мусли од пардајза и краставаца 3 супене кашике

млевеним колутовима

Мусли од пшеничних клица и лука

поси-

пање Изгњечити

посути

гарнирати

грожђа

ванила 2 кашике

помешати,

орасима банане.

к а ш и к а сока од л и м у н а

1 к а ш и к а сувог

грожђа

мед

банана (или нарендана јабука)

3 супене кашике 1

од

со

Све добро уситнити.

Мусли

клица

од

банана

1 кашика самлевеног ланеног семена 1

парадајз

1јабука

1 краставац 1

супена

1 банана

кашика

нерафинисаног

уља морска

4

кашике

сецканог

луцеркиних

клица

или

ораха

со Банану и јабуку

Исецкати

парадајз

и

краставац

помешати са осталим састојцима.

Мусли

од

проса

па

исецкати на

кома-

диће, додати клице, а одозго посути млевеним

Мусли

орасима.

од

смокава

(или урми)

2 супене кашике млевеног проса

1 шоља

1

2 супене к а ш и к е семенки сунцокрета

кашика млевеног сунцокрета

смокава

2-3 к а ш и к е п ш е н и ч н и х к л и ц а

1

супена к а ш и к а семенки сунцокрета

мало Исецкане

и

потопљене

смокве,

сунцокретом

нешто и

претходно

помешати

клицама.

кашике

са

По

жељи

воћног

сока.

додати

2-3

Посути

млевеним бадемом.

ана

са

сусамом

ганеничних

(или

сецк-

1 банана Смокве

и грожће

када

су

осталим

потопити у води.

мекане

помешати

са

састојцима.

Мусли

2 супене кашике сусама 1 кашика

поморанџе

поморанџа)

па

Мусли

клица

сок од једне

са

сојиним млеком

клица

1

к а ш и к а сувог г р о ж ћ а

1

шоља воћа

4 супене кашике зобених пахуљица

мед или воћни шећер

3 к а ш и к е сока од п о м о р а н џ е 2 јабуке

Сусам и пшеничне клице благо сам-

1

банана

лети па п о м е ш а т и са осталим састо2 кашике

јцима.

Мусли

са

краставцима

сојиног млека

П о м е ш а т и све састојке и служити.

Мусли 2 супене кашике ораха 1

шоља

фино

на

коцке

сецканог

са

корн-флексом

2 кашике млевених бадема краставца

5 к а ш и к а сока од п о м о р а н џ е 4 кашике

корн-флекс

1

супена кашика пшеничних клица

1

1

супена

1

кашика лешника

1

кашика меда

кашика

нерафинисаног

уља

пахуљица

кашика сувог г р о ж ћ а

Суво грожће потопити да огрезне у морске соли по укусу

води.

Затим

пахуљицама. Све добро промешати.

Мусли

са

га Све

помешати остало

додати

са и

промешати.

пшеницом Мусли са крушкама или јабукама

2 супене кашике куване пшенице 50 гр. рендане шаргарепе мало ренданог

рена

1 крушка (или 2 јабуке)

2 кашике мл. ораха

1/2

морске

1

кашика зобених пахуљица

1

к а ш и к а сувог г р о ж ђ а

соли

першуновог

лишћа

банане

мед Све

помешати.

1

кашика млевених ораха

целе т р е ш њ е за декорацију

Мусли

са

смоквама Крушку

очистити од семења

2 - 4 смокве

бананом

ставити

1 ш а к а сувог г р о ж ћ а

Помешати са

у

па са

миксер.

потопљеним пахуљи-

цама

и

сувим

воћем.

Засладити

3 ш о љ е сока од поморанџе

м е д о м , ставити у -чинијицу и посути

2

банане

са

1

кашичица ваниле

орасима.

Декорисати

целим

трешњама.

Мусли

од

овсених

пахуљица

Све и

2 кашике овсених пахуљица 1

кашика

насецканог

састојке

измиксати. 1/2

шоље

сервирања

језграстог

сем

Онда

пахуљица додати

сувог

по

фино

пахуљице,

грожћа.

жељи

Пре

додати

2-3

свеже воћке. Украсти орасима.

