Radnicko Samoupravljanje

H a p o g M a BMBnMOTeKa

CP CpGM|e

inslilul drušlvenih nauka

radničko samoupravljanje razvoj i problemi

I9G3

i

n

s

f

i

t

u

f

o d e l j e n j e

d

r

u

š

t

z a

v

e

n

i

h

n

a

u

k

a

s o c i o l o g i j u

radničko samoupravljanje razvoj i problemi 1950 1960 rezulrati analize dokumenata

b e o g ra d

1 9

6

3

SADR2AJ TENDENCIJE I PROBLEMI U RAZVOJU RADNlCKOG UPRAVLJANJA - - - _ _ - _ _ _ _ _

SAMO_ _

Strana 11-119

Opšti pristup uistraživanju - — — — — — — — — — — — n Metodološki postupak u istraživanju — — — — — — — _ _ _ 14 Učestvovanje radnika u poslovima preduzeća do pojave samoupravljanja "27 Ispoljavanje osnovnih obeležja samoupravljanja — — — — — — 28—107 1. Samostalnost organa samoupravljanja — — — — — — — — — 31 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.

Funkcionisanje organa samoupravljanja — — — — — — Društveno-političke organizacije i organi samoupravljanja — Proizvodnja — — — — — — — — — — — — — — Realizacija proizvoda i poslovanje preduzeća _ _ — — — Upravljanje sredstvima na slobodnom raspolaganju — — — Menjanje odnosa pojedinaca prema radnoj zajednici — — — Odnosi medu Ijudima u zajednici proizvođača _ _ — _ _ Obrazovanje i vaspitanje proizvođača — — — — — — — Uslovi života: lični i društveni standard _ _ _ _ — _

— — — — — — — — —

43 64 70 77 79 85 92 08 104

Zaključak - - - _ - - - - - - - - - - - - - 108 Tendencies and problems in the development of workers' self-management

115

„BORBA" O RADNICKOM SAMOUPRAVLJANJU _____ 121 S T A JE P I S A N O U „ R A D U " O R A D N l C K O M S A M O U P R A V L J A N J J I RADNICKO SAMOUPRAVLJANJE U NAPISIMA „TRUDBENIKA" P R O B L E M I R A D . S A M O U P R A V L J A N J A U L I S T U ,,Đ. Đ A K O V I Ć " T E K S T O V I „ V A R T E K S O V O G V J E S N I K A " O R. S A M O U P R A V L J A N J U TENDENCIJE U R A D U RADNlCKIH SAVETA - - - - - - -

167 185 199 213 229

Prilog 1: Osnovni zakon o upravljanju prvrednim preduzećima — _ 251 Prilog 2: Uputstvo za sprovođenje izbora radničkih saveta Prilog 3: Uredba o osnivanju preduzeća i radnji — —

259 287

— —

— —

— — — — — — — — —

— —

— —

CONTENTS

Pagf

Tendencies and Problems in Development of Workers' Self-Management 11—119 General Approach in Investigation — — — — — — — — — — 11 Method of Investigation — — — — — — — — — — — — — — 14 Workers' Participation in Enterprises' Activities till the Emergence of Self-Managemer^ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 27 Manifestation of Basic Characteristics of Self-Management — — — 28—107 1. Independence of Self-Management Organs _______ 31 2. Functioning of Self-Management Organs _ _ _ _ _ — — — 3. Social-Political Organizations A n d Self-Management's Organs — — 4. Production _ — _ _ _ — _ _ _ _ _ _ — — — — 5. Realization of Products and Enterprises' Operation — — — — — 6. Management of M e a n s at Free Disposal — — — _ — _ _ _ 7. Change of Relationship of Individuals Towards W o r k i n g Community 8. Personal Relations in Producers' Community — — — — — — — 9. Producers' Education _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 10. L i v i n g Conditions: Individual and Social Standards — _ — — —

43 64 70 77 79 85 92 98 104

Conclusion _____ — — — — ___ — _ — __ 108 Summaries _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ „Borba" on Workers' Self-Management _ — — _ _ _ — _ _ What was written on Self-Management in „ R a d " _ _ _ _ _ _ _ Workers' Self-Management in Articles publiched in „Trudbenik" — Problems of Workers' Self-Management published in „Đ. Đ a k o v i ć " — Articles on Workers' Self-Management in „Varteksov Vjesnik" — — Tendencies in W o r k of Workers' Councils — — — — — — — —

— — _ —

115 121 167 185 199 213 229

Appendbc 1 Basic Law on Managing Economic Enterprises — _ — — 251 Appendix 2 Regulation for Carrying out Election of Workers' Council — Appendix 3 Regulation on Establishment of Enterprises and Shops — —

259 267

—

_ _ \ a d o _ i _ o_oj kzijizi predstauIjoj_ pok_šaj do se oguetli proces samoopraoljanjo _ priuredi _ i_terual_ od deset godžna. Polazeći od jedinstoe_og ciljo i predmeto istrožiooTijo soi priloženi rodoui nastoje do proces rodziičkog saT_o_pro_Ija_jo izlože _ rozwoj_ njegouih osiioumh karakteristika a koje s_ se _ praksi i shuatom'ima momfesto_aIe. Zako s_ se obeležja samoopravljom'o posmotrala kroz d o k u m e M t a koja s_ ik _a _eki Tiaćin, re!atiu_o objektirno, odražarala to mkako mje _mamilo toćnost fiksiromo dotih obeležja _ tendencijaTna njihouih ispoIja_am'a. Odabiram'e raz_o_T__ih dok_me_ato za a_aliz_ Cštampa, zapismci, čla_ci političkih ntkouodilaca^ imalo je za cilj da se, pre suega, što opsežmje ob_h_ote raamfesto_a_e karakteristike dotog procesa i, zatim, da se stepen saglasnosti ispo!ja_a_ja tih karakteristika C_ doki_T_e_tima i m'ihovim analizama) posmatra kao potorda objektiunog (a i aktuelnog^ mihouog postojam'a. To još _e z_ači da razlike _ itčestalosti ja_Ija__a pojedimh obeležja samo_pra_ Ijam'o (_ daljem tekst_; kategorija^, a koje će se wočiti kod nekik radooa, istouremeno _raam_jo objektiunost stuamog _jiko_og postojanjo, ueć s_ te rozlike nastojale, preteŽMO, itsled prirode samih anoliziramh dokwme_ata. Na__prot tome, poditdamost _ ifiterpretaciji i zaklj_ći_am_ med_ ueći_om radoua nastala je _sled _očauo_ja istih obeležja sa7_o_prai;Ija_ja a _ rozličitim dok_me_timo. [/prauo zbog toga što je samo_prauIja_je integralm proces socijalističkog dr__t_enog razuitka ('ono odrožaua toj razuoj i postaje megou ima_e_tm deo^, _es_mm'i_o je da se mje moglo očekiuati da će se proces samo_pra_Ijam'o moći kompleks_o da objasm _ svojoj zakomtosti i pojavnosti somo _o o_aj %ači_ istražiuačkog prist_pa. To, pre suega, mje m mogao da b_de cilj o_og istra_i_om'a. fstraživo_ki prilozi _ o_oj k_jizi opraudali s_ suojit s_rh_ itkoliko s_ _speli da itoče, fiksirajit i objas_e rele_a_t_e karakteristike saT_o_pra_I_am'a kao dr_štue_og

procesa

Tendencije i p r o b l e m i u razvoju radničkog samoupravljanja rezultati analize dokumenata 1950—1959.

OPŠTI PRISTUP U ISTRA2IVANJU Pretpostavka da je deset godina postojanja radničkog samoupravljanja dovoljan period da se o njemu, u praksi i teoriji, iskristališu osnovne koncepcije i tendencije postala je povod ovom istraživanju.1) Polazeći od te pretpostavae, istraživanje se, uglavnom, ograničilo na: a) utvrdivanje onih manifestovanih karakteristika radničkog samoupravljanja koje su se u dokumentima javile, njihovo fiksiranje u određenom vremenu, stepenu i uslovima našeg društvenog razvoja; b) eksplikaciju načina reflektovanja (i shvatanja) radničkog samoupravljanja u javnom mnjenju (i individualnom mišljenju) a kroz analizu štampe i pojedinačnih saopštenja; c) uočavanje tendencija u objektivnom razvoju i u shvatanju radničkog samoupravljanja kao i stepena njihovog manifestovanja u datom vremenskom intervalu. Proces samoupravljanja, kao i svi društveni procesi koji su u vezi s njim nastajali, pretežno se ovde posmatra na nivou preduzeća, jer se tu samoupravljanje najdinamičnije odvijalo, a tek zatim su se uočavale forme njegovog institucionalnog uobličavanja kao razrađenog sistema koji se usaglašavao i uklapao u celokupnu institucionalnu strukturu našeg društva. U priloženim tekstovima naći će se materijala za oba pristupa ali je ipak akcenat na samoupravIjanju kao specifičnom društvenom procesu pošto se tek na tom nivou može da očekuje varijabilitet neophodan za induktivno za-

U Odeljenju za sociologiju Instituta društvenih nauka u Beogradu pristupilo se 1959. i 1960. godine izradi projekta za retrospektivno istraživanje radničkog samoupravljanja. Izradom projekta i metodološkom obukom analitičara rukovodio je do 1961. godine dr Budi Supek. Kasnije je taj projekat korigovan usled izmene uslova za njegovo izvođenje. U svim fazama istraživanja učestvovali su autori priloženih radova: saradnici Instituta za društveno upravljanje u Zagrebu: Stevo Matić, Ivan Perić i Mirjana Poček, kao i saradnici Instituta društvenih nauka u Beogradu: Lazo Nikodimovski, Đuro Sušnjić i Zivan Tanić. U izvesnim etapama istraživanja, takođe su učestvovali Anđelka Dodić, Janez Jerovšek, Vesna Kolarić, Jakim Sinadinovski i Stipe Tonković. Autor se posebno zahvaljuje recezentima ovog rada dr. Vladimiru Raškoviću, Ašeru Deleonu i Radomiru Petkoviću.

%2 - P R O B L E M I

U

RAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

ključivanje, dok su se forme njegovog političkog i institucionalnog manifestovanja manje menjale pa, iz prethodnog razloga, nisu bile u centru istraživanja. Osnovne koncepcije, (samo) za ovu formu istraživanja i za interpretaciju njegovih rezultata, bile su: a) radničko samoupravljanje se javlja i kao specifičan i kao integralni društveni proces socijahstičkog razvitka. Ono nastaje i afirmiše se, pre svega, u proizvodnji materijalnih dobara kao poseban oblik organizacije odnosa u njoj i nje same, kao oblik asocijacije proizvođača po mestu proizvođenja. lako je samoupravljanje, pored ostalog, politički i normativno usmeravan društveni proces, on u praksi pokazuje širinu varijabiliteta obeležja manifestovanja.') S druge strane, samoupravljanje, kao društveni proces, pokazuje svoju otvorenost i eKspanzivnost na sve oblike udruživanja Ijudi po mestu rada i mestu življenja te je postepeno postajao način njihove organizacije i učestvovanja u radu tih zajednica; b) samoupravljanje proizvođača se odvija preko samoupravnih tela i organa, te se ono ispoljava i kao izvesna forma društvene institucije koja je u desetogodišnjem periodu imala svoja tri stupnja^) razvoja: institucionalno konstituisanje (uobličavanje), realizovanje institucionalnih atributa i, najzad, institucionalno ponašanje (odnosi sa drugim društvenim institucijama); c) samoupravljanje se (i kao proces i kao institucija) razvija i uobličava snagom svoje unutarnje objektivne nužnosti (koja je evidentna na današnjem stepenu razvoja društvene podele rada), ali je dinamika tog razvoja uslovljena intenzitetom i oblicima spoljne stimulacije (ekonomski, pravni, politički, društveni, subjektivno-svesni i drugi faktori pospešivanja razvitka); d) razvoj samoupravljanja je proces neprekidnog prevazilaženja protivurečnosti između njegove institucionalne forme i dinamičke suštine, između materijalnih i društveno-političkih okvira stimulacije, s jedne strane, i stepena društvene svesti proizvođača, s druge strane. e) tendencije ka sve široj demokratizaciji samoupravljanja u privredi imaju svoje impulse u neposrednoj samoupravljačkoj praksi i najjače su izražene u osnovnim privrednim delatnostima, a odnose se ne samo na forme i sadržaj rada već *) Obeležja manifestovanja u analizi su operacionalno iskazani kao k a postojećih samoupravnih tela nego i na projiciranje daljih tegorije ili grupe istovrsnih kategorija manifestnog sadržaja.

*) O v a podela je uslovno uopštavanje a dati stupnjevi su opažajni kako u intenzitetu posmatranih kategorija tako i u njihovim imanentnim sadržajima. T o je i indiciralo da se i neke posebne tendencije evolutivno posmatraju kroz ova tri razvojna stupnja jer je to bila jedna od mogućnosti da se, donekle, odredi vreme, jačina i uslovi javljanja tih tendencija a u razvitku i realizovanju samoupravljanja i u njegovom institucionalnom obliku, o n a k o kako se to u analiziranim dokumentima moglo da odrazi.

OPSTI

PRISTUP

U

ISTRAZIVA.NJU

-

oblika neposrednijeg samoupravljanja (pogonski radničM saveti, ekonomske jedinice, pogonski i odeljenski odbori, komisije i slično). Ove tendencije su ne samo proizvod funkcionalnog usaglašavanja oblika upravljanja sa zahtevima dalje podele rada u proizvodnji već su istovremeno i rezultat opšteg procesa demokratizacije čitavog društvenog života kod nas. Nesumnjivo da je potvrđivanje svake od navedenih pretpostavki nemoguće izvesti u dovoljno eksplikativnom vidu kroz analizu samo jedne vrste izabranih dokumenata, kao ni kroz same kvantitativno date rezultate. Ali se zato one nameću kada se pristupi sintetičkoj kvalitativno-kvantitativnoj analizi svih dokumenata. U ovome radu se i pošlo od pomenutih pretpostavki i težilo se da svaka bude proverena u određenom tekstu. Okuiri posmatrcmja i mter- U svim priloženim tekstovima napretiramja rodmčkog samo- stojalo se da se radniČKo samoupravljawpraulja%ja nje posmatra kao jedna od socioloških kategorija. Takav pristup je bio funkcionalan utoliko pre što se samoupravljanje u mnogim drugim istraživanjima već izučava sa stanovišta ekonomike, prava, politikologije, etike, organizacije rada i slično. Posmatrati samoupravljanje kao novu sociološku kategoriju nalazi svoje opravdanje*) jer se ono ispoljava ne samo kao određen društveni proces reverzibilan prema ostalim društvenim procesima već utiče na ponašanje Ijudi u društvu, na njihov položaj i odnose u društvu i među sobom, izaziva promene u načinu shvatanja i u svesti Ijudi, stvara niz novih vrednosti (ekonomskih, društvenih, etičkih), menja psihologiju Ijudi. Zato su se ovde u tretiranju samoupravljanja ostale mogućnosti jegovog ispoljavanja apstrahovale i prepustile drugim naučnim isciplinama da ih u svojim okvirima proučavaju.^) Napomena da je radničko samoupravljanje tretirano kao sociološka kategorija istovremeno pretpostavlja i nastojanje da se ono, pored ostalog, posmatra i kao sve integralniji politički oblik razvijanja i manifestovanja društvenih odnosa i organizacije društvenog života. Pre svega, radnička klasa je u samoupravljanju proizvođača ostvarila jedan od svojih političkih i klasnih ciljeva, svoje pravo da upravlja sredstvima za proizvodnju i nacionalnim bogatstvom, a zatim, da to isto pravo omogući i trudbenicima u drugim radnim organizacijama, tako da pravo na samoupravljanje postaje sve više

U poslednje vreme javljaju se kod nas zahtevi za konstituisanje sociologije samoupravljanja. Inicijative su interesantne i treba ih očekivati u većem broju. *) T o ne znači da ne postoji potreba kompleksnog (međudisciplinarnog) izučavanja radničkog samoupravljanja, već se, naprotiv, i pledira u tom pravcu. U ovom istraživanju to nije bilo postavljeno kao cilj i to više iz organizaciono-tehničkih razloga nego iz teoretsko-konceptualnih. Zato ovo istraživanje ima svojih ograničenja (i granica) kako u širini zahvata tako i u zaključcima, a što je i prirodno za svako empirijsko istraživanje baš zato što ni instrumenti za prikupljanje činjenica, a ni izvori činjenica, u takvim istraživanjima ne m o g u biti uvek mnogostrani.

14

-

PROBLEMI

U

RAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

jedno od osnovnih demokratskih i političkih prava Ijudi. Drugo, radničko samoupravljanje nije samo jedan od načina usmeravanja proizvodnih procesa, ne zaustavlja se isključivo na nadležnostima samoupravnih organa, već je ono način integracije organizovanih aktivnosti svih društvenih i političkih snaga i institucijai), obuhvata i usmerava procese i forme društvenog života u radnim koleKtivima, organizuje Ijudske napore i stremljenja ka stvaranju humanijih odnosa i zadovoljavanju društvenih (pojedinačnih i opštih) potreba. U tom smislu je samoupravljanje i oblik organizacije društvenog života i društvene akcije. U interpretaciji rezultata istraživanja radničko se samoupravIjanje delimično tretiralo i u kategorijama soicologije rada i industrijske sociologije. Osnova za takav pristup nalazi se, prvo, u tome što se samoupravljanje proizvođača ostvaruje na principu udruženog rada i u procesu rada, uobličava se prema osobenostima sve razvijenije društvene podele rada i modifikuje same procese rada, unosi u njih nove kriterije procenjivanja i stvara nove odnose proizvođača prema radu, sredstvima i proizvodima rada. I drugo, radničko samoupravljanje se najpotpunije ispoljava u industrijskim uslovima proizvodnje i to ne samo kao oblik upravljanja industrijskom organizacijom (u širem smislu reči) već, pored ostalog, i kao način usaglašavanja organizacije procesa industrijske proizvodnje Ijudskoj društvenoj prirodi. U taKVom konceptu radničko samoupravljanje, pored ostalih obeležja, više nije samo jedna od kategorija industrijske sociologije već njen pretežan sadržaj, ali i nova potreba da se predmet ove sooiologije na drugi način definiše. Shodno tome, u analizi izvesnih pojavnih procesa samoupravljanja i njegovih atributivnih karakteristika zadržalo se na pojmovima industrijske sociologije i sooiologije rada. Ali, i ovom prilikom treba reći da vremenom postaje sve teže posmatrati radničko samoupravljanje samo u oblasti jedne naučne discipline (a da se ne izloži jednostranosti) pošto ono prerasta u integralni društveni fenomen i proces. METODOLOŠKI POSTUPAK U ISTRA2IVANJU I ANALIZI REZULTATA* Rozlozi opredeljiraMJa za Metod analize sadržaja postigao je metod afialize sadržaja u novije vreme teorijsku i praktičnu verifikaciju u mnogim oblastima istraživanja. Pošto je u ovom istraživanju trebalo, u jednom tolerantnom vremenskom razdoblju, da se uoče neke posebne tendencije u ma') Za razliku od nekih oblika učešća radnika u upravljanju proizvodnjom u pojedinim zemljama, radničko samoupravljanje u Jugoslaviji se javilo i kao politički oblik organizovanja radničke klase. Iz sistema samoupravljanja izrasta naša politička struktura, pa mnogi raniji organi političke borbe r a d ničke klase (na primer, sindikat) sada postaju sastavni deo sistema samoupravljanja pa i ako zadržavaju svoja specifična institucionalna obeležja, ona ih realizuju u sistemu samoupravljanja. Organizovani oblici političke aktivnosti se usmeravaju ka samoupravljanju i u njemu se ostvaruju i vrednuju. *) Tekst pođ o v i m poglavljem mogao bi da se stavi kao aneks ovom radu. M e đ u t i m , pošto je primena metode analize sadržaja u našim istraživanjima novijeg datuma možda je svrsishodno da taj tekst ostane na ovom mestu.

METODOLOSKI

POSTUPAK

U ISTRAZIVANJU -

%g

nifestovanju radničkog samoupravljanja, nije bilo teško opredeliti se za primenu ovog metoda. Neizvesnost se jedino sastojala u tome što se u proučavanju sličnih društvenih pojava ova metoda vrlo retko primenjivala a u našoj istraživačkoj praksi, možda, tek prvi put.i) Analiza sadržaja se Kao metodološki postupak najčešće primenjivala u ocenjivanju sadržaja masovnih komunikacija i drugih vrsta saopštenja, te u oceni namera (politike, stremljenja i sl.) komunikatora i uticaja saopštenja u izazivanju reakcija njegovih konzumenata (auditorija), dok se vrlo retko primenjivala u posmatranju sadržaja saopštenja a u odnosu na predmet saopštavanja. Razlozi našeg opredeljivanja za ovaj metod bili su: a) Analiza sadržaja dokumenata saopštenja (sredstva masovnih komunikacija, zapisnici, članci i rasprave) pretpostavlja relativno veću sigumost od mnogih drugih istraživačkih instrumenata, pogotovu kod retrospektivnih istraživanja, jer uočava činjenice i pojave koje su dokumenti saopštenja konstatovali (ili na nekom stepenu pouzdanosti odrazili) u vremenu njihovog neposrednog dešavanja. FiKsiranje događaja i pojava u približnom vremenu njihovog dešavanja daje mogućnost da se u nekom intervalu njihovi intenziteti sukcesivnog javIjanja^) iskažu i kao središne tendencije odnosnog manifestovanja (npr. preko trenda). Desetogodišnji period postojanja radničkog samoupravljanja ocenjen je kao relativno dovoljan^) da se mogu uočiti neke tendencije njegovog razvoja. Štaviše, dinamika procesa samoupravljanja (sinhronizovana sa dinamikom našeg opštedruštvenog razvoja) dozvoljava da se neke strane njegovog manifestovanja vide i u kraćim intervalima (npr. u raspodeli i preraspodeli prihoda). b) Metod kvantitativne analize sadržaja primenjivao se pretežno na analizu saopštenja u sredstvima masovnih komunikacija (štampa), a delimično na analizu drugih saopštenja (zapisnici, članci i rasprave). U štampi se analizirala samo predmetnost sadržaja i njegov smisao interpretacije a ne i drugi elementi koji bi isto tako mogli da se analiziraju. Pri opredeljivanju za analizu štampe polazilo se od njenih osnovnih funkcija*): (1) da ona teži da što objektivnije odrazi ,

'i-.-,

ii |

|

*) Zato je bilo potrebno da se istraživački tim kroz dva kraća seminara upozna sa teorijskim osnovama metoda i obuči u tehnici njegove primene. To je još uvek pretpostavljalo češća grupna konsultovanja i korekcije, kako u predispitivanju tako i tokom samog istraživanja, a da bi se Sto više proverila validnost samog postupka i rezultata. *) Učestalost javljanja odnosnog sadržaja (odražavanja činjenica, pojava) ne znači uvek i isti intenzitet manifestovanja same pojave. Korekcije se delimično izvode preko kvalitativne kodifikacije pri čemu je kvalifikacija intenziteta još uvek arbitralan postupak (pa i približno tačan, pouzdan). Z a k l j u čivanje o vremenu manifestovanja nekih tendencija je samo približno a usled same funkcionalne prirode nekih vrsti saopštenja (štampa). ') M o ž d a bi interval od 11 ili 12 godina bio povoljniji jer se u 1960. i 1961. godini snažnije manifestuju tendencije decentralizacije i proširenja d r u štvene kontrole u preduzećima, premda su ove težnje upadljive i u 1959. godini. *) O ovome opširnije piše profesor varšavskog univerziteta M . K a f e l i drugi u časopisu „L'enseignement du journalisme", N : 5/1960.

%g

- PROBLEMI

U

RAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

društvene pojave i događaje, (2) da sve tačnije reflektuje javno mnjenje i (3) da formira i utiče na stvaranje javnog mnjenja. Štampa danas sve manje sadržava obeležja publicistikei) a sve više postaje objektivni informator pa se moglo očekivati da će pružiti relativno pouzdane činjenice za pračenje tendencija u razvoju radničkog samoupravljanja. S druge strane, pošto novine odražavaju i javno mnjenje one daju elemente da se uoči kako se fenomen samoupravIjanja odražavao u javnom mnjenju i u čemu je javno mnjenje moglo da utiče na dalji razvoj samoupravljanja. c) Analiza sadržaja implicira širinu primene što znači da se mogu razne vrste saopštenja podvrgnuti jednoobraznom postupku analize i da se obezbede uporedivi rezultati. Ova svojstva metode bila su pogodna jer se želelo da se objasni reflektovanje samoupravljanja ne samo na raznim nivoima štampe već i u faktografskim dokumentima (zapisnici) i u procenama politiČKih rukovodilaca (članci i rasprave) i institucija (kongresne i plenumske rezolucije). Raznovrsnost saopštenja, sama po sebi, dozvoljavaju da se odrede i standardi za procenu pojedinačnih sadržaja saopštenja. d) Metoda omogućava tzv. višedimenzionalnu primenu, tj. istraživanje ne mora da se zadržava samo na analizi onog šta je rečeno, već i kako je to rečeno, kome je i sa kakvom namerom saopštenje upućeno, a što znači da se manifestni sadržaj, u okviru njegovog značenja može na više načina kvalifikovati, a bez obaveze da svi oblici analize budu istovremeno primenjeni. e) Kao i mnogi drugi instrumenti naučnog saznavanja stvarnosti, a korektno primenjeni, i ovaj obezbeđuje dobijanje objektivnih, tačnih i valjanih rezultata. Za razliku od nekih instrumenata, metod analize sadržaja dozvoljava da^se vaIjanost (i druge osobine rezultata) proveravaju i konstatuju već tokom samog postupka analize. S druge strane, rezultati ove analize ne mogu biti potpuno pogrešni već je svaki rezultat upotrebiv na višem ili manjem stepenu zaključivanja. Zatim, metod se da vrlo jednostavno prilagoditi samom sadržaju saopštenja i mogućnostima njegove interpretacije. Primena metoda n istra- Osnovni dokumenti analize bile su žiuanjii samonparuIjaMja^) novine*), jer se pretpostavlja da su u njima mogle da nađu odraza sva manifestovana obeležja radničkog samoupravljanja. Da bi sigurnost po-

*) Ovde treba napraviti razliku između publicistike i žurnalistike. 2urnalistika se orijentiše na objektivno i svestrano informisanje, dok se publicistika usmerava pretežno na smišljeni uticaj na javno mnjenje, na subjektivističku interpretaciju društvenih zbivanja. U svakoj žurnalistici ima primese publicistike i obratno, ali se one sve više diferenciraju, premda do prvog svetskog rata i žurnalistika je bila uglavnom publicistička. *) O primeni ove metode na isti predmet istraživanja autor je opšimije dao u članku , j e d a n v i d istraživanja radničkog samoupravljanja metodom analize sadržaja^ Sociologija, br. 1, 1961. god. *) Pored dnevnih i periodičnih listova podaci su se dobili još iz analize zapisnika sa sednica radničkih saveta (posmatrane su samo odluke) i članaka

METODOLOSKI

POSTUPAK

U ISTRAZrVANJU

-

javljivanja i obuhvatanja manifestnih atributa samoupravljanja bila veća analizirano je pet listova*) u desetogodišnjem i dva u petogodišnjem intervalu izlaženja. Ovaj broj izvora podataka trebalo je da zadovolji i statističke uslove za njihovu obradu a ukoliko se pokaže da međusobne razlike nisu takve da onemoguće uniformnu obradu. Jedna od osnovnih pretpostavki da se sa istim postupkom analizira više različitih listova jeste očekivana verovatnoća da nema bitnih razlika između pojedinih listova u načinu i u tematskoj strukturi tretiranja problema. Ta se pretpostavka i potvrdila (mada ne apsolutno) jer su pojedinačna otstupanja oko središne tendencije po našem mišljenju tolerantna.*) Razlike u rangu tretiranja nekih problema među pojedinim listovima nisu vellae ali su tek značajne kada se zastupljenost tih problema u listovima uporedi sa njihovim rangom intenziteta u zapisnicima i člancima rukovodilaca (tabela 1).

arteksov iesnik

uro aković apisnici

^

Q 5

>>

m QN

5

8,5

6

4,5

5

7

4

1

1

4

1

1

2

5 2 10 1 8 9 6 3

2 3 9 4 8 7 6 10

2 3 10 1 9 7 5 8

10 2 8,5 3 8,5 4,5 6 7

8 2 10 3 9 6 7 4

10 1 3 6 9 4 8 5



m

3

1

5

7

2

1

6 4 9 5 3 9 7 9

2 3 10 4 9 8 6 7

las rada

elavska lotnost

Samostalnost organa radn. samoupravljanja 8 Funkcionisanje 1 radn. samoupravljanja Društ. organizacija 4 i samoupravljanje 2 Proizvodnja 10 Realizacija proizvoda 3 Raspolaganje sredstvima 9 Odnosi u radnoj zajednici 6 Pojedinac i radna zajednica 5 Obrazovanje proizvođača 7 Uslovi života

rudbenik

P

orba

Kategorije

kupno

Tabela 1.

2 3 8,5 6 8,5 5 4 8,5

Međutim, i kod listova je nekim problemima pridavana različita pažnja (npr. raspodela sredstava, odnos pojedinaca prema zajednici proizvodača, odnos društveno-političkih organizacija i organa samoupravlajnja, uslovi života proizvođača), a nekim približno ista (približan rang intenziteta). (govora) onih političkih rukovodilaca za koje se pretpostavljalo da su imali najveći uticaj na razvijanje radničkog samoupravljanja i o njemu s u često pisali (govorili). Analizirani s u o ovom problemu s v i radovi J. B. Tita. E. K a r delja, B. Kidriča, Đ . Salaja, S. Vukmanovića, M . Todorovića, M . Popovića i drugih. i) Pojedinačni rezultati analize za svaki list s u dati u ostalim tekstovima ove knjige. Jedino nisu tekstualno eksplicirani rezultati iz analize Delavske enotnosti, a l i s u isti uključeni u s u m a r n u obradu podataka. *) Pošto je u ovoj analizi bilo bitno posmatrati strukturiranje intenziteta tretiranja pojedinih kategorija to s u se i pojedinačne razlike od središne tendencije posmatrale preko koeficijenata korelacije ranga. Ovaj koeficijenat se kreće od 0.764 do 0.878 što potvrđuje da s u razlike prihvatljive. 3

Radničko

samoupravljanje

Ig

- PROBLEMI

U RAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

Druga pretpostavka je da će članci o radničkom samoupravljanju u odabranim listovima samostalno i pretežno objektivno odražavati posmatrani problem te da ne postoje posebni razlozi da se on tendenciozno prikazuje. To proizlazi iz posebnog položaja naše štampe u informisanju čitalaca i njene društvene odgovornosti. Prilikom prikupljanja informacija štampa ima širok i slobodan pristup činjenicama i njihovoj interpretaciji, tako da je postojala teorijska (a i praktična) verovatnoća da su date informacije relativno objektivne tj. da se slažu sa činjenicama, da su istinite i autentične.i) To još ne znači da je visok stepen objektivne interpretacije društvenih zbivanja i postignut u svim listovima ali smatramo da su i klasične predrasude o kliširanosti i tendenicoznosti informacija isto tako, neosnovane.

Tabela 2.

Ukupno Clanci Clanci rukovod. Borba Rad G l a s rada Trudbenik Delavska enotnost Varteksov vejsnik Đ u r o Đaković Zapisnici

artekso jesnik

uro aković

K

>

elavska lotnost

ad

m

Jd

rudbeni

orba

O >

Glas rad

lanci n adilaca

kupno

Koeftcijent« koreZmcije ra%gn

E"

O 5

>>

mm

3 S"

N

.297

.878

.746

.841

.873

.854

.811

.770

.309

—

.527

.654 .600

.600 .927 .479

.436 .509 .497 .510 .435

.394 .685 .770 .525 .449

.051 .527 .160 .206 .206

.297 .878 .764 .841 .873

.527 .654 .600 .216

.479 .400

.431

—

.216 .794 .400 .431

—

.346 .867 .746 .843 .719

.600 .927 .794

.854

.346

.867

.746

.843

.719

—

.435

.564

.055

.811 .770 .309

.436 .394 .051

.509 .685 .527

.497 .770 .160

.510 .525 .206

.435 .449 .206

.435 .564 .055

.885 .649

—

.885

.649 .552

—

—

—

.552

—

Treća pretpostavka. Pretežna istovetnost interpretiranja društvenih događaja i pojava u većini analiziranih listova mogla bi da bude jedna potvrda njihove objektivnosti. Može da se postavi i suprotno pitanje: da li je podudamost u interpretaciji rezultat konformizma ili je pak rezultat uticaja nekog ,.oficijelnog" lista (u našem izboru to bi mogli da budu „Borba" ili „Rad")? Međutim, može da se postavi isto pitanje na drugi način tj. da li je podudamost u tretiranju problema rezultat ne konformističke uniformnosti već tačnosti odražavanja radničkog samoupravljanja? Za nas je ovo 4 U radovima mnogih institucija za izučavanje žurnalistike (kao npr. Centre international d'enseignement Superieur d u journalisme u Strasburgu) kao i u n e k i m časopisima (L'Enseignement d u journalisme, Etudes de press i dr.) konstatuje se da današnji ugledni listovi pokazuju nastojanje da u p r e tresanju posebno društvene (unutar političke) problematike postanu sve objektivniji. P o mišljenju prof. M . Kafela i drugih ta tendencija je naročito d o minantna u socijalističkoj štampi koja se pretežno orijentiše n a tretiranje društvene tematike.

METODOLOSKI

POSTUPAK

U

ISTHAZJVAMJU-j^

drugo prihvatljivije i to ne samo zbog stečenih utisaka tokom analize već i na osnovu statističkog proveravanja (tabela 2). Koeficijenti korelacije ranga pokazuju da stepen slaganja u akcentiranju značajnosti pojedinih manifestnih obeležja radničkog samoupravljanja ne gravitira prema tzv. „oficijelnim" izvorima jer je koeficijenat korelacije između njih i većine ostalih listova skoro beznačajan.') Nepodudamost je još veća kada se uporede listovi i članci rukovodilaca. Saglasnost posmatranja u odnosu na pojedine probleme (tabela 1) više je evidentna. Odstupanja se ispoljavaju pretežno kod onih problema koji su po svojoj prirodni fna margini sfere interesovanja određenog lista s obzirom na njegovu namenu. Ako bi se pretpostavila mogućnost konformizma listova prema nekom komunikatoru, ona bi se najpre mogla da očekuje u odnosu na članke mkovodilaca.^) Ali to nije tako. Samo na nekim problemima postoji sličnost u stepenu pridavane im značajnosti. Četvrta pretpostavka je da ne postoji smišljena diskriminacija nekih problema od strane pojedinih listova. Iz godine u godinu svaKi list je težio da bude sveobuhvatniji, da u sferu svoga posmatranja uključi sve manifestacije samoupravljanja.^) Registar tretirane tematike bio je tokom vremena sve veći tako da se indeks (1950 = 100) njegovog proširivanja kretao (u periodu 1950—1959) za pojedine listove od 131—150. Najčešće se dešavalo da neke kategorije u istim godištima nisu bile obuhvaćene ni od jednog lista, ali to ne znači da komunikatori nisu bili za njih zainteresovani već je verovatnije da še predmet njihov odražavanja nije obejktivno manifestovao.4) Pretpostavka se u analizi potvrdila, jer ne samo što nije bilo posebnih razloga da pojedini listovi registmju samo neka obeležja pojave, a dmge da zanemamju, već se može reći da su oni uvažavali svaku manifestaciju istraživanog fenomena. S dmge strane, nije postojao razlog da se vemje u sistematsku diskriminaciju pojedinih problema koji su već ušli u domen interpretiranja. A da je takva diskriminacija i postojala ona za analizu ne bi bila značajna, jer bi se frekventnost „favoriziranih" i „nefavoriziranih" problema u intervalu od 1—3 godine nivelisala. To, ipak, ne znači da nije bilo i kampanjskog tretiranja nekih pojava. *) Značajnost razlika je proveravana prema formuli t-testa značajnosti tako da za koeficijente od .600-690 P >

.10, od .691-740

P > .05 a za koeficijente veće od .741 P > .01. *) To ne znači da članci (i govori) istaknutih političkih ličnosti nisu podstakli listove da intenzivnije tretiraju pojedine probleme samoupravljanja, ali je postojala razlika između samih listova, kao i između listova i tih članaka u akcentiranju i načinu interpretacije manifestovane tematike ' ) Izabrani listovi, ne samo po načinu informisanja, već i po broju i strukturi svojih čitalaca, javljaju se i kao jaki mehanizmi stvaranja javnog mnjenja u oblasti radničkog samoupravljanja. 4) M n o g e kategorije nisu u p r v i m godinama imale n i k a k v u frekventnost javljanja ali se kasnijih godina ona postepeno povećavala (na primer, samostalnost privredne organizacije, realizacija proizvoda, raspolaganje sredstvima, odnos pojedinaca prema radnoj zajednici). Slično se konstatovalo i u analizi odluka donetih na sednicama radničkog saveta (o ovome videti poseban prilog u knjizi str. 237). 2'

20

-

PROBLEMI

U

RAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

Navedene pretpostavke tražile su da se formiraju posebni kriteriji pri izboru listova za analizui), a pod uslovom da se iste pretpostavke prilikom odabiranja listova mogu da potvrde. Izbor listova i drugih dokumenata se vršio prema ovim kriterijima: a) dovoljna širina i kompletnost tretiranja radničkog samoupravljanja. U izbor su došli samo oni listovi i drugi dokumenti gde se utvrdilo da su, po svojoj nameni, svestrano i konstantno pisali o problemima radničkog samoupravljanja jer su samo pod tim uslovom mogli da posluže kao relativno dovoljni instrumenti posrednog posmatranja istraživanog fenomena ( k a K O u odnosu na intenzitet tako i na potpunost njegovog javljanja); b) teritorijalna rasprostranjenost. Listovi su odabirani i prema veličini teritorije koju pokrivaju svojim rasprostiranjem. Zato su u izbor ušli centralni i republički listovi. c) domen posmatranja problema. U tom cilju je izabrana Borba kao dnevni opšte informativni list i sindikalni listovi u čijoj se opštoj strukturi članaka veliki broj njih odnosi na radničko samoupravljanje. d) nivo tretiranja radničkog samoupravljanja. Napisi u centralnim listovima (Borba i Rad) i članci rukovodilaca tretiraju probleme radničkog samoupravljanja većinom u njihovoj celini, globalno, dok se republički listovi pretežno bave osobenostima manifestovanja samoupravljanja u toj republici, a tvomički listovi i zapisnici isključivo o samoupravljanju u odnosnoj tvornici. Ovi nivoi posmatranja datog fenomena se mogu, donekle, smatrati i kao stepeni odražavanja samoupravljanja, njegovih opštih, posebnih i pojedinačnih karakteristika. Izbor dokumenata analize prema datim kriterijima otvorio je mogućnost međusobnog upoređivanja pojedinačnih rezultata i njihovu procenu na osnovu uvođenja tzv. standarda. Rezultati su se upoređivali (tabele 1, 2 i 14) između dokumenata sa sličnim i različitim karakteristikama a koje su uvažene pri izboru. Ovakav izbor je omogućio da se rezultati analize procene na osnovu standarda, a to se učinilo na dva načina: formiranje unutarnjih standarda (za ovo je bila predviđena Borba) i spoljnih (članci rukovodilaca i zapisnici sa sednica radničkih saveta). Određivanje Borbe, kao unutarnjeg standarda u proceni ostalih komunikacija, nalazi svoje obrazloženje u objektivnosti njenog načina informisanja, u izdiferenciranim i odmerenim stavovima, u iznijansiranoj društvenoj odgovomosti kod provere tačnosti informacija. To ne znači da i drugi listovi nisu u tolerantnoj meri imali ove karakteristike ali se pretpostavljalo da je Borba za mnoge listove, bar donekle, referentna tačka. Isto tako je bilo mogućno da se učini i sa Radom, a u odnosu na sve listove, ili organ sa Glasom na ') O dostale listovasindikalne su analizirani: Borba, K P J , a rada kasnijeu Sodnosu S R N J , Rad, centralni tvorničkesindikalni listove. list, Glas rada, republički sind. list za Hrvatsku, Delavska cnotnosti, republ. sind. list za Sloveniju, Trudbenik, republ. sindikalni list za

20

- PROBLEMI

U

RAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

Navedene pretpostavke tražile su da se formiraju posebni kriteriji pri izboru listova za analizui), a pod uslovom da se iste pretpostavke prilikom odabiranja listova mogu da potvrde. Izbor listova i drugih dokumenata se vršio prema ovim kriterijima: a) dovoljna širina i kompletnost tretiranja radničkog samoupravljanja. U izbor su došli samo oni listovi i drugi dokumenti gde se utvrdilo da su, po svojoj nameni, svestrano i konstantno pisali o problemima radničkog samoupravljanja jer su samo pod tim uslovom mogli da posluže kao relativno dovoljni instrumenti posrednog posmatranja istraživanog fenomena (kako u odnosu na intenzitet tako i na potpunost njegovog javljanja); b) teritorijalna rasprostranjenost. Listovi su odabirani i prema veličini teritorije koju pokrivaju svojim rasprostiranjem. Zato su u izbor ušli centralni i republički listovi. c) domen posmatranja problema. U tom cilju je izabrana Borba kao dnevni opšte informativni list i sindikalni listovi u čijoj se opštoj strukturi članaka veliki broj njihyodnosi na radničko samoupravljanje. d) nivo tretiranja radničkog samoupravljanja. Napisi u centralnim listovima (Borba i Rad) i članci rukovodilaca tretiraju probleme radničkog samoupravljanja većinom u njihovoj celini, globalno, dok se republički listovi pretežno bave osobenostima manifestovanja samoupravljanja u toj republici, a tvomički listovi i zapisnici isključivo o samoupravljanju u odnosnoj tvornici. Ovi nivoi posmatranja datog fenomena se mogu, donekle, smatrati i kao stepeni odražavanja samoupravljanja, njegovih opštih, posebnih i pojedinačnih karakteristika. Izbor dokumenata analize prema datim kriterijima otvorio je mogućnost međusobnog upoređivanja pojedinačnih rezultata i njihovu procenu na osnovu uvođenja tzv. standarda. Rezultati su se uporedivali (tabele 1, 2 i 14) izmedu dokumenata sa sličnim i različitim karakteristikama a koje su uvažene pri izboru. Ovakav izbor je omogućio da se rezultati analize procene na osnovu standarda, a to se učinilo na dva načina: formiranje unutarnjih standarda (za ovo je bila predviđena Borba) i spoljnih (članci rukovodilaca i zapisnici sa sednica radničkih saveta). Određivanje Borbe, kao unutarnjeg standarda u proceni ostalih komunikacija, nalazi svoje obrazloženje u objektivnosti njenog načina informisanja, u izdiferenciranim i odmerenim stavovima, u iznijansiranoj društvenoj odgovornosti kod provere tačnosti informacija. To ne znači da i drugi listovi nisu u tolerantnoj meri imali ove karakteristike ali se pretpostavljalo da je Borba za mnoge listove, bar donekle, referentna tačka. Isto tako je bilo mogućno da se učini i sa Radom, a u odnosu na sve listove, ili organ sa Glasom na ') O dostale listovasindikalne su analizirani: Borba, K P J , a rada kasnijeu Sodnosu S R N J , Rad, tvomičkesindikalni centralni listove. list, Glas rada, republički sind. list za Hrvatsku, Delavska enotnosti, republ. sind. list za Sloveniju, Trudbenik, republ. sindikalni list za

METODOLOSKI

POSTUPAK

U ISTRAŽIVANJU -

21

Prilikom određivanja spoljnih standarda za procenu tretiranja samoupravljanja mislilo se da je potrebno formulisati jedan standard na programskom nivou (članci rukovodilaca i rezolucije kongresa i plenuma) a drugi na nivou neposredne prakse (zapisnici sa sednica radničkih saveta). Takvi standardi su formirani i bilo je samo delimično mogućno da se preko njih (a kroz podatke u priloženim tabelama) procenjuje struktura napisa u ostalim komunikacijama.i)

j

NačiM odabiraTija tekstoua za anoliza

Pošto se posmatrao sadržaj dokumenata različitog nivoa to se ni tekstovi za analizu nisu izdvajali na isti način. Pri posmatranju članaka rukovodilaca analizirani su, kao što je rečeno, svi članci u kojima je pisano (govoreno) o radničkom samoupravljanju. Nešto je drukčiji postupak bio u analizi zapisnika premda su i tu analizirani svi zapisnici od 1950—1960. godine (više o tome je rečeno u posebnom prilogu u ovoj knjizi). Ozbiljniji je problem bio kako izdvojiti članke u hstovima. Postojale su dve alternative: ili članke birati po kriteriju maksimiziranih razlika očekivane verovatnoće njihove učestalosti javljanja pa optimalne frekvencije sadržaja tražiti indeksom inbalancije ili prihvatiti postupak rotirajućeg slučajnog izbora.^) Oba postupka nisu u celosti odgovarala ovom istraživanju jer su bili različiti intervali izlaženja listova. Na osnovu prethodnih podataka moglo se pretpostaviti kolika je za svaki list minimalna verovatnoća učestalosti manifestnog sadržaja u fiksiranom intervalu, a koja bi bila tolerantna u statističkoj obradi podataka i u konstatovanju prisustva odnosno odsustva traženog sadržaja. Tako se odredio prostorni okvir tolerancije očekivanog sadržaja i vremenski intervali njegovog traženja. Interval je bio isti za centralne i republičke listove, ali je bio za svaki različit po mesecima u godini.^) Dužina intervala je mogla da se koriguje samo faktorom prostome zasićenosti sadržaja članaka. Takva korekcija je bila neophodna pošto su neki listovi (na primer, tvornički) menjali interval izlaženja i obim ukupnog teksta. I u okviru prethodno određenih kriterija izbora članaka vršena je i izvesna njihova selekcija. Naime, za analizu su odabirani samo

Makedoniju, "Varteksov vjesnik, tvomički list preduzeća »Varteks" u Varaždinu, „Đuro Đaković", tvornički list istoimenog preduzeća u Slavonskom Brodu. P r o sečni godišnji tiraž ovih listova iznosio je oko 600.000 primeraka. Isti listovi su se najčešće čitali među proizvođačima pa se može pretpostaviti da su i imali, za razliku od ostalih listova, mnogo veći uticaj na dalji razvoj radničkog samoupravljanja. ') Matematički prikaz pojedinačnih odstupanja izlazi iz okvira ovih izlaganja, pa će to biti učinjeno na drugom mestu. *) O p š i m i j e o načinu odabiranja u knjizi: H. D. Laswell i Leites: L a n guage of Politics, N e w York, Steward, 1949, I de Sola Pool: Trends in content analysis, Urbana, 1959. *) Isključili su se meseci juli, avgust i septembar usled nepouzdane verovatnoće minimalnog javljanja manifestnog sadržaja. Analizirana je svaka druga godina.

22

- PROBLEMI U RAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

članci koji su se tematski bar pretežno odnosili na samoupravljanje.i) Iz grupe ovako izdvojenih članaka nisu u novinama uzeti u analizu, pre svega, članci koji su preneseni iz drugih izvora saopštavanja (npr. govori rukovodilaca, diskusije na skupovima i njihove rezolucije i sl.), zatim prigodni članci, redakcijski komentari („uvodnici") i „slobodne reportaže". Tako su za analizu izabrani samo članci^) za koje ima dovoljno razloga da se pretpostavi da će iz domena radničkog samoupravljanja d^ reflektuju one pojave koje su njegova konstantna i realna manifestacija bar u datom vremenu. _ ehmka a^aKtičkog U pomenutim dokumentima analipostupka ziran je sadržaj saopštenja u odnosu na svoj predmet i način njegovog interpretiranja, tj. kako je saopštavalac (komunikator) kvalifikovao predmet saopštenja. Ostale osobine sadržaja saopštenja nisu analizirane. Ova vrsta sadržaja distribuirana je prema svojim kvantitativnim i kvalitativnim obeležjima što znači da je istovremeno vršena njegova kvantitativna i kvalitativna analiza. Manifestni sadržaj saopštenja rasporedivan je u svoje šire pojmovne okvire (kategorije). Kategorije su delimično formirane empirijskim putem kako bi mogle da obuhvate, bez izuzetka, sav sadržaj Xoji se javlja.') Kategorija je bilo 25 i svaka od njih je trebala da odražava jedan od manifestovanih atributa i eficijentnih karakteristika radničkog samoupravljanja. Radi sažetosti pri statističkoj obradi, ovih 25 kategorija je koncentrisano u 10 grupa jednovrsnih kategorija koje se javljaju u tabelama (1, 13 i 14) i u poglavIjima teksta. Grupe Kategorija (sa pojedinačnim kategorijama) bile su u analizi: a) Samostalnost privredne organizacije i organa samoupravIjanja — samostalnost u odnosu na opštedruštvenu zajednicu — samostalnost u odnosima sa drugim privrednim organizacijama, udruženjima i ostalim institucijama izvan preduzeća b) Funkcionisanje organa radničkog samoupravljanja — formiranje i izbor organa samoupravljanja — sastav (struktura) organa samoupravljanja — metode rada organa samoupravljanja — prava i nadležnosti samoupravnih organa — odnosi izmedu organa samoupravljanja i organa (službi) operativnog rukovođenja (upravljanja)

*) Ovu informaciju treba uvek imati u vidu kod daljeg čitanja teksta, jer se frekventnost kategorija određivala baš na osnovu toga koliko i kako su se one tretirale samo u odnosu na radničko samoupravljanje. *) I z v e s n u selekciju dogadaja i činjenica vrše i sami listovi pre njihovog interpretiranja. N o v i n s k e redakcije, uglavnom, ne objavljuju napise o događajima i pojavama koji nemaju veći objektivni značaj, koji su netipični, fluktuabilni i još nedovoljno indiferencirani. ' ) P r e m a tome niska učestalost javljanja ili nepojavljivanje (datih ili projektovanih) kategorija karakteristična je samo za ovaj nivo analize i samo za ove analizirane dokumente i saopštenja.

METODOLOSKI

POSTUPAK

U ISTRAZIVANJU -

23

c) Društveno-političke organizacije i organi samoupravljanja — sindikalna organizacija i organi samoupravljanja — Savez komunista i organi samoupravljanja d) Odvijanje proizvodnje u preduzeću — organizacije proizvodnje, ispunjavanje obima proizvodnje — proizvodnost (produktivnost) rada — uslovi rada i proizvođenja e) Upravljanje (rukovanje) sredstvima na slobodnom raspolaganju — raspolaganje osnovnim i obrtnim sredstvima — raspodela čistog prihoda (uopšte) — raspodela ličnih dohodaka proizvodača (ranije sistem nagrađivanja) f) Realizacija proizvoda rada (komercijalno-finansijsko poslovanje) g) Odnos pojedinaca prema radnoj zajednici — odnos prema društvenoj imovini (izuzev kriminala u privredi) * — kriminal u privredi — izvršavanje radnih obaveza (odnos prema radu i odnosi u procesu rada) h) Odnosi medu Ijudima u radnoj zajednici i) Obrazovanje i vaspitanje proizvođača — stručno obrazovanje — društveno-političko i ekonomsko obrazovanje j) Uslovi života proizvođača — životni standard — oblici rekreacije. Ovaj broj kategorija trebalo je da obezbedi da nijedna od suštinskih karakteristika radničkog samoupravljanja ne ostane izvan domena analize. Može se reći da se, uglavnom, u tome uspelo jer se u stvarnom sadržaju nisu našle druge karakteristike koje ne bi mogle da se obuhvate okvirima datih kategorija. Ali isto tako bilo je nekih kategorija koje u prvim godinama, kod većine dokumenata, nisu imale nikakvu učestalost javljanja. JedifMce brojcmja analiziranog sadržaja su različite*) već prema prirodi (vrsti) dokumenta. Za listove i članke rukovodilaca to je bila stavka (item, pasus, predmetni stav), dok je u zapisnicima kao jedinica brojanja bila odluka (zaključak, preporuka) radničkog saveta. Kako se istovremeno posmatrao predmet sadržaja i način njegovog interpretiranja jedinica sadržaja (analize) se istovremeno dvaputa javljala kao jedinica brojanja (kodiranja) i to prvo u odnosu') na predmetni sadržaj (tj. brojanja šta je rečeno) i, drugi put, odnosu Uvođenje različitih jedinica je dopustivo jer se ne u procenjuje na interpretiranja*) istog sadržaja (tj. kako je rečeno). i nenačin upoređuje opšta učestalost odnosnog sadržaja u jednom dokumentu, a prema drugom, već se posmatra unutrašnja struktura distribucije sadržaja u datom dokumentu. Prema tome razlike u strukturi distribucije ne zavise od jedinica brojanja. *) Način interpretiranja odnosnog sadržaja od strane komunikatora posmatrao se kao njegovi stavovi (ocene) prema stepenu realizacije radničkog

24

-

PROBLEMI

U

RAZVOJU

SAMOUPBAVLJANJA

Prouer_ua«je i prikaziua%je rez_Itata

Subjektivna diskriminacija analitičkih jedinica je mogućna i u ovom metodskom postupku i to ne samo kod praktičnog izdvajanja ovih jedinica već i pri njihovom kodiranju i brojanju. Proveravanje postupaka u analizi vršeno je već pri završetku analize svakog teksta. Medutim, podešavanjem tehničkih instrumentarija dati su uslovi da se kriteriji selekcije jedinica, njihovog kodiranja i brojanja, provere i koriguju i od strane drugih lica kada je već analiza dokumenata završena.i) Kategorije nisu bile jednake po svom tematskom obimu te time nisu imale jednaku šansu javljanja u analizi. Zato je bilo neophodno da se izvrši ponderisanje njihovih empirijskih frekvencija. Postojala su dva načina.*) Prvi, pre primene kategorija u analizi stvoren je u okviru svake jedan atributivni niz podkategorija te je svakoj podkategoriji data podjednaka teorijska verovatnoća javljanja unutar kategorije a zatim su javljene frekvencije ponderisane.«) Drugi način se odnosio na ublažavanje maksimiziranih razlika između kategorija pod pretpostavkom da je svaka imala podjednaku verovatnoću javljanja.4) Oba načina samo na izvesnom stepenu nivelišu razlike nastale usled nejednakosti obima kategorija jer je ujednačavanje obima sasvim arbitralno lako se rezultati, dobijeni analizom sadržaja, mogu prikazivati upotrebom raznih statističkih radnji, u ovom radu su primenjeni samo oni postupci koji su mogli da demonstriraju — lineame odnose između manifestovanih obeležja radničkog samoupravljanja tj. intenzitet ispoljavanja jednog obeležja u relaciji prema drugim, — asocijaciju struktuiranosti obeležja medu raznim dokumentima, samoupravljanja (njegovih funkcija, obeležja, oblika i dr.). U analizi to s u bili afirmativni, kritički, programski i neutralni stavovi (oc*ne) prema predmetnom sadržaju u jedinici analize. Stav komunikatora prema predmetu s a opštavanja ne posmatra se kao odnos prefemosti već kao racionalna k v a l i fikacija predmeta, kao sud (ocena) o predmetu. Odnos afirmativnih (pozitivnih) stavova (ocena) prema kritičkim i programskim (projektivnim) dat je preko indeksa realizacije (videti grafikone 1—5 i tabele 13 i 14.) i) K o d nekih listova na primer, Glas rada, analiza istog dokumenta je vršena, nezavisno, od strane dva analitičara. Razlike u rezultatima su bile neznatne. Isto tako primenjen je i drugi postupak validiranja, na primer, kod analize zapisnika, kada je isti istraživač ponovio postupak posle izvesnog vremena na istom tekstu. I ovoga puta su razlike bile beznačajne. *) P r v i način je primenjen u analizi zapisnika, a drugi u analizi novina. f .100 *) Pondirisanje se vršilo formulom gde je f k frekvencija kategon fk rije, f frekvencija podkategorije a n je broj podkategorija u kategoriji. ^) D a bi se sačuvale iste proporcije među apsolutnim brojevima kod s t v a m i h frekvencija a povećala verovatnoća učešća u ukupnoj strukturi razD like su ublažavane formulom f + gde je D razlika između s t v a m i h i v e N rovatnih frekvencija izražena apsolutnim brojevima.

24

- PROBLEMI

U

RAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

Proreraoomje i prikaziua%je rezultata

Subjektivna diskriminacija analitičkih jedinica je mogućna i u ovom metodskom postupku i to ne samo kod praktičnog izdvajanja ovih jedinica već i pri njihovom kodiranju i brojanju. Proveravanje postupaka u analizi vršeno je već pri završetku analize svakog teksta. Medutim, podešavanjem tehničkih instrumentarija dati su uslovi da se kriteriji selekcije jedinica, njihovog kodiranja i brojanja, provere i koriguju i od strane drugih lica kada je već analiza dokumenata završena.i) Kategorije nisu bile jednake po svom tematskom obimu te time nisu imale jednaku šansu javljanja u analizi. Zato je bilo neophodno da se izvrši ponderisanje njihovih empirijskih frekvencija. Postojala su dva načina.2) Prvi, pre primene kategorija u analizi stvoren je u okviru svake jedan atributivni niz podkategorija te je svakoj podkategoriji data podjednaka teorijska verovatnoća javljanja unutar kategorije a zatim su javljene frekvencije ponderisane.») Drugi način se odnosio na ublažavanje maksimiziranih razlika između kategorija pod pretpostavkom da je svaka imala podjednaku verovatnoću javljanja.4) Oba načina samo na izvesnom stepenu nivelišu razlike nastale usled nejednakosti obima kategorija jer je ujednačavanje obima sasvim arbitralno lako se rezultati, dobijeni analizom sadržaja, mogu prikazivati upotrebom raznih statističkih radnji, u ovom radu su primenjeni samo oni postupci koji su mogli da demonstriraju — lineame odnose između manifestovanih obeležja radničkog samoupravljanja tj. intenzitet ispoljavanja jednog obeležja u relaciji prema drugim, — asocijaciju struktuiranosti obeležja među raznim dokumentima, samoupravljanja (njegovih funkcija, obeležja, oblika i dr.). U analizi to su bili afirmativni, kritički, programski i neutralni stavovi (oceme) prema predmetnom sadržaju u jedinici analize. Stav komunikatora prema predmetu saopštavanja ne posmatra se kao odnos prefemosti već kao racionalna k v a l i fikacija predmeta, kao sud (ocena) o predmetu. Odnos afirmativnih (pozitivnih) stavova (ocena) prema kritičkim i programskim (projektivnim) dat je preko indeksa realizacije (videti grafikone 1—5 i tabele 13 i 14.) i) K o d nekih listova na primer, Glas rada, analiza istog dokumenta je vršena, nezavisno, od strane dva analitičara. Razlike u rezultatima su bile neznatne. Isto tako primenjen je i drugi postupak validiranja, na primer, kod analize zapisnika, kada je isti istraživač ponovio postupak posle izvesnog vremena na istom tekstu. I ovoga puta su razlike bile beznačajne. 2) P r v i način je primenjen u analizi zapisnika, a drugi u analizi novina. f. 100 ') Pondirisanje se vršilo formulom gde je fk frekvencija kategon fk rije, f frekvencija podkategorije a n je broj podkategorija u kategoriji. ") D a bi se sačuvale iste proporcije medu apsolutnim brojevima kod stvarnih frekvencija a povećala verovatnoća učešća u ukupnoj strukturi razD like s u ublažavane formulom f H gde je D razlika između stvarnih i v e N rovatnih frekvencija izražena apsolutnim brojevima.

METODOLOSKI

POSTUPAK

U ISTRAZIVANJU -

25

— tendencije u ispoljavanju obeležja i njihovih interpretacija (načina kvalifikovanja) posmatranih u vremenskoj dimenziji, i — ocene realizacije radničkog samoupravljanja u datom periodu, a od strane komunikatora. Neki problemi _ primeni Nesumnjivo je, da svaki metodolometodm ški postupak traži kod datog istraživanja i razradu načina njegove primene. I u ovom istraživanju pojavile su se izvesne teŠKOće pri primeni metoda analize sadržaja, tako da je ona morala da se aplicira u nešto izmenjenom obliku od onog klasičnog, standardnog. Usled nedostatka iskustava kod nas, ove teškoće nisu mogle da se predvide pre istraživanja, već su se one rešavale tokom istraživanja, što je, prirodno, usporavalo njegovo završavanje. Na ovom mestu ćemo pokušati da taksativno izdvojimo neke probleme koji su nastajali u primeni metodološkog postupka. a) FormiraMje i defimsanje kategorija. U literaturi se često preporučuje da se kategorije stvaraju empirijskim putem u postupku tzv. predkvantitativne analize, a kako se ne bi tražilo ono što u sadržaju ne postoji. Medutim, to je samo jedna operacija u formiranju kategorija i implicira još jedan postupak dalje. Naime, svaka kategorija pretstavlja konkretno prevođenje teorijskih definicija u operacionalne okvire. Zato je korisnije da se izvedu kategorije iz teorijskih postulata, zatim da se teorijske definicije prevedu na; mogućnosti praktične provere i, tek na kraju, da se proveri da li one imaju realnu verovatnoću javljanja u datom sadržaju. Kategorije, koje se ne podvode pod neke teorijske pretpostavke, nemaju u analizi rezultata nikakve vrednosti, izuzev što proveravaju impresionističke zaključke, jer nisu u stanju da testiraju nikakve hipoteze. Taj most između teorijskih okvira i mogućnosti prakse predstavlja definicija kategorije, koja, pored zadržavanja formalno-logičkih kriterija definisanja, strogo razgraničava jedan sadržaj od drugog i, pre nego što se on podvede pod određenu kategoriju, njena teorijska osnova je tada jedini kriterij njegove provere. Za istraživanje su pogodne tzv. suštinske definicije kategorija, jer polaze od svojstava konkretnog sadržaja te umanjuju teškoće u njegovom klasificiranju. Prilikom definisanja kategorija pazi se i na njihov obim a pod koga treba da se odredeni sadržaj supsumira. Kategorije nejednakog obima ne daju korektnu statističku obradu. Ali kada se precizira obim iskrsava i problem određivanja njegovih vremensko-prostomih dimenzija u čijim će se koordinatama fiksirati dati sadržaj. lako se uravnoteženje obima delimično može postići statističkim korekcijama mnogo je pogodnije da se to učini ranije. Sledeći problem koga treba rešavati odnosi se na stvaranje kriterija za izdvajanje (formiranje) kategorija. Pre svega najprikladnije je da se upotrebljavaju one kategorije koje, uz uslov da proveravaju neke pretpostavke, obuhvataju onaj sadržaj koji se traži i koji ima tolerantnu verovatnoću javljanja. To ne znači da se medu ovakve kategorije ne može da uključi i neka za koju unapred

26

- PROBLEMI

U

BAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

pretpostavljamo da je malo verovatno da će se javiti, ali samo u slučaju ako nam je to potrebno za određena zaključivanja. Veliki broj ovih kategorija čini istraživanje n e e K o n o m i č n i m . b) Određiucmje standarda za procemi mamfestnog sadržaja. Standardi se najčešće uvode da bi se procenio stepen staganja jednog sadržaja sa drugim. Postupak ima svrhu pogotovu ako se već pretpostavlja da saopštavalac svoja saopštenja izvodi (ili orijentiše) iz nekih drugih, referentnih, izvora ili pak trpi uticaj drugih. Da bi se preko standarda dokazao stepen usaglašavanja jednog saopštenja sa drugim, primenjuju se u analizi razrađenije tehnike. Pored dokazivanja smišljenog usaglašavanja sadržaja jednog saopštenja sa drugim, standardi mogu i da provere postojanje ili nepostojanje statistički značajnih asocijacija između analiziranih sadržaja komunikacija, ali bez pretenzija da se zaključuje o postojanju smišljenog podudaranja. Mnogo je lakše formirati standarde između više saopštenja jedne iste vrste nego ako nisu istovrsna. S druge strane, i kod komunikacija iste vrste (na primer, dnevni listovi), a ako nemaju isti nivo saopštavanja, iste namene i isto mesto u društvenom saobraćaju, nastaju teŠKOĆe pri određivanju standarda. U ovom istraživanju teškoće su iskrsle kod formiranja standarda na nivou saop-, štenja u zapisnicima, odnosno saopštenja u člancima rukovodilaca, jer obe vrste dokumenata nisu na nivou ostalih. Zapisnici su pretežno faktografska registracija elementamih događaja, saopštenja u njima nisu individualna, već grupna (izraženi su kolektivni stavovi). Nasuprot ovima, saopštenja u člancima imaju veći stepen posrednog odražavanja, operišu sa opštijim, apstraktnijim pojmovima, ona su pretežno i izraz individualnih stavova. Odrediti ove dve vrste saopštenja kao standarde ima značaja samo na nivou konstatacija razlika ali ne i ocenjivanja slaganja. c) Rozrrstauanje Cdistribitcija^ sadržaja. Na ovom mestu navešće se nekoliko najkarakterističnijih problema. Jedan od najčešćih, svakako, jeste razumevanje i određivanje semantiČKO-sintaktičkih dimenzija jedinica analize i brojanja. To utoliko pre ako je jedinica reč ili simbol. Teškoća je veća ukoliko je fond pojmova u saopštenju nedovoljno širok, ako se upotrebljavaju standardizovani izrazi i stereotipi. Nedovoljnost izraza da eksplicira varijabilitet predmetnog sadržaja čini teškoće pri pokušaju da se pojam objasni i preko šireg konteksta sadržaja jer se tada ispoljava opasnost subjektivnog (analitičarevog) osmišljavanja pojavnog sadržaja. Isto tako nepoznavanje semantičke funkcionalnosti javljanih pojmova (termina) već je uslov da se sadržaj neKorektno kvalifikuje. Druga česta pojava u analizi jeste nesigurnost kodiranja graničnih sadržaja između više kategorija. Granični sadržaji naročito čine problem kod neprecizno definisanih kategorija, a pogotovo kada nije primenjena tzv. suštinska definicija. Ali da bi se izbegle ovakve situacije nije dovoljno samo dati dobru definiciju već i odrediti kriterije selekcije prividno dubioznih sadržaja. Ovi kriteriji su posebno funkcionalni kada treba razlučiti sadržaje prema njihovim karakteristikama a u odnosu na obeležja konteksta određenog dela ili celine sadržaja saopštenja. To se isto javlja i prilikom procene

METODOLOSKI

POSTUPAK

U ISTRAZIVANJU -

27

objektivnog značenja sadržaja obzirom na dato mu značenje od strane saopštavaoca, zatim na vreme, mesto i društvene uslove njegovog pojavljivanja. Treće. ToKom same analize česte su tzv. greške simplifikacije sadržaja i greške impresionističkih previđanja u tumačenju njegovog smisla. Obe vrste grešaka se najčešće susreću prilikom dvojnog posmatranja i kodificiranja sadržaja tj. kada se isti sadržaj posmatra i na nivou njegove predmetne („faktografske") objektivnosti i na nivou oblika njegovog odražavanja, odnosno kvalifikovanja od strane komunikatora. U takvim slučajevima dolazi do izražaja tzv. lična jednačina analitičara (koja je mnogo tretirana u standardnoj literaturi). UČESTVOVANJE RADNIKA U POSLOVIMA PREDUZEĆA PRE POJAVE RADNIČKOG SAMOUPRAVLJANJA U prvoj deceniji ovog veka radnička klasa stvorila je svoje stabilne sindikalne organizacije u većini naših nacionalnih područja. Pored ostalih, jedan od ciljeva sindikalnog udruživanja bio je da se obezbedi uticaj radnika na neke vrste poslovanja preduzeća, na regulisanje njihovog položaja u preduzećima, kao i na odnose između radnika, s jedne strane, i poslodavca, činovnika, poslovođa, s druge strane. Sindikalna organizacija bila je u kapitalizmu jedina pogodna forma delovanja radničke klase kako bi poboljšala svoj položaj u proizvodnji i u sistemu nagrađivanja, i obezbedila sigumost rada i zaposlenja. Takvi uticaji su se izvodili preko postepeno razvijanih mehanizama i institucija sindikalne organizacije') Klasno i političko konstituisanje radničke klase, kao i njeni prvi sukobi sa kapitalističkim poretKom, već su u početku nagoveštavali mogućnost njenog sve jačeg delovanja na proizvodnju i odnose u njoj, na čitavo društveno kretanje. Klasna i politička borba radnika sadržala je u sebi, tokom ovog stoleća, težnju da se u nekom obliku prizna i legalizuje njihovo učešće u upravljanju proizvodnjom i u raspodeli viška rada (pre svega u okviru preduzeća, a zatim u nacionalnim granicama). Koncepcije o učestvovanju proizvođača u uprvaljanju proizvodnjom (premda nedovoljno razvijene i adekvatne) javile su se kod nas već u drugoj polovini devetnaestog veka.*) Prvi konkretni, ali preuranjeni, poKUŠaji da se to i ostvari u vidu proizvođačkih i radničkih zadruga nisu mogli da uspevaju u uslovima začinjanja kapitalističke privrede. Tek sa oformljavanjem radničke klase, nužnost njenog udela u upravlanju poslovima proizvodnje postaje sve aktuelnija.^) Tako su već posle prvog svetskog rata radniČKe organizacije ') Nabrajamo samo najvažnije: radnički poverenici, radničke komore, sindikalni zastupnici, fabrička veća, tarifne komisije, mirovna veća, radnički inspektori i slično, kao i čitavo vertikalno ustrojstvo sindikalne organizacije. *) Neke forme o učešću proizvođača u upravljanju proizvodnjom razrađivane su u radovima Svetozara M a r k o v i ć a i M i t e Cenića tokom sedamdesetih i osamdesetih godina X I X veka. *) Sindikalni i socijaldemokratski partijski kongresi, održani pre prvog svetskog rata, redovno su o tome raspravljali. Izvesnih priloga je bilo i u beogradskom časopisu „Borba" iz tog vremena.

28

- PROBLEMI

U

RAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

u našim većim preduzećima insistirale na uvodenju tzv. fabričkih veća (a u okviru njih i odeljenskih, pogonskih) sastavljenih od radnika izabranih na određeni mandatni period.i) Postojeći društveni i politički uslovi učinili su da je to ostao samo zahtev koji se ponavljao u meduratnom periodu.*) Naša socijalistička revolucija izmenila je položaj radničke klase u proizvodnji i društvu. Stvoreni su realni društveni i politički uslovi da se raniji zahtevi radničke klase postepeno pretvaraju u stvamost. Podruštvljena sredstva za proizvodnju i politički oblici za realizaciju socijalističkih društvenih odnosa stvaraju tlo i za izmenu objektivnog odnosa radnika prema proizvodnji, društvenoj svojini i proizvodnoj zajednici. Sada i proizvodno iskustvo radničke klase dobija široke okvire za svoju manifestaciju, a kreativna sposobnost radnika počinje masovno da se ispoljava u raznim vidovima racionalizatorstva, novatorstva i proizvodnih takmičenja. Novi društveni odnosi sve intenzivnije razvijaju društvene inicijative i energije radničke klase. Kriterij opšteg vrednovanja sada je rad i to ne samo kao ekonomska već i kao etička i politička kategorija. Rad postaje faktor društvene kohezije i podsticaj za entuzijazam opštedruštvenog stvaralaštva te je ubrzavao procese integracije dmštvenih, etničkih i političkih grupa. Radnička klasa je, posle rata, ispoljila najveću angažovanost u razvijanju proizvodnje i fundiranju novih društvenih odnosa. Sindikalne organizacije su u ovom vremenu bile konkretan oblik učešća proizvođača u društvenoj kontroli proizvodnje, u unapređivanju njene organizacije i u ispunjavanju planiranih proizvodnih obaveza. Sindikati su podsticali i organizovali neposrednu inicijativu radnika na potpunije iskorišćavanje proizvodnih kapaciteta, na čuvanje opštedmštvene imovine, kao i u pokretanju proizvodnih takmičenja. SindiKalne organizacije su pobuđivale fizičke, emocionalne i društvene energije proizvođača u proizvodnji. U tim prvim posleratnim godinama egzistiraju forme proizvodnih savetovanja, stvaraju se takmičarske komisije, biraju se radnički poverenici, a sve sa ciljem da se radnicima (posredno i neposredno) omogući veće učestvovanje u poslovima preduzeća i proizvodnji. lako su svi ti oblici postojali u uslovima administrativnog upravljanja privrednim poslovima (koje je tada bilo neophodno iz poznatih razloga), ipak je preko njih radnička klasa započela da se osposobljava i priprema da neposrednije učestvuje u upravljanju preduzećima. Zato je i pojava radničkih saveta samo jedna viša etapa u kontinuumu odvijanja socijalističkih procesa u našoj društvenoj konstelaciji, jer je politička vlast radničke klase u uslovima nacionalizovane privrede realno tlo, da proizvodači mogu da preuzmu 4 U „Kragujevačkom r a d n i k u " iz 1923. god. javljaju se članci u tom smislu. neposrednu nadi 1926. proizvodnjom kadaN uje doG r a m š i je istoupravu tako 1919. godine, u „ u A v amomentu n t i " i „Ordine o v oona " razrađivao koncepte radničkog učešća u upravljanju preduzećima. *) U revolucionarnoj plimi 1918. i 1919. stvaraju se u m n o g i m preduzećima, kod nas i u d r u g i m evropskim zemljama, radnički „fabrički komiteti', „fabričke komisije" i slično, koji funkcionišu i kao politička tela i kao nosioci radničkog uticaja u preduzećima.

28

" PROBLEMI

U

RAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

u našim većim preduzećima insistirale na uvodenju tzv. fabričkih veća (a u okviru njih i odeljenskih, pogonskih) sastavljenih od radnika izabranih na određeni mandatni period.i) Postojeći društveni i politički uslovi učinili su da je to ostao samo zahtev koji se ponavljao u meduratnom periodu.*) Naša socijalistička revolucija izmenila je položaj radničke klase u proizvodnji i društvu, Stvoreni su realni društveni i politički uslovi da se raniji zahtevi radničke klase postepeno pretvaraju u stvamost. Podruštvljena sredstva za proizvodnju i politički oblici za realizaciju socijahstičkih društvenih odnosa stvaraju tlo i za izmenu objektivnog odnosa radnika prema proizvodnji, društvenoj svojini i proizvodnoj zajednici. Sada i proizvodno iskustvo radničke klase dobija široke okvire za svoju manifestaciju, a kreativna sposobnost radnika počinje masovno da se ispoljava u raznim vidovima racionalizatorstva, novatorstva i proizvodnih takmičenja. Novi društveni odnosi sve intenzivnije razvijaju društvene inicijative i energije radničke klase. Kriterij opšteg vrednovanja sada je rad i to ne samo kao ekonomska već i kao etička i politička kategorija. Rad postaje faktor društvene kohezije i podsticaj za entuzijazam opštedruštvenog stvaralaštva te je ubrzavao procese integracije društvenih, etničkih i političkih grupa. Radnička klasa je, posle rata, ispoljila najveću angažovanost u razvijanju proizvodnje i fundiranju novih društvenih odnosa. Sindikalne organizacije su u ovom vremenu bile konkretan oblik učešća proizvodača u društvenoj kontroli proizvodnje, u unapredivanju njene organizacije i u ispunjavanju planiranih proizvodnih obaveza. Sindikati su podsticali i organizovali neposrednu inicijativu radnika na potpunije iskorišćavanje proizvodnih kapaciteta, na čuvanje opštedruštvene imovine, kao i u pokretanju proizvodnih takmičenja. Sindikalne organizacije su pobuđivale fizičke, emocionalne i društvene energije proizvođača u proizvodnji. U tim prvim posleratnim godinama egzistiraju forme proizvodnih savetovanja, stvaraju se takmičarske komisije, biraju se radnički poverenici, a sve sa ciljem da se radnicima (posredno i neposredno) omogući veće učestvovanje u poslovima preduzeća i proizvodnji. lako su svi ti oblici postojali u uslovima administrativnog upravljanja privrednim poslovima (koje je tada bilo neophodno iz poznatih razloga), ipak je preko njih radnička klasa započela da se osposobljava i priprema da neposrednije učestvuje u upravljanju preduzećima. Zato je i pojava radničkih saveta samo jedna viša etapa u kontinuumu odvijanja socijalističkih procesa u našoj društvenoj konstelaciji, jer je politička vlast radničke klase u uslovima nacionalizovane privrede realno tlo, da proizvođači mogu da preuzmu ') U „Kragujevačkom r a d n i k u " iz 1923. god. javljaju se članci u tom smislu. neposrednu nadi 1926. proizvodnjom kadaN uje doG r a m š i je istoupravu tako 1919. godine, u „ u A v amomentu n t i " i „Ordine o v oona " razrađivao koncepte radničkog učešća u upravljanju preduzećima. *) U revolucionarnoj plimi 1918. i 1919. stvaraju se u m n o g i m preduzećima, kod nas i u d r u g i m evropskim zemljama, radnički „fabrički komiteti', „fabričke komisije" i slično, koji funkcionišu i kao politička tela i kao nosioci radničkog uticaja u preduzećima.