воћа (бадем, лешник, орах) 1

кашика клица пшенице

1

наренданајабука

Мусли

са

сојиним

млеком

с о к о д 1/2 л и м у н а и л и п о м о р а н џ е 1 к а ш и к а сувог грожћа

2,5 ш о љ е з о б е н и х п а х у љ и ц а

1

3 ш о љ е м л е к а од соје

кашика меда

мало

мало сока од воћа Све

добро

помешати

а

одозго

ваниле

Млеко

прелити

додати сецкано свеже воће: банане,

пахуљица,

брескве, шљиве, јагоде, трешње.

шоље

сувог

преко

ноћи

Крек

мусли

2,5 ш о љ е з о б е н и х п а х у љ и ц а

преко

додати

грожћа. у

зобених

ванилу

фрижидеру

лопљено,

да

омекша.

Ујутру

јте

по

укусу

2-3

меда

воћке и мало ораха.

и

и

1/2

Оставите покдода-

сезонске

ЗИМНИЦА

У пуној сезони р а з н о в р с н о г воћа, п о в р ћ а , ораха и ж и т а р и ц а т р е б а м и с л и т и на хладније

дане и

зиму и

припремити

зимницу, како бисмо

у разноврсној

храни

уживали и тада. Вредне домаћице, које су

бринуле

за здравље

своје п о р о д и ц е , о д у в е к су се

трудиле да за зиму оставе разноврсну зимницу. Многе су то радиле на добар начин, прибегавајући природним средствима.

Међтим, често се чине грешке и зимница

припрема на в р л о р ђ а в начин, и не само да она није уздрава већ и својим дејством негативно утиче на наше здравље. У свом незнању користе се разним конзервансима који се додају х р а н и да би се о ч у в а л а од к в а р е њ а . О в а средства се с в а к и м д а н о м све више повећавају и свака нова потискују стара. О н о ш т о је т а ч н о за к о н з е р в а н с е ј е с т е да они заиста к о н з с р в и ш у храну и чувају је од кварења, али је непобитна истина да они руше наше здравље. Све се више говори о њиховој штетности. У многим домаћинствима, поред употребе конзерванаса м о ж е м о приметити да се много користи и туршија. Она је штетна јер садржи сирћетну киселину. О н а је кисела или љута, а међу н а ш и м становништвом врло је омиљена. П о з н а т о је да туршија изазива запаљење желуца и оштећује унутрашње органе. П о р е д овог начина остављања зимнице постоји и други, много б о љ и и здравили, а о к о м е би м н о г е д о м а ћ и ц е ж е л е л е да сазнају. Т р а д и ц и о н а л н и н а ч и н се п о к а з а о мање здравим

и зато је велика предност оставити здраву зимницу користећи се

новим принципима у конзервирању хране у нашим домовима. Постоји н е к о л и к о правила којих се т р е б а т е држати. У в е к одаберите само здраво и з р е л о воће или поврће. Њ е г о в у обраду и к о н з е р в и р а њ е р а д и т е у чистој просторији. Д о б р о га оперите, јер од тога у великој мери зависи да ли ће се одржати. После прања поступите како је у рецепту наведено. А к о нека зимница захтева да се стави у т е г л е , п о т р е б н о их је п р е т о г а д о б р о о п р а т и , о с у ш и т и и на 100 с т е п е н и Целзијуса загрејати у рерни. Н и к а д а тегле не пуните до врха, него нека има 2 цм празног простора од руба до тегле. У припремању воћних к о м п о т а воће у тегли мора бити прекривено коком, иначе ће потамнети. Т е г л е чувајте у м р а ч н о м и хладном подруму, без влаге. С в е т л о с т није п о ж е љ н а из разлога ш т о она м о ж е да покрене и убрза процес распадања и т р у љ е њ а хране. А к о ипак имамо оставу на светлом месту, п о ж е љ н о је тегле прекрити како би се избегли нежељени ефекти. Тегле немојте затварати целофаном или којекаквим папирима, јер се тако омогућава додир са ваздухом што ће довести до кварења