METODOLOSKI

POSTUPAK

U ISTRAZIVANJU -

29

stigla viši stepen svog razvoja (društvena i tehnička podela rada, unutamja organizacija i dr.) ISPOLJAVANJE OSNOVNIH OBELEZJA RADNIČKOG SAMOUPRAVLJANJA Radničko samoupravljanje kod nas se javlja kao nužnost u daljem razvoju socijalističkih odnosa.i Samoupravljanje dolazi i kao rezultat sažimanja vlastitih iskustava, pre sVega, u razvoju nacionalne ekonomike, a zatim i čitave društvene strukture. Ono sada na jednom višem stepenu objedinjuje dotadašnje socijalističke tendencije radničke klase u jednu svesnu društvenu akciju oko čije se realizacije sve više okupljaju i ostale društvene grupe (slojevi). Radničko samoupravljanje je jednim delom proisteklo i iz konsekvenci prethodne, naše i međunarodne, društvene pra_se (kao i saznanja) da nikakav način centralizovanog upravljanja celokupnim razvitkom privrednih organizacija ne može da stimulira brzo odvijanje socijalističkih odnosa u proizvodnji. Centralni društveni organi mogu uspešno da planiraju samo opšte proporcije kretanja privrede i potrošnje proizvodnih dobara. U sistemu ekonomske i političke centralizacije ne nalaze se uslovi za radničko samoupravljanje.*) Kao društveni proces radničko samoupravljanje pretpostavlja određene društvene i političke mehanizme koji će pospešivati njegovo manifestovanje.s) To je potrebno utoliko pre pošto je samoupravljanje istovremeno i sistem odnosa, ono je društvena institucija i deo društvene strukture, pa kao (i) politički oblik organizovanja r a d n i Č K e klase teži da ostvari ekonomsko oslobodenje rada, da ukine ekonomsku prinudu nad proizvodačima. Proizvođači se sada ne nalaze u položaju da izvršavaju naloge nekog trećeg (državne administracije, privatnika, poslodavaca) već neposredno sebi postavljaju realne zahteve i sami pronalaze sredstva da i h ispune. Proizvođač sada može da se oseća u privrednoj organizacije stabilan i siguran i to kako u predviđanju svojih potreba, tako i u njihovom zadovoljavanju. Slobodno udruživanje u proizvodnji povećava Ijudsko dostojanstvo i društvenu ulogu proizvođača, umnožava ali i skraćuje relacije čoveka sa društvenom okolinom, te na taj način ubrzava pojedinačnu i grupnu integraciju Ijudi u društvenu i proizvodnu sredinu.*)

') I zapadni autori tvrde da tek sa „jugoslovenskim iskustvom" počinje od 1950. godine istorijski period radničkih saveta (A. Babeau: Les conseils ouvriers en Pologne, Paris, 1960, str. 21). *) D a n a s mnogi smatraju da, ako se na izvesnom stepenu materijalnotehničkog i društvenog razvoja ne prenese upravljanje proizvodnjom na radnike, nastaju kod proizvođača razne tenzije, reakcije i pasivni otpori, kao što je bio slučaj u nekim socijalističkim zemljama do 1957. godine. (A. Babeau, ibid. str. 21—22). *) U 1952. godini administrati'vni planovi se zamenjuju sa društvenim, a 1953. godine donosi se Ustavni zakon, koji izražava i dograduje sistem samoupravljanja, kao što se donosi i čitav niz drugih mera. *) I izvan naše zemlje se formira shvatanje da radnički saveti ne postoje jedino radi stvaranja usSova za bolju i pravičniju raspodelu ličnih dohodaka već da oni, pre svega, formiraju humanije odnose medu Ijudima u preduzeću i menjaju položaj preduzeća u nacionalnim okvirima (A. Babeau, ibid. str. 57).

gO

- PROBLEMI

U

RAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

Takvo udruživanje izaziva preraspodelu društvenih uloga, kako u radnoj organizaciji tako i izvan nje. A pošto su uloge u korelaciji sa društvenim obavezama za to se ispunjavanje jednih i drugih javlja (1) kao kriterij društvenog vrednovanja i (2) kao faktor individualne satisfakcije. Čovek postepeno stvara jedan jedinstven svet u kome se predstava o njemu sve više podudara sa njegovom stvamošću. Samoupravljanje proizvođača u proizvodnji i u raspodeli dohotka vodi ka razrešavanju problema alijenacije u socijalizmu. Ozakonjenje radničkog samoupravljanja predstavlja postepen prelaz državne svojine nad sredstvima za proizvodnju u viši oblik društvene (socijalističke) svojine. Zato samoupravljanje nije samo organizaciona mera ili promena mehanizma u upravljanju već ono menja prava i položaj proizvođača, a time odnose u proizvodnji i društvu. S druge strane, ubrzava proces iščezavanja najamnog odnosa uopšte te se radnik javlja kao svestan i slobodan upravljač sredstvima za proizvodnju i same proizvodnje. Sa pojavom radničkog samoupravljanja menja se čitav ekonomski sistem da bi se prilagodio novim odnosima u proizvodnji. Osnovne opštedruštvene funkcije u privredi počinju sve više da se prenose na neposredne proizvođače. U toku 1950. godine državni i administrativni mehanizam se prilagođava novonastaloj društvenoj situacijU) Kasnijih godina se išlo sve dalje u decentralizaciji državnih privrednih institucija, a time i samih kompetencija organa vlasti u oblasti neposrednog privredivanja. Počev od januara 1950. godine u nekim preduzećima se oformIjavaju „eksperimentalni" radnički saveti^) kao savetodavni organi upravama preduzeća. I ovi radnički saveti, iako nedovoljno oformIjeni, pobudili su interesovanje radničke klase (od 200 planiranih, „eksperimentalnih" radničkih saveta njihov se broj od januara do juna 1950. god. popeo na oko 580). To je za naše uslove značajno jer je socijalni (i profesionalni) sastav radničke klase^) bio raznolik (veliki priliv radnika iz raznih socijalnih grupa). Međutim, politička zainteresovanost za rad ovih organa bila je znatna pa se nisu ni mogli da pojave otpori uvođenju i radu radničkih saveta. Ali je zato moralo da protekne izvesno vreme da bi se radnici prilagodili na sistem samoupravljanja. To prilagođavanje je dugotrajan proces, i to ne samo usled dinamiKe razvoja samoupravljanja, već i zbog neprekidnih protivrečnosti koje su često iskrsavale u praksi ostva-

i) Funkcije savezne vlade i organa u oblasti neposrednog rukovođenja p r i v r e d o m prenose se na republičke vlade i organe, zatim, na sreske i gradske narodne odbore; ukidaju se neka ministarstva i stvaraju saveti, komiteti i direkcije za savezne poslove u privredi i drugo. *) N a slobodnoj teritoriji užičke republike u 1941. godini, a i kasnije na oslobodenim područjima, organi narodne vlasti formirali su radničke organe u većim preduzećima a koji su se starali o imovini preduzeća i o proizvodnji. ' ) A n d r e Philip, u svojoj knjizi L a democratie industrielle (str. 160-165), smatra da je naš pokušaj uvođenja radničkog samoupravljanja pretstavljao tada „interesantan rizik" s obzirom na veliki procenat nepismenosti i i n d u strijske neoformljenosti radničke klase koja se pretežno formira iz agrikulturnih područja i ne poseduje elementarnu tehničku kulturu. (Autor je „jugoslovenskom i s k u s t v u " u razvijanju industrijske demokratije posvetio gotovo četvrtinu štampanog prostora).

SAMOSTALNOST

ORGANA

SAMOUPRAVLJANJA -

g%

rivanja i pojimanja samoupravnih prava i uloga od strane proizvođača. I baš zbog te činjenice samoupravljanje je imalo i svoju edukativnu funkciju i to ne samo u procesu učenja radnika da upravIjaju poslovima preduzeća nego i u njihovom društvenom formiranju.i)

Iskustva samoupravljanja, postignuta najpre u industrijskoj proizvodnji, brzo su se prenosila i na druge oblike društvenog rada i života, u razne forme društvenog upravljanja i organizacije vlasti. S druge strane, samoupravljanje u privredi je uticalo na uspon materijalne osnove^), na razvijanje društvene i tehničke podele rada (javile su se nove fabrike, novi proizvodi i čitave privredne delatnosti.) Proces radničkog samoupravljanja evoluira ka sve širem i neposrednijem učestvovanju Ijudi u odlučivanju i upravljanju. Paralelno sa tim razvija se odgovornost Ijudi jednih prema drugima i svih prema zajednici. Radničko samoupravljanje postaje sve više manifestovani oblik slobodno udruženog rada na sredstvima za proizvodnju i na drugim sredstvima rada koja se nalaze u društvenoj svojini. Učestvovanje radnika u upravljanju proizvodnjom i poslovima preduzeća postaje danas aktuelno*) i zbog toga što i sama izdiferencirana društvena i tehnička podela rada, kao i sve veća parcijalizacija proizvodnih operacija traže oblike takvog učestvovanja. Različiti načini participacije radnika nisu retki i u kapitalističkim zemljama.*) Za socijalističke zemlje to je uslov njihovog razvoja i način da se razviju viši društveni odnosi. 1. SAMOSTALNOST PRIVREDNE ORGANIZACIJE I ORGANA SAMOUPRAVLJANJA*) Predajom fabrika na upravljanje radnicima društvo je preneio izvesna svoja pounomoćja na proizvođače. Time je započet proces angažovanja pojedinih društvenih kategorija u izvršavanju onih *) U periodu od 1950—1958. godine, za vreme sedam mandatnih perioda, kroz radničke savete je prošlo oko 3 0 % (590.000) proizvođača (ne računajući poljoprivredne organizacije i one koje upošljavaju manje od 29 radnika, kao i one proizvodače koji su birani više od jedanput); Bilten, br. 57, 77 i 137, S Z S , Beograd. *) Usled ekonomske blokade zabeležen je u 1951. i 1952. godini relativan pad industrijske proizvodnje, a negde i stagnacija. A l i od 1953. do 1959. godine prosečni tempo godišnjeg porasta proizvodnje iznosio je 9,5%. lako je porast proizvodnje bio intenzivan njega nije pratio pad društvenog standarda (S. K a v čić, „10 godina radničkih saveta", Kultura, Beograd, 1960, str. 23). ' ) O v a j problem je već ranije vrlo opšimo tretirao i George Lasserre u knjizi Socialiser dans la liberte, Paris, 1949 ^) U časopisu Sociologie du travail, br. 4/1960. M . Montuclard se čak zalaže za formiranje jedne sociologije koja bi izučavala učestvovanje radnika u „komitetima preduzeća". *) S v a dalja izlaganja u tekstu odnosiće se na razmatranje pojedinih obeležja radničkog samoupravljanja i to onako kako su najčešće u d o k u m e n tima eksplicirani. P r v i deo diskusije o svakom obeležju predstavljaće sintetičku sistematizaciju podataka dobijenih u kvalitativnoj analizi odnosnog sadržaja. D r u g i deo odnosiće se na sažeto sumiranje podataka iz kvantitativne analize manifestnog sadržaja i ti podaci predstavljaju kvantitativnu potvrdu i v r e m e n s k u fiksaciju za konstatacije date u prvom delu. S v i zaključci i k o n -

32

- PROBLEMI

U RAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

društvenih funkcija koje su proizlazile iz položaja Ijudi u proizvodnji. Radnička klasa je, nesumnjivo, bila najsposobnija društvena grupa koja je mogla te funkcije da izvrši. Prenošenje društvenih funkcija u oblasti privrede na radne kolektive iziskivalo je da se definišu OKviri samostalnosti privrednih organizacija u izvršavanju tih funkcija. Ti okviri treba da preciziraju način odnosa između zajednica proizvođača i društva. Zato u našem konceptu samostalnost privredne organizacije i radničkog samoupravljanja posmatramo kao oblik interakcije izmedu društva (kao celine) r njegovih integralnih delova (radnih zajednica) pod pretpostavkom da taj odnos sadrži izvestan stepen autonomije*) tih delova u okvirima celine. Socijalističko društvo koje nije dalo bar relativnu samostalnost društvenim grupama, organizovanim po mestu rada i življenja, nalazi se u opasnosti da ukoči evoluciju društvenih odnosa a time i institucija kroz koje bi se ovi odnosi ispoIjavali.«) Državna svojina i administrativna intervencija u socijalizmu samo apstraktno pretpostavljaju identifikaciju pojedinaca i društvenih grupa sa socijalistiČKim društvom upravo zato što se istovremeno ne stvaraju i društveni mehanizmi za konkretno realizovanje tog proseca. Radničko samoupravljanje, prirodno, otvara niz problema o određivanju relacija između raznih oblika društvenih asocijacija i socijalističke zajednice. Osamostaljivanje radnih organizacija bio je kod nas postepen evolutivni proces. Podsticaji za to su dolazili, kako neposredno iz samoupravljačke prakse, tako i od predstavničkih organa društva, pa su u pojedinim periodima regulisani pravnim i političkim normama. Tako je društvo često vršilo procenu vlastitih mogućnosti u priznavanju određenog nivoa samostalnosti privrednim organizacijama iniajući uvek u vidu okvire materijalnih mogućnosti, stepen razvitka proizvodnih snaga, kao i nivo saznanja društvenih i političkih odnosa od strane proizvodača. To ipaK ne znači da u tome nije ponekad bilo zakašnjavanja ili nerealnih procena konkretnih uslova. Intenzivna dinamika razvoja našeg društva inicirala je brže, iako periodične, evaluacije samoupravne prakse. Česte korekture društvenih mehanizama i pravnih propisa otklanjale su devijacije u procesu samoupravljanja i prilagođavale institucionalnu strukturu ka sve većoj autonomiji samoupravnih organa.

statacije se donose samo na osnovu onoga šta je, kako je, i kada je napisano u analiziranim dokumentima. Vremenska fiksacija je, usled prirode materijala, samo približna a u odnosu na objektivno stanje. P r v i deo biće odvojen od drugog zvezdicom. *) Z a ideju „suvereniteta rada", nezavisnosti i autonomije proizvodnih asicijacija, zalažu se danas mnogi zapadni autori, na primer, već pomenuti A . Filip, 2. L a s e r i drugi. *) Samoupravljanje je protuteža s v a k o m birokratizmu, ali latentno sadrži i indikacije birokratizma ukoliko samoupravne jedinice nisu integralni delovi jedinstvenog društvenog organizma i njegovih institucija (videti tekstove K. M a r k s a u r a d u „Građanski rat u Francuskoj", M a r k s — E n g e l s „Izabrana dela", t. I, K u l t u r a , 1949, str. 496-^499). O v o dalje razraduje i Lenjin u „Državi i revoluciji", „Izabrana dela", tom I I , knj. I, izd. Kulture, 1950. Beograd, str. 196—200.

SAMOSTALNOST

ORGANA

SAMOUPRAVLJANJA

-

Osamostaljivanje organa radničkog samoupravljanja, kada se posmatra u osnovnim odrednicama (a kako je u dokumentima eksplicirano) možemo reći da se odvijalo u ovim domenima: Odmosi i materijalTie obaueze preduzeća prema društrenoj zajed%ici

Zakon o upravljanju preduzećima (1950. godine) preneo je mnoge nadležnosti državnog aparata na kolektive.i) Time su bile ukinute, a negde ublažene, ranije administrativne intervencije u proizvodnji. Kolektivi su dobili izvesnu samostalnost u odlučivanju. Ona se prvih godina naročito manifestovala u organizovanju proizvodnje i u njenom planiranju. Organizovanje proizvodnih procesa sada je u nadležnosti kolektiva pa je to dugo bilo područje gde se najviše realizovala inicijativa proizvodača i njihovih radnih grupa. Takve mere su motivirale radnike da se više zauzimaju u proizvodnji. Metodologija globalnog društvenog planiranja (koja se u to vreme počela da usvaja) dala je kolektivima veća prava da samostalnije sami sebi planiraju proizvodne obaveze, koje će se u osnovi kretati u proporcijama društvenog plana. Društveni plan je nesumnjivo determinirao nivo samostalnosti kolektiva ali je takav plan istovremeno i način direktne spone kolektiva sa društvenom zajednicom i modus za regulisanje uzajamnih obaveza. Preko plana društvo je obezbeđivalo proizvodnju predviđanih potrošnih dobara, ali je istovremeno vršilo i procenu izvršavanja kolektivnih obaveza proizvođača. U prvim godinama samoupravljanja pretežna aktivnost kolektiva je orijentisana na pronalaženje svojih uloga u datim okvirima samostalnosti. Paralelno sa kvalitetom i brzinom obavljanja tih uloga išla je decentralizacija planiranja koja je davala preduzećima veću slobodu u određivanju obima i strukture proizvodnje u vlastitim proizvodnim planovima. Na taj način su potencirana prava, odgovornost i interes radnika za ekonomski uspeh preduzeća. U tom cilju je postepeno vršena decentralizacija privrednih fondova, razrađivan je sistem društvenog planiranja globalnih proporcija, donošeni su propisi o zavisnosti prihoda kolektiva (i pojedinaca) od materijalnog uspeha kolektiva preduzeća itd. Da bi sistem samoupravljanja mogao uspešno da se razvija, čitav privredni sistem je morao neprekidno da se podešava kako bi dalje stimulirao socijalistiČKe odnose u proizvodnji i raspodeli. Izgradnja privrednog sistema, i instrumentarija za njegovu primenu, išla je uporedo sa razvitkom materijalne osnove društva. Centralna intencija je bila da se proširi samostalnost delovanja samoupravnih organa u načinu privređivanja i raspolaganja sa ostvarenim viškom proizvoda (rada). Same privredne mere gube svoj administrativni karakter i primaju ekonomsko-regulativne oblike. Kompetencije samoupravnih organa ne zadržavaju se samo u proizvodno-organizacionom domenu, nego se prenose i na ekonomski, te se proizvoda*) I posle 1950. godine donošeni su propisi o proširivanju i priznavanju preduzeća.

i pravne samostalnosti 3ekonomske Radničko samoupravljanje

34

- PR.OBLEMI

U RAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

čima daju veća prava u raspodeli onog dela viška rada koji ostaje preduzeću. Već su u 1957. godini stvoreni objektivni uslovi da se smanje postoječa ograničenja preduzećima u raspolaganju ukupnim prihodom i suze administrativni zahvati u privredi. Preduzeca postaju samostalnija u manipulisanju sa intemim fondovima pa time i ekonomski stimulirana za veću proizvodnost. Tokom 1957 i 1958. godine doneto je više propisa o raspodeli ukupnog prihoda privrednih organizacija. Preduzeća sada slobodnije mogu da formiraju svoje fondove i lične dohodke, a iz one mase ostvarenog prihoda koji im je ostao posle podmirenja obaveza prema zajednici. Nesumnjivo je da su ove mere stavile organe samoupravljanja u sasvim novu situaciju u kojoj je trebalo da se konkretnije saobraze društveni interesi sa pojedinačnim. S druge strane, zainteresovanost proizvođača nije se sada kretala samo u domenu neposrednih zarada, već se proširila na čitav ekonomski potencijal preduzeća, na unapređivanje vlastitih proizvodnih snaga. Sa ovim postupkom društvo je prenelo veliki deo svojih ekonomskih nadležnosti (ekonomsku moć) na proizvodne kolektive a sebi je zadržalo samo prava da fiksira kriterije i normative po kojima će preduzeća da formiraju i raspoređuju ostvareni prihod. I tek u takvim društvenim okvirima radni kolektivi su mogli sami sebi da stvaraju uslove pod kojima će raditi, živeti i razvijati se. Dosadašnja evolucija odnosa (i obaveza) između društva i zajednice proizvođača (u užem smislu) prolazila je kroz različite stepene prenošenja opštedruštvenih funkcija na radne kolektive. Koliki će biti okviri samostalnosti privrednih organizacija zavisilo je, pre svega, od nivoa dostignutog razvitka proizvodnih snaga kao i od sposobnosti organa samoupravljanja da preuzmu i izvrše veće dmštvene uloge i kompetencije. To su istovremeno bili (na širem planu) i podsticaji da se usavršava čitav društveni sistem, jer su iskustva radničkog samoupravljanja, stečena u proizvodnim organizacijama, postala osnova da se sistem smoupravljanja proširi i na druge privredne delatnosti (transport, trgovina, elektroprivreda i drugo). U tom vremenu se sistem planiranja, kontrole i evidencije, kao i finansijski sistem, oslobađao (ne baš tako brzo) od birokratskih i administrativnih mera u kontroli izvršavanja privrednih obaveza pošto je kontrola zamenjivana, s jedne strane, uvođenjem regulativnih ekonomskih instrumenata i, s druge strane, razvijanjem neposredne demokratske kontrole samih proizvođača. Sa formiranjem organa samoupravljanja preduzeća su prestala da postoje kao organi državne uprave. Njima je priznato svojstvo pravnog lica*), te ni osnivač ni državna uprava nisu imali više pravo da upravljaju poslovima preduzeća. Sada preduzeće samostalno izlazi ttžište, st_ga \i ^n.vred._e i dmštvene odnose sa dni^m. institu.ciiama te samo snosi odgovomost _a svo] op__ _spe_. \5 oonosu na privrednu organizaciju organi državne uprave su zadržali isključivo

i) Ovaj problem vrlo opširno tretira A. Goldštajn u knjizi „Upravljanje p r i v r e d n i m preduzećima", str. 35 i dalje, Savremena administracija, Beograd, 1959.

SAMOSTALNOST

ORGANA

SAMOUPRAVLJANJA -

gg

kompetencije nadzora nad radom organizacije ali samo pod okolnostima ako je taj nadzor od opštedruštvenog interesa i pod uslovom da se odvija u određenim zakonskim okvirima*). Normativni akti o položaju preduzeća u društvu, i o njegovim odnosima prema drugima, imaju sada samo za cilj da očuvaju zakonitost u radu i sigurnost u odnosima kod privrednog saobraćanja, što drugim rečima znači, da stvore disciplinu i obezbede red u izvršavanju privrednih poslova i u regulisanju međusobnih odnosa privrednih organizacija. Radničko samoupravljanje, tokom svog razvitka, nepregidno rešava probleme usklađivanja odnosa u raspodeli sa proizvodnim odnosima težeći da odnosi u raspodeli budu što adekvatniji socijalističkim odnosima u proizvodnji. Uporedo sa proširivanjem prava i odgovornosti radnika u ekonomskom uspehu preduzeća (u formiranju dohotka), u njegovom celokupnom poslovanju, postepeno su iščezavali i najamni odnosi u radu.%) Sam lični dohodak radnika sve više se uslovljava od ekonomskog uspeha preduzeća. Ta uslovIjenost je pobuđivala veću ličnu zainteresovanost proizvođača da utiču na rad preduzeća, tj. da se više angažuju u izvršavanju proizvodnih obaveza i u kontroli poslovanja preduzeća.^) Raspodela ostvarenog viška proizvoda (rada) između preduzeća i zajednice nije bila uvek adekvatna stvarnim rezultatima rada i ekonomskom uspehu preduzeća jer privredni instrumenti sve do 1958. godine nisu bili dovoljno podešeni da tu raspodelu učine stimulativnijom. S druge strane, društveni organi su često zakašnjavali*) u izradi i donošenju opštedruštvenih privrednih planova te se otežavao i rad organa samoupravljanja u vodenju sigurnije i perspektivnije ekonomske politike preduzeća. Mnogi privredni propisi i instrumenti su zaostajali za dinamikom samoupravljanja i odnosa u proizvodnji (detaljno fiksiranje raspodele bruto produkta, administrativne klauzule u korišćenju fondova preduzeća, propisi u oblasti cena, tarifni rasponi u nagradivanju i dr.). Takvi propisi su se korigovali, jer je samoupravljačka praksa prejudicirala bolja rešenja. Samoupravna prava proizvodnih kolektiva bila su češće narušavana od strane komuna nego od strane republičkih i saveznih organa. Pojedine komune su se mešale u poslove preduzeća, jer je objektivni položaj komune u sistemu upravljanja i raspodele bio takav da se one nisu ponekad ustezale da radi zadovoljenja lokalnih i) Suverenitet organa samoupravljanja i privredne formalno potreba vrše ekonomski i vanekonomski pritisak organizacije na preduzeća. In-

je ograničen jer se kreće u granicama zakona (A. Goldštajn, ibidem, str. 36). *) Citav niz društvenih mera je išao u tom pravcu: decentralizacija privrednih fondova, planiranje globalnih proporcija u društvenim planovima, proširivanje ovlašćenja radničkim savetima u raspodeli dohotka, zavisnost prihoda kolektiva od njegovog materijalnog uspeha i slično. ') To je uticalo da se unutamji odnosi u preduzeću više ne zasnivaju samo na hijerarhiji izvršavanja odozgo nadole (tj. jednosmerno), već i obratno (u oba smera), kroz kontrolu izvršavanja radnih obaveza od najnižih ka najvišim. ^) O nestimulativnosti raspodele i o neažumosti društvenih organa planiranja bilo je mnogo kritičkih istupanja i na Prvom kongresu radničkih saveta u 1957. godini. Kongres je učinio da se ti propusti brzo ispravljaju. r

g g - PROBLEMI

U RAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

tervencije tih komuna, da se preduzećima nametne šta će da proizvode i koliko će od ostvarenog prihoda da daju komuni, u koje će svrhe da upotrebe fondove i raspoloživa finansijska sredstva i slično, predstavlja mestimičnu pojavu regionalnog partikularizma i lokalizma, čije su se negativne posledice reflektovale u opštoj dinamici razvoja proizvodnih snaga i u autonomiji radničkog samoupravIjanja. Takvo delovanje komuna (i ne samo to) podsticalo je partikularističke tendencije i u nekim preduzećima. Mnogi vidovi obostranog lokalizma jače se manifestuju posle 1958. godine, i narušavaju efikasnost društvene kontrole u radu preduzeća i organa društvenog upravljanja u preduzećima i komunama. Opšti normativni regulatori su se postupno menjali tako da su se relacije preduzeće — društvena zajednica približavale nivou uzajamne međuzavisnosti na kome je mogao da se stimulira relativni suverenitet kolektiva. Bez takvog odnosa samoupravnost radnih kolektiva se ne bi razvila dalje od formalnosti. S druge strane, u našoj čitavoj konstelaciji formi društvenog upravljanja i samoupravljanja preduzeća nisu mogla da se pretvore u samodovoljne (autohtone) društvene organizme, jer su se preko društvenih planova, veća proizvođača i ostalih društvenih mehanizama direktno i indirektno vezivala za čitavu jugoslovensku zajednicu. Mnogi oblici spona i transmisija omogućavali su proizvodnim zajednicama da utiču na funkcionisanje društvenih organa i institucija. Kolika je moć takvog uticaja bila, ili mogla da bude, zavisilo je kako od stepena saznanja vlastitih prava i obaveza prema zajednici, tako i od instrumenata stvorenih da se takvi uticaji ostvare. Za dinamiku socijalističkog razvitka značajno je koliko je čitav sistem društvenih mehanizama i institucija dao prostora pojedincu i društvenim grupama da realizuju svoje inicijative i aktivnosti. Ukolikoi je kod takve realizacije manji broj transfera, utoliko će se više pojedinac stabilizovati u svojoj delatnosti, povećaće se njegovo osećanje društvene vrednosti i sigurnosti, a konkretna društvena stvamost sve više će se pojimati kao stanje i posledica Ijudskog rada i delovanja. Radničko samoupravljanje i razne forme društvenog upravljanja postaju jedan od takvih neophodnih oblika za realizaciju individualne aktivnosti i društvene vrednosti proizvođača. Samostalnost proizvodnih kolektiva, posmatrana kroz obaveze prema zajednici, tretirana je naročito mnogo u govorima i napisima državnih rukovodilaca, kao i u političkim dokumentima, a nešto manje u štampi. Štampa je već 1953. godine pokrenula diskusiju o objektivnom položaju privrednih preduzeća i tražila da se pronađu konkretne mere ko^e bi fiksirale veći stepen n)ihove relativne samostalnosti. Tražilo se da p r a v n o - p o l i t i Č K i okviri samostalnosti preduzeća više odraze najadekvatnije (za dati stepen ekonomskog razvoja i nivo društvene svesti) načine obračuna u raspodeli viška rada između kolektiva i zajednice. Konstatuje se da se taj problem nije uvek najprikladnije rešavao jer se vrlo sporo smanjivao udeo zajednice u raspodeli ukupnog dohotka preduzeća. Obligatorni fondovi preduzeća, u preduzeću, izazivaliusu koje strah se raspoređivao kolektiva da veliki zajednica deojoš čistog višeprihoda ne za-

SAMOSTALNOST

ORGANA

SAMOUPRAVLJANJA

-

hvati njihov prihod pa su se iznalazili postupci kako bi se veći deo dohotka zadržao na samostalnom raspolaganju u preduzeću (npr. povećavali su se fiktivni tarifni stavovi u tarifnim pravilnicima). Kolektivi su uvek bili vrlo osetljivi kada se intervenisalo u fondove za lične dohotke pa se pojam samostalnosti prvenstveno shvatao kao stepen nezavisnosti (slobode) u internom regulisanju raspodele ličnih dohodaka. Samostalziost kolektiua w Radne organizacije su u početku regulisa?%jit linittamjik od- brže sticale izvesna prava da samostalMosa i delatrzosti no uređuju i normativno uobličavaju novonastale unutarnje odnose nego što su ta prava dobijali u oblasti materijalne raspodele. Osnovne kompetencije kolektiva proizvođača i njegovih organa u ovom domenu odnosile su se na: a^ Regrali&aizje radmh. odziosa u preduzećiTna. Društveni status radnog kolektiva, kao slobodne asocijacije proizvođača, implicira sankcionisanje slobodnijeg zasnivanja radnog odnosa na osnovi sporazuma između pojedinaca i zajednice proizvođača a u kojem bi se predviđala uzajamna prava i obaveze. Razvoj samoupravljanja, a s njim društvene i političke svesti proizvođača, već su od prvih godina nagoveštavali mogućnost da se takvi sporazumi zasnivaju. Do 1957. godine to je bio čest predmet razmatranja, a tek donošenjem Zakona o radnim odnosima (1957. godina) data je osnova za razvijanje slobodnih sporazumnih radnih odnosa. Opštedruštvene institucije (organi, organizacije) su sada zadržale samo pravo intervencije kada su se od strane preduzeća narušavala osnovna prava pojedinaca koja su proistekla iz radnog odnosa. Pojedinac je u radnoj zajednici našao svoju zaštitu od strane društva, ali se u praksi dešavalo da radna zajednica nije mogla uvek da zaštiti svoje interese narušene ponašanjima pojedinaca (bez odmeravanja njihovih konkretnih postupka, razne organizacije i inspekcije su intervenisale štiteći pojedinca). Pa ipak su ovim zakonom organi samoupravljanja postali mnogo samostalniji pri primanju, otpuštanju, raspoređivanju ili prilikom disciplinskog kažnjavanja radnika, kao i pri vođenju čitave personalne politike. Prilikom tretiranja zasnivanja radnog odnosa vrlo često je diskutovan položaj direktora preduzeća upravo za to što je on, s jedne strane, opunomoćenik društva (države) u preduzeću, a, s druge strane, ravnopravni član proizvodne zajednice, te je samim tim zauzimao poseban status u sistemu samoupravljanja. Organi samo-, upravljanja su najčešće težili da samo oni odlučuju o njegovom postavljanju U početku se (1953. nisu ispoljavale tenden') U r e d b a i osmenjivanju.i) osnivanju preduzeća i radnji godine) reguliše ovu materiju. Direktor se bira k o n k u r s o m koga raspisuje i vodi komisija narodnog odbora opštine a u kojoj se nalaze i predstavnici radničkog saveta odnosnog preduzeća. Direktora postavlja, na predlog komisije, narodni odbor opštine. Predlog o smenjivanju direktora podnosi radnički savet narodnom odboru opštine (Videti prilog 3 n a kraju knjige).

g g - PROBLEMI

U RAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

cije da se uskrate direktorova opštedruštvena opunomoćstva (zaštita zakonitosti). Međutim, u poslednjim godinama sve su brojniji stavovi da su i te nadležnosti prevaziđene, jer je sada stepen opštedruštvene odgovomosti radničkih saveta daleko veći nego odmah posle 1950. godine a, kao i da su već stvoreni mnogi politički i društveni mehanizmi za kontrolu i zaštitu opštedruštvenih interesa u kolektivima. b) DoT.osen.je »ormatiumh akata. Veliki varijabilitet samoupravljačkog iskustva, kako u razvijanju unutarnjih odnosa tako i u funkcionisanju samoupravnih organa, nije mogao u celosti da se podredi uniformnim normativnim propisima. Zato je bilo društveno celishodno da se privrednim organizacijama dozvoli veća samostalnost u stvaranju svojih pravnih kodeksa (u vidu pravila, statuta, pravilnika, poslovnika i slično) koji bi obuhvatali i regulisali specifične promene u preduzeću na osnovu opštih društvenih i pravno-političkih okvira koji su reflektovali globalne promene i odnose u društvu. Normativni akti samoupravnih organa stvarani su širokim demokratskim postupkom. Takvi akti su predstavljali stepen sposobnosti organa samoupravljanja da adekvatno odraze svu dinamičku složenost razvoja kolektiva. c) RozvijaTije Tnekamzama samoaprauljam'a. Zakon o predaji preduzeća na upravljanje kolektivima fiksirao je kompetencije radničkog saveta i upravnog odbora. Međutim, različiti uslovi u praksi zahtevali su veću slobodu u formulisanju rada i položaja tih organa.*) I već posle četiri godine u većim preduzećima su samoinicijativno stvarani pomoćni samoupravni organi (pogonski radnički saveti), a u 1959. godini i samoupravna tela u organizacionim jedinicama (na primer, odeljenjski odbori, odbori i zborovi radnih. zajednica, odnosno ekonomskih jedinica). Premda svi ti oblici, nastali iz tendencija preraspodele samoupravnih funkcija (decentralizacija), nisu zakonski verificirani, ipak su ostali a njihovo dalje osnivanje je politički stimulirano. Prema tome, samoupravni organi su, već od prvih godina, bili potpuno slobodni da pronalaze oblike i metodeuunapređivanjuidemokratizovanju sistema samoupravljanja. Dajućiradnimkolektivimatakvu samostalnost dmštvo je podsticalo varijabilitet neposredne prakse i uvažavalo sve stabilne oblike samoupravljanja koji su demokratizovali odnose u proizvodnji. Na isti način su organi samoupravljanja stvarali i svoja razna pomoćna radna tela (komisije, radne i studijske gmpe i sl.) i pomoću njih su postizali veću efikasnost, tačnost i demokratičnost u radu i odlučivanju. Proces konstituisanja i afirmisanja sistema samoupravljanja se upravo i ubrzavao kada se stvorilo dovoljno društveno-političkog prostora za samostalnije oblikovanje vlastite samoupravljačke prakse. d) Raz_ija%je i_%_ta?7ijih proizuodnik s M a g a i materijalne osiiooe. Usavršavanje metodologije društvenog planiranja raspodele Naime, te mogućnosti su i u tumačenju zakona idate, jer svedohotka ono što nije taksativno i izričito naglageno može se precizirati i kroz interne propise (A. Goldštajn, ibidem, str. 40-42).

g g - PROBLEMI

U RAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

cije da se uskrate direktorova opštedruštvena opunomoćstva (zaštita zakonitosti). Međutim, u poslednjim godinama sve su brojniji stavovi da su i te nadležnosti prevaziđene, jer je sada stepen opštedruštvene odgovomosti radničkih saveta daleko veći nego odmah posle 1950. godine a, kao i da su već stvoreni mnogi politički i dmštveni mehanizmi za kontrolu i zaštitu opštedruštvenih interesa u kolektivima. b) Donošenje %onriatiumh okata. Veliki varijabilitet samoupravljačkog iskustva, kako u razvijanju unutarnjih odnosa tako i u funkcionisanju samoupravnih organa, nije mogao u celosti da se podredi uniformnim normativnim propisima. Zato je bilo društveno celishodno da se privrednim organizacijama dozvoli veća samostalnost u stvaranju svojih pravnih kodeksa (u vidu pravila, statuta, pravilnika, poslovnika i slično) koji bi obuhvatali i regulisali specifične promene u preduzeću na osnovu opštih društvenih i pravno-političkih okvira koji su reflektovali globalne promene i odnose u društvu. Normativni akti samoupravnih organa stvarani su širokim demokratskim postupkom. Takvi akti su predstavljali stepen sposobnosti organa samoupravljanja da adekvatno odraze svu dinamičku složenost razvoja kolektiva. c) Rozvijanje Taebamzama saTnoaprauIjanja. Zakon o predaji preduzeća na upravljanje kolektivima fiksirao je kompetencije radničkog saveta i upravnog odbora. Međutim, različiti uslovi u praksi zahtevali su veću slobodu u formulisanju rada i položaja tih organa.*) I već posle četiri godine u većim preduzećima su samoinicijativno stvarani pomoćni samoupravni organi (pogonski radnički saveti), a u 1959. godini i samoupravna tela u organizacionim jedinicama (na primer, odeljenjski odbori, odbori i zborovi radnih zajednica, odnosno ekonomskih jedinica). Premda svi ti oblici, nastali iz tendencija preraspodele samoupravnih funkcija (decentralizacija), nisu zakonski verificirani, ipak su ostali a njihovo dalje osnivanje je politički stimulirano. Prema tome, samoupravni organi su, već od prvih godina, bili potpuno slobodni da pronalaze oblike i metodeuunapredivanjuidemokratizovanju sistemasamoupravljanja. Dajućiradnimkolektivimatakvu samostalnost društvo je podsticalo varijabilitet neposredne prakse i uvažavalo sve stabilne oblike samoupravljanja koji su demokratizovali odnose u proizvodnji. Na isti način su organi samoupravljanja stvarali i svoja razna pomoćna radna tela (komisije, radne i studijske gmpe i sl.) i pomoću njih su postizali veću efikasnost, tačnost i demokratičnost u radu i odlučivanju. Proces konstituisanja i afirmisanja sistema samoupravljanja se upravo i ubrzavao kada se stvorilo dovoljno društveno-političkog prostora za samostalnije oblikovanje vlastite samoupravljačke prakse. d) Rozuijanje linutamjih proizood?iik sriaga i materijalne osMove. Usavršavanje metodologije društvenog planiranja raspodele i) Naime, te mogućnosti su i u tumačenju zakona idate, jer svedohotka ono što nije taksativno i izričito naglajšeno može se precizirati i kroz interne propise (A. Goldštajn, ibidem, str. 40-42).

SAMOSTALNOST

ORGANA

SAMOUPRAVLJANJA

-

gQ

dovela su preduzeća u položaj da su mogla sve samostalnije da usmeravaju preostala sredstva ria slobodnom raspolaganju kako bi razvili vlastite proizvodne snage, materijalnu osnovu i uslove privredivanja. Sve intenzivnija investiciona ulaganja u rekonstrukciju i dogradnju proizvodnih odeljenja, u obnovu i proširenje sredstava za rad, u modernizaciju tehnoloških procesa proizvodnje, nesumnjivo, pokazuju da su proizvođači u organima samoupravljanja već shvatili posledice od moguće tehnoloŠKe stagnacije za dalji razvoj privrednih organizacija. Da bi unapredili proizvodnju, oni se često odriču jednog dela ličnih dohodaka i teže da što više razviju društvenu i tehničku podelu rada. Dobijeno pravo da organizuju proizvodne procese i da usvajaju proizvodnju odgovarajućih artikala bilo je podstrek kolektivima da što bolje iskoriste i pregrupišu svoje potencijalne mogućnosti kako bi poslovanje preduzeća učinili ekonomičnijim i efikasnijim. Samostalnost kolektiua « Sloboda zasnivanja odnosa sa druzosmoaTiju odnosa sa pri- gima samo je jedan od konkretnih viuredmm t drugim iTistitit- dova pravne samostalnosti proizvodnih cijama zajednica. Ona se pretežno ispoljavala u uspostavljanju novih odnosa na osnovu proizvodnog udruživanja, kao i u formiranju odnosa sa neproizvodnim institucijama. Već u prvim godinama samoupravljanja radne organizacije pokazuju težnju da udruže svoja osnovna i obrtna sredstva sa ciljem da stvore materijalnu osnovu za organizaciju novih proizvodnih procesa. Medutim, inicijative za ovakvu saradnju najčešće su dolazile od tehničkih i komercijalnih stručnjaka, a ne od samoupravnih organa, i skrivale su opasnost kartelnog ugovaranja. Zato se proizvodno udruživanje vrlo sporo i oprezno odvijalo. (Umesto proizvodnih udruživanja organi samoupravljanja su u to vreme medusobno sarađivali u razmeni viška radne snage, kao i upravljačkih i organizacionih iskustava.) Proizvodna kooperacija postaje aktuelna kasnije tek kada se razvila tehnika proizvođenja i porasle proizvodne snage preduzeća. Međutim, ova pitanja nisu u dokumentima mnogo tretirana a bilo je otpora i u preduzećima i to baš usled nedovoljne razrade nekih problema (problem raspodele dohotka, funkcionisanje samoupravnih organa, i sl.). Nasuprot kooperaciji, privredna i poslovna udruženja su stvarana nešto lakše, jer su preduzeća od njih očekivala zaštitu svojih interesa (npr. na tržištu i u kreditiranju, devizama i sl.) i pomoč u unapredivanju proizvodnje. Međutim, ova udruženja su se malo bavila problemima modemizacije proizvodnje, njenom rentabilnošću i ekonomičnošću. Zato su ova udruženja često bila kritikovana, jer su ne samo dovodila manja preduzeća u neravnopravan položaj prema većim nego su ponekad zapostavljala i opštedruštvene interese (da bi očuvala interese i ekonomski položaj pojedinih privilegovanih preduzeća). S druge strane, samoupravni organi u preduzećima nisu bili u objektivnoj situaciji da kontrolišu stavove svojih stručnih predstavnika u tim udruženjima i opirali su se učlanjavanju u takva udruženja.

40

- PROBLEMI

U RAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

Preduzeća su proširivala svoje odnose i sa neprivrednim institucijama. Ti odnosi su kasnijeg datuma i manifestovali su se u stvaranju bližih kontakta sa prosvetnim, zdravstvenim, društvenim i humanitarnim institucijama. U poslednje vreme takvi se odnosi sve više javljaju a proizlazili su ne samo iz zahteva tih institucija, da im se pruži materijalna i društvena pomoć od strane preduzeća, već su nastajali i iz želja samih proizvodnih kolektiva da prenesu svoj uticaj na rešavanje nekih problema i izvan njihove sredine. Rezultat toga je da su se kolektivi postepeno sve više integrirali u život kos mune i postajali faktori stimuliranja organizacije društvenog života na teritoriji komune. $

*

*

Proces društvenog osamostaljivanja (evolucija odnosa između zajednice i radnog kolektiva) proizvodnih zajednica i njihovih samoupravnih organa nalazio se u osnovi manifestovanja svih drugih obeležja samoupravljanja. Različiti stepeni samostalnosti su se vremenski ostvarivali i predstavljali su stalnu promenu odnosa privredne organizacije prema društvu kao celini, ali i prema njegovim institucijama i užim zajednicama. Odnos preduzeća prema društvenoj zajednici normativno se regulisao kroz uzajamne obaveze. Okviri tih obaveza figuriraju, istovremeno, i kao determinante evolucije samoupravljanja u kojoj zajednica proizvođača sve više sama rešava svoje unutamje probleme i pojavljuje se kao samostalni partner u kontaktima sa drugim institucijama. Kako je problem samostalnosti privredne organizacije tretiran u analiziranim dokumentima? Pre svega, samostalnost je posmatrana (1) kao prostor i oblik odnosa preduzeća prema društvenoj zajednici (sa stanovišta determinisanih obaveza i prava) i (2) kao oblik odnosa prema drugima (sa stanovišta slobodno stvaranih obaveza). Problemi samostalnosti privredne organizacije tretirali su se kroz čitav period sa neznatno povišenim intenzitetom a relacija intenziteta prema drugim analiziranim kategorijama zadržavala je, manje-više, isto rastojanje (rang intenziteta). Razlike između fabričkih i ostalih listova su neznatne. Nasuprot listovima, u člancima rukovodilaca (tabela 1) ovaj problem je imao dominantan naglasak, što je i razumljivo s obzirom da su rukovodioci najviše insistirali da se što jasnije odrede distinkcije i relacije izmedu radne organizacije i društvene zajednice. Na potpuno drugi način je problem razmatran na sednicama radničkih saveta. Saveti su se, pre svega, najviše zadržavali na tretiranju svojih obaveza prema komuni i na razmatranju svojih odnosa sa drugim preduzećima i društvenim institucijama. Prema ostalim kategorijama ova je dosta slabo diskutovana na sednicama, Atribut samostalnosti (privrednih organizacija) se manifestovao u štampi (tabela 3), uglavnom, u tumačenjima relacije, s jedne strane, između preduzeća i društvene zajednice i, s druge strane, izmedu preduzeća i drugih privrednih organizacija (i udruženja).

SAMOSTALNOST

ORGANA

SAMOUPBAVLJANJA

-

Tabela 3. __mos__Z_o_t pr._red_e orga____ije*) (struktura učestalosti stavova u % ) 1951

1953

1955

1957

Kategorije

Stavovi

Odnosi preduzeća i društvene zajednice

potvrdni kritički programski neutraini u k u p n o (1951— 1959=100)

38 25 25 12

60 40 100 100

14 86 0 0

100 75 0 0

17 29 35 19

100 83 86 67

15

62

13

78

30

potvrdni kritički programski neutralni ukupno (1951— 1959=100)

40 60 0 0

40 60 0 0

0 100 0 0

0 25 0 0

17

38

7

22

Odnosi između preduzeća

Ukupno

2

7

1959

1951-

8

9

10

11

12

19 28 37 16

67 60 100 100

8 25 31 36

33 37 50 44

2,2 3,6 3,4 3,7

67 59 76 61

85

19

79

23

43

3

66

0 33 33 34

0 17 14 33

33 67 0 0

33 40 0 0

14 29 23 34

67 63 50 56

1 2,6 1,1 2,9

33

10

15

10

21

56

57

1,5

10

9

9

24

4,5

a) Pred_ze_e % _r__t_en_ zojedmca. U analizi štampe se ne uočava izrazita pravilnost u intenzitetu tretiranja problema već intenzitet oscilira. Ali, upoređujući period 1951—53. godine sa kasnijim godinama porast intenziteta je vidan. lako je proces osamostaljivanja radnih kolektiva kontinuiran, oscilacije bi se mogle protumačiti. pretežno, kao neravnomerni podsticaji štampe da se okviri samostalnosti proširuju, a manje kao refleksi već učinjenih društvenopolitičkih mera. Na ovakav zaključak nas navode ne samo podaci kvalitativne analize već i sama struktura ocena (stavova) u pojedinim godinama. U oceni okvira, kroz koje se ispoljavao odnos između preduzeća i društvene zajednice, najviše je zauzeto (u celini) kritičkih i programskih stavova (ako se isključe neutralnii) stavovi) a znatno manje potvrdnih. Stavovi su po svom sadržaju') bili orijentisani na ubrzavanje procesa relativnog osamostaljivanja, kao i na kritiku birokratsko-administrativnih ostataka i tendencija lokalističke intervencije u poslove preduzeća. Veliko prisustvo programskih stavova *) Obj__nje_je t__e._ 3—_2: cifre pokazuju procentualne odnose učestalosti stavova i to u neparnim kolonama između stavova odnosne kategorije a u p a m i m kolonama odnose stavova između datih kategorija u tabeli. U k o loni 11. cifre izražavaju procenat učešća pojedinih stavova u ukupnoj frekvenciji tih stavova za s v i h 25 kategorija. Poslednji red (vodoravno) u tabeli pokazuje procentualno učešće frekvencija čitave grupe kategorija prema ostalih 9 grupa. K o l o n e se prate vertikalno, izuzev kod redova, „ukupno" (1951—1959 = 100) gde se n e p a m e kolone prate vodoravno a p a m e vertikalno. 4 Znatnija pojava ovih stavova u nekim godinama nastaje usled pojave većeg broja informacija o merama koje su izvodene u tim godinama. *) P o svojim obeležjima stavovi predstavljaju način ocene obe vrste odnosa sa stanovišta postizanja većeg stepena samostalnosti, autonomije, u. načinu i prirodi njihovog zasnivanja.

42

-

PROBLEMI

U

RAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

u poslednjim godinama pretstavlja povećanje broja sugestija za konkretna rešenja a to je poseban vid uticaja štampe na formiranje javnog mnjenja, a da bi praksa samoupravljanja dobila šire okvire za svoje potpunije ispoljavanje. U 1953. godini kritički stavovi su potpuno dominirali (u 1959. pozitivni su bili sasvim malobrojni). Negativna zavisnost ovih stavova ne ispoljava se uvek kao pravilo pošto programski (projektivni) stavovi mogu da intervenišu u realnost ovog odnosa i, zajedno sa kritičkim, da predstavljaju elemente manifestovanja procesa prevazilaženja objektivnih protivrečnosti (u praksi i u svesti) i načine uticaja na odvijanje tih procesa. b) Odnosi raedu, privrednim organizacijama. Karakter ovih odnosa i njihovo zasnivanje odražavao je stepen relativne društvene samostalnosti preduzeća, ali i načine njenog shvatanja i realizovanja. Ovaj problem se znatno manje manifestovao nego prethodni. Tek u 1959. godini on se intenzivnije tretira, jer od 1958. godine kooperacija i drugi vidovi udruživanja preduzeća imaju realniju osnovu da se ostvaruju te postaju jedan od uslova za dalji razvoj proizvodnih snaga. Kako su ocenjivani manifestovani odnosi među privrednim organizacijama? Očigledno je (tabela 3) da je ocena bila više kritička nego pozitivna. Ali i nedostatak programskih stavova dozvoljava pretpostavku da se nisu tada imale ni pouzdane koncepcije o praktičnim oblicima i o sadržini takvih odnosa.i) Ako se uporede zuzeti stavovi u ocenjivanju ispoljavanja obe vrste pomenutih odnosa, može se konstatovati da su odnosi između preduzeća i društvene zajednice, kao i odnosi izmedu samih preduzeća, bili više kritički nego pozitivno ocenjivani.*) Kritičkih sudova je bilo skoro u svakoj godini više nego pozitivnih. Intenzitet tretiranja prve vrste odnosa je za dva puta bio veći od druge, jer je on ne samo bio pristupačniji komunikatorima već je i sam po sebi predstavljao primamiji faktor koji je determinisao oblike odnosa među privrednim organizacijama. Suprotno štampi, na sednicama radničkih saveta pretežno se odlučivalo o zasnivanju odnosa sa drugim privrednim organizacijama i društvenim institucijama a sasvim retko se razmatrao postojeći status privredne organizacije u opštem sklopu društvene stmkture. To je i razumljivo, jer se ovaj odnos rešavao više na normativnom i političkom nivou, dok su se diskusije u radničkim savetima kretale najviše oko ocena ekonomskih instmmenata (koje su najčešće bile kritičke) i zakonS v e konstatacije, se u tekstu o intenzitetu i načinu tretiskih i)propisa koji su sekoje odnosili na raddaju preduzeća i njegovih organa.

ranja pojedinih obeležja radničkog samoupravljanja u analiziranim dokumentima (saopštenjima), odnose se samo na ono što je u saopštenjima dato i pripisano radničkom samoupravljanju. T o znači da su se posmatrali samo oni sadržaji koji s u bili u kontekstu samoupravljanja a ne kako su se problemi tretirali sami za sebe ili u odnosu na neki drugi kontekst. *) Kvalifikacija ovih odnosa distribuirana je prema tome da li su oni manifestovali veći ili manji stepen samostalnosti preduzeća i organa samoupravljanja (npr. sadržaj kritičkih stavova s u postojeći ali nedovoljni okviri samostalnosti preduzeća).

PUNKCIONISANJE

OBGANA

SAMOUPBAVLJANJA

-

2. FUNKCIONISANJE ORGANA RADNIČKOG SAMOUPRAVLJANJA Predmet razmatranja u ovom odeljku jeste aktivnost i rad organa samoupravljanja koji se posmatraju u procesu osposobljavanja organa da izvršavaju pripadajuće im opštedruštvene i konkretne funkcije. To, nesumnjivo, zahteva da se ovde ograničimo, bar uslovno, na tretiranje radničkog samoupravljanja kao društvene institucije, kao organizacije^) društveno-proizvodnih aktivnosti (života) i odnosa u proizvodnji (i na radu). Uvođenjem radničkog samoupravljanja, radnici su se odjednom našli pred preuzimanjem odgovornih funKcija za čije izvršavanje je trebalo mnogo čega drugog a ne samo svesno prihvatanje.*) U praksi se odmah postavilo pitanje kako upravljati. Sve sednice organa upravljanja iz prvih godina su u znaku traženja i davanja odgovora na to, jer prethodnih istorijsko-društvenih iskustava, u ovom obliku, nije nigde bilo. Zato se i problem funkcionisanja samoupravljanja, u njegovoj institucionalnoj formi, može shvatiti samo kao proces njegovog uobličavanja i traženja najadekvatnijih rešenja u datim etapama razvoja socijalističkog društva. U aktu predaje preduzeća na upravljanje radnicima određeni su i okviri realizacije njihovih prava u tome.') Ali ostvarivanje ovih prava zavisilo je, s jedne strane, od njihovog shvatanja tih prava, kao i od stepena angažovanosti da ih ostvare. Osnovne dileme u početku su bile kako da se ovlada veštinom i tehnikom upravljanja, kako da se vrši kontrola i evidencija proizvodnje i poslovanja u preduzeću. Iskustva iz prethodne prakse i politička oformljenost radnika mogli su, do odredenih granica, da budu u tom momentu dovoljni da se funkcije samoupravljanja uspešno izvršavaju, ali su radnici već tada sami shvatili da samoupravljanje zahteva i jedan minimum obrazovanja (političko, kulturno, ekonomsko, politehničko i sl.) da bi njihovo učešće u organima bilo potpuno i efikasno.*) Najvažnije manifestacije, koje su se u funkcionisanju organa samoupravljanja zapažale u ovom periodu, bile su: ') S v a k a organizacija (institucija) unosi među svoje članove specifične ciljeve, stavove i vrednosti te ih motivira da u njoj participiraju i da se ponašaju prema njenim okvirima, ona vrši unutarnju podelu rada i stvara svoju i n t e m u strukturu, v r š i vertikalnu i horizontalnu koordinaciju funkcija, stvara svoj autoritet. (J. M a r c h : Organizations, N e w Y o r k — L o n d o n , 1959, str. 31). *) R a d n i c i n i s u bili tada na tom stepenu razvitka da teorijski razumeju i značaj radničkih saveta ali su instinktivno osećali da preko njih oni sada upravljaju sredstvima i stvarima a ne obratno. O n i su, 1950. godine, u radničk i m savetima videli samo veći stepen demokratije i materijalne stimulacije. (S. Kavčić, ibidem, str. 14). ') K o j a su to prava videti prilog 1. na kraju knjige. 4) O obrazovanju kao određenoj funkciji samoupravljanja videti poseban odeljak na str. 89.

44

- PROBLEMI

U RAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

fTKtirucionalTio oformljivonje organa radničkog saTnoiipravZjaTija

fznoloženje sadržaja rada. Postoje suštinske razlike u sadržaju rada organa samoupravljanja a kada se uporede početne i krajnje godine desetogodišnjeg perioda. l a k o s u normativni propisi, doneti u 1950. godini, fiksirali prilično široke granice u kojima bi se kretao i struktuirao njihov sadržaj rada, radnički saveti s u u praksi postepeno proširivali tem a t i k u rada n a o n e domene koji su mogli u dato vreme da postanu predmet n j i h o v o g interesovanja i tretmana. U periodu još nedovoljnih iskustava, n i s k e materijalne osnove i niske obrazovne predspreme, k r u g razmatranih problema se ograničavao u g l a v n o m na: organizovanje proizvodnje, učvršćivanje funkcionalnih elemenata samoupravljanja, razmatranja unutarnjih relacija, kompetencija i normi (na n i v o u upravljanja i r u k o v o đ e n j a ) . Uskoro se tematska Kompozicija tretmana proširilai) pa se interesovanje prenosilo n a razmatranje sistema nagrađivanja, n a kontrolu poslovanja, modernizaciju sredstava z a rad, n a razvijanje u n u t a m j i h odnosa i tzv. Ijudskog f a k t o r a u proizvodnji. A tek posle 7—8 godina upravljačk o g iskustva tematski okviri rada počeli su više da obuhvataju još i probleme d r u š t v e n o g standarda, realizacije proizvodnje, regulisanje odnosa p r e m a d r u g i m institucijama, obrazovanje itd. Uopšteno uzev, sadržaj rada radničkih saveta se granao zavisno od evolucije privrednog sistema (privrednih instrumenata i p r a v a r a d n i č k o g saveta), ali i od sposobnosti i zrelosti proizvođača da mogu izvesne, opšte i parcijalne probleme da tretiraju. Ta sposobnost se postepeno razvijala. Međutim, na formiranje sadržaja rada i na n j e g o v u tematsku raznovrsnost delovale su ne samo određene opšted r u š t v e n e situacije v e ć i izvesne spoljne tendencije, kao i raznovrsni K a k o se tematika proširivala videti istraživački prilog „Tendencije u radu radničkog saveta nekih preduzeća", str. 227. A prema podacima Saveznog zavoda za statistiku (Bilteni 77 i 137) radnički saveti u preduzećima sa 30 i više zaposlenih radnika raspravljali su na svojim sednicama tokom 1956. i 1957. godine sledeće probleme (intenzitet tretiranja je dat u procentima): problemi radni odnosi troškovi proizvodnje, kvalitet, realizacija izveštaji o radu upravnog odbora plan preduzeća i završni račun radna disciplina tarifni pravilnik plan investicija i rekonstrukcija upotreba sredstava n a slobod. raspolag. porme, proizv. rada i racionalizacija higijensko-tehnička zaštita raspodela dobiti stručno uzdizanje radnika socijalno i zdravstveno osiguranje k r i m i n a l u privredi problemi komune ostali piroblemi

1956

1957

9,5 9,5 9,4 7,9 7,5 7,2 7,1 5,8 5,8 5,1 4,2 4,1 3,4 2,3 1,1 10,1

9,2 7,9 8,9 7,2 6,7 6,6 7,3 8,2 5,6 4,7 4,7 4,1 2,9 1,5 1,3 15,2

100,0

100,0

FUNKCIONISANJE ORGANA

SAMOUPRAVLJANJA

-

uticaji na samoupravne organe, koji su dolazili bilo iz preduzeća bilo iz komune. Takvi uticaji su ponegde pospešivali, ali ponegde i remetili efikasnost organa i delovali na brzinu njihovog razvojaj Metod i stil roda. I danas se nameće potreba da se izučava stil i metode rada*) organa samoupravljanja, kako bi se više unapredili jer je desetogodišnje iskustvo dalo nedovoljno varijabilitet formi. To je utoliKo neophodnije što konkretna praksa već stvara izvesne navike i stereotipe u radu koji se teško menjaju, a naročito kada je potrebno da se prevaziđu neki elementarni oblici u tom radu. Početna traženja vlastitog grupnog izraza u radu (u pripremanju sednica, obradi materijala, formulisanju zaključaka, odluka i stavova, kao i u kontroli njihovog sprovođenja itd.) izlaze kasnije izvan prostora datog kolektiva, pa se iskustva razmenjuju i sažimaju u jedan pretežno opšti stil i metod rada. Prvobitna nesnalažljivost, inercija ili zaletanje, eksperimentisanja, razna nepoverenja ili preterana oduševljenja za nešto novo, vremenom se nivelišu na nivou standardnog i u iskustvo proverenog stila rada. Veći kolektivi su brže iznalazili bolje oblike rada te su u prvo vreme uticali na manje, pošto je u prvima kolektivno iskustvo izviralo iz šireg varijabiliteta individualnih iskustava i potsticaja. Danas su već prilično razvijene metode priprema i vođenja sednica, formulisanja zaključaka i odluka (kao rezimea kolektivnih stavova), ali se još nije učinio veći napredak u fundiranju efikasnijih formi kontrole izvršavanja odluka (u oba smera), u informisanju proizvođača o radu organa samoupravljanja i organa izvršavanja, u efikasnosti komuniciranja i sl. _t__r_7_je pomoćmk Tnefi_7_i__ma organa saTno_pra_IjaT_ja. U periodu prvih 3—4 godine radnički saveti i upravni odbori svršavali su sve administrativne i tehničke poslove u svom radu, a tek kasnije su im u tome pomagale tehničko-administrativne službe u preduzeću. U to vreme su i tehnoKratske tendencije snažnije uticale na karakter rada organa te su sužavale osnovu za veću aktivnost svih članova organa samoupravljanja. (Ovome je pogodovala i neumešnost članova organa da efikasno izvršavaju funkcije upravljanja). Medutim, kada su se samoupravni organi osposobili da mogu šire i funkcionalnije da zapažaju i tretiraju problematiku, o kojoj treba da odlučuju, postalo je već neophodno da formiraju svoja pomoćna tela koja bi tu tematiku pratila, proučavala i pripremala je za odlUčivanje. Prvo se javljaju privremene, a zatim stalne, komisije radničkog saveta, kao i upravnog odbora. Njihov broj brzo raste te im se i polje delatnosti proširuje i to počev od problema proizvodnje, nagradivanja, investicija, kadrovskih i stambenih problema, zaštite na radu, discipline pa do problema standarda, razonode i rekreZ. Cerić u knjižici „Organizacija sastanaka radničkih saveta i u p r a v acije*) itd. nog odbora", izd. R a d , todologiju rada organa u svojim prilozima u Informatorov priručnik

Beograd, 1955. daje više praktičnih uputstava za m e samoupravljanja. Isto to čine V. Paja i D. Alačević knjizi „Radnčki savjet i u p r a v n i odbor" u izdanju za kadrove, Zagreb, 1957, str. 195—233 i 325—373.

46

- PROBLEMI U BAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

Komisije su, tokom vremena, imale svoju evolucijui) razvijajući se od tehničkih instrumenata do studijsKih i analitičkih stalnih grupa. Po svome sastavu one predstavljaju sve konkretniji oblik radne saradnje neposrednih proizvođača (radnika) i stručnjaka. Takve komisije stavljaju radnike u situaciju da analitički i egzaktno proučavaju, prate i opserviraju probleme svoje radne sredine. S druge strane, komisije se pokazuju i kao pogodna forma da i inicijativa stručnjaka bude sve češći predmet diskusija i odlučivanja na sednicama samoupravnih organa. Međutim, kod radničkih saveta slabije socijalne i političke struKture komisije su se pokazale i kao institucionalna forma za afirmisanje tehnokratskih, komercijalističkih i grupnih tendencija. U mnogim manjim preduzećima one su i dalje ostale administrativni instrumenti upravama i organima, jer uslov za njihovu efikasnost je, pored ostalog, i njihova unutamja kadrovska struktura. 3tuar(mje vlastitik 7%onnati?j?%ih okuira delovartja. Trebalo je da prođe nekoliko godina pa da se funkcionisanje organa samoupravIjanja unutar preduzeća razvije od normi dogovora i iskustvene tradicije do stepena normativnih intemih propisa koji su (1) fiksirali načine poslovanja organa samoupravljanja, (2) odredili mesto i ulogu pojedinih tela u ovoj instituciji, kao i (3) normativno uobličili odnose, delatnosti, prava i obaveze (pojedinačne i gmpne) u okviru preduzeća. Prvo su se donosila pravila preduzeća kao njihov osnovni samoupravni statutarni akt. Zatim su se stvarali i unapređivali intemi pravni akti u vidu raznih pravilnika, poslovnika, propisa koji su se odnosili kako na sednice organa samoupravljanja, na rad njihovih komisija, tako i na konkretnu primenu opštih pravnih propisa. Normativna delatnost samoupravnih organa obuhvatala je sve oblike delatnosti, aktivnosti i odnosa u radnom kolektivu te je imala pozitivnu ulogu u njihovom sređivanju i razvijanju. Ona je predstavljala obim sažimanja, korekture i evaluacije prethodnih, kolektivnih i opštih, iskustava a što je unosilo disciplinu i efikasnost u radu preduzeća. Stepen i obim formalnog upoštavanja vlastitog iskustva reflektovali su sposobnost samoupravnih organa da prate i projiciraju unutamji razvoj (jer u nekim slučajevima unutarnji propisi nisu bili u skladu sa tempom i nivoom pojedinih komponenti opšteg dmštvenog razvitka). Regralisarije odnosa između orgafta samotipraoljanja. U samom početku se postavio problem razgraničenja (i shvatanja) kompetencija između radničkog saveta i upravnog odbora. lako su nadležnosti pravnojeregulisane^), kompe*) U ovih z a k o n sorgana k i m propisima predviđeno dadomeni samo u pnjihovih r a v n i odbor može da formira posebne komisije, kao pomoćna tela u svojim poslovima, dok za radničke savete to izričito ne stoji. Međutim, praksa je prevazilazila pravne okvire orijentisajući se k a angažovanju što većeg broja radnika u poslove samoupravljanja. ^) I ovde nije moglo da se sve taksativno predvidi već je ostalo prostora da interni propisi preduzeća fiksiraju neka razgraničenja između ova dva

FUNKCIONISANJE

ORGANA

SAMOUPRAVLJANJA

-

tencija i ) i predmeta rešavanja nisu u praksi bili izdiferencirani, te se javljalo dupliranje poslova, ukrštanje i prisvajanje nadležnosti^). To je došlo kao posledica nedostatka prethodnih iskustava ali i usled potencirane aktivnosti, odnosno, potpune pasivnosti jednog od ta dva organa. U prvim godinama upravni odbori su bili u mnogim preduzećima, gotovo isključeni iz realizacije svojih nadležnosti pa su sve poslove upravnih odbora obavljali pretežno radnički saveti. Razlozi zato mogu se tražiti i u sledećem: (1) upravni odbori su počeli da deluju nešto kasnije nego radnički saveti (krajem 1950. i početkom 1951. godine), (2) radnički saveti su se osećali snažniji, s obzirom na svoju brojnost i strukturu, (3) radnički saveti nisu imali u početku mnogo poverenja u upravne odbore s obzirom na položaj direktora u upravnom odboru i na mogućnost da on utiče na njegov rad i (4) u „eksperimentalnim" radničkim savetima upravni odbori nisu postojali. Upravni odbori su u tom periodu, uglavnom, bili pasivni u izvođenju svojih funkcija ili su obavljali pretežno izvršne i tehničko-administrativne poslove. Posle ovog perioda javlja se druga krajnost: upravni odbori postaju znatno aktivniji i obavljaju mnoge poslove i iz nadležnosti radničkih saveta. U to vreme iskrsava i pojava grupnog solidarisanja upravnih odbora sa direktorima i operativnim aparatom. Sada upravni odbori prelaze okvire svojih nadležnosti te se radnički saveti ponegde pretvaraju u organe koji samo formalno odobravaju postupke upravnih odbora i direktora. Kontrola radničkih saveta nad radom upravnih odbora izostaje; štaviše, oni se ponekad i formalno odriču (premda nezakonito) nekih svojih nadležnosti u korist upravnih odbora. Ovakva odstupanja dovode, kasnije, i do povremenih (otvorenih i latentnih) grupnih sukoba na sednicama radničkih saveta, do opoziva članova upravnog odbora, jer se sada i saznanje članova radničkog saveta o svojim zadacima i pravima mnogo više razvilo. Tek 1955—6. se, tamogod.): gde 4 Najvažnija ovlašćenja radničkoggodine saveta normalizuju su (periođ 1950—1959. izbor, razrešivanje i smenjivanje upravnog odbora i pojedinih njegovih član o v a ; donošenje pravila preduzeća; raspodela onog dela akumulacije koji ostaje na raspolaganju preduzeću; raspravljanje i odobravanje izveštaja o radu u p r a v n o g odbora kao i njegovog rada, raspravljanje pojedinih mera i odluka upravnog odbora; donošenje zaključaka za ostvarivanje privrednog plana preduzeća kao i zaključka za upravljanje preduzećem; postavlja opštu ekon o m s k u politiku preduzeća, daje pravac poslovnoj politici, odlučuje o n a j nažnijim pitanjima za r a d preduzeća i dr. Ovlašćenja u p r a v n o g odbora s u : sastavljanje predloga osnovnih planova preduzeća; donošenje operativnih planova; sastavljanje predloga za unutrašnju organizaciju preduzeća; davanje predloga za sistematizaciju radnih mesta; davanje predloga pravila o r a d n o m redu; postavljanje službenika na r u k o vodeća radna mesta u preduzeću; rešava prigovore zaposlenih na rešenja o otkazu i rasporedu na radna mesta; donosi rešenja o radnim normama; daje plan korišćenja godišnjih odmora; preduzima mere za unapređenje proizvodnje i za otklanjanje pojava nesavesnog odnosa prema opštedruštvenoj imovini; sprovodi odluke radničkog saveta i donosi odluke za konkretizaciju smernica radničkog saveta. *) I s t u pojavu navodi i A . Babeau (ibidem, str. 155—158) između plenuma i prezidijuma poljskih radničkih saveta.

4g

- PROBLEMI

U

RAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

to nisu bili, odnosi između ova dva samoupravna organa. i ovi organi sve više deluju u okvirima svojih nadležnosti. Od 1958—9. godine zapaža se, a usled vrlo naglog porasta broja problema koji treba da rešavaju radnički saveti, tendencija saveta da neke svoje poslove prenesu u nadležnost upravnih odbora. Samo ovog puta situacija u Kolektivima, a i odnosi, su drugačiji jer su radnički saveti tokom vremena unapredili svoju kontrolu nad radom upravnih odbora. Odgovomost upravnih odbora prema svojim dužnostima je znatno veća te se oni gotovo nalaze u stanju permanentnog zasedanja. To dolazi ne samo zbog povećanog njihovog obima rada već se sada javlja i jedna nova pojava a t o j e d a s e direktori i operativni rukovodioci sve češće odriču nekih kompetencija u domenu svojih samostalnih funkcija želeći da umanje rizik lične odgovomosti pa da za svoje izvršne postupke imaju i odluke organa upravljanja. Ovo povećanje radnih uloga upravnili odbora ponovo rađa njihovu težnju da u svom delovanju izbegnu sukcesivnu kontrolu radničkih saveta i kolektiva, da više utiču na odlučivanje radničkih saveta i da odlučivanje, kod verificiranja njihovih postupaka, dobije formalni karakter. Oni, i u ovom periodu, još uvek nisu dovoljno imuni od tehnokratskih i birokratskih uticaja. Odnosi između rad%ićkik saveta. Kako 1950. godine, tako i danas, medu preduzećima se odvija intenzivna razmena samoupravIjačkih iskustava i metoda. Takva razmena se prvo vršila na teritoriji komune i sreza, zatim i u okviru istorodne privredne delatnosti, a u poslednje vreme i izvan ovih područja. Iz ovakvih kontakata razvili su se mnogi vidovi trajne saradnje. Zato se može reći da upravljačka iskustva u jednom preduzeću u osnovi predstavljaju, i vremenski i prostorno, rezime opštih iskustava u funkcionisanju organa samoupravljanja, ali koja su prilagođavana pojedinačnim uslovima. fzbor i stmktitra orgaTta radTMČkog saTnouprarljaTija

Trajanje mnMdatTiog perioda. Oko trajanja mandatnog perioda članovima radničkog saveta bilo je u štampi dosta diskusije u vremenu od 1951—1956. godine. Iznošena su dva mišljenja. Po prvoj koncepciji izbori za radničke savete treba da se održavaju svake godine. Razlozi za ovo su se nalazili u sledećim argumentima: 1. jednogodišnji mandat bi omogućio da što veći broj radnika prođe kroz organe samoupravljanja i da u kraćem periodu stekne osnovna upravljačka iskustva; 2. dvogodišnji, ili duži mandatni period daje veću verovatnoću da se stvaraju pojedinačne ili grupne privilegije, da se birokratizira rad samog organa (mogućnost konformizma sa direktorom i administrativno-tehničkim aparatom u preduzeću), da monopolizira svoja, zakonom dobijena, prava i da smanji odgovomost pred kolektivom proizvođača i 3. jednogodišnji mandat, bržim smenjivanjem sastava samoupravnih organa, daje šire mogućnosti da se koriste individualne inicijative i vrši bolja selekcija novih članova od strane kolektiva (na ovaj način kolektiv može češće da procenjuje upravljačke kvalitete šireg broja Ijudi).

FUNKCIONISANJE

ORGANA

SAMOUPRAVLJANJA -

^Q

Nasuprot ovoj koncepciji iznošena su mišljenja da dvogodišnji izborni period daleko više odgovara nego jednogodišnji. Ova se tvrdnja potkrepljivala sa sledećim argumentima: 1. radnički saveti nisu samo predstavnička i demokratska tela već i radna, pošto moraju da rešavaju probleme kroz njihovo praćenje i studiranje; 2. pošto se, praktično u radničke savete pri svakom izboru bira oko dve trećine novih članova, jednogodišnji mandat je nedovoljan da bi saveti mogli uspešno da rade, jer je novim članovima potreban bar višemesečni period prilagodavanja i upoznavanja; 3. dvogodišnji period obezbeđuje veći kontinuitet u radu radničkih saveta. Oba ova shvatanja, koja su se u štampi iznosila, nisu bila u početku dovoljno razrađena. Diskusija je posle Kongresa radničkih saveta (1957. god.) prestala jer se i Kongres opredelio za dvogodišnji mandat.i) Isto tako, u početku su dosta tretirana pitanja opoziva članova radničkih saveta, raspuštanje saveta i upravnih odbora zbog nedovoljne društvene odgovornosti, efikasnosti i samostalnosti u radu. Str_.ct_r_ _am__pr_rmh _fgo?ta. Uspešnost rada radničkih saveta shvatala se kao funkcija socijalno-profesionalne strukture njegovih članova. Kod prvih izbora, pa i nešto kasnije, javljaju se neke tendencije. Prvo, bira se veći broj lica koja su organizatori proizvodnje (poslovode, šefovi odeljenja i pogona, majstori i drugi) i službenici (na primer, u ugostiteljstvu, trgovini). Drugo sastav radničkih saveta dovoljno ne reflektuje strukturu zaposlenih u kolektivu,:) jer se retko biraju mladi radnici, žene i polukvalifikovani radnici, dok su nekvalifikovani radnici bili izuzetno malo zastupljeni.3) Treće, u mnogim preduzećima se pretežno biraju radnici koji su ispoljavali veliki radni elan (udarnici, sitni racionalizatori i novatori), premda oni nisu uvek imali i dovoljno proizvodnog iskustva da bi mogli da opserviraju celovitost društveno-proizvodnih procesa u preduzeću. Veliki broi nvih je već u prvim savetima pokazao nezainteresovanost za rad 1 apstinenciju. Četvrto, negde se kao osnovni kriterij za izbor članova radničkih saveta uzimaju političke kvalifikacije i stepen društvene angažovanosti, ili, pak, odgovornost i funkcije u preduzeću i komuni. Ovako različiti kriteriji selekcije*) proizlazili su iz nepoverenja da će pojedine kategorije radnika moći kvalifikovano da izvršavaju ') Izbori za radničke savete s_ se održali 1950, 1952, 1953, 1954, 1956, 1957, 1958, 1960. i 1962. godine. *) lako se u radničkim savetima od 1954—1958. proporcionalno povećao broj žena (od 13,5% na 15,3%) i omladine od 7,7% na 13,7%) ipak on ne odgovara proporcionalnom učešću ovih kategorija i ukupnoj masi zaposlenih u privredi (npr. u privrednim organizacijama, izuzev poljoprivrednih, žene čine 2 2 % zaposlenih); Bilten br. 137, Savezni zavod za statistiku, B g d . *) Ove kategorije radnika su motivirane za učestvovanje u samoupravIjanju, premda su njihove mogućnosti i doprinosi ograničeni njihovim stepenom proizvodno-ekonomskih znanja (iskustava). *) N i pravno ni politički n i s u uvedeni n i k a k v i kriteriji selekcije proizvođača u njihovim pravima da b u d u birani za članove radn. saveta (Videti prilog 2) već su oni nastali u praksi kao rundimenti starih izbornih m e h a n i zama i kao ostaci administrativno-birokratskih shvatanja demokratije. 4 Rađničko

samoupravljanje

5Q

- PR.OBLEMI

U RAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

upravljačke funkcije. Ali takve tendencije postepeno su korigovane, jer su mladi radnici, kao i novodošli, brzo shvatili svoje uloge u radničkim savetima i uspešno ih obavljali. Kasnije pri izboru preovlađuju kriteriji radne discipline, proizvodne angažovanosti, moralne i stručne kvalifikacije, stepen identifikacije sa radnom sredinom. Medutim, još uvek je ostalo (u uslovima nepovoljne kvalifikacione strukture proizvođača) otvoreno pitanje da li demokratični ekstenzitet ili, pak, približna proporcionalna zastupljenost u radničkim savetima svih kategorija proizvođača obezbeđuje i visok stepen njihovog efikasnog i samostalnog delovanja. Pitanje postaje interesantno tim pre što polukvalifikovani i nekvalifikovani radnicii) (oba pola), kao i vrlo mladi radnici, predstavljaju još uvek nestabilne (fluktuirajuće) kategorije pa niti su im proizvodna iskustva, stepen, kolektivne identifikacije i društvene svesti na takvom nivou da bi mogli svojim učešćem da doprinesu efikasnom radu organa samoupravljanja, koji rešavaju sve mnogobrojnije i sve složenije probleme preduzeća. Isto se pitanje postavlja i za one radnike koje je napregnuti ritam proizvođenja potpuno apsorbovao i angažovao. Dalja demokratizacija samoupravljanja moraće da pronađe adekvatna rešenja (ona su delimično nađena u ekonomskim jedinicama). Isto tako se do 1960. godine, još uvek, zadržavale tendencije da se u savete često bira jedan broj istih lica') (nisu retki pojedinci koji su bili birani 3—5 puta), da u savetima budu u većem broju zastupljeni rukovodioci iz proizvodnih i neproizvodnih odeljenja, kao i administrativno i stručno-tehničko osoblje. Demokratijo % rodu orgoma samouprarljanja

Odnosi izmeđtt rodmčTeiTi gaueta i kolektiua proizuođača. Relacije između radničkih saveta i kolektiva nisu u celom intervalu imale uvek isti intenzitet. One su, po svome smeru, trebalo da se odvijaju u oba pravca. Međutim, možemo razlikovati dve etape razvoja ovih odnosa. U prvom periodu (do 1955—56. godine) manifestovala se jednostrana relacija: odgovomost radničkih saveta kolektivu bila je, pretežno, formalna. Proizvodači su imali mogućnost, ali ne i dovoljno formi (instrumenata) da ocenjuju delatnost saveta. Njihov uticaj na pravilnost i efikasnost rada samoupravnih organa bio je neznatan. Izveštaji, koji su se kolektivu podnosili, održane sednice saveta, donete odluke, bili su malo pristupačni radnicima. O tome šta i kako je radnički savet rešavao više su bili upoznati službenici nego radnici. .

i

i) Procenat polukvalifikovanih (priučenih) i nekvalifikovanih radnika u radničkim savetima u 1958. godini iznosio je 22,6%; Bilten br. 137, Savezni statistički zavod. *) B r o j proizvođača koji se ponovo biraju u radničke savete rastao je iz godine u godinu (sve do izbora u 1960. god). Procenat proizvođača koji su d v a i više puta birani u radničke savete iznosio je 1954. god. 3 3 , 1 % 1956. god. 38,4%, 1957. god. 38,8%, a u 1958. god. 4 4 , 1 % (Bilten br. 57, 77 i 137, S Z S ) . N a izborima u 1960. god. taj procenat je ponovo mali (za većinu preduzeća procenat je manji od 3 0 % ) .

FUNKCIONISANJE

OBGANA

EAMOUPRAVLJANJA

-

Težnja da radnički savet bude što manje pod uticajem kolektiva često se manifestovala. Ali isto tako ni zainteresovanost kolektiva za delatnost saveta nije bila dovoljno ispoljena. Radnički saveti su se u to vreme još uvek nalazili u traženju vlastitog modela u radu. S druge strane, sadržaj i domen njihovih odluka bio je relativno uzan pa, prema tome, i nedovoljno interesantan za članove kolektiva. Zatim, nepotpuno harmonizirani odnosi medu samoupravnim organima, kao i između ovih organa i rukovodilaca preduzeća, uslovili su izvesno grupno zatvaranje samoupravnih organa, odnosno delimično izolovanje od kolektiva. ** Drugi period. Njegove karakteristike negiraju one iz prvog perioda. Zainteresovanost radnika za odluke radničkih saveta raste paralelno sa njihovom značajnošću za njih same i za budućnost preduzeća. Odnosi počinju da postaju svestrani. Sada i članovi saveta žele da saznaju mišljenja ostalih proizvođača o odlukama koje treba da donesu. Radnički saveti, pak, sve češće podnose izveštaje kolketivu o svom radu, konsultuju ga i očekuju verifikaciju svojih odluka. Na taj način kolektiv ne samo da ostvaruje svoje pravo kontrole nad radom predstavničkih organa već istim pomaže u delovanju. Usaglašavanje obostranih stavova postaje neophodno i prelazi u stil rada. To ipak ne znači da nisu i dalje postojale tendencije da se rad saveta oslobodi od kontrole proizvođača, ali su one bile znatno slabije nego ranije. One su se jače isticale kod onih radničkih saveta koji su bili pod uticajem direktora, rukovodilaca i stručnjaka preduzeća. Taj uticaj je bio naročito prisutan (a posebno u 1958—59. godini) kada se odlučivalo o planiranju investicione izgradnje, kooperaciji, finansiskoj politici, o uzimanju zajmova i kredita. Ali, za razliku od ranijih godina, svako prenebregavanje kolektiva kod odlučivanja izazivalo je njegovu organizovanu (ili spontanu) reakciju i intervenciju. Razna odstupanja u demokratizđciji odnosa radnički savet — kolektiv proizvođača nastaju iz više uzroka. Pre svega, to je nedovoljna razvijenost proizvodnih snaga uopšte, a posebno nedovoljna politička, e_onomska i opšta kultura nekih kategorija proizvođača. Ali i odsustvo ili neizgrađenost mnogih elemenata u samom sistemu samoupravljanja pogodovala je pojavama nedemokratskih odnosa. Ove pojave su se ublažavale i iščezavale paralelno sa jačanjem uloge kolektiva proizvodača u neposrednom upravljanju i sa iznalaženjem formi za takvo učestvovanje (referendumi, zborovi proizvođača, zajedničke sednice saveta i kolektiva i sl.). Poseban oblik spone radničkog saveta sa kolektivom proizvođača jeste način njegovog komuniciranja sa kolektivom. I ovde se može konstatovati da se dugo vremena razvijala samo jedna strana komuniciranja. Savet se, uglavnom, obraćao kolektivu, saopštavao mu svoje odluke i zaključke, delimično ga informisao o svojoj delatnosti dok je neznatno bio zastupljen i drugi vid saobraćanja tj. da se kolektivu pruži mogućnost da se obraća savetu. Informisanje, i shvatanje njegovog mesta u razvijanju samoupravljanja, imalo je, uopšteno uzev, svoje tri razvojne etape, koje su, donekle, reflekto4" vale stepene odnosa radničkog saveta prema proizvođačima:

52

- PBOBLEMI

U

RAZVOJU

SAMOUPBAVLJANJA

1) Faktografsko upoznavanje užeg kruga članova kolektiva (rukovodioci, funkcioneri društveno-političkih organizacija i slično) sa informacijama koje, uglavnom, evidentiraju rad i odluke upravnih organa; obaveštavanje je nesistematsko i predstavlja samo jednosmeran odnos između informatora i informisanih. 2) Obaveštenja se daju čitavom kolektivu i ona su dvojaka po svojoj prirodi: selektirane informacije o predmetu rada samoupravnih organa i uopštena tumačenja nadležnosti, domena rada i funkcionisanja organa samoupravljanja; informisanje pretežno sadrži edukativno-saznajne elemente težeći da proizvodačima podigne nivo znanja o samoupravljanju (sadržaju i oblicima rada). 3) Najzad, u novije vreme, informisanje počinje da se shvata kao značajan faktor motivacije za širim učestvovanjem proizvođača u samoupravljanju pa time i kao faktor razvijanja demokratije samoupravljanja; sada informisanje počinje da predstavlja obostrani odnos i uticaj na relaciji organ samoupravljanja—kolektiv; instrumenti informisanja su pristupačni (po sadržaju, formi, distribuciji) članovima kolektiva da bi u njima mogli da iznesu svoje ocene o radu samoupravnih organa i drugih institucija u preduzeću; obaveštenja postaju sve raznovrsnija i potpunija a saopštavanje obligatomo. Ukoliko se informisanje shvati kao jedan značajan element u sistemu samoupravljanja (a ne kao njegov tehnički dodatak) onda se funkcije samoupravljanja jednom stranom realizuju i kroz evoluciju procesa informisanja. Sadržaj, način i obim obaveštavanja označavaju koliki je postignuti stepen otvorenosti sistema samoupravljanja prema društvu, kolika je njegova snaga i zrelost. Demokratija odlučivanja. Ovaj se problem najčešće interpretirao u njegova tri sastavna elementa: 1) otklanjanje svakog uticaja (pojedinačnih, grupnih, institucionalnih) na stavove članova organa ili na same organe; 2) slobodno i objektivno iznošenje ličnog mišljenja, tolerancija iznošenja takvih mišljenja i 3) svaka donesena odluka treba da odrazi kolektivni stav većine članova. Isticanje ovih elemenata bilo je vrlo aktuelno u prvo vreme jer su tendencije prethodnog administrativnog upravljanja još uvek bile jake i dugo su uplivisale na način ponašanja pojedinaca u izvršavanju društvenih funkcija. S dmge strane, tada je i samo nedovoljno iskustvo proizvođača da upravljaju preduzećima bilo jedna mogućnost da se na njih utiče i u samom procesu odlučivanja (ometanje slobodne izmene mišljenja i samostalnog zauzimanja stavova). Razne vrste sugestija i pritiska mogli su da dolaze kako od lica i institucija izvan preduzeća tako i od onih u preduzeću. S dmge strane, 'kada se stvori posebna socio-psihološka atmosfera na samim sednicama (netolerantno i nedinamično vođenje sednica, prepotentno ili autokratsko nastupanje pojedinaca, i slično) istovremeno su se sužavali uslovi za demokratsko odlučivanje. Proces odlučivanja ne odvija se samo u toku sednica već i ranije, tj. kroz sve one pripreme i mehanizme koji u tome učestvuju (komisije, društvene organizacije, studijske grupe i sl.). Od članova

g2

-

PROBLISMI

U

BAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

1) Faktografsko upoznavanje užeg kruga članova kolektiva (rukovodioci, funkcioneri društveno-politič_cih organizacija i slično) sa informacijama koje, uglavnom, evidentiraju rad i odluke upravnih organa; obaveštavanje je nesistematsko i predstavlja samo jednosmefan odnos izmedu informatora i informisanih. 2) Obaveštenja se daju čitavom kolektivu i ona su dvojaka po svojoj prirodi: selektirane informacije o predmetu rada samoupravnih organa i uopštena tumačenja nadležnosti, domena rada i funkcionisanja organa samoupravljanja; informisanje pretežno sadrži edukativno-saznajne elemente težeći da proizvođačima podigne nivo znanja o samoupravljanju (sadržaju i oblicima rada). 3) Najzad, u novije vreme, informisanje počinje da se shvata 'kao značajan faktor motivacije za širim učestvovanjem proizvođača u samoupravljanju pa time i kao faktor razvijanja demokratije samoupravljanja; sada informisanje počinje da predstavlja obostrani odnos i uticaj na relaciji organ samoupravljanja—kolektiv; instrumenti informisanja su pristupačni (po sadržaju, formi, distribuciji) članovima kolektiva da bi u njima mogli da iznesu svoje ocene o radu samoupravnih organa i drugih institucija u preduzeću; obaveštenja postaju sve raznovrsnija i potpunija a saopštavanje obligatomo. Ukoliko se informisanje shvati kao jedan značajan element u sistemu samoupravljanja (a ne kao njegov tehnički dodatak) onda se funkcije samoupravljanja jednom stranom realizuju i kroz evoluciju procesa informisanja. Sadržaj, način i obim obaveštavanja označavaju koliki je postignuti stepen otvorenosti sistema samoupravljanja prema društvu, kolika je njegova snaga i zrelost. Demokratija od._.čwa%ja. Ovaj se problem najčešće interpretirao u njegova tri sastavna elementa: 1) otklanjanje svakog uticaja (pojedinačnih, grupnih, institucionalnih) na stavove članova organa ili na same organe; 2) slobodno i objektivno iznošenje ličnog mišljenja, tolerancija iznošenja takvih mišljenja i 3) svaka donesena odluka treba da odrazi kolektivni stav većine članova. Isticanje ovih elemenata bilo je vrlo aktuelno u prvo vreme jer su tendencije prethodnog administrativnog upravljanja još uvek bile jake i dugo su uplivisale na način ponašanja pojedinaca u izvršavanju društvenih funkcija. S dmge strane, tada je i samo nedovoljno iskustvo proizvođača da upravljaju preduzećima bilo jedna mogućnost da se na njih utiče i u samom procesu odlučivanja (ometanje slobodne izmene mišljenja i samostalnog zauzimanja stavova). Razne vfste sugestija i pritiska mogli su da dolaze kako od lica i institucija izvan preduzeća tako i od onih u preduzeću. S dmge strane, kada se stvori posebna socio-psihološka atmosfera na samim sednicama (netolerantno i nedinamično vođenje sednica, prepotentno ili autokratsko nastupanje pojedinaca, i slično) istovremeno su se sužavali uslovi za demokratsko odlučivanje. Proces odlučivanja ne odvija se samo u toku sednica već i ranije, tj. kroz sve one pripreme i mehanizme koji u tome učestvuju (komisije, društvene organizacije, studijske grupe i sl.). Od članova

FUNKCIONISANJE

ORGANA

SAMOUPRAVLJANJA

-

radničkog saveta se sve više tražilo da se, pre definitivnog zauzimanja stavova, upoznaju sa sadržajem tretiranih problema i sa javnim mnjenjem u kolektivu o tim problemima. U novije vreme, radi veće efikasnosti sednica, teži se da se okvimi koncepti odluka projiciraju pre sednica (na primer, komisije i druga tela), da se o njima ranije formiraju individualni stavovi kako bi se na sednicama usaglasili, a projekti odluka odobrili, korigovali ili odbacili. Tokom odlučivanja, demokratskim tendencijama stalno su se ^ suprodstavljale tendencije birokratizma, tehnokratizma i autokratizma. Njihova snaga, iako je opadala, nije se potcenjivala jer se samo postojanje takvih tendencija, i neprekidno sukobljavanje sa njima, negativno reflektovalo na koheziju kako radničkog saveta tako i celog kolektiva. Ovi nedemokratski mdimenti imali su jači intenzitet manifestovanja i prouzrokovali su veće tenzije u manjim radnim zajednicama kao i u onim čija je industrijska struktura radništva bila nerazvijena ili su, pak, u njima unutarnje institucije slabo funkcionisale. Raspoređmanje (^decentralizacija"^ samottpratmih fufikcija

U razradivanju oblika funkcionisanja samoupravljanja, u neposrednoj praksi su bile evidentne dve tendencije: prva je pospešivala postepenu decentralizacijui) samoupravljačkih funkcija, a dmga je težila da zadrži i razvije centralizam u samoupravljanju. Decentralizacija samoupravnih nadležnosti prvo se začinje u većim preduzećima, a sa formiranjem pogonskih radničkih saveta. Ekonomske jedinice, kasnije, prošimju decentralizaciju do elementamih radnih zajednica (one su skorijeg datuma). Sam način izvođenja decentralizacije sadržao je potencijalnu mogućnost funkcionalnog razjedinjavanja (dezintegriranja) i atomiziranja privredne organizacije na pretežno autonomne male radne grupe koje se oformljuju po prirodi tehničkih procesa i radnih operacija.%) Demokratizacija izvršavanja samoupravljačkih funkcija (a kroz njihovu decentralizaciju), iako je stimulirala inicijative proizvođača i principijelniju raspodelu dohotka, pokrenula je rešavanje kompleksa problema, pre svega, onih koji zadiru u efikasnost funkcionisanja samoupravljanja, u načine objedinjavanja proizvodnog rada i odnosa između organizacionih jedinica u preduzeću, kao i onih problema koji regulišu sistem internih komunikacija. Mnogi pojav') Izraz „decentralizacija samoupravljanja" zadržava se u daljem tekstu samo uslovno stim što se pod n j i m podrazumeva raspodeljivanje samoupravn i h funkcija na proizvodne jedlnice. S a m izraz je neadekvatan ako se shvati da je proizvodni kolektiv nosilac samoupravnih prava. *) U n e k i m preduzećima s u te radne grupe (ekonomske jedinice) obuhvatale i po 10—15 radnika. Reorganizacija ekonomskih jedinica (po svom obimu i proizvodnom prostoru) vršena je kasnijih godina više puta

54

- PROBLEMI

U RAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

Ijeni oblici decentralizacije nisu se odmah pokazali u svakom preduzeću svrsishodni, jer negde ni sam stepen razvoja privredne organizacije nije još bio pogodan za takav način transformacije unutrašnjih odnosa i struktura koje su, prirodno, takvi oblici nužno izazivali. Kriteriji korekcije raznovrsnih pojavnih oblika neposrednijeg samoupravljanja verifikovali su samo one koji su mogli objektivno (ne deklarativno, formalno) da obezbede veća prava neposrednim proizvođačima u proizvodnji i raspodeli a da pritom stimuliraju i njihovu integraciju (pojedinačnu i grupnu) prvo, u okvirima preduzeća, kao organizovane zajednice proizvođača, a zatim, u granicama opštejugoslovenskog društva. Nasuprot tendencijama decentralizacije, snažno pospešivane unutar preduzeća i izvan njega, i dalje je egzistiralo shvatanje o potrebi koncentracije svih upravljačkih funkcija u radnički savet i upravni odbor. Nosioci takvih shvatanja u preduzećima su, pretežno, one grupe pojedinaca koji se ne nalaze u neposrednoj proizvodnji (razni profili rukovodilaca, stručnjaka i drugih), dok se mnogo manji broj takvih nalazi u nekim kategorijama radnika (stariji visokokvalifikovani radnici, predradnici, radnici-seljaci). U preduzećima bez razvijenije podele rada, decentralizacija samoupravnih funkcija je zastala na ranijim, zakonom sankcionisanim, oblicima demokratizacije participiranja proizvođača (referendumi, zborovi radnika, skupštine proizvođača). Nesumnjivo, i ovi oblici su, u izvesno] meri, jačali ulogu kolektiva i pojedinaca u upravIjanju preduzećem i predstavljali su jedan postupak dalje u demokratizaciji samoupravljanja i multipliciranju društvene odgovornosti proizvođača. Ali ako su ovi oblici bili dovoljni u periodu kada su u praksu uvođeni (od 1955. pa nadalje), već u 1958. ili 1959. godini to nisu bili. Tada su nastajale ekonomske jedinice (ili tzv. ekonomske zajednice, radne zajednice), kao dalji postupak u razvoju i razradi neposrednijeg samoupravljanja u kojima će svi proizvodači moći (objektivno a ne samo formalno) da učestvuju u upravljanju svojim radom a zatim i u upravljanju i trasiranju razvoja svog preduzeća, kako bi u njemu mogli sve potpunije da zadovolje svoje društvene i ekonomske interese. F_nkcije samo_pr__lja7i_ic. Potpuno je evidentno da efikasno i f_7ikcije operatiunog r_- i usaglašeno funkcionisanje privredne ko_o_er_ja organizacije zavisi i od stepena objedinjenosti (usaglašenosti) funkcija samoupravljanja i funkcija oprativnog upravljanja (rukovođenja). Do juna 1950. godine nosioci politike upravljanja bili su organi izvan preduzeća, dok su u preduzeću delimični nosioci tih funkcija bili direktori. Upravljanje preduzećem i vođenje njegove poslovne politike prešlo je u nadležnost kolektiva i njegovih izbornih organa a praktično izvođenje i izvršavanje odluka organa samoupravljanja ostalo je u domenu nadležnosti direktora*), operativnih rukovodi*) Nadležnosti direktora su šire zbog specifičnosti njegovog položaja u preduzeću (vidi prilog 3 ) .

FUNKCIONISANJE

ORGANA

SAMOUPRAVLJANJA

-

laca i stručnjaka. Ni sada se principijelno nije postavljao problem usklađivanja funkcija upravljanja i izvršavanja, mada je u praksi on postojao. Nedovoljno razrađen sistem unutamjih komuniKacija i odnosa nadležnosti, česte promene u organigramu funkcija, kao i promene u organizacionoj stmkturi preduzeća, akcentirali su potrebu da se praktično rešavaju mnoga pitanja iz domena efikasnosti i organizacione funkcionalnosti preduzeća.*) U analiziranim dokumentima meduodnos funkcija upravljanja i rukovođenja tretirao se kao odnos između organa samoupravljanja i direktora i izmedu organa samoupravljanja i operativnih rukovodilaca.z) Orpam saTnoapravljanja % direktor. Mada je normativno ovaj odnos bio pretežno rešen') ipak su se u stvamosti javljali problemi oko odnosa direktor—radnički savet i direator—upravni odbor. Prvi problem na relaciji direktor—radnički savet (koji se manifestovao već u samom početku) jeste interferencija (i neshvatanje) odnosnih nadležnosti (a naročito onih koje nisu taksativno navedene). Brz prelaz od administrativnog na radničko samoupravljanje nije svuda otklonilo osobenosti stila rada direktora iz prethodnog perioda. Uticaj direktora na način i sadržaj odlučivanja bio je vrlo veliki, a ponekad i presudan, pa su (1950—52. god.) radnički saveti često figurirali kao njihovi savetodavni organi.^) Oslobađanje radničkog saveta od takvog uticaja često je išlo putem latentnog, a nekad i otvorenog, međusukoba. Takva situacija je i nametnula, nešto kasnije, diskusiju o neophodnoj samostalnosti radničkog saveta u izboru direktora.s Kao jedan od argumenata za to isticala se dmštvena zrelost većine članova kolektiva i njihovih institucija da mogu bolje zaštiti zakonitost u poslovanju preduzeća nego jedno lice (direktor). Diskusije o izbom direktora poremetile su, samo u drugom obliku, odnos direktor—radnički savet: sada slabi inicijativa direktora u rukovođenju preduzećem i oni prepuštaju radničkom savetu da odlučuje i o stvarima koje su izvan okvira njihovih kompetencija. Ovako narušena ravnoteža odnosa (u oba pravca) ponovo se uspostavlja posle Prvog kongresa radničkih saveta (1957). Poslednjih godina (1959—60) česta je pojava da direktori samovoljno prenose neke svoje normativne kompetencije na radničke savete i njima prepuštaju inicijativu kako bi na taj način smanjili svoju individualnu odgovomost poslovanje To posebna se naročito mani') Ovaj problem je za i danas aktuelanpreduzeća. i pretpostavlja istraživanja. *) Odnos izmedu samoupravnih organa i službi operativnog rukovođenja se normativno ne postavlja (ove su službe podređene direktoru), ali je kao problem prakse postojao te su ga i komunikatori tretirali. ') Nadležnosti direktora su prvobitno navedene u Osnovnom zakonu o predaji preduzeća na upravljanje radnim kolektivima, (1950. godina) ali je njihova izmena vršena i kasnije (videti prilog 3). ^) Oni su to i formalno bili od januara do jula 1950. godine, a u onim preduzećima gde su formirani „eksperimentalni" radnički sa,veti. *) Videti prilog 3.

-

PROBLEMI

U

BAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

festovalo u preduzećima gde su organi samoupravljanja predstavljali kompaktnu celinu. Direktori su imali veliku snagu uticaja na rad radničkih saveta. Medutim, njihove međusobne relacije pretvaraju se u poslednje vreme od odnosa u kome su se mišljenja nametala a stavovi inducirali ka odnosu saradnje i usklađivanja stavova. Ali, uticaj direktora na rad organa samoupravljanja često se u praksi pokazivao i kao pozitivno edukativan a pogotovu u preduzećima gde su direktori bili društveno zrelija lica i brže se oslobađali manira birokratskog i autokratskog upravljanja, te su pospešivali samostalnost rada samoupravnih organa. Zbog veličine i strukture radničkog saveta uticaj direktora na proces odlučivanja ipak nije mogao da bude tako snažno ispoljen, a ni istog oblika, kao što je mogao da bude na rad upravnog odbora. Zato su i sukobi između direktora i upravnog odbora bili drugačijeg karaktera nego što su bili između direktora i radničkog saveta. Malobrojnost upravnog odbora, a i osobenosti njegovog sastava, davale su objektivnu mogućnost direktoru da jače realizuje svoj uticaj na upravni odbor, da ga dovede u stanje nekontrolisanog solidarisanja sa svojim stavovima i odvoji od radničkog saveta te da time izbegne odgovornost za svoje postupke pred radničkim savetom i kolektivom proizvođača. Pošto su se takve situacije (grupni konformizam) brzo menjale i sukobi između direktora i upravnog odbora bili su češći i imali su oštriji oblik. Motivi sukoba su, pretežno, izvirali kako iz individualnih ili grupnih težnji za presudnošću uticaja tako i iz neshvatanja (nerazumevanja) svojih uloga u samoupravljanju. Takvi odnosi su bili predmet čestih analiza kako na radničkom savetu, u preduzeću, tako i izvan njih. Orgam _amo_pra_Ija%_!a i operatiimi f_ko_odioci. Osnovna karakteristika ovog odnosa u prvim godinama jeste da su operativni rukovodioci (i stručnjaci) omalovažavali rad samoupravnih organa, jer nisu imali poverenje u njihovu sposobnost da će moći efikasno upravljati preduzećem. Po njihovom shvatanju samoupravni organi mogu da posluže samo kao konslutativna i savetodavna tela upravama preduzećai) te njih treba jedino informisati o radu preduzeća, dok njihove odluke ne uzimati za okvire svoga rada. Tek sa afirmacijom samoupravljanja taj se odnos menja. Prvi, okvimi i posredni, uticaj na rad operativnih organa ostvaruje upravni odbor pa tek i radnički savet. Sada se međusobni odnosi istovremeno i komplikuju. Organi samoupravljanja (posebno upravni odbor) teže da direktno deluju na rad operativnih službi i da njihovu odgovornost porede i sebi (po hijerarhiji rukovođenja oni su neposredno podredeni direktom) pa se čak negde formiraju i mehanizmi za direktnu kontrolu izvršavanja i uvid u rad operativnih službi. Tek kada su se obrazovale komisije upravnog odbora, a kasnije i radničkog saveta, donekle se uspostavila ravnoteža ovih ') Slično shvatanje se pojavilo islužbe u Poljskoj kada sudapočeli da komisije se formiodnosa, premda su operativne nastojale i ove raju radnički saveti (A. Babeau; ibidem, str. 83).

FUNKCIONISANJE

ORGANA

SAMOUPRAVLJANJA

-

pretvore u svoja pomoćna, tehnička tela. Pa ipak su komisije uspostavile pozitivne reiacije između samoupravnih i operativnih organa. Evolucija odnosa izmedu radničkog saveta i organa izvršavanja počela je sa suprodstavljanjem (i prevazilaženjem) polaritetnih tendencija koje su proizvod ranijih metoda u upravljanju ali i rezultat aktuelnih izmena u strukturi i funkcionisanju preduzeća. U preduzećima se, paralelno sa usavršavanjem njegovog opšteg funkcionisanja, stalno medusobno sukobljavale dve tendencije: tehnokratska i „proizvođačka". Tehnokratsko-birokratske koncepcije nikako nisu mogle da akceptiraju zrelost i sposobnost (društvenu i proizvodnu) proizvođača da mogu upravljati proizvodnjom. A i tzv. proizvođačke tendencije (nicale su među radnicima) proizilazile su iz nedovoljnog poverenja radnika u korektnost rada stručnjaka i organa izvršavanja i u njihovu želju i sposobnost da razumeju interese radnika i interese preduzeća. Zato su se stručnjaci ponekad nalazili u situacijama da se njihova pozitivna inicijativa sužavala i sumnjalo u njihov rad. Tek sa nastajanjem oblika neposrednijeg samoupravljanja istovremeno se i proširuju mogućnosti da se bolje usklade odnosi između radnika i stručnjaka, između organa samoupravljanja i organa izvršavanja (a u okviru neposrednih intresa u ekonomskoj jedinici). Opštt probZeTni u fitnkciomkanjii organo soTnouprarZjaMja

Kako su organi samoupravljanja funkcionisali u praksi, zavisilo je od više faktora. Teško je izdvojiti eficijentne uzroke ali se primera radi mogu napomenuti da su kao najkarakterističniji bili: stepen samostalnosti privredne organizacije, lična stimulacija radnika, stepen angažovanosti društvenih institucija u preduzeću i izvan njega (a u stimuliranju samoupravljanja), opšti poslovni efekat preduzeća, stepen saznanja vlastitog razvoja, nivo uopštavanja prethodnih samoupravIjačkih iskustava kao i ispoljene specifičnosti našeg društvenog razvoja. Kolikogod su objektivni uslovi davali prostora za uspešno funkcionisanje organa, toliko su i subjektivni činioci bili važni da ga razviju. Nivo društvene svesti i praktičnih znanja (ekonomskih i stručnih), upravljačko iskustvo i saznanje vlastitog položaja i interesa isto su, kao i drugi faktori, determinirali način rada i delovanja organa samoupravljanja. Osnovni problemi, koji su se u praktičnom radu organa samoupravljanja stalno rešavali, odnosili su se na: — pronalaženje metoda koji bi najviše omogućili da pravo upravljanja postane pravo radnika a da se time ne naruši efikasnost i ekonomičnost u odlučivanju; — osiguranje jedinstva odlučivanja (volje) u granicama preduzeća a da se ne naruši demokratsko pravo odlučivanja u nižim jedinicama; — da funkcije upravljanja ne narušavaju efikasnost i disciplinu izvršavanja operativnih i radnih zadataka; — da se obezbedi jedinstvo kontrole izvršavanja i poslovanja kroz organe upravljanja i organe izvršavanja;

gg

-

PROBLEMI

U RAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

— da se razgraniče i usklade nadležnosti među organima samoupravljanja, s jedne strane, i između ovih organa i operativnih organa, s druge strane. Svi ovi problemi su bili stalno aktuelni, ali njihovo tretiranje je ostajalo pretežno na empirijskom a manje na teorijskom nivou rešavanja, te su se zato češće manifestovale različite tendencije koje su usporavale efikasnije funkcionisanje samoupravljanja. lako su organi samoupravljanja nikli i kao negacija birokratsko-administrativnog načina rukovodenja privredom, oni nisu bili potpuno lišeni od mestimičnih pojava birokratskih manira u svome radu; njima je često nedostajala širina koncepcija i znanja u upravIjanju i kontroli poslova preduzeća. Manifestacije birokratizma su bile povremene, ali uvek latentno prisutne. One su se ispoljavale u pokušajima da se organi samoupravljanja oslobode kontrole i uticaja proizvodača, da prenebregnu interese i potrebe proizvodača, da stvore sitne privilegije nekim svojim članovima i da potenciraju međugrupne interese. Ovakve tendencije su se postepeno paralisale sa daljim razvijanjem nekih instrumenata društvenog upravljanja i kontrole, sa širom rotacijom proizvođača u organima i kroz sistematsku obuku radnika da znaju izvršavati upravljačke uloge. Ukoliko su se ovi elementi više razvijali, znatnije je jačala i društvena odgovornost pojedinaca u organima i izvan njih, a sam rad organa postao je dostupan i otvoren članovima kolektiva i javnosti te organi nisu mogli da izbegnu kontrolu i uticaj kolektiva i opštedruštvenog javnog mnjenja. Nesumnjivo je da su sposobnost uopštavanja različitih oblika vlastite prakse i sposobnost njenog korigovanja od strane samih proizvodača bili osnovni impulsi da se funkcionisanje samoupraoIjanja unapredi.i) Stvaranje uslova da se kroz praksu ispoljavaju različite tendencije i sugestije za organizaciono razvijanje sistema samoupravljanja kao i njihovo tolerisanje, uticalo je da sam sistem usavršava svoje oblike rada i organizacije. Teškoće su nastajale i zbog toga što se samoupravljanje razvijalo i funkcionisalo u uslovima kada je moralo da se vlastitim naporima zadovolje proširene potrebe društva u konzumiranju proizvodnih dobara, s jedne strane, i da se istovremeno izgraduje svoj sistem rada i funkcionisanja, kako bi moglo da se utiče na opšti društveno-ekonomski razvitak, s druge strane. ***

Gotovo u svim analiziranim godinama problemi funkcionisanja radničkog samoupravljanja u praksi bili su po učestalosti tretiranja na prvom mestu u štampi, a na drugom mestu u zapisnicima i u člancima rukovodilaca, (tabela 1). Procenat učešća sadržaja ove tematike (a u odnosu na sve ostale posmatrane probleme) bio je jako izražen naročito u prvim godinama (ovaj problem je apsorbovao 33—46% celokupnog sadržaja). To je i razumljivo jer se u tim ') U tom smeru s u delovale sve društveno-političke institucije i organi.

FUNKCIONISANJE

ORGANA

SAMOUPRAVLJANJA -

gQ

godinama vršila i društvena procena funkcionisanja samoupravIjanja, njegova opravdanost u praksi, njegovi oblici ispoljavanja. Takvim akcentiranjem komunikatori su uticali da se ubrzava proces stabilizacije samoupravljanja (kao institucionalni oblik) i to kroz verifikovanje ili kritiku tekuće samoupravljačke prakse, kroz analizu opštih i specifičnih iskustava. Intenzitet tretiranja čitavog problema oscilira, u celini, sa svakim analiziranim godištem (pad i uspon). Jedno od objašnjenja za to je dinamizam samog procesa koji zahteva uvek skoncentrisanu pažnju praćenja, neprekidno prevazilaženje jednih formi kroz njihovu protivrečnost sa drugima. U fabričkoj štampi kao da se oseća tendencija blagog pada učestalosti tretiranja što može da bude znak ili intervalnog zasićenja i stabilizacije procesa ili inercije njegovog praćenja u neposrednoj sredini manifestovanja. Na ovakve pretpostavke asocira i kretanje intenziteta tretiranja ovog problema na sednicama radničkih saveta. Način ocenjivanja procesa konstituisanja (u funkcionisanju) sistema samoupravljanja u suštini je različitiji nego kod problema samostalnosti. Pozitivne ocene su posebno izražene 1951. i 1955. godine (tabela 4), dok kritičke ostaju manje-više na istom nivou intenziteta (33—35%) izuzev u godinama 1955. i 1959. Najviše sugestija (programski stavovi) za otklanjanje nedostataka i za dalje usavršavanje funkcionisanja dato je u 1953. i 1957. godini. S obzirom da su to godine kada su komunikatori bili i najmanje zadovoljni sa objektivnim stanjem, moglo bi se pretpostaviti da se u približnom vremenu javljaju i izvesne oscilacije u radu organa samoupravIjanja, t e j e trebalo da se traže noviji oblici i rešenja. Na ovakvu pretpostavku ukazuje kretanje intenziteta pojedinih stavova dobijenih u analizi tvorničke štampe i zapisnika (u tim godinama se i ovde problem najmanje tretirao). Takve tendencije u ocenjivanju funkcionisanja samoupravljanja, ispoljen na svim nivoima analiziranih dokumenata, predkazuju da forme, u kojima jedan sistem funkcioniše, zahtevaju svoje dalje razrađivanje i saobražavanje stepenu opšteg razvitka društvenih odnosa. U 1959. godini samo se naslućivalo kakve mogu biti te forme, ali ne i više od toga, sve dok se one, ponegde u praksi, nisu potvrdile.i) lako kritički i programski (projektivni) stavovi imaju u osnovi tendenciju porasta od 1951—59. godine, a potvrdni opadanja, oni uvek ne rastu sa istim intervalom, što može da nas ponovo uputi na pretpostavku da su se stalno tražili novi oblici koji bi bili adekvatniji postignutom stepenu razvoja i dalje ga omogućili. Pošto je funkcionisanje samoupravljanja u analizi posmatrano kroz posebne komponente svoga ispoljavanja rezultati će se iskazivati za svaku od njih: a) Formirofije (izbor) orgafia samouprauljanja. lako je u čitavom sklopu komplementarnih problema, koji spadaju u ovu grupu kategorija, ovome pridavana znatna pažnja (rang 3), velike oscilacije u učestalosti njegovog tretiranja su upadljive. Nagli porast *) Dalja analiza posle 1959. godine, bi verovatno pokazala ponovno oživIjavanje tretiranja ovog problema.

GQ

- PR.OBLEMI

U RAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

Tabela 4. F_mkc.on.samje radM.čkog _a-.o_pra__ja._ja* (struktura učestalosti stavova u % )

Kategorije

Stavovi

1951

1953

1955

1957

1959

19511959

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

Formiranje organa samoupravIjanja

potvrdni kritički programski neutralni ukupno (1951-1959= 100)

40 10 20 30

17 3 13 60

44 8 32 16

28 5 20 22

0 0 0 100

0 0 0 7

16 16 37 31

12 7 22 23

0 0 50 50

0 0 6 4

3,9 1,2 3,8 7,0

13 4 14 22

18

13

44

19

2

1

33

15

3

3

4,0

12

Prava i kompetencije organa samoupravIjanja

potvrdni kritički programski neutralni ukupno (1951-1959= 100)

50 0 0 0

8 0 0 0

8 23 23 22

5 15 15 36

25 12 12 18

16 12 12 21

9 28 28 17

4 7 7 8

11 11 11 56

11 14 14 42

2,4 2,6 2,6 9,0

8 9 9 28

5

5

34

19

21

19

15

9

25

25

4,2

16

Odnosi m e đ u organima samoupravIjanja

potvrdni kritički programski neutralni ukupno (1951-1959- 100)

50 50 0 0

4 3 0 0

25 33 25 1?

8 10 8 12

33 0 17 50

8 0 3 21

17 24 29 30

12 10 16 19

26 13 20 41

22 14 20 23

2,8 2,2 2J 6,0

10 8 9 19

2

1

23

9

14

7

33

14

28

20

3.4

11

Odnos organa samoup. i rukovod Ijanja

potvrdni kritički programski neutralni ukupno (1951-1959- 100)

20 60 20 0

8 9 13 0

9 50 27 14

5 28 15 18

12 25 25 38

4 12 7 21

11 66 11 12

4 15 2 4

0 66 0 34

0 14 0 4

1,3 5,4 2,3 2,4

5 19 9 10

19

13

43

16

16

10

18

7

4

4

2,9

11

Metode rada organa samouprav-

potvrdni kritički programski neutralni ukupno (1951-1959= :100)

28 51 16 5

50 75 43 40

40 31 25 4

49 34 27 12

36 27 33 4

64 72 57 15

30 36 23 11

60 51 38 23

36 23 23 18

56 50 43 19

15,7 14,3 11,1 2,9

56 51 39 9

19

55

21

33

21

55

24

44

15

40

11,0

41

Sastav organa samoupravIjanja

potvrdni kritički programski neutralni ukupno (1951-1959= =100)

30 40 30 0

13 12 18 0

40 60 0 0

5 8 0 0

28 14 28 30

8 4 7 15

14 29 14 43

8 10 6 23

19 17 17 47

11 8 6 8

1,3 2,6 1,7 4,1

8 9 6 12

24

13

12

4

17

8

34

11

13

8

2,4

9

Ukupno:

33

44

18

33

19

28,7

intenziteta bio je, uglavnom, u godinama kada su vršeni izbori za radničke savete (delimično 1951, zatim 1953. i 1957. godina), dok je u drugim godinama bio potpuno beznačajan. Takav intenzitet tretiranja dao je i posebnu strukturu zauzetih stavova. * Objašnjenja za značenje cifara u kolonama i redovima tabele ponovo videti na str. 41.

FUNKCIONISANJE

ORGANA

SAMOUPRAVLJANJA -

g%

Potvrdni i programski stavovi u tim godinama (1951, 1953. i 1957) uglavnom premašuju kritičke a što znači da su se izbori i postupci biranja članova radničkih saveta ocenjivali pretežno pozitivno (demokratičnost biranja i selekcije, kandidatske liste i br.) i da su se davale sugestije da se izbori obavljaju još uspešnije i svrsishodnije. Izuzetak u načinu ocenjivanja bila bi 1957. godina (veće prisustvo kritičkih i odsustvo potvrdnih stavova) kada komunikatori nisu bili zadovoljni pripremama i izvodenjem izbora jer su se ispoljile tendencije formalizma i nedemokratizma kao i sužavanje rotacije članstva radničkih saveta. U godinama kada se izbori nisu održavali ovih stavova nije ni bilo. b) Sostao rodmčkih saueta. Diskusije o sastavu samoupravnih tela bile su promenljivog intenziteta (najviše ih je bilo u 1951. i 1957. godini). Osnovne intencije komunikatora su bile da utiču da se u strukturi radničkih saveta približno reflektuje i struktura radnog kolektiva. Takvo insistiranje je imalo osnove jer su se u praksi delimično ispoljavale tendencije da se na neke kategorije radnika (žene, omladina, polukvalifikovani radnici) nije obraćala potrebna pažnja pri njihovom uključivanju u radničke savete i njegove komisije. S druge strane, premda je zakonodavac fiksirao odnos neposrednih proizvođača i ostalih kategorija zaposlenih u radničkim savetima narušavanje te proporcije nije bio usamljen slučaj. Zato se i učestalost tretiranja ovog problema podudarala sa manifestacijama navedenih pojava, jer kadgod je učestalost bila značajna javljala se velika zastupljenost kritičkih stavova koji su ukazivali na postojanje takvih vrsta pojava. Uopšteno uzev, broj kritičkih stavova je dva puta bio veći od pozitivnih a 1,5 puta od programskih. Težnja ka reljefnoj strukturi, koja bi bila adekvatnija sastavu kolektiva, podudarala se sa tendencijama šire demokratizacije samoupravljanja. Stavovi u štampi su orijentisani na to, i, nesumnjivo, da su delovali na poboljšavanje sastava samoupravnin organa. c) Praua i nadleŽTtosti orpana samottpraDljanja. Po učestalosti tretiranja ova kategorija je na drugom mestu, ali sa tendencijom neznatnog porasta. Sa izuzetkom 1951. godine, kada se. još dobro nisu ni razumevale samoupravne nadležnosti niti su radnici mogli da shvate i razumeju sva svoja prava koja su odatle proizilazila, u svim ostalim godinama problem se znatno više tretira, a naročito onda kada su birani novi radničkih saveti. U 1951. godini izrečeni su samo potvrdni i programski stavovi. To je proizašlo iz dva razloga: prvo, društveni akt samoupravljanja bio je nov i veliki čin za svakoga (svaki njegov postupak bio je pozitivniji od svih prethodnih) i drugo, bilo je tada neophodno uticati da Ijudi shvate, razumeju i primene ono što im samoupravIjanje daje (sve je u znaku šta treba još učiniti). U samoupravljanju su se videle samo pozitivne strane, ono je raskidalo sa administrativnim dirigovanjem, ali se tada nije uočavala nedograđenost i nerazvijenost samog sistema. Otuda i potpuno odsustvo kritičkih stavova. Tek kasnije kritički i programski (projektivni) stavovi rastu, jer se sistem kroz praksu razvijao i premašivao okvire date u aktu

62

- PROBLEMI U RAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

nastajanja. I ne samo to. Postojale su unutrašnje slabosti, jer su neki radnički saveti već počeli da prisvajaju i ona prava koja im nisu pripadala ili su zapostavljali pripadajuće im uloge. Zato su kritički i programski stavovi bili orijentisani kako na otklanjanje takvih odstupanja, tako i na usmeravanje procesa samoupravljanja na traženje pozitivnijih rešenja. Projektivni (programski) stavovi u čitavom periodu nisu nikad manji od afirmativnih i kritičkih. Štampa je sa ovakvim stavovima uticala da se prava radničkih saveta sve više proširuju i da se kroz propise sankcioniše ono što se učvrstilo kao pozitivno. Štampa je uvek bila vrlo malo zadovoljna sa datim i postojećim pravima radničkih saveta, stalno je isticala da je stepen društvene zrelosti radnika viši nego što su im data ovlašćenja. d) Odmosi međ_ org_r.iTn_ samoitprauIjaMja. Pod ovom kategorijom se posmatralo kako se tumače i reflektuju odnosi između radničkog saveta i upravnog odbora, između centralnog radničkog saveta i pogonskih, a u poslednje vreme, između radničkih saveta i ekonomskih (radnih) jedinica. Ovome problemu data je manja pažnja, a naročito je bila neznatna u 1951. godini. lako je štampa tada malo pisala o odnosima između radničkih saveta i upravnih odbora, ne znači da u praksi to pitanje nije bilo aktuelno. Baš naprotiv, u preduzećima su postojale dve sasvim suprotne tendencije u shvatanju tog odnosa (o tome je bilo reči u prvom delu ovog poglavlja), koje su nicale baš usled njegovog nerazumevanja. Sada se može pretpostaviti da komunikatori nisu ovaj problem više tretirali pošto ni njima nije bilo dovoljno jasno kakav treba da bude oblik i karakter tih odnosa. Kasnijih godina učestalost sadržaja ove vrste je veća i to ne samo apsolutno već i u srazmeri prema drugim kategorijama iz ove grupe problema (videti parne kolone odnosnog poslednjeg reda na tabeli 4). U 1957. i 1959. godini to je naročito izraženo. Ako se izuzme 1951. godina, kada su ovi odnosi sasvim slabo odražavani, struktura stavova (ocena) se ovde, uglavnom, razlikuje od stavova kod drugih kategorija. Pre svega, broj potvrdnih stavova u proseku je veći nego kritičkih i programskih (izuzetak su 1953. i 1957. godina). Da li to znači da su se odnosi izmedu organa samoupravljanja uglavnom uspešno odvijali? Potvrdan odgovor je nešto više verovatan za period do 1957. godine a približno tačan za kasnije (ukoliko se zanemare ređi pojedinačni primeri). Pa ipak to ne znači da su se u praksi nalazili najprikladniji modusi kroz koje bi se odnos odvijao, jer su komunikatori uglavnom obraćali pažnju na posledice netolerantnog odnosa koji su usporavali efikasnost funkcionisanja organa, izazivali napetosti i labavili koheziju kolektiva, narušavali demokratičnost upravljanja. Na takvu pretpostavku upućuje, bar formalno, i mali intenzitet javljanja programskih stavova koji su uvek izražavali sposobnost komunikatora da projicira celishodnija rešenja. e) Orgam _amo_prarIja%ja i organi r_ko_odenja. U tretiranju ovog odnosa pristupalo se manje sa stanovišta razrade njihovog svrsishodnijeg i uspešnog funkcionisanja u preduzeću a više radi

FUNKCIONISANJE

ORGANA

SAMOUPRAVLJANJA -

gg

fundiranja jednog tolerantnog stanja u kome bi se međusobne kompetencije bolje razgraničile. Takva orijentacija u tretiranju je bila razumljiva utoliko pre što su se mnogi raniji prerogativi ruKovodilaca morali sada da prenesu na organe samoupravljanja, što nije bilo baš lako, te su se tendencije da se ti prerogativi zadrže i na taj način utiče na rad samoupravnih organa vrlo često ispoljavale. Zato je razmatranje ovog odnosa bilo intenzivnije u prvim godinama, kada je to bilo i aktuelno, nego u kasnijim, kada je ravnoteža uspostavljena. Birokratske tendencije nisu samo nastajale u radu državnog aparata i administracije već su se javljale i u delatnosti samoupravnih organa. I zato se veliki broj kritičkih stavova baš odnosi na manifestovanje tih tendencija. Od samog početka broj ovih stavova je vrlo veliki (izuzev 1955. godine). Iz odnosa kritičkih i afirmativnih stavova može da se zaključi da su komunikatori bili nezadovoljni sa datim stanjem u preduzećima. To utoliko pre jer broj potvrdnih stavova opada (i on je daleko manji nego kod svih ostalih kategorija ove vrste). Ali isto tako ni programski (projektivni) stavovi nisu brojni i opadaju, jer su komunikatori, uglavnom, kritikovali ali nisu bili u stanju da sugerišu povoljnija rešenja ovin odnosa (otuda i veliki broj neutralnih stavova). Taj problem je za komunikatore i danas aktuelan jer su u 1959. godini dati samo kritički stavovi i neutralne informacije. f) Metoda roda oroazia samoupraoIjaTija. Može se reći da su metode rada organa samoupravljanja bile u centru pažnje u svim analiziranim dokumentima i najveći deo sadržaja je bio usmeren na njih. To naročito postaje očevidno kada se ova kategorija posmatra u odnosu na druge iz ove grupe kategorija. Posebno je pitanje da li prenaglašavanje ovog problema znači i uskost orijentacije komunikatora i zapostavljanje drugih problema iz domena samoupravljanja? Možda j e t a pretpostavka i tačna, ali objašnjenje za takvu orijentaciju moglo bi se da traži u tome što su način rada organa na njihovim sednicama, realizacija donetih odluka, odnos prema kolektivu proizvođača (i slično) odražavali ne samo funkcionisanje čitavog sistema samoupravljanja već i sve komponente tog sistema; problemi se rešavaju i određuje politika upravIjanja baš na sednicama pa, prema tome, način rada na sednicama daje pečat čitavom procesu samoupravljanja u okvirima preduzeća. A pošto je štampa, uglavnom, odražavala najaktuelnije probleme prakse to je i razumljivo što je najveći akcenat stavila na tretiranje metoda rada samoupravnih organa. Intenzitet razmatranja ove tematike bio je u neprekidnom laganom porastu (do 1959. god). U odnosu na druge probleme, iz ove grupe kategorija, učestalost pisanja o metodama bila je već 1951. godine vrlo velika, pa iako je proporcija tokom godina varirala, gotovo 40% i više manifestovanog sadržaja (videti parne kolone na tabeli 4), odnosila se na kategoriju metoda. To je i shvatljivo jer samoupravljačkih iskustava pre 1950. godine nije ni bilo u pravom smislu reči. Članove radničkog saveta trebalo je naučiti kako da rade i upravljaju. U tom procesu vaspitanja štampa je zauzela

-

PROBLEMI

U

RAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

značajno mesto jer je uopštavala pozitivna iskustva samoupravne, prakse, uticala je da se ona prihvate i sugerirala savremenije postupke u radu. Pozitivne ocene načina rada organa samoupravljanja bile su brojne i obuhvataju skoro polovinu od ukupno ovako datih ocena za sve kategorije u ovoj grupi. Naročito je značajno da je u 1959. godini visok procenat potvrdnih stavova (i neutralnih) a manji je broj kritiČKih i programskih. Upoređujući ove odnose sa 1951. godinom, može se pretpostaviti da su se sada metode rada radničkih saveta potvrdile u praksi, dobile su svoj određen oblik koji je adekvatan datom stepenu razvitka samoupravljanja. Kritički stavovi su bili veoma ispoljeni u 1951. i donekle u 1957. godini, a najmanje u 1959. godini. Oni su se, uglavnom, odnosili na nesistematičnost i nepripremljenost sednica, na mehaničko izglasavanje odluka, nedemokratske uticaje u zauzimanju stavova, na slabo obaveštavanje kolektiva o radu samoupravnih organa itd. Česta kritika takvih pojava uticala je da se one otklone. Da je iščezavanje tih pojava bilo u početku privremeno, moglo bi se predpostaviti i iz odnosa potvrdnih i kritičkih stavova. Pretpostavka postaje prihvatIjiva kada se zapazi da je sve manji broj kritičkih ocena u poslednjim godinama, jer su sada pozitivna iskustva iz dotadašnjeg rada postala ustaljeni stil i manir delovanja organa samoupravljanja. Programski stavovi nisu bili brojni ali su imali do 1955. godine brži porast i zadržali isti nivo u poslednjem periodu. Njihovo učešće u ovoj kategoriji, a u odnosu na druge, bilo je znatno (naročito u 1951, 1955. i 1959. godini) a to bi moglo da znači da su komunikatori svojim sugestijama stimulirali razvitak i usvajanje novijih metoda rada. 3. DRUŠTVENO POLITIČKE ORGANIZACIJE I ORGANI SAMOUPRAVLJANJA Društveno političke organizacije (posebno sindikalne i SKJ) orijentisale su veći deo svojih aktivnosti na poboljšavanje rada organa samoupravljanja. Uspešnost delovanja samoupravnih organa zavisila je, uglavnom, od načina i stepena saradnje sa ovim organizacijama. Dok su, prema konstatacijama u štampi, u prvim godinama saradnja i međusobni uticaji bili skoro neznatni već od 1953—1954. godine postaju sve jači a posebno izmedu sindikalne organizacije i radničkog saveta. Cim su se oformili organi samoupravljanja, sindikat je morao da menja oblik i sadržaj svoga rada, i da od 1950. godine postane sastavni deo sistema samoupravljanja. Zaštita interesa radničke klase i kontrola upotrebe društvene imovine prestaju da budu primarni zadaci sindikata jer tu funkciju sada preuzimaju sami radnici kao upravljači. Sindikat je u sistemu samoupravljanja sve više postajao predstavnik opštih interesa radnika, a ne samo njihov zaštitnik; za zaštitnim funkcijama nije se osećala potreba, sem u individualnim slučajevima. Posledice ove nagle promene uloge sin-

ORGANI

SAMOUPRAVLJANJA

I ORGANIZACIJE

-

dikata reflektovale su se kod mnogih organizacija, u prvim godinama samoupravljanja, ili u njihovoj pasivizaciji (nenalaženje nove sadržine rada), ili u zadržavanju starog načina rada.i) Radnički saveti ne bi mogli uspešno da deluju kad ne bi imali svestranu pomoć sindikata i SKJ. Njihov udeo u razvijanju samoupravljanja manifestovao se u nekoliko najznačajnijih domena: Uticoj Tio UTiapredioaTije sodržaja i oblika rada

Delimično odmah posle konstituisanja prvih radničkih saveta, a pretežno poslednjih godina, sindikalne organizacije su postale glavni činilaci) koji je uticao na funkcionisanje ovih saveta. Prethodna iskustva sindikata postaju metodološki okviri rada samoupravnih organa (u prvim godinama). I kasnije, organizacije sindikata sistematizuju, i na druge prenose razne oblike samoupravIjačkog iskustva, a pogotovo onog koje je pospešivalo demokratiju rada i odnosa. Sindikalne organizacije su bile u praksi glavni nosilac težnji ka decentralizaciji i demokratizaciji.*) Važan činilac za funkcionisanje radničkih saveta bila je i njegova struktura. Organizacije sindikata i SKJ su delovale na oblik strukture radničkih saveta. One su istovremeno obezbeđivale i stvarale demokratske oblike kroz koje će moći radnici da ispolje svoju volju pri biranju članova saveta. U takvom delovanju mestimično su se ispoljavale i neke nepovoljne tendencije: formalističko obavljanje izbora, nepotpuna demokratičnost u sastavljanju kandidatskih lista sužavanje rotacije, pokušaj koncentracije uloga i funkcija (ista lica su istovremeno u rukovodstvima sindikata, SKJ i organima samoupravljanja). Ovakve tendencije se javljaju naročito u periodu 1954—1958. godine, a počele su da slabe u toku 1958—1960. godine. Takva koncentracija uloga (funkcija) nužno je negde vodila ka grupnoj autokratiji i oportunizmu mišljenja. Povremeno induciranje organima samoupravljanja novih sadržaja rada od strane sindikalne (i drugih) organizacija imalo je svog efekta u neprekidnom proširivanju obima tretirane problematike i u njenom kvalifikovanom rasmatranju. Pošto je sadržaj rada sve više tematski rastao, u praksi je postajalo sve neophodnije da sindikalna organizacija i radnički savet koordiniraju svoju delatnost, pre svega, u načinu, obimu i stepenu obuhvatanja manifestujuće problematike u osnovnim i sporednim delatnostima kolektiva. Često se višeputna razmatranja istih problema (i pod jednakim uglom gledana na njih) nisu mogla da izbegnu u početku, te je takva interferencija dovodila do kolizija nadležnosti i češćih podvojenosti, do smanjivanja zainteresovanosti i motivacije, a time i do obostranog slabljenja kontakta sa kolektivom proizvođača. Kasniji oblici koordinacije tretmana više se odvijaju na principima komplementarnog pristupa u razmatranju problema, pojava, i procesa u preduzeću. *) Ocenjuje se u štampi da je, sve do 1954—1955. godine, postojalo shvatanje radnika da s u sindikalne organizacije podređene organima samoupravijanja *) K r o z sindikat su objedinjavane i aktivnosti drugih društveno-političkih organizacija 5 Rađnlčko samoupravljanje u preduzeću.

60

-

PROBLEMI

U RAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

Time i odluke samoupravnih organa postaju sve kompletnije i pravilnije. To, naročito, postaje evidentno kada se odlučivalo o raspodeli ukupnog i ličnog dohotka, kada su se uvodili novi oblici organizacije proizvodnje, gradili objekti društvenog standarda, suzbijalo rasipništvo i kriminal, donošeni statutarni i normativni akti. Uticaj organizacija sindikatai) i SKJ na funkcionisanje samoupravnih organa ispoljio se i na koordinaciji rada i nadležnosti samoupravnih organa: usklađivanje odnosa između radničkog saveta i upravnog odbora, zatim, između radničkog saveta preduzeća i pogonskih radničkih saveta, a u skorašnje vreme, izmedu radničkih saveta i radnih jedinica (ekonomskih jedinica). Kod ovakvih vrsti delovanja većina organizacija je demonstrirala društvenu i političku zrelost i neoportunost. Stuaranje __Io_a za reaHzacija aktiunosti organa samoaprauZjaMja

Posebna angažovanost ovih organizacija bila je usmerena na stvaranje društvenih uslova za dejstvovanje i efikasnu realizaciju odluka samoupravnih organa. To delovanje organizacija išlo je u dva glavna smera. Prvo, već od početnih godina stvarali su se oblici obučavanja i spremanja proizvodača za izvršavanje samoupravljačkih funkcija, kako bi se stvorila realna osnova za širu demokratsku selekciju pri izborima za radničke savete. Drugo, reaiizacija odluka organa zavisila je od društvene klime i od spremnosti proizvođača da odluke prihvate i izvrše. A prihvatanje odluka i usaglašavanje stavova radnika sa radom organa uvek je bilo u zavisnosti kako od njihove obaveštenosti o odlukama, tako i od izvođenja tih odluka iz prethodnih stavova radnika o njima, od uvažavanja njihovih inicijativa i mišljenja. A to znači da je trebalo: (1) postaći radnike da utiču na rad samoupravnih organa i stvoriti mehanizme da se taj uticaj prenese i (2) motivirati radnike da odluke prihvate i ostvare. Na taj je način i distanca između proizvođača i njihovih organa uslovljena stepenom i oblicima ovakvih aktivnosti. Nesumnjivo da je sve to imalo svojih pozitivnih posledica na meduljudske odnose u kolektivu, na društvenu klimu i koheziju što je bilo uvek u centru pažnje ovih organizacija. Ofgan.izo_a7.je kontrole roda organa _amo_pra«Zjdnja

Sindikalna organizacija se predstavIja i kao jedan od (širih) oblika kroz koga su proizvođači ostvarivali svoje pravo kontrole u izvršavanju samoupravljačkih funkcija. Ta kontrola je imala dva postupka. Prvi, preventivni postupak, jeste uticaj sindikalne organizacije (i SKJ) na pravilno (zakonski i društveni okviri) donošenje odluka. I drugi, stvaran je uvid u način i stepen realizacije tih odluka. (Jedan od ') Opširnije o transformaciji uloge sindikata i uslovima samoupravljanja i o mestu sindikalne organizacije u r a d u samoupravnih organa može se naći u knjizi A . Deleona „Radnici upravljaju fabrikama", „Kultura", 1957.

ORGANI

SAMOUPRAVLJANJA

I

ORGANIZACIJE

-

oblika takve kontrole je podnošenje izveštaja organa samoupravIjanja i upravljanja radnom kolektivu, proizvodni i finansijski planovi, godišnji bilansi). Kontrola nije bila formalni prerogativ sindikata, već organizovani društveni oblik uticaja proizvođača da se poslovi preduzeća, odvijaju na najbolje mogući način, da budu u skladu sa interesima proizvođača i interesima lokalne i šire društvene zajednice. Ta je kontrola, po svom sadržaju, prvenstveno obuhvatala probleme nagrađivanja i poslovanja, razne oblike zaštite (socijalne, na radu i zaštite rada, individualnih prava), obaveze i odnose prema lokalnoj i opštoj zajednici, korišćenje društvene imovine (privilegije, kriminal i sl.). U praksi, funkcija društvene kontrole propraćena je preventivnim aktivnostima i intervencijama, ali je često i kasno delovala na protekle događaje (odluke). Pored ove dve, i druge organizacije u preduzeću su pomagale samoupravnim organima ali u znatno manjoj meri (na primer, omladinska organizacija, stručne i profesionalne organizacije). Odnos između organizacija u preduzeću i samoupravnih organa nije bio jednosmeran. Organi su, s jedne strane, procenjivali i primali inicijative (i sugestije) organizacija i, s druge strane, uticali su da se saniraju povoljniji uslovi za njihov intenzivniji rad u preduzeću, stvarali su se instrumenti i transferi za demonstraciju organizovane inicijative njihovih članova u evaluaciji rada samoupravnih organa. * * * Upliv društveno-političkih organizacija na proces samoupravIjanja i njihova pomoć samoupravnim organima tretirani su vrlo često, ali i sasvim različito, u analiziranim dokumentima. Najveća pažnja je ovome data u centralnim i republičkim listovima, mnogo je manje (proporcionalno) u člancima rukovodilaca i u tvorničkim listovima, dok je to najmanje razmatrano u radničkim savetima. Takva razlika u jačini tretmana pretežno proizlazi iz velike zastupIjenosti sindikalnih listova u analizi. A u ovim dokumentima učestalost odnosnog sadržaja je bila mnogo veća u prvim godinama nego u kasnijim. Slično je i kod tvomičkih listova, premda je ovde intenzitet bio nizak već u samom početku, tako da je u 1959. godini postao gotovo beznačajan.i) Takvo kretanje učestalosti sadržaja pretpostavljalo bi i odražavanje stvarnog stanja. Naime, u prvim godinama samoupravljanja sindikat i SKJ našli su se u novim uslovima delovanja i razumljivo je da je tada i bilo potrebe da se akcentira uloga tih organizacija u pospešivanju procesa samoupravljanja. Štampa je u tome imala velikog udela. I obratno, kada se samoupravljanje u ovoj fazi razvoja stabilizovalo, a organizacije našle svoje mesto u njegovom stimuliranju, nesumnjivo da je štampa imala manju potrebu da sa ranijim intenzitetom deluje na njihov rad. 4 U obe vrste komunikacija o opštem radu sindikalnih i drugih organizacija se mnogo više pisalo, ali daleko manje kada se taj rad posmatrao u sklopu funkcionisanja samoupravljanja. 5«

g g - PBOBLEMI

U RAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

Tabela 5. Dr__tve?M) političke org_m*__c_je . org___ s_mo_pra_Ija_jo (struktura učestalosti stavova u % ) 1951

1955

1957

5

6

7

87 100 87 100

29 24 33 14

2

35 23 28 14

81 100 100 100

32

97

24

91

17

88

potvrdni 100 S K J i or- kriticki 0 gani saprogramski 0 m o u p r a v - neutralni 0 Ijanja U k u p n o (1951 -1959=100) 9

9 0 0 0

0 50 0 50

0 8 0 100

50 0 50 0

13 0 13 0

3

17

9

17

12

Ukupno:

19511959

Stavovi — 1

Sindikat i organi samoupravIjanja

1959

potvrdni kritički programski neutralni U k u p n o (1951 -1959=100)

29

3

4

27 100 39 55 92 13 18 100 42 0 0 6

17

17

03

Kategorije

1953

9

10

11

12

75 83 78 60

33 20 33 14

100 75 77 100

13,0 10,6 11,6 7,0

91 91 89 77

11

72

16

86

11,7

89

25 12 25 38

25 17 22 40

0 40 60 0

0 25 23 0

1,3 1,0 1,5 2,0

9 9 11 13

35

28

22

14

1,1

11

11

12

12,8

Način tretiranja interakcije između organa samoupravljanja i društveno političkih organizacija karakterističan je po velikom broju pozitivnih i projektivnih stavova. Svaki od njih premašuje broj kritičkih (izuzev u 1953. godini), a projektlvni stavovi su brojniji i od afirmativnih. Takva struktura ocena eksplicira uspešnost odvijanja pomenute interakcije ali i postojanje zahteva da ona bude još intenzivnija, jer se sve češće napominje da je delatnost pomenutih organizacija integralni deo procesa samoupravljanja. Pošto se u manifestovanom sadržaju najviše pisalo o mestu sindikalnih organizacija i organizacija SKJ (uglavnom na nivou preduzeća), to su u analizi i obuhvaćene samo ove dve organizacije. a) SindikaZne organizocije i rodničko samoaprauljanje. Tretiranje ovog odnosa je bilo mnogo češće (za devet puta) nego što se razmatrao odnos organa samoupravljanja i organizacija SKJ. To je i prirodno baš usled karaktera položaja ovih organizacija u delatnosti kolektiva kao i oblika relacija izmedu ovih institucija. Ali, isto se tako može konstatovati da je javljanje stavova o odnosu sindikat— organi samoupravljanja bilo među najčešćim i u poređenju sa svim ostalim kategorijama analize. Međutim, intenzitet tretiranja ovog odnosa postepeno opada (premda je u 1959. godini zabeležen neznatan porast). Vrlo jako naglašavanje u prvim godinama rezultira iz važnosti samog odnosa, njegove potrebe. Sindikalna organizacija je posedovala veću tradiciju, izgrađeni stil, metode i koncepte rada dok je sve to nedostajalo radničkim savetima; postojala je objektivna potreba da se delimično prenesu neka sindikalna iskustva na oblike rada samoupravnih organa. Kada se u celini posmatraju pozitivne ocene o uplivu sindikata na samoupravljanje, one su bile daleko brojnije nego ocene

ORGANI

SAMOUPRAVLJANJA

I ORGANIZACIJB -

QQ

drugih vrsta. Ta učestalost oscilira za svaku drugu godinu. Najmanje je ovih ocena bilo u 1953. i 1957. godini, ali ih je ipak uvek bilo proporcionalno više nego kritičkih (izuzev u 1953. godini) i programskih. To, nesumnjivo, predstavlja vrlo povoljnu ocenu uticaja sindikata na razvoj samoupravljanja. Kritički sudovi (ocene) su se odnosili na ekspliciranje pojedinačnih negativnih manifestacija odnosa sindikata prema stimuliranju procesa samoupravljanja (potcenjivanje radničkih saveta, suprotstavljanje njihovim odlukama, ograđivanje od njihovog rada, autokratska simbioza u vrhovima, nedemokratska selekcija članova saveta pri izborima i drugoj. Broj takvih konstatacija nije bio značajan izuzev u 1953. godini (te godine štampa je stavila pod svoje sočivo analize delovanje onih sindikalnih organizacija koje još nisu svoje oblike i sadržaj rada transformirale i prilagodile novim uslovima). Programski stavovi su bili mnogo ređi do 1955. godine, nego kasnije. U prvim godinama štampa se, uglavnom, zadržavala na evaluaciji i korekciji postojeće prakse, na njenim empirijskim oblicima i rezultatima. Tek u 1955. godini i dalje, još se intenzivnije razraduju zadaci sindikata, preciziraju se i sugeriraju oblici odnosa sa samoupravnim organima, više se aktivira rad sindikalnih organizacija. Sindikat sada sa više sistema, političke snage i sa većim varijabilitetom formi ubrzava čitav proces samoupravljanja i integralno obuhvata sve pojave i odnose u kolektivima. b) Radmčko samo%prauZj(mje i organizacije SKJ. Ova kategorija se znatno manje tretirala nego prethodna*), a posebno u prvim godinama, premda učestalost odnosnog sadržaja kasnije nešto raste. Niska učestalost je rezultata formalnog položaja ove organizacije prema organima samoupravljanja, jer se njena aktivnost na toj relaciji manifestovala, uglavnom, kroz sindikalne organizacije. Ali, to ne znači da organizacija nije imala i svoj poseban udeo u stimuliranju procesa samoupravljanja. Medutim, komunikatori konstatuju da je angažovanje organizacija SKJ u tom pravcu bilo u početku znatno intenzivnije nego, na primer, od 1955. do 1959. godine. To se, samo donekle, opaža i iz strukture načina ocenjivanja te delatnosti. Tako, na primer, u 1959. godini susreću se isključivo kritički i programski stavovi. Kritički sudovi su se, većinom, odnosili na mestimične pojave koncentracije vlasti (položaja), na slabljenje interesa (ili na neutralizaciju rada) za način funkcionisanja organa samoupravljanja, na zanemarivanje savremenijih oblika političkog i edukativnog uticaja na radnike da intenzivnije i šire participiraju u radu samoupravnih organa, na zapostavljanje formi neposredno organizovane kontrole, kao i na nedostatak refleksa za bržu procenu4 rada organa i za nezapažanje negativnih N i z a k ovih intenzitet tretiranja mora uvek ispoljavanih da znači i manji akcenat tendencija.z) uloge ove organizacije. lako su stavovi o ovoj organizaciji malobrojni njihov akcenat je jak *) Opsežnija analiza uticaja ove organizacije nije mogućna jer su k v a n titativni rezultati analize statistički nedovoljni a frekvencije nekoincidiraju dovoljno tačnu pravilnost.

70

- PROBLEMI

U

RAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

4. PROIZVODNJA Unapređivanje proizvodnje (a time i unutrašnje raspodele) uvek je predstavljalo centralni predmet u kontekstu rada organa samoupravljanja. Štaviše, proizvodnja je u prvim godinama bila isključivi predmet tretiranja. To je i razumljivo, jer proizvodnja ne samo što predstavlja osnovnu funkciju u delatnosti preduzeća već problemi njenog odvijanja bili su i najpristupačniji radnicima, pa su se i njihove inicijative ispoljavale kod takvih razmatranja. Tako je ova problematika dugo bila najšira platforma za uspostavljanje kontakta između organa samoupravljanja i članova kolektiva. Sa stanovišta društvene evolucije rada samoupravnih organa njihov odnos prema proizvodnim obavezama i procesima uvek je bio jedan od osnovnih kriterija za procenu. lako su svi problemi proizvodnje često bili u sferi pažnje samoupravnih organa, ipak su između njih najznačajnije bili tretirani sledeći: Z_p_7.jat.aMje obima proiz- Izvršavanje proizvodnih zadataka vodnje kretalo se kroz planiranje i ispunjavanje planova proizvodnje. Način administrativnog (centralističkog) planiranja, počev od 1950. godine, doživljavao je više korenitih izmena^) a proizvodno planiranje postaje sve više predmet delatnosti organa samoupravljanja i kolektiva u kojoj su se realizovale inicijative proizvođača i njihova iskustva, saznavala se metodologija planiranja (brza promena instrumenata planiranja otežavala je njihovo praktično savlađivanje). Projiciranje i izvršavanje proizvodnih zadataka stavljalo je radnike u položaj da saznaju i procenjuju vlastite objektivne i subjektivne mogućnosti i da nalaze pogodna rešenja. Kolektivni način planiranja uvodio je disciplinu i realizam u svakodnevni rad, unosio je navike da se prilikom svakog planiranja izvršava i evaluacija prethodnih iskustava. Planiranje i kontrola njegovog izvršavanja postajali su stabilan metod rada ali i kriterij za razna ocenjivanja unutar kolektiva i za ocenu funkcionisanja kolektiva od strane društva. Tehniku planiranja radnici su teže savlađivali nego kontrolu izvršavanja planova. Ona je dugo ostajala privilegija stručnjaka. To je uslovila i česta izmena ekonomskih instrumenata pa su organi samoupravljanja bili sprečavani da na vreme donose svoje privredne programe i projiciraju jasniju perspektivu preduzeća. Isto tako i nedostatak dugoročnijih društvenih planova ometao je trasiranje sigurnije privredne politike, racionalnije korišćenje kapaciteta i stabilniju orijentaciju u poslovanju. Sistem samostalnijeg planiranja učinio je da su samoupravni organi planirali sa više studioznosti i ekonomskih intresa: planovima su prethodile ekonomske i društvene analize svih oblika delatnosti (kao ilustracija su godišnji planovi i bilansi). 1952. godine napuštaju se administrativni proizvodni planovi a na mesto njih se donosi društveni plan.