Зимница

199

хране. К о р и с т и т е оригиналне поклопце за тегле помоћу којих се х е р м е т и ч к и врши затварање и осигурава трајност зимнице. М н о г е домаћице са успехом употребљавају методе замрзавањем помоћу хладњ а к а који имају ш и р о к у примену у с в а к о м домаћинству. Х л а д н а ц и се користе у г л а в н о м за з а м р з а в а њ е р а з н о г поврћа: г р а ш к а , кукуруза, бораније, итд. Д о к је ова метода доста заступљена и свима добро позната јер не захтева ништа посебно већ само чисте кесе за замрзавање, метода "стерилизације" (пастеризације), о којој ћ е м о н е ш т о р е ћ и , м а њ е је з а с т у п љ е н а . О б и ч н о к а д а се чује о в а к в а реч, м и с л и с е д а ј е т о н е ш т о т е ш к о и м н о г и ч а к и н е ж е л е д а чују н е ш т о в и ш е о т о м е . Међутим, истина је сасвим другачија, и када већједном примените конзервирање на овакав начин, видећет да је врло л а к о и једноставно. Т е г л е или ф л а ш е , добро затворене, са воћем, воћним соковима или поврћем, поређају се у ш е р п у на чијем дну је п о с т а в љ е н слој п е ш и р а . Т е г л е у м о т а т и п е ш к и р има или к р п а м а т а к о да не би д о ш л о до пуцања. Н а л и т и хладну воду т а к о да прелази п р е к о т е г л е за пар центиметара. С т а в и т и шерпу на ватру и довести воду до струј а њ а . О д м о м е н т а к љ у ч а њ а , о д р ж а в а т и ј е 15-30 минута. К а д а ј е п р о ц е с з а в р ш е н , оставити да се потпуно охлади вода, па тек онда вадити тегле или ф л а ш е . Обрисати их и п о р е ђ а т и у п о д р у м у . Плодове за зиму м о ж е м о оставити и сушењем. О б и ч н о се суше разне врсте воћа, али и неко поврће. Воће добро опрати, исећи на ж е љ е н и облик (обично се сече на к р и ш к е ) , и суши или у топлој рерни на 50 степени Целзијусових или на сунцу. А к о с у ш и м о у р е р н и п о р е ђ а т и на п л е х о в е , а а к о на сунцу п о р е ђ а т и на чист папир. Понекад је неопходно воће прекрити чистом газом или танким платном. Воће је готово т е к када се с м е ж у р а и осуши. Тада га т р е б а чувати у папирним кесама или стакленим теглама на хладном месту. У припремању здраве зимнице потребно је да к а ж е м о да се морате одрећи не само досадашњег начина конзервисања него и многих производа као што су слатко од воћа, која имају велику к о л и ч и н у ш е ћ е р а , р а з н и х т у р ш и ј а са с и р ћ е т о м (кисели краставци, кисела паприка, љуте папричице-фефероне, кисели карфиол) и многих других ствари припремљених са јабуковим или алкохолним сирћетом, са много ш е ћ е р а или соли, и л и са пуно уља. Овај начин, који ми нудимо, л и ш е н је многих н е п о т р е б н и х састојака, а у исто време и ш т е т н и х за н а ш е з д р а в љ е . М н о г о је једноставнији, а испуниће нас р а д о ш ћ у у поериоду када је све п о к р и в е н о снегом и к а д а се само м о ж е м о сећати лета и јесени и плодова које они доносе. В а ш и столови могу бити пуни најрановрснијом храном и у току зиме и п о ч е т к о м пролећа, али је неопходно добро се организовати и и з в р ш и т и припрему онда кад је то потребно. З д р а в љ е је наше највеће богатство. Чувајмо га зато!

СЛАТКА

ЗИМНИЦА

ВОЋНИ

СОКОВИ

ЏЕМОВИ Џемове

од

ОД

воћа

ВОЋА

ћете

правити

без

додатка шећера, тако ш т о ћете самлети воће шш само насецкати или оставити

смо

ограничени

цело у зависности од воћа. Један начин

избором воћа, добро је

припремати

је кувањем у ш е р п и до ж е љ е н е гусгине,

се

од

а д р у г и је п е ч е њ е у р е р н и .