PROIZVOĐNJA

-

lako metodologija planiranja još uvek zadaje teškoća radnicima, ona je ipak imala edukativne i saznajne uticaje na njih: mnogi njeni pojmovi postali su orijentacioni u svakodnevnoj delatnosti pojedinaca i radnih grupa, oni su bili funkcionalni kada se usmeravala i procenjivana konkretna praksa. Usredsredenost kolektiva na tematiku planiranja imala je i svoj psihosocijalni efekat: demokratizacija donošenja i razrade planova, a kroz široko učešće proizvođača, motivirala je radnike da u okvirima realnih perspektiva preduzeća projiciraju i svoj budući položaj tako da ih je to stimuliralo da se više zainteresuju (individualno i grupno) da usvojene proizvodne obaveze ispune. Pored formiranja proizvodnih planova organi samoupravljanja su bili dosta angažovani i oko obezbeđenja uslova za normalno odvijanje proizvodnje.i) Teškoće, nastale ekonomskom blokadom, ugrožavale su proizvodnju, ali su baš ti momenti potvrdili pravu vitalnost i perspektivnost sistema samoupravljanja. Ne samo da je povećano maksimalno korišćenje unutrašnjih rezervi i kapaciteta, podizan tempo radnog zalaganja, zapostavljani lični i grupni interesi, već je tada ispoljena i velika kreativnost u razvijanju proizvodnih procesa (racionalizacija, tehnički izumi, novi artikli proizvodnje). Takvo stvaralaštvo nastavilo je da se manifestuje i u kasnijim, povoljnijim, uslovima (nove serije proizvoda, visok kvalitet i širok asortiman proizvoda). Orgonizacijo proizrodnje i rozoijamje tekniĆTce podele rodo

O ovim problemima organi samoupravljanja pokušavaju da se bave nešto kasnije (od 1955—56. godine), premda su činjeni pokušaji i ranije (npr. uvođenje brigadnog sistema rada). Naučna organizacija proizvodnje počinje da se primenjuje poslednjih godina i to najpre u velikim i specijalizovanim preduzećima. Prvi takav postupak je analitička procena radnih mesta. Ali su mnogi kolektivi na tome i ostali, jer nisu imali sposobnosti ili mogućnosti da studioznije izučavaju zavisnost profila radnih mesta od specifičnosti tehnoloških procesa. Zato se najčešće u unapređivanju proizvodnih radnji polazilo od procenjivanja prethodnih proizvodnih iskustava i njihove sistematizacije. Ali čim su stvoreni materijalni i kadrovski uslovi formirane su analitičke i studiozne grupe koje su izučavale organizaciju proizvodnje i davale samoupravnim organima sugestije za njeno poboljšavanje. Nesumnjivo da su ovakve inicijative pretežno poticale od stručnjaka. Prihvatanje i realizovanje takvih incijativa nije išlo bez teškoća jer se empirijska inercija u shvatanjima nekih kategorija proizvođača najčešće suprotstavljala novinama. Članovi samoupravnih organa brže su se oslobađali, nego ostali, od prakticističkih stareotipa i trudili su se da se umanje otpori tehničkim novinama.

i) N a primer, u industriji i rudarstvu od 1950—1959. godine indeksi porasta prolzvodnje (1958 = 100) iznosili su po godinama: 50 (1950. god.), 48, 48, 53, 60, 70, 77, 90, 100 (1958. god.) i 113 (1959. g o d ) ; Statistički godišnjak J u goslavije za 1960. god., str. 150.

72

- PROBLEMI

U

RAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

Savremenija organizacija proizvodnje, prirodno, dovodila je i do brzog razvijanja unutarnje podele rada. Zanatske, diskontinuirane i polivalentne, radne operacije brže iščezavaju a tehničko-proizvodni procesi se diferenciraju i objedinjavaju u grupe sukcesivnih i pratećih proizvodnih radnji. Ovakve promene su zahtevale specijalizaciju i usmerenost u proizvodnji, stvaranje proizvodnih serija i tipologije artikala, a time i uvođenje novih zanimanja i stručnu preorijentaciju radnika (izmena socio-profesionalne strukture kolektiva). Radnički saveti sada se nalaze pred problemima raspodele radne snage, oslobađanja njenog viška (a bez otpuštanja) i formiranja profila novih radnih mesta. Težnje radničkih saveta da poboljšaju tehniku proizvodnih procesa su kasnijeg datuma. U prvim godinama zato nisu postojale ni materijalne mogućnosti a ni nivo sposobnosti (znanja) da se problem tretira. Ali je i tada samoupravljanje, podstičući proizvodne inicijative (individualne i grupne), uticalo da se kod radnika razvija kreativnost i stvore veštine da mogu izrađivati visokokvalitetne proizvode i bez veće pomoći tehničkih stručnjaka (njih je bilo uvek nedovoljno u preduzećima). lako su se javljali otpori radnika pri uvođenju modeme organizacije rada, takvi otpori nisu postojali kada se usavršavala tehnika proizvođenja. Primeri odricanja jednog dela svojih zarada (viška fonda plata) u korist novih investicija, tehničke opreme i rekonstrukcija nisu bili retki. Takve inicijative stimulirala je i zajednica usmeravajući veliki deo nacionalnog dohotka u tom pravcu. ProizuodTiosr rada

Postojeći ekonomski instrumenti, način raspodele čistog prihoda, situacija na tržištu itd. nisu sve do 1957. godine mnogo stimulirali preduzeća da povećavaju proizvodnost radai). Zato se tada pokušavalo da se proizvodnost rada poveća potsticajima na takmičenje, sitnim racionalizacijama i novatorstvom. Tek znatno kasnije ovaj problem izaziva veću pažnju i zainteresovanost proizvođača, jer su novi uslovi u ekonomici i na tržištu stimulirali preduzeća na podizanje proizvodnosti. Kao faktori podsticanja sve znatnije mesto imaju način raspodele dohotka, organizacija rada, uslovi rada, stepen životnog i društvenog standarda radnika. Isto tako proizvodnost rada se stavlja u zavisnost sa stepenom korišćenja unutamjih rezervi, ekonomičnošću proizvođenja, radnom disciplinom, stručnom spremom, racionalnim korišćenjem omđa za rad, a u poslednje vreme i sa psihosocijalnim i psihofiziološkim činiocima motivacije radnika. U svojim shvatanjima proizvodnosti rada radnički saveti nisu nikada polazili od tajlorovskog maksimalnog korišćenja i iscrpljivanja fizičkih sposobnosti radnika, od izjednačavanja njegovog fizičkog ritma sa ritmom mašine, već su u tretiranje tog problema

i) Ako se 1958. godina uzme kao baza indeksa proizvodnosti rada indeks za industriju i rudarstvo se kretao od 1953—1959. godine: 85,6 (1953. god.), 85,6; 88,1; 91,1; 99,0; 100 (1958. god.) i 105,4 (1959. god.); Statistički godišnjak Jugoslavije za 1960. godinu, str. 152.

PROIZVODNJA -

7g

unosili elemente humanosti: produktivnost rada će da raste tek ako se angažuju i intelektualne i društvene sposobnosti radnika, ako se stvore uslovi da se oslobode i realizuju njihove individualne i grupne incijative. EkoTiOTničnost i rentabilnost proizoodTije

Ekonomično i rentabilno proizvođenje bilo je, više ili manje, uvek naglašavano u radu samoupravnih organa. Samo što se u prvim godinama o takvom proizvođenju pretežno staralo u ime nekih viših, opštijih interesa i zahteva. Tada su se kao glavni činioci za procenu i povećanje uspešnog poslovanja preduzeća uzimali moralni kriteriji: akcentira se brižljiv samosvesni odnos Ijudi prema oruđima za rad, predmetima rada i ostaloj društvenoj imovini, apeluje se na poštenje u rukovanju sredstvima kolektiva, na intenzivan rad, na sveopštu štednju. Ovi kriteriji su više izgrađivani empirijski i politički, retko su kad konkretizovani, ali su u periodu ekonomskih teškoća učinili da se poboljša ekonomičnost poslovanja. Paralelno sa proširivanjem ekonomske i društvene samostalnosti preduzeća, rentabilnost i finansijska efikasnost proizvođenja sve više postaje predmet konkretnog interesovanja radnika pošto se postepeno uvodi faktor zavisnosti veličine raspodele ličnog dohotka od ekonomskog efekta proizvođenja. Sada tek počinju da se procenjuju režijski troškovi, smanjuju izdaci za neproduktivne delatnosti, da se analiziraju i normiraju individualni i grupni radni učinci, kontrolišu izdaci i ulaganja. Delovanje tržišta na strukturu i kvalitet artikala, kao i smanjivanje društvenih dotacija i regresa, stavilo j e proizvođače u položaj da više razmišljaju o rentabilnosti proizvođenja i poslovanja, jer je egzistencija preduzeća pretežno zavisila od toga. Takav interes proizvodača uticao je na samoupravne organe da često i brižljivije razmatraju ove probleme. Usloui roda i zaštita Stvaranje boljih uslova rada i veća na rod% zdravstvena zaštita u proizvodnoj sredini dugo se smatralo kao, pretežno, humano-socijalni akt. Tek se kasnije razvilo saznanje o zavisnosti proizvodnje i produktivnosti od fizičkih uslova rada i zaštite na radu. Poslednjih godina se proširuje sadržina pojma „uslovi rada", jer ne obuhvata samo elemente tehničke sredine rada već i elemente društvene sredine rada. Sve češće se analiziraju faktori adaptacije radnika na tehničku i društvenu sredinu rada, diskutuju se činioci koji utiču na integraciju i dezintegraciju radnika i uočavaju se uzroci fluktuacije pojedinih zaposlenih kategorija (npr. stručnjaka, visokokvalifikovanih i mladih radnika). Savremenije tretiranje ovih problema dalo je i praktične rezultate: u preduzećima su oformljene odgovarajuće službe (zdravstvena, higijensKO-tehnička, psihološka, socijalna, rekreativna i sl.), te mnogi stručnjaci nalaze p r v i put svoje mesto u radnim kolektivima (lekar.

74

-

PROBLEMI

U

RAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

psiholog, sociolog, socijalni radnik i dr.). lako radnički saveti nisu nikad zapostavljali udeo tzv. Ijudskog faktora u proizvodnji (nasuprot shvatanjima tehnokrata u preduzeću) sada već počinju svestranije da ga uvažavaju. Kao faktori motivacije i zadovoljstva, koji utiču na produktivnost, sve više se uzimaju u obzir i efekti delovanja kako fizičke sredine (vizuelni, auditivni, fizičko-hemijski i drugi efekti), tako i društvene sredine (odnosi, interakcije, ponašanja, angažovanje i dr.). **$

Kada se uporedi učestalost manifestnog sadržaja za sve kategorije, u celokupnom posmatranom periodu (tabela 1), ovi problemi su po intenzitetu javljanja zauzimali prvo mesto na sednicama radničkih saveta (zapisnici kao dokumenti analize), drugo i treće na stupcima štampe i četvrto mesto u člancima rukovodilaca. Do 1957. godine u svim analiziranim dokumentima 40—46% datog sadržaja odnosilo se na pitanja proizvodnje i funkcionisanja samoupravljanja. Od 1957. godine njihova učestanost javljanja je znatno manja ali su još uvek jako naglašavani. Na stupcima štampe (izuzev tvomičke) na proizvodnju dolazi u proseku oko 17% ukupno posmatranog sadržaja. Medutim, u pojedinim godištima (1951 i 1959.) se o proizvodnji znatno više pisalo nego o dmgim kategorijama. I u tvorničkoj štampi se u zadnjim godinama konstatuje veća zainteresovanost samoupravnih organa za razvijanje proizvodnje. Jedino se na sednicama radničkih saveta nešto manje raspravljaju pitanja proizvodnje u kasnijim godinama nego u ranijim, ali to ne znači da proizvodnja izaziva sve manju pažnju već su, usled izmene metodologije planiranja, radnički saveti sada više orijentisani na razmatranje opštih faktora koji deluj'u na kretanje proizvodnje i njenu realizaciju, a ne samo na kratkoročna planiranja, kako je to bilo ranijih godina. Komunikatori se međusobno ne slažu u oceni angažovanja radničkih saveta na rešavanje opštih problema proizvodnje. U tvomičkim listovima (u svim godištima) preovlađuju kritički stavovi nad afirmativnim. I programskih stavova je više kako od potvrdnih tako i od kritičkih. Velika učestalost kritičkih i programskih stavova znači da su neposredni posmatrači bili malo zadovoljni sa pravom dinamikom proizvodnih procesa. Ostali listovi se nešto razlikuju u svojim ocenama od tvomičkih. U 1951 i 1959. godini pozitivne ocene preovlađuju nad kritičkim dok u dmgim godinama kritičkih stavova je više od pozitivnih. Isti je slučaj i sa programskim stavovima. U opštoj oceni intenziteta stavova može se reći da kritički i projektivni (programski) stavovi rastu sve do 1957. godine pa zatim opadaju, dok pozitivni (potvrdni) opadaju do 1957. a kasnije rastu. Angažovanost radničkih saveta u razvijanju proizvodnje uglavnom se manifestovala u podizanju proizvodnosti rada, unapređenju organizacije i obima proizvodnje, kao i u poboljšanju uslova i zaštite rada.

PROIZVODNJA

-

Tabela 6. ProizoodTija* 1951 Kategorije

1953

1955

1

2

3

4

5

potvrdni kritički programski neutralni U k u p n o (1951 -1959=100)

75 0 25 0

19 0 19 0

34 33 33 0

13 13 22 0

0 20 60 20

21

12

15

15

Organizacija izvršavane proizvodnje

potvrdni kritički programski neutralni U k u p n o (1951 -1959=100)

65 16 16 3

75 60 54 100

50 30 20 0

23

64

Uslovi rada i p r o izvodnja

potvrdni kritički programski neutralni U k u p n o (1951 -1959=100)

22 44 34 0 11

Proizvodnost rada

Ukupno:

1957

1959

Stavovi

22

7

8

9

10

11

12

0 0 14 20

37 12 25 26

16 5 13 18

50 8 8 34

27 8 5 30

3,6 1,0 2,1 2,8

17 7 13 24

13

9

21

12

30

18

2,4

14

37 20 22 0

22 25 44 9

70 50 63 38

29 34 23 14

58 65 60 46

32 24 34 10

60 77 79 40

12,9 8,0 10,2 4,1

61 54 61 34

6

25

20

57

24

59

27

65

8,8

57

6 40 27 0

33 42 21 4

60 67 56 100

16 37 27 20

30 44 23 42

27 32 21 20

26 30 27 36

28 18 28 26

13 15 16 30

4,5 5,5 4,3 4,9

22 39 26 42

14

29

60

23

34

23

29

14

17

4,8

29

10

6

19511959

13

11

18

16,0

a) Proizuodnost fproduktirnost) rada. U celom kontekstu opštih problema proizvodnje ovome je pridavana najmanja pažnja od strane svih komunikatora. Intenzitet njegovog tretiranja bio je vrlo nizak sve do 1957. godine. Izgleda da materijalno-tehnički uslovi za brže podizanje produktivnosti rada nisu bili dovoljni pa se do 1957. godine ni komunikatori nisu mnogo bavili ovim problemima. Napori preduzeća da se i u takvim uslovima podigne proizvodnost rada ocenjeni su, uzev u celini, pozitivno, te se otuda i javlja dva puta više afirmativnih stavova nego kritičkih i programskih. Vrlo veliki broj tih stavova je dat u 1951 i 1959. godini i oni su skoro u svim godištima (izuzev 1955) preovlađivali nad kritičkim i programskim. Češće tretiranje produktivnost rada kao faktora prosperiteta preduzeća nije ispoljeno ni na sednicama radničkih saveta ni u člancima rukovodilaca, ni u fabričkim listovima sve do 1958. godine. Izgleda da naučni i tehnološki koncepti podizanja produktivnosti rada nisu još našli svoje pravo značenje u našoj sredini pa ni kod komunikatora. I vrlo retko javljanje programskih (projektivnih) stavova indicira na uskost sugestija i nestabilnost koncepata. b) Plamrartje i orgamzouamje proizuodmje. Pošto je proizvodnja osnovna funkcija preduzeća i samoupravnih organa razumljivo je * Objašnjenja za čitanje tabele videti na str. 41.

76

- PROBLEMI

U RAZVOJU

SAMOUPBAVLJANJA

što se njoj pridavala primarna pažnja i u analiziranim dokumentima. Učestalost tretiranja ove kategorije oscilira samo u prvim godištima ali od 1955. raste i to ne samo apsolutno već i relativno (u odnosu na druge kategorije). To je i razumljivo utoliko pre jer se sve više javljaju opravdani zahtevi društva za podmirivanjem njegovih potreba u količini i kvalitetu potrošnih dobara. Ocene orijentisanosti radničkih saveta ka ispunjavanju proizvodnih planova, kao poboljšavanju organizacije i procesa proizvodnje pretežno su bile pozitivne. To je naročito ispoljeno u prvim godinama, iako se broj.tih ocena naglo smanjuje od 1951. do 1957. a lagano raste od 1957. godine. Prevojna tačka ove amplitude može, donekle, da se i vremenski podudari, sa strukturalnim izmenama u našoj proizvodnji kada je ona počela brže da prelazi sa ekstenzivne na intenzivnu. Kritički stavovi nisu bili brojni i uvek konstantni već su oscilirali sa svakim drugim godištem, ali su ipak bili relativno vrlo visoki u odnosu na druge dve kategorije. Oni su se najviše odnosili na organizaciju proizvodnje, na ispunjavanje proizvodnih planova, na kvalitet proizvoda, rentabilnost i troškove proizvodnje. Programski (projektivni) stavovi javljaju se sa povećanom frekvencijom počev od 1955. godine i skoncentrisani su na ovu tematiku. Pored pozitivnih, ovi stavovi se najčešće javljaju. Sugestije komunikatora su bile usmerene na modernizovanje tehničkih procesa, na organizaciju i strukturu proizvodnje tj. uglavnom na one procese čije je unapredivanje otežavan'o inercijom iskustvenih navika i pojmova. Štampa je, nesumnjivo, na taj način uticala na organe da promene svoja shvatanja i prilagode svoje stavove ka potrebama dinamične ekonomike. Zato danas nisu samo tehnički stručnjaci nosioci zahteva moderno organizovane proizvodnje već i radnici, pa delimično i oni koji su se skoro uključili u industriju. c) UsIo_i rada i proizuođer.,-. Zavisnost proizvodnje od uslova rada i uslova proizvođenja, kao i od zaštite Ijudi na radu, manifestuje se i u priličnoj učestalosti tretiranja ove kategorije. Problem sam po sebi postaje značajan baš usled izmene ne samo produkcionih odnosa već i radnikovog svakodnevnog položaja u proizvodnji, u tehnici proizvođenja. Štampa je uvek imala u vidu našu nerazvijenost uslova proizvođenja i zato je permanentno insistirala da se briga o čoveku u proizvodnji neprekidno povećava. Kritički odnos prema kvalitetu obezbeđenih uslova rada jako je ispoljen. U svim godinama (izuzev poslednje, 1959) broj kritičkih ocena je znatno veći od pozitivnih, a isto tako je veći i od programskih stavova. Kritički sudovi lagano opadaju iz godine u godinu ali približnim ritmom rastu i programski, jer su se stalno tražila bolja rešenja za poboljšanje radnih uslova. Verovatno da je to i delovalo na radničke savete da stvore, često, sasvim povoljne uslove rada i da na taj način stimuliraju radno zadovoljstvo proizvođača.

POSLOVANJE

PREDUZECA -

??

5. REALIZACIJA PROIZVODA I POSLOVANJE PREDUZEĆA Pošto su organi samoupravljanja bili u prvim godinama pretežno zauzeti problemima proizvodnje i vlastitog funkcionisanja oni nisu veliku pažnju posvećivali poslovanju preduzeća (finansijskom i operativnom) i realizaciji proizvedenih artikala. Te poslove su, uglavnom, prepuštali stručnim službama tako da ove delatnosti nisu bile pod stalnim uticajem samoupravnih organa pa je dolazilo i do neKih negativnih ekonomskih i društvenih pojava (kriminal u privredi, kršenje društvenih i zakonskih normi, špekulacije, nelojalne konkurencije, nepovoljna ugovaranja i sl.). Finansijsko i komercijalno poslovanje bilo je izvan uticaja radničkih saveta i zbog toga što se njegovi članovi nisu osećali da su dovoljno sposobni da ovladaju elementima ovih delatnosti, da upravljaju njima i da ih kontrolišu. (Sami propisi su još uvek vrlo komplikovani i nestabilni). Zato su radnički saveti politiku i kontrolu finansijsko-komercijalnog poslovanja većinom prepuštali direktorima i upravnim odborima, a teK u današnje vreme delimično je preuzimaju. Umttrogmje i mostrazio tržište

Prvi pokušaji da se analizira tržište (i to inostrano) činjeni su već 1951. godine. Medutim, dalje staranje o tržištu brzo je preneseno na privredna udruženja. Jugoslovensko tržište dugo nije bilo predmet razmatranja radničkih saveta. Na to nisu bili ni objektivno usmeravani jer naše tržište nije tada pokazivalo znake zasićavanja proizvedenim dobrima. Tek u 1953—54. godini poneki radnički saveti počinju da diskutuju o kvalitetu i asortimanu proizvoda za tržište, da na osnovu studija trasiraju komercijalnu politiku i da formiraju službe za analizu tržišta. Kasniji odnosi ponude i potražnje, nastali povećanjem proizvodnje, uticali su da se komercijalnim problemima morala da obrati veća pažnja, jer je slobodno tržište počelo da determinira ne samo obim proizvodnje već i njen kvalitet i asortiman. Promene u strukturi društvene potrošnje zahtevale su i brzu preorijentaciju u stilu poslovanja preduzeća, veću dinamičnost i studioznost u radu, ali i veću odgovornost pred kolektivom proizvođača a za obezbeđenje uslova u daljoj zajedničkoj egzistenciji i prosperitetu. S druge strane, naše tržište uvek pretpostavlja određene kriterije za društveno-etički odnos prema drugim zajednicama proizvođača i društvenoj zajednici uopšte. Povođenje samo za zakonima slobodnog tržišta a bez prethodnih kriterija dovelo je do raznih devijantnih pojava (pretpostavljanje grupnih i lokalnih interesa opštedruštvenim, sukobi među preduzećima, obmana potrošača, proizvodna dezintegracija, monopolistička podela tržišta i drugo). Do tih pojava dolazilo je svuda gde je komercijalno poslovanje preduzeća pretežno prepušteno stručnim službama.

P O S L O V A N J E P«J_DUZECA -

^"7

5. REALIZACIJA PROIZVODA I POSLOVANJE PREDUZEĆA Pošto su organi samoupravljanja bili u prvim godinama pretežno zauzeti problemima proizvodnje i vlastitog funkcionisanja oni nisu veliku pažnju posvećivali poslovanju preduzeća (finansijskom i operativnom) i realizaciji proizvedenih artikala. Te poslove su, uglavnom, prepuštali stručnim službama tako da ove delatnosti nisu bile pod stalnim uticajem samoupravnih organa pa je dolazilo i do ne_dh negativnih ekonomskih i društvenih pojava (kriminal u privredi, kršenje društvenih i zakonskih normi, špekulacije, nelojalne konkurencije, nepovoljna ugovaranja i sl.). Finansijsko i komercijalno poslovanje bilo je izvan uticaja radničkih saveta i zbog toga što se njegovi članovi nisu osećali da su dovoljno sposobni da ovladaju elementima ovih delatnosti, da upravljaju njima i da ih kontrolišu. (Sami propisi su još uvek vrlo komplikovani i nestabilni). Zato su radnički saveti politiku i kontrolu finansijsko-komercijalnog poslovanja većinom prepuštali direktorima i upravnim odborima, a tek u današnje vreme delimično je preuzimaju. U*T._tr_Š7ije i inostra?K) tržište

Prvi pokušaji da se analizira tržište (i to inostrano) činjeni su već 1951. godine. Međutim, dalje staranje o tržištu brzo je preneseno na privredna udruženja. Jugoslovensko tržište dugo nije bilo predmet razmatranja radničkih saveta. Na to nisu bili ni objektivno usmeravani jer naše tržište nije tada pokazivalo znake zasićavanja proizvedenim dobrima. Tek u 1953—54. godini poneki radnički saveti počinju da diskutuju o kvalitetu i asortimanu proizvoda za tržište, da na osnovu studija trasiraju komercijalnu politiku i da formiraju službe za analizu tržišta. Kasniji odnosi ponude i potražnje, nastali povećanjem proizvodnje, uticali su da se komercijalnim problemima morala da obrati veća pažnja, jer je slobodno tržište počelo da determinira ne samo obim proizvodnje već i njen kvalitet i asortiman. Promene u strukturi društvene potrošnje zahtevale su i brzu preorijentaciju u stilu poslovanja preduzeća, veću dinamičnost i studioznost u radu, ali i veću odgovornost pred kolektivom proizvođača a za obezbeđenje uslova u daljoj zajedničkoj egzistenciji i prosperitetu. S druge strane, naše tržište uvek pretpostavlja određene kriterije za društveno-etički odnos prema drugim zajednicama proizvođača i društvenoj zajednici uopšte. Povođenje samo za zakonima slobodnog tržišta a bez prethodnih kriterija dovelo je do raznih devijantnih pojava (pretpostavljanje grupnih i lokalnih interesa opštedruštvenim, sukobi među preduzećima, obmana potrošača, proizvodna dezintegracija, monopolistička podela tržišta i drugo). Do tih pojava dolazilo je svuda gde je komercijalno poslovanje preduzeća pretežno prepušteno stručnim službama.

-

PROBLEMI

U

RAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

KomercijalfK) i f m a M s i j s k o poslouozije

Nerazvijeno shvatanje (a i nerazrađen ekonomski sistem, nedovoljni objektivni uslovi) da lični dohoci i finansijska moć kolektiva pretežno zavise od ekonomskog gazdovanja i od povećanja prometa i proizvodnosti rada, uslovilo je da se već u 1953. godini javljaju tendencije ka neopravdanom i samovoljnom povećavanju cena proizvodima a koje se naročito manifestuju u kasnijim godinama. Orijentacija na fiktivnu rentabilnost poslovanja u svakoj prilici odražavala se na formiranje cena. Orijentaciju na takvo formiranje cena uslovili su i nerazrađeni ekonomski instrumenti raspodele koji nisu dovoljno stimulirali proizvođače na veću proizvodnost i na zavisnost zarade od društveno realne vrednosti rada. Od 1957. godine radnički saveti pokušavaju da izučavaju formiranje cena svojih artikala, da analiziraju rentabilnost proizvodnje i uslove konkurencije i da delimično utiču na to, ali se dalje nije otišlo, jer sam sistem unutamje raspodele dohotka nije ih stimulirao da unaprede komercijalno poslovanje. Dugo godina nisu radnički saveti imali finansijsko poslovanje preduzeća kao predmet svojih razmatranja, već su to prepustili direktorima i stručnjacima. Oni su bili povremeno informisani o finansijskom stanju preduzeća ali njihov uticaj na finansijsku politiku preduzeća i njihova kontrola njegovog poslovanja bili su neznatni. Medutim, tek kad se poslovanje počelo da procenjuje na osnovu ostvarenog realnog finansijskog efekta, organi samoupravIjanja intenzivnije tretiraju razne probleme iz ove delatnosti. Ponekad je ta angažovanost bila preforsirana pa su se mnogi drugi problemi zapostavljali. " Pretežno administrativni karakter mnogih finansijskih propisa doveo je do povećanja dugovanja i potraživanja među preduzećima, pa je, prirodno, to prouzrokovalo i promenu njihovih međuodnosa koji su često bili odnosi dugovanja i potraživanja. Poslovni moral među preduzećima počeo je ponegde da se transformiše i da se formira izvan socijalističkih kriterija (neopravdano otkazivanje proizvodnih ugovora, zaustavljanje isporuka, medusobna optuživanja i sl.). Ove pojave postepeno nestaju jer se organizovano utiče na njihovo otklanjanje. $

*

*

Ako se izuzmu zapisnici, u svim drugim analiziranim dokumentima uloga organa samoupravljanja u vođenju komercijalno-finansijske politike relativno je najslabije tretirana. To ne znači da se nije mnogo više pisalo o realizaciji proizvodnje i, u vezi s tim, o komercijalno-finansijskom poslovanju preduzeća, ali je o mestu i ulozi samoupravnih organa u tim poslovima govoreno neobično malo, gotovo neznatno. Ne samo da su u preduzećima shvatili da politiku ove vrste poslovanja nose stručnjaci već se takvo shvatanje dugo zadržalo i u štampi.

UPRAVLJANJE

SREDSTVTMA

I RASPODELA

DOHOTKA

-

Radnički saveti su na sednicama, sve do 1956. vrlo malo raspravljali o finansijsko-komercijalnom poslovanju svoga preduzeća. Tek od te godine, a naročito u 1958. i 1959. godini oni tome daju izuzetnu pažnju, te po intenzitetu tretiranja ova problematika je bila daleko iznad svih ostalih. Tabela 7. Re_._z_.c___ pro.__edeT.ih _.r_ik__.__ (struktura učestalosti stavova u % ) 1951 Kategorije

1 Komercijalno i finansijsko p o slovanje

1953

1955

1957

5

7

1959

Stavovi

potvrdni kritički programski neutralni u k u p n o (1951 -1959=100)

2

3

4

6

8

9

10

19511959 11

33 0 67 0

0 100 0 0

14 0 43 43

22 11 22 45

33 33 34 0

1,3 1,0 1,9 2,0

13

8

26

33

20

1,4

12

Neznatno razmatranje ove tematike u komunikacijama, donekle, je proizlazilo iz same objektivne situacije. Prodaja proizvedenih artikala išla je u prvo vreme bez teškoća jer je tržište konzumiralo sve što se proizvede. Tek je izmena strukture tržišta nagnala radničke savete da efekte proizvodnje posmatraju kroz efekte njene realizacije na tržištu. To je, u poslednjim godinama, navelo i komunikatore da o tome nešto više pišu. Struktura stavova u člancima ukazuje da su se i takva zalaganja samoupravnih organa u određivanju poslovne politike dosta pozitivno ocenjivala. Afirmativni stavovi premašuju k r i t i Č K e ali ne i programske. U poslednjoj godini analize kritički stavovi se izjednačuju sa afirmativnim i programskim. Intenzivnija kritika i davanje sugestija usmereni su na trasiranje i poboljšavanje stanja. Međutim, problem uspešnog poslovanja ostao je i dalje nedovoljno rešen. 6. UPRAVLJANJE SREDSTVIMA NA SLOBODNOM RASPOLAGANJU I NAGRAĐIVANJE Opšti principi raspodele ostvarenog dohotka regulisali su se opštedruštvenim propisima koji su odredivali proporcije i tehniku raspodele. Način i kriteriji raspodele determinisali su stepen relativne samostalnosti kolektiva i samoupravnosti radničkih saveta. Usavršavanje sistema raspodele i evolucija organa radničkog samoupravljanja su u neprekidnoj međuzavisnosti. Mnogi podsticaji iz proizvođačke prakse uticali su na usaglašavanje i doterivanje si-

gQ

-

PROBLEMI

U

RAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

stema raspodele i obratno. Tendencije neposredne prakse samoupravIjanja i koncepcije raspodele dohotka bili su usmereni na stvaranje objektivnih uslova za veću samostalnost radnih kolektiva. RospodeZa Zičmh dohodaZca

Uopšteno uzev, sistem nagrađivanja Csistem TiagrođioaMja^ prošao je u desetogodišnjem periodu svoje tri etape: fiksna primanja, fiksna primanja korigovana sa varijabilnim i primanja prema ostvarenim rezultatima rada. Evolucija načina nagrađivanja predstavljala je istovremeno i proces osamostaljivanja zajednice proizvođača da učestvuje u raspodeli ostvarenog viška rada. Taj proces je povoljno stimulirao proizvođače na veći radni učinak. S druge strane, dosadašnji oblici nagrađivanja predstavljaju i etape razvoja načina tretiranja i shvatanja odnosa pojedinačnih i opštedruštvenih interesa. FiZcsrte pojedinačne zarade su bile precizirane kroz tarifne pravilnike. Po svojoj formi pravilnici ne predstavljaju izuzetnu novinu u nagrađivanju, ali po načinu ovog donošenja, načinu formiranja fonda plata i određivanja ličnih zarada oni čine novinu, jer radnici sada postaju nešto više ekonomski nezavisni od državnog aparata, te pravilnici predstavljaju konkretan oblik manifestovanja određenih karakteristika socijalističkih odnosa u proizvodnji. Tarifni pravilnik je, donekle, reflektovao društvenu i ekonomsku sposobnost preduzeća da prema svojim potencijalima samostalno odredi kriterije za regulisanje zarada radnika. Postupak u formiranju pravilnika sadržavao je više demokratije jer je davao podjednake šanse svim proizvođačima da, individualno i grupno, učestvuju u njegovom formiranju. Radnički saveti su veliki deo svog rada posvetili donošenju tarifnih pravilnika i njihovim usklađivanjima sa kriterijima raspodele u okviru komune i odnosne privredne grane. Medutim, pravilnici su već oko 1954—55. godine postali nedovoljno stimulativni u povećanju individualnog radnog učinka. I kada se pokušalo da se oni koriguju sa normama radnih operacija nisu dobijeni zadovoljavajući rezultati, jer je plaćanje po normi bio nedovoljan i prividan način nagrađivanja prema rezultatima rada: radnici koji su radili po normi, težili su da se norme smanje, kako bi im se primanja povećala, dok su radnici, koji ne rade po normi, nastojali da se one povise. Sukobljavanje ovih tendencija stvaralo je napetosti u kolektivima, umanjivalo njihovu koheziju i stvarni efekat rada. Kombinacija fiZcsmh i rarijabiZmh (dodatnih) zarada začinje od 1955. godine. To je bio pokušaj da se stimuliranjem ekonomskog interesa pojedinaca ubrza ekonomski napredak preduzeća, ali da se istovremeno individualni interesi stave u direktniju zavisnost od kolektivnih (zavisnost pojedinačnih primanja od veličine ostvarene dobiti preduzeća). U tom cilju se uvode elementi individualnog stimuliranja (dodatni tarifni stavovi, premije i dr.) i kolektivnog (višak fonda plata tzv. „višak"). Kolektivi su sada na višem stepenu nezavisnosti u raspolaganju ostvarenim prihodom. Tarifni stavovi postoje još uvek ali su više

UPRAVLJANJE

SREDSTVIMA

I RASPODELA

DOHOTKA -

g]

kao kriteriji za visinu participacije u raspodeli ostvarene dobiti. Novi elementi nagradivanja stvaraju uslove da se tarifni pravilnici ukinu i pronađu merila da se zarade određuju adekvatno rezultatima rada i principu nagrade prema radu. Pošto je platni sistem u oprečnosti sa sistemom samoupravljanja, javlja se težnja da se sistem fiksnih plata pretvori u sistem izdiferenciranih zarada koje se slobodno formiraju u proizvodnji a na osnovu ostvarenog proizvoda rada. Nekoliko godina posle uvođenja, sistem dodatnih varijabilnih primanja pokazuje i neke veće nedostatke. Pre svega, premije se lineamo dodeljuju samo licima koja nisu neposredno u proizvodnji, izmišljaju se fiktivni kriteriji za visinu premija i dodatnih stavova, premije se daju za radno mesto a ne za konkretan, objektivno merIjiv, rad. Zatim, prilikom deobe ostvarenog viška zarada javljaju se dve tendencije: da se „višak" lineamo deli, odnosno da se deli na osnovu indeksa razlike među tarifnim stavovima. Nosioci prve tendencije su kategorije sa niskim a dmge sa višim kvalifikacijama. Obe tendencije su se sukobljavale u periodima intervalne razdeobe „viška", pa su prouzrokovale napetost i nezadovoljstva u kolektivima što se nepovoljno odražavalo na proizvodnost, na dmštvenu atmosferu i odnose. Pošto je preovlađivala tendencija diferencijalnog učešća u deobi viška prihoda, pojavile su se društveno netolerantne razlike u visini primanja, jer su se kriteriji za tu deobu subjektivno i interesno određivali. _f_grrađi_a?_je prema r_z_I_atima rada je prevazilaženje sistema obračunskih plata i korigovanih tarifnih pravilnika (1958—59). Ovaj oblik raspodele ličnih dohodaka mogao je da se javi kada su postignuti veći efekti u proizvodnji, ostvaren veći stepen samostalnosti preduzeća u raspodeli sredstava za ličnu potrošnju ali i kao rezultat saznanja (evolucije koncepcija) o meduzavisnosti produktivnosti rada i načina nagrađivanja. Nagrađivanje kroz formu ličnih dohodaka ubrzao je razvoj proizvodnje. Tek sada je shvatanje o linearnim zaradama pretežno prevazideno u praksi i u svesti i ustupilo je mesto novom: lični dohotci su funkcija učinka ličnog i kolektivnog rada. Zasnivanje ovakvog sistema zarada je bliži korak ka realizaciji Marksove koncepcije o razmeni robe na bazi ostvarene količine rada.i) Takav način formiranja ličnog dohotka odražava viši stepen uzajamnosti ličnih i kolektivnih interesa i utiče na veću integraciju pojedinaca u zajednicu proizvođača i poboljšava unutamje odnose u preduzeću. S druge strane, ovaj sistem raspodele ličnih dohodaka može da se realizuje samo ako se prošire oblici neposrednijeg samoupravljanja jer on pretpostavlja intenzivnu i široku participaciju proizvođača u ostvarivanju, formiranju i raspodeli ličnih dohodaka. Samoupravljanje je podstaklo da se razrade ovakve koncepcije nagrađivanja: 1959. godine već se radnici nagrađuju po jedinici proizvoda i formiraju se ekonomske jedinice. Ovim počinje proces dalje decentralizacije samoupravljanja: prenose se neke samoupravne nadležnosti na ekonomske jedinice (zborove i skupštine proizvođača samoupravljanje ')6 Ridničko Josip Broz Tito, Referat na V kongresu SSRNJ.

g2

- PBOBLEMI

U

RAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

ili na odbore ekonomskih jedinica), formalno se utvrđuju prava i delatnosti ekonomskih jedinica (statuti, pravilnici o unutarnjoj raspodeli dohotka i dr.). Međutim, pri razradi novih koncepcija o raspodeli dohotga na organe samoupravljanja deluju razni uticaji kako bi se stvorili što veći rasponi u raspodeli i obezbedile grupne i pojedinačne privilegije. Zato kriteriji raspodele dohotka nisu mogli da se, ni ekonomski objektivno a ni dmštveno-etički dovoljno bolje izgrade, jer je subjektivizam prilikom njihovog usvajanja skrivao opasnost devijacija u razvijanju društvenih odnosa i u stimuliranju proizvodnje i proizvodnosti. Tek intenzivnije i usmerenije učestvovanje proizvodača u oblicima neposrednijeg samoupravljanja moglo je da obezbedi celishodnost razvijanja unutarnjih odnosa i realizaciju principa raspodele dohotka prema rezultatima rada. RaspoZaganje osrtoumm i obrtmm sredstuima

Paralelno sa sticajem sposobnosti da izvršavaju funkcije samoupravljanja radnički saveti su dobijali sve šira prava da mogu samostalnije odlučivati o raspodeli i upptrebi osnovnih, a zatim, i obrtnih sredstava (naročito od 1958. godine). Slobodnije raspolaganje osnovnim sredstvima proširilo je granice za reprodukciju, za modemizaciju oruđa rada i tehnoloških procesa. Zajedno sa tim formiraju se odgovomiji i brižljiviji odnosi prema predmetima društvene imovine. Isti se odnos proizvođača manifestovao i kada su se neke nadležnosti radničkih saveta prema osnovnim sredstvima prenele na ekonomske jedinice. *$*

Intenzitet manifestovanog sadržaja o ovim problemima različit je za svaki nivo analiziranih dokumenata. Posmatrano za čitav period, akcentiranje ovih funkcija samoupravljanja bilo je najveće u fabričkim listovima, zatim u ostalim listovima, u člancima rukovodilaca i najzad u zapisnicima sa sednica radničkih saveta (razlike u frekventnosti među dokumentima su neznatne). Pošto je raspolaganje sredstvima preduzeća i raspodela ostvarenog prihoda postajala sve značajniji fenomen u odnosu preduzećezajednica razumljivo je da je to štampa svake godine sve više tretirala (tvornički listovi to čine u poslednje dve godine). Porast intenziteta odnosnog sadržaja naročito je upadljiv od 1955. godine tako da u 1959. godini zauzima prvo mesto u odnosu na ostale tretirane probleme (kod tvorničkih listova stalno je na trećem mestu). Položaj organa samoupravljanja, prilikom korišćenja svojih prava iz domena raspodele, različito je tretiran i ocenjivan. Broj pozitivnih ocena relativno se smanjuje (premda u apsolutnom iznosu raste) sve do 1959. godine a naglo je porastao (apsolutno i relativno) u 1959. godini. Medutim, kritičke ocene, nasuprot pozitivnim, nisu u neprekidnom porastu već osciliraju u intenzitetu.

UPRAVLJANJE

SREDSTVTMA

I RASPODELA

DOHOTKA -

gg

Programski stavovi su u apsolutnom porastu a i u relativnom (izuzev u 1959. godini). Kod tvomičkih listovi ovi sudovi (ocene) ne samo da postaju brojniji već najčešće umnogome premašuju afirmativne i kritičke zajedno. Tabela 8. UpraeZjanje _red_t_im_ n_ slobodmom r__poI_g_mj_ i __gr_đi__mje (struktura učestalosti stavova u % ) 1951 Kategorije

1953

1955

1957

1959

1951-

Stavovi 1

2

3

4

5

6

7

8

9

56 74 100 0

16 29 53 2

89 21 90 36 71 37 100 28 89 34 81 25 50 8 50 11

88 85 67 58

10,9 82 12,3 82 11,8 81 9,8 63

10

11

12

potvrdni kriticki Raspodela programski ličnih do- neutralni hodaka ukupno (1951 -1959=100)

47 26 27 0

91 22 83 51 83 27 0 0

10

83

12

74

27

82

20

79

31

76

11,4

78

Raspolaganje osnovn i m i obrn i m sredstvima

potvrdni kriticki programski neutralni ukupno (1951 -1959=100)

0 0 0 0

0 0 0 0

50 50 0 0

22 13 0 0

12 50 25 13

11 19 11 25

12 0 37 51

10 0 19 40

11 11 44 34

4 5 19 25

1,3 1,4 1,9 4,1

9 9 13 26

0

0

14

13

27

13

27

17

32

12

1,5

13

Raspodela čistog prihoda

potvrdni 33 kritički 33 programski 34 0 neutralni ukupno (1951 -1959=100) 14

9 17 17 0

50 50 0 0

0 22 13 66 0 0 0 34

0 22 0 22 0 33 10 23

8 10 14 17

1,3 1,4 0,8 1,6

9 9 6 3

13

19

13

43

12

1,1 14,0

9

Ukupno:

3,5

10

14 18

0 0 10 0 0 0 25 100 5

10 16

4

23

a) RaspodeZa ličnik dohodaka (sis.en. rmgr__i__nj_,). Od svih drugih kategorija, koje sačinjavaju ovaj problem posmatranja, raspodela ličnih prihoda (tarifna politika, sistem nagrađivanja) imala je prioritet u učestalosti tretiranja (više od tri četvrtine frekvencija pripada ovoj kategoriji). Već 1951. godine učestalost je bila velika i neprekidno je rasla. Porast je verovatno nastao usled neprekidne razrade i prilagođavanja sistema nagrađivanja. Otuda je i prirodno da se u 1959. godini tri puta više raspravljalo o nagrađivanju proizvođača nego u 1951. i 1953. godini, jer u prvim godinama nije ni bilo potrebnih ekonomskih uslova da bi se u nagrađivanju učinile veće izmene. Ali zato problem već od 1955. godine izaziva mnogo veću pažnju. Stampa tada započinje diskusiju o usklađivanju sistema nagrađivanja sa principima socijalističke raspodele prema radu, tražeći da način nagrađivanja što brže izlazi iz shematskih skala tarifnih pravilnika. Učestalost tretiranja je rasla i u 1959. dostiže svoju kulminaciju (za analizirani period). Međutim, dok je štampa sve češće raspravljala problem nagrađivanja, u radu radničkih sa6*

g4

- PROBLEMI

U

RAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

veta bilo je obmuto: pitanja tarifne politike sve se ređe javljaju na sednicama. Znači li to da je opadalo interesovanje radničkih saveta za nove principe nagrađivanja? Takav zaključak ne bi se mogao izvesti, jer su se sa iščezavanjem tarifnih pravilnika, kao osnovnih načina nagrađivanja, radnički saveti oslobodili obaveznih, a često i dugih, diskusija oko tarifnih stavova. Dalje korekture sistema nagrađivanja dale su savetima veću samostalnost da utvrđuju inteme kriterije nagrađivanja. Možda je upravo opadanje diskusija u organima samoupravljanja o ovim problemima dovodilo do čestih usvajanja i pogrešnih kriterija u nagrađivanju? Pozitivne ocene sistema nagradivanja su rede nego druge ocene. Njihov se broj rapidno smanjuje sve do 1957. godine, kao što od te godine isto tako raste. Veća satisfakcija načinu nagrađivanja data je samo u krajnjim godinama posmatranog intervala. Afirmativni sudovi u 1959. godini verificiraju napore radničkih saveta da savremenije intencije nagradivanja realizuju u praksi. Nasuprot tome broj ovih ocena bio je najmanji u 1955. godini. U to vreme je organima samoupravljanja data, samo u odnosu na raniji period, veća nezavisnost u formiranju tarifne politike, te se pojavio veliki varijabilitet kriterija nagrađivanja koji nisu bili uvek najpodesniji. Pa ipak su se u 1959. godini stabilizovala povoljnija rešenja za dati stepen razvitka sistema nagradivanja. I ta stabilnost je bila privremena jer su se već anticipirali progresivniji kriteriji nagrađivanja*). Kritički sudovi o nagrađivanju su po učestalosti oscilirali. U 1955. godini njihov je broj, u odnosu na ostale godine, najmanji a što je bilo slično i sa pozitivnim. Velika pojava kritičidh stavova u 1953. godini rezultat je ocene novih tarifnih pravilnika. Zamerke štampe su orijentisane na struktum i način donošenja ovih pravilnika. S druge strane, kritikovali su se propisi koji su ograničavali savete da pravilnike prilagode svojim uslovima, jer su oni bili sve manje stimulativni za radnike. Veću zainteresovanost radnika trebalo j e d a privuku administrativne norme, p a j e štampa kritikovala i takve norme jer su one ocenjivane kao prividan i nedovoljan način nagradivanja prema radu. I u 1957. godini je veliki broj kritičkih ocena na načine nagrađivanja jer se smatralo da je samoupravljanje već sebe dobrim delom potvrdilo pa bi mu se mogla dati veća prava u formiranju stimulativnijih kriterija za nagrađivanje. Suprotno pozitivnim, programski sudovi imaju najslabiju učestalost u prvim godinama i u poslednjoj. Koncentracija ovih stavova (sudova) je najveća u 1955. i 1957. godini. U 1955. godini oni su znatno brojniji od svih ostalih, jer je tada vršena korektura načina nagrađivanja pa je štampa svojim sugestijama ubrzavala primenu novog načina nagrađivanja. I u 1957. godini javlja se veliki broj projektivnih (programskih) sudova ali sada zajedno sa povećanim brojem kritičkih. To dolazi otuda što su neki modusi novijeg načina nagrađivanja "(premije, dodatni tarifni stavovi i dr.) počeli u praksi

*) Možda bi analiza poale 1959. godine pokazala slična kretanja kao u periodu 1955—1959, s obzirom na dalju radikalnu izmenu u načinu nagrađivanja (sistem ličnih dohodaka)?

POJEDINAC

PREMA

RADNOJ

ZAJEDNICI

-

da se deformišu, pa su radnički saveti postajali sve manje imuni prema tim deformacijama, a naročito prema tendencijama administrativno-stručnog osoblja da kroz ovaj način nagrađivanja formira društveno i ekonomski neopravdane privilegije (razne forme fiktivnih dodatnih stavova, premija i slično). b) RaspoIaga?ije i _pra_Ij_n_e osTioumn. i obrtnim sredstuima. U odnosu na sistem nagrađivanja ovoj je kategoriji posvećena znatno manja pažnja. To dolazi i zato što su se u mnogim propisima tačno odredili okviri i granice za rukovanje osnovnim i obrtnim sredstvima. S druge strane, radnički saveti su unosili mnogo više brige u raspolaganje sa osnovnim sredstvima, a nešto manje i pri upotrebi obrtnih sredstava. Intenzitet tretiranja ovih problema poklapa se sa širinom davanih ovlašćenja radničkim savetima u upravljanju ovim sredstvima. Zato je u 1951. godini i bilo potpuno odsustvo odnosnog sadržaja i njegov neznatan broj u 1953. godini. Ali kada su u 1954. i 1958. godini proširena prava proizvođača u raspolaganju osnovnim sredstvima, a zatim i delom obrtnih sredstava, učestalost sadržaja znatno raste.*) Dileme oko granica samoupravnih ovlašćenja u upravljanju osnovnim i obrtnim sredstvima pokazale su se izlišne jer se u praksi nisu ispoljile neke negativne tendencije. Zato se i komunikatori pretežno zadovoljavaju konstatacijama i informacijama o postojećem stanju (veliki broj neutralnih stavova). Ovakvo neangažovano ponašanje štampe možda je i omogućilo da ostanu neotkrivene neke pojave neracionalnog korišćenja fondova za nabavku osnovnih sredstava kao i kredita za obrtna sredstva. c) Rospodela ćistog prihoda^). U čitavom kontekstu problema raspodele o ovome je najmanje pisano. Pa i ono što je rečeno bilo je iz godine u godinu sve neznatnije. Premda se raspodela posmatranog dela čistog prihoda vršila u namensae fondove na osnovu propisanih proporcija i kriterija to ne znači da nije bilo pojava da se propisi krše kada su se ta sredstva upotrebljavala. Komunikatori nisu poklanjali dovoljnu pažnju ovim pojavama, kao što nisu procenjivali ni odgovomost radničkih saveta u korišćenju ovog dela čistog prihoda. Povremeno je bilo izvesnih kritičkih ocena, ali je još manje bilo pozitivnih i projektivnih. 7. MENJANJE ODNOSA POJEDINACA PREMA RADNOJ ZAJEDNICI Samoupravljanje je započelo da formalno i suštinski menja ličnu i društvenu orijentaciju radnika, da menja njihov način mišljenja i odnosa. Društveni sistem prestaje da postoji kao biće izvan i) Usled slabe kontigencije ne mogu da se zapaze nikakve pravilnosti u strukturiranju sudova komunikatora. Jedino programski sudovi imaju tendenciju porasta počev od 1955. godine. Cilj njihove orijentacije je da izvrše uticaj kako bi se radničkim savetima dala veća prava u upravljanju osnovn i m i obrtnim sredstvima. *) P o d ovom kategorijom posmatran je samo onaj sadržaj koji se odnosio na deo čistog prihoda sa kojim je privredna organizacija samostalno raspolagala i razvrstavala na razne fondove izuzev na fond ličnih dohodaka.

gg

- PROBLEMI

U

RAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

i nasuprot radniku, jer se njegov lični ekonomski interes pretežno determinira njegovim učešćem u proizvodnji i u poslovanju preduzeća. Radnik se više ne nalazi u aktivnom sukobu sa poslodavcem i društvenim poretkom koji određuju njegovu sudbinu. SamoupravIjanje usmerava proizvođača na aktivan odnos prema sredstvima za proizvodnju (i svom predmetu rada), prema procesima proizvodnje i raspodele, prema institucijama upravljanja u preduzeću i komuni. Realizacija njegove društvene ličnosti kreće se kroz aktivizaciju učestvovanja i odnošenja, jer tek od ispoljavanja individualnih i grupnih inicijativa zavisi njegov ekonomski i društveni položaj. A sama pojedinačna angažovanost u radu samoupravnih organa i preduzeća (u oblicima neposrednijeg samoupravljanja), nesumnjivo, da su prouzrokovali izmenu odnosa pojedinaca prema radnoj zajednici, prema drugima i društvu uopšte. Medutim, taj proces je postepen i permanentan (premda se intenzitet angažovanja radnika unutar preduzeća naročito razvio od 1955. godine). OdTios prema dništvenoj imovim

Različite kategorije proizvođača imale su specifičan odnos prema društvenoj imovini. Razlike su nastale zbog široke socijalne strukture preduzeća. Na primer, novoformirani radnici iz ruralnih sredina dugo su bili opterećeni predstavama o državnoj svojini (u koju su svrstavali društvenu) prema kojoj se po pravilu ne treba brižljivo odnositi. Ali se postepeno odnos prema radu transformiše u odnose na radu, u odnose medu Ijudima, a odnos prema oruđima rada, prema društvenoj svojini u nove produkcione odnose . Odfios prema orudima za rad je najranije i najbrižljivije razvijen (održavanje, čuvanje, korišćenje, rukovanje). Taj odnos je bio pretežno i ranije formiran kod industrijskih radnika a konstituisao se kao osnovni elemenat profesionalne etike. Problem odnosa prema sredstvima za rad je tek nastajao sa naglom i brzom promenom socijalne i kvalifikacione strukture u preduzećima. Akcenat u proizvodnji stalno se stavljao na stvaranje industrijske kulture kod mladih i novoformiranih radnika. Čuvanje i korišćenje oruđa za rad shvatalo se kao uslov za postizanje boljih ekonomskih efekata a i kao elemenat društvenog vaspitanja kroz preobražavanje individualnih interesa u kolektivne i opštedruštvene i obratno. Preko načina odnošenja prema društvenoj imovini ocenjivao se i stepen pojedinačne integriranosti i identifikacije sa interesima kolektiva, izgrađivali su se kriteriji za etičku kvalifikaciju Ijudi. U prvim godinama odnos prema_ društvenoj imovini se uopštavao i apstraktno tretirao (pozivanje na opšte interese društva, kolektiva) ali se postepeno sve više konkretizuje (1) kao odnos pojedinaca i radne grupe prema sredstvima njihovog rada, i (2) kao zavisnost pojedinačnih i grupnih ekonomsKih interesa od stanja sredstava za rad. Odnos prema predmetima rada potencira se u početku kroz oblike štednje. Kasnije se u njegovo procenjivanje uvode kriteriji

POJEDINAC

PREMA

RADNOJ

ZAJEDNICI

-

ekonomskog i racionalnog korišćenja predmeta rada (uštede u materijalu, otpaci, preobrada) i kriteriji veštine i brzine kvalitativne obrade predmeta. Stimuliranje ovog odnosa i njegova kvalifikacija sve više se vrše preko normativa učinka i ekonomskog efekta. Ovakvi kriteriji postaju neophodni s obzirom na n i s K u kvalifikacionu strukturu proizvođača i na visoko izdiferencirane potrebe društva u proizvodnim dobrima. Odnošenje proizvođača prema dr_gim predTnetima dr__t_ene i m o i M n e bilo je manje brižljivo. Radnik se sa više pažnje ponašaO' prema sredstvima za rad i predmetima rada baš usled poimanja njihove neposrednije međuzavisnosti, što nije bio slučaj sa ostalim društvenim dobrima. lako su organi samoupravljanja dosta učinili da se razvije brižljiviji i samosvesniji odnos proizvođača prema društvenoj imovini, pojave ravnodušnosti, aljkavosti, nanošenja sitnih šteta, manjih i većih krađa nisu bile izuzetne. Egzistenciji tih pojava doprineo je i dosta liberalan odnos prema njihovim nosiocima. Tek kada su efikasnije počeli da funkcionišu oblici društvene kontrole unutar preduzeća, negativan odnos radnika prema predmetima društvene imovine se znatno smanjio. Međutim, ni tada samoupravni organi nisu svuda uspeli da s\ojim intervencijama obezbede preduzeće od pojava kriminala koji naročito raste u periodima intenzivnog finansijskog poslovanja (čije se odvijanje nije pojednostavilo, niti su stvoreni instrumenti dostupni široj društvenoj kontroli). Društveno neitegrirani pojedinci, uglavnom van reda radnika u neposrednoj proizvodnji, počinju sve više da oštećuju kolektive. Izuršauanje rodmh obn.eza

Samoupravljanje je proširilo prava radnuta u svim domenima i prenelo ih sa nivoa apstraktnih (formalnih) definicija na konkretne oblike realizacije. Ostvarivanje svojih prava postaje sada zavisno i od angažovanja samog proizvođača u tome. Međutim, njegovo saznanje svojih prava odvijalo se daleko brže (usled intervencija društvenih institucija) nego shvatanje da su pojedinačna prava u proizvodnji determinisana ispunjenim obavezama (zadacima). To je, nesumnjivo, dovelo do izvesnog raskoraka između pojimanja prava i obaveza jer su u praksi radnički saveti, društvene institucije i zakonodavac naročito akcentirali demokratska prava Ijudi ali ne dovoljno i njihove obaveze. Slaba zavisnost između prava i obaveze doprinela je nerazvijanju individualne odgovornosti prema izvršavanju obaveza, jer dok se, u realizaciji prava konkretno delovalo (intervencije zakonodavca, ustanova, organizacija), dotle se na izvršavanje obaveza apstraktno plediralo. Obaveze proizvođača prema radnoj zajednici uglavnom su se ograničavale na ispunjavanje proizvodnih zadataka i na disciplini ponašanja u radnoj sredini. IztiršauaTije proizuodmh obaveza, postepeno se konkretizuje od opštih, preko grupnih, pa do pojedinačnih. Brzo i korektno obavljanje proizvodnih zadataka stavlja se u odnos sa ekonomskim interesima radnika. Od masovnih proizvodnih takmičenja (spontanih ili induciranih) prelazi se na određenije sti-

g g - PROBLEMI

U

RAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

mulanse individualnog zalaganja (zarada, visina učešća u deobi ličnog dohotka i slično). Sada i radna grupa ima ekonomskog interesa da se angažuje u kontroli i u pomaganju oko izvršavanja grupnih i individualnih proizvodnih obaveza. Pojam rodne discipline imao je svoju evoluciju. U početku to je više bilo pasivno ispunjavanje administrativnih normativa (tačno dolaženje, izostajanje.i dr.) sa apstraktnim apelima na samosvesno odnošenje prema radu. Kasnije, discipiina u radu dobija konkretnije i sadržajnije oblike (brzo izvršavanje proizvodnih obaveza, racionalno korišćenje radnog vremena, dobri interpersonalni odnosi, efikasnost u radu i Komuniciranju i dr.), a u njenom formiranju sve se više uključuje radna grupa u ime interesa svakog pojedinca. Međutim, još uvek nije ostvareno takvo stanje da radna disciplina postane i industrijska disciplina koja je pretvorena u naviku ponašanja. Zato se ni problem tzv. samosvesne discipline u savremenijim uslovima proizvodnje nije mogao više da tumači apstraktnim formulama već ona mora da podrazumeva samosvesno (voljno) sticanje radnih navika i radne kulture. Ovaj se proces vrlo sporo odvija usled nestabilne socijalne i profesionalne strukture u preduzećima (radnici-seljaci, konjukturni stručnjaci, nekvalifikovani radnici) ali' i usled nedovoljno razrađenih funkcionalnih elemenata preduzeća (autoritet i kosekventnost propisa i službi, intervencija organa i dr.) Odrtos prema nžoj i široj rodnoj zajednici

Promena položaja radnika u proizvodnji izazivala je i menjanje njegovog stava prema radnoj zajednici. Od stava aktivne solidarnosti sa ekonomskim i društvenim interesima svoje uže radne grupe postepeno se prelazi na identifikovanje ličnih interesa sa interesima šire radne zajednice (preduzeća). SamoupravIjanje je pobudilo veću zainteresovanost radnika za društvene i kolektivne poslove te on, na nekom nivou, postaje svestan snage svoga uticaja ali i svoje zavisnosti od učinka kolektivnog rada i od opšteg poslovanja preduzeća. Intenzitet ovakve zainteresovanosti pokazuje i svoja ograničenja s obzirom na brojčano proširivanje radnog kolektiva. U velikim preduzećima pojedincu je sužena opažajna moć celine kompleksnih odnosa u kolektivu a polje njegove aktivne participacije u poslovima preduzeća postaje ograničeno. Zainteresovanost radnika za radnu zajednicu i njegov intenzivniji odnos prema njoj paralelno rastu sa decentralizacijom i demokratizacijom samoupravljanja. Njegovi se interesi ponovo izjednačavaju sa interesima njegove radne grupe a posebno i sa interesima čitavog preduzeća. Sada se radnik na drugi način uključuje u celovitost kolektivnih odnosa i zbivanja jer se oni sažeto reflektuju u njegovoj radnoj grupi i ekonomskoj zajednici. U svojoj neposrednoj radnoj sredini radnik dobija mogućnost da utiče na mnoge sfere delovanja čitavog preduzeća. Briga za preduzeće i zainteresovanost za njegov razvitak postaju istovremeno i konkretniji i opštiji a odnos radnika prema radnoj zajednici sve više je pozitivno aktivan. Takav odnos je u formiranju i još nije

POJEDINAC

PREMA

RADNOJ

ZAJEDNICI -

gQ

dovoljno manifestovan kod svih kategorija proizvođača (različitih kako po grani privrednih delatnosti tako i po svojoj profesionalnoj stmkturi).

Međ_zaui_Tio_t pojedinaćnih i kolektiumh interesa

Svi pomenuti oblici odnosa proizvodača prema radnoj zajednici su samo razni vidovi ispoljavanja različitih nivoa interesa. Apstrahovanje ličnog interesa u ime nekih opštijih ne stimulira uvek radnika da aktivizira svoje ponašanje u proizvodnji,u odnosima i u životu kolektiva. Tek koordinacija individualnih i opštih interesa i stavljanje ličnog interesa u zavisnost od individualnog aktivnog stava prema kolektivnim poslovima, intenzivira proces njihovog konkretnog prožimanja. To nikako ne znači da ovaj proces ne prate i negativna ispoljavanja ličnog interesa (prisvajanje kolektivne imovine i viška rada drugih, visoki rasponi u deobi dohodaka, privilegije, ucenjivanja od strane stručnjaka, naglašavanje individualnih prava bez adekvatnih obaveza, radna nedisciplina i drugo). Ali se isto tako negativno ispoljavaju i oblici grupnog interesa u vidu stvaranja profesionalnih i grupnih privilegija, neopravdanog učešća u raspodeli ličnog dohotka, grupna solidamost nasuprot kolektivnim interesima itd. I formalno-birokratsko i apologetsko naglašavanje kolektivnih interesa nije se retko manifestovalo a najčešće se izražavalo u narušavanju prava iz radnih odnosa, zakidanju na isplatama i na rezultatima rada, u uskraćivanju zaštite na radu, u zapostavljanju društvenog i kulturnog standarda, u ukidanju materijalne kompenzacije za posebna zalaganja i doprinose, i drugo. *

*

*

Uticaj samoupravljanja na izmenu odnosa proizvođača prema radnoj zajednici nije bio često tretiran. Po svojoj učestalosti ova gmpa kategorija zauzima jedan od nižih rangova. Taj rang (tabela br. 1) je približno isti za štampu i za zapisnike a dosta niži u člancima rukovodilaca. Medutim, učestalost se smanjivala iz godine u godinu. Intenzitet sadržaja imao je tendenciju sukcesivnog pada a to pre znači da je pažnja za ove probleme opadala nego da je identifikacija proizvođača sa interesima kolektiva dostigla takav stepen da se o tome nije imalo šta da piše. Pozitivnih ocena ovog procesa je bilo ne samo manje od kritičkih već je njihov broj opadao sve do 1959. godine (tabela 9). Taj broj je bio neobično nizak u periodu 1953—1957. godine, a jedino značajan u 1951. i 1959. godini. Ali zato kritički sudovi neobično jako rastu kada pozitivni opadaju i obratno: nešto se smanjuju 'kada pozitivni rastu. Slično pozitivnim na isti način se javljaju i programski stavovi ali u celini posmatrano i oni su bili u manjem broju od ^ t i č k i h .

QQ - P R O B L E M I

U RAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

Procesi identifikacije radnika sa radnom zajednicom posmatrani su u ovoj analizi samo kroz neke oblike svoje manifestacije i to, pre svega, kao odnašanje radnika prema kolektivnoj imovini (u okviru ovoga kriminal u privredi je posebno posmatran) i prema svojim radnim obavezama. Tabela 9. Odmos proizcođoA* prema radnoj zajedMici (struktura učestalosti stavova u % ) 1951 Kategorije

Odnos

prema društvenoj i m o vini

Kriminal

Izvršavanje radnir obaveza Ukupno:

1953

1955

1957

1959

Stavovi

19511959

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

potvrdni kritički programski neutralni ukupno (1951 -1959=100)

60 40 0 0

37 33 0 0

23 64 0 13

25 11 0 50

0 71 29 0

0 55 22 0

0 0 12 33 12 100 76 67

0 33 0 67

0 14 0 100

0,8' 2,2 0,7 2,0

20 24 16 59

19

28

12

22

27

33

31

62

11

16

1,4

26

potvrdni kritički programski neutralni u k u p n o (1951 -1959=100)

0 0 0 0

0 0 0 0

0 87 0 13

0 39 0 50

0 0 0 0

0 0 0 0

0 0 0 0

0 0 0 0

0 0 0 0

0 0 0 0

0,0 1,6 0,0 1,4

0 18 0 34

0

0 100

35

0

0

0

0

0

0

0,7

9

potvrdni kritički programski neutralni ukupno (1951 -1959=100)

38 31 31 0

63 67 1%) 0

25 75 0 0

75 50 0 0

18 31 44 7

100 45 78 100

0 40 0 60

0 67 0 33

31 37 32 0

100 86 100 0

3,4 5,2 3,9 0,6

80 58 84 7

21

72

20 5

43

26 3

67

9 3

38

24 3

84

3,5 5,6

65

4,5

a) Odnos proizuođača prema društuenoj imouim. Štampa nije mnogo eksplicirala odnos Ijudi prema predmetima društvene svojine niti kako su organi samoupravljanja uticali da se raniji odnos izmeni. Učestalost sadržaja ove kategorije je vrlo niska (izuzev u 1955. i 1957. godini). Pozitivno ocenjivanje stava proizvođača i radničkih saveta prema društvenoj svojini bilo je vrlo retko (štaviše od 1953—1959. godine nije izrečen nijedan pozitivan sud). Da li to znači da takav odnos i nije bio stvarno pozitivan? Takav zaključak ne bi bio istinit, jer je to pre nedostatak komunikatora, nego realno odsustvo takvog odnosa u praksi samoupravljanja. Ali, isto tako može da bude tačno i nešto drugo: sve do 1958—1959. godine nisu pronađeni u praksi najpogodniji oblici konkretnog manifestovanja tog odnosa koji bi objedinili zavisnost individualnih interesa od kolektivnih i opštih. Decentralizovano i neposrednije samoupravljanje, nesumnjivo da

POJEDINAC

PREMA

RADNOJ

ZAJEDNICI -

0,1

jače stimulira takav oblik odnosa prema predmetima zajedničke imovine.i) Kritički sudovi dominiraju u oceni manifestovanog odnosa. Oni, štaviše, i rastu sve do 1957. godine, ali su dva puta manji u poslednje dve godine nego što su bili u prethodnim godinama. Njihov sadržaj je orijentisan na eksplikaciju pojava nebrižljivog, aljkavog i neekonomičnog rukovanja sa predmetima rada, pojava grupnog i individualnog egoizma. Slično afirmativnim sudovima i programski se retko i slabo pojavljuju. Takva učestalost javljanja predstavlja odsustvo varijabiliteta od strane komunikatora u afirmisanju i anticipiranju pogodnih oblika kroz koji bi se ovi odnosi manifestovali. Naročito je karakteristično da se programski sudovi ne javljaju u 1959. godini kada su u praksi takvi oblici egzistirali! Tih godina su se komunikatori zadovoljavali pretežno konstatacijama i informacijama (nagli porast neutralnih stavova). b) Krimmal _ priuredi. Ova kategorija je izdvojena kao poseban vid posmatranja najnegativnije forme odnosa prema društvenoj imovini. Međutim, nju je nemoguće empirijski analizirati jer je ispoIjila potpuno odsustvo manifestovanog sadržaja u dokumentima. To ne znači da se o kriminalu u privredi nije više pisalo, ali se njegovo javljanje nije stavljalo u vezu sa stepenom društvene kontrole od strane samoupravnih organa. Krađa i zloupotreba društvene imovine više se tretirala kao opšta kategorija socijalne patologije, sa kojom treba da se bave uglavnom specijalizovani organi, a nije se objašnjavala i kao posledica nedovoljno ispoljene uloge samoupravnih organa i njihovih mehanizama u izvodenju permanentne kontrole u rukovanju društvenom imovinom. Zato su ovakve pojave otkrivali ne radnički saveti i članovi kolektiva već najčešće organi van preduzeća. Ali, u radničke savete nije se uvek u dovoljnoj meri ni induciralo saznanje o svojstvima svojih prava kontrole, o njihovim oblicima i domenima. c) _z?/r____%je rodmh obo.eza (odnos prema radu). U poređenju sa prethodne dve kategOrije ovoj je dat primaran značaj, jer skoro dve trećine frekvencija pripada njoj. Izvršavanje radnih obaveza, kao jedan oblik objektivnog ponašanja pojedinaca u proizvodnji i u društvenoj sredini, u celom periodu se tretira sa standardnim intenzitetom (varijacije intenziteta nisu mnogo značajne ako se izuzme 1957. godina kao moguća slučajnost), a taj intenzitet je iznad teorijskog proseka za čitavu analizu. Komunikatori su pridavali znatnu vrednost ovoj pojavi. Njihovo odražavanje te pojave je uslovljeno i intenzitetom njenog objektivnog odvijanja. Samoupravljanje je uspelo da podstakne savesniji odnos prema radu, da pronađe neke oblike stimulacije i u toj evoluciji prešlo je put od apstraktnih zahteva ka konkretnim kriterijumima, često i egzaktno merljivim.

i) Rezultati u praksi postoje (naročito 1959. godine) ali se tada pojavIjuje i jedna druga tendencija: lični interesi se identifikuju sa užim, g r u p n i m (a ređe i sa kolektivnim), ali se ne usklađuju (i nekad se suprotstavljaju) sa opštedruštvenim, kolektivnim. T a k v e pojave smo nazivali lokalizmom, partikularizmom, regionalnom ili republičkom ograničenošću i slično.

92

-

PROBLEMI

U

RAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

I pored isticanja mnogobrojnih primera pozitivnog ponašanja proizvođača u izvršavanju radnih obaveza, u analiziranom sadržaju se ne ispoljava potpuno zadovoljstvo sa postignutim nivoom. Premda najveći procenat pozitivnih sudova pripada ovoj kategoriji (za razliku od prethodne dve) ipak je njihov broj manji nego kritičkih i programskih. Afirmativni sudovi od 1951. godine naglo opadaju (pa se u 1957. godini i gube) da se u 1959. godini ponovo jave u većem broju. Nasuprot njima kritičke ocene su oscilirajuće rasle i bile su brojrrrje od pozitivnih (izuzevu!951. godini) ačestoi odprogramskih. Struktura ocena (sudova) pokazuje da su negativne manifestacije odnosa prema radu još uvex znatne kao i to da su i komunikatori iscrpeli repertoar sugerirajućih formi za savremenije tretiranje ove tematike. Kritike su se najvećim delom odnosile na nedovoljnu radnu disciplinu, na apsentizam, na indolentnost u radu, disciplinu izvršavanja i slično. Ali se ove pojave ne tumače samo kao posledice socijalne strukture proizvodnih kolektiva ili nedovoljnog zauzimanja samoupravnih i drugih institucija, već se neke (apsentizam, nedisciplina izvršavanja, neposlušnost) objašnjavaju i kao posledice kako nerazrađenosti sistema rukovodenja tako i jednostranog naglašavanja prava Ijudi (političkih, društvenih, zakonskih). 8. ODNOSI MEĐU LJUDIMA U ZAJEDNICI PROIZVOĐAČA Samoupravljanje je stimuliralo nove oblike odnosa unutar preduzeća a time je formiralo i određen oblik svesti o tim odnosima. Forme učestvovanja radnika u upravljanju uticale su na promenu načina mišljenja i ponašanja proizvođača u društvenom životu. lako spore promene ove vrste postale su u određenim periodima i situacijama sasvim evidentne. Dritštuena razdaljina i od- Pravnim i društveno-političkim nornosi medit kategorijama mama izjednačen je status svih profeproizuođaća sionalnih kategorija proizvođača. Međutim u shvatanjima i ponašanjima Ijudi delimično su zadržani neki ostaci ranijih odnosa i načina međusobnog saobraćanja. Oni su se, pre svega, najviše manifestovali na relaciji službenik-radnik. Društvena razdaljina se između ove dve grupe smanjivala ali ne baš tako brzo. Sam način unutarnje raspodele dohotka dugo nije uticao na ublažavanje zadržanih razlika iako su društvene institucije (sindikat, SKJ i druge) usmeravale svoje aktivnosti ka otklanjanju tih razlika. Ali tek kada se sa samoupravljanjem oduzela „administrativna vlast" iz ruku nemanuelnih radnika i prenela se na neposredne proizvođače, tada se i radnik postepeno oslobađa u svojim kontaktima sa službenicima. Ukoliko su se i tada negde javljale tendencije za bukvalnu kontrolu radnika nad radom službenika one su brzo iščezavale. Proces integracije u društvenu sredinu preduzeća daleko je sporije tekao kod nemanuelnih radnika nego kod fizičkih radnika.

O D N O S I MEĐU LJUDIMA -

Qg

Jedan vid te neintegrisanosti su i stalne težnje nemanuelnih radnika da neopravdano učestvuju sa većim procentom u intemoj raspodeli dohotka (potcenjivanje pravog udela manuelnog radnika u stvaranju vrednosti proizvoda). Zato se proces uskladivanja odnosa između nemanuelnih i manuelnih radnika u privrednim organizacijama sporije odvijao, međusobni društveni dodiri i saobraćanja ostajali su nedovoljno razvijeni (sporo iščezavanje ostataka stare klasne svesti). Izvesna gmpna zatvorenost medu pojedinim skupinama radnika pojavljuje se naročito u preduzećima sa nedovoljno izdiferenciranom tehničkom podelom rada. Kategorija starijih visokokvalifikovanih radnika (majstori, predradnici, brigadiri, specijaliste) zadržava prema radnicima sa nižim kvalifikacijama određen vid gmpne, „esnafske" zatvorenosti težeći da se medu njima i dalje na radu očuva odnos sličan ranijem odnosu među majstora i kalfi. Intenzifikacija procesa neposredne ekonomske demokratije stvara uslove da se skrate socijalne razdaljine među kategorijama proizvodača (oslobađaju se i objedinjuju inicijative svih proizvođača). Odnosi it iz_f____nj_ proizvodnih zodataka

Takozvani hijerarhijski odnosi u izvršavanju proizvodnih zadataka postaju nužni i u uslovima samoupravIjanja jer obezbeđuju disciplinu i odgovornost u izvršavanju radnih obaveza. Ali u tim uslovima ovakvi odnosi menjaju svoj administrativno-autokratski karakter naređivanja i disciplinske nadležnosti, te se pretežno zasnivaju na saradnji i na podeli posla u radu, a sama odgovornost za izvršeni posao sada se kreće u oba pravca lestvice izvršavanja (nije samo radnik odgovoran rukovodiocu već su i mkovodioci odgovorni kolektivu radne jedinice). Čim se negde pokušalo da se odgovomost usmeri u jednom pravcu, nastajale su kolizije i napetosti u radnoj jedinici, jer su u samoupravljanju radnici postali vrlo osetljivi na ponašanja prema njima. Razdaljina izmedu rukovodioca i radnika postepeno se smanjuje, interakcije izmedu njih se demokratizuju utoliko brže ukoliko se uloge upravljanja, izvršavanja i kontrole blagovremeno objedinjuju, na odreden način, u svakom proizvođaču. Ovakav proces je normalno i očekivati jer odnosi u preduzeću ne počivaju samo na hijerarhiji izvršavanja u organizaciji radai), već teže ka obostranoj kontroli izvršavanja, na odgovomosti od najnižih do najviših radnih mesta (reverzibilnost odgovomosti i kontrole). Posredstvom radničkih saveta radnici mogu da kontrolišu rad rukovodećih tela u preduzeću ali se ni tada ništa bitno ne menja u odnosima izmedu njih i neposrednih mkovodilaca. Posredno upravljanje poslovima preduzeća još ne izaziva i radikalne promene u unutrašnjoj stmkturi odnosa medu Ijudima, a ni u hijerarhiji organizacije rada, jer ne daje nikakvu novu formu organizovanja *) Najpoznatija su tri tipa organizacije rada (sa njihovim tvorcima): funkcionalni (Tejlor), hijerarhijski (Fajola) i kombniovani (Emerson). Kod sva tri tipa osnova je u jednosmernoj odgovornosti i kontroli (ireverzibilna odgovornost i kontrola).