За

зиму,

још

када

од

пролећа

и

почетка

првог воћа, па завршити са соковима

у

јесен

када

ћемо

последњи

Печене

ставити од грожђа. Принцип је исти

шљиве

за свако воће. Најпре

се

одабере

и зрело воће воће

је

потребно

извадити Воће

свеже, здраво

и добро

неком

неком петељке.

на

машини

или

соковнику па добијеној течности не додавати

шећера.

одлучити

за

остављања

воћних

да

се

течност

флаше други

и

да

се

добро

опране

флаше

и

који

вам

малине,

сокова.

Први је

начин

у

парадајза,

налије

чисте Сами

а у

стаклене

О п р а н е ш љ и в е исећи на пола, извадити

коштице,

плех.

Пећи

па

на

воће

200

поређати

степени

у

целзи-

јусових. Када су печене сипати џем у загрејане тегле и одмах затворити теглу

поклопцем.

(Тегле

се

поре-

ђају у р е р н у и на 100 с т е п е н и з а г р е вају

око

1

сат).

Затворене

тегле

поређати у топлу рерну или ћебе и оставити док се потпуно не охладе. Овако

можемо

добити

џем

од

кајсија, м а л и н а , купина, јагоде...

одаберите

одговара.

припремати купине,

пластичне

хладњаку,

течност

загреје.

можете

начина

у

и

се

2

налије

замрзне

је

Можете

следећа

2 кг ш љ и в а

Неко

исецкати,

коштице,

самлети

опере.

Сокове

од

јагоде,

брескве,

кајсисје,

СЛАНА

ЗИМНИЦА

грожђа...

Грашак у тегли ВОЋНИ Одабрати воће.

КОМПОТИ

свеже. чисто и

Шљиве,

брескве

и

1

кг г р а ш к а

1

кашичица морске соли

здраво

Очишћени

кајсије

тегли (биће потребне 2 тегле од 750

грашак

исећи на пола и повадити к о ш т и ц е .

гр

Јабуке,

сваку теглу по

дуње,

крушке

исећи

на

за

1

кг

грашка),

кришке. Т р е ш њ е и вишње оставити

соли.

Налити

целе са коштицама, само одстрани-

пређе

преко

ти дршке.

поклопцем.

и

залијте

Поређајте хладном

у чисте тегле водом,

Затво-

поређати

1

па

додати

у на

кашичицу морске

хладну грашка,

Загревати

воду тако па у

да

затворити лонцу

са

водом око 30 минута. На

рите поклопцем и загрејте у шерпи

овај

боранију,

начин као

можемо и

оставити

са водом ако је раније описано.

и

мешано

Компоте можете правити од: крушке, јабуке, вишње, трешње, кајсије...

(шаргарепа, целер, грашак, борани-

поврће

ја) и касније к о р и с т и т и за ђувеч или вариво од поврћа.

Кисели

кроставци

издубити

у

пределу

ставити со. Количина

краставаца

коју ж е л и м о

киселити со 1

л в о д е д о д а т и 40

соли)

па

изашла

чистом

водом.

Нека

стоје

у

води 12 сати. П о т о м их извадити из воде и обрисати к р п о м да буду потсуви.

Поређати

повремено

између

исечен

танке

на

поређамо

до

сољу.

Сипати

тегле

да

тегле,

прокуваном полагано

тегла

Ставити

не

поклопац

Када налити

водом

воду

до

врха

главице.

(од

прућа,

притиснути

добро

који

опран

водом.

Може

се

ставити

корена

рена

или

цвекле

за

6

купус

недеља

који

неку

пластике...)

каменом

претходно

Већ

Одозго

главица

ће

врелом неколико у

посуду.

имаћемо нам

и је

кисео

обезбедити

здравље у току зимских дана.

и

на средину би

и

а

рен

штапиће.

врха

краставчиће

их у т е г л и , стављати

из

преко

решетку

пуно

налити

со

ставити

Краставце опрати добро па их налити

ту

сипајући је на рубу бурета да не би

вода (на сваких гр

и

2 кашике).