94

-

PROBLEMI

U

RAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

radnika unutar preduzeća. Zato na tom stepenu samoupravljanja i nema bitnih razlika u formi organizacije rada radnika pre 1950. godine i posle jer se radnici u radnoj jedinici ne tretiraju kao kolektiv, kao društveno telo, već kao skup pojedinaca, kao kolekcija, čiji su radni zadaci razrađeni do detalja tako da se na njih ne može više da utiče. Radnički saveti nisu bitno izmenili forme izvršavanja pa je radnik još uvek podređen mehanizmu organizacije izvršavanja, iako je ona linearna a ne strogo vertikalno linijska (tzv. štapska organizacija izvršavanja). Tek uvođenjem neposrednog samoupravIjanja, kada proizvodne jedinice stiču pravo uticaja na procese i organizaciju proizvodnje (one postaju subjekti proizvodnje), radikalno se menja odnos između radnika i njihovih rukovodilaca. U toj situaciji se transformira i sama priroda odnosa među Ijudima, pošto je promenjen način njihovog organizovanja unutar preduzeća, te se odnosi obogaćuju vezama saradnje i međuzavisnosti u radu i ekonomskom privredivanju. Kada radnik na svom radnom mestu nije samo izvršilac proizvodnih zadataka, već istovremeno i saupravljač, može se reći da je samoupravljanje iz osnova promenilo odnose u preduzeću. Nesumnjivo da je izmena ovih odnosa povlačila sa sobom i problem održavanja radne discipline i discipline izvršavanja. Organi samoupravljanja su to često razmatrali, određivali su kriterije i norme, ali su se ponekad ustezali da upotrebe i disciplinske mere za prekršioce. Zato su zajedno sa društveno-političkim organizacijama više insistirali da se razvija samosvesna industrijska disciplina u radu i odnosima jer takva disciplina proizlazi i formira se iz same prirode uloga proizvođača (upravljaČKO-kontrolne i izvršilačke) i iz atributa savremene tehnološke organizacije radnih procesa. Ove osnovne intencije u harmonizaciji odnosa između rukovodilaca i radnika narušavali su, ne baš tako retko, grubi i nedemokratski postupci pojedinaca prema podređenima (fizičke grubosti, premeštaji i otpuštanja zbog kritike i zameranja i sl.). Osećame društveiie Normalno je očekivati da intenzivna sigrumosti demokratizacija unutrašnjih odnosa treba da jača osećanja kolektivne sigurnosti pojedinaca. Okviri realizacije individualnih i grupnih inicijativa postepeno se proširuju a sloboda rada i stvaralaštva dobijala je sve sadržajnije oblike. Novi oblici raspodele dohotka i oblici samoupravljanja, baš zato što su davali podjednaku šansu učešća svakom članu kolektiva, stimulirali su osećanja ravnopravnosti pa su političko-pravne norme ravnopravnosti postale sadržaj subjektivne svesti. Zakon o radnim odnosima (1957. godine) zagarantovao je proizvođaču veću društvenu stabilnost. Sam način zasnivanja i raskidanja radnog odnosa vrši se sada slobodnijim sporazumevanjem između pojedinaca i radnog kolektiva. Tako zaključen sporazum o radnom odnosu obezbeđivao je ekonomsku sigumost pojedincu. Zagarantovana zaposlenost i prava, proizašli iz radnog položaja, stva-

O D N O S I MEĐU LJUDIMA

-

rali su pogodnu socijalnu platformu da se relacije među Ijudima (socijalne i interpersonale) intenzivnije i tolerantnije odvijaju. Osećanje sigumosti (radne, ekonomske, socijalne) stimulirano je i brigom dmštvenih institucija, a pogotovu u slučajevima kada su narušavana prava radnika (nezakoniti otkazi. samovoljnost rukovodilaca i slično). Realizacija individualnih prava sve se više vrši u samom kolektivu jer je povećano poverenje proizvođača u sebe i radnu zajednicu. Dr__t_en_ kohezija

Paralelno sa smanjivanjem društvene razdaljine među nekim kategorijama i sa povećanjem osećanja društveno-proizvodne sigurnosti pojačavala se socijalna monolitnost i kohezija radnog kolektiva. SamoupravIjanje je još znatnije povećalo jedinstvo radničke klase. Kompaktnost i unutrašnja kohezija kolektiva je često varirala (zavisno od veličine priliva radne snage sa sela). To je delovalo na vreme i način formiranja izvesnih normi ponašanja, ophođenja, izvršavanja, akcije i sl. Sukob starih navika i shvatanja sa novim usporavalo je procese prilagođavanja liudi na nove radne i dmštvene odnose. To se naročito ispoljilo u integraciji (radnika sa sela i omladine iz škola) u industrijsku radnu sredinu. To uočavaju samoupravni organi i insistiraju da se sistematizovano proučavaju psihosocijalni faktori adaptacije radnika i da se stvore uslovi za njihovu bržu integraciju u kolektiv.i) Unutrašnje jedinstvo kolektiva zavisilo je i od usvajanih kriterija za intemu raspodelu ličnih dohodaka, a pogotovu njegovog varijabilnog dela. Onda kada ti kriteriji nisu bili u skladu sa stepenom njihovog saznavanja ili sa principima socijalističke raspodele, javljale su se društvene napetosti, grupna konfrontiranja i nezadovoljstva. Ravnotežu u kolektivu posebno je slabilo tolerisanje pojedinačnih privilegija i birokratskih postupaka pri ostvarivanju opravdanah ličnih zahteva (na primer, pri rešavanju molbi i žalbi), zatim nedemokratsko narušavanje prava, neizgrađene norme individualnog vrednovanja. Posledice ovakvih postupaka reflektovale su se na stepen zainteresovanosti u proizvodnji, na aktivnosti u životu kolektiva, na fluktuaciju kao i na efikasnost rada organa samoupravljanja. Osetljivost i reagovanje kolektiva na manifestovane devijacije postaju vremenom sve veći jer su se razvila saznanja Ijudi o našim dmštvenim kretanjima. JnterpgrsonaZm' odnosi Individualni odnosi među Ijudima u preduzeću obično se zasnivaju na njihovoj spojenosti u okvirima formalne organizacije (brigada, odeIjenje, pogon) ali su ipak mnogo jače neformalne veze među Ijudima stvorene na uzajamnom razumevanju, pomoći i radnoj saradnji. Međutim, u uslovima samoupravljanja spone među proizvođačima ') Danas u mnogim preduzećima postoje posebne službe koje se bave ovim proučavanjima.

\

96

- PROBLEMI

U

BAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

se obogaćuju još i sa osećanjem opšte jednakosti i društvene odgovornosti. Samoupravljanje je orijentisalo pažnju, pobudilo lične dispozicije, interese i aktivnosti radnika prvenstveno na probleme svoje radne sredine. Na taj način stvorena je situacija za intenzivne društvene i radne interakcije. Ljudi su upućeni na saradnju, na medusobno upotpunjavanje svojih radnji, na intenzivnije komuniciranje i društvene dodire. Novostvoreni uslovi podruštvljavali su savremenu tehničku sredinu i ublažavali monotonost i napetost njenog proizvodnog ritma. Kroz praksu dinamičnih međuljudskih odnosa stvarale su se nove etičke norme ponašanja i vrednovanja, formirali su se kriteriji međusobnih procena. Slobodno ispoljavanje mišljena i ocena o drugome i sebi razvilo je odnose poverenja, iskrenosti i drugarstva, Ijudske solidarnosti i poštovanja, stabilizovalo je osećanje sigumosti i ravnopravnosti, aktiviziralo je novčano materijalne odnose među Ijudima i disciplinu njihovog medusobnog ponašanja. Svađe i individualni sukobi, iako nisu isčezli, postaju ređi a uža ili šira radna zajednica sada je arbitar u njihovom rešavanju. Zauzeti na rešavanju mnogih praktičnih problema proizvodnje i njene realizacije, radnički saveti nisu sistematski (i organizovano) delovali na stvaranje dobrih meduljudskih odnosa i povoljne dmštvene klime. Taj posao su prepustili društveno-političkim organizacijama. (Radi toga su bile i upućene mnoge kritike na radničke savete.) Tek kada je decentralizacija samoupravljanja došla do nivoa ekonomskih jedinica, odnosi među Ijudima postali su predmet njihovog interesovanja. Problem sada dobija jedan nov način tretiranja, naime, počinje da se shvata zavisnost proizvodnosti i mbtivi4 ranosti za rad od karaktera odnosa među Ijudima i društvene klime uopšte. SaTnopoturđioanje ličnosti Evolucija sistema i prakse samoproizvođača upravljanja je sve više proširivala dmštveni prostor za kompletnije ispoljavanje ličnosti proizvođača. Od ranijeg mehaničkog dodatka mašini proizvođač sada postaje njen gospodar i saupravljač na sredstvima rada i proizvedenim robama. Njegove dispozicije i naklonosti dobijaju realan prostor za manifestovanje i ostvarivanje. SamoupravIjanje je menjalo svest, psihologiju i navike radnika, podsticalo je njihovu inicijativu i smelost u ispoljavanju stavova. Radnici sigurnije rade i ponašaju, dobijaju više poverenja u vlastite sposobnosti i samopouzdanja u sopstvenu vrednost. U okvirima svog preduzeća radnik sve više procenjuje i projicira svoju budućnost. Njegova očekivanja i planiranja postaju realnija, a stručna i društvena promocija javlja se kao funkcija proizvodnosti njegovog rada i aktivnosti u poslovima kolektiva. Uklonjene pravne, društvene i ekonomske barijere u realizaciji ličnih dispozicija postale su i za zemljoradnike faktor motivisanosti da se uključuju u preduzeća. Poštovanje prava slobodnog biranja povoljnijih mogućnosti za ostvarivanje ličnih naklonosti i sposobnosti omogućilo je proizvođačima

ODNOSI

MEĐU

LJUDIMA -

0"?

da za to pronadu i adekvatne uslove da stabilizuju svoj radni odnos. Sigurnost u proizvodnji i realnost perspektiva, nesumnjivo, da su uticali na društvenu i mentalnu stabilnost Ijudi, na širinu opservacije i saznanja društvenih kretanja. Ako se proizvođač nalazi u takvoj društvenoj situaciji koja mu omogućuje da neposredno utiče na svoje uslove života i rada, da direktnije učestvuje u deobi nacionalnog prihoda i predmeta konsumacije, da kreaktivno deluje na procese proizvodnje, može se reći da se sa takvim učestvovanjem ide ka razrešavanju problema njegove alijenacije, kako od proizvoda rada tako i od društvene strukture. (Učestvovanje samo u jednom domenu, a ne i u svima, alijenacija u nekom vidu ostaje). Potvrđivanje njegove društvene i individualne ličnosti tada dobija okvire realnosti. *

* *

Učestalost razmatranja odnosa unutar kolektiva delimično je različito već prema vrsti analiziranih dokumenata. Učestalost je najniža u tvorničkoj štampi, nešto veća u ostalim listovima, zatim na sednicama radničkog saveta, a najviše pažnje posvećeno je ovom problemu u člancima rukovodilaca (a posle problema o samostalnosti i funkcionisanju organa samoupravljanja). Smisao manifestnog sadržaja je ekspliciranje uticaja procesa samoupravljanja na stvaranje harmoničnih odnosa u preduzeću (među pojedincima i između pojedinaca i institucija). U štampi se odnosi u kolektivu sve češće tretiraju. Intenzitet ovog sadržaja se naročito pojačao u 1959. godini, jer sa promenom položaja privredne organizacije u raspodeli društvenog dohotka (raspodela ličnih dohodaka na osnovi realizovane proizvodnje i učinka rada) počinju da deluju novi faktori u stimuliranju odnosa unutar kolektiva. Tada je i štampa nastojala da nešto više utiče da se otkloni stihijnost u odvijanju tih odnosa, da se oni humanizuju i da se primene socijalističke norme i principi u njihovom tretiranju i usmeravanju. To je još više isticano u člancima rukovodilaca. Tabela 10. Odnosi među U_dim_ _ zajednici proiz.ođ_č_ (struktura učestalosti stavova u % ) 1951 1953 1955 1957 1959 1951Kategorija

Stavovi 1

Odnosi među ijudima

7

Radničko

potvrdni 0 kritički 100 programski 0 neutralni 0 ukupno (1951 -1959=100) 13 samoupravljanje

2 3

4

5

6

7

8

9

10 60 0 30

14 14 0 72

0 50 17 33

28 38 6 28

19

13

23 32 3,0

10

11 1,5 5,4 1,5 5,3

^ 12

Qg

- PROBLEMI U RAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

Način razmatranja ovih odnosa bio je više kritički nego afirmativan, iako kritički sudovi imaju tendenciju smanjivanja u odnosu na druge. Kritike su, pretežno, bile orijentisane protiv tolerisanja birokratskih postupaka prema Ijudima, na narušavanje njihovih prava, na postupke rukovodilaca prema radnicima, kao i na nedovoljno harmonične odnose među pojedinim organima u preduzeću. Takve kritike su obično bile jako naglašene, pa se zato i oseća često odsustvo afirmativnih ocena (to ne treba da znači da nije bilo povoljno saniranih odnosa u preduzećima, već je odsustvo tih stavova proizlazilo iz položaja same štampe u socijalizmu koja je više ukazivala na devijacije a pogtovu kada su se one odnosile na čovekova prava i na njegovu društvenu stabilnost). Iz istih razloga, verovatno, i dolazi do velikog odsustva projektivnih (programskih) sudova. Nedovoljna zastupljenost ovih stavova karakteriše jednosmernost uticaja štampe (ukazuje se samo na negativne pojave) na stvaranje boljih odnosa u radnoj sredini jer su izostajale sugestije za svrsishodnija rešenja, (naglašavana su samo prava pojedinaca ali ne i njihove obaveze). 9. OBRAZOVANJE I VASPITANJE PROIZVOĐAČA Učešće proizvodača u samoupravljanju bio je samo jedan od uslova da se oni kroz praksu i nauče da upravljaju. Kao drugi uslov akceptirale su se sistematske i usmerene forme akcije da se nivo obrazovanja proizvođača podigne i prilagodi prirodi praktičnog izvršavanja samoupravnih funkcija. Obrazovanje postaje funkcija samoupravljanja i čitavog procesa proizvodnje, ali oni postaju zavisni od njegovog stepena i oblika. Saznanja o ovoj međusobnoj zavisnosti postepeno su se odvijala. S druge strane, društveno, političko i industrijsko vaspitanje radnika sve više je u korelaciji sa njihovim obrazovanjem. To znači da se ponašanja proizvođača, njihovo učestvovanje u samoupravnim organima, aktivnost u proizvodnji i organizaciji društvenog života, njihova svest i saznanja o zakonitostima društvenih kretanja i zbivanja, kao i etičke norme u interpersonalnim odnosima u samoupravljačkoj praksi — da se pojimaju kao varijable zavisne od obrazovanja i kulturnog uobličavanja proizvođača. Zato se proces obrazovanja radnika akceptirao i kao postepen proces njihovog društvenog prevaspitanja (s obzirom na intenzivnu pokretljivost radničke klase, na zaostatke nesocijalističkih shvatanja, patrijarhalnih navika, odnosa prema radu, društvu i njegovim interesima). I drugo, intenzivnoj industrijalizaciji potreban je savremeni profil industrijskog radnika, njegova industrijska kultura, znanje i ponašanje.i) Podizanje preduzeća u nerazvijenim agrikultumim rejonima tražilo je bržu i svestranu promenu znanja, shvatanja i navika, raznovrsnije oblike uticaja na radnike. Od brzine ovih promena *) O profilu savremenog industrijskog radnika, opšimo raspravlja F. E n gels u „Anti-Diring", Izd. Naprijed, str. 306-312.

OBRAZOVANJE

PROIZVOĐACA -

QQ

zavisila je dinamika razvitka proizvodnih snaga i privrede uopšte. Po svojoj nameni i sadržaju obrazovanje i vaspitanje proizvođača bilo je u uslovima samoupravljanja usmereno na: SticaMJe zn_7ija i _e_tim_ z_ obauljanje _amo_pra_Tiih fankcija

Da bi se šire samoupravne nadležnosti i funkcije prenele na proizvođače bilo je neophodno, pored ostalog, da oni imaju i određen stepen sposobnosti da iste obave. Da se to postigne primenjivane su razne forme obrazovanja. U prvim godinama se insistiralo na posebnom obr_zou_77/j_ čI_no_a rad7.ičkih saueta (kraći seminari i kursevi davali su ona znanja koja su mogla da utiču na tačno i efikasno izvršavanje funkcija odlučivanja, kontrole i upravljanja uopšte). Nešto kasnije (1957—58. god.), oblici ove vrste obrazovanja postaju malo stabilniji a obim davanih znanja se proširuje: pored ekonomskih, pravnih i društvenih znanja daju se i ona koja obuhvataju elemente metodologije i tehnike kolektivnog rada, industrijske sociologije i psihologije, finansijskog i komercijalnog poslovanja, analitičkog planiranja i slično. Uče se ne samo znanstvene činjenice već i tehničke veštine potrebne u korišćenju i razumevanju dokumentacije, stručnih analiza, godišnjih bilansa, proizvodnih pokazatelja i procena. Obrazo_a7ije f_7_kci_7__7_ i akti_i_ta dr__tu_7io-politi_kik orgaTiizacija proizlazilo je iz potrebe da se neposredna samoupravljačka praksa teoretski shvati i uobliči i da se zatim njeni teorijski koncepti primene u svakodnevnoj delatnosti prenoseći ih na druge proizvođače Sistematsko prnžanje znanja ostalim _Ia77c_i77i_ kolektiva izvođeno je, ređe pre 1957. a nešto više i potpunije kasnije. Ova vrsta obrazovanja je usmerena na sticanje onih elementarnih znanja koja bi omogućila proizvođačima da razumeju i koriste svoja samoupravna prava, da shvate elemente poslovanja i ekonomike preduzeća, da se upoznaju sa zakonima ekonomskog i društvenog razvitka. sa organizacijom, strukturom i funkcionisanjem preduzeća, sa pravima iz radnih odnosa i drugo. Proširivanje fonda ovakvih znanja ide paralelno sa proširivanjem samoupravnih kompetencija kolektiva, jer je zavisnost između participacije radnika u samoupravljanju i stepena njihovog obrazovanja potpuno evidentna u samoj praksi. Obrazovanje i društvena aktivnost shvataju se kao osnovni fa_tori u formiranju određene društvene svesti i naučne (marksističke) ideologije radnika koje će ubrzati procese njihovog psihosocijalnog preobražaja. S druge strane, započinje se sa sistematskim obrazovanjem proizvođača (forme su vrlo različite) a da bi bili sposobni da tačno koriste ekonomske i tehničke pokazatelje, da razumeju rad raznih stručnih službi (kako bi mogli da izvršavaju organizovanu kontrolu i evidenciju rada preduzeća), i da utiču na taj rad kako bi ga podredili operativnim potrebama proizvodnje i Ijudi (samo po sebi ovakav proces obrazovanja je vrlo spor pa zato do 7' sada nisu učinci vrlo veliki).

100

-

PROBLEMI

U

RAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

Proizuodno-tefmičko obrazouanje rodiiika

Oblici proizvodno-tehničKog obrazovanja postojali su i pre uvodenja radničkog samoupravljanja i razvijali su se uporedo sa potrebama intenzivne industrijalizacije. Prvih godina posle 1950. pažnja je više usmerena na prethodni oblik obrazovanja dok proizvodno-tehničko obrazovanje ostaje na ranijim formama. Međutim, kada su stvoreni materijalno-tehnički uslovi za izdiferenciraniju tehničku podelu rada ova vrsta obrazovanja ponovo je aktuelna, ali sada ne samo kao jedna od formi tehničkog obrazovanja i prilagođavanja seljaka-radnika na uslove industrijske (tehničke) sredine već i kao neophodnost za dalji razvoj proizvodnih snaga i proizvodnje, kao način prilagođavanja čoveka njegovom radu.i) Zato se proizvodno-tehničko obrazovanje, po oblicima i sadržaju, orijentisalo, uglavnom, na: a) Unapređiranje procesa proizuodm'e. Kroz sistem stipendiranja radnika i službenika stvarao se visoko stručni kadar za organizaciju proizvodnje, za njeno tehnološko usavršavanje i stručnije funkcionisanje pratećih službi. U tom cilju praktikovalo se proučavanje i korišćenje proizvodnih iskustava drugih (razni oblici specijalizacije). Radnici su dobrovoljno odvajali deo svojih dohodaka da bi stvorili svoj visokostručan kadar. To saznanje da se proizvodnja ne može unapređivati samo korišćenjem manuelnog proizvodnog iskustva predstavlja za nas nov kvalitet u evoluciji shvatanja industrijskih radnika sa kojim se prevazišla „majstorska psihologija univerzalnosti". Spajanje empirijskih znanja sa naučnim najbolje se izvodilo kroz stvaranje tehničke inteligencije iz redova sposobnih radnika. Broj ovakvih stručnjaka je sve veći, a za razliku od ostalih, oni postaju mnogo više spojeni sa radnim kolektivom i vraćaju se svojoj proizvodnoj i društvenoj sredini. b) PodizaMje proizuodnosti roda. Ova orijentacija obrazovanja naročito se manifestuje kasnijih godina kada je počeo da se procenjuje poslovni efekat preduzeća preko indeksa ostvarene produktivnosti rada i da se na osnovu njega određuju okviri za intemu raspodelu ostvarenog dohotka. Radnici se brzo i u kratkim intervalima obrazuju za specijalizovane radne operacije ili za niz polivalentnih operacija („trening metod"). c) Podizanje atntčrtosti i kualiteta rada. Ovaj oblik obrazovanja je najstariji i najmasovniji a Karakterističan je za ona preduzeća gde je socijalna struktura radnika vrlo raznolika ili gde unutarnja podela rada nije mnogo razvijena. (Forme izvođenja ove vrste obrazovanja su kursevi za sticanje kvalifikacija na kojima su davana politehnička znanja). Očekivani efekti su se reflektovali u pobljšanju kvaliteta proizvoda, potpunijem prilagođavanju radnika na sredstva rada, kao i u stvaranju šireg polja za izmenjivanje radnih operacija. Ovakav oblik obrazovanja zadovoljavao je potrebe ekstenzivne pro') Z. B u j a s ovaj problem opšimije tretira u članku „Prilagođavanje čoveka njegovom r a d u " objavljen u časopisu „Organizacija rada" br. 2, 1952. g.

OBRAZOVANJE

PROIZVOĐACA -

1_Q1

izvodnjei) %li ^ uslovima njenog intenziviranja, specijalizacije i uvođenja monovalentnih operacija (mehanička traka) pokazuje se neadekvatnim i zahteva korekture.^) SticnMJe opštik ZTianja i k_ltare

Za prethodne oblike obrazovanja može se reći da su bili namenski usmereni. Ali da bi se njima mogli da obuhvate svi proizvođači potrebno je da oni imaju jedan minimum opštih znanja i kulture. Pošto se u preduzeće slivala radna snaga sa sela i iz zanatskih delatnosti nizak nivo opšte kulture i obrazovanja ograničavao je njihove društvene i proizvodne aktivnosti i skraćivao prostor za dalje usavršavanje i demokratizovanje samoupravljanja. Organi samoupravljanja, zajedno sa društveno-političkim orgnizacijama (kasnije i sa specijalizovanim institucijama u komuni), usredsredili su svoje delovanje na sledeće vrste ovakvog obrazovanja: a) Opis7nenja_afije i do_ko___a7ije. Vrlo veliki broj radnika ulazio je u privredne organizacije nepismen ili polupismen. Kroz kurseve raznih vrsta ovi radnici su sticali ne samo osnovu pismenosti već i znanja na nivou suženih programa osnovnih škola. Intervencije kolektiva u stvaranju materijalnih i radnih olakšica bile su česte pa je zato veliki broj radnika mogao da pohađa večemje opšteobrazovne škole i kurseve. b) Dr__t_e7.o-politi_ko obrozouaTije izvodi se preko raznovrsnih predavanja, debatnih grupa i instmmenata masovnih komunikacija. Cilj obrazovanja je da radnici svih kategorija steknu osnovna saznanja o zakonitostima savremenog kretanja društva (a socijalističkog posebno), o organizaciji i strukturi društva, njegovim institucijama, o problemima međunarodne politike i radničkog pokreta. Na ovakav način se uticalo na promenu društvene svesti Ijudi, na njihovu političku orijentaciju, razvijao se refleks za društvena zbivanja, povećavalo se aktivnije učestvovanje u političkom i društvenom životu uopšte, a posebno u okvirima komune. c) K__t_r7_o _aspita7_je. Zavisnost razvoja proizvodnje od stepena tehničke i opšte kulture postaje sve očiglednija. Radnici sa niskim kulturnim obrazovanjem tolerantniji su prema birokratskim, sociopataloškim i nesocijalističkim manifestacijama, a i sami su često subjekti takvih pojava (i organi samoupravljanja sa takvim sastavom češće inkliniraju ka birokratizaciji, ka nedemokratičnosti i konzervatnosti u stilu i metodu rada). Međutim, posebni oblici kulturnog vaspitanja radnika nisu ni u granicama preduzeća a ni u ') U mnogo 1958 i 1959. god. 77.262 proizvođača položilo je ispite za visokokomuni razvijeni. kvalifikovane i kvalifikovane radnike (od tog broja je 2 6 % omladina; nije uračunat broj svršenih učenika u privredi); Bilten br. 201 S Z S , Beograd. *) K a k o da se organizuje politehničko obrazovanje radnika, koji se ističe kao glavni faktor u humanizaciji rada u besklasnom društvu, pisao je M a r k s („Kapital" t. I, Kultura, Zagreb 1947, str. 422—425). O tome piše i F r i d m a n ..Razmrvljen r a d " , Naprijed, Zagreb, 1959, str. 135-139 i Problems H u m a i n s du machinisme industriel, Gallimard, Paris, 1956, str. 388—398.

102

" PBOBLEMI U BAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

*

*

*

Učestanost tretiranja ovog procesa je bila najveća u saveznim i republičkim listovima, zatim u člancima rukovodilaca i, najzad, u tvorničkim listovima i na sednicama radničkih saveta. U celom periodu većih razlika u proporcijama nema među analiziranim dokumentima. Ali kada se učestanost odnosnog sadržaja posmatra po analiziranim godištima može se reći da je ona proporcionalno lagano rasla u štampi a vrlo naglo na sednicama radničkog saveta. To znači da su organi samoupravljanja (i komunikatori) osećali važnost obrazovanja za ubrzavanje društvenih i proizvodnih procesa, mada su se sredstva za njegovo šire izvođenje tek kasnije stvorila. Kompleksnost izvodenja procesa obrazovanja (stručno, ekonomsko, društveno-političko) različito je ocenjivano u tvorničkim i ostalim listovima. Dok u prvima pozitivni stavovi preovladuju nad kritičkim, a u poslednjim godinama i nad projektivnim (programskim), dotle u ostalim listovima pozitivnih je manje nego kritičkih sve do 1955. a više ih je posle 1955. godine. Učestanošt sugestija, kroz koje oblike i sa kakvim sadržajem treba da se izvodi obrazovanje proizvođača u uslovima samoupravljanja, postajala je sve veća do 1959. godine. Tabela 11. Obrozouomje i oospitonje proizvodača (struktura učestalosti stavova u % )

1951 Kategorije

1953

1955

1951-

8

9

10

11

12

22 40 43 0

0 29 71 0

0 50 39 0

17 0 50 33

14 0 33 100

3,2 4,7 2,0

32 61 47 45

18

34

15

29

11

29

3,3

46

33 50 25 57

37 16 42 5

78 60 57 100

35 100 12 50 42 61 11 100

40 20 40 0

86 100 67 0

4,5 2,0 5,2 2,4

68 39 53 55

44

31

66

71

24

71

3,8

54

2

3

4

5

potvrdni kritički Društveno ekonomsko programski neutralni obrazoukupno (1951 vanje -1959=100)

25 50 25 0

83 100 71 0

20 20 30 30

67 50 75 43

20 20 60 0

38

87

18

56

potvrdni kritički programski neutralni ukupno (1951 -1959=100)

33 0 67 0

17 0 29 0

12 25 12 51

5

13

13

Ukupno:

1959

7

1

btrucno oorazovanje

1957

Stavovi

4

4

12

6

27 7

5

7,1

Analizirani listovi su odvojeno tretirali pitanje stručnog od društveno-ekonomskog obrazovanja. a) Strućno-profesioTialTio obrozouaTije rodnika. Ova vrsta obrazovanja je nešto manje bila razmatrana a, za razliku od drugih,

OBRAZOVANJE

PROIZVOĐACA -

1_Qg

učestanost javljanja je vrlo niska sve do 1955. godine. Može se pretpostaviti da se u tom periodu nije ni moglo mnogo insistirati na raznovrsnosti oblika i obima koje bi trebalo da ima stručno obrazovanje. Tek kada su narasli materijalni uslovi, a zahtevi savremenijeg privredivanja postali veći, štampa je češće diskutovala ovaj problem. Napori samoupravnih organa da proizvodnji obezbede dovoljan broj stručnih kadrova ocenjivani su, pretežno, kao uspešni. Broj pozitivnih ocena je u stalnom porastu (izuzev 1953. godine) a najviše ih je bilo u 1959. godini. Od 1955. godine, kolektivi ne samo što izdvajaju posebna (namenska) sredstva za obrazovanje proizvođača već u praksi niču i stabilizuju se razni oblici stručnog obrazovanja. I broj zainteresovanih, i u ove forme obuhvaćenih, radnika raste. Radnički saveti i proizvođači se na vreme uklapaju u savremene tendencije proizvodnje. Zato se takvi njihovi napori pozitivnije ocenjuju nego kod drugih vrsti obrazovanja. Nasuprot pozitivnim, kritički stavovi su vrlo nestabilni i uvek manji od pozitivnih i programskih (izuzev u 1953. god). To je i prirodno, jer je koncentracija pažnje samoupravnih organa na profesionalno osposobljavanje radnika potpuno odgovarala stremljenjima radnika u profesionalnoj promociji i brzini prilagođavanja na društveno-tehničku sredinu, na industrijske uslove rada. Ovakva konstatacija ima utoliko pre svog opravdanja ako se zna da je imigracija u preduzeće dobijala svoj sve veći indeks. Visoka proporcionalna zastupljenost programskih (projektivnih) stavova (premda oni lagano opadaju) pretstavlja značajan udeo štampe u stimulaciji intenziteta samog procesa i u njegovom uobličavanju. Proizvođači su sve više shvatali ne samo objektivnu neophodnost svog stručnog usavršavanja, već i kao svoje pravo koje je proizašlo iz samog njihovog odnosa i angažovanosti u proizvodnji. Radnički saveti (i sindikati) su podsticali zadovoljavanje tih prava. b) Dr__t_e%o-politič7co i ek_7io??__ko obr_zo__%je i vaspitanje proizuođoča. Iz konstatacije da je ova forma obrazovanja usmerena na postizanje uspeha u funkcionisanju samoupravnih organa i na brže razvijanje samog procesa samoupravljanja, prirodno je što su radnički saveti stimulirali tu formu obrazovanja (premda je ovaj oblik manje naglašen od prethodnog, ali u odnosu na ostale kategorije, učestalost je povoljna). Zato se i smatralo da su društvenopolitičko, ekonomsko i kulturno obrazovanje apsolutno neophodni, da su faktor daljeg razvijanja samoupravljanja, uvek prisutan i aktuelan. I štampa ga je kao takvog shvatila i akcentirala. Otuda je i razumljivo što je ova vrsta obrazovanja, u prvim godinama, više naglašavana od stručnog. Ovaj oblik obrazovanja, kako po intenzitetu odvijanja, tako i po svom sadržaju i raznovrsnosti, nije tretiran na isti način kao prethodni. Štampa je sa njim vrlo malo bila zadovoljna, pa je i učestanost pozitivnih ocena mnogo manja nego kritičkih, a ponekad je i potpuno izostala. Štaviše pozitivni sudovi imaju tendenciju smanjivanja intenziteta. Ali ovde nisu ni kritički stavovi bili brojni

104

- PROBLEMI

U RAZVOJU

SAMOUPHAVLJANJA

niti su bili u negativnom odnosu sa afirmativnim, već su se i oni smenjivali pa i potpuno iščezavali. Sam proces ovakvog obrazovanja nije bio dovoljno razvijen, a još manje formiran, pa da bi se moglo kroz konkretne manifestacije da pruže elementi za ocenjivanje. Zato su kod ove kategorije projektivni stavovi brojniji i od pozitivnih i od kritičkih zajedno. Komunikatori su mnogo ozbiljnije od radničkih saveta uvideli neophodnost primene takvog oblika obrazovanja, njegovu nužnu raznovrsnost i potrebu da obuhvati proizvođače svih stepena kvalifikacije. Sugestije su bile usmerene na razbijanje empirijske inercije i praktičnog samozadovoljstva kako bi se teorija inducirala u praksu, te da perspektive društvenog kretanja, a radničkog samoupravljanja posebno, budu neposredno saznajne. 11. USLOVI ŽIVOTA: LIČNI I DRUŠTVENI STANDARD PROIZVOĐAČA Samoupravni organi nisu mogli da se ozbiljnije bave problemima ekonomskog standarda sve do 1955. godine. Ekonomske teškoće, nastale usled intenzivne industrijalizacije i spoljno trgovinske razmene, usporavale su razvijanje materijalne osnove koja bi bila dovoljna za rešavanje problema standarda. Premda se već mnogo ranije uočavala zavisnost napretka proizvodnje od nivoa ekonomskih i materijalnih uslova života radnika, pa iako su ovi uslovi tada bili dosta niski oni nisu, kao značajni faktori, toliko uticali na smanjivanje motiviranosti Ijudi da unapređuju proizvodnju i podižu proizvodnost rada, jer se stepen društvene i političke svesti u tim godinama javljao kao značajan faktor u orijentaciji radnika na ispunjavanje proizvodnih obaveza. Međutim, i kada su se stvorili, iako organičeni, materijalni uslovi za poboljšanje životnog standarda nisu se usredsredile unutamje inicijative da se on i podigne. Ali tek kada je počeo nerazvijen životni standard da prilično utiče na nezaintere-* sovanost proizvodača za poslove preduzeća i samoupravnih organa, onda su se angažovala veća unutarnja sredstva da se problem rešava. Nivo standarda se obezbedivao kroz vlastite napore kolektiva te se kod radnika razvijalo saznanje da se povoljniji uslovi života mogu stvarati samo kroz redovnu proizvodnju, veću produktivnost, ekonomičnije poslovanje i bolju radnu disciplinu. Tada se već lične perspektive i očekivanja sve više identifikuju sa ekonomskim perspektivama preduzeća. Kolektivni rad počinje da se javlja kao kriterij procene očekivanog ekonomskog nivoa pojedinaca, te se lični standard sve manje stavlja u zavisnost od opštedmštvenih ekonomskih intervencija i obaveza. Individualno zalaganje je kriterij za stopu učešća u raspodeli ličnih dohodaka. Radnički saveti su, počev od 1955. a naročito od 1957. godine, snažnije delovali na razvoj standarda, posebno opštedmštvenog (kolektivnog) a posebno ličnog.

USLOVI ZIVOTA

-

Dr_štueMi standard

Investicije preduzeća u objekte kolektivnog standarda prethodile su nastojanjima da se podigne lični standard. Najpre se obraćala pažnja organizovanju ekonomskia __i_ga radnicima. U tu svrhu su formirane tzv. službe društvenog standarda (službe snabdevanja) kao posebne organizacione jedinice. One su organizovale snabdevanje radnika životnim namirnicama po cenama nižim od tržišnih (naročito u uslovima racionalizirane raspodele potrošnih roba). Kada su se ograničenja na tržištu ukinula, ove službe usmeravaju svoj rad na stvaranje relativno samostalnih ustanova za usluge u ishrani (radnički restoranii), bifei, pokretne prodavnice i dr.), u domaćinstvu (servisi raznih vrsta) i usluge koje su olakšavale porodične funkcije (dečja prihvatilišta i sl.). Takve ustanove su ublažavale ekonomske brige radnika i vaspitno su uticale na izmenu ostataka patrijarhalnih i konzervativnih navika u vođenju porodičnog života, u ishrani, higijeni i sl. lako ih nije bilo u dovoljnom broju ipak još i danas postoji izvesna inercija u njihovom korišćenju, a i otpor jer se stare navike sporo menjaju iako su povoljni uslovi za korišćenje takvih ustanova. Druga vrsta objekata društvenog standarda bile su __t_7_oue za rozne vrste rekreacije (odmarališta^), letovališta, fiskulturna i kulturna zdanja). U prvo vreme preduzeća su izolovano vršila ulaganja u ove objekte, da bi potom, u okvirima komune i privredne grane, ta ulaganja udružili sa ostalim institucijama. I pored ekonomskih stimulansa i ovi oblici se ne koriste u punoj meri jer je kultura upotrebe slobodnog vremena ostala na niskom stepenu. Ustazioue za zdraustuene __I_ge su skorijeg datuma. Razni profili zdravstvenih institucija pretežno razvijaju preventivnu a manje kurativnu aktivnost i deluju na stvaranje zdravstvene kulture, zdravstvenih navika i ponašanja. One su već postale neophodnost u preduzećima, sve više se tretiraju kao važan faktor u odvijanju proizvodnje i zdravstvenog vaspitanja. Pomenuti vidovi društvenog standarda nisu u svim preduzećima realizovani, ali samoupravni organi odobravaju za njih znatna materijalna sredstva i za to dobijaju pretežnu jednoglasnost kolektiva koji se u te svrhe odriče jednog dela viška svojih zarada. Ličm standard Problemi ličnog standarda se intenzivnije tretiraju tek od 1957—58. godine, tj. u vreme kada su ostvareni veći materijalni potencijali preduzeća i dobijeni liberalniji instrumenti u internoj raspodeli dobiti.«) Ne ulazeći ovde u indekse porasta relativne vrednosti zarada evidentno ') U 1959. godini postojao je 1.061 radničko-službenički restoran u kojima se izdavalo dnevno 3,298.000 samo ručkova (pored ostalih obroka), B i l ten, br. 200, S Z S , B g d . *) Indeks porasta odmarališta preduzeća za 3 godine (1957—1959) iznosi 148 (1957 _= 100); Bilten br. 111 i 184, S Z S Beograd. ') Problemi standarda se i ranije često tretiraju u našoj opštoj politici, ali se inicijativa radničkih saveta, da stvore uslove za povećanje standarda u o k v i r u preduzeća, razvija od 1957. godine (Na tome je insistirao i Kongres radničkih saveta).

1Q6

- PROBLEMI U

RAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

je da su organi samoupravljanja težili da se lični standard stimulira kroz sledeće oblike: a) Strnčno usauršauaTije kao faktor za veće lične d o h o t K e . Ovo je jedan od načina pružanja šansi pojedincu da može uticati na visinu svojih zarada. Sa ovim su radnici nižih kvalifikacija bili motivirani da urede svoj ekonomski položaj preko unapređivanja svojih kvalifikacija. A pošto su postojali različiti oblici stručnog usavršavanja (i manjeviše slične objektivne mogućnosti) ove forme su povlačile i druge vidove individualnog uticaja na nivo zarada (na primer, kroz stepen ličnog angažovanja u proizvodnji, povećanje proizvodnosti i kvaliteta svoga rada). b) Standard stamouanja. Aktivnost preduzeća u stambenoj izgradnji proizilazila je iz potrebe da se obezbede stručni kadrovi i poboljšaju uslovi stanovanja radnika. Od načina rešavanja stambenih uslova donekle je zavisio i stepen fluktuacije radnika i nivo njihove kvalifikacione spreme. Stambeni fond se povećavao uz isključivo angažovanje sredstava radnog kolektiva, a u poslednje vreme, i uz delimično učešće individualnih sredstava. I kultura stambene gradnje se menjala a njen vaspitni efekat nije izostajao u preobražavanju starih navika, u sticanju više kulture stanovanja i u izmeni strukture porodičnog života. Viši nivo stanovanja ne samo da je povećavao stepen zadovoljstva (u radnoj i široj društvenoj sredini) već je ubrzavao procese adaptacije i integracije izvesnih socijalnih kategorija na gradsku odnosno industrijsku sredinu. Gravitiranje stambenih kolonija ka mestu proizvodnje oformilo je nove zajednice življenja kao posebne vidove preobraženih odnosa, interakcija, normi ponašanja. Na taj način se javlja nova društvena morfologija i otvaraju novi problemi društvenih odnosa i procesa, formi života i odnošenja koji dobijaju posebne prelazne karakteristike i to baš usled spajanja sredine življenja sa sredinom rada. b) Upražnjavanje raznih oblika indifiditalne materijalne pomoći. Radnički saveti su često, zajedno sa sindikalnim organizacijama, intervenisali (u ranijim godinama više), na poboljšanje standarda pojedinaca a preko raznih oblika materijalnog pomaganja naročito onih kategorija koje su imale niske zarade (npr. simbolične cene za obroke hrane, pokloni porodicama za prigodne praznike, školovanje dece, otpisivanje odeće i obuće i slično). Ovi oblici su predstavljali jedan vid socijalne brige o Ijudima i imali su podršku radnih kolektiva. Međutim, neki od tih oblika sve više iščezavaju kada se uvode kriteriji zarade prema radu i kriteriji pravičnije raspodele ličnih dohodaka. $**

Problemi standarda (ličnog i društvenog) interpretirani su (u kontekstu samoupravljanja) sa dvostrukim intenzitetom: u člancima rukovodilaca, saveznoj i republičkoj štampi (tj. nivo opštosti) sa skoro minimalnim relativnim intenzitetom,i) dok na sednicama ') Ovi problemi su više tretirani sami za sebe nestavljajući ih u vezu sa samoupravljanjem.

USLOVI

2IVOTA

-

lQy

radničkih saveta i u tvorničkoj štampi (nivo prakse) sa učestalošću iznad proseka. Neobično jak porast intenziteta razmatranja bio je na sednicama radničkih saveta, dok je kod ostalih komunikatora taj intenzitet oscilirao, ali ne u skokovima. U svim komunikacijama je zajedničko da se u prvim godinama posvećivala ovim problemima mnogo manja ili nikakva pažnja nego kasnije, jer se o njima počelo češće diskutovati tek kada su stvoreni objektivni preduslovi za rešavanje. U štampi sve do 1955. godine nije gotovo bilo reči o problemima standarda (u ovom kontekstu). Struktura ocena realnog udela organa samoupravljanja u povećanju standarda u štampi je različita. Pozitivni stavovi su uvek brojniji od kritičkih a ponekad i od programskih (na primer, u 1959. godini). Ovi se stavovi i vremenski podudaraju sa zauzimanjem radniČKih saveta da vlastitim sredstvima utiču na povećanje standarda. Međutim, pošto su postojale izvesne potencijalne mogućnosti za stvaranje relativno višeg nivoa standarda brojnost, projektivnih (programskih) stavova (sugestija) postaje veća. Štampa nameće rešenja i deluje na intenzivniju orijentaciju organa samoupravljanja da sa većim nivoom standarda utiču na podizanje kako proizvodnosti tako i ličnog zadovoljstva radnika. U analizi su, s obzirom na pojavnost odnosnog sadržaja, posmatrane samo dve kategorije standarda: životni standard i standard rekreacije. Tabela 12. _._M__r_ ži_o._ * s.a?id_rd rekreacije (struktura učestalosti stavova u % ) 1951 Kategorije

Zivotni standard

Standard rekreacije

TJkupno:

1953

1955

1057

1959

1951-

Stavovi 1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

potvrdni kritički programski neutralni ukupno (1951 -1959=100)

33 16 50 1

100 100 100 100

0 0 0 0

0 0 0 0

22 22 37 19

86 75 83 56

29 19 33 19

75 80 78 80

46 6 26 22

78 100 80 50

4,5 81 2,4 80 5,1 83 2,0 33

9

100

0

0

35

75

30

78

26

80

3,8

potvrdni kriticki programski neutralni ukupno (1951 -1959=100)

0 0 0 0

0 0 0 0 0 n 0 0. 0 0 100 100

11 22 22 45

14 25 17 44

32 17 33 18

25 20 22 20

33 0 17 50

22 0 20 50

1,0 17 0,6 20 1,2 17 4,1 67

0

0

39

25

26

22

26

20

0,6

9 0

100

8

6

6

0,8

12

73

27

4,6

a) Standard ži_ot_ (ličm i dr__tu_??,%_). Uticaj samoupravljanja na povećanje životnog standarda počinje intenzivno da se tretira tek kada je to stvarno i bilo mogućno i aktuelno, tj. od 1955. godine. To ne znači da organi samoupravljanja nisu i ranije uticali na re-

108

- PROBLEMI

U

RAZVOJU

SAMOUFRAVLJANJA

šenja ovog problema. U 1955. godini kategoriji standarda je posvećena izuzetna pažnja, dok u kasnijim godinama ona slabi, premda je učestalost javljanja ove kategorije još uvek značajna. U poredenju sa drugim kategorijama standarda, kategorija životnog standarda je apsolutno dominirala, jer ostali oblici standarda nisu ni mogli naročito da se razvijaju. Napori samoupravnih organa da se životni standard proizvodača poveća i da se izmeni njegova struictura ocenjivani su uvek više pozitivno nego kritički. Pozitivni stavovi su se povećavali a naročito su dominirali u 1959. godini, što pretpostavlja da su tada i radnički saveti pokazali najveću brigu u izmeni i poboljšanju života proizvođača. Nasuprot porastu pozitivnih stavova kritički su ne samo bili manje brojni već su bili u stalnom opadanju. Ovakav odnos potvrdnih i kritičkih stavova ne asocira istovremeno i zaključak da su komunikatori bili potpuno zadovoljni postignutim stanjem. Dosta veliki broj programskih stavova sadržavao je sugestije za povoljnija rešenja i za raznovrsnije načine ubrzavanja tempa razvitka standarda. Te sugestije su se uvek kretale u granicama realnih mogućnosti. b) Standard rekreocijeV. Rezultati analize, koji se odnose na ovu vrstu standarda, nisu bili veliki jer joj je posvećivana daleko manja pažnja nego životnom standardu (u užem smislu reči), koji je, prirodno, shvatan kao primarni cilj. Zato ni učestanost nije bila značajna. Ali je karakteristično da su pozitivne ocene rasle i premašivale kritičke, koje su opadale. Međutim, usled male učestalosti i nedovoljne strukturnosti manifestnog sadržaja kvantitativna analiza njegovog značenja nije mogućna. Pa ipak, to ne znači da u praksi nije učinjen napredak u razvijanju ove vrste standarda (iako još uvek nedovoljan). Posebne institucije i službe su stvarane u preduzećima i komuni, one su razvijale rekreativne oblike života i uticale na pospešivanje zainteresovanosti radnika za njih.

*) S a m naslov je neprecizan, ali je uzet kao uslovan, a obuhvata s v e materijalne napore preduzeća usmerene na stvaranje uslova za zdravstveni,. fiskulturni, zabavni i mentalni odmor proizvođača.

ZAKLJUČAK Van sumnje je da tekstovi u ovim komunikacijama mogu da predstavljaju potpuno dovoljan empirijski materijal za svako iscrpno zaključivanje o samoupravljanju i promenama koje je izazvalo.*) Dvadeset pet njegovih užih karakteristika koje su u analizi, pod imenom kategorije sadržaja, posmatrane sigumo da ne predstavljaju sve pojavne strane samoupravljanja koje su se javljale za proteklih deset godina. Verovatno je da bi se povećao broj njegovih obeležja kada bi se samoupravljanje na isti način u sadašnje ili u buduće vreme istraživalo. Međutim, u periodu 1950—1959. godine veći broj osnovnih karakteristika nije se javljao. Štaviše, kao što je u uvodnom odeljku rečeno, ni sve ovde tretirane karakteristike nisu se konstantno ispoljavale u celom periodu. U dosadašnjoj analizi tretirali smo deset grupa osnovnih obeležja sa kojima se samoupravljanje u datom periodu manifestovalo. Ako bi se učinila još sažetija tipologija tih obeležja dobile bi se iz analize,:) četiri opštije, šire grupe u koje bi mogla da se svrstaju istovrsna obeležja radničkog samoupravljanja (prema koherentnosti njihovog ispoljavanja): Prua grupa. Radničko samoupravljanje se osamostaljivalo i razvijalo je svoje mehanizme i forme funkcionisanja, stupalo je u odnose sa drugim institucijama te je zauzimalo posebno mesto u našoj globalnoj društvenoj strukturi. Pod ovu grupu atributivnih obeležja možemo svrstati sva ona koja ekspliciraju; stepen relativne nezavisnosti (autonomije) organa samoupravIjanja, njihovo funkcionisanje i stvorene relacije sa drugim institucijama društvenog organizovanja (sindikat i SKJ), jer one čine okvire i mehanizme dopune samoupravljanja. Ta grupa institucionalno-strukturalnih obeležja imala je veliku učestalost javljanja u svim analiziranim komunikacijama. Dn_g_ grupa. Već kao oformljena i realizovana institucija radničko samoupravljanje je imalo da izvršava svoje osnovne, konstitutivne, funkcije: da upravlja osnovnim delatnostima i imovinom privredne organizacije (organizacija i razvijanje proizvodnih procesa, realizacija stvorenih produkata, a kako bi obezbedilo ekonomsku osnovu za reprodukciju) i da izvrši raspodelu sredstava, koje mu je društvo ostavilo, na osnovu ostvai) Još jednom da napomenemo: svi napred dati zaključci i konstatacije u odnosu na oblektivno manifestovanje samoupravljanja, iz analize ovakve vrste dokumenata su samo aproksimativni ali nisu netipični. *) To ne znači da se iz rezultata nekog posebnog istraživanja ne bi m o gla da načini druga tipologija. O v a tipologija se predlaže samo na o v o m nivou posmatranja.

HO

-

PBOBLEMI

U

RAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

renog viška rada, te da time zadovolji ekonomske interese proizvođača. I eksplikacija ove grupe konstitutivnih obeležja imala je vrlo veliKi intenzitet javljanja u dokumentima. Trećd ompa. Paralelno sa izvršavanjem osnovnih funkcija i sa promenom odnosa u proizvodnji, samoupravljanje je nužno izazvalo promene u odnosima među Ijudima i između Ijudi i njihovih ustanova te je stvaralo posebne socijalne uslove u kojima su se menjala ponašanja proizvođača, njihova svest i način mišljenja. Radi toga u ovu grupu mogu da se uključe ona eficijentna obeležja samoupravljanja koja se reflektuju u interpersonalnim, međugrupnim i međuinstitucionalnim odnosima u preduzeću, kao i u promeni načina ponašanja proizvođača prema predmetima tehničke sredine i društvene svojine. Posmatrano u celini, ova grupa obeležja je imala slabiji intenzitet tretiranja. Grafikon 2. Grafikon 1.

% 30 5

204 s 10 4 5

1951

1953

1955

1957

1959

Legemda; Legendo: opšti trend intenziteta za sva obeležja samostalnost funkcionisanje samoupravljanje — d r u štvene institucije

1951

—

1953 ^ 1955

19 57

1959

opšti trend intenziteta proizvodnja realizacija proizvoda raspolaganje sredstvima

ZAKLJUCAK

-

Čcturta gm_po. U ovu grupu svrstani su oni efekti samoupravljanja u kojima se manifestovao stepen njegovog uticaja na bolji materijalni položaj proizvođača i njihov brži obrazovni (stručni i opšti) razvitak, tj. u stvaranju uslova za materijalni i stručni prosperitet proizvođača. Nesumnjivo je da je svaka grupa obeležja u relativnoj zavisnosti od svih drugih. Proces samoupravljanja u privredi ne iscrpljuje se sa ovim do sada pojavljenim karakteristikama već će se javljati' i nove ali će većina od njih, bar za izvesno vreme, moći da se po svojoj istovrsnosti, uključi u jednu od četiri navedene grupe. Svako od ovih obeležja nije imalo u analiziranim dokumentima isti intenzitet tretiranja: intenzitet se menjao iz godine u godinu pokazujući različite tendencije u učestalosti javljanja, koje su na grafikonima 1—4 predstavljene linijom paraboličnog trenda.*) Evidentno je iz grafikona da su samo kod četiri obeležja pokazane tendencije sve intenzivnijeg tretiranja, kod tri tendencije slabljenja intenziteta tretiranja, dok kod ostalih učestalost rasmatranja oscilira (u rastu odnosno opadanju). To znači da su komu-

__egemd_:

__ege7.đ_:

opšti trend intenziteta odnos pojedinaca prema radnoj zajednici odnosi u radnoj zajednici

opšti trend intenziteta obrazovanje i vaspitanje proizvođača uslovi života

') Obeležja su u legendama grafikona data sa skraćenim nazivima. N a apscisi su analizirana godišta a brojevi na ordinati pokazuju proporciju (procenat) učestalosti tretiranja tog obeležja a u odnosu prema ostalim obeležjima u datoj godini.

112

-

PROBLEMI

U

RAZVOJU

SAMOUPRAVLJANJA

nikatori različito akcentirali pojedine probleme.i) U 1951. i 1953. godini veći se akcenat stavljao samo na tri problema a već u 1957. na pet, dok su u 1957—1959. godini i ostali problemi privlačili veću pažnju nego u 1951—1953. godini. Realizacija samoupravljanja je bila, nesumnjivo, postepen proces. Kako se njegova realizacija u analiziranim tekstovima predstavljala može se videti iz odnosa pozitivno izrečenih ocena prema ostalim ocenama tj. preko indeksa realizacije.i) (tabela 13). Podudaranje opšteg indeksa realizacije za 1951. i 1959. godinu ne znači da je i stepen objektivne realizacije samoupravljanja isti u ta dva perioda. Naprotiv, u 1951. godini vrednost sistema samoupravIjanja je posmatrana u odnosu na sav period upravljanja privredom do juna 1950. godine. (Zato je indeks vrlo veliki). I baš zato isti indeks realizacije i u 1959. godini znak je pozitivne evalucije sistema Tabela 13. Kategorije

I n d e k k s i reaZizmcije') 1951-1959.

Samostainost organa samoupravljanja Funkcionisanje radničkog samoupravljanja Društvene organizacije i samoupravljanje Proizvodnja Realizacija proizvoda Raspolaganje sredstvima Pojedinac i radna zajednica O d n o s i u radnoj zajednici Obrazovanje proizvodača Uslovi života Opšti indeksi realizacije

1951.

1953.

1955.

1957.

1959.

.286

.493

.121

.098

.409

.333

.527

.818

.390

.818

.493

.471

.622 .588 .541 .447

.493 1,439

— 1,000

.250 .449

.613 .351

— .333

.539 .539 1,000 .316

.852 1,178 .515 .786

.363

.666

.219

.000

.219

.613

.339 .488 .609 .478

.000 .333

.122 .234

1,000 .587 .539 .449

.087 .389 .639 .471

.613 .923 .754 .754

.754

— .389

— .316

samoupravljanja koji je iz godine u godinu sve više opravdavao svoju neophodnost postojanja. Svaka godina je predstavljala jedan stepen više u afirmaciji samoupravljanja (neprekidan porast indeksa realizacije od 1953. godine). I svaki komunikator je dao sličnu ocenu za ovo, premda između njih postoje znatne razlike u veličini indeksa realizacije što je nastupilo samo usled malog broja pozitivnih ocena za manifestovanje nekih kategorija analize (tabela 14.). Stepen realizacije samoupravljanja postaje još jasniji ako se analiziraju tendencije izrečenih ocena o njemu (grafikon 5), koje makar koliko bile subjektivne, predstavljaju i verovatno (za ovaj nivo posmatranja) objektivno reflektovanje samoupravljanja. ') Postoji velika verovatnoća da su se sa približno istim intenzitetom i vremenom problemi (obeležja, efekti) samoupravljanja i objektivno javljali, da s u imali tendencije takvog manifestovanja. *) A k o je indeks realizacije veći od .500 znači da pozitivne ocene sačinjavaju više od jedne trećine s v i h datih ocena, a ako je veći od 1,000 onda je broj pozitivnih ocena veći od s v i h d r u g i h ocena zajedno. K a d a bi sve ocene bile pozitivne indeks realizacije bi bio beskonačna veličina.

ZAKLJUCAK

Tabela 14.

-

Indeksi re__.iz_.cije __ s . a k i _W Svi listovi Borba R a d

Kategorije Samostalnost organa samoupravljanja Funkcionisanje samoupravljanja Organizacije i organi samoupravljanja Proizvodnja Realizacija proizvoda Raspolaganje sređstvima Pojedinac prema radnoj zajednici Odnosi u radnoj zajednici Obrazovanje proizvođača Uslovi života Opšti indeksi realizacije

Buro Glas T r u d - Delav. Vart. Đ a rada benik enotn. vjesn. ković

.286

.163

.207

.552

—

.023

.707

.279

.527

.427

.467

.622

.919

.333

.467

.301

.622 .588 .541 .44?

.335 .551

.800 1,125 .693 .529

.691 2,388

.276 .533

.379

.645 .688 .600 .466

.667

.637

.941 .275 .454 .388

.310 .529 .400 .079

.363

.455

.000

.647

.867

.136

.361

.113

.339 .488 .609 .478

.120 .646 .795 .385

1,120 .630 1,038 .577

.275 .540 2,333 .661

— —

.043 .143 1,205 .346

.500 .429 .500 .414

.375 .466 .100 .235

—

.531 .903

—

GrafikoT. 5. Trend i_._7i_i._to dotik oceno (st__o__,) o r_d7_i_ko7T_ __mo_pr__ ___._)_

1951 Lege7_d_:

1953

19SS

1957

1959

pozitivni stavovi kritički stavovi programski (projektivni) stavovi

Ispoljene tendencije kretanja pojedinih stavova (ocena, sudova) o radničkom samoupravljanju jesu i tendencije njegovog sve pozitivnijeg razvoja. Kao i svaki drugi društveni proces i samoupravIjanje u privredi se razvijalo prevazilaženjem unutarnjih i spoljnih protivrečnosti a na osnovu logike same svoje nužnosti i opšte uslovIjenosti u kretanju socijalističkih odnosa i prakse njihovog ostva__iuan T_ni_ 8

Radničko

samoupravljanje

TENDENCIES AND PROBLEMS IN THE DEVELOPMENT OF WORKERS' SELF-MANAGEMENT Rejults of tke Anali/sis of DocttmeMts This book contains several studies whose aim is to analvse the relevant problems of workers' self-management d u r m g the period 1950—1960. I n these studies the method of treatment used is content analysis. T h e articles on workers' self-management printed in dailv, trade-union, and factorv newspapers as well as the articles written by political leaders and the minutes from workers' council meetings') are analysed according to this method. First the subjects indicated by the contents are divided into 25 categories and then condensed into lo groups of categories^) Fach category explains the attributive a n d efficient characteristics of the process of workers' self-managmment. A n a l y s i s is made however, not only of the subjects w h i c h are indicated by the contents (i. e. what has been said) but also of the attitudes of exponents towards the subject treated (i. e. h o w it has been said). T h e attitudes of exponents are observed as a means of qualifying the objective manifestations in the process of self-mamagement. I n this analvsis the following g u a l i fying attitudes have beein used: affirmative, critical, projective (programming) and neutral. T h e principal scope of the study is (1) to determime the degree of relevancy of the attributive aind efficient characteristics of workers' selfmanagement to the period, (2) to explaim h o w self-management affects public opinion a n d (3) to describe tendencies of the real development amd of the theories o n the process of workers' self-management. T h e actual scope of investigation is based upon the following theoretical hypothesis: (a) W o r k e r s ' self-management appears as a special and at the same time integral, social process of socialistic development. First, it is manifested in the very production of material goods, as folows: (1) as a particular form of the organization of production a n d (2) as a f o r m of producers' associations varying according to the place of production. (b) Producers' self-management is carried out by self-goveming bodies and organs and thus it can also-be seen as a form of social instituition which, during the ten-year period under discussion has passed through the three following degrees of development: institutional constitution, realization of ' All the documents were analyzed durlng the ten-year period. The results of t h e a n a l y s i s f o r e a c h d o c u m e n t w e r e s e p a r a t e l y w o r k e d o u t a n d e n c l o s e d In this b o o k . T h e first s t u d y in this b o o k ( T e n d e n c i e s a n d p r o b l e m s In t h e d e v e l o p m e n t o f w o r k e r s ' s e l f m a n a g e m e n t ) r e p r e s e n t s a s y n t h e t i c , g l o b a l a n a l y s i s o f t h e q u a n t i t a t l v e a n d qualltativ<» results of the w h o l e investigation. T h e investigation itself w a s carrled out b y a teami of 6 i n v e s t i g a t o r s . * T h e g r o u p s of c a t e g o r i e s are a s f o l l o w s . I n d e p e n d e n c e in w o r k of self-management organs and worklng organizatlons, fuctlonlng of self-management organs, the role of trade-union organlzation and Communist League in the development of self-management, production, reallzation of production, m a n a g i n g the m e a n s of p r o d u c tion and the system of reward, relationship of producers towards the working community, relationshlp among producers, producers' education and producers' living conditlons.

-

PROBLEMS

OF

WORKERS

SELF-MANAGEMENT

institutiomal attributes a n d finailly, imstitutiomal behaviour (relations with other sociai institutions). (c) Wonkers' self-management is de.eloped and modified as a process a n d as a n institution b y the strength of its inherent necessitv (the lawfulness of the development of social a n d technical division of work), but the dvnamics of this development is determimed by the intensity a n d forms of the extemal stimulation (economic, legal, political, social etc). (d) Development of producers' self-management is carried out through uninterrupted overćoming of the contradictions existing between its imstitutional form and dynamic content; between the material a n d social-political frames of the stimulation of development on the one h a n d a n d the level of social oonsciousness (understanding of self-mamagement) among producers o n the other hand. (2) Tendencies towa_rds ever increasimg democratization of self-managememt i n economy find their impulses im the direct practice of self-management a n d are most pronounced i n the basic produotive activities. They relate not only to the form a n d content of w o r k of the existing self-management bodies but also to the projection of the future form of direct self-management (granting of self-management competencies to organizational units within the enterprise a n d their harmonizing in the self-management rights of producers' collectives as a whole). These tendencies are not only the product of the functional accordance of the management forms with the demands of the future divison of work in production, but also of a general process of democratization as regards the whole social life in Yugoslavia. T h e investigation describes every hypothesis mentioned a n d its results verify the given hypothesis. However, the actual treatment of the results of investigations has been carried out within the framework of the general sociological categories of sociology of work. Consequently, profund analyses of workers' self-management, from the points of view of economics, law, politicology, ethics a n d organization of w o r k were purposely left out of consideration. Nevertheless, some statements a n d categories taken from these fields were used i n the treatment of the problems dealt with. Theories o n the producers' associations can be found in the w o r k s of the Y u g o s l a v socialists from as early as the second half of the X I X th century. D e m a n d s for sanctioning by the state of certain forms of workers' parcipation in the management of enterprises were prominent in the programmes of workers' parties as well as of trade-union organizations i n the period before a n d after the First W o r l d War. I n 1923 a movement for the establishment of workers' factory councils w a s started. S u c h councils, it w a s assumed, would decide problems of w o r k in enterprises, wages policy, distribution of income, living a n d w o r k conditions etc. However, these were only demands, but in 1946 certain bodiies were sanctioned in enterprises through w h i c h the producers' participation in the management of enterprises w a s partially effected. Clearly, these were only the germs of a limited workers' participation i n managing production. However, i n June 1950, a n A c t w a s promulgated on the transfer of enterprises to w o r k i n g collectives i. e. on the establishment of workers' Councils a n d their M a n a g i n g Committees. Thua by this A c t workers were authorized to start managing factories and this was the beginning of workers' self-management. T h e process of self-management had taken various forms from indl-

rect, representative workers' management of an enterprise to their ever more

dlrect participation in managing the production, the whole operation of their enterprise a n d the distribution of income. T h e rights of producers' collectives

and their self-management boards gradually increased together with the

development of the material forces of the enterprises as well as of the whole mechanism of socialist democracy a n d the capacity (and k n o w ledge) of producers to use efficaciously their self-management rights and t h e rights of control. The system of self-management was institutionally built beginning with the workers' councils i n enterprises, through workers' councils of associations and producers to t hFederae proin ducers' tiveproductive another People's councils direction: Assembly. of thethe People's But, self-management atcommunity Assemblies the same counciis time, of competencies Republics thisof process and within of alsothe the developed frame-

PROBLEMS

OF

WORKERS

SELF-MANAGEMENT -

H?

w o r k of a n enterprise were increasingly decentralized and transferred to the productive departments a n d w o r k i n g units thus enabling producers to participate directlv in the management of their enterprise. I n the following text w e shall set out conciselv the basic characteristics of the self-management process in the same order as those characteristics are treated in the documents. 1) iMdepedence of the seZf-maMagement organs and the ecomomic organizctiom. T h e realization of self-management functions supposes a degree of independence of the self-management organs adequate for carrying out these functions. D u r i n g the ten-year period under discussion, this independence was manifested as follows: a) m rke reZations artd m o t e r W oblitmoM of am emterprige towarda Yi*B0gIar societ]/. The limits of the enterprise's independence are determined by legal as well other regulations. Those regulations gradually increased the rights of productive collectives by regulating their material a n d other obligation towards the social community. S u c h regulations also increased the rights to distribute that part of income left at the collectives' free disposal The material — productive obligations towards society were gradually reduced to the obligations deriving from the social plan as well as f r o m the general criterion for formation and diistriibution of national income. I n the same w a y the right of the collective to control the means of production (basic means) increased a n d f r o m 1957 the right to manage operational means increased as well. T h e whole system of normative acts a n d instruments w h i c h inaugurated the economic a n d legal independence of enterprises as well as the sovereignty of their self-management organs was worked out during this ten-year period. T h e independence of enterprises in distributing surpluses of production which benefited the enterprise and community, was not in practice always adeguate to the real results of w o r k a n d the economic success of an enterprise. This was due to the fact that the economic instruments, until 1958, were not used i n the best w a y to m a k e this distribution more stimulative to the producers themselves. b) im reguiatiMg relatioM omd actiuites iciihiM the enterprises. T h i s form of independence was specially reflected in broadening the rights of the selfmanagement organs (1) to regulate w o r k i n g relations in the enterprise independently (2) to set the norms for the enterprise (3) to develop the forms and mechanisms of self-management and (4) to develop their own material basis of operation as well as their o w n productive force. c) im eatmbiisAing refations toith eco?iomic ond oiher iMStitutions. The establishing of relations w i t h economic institutions began in the f o r m of cooperation (which developed very slowly). B u t this process w a s carried out rapidly throuigh economic a n d professional associations. Relations between the enterprise a n d n o n economic institutions (educational, health, social and others) developed in the same manner. I n this w a y the producers' collectives were increasingly integrated into a general economic dynamic as well as into the communty life thus provided a stimulus in organizing social life in the territory of the commune. 2) Fumctionfng of icorker«" self mamagememt orgams. Self-management rights were fixed in the A c t o n the transfer of enterprises to workers' management. B u t the question of how to manage the enterprise immediately became a practical one, a n d the realization of these rights depended on the mode of their conception as well as on the degree of the workers' engagement in effecting these rights. A t first the principal prdblems were those of how to acquire organizational technique and h o w to effect control a n d documentation of production a n d operation of the enterprise as there was no preceding experience. T h e most important siigns of the functioning of workers' self-management organs were as follows: a) iiw
Hg

- PBOBLEMS

O F WORKERS

SELF-MANAGEMENT

b) «h_ct_re ond _o_rce of _e!f-mo__oeme_t orgo_s. T h e fundamemtal problems w h i c h w e came across i n practice were those of the duration of the mandate period of the elected members of Workers Councils (discussions on one o r two-year mandate), the socio-demographic structure of the m e m bership of W o r k e r s ' Councils (the participation of workers h a v i n g regard to the different degrees of school-gualifications, women's a n d youth's participation a n d other categories). c) democroct/ im i_ork of seZf-monogemen. orgons. T h i s problem w a s treated w i t h special attention to the relationship between W o r k e r s ' Councils a n d producers' collectives, (the responsibility for w o r k before producers, producers' control over W o r k e r s ' Councils' activity, h o w they are informed amd so on) as well as to democracy of determimation (elimination of various imfluences interferimg w i t h indepemdence of determinatiom etc). d) _ece__ra____f_OT_ of seZf-mo_ogeme__ f_.nc.io_s developed through the process b y w h i c h some self-management functions of W o r k e r s ' Councils were transferred to the lower self-management umits (sections, departments, economic umits). T h i s process also met w i t h various obstacles. e) odj__s_T_e_( o f seZf-mo_ogeme__

fw_c_ioT.s

OT_d

_oe fwmctwMw of

opero-

tioaoZ fr.OTM.gi_g w a s often taken into consideratiom im order to realize the umity a n d efficacity of a n ecomomic enterprise's operation. T h e fundamental problem w a s h o w to regulate the relationship betweem self-management orgams a n d directors a s well as the relatiomship between self-management a n d operatiomal organs. T h e principal problems of the functionimg of workers' self-mamagement were those of (1) the securing of unity i n determination (collective will) w i t h out abusing the democratic right of determination among the lower units, (2) the imcrease of umity between self-mamagement a n d operatiomal mamaging, (3) adjustment of executive a n d operational control through self-management amd operational organs a n d (4) the delimitation a n d adjustment of competencies among self-managememt orgams o n one hand a n d betweem these orgams a n d operational organs on the other hand. 3) SocioZ-poHficoI orgoT_iz_i_ioTi o n d se!f-Tno_ooe?Tient orgo_s. T h e tradeuniom orgamizatiom amd other organizations comstamtly stimulated the developmemt of w o r k e r s ' self-managememt. Their activities were mostly oriemtated to (1) the improvememt of the comtemt amd method of work, (2) the establishmemt of self-mamagement organs' activities amd (3) the organization of the control of w o r k of the self-mamagement organs b y the emterprise's collective. 4) Producfior*. T h e improvement of production (and the distribution of imcome) always formed the central subject im the context of the w o r k of selfmanagement organs. I n the field of productiom, the problems given the deepest consideration durimg the ten-year period were: (1) expamsion of production, (2) organization of production a n d development of technical division of work, (3) productivity of work, (4) economy amd profitability of production a n d (5) conditioms of v/ork as well as protectiom at work. 5) ReoZizo.ioT. o f product o n d moTWigi_g the enterprise. T h e subject g i v e n most consideration i n this field as regards determinimg the duties of self-management organs, w a s that of analysimg the sale of their products as well as the control of commercial amd fimamcial operations amd amalysiimg the cost of production im order to prevemt a n increase in the prices of products. 6) M o M o g i _ g meoMS o t f r e e disposol o « d reword. I n the development of w o r k e r s ' self-management the greatest attentiom w a s paid to finding a just a n d stimulating criterion for the distribution of personal income (the system of r e w a r d passed t h r o u g h the three phases; fixed receivimgs, fixed receivimgs corrected b y the variable part of the earimgs a n d , fimally, distributiom of personal imcome according to the imdividual a n d collective results of work). Attention w a s also paid to the rights of mamaging the fumdamemtal a n d operational means. 7) C_OT_ge of reZotior_s_ip of indi.iduoZs toioordg tDorkfmg commMMit^. Self-mamagememt graduolly changed workers' persomal amd social oriemtation i n the envmonment of w o r k amd living. I n the same manner their attitude towards the producers' community chamged a n d that w a s reflected most n o ticably i n the change of the w o r k e r s ' attitude towards social property, means of work, objects of w o r k as well as towards their w o r k l n g obligations. T h i s

PROBLEMS

OF WORKERS

SELF-MANAGEMENT

-

change w a s also reflected in their attitude towards the smaller a n d larger w o r k i n g community. T h a n k s to this the inter-dependence between the i n d i vidual a n d collective interests increased rapidly. 8) Pef_o__l re._.io_s i _ prod_cer_" c o m m _ _ i _ i / . T h r o u g h self-management there gradually developed new forms of production relations characterised by a special awareness of these relations. S u c h processes resulted in dimin i s h i n g the social distance between particular categories of producers aes well as between direct producers a n d managers i n production since the supervision of the fulfilment of w o r k m g tasks w a s reversible; increasing awareness of social security (economic a n d social) ; ever more solid social cohesion i n enterprises a n d w o r k i n g groups; changes i n the character of inter-personal relations a n d in establishing the objective conditions (social and material) for greater self-confidence a m o n g producers. 9) Prod_cer_' ed_c_____. W o r k e r s ' self-management required a complex producers' education i n w h i c h the fact w a s stressed that o n l y ain educated producer is able to carry out the functions of self-management successfully. Self-management affected the stabilization of certain additional forms of education set u p i n order to provide 1) knowledge a n d sldil i n carrying out self-management functions; 2) productive-technical training a n d 3) general culture. T h e educational institutions w h i c h undertook such insitruction took the form of various courses, seminars a n d schools. 10) L i _ m g c o H d i i i o n s . Self-management organs concentrated their main attention on the improvement of the producers' social standard (within the enterprise), their housing problems a n d recreation as well as their individual standard. Problems of the l i v i n g standard were treated more intensively and solved as the enterprise's economic power a n d internal funds increased. Co_c.__io?_ 1) Workers' self-management has gradually become independent. It has developed its o w n mechanism a n d forms of functioning a n d at the same time it has developed relations w i t h other institutions thus having a n infruence on the change i n the institutional structure of society. T h i s group of gelf-management mstitutional-structural attributes h a d a h i g h frequency i n the analysis (Table 1, page 212). 2) W o r k e r s ' self-management as a n already established institution h a d to carry out its basic, constitutional functions i.e. to manage basic activities (production a n d operation) a n d the enterprises' property as well as to carry out the distribution of the effected surplus of work, thus satisfying the producers' economic interests. T h i s group of constitutional characteristics h a d also a fairly h i g h frequency i n the analysis (Table 2, page 212). 3) T h e efficient characteristics of self-management affected the inter-personal, inter-group amd in,ter-mstitutional relations in the enterprise as well as a change i n the producers' behavoir towards the technicas equipment of their environment a n d social property. T h i s group of categories had a lower frequency; still it w a s increasing. (Table 3, page 213). 4) Self-management showed a marked imfluence uipon the materiai positions of producers as well a s upon their cultural a n d profesional development i. e upon the establishment of material conditions for producers' profesional prosperity (Table 4, 213). It can be seen i n table 13 (index of realization, page 214, a n d table 5, page 217) h o w the characteristics of self-management mentioned here were realized and evaluated.

»Borba" o radničkom samoupravljanju Analiza sadržaja „Borbe" je u stvari analiza jednog od instrumenata koji odražava i formira javno mišljenje po različitim problemima radničkog samoupravljanja. „Borba" u velikoj meri kritiČKi, nepristrasno, i objektivno tretira sve probleme koji su se javljali u svakodnevnoj praksi upravljanja. Reportaže, komentari, i drugi napisi koji su se odnosili na rad radničkih saveta i upravnih odbora bili su zahvalan materijal iz koga se, određenim metodološkim postupkom moglo saznati: 1) o problemima koji su bili odlučujući za rad organa radničkog samoupravljanja i kojima se u „Borbi" posvećivala izuzetna pažnja kroz desetogodišnji period^); 2) o oceni rada organa radničkog samoupravljanja. U prvom delu ovoga napisa biće govora o izvesnim začetnim oblicima učešća radnika u upravljanju proizvodnjom. U drugom delu analiziraće se problemi radničkog samoupravIjanja s obzirom na učestalost njihova javljanja u sadržaju, kao i s obzirom na način njihovih tretiranja u analiziranom tekstu. I ovde valja napomenuti da u ovom tekstu konstatacije i zaKljučci predstavljaju misli i stavove koji su dati u analiziranom sadržaju, a autor se namerno klonio od onih interpretacija radničkog samoupravljanja koje bi odudarale od konstatacija i stavova kakvi su dati u Borbi. Čak i kada je autor izvlačio izvesne zaključke, oni su se uvek kretali u okviru analiziranog sadržaja i nisu prelazili njegove granice. Jer sama primena metode analize sadržaja povlači i zahtev da se dati sadržaj opiše i klasifikuje kako bi mogao da pruži podatke za fiksiranje ili testiranje određenih problema. Ovde je to i učinjeno. OBLICI UČEŠĆA RADNIKA U UPRAVLJANJU PREDUZEĆIMA PRE UVOĐENJA RADNIČKOG SAMOUPRAVLJANJA Radničko samoupravljanje je proces koji nema svoj početak u jednom aktu. I pre uvođenja radničkih saveta radnici su na neki način učestvovali u upravljanju i rukovodenju privredom. Prve elemente organizovanog i posrednog, delimičnog uticaja radnika na ') Ovde se analiziraju sledeća godišta „Borbe": 1951, 1953, 1955, 1957. i 1959. po principu uzorka.

122

-

ĐURO

SUSNJIC

upravljanje preduzećima nalazimo, dakle, još ranije. U Zakonu o radničkim poverenicima iz 1945. godine ističe se da su radnički poverenici zakonski predstavnici radnika. Oni su u stalnoj vezi sa državnim organima, upravom preduzeća, i sindikalnom organizacijom. Zadatak im je bio da štite socijalne i privredne interese radniica i pomažu unapređenje proizvodnje. U odredbi Osnovnog zakona o državnim privrednim preduzećimai) govori se o pravu sindikalne podružnice preduzeća da direktoru podnosi predloge o produktivnosti rada, poboljšanju uslova rada, životnih uslova radnika i o personalnim pitanjima. Tu je data i mogućnost radnim kolektivima da posredno vrše određeni uticaj na upravljanje preduzećima. Izvesne forme učestvovanja radnika u rukovodenju proizvodnjom spontano su se razvile u periodu od 1948—1949. godine. U nekim preduzećima održavana su savetovanja stručnjaka sa grupama najboljih radnika. Ta forma dobila je i svoje ime „stručni kolegijum". Savetovanje je sazivao stručni rukovodilac (šef pogona, poslovoda i drugi) da bi na njima razmotrio probleme rukovodenja, uključujući i pitanja organizacije rada, nagrađivanja, radne discipline i sl. Viši oblik uticaja radniica na upravljanje preduzećem odvijao se kroz tzv. proizvodna savetovanja. Već u toku 1949. godine pojedini direktori počeli su se savetovati sa grupama najboljih radnika o najraznovrsnijim pitanjima upravljanja preduzećem. Podnoseći ekspoze o Zakonu o narodnim odborima u Narodnoj skupštini FNRJ 28. maja 1949. potpredsednik Vlade Edvard Kardelj je o tome rekao: „Tu nerazvijenu, spontanu formu treba još bolje razviti, pretvoriti je u stalnu formu neposredne saradnje radnika u upravIjanju našim preduzećima. Takve i slične forme učešća trudbenika u upravljanju državom su veliki korak dalje u razvijanju naše socijalističke demokratije i one, zaista, pretvaraju u praksu princip neposrednog učešća proizvodača u upravljanju privredom kojega su postavili Marks i Engels... Tu formu naše narodne demokratije treba razvijati ne samo u širinu, nego i po vertikalnoj liniji u tom smislu, da će i viši organi privredne uprave privući neposrednoj saradnji radnika-proizvodača". Treba istaći da učestvovanje radnika u proizvodnim savetovanjima nije bilo formalnog karaktera, već, naprotiv, doneseni zaključci su se sprovodili u delo i o njihovovoj realizaciji uprava preduzeća je podnosila izveštaj na sledećem savetovanju. O proizvodnim savetovanjima pisalo se najpohvalnije. Ilustracije radi navešćemo neke stavove iz „Borbe". „...Unapredenju proizvodnje mnogo doprinose proizvodna savetovanja koja se održavaju svake nedelje"; ,,...Na proizvodnim savetovanjima radnici zajedno sa upravom pretresaju organizaciona pitanja, stavljaju svoje primedbe na način rada i daju nove predloge"; „...Zahvaljujući u prvom redu proizvodnim savetovanjima svi radovi su normirani, potpuno je sproveden brigadni sistem rada, a Ijudstvo je pravilno raspoređeno"; „...Proizvodna savetovanja na kojima bi radnici davali pred') Ovaj zakon je donesen 1946. godine.

.BORBA"

O

RADNICKOM

SAMOUPRAVWANJU

-

%23

loge mnogo bi pomogla da se izvrši što racionalniji raspored kadrova u preduzeću"; „...Proizvodna savetovanja znatno pomažu ispunjenju plana proizvodnje i savlađivanju svih teškoća" itd. Proizvodna savetovanja su, po brojčanoj zastupljenosti radnika, svojoj nameni, načinu rada i svojoj suštini, predstavljala u stvari jedan vid „radničkog upravljanja u minijaturi", jednu početnu stepenicu u osposobljavanju neposrednih proizvođača za preuzimanje daleko težeg i komplikovanijeg zadatKa koji će po svom karakteru menjati njihovu ulogu u proizvodnji uopšte. Neposrednu pripremu za uvođenje radničkih saveta predstavIjalo je Uputstvo Privrednog saveta Vlade FNRJ i Centralnog odbora Saveza sindikata Jugoslavije doneto krajem 1949. godine. Na osnovu ovog Uputstva formirani su radnički saveti kao savetodavni organi. Njihov zadatak sastojao se u „aktivnom učestvovanju u rešavanju svih najvažnijih pitanja preduzeća, da budno prate i pomažu unapredenje proizvodnje u preduzeću". Najpre su u 215 naših većih preduzeća u raznim granama industrije uvedeni radnički saveti sa savetodavnim funkcijama.i) Kada se govori o početnim oblicima uticaja radnika na upravIjanje privrednom organizacijom. onda svakako treba podvući pozitivnu ulogu sindikalnih i partijskih organizacija, koje su na svoj način pripremale radničku klasu Jugoslavije da nešto kasnije preuzme samostalnu funkciju upravljanja. Nije se rad sindikalnih i partijskih organizacija samo sastojao u njihovom političkom usmeravanju i ideološkom delovanju. Na sindikalnim sastancima se sve češće raspravljalo o problemima proizvodnje, poslovanja i o problemima unutrašnjih odnosa u kolektivima. Svakodnevni dodiri sa radnicima, koji su se očitovali u drugarskoj saradnji na istom poslu, pomoći na radnom mestu i izvan radnog mesta, brizi za njegov društveni standard i obrazovanje itd., formirali su kod velikog broja radnika pozitivne navike, svest, zdrav moralni odnos i, konačno, način mišljenja, koji su postali važni činioci za sam početak. Smer razvijanja odnosa u kolektivima već je implicirao neophodnost daljeg njihovog uobličavanja i dograđivanja kako bi postajali sve adekvatniji položaju i ličnosti neposrednih proizvođača. Decentralizacija i demokratizacija državne uprave i privrede^) delovala je u tom pravcu. Već stečeni stepen prava, iskustava, navika, znanja i oblici, kroz koje su dolazili do izražaja neposredni proizvođači, bili su povoljni činioci na koje su se mogli da oslone svi dalji društveni *) U k u p azahvati n broj članova radničkih saveta iznosio uje privredi. 8.230, a od Zato toga broja i politički u demokratizaciji odnosa je i

radnici s u zastupljeni sa 5.157. Izbor se obavio tajnim glasanjem na s k u p u s v i h radnika i službenika preduzeća. M n o g a preduzeća u kojima do tada nisu bili formirani radnički saveti zahtevala s u njihovo uvođenje. Polovinom 1950. godine bilo je već 520 radničkih saveta sa u k u p n o 14.328 članova, od toga oko 10.000 radnika. (Videti: P. K o v a č i Đ . Miljević „Samoupravljanje proizvođača u privredi", izd. „Savremena administracija", Beograd, 1958). *) O v a svesna aikcija naročito se izražava u decentralizaciji i uprošćenju metoda privrednog planiranja i davanja preduzećima sve veće samostalnosti u njihovim poslovnim vezama.

124

-

ĐUHO

SUSNJIC

mogla, 26. juna 1950. godine, Narodna skupština FNRJ da donese Osnovni zakon o upravljanju državnim privrednim preduzećima i višim privrednim udruženjima od strane radnih kolektiva. U uvodu Zakona se kaže da se on donosi radi postupnog ostvarenja upravljanja preduzećima od strane radnih kolektiva. SocijalistiČKo načelo, da društvenom proizvodnjom treba da upravljaju neposredno sami proizvođači prvi put je počelo da se ostvaruje. O značaju Zakona Tito je rekao: „Donošenje toga zakona biće najznačajniji istorijski čin Narodne skupštine posle donošenja Zakona o nacionalizaciji sredstava za proizvodnju... Ogromne će stvaralačke snage baš to upravljanje razviti kod naših trudbenika, jer će taj zakon našim radnim Ijudima još više otvoriti perspektivu za njihovu budućnost, za budućnost čitave naše zajednice". Osnovne pretpostavke za uvođenje radničkog samoupravljanja u privredu stvarane su još ranije, u vreme tzv. revolucionamog etatizma, u kome je bio dominantan administrativni sistem upravIjanja privredom. Pojava radničkog samoupravljanja kao, u prvom redu, novog sistema proizvodnih odnosa, bila je u skladu sa već ostvarenim stepenom razvitka. Radničko samoupravljanje je bilo koliko ekonomski nužno, toliko i dmštveno opravdano. RADNICKO SAMOUPRAVLJANJE U PRIVREDI Razvijanje novih društvenih odnosa kroz radničko samoupravjlanje kao njihovu formu, ne ostvaruje se mirno i nesmetano. Izgrađivanje novih društvenih odnosa, a pre svega novih proizvodnih odnosa, predstavlja, u stvari, revolucionarni proces u kome se nove društvene snage i tendencije sukobljavaju sa preostalim ili preživelim oblicima društvenog života. Ta borba se vodi na svim područjima ali je ona, po svom intenzitetu i obimu, najvidljivija u privredi, u sferi društvene proizvodnje i raspodele. U sprovođenju, izgrađivanju i funkcionisanju radničkog samoupravljanja nailazi se, dakle, na mnogobrojne probleme i otpore. Cilj analize sadržaja dnevnog lista „Borba" i sastoji se u tome da nam ukaže (1) koji su problemi bili odlučujući za razvoj samoupravljanja u proteklom periodu; (2) da nam otkrije i izdiferencira stm_o_e o osnovnim pitanjima našeg društveno-ekonomskog razvitka i (3) da nam ukaže na izvesna trajnija rešenja i čvršće tendencije u desetogodišnjem razvitku samoupravljanja. Razvitak radničkog samoupravljanja može se pratiti i kroz pisanje ..Borbe" — preko izraženih ocena i stavova — pod pretpostavkom da su se u njoj objektivno odražavali svi bitni procesi i odnosi koji su nastajali kroz desetogodišnju praksu upravljanja. „Pisati o problemima radničkog samoupravljanja znači pisati o svim bitnim našim unutarnjim problemima, informisati javnost o njima, pisati o našim uspesima i nedostacima, analizirati pojedine probleme, komentarisati predložena rešenja i tražiti najbolja, formirati javno mnjenje o određenim životnim pitanjima. Time naša štampa vrši u pravom smislu svoju ulogu, koja se ne sastoji samo u regi-

„BORBA"

O

RADNICKOM

SAMOUPRAVLJANJU

-

125

strovanju događaja, već i u aktivnom dejstvu na njihov razvitak, pa tako i sama štampa predstavlja veoma značajan elemenat društvenog samoupravljanja'V) gamostakost priuredne orgamzacije i orga?ia saTnoaprauljanja

U 1951. godini začinju se prva iskustva u formiranju organa radničkog samoupravljanja, u određivanju njihovih prava i kompetencija, u razgraničavanju odnosa, kao i odnosa prema organima rukovođenja, u primeni metoda i formi rada itd. U to se vreme još ne postavlja pitanje odnosa privrednih organizacija prema drugim institucijama i široj zajednici uopšte, već je pažnja usmerena na samo funkcionisanje sistema samoupravljanja. Ali već od 1952. godine, kada se počelo sa značajnijim prenošenjem materijalnih i drugih prava na radničke savete, a naročito u 1953. godini, kada je donet Savezni ustavni zakon kojim je pravo proizvođača na upravljanje preduzećima i raspodelu viška rada proklamovano kao njihovo ustavno pravo, započinju diskusije o objektivnom položaju privredne organizacije i o njenom odnosu prema federaciji, republici itd. Posebno je naglašavana potreba da se odnosi između radnih kolektiva i šire društvene zajednice usklade sa novim uslovima tj. sa novim sistemom odnosa u proizvodnji i raspodeli. Ustav je zagarantovao pravo radnim kolektivima na upravljanju preduzećima i pravo na raspodelu viška rada, ali se zahteva da se kroz praksu upravljanja treba da pokaže i mera u kojoj će preduzeća stvarno samostalno raspolagati ostvarenim viškom rada. Ovo je imalo svoje opravdanje jer je upravo ta praksa prilično brzo, za nekoliko sledećih godina, iznela na površinu neka nova saznanja kao i nove, sasvim konkretne probleme o odnosima između preduzeća i društvene zajednice, koji su kasnije imali izvanrednu praktično-političku i teorijsku važnost. Osnovna karakteristika odnosa izmedu preduzeća i države u uslovima administrativnog upravljanja privredom sastojala se u tome što preduzeća nisu imala svoju ekonomsku i pravnu samostalnost, a to znači da su delovala bez jasno izraženog ekonomskog i društvenog interesa. Država je određivala i planove proizvodnje i planove raspodele, određivala sve investicije, obavezivala preduzeća na vršenje odredenih poslova, propisivala sve cene proizvoda i molara da obezbeđuje plate bez obzira da li su planovi izvršeni ili ne. Suština promena u oblasti privrednog života sastojala se u davanju izvesnog stepena slobode i samostaliiosti preduzećima.' tzv. državni ili direktivni plan se ukida i zamenjuje se društvenim planom globalnih proporcija, ukidaju se utvrđene cene, razmena se odvija pod uslovima koje određuje ponuda i potražnja na tržištu, menjaju se koncepcije platnog sistema u smislu naglašavanja što veće zavisnosti plata od ostvarenog efekta rada, i drugo. Period od 1953—1955. godine karakteriše rad organa samoupravIjanja baš po tom probuđenom interesu, oslobođenoj inicijativi i i) Stevan Marjanović „Stampa i društveno samoupraVljanje", časopis „Naša stvarnost", br. 1, 1958. god.

126

-

ĐURO

SUSNJIC

samostalnijem poslovanju. Zivahnost u privrednom životu osećala se u meri u kojoj se vršio proces postepenog oslobađanja od administrativnih stega. Ali, treba reći, da je ovo istovremeno bio i period kada su se radnički saveti susretali sa teškoćama i ograničenjima. Od prepreka i otpora koji se najčešće spominju naročito se izdvajaju: ograničenost materijalne osnove samoupravljanja, nedovoljna prilagodenost upravljanja proizvođača konkretnim uslovima pojedinih privrednih grana i preduzeća, jaki ostaci birokratskog načina rukovodenja u svesti Ijudi, nerazrađenost instrumenata slobodnijeg privređivanja, nedostatak iskustava u vođenju poslovne politike, i sl. Kada se uzmu u obzir okolnosti u kojima su se razvijali i rasli radnički saveti, onda postaje razumljiva i ocena i stavovi komunikatora o odnosu preduzeća prema široj društvenoj zajednici (komuni, srezu, republici i federaciji). Odnos preduzeće—zajednica tretiran je krajnje negativno. Ovaj u suštini protivrečan odnos izražava se, s jedne strane, u težnji radnih kolektiva za što većom samostalnošću u upravljanju svojim radom i viškom rada, a s druge strane, u objektivnoj nemogućnosti društvene zajednice da tu samostalnost ne ograničava i ne narušava time što, recimo, učestvuje u delu ostvarene dobiti privredne organizacije ili se na neki drugi način meša u poslove kolektiva. Medutim, treba naglasiti da se nezadovoljstvo kolektiva ne odnosi toliko na obaveze prema široj društvenoj zajednici, republici i federaciji, jer su te obaveze stalne i s njima kolektiv računa u svom poslovanju, nego na one obaveze koje nisu tako planirane, već često proističu iz trenutnih potreba narodnih odbora i slično. Učešće društvene zajednice u preostalom delu dobiti je takvo da ne stimuliše u dovoljnoj meri kolektiv na ostvarenje dobiti, na ekonomičnost poslovanja i povećanje proizvodnje. Zato se kroz ovaj period oseća težnja radnih kolektiva za smanjenjem procenta kojim društvena zajednica učestvuje u ostvarenoj dobiti. Još je jače izražena želja da se pronađu oblici neposrednije saradnje narodnih odbora sa organima radničkog samoupravljanja u pogledu regulisanja materijalnih odnosa, u smislu da se ti odnosi trajnije fiksiraju, da se dogovoreni uslovi ne menjaju svaki dan i sl., kako bi se izbegla nesigurnost koja se inače stvara u kolektivu i kako bi se znalo planirati finansijsko poslovanje preduzeća za duži period. Ovaj zahtev je naročito došao do izražaja 1957. godine kada su mnogi radniČKi saveti predlagali ,,da se u okviru komune stvori nekakav fond u koji bi sva preduzeća uložila izvesna novčana sredstva i iz kojeg bi komuna raspoređivala sredstva. Time bi se, s jedne strane, stvorili dobri odnosi izmedu radnih kolektiva, i komuna i društvenih organizacija, s druge strane, a i odnosi između samih organizacija... Nov način obračuna između zajednica i preduzeća jače će stimulirati porast produktivnosti rada".i) Dok su narodni odbori često zahvatali u fondove preduzeća ne vodeći računa o tome da li i preduzeće ima neke indirekne koristi i interesa od te „žrtve", sada se već odnosi izmedu radnih kolektiva i komune postavljaju na ') Svi citati u tekstu, za koje nije naznačen njihov izvor, su delovi originalnog sadržaja „Borbe" koji je analiziran.

„BORBA"

O

RADNICKOM

SAMOUPRAVLJANJU -

127

mnogo zdravijoj osnovi. Komune se za svoje prihode obraćaju pre svega radnim kolektivima, ali nije reč o „zahvatanju u fondove", nego o saradnji sa koleKtivima na terenu koji je od zajedničkog interesa i za razvoj privredne organizacije i za razvoj komune. Ovakav karakter odnosa omogućuje organima radničkog samoupravIjanja da bliže upoznaju komunalne potrebe, da kontrolišu upotrebu sredstava — jer su budžeti i fondovi komuna u stvari produženje ličnih budžeta neposrednih proizvođača i formiraju se iz ličnih dohodaka proizvođača — da proširuju svoje interese i svoje pravo upravljanja na jedan viši i širi nivo od nivoa svoga preduzeća. Naravno, ovaj se proces saradnje između komuna i kolektiva tek izgrađuje i u njihovim odnosima dolazi do čestih neusklađenosti i loših postupaka. Zato se i nailazi na stavove ,,da bi se delatnost radničkih saveta trebala odvijati bez mnogo mešanja sa strane", da bi trebalo dati „više samostalnosti radnim kolektivima" Kao da se samostalnost kolektiva ogleda u njegovoj izolovanosti od uže i šire društvene zajednice. Samostalnost privrednih organizacija ne treba da znači nikakvu njihovu izolovanost i samovolju, nego se ona sastoji u fiksiranju njihovih prava u proizvodnji, razmeni i raspodeli, odnosno prava da pod jednakim uslovima za sve privređuje sa jednakim obavezama prema zajednici i da se dohodak preduzeća povećava u društveno određenoj srazmeri, zavisno od produktivnosti rada. Od Kongresa radničkih saveta problemi odnosa izmedu radnih kolektiva i društvene zajednice rešavaju se sa mnogo manje teškoća i nerazumevanja, premda se još uvek nailazi na negativne ocene. (Najviše kritike upućeno je na odnose između samih preduzeća: nelojalnu konkurenciju, poslovni moral i poslovno udruživanje).i) U ovom periodu oseća se sve veća sloboda i samostalnost preduzeća ne samo u regulisanju materijalnih odnosa u kolektivu i u odnosu na zajednicu nego i samostalnost u regulisanju unutrašnjih odnosa, naročito radnih odnosa. Potreba za samostalnim regulisanjem unutrašnjih odnosa u kolektivima javila se mnogo ranije (već 1953. godine) ali su zakonski propisi gotovo uvek kasnili za brzim razvojem društvenih odnosa u preduzećima. Tek u toku 1957. godine donet je Zakon o radnim odnosima, a sve do tada radni odnosi su se regulisali po propisima koji su doneseni u vreme administrativnog upravljanja privredom i koji su ostali pravno neizmenjeni. Nema sumnje da će radni kolektivi ubuduće sve više samostalno regulisati unutrašnje odnose postepeno izgrađujući svoje samoupravne norme, svoja „ustavna normativna akta kolektiva". ') Iz malog broja stavova o poslovnom u d m ž i v a n j u i niske frekventnosti kategorija „odnosi među preduzećima" ne može se sa sigumošću utvrditi da li „Borba" slučajno nije donosila više informacija, da li članci koji su tretirali to pitanje nisu upali u uzorak, ili, pak, što je najverovatnije radnički saveti nisu pokazali dovoljno interesovanja i razumevanja za saradnju sa ostalim preduzećima sa kojima postoji mogućnost kooperacije. Tek posle K o n g r e s a radničkih saveta Jugoslavije nailazi se na po koji stav o potrebi udruživanja.

128

"

ĐURO

SUSNJIC

Fi_T.?_ciomsaTije rodnicTcog __mo_pr___j_7ij_

Pitanja izbora i formiranja organa radničkog samoupravljanja, njihovi međusobni odnosi i odnosi prema organima rukovođenja, kao i metode i forme rada radničkih saveta i upravnih odbora bili su u centru pažnje ne samo radnih kolektiva nego i u analiziranom sadržaju.*) Period neposredno posle uvođenja radničkih saveta predstavlja fazu sticanja prvih iskustava i znanja o upravljanju preduzećima. U to vreme većina radnika nije imala nekih proverenih iskustava o tome kako treba upravljati svojim radom. Pre svega, trebalo je upoznati prava i kompetencije pojedinih organa upravljanja i rukovođenja kako bi se u praksi što više izbeglo mešanje njihovih nadležnosti. Zatim, što je u tom intervalu veoma važno, morale su se izgrađivati metode i forme rada, koje će odgovarati osnovnom duhu samoupravljanja. Uspostavljanju pravilnih odnosa između organa samoupravljanja i direktora težilo se od samog početka. U praksi se pokazalo da funkcionisanje privredne organizacije umnogome zavisi upravo od preciznog razgraničavanja nadležnosti i odnosa između organa upravljanja i rukovodenja. Naravno, tu je bilo i dosta neusklađenosti u razumevanju nadležnosti, premda su one u normativnim aktima bile reljefno odredene. U traženju formi organizacije rada i metoda upravljanja prvi perivd karakteriše početničko nesnalaženje, koje se ispoljavalo u slabom pripremanju sednica, njihovom vođenju, formulisanju zaključaka i slično. „Jedan od razloga slabog rada radničkog saveta bio je u tome što su neki drugovi sitničarili, što nije bilo sistema u radu i što se problemima nije prilazilo planski nego kako se ko setio... Radnički saveti su održavali svoje sednice sa tako opšimim i glomaznim dnevnim redom, da se pitanja nikako nisu mogla pretresati solidno na jednom sastanku... Nismo se još upoznali, izjavljuje predsednik upravnog odbora, sa svim stvarima koje moramo znati da bi dobro upravljali..." Iskustvo pokazuje da radnički saveti i upravni odbori nemaju dovoljno smelosti i odlučnosti da sprovedu svoje odluke u život. Zanimljivo je da su stavovi komunikatora o tom početnom periodu pretežno pozitivni i programski, a manje kritički i negativni. To je verovatno, otuda što se sa simpatijama gledalo na pravljenje prvih koraka u samoupravljanju i što bi negativne ocene na samom početku delovale nestimulativno. I greške su bile nužne, čak potrebne, jer se učilo na vlastitom iskustvu i slabostima. U toku dve godine upravljanja iskrsli su novi problemi kao i negativne pojave koje su delimično proizilazile iz uske materijalne osnove samoupravljanja, neusklađenosti privrednog sistema sa potrebama samoupravljanja, jakih administrativnih stega itd. Ako se i) U 1951. godini 43,7% a u 1953. godini 65,5% analiziranog sadržaja se tim objektivnim ograničenjima i ispoljene slabosti sistema u pravnim odnosio na tretiranje o v i h problema.dodaju Isto tako je funkcionisanje rad-

ničkog samoupravljanja sa najjačim intenzitetom tretirano i u 1955. i 1957. godini, a sa nešto m a n j i m u 1959. godini (Vidi tabelu V ) .

.BORBA*

O

RADNICKOM

SAMOUPRAVLJANJU

-

129

propisima i slabosti u radu samih samoupravnih organa, dobija se koliko-toliko jasna predstava o tom vremenu organizacionog sprovođenja sistema radničkog samoupravljanja. Da je to tako, dovoljno je ukazati na duge diskusije oko izbomog sistema, raspuštanja, opoziva, trajanja mandata članova saveta i upravnog odbora. Dalje, kada se raspravljalo o međusobnim odnosima organa samoupravljanja u to vreme, stalno se naglašavalo pitanje razgraničenja nadležnosti pojedinih organa u praksi. č a k ni broj organa upravljanja u preduzećima nije bio stalan. U nekim preduzećima postojali su samo radnički saveti i upravni odbori, a u nekim čak četiri organa (skupština proizvođača, radničko veće, izvršni odbor, nadzorni odbor). Naravno, da je i samo postojanje tolikog broja organa u preduzećima dovodilo do brkanja njihovih funkcija, prava i delokmga rada. Ovakvo stanje dovodilo je do pojava ekstremnih predloga da treba ukinuti radničke savete. „Čemu radnički saveti ako se već sada saziva celi kolektiv da učestvuje u raspravljanju pitanja koja zakon stavlja u nadležnost radničkim savetima?" („Borba", 1953). Cak se diskutovalo o adekvatnosti imena „radnički savet". ,,U svakom slučaju radnički saveti ne mogu se više zvati savetima, jer to oni nisu — postali su upravljači preduzeća i takvo im ime ne pripada" („Borba", 1953. god.). Još akutniji je bio problem odnosa organa upravljanja prema direktoru kao organu rukovođenja. Ako se u samom početku nisu tako izričito postavljala pitanja o tome ko treba da postavlja direktora, kome je on odgovoran za svoj rad, kakva su mu prava i dužnosti, da li on treba da bude član upravnog odbora i sl., to su ta pitanja postala dominantna sada, kada su se saveti i upravni odbori u praksi svakodnevnog poslovanja i odlučlvanja sukobljavali sa direktorom i kada je direktor predstavljao ponekad kočnicu za puniji razmah samoupravljanja. Naročito se u 1953. god. pisalo o sukobu između direktora i upravnih odbora, jer je upravni odbor, za razliku od radničkog saveta, operativniji organ. Neko vreme je prevlast direktora bila očigledna. „Direktor nije želeo ničiju pomoć, odbijao je da prihvati odluke upravnog odbora, radnički savet nije ni za šta pitao". Kako je direktor bio u stvari državni organ, to se na njega kao predstavnika države usredsredila sva kritika — opravdana a često i neopravdana. U njemu se pretežno videla glavna kočnica razvitka socijalističkih odnosa u privredi i ostatak administrativnog, birokratskog upravljanja privredom. Pod uticajem javnog mnjenja mnogi direktori su postajali „mekši^, obazriviji, oprezniji. To je, opet, dovelo do druge krajnosti — do prevlasti upravnih odbora. Naročito je 1953. godina karakteristična po tome, jer su se upravni odbori od izvršnih organa pretvarali u operativne, u „vrhovnu vlast". Opasnost od birokratizma javila se u novom vidu — u birokratizaciji samih organa upravljanja. A to je, opet, sa svoje strane, vodilo ka tendenciji sužavanja, umesto sve šireg uvlačenja radnika u upravljanje, jer se „upravni odbori odvajaju od kolektiva". U radu organa upravljanja i rukovođenja u periodu od 1953. do 1955. sve više se ukazivalo na potrebu preciznijeg određivanja, kako 9 Radničko samoupravljanje njihovih prava i kompetencija, tako i međusobnih odnosa u praksi

130

-

ĐURO

SUSNJIC

upravljanja, jer se događalo da obično jedan od organa upravljanja ili samo organi rukovođenja snose glavni teret poslovanja i odgovornost za svaki neuspeh kolektiva. Naročito su radnički saveti u velikim i srednjim preduzećima bili opterećeni nizom zadataka: od onih koji su bili osnovni i odlučujući za poslovanje i upravljanje uopšte, pa često do sitnih i beznačajnih pitanja vezanih za propuste na pojedinim radnim mestima i slično. Preopterećenost radničkih saveta onemogućavala im je da razmatraju osnovne probleme i da omoguće da se o njima diskutuje i ekspeditivno rešavaju sa gledišta opšte politike kolektiva. Radnički saveti i upravni odbori su gubili dragoceno vreme i trošili snage na raspredanje mnogih za kolektiv sporednih pitanja sve dotle dok se nisu formirale komisije radničkih saveta (Na primer, za finansije i plan, za organizaciju i unapređenje, proizvodnje, tarifna komisija, komisija za personalna pitanja, za higijensko-tehničku zaštitu, socijalno-zdravstvena komisija, komisija za molbe i žalbe i dr.). Radnički saveti su putem rada komisija dobili detaljniji, temeljitiji i svestraniji uvid u probleme preduzeća. Rad po komisijama omogućio je bolje odvijanje sednice, pripremu materijala, dokumentovanu diskusiju i bolje upoznavanje radnika sa stanjem u preduzeću. Osnivanje pogonskih radničkih saveta ocenjivano je ne samo kao način uvodenja većeg broja radnika da učestvuju u upravljanju, premda je to bio prvenstveni cilj, već je njihovo postojanje u mnogome rasteretilo centralne radničke savete i omogućilo im da se bave opštom politikom preduzeća. Jedna od karakteristika ovog perioda posmatrana je i kao nastojanje da se pronadu takve organizacione forme i metode rada organa upravljanja i rukovodenja koje bi u najvećoj meri obezbeđivale radnom kolektivu neprekidan i svestran uvid u problematiku preduzeća i u rad organa upravljanja. Oni su sami začeli i izgradili neke metode i oblike rada koji će postati dugogodišnja praksa u demokratskom prilaženju i rešavanju problema iz života i rada kolektiva.i) Međutim, isticalo se da je brz razvoj našeg privrednog sistema sa njegovim čestim izmenama otežavao formiranje odredenih stalnijih metoda upravljanja i rukovođenja. Te izmene zahtevale su često od organa upravljanja i raznih službi u kolektivu da znatan deo svoga poslovanja i rada prilagođavaju potrebama i zahtevima državnih organa, narodne banke itd. (davanje mnogobrojnih podataka, izveštaja i sl. u znatnoj meri je angažovalo organe i službe u preduzećima). U ovo vreme nisu mogle da se izgrade neke čvršće i ustaljene metode i oblici rada pošto je još uvek postojala nedovoljna razgraničenost odnosa izmedu pojedinih organa i upravljanja i rukovođenja u kolektivu. Problemi funkcionisanja samoupravljanja na dnevnom su redu i u periodu od 1957—1959. godine, ali ti problemi su u 1959. godini i) Tako čitamo: „Ođržana je skupština čitavog kolektiva, na kojoj su radnici upoznati sa radom R S - a i UO-a... Značajna novina: održavanje zborova birača-proizvođača po proizvodnim jedinicama... Clanovi R S podneli su kolektivu izveštaj o svome r a d u i stanju u fabrici... Radnici se obraćaju organima upravljanja sa svojim predlozima i mišljenjima itd.

.BORBA*

O RADNICKOM

SAMOUPRAVLJANJU -

^g^

mnogo manje tretirani. Ako su organi samoupravljanja u početku svoga postojanja sticali prva iskustva, znanja i navike u upravljanju, ako su se kroz period 1953—1957. godine učili na vlastitim slabostima i propustima, onda se vreme od Kongresa radničkih saveta posmatralo kao ona etapa u razvijanju radničMh saveta kada su radnici stvarno postali iskusni i stručni upravljači. Dok su se kroz protekli period postavljala pitanja o utvrđivanju prava i kompetencija pojedinih organa upravljanja, u ovom periodu javljaju se zahtevi za proširenje tih prava, kako u ekonomskim, tako i u vanekonomskim domenima. Rečeno j e d a s e u prvom periodu insistiralo na razgranicavanju odnosa među organima upravljanja, s jedne strane i između organa upravljanja i rukovođenja, s druge strane. Međutim, kasnije se veća pažnja poklanjala potrebama unutar samih organa. U ocenjivanju stila i oblika rada organa samoupravljanja pretežno preovladuju pozitivni stavovi. Oblici upravljanja postaju raznovrsniji a radni kolektivi i neposredni proizvođači dolaze do sve većeg izražaja putem referenduma, zborova radnika, konferencija, pozivanjem radnika koji nisu članovi RS na sednice, razmatranjem individualnih predloga itd. Značajnu ulogu u podsticanju zainteresovanosti radnog kolektiva za rad i probleme preduzeća predstavlja uvođenje sistema stalnog izveštavanja kolektiva o poslovanju preduzeća i o postignutim rezultatima u kolektivu. U tu svrhu se uvode sve raznovrsniji instrumenti informisanja. Sasvim je prirodno da ovakav metod rada zahteva i bolje pripremanje sednica, potpuniju i pristupačniju obradu materijala, preciznije formulisanje stavova i zaključaka kao i efikasniju kontrolu sprovođenja odluka. Takva praksa pokazuje ubrzo sve prednosti i otvara nove mogućnosti u pogledu formiranja novih oblika i metoda rada. Tako se predlaže ,,da se pronadu oblici saradnje između organa upravljanja u našim preduzećima". „Naši radnički saveti trebalo bi više da sarađuju u vođenju tarifne politike, stvaranju sistema i normi itd." „"Više je nego potrebno da organi upravljanja uzajamno izmenjuju iskustva. Radnički saveti treba da sakupljaju iskustva o svom radu u upravIjanju preduzećima, da čuvaju dokumentaciju i analize". č a k se predlaže i stvaranje jednog foruma — institucije, koja bi raznovrsna iskustva RS na ovaj ili onaj način sistematizovala i dala im takav publicitet da bi se s njima upoznala sva naša preduzeća. Proizuodnja, produktiuTiost U početku svoga delovanja radnički i iw!ori roda saveti nisu mogli da uoče osnovne i bitne probleme proizvodnje, kao i da iznađu najbolje puteve i načine u rešavanju proizvodnih zadataka. „U prvoj fazi radnički saveti su tek bili demokratski, politički instrument preko koga je bilo moguće menjati materijalne odnose". (Kardelj) Analizirani tekstovi su, takođe, u tom periodu svoju pažnju usmerili na pojedina konkretna pitanja proizvodnje koja su se stihijno pojavljivala. Ali već početkom 1952. godine kada se prešlo na sistem društvenih planova najčešće se razmatra donošenje, usva9«

132

-

- U R O

SUSNJIC

janje i izvršavanje proizvodnih planova. Društveni plan predstavIjao je široki okvir u kome je bilo dovoljno prostora za samostalnije poslovanje privrednih organizacija. On je ostavljao mesta za razvijanje samoinicijative kolektiva i neposrednih proizvođača. Tako se postepeno planiranje proizvodnje spušta sa vrhova, izlazi iz dalekih kancelarija i direktno se povezuje sa mogućnostima kolektiva i približava proizvođačima. „Planiranje proizvodnje približava se proizvođačima, silazi do Ijudi za mašinama, gde se to pismo brojki i procenata pretvara u čelik, ugalj, električnu energiju. Ruši se mit o tome da je radnička klasa osuđena da pati, da su radnici sposobni da slede zapovesti i uputstva a ne da upravljaju, da slušaju bez prigovora, da rade, a ne da planiraju. Planiranje prestaje biti privilegija izuzetnih... Ove godine planiramo na nov, viši način. U tom velikom poslu koji čini osnovnu pripremu proizvodnje, radni kolektivi danas neposredno učestvuju". Davanje prava kolektivima da sami planiraju proizvodnju u granicama određenim društvenim planom, uvek se tumači kao oblik revolucionarne izmene društvenih odnosa u proizvodnji, jer se time dala mogućnost mnogo racionalnijem privređivanju i nagrađivanju. Tako se jedna privredna mera pokazuje i kao društvena mera, jer utiče na društvene odnose medu radnim Ijudima. U tom smislu se već u početku isticalo da ni organ iznad privrede pa ni socijalistička država, ne bi nikada mogli tako racionalno, tako savesno da se brinu o proizvodnji u svim pojedinostima kao što može radni kolektiv, odnosno radnici kojima zarada i egzistencija zavise od razvitka i napretka preduzeća u kome rade. Rezultati analize upućuju na zaključak da radnički saveti, sve do 1956—1957. godine, nisu uspeli da radikalnije rešavaju neke važnije probleme proizvodnje koji su značajni za razvoj privrede. Troškovi, organizacija i unapređenje proizvodnje, analiza, kvalitet i asortiman proizvoda, racionalizacija, stručni kadrovi itd. ostali su izvan šireg i sistematskog interesovanja organa samoupravljanja. Oni su više brige posvetili komercijalnoj obradi tržišta (cenama, prodaji proizvoda, organizaciji trgovačke mreže itd.), nabavci sirovina, sitnim uštedama u materijalu i slično. „Mnogi objektivni razlozi utiču na nezainteresovanost radničkih saveta da ozbiljnije prilaze tim problemima". lako komunikator ne navodi te ..objektivne razloge", iz analiziranog sadržaja se može naslutiti koji su to razlozi. Radnički saveti su imali dovoljno iskustava u vođenju racionalnog poslovanja privredne organizacije i konstatuje se da su sa relativnom stručnošću poznavali problematiku proizvodnje u najširem smislu, te se ovaj momenat ne bi mogao da uzme kao objašnjenje za relativno slab porast produktivnosti u celom tom periodu. Sva krivica za nisku produktivnost rada nije se pripisivala slabostima ekonomike, sistema nagrađivanja i stimuliranja privrednih organizacija, iako privredni instrumenti stvarno nisu stvarali dovoljno interesovanje proizvođača za povećanje produktivnosti rada. č a k se ni slab stepen mehanizovanosti i uopšte tehničke opremljenosti preduzeca ne uzima kao odlučan momenat koji objašnjava nisku proizvodnost rada i neinteresovanje organa upravljanja za tu

„BORBA"

O

RADNICKOM

SAMOUPRAVLJANJU -

Igg

problematiku.i) Pretpostavlja se da je tržište ovde odigralo presudnu ulogu. Čim se razmena proizvoda počela da odvija na osnovu ponude i potražnje i čim su se ukinule utvrđene cene, organi upravIjanja i rukovođenja su se orijentisali ka slobodnom tržištu gde su mogli prilično lako da ostvare velike dobiti. Ovo okretanje prema tržištu ne bi bilo moguće da je ono bilo zasićeno proizvodima. A, kako se uspeh preduzeća obično merio finansijskim poKazateljem, to su ona uspešno poslovala iako nisu vodila mnogo računa o troškovima i unapređenju proizvodnje, kvalitetu i asortimanu, racionalizaciji, okvalifikovanju kadrova i ostvarenoj produktivnosti rada. Sto se izgubilo u visokim troškovima proizvodnje, slaboj organizaciji rada itd., bilo je nadoknađeno putem tržišta dobrom prođom robe i nabijanjem cena.*) Međutim, u fazi postepene stabilizacije tržišta mnoga preduzeća nisu više u mogućnosti da rentabilno posluju. Počevši od 1956. godine, kada počinje da slabi visoka konjunktura na tržištu, organi upravljanja ponovo su primorani da se okreću, ali ne više prema tržištu kao isključivom izvoru dobiti, nego prema vlastitom kolektiku od koga se jedino može očekivati povećanje proizvodnje i od čijeg zalaganja zavisi uspeh preduzeća. Sada su jasno izbili na videlo oni problemi koji su tokom prošlih godina zapostavljani i o kojima se nije vodila sistematska briga. Veća pažnja se posvećuje organizaciji rada (na naučnoj osnovi), kadrovima,:) unapređenju i analizi proizvodnje, smanjenju njenih troškova, većem korišćenju unutrašnjih rezervi i kapaciteta, racionalizaciji i usavršavanju platnog sistema. Sada postaje razumljivo zašto se organi samoupravljanja nisu više brinuli o uslovima rada radnika, njihovoj zdravstvenoj i higijensko-tehničkoj zaštiti i slično. Oni su mnogo kasnije uvideli svoje propuste i počeli ih ispravljati, premda je „Borba" mnogo ranije ukazivala upravo na te propuste. Međutim, tek od Kongresa radničkih saveta organi samoupravljanja su radiKalnije i odgovornije počeli da rešavaju ovo pitanje. UprarZjomje gredstrima ?ia Neposredno posle uvođenja samos(obod?wm rospolaganju upravljanja naš privredni sistem je ostao neizmenjen, što znači da se i stari sistem raspodele održavao i u uslovima novih proizvodnih odnosa. Radnički saveti, u prvoj fazi svoga delovanja, nisu uticali niti su još uvek mogli da menjaju materijalne odnose u kolektivima, odnose u raspodeli sredstava, nego su predstavljali više jedan politički i de-

Organi radničkog samoupravljanja se najčešće ocenjuju sa stanovišta neprekidnog podizanja produktivnosti rada, jer se smatra da je to jedan od razloga njihovog postojanja. *) N i s u retke ocene koje osuđuju „nerealno ostvarenje velikog dela tržne dobiti". Zato u periodu 1955—1957. godine ima daleko više negativnih i programskih stavova nego pozitivnih. ') Potražnja za kadrovima je bila takva da se može govoriti i o k o r i šćenju „konjunkture kadra". Tada je često zahteva ,,za organizaciju, kontrolu i unapređenje proizvodnje nedostaje kadrova. R a d n i č k i saveti se ne bave dovoljno tim ključnim problemom".

134

-

BURO

SUSNJIC

mokratski faktor preko koga će se, u daljoj decentralizaciji upravIjanja privredom, moći uticati na raspodelu. Interesantno je da se u tom početnom periodu (1951. godina) malo raspravlja o problemima nagrađivanja i o ulozi samoupravnih organa u tome. Međutim, već u sledećem periodu (1953. godina) naveliko se raspravlja o izradi tarifnih pravilnikai) i o ulozi samoupravnih organa prilikom njihovog donošenja. Radnički saveti počinju u izvesnoj meri stvarno uticati na materijalne odnose u kolektivima. Taj uticaj postaje sve veći, tako da su već 1954. godine osnovna sredstva predata na puno samoupravljanje radnim kolektivima. Isto tako se prešlo sa administrativnog finansiranja i kreditiranja privrede na sitsem konkursa za investicije i obrtna sredstva. Time je počeo snažniji proces prelaženja sve važnijih funkcija države na radne kolektive, čime se, tada, i njihova uloga u upravljanju i raspolaganju pribavljenim sredstvima znatno proširuje. Ova tendencija je došla delimično do izražaja i u novoj Uredbi o platama radnika i službenika 1955. godine. U njoj se nalaze i neki novi momenti koji upućuju na veću samostalnost kolektiva u utvrđivanju pravilnijih odnosa među tarifnim stavovima (mogućnost dodatnih stavova, premije kao dopuna radu po normi, rezervni fond plata i sl.). Nastojanje zajednice i organa upravljanja da se pronađe sistem nagrađivanja koji bi u najvećoj mogućoj meri stimulirao radne kolektive i za neko vreme stabilizovao odnose izmedu preduzeća i šire zajednice, nije davalo uvek zadovoljavajuća rešenja. To pokazuje broj kritičkih stavova kroz ceo period funkcionisanja samoupravljanja. Takođe, i veliki broj programskih stavova upućuje na zaključak da se, zapravo, tražilo da se koriguje i razrađuje vlastiti sistem nagrađivanja koji bi odgovarao našim uslovima razvitka. Ovi napori, u svakom slučaju, imaju svoju pozitivnu stranu, ali se ukazivalo na činjenicu da izmene u načinu raspodele delimično unose u privrednu organizaciju uznemirenost, nesigurnost, nestabilnost u poslovanju, potrebu novog prilagodavanja tim izmenama i slično. Nezadovoljstvo organa samoupravljanja i samih radnika sa načinima nagrađivanja bilo je očito. Svi su za socijalistički princip nagrađivanja prema radu, samo je reč o iznalaženju oblika koji će omogućiti da se taj princip može u praksi sprovesti. A praksa je pokazala da je u oblasti raspodele taj princip slabo dolazio do izražaja. Navešćemo samo nekoliko stavova u 1957. godini koji ilustruju ovu tvrdnju: „Tako smo došli do toga da nam taj sistem nagrađivanja predstavlja kočnicu, jer nam platni fond ne dozvoljava stimulaciju radnika... Štetnost čestih revizija normi očituje se u nesigurnosti proizvođača i u opadanju zainteresovanosti... Neravnomemost u nagradivanju deluje negativno na radnike". Težnje ka većoj samostalnosti u raspolaganju ostvarenim sredstvima su naročito ispoljene tokom 1957. godine. Sve do tada je federacija imala odlučnu reč ukonkretne raspodeli sredstvima namenjenim ') Tarifni pravilnici izražavaju materijalne i društvene odnose

u preduzećima onako kako se ovi ispoljavaju u celini proizvodnog procesa na pojedinim r a d n i m mestima.

»BORBA^

O

RADNICKOM

SAMOUPRAVLJANJU

-

Igg

ličnoj potrošnji proizvodača i na fondove preduzeća. Naravno da se time u stvari organ izvan privrede mešao kako u sistem nagrađivanja u kolektivima, tako isto i u određivanju obima i načina korišćenja fondova. Naš sistem raspodele zadržao je dugo vremena neke bitne karakteristike centralizma. On nije pogodovao ni doslednom ostvarenju principa prema radu, ni bržem podizanju produktivnosti rada, ni samostalnosti preduzeća. Razumljivo je da su intencije radničkog samoupravljanja, kao novog sistema proizvodnih odnosa, protivrečile ovakvom sistemu raspodele i da su bile nužne korenite izmene. (Prema smeru svojih stavova u 1959. godini vidi se da komunikator ukazuje i na izvesna bolja rešenja u sistemu nagrađivanja, kako bi zavisnost zarada od učinka dovela sve u položaj da traže mogućnosti za povećanu produktivnost). Početkom 1958. godine doneti su zakoni i propisi o raspodeli ukupnog prihoda kojima su na radničke savete preneta prava da samostalno raspolažu raspodelom čistih prihoda na fondove i lične dohotke. Ovo je bio period u kome su preduzeća dobila više samostalnosti u raspodeli ali i više odgovomosti u pogledu svrsishodnosti korišćenja fondova preduzeća. Davanje ovih prava ocenjeno je kao zakasneli postupak pošto se pribojavalo da kolektivi ne bi glavni deo ostvarenog dohotka prebacivali na lična primanja, na „deobu viškova" i slično. Ova bojazan je bila, kako je praksa pokazala, uglavnom neopravdana, pošto su radnički saveti uvek imali u vidu i zajedničke interese. Radni kolektivi su bili često spremni da i u uslovima relativno niskog standarda jedan deo iz svojih platnih fondova ulažu u proširenje i modernizaciju proizvodnje, kako bi osposobili i preduzeća za rentabilno poslovanje u budućnosti. Briga o budućnosti kolektiva i svih njegovih članova pokazala se za organe samoupravljanja kao prvorazredna (naročito u pogledu stalnosti zaposlenja, prosperiteta uopšte itd.). Odfios proizuođača premo rod?ioj zojedmci

Pod ovu kategoriju svrstavani su tekstovi koji su tretirali odnos prema, društvenoj imovini u uslovima podruštvljenih sredstava za proizvodnju u smislu postepenog nestajanja onih gledanja na dmštveno kao državno, strano, ničije. Iz odnosa prema društvenoj imovini koji se može ispoljavati u, recimo, štednji ili rasipanju, kontroli itd. ocenjivao se stepen integriranosti članova kolektiva sa kolektivom u kome rade, kao i stepen identifikacije sa preduzećem kao radnom zajednicom. Ovaj se odnos ne može formirati samo političkim putem, apelovanjem na svest i slično, kao što je to činjeno ranijih godina, nego se njegovo izgrađivanje posmatralo u okviru celokupne politike preduzeća, a naročito kroz politiku nagrađivanja, kroz organizaciju rada, usavršavanje proizvodnje i slično. Radnici su postepeno prihvatili društvena sredstva kao svoja, jer oni sa njima upravljaju i sa njima proizvode, te od njihovog održavanja, pažljivog mkovanja, čuvanja itd. zavisio je ne samo uspeh kolektiva nego i svakog pojedinca. „Svaki radniK oseća fabriku svojom, razmišlja o njenim problemima, uočava ne-

136

-

ĐURO

SUSNJIC

dostatke, želi i nastoji da se čuje njegovo mišljenje, jer mu nije svejedno kako će fabrika raditi. Stalo mu je do njenog uspeha". Interesantno je da komunikator nije posvetio ovim pitanjima dovoljno prostora, što se vidi iz intenziteta tretiranja. Pretežno negativne ocene su date za godišta 1955. i 1957., dok se u 1959. godini nailazi na više pozitivnih ocena. U periodu od 1955. do 1957. godine dosta kritike je bilo upućeno na zanemarivanje kontrole u sprečavanju privrednog kriminala, na radnu disciplinu, zalaganje i uopšte učestvovanje pojedinaca u životu kolektiva. Ova se pitanja u 1959. godini rešavaju mnogo lakše i bolje, jer se njihovo rešavanje najčešće izvodi zajedno sa rešavanjem drugih problema (radna disciplina se razmatra kroz organizaciju rada, štednja i rasipanje kroz produktivnost rada, uspeh kolektiva i sl.). Organi upravljanja treba da se orijentišu na svestranije i trajnije vezivanje radnika za preduzeće. To stvara poverenje radnika u budućnost preduzeća i unosi nov duh u njihove odnose. Odnosi _ radnoj zajednici Ovaj problem se razmatrao kroz i ttloga organa samo_pra_- zasnivanje i razvijanje tzv. međuljudIjanja skih odnosa u kolektivima u različitim vidovima. Ovde, dakle, nije reč o spoljnem, formalnom, normativnom sistemu odnosa, nego o onom sistemu neformalnih, interpersonalnih odnosa koji se uspostavljaju između radnika međusobno, između radnika i službenika, radnika i članova organa upravljanja i rukovodenja. Problem se, prema komunikatoru, sastojao u nastojanju da se organizacija proizvodnje prilagodi proizvođaču, da se njegova ličnost što potpunije uklapa i u ovu formalnu, normativnu stranu organizacije proizvodnje i upravljanja proizvodnjom. I uspeh je onda dvostruk: na jednoj strani povećava se proizvodnja, a na drugoj strani je zadovoljan i zainteresovan proizvođač. Ovde valja napomenuti da sistematska briga o Ijudskim odnosima u proizvodnji u našim preduzećima nije vođena (ili komunikator nije o tome izveštavao, što je manje verovatno), a ako su organi upravljanja u pojedinim kolektivima o tome i razmišljali, nastojali su da te odnose reše i poboljšaju uglavnom kroz materijalne odnose, stimulacijom. Da je to tako, pokazuju rezultati analize. U 1951. i 1955. godini uopšte se ne susreću diskusije o tome, dok se uostalim analiziranim godištima problem neznatno razmatrao (vidi tabelu 2). Međutim, u odnosu na ispoljavanu praksu u analiziranom sadržaju problem se eksplicirao pretežno kritički. Navešćemo samo neke najčešće primene. „Iskrslo je neslaganje u preduzeću između radnika i ruKOvodilaca, između predsednika upravnog odbora i direktora, između radnika i službenika... Otpušteni su i dobri radnici koji su u nekoliko navrta oštro kritikovali nekog od rukovodilaca... Radnici se u ovakvim preduzećima plaše da otvoreno kritikuju pojedine nepravilnosti, da ne bi bili otpušteni sa posla. Ovo nije jedina forma gušenja socijalističke demokratije... Potrebno je najoštrije reagovati i sprečiti svako gušenje kritike

„BORBA"

O

RADNlCKOM

SAMOUPRAVLJANJU -

Ig^

radniKa" („Borba" 1953. godine). „Direktor nije dozvoljavao ni starijim radnicima da kažu ma koju reč. Ljudi nisu smeli glasno da misle i slobodno govore ono što misle. Direktor je mislio da je rukovođenje proizvodnjom jedno, a upravljanje drugo... Organi samoupravljanja su bez dublje analize, obično ćutke, prihvatali sve predloge direktora... Te su sile htele da što više zadrže stvari u svojim rukama, da komanduju, da kroz samoupravljanje prokrijumčare staru praksu, stare ideje, stari način rada" („Borba" 1957). Reč je u prvom redu o problemima kontradikcije između stare svesti i novog sistema proizvodnih odnosa. Samoupravljanje kao novi sistem proizvodnih odnosa ne može odmah ukinuti ovu kontradikciju, premda neodložno zahteva novi odnos prema proizvođaču kao ličnosti nove etičke norme između Ijudi koji zajednički proizvode i koji imaju zajedničke ciljeve. Jer, mnoga nerešena pitanja u unutrašnjim odnosima imaju štetnih posledica na rad kolektiva. Uloga gindikalmh i drugik Uloga i zadaci sindikalnih i drugih orgamzocija it razi^jaTij^ organizacija uslovljeni su čitavim splerodmčkog samoaprauljanja tom društveno-ekonomskih i političkih promena koje su se odigrale od uvodenja sistema radničkog samoupravljanja. U ovoj analizi posmatrali su se zadaci, uloga i mesto ovih organizacija kao i ocene njihovog rada u pojedinim vremenskim intervalima. U uslovima nedostatka upravljačkog iskustva, nepoznavanja finansijskog i komercijalnog poslovanja, neizgrađenih metoda rada radničkih saveta i upravnih odbora, bitno je bila naglašena uloga sindiKalnih i partijskih organizacija u radnim kolektivima. Učestalost tretiranja ove kategorije bila je uvek visoka a u načinu tretiranja dominirali su negativni i programski stavovi (vidi tabele 1 i 2). Najviše primedbi u početnom periodu upućeno je na rad onih sindikalnih organizacija koje su posle izbora radničkih saveta i upravnih odbora prosto prestale da rade, smatrajući da su njihovi zadaci u stvari prešli na organe upravljanja. One su u novim uslovima svoju delatnost ograničile pretežno na prosvetno-kulturan rad, napuštajući odjednom sve ostale zadatke. S druge strane, ,,U manjem broju sindikalnih organizacija ostalo je, opet, sve po starom, kao da se ništa novo nije dogodilo". Pored ovih primedbi naročito su se naglašavali i zadaci sindikalnih organizacija na ekonomskom obrazovanju radnika, u prvom redu članova radničkih saveta i uprvnih odbora, a zatim i svih drugih članova kolektiva, kao i zadaci koji su proizlazili iz potreba uspostavljanja što bolje saradnje radničkih saveta i upravnih odbora međusobno i njihovom saradnjom sa kolektivom kao celinom. Pozitivno delovanje partijskih organizacija posmatralo se, u početku, kroz „poboljšanje metoda rukovođenja, što je slučaj u onim preduzećima gde su partijske organizacije težište svoga rada prenele da osposobe radničke savete i upravne odbore za upravljanje proizvodnje... Partijske organizacije i partijska rukovodstva ne smeju ići putem birokratskog načina rukovođenja partijskim i državnim

Igg

-

ĐURO

SUSNJIC

poslovima, već čitav svoj rad treba da usmere na mobilizaciju masa, na uvlačenje masa u poslove rukovođenja privrednim poslovima". Ipak, slučajevi „biroKratskog načina rukovođenja" nisu bili retki. ... Biranje sekretara komiteta za predsednika radničkog saveta znači pokušaj da komitet rukovodi proizvodnjom, tj. da se problemi preduzeća prethodno prodiskutovani na sastanku komiteta, jednostavno prenesu na radničke savete u obliku definitivnih odluka". Zadatak partijskih organizacija nije da odlučuju u ime radničkog saveta, nego da se bore i da mobilišu proizvođače na sprovodenju odluka radničkog saveta i da te odluke budu pravilne. To ne znači da se partijske organizacije ne treba da bave privrednim problemima. Naprotiv, to im je jedan od važnijih zadataka i one ih moraju rešavati, ali ne kao privredno rukovodstvo, nego kao političko rukovodstvo, politička snaga koja pokreće kolektiv. Problem uloge sindikalnih i partijskih organizacija gotovo uvek j e tretiran u vezi sa funkcionisanjem sistema radničkog samoupravIjanja u periodu od 1951—1953. godine. Od 12,8% koliko otpada na ovu kategoriju od ukupnog broja stavova za 1953. godinu, oko 80% je kritičkog karaktera. „... Sindikalne organizacije i komunisti ne shvataju da su oni u prvom redu odgovomi što se razne nepravilnosti ne otklanjaju na vreme i da su slabosti u preduzeću posledica njihove nedovoljne političke aktivnosti u razvijanju inicijative radnika. ... čini se da sindikalne organizacije u preduzeću ne uživaju autoritet koji su ranije imale... Mnogi radnici su pod utiskom da je sindikalna podružnica u podređenom položaju u odnosu na radničke savete i upravne odbore". Ovakvi stavovi uKazuju na svojevrsnu inerciju u svesti radnika, koji su navikli da u sindikatu vide borca i zaštitnika njihovih ekonomskih i socijalnih prava i koji još nisu u tolikoj meri sigurni u organe upravljanja da će oni o tome voditi brigu..." Ponekad isti Ijudi sede u izvršnom odboru sindikalne podružnice, u organima samoupravljanja, i u osnonim organizacijama, te kada neko u preduzeću kritikuje nepravilnost i žali se na rad rukovodstva, lako se takav postupak negativno okvalifikuje. U mnogostrukosti funkcija i zaduženja vidi se nemogućnost i površnost pri rešavanju problema. Interesantno je da u 1955. godini opada broj negativnih ocena^) o radu sindikalnih organizacija, dok se broj programskih stavova naglo povećava u odnosu na 1953. godinu. Sto se tiče značaja koji se pridaje ovoj kategoriji, može se reći da je ona jedna od onih koje se najstalnije i najintenzivnije tretira u „Borbi" kroz ceo period. Sa novim političkim i društvenim promenama javljali su se i novi zadaci sindikalnih organizacija. Tako se u ovom razdoblju naglašava uloga sindikata u suzbijanju kriminala u privredi, u razvijanju što pravilnijih odnosa između komuna i preduzeća, u obrazovanju radnika, higijensKo-tehničkoj zaštiti, u podizanju inicijative radnih Ijudi, u socijalnoj zaštiti i kulturnom uzdizanju, u suzbijanju egoističnih tendencija u kolektivima koje se javljaju u vezi sa raspo-

*) Porast pozitivnih stavova i pad negativnih objašnjava se delimično i time što se 1955. godine proslavljala desetogodišnjica sindikata, pa su članci imali više prigodan karakter.

„BORBA"

O

RADNICKOM

SAMOUPRAVLJANJU

-

IgO,

delom itd. Novi uslovi zahtevaju i prilagođavanje rada sindikalnih organizacija i izgrađivanje novih metoda i formi političkog usmeravanja (u ovome je bila suština programskih stavova). Naprotiv, rad partijskih organizacija ocenjen je u ovom periodu kritičkije. Naročito se ističe slaba angažovanost u suzbijanju partikularističkih i lokalističkih tendencija i u nevođenju računa o upotrebi sredstava i njihovoj nameni. „... U nekim preduzećima organizacije SK su imale više slabosti nego uspeha u borbi za jačanje radničkog samoupravljanja... Članovi SK su često neke stvari krili od članova radnog kolektiva". Delatnost sindikalnih i partijskih organizacija tretiran je u periodu od 1957—1959. godine izrazito pozitivno. „... Očito je da se članovi sindikata okreću u preduzeće i tu se bore, jer znaju da se ništa ne dešava u kancelariji, već u praktičnoj borbi u preduzećima, gde postoje znatne mogućnosti da se poveća proizvodnja na bazi lične stimulacije i zainteresovanosti" („Borba" 1957. godine). Za organizacije SK se kaže da se „njihova funkcija sastoji u društvenoj kontroli, u borbi za podizanje produktivnosti, kultumog nivoa, političke svesti radnih Ijudi". („Borba" 1957). Savez komunista nije u svom radu operativni naredbodavac i rukovodilac, nego pre svega svojom političkom i idejnom aktivnošću — u prvom redu ubeđivanjem — treba da deluje u organima upravljanja. Društvene i političke organizacije su našle mesto u sistemu radničkog samoupravIjanja, pa tako i ne predstavljaju neku posebnu političku stranu van sistema radničkog samoupravljanja. Obrozooanje radmka Ovaj problem je kvalitativno postao drugačiji kada je upravljanje preduzećima povereno samim proizvođačima, kada je rukovođenje fabrikama postalo njihova obaveza i njihovo pravo. „... Vrlo brzo su život i praksa tvrdoglavo počeli da dokazuju svakom radniku onog časa kada se kao član upravnog odbora ili radničkog saveta našao u situciji da rešava finansijske probleme, da raščlanjuje cifre, da učestvuje u određivanju politike preduzeća, da na svoja pleća prima pred kolektivom i pred zajednicom odgovomost za tu politiku, da se bez znanja — stručnog, ekonomskog, opšteg — takva jedna društvena i politička obaveza ne može zamisliti". Već na samom početku delovanja radničkih saveta iskrsla su mnogobrojna pitanja iz oblasti obrazovanja radnika, od čijeg je bržeg ili sporijeg rešavanja zavisilo da li će radnički saveti brže ili sporije vršiti svoju revolucionarnu ulogu. Tako se u prvom periodu ekonomsko obrazovanje*) uglavnom ograničavalo na članove radničkog saveta i upravnog odbora, ali sa jasno izraženim željama da ono ne ostane isključivo u tim okvirima. „... Može se slobodno reći: koliko god je pitanje ekonomskog obrazovanja hitno i važno

*) Ovde se govori samo o društveno-ekonomskom obrazovanju radnika za potrebe upravljanja, a ne o stručnom obrazovanju, kvalifikovanosti za pojedina radna mesta u sistemu organizacije rada. Zašto je to tako pokazali smo u analizi problema proizvodnje, gde je istaknuta slaba briga organa u p r a v Ijanja o izgradnji stručnih kadrova.

140

-

ĐURO

SUSNJIC

za članove sadašnjih radničkih saveta, toliko je ono važno za sve radnike u svim preduzećima". Intenzitet razmatranja ove tematirie nije bio nikada jako izražen, ali se zapaža da od 1955. godine počinje nešto da opada i to u periodu kada se najviše diskutuje o raspodeli, društvenom standardu, proizvodnji, itd. (vidi tabelu 2). Ubrzo se pokazalo da je praksa neposrednog upravljanja najbolja škola za osposobljavanje neposrednih proizvođača. Najdragocenija iskustva i znanja stekli su neposredni proizvođači na svakodnevnom poslu, na sednicama radničkog saveta i van njih kada treba donositi važna rešenja, kad treba preuzimati odgovornost za donesene odluke, naročito ako one imaju dalekosežan značaj za razvitak preduzeća, za njegovu poslovnu sposobnost i za položaj članova radnog kolektiva. Tu se, na delu, u praksi i kroz praksu vrši proces intelektualizacije rada, proces spajanja intelektualnih i manuelnih funkcija u istim Ijudima, proizvodačima, proces prevazilaženja suprotnosti vekovima podvojenog umnog i fizičkog rada. Socijalistička svest naše radničke klase najneposredniji je rezultat prakse samoupravljanja i iskustava stečenih u radu radničkih saveta. A tako formirana svest ne može se ograničiti na život u preduzeću nego se odražava i na političku strukturu, na demokratičnost formi života i rada, na međusobne odnose Ijudi. U tome se ogleda etička vrednost upravljačke prakse, uz njenu obrazovnu stranu. Ta ,,ideološ__a" strana ekonomskog obrazovanja razvija socijalističku svest,, socijalistički odnos prema produktivnom radu, nove poglede i nova subjektivna shvatanja odnosa, veza i obaveza radnih kolektiva među sobom i u odnosu na celinu. Nikakve škole ne mogu zameniti tu neposrednu praksu kroz koju se najbrže i najlakše i najbolje uči. Kroz tu školu praktičnog života prolaze stotine hiljada neposrednih proizvođača. Način tretiranja ove problematike razlikovao se u pojedinim periodima. Od 1951. do 1955. godine pretežu programski stavovi, dok je broj negativnih stavova neznatan. Pozitivni stavovi ističu se naročito u 1955. godini, iako je njihov procenat u 1951. i 1953. godini neobično mali. U intervalu od 1955. do 1959. godine, medutim, o problemima obrazovanja se manje govori, ali ono malo kritičkih i programskih stavova ukazuje na velike probleme. I tada se kao osnovna znanja potrebna radnicima isticalo: a) poznavanje prava, dužnosti i obaveza preduzeća, radničkih saveta, upravnih odbora kao i pojedinaca; b) ekonomska problematika, poslovanje; c) požnavanje privredne politike i društvenog sistema naše zajednice; d) razumevanje organizacione problematike preduzeća; e) regulisanje unutrašnjih odnosa, radnih problema itd. Iskustva su pokazala (osim kroz neposrednu praksu upravljanja) da je društveno ekonomsko obrazovanje proizvođača preko neučvršćenih oblika, kao što je sistem seminara, kurseva, ciklusa predavanja*), debatnih sastanaka, klubova itd., nedovoljno. Smatra se da se na društveno-ekonomskom *) Tako su na primer, predavanja, i prosto prevaziđena iz jednostavnog razloga što se Ijudi nisu više zadovoljavali statusom pasivnih slušalaca i posmatrača, nego s u osećali potrebu da budu aktivni učesnici u razmatranju materije o kojoj se govori, čita, uči.

„BORBA"

O

RADNlCKOM

SAMOUPRAVLJANJU

-

1^1

obrazovanju proizvođača treba da angažuju razne ustanove, organizacije i državni organi. Zahteva se izgrađivanje jednog celovitog sistema obrazovanja radnih Ijudi, jer stepen učešća u upravljanju i kvalitet upravljanja zavisi od društvene svesti upravljača, od upravljačkih iskustava i potrebnih znanja.i) Usiooi žiuota; Zičm i dr%štueni standard

čudno je to da se problemi standarda, kako to pokazuje naša analiza, počinju sagledavati i rešavati počevši tek od 1955. godine. Da li se ova tako osetljiva i aktuelna problematika rešavala u sklopu drugih pitanja ili se bar mislilo da se tako rešavalo? Ili, organi samoupravljanja nisu zaista posvećivali mnogo brige tome kaKO žive njihovi radnici, kako se hrane, gde stanuju, kako se odmaraju? Ili, možda, komunikator nije obaveštavao o tim naporima, i ako su oni stvarno postojali? Ali sama činjenica da se o standardu prvih godina nije raspravljalo — dok se 1955. i 1957. godine o tome takođe malo govorilo — ide u prilog gore iznetom stavu da se relativno kasno prišlo planskom, sistematskom rešavanju problema standarda radnika. Međutim, važno je istaći da se preduzeća sve više sama, samostalno*) ili u dogovoru sa komunom brinu o izgradnji stanova za radnike, fabričkih restorana, domova za odmor, objekata neophodnih za kulturno-zabavni i sportski život radnika. I ova saradnja komuna sa kolektivom dolazi takođe kasno. Tek posle nekoliko zajedničkih akcija od kojih je imala koristi i komuna i kolektiv, uspostavilo se trajnije poverenje i odnos koji se ne sastoji u „zahvatanju u fondove preduzeća", nego u stvarnoi saradnji na zajedničkim zadacima i obavezama. Tako se 1959. godine povela akcija „dve trećine za standard". Preduzeća i komune ulagala su sredstva za izgradnju škola, zdravstvenih ustanova, restorana društvene ishrane, komunalnih usluga itd. Značaj te inicijative video se tek kada se pokazalo da radnici preko svojih organa upravljanja odlučuju sve više o svom društvenom standardu, dakle, i o onim uslovima života i rada koji su, kako se kaže, van kućnog praga i van fabričke ograde. Drugim rečima, tretirajući fondove komune i fabrika kao zajednička sredstva namenjena poboljšanju društvenog standarda, brišu se one granice koje postoje između fabrika i komuna, a time i granice između radnika kao proizvođača (u fabrici) i potrošača, odnosno građanina (na pijaci, ŠKoli, zdravstvenoj ustanovi i sl.). Ovi problemi postaju sada stvarno komunalni problemi i tek sada se rešavaju na širem planu, tako reći u svakom mestu. Naravno, da realne mogućnosti za povećanje životnog standarda treba gledati prvenstveno u povećanoj produktivnosti rada, jer, ako

') Cini se da su najlepši plodovi radničkog samoupravljanja upravo oni koji se ne m o g u uvek materijalno, statistički iskazati, ali su izvanredno značajni i od neprocenjive važnosti. Z a r to nije baš oblast obrazovanja u najširem smislu i oblast Ijudskih odnosa u proizvodnji. *) O v o je potvrda stavu da sve manje problema neposrednih proizvodača rešava neko v a n procesa proizvodnje, a sve više Ijudi koji su u njemu i koji, rešavajući te probleme, gledaju ih kroz svoj život i svoju praksu.

142

-

ĐURO

SUSNJIC

raste proizvodnja i produktivnost, treba da raste i standard. I u samom analiziranom sadržaju ovi se problemi mnogo češće razmatraju počev od 1955. godine i to prvo pretežno kao zahtevi i ukazivanja na način rešavanja a zatim kao konstatacija već postignutih pozitivnih praktičnih rešenja. ZakljKČak

Prošlo je deset godina radničkog samoupravljanja. Vreme kratko, ali neobično bogato upravljačkim iskustvom. To je decenija koja znači epohu u našem unutrašnjem razvitku. A__o se analizira i sistematizuje bogata praksa radničkih saveta i upravnih odbora, onda je moguće, upravo na osnovu te prakse i desetogodišnje kritike prakse, izvući dragocena praktična i teorijska saznanja. Radničko samoupravljanje, u prvom redu kao novi sistem proizvodnih odnosa, nedvosmisleno pokazuje da svako administrativno — centralističko rukovođenje privredom, na određenom stepenu razvitka proizvodnih snaga, deluje kao kočnica, jer je sistem odnosa u proizvodnji, a naročito u raspodeli, takav da zahteva dalji napreda_c privrede. povećanje produktivnosti rada i materijalnu stimulaciju proizvođača. Državno upravljanje privredom pokazuje se neminovnim i čak revolucionamim do određene granice razvitka, kada se pretvara u svoju suprotnost, onemogućujući dalji razvitak proizvodnih snaga. Nema tog organa izvan privrede koji je u stanju da tako svestrano, svojski, i savesno brine o svim pitanjima proizvodnje (planu, troškovima, organizaciji, analizi, unapređenju, asortimanu, kvalitetu, prodaji, racionalizaciji itd.) kao što to čini radni kolektiv i radnik čija zarada zavisi od uspeha celog kolektiva i njegovog zalaganja kao pojedinca.i) Ekonomska logika vodi decentralizaciji upravljanja u privredi. Osim toga. administrativno rukovodenje privredom zahteva čitav aparat Ijudi i hijerarhiju organa preko kojih se to rukovodenje odvija odozgo prema dole. Radničko samoupravljanje podseca korene birokratskom rešavanju privrednih pitanja i razvija smisao za njihovo kolektivno i demokratsko razmatranje. Politička logika vodi direktnoj demokratiji, a ova homogenitetu grupa koje upravIjaju. Upravljanje proizvođača ne može se uspešno razvijati tamo gde dominira privatna ili državna svojina nad sredstvima za proizvodnju. Deset godina prakse upravljanja predstavlja deset godina sticanja dragocenih iskustava u pogledu približavanja, srastanja, spajanja neposrednih proizvođača sa sredstvima za proizvodnju kao njihovim sredstvima. Menja se odnos proizvođača prema sredstvima za proizvodnju u tom smislu što se sredstva za proizvodnju ne gledaju kao državna, tuđa, ničija, nego se sve više pokazuju kao stvarno društvena. Na ovaj izmenjen odnos prema sredstvima za proizvodnju *) 2orž Fridman izričito govori, na primer, o „zakonu opadajućih prinosa u beskonačnoj podeli rada". Taj zakon kaže da produktivnost rada raste delenjem operacija samo do jedne granice, pa onda ponovno opada usled nekih drugih, najčešće psiho-socijalnih faktora.

»BORBA*

O

RADNICKOM

SAMOUPRAVLJANJU

-

j^g

upućuju navođeni brojni primeri spremnosti radnih kolektiva da i u uslovima relativno niskog standarda ulažu sredstva iz svojih platnih fondova u proširenje i modemizaciju proizvodnje, tj. u sredstva za proizvodnju sa kojima upravljaju. Ovde svojina*) nad sredstvima za proizvodnju prima kvalitativno drugačiji sadržaj i smisao od onoga koji je imala u sistemu državnog rukovođenja privredom. Kada se menja osnovni odnos, tj. svojinski odnos, sasvim je logično da se i u pogledu drugih odnosa dešavaju krupne promene. Pre svega, te promene se ogledaju u radnim odnosima koji sve više gube karakteristike najamnih odnosa, a primaju obeležja slobodnog udruživanja u radnu zajednicu. U čemu se ogledaju te promene? Pre svega, radnik sve manje posmatra svoje preduzeće kao svog »poslodavca" jer svi koji u njemu rade upravljaju njime i o njegovom poslovanju odlučuju. On sve više kontaktira sa kolektivom, koji ga prima u svoju sredinu pod određenim uslovima i obavezama, a sve manje sa „poslodavcem". On ulazi u kolektiv zasnivajući radni odnos kao ravnopravan član kolektiva sa svim pravima, od kojih je pravo upravljanja sasvim novi odnos. Dalje, on ne dobija fiksiranu platu, nego relativno fiksiran položaj u sistemu raspodele u smislu što sam sebi stvara zaradu koja će utoliko biti veća UKoliko se on i njegova radna sredina više angažuju. Princip „svakome prema radu" ne postaje samo merilo vrednosti, nego i merilo Ijudskog dostojanstva. Radnik se postavlja u takve uslove koji će mu omogućiti maksimum individualnog ispoljavanja. Ali mu ti uslovi omogućuju da vrednuje i rad svojih drugova koji se odvija pod sličnim ili istim okolnostima, da ima uvid u rad kolektiva mnogo dublje i dalje od okvira svoga radnog mesta. Demokratski mehanizam postaje za njega jedino prihvatljiv i nezamenljiv, jer on sada demokratski postupa prema drugima zato što želi da se i prema njemu tako postupa. Radnik, kao proizvođač i upravljač, postaje sve više gospodar svojih odnosa i svojih uslova rada i života. Najamni odnos praktično izumire, premda se u oblasti subjektivnog ponašanja, mišljenja i stavova zadržavaju nešto duže izvesne karakteristike najamnih odnosa. Sličnu evoluciju zapažamo i kod razvijanja drugih odnosa naročito odnosa raspodele. Te se promene reflektuju čak i u jeziku, pojmovima koji obično dolaze post festum kao imena za izvesne ustaljene, učvršćene i relativno stabilne odnose. Ovde imamo tu evoluciju izraženu u pojmovima nadnica — zarada — lični dohodak. U ovoj vezi reči sadržano je karakteristično menjanje odnosa u raspodeli, počevši od fiksirane nadnice pa preko zarade koja se već povezuje sa ličnim zalaganjem, do ličnog dohotka ali ne samo kao dohotka, nego i kao kolektivnog priznanja za zalaganje. Slično je i sa pojmom standarda. Ovde se sasvim izrazito pokazuju tendencije što slobodnijeg regulisanja problema vezanih za standard (ishrana, stanovanje, odmor, kultumo-zabavni život) rad') Potrebno je to naglasiti da se i drugi pojmovi i kategorije kao, na primer, plan, plata, zarada, radni odnos, standard i sl. trebaju posmatrati d r u g i m očima u našim uslovima, jer se u njima bitno menja unutrašnja sadržina i m o g u se kao pojmovi upotrebljavati samo uslovno.