Р е ђ а т и г л а в и ц е у суду у к о м е ће се

рен морска

корена

(отприлике

Ајвар

пуцала.

оставити

у

подруму.

Одаберите здраве и зреле

паприке.

о п р а т и их и с п е ћ и . О љ у ш т и т и их и

КИСЕЛИ Купус Потребно

је:

одстранити

КУПУС

паприке

рибанац купус,

морска

со,

(рен) купус,

очистити

и

нарен-

дати и л и с и т н о исецкати. У сусду у коме

ће

се

конзервирати

за

зиму

у

стално

мешајући.

бољи

и

здравији

мање

кључао

ништа лука

шта

сам

пусти

обично.

већ

само

мало

У к у п у с се

више

него

може додати

који

није

је

је

који је

превише у

сирћета,

ајвар

шећера,

каквих

и

да

ајвар

зачина.

употребе

потреби

притом

Сигурно

додавати

било

соли,

кувати

онај

и

Самлети

мало

додавајте

према

укусу

већ

желите.

Други начин остављања

своју т е ч н о с т . Н и ј е п о т р е б н о м н о г о солити

и

уља,

или

према

да

од

Приликом

но

купус

шерпу

Немојте

ређати ред купуса, ред соли и сталпритискати

семе.

додати

ставити

густ. Опрати

им

па

следећи:

и

ољушти

рен тако да рибанац добије посебан

дужини.

мирис и укус.

шерпу

и

и

паприка исцепа

се

паприке испече,

рукама

П о с о л и т и је, па ставити загрејати

до

кључања.

по у За

то време загрејати тегле у рерни па

Читаве

Главице

купуса

врућу паприку сипати у вруће тегле и

П о т р е б н о је: главице купуса, морс-

главице

здраве, купуса.

тврде Сваку

и

у

охладе.

ка со и в о д а ( м о ж е и ц в е к л а ) Одабрати

затворити

тегле

средње главицу

ћебе

поклопцем. и

држати

док

Увити се

не

Кечаи

1

кг п а п р и к а

морска - парадајз, м о р с к а со, б о с и љ а к (или

со

мало босиљка или оригана

оригано) Све Одабрати Опрати

зрео

га

и

па

здрав

исећи

на

парадајз. комаде

и

опрати,

ситно

па

насецкати.

самлети.

зачинско

Додати

биље.

у

и

суве

самлети на машини. Масу ставити у

флаше,

шерпу,

р а ч е м и к у в а т и у ш е р п и са в о д о м 20

посолити

жељене

густине

и

кувати

повремено

до

меша-

јући да не загори. На крају, м о ж е т е додати

босиљка

сипати

у

или

оригана

вруће тегле,

Касније користити прелив

шпагете,

макароне,

да

ври.

Флаше

затва-

вадити

тек

када се све добро охлади.

и

као

или

минута

затворити

затворити и

умотати у ћебе. сос

добро

Затим соли

Налити

за

Џем од јабука -

"маслац"

пице,

шницле,

као

Нарендајте посуду.

намаз...

јабуке

Када

и

ставите

прокува

их

у

смањите

ватру и на т а к о лаганој ватри кува-

Сушени (или Патлиџане плошке, сушите

нарежите

нанижите на

јте

плави парадајз паприке)

јаком

на

на

сунцу.

Када

сата

лопцем

танке

конопчић

3-4

Ставите

и се

води.

у

мешајући теглу,

и

повремено.

затворите

пастеризујте

Након

отварања

у

покврућој

(употребе)

теглу д р ж и т е у ф р и ж и д е р у . На исти начин

можете

направити

џем

од

осуше, ставите у платнене врећице

ш љ и в а , које се очисте, п р е п о л о в е и

и

кувају на лаганој

чувајте

на

сувом

месту.

Тако

с у ш и т е и паприку коју о ч и с т и т е к а о за пуњење.

Рецепт 2 кг п а р а д а ј з а

за

парадајз

Надамо

се

да

ватри. ће

вам

се

оваква

зимница допасти и да ћете

усвојити

неке

као

методе

тавни зимнице.