144

- ĐURO

SUSNJIC

nih Ijudi. Preduzeća u zajednici sa komunom mnogo uspešnije rešavaju ova pitanja. Bitno je istaći činjenicu da proizvođači — upravIjači sami ili preko svojih organa nastoje da odlučuju o tim pitanjima. Čim se privredni sistem u stvari zasniva na samostalnosti radnih kolektiva i njihovoj incijativi, time što im omogućuje visoku meru stimulativnosti rada, onda je razumljivo i logično, da bi svaka intervencija izvan privrede bila očita suprotnost osnovnom temelju, principu privređivanja, celokupnom privrednom sistemu. Intervencija društvene zajednice nužna je i potrebna samo u slučajevima ako te intervencije imaju za cilj usmeravanje ekonomske politike u celini, vođenje računa o osnovnim proporcijama, uslovima privređivanja, poštovanja zakonsidh propisa.i) Na državi za sada ostaju opšte regulativne funkcije ali postoji tendencija njihova sužavanja na najmanju meru Osnovni smisao radničkog samoupravljanja je da ostvari socijalističku zajednicu proizvođača. Radnik je uvučen u proces upravIjanja i odlučivanja, ima mogućnosti da vidi rezultate svoga rada, da ih meri i ocenjuje kao što i ima mogućnost uvida i uticaja na rad i problema celog kolektiva. Proizvođači su već stekli prilična iskustva i znanja u poslovima upravljanja. lako je materijalna osnova još uvek nedovoljno razvijena da bi se omogućio brži razvitak radničkog samopravljanja, ipak je očigledna tendencija da se i na toj osnovi regulišu materijalni odnosi u kolektivima na način koji bi bio još demokratskiji, pravedniji i humaniji. Moralni kriterij raspodele treba ne samo da dopuni ostale nego da ima i istaknut značaj. Nije reč ovde o nemoći kolektiva prema društvenoj zajednici, koja učestvuje sa prilično velikim procentom u raspodeli dohotka, već o tome da se posle podmirenja društvenih obaveza, preostali višak rada raspodeljuje na način koji bi odgovarao svim kategorijama proizvođača. Sistem raspodele i nagrađivanja u uslovima samoupravljanja nije uvek delovao stimulativno na radnike, te su tada postajali ravnodušni, pa čak i nezadovoljni, pošto su znali da neće zaraditi više iako su se mnogo trudili i više očekivali. Jedna od prepreka za bolje funkcionisanje radničkog samoupravljanja, kroz ceo period, bili su propisi. Česte uredbe, zakonski akti i komplicirani propisi otežavali su njihov rad. Isto tako i česte izmene privrednih instrumenata štetile su vođenju sigurnije ekonomske politike preduzeća. Samostalno upravljanje velikim materijalnim sredstvima odvodilo je ponekad neke radničke savete i rukovodioce preduzeća do rasipanja tih sredstava, do njihove loše namene. Te su pojave najčešće*) nazivane partikularizma,karakteristična i egoizma, aje one se naZa protekliimenom period samoupravljanja stalnasuborba za

izmenu propisa, jer je praksa u radnim kolektivima išla dalje nego što je to propisima obuhvaćeno. Izvesno specifično, novo i originalno regulisanje odnosa dugo je moralo čekati svoje priznanje, svoju normativnu zasnovanost. To je ponekad bila i prepreka na putu boljeg funkcionisanja i bržeg razvijanja radničkog samoupravljanja. Poslednjih godina oseća se i u ovom domenu sve veća sloboda kolektiva da donose svoja „normativna akta kolektiva".

144

-

ĐURO

SUSNJIC

nih Ijudi. Preduzeća u zajednici sa komunom mnogo uspešnije rešavaju ova pitanja. Bitno je istaći činjenicu da proizvođači — upravIjači sami ili preko svojih organa nastoje da odlučuju o tim pitanjima. Čim se privredni sistem u stvari zasniva na samostalnosti radnih kolektiva i njihovoj incijativi, time što im omogućuje visoku meru stimulativnosti rada, onda je razumljivo i logično, da bi svaka intervencija izvan privrede bila očita suprotnost osnovnom temelju, principu privređivanja, celokupnom privrednom sistemu. Intervencija društvene zajednice nužna je i potrebna samo u slučajevima ako te intervencije imaju za cilj usmeravanje ekonomske politike u celini, vođenje računa o osnovnim proporcijama, uslovima privređivanja, poštovanja zakonsidh propisa.i) Na državi za sada ostaju opšte regulativne funkcije ali postoji tendencija njihova sužavanja na najmanju meru. Osnovni smisao radničkog samoupravljanja je da ostvari socijalističku zajednicu proizvodača. Radnik je uvučen u proces upravijanja i odlučivanja, ima mogućnosti da vidi rezultate svoga rada, da ih meri i ocenjuje kao što i ima mogućnost uvida i uticaja na rad i problema celog kolektiva. Proizvođači su već stekli prilična iskustva i znanja u poslovima upravljanja. lako je materijalna osnova još uvek nedovoljno razvijena da bi se omogućio brži razvitak radničkog samopravljanja, ipak je očigledna tendencija da se i na toj osnovi regulišu materijalni odnosi u kolektivima na način koji bi bio još demokratskiji, pravedniji i humaniji. Moralni kriterij raspodele treba ne samo da dopuni ostale nego da ima i istaknut značaj. Nije reč ovde o nemoći kolektiva prema društvenoj zajednici, koja učestvuje sa prilično velikim procentom u raspodeli dohotka, već o tome da se posle podmirenja društvenih obaveza, preostali višak rada raspodeljuje na način koji bi odgovarao svim kategorijama proizvođača. Sistem raspodele i nagrađivanja u uslovima samoupravljanja nije uvek delovao stimulativno na radnike, te su tada postajali ravnodušni, pa čak i nezadovoljni, pošto su znali da neće zaraditi više iako su se mnogo trudili i više očekivali. Jedna od prepreka za bolje funkcionisanje radničkog samoupravljanja, kroz ceo period, bili su propisi. Česte uredbe, zakonski akti i komplicirani propisi otežavali su njihov rad. Isto tako i česte izmene privrednih instrumenata štetile su vođenju sigurnije ekonomske politike preduzeća. Samostalno upravljanje velikim materijalnim sredstvima odvodilo je ponekad neke radničke savete i rukovodioce preduzeća do rasipanja tih sredstava, do njihove loše namene. Te su pojave najčešćei) nazivane partikularizma,karakteristična i egoizma, aje one suborba se naZ a protekliimenom period samoupravljanja stalna za

izmenu propisa, jer je praksa u r a d n i m kolektivima išla dalje nego što je to propisima obuhvaćeno. Izvesno specifično, novo i originalno regulisanje odnosa dugo je moralo čekati svoje priznanje, svoju normativnu zasnovanost. To je ponekad bila i prepreka na putu boljeg funkcionisanja i bržeg razvijanja radničkog samoupravljanja. Poslednjih godina oseća se i u ovom domenu sve veća sloboda kolektiva da donose svoja „normativna akta kolektiva".

„BORBA?

O

RADNlCKOM

SAMOUPRAVLJANJU

-

1__5

ročito ispoljavale na planu odnosa preduzeća — šira društvena zajednica. Oblici privrednog udruživanja, kooperacije, specijalizacije proizvodnje itd. Smatra se da su ostali nerazvijeni, pored ostalog, i usled loših poslovnih odnosa između naših preduzeća a što svedoči veliki broj privrednih sporova, nelojalne konkurencije, neispunjavanje ugovornih obaveza, samovolja, nezakonitost itd. Mogle bi se još nabrajati slabosti, ispoljene u praktičnoj realizaciji novih proizvodnih odnosa i u samom funkcionisanju radničkih saveta, ali to nije potrebno. Ovde su naglašene samo one o kojima je najčešće bilo reči. Međutim, u odnosu na vrednosti, koje radničko samoupravljanje već daje, neke od ovih slabosti se pokazuju sporadičnim i nebitnim, dok se neke mogu otkloniti uz više napora i angažovanja samoupravnih i društvenih organa. Nov sistem proizvodnih i društvenih odnosa ne može se u potpunosti izgraditi za nekoliko godina, osobito u uslovima relativno slabo razvijenih proizvodnih snaga. A kada se uzme u obzir da je to nov i mlad sistem, čijem uvođenju nisu prethodila skoro nikakva proverena iskustva, nego se sam proveravao na vlastitoj praksi, onda su donekle razumljivi propusti, stranputice, lutanja. Đ_ro ____nji_ Tabelarni prilozi Tabela 1. R__o kategorija po _če___.o_._ j_._Ij_M.j_ Kategorije

|

1951 %

Samostalnost organa samoupra vl j an j a 0 Funkcionisanje samoupravljanja 43,7 Proizvodnja 15,5 Realizacija proizvoda 0 Raspolaganje sredstvima 0 Pojedinac i radna zajednica 0 Odnosi u radnoj zajednici 0 Društ. organizacije i samoupravljanje 39,6 Obrazovanje proizvođača 1,2 Uslovi života 0

10

R a d n i č k o

s a m o u p r a v l j a n j e

7,5 1 3

|

1953 " %

0 65,5 6,9

4

8,0

5

31,8 7,7

1 5

1,0 34,8

9 1

0

10

0

10

_

%

8,5

15,2

5

13,5

1 4

22,0 7,6

1 6

0

8,5

7,5

9,2

3

7,5

0

7,5

4 7,5

R 1959

1957 R

7,5

2

%

1955

%

R

|

0

9,5

16,1

3

14,5

3

26,4

2

8,5

2,0

8

4,9

7

1,4

7

2,4

6

0

9,5

1,5

9

3,0

6

12,8

2

18,4

2

15,5

2

12,0

4

3,2 0

5 8,5

15,5 3,2

4 7

4,8 5,8

8 6

1,2 12,2

8 3

146

-

ĐURO

SUSNJIC

Tabela 2. ProcemtwoW odfios atovora po godmamo 1953

1951 Kategorije

^

Samostaln. organa 0 0 0 0 samoupravljanja Funkcionisanje samoupravljanja 48 32 20 18 9 55 32 36 Proizvodnja Realizacija 0 0 0 0 proizvoda Raspolaganje 0 20 0 0 sredstvima Proizvođač i 0 0 0 0 radna zajednca Odnosi u radnoj 0 0 0 0 zajednici Drštv. organiz. j 28 30 42 0 samoupravljanje Obrazovanje 0 0 60 40 0 0 0 radnika 0 U s l o v i života

1955

2

;

^

1957

3

1959

c

3

§

i

s

:

0

0

5

27

68

21

35

44

20

35

45

36 15

46 53

49 26

20 32

31 42

36 7

18 53

46 40

0 50

0 9

100 41

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

53

27

36

28

36

0

43

57

41

16

43

0

0

0

75

25

26

42

32

100

0

0

90

10

0

0

0

0

83

17

27

63

10

81

19

33

20

47

22

6

72

42

7

51

13 0

87 0

50 0

15 15

35 85

17 27

37 14

44 59

100 66

0 11

0 23

Tabela 3. Smer starovo zo sue kategorije (% Stavovi

1951

1953

Pozitivni kritički Programski

38 28 34 100%

14 43 43 100%

%)

1955

1957

1959

34

21 28 51 100%

46 15 39 100%

%

42 100%

Sta je pisano u „ R a d u " o r a d n i č k o m samoupravljanju Pratiti, kroz napise sindikalnog lista „Rad",i) nastojanja radnih Ijudi za što uspešniju realizaciju socijalističkih društvenih odnosa za poslednjih 10 godina, značilo je ponovni osvrt unazad, uočavanje svih pozitivnih i negativnih tendencija u tom razvoju, kao i sticanje još jasnijih saznanja o značaju samoupravljanja proizvođača za naš društveni razvitak. Analiza tekstova pokazuje da se problemi, koji se odnose na radničko samoupravljanje, nisu u listu „Rad" podjednako u određenim periodima tretirali što ukazuje na različito usmeravanje pažnje komunikatora. Neki problemi su razmatrani s nesmanjenom pažnjom kroz čitav analizirani period. To su pre svega sva ona pitanja koja se odnose na proizvodnju, raspodelu sredstava na slobodnom raspolaganju, ulogu i mesto društvenih organizacija u razvijanju samoupravljanja, društveni standard (tabela 1). O drugim temama se, u početku diskutovalo vrlo mnogo, pa se vremenom intenzitet tretiranja sve više smanjivao, kao, na primer, pitanje samostalnosti privredne organizacije i njenog odnosa prema drugim institucijama i funkcionisanje sistema radničkog samoupravljanja. Međutim, bilo je pitanja koja su u početku bila takoreći zapostavIjena pa se njihov značaj tek kasnije uvideo i to uporedo sa procesima nastalim kroz razvijanje radničkog samoupravljanja, kao na primer, uloga organa samoupravljanja u razvijnju unutarnjih i meduljudskih odnosa u kolektivima. Drugi problemi su ili tretirani sasvim neujednačeno (na primer, obrazovanje radnika) ili su bili praktično zanemareni (na primer, realizacija proizvodnje i odnos članova kolektiva prema kolektivu kao radnoj zajednici). Iz tabele 1 moguće je izvući zaključak o prilično promenljivoj pažnji komunikatora s obzirom na neke grupe problema iz okvira radničkog samoupravljanja. Verovatno da je ta promena u akcentiranju problema proizlazila i iz nejednakog njihovog ispoljavanja u samoj praksi samoupravljanja.*) ') Analizirana su prva tromesecja lista „Rad" iz 1953, 1955, 1957. i 1959. godine. *) M o ž e se govoriti i o jednoj važnoj osobini lista koja se ispoljavala u osećanju za aktuelne probleme svakodnevne prakse u našim preduzećima, za probleme koje neobično brzo nameće ekonomsko-društveni razvitak. S v i 10«

148

-

ĐURO

SUSNJIC

II Ukupna problematika, koja se odnosila na radničko samoupravIjanje, bila je od strane „Rada" različito ocenjivana u analiziranom periodu. Problemi, koji su se javljali u praksi tretirani su i ocenjeni u listu pretežno na pozitivan (36% je takvih stavova) i programski način (36%) a daleko manje na kritički način (kritičkih stavova je 28%). Ovakva struktura stavova tipična je za ocenu sistema koji se nalazi na putu realizacije svih vrednoća koje sa sobom nosi, ali i na putu borbe u otklanjanju deformacija i svih nedostataka koji izviru iz praktične realizacije novih proizvodnih i društvenih odnosa. Od posebnog je interesa posmatrati ovu strukturu stavova po analiziranim godištima obzirom na tendencije u njihovoj promeni (tabela 2). Kako interpretirati podatke da su kritički stavovi zastupljeni u toliko velikom broju, pa u ponekim periodima čak pretežu nad pozitivnim? Ovde je moguć čak i neadekvatan zaključak ove vrste: šta su drugo kritički stavovi ako ne izraz i upravo kritika te negativne prakse u radu i afirmaciji sistema radničkog samoupravljanja? Međutim, iako bi ovakav zaključak mogao da bude samo delimično tačan, mora se napomenuti da je privremeno povećanje kritičkih stavova pre rezultat kritičkog (često i polemičkog) prilaženja u tumačenju i objašnjavanju problema koji iskrsnu u životu radnih kolektiva.i) Ovakva mogućnost slobodnog izražavanja mišljenja i slobodnog zauzimanja stavova, u stvari, znači i učestvovanje u rešavanju pitanja koja su značajna za zajednički život. Javno mnjenje u uslovima samoupravljanja postaje jedan od faktora u upravljanju privrednim poslovima uopšte. Ono po svom karakteru i po svojoj ulozi u. našem društvu uključuje u sebi elemente neslaganja, odbijanja podrške, i elemente kritike, ali kritike koja je rezultat svestrane racionalne analize, diskusije i borbe mišljenja. Kako je javno mnjenje — shvaćeno kao javno mišljenje — uvek iskaz o nekoj društvenoj pojavi o kojoj postoje kontraverzni stavovi,

brojevi „Rada" odišu — da tako kažem — tom neposrednošću, tim hvatanjem pravoga trenutka kada se o iskrslom problemu treba progovoriti i mora dogovoriti. K a r a k t e r lista nije takav da samo sistematski prati najaktuelnije probleme iz oblasti samoupravljanja nego i da otkriva i obaveštava o s v i m o n i m n o v i m iskustvima i inicijativama u našim preduzećima i komunama, čija iskustva i inicijative služe za dogradivanje, poboljSavanje i usavršavanje celokupnog privrednog i društvenog sistema. *) Redakcija lista je stavila na raspolaganje svojim čitaocima poseban prostor na kome m o g u da iznose svoja kritička zapažanja, svoja mišljenja, d a postave pitanja i traže odgovore. O n a je često pokretala diskusije o m n o g i m aktuelnim problemima iz domena samoupravljanja te su se u listu iznosila raznovrsna gledišta, koja s u bila odraz specifičnih društvenih, ekon o m s k i h i lokalnih uslova u kojima se sistem samoupravljanja realizovao. T a k o je pokrenuta diskusija o unapređenju i razvijanju radničkog samoupravIjanja još 1953. god., zatim diskusija o radnim odnosima i druge u kojima s u izneta bogata i s k u s t v a T stavovi, kako pojedinaca tako i organa samoupravijanja, sindikalnih organizacija i društveno-političkih organizacija. T a miSljer j a su često odraz izvesnih grupnih težnji ili jednog dela javnog mnjenja.

,,RAD"

O

RADNICKOM

SAMOUPRAVLJANJU

-

to nam i ova činjenica, jednim delom, objašnjava veliki procenat prisustva negativnih stavova. Jer, ako nema kontroverze, suprotnih gledišta na istu stvar, različitih ocena itd. — nemi na javnog mnjenja. Ali veliki procenat kritičkih stavova delimično je i rezultat apostrofiranja pojedinačnih slabosti i propusta u radu organa samoupravljanja, a u nameri da se otklone, kao i predkongresnih priprema i razmena mišljenja o svemu onome što ne funkcioniše u sistemu samoupravljanja (kritika zastarelih propisa, pojedinih samoupravnih organa, upravnih odbora itd.). Pošto su ove kritike pretežno upućene na pojedinačne, sporadične slučajeve to i ne znače negativnu ocenu sistema u celini. Visok procenat učešća programskih stavova, tj. često davanje sugestija, predloga i inicijativa za rešavanje problema „kako bi trebalo", objašnjava se i činjenicom da su se zakonski okviri u pojedinim periodima, a u kojima se tada razvijalo upravljanje radnika preduzećima, pokazali u izvesnoj meri preuski i nedovoljni, jer se dotadašnja praksa obogatila novim formama i oblicima učešća radnika u neposrednom upravljanju. Zato se često predlagalo ozakonjenje samoniklih i u iskustvu kolektiva proverenih formi upravIjanja i rukovođenja. S druge strane, dosta se naglašavala veća inicijativnost i smelost u korišćenju, ispravljanju i proširivanju postojeće prakse samoupravljanja od strane samih samoupravnih organa. Broj programskih stavova opada iz godine u godinu, ali se tek u 1959. godini znatno smanjio. To je i sasvim prirodno pošto su se u svakoj sledečoj godini ispravljali prethodni nedostaci i ostvarivali puniji oblici rada i učvršćivao sam sistem samoupravljanja. Desetogodišnje iskustvo i njegovo neprestano razvijanje uslovilo je da je već 1959. godine bilo mnogo manje potrebe za usmeravajućim sugestijama nego, na primer, 1953. godine, jer je radničko samoupravljanje postojalo sve više normalni oblik za one Ijudske odnose koji su se u proizvodnji i društvu formirali. Osetno prevladavanje pozitivnih stavova nad kritičkim u poslednjim godinama rezultat je učvršćivanja i afirmisanja radničkog samoupravljanja u izvršavanju svih njegovih funkcija. Sadržaj njegovog rada i njegovi mehanizmi su se uspešno razvijali i davali očekivane rezultate. III Prateći svaki problem, koji se odnosio na radničko samoupravijanje, kroz analizirana godišta, kako u pogledu smera i intenziteta tretiranja tako i u pogledu sadržaja koji određuje dotični problem, pokušaćemo sagledati tendencije u evoluciji svakog problema s obzirom na navedene karakteristike (smer, intenzitet i sadržaj). Isto tako, ukoliko to dopuštaju rezultati dobijeni primenom ove metode pokušaće da se izvuku i odgovarajući zaključci za utvrđivanje stabilnijih odnosa.

15Q

-

ĐUBO

SUSNJIC

Samostalnost priuredne organizocije i orga?%a somouprauljanja

Koliko je ovo pitanje bilo važno i aktuelno vidi se i iz njegovog redosleda u tabeli 1. U 1953. godini ono je, po intenzitetu tretiranja, na drugom mestu, da bi se intenzitet naglo smanjio u 1955. i 1957. godini, i nešto više porastao u 1959. godini jer se tada obnovila diskusija o poslovnom udruživanju i položaju preduzeća u uslovima privrednog udruživanja. Može se reći da u načinu razmatranja ovog problema dominiraju programski i kritički stavovi, dok je procenat pozitivnih stavova neobično mali. Odnos između preduzeća i šire društvene zajednice (komune, sreza, republike i federacije) predmet je pažnje već na samom početku, jer se uvođenjem samoupravljanja odnosi između privrednih organizacija i društvene zajednice postavljaju na kvalitativno drugačiju osnovu (zasnivanje novog sistema odnosa u proizvodnji i raspodeli). Protivrečnost je u početku bila očigledna: administrativni metodi u rukovođenju privredom protivili su se u osnovi radničkom samoupravljanju koje zahteva veću samostalnost i slobodu akcije preduzeća, odnosno njihovih organa upravljanja. Ta se protivrečnost rešavala postepeno kroz ceo period i ne bez teškoća i grešaka koje su se sastojale u preteranom mešanju organa izvan preduzeća u poslove preduzeća, u zahvatanju u fondove. Preduzeća su prosto strahovala da bi „komuna ili ko drugi ostvarena sredstva iznad tarifnih stavova mogao na neki način zahvatiti... te se zato povećavali tarifni stavovi, a time i plate — jer je bolje imati i vrapca u ruci nego goluba na grani". lako su se preduzeća iz godine u godinu sve više osamostaljivala u regulisanju odnosa u oblasti proizvodnje, raspodele, prometa, cena itd. nije prestajala potreba i nužnost za odgovarajućim povezivanjem interesa radnih kolektiva sa opšte društvenim potrebama. To usklađivanje odnosa između preduzeća i zajednice uglavnom se odvijalo kroz društveni plan, pravne propise i društveni nadzor. Društveni plan obezbeđuje opštu ekonomsku politiku zemlje (usmeravanje proizvodnje, utvrđivanje proporcija među privrednim granama), dok pravni propisi regulišu opšta pitanja organizacije i poslovanje preduzeća. Društveni nadzor, pak, osigurava kontrolu zakonitosti i primenu propisa. Dok je, u periodu administrativnog upravljanja privredom, državnim planom bilo odredeno skoro do detalja što će se, kako i koliko proizvoditi i koliko će se plaćati rad itd., u kasnijim periodima se oseća sve veća sloboda i samostalnost preduzeća kako u oblasti proizvodnje i raspodele tako i na drugim područjima rada i života preduzeća (naročito u oblasti radnih odnosa). Samostalnost i sloboda kreću se, doduše, u granicama koje su određene društvenim planom, ali je prostor za slobodnu inicijativu preduzeća daleko"veći. Sve više društveni plan postaje „okvirnim regulatorom najširih inicijativa neposrednih proizvođača", a sve manje instrument prinude. Isto tako se sve više pravnim propisima određuju i fiksiraju zajednička načela i opšti uslovi privređivanja a ostavljaju se široke mogućnosti samim preduzećima da putem internih propisa (samoupravnih normi) urede vlastite odnose koje

,,RAD"

O

RADNICKOM

SAMOUPRAVLJANJU

-

1

rađa svakodnevna praksa upravljanja. Ali u početku nije bio veliki broj preduzeća koja su u zadovoljavajućoj meri znala da koriste ove mogućnosti i da izgrađuju svoje samoupravne norme koje bi adekvatno odražavale specifične odnose nastale u iskustvu i praksi samoupravljanja. Organi samoupravljanja su se radije odlučivali na varijacije već postojećih zakonskih normi. Pa i kada je bilo očito da postoji nesklad između norme zakona i samostalnog razvoja društvenih odnosa u preduzećima, organi su se plašili ,,da ne povrede zakonske propise". To se najbolje očituje u oblasti regulisanja radnih odnosa. „Dosadašnja praksa u sistemu primanja i otpuštanja radnika pokazuje da je bilo najviše birokratskih i samovoljnih pojava prilikom zasnivanja, a naročito prestanka radnog odnosa". Tu nije bilo u pitanju samo formalno oduzimanje prava direktoru ,,da prima i otpušta radnike i službenike" (Zakon o privrednim preduzećima) i prenošenju tog prava na neki od organa samoupravljanja, već o rešavanju jednog od bitnih pitanja društvenih odnosa. Zato nije nimalo čudno što je radnik, prilikom stupanja u radni odnos, i dalje gledao u direktoru svog poslodavca. Sama praksa primanja i otpuštanja radnika dovoljno je ukazivala na najamni karakter radnog odnosa. Zato se sve više probijala tendencija da radni odnos treba zasnivati putem ugovora (sporazuma) o radu. Prava i dužnosti su u nekim kolektivima bili jasno određeni i novoprimljeno lice trebalo je da se sa njima samo upozna, da se obaveže da će ih poštovati pod uslovom da će mu i kolektiv omogućiti da ostvaruje sva svoja prava. Samo tako će radni odnois postajati odnosi dobrovoljne i svesne saradnje između Ijudi koji proizvode. A stepen samostalnosti radnih kolektiva ogleda se i u kolikoj su meri organi upravljanja uspeli da sami regulišu društvene odnose u kolektivu, naravno u okviru datih zakonskih propisa. Slično stoje stvari i sa razmatranjem odnosa izmedu samih preduzeća. Sa poslovnim udruživanjem dvaju ili više preduzeća u jednu zajednicu preduzeća u svrhu obavljanja određenih zajedničkih poslova počelo se još 1953. godine. To je bilo u početku udruživanja na ekonomskoj osnovi, što se očitovalo u ulaganju u zajednička osnovna i obrtna sredstva. Ali su se istovremeno počele da prave analogije sa kartelima na Zapadu, ne videvši zapravo da je u pitanju samo podela rada u društvenim razmerama ili novi stil organizacije u našoj industriji, sa posebnim oblicima i ciljevima. Pretpostavljalo se da udruživanje u privredi može dovesti do koncentracije ekonomske vlasti i monopolnog položaja. Ali se zato preporučivalo da se prouči u kojim privrednim delatnostima najpre treba udruživati sredstva i poslovne napore i koji će oblici udruživanja najbolje da odgovaraju u pojedinim slučajevima. Udruživanjem preduzeća u zajednicu ne bi se izgubila i njihova samostalnost jer bi se pravno regulisali međusobni odnosi. U udruživanju se sagledavala njegova ekonomska i društvena opravdanost. Kroz zdravo poslovno udruživanje radni kolektivi bi brže i bolje sagledali potrebe preduzeća u celini i u njihovoj povezanosti, potrebe drugih preduzeća iste vrste, potrebe i probleme cele privredne grane, zatim potrebe komune i šire zajednice uopšte. U poslovnom udruživanju obezbedila bi se tesna

1^2

-

ĐURO

SUSNJIC

veza između društvenog usmeravanja celokupne privrede i pojedinih privrednih grana kao i radnih kolektiva. Ostvarivanje ovakvog udruživanja postalo je prilično teško jer naša preduzeća nisu navikla na ovakav stil poslovanja, a još manje na poštovanje poslovnih partnera. O ispoljenim slabostima poslovnog morala svedoče hiljade parnica po privrednim sudovima. U tome su naročito naglašavana trgovačka pa onda industrijska i građevinska preduzeća. FwTikciomsa%je radmčkog samoiiprauZjanja

Ova obimna problematika je u prvim godinama bila u centru pažnje komunikatora a kasnije se znatno manje o njoj pisalo. Po načinu tretiranja preovlađuju programski stavovi, dok su pozitivni i kritički podjednako zastupljeni. U prvih nekoliko godina najviše se raspravljalo o izbornom sistemu organa samoupravljanja, opoziva, raspuštanju i naročito o trajanju mandata članova radničkih saveta. Najčešće su se susretale dve struje: jedna se zalagala za dvogodišnji mandat a, druga jezahtevala trajanje mandata od jedne godine. „Dabise članovi radničkih saveta što bolje osposobili za svoju dužnost koja zbog izmenjene uloge radničkih saveta ostaje daleko komplikovanija, njihov mandat treba da se produži na dve godine". Zato su se navodili opravdani razlozi da se prvih 6—7 meseci izabrani članovi tek snalaze u novoj situaciji, dok u drugoj polovini godišta počinju tek da uočavaju probleme, da bi u drugoj godini počeli pravi rad. Međutim, iznet je i stav, da bi dvogodišnje trajanje mandata krilo opasnost od birokratizacije članova radničkih saveta, te bi trebalo da u što kraćem roku veći broj Ijudi prode kroz školu upravljanja. Naravno, ovo bi moglo ići na štetu kvaliteta upravljanja i kvaliteta poznavanja problema o kojima treba da rešavaju članovi radničkih saveta. O međugobmm odfiosima organa saTnoaprauZjam'a takođe, se diskutovalo s mnogo pažnje. Sve do Kongresa radničkih saveta vidi se da se odnosi između organa upravljanja još nisu potpuno razgraničili kako u pogledu prava i kompetencija, tako i u pogledu svakodnevnog rada u preduzeću. U periodu 1953—4. iznosilo se ,,da su se upravni odbori pretvorili u vrhovnu vlast u preduzeću, preuzimajući funkcije i kompetencije radničkih saveta". Ovo nesnalaženje radničkih saveta često se pripisuje neprecizno odredenim zakonskim propisima o pravima i kompetencijama pojedinih organa u kolektivu. Ali se istovremeno smatralo da je do nepravilnih tendencija dolazilo usled faktičkih stanja u odnosima među organima samoupravljanja. Upravni odbori su došli u takav položaj u mnogim manjim kolektivima zbog neredovnog održavanja sednica radničkih saveta, a neko je morao rešavati tekuće probleme proizvodnje, nagrađivanja, organizacije i poslovanja preduzeća. I tako se desilo da su se upravni odbori od izvršnih organa pretvarali u samoupravne i operativne. Naravno, ovo nije bio slučaj u velikim preduzećima, jer su ovde radnički saveti već imali nekih većih iskustava a sindikalne i partijske organizacije su im više pomagale. Međutim, u ovim se preduzećima počela javljati tendencija da radnički saveti rešavaju sve

,,RAD"

O

RADNICKOM

SAMOUPRAVLJANJU

-

1

gg.

probleme u preduzeću, što je opet bilo organizaciono teško izvodljivo, ali se ova tendencija gubi uporedo sa daljom decentralizacijom (naročito osnivanjem pogonskih radničMh saveta i komisija radničkih saveta). Posle Kongresa radničkih saveta oni su se sve više usmeravali na rešavanje osnovnih pitanja iz domena upravljanja preduzećima, a sve manje na čisto proizvodnotehničke probleme. Slično je bilo i pri razmatranju odnosa između organa upravIjajnja i organa rukovođenja (direktor, tehničko-stručni rukovodioci). Ovi odnosi su u početnom periodu ocenjeni pretežno kritički a uz veliki broj programskih stavova, dok se kasnije sve manje javljaju kritičke ocene. Veliki broj kritičkih stavova proizlazi iz čestog tretmana mesta i položaja direktora u uslovima ostvarivanja radničkog samoupravIjanja. U licu direktora pretežno su se videli ostaci birokratizma i administrativnog upravljanja. Još se nije imalo jasno saznanje o pravima, dužnostima i obavezama direktora u kolektivu. Čak se nije tačno znalo ko treba da ga postavi: ili će to biti radnički savet ili veće proizvodača komune ili pak narodni odbor opštine i sreza. Iza ovih stavova ipak je probijala tendencija da direktori treba da budu izborna lica odgovorna za svoj rad neposredno radničkom savetu, jer, dokle god ih postavljaju državni organi, ne može se govoriti o pravima radnika da sami učestvuju u izboru rukovodilaca preduzeća. Ova tendencija se razvila napokon u odlučujući stav da treba dati mogućnost radnim kolektivima da sami sebi izaberu direktora iz sredine svog kolektiva, jer ako ne odgovara dužnosti, kolektiv će ga lako smeniti, što je veoma jednostavnije od ranijeg načina smenjivanja. Diskusija oko „problema direktora" bila je zapravo uvod u razmatranje jednog mnogo šireg i važnijeg pitanja: razgraničenosti između rukovođenja tehnološkim procesom proizvodnje i opšteg političkog i ekonomskog upravljanja. Reč je zapravo o razgraničenju dveju funkcija, funkcije rukovodenja i funkcije upravljanja. Jer ova svojevrsna podela rada na funkcije rukovođenja procesom proizvodnje, koju vrši direktor i tehničko-stručni rukovodioci, i upravIjačke funkcije, koje ostvaruje radni kolektiv preko radničkih saveta i upravnih odbora, predstavlja u stvari u našim uslovima prelaznu fazu na putu sjedinjenja obe funkcije u jednu. Ali se isto tako smatralo da složenost tehnološkog procesa proizvodnje pruža uslove koji omogućuju da se odvajaju izvršeno-rukovodeće funkcije od upravljačkih i uspostavi tehnokratski odnos u kolektivima. Međutim, dalji razvitak samoupravljanja sve je uspešnije paralisao tehnokratske tendencije. Pored ove tendencije ukazivalo se i na opasnost drugih. Naime, upravljanje kolektivom je zasnovano na odlukama organa upravIjanja ali je ostvarenje i izvršenje tih odluka i smernica prepušteno hijerarhiji rukovodilaca, tako da je upravljačka funkcija proizvođača posredno dolazila do izražaja i imala je više društveno-politički značaj. Zato se i tražio način da se omogući neposrednom proizvođaču ne samo da upravlja opštim poslovima preduzeća nego i da ima sve više uticaja i na rukovođenje proizvodnjom i to na svim stepenima

-

ĐURO

SUSNJlC

organizacije i poslovanja preduzeća (u tom smislu su se i navodili primeri radnika novatora, racionalizatora, radnika koji predlažu nova rešenja u organizaciji posla i sl.). Otuda se i smatralo da će dalji razvoj samoupravljanja i demokratije u proizvodnji zavisiti u kolikoj će se meri proizvođač dovesti u takav položaj da objektivno upravija i rukovodi, a to znači da istinski razmišlja, predlaže i rešava o svim problemima iz rada i života kolektiva. Radnički savet i upravni odbori kap predstavnički organi pokazuju se nedovoljnim na višem stepenu razvitka samoupravljanja i predstavljaju u stvari samo prelaznu fazu na putu daljnjeg ostvarivanja sve neposrednijeg učešća svih proizvođača u upravljanju i rukovođenju svojim odnosima. Metode, oblici, stil i sadržaj rada organa samoupravljanja rukovođenja tretiraju se kroz ceo period s nepromenljivom pažnjom. Nasuprot izvesnom nesnalaženju u početnom periodu (nemanje iskustava u vođenju sednica, sastavljanju zapisnika, formulisanju zaključaka, slabog pripremanja sednica, razmatranje sporednih pitanja) — radnički saveti i upravni odbori su iz godine u godinu usavršavali stare i razvijali nove oblike rada, čija je osnovna namena bila da obezbede što aktivnije i što potpunije učešće proizvođača u upravljanju zajedničkim poslovima. Isto tako se smatra da su se kvalitet odluka i ekspeditivnost u njihovom donošenju sve više poboljšavali. Ali se takva ocena nije davala i za obezbeđenje demokratičnosti u donošenju odluka (bar ne za period do 1959. godine). Ilustraclje radi navešćemo neke stavove komunikatora: „Najšira i najviša demokratska forma samoupravljanja jeste kada celi kolektiv neposredno upravlja preduzećem... Ozakonjenjem skupštine neposrednih proizvođača obezbedilo bi se samoupravljanje u najširem smislu reči, i to ne samo preko radničkih saveta i upravnih odbora već direktno upravljanje od strane kolektiva kao celine, pri čemu drugi organi upravljanja treba da predstavljaju samo uže, operativne, izvršne jedinice podredene vrhovnom upravnom telu — kolektivu, odnosno skupštini". Ovaj zahtev se postavlja već u 1953. godini a u sledećim godinama on se često ponavljao i sve se izrazitije naglašavala potreba neposrednijeg učešća svih u upravljanju kolektivom. S obzirom da je referendum, kao jedan od takvih oblika neposrednog učešća, imao vrlo ograničenu primenu, insistiralo se na uvođenju efikasnijih oblika (pogonski radnički saveti a kasnije i oblici samoupravljanja na nivou ekonomskih jedinica i dr.). Metode i forme rada su se daleko uspešnije razvijale u većim proizvodnim kolektivima jer je tu postojalo i veće iskustvo i snažniji uticaj društveno-političkih faktora u preduzeću i komuni. Nasuprot tome, u manjim preduzećima, iako je tu procenat neposrednog učešća u samoupravljanju bio veći, unapredivanje vlastitog iskustva, a i korišćenje iskustva drugih, išlo je vrlo sporo. Ako se, pak, posmatra ocenjivanje postojeće prakse u načinu rada organa samoupravljanja može se reći da je veliki broj kritičkih sudova izrečeno na demokratski formalizam kao i na praksu da se odluke donose ponekad i bez znanja, podrške i aktivnog učešća kolektiva, da se kolektiv nedovoljno i neblagovremeno obaveštava

,,RAD"

O

RADNICKOM

SAMOUPRAVLJANJU

-

o poslovanju i problemima preduzeća, kao i o radu samoupravnih organa, da ovi organi zanemaruju svoju odgovomost prema kolektivu i sl. Međutim, k o m u n i K a t o r je nastojao da pruži mnoge sugestije za uspešnije rešavanje ovog problema. Jedna od njegovih in-, tencija sastojala se u postizanju što višeg stepena obaveštenosti svakog člana kolektiva putem razrađivanja sistema informacija koji će biti dovoljno jednostavan i neposredan, kako bi se omogućilo što brže i tačnije obaveštavanje o svim problemima rada i poslovanja kolektiva, jer od stepena informisanosti zavisi i stepen učešća u radu i životu kolektiva. Period posle 1957. godine ocenjivan je pozitivno u nastojanju organa samoupravljanja da na zadovoljavajući način reše ovaj problem. Posebna pažnja je obraćena uvođenju širih demokratskih formi u upravljanju preduzećima, a naročito primeni referenduma. O efikasnosti ovih oblika ispoljena je i izvesna predostrožnost s obzirom na postojeći socijalno-ekonomski sastav u velikom broju preduzeća. Struktura većine naših kolektiva je takva da je u njima veliki procenat doskorašnjih seljaka, koji još nemaju izgrađenu radničku fizionomiju i svest industrijske navike i norme, a još su uvek opterećeni privatno sopstveničkim interesima, koji naročito dolaze do izražaja prilikom odlučivanja o raspodeli sredstava na samostalnom raspolaganju i brizi o opšte dmštvenim interesima. Zato se smatra da je referendum dobra forma ali za izgrađenu, visoku socijalističku svest, koju naši radnici sa sela još nemaju. Bilo bi zato pogrešno prepustiti „volji većine" da odlučuje o sudbini preduzeća, kada ta većina još uvek slabo razumeva opštedmštvene interese. Ona zapravo ne vidi tačno ni svoje vlastite interese, jer se bori za zadovoljenje trenutno nastalih potreba i ne baca pogled na sutrašnjicu, ne vezuje sebe za budućnost preduzeća kao što to čine oformljeni radnici, koji povezuju svoj životni standard sa opštim prosperitetom kolektiva u kome rade. Seljak-industrijski radnik nije u takvom položaju, pa zato i dmgačije oseća, misli i postupa. U tom smem se preporučuje da organi upravljanja i rukovođenja, zajedno sa ostalim dmštvenopolitičkim telima, upotrebe sva demokratska sredstva da bi pravilno donete odluke i zajedničke i opštedruštvene interese obrazložili svakom radniku kome su se učinili nepravilnim i nejasnim. ProizuodMJa, produkti.Most Sve do 1957. godine nema življeg i i_sIo_i roda interesovanja komunikatora za probleme produktivnosti rada. Tek posle Kongresa radničkih saveta ovaj problem se više razmatra i to pretežno sa stanovišta povećanja životnog standarda. Unapređivanje produktivnosti rada stavlja se u zavisnosti sa mnogobrojnim faktorima (primena naučnih i tehničkih dostignuća, naučna organizacija rada, korišćenje kapaciteta, stmčnost kadrova, radna disciplina, korišćenje unutrašnjih rezervi. stimulativno nagrađivanje i dr.) o kojima radnički saveti do tada nisu mnogo vodili računa. Ali navode se i primeri preduzeća koja su uspela da povećaju produktivnost iznalaženjem unutrašnjih rezervi, a ne samo putem nabavke novih

156

-

ĐURO

SUSNJIC

mašina i putem investicija, što je značilo da su se razvijale nove inicijative u samim kolektivima da se putem drugih rešenja (ušteda materijala, bolji razmeštaj na radna mesta, a i samih mašina, disciplina na radu, bolji uslovi rada i sl.) poveća produktivnost. Radnički saveti dugo se nisu bavili problemima proizvodnje u celini (sve do 1957. godine) već su u početku bili pretežno zaokupIjeni trenutnim problemima koji su se stihijno pojavljivali i koji su bili vezani za pojedina radna mesta, a kompleksna problematika nametnula im se kasnije, kada su bili dorasli da je rešavaju. Zato je i upućeno dosta kritičkih stavova na zanemarivanje unapređenja organizacije proizvodnje i usavršavanje proizvodnih procesa, jer se u mnogim preduzećima nailazilo na otpore prema uvodenju savremenije organizacije i tehnike rada. Ti otpori su većim delom bili posledica pogrešnih stavova stručnjaka, koji su jednostavno, samo sa tehnološke strane, razmatrali nove mere, neobazirući se koliko će nov način proizvodnje uticati na društvene odnose u preduzeću i naići na otpore u već formiranom proizvodnom iskustvu Ijudi. To oformljeno proizvodno iskustvo treba iskoristiti kao jedan od elemenata za svako unapređivanje organizacije proizvodnje, jer njegovo zanemarivanje ne samo da vodi Ka tehnokratiji već narušava harmoniju u sistemu samoupravljanja. Proizvođač pretežno svoju ličnu i društvenu afirmaciju nalazi na svom radnom mestu na kome može da ispolji svoju inicijativnost i kreativnost. O staranju organa samoupravljanja za bolje uslove rada radnika na njihovim radnim mestima veoma je mnogo pisano u „Radu". U vremenu od 1953—1957. ređaju se jedna za drugom kritičke ocene o stanju higijensko-tehničke zaštite u našim preduzećima. „Uspesi u proizvodnji padaju u zasenak, gube na vrednosti i značaju, ako pri tome kolektiv nemarnošću i nebrigom izgubi nekoliko svojih članova". Krivica pretežno leži i na radnicima jer najčešće ne koriste razna zaštitna sredstva.i) Zaštita Ijudi na radu postala je važna briga samoupravnih organa pa su kasnije osnivane stalne komisije pri radničkim savetima, koje sistematski rešavaju ova pitanja uz puno angažovanje drugih tela i lica, a u odvajanju materijalnih i finansijskih sredstava nije se zatezalo. Upra_Ija_je _rgdst_ima na O ovom problemu a posebno o si_Zobod_om r_spoIagct7.j_ stemu nagradivanja raspravljalo se u svim analiziranim godištima s najvećim intenzitetom, uz maksimalnu obazrivost i kritičnost (vidi tabelul). Ocena praktične realizacije sistema nagrađivanja je uglavnom nepovoljna sve do 1959. godine. Komunikator je nastojao da svojim preporukama utiče na poboljšanje sistema i prakse nagrađivanja. ') Naveden je i podatak o uzrocima povreda na radu, koje dolaze usled: — neispravnosti zaštitnih sredstava — neupotrebljavanja zaštitnih sredstava — zakrčenosti puteva — nedostataka u organizaciji rada — lične neopreznosti ."

.

3,7% 10,1% 5,6% , 9,8% . 30,7% itd.

„RAD"

O

RADNICKOM

SAMOUPRAVLJANJU

-

15?

Već 1953. godine nailazimo na kritičke ocene plaćanja po normi. „lako plaćanje po normi izgleda na prvi pogled nezamenljivo, jer podstiče veću produktivnost rada i delimično sa dosta dobrim uspehom rešava pitanje nagrađivanja prema radu, ono se u preduzećima pokazuje kao nedovoljan princip koji traži da se dopuni i drugim merilima rada i zalaganja kolektiva". Koliko je plaćanja po normi bilo nedovoljno pokazuju i negativne tendencije u 1955. godini, koje su izrastale baš iz tako nepotpunog načina nagrađivanja. „Deo kolektiva koji je radio po normi usmeren je da glavni izvor povećanja platatraži u premašanju norme. Iz tog dela kolektiva potiču želje da se norme učine što nižim, lakše premašivim. Nasuprot tome, deo kolektiva koji ne radi po normi može da se nada povećanju plata samo iz realne dobiti, te nastoji da norme budu što veće. Ne narušava li se time jedinstvo kolektiva?"*) Odlučujući zaokret u nagrađivanju učinjen je 1959. godine nagrađivanjem po jedinici proizvoda. Osnovni stavovi koji proizlaze iz primene ovog načina nagrađivanja ispoljavali su se na sledeće načine: a) Povišenje ličnih dohodaka radnika jedino je umesno uz odgovarajući porast produktivnosti rada, a takvo povišenje zarada, u stvari, i znači raspodelu ličnih dohodaka unutar radnog koleKtiva prema individualnom doprinosu u procesu proizvodnje. To treba da postane zakon socijalističkog nagrađivanja; b) Suzbijati negativne i nerealne tendencije povećanja ličnih dohodaka bez povećanja produktivnosti rada. U ovom slučaju nominalno povećanje plata ne samo što ne bi doprinelo povišenju standarda nego bi negativno uticalo na stabilnost tržišta: c) Potrebno je ukloniti sve smetnje u slučaju da kolektiv poveća produktivnost, a da mu se proporcionalno ne poveća zarada; d) Svaki sistem nagrađivanja treba da vodi računa o što pravednijem odnosu između različitih kategorija radnika, kako se suviše velike ili male razlike u platnim stavovima ne bi loše odrazile na zadovoljstvo radnika, kvalitet proizvodnje, na stimulaciju, produktivnost rada i životni standard; e) Iskustva iz dosadašnjih načina nagrađivanja treba razraditi, korigovati i uopštiti kako bi se stvorio takav sistem nagrađivanja koji će najstimulativnije delovati na povećanje produktivnosti rada i stvoriti najpravednije odnose među različitim kategorijama; f) Napredovanje naše privrede 4 N o v a uredba o platama radnika i službenika (u 1955. godini) unela je neke nove, pozitivne elemente u smislu utvrdivanja pravilnijih odnosa među tarifnim stavovima unutar kolektiva. O n a je donela i neke novosti kao što su mogućnost dodatnih tarifnih stavova, premije kao dopune radu po normi, zatim novu kategoriju rezervni fond plata koji obezbeđuje stabilnost i ravnomernost isplate radnicima (za sezonska preduzeća, za eventualne slučajeve neravnomemosti na tržištu i sl.). N a razradu ovih problema bila je 1955. i 1957. godine usmerena i pažnja lista a posebno na izradi tarifnih pravilnika, pravilnika o premijama, normama itd. I opet se ponavljaju negativni stavovi o linearnom povećanju plata („svakom za onoliko procenata koliko je odredeno") i o tendenciji da se tarifni stavovi najviše povećaju najstručnijim radnicima i službenicima, dok su nekvalifikovani radnici smatrani kao nebitan, pomoćni faktor u proizvodnji. „Izrada tarifnih pravilnika predstavljala je za mnoge kolektive dosad najozbiljniji ispit postojanosti i snage radničkog samoupravljanja. Ovaj ispit nisu svi položili sa podjednakim uspehom — neki su skoro i pali..."

.RAD"

O

RADNICKOM

SAMOUPRAVLJANJU

-

^g?

Već 1953. godine nailazimo na kritičke ocene plaćanja po normi. „lako plaćanje po normi izgleda na prvi pogled nezamenljivo, jer podstiče veću produktivnost rada i delimično sa dosta dobrim uspehom rešava pitanje nagrađivanja prema radu, ono se u preduzećima pokazuje kao nedovoljan princip koji traži da se dopuni i drugim merilima rada i zalaganja kolektiva". Koliko je plaćanja po normi bilo nedovoljno pokazuju i negativne tendencije u 1955. godini, koje su izrastale baš iz tako nepotpunog načina nagrađivanja. „Deo kolektiva koji je radio po normi usmeren je da glavni izvor povećanja plata traži u premašanju norme. Iz tog dela kolektiva potiču želje da se norme učine što nižim, lakše premašivim. Nasuprot tome, deo kolektiva koji ne radi po normi može da se nada povećanju plata samo iz realne dobiti, te nastoji da norme budu što veće. Ne narušava li se time jedinstvo kolektiva?"*) Odlučujući zaokret u nagrađivanju učinjen je 1959. godine nagrađivanjem po jedinici proizvoda. Osnovni stavovi koji proizlaze iz primene ovog načina nagrađivanja ispoljavali su se na sledeće načine: a) Povišenje ličnih dohodaka radnika jedino je umesno uz odgovarajući porast produktivnosti rada, a takvo povišenje zarada, u stvari, i znači raspodelu ličnih dohodaka unutar radnog koleKtiva prema individualnom doprinosu u procesu proizvodnje. To treba da postane zakon socijalističkog nagrađivanja; b) Suzbijati negativne i nerealne tendencije povećanja ličnih dohodaka bez povećanja produktivnosti rada. U ovom slučaju nominalno povećanje plata ne samo što ne bi doprinelo povišenju standarda nego bi negativno uticalo na stabilnost tržišta: c) Potrebno je ukloniti sve smetnje u slučaju da kolektiv poveća produktivnost, a da mu se proporcionalno ne poveća zarada; d) Svaki sistem nagrađivanja treba da vodi računa o što pravednijem odnosu između različitih kategorija radnika, kako se suviše velike ili male razlike u platnim stavovima ne bi loše odrazile na zadovoljstvo radnika, kvalitet proizvodnje, na stimulaciju, produktivnost rada i životni standard; e) Iskustva iz dosadašnjih načina nagrađivanja treba razraditi, korigovati i uopštiti kako bi se stvorio takav sistem nagrađivanja koji će najstimulativnije delovati na povećanje produktivnosti rada i stvoriti najpravednije odnose različitim kategorijama; f) Napredovanje naše privrede ') Nmeđu o v a uredba o platama radnika i službenika (u 1955. godini) unela je

neke nove, pozitivne elemente u smislu utvrđivanja pravilnijih odnosa među tarifnim stavovima unutar kolektiva. O n a je donela i neke novosti kao što su mogućnost dodatnih tarifnih stavova, premije kao dopune radu po normi, zatim n o v u kategoriju rezervni fond plata koji obezbeđuje stabilnost i ravnomernost isplate radnicima (za sezonska preduzeća, za eventualne slučajeve neravnomernosti na tržištu i sl.). N a razradu ovih problema bila je 1955. i 1957. godine usmerena i pažnja lista a posebno na izradi tarifnih pravilnika, pravilnika o premijama, normama itd. I opet se ponavljaju negativni stavovi o linearnom povećanju plata („svakom za onoliko procenata koliko je odredeno") i o tendenciji da se tarifni stavovi najviše povećaju najstručnijim radnicima i službenicima, dok su nekvalifikovani radnici smatranl kao nebitan, pomoćni faktor u proizvodnji. „Izrada tarifnih pravilnika predstavljala je za mnoge kolektive dosad najozbiljniji ispit postojanosti i snage radničkog samoupravljanja. Ovaj ispit nisu svi položili sa podjednakim uspehom — neki su skoro i pall..."

158

-

ĐURO

SUSNJIC

mogućno je samo ako se proces kreće u pravcu sve slobodnije raspodele dohotka u proizvođačkim jedinicama, a uz sve manju intervenciju ,,sa strane" (izuzev obaveza prema zajednici).

Odnos proizuođača prema radMoj zajedmci

Ovaj problem je tematski tretiran samo u početnom periodu, dok se kasnije u tom obliku više ne javlja. Medutim, stavovi o ovom pitanju rasuti su u drugim kategorijama, ali je njihov broj mali, a distribucija takva da ne dopušta sigurnije uopštavanje. Ali i na osnovu nekoliko zapaženih stavova može se na ovom mestu bar reći koji su problemi sadržani u tih nekoliko mišljenja. U vezi sa razvijanjem i usavršavanjem sistema raspodele konstatuje se da se u praksi razvija i menja odnos prema zajedničkoj imovini u preduzeću. To se naročito ogleda u štednji materijala, pogonske energije, čuvanju alata i mašina, kontroli inventara itd. Interes i briga radnog čoveka okrenuta je prema preduzeću i radnici sve više svoju budućnost povezuju sa budućim uspesima kolektiva u kome rade. Sasvim je jasno da tako probuđeni interes postaje dovoljan razlog za borbu protiv svih nepravilnosti u kolektivu, a naročito za borbu protiv privrednog kriminala. Reda__ je slučaj da radnik počini kriminalno delo, dok je, na žalost, kod službenika to postala bojažljiva praksa. Isto tako i radna disciplina svakim danom postaje sve bolja jer je i ona faktor opšteg napretka kolektiva, a umanjuje se potreba da se radnici disciplinskim i drugim merama prisiljavaju da bolje i na vreme izvršavaju svoje obaveze. Ukoliko i ima slučajeva nepoštovanja disciplinskih pravila, radnici se zalažu da na demokratski način reše iskrsle sporove. Odnosi _ rad?ioj zajedmci i tdoga orgafia samoaprauIjaTija

Ovaj problem je tretiran sve više kroz analizirana godišta. Komunikator nastoji da ukaže kako se svaka privredna mera odražava ne samo na privredna kretanja već i na društvene odnose među radnim Ijudima. Zanimljivo je primetiti kako se ovom problemu obraća sve više pažnje, ali ne samo zbog toga što dobri međuljudski odnosi stvaraju uslove za veću produktivnost rada, nego što je i smisao samoupravIjanja da ostvaruje takve Ijudske vrednosti. „Zaokupljeni često posolvnim brigama postajemo skloni da jednostrano prilazimo izvesnim pojavama i problemima, da hi posmatramo i ocenjujemo pretežno sa privredne tačke gledišta. I tako se desi da izgubimo iz vida da i „najprivredniji" privredni problem uvek ima i svoju drugu stranu — društvenu i Ijudsku. A jednostranosti tu nikako ne bi smelo da bude. Jer svaki sistem nagrađivanja, na primer, istovremeno je odraz ne samo privrednih prilika i mogućnosti zemlje, nego i društvenih odnosa koji vladaju u njoj i dostignuća radnih Ijudi u borbi za poboljšanje svojih životnih uslova... Društvena strana sistema nagra-

,,RAD"

O

RADNICKOM

SAMOUPRAVLJANJU

-

15Q

đivanja ne sme se odvajati od privredne, a privredna od društvene i Ijudske". Problem unutrašnjih odnosa u kolektivima tretira se pretežno kritički sve do 1959. godine, kada broj kritičkih mišljenja o tim odnosima dosta naglo opada. Ti kritički, stavovi najčešće se odnose na relacije radnik—ruKOVodilac, radnik—radnik. Na p r v o m mestu se zamera stručnjacima da ne održavaju kontakt sa radnim grupama, što bi omogućilo bolje razumevanje međuljudskih problema radnika. Osim toga, stručnjaci nemaju sa radnicima svakodnevni kontakt, koji bi, verovatno, s obzirom na njihovo stručno znanje doprineo i njihovom v e ć e m ugledu. Kao razlozi tog nerazumevanja između radnika i tehničkih stručnjaka navode se najčešće o v i : — opterećenost stručnjaka sopstvenim tehničkim idejama, a zaboravlja se društvena strana njihove primene; — postupci stručnjaka su često takvi da oduzimaju radnicima volju za rad; — stručnjaci se malo trude i ne znaju da iskoriste veliko iskustvo radnLca u otkrivanju praktičnih proizvodnih teškoća pa zaboravljaju da radnici vrlo dobro poznaju unutrašnje odnose i bolje mogu da predvide eventualne promene u odnosima među Ijudima nastalim novom organizacijom rada. Imajući s v e to u v i d u konstatuje se da ,,su inženjeri postali nestrpljivi zbog spore primene njihovih metoda, ali su postali nestrpljivi i Ijudi sa kojima oni sarađuju, osećajući da ih neko goni u radu, a to dovodi do promena u njihovim međusobnim odnosima — Ijudskim odnosima... Otpor i bol ne pokazuju šta nije u redu, nego da nešto nije u redu — treba tražiti uzroke..." Istovremeno se nižu i sugestije za boljim r a z u m e v a n j e m i saradnjom medu radnicima i rukovodiocima. „Inženjer mora diskutovati, u v e r a v a t i Ijude na delu u korist bolje organizacije posla, a direktor treba da olakša međusobno razumevanje i saradnju Ijudi na zajedničkim poslovima, zajedničkim zadacima".i) Osnovna intencija datih preporuka sastojala se u zahtevu da organi samoupravljanja preduzmu s v e da se stručni kadrovi odnose prema radnicima ne samo kao izvršiocima poslova nego i kao prema članovima k o l e k t i v a od čijih zajedniČKih napora i inicijative zavisi uspeh i materijalni položaj celog kolektiva.

') K o l i k o s u unutrašnji odnosi postali bolji i humaniji vidi se i iz podataka jedne ankete čiji s u rezultati objavljeni u „ R a d u " 1959. godine. N a pitanje šta misle o svojim poslovođama i brigadirima odgovori su glasili: 5 3 % kažu da s u dobri; 2 % radnika daju lošu ocenu; 4 % ,,da ništa ne misle"; 1 9 % dalo je neođređen odgovor; 2 2 % ostavilo je pitanje bez odgovora. N a pitanje šta misle o svojim šefovima i direktorima, odgovori s u : 4 5 % ima dobro mišljenje; 1 0 % loše mišljenje; 8 % i h nedovoljno poznaju da bi mogli doneti svoj stav; 7 % „ništa ne misle"; 3 0 % nije odgovorilo na pitanje! (očito je da se ovde kao i u istom pitanju o poslovođama krije deo negativnih mišljenja. U celini uzeto pozitivnija je ocena brigadira i poslovođa od ocene inženjera i direktora. To je verovatno zbog toga što s u p r v i u neposrednom k o n taktu sa radnicima tokom celog radnog vremena, dok i m se ovi drugi ređe obraćaju , ,

160

-

ĐURO

SUSNJIC

Ulogn si7T_ik_Imh i dr_gih organizocija % roz_ija_j_ samo_pra_Zja_ja

Nema delatnosti i akcije u kolektivu a da u njoj aktivno ne sudeluju sindikati. Zato se o tome u čitavom periodu dosta pisalo. To je zato što su se ovde svi problemi iz široke problematike samoupravljanja sagledavali upravo kroz ulogu, mesto i zadatke sindikata u poduhvatu izgradnje novih društvenih odnosa. Prilikom tretiranja ovog problema pretežu u 1953. godini kritičke ocene. Medutim, već u 1955. godini stavovi su izrazito pozitivni. Pozitivna strana rada sindikata sastojala se u njihovom nastojanju da izvrše organizacione promene koje će se uskladiti sa novonastalim uslovima (izgradnja komunalnog sistema), da težište svoga rada prebace u komune (usklađivanje interesa komune i preduzeća) i da se aktivno uključe na rad u sprovođenju platnog sistema. „Sindikalne podružnice u preduzećima sarađuju sa radničkim savetima toliko da je danas teško povući granicu šta je sindikalni rad u preduzeću a šta rad radničkih saveta. Zauzimaju se zajednički stavovi, preduzimaju se zajedničke akcije; razlika je u tome što radnički savet donosi konkretne odluKe, a sindikalna organizacija mobiliše radnike u njihovom donošenju". A odatle sledi zaključak da „sindikati u našoj zemlji treba da budu politički i vaspitni faktor. Oni treba da budu predstavnik interesa radničke klase, a ne više zaštitnik interesa, borbe za njena ekonomska i socijalna prava. Sindikati su tako sastavni deo mehanizma radničkog samoupravljanja i organizator kontrole nad ostvarenjem e k o n o m s K i h i socijalnih prava radnika i službenika". Zato se i smatra da sindikati u uslovima samoupravljanja treba da menjaju dosadašnje metode rada i da stvaraju nove koje će imati pretežno vaspitno-mobilizatorski karakter. Godina 1957. donosi opet pretežno kritičke i programske stavove, što se može da objasni pripremama za Prvi kongres radničkih saveta i razmeni iskustava i mišljenja o svemu onome što je bilo loše u metodu rada sindikalnih organizacija. Tu se ističe nedemokratičnost u radu nekih sindikalnih organizacija, kao, na primer, odlučivanje bez dovoljnog broja članstva, prekrajanje odluka na svoju ruku, birokratizam u radu i drugo. „Birokratizam ne rađaju samo oni koji birokratski rade i odlučuju već i oni koji mu se ne suprotstavljaju, koji ga omogućuju". Osuđuje se često mitingovanje kao poslednje pribežište organizaciji lišene svake sadržine rada. Uvek, kad se sadržajnošću, privlačnošću i korisnošću rada ne uspe da stekne poštovanje i privrženost članstva, onda se pribegava raspredanju najopštijih politiČKih fraza i davno poznatih istina. To se dešava u onim organizacijama koje su se začaurile u sebe i koje se ne interesuju za život koji ključa dalje od fabričke kapije. U 1959. godini stavovi su izrazito pozitivni ali se još uvek održavaju i programski. Naglašava se uloga sindikata u sprovođenju politike nagrađivanja, obrazovanju radnika, u razvijanju higijenskotehničke zaštite, u podizanju inicijative radnih Ijudi, socijalnoj zaštiti, kulturnom uzdizanju, suzbijanju egoističnih tendencija u kolektivima, u brizi za čovekom, borbi protiv kriminala u privredi, u stvaranju boljih međuljudskih odnosa itd. itd.

,,RAD"

O

RADNICKOM

SAMOUPRAVLJANJU

-

^g^

Najduhovitiju s l i K U mehanizma samoupravljanja iz koje se vide i zadaci sindikata dao je stari borski radnik Sima Jović: „Naše preduzeće vam je kao jedna lokomotiva! Točkovi, to su naši pogoni. Kotao koji daje paru i pokreće mašinu, to je kolektiv. Regulator to je direktor. A ona sirena gore to je sindikat. On na sve gleda i čim primeti da nešto nije u redu, odmah svira i daje signal". TJlogu drugih društvenih i političkih organizacija „Rad" nije ocenjivao u tolikoj meri kao što je slučaj sa sindikalnim organizacijama. Manji broj pretežno pozitivnih i programskih stavova odnosio se na ulogu organizacija Saveza komunista u preduzeću. Ovoj organizaciji pridaje se odlučujući uticaj na formiranje i usmeravanje stavova članova kolektiva. Svojim vaspitnim metodama ona treba da izgraduje socijalističku svest radnika do te mere da radnici mogu na svakom mestu zastupati i braniti svoje stavove i svoje postupke. Samo taj način omogućuje da se ceo kolektiv sve više uklopi u zajednicu istomišljenika sa istom ideologijom, ali koja je slobodno prihvaćena od većine članova kolektiva i koja nije nametnuta nekim drugim kanalima političkog pritiska na radne Ijude. Obrozoram'e radmka

Problem obrazovanja proizvođača ne tretira se u uslovima samoupravIjanja samo kao potreba sticanja stručnih i savremenih proizvodnih znanja već se proširuje i na davanje onih znanja koja postaju neophodna za uspešno obavljanje funkcija upravljanja. „Vrlo je važno da svaki član radnog kolektiva poznaje osnovne ekonomske elemente, kako bi imao jasnu sliku uspeha i nedostatka preduzeća i na taj način bio u mogućnosti da i sam učestvuje u rešavanju postojećih problema". Jer samo na taj način, upoznavajući se sa pojedinim slučajevima ekonomskog poslovanja, radnik će postepeno steći potrebna ekonomska znanja. Nema sumnje da je fabrika jedna od karika u e k o n o m s K o m obrazovanju radnika za upravljanje. Ali sama fabrika nije dovoljna. U periodima kada se više diskutovalo o obrazovanju radnika (od 1955. do 1957) preovladavala su sve jače mišljenja za sistematski način obrazovanja radnika kroz različite forme (radničke škole za opšte obrazovanje, stručni kursevi, majstorske škole, tehnikumi, seminari i kursevi iz problematike samoupravljanja, centri za obrazovanje radnika i sl.). Nastojanja radničkih saveta da podignu stepen obrazovanja proizvođača ocenjena su za ceo period kao vrlo uspešna. Ta nastojanja su bila razumljiva pošto od stepena obrazovanja radnika ne zavise samo uspesi u proizvodnji i produktivnosti rada, nego i brojnost njihovog učešća u upravljanju kao i kvalitet tog upravljanja. „Radničko samoupravljanje i obrazovanje neposrednih proizvođača stoje u odnosu uzajamne uslovljenosti". Stručno uzdizanje radnika tretirano je nešto kritičkije u periodu od 1955. do 1957. godine. Tom prilikom se naglašava da brigu o užoj, stručnoj specijalizaciji treba u prvom redu da preuzmu preduzeća. „Funkcije preduzeća u obrazovanju radnika do sada su 11

Radničko

samoupravljanje

162

-

- U R O

SUSNJlC

ostale neizdiferencirane, a njihova organizacija nije ni prilagođena takvim funkcijama. Tako, na primer, statistika za 1955. godinu pokazuje da je 76% radničkih saveta na svojim sednicama raspravljalo o stručnom obrazovanju radnika, a 24% radničkih saveta nisu ništa učinili u tom pogledu... Personalna i kadrovska politika ne može se zamisliti bez sopstvene organizacije obrazovanja i stalnog obrazovnog procesa". Taj proces stručnog osposobljavanja trebao bi da se odvija u tri pravca: — spremanje radnika za polaganje stručnih ispita; — dopunsko, stalno stručno obrazovanje radi postizanja savremenijih znanja; — brzo obučavanje (trening) postojećih kadrova za specijalne operacije. U 1959. godini i ovaj problem je sasvim pozitivno tretiran, što upućuje na zaključak da su se u praksi učvrstili oblici stručnog obrazovanja radnika i da su već postignuti zadovoljavajući rezultati. Usloui žiuota; ličm i dr_štuem

Praćenje kretanja ličnog i društvenog standarda zahteva vođenje računa o osnovnim faktorima koji određuju njegov nivo: proizvodnja, način raspodele proizvodnih dobara, odnos plate i cene na tržištu itd. Naravno, i mnogi drugi objektivni i subjektivni faktori utiču na standard. Za početni period karakteristično je da se o standardu radnika manje raspravljalo, dok se od 1955. pa nadalje o tom pitanju diskutuje više. Pre svega, u centru pažnje su stambeno pitanje, ishrana i odmori radnika. Pozitivno su ocenjena nastojanja preduzeća da sama rešavaju probleme ishrane svojih radnika i da sama vode brigu o drugim životnim uslovima svih zaposlenih. Već u raspodeli dohotka predvidalo se koliko će se sredstava moći da odvoji za neposredno pokriće životnih potreba, za razvijanje proizvodnje a koliko za kulturne, zdravstvene, socijalne i druge potrebe. Medutim, isto tako je kritikovan stepen dostigunća i način na koji su rešavana ova pitanja i zahtevalo se od radničkih saveta da se više angažuju u sistematskom rešavanju i unapređivanju životnog i društvenog standarda zaposlenih. I o k _ I t _ r _ 0 - z c . b a t . _ 0 7 n i sportskom životu radnika diskutovalo se sa prilično pažnje i dosta kritički. Već u 1953. godini pisano je: *U političkom i privrednom životu kod nas radnička klasa je stalno aktivan činilac. Međutim, u kulturnom životu to nije ostvareno ne samo u odgovarajućoj nego i u mogućoj meri. Razumljivo je da u oblasti nadgradnje radnička klasa kao klasa ipak ne može ni iz objektivnih ni iz subjektivnih uzroka da bude onakav faktor kao u izgradnji osnova socijalističke ekonomiKe i u njenom rukovođenju". Zato se i traži da se kulturno i sportsko vaspitanje radnika odvija kroz kulturna društva i sportske organizacije u preduzećima kojima radnički saveti treba da odvoje potrebna materis t a T t d a r d

,,RAD"

O

RADNICKOM

SAMOUPRAVLJANJU

-

jalna i finansijska sredstva. Štaviše, ove organizacije treba da budu ne samo institucije za rekreaciju već i za vaspitanje u kojima će se formirati nove navike u društvenom ponašanju. *

*

*

u" zaključku valja izneti i neke opšte impresije koje analitičar neminovno stiče u samom procesu analize, a koje mu potvrđuju i sami rezulati. Prateći kroz analizirani sadržaj razvitak radničkog samoupravIjanja i napore za njegovo što bolje i brže realizovanje, primećuju se, pored svega, sve slobodnije i samostalnije tendencije u razvijanju poslovanja i organizacije naših preduzeća. Problemi, koje organi samoupravljanja rešavaju, postaju tematski sve brojniji. O sve većem broju pitanja se donose punovažne odluke. Sve manje im se naređuje, a sve više naređuju sami sebi. (Dovoljno je podsetiti se na nastojanje da se sa što većim delom dobiti samostalno raspolaže, da se samostalno rešavaju pitanja obrazovanja, standarda, radnih odnosa i uslova rada). Rezultati ukazuju na menjanje položaja i uloga ranijih društvenih faktora i na afirmaciju novih društvenih snaga. Tako se radikalno nastoji da se promeni, a stvarno se i promenili, položaj i uloga direktora u kolektivu. Prijašnja „najviša vlast" u preduzeću postaje pomalo „najstariji s l u ž b e n i k u k o l e K t i v u " . Menja se i položaj i uloga drugih stručnih rukovodilaca u kolektivu, kao i položaj i uloga samih radnika. Naročito je menjanje položaja i zadataka vidljivo kod društvenopolitičkih organizacija, koje sve više gube atribute izrazito klasno političkih snaga, a sve više deluju u vaspitnomobilizatorskom smislu kao deo opšteg mehanizma radničkog samoupravljanja. čak i menjanje sadržaja nekih pojmova dovoljno jasno ukazuje na proces koji se sa fizičkom evidentnošću odvija pred našim očima. Dok se, na primer, državnim planom određivala i planirala proizvodnja do najsitnijih detalja, takoreći, do poslednjeg radnog mesta, dotle se društveni plan u uslovima samoupravljanja definiše kao „okvirni regulator najširih inicijativa neposrednih proizvođača". Isti je slučaj i sa pojmom nagrađivanja. Sve više se gube izrazi nadnica, plata, zarada, a sve više se upotrebljavaju izrazi nagrada i lični dohodak. To zato, što se način formiranja „zarada" radnika u poslednje vreme stvarno razlikuje od fiksnih plata u vreme administrativnog upravljanja. Pojam radnog odnosa, takođe, menja svoj sadržaj i poprima drugi smisao. Gube se karakteristike najamnih odnosa, a „radni odnosi postaju sve više odnosi dobrovoljne i svesne saradnje između Ijudi koji proizvode". Radničko samoupravljanje postaje normalnim oblikom za one društvene odnose č i j i je sadržaj umnogome nov. Iz strukture problema, načina na koji se rešavaju, kvaliteta odluka i e K s p e d i t i v n o s t i kojom se te odluke donose, može se govoriti o sve većem stepenu 11*

164

-

ĐURO

SUSNJIC

zrelosti organa samoupravljanja da uočavaju, analiziraju i rešavaju zaista složene odnose. Problematika je gotovo uvek dovoljno nova, nepoznata, teška. I dok je prvih godina radnički savet predstavljao, takoreći, skup dobronamernih Ijudi od kojih većina nije mnogo znala o upravljanju i proizvodnji u najširem smislu reči, i dok su u radničkim savetima svojim autoritetom stršili stručnjaci i rukovodioci, danas su to upravljači sa solidnim stručnim znanjem i upravljačkim iskustvom. Upravljajući oni su se naučili upravljati. Tok analize uverava, a i rezultati po__azuju, na kojim područjima društvenog života samoupravljanje donosi najviše prednosti i najviše Ijudskoga, humanoga sadržaja. To je u prvom redu oblast stručnog, društveno-ekonomskog, političkog i kulturnog obrazovanja radnika, oblast radnih odnosa, demokratskih metoda upravljanja i rukovođenja, odnosa članova kolektiva prema radnoj zajednici itd. Ovi rezultati ukazuju i na elemente koji u ovom sistemu nisu ostvareni u odgovarajućoj meri, koje se i kakve teškoće i otpori javljaju u praktičnom oživotvorenju idejnonormativnih ciljeva. To su u prvom redu teškoće i otpori oko sistema nagrađivanja, odnosa preduzeća i šire zajednice (naročito komune), odnosa među preduzećima, oko društvenog standarda pojedinih kategorija radnika, teškoće oko unutrašnjih odnosa u kolektivu. Postepeno ali sigurno izgraduje se organizacija proizvodnje koja sve više odgovara organizaciji samoupravljanja, tj. promenjenim društvenim odnosima u kolektivima. Manje se akcentiraju organi upravljanja i rukovođenja, društveno političke organizacije, a u prvi plan sve više se ističe kolektiv proizvođača kao celina. Zajednički ciljevi i zadaci organa upravljanja, rukovođenja, društveno-političkih organizacija i pojedinaca deluju u pravcu saradnje iz koje postepeno izrasta socijalistička zajednica proizvođača. Uspeh sistema radničkog samoupravljanja zavisi i zavisiće od sve većeg proširivanja neposrednijeg učešća radnika kako u upravIjanju tako i u rukovođenju zajedničkim poslovima u najširem smislu reči. To je jedna od zakonitih tendencija koja sebi nužno krči put. Zato na radničke savete i upravne odbore treba gledati kao na „stepenice" i „momente" na putu ka stvaranju istinske asocijacije neposrednih proizvođača. To je jedini pravi put ka uklanjanju provalije između funkcije upravljanja i funkcije izvršavanja, što je drugi izraz za ukidanje razlika između fizičkog i intelektualnog rada. Pratiti kroz izražene stavove i ocene razvitak samoupravljanja u ovih desetak godina značilo je zapravo slediti kritiku praktične realizacije novih proizvodnih i društvenih odnosa. Možda je taj razvitak objektivno tekao još nekim drugim tokovima i manifestovao se kroz druge tendencije koje nisu zapažene u ovoj analizi? Možda? Analitičar je osuđen da zaključuje samo na osnovu sadržaja koji ima pred sobom, dakle uvek posredno, ne ulazeći u pitanja svestranosti, objektivnosti i vrednosti sadržaja uopšte. Ocena analitičara zasniva se na materijalu, stavovima i ocenama komunikatora, pa to uvek treba imati na umu. Đ w o __i_š_jić

,,RAD"

O

RADNICKOM

SAMOUPRAVLJANJU

-

Tabelarni prilozi Tabela 1.