део

и у

принципе

припреми

сасваше

ПОГОВОР

И з у ч а в а њ е исхране је једна од најстаријих наука и представља основну потребу људи. Исхранаје б и о л о ш к а функција јер човек без одговарајуће здраве хране не би м о г а о да се о д р ж а в а у животу. Х р а н а је п о т р е б н а за раст и развој о р г а н и з м а као и за одржаваје постојећег ткива. Б е з одговарајуће хране организам губи снагу и т е л е с н у масу а о н е м о г у ћ е н је и и н т е л е к т у а л н и рад. У с а в р е м е н о м д р у ш т в у изучавање и примена правилне исхране добија на значају јер је све већи број оних који болују од х р о н и ч н и х н е з с а р а з н и х о б о љ е њ а чији у з р о к л е ж и у н е п р а в и л н о ј исхрани. Н о в и производи које свакодневно нуди п р е х р а м б е н а индустрија у г л а в н о м су сиромашни у природним витаминима и минералима а богати вештачким бојама, а д и т и в и м а и х е м и ј с к и м ј е д и њ е њ и м а који и м и т и р а ј у п р и р о д н у боју и у к у с н а м и р нице. У с в а к о д н е в н о ј исхрани к о р и с т и се у в е л и к о ј м е р и м е с о и м е с н е п р е р а ђ е в и н е као и конзервирано и прерађено поврће. В и ш е од једне т р е ћ и н е калорија у свакодневној исхрани потиче од ш е ћ е р а и масноћа. Следећих 20 процената потиче од хлеба и ж и т а р и ц а које су рафинисане. Т а к о у свакодневној исхрани в и ш е од половине калорија потиче од р а ф и н и с а н е и прерадјене хране. Најновија испитивања показују да су озбиљни здравствени п р о б л е м и к а о ш т о су гојазност, срчана о б о љ е њ а , ш е ћ е р н а болест у директној повезаности са исхраном. Неправилна исхрана ствара услове за развој ових обољења. И п о р е д свих савета и с а з н а њ а ч е с т о одбијамо да м е с о з а м е н и м о о б и љ е м разноврсних плодова које расте на н а ш е м поднебљу. У већини случајева и када се одлучимо да п р и м е н и м о здравији начин исхране претерујемо у к о л и ч и н и намирница које у н о с и м о а с а м и м т и м и к а л о р и ј а м а . Вегетаријански начин исхране није помодарство. То је о б л и к исхране који се поклапа са савременим научним принципима. У књизи која је пред нама веома с м и ш љ е н о и на основу најновијих стручних сазнања изнети су ставови за развијање корисних навика у исхрани али и у другим видовима свакодневног живота. Истакнут је значај к о р и ш ћ е њ а разноврсног поврћа, воћа, житарица, клица као и њихов позитивни утицај на о ч у в а њ е здравља и превенцију хроничних о б о љ е њ а . П о р е д веома интересантног и едукативног првог дела у другом се наслази више десетина рецепата за разноврсне специјалитете. Можда ће нам неке комбинације намирница док их читамо изгледати необично, али искуство самих аутора сведочи да су те комбинације здраве, веома укусне и врло п р и м а м љ и в о г изгледа. Потребно

нам

је

више

знања

о

рационалној

и

здравиј

исхрани

као

и

р а з м и ш љ а њ а о ономе ш т о једемо. Ту је извор нашег здравља и здравља потомства. Т о м е треба да послужи и ова књига. др

мед.

сц.

Зорица

нашег

Плавишћ

И а к о се код нас м а л о јавно говори и п и ш е о изванредном значају правилне исхране, све је в и ш е оних који се труде да в и ш е сазнају о њој и н а б а в е ш т о б о љ у храну коју с в а к о д н е в н о једу. К о л и к о н е з н а њ е о здравој храни ј о ш увек влада код нас, г о в о р и ч и њ е н и ц а да г о т о в о сви и стари и м л а д и једу бели хлеб. У продаји се н а л а з е и они са р а з л и ч и т и м и м е н и м а , али и са в е ш т о с а к р и в е н и м с а с т а в о м и т а к о п р о и з в о ћ а ч и о б м а њ у ј у к у п ц е . Х л е б који с е продаје к а о г р а х а м није т о , ј е р није направљен само од читавог зрна пшенице, к а к о је ј о ш пре више од сто година предлагао американац Силвестер Грахам по коме је и добио име. У исто време то је предлагао нашим људима Васа Пелагић кога смо заборавили. Жалосна је чињеница да добар хлеб од читавог зрна пшенице или других врста ж и т а код нас не м о ж е т е добити, а ј о ш је горе да је бели хлеб освојио и н а ш е село. Последњих година код нас се отварају ресторани са брзом храном са рецептима из иностранства. К о л и к о је таква храна добра најбоље показује да је и сами а м е р и к а н ц и н а з и в а ј у j u n k food ( у п р е в о д у х р а н а с м е ћ е ) . А л и свако ко се дуже времена погрешно храни постаће потхрањен и неминовно ће о с л а б и т и своје з д р а в љ с и д о п р и н е т и настанку р а з л и ч и т и х о б о љ е њ е а (срца и крвних судова, алергија, малокрвности, с л а б љ е њ у имунитета или неког другог). З а т о ова књига излази у право време. Она пружа обиље података о здравом начину исхране и к а к о да сами п р и п р е м а т е многа укусна и здрава јела. М н о г е п р о и з в о д е чије су р е ц е п т у р е дате у к њ и з и в и д е ћ е т е на с л и к а м а , а када их будете сами направили уверићете се да веома л е п о изгледају на трпези, да су врло укусни и ш т о је в е о м а в а ж н о и врло хранљиви. З а т о ову книгу т о п л о препоручујем свима који ж е л е да сами допринесу свом б о љ е м здрављу. И на крају једана савет: немојте правити нагле п р о м е н а в а ш е г начина исхране, јер вам то м о ж е в и ш е ш т е т и т и него користити. А к о сте се до сада п о г р е ш н о х р а н и л и , п о с т е п е н о н а в и к а в а ј т е свој о р г а н и з а м н а н о в , з д р а в и ј и н а ч и н и с х р а н е . С е п т е м б а р , 1997. Београд

Драгољуб

А.

Џољић,

др

сци.

ЛИТЕРАТУРА

Библија

Старога

и

Hoeoža

Завета,

превод:

Вук

К.

Стефановић

D i a m o n d H a r v e v a n d M a r i l y n , Fit for Life, W a r n e r B o o k s 1 9 8 5 . Ernest Rika Ellen

Giinter, Zarai, G.

„Lebendige Nahrung",

,Л/а

White,

medecine „The

Arrow

1986.

naturelle"

hfinistrv

ofhealing"

E l l e n G. W h i t e , „Counsels on diet and foods" Милица

Шибалић,

Пресна

Храна

В е г е т а р и ј а н с к а к у х и њ а , З а г р е б , 1984. Лусил

X.

Јадранка

Џоунс, Бобан,

8 корака ка здрављу Природни

рецепти

и

срећи

и

Ђуро

Даничић

САДРЖАЈ

Принципи здравог начина живота Употреба воде Сунчева светлост Д о б р о уравнотежена исхрана С в е ж ваздух Одмор

-> * 7

8 l u

Умереност Кретање и вежбање Поверење у Бога Који р е ж и м и начин исхране одговара човеку?

18

Месна исхрана М л е ч н и прои-ЈВОди

21 24

Bohe Поврћс Житарице Махунарке Орашасти плодови и семење Уља у људској исхрани Зачини Бели шећср Кухињска с о Комбиновање хране Конзумирање хране измећу оброка П р а в и л н а подела воћа и поврћа по Библији РЕЦЕПТИ Напици, коктели, шејкови, фрапеи и сокови Разне врсте млека, павлаке, маслаци, мајонези, сиреви, јогурти Намази и паштете Хлебови и пецива Питс, палачинкс и сендвичи Ј е л а (супе, ч о р б е , варива...) Шницле Сосови, умаци или преливи Салате Посластице Мусли Зимница Поговор Литература

2 7

3

6

43 51 56 58 6

ЈЈ 7 2

7

4

80 8

3

87 93 101 107 119 142 148 *™ 194 198 203 205