Rcmg kntegorija po MčestmZosti 1953.

Kategorije Samostalnost organa samoupravljanja Funkcionisanje samoupravljanja Proizvodnja Realizacija proizvoda Raspolaganje sredstvima Pojedinac i rad. zajednica Odnosi u rad. zajednici Društvene organizacije i samoupravljanje Obrazovanje radnika Uslovi života

Tabela 2

1955.

1957.

1959

%

R

%

R

%

R

%

R

23,8

2

6,7

6

0

9

10,6

4

36,1 9,2 0 10,8 5,2 0,8

1 4,5 10 3 6 9

1,7 14,5 0 20,8 0 2,7

—

5 9,5 1 9,5 7

9,9 17,9 0 27,7 0 6,1

5 2 9 1 9 7

7,6 20,5 2,0 23,3 0 9,4

7 2 9 1 10 5

»J 2,9 1,9

4,5 7 8

16,3 16,7 20,6

4 3 2

8,9 13,4 16,1

6 4 3

8,9 5,9 11,8

6 8 3

ProcemtuaZTii odnos gfarooa po oodimama

Samostalnost organa samoupravljanja Funkcionisanje samoupravljanja Proizvodnja Realizacija proizvoda Raspolaganje sredstvima Pojedinac i rad. zajednica Odnosi u rad. zajednici Društvene organizacije i samoupravljanje Obrazovanje radnika U s l o v i života

6

19

51

20

33

25

0

0

0

19

48

13

16 16 0 20 0 0

14 24 0 41 80 100

50 36 0 17 14 0

14 16 0 9 0 18

28 35 0 13 0 9

57 28 0 27 0 18

37 27 27 15 0 6

31 34 0 33 0 48

26 20 0 34 0 35

54 55 33 43 0 58

15 19 0 24 0 17

30 13 33 14 0 0

12 50 20

40 0 0

48 37 20

47 27 37

3 12 17

39 43 19

23 19 33

32 19 19

41 54 31

48 73 59

23 28 19

25 28 13

Tabela 3. Smer atarooa zo sue kotegorije fw % ) STAVOVI

1953.

1955.

1957.

1959.

Pozitivni Kritički Programski

17,5 30,2 52,3

35,9 22,9 41,2

26,6 34,7 38,7

56,9 26,2 16,9

P r o b l e m i i razvoj r a d n i č k o g samoupravljanja u člancima „Glas rada" U proteklom razdoblju funkcija i aktivnost sindikata bila je usmjerena na razvijanje radničkog samoupravljanja. Na osnovu sagledanih problema i tendencija u praksi sindikat je zauzimao stavove i predlagao rješenja za zakonsko reguliranje odredenih pitanja koja se odnose na funkcioniranje radničkog samoupravljanja i poslovanje privrednih organizacija. Svi ovi principijelni stavovi i iskustva iz prakse bili su izraženi kroz sindikalnu štampu. Oni predstavljaju ne samo određenu politiku sindikata nego posredno ukazuju i na sam razvoj kao i na tendencije razvoja radničkog samoupravljanja. Cilj ovog napisa je da se kroz analizu sindikalnog lista „Glas rada" ukaže na pojave i tendencije u razvijanju radničkog samoupravljanja ispoljenih u periodu od 1950—1960. godine. Kroz kvantificiranje datog sadržaja i stavova pokušalo se da izvuku odgovarajući zaključci o tome koliko se i kako pojedinim problemima pridavao značaj u odredenom vremenskom periodu. Na osnovu toga moglo bi se, u izvjesnoj meri, zaključivati o pojedinim pojavama koje su se manifestovale u razvoju radničkog samoupravljanja. Kao predmet analize služili su članci objavljeni u „Glasu rada"i) a koji su tretirali probleme radničkog samoupravljanja, zatim pitanja, koja su raspravljali i rešavali organi radničkog samoupravIjanja, kao i probleme koji su se javljali u uslovima radničkog samoupravljanja. OPĆI PREGLED Čitavo analizirano razdoblje možemo prema njegovim sadržajnim karakteristikama, kao i prema stepenima dostignuća u razvoju radničkog samoupravljanja, podijeliti na četiri perioda: — period prije uvađanja radničkog samoupravljanja — periodi od 1950—1953, od 1953—1957. i od 1957—1959. godine. i) List „Glas rada" je organ Republičkog odbora sindikata Hrvatske.' U o v o m listu analizirani su članci objavljeni u drugom tromesečju svake druge godine počev od 1947. do 1959. godine. U k u p n o je analizirano 207 članaka.

168

-

IVAN

PERIC

Period prije uuodanja rodmčkog samouprarljanja

TJ ovom periodu analizirana su godišta 1947. i 1949. U analiziranim člancima, naravno, ne pojavljuju se kategorije koje su karakteristične za kasnije periode, ali se i ovde javljaju mnogi problemi koji su u narednim periodima bili predmet razmatranja organa radničkog samoupravljanja (plate, produktivnost, proizvodnja, odnosi medu Ijudima itd.). Doduše, oni se u ovom periodu tretiraju više sa stanovišta učešća sindikalnih organizacija u aktiviziranju članova kolektiva da pomažu i učestvuju u rešavanju unapredivanja proizvodnje, produktivnosti i drugih pitanja. Sindikat se u to vrijeme javlja kao oblik preko kojeg se radnici pripremaju i uključuju u upravljanje.i) Period 1950—1953. U ovom periodu analizirana je samo 1951. godina. Ta godina karakteristična j e p o tome što su tada već postojali organi radničkog samoupravljanja u mnogim proizvodnim preduzećima. Najviše prostora je posvećeno sprovedenim izborima za radničke savjete, njihovom sastavu, ali se počinje tretirati i način njihovog djelovanja, njihov odnos prema organima rukovođenja i slično. Osobenost ovog perioda je i u tome što organi samoupravljanja još uvek djeluju u neizmjenjenim uslovima raspodjele, planiranja i sistema nagrađivanja. I dalje postoje direkcije sa znatnim ovlaštenjima što, također, utiče na skučenost organa samoupravljanja u radu i na ograničavanje njihovog djelovanja. Zato se pojedine kategorije (produktivnost, platni sistem i sl.) tretiraju skoro na isti način kao i u prethodnom periodu. S obzirom na još skučene mogućnosti za šira djelovanja organa upravljanja sindikalni list se više orijentirao na iznošenje aktivnosti kolektiva u provađanju izbora za radničke savjete, a u prvom planu je razmatranje sastava prvih radničkih savjeta. Naročito je naglašavana pozitivna struktura radničkih savjeta jer su u njih birani mnogi udamici, racionalizatori i pronalazači. U ovom godištu počinje više da se tretiraju problemi odnosa radnički savjet— upravni odbor, kao i odnosa upravni odbor — direktor poduzeća. Period 1953—1957. Radnički savjeti sada počinju da djeluju u uslovima novog privrednog sistema i traženja rješenja za one probleme koje je primjena sistema izazvala. Izmenjeni privredni sistem, koji se bazirao na samostalnosti privrednih organizacija u planiranju, realizaciji, formiranju i raspodjeli platnih fondova unutar određenih okvira itd., počeo je djelo*) Ova funkcija sindikata naglašena je i u materijalima V kongresa KPJ na slijedeći način: „Najvažnija je uloga sindikata na sektoru privredne izgradnje. O n i s u neposredni organizatori borbe radničke klase za povećanje p r o dukcije, za podizanje produktivnosti rada, za razvijanje proizvodnih snaga, za što pravilnije sprovođenje politike Partije u privredno-organizacionim pitanjima. Preko s i M d i k a t a rodmičke mase w rozmim formama učesfvuji* i t uprarljamjM privredom (podcrtao I. P.), V kongres Komunističke partije J u goslavije, izdanje „Kultura", Zagreb, 1948, str. 402.

„GLAS

RADA"

O

RADNICKOM

SAMOUPRAVLJANJU

-

IgO,

vati od 1952. godine. U 1953. godini pokazali su se prvi pozitivni rezultati u primjeni sistema, ali istovremeno i odredene teškoće i problemi na koje se ukazuje. Tako se, na primjer, pojavljuju problemi nejednakog ostvarivanja tzv. viškova u privrednim organizacijama, tendencije monopolizma na tržištu, tendencije uravnilovke u raspodjeli platnih fondova, nedovoljna odgovomost za unapređenje poduzeća, odnosno za čuvanje i povećavanje osnovnih sredstava itd. Pomenute teškoće i problemi istovremeno rađaju i nastojanja da se u privredni sistem unesu izmjene, koje bi omogućile rješenja nekih pitanja, kao što je npr., bolje reguliranje raspodjele izmedu poduzeća i zajednice, reguliranje problema raspolaganja sa osnovnim sredstvima i njihovom obnovom, omogućavanje približno jednakih uslova privređivanja, reguliranje pitanja fondova u privrednim organizacijama itd. Tokom 1953. i 1954. godine unesene su izmjene u sistemu raspodjele i u privredni sistem uopće a koje su regulirale pitanja formiranja i raspodjele platnih fondova i dobiti privrednih organizacija. Problemi koji su na osnovu tih izmjena nastali akcentirani su u sadržaju lista. Primjećuje se da se u izgradnji privrednog sistema pokazuje protivrečno kretanje. S jedne strane, potpunije su regulisana neka pitanja kao npr. raspolaganje sa osnovnim sredstvima u čemu je ispoljena tendencija jačanja i proširenja ovlašćenja radničkih savjeta kao i slobodnije kretanje osnovnih sredstava iz jedne privredne organizacije u drugu. S druge strane, došla je do izražaja tendencija ograničavanja privrednih organizacija i radničkih savjeta u pogledu formiranja i raspodjele platnih fondova kao i u pogledu raspolaganja sa drugim fondovima (npr. amortizacionim, fondovima za samostalno raspolaganje i sl.). Platni sistem se pokazuje sve više destimulativnijim u podizanju proizvodnosti rada. Za to se u ovom periodu potenciraju problemi proizvodnje i proizvodnosti. Pored isticanja navedenih tema istovremeno se naglašava i razvijanje unutarnje aktivnosti u izgradnji samog sistema radničkog samoupravljanja. U prvom redu smatra se da je potrebno proširiti učešće radnika u poslovima samoupravljanja u obliku formiranja pogonskih radničkih savjeta, komisija radničkih savjeta i sl. U skladu sa povećanom ulogom i odgovornosti organa samoupravljanja nužno se ističe i zahtjev za unapređenje metoda rada kako bi djelatnost radničkih savjeta i upravnih odbora postojala sve efikasnija i demokratičnija. Na razvijanju ovih procesa posebno se ističe i uloga sindikalnih organizacija. Period 1957—1959. Dva osnovna dogadaja su u ovom periodu uslovila intenzitet i pojavnost analiziranog sadržaja: 1957. god. održan je I kongres radničkih savjeta a 1958. god. počeo je da se primjenjuje izmjenjeni sistem raspodjele koji je omogućio radničkim savjetima da samostalno odlučuju o raspodjeli čistog prihoda na plate i fondove. Zatim, donošenjem Zakona o radnim odnosima (koncem 1957. god.) proširena

170

-

IVAN

PERIC

su ovlašćenja radničkih savjeta iz domena rješavanja radnih odnosa u privrednoj organizaciji. Podstaknuti pripremama za kongres radnički saveti su veliki deo svoj aktivnosti usmjerili na analiziranje dotadašnjeg sedmogodišnjeg iskustva, počev od općih uslova u kojima su djelovali, do metoda i sadržaja svoga rada. Ipak su se najviše-razmatrali uslovi privređivanja odnosno stepen samostalnosti privrednih organizacija u odnosu na zajedhicu, proizvodnja i raspodjela, kao i uloga sindikata u razvijanju sistema samoupravljanja. Ipak, najveći deo aktivnosti se koncentrisao na razmatranje funkcionisanja samog sistema radničkog samoupravljanja, njegove formalne strukture i metoda rada. Više od polovine ukupnog broja kategorija koje se u 1957. pojavljuju u analiziranim člancima, odnosi se na ove probleme. Problemi funkcionisanja radničkog samoupravljanja, ostaju dominirajući i u 1959. godini, ali se paralelno sa tim poklanja i veća pažnja problemima raspodjele i proizvodnje. To je uvjetovano izmjenama u privrednom sistemu koje su u tome poboljšale položaj radničkih savjeta. Na osnovu poboljšanog položaja radničkih savjeta dolaze jače do izražaja nastojanja za unapređenjem sistema radničkog samoupravljanja. U ovoj godini javljaju se i prvi pokušaji za ostvarivanje direktnog upravljanja kroz tzv. ekonomske jedinice. Isto tako i proširena ovlaštenja radničkih savjeta na području radnih odnosa, čini se, da su podstakla niz pitanja iz unutrašnjih odnosa u radnim kolektivima (primanje i otpuštanje sa posla, radne discipline itd.). KRETANJE POJEDINIH GRUPA KATEGORIJA Učestalost tretiranja pojedinih problema, koji su se odnosili na radničko upravljanje ili spadali u njegovu nadležnost, nije bila uvek ista. Podaci saopšteni u tabeli 1 ukazuju na promene u relacijama analizirane tematike i njenog naglašavanja od strane komunikatora. Tabela 1. U č e s W o s r joeZjomja kategorija (procentualni odnos u godini) Grupe

kategorija

Samostalnost organa samoupravljanja Funkcionisanje organa rad. samoupravijanja Proizvodnja Realizacija proizvoda Raspolaganje sredstvima Pojedinac prema radnoj zajednici O d n o s i u rad. zajednici Sindikat i rad. samoupravljanje Obrazovanje proizvođača U s l o v i života

1947

1949

195T

1953

1955

1957

1959

0,42

1,43

8,01

4,08

10,52

11,81

7,22

30,38 34,18

18,17 27,18

11,39

9,44

33,98 11,88 1,38 6,35

44,89 10,02 2,70 11,75

35,84 12,45 1,07 9,01

51,23 8,13 2,61 8,74

36,87 12,63 1,20 11,02

5,49 2,11

16,02 3,15

5,80 2,59

4,82 3,28

9,23 1,07

2,91 0,31

8,82 4,61

8,86 2,95 4,22

8,44 8,87 7,30

19,06 10,50 0,55

12,14 5,39 0,19

12,66 7,08 1,07

8,28 5,37 0,61

10,82 5,01 1,80

—

—

„GLAS

RADA"

O

RADNICKOM

SAMOUPRAVLJANJU

-

Ovdje je iznesen opći pregled sa ciljem da se izbjegne opterećivanje teksta o Kretanju pojedinih grupa sa brojčanim pokazateIjima. lako će se za neke grupe u daljnjem tekstu dati posebni podaci za ostale oni se neće iznositi nego unaprijed upozoravamo čitaoca na podatke koji su ovdje upravo izneseni. _.. Polo_aj priuredmh orga- Ova grupa kategorija obuhvaća mzacija i orgafic. san_o_- kompleks pitanja koja tretiraju odnos pr__Zja_ja i_ sistemt. ra- radnih kolektiva i njihovih organa upspodjg.e i _pra_Ija7.ja ravljanja prema zajednici kao cjelini, s jedne strane, i prema drugim privrednim organizacijama i radnim kolektivima, s druge strane. Smisao date grupe kategorija sastojao se u konstatovanju koliko se u sistemu raspodjele i u obimu dobijenih prava, koja su regulirala razna pitanja u poduzeću, osiguravalo prostora za djelovanje kolektiva i njegovih organa, kao i kakve su obaveze radnih kolektiva i njihovih organa upravljanja proisticale prema zajednici kao cjelini, bilo da je ona reprezentirana u određenim teritorijalno-političkim organima, bilo da je riječ o suradnji sa drugim radnim kolektivima, odnosno komorama, udruženjima i slično. Analizirani sadržaj, koji je razvrstavan u pomenutu grupu kategorija, ispoljava sledeću učestalost javljanja u periodu od 1947— 1959. godine: Godina 1947. 1949. 1951. 1953. 1955. 1957. 1959.

Frekvencije (indeks 1949 = 100) 100 290 250 490 770 360

Sa nastajanjem organa upravljanja odmah se počimaju postavIjati pitanja njihovih kompetencija u odnosu na zajednicu kao cjelinu (u čemu je sadržan zahtjev za decentralizaciju) i u odnosu na direktore i organe rukovođenja u poduzećima u čemu je izražen zahtjev za demokratizacijom unutrašnjih odnosa. Primjećuje se da se ova grupa kategorija u 1947. g. uopće ne pojavljuje. Ona se javlja u 1949. godini. Naravno, da se te godine kategorije ne odnose na kompetencije organa radničkog samoupravIjanja, koji tada nisu postojali, nego na izvjesne propise koji, prema mišljenju autora, treba da regulišu neke od internih odnosa u kolektivima. U listu se ističe zahtjev da se treba založiti kod državnih organa za izmjenu i nadopunu pravilnika o rasporedivanju poslova u grupe i traži da se što prije donesu pravilnici o premijskim dodacima. Prema tome, ovi stavovi, iako su usmereni na odnos privredne organizacije prema organima zajednice, znatno se razlikuju od sličnih stavova koji će se pojaviti kasnije u uslovima postojanja

172

-

IVAN

PERIC

organa radničkog samoupravljanja. U 1951. godini kategorija, koja sadrži odnos privredna organizacija — zajednica, pojavljuje se samo u vezi sa donošenjem izvjesnih internih akata (poslovniita radničkih savjeta, ocjena propisa prema kojima je predviden minimalni rok za sastanak radničkih savjeta i upravnih odbora). Ispoljavaju se i nastojanja većeg osamostaljivanja radničkih savjeta u odnosu na administrativni aparat. U sledećim godinama ova kategorija postaje mnogo sadržajnija. Sve se više govori o potrebnoj samostalnosti organa upravtjanja u donošenju društvenog plana, tarifnog pravilnika itd., kao i za opštim proširenjem kompetencija radničkih savjeta. Stavovi, koji se odnose na ocjenu privrednih instrumenata i sistema, su često kritički usmjereni na proširenje materijalne osnove radničkog samoupravljanja, kako bi se radničkim savjetima dala na raspolaganje veća materijalna sredstva i time se proširila njihova ovlaštenja. Ovaj zahtjev je naročito došao do izražaja u 1957. godini. Pored ovog zahtjeva javlja se već od 1955. godine i drugi koji se odnosi na potrebu donošenja zakonskih propisa kojima bi se predvidjela i određena odgovornost za organe upravljanja. Pošto su radnički savjeti ovlašteni da donose odluke, oni bi istovremeno trebalo da snose i određenu odgovornost za slab rad. Odnos poduzeća i organa vlasti tumačen je u 1947. i 1949. godini kroz naglašavanje uloge narodne vlasti u razvitku privrednih organizacija. Kritikuju se prvenstveno administrativno-operativna rukovodstva koja često usporavaju rješavanje izvjesnih pitanja u poduzećima. Ta kritika se javlja i u 1951. god. i odnosi se na nedovoljno efikasnu saradnju između poduzeća i generalnih direkcija. Na toj osnovi kritikuju se komplicirani administrativni postupci, odnosno poslovi koji su smetali bržoj i efikasnijoj suradnji poduzeća i direkcija. U ovoj godini započinje da se i teoretski, principijelno tretira uloga države u privrednom životu. Iznose se mišljenja da se uloga države sužava i na planu cijena: državni organi propisuju samo cijene osnovnim sirovinama a sve ostalo se formira prema ponudi i potražnji. U 1953. godini odnos radni kolektiv — zajednica počima se sve više tretirati u lokalnim relacijama kao odnos privredna organizacija — komuna. U tom odnosu se ispoljavaju pozitivne i negativne tendencije. Pozitivne jer su kolektivi počeli više da vode brigu o komunalnim potrebama i da u svojim planovima predviđaju određene. sume za to. Negativne tendencije, koje nisu bile česte, ispoljavale su se i u praksi organa komune i samoupravljanja. Organi lokalne zajednice su ograničavali kolektivima kupovinu nekih sredstava, iz ostvarenih vlastitih prihoda, mešali se u interna pitanja kolektiva. Pojedini radnički savjeti davali su iz sredstava na samostalnom raspolaganju sredstva općini a da uopće o tome nisu konzultirali svoje radne kolektive. I kasnije se kritikuju pojave lokalizma koje štete interesima zajednice, a naročito nedovoljna odgovornost i nepravilna shvatanja kako radnika tako i članova radničkih savjeta u odnosu prema interesima zajednice.

„GLAS

RADA"

O

RADNICKOM

SAMOUPRAVLJANJU

-

j^g

U 1955. godini počima se tretirati odnos radnički savjeti — vijeće proizvođača.i) U vezi sa time kritikuju se nedovoljni kontakti odbornika vijeća proizvođača sa radničkim savjetima i rad ovih vijeća koji se često svodi samo na formalno potvrđivanje zakonskih akata, kao i pojave razilaženja između vijeća proizvođača i radničkih savjeta u rješavanju pojedinih pitanja. Međutim, ističu se i pozitivne strane odnosa koje se ogledaju u višoj zainteresovanosti narodnih odbora za uspješniji rad poduzeća i otklanjanje unutamjih negativnih pojava. Pozitivna praksa suradnje privredne organizacije i organa komune naročito je naglašena u 1959. godini. To je vjerovatno uvjetovano izmenjenim uslovima privređivanja, odnosno pojačanim i proširenim ovlaštenjima radničkih savjeta u vezi sa raspodjelom čistog prihoda. Sve je češća pozitivna praksa zajedničkog angažovanja organa vlasti i političkih organa u komuni oko unapređenja radničkog samoupravljanja. U komuni se vrše rasprave prigodom donošenja društvenih planova a zajedno s radničkim savjetima se diskutuje oko objedinjavanja dijela fondova zajedničke potrošnje, pravljenja odgovarajućih planova i poduzimanja mjera da se fondovi što racionalnije koriste. Međusobni odnosi privrednih organizacija počimaju se iznositi već u 1951. godini. Tada se kao značajan faktor javljaju direkcije. One vrše odgovarajuće funkcije u vezi sa organizovanjem saradnje među privrednim organizacijama. U međusobnim odnosima privrednih organizacija, koji nastaju njihovim poslovnim saobraćajem, ispoIjavaju se negativne pojave, npr. u nesolidnom izvršavanju međusobnih obaveza. Taj se problem pojavljuje i u sledećim godinama a osobito je jako naglašen u 1955. godini. No, isto tako u 1951. godini začinje se i pozitivna praksa direktne suradnje među pojedinim privrednim organizacijama (naprimjer, sporazumi za izmjenu suvišne radne snage). Pozitivna praksa međusobne suradnje privrednih organizacija u narednim godinama nije isticana. Teško je pretpostaviti da je nije bilo i da je prestala u 1951. godini. Nedostatak je vjerojatno kod samog komunikatora koji je u narednim godinama zbog orijentacije na druge probleme zanemario spomenute pojave. U 1957. godini upravo u vezi kompleksnog sumiranja dotadašnjeg iskustva iz rada radniČKih savjeta u većoj mjeri su istaknuta pozitivna iskustva iz ove prakse. U 1957. god. održavaju se savjetovanja predsjednika radničkih savjeta, izmenjuju se iskustva među radničkim savjetima kroz direktne kontakte. Kongres radničkih savjeta, koji je istakao pozitivnu praksu međusobne suradnje privrednih organizacija, kao i izmjene u privrednom sistemu učinjene krajem 1957. i početkom 1958. godine, bile su stimulans za dalje unapređenje te prakse. U 1959. godini, kao jedan od vidova međusobne suradnje, javljaju se ogledne sjednice rad') Vijeća proizvođača u kotarevima i g r a d s k i m općinama birana su k r a krajem 1952. g. a počela su djelovati u 1953. godini. Verojatno su problemi odnosa između vijeća i radničkih savjeta počeli da se tretiraju i u toku 1954. godine.

174

-

IVAN

PERIC

ničkih savjeta, organizovane u krugu pojedinih privrednih organizacija ili u okviru općine, a na kojima predstavnici drugih radničkih savjeta vrše izmjene iskustava. 2. PuMkciomram'e rodmčkog samoiipraoljanja

Iz prethodnih podataka (tabela 1) uočljivo je da su u analiziranim člancima ove kategorije bile najfrekventnije. Bez obzira na izvjesne oscilacije kroz čitavo analizirano razdoblje, ta grupa kategorija bila je najbrojnija i ukazuje na značaj koji se ovim pitanjima pridavao u analiziranom listu, na nastojanja za demokratizacijom unutrašnjih odnosa i na stalnu aktuelnost usavršavanja i poboljšavanje metoda rada organa upravljanja kao i usKlađivanja međusobnih odnosa organa upravljanja i organa rukovođenja. Pošto je prbolemima funkcionisanja radničkog samoupravljanja data velika pažnja u analiziranom sindikalnom listu biće korisno posmatrati i stavove komunikatora prema istim problemima (tabela 2). Tabela 2.

FimkcfofMaamje saTnouprovZjamja

(procentualni odnos stavova u godini) Godina 1947. 1949. 1951. 1953. 1955. 1957. 1959.

Afirmativni

'

25,00 16,54 26,01 42,91 43,11 30,54 26,63

Kritički 41,67 24,41 36,59 33,91 25,75 23,95 32,07

Neutralni

Programski

Dubiozni

1,39 7,09 10,57 6,44 3,59 14,07 15,22

31,94 50,39 24,39 16,32 26,95 29,64 23,91

0,00 1,57 2,44 0,42 0,60 1,80 2,17

Kritika organa rukovođenja i njihovih metoda rada kao i odnosa sa sindikalnim organizacijama i radnicima, naročito je karakteristična u 1947. godini. Tek u 1949. godini u jačoj se mjeri ističe zahtjev za demokratizacijom unutrašnjih odnosa (porast programskih stavova). U 1951. godini stiču se prava iskustva u vezi sa formiranjem organa samoupravljanja, uređivanjem njihovih odnosa sa organima rukovođenja i razvijanjem metoda rada. Sindikalni list je vrlo kritičan prema ispoljenim nedostacima. On od funkcionisanja sistema radničkog samoupravljanja očekuje više i nije još u stanju da realno ocenjuje mogućnosti i teškoće. U narednim godinama sumiraju se pozitivna iskustva iz funkcioniranja sistema radničkog samoupravljanja i sagledavaju se veće mogućnosti za njegovo unapređivanje te se u jačoj mjeri ukazuje i na ispoljene nedostatke. Zahtjevi za boljim funkcioniranjem samoupravljanja rastu iz godine u godinu. Pripreme za Kongres radničkih savjeta podstakli su organe samoupravljanja da smelije uop-

„GLAS

RADA'!

O

RADNICKOM

SAMOUPRAVLJANJU

-

štavaju svoja iskustva i da daju prijedloge za dalje unapređivanje svoga rada. U 1959. godini pojavljuju se kritičke primjedbe na način rada organa samoupravljanja pri rasmatranju završnih računa. O završnim računima se često disKutiralo samo na sjednicama radničkog savjeta, ali ne i na radnom kolektivu, ili su završne račune razmatrali samo stručnjaci i oni određivali unutarnju raspodjelu sredstava, a na sjednicama radničkih savjeta o tome se nije ni raspravIjalo. Na osnovu rezultata provedenih anketa u toj godini konstatirase da su radnički savjeti u većini poduzeća ovladali samo djelomično sa problematikom raspodjele. Zbog toga ovaj list insistira na usavršavanju mehanizma djelovanja organa samoupravljanja i na poboljšanju kvaliteta njihovih odluka. U analiziranim tekstovima ističu se i zaostaci tendencija birokratizma u radu organa samoupravljanja. Uvađanjem radničkog samoupravljanja nastavlja se sa tretiranjem odnosa produktivnog i administrativnog osoblja. (Ovaj se problem razmatrao i 1949. godine). Upravno osoblje se, u izvjesnoj mjeri, posmatra kao nosilac ostataka birokratije. U pogledu sastava organa upravljanja u čitavom razdoblju se isticalo nekoliko problema. Prije svega, kritiKovala se praksa da se negdje u većem broju u radničke savj^te biraju službenici nego što je to propisima regulirano. Kao primjer se navode trgovinska poduzeća. U uskoj vezi sa time je istican i problem održavanja kontinuiteta u radu radničkih savjeta a kroz ponovno biranje jednog broja radnika koji su već bili u tim organima. Međutim, takva je praksa dovodila do tendencija monopoliziranja samoupravnih funkcija od strane jednog užeg broja članova kolektiva. Isto tako je kritizirano i nedovoljno učešće žena, omladine i članova SKJ u radničkim savjetima. Takođe je stalno bila kritizirana i politika kandidiranja Ijudi za radničke savjete. '#o ' 3. Proizuodnja, prod_kti_Ovo područje doživljava interesan7.o_t i __Zo_i roda tnu evoluciju. U 1949. godini ova grupa kategorija je najfrekventnija. Narednih godina ta frekventnost rapidno opada. To se, donekle, dade objasniti samim sistemom administrativnog upravljanja koji je u prvi plan isticao proizvodnju i produktivnost dok je proizvođač u izvesnoj mjeri bio potisnut, kao i posebnom privrednom situacijom u 1949. godini (prenapregnuti privredni planovi, ekonomska blokada od stranih zemalja i sl.). Ovakav način tretiranja problema našao je svoj odgovarajući izraz i u analiziranom sadržaju. Može se postaviti pitanje da li su, u uslovima radničkog samoupravljanja, problemi proizvodnje, produktivnosti i radnih uslova donekle zapušteni što bi, prema brojčanim pokazateljima (vidi tabelu 1), moglo i izgledati. Međutim ovakav brojčani odnos je uvjetovan i time što su se problemi vezani uz ove kategorije počeli poslije 1949. godine sve više tretirati u sklopu drugih kategorija kao što je to npr. metod rada radničkih savjeta, platni sistem i drugo. Sadržaj ovih kategorija, kao što je slučaj i kod sviju ostalih, razlikuje se u godištima prije i poslije 1950. godine. Prije 1950. go-

176

-

IVAN

PERIC

dine uglavnom se insistira na kontroli izvršenja postavljenih zadataka, razvijanju takmičenja, uvadanju brigadnog sistema, prihvaćanju sitnih racionalizatorskih predloga, sniženju cijene koštanja kategorizaciji radnih mjesta. Zatim se insistira na poboljšanju organizacije rada i uvađanju savremenog načina proizvodnje, lančanog sistema i diferenciranije podjele rada, evidencije normi rada i sl. Ali isto tako se i kritiziraju pojave zanemarivanja uvođenja ovih procesa u proizvodnju i ignoriranja pojedinačnih inicijativa i racionalizacija. Poslije 1950. godine tretiraju se slični problemi, ali se sada u većoj mjeri ističu radnički savjeti i upravni odbori kao faktori koji te probleme rješavaju ili ih trebaju rješavati. U 1951. godini već se konstatuje da su se radnički savjeti odmah počeli orijentirati na probleme proizvodnje tražeći načine za što boljim iskorištavanjem unutrašnjih rezervi, za uspešniju organizaciju proizvodnje i unutarnji raspored Ijudstva. U tome su naišli i na odgovarajuće teškoće (npr. pomanjkanje sirovina, stručne snage i sl.). U narednim godinama sve više se naglašava i uloga kolektiva na unapredivanju i modernizaciji proizvodnje i kritiziraju se zastarjela shvatanja koja ove procese koče i usporavaju. U razvijanju proizvodnje i razvijanju ovih procesa javljaju se i teškoće. Privredne organizacije tada zapadaju u teškoće zbog smanjivanja kredita i izvjesnih zastoja na tržištu, pa se to negativno odražava i na rad organa radničkog upravljanja (otpuštanje radne snage, smanjivanje broja smjena, neiskorištavanje proizvodnih kapaciteta i sl.). Interesantno je da se u narednim godinama insistira na oživljavanju izvjesnih oblika aktivnosti u vezi sa proizvodnjom koja se bila afirmirala u administrativnom periodu (i proizvodna savjetovanja bi trebalo da postanu sastavni dio procesa proizvođenja). Posebno se naglašavaju problemi organizacije proizvodnje, prvenstveno pripreme rada, problemi korištenja kapaciteta i raščlanjeniju podjelu rada u procesu proizvodenja. Za to se sve jasnije ispoljavaju shvatanja da aktivnost organa samoupravljanja treba mjeriti postignutim proizvodnim efektima. Sa tog stanovišta se pozitivno ocenjuje rad nekih organa upravljanja ali se i kritikuje zapostavljanje naučno-istraživačkog rada u poduzećima kao i neosnivanje više odgovarajućih službi koje će djelovati u tom pravcu. U narednim godinama sve više se ističu pozitivna iskustva u djelovanju organa samoupravljanja na pitanjima proizvodnje. U 1957. godini navodi se nekoliko pozitivnih elemenata iz tog rada: — produktivnost i proizvodnja bili su osnovna pitanja kojim su se bavili radnički savjeti; oni mogu da raspravljaju o najbitnijim pitanjima proizvodnje; — sniženi su režijski troškovi u pojedinim poduzećima; — počelo se sistematsKi misliti na proizvodnju a osobito na probleme pripreme proizvodnje; — razvijano je racionalizatorstvo; — sniženi su troškovi proizvodnje (na ovome su položili ispit i pogonski radnički savjeti).

_G_,AS

RADA"

O

RADNICKOM

SAMOUPRAVLJANJU

-

Pa i posle 1957. godine pozitivno se ocenjuje djelovanje organa samoupravljanja na unapređenju proizvodnje. Ističu se problemi stimulativnog nagrađivanja, i to nešto oštrije nego u prethodnim godinama, organizacije rada, korišćenja unutarnjih rezervi, ovladavanja tehnološkim procesima i slično. Problemi proizvodnje su bili, u čitavom analiziranom periodu, predmet živih diskusija u radnim kolektivima i na sjednicama organa upravljanja i radnih kolektiva ka proizvodnji i proizvodnim da se odvijala jedna pozitivna evolucija u smislu usmjeravanja organa upravljanja i radnih kolektiva ka proizvodnji i proizvodnim problemima. 4. ReaZizacija proizoodfije lako se ove kategorije u čitavom i komerc_j__?%o-ltM_n__j_ka razdoblju ne pojavljuje u analiziranom poZitika podiizeda sadržaju tako često ipak su vrlo K a r a k teristične za praćenje sistema privredivanja i položaja privrednih organizacija u njemu tokom analiziranog razdoblja. U 1947. i 1949. godini one se uopće ne pojavljuju jer sistem privređivanja, kakav je u tim godinama postojao, nije ni zahtjevao da se privredne organizacije bave ovim pitanjima, pa se njima nije mogao baviti ni sindikalni list. Tek se u toku 1951. ova pitanja počimaju tretirati. Premda je broj frekvencija koja se odnose na ta pitanja dosta malen vidi se početak orijentacije organa upravljanja prema problemima financijskog poslovanja. Na nivou viših privrednih udruženja organi radničkog samoupravljanja počimaju pretresati probleme izvoza i plasiranja robe na inozemna tržišta.') Radnički savjeti nekih poduzeća odmah su u početku prišli analizi pogonske i upravne režije. Od strane sindikata tada se pojavljuju i prve k r i t i Č K e primjedbe na nedovoljnu orijentaciju članova radničkih savjeta na razmatranje problema financijskog poslovanja poduzeća.*) U 1953. godini ove kategorije se mnogo češće javljaju, jer su privredne organizacije, na osnovu novog privrednog sistema, počele da se ozbiljnije bave problemima tržišta i financijskog poslovanja uopće. Nakon godinu dana postojanja tog sistema došli su do izražaja pozitivni rezultati iz prakse radničkih savjeta među koje spada poboljšanje kvalitete, proširenje asortimana i povećanje izvora industrijskih proizvoda, kao i opće rješavanje pitanja komercijalne i financijske službe. Izgrađuje se određena komercijalna politika koja i) Prema prikazu sa I zasjedanja radničkog savjeta višeg privrednog udruženja drvne industrije Hrvatske plan izvoza bio je povišen na 1 3 % . lako se s obzirom na povoljnu k o n j u n k t u r u robe n a inozemnom tržištu postavio se problem poboljšanja kvaliteta robe namijenjene za izvoz, „Dobar početak garancija za uspjeh", „Glas rada" br. 11/1951. %) U 1951. godini radnički savjeti još nemaju čvrstu materijalnu osnovu za svoje djelovanje. N o v i privredni i platni sistem, koji je dao šire okvire za djelovanje radničkih savjeta i orijentirao privredne organizacije prema, relativno, slobodnom tržištu, počeo je funkcionirati u 1951. godini. Zbog toga i treba ocjeniti kao pozitivna nastojanja radničkih savjeta i sindikata da su se još u toku 1951. počeli orijentirati prema ovim problemima. 12

Rađnlčko

samoupravljanje

178

-

IVAN

PERIC

je usmjerena na pronalaženje novih tržišta u zemlji i inozemstvu. Međutim, uočavaju se i negativne tendencije koje se negde ispoIjavaju u ostvarivanju većih zarada putem dizanja cijena, u slaboj brizi za povećanje prometa, zatim isticanje „rentabilnosti po svaku cijenu" i neprezanje od preskupe i nelojalne konkurencije među istorodnim poduzećima. Manja učestalost javljanja ove problematike u 1955. godini može se objasniti pretežnom orijentacijom komunikatora na tarifnu politiku i sistem raspodjele koji su postali aktuelni u ovoj godini. Pa ipak se i dalje ističu negativne pojave u vidu špekulacija na tržištu (prodaja starog za novo), narušavanja planiranih proporcija, vršenja pritiska na tržište itd. Od samoupravnih organa se zahtjeva da više ovladaju problematikom tržišta i komercijalnom politikom. Objašnjenje za nagli porast frekventnosti ove kategorije u 1957. godini treba tražiti u pripremama za Kongres radničkih savjeta koje su se tada vršile. Sva prethodna pitanja se ponovo tretiraju i to s jačim akcentiranjem. Istovremeno se radničkim savjetima nameću i novi zadaci kao, na primjer, izučavanje problema formiranja cijena, rentabilnosti, konkurencije i uvjete konkurencije. Ovi zahtjevi su nastali u vezi sa uvođenjem jedne nove privredne mjere, tj. sa predavanjem i obrtnih sredstava na upravljanje radničkim savjetima. Ta mjera omogućuje radničkim savjetima usklađivanje cijena i normativa. Za 1959. godinu je ponovno karakteristično opadanje frekventnosti ove kategorije. Analizirani sadržaj je usmjeren na probleme kvaliteta proizvoda i zahtjeva tržišta. Organi samoupravljanja stavIjeni su u situaciju da ovome moraju pokazati više brige i snalažIjivosti, ukoliko žele da dobro posluju. Uopće uzevši, u analiziranim napisima pojavljuje se karakteristična evolucija kako u pogledu uslova privređivanja poduzeća tako i orijentiranja organa upravljanja prema problemima komercijalnog i financijskog poslovanja. Međutim, u sadržaju su se nedovoljno tretirali ovi problemi. To upućuje na pretpostavku da organi radničkog samoupravljanja nisu bili dovoljno orijentirani na ovo područje i da je vodenje komercijalne politike bilo više prepušteno stručnom aparatu. Ovo može biti uvjetovano i nedovoljnom izgrađenošću sistema raspodjele, koji je organe upravljanja više orijentirao na izvlačenje izvjesnih koristi kroz raspodjelu, a manje na razvijanje komercijalnog posiovanja. 5. RospoIaganjesredstMma, Ova grupa sadržava više kategorija rospodjela čistog prihoda i koje na sadašnjem stepenu razvoja čine tarifna politika cjelinu koja je izražena u kategoriji dohotka. Međutim, u godinama od kojih počinje naša analiza, postoji poseban tretman svake od ovih kategorija. U 1947. i 1949. a donekle i u 1951. godini raspolaganje sredstvima i raspodjela prihoda su funkcije koje su odvojene od proizvođača. Njih vrše državni organi kroz sistem administrativnog planiranja. Plate kao kategorija u strukturi stvorenog dohotka također

„GLAS

RAĐA"

O

RADNICKOM

SAMOUPRAVLJANJU -

^^9

se određuje od organa izvan poduzeća. Međutim, u različitim vidovima utvrđivanja i realizacija plata u odnosu na grupe i pojedince angažirani su i radni kolektivi, odnosno sindikalne organizacije. Zbog toga u 1947. i 1949. godini pojavnost ovih kategorija isključivo je uvjetovana tretiranjem tarifne politike.i) U 1957. godini pored kategorije, koja se odnosi na tarifnu politiku, visoko je frenventna i kategorija koja tretira raspolaganje osnovnim i obrtnim sredstvima. To je uslovljeno svestranim analiziranjem ekonomske politike koja je, u vezi sa pripremama za Kongres, vršena u mnogim privrednim organizacijama. Za 1953. i 1959. godinu je karakteristično da se češće tretira raspodjela čistog prihoda na plate i fondove. No u tome postoji razlika. U 1953. godini pretežno je riječ o diobi viškova, odnosno dijela dobiti na plate. U osnovi, problemi, koji se tu tretiraju, svode se na visinu dobiti koja ostaje poduzećima i na njenu upotrebu za plate, a ne na neku cjelovitiju poslovnu politiku radničkih savjeta. Međutim, porast u 1959. godini uslovljen je temeljitijom izmjenom sistema raspodjele i porasta ovlaštenja radničkih savjeta na ovom području koji su nastali u toku 1958. godine. Radničkim savjetima je dato ovlaštenje da samostalno odlučuju o raspodjeli čistog prihoda na plate i fondove, što ujedno predstavlja približavanje sistemu dohotka kakav se formirao dvije godine kasnije. Tabela 3. Pos_o___ pol*_.k_ r__d_ički_ ___je(_ (procentualni odnos frekvencija u godini)

Godina 1947. 1949. 1951. 1953. 1955. 1957. 1959. 1947-1959_=100

Tarifna politika

Raspolaganje sa sredstvima

Raspodjela čistog prihoda

100 86,36 82,61 57,74 66,67 45,61 50,91

0,00 13,64 8,69 9,84 16,67 42,11 10,91

0,00 0,00 8,70 34,42 16,66 12,88 38,18

66,37

16,22

17,41

Ako bi se dosadašnji rad radničkih savjeta ocenjivao na osnovu iznesene strukture ove grupe kategorija moglo bi se zaključiti da on nije bio dovoljno usmjeren na izgrađivanje i vodenje poslovne politike u cjelini nego samo na onaj njen dio koji se odnosi na plate. To je, donekle, bilo uvjetovano i samim privrednim sistemom uopće, a sistemom raspodjele posebno. U tom sistemu tarifni stavovi su i) Treba primjetiti da kategorija koja se odnosi na tarifnu politiku o d nosno platni sistem u ovoj grupi prevladava i u s v i m kasnije analiziranim godištima. Ovo ukazuje na značaj te kategorije u čitavom sistemu raspodjele. 12"

180

-

r v A N

P E R i c

činili osnovicu za raspodjelu poduzeća — zajednica. Godina 1959. u stvari znači početak funkcioniranja takvog sistema raspodjele u kojem su radnički savjeti orijentirani na vođenje cjelovitije politike interne raspodjele u kojoj se osobni dohoci tretiraju kao njen sastavni dio. U ovoj godini ispoljava se jasna tendencija za izmjenu strukture ove grupe kategorija u korist raspodjele čistog prihoda. S obzirom na izmjene u privrednom sistemu, koje su izvršene (osobito u 1961. g.), može se pretpostaviti da bi analiza, koja bi se eventualno izvršila za kasnija godišta, pokazala dalji razvoj ove tendencije iako bi kategorija osobnih dohodaka u toj strukturi vjerojatno bila još više naglašena. 6. Odnos proizuodača prema radzioj orgamzaciji (zajedziici^

U ovoj grupi sadržane su dvije vrste kategorija. Jedna se odnosi na odnos članova kolektiva prema privrednoj organizaciji kao skupu društvenih sredstava. To se u osnovi svodi na odnos prema društvenoj imovini. Druga kategorija ima šire značenje. Ona u sebe uključuje odnos pojedinca prema privrednoj organizaciji u njenoj ukupnosti, tj. odnos prema kolektivu i svim njegovim aktivnostima. U najširem smislu to je učešće u upravljanju. Moglo bi se pretpostaviti da je prva kategorija tj. odnos pojedinca prema narodnoj imovini, bila jače naglašena u 1947. i 1949. godini kada nije postojalo radničko samoupravljanje. Medutim, to je bio slučaj samo u 1949. godini. Prije 1950. god. daleko se više tretirao odnos pojedinaca prema kolektivu i njegovim aktivnostima nego odnos pojedinaca prema narodnoj imovini. Dapače ova kategorija ima najveću frekventnost u 1949. god. Do uvađanja radničkog samoupravljanja ističe se slab osjećaj odgovornosti za iskorištavanje strojeva i alata. U tom smislu se i kritikuje shvatanje da je pitanje proizvodnje i općih poslova poduzeća samo stvar direktora. Zato se i ističe da treba jačati odgovomost kod radničke klase za opće narodnu imovinu i njeno korištenje. Odnos pojedinaca prema radu je u znaku promena: više se ispoljava individualna inicijativa, razvija se takmičenje i težnja stručnim ovladavanjem poslova i podizanjem vlastitih znanja kao i znanja dmgih. Javljaju se zahtevi za razvijanjem industrijske discipline, tačnosti u poslu i u obavezama. Posle uvađanja radničkog samoupravljanja počinje se tretirati problem odnosa ličnih i zajedničkih interesa. U sadržaju se nešto jače napominju negativne pojave stavljanja ličnih interesa iznad opštih. Takva pojava je bila karakteristična naročito kod stmčnjaka koji ne vode računa o potrebama i interesima kolektiva već pretežno o ličnim interesima. Naročito je u 1955. godini naglašavan jedan drugi vid integriranja ličnih interesa u zajedniČKi a u obliku učešća članova kolektiva u upravljanju koje razvija jedinstvo kolektiva. U tom cilju se i kritikuju pojave nezainteresovanosti kolektiva za rad organa uprav-

„GLAS

RADA"

O RADNICKOM

SAMOUPRAVLJANJU -

^g^

Ijanja i rukovođenja. Ali se isto tako ističu i primeri pozitivne prakse. Posebno je dat naglasak u 1959. godini na uvođenju ekonomskih jedinica kao novih mogućnosti da se lični interesi mogu ostvarivati kroz zajedničke i sa njima saglašavati. 7. Odnosi _ rod_oj zajed- Učestalost javljanja ove kategorije __ci i orga_i _pra_Ija_ja nije velika iako bi se moglo očekivati suprotno. Donekle je bilo zanemareno razmatranje ove problematike. U administrativnom periodu dolaze do izražaja zahtjevi da treba odstranjivati birokratizam u odnosu na racionalizatore, novatore, i na brigu o Ijudima. Čovjek se stavlja u centar pažnje i traži se da se posveti više brige i pažnje radnikovom Ijudskom dostojanstvu. Slijedećih godina kritikuju se ponašanja članova organa rukovođenja i upravljanja u njihovom saobraćaju sa Ijudima, kao i pojave narušavanja prava iz radnih odnosa, sputavanja inicijativa. Kao karakteristični slučajevi napominju se sukobi među rukovodećim Ijudima i stvaranje tabora u poduzećima, koji su se oko njih formirali, a posebno neslaganja direktora i rukovodećeg tehničkog kadra. U prvim godinama postojanja radničkog samoupravljanja društvenopolitičke organizacije potenciraju borbu za lomljenje birokratskih stavova i birokratskog odnosa prema članovima kolektiva, koje treba oslobadati od straha da slobodno kritikuju svakog u poduzeću čim tu kritiku zasluži. I kasnijih godina kritikuje se negativan odnos rukovodilaca prema radnicima, koji se katkad manifestovao u rafiriranom onemogućavanju pojedinaca da koriste svoja prava kritike i učestvovanja u samoupravljanju bez formalnog kršenja zakonskih i internih propisa. Bojazan rukovodilaca od kritike prenosila se i na teren narušavanja interpersonalnih odnosa i društveno-političkih prava pojedinaca u kolektivu. Pojava se najčešće ispoljavala u manjim poduzećima. 8. Uioga dr_št_e_o-poHtićkih organizacija _ razoija_j_ rod_i_kog _amo_pra_Ijanja

Kao društveno-političke organizacije, koje mogu imati najvećeg uticaja na razvijanje sistema samoupravljanja, posmatrale su se sindikalna organizacija i organizacija Saveza komunista. Pošto je analiziran sindikalni list, ove kategorije su se vrlo često javljale. O ulozi organizacija Saveza komunista u analiziranom tekstu se govori vrlo malo i to isključivo o principijelnim pitanjima. Pretežno se govori o ulozi, zadacima i aktivnosti sindikalne organizacije. Za 1947. i 1949. godinu karakteristično je da su se preko sindikalnih organizacija razrađivali planski i proizvodni zadaci da su postojale komisije sindikata koje su se bavile tim pitanjima. Provodilo se je niz akcija, kao što je popis kapaciteta poduzeća, utvrđivanje platnih fondova, rješavanje problema naknada itd. Štaviše, sindi-

182

-

IVAN

PERIC

Tabela 4. Društvemo političke orgaMizacije i gamoupravljaiije (procentualni odnos stavova u godini) Neutralni

Programski

Dubiozr

Afirmativni,

Kritički

1947. 1949. 1951. 1953. 1955. 1957. 1959.

33,33 30,51 43,48 39,68 32,20 69,96 29,63

19,05 33,90 18,84 46,03 23,73 11,11 14,81

4,76 6,78 8,69 1,59 10,17 12,96 1,85

42,86 28,81 26,09 11,11 30,90 11,11 51,86

0 0 2,90 1,59 0 1,86 1,85

1947-1959=100

39,32

24,80

6,86

27,70

1,32

Godina

kalne organizacije se kritiKuju zbog nedovoljnog angažovanja u izvođenju ovih zadataka i nedavanju pomoći rukovodiocima poduzeća. U 1951. godini mijenja se kriterij za ocjenu aktivnosti sindikata. Sada je glavni kriterij angažiranost na provođenju izbora za radničke savjete i koordiniranje rada radničkih savjeta i sindikalnih podružnica. Od organizacije se zahtjeva da više prenosi svoja iskustva na organe samoupravljanja. Kritički odnos prema radu sindikata naročito je pojačan u 1953. godini. Ukazuje se na opasnost od formalno-tehničkog angažovanja radnika u izborima za radničke savjete, na nedovoljan rad sindiKata u obrazovanju i informiranosti radnika, na njihovu neefikasnost kao organa društvene kontrole, na oportunističko držanje prema pojedinim mjerama organa upravljanja koje su pogađale interese radnika a i zajednice. Kritikuju se i pojave vezivanja sindikalnih organizacija za organe upravljanja, prvenstveno za upravni odbor. Međutim, pored tih kritika pozitivno se ocjenjuje djelovanje sindikalnih organizacija na unapređenju metoda rada organa upravIjanja i na otklanjanje sitnog birokratizma u poduzećima. U 1955. godini smatra se da sindikalne organizacije treba da preuzimlju i jedan dio odgovornosti za upravljanje, jer sindikat postaje jedna od organizacija radničkog samoupravljanja. U tom smislu se ističu i pozitivna iskustva saradnje radničkih savjeta i sindikalnih organizacija kroz djelovanje mješovitih komisija. Pripreme za Kongres radničkih savjeta pobudile su sindikalne organizacije da sistematičnije proučavaju, analiziraju i uopćavaju dotadašnju praksu i iskustva radničkog samoupravljanja. U okviru kotareva bili su formirani posebni odbori sindikata koji su analizirali sedmogodišnju praksu u radu radničkih savjeta. Sindikalne podružnice organizirale su sastanke po odjeljenjima i pogonima, kako u vezi sa izborima za radničke savjete (koji su se tada provodili), tako i u vezi sa pripremama za Kongres. U 1959. godini naglašava se da je zadataK sindikata da podstiče inicijativu za stvaranje i jačanje uloge pogonskih radničkih savjeta,

„GLAS

RADA"

O

RADNICKOM

SAMOUPRAVLJANJU -

^gg

da razvija decentralizaciju sredstava. izgrađuje društvena mjerila unutar poduzeća, da upoznaje mišljenja u kolektivu i da ih prenosi na organe samoupravljanja. 9. Obrazo_aT.jeproi__od_ča

Pod obrazovanjem radnika se podrazumjevalo njihovo stručno i ekonomsko-političko obrazovanje.* lako se o ekonomskom obrazovanju začinje da piše tek u 1949. godini, pod ovim se ne podrazumeva isti sadržaj kao kasnijih godina, već on u 1949. godini obuhvata samo zahtjev za pojačanim ideloškim obrazovanjem i to prvenstveno u vezi sa kampanjom IB-a protiv naše zemlje. Godine 1951. o ekonomskom obrazovanju se više govori i to, pre svega, kao neophodnom uslovu za uspešnije funkcioniranje sistema radničkog samoupravIjanja. U daljnim godinama, osobito u 1955. ponovo se jače insistira na razvijanju ekonomskog obrazovanja, jer se proširuju i ovlaštenja radničkih savjeta, a posebno u vođenju poslovne politike poduzeća. Tabela 5. Obrazo.onje rodmiko (procentualni odnos u godini)

Godina

Stručno obrazovanje

1947. 1949. 1951. 1953. 1955. 1957. 1959. 1 9 4 7 - 1 9 5 9 - 100

Ekonomsko obrazovanje

100 70,97 7,89 53,57 39,39 60,00 16,00

29,03 92,11 46,43 60,61 40,00 84,00

46,93

53,07

Stručno obrazovanje radnika jače je naglašavano prije uvađanja radničkog samoupravljanja. U godinama od 1951—1959. ova kategorija u svojoj pojavnosti oscilira obrnuto srazmjerno sa oscilacijama tretiranja ekonomskog obrazovanja. Neujednačenost u tretiranju ovih problema od strane sindikalnog lista ukazuje na jednostranost prilaženja i nesinhroniziranost rasmatranja, mada se konstatuje da su oba vida obrazovanja neodvojiva i neophodna za razvitak radnika kao proizvođača i upravIjača. *) O v a poslednja kategorija tumači se nešto šire. O n a se ne ograničava samo na ekonomiku, nego sadrži davanje znanja o društvu uopće kao i ona elementarna znanja koja će proizvođačima pomoći da shvate radničko i d r u štveno samoupravljanje u svjetlu mjenjanja društvenih odnosa.

184

-

r v A N

P E R i c

10. Drušrueni sta?idard

Bilo je normalno očekivati jaču učestalost javljanja ove kategorije nego što se u sadržaju pokazalo. Štaviše, ona se pretežno ispoljavala u periodu pre uvađanja samoupravljanja i nešto slabije od 1957. godine. Slabije isticanje problema društvenog standarda u 1951. i 1953. god. može se djelomično objasniti time što tada organi radničkog samoupravljanja raspolažu sa malim sredstvima. Medutim, u narednim godinama ova kategorija se nešto jače javlja ali ne onoliko koliko sam problem to zaslužuje. Ipak, to ne znači da se nisu ulagala sredstva u rješavanja pitanja standarda u širem smislu, a prvenstveno u radnička odmarališta, menze itd. Zašto se ta kategorija jače ne pojavljuje u analiziranom tekstu došlo je otuda što su se problemi društvenog standarda tretirali donekle nezavisno od rada organa upravljanja. fra?i Perić

R a d n i č k o samoupravljanje u napisima „ T r u d b e n i k a " Radničko samoupravljanje nije odmah postalo društvena stvarnost. Ono je od momenta svoje pojavnosti pa do institucionalnog konstituisanja prošlo kroz različne faze razvitka od kojih svaka za sebe ima, pored zajedničkih obeležja, i posebnih karakteristika. Tendencije, koje su se u desetogodišnjem periodu ispoljavale, u procesu funkcionisanja odražavale su se na neki način i u našoj štampi. List „Trudbenik" (organ Republičkog veća sindikata Makedonije) je, takode, na svoj način odražavao tendencije razvoja radničkog samoupravljanja pa je zbog toga i uzet u obzir za analizu.i) Zadatak ove studije sastoji se u tome da na osnovu već izvršene analize sadržaja ovoga lista upozori na sve probleme koji su smatrani u ovom periodu od značaja za razvijanje sistema samoupravIjanja, zatim, na način i intenzitet njihovog tretiranja u listu, kao i na tendencije koje su se manifestovale. * U ovom napisu upozorićemo i na neke začetne vidove učestvovanja radnika u upravljanju proizvodnjom pre donošenja Zakona o upravljanju privrednim preduzcćima od strane radnih kolektiva. NEKI OBLICI UČESTVOVANJA NEPOSREDNIH PROIZVOĐAČA U ADMINISTRATIVNOM PERIODU UPRAVLJANJA PROIZVODNJOM I pored toga što u administrativnom periodu upravljanja privredom neposredni proizvođači nisu bili direktno uključeni u upravIjanje proizvodnjom (onako kako je to danas učinjeno), ipak oni i tada nisu bili potpuno lišeni te mogućnosti.z) Naprotiv, ovaj period ') Analizom su bila obuhvaćena (na osnovu uzorka) sledeća godišta ( I V tromesečje) lista „Trudbenik", 1950, 1951, 1954, 1956, 1958. i 1959. *) Ovde nije reč o nekim legitimnim formama direktnog učešća radnika u politici upravljanja privrednim preduzećima, već su u pitanju one institucionalne forme koje su u sklopu njihove opšte funkcionalne delatnosti, između ostalog, podsticali inicijativu i uticaj neposrednih proizvođača na politiku upravljanja privrednom organizacijom. Zbog toga ova razmatranja treba gledati upravo sa aspekta da su to samo „embrionalni" začeci svojevrsnih načina participacije.

Igg

-

LAZO

NIKODIMOVSKI

je karakterističan nekim, njemu svojstvenim, formama učestvovanja radnika u pružanju pomoći u upravljanju preduzećem, koje su ostvarivali preko sindikata, radničkih poverenika, proizvodnih savetovanja i slično. U ovom izlaganju zadržaćemo se samo na sindikalnoj organizaciji i proizvodnim savetovanjima kao oblicima kroz koje su radnici delimično učestvovali u upravljanju preduzećem. ^iTidikalMa organizocija koo oblik posebzie participocije radTiika u, ttprauIjanjit

U periodu 1947—1950. godine bila je naročito isticana a K t i v n o s t sindikalnih organizacija u postupnom uključivanju neposrednih proizvođača u pružanju pomoći u upravljanju preduzećima. Konkretni oblik manifestovanja ove aktivnosti bili su uglavnom plenarni sastanci na kojima je, što je karakteristično za ovaj period, skoro redovno razmatrana proizvodna problematika. Učestalost ovakvih sastanaka sindikalnih organizacija bila je uslovljena potrebom ispunjavanja obaveza iz Prvog petogodišnjeg plana čija je problematika imala prvenstvo razmatranja u odnosu na ostale probleme preduzeća. U prilog tome govore i materijali analize koji upozoravaju da su u najvećem broju slučajeva na sindikalnim sastancima razmatrana pitanja razrade godišnjih planova proizvodnje, organizacije socijalističkog takmičenja, kao i uslovi za blagovremeno izvršavanje planskih obaveza, zatim^uvođenje normi rada i tome slično. PriliKom tretiranja ovih pitanja naročito je došla do izražaja inicijativa radnika koja se ispoljavala u davanju praktičnih predloga u organizaciji telokupnog procesa proizvodnje. Organizacija sistema socijalističkog takmičenja bilo je drugo pitanje gde se naročito osećalo učestvovanje radnika. Oni su tom prilikom predlagali razne propozicije takmičenja, ustanovljavali individualne takmičarske obaveze kao i vremenske okvire za njihovu realizaciju. U konkretnoj organizaciji proizvodnog procesa participacija neposrednih proizvođača ispoljavala se naročitim intenzitetom na problemu razrade godišnjih proizvodnih planova po mesecima i dekadama, kao i njihovog razbijanja po odeljenjima, grupama, brigadama i radnim mestima. Tom prilikom su radnici predlagali Konkretne mere za pravilniju i racionalniju raspodelu Ijudi na radna mesta, mere za uvođenje normi rada i njihovo usklađivanje sa realnim proizvodnim mogućnostima kolektiva. S druge strane, na ovim sastancima radnici su učestvovali i u rešavanju poboljšanja svojih radnih i životnih uslova. Na prvom mestu su bila pitanja organizovanja ishrane u preduzeću, organizovanje službi radničkog snabdevanja kao i higijenskotehničke zaštite na radu. Ovakva i njoj slična angažovanost radnika značila je njihovo postupno uključivanje u upravljanje privrednim preduzećima. Ovaj zaključak stoji tim više što se postepeno uvodila praksa da i uprava

„TRUDBENIK"

O

RADNICKOM

SAMOUPRAVLJANJU -

^g?

preduzeća podnosi izveštaje na sindikalnim sastancima o svom postupku prema predlozima i odnosnim zaključcima sa prethodnih sindikalnih sastanaka. S've je to ukazivalo da je ovaxav oblik partioipacije postojao sve sadržajniji, ali samo do izvesne granice. Proiz_odM_ _m;gto_a_ja Proizvodna savetovanja su našla kao specifičm oblik parti- svoju praktičnu primenu naročito u cipaciie 1949/50. godini. Kako se iz samog naziva vidi, ova savetovanja su imala uglavnom proizvodni karakter. Inicijator njihovog organizovanja i sazivanja bila je sindikalna organizacija u zajednici sa upravom preduzeća. S obzirom na brojnost problema i intenzitet njihovog zahvatanja, proizvodna savetovanja predstavljaju konkretniji i realniji vid uključivanja radnika u pomoći u upravljanju preduzećem nego što je to bio slučaj sa plenarnim sastancima sindikalnih podružnica. Ovo najviše zbog toga što su ova savetovanja primila zvaničan karakter i postala su praksa u radu kolektiva. Način na koji je tretirana problematika na ovim savetovanjima stvarao je morlanu obavezu kod radnika za njihovo stalnije i svestranije interesovanje za suštinu procesa proizvodnje, jer su donesene odluke predstavljale ujedno i obavezu za sve članove kolektiva. Komunikator ističe da je ovim savetovanjima skoro redovno prisustvovala većina radnika koja nisu bila formalnog karaktera već se tu razvijala njihova konkretna aktivnost. Na proizvodnim savetovanjima skoro redovno su razmatrana sva aktuelna pitanja proizvodnje, K a o što su izvršavanje planskih obaveza, razrada i razbijanje godišnjih planova na niže organizacione jedinice unutar kolektiva, proizvodnost rada itd. Participacija neposrednih proizvođača u tretiranju ove i njoj srodne problematike manifestovala se najčešće u zajedničkom uočavanju i otklanjanju pojava koje su ometale razvijanje proizvodnje, kao i u davanju konkretnih predloga za bolju organizaciju rada i unapređenje proizvodnje. Tako, kada se, na primer, raspravljalo o realizaciji godišnjih planova proizvodnje proizvodači su prvi isticali potrebu detaljnije razrade planova na kraće vremenske intervale i na posebne organizacione i radne jedinice (sve do brigada i individualnih proizvođača). Analizirajući sadržaj rada na plenarnim sednicama sindikalnih organizacija (naročito onih koje su imale pretežno proizvodni karakter), i na proizvodnim savetovanjima kao i suštinu zahvatanih problema i način njihovog tretiranja, možemo za__ljučiti: — da ovi oblici predstavljaju svojevrsni vid učešća neposrednih proizvodača u pomoći u upravljanju preduzećima i — da su kao organizovani oblici kolektivne aktivnosti proizvođača predstavljali uvod u njihovo osposobljavanje za obavIjanje funkcija neposrednog i posrednog upravljanja privrednom organizacijom u sistemu radničkog samoupravljanja.

Igg

-

LAZO

NIKODIMOVSKI

NEKI PROBLEMI U RAZVITKU RADNIČKOG SAMOUPRAVLJANJA Funkcionisanje rodTiičkog Nakon svog konstituisanja organi saTnottprauijaTzja upravljanja su se našli pred velikim brojem problema od čijeg uspešnog rešavanja umnogome je zavisilo pravilno funkcioniranje sistema radničkog samoupravljanja pa je ova tematika naročito intenzivno tretirana u listu (tabela 1). Jedan od tih problema koji je skoro u čitavom periodu (a naročito u početnom) bio predmet intenzivnije preokupacije organa upravljanja jeste iznalaženje i utvrdivanje odgovarajućih metoda i formi rada. Ovaj problem, u sklopu ostalih problema, koji su ušli u sadržaj funkcionisanja sistema radničkog samoupravljanja (izbor i formiranje organa upravljanja, međusobni odnosi ovih organa, prava i kompetencije i odnos organa upravIjanja i organa rukovođenja), stoji na prvom mestu po intenzitetu svog tretmana (66% od svih frekvencija za ovu grupu problema). Tabela 1. FMMkciomscmje (procentualni

Stavovi potvrdni kritički programski

rodmčkog odnos

somowprovZjoTija

stavova

po

godinama)

1950

1951

1954

1956

1958

1959

1950—1959

26 48 26

69 12 19

20 52 28

30 0 70

80 6 14

41 55 4

48 31 21

Aktivnost organa radničkog samoupravljanja na polju utvrđivanja odgovarajuće metodologije rada i njenog usklađivanja sa novim proizvodnim odnosima, posmatrano u vremenskim rasponima, bila je dvojako usmerena. U početnoj fazi (period 1950—1955) ta aktivnost bila je usredsređena, uglavnom, na utvrđivanje onih najelementarnijih formi rada koje su se neposredno nametale (održavanje sednica, pripremanje dnevnih redova, obrada materijala i informisanje članova o problematici koja se tretira na sednici itd.). Pored priznanja za postignute rezultate u razvijanju oblika svoga rada isticani su i nedostaci u načinu rada organa samoupravljanja. Pre svega, kritike su bile uperene na zahvatanje sitnih i prakticističkih pitanja koja su, u najvećoj meri, izlazila iz njihovog domena (ovo je naročito bio slučaj u radu radničkih saveta) a da su se, pri tome, zapostavljali ključni problemi i opšta politika upravljanja. Sve je to bilo posledica njihovog nedovoljnog snalaženja u novoj situaciji, pomanjkanja upravljačkih iskustava, kao i nepotpunog poznavanja privrednih problema preduzeća, tehnološkcg procesa proizvodnje, problematike finansijsko-komercijalnog poslovanja i sl.

»TRUDBENIK'

O

RADNICKOM

SAMOUPRAVLJANJU

-

IgO,

Ova pojava je bila posebno uočljiva kod manjih preduzeća (gde je čitav kolektiv sačinjavao radmćki savet), gde su se organi upravijanja, usled neshvatanja suštine svoga rada i nemanja oOgovarajućih metoda u radu, najčešće upuštali u prakticističko razmatranje manje važnih problema. Bilo je čak i slučajeva da ni sednice radničkih saveta nisu održavane u dužem periodu, iako su to potrebe iziskivale, ili se, pax, na sednicama raspravljao veliki broj pitanja tako da se ni zaključci nisu uspevali da formulišu. U kasnijem periodu (1956—59) stanje stvari se u pogledu metodologije rada bitno popravilo, što je pozitivno uticalo i na funkcionisanje čitavog sistema radničkog samoupravljanja. Dolazeći do saznanja da se njihova iskustva i rad više ne mogu meriti brojem održanih sednica, obimom zahvatanih problema, brojem diskutanata i tome slično, organi upravljanja su u ovom periodu težište svoje delatnosti usmerili na usavršavanje metodologije rada a u skladu sa daljim procesima razvitka radničkog samoupravljanja (jačanje uloga radničkog saveta, tendencije decentralizacije sistema, kao i jače isticanje uloge i aktivnosti kolektiva u radu organa upravIjanja i sl.). Ovde ćemo se zadržati na tretiranju onih pitanja iz okvira metoda rada organa upravljanja koja su značajnije uticala na pravilnije funkcionisanje sistema r a d n i Č K O g samoupravljanja. Sva ta pitanja, s obzirom na njihovu sadržinu i ciljeve, proizlazila su iz težnji za proširivanjem osnove samoupravljanja neposrednih proizvođača i za njihovim aktivnijim i kvalifikovanijim učestvovanjem u radu organa upravljanja. Takvo jedno pitanje, iskrslo zbog proširivanja kompetencija radničkog saveta, porasta i složenosti njihovih zadataka,, jeste organizovanje rada po komisijama kojima su radnički saveti poveravali izvršavanje pojedinih poslova iz svog domena a u cilju boljeg i studioznijeg proučavanja određene problematike. U prvo vreme formirane su povremene komisije, a kasnije, usled širine i raznovrsnosti problema s kojima su se susretali radnički saveti, nagonila je ove organe da pristupe formiranju stainih komisija koje su permanentno pratile zbivanja na svom području rada. OvaKav način rada radničkih saveta pokazao je svoju prednost u efikasnosti funkcionisanja sistema samoupravljanja. Rad po komisijama omogućavao je, između ostalog, i blagovremeno a i nešto šire informisanje i upoznavanje proizvođača sa određenim pokazateljima i sa tekućom problematikom pa je to sa svoje strane uticalo i na njihovo masovnije i kvalifikovanije učešće u sistemu samoupravljanja. Na taj način su i same sednice organa upravljanja, kao i odluke koje su na njima donosene, primale karakter kolektivnijeg radnog dogovora. U vezi sa načinom rada organa samoupravljanja ističe se to da su oni u ovom periodu uspostavili stalniji i tešnji kontakt sa društveno političkim organizacijama u preduzeću, u prvom redu sa sindikatom. Potreba intenzivnije saradnje između organa upravljanja i sindiKalnih organizacija javlja se kao rezultat težnje za sve većim proširivanjem funkcija upravljanja, odnosno jačanja samoupravnih organa. Kao konkretni oblik manifestacije ove saradnje

19Q

-

LAZO

NIKODIMOVSKI

napominje se da su i sindikalne organizacije često raspravljale o važnijim problemima kolektiva pre nego što su se oni postavljali pred radničke savete (opširnije o ulozi sindikalnih organizacija izneće se kasnije). Već u samom početku rada organa upravljanja susrećemo težnje za razvijanjem uzajamnih odnosa i izmene iskustava medu radničkim savetima srodnih preduzeća, prvo, u okviru same komune a kasnije u okviru sreza i republike. U prvo vreme razmena iskustava vršena je slanjem jednog ili više predstavnika organa upravljanja u druga preduzeća sa tačno određenim ciljem (na primer, da se izvrši razmena iskustava oko uvođenja stimulativnijih načina nagrađivanja, izrade tarifnih pravilnika i drugih sličnih problema). Kasnije, međutim, ova razmena iskustava prima organizovanije oblike; radnički saveti mnogih preduzeća sada počinju da održavaju zajedničke sastanke sa radničkim savetima drugih preduzeća iste ili srodne privredne delatnosti na kojima su, u jednoj radnoj atmosferi izmenjivali i dopunjavali svoja iskustva u vezi konkretnog ostvarenja samoupravnih prava. Odnos organa radničkog samoupravljanja i organa rukovođenja, takođe, se posmatrao kao jedan od elemenata koji je uticao na uspešnost funkcionisanja sistema samoupravljanja, je (sudeći po distribuciji frekvencija stavova komunikatora) bila posvećena znatnija pažnja u samoj praksi samoupravljanja. Kao centralno pitanje iz ove problematike, koja je najviše okupirala pažnju komunikatora, jeste tretiranje uloge direktora u sistemu radničkog samoupravljanja i odnosa između njega i pomenutih organa. Na tom problemu, koji se dosta oštro postavljao u početnom periodu, manifestovale su se u praksi dve izrazite tendencije koje su, uglavnom, kritički ocenjivane. Suština prve tendencije ispoljavala se u težnji direktora nekih preduzeća da zadrže ulogu dominantnog faktora u preduzeću i da se izdignu iznad organa samoupravljanja a naročito iznad radničkog saveta. Razlog za ovakvo ponašanje direktora bio je taj što oni nisu bili dovoljno pripremljeni da u potpunosti izvrše predaju upravIjačkih funkcija organima samoupravljanja. Potcenjujući ulogu organa upravljanja i prenaglašavajući svoju sopstvenu ulogu, čak i preko granica njihove stvarne nadležnosti, direktori nekih preduzeća nisu se trudili da usklade svoju delatnost sa rešenjima organa upravIjanja, a neki su pak delatnost ovih organa svodili na čistu formalnost. Manifestovali su se i slučajevi da su takvi direktori sprečavali inicijativu organa upravljanjaipokazivali potpunu samovolju usvom radu (karakterističan je slučaj sa kolektivom jedne f a b r i K e koja je ostala bez upravnog odbora zbog toga što je njegovim članovima dat otkaz od strane direktora). Druga tendencija se karakteriše time što su mnogi organi upravljanja (pretežno u malim preduzećima) prepuštali svoje kompetencije direktoru. Do ovoga je dolazilo, uglavnom, iz dva razloga. Prvo, što ovi organi upravljanja nisu u dovoljnoj meri poznavali svoja prava i nadležnosti, i drugo (kao rezultat ovog prvog), usled pasivnosti prava (pominju pomenutih se slučajevi organa da u ostvarivanju organi upravljanja svojih duže samoupravnih vremena K o m e

„TRUDBENIK"

O

RADNICKOM

SAMOUPRAVLJANJU

-

nakon svog izbora nisu se sastajali i pored toga što su postojali problemi za rešavanje). Sledeći problem, takođe iz okvira ove tematike, jeste određivanje odnosa među organima upravljanja koji, uprkos neznatnih freKvencija u stavovima komunikatora, s obzirom na neke svoje specifičnosti, zaslužuje nužnu pažnju. Odmah valja upozoriti na činjenicu da su se u usklađivanju odnosa među organima upravljanja manifestovale različite tendencije (posmatrano po sadržini i vremenu pojavljivanja). Sve one su uglavnom, rezultat kompleksnosti problematike radničkog samoupravljanja a u kojoj se organi nisu mogli najbolje da snađu u razgraničavanju ili jasnijem određivanju svojih prava i kompetencije, a što je bilo nemoguće u potpunosti rešiti jednim normativnim aktom. Zato su se organi upravljanja našli pred problemom da samo kroz praksu i na vlastitom iskustvu razreše ovo pitanje međusobnih odnosa. U daljem izlaganju upozorićemo na dve karakteristične tendencije koje su naročito došle do izražaja o ovom pitanju u početnoj fazi funkcionisanja sistema radničkog samoupravljanja. Kao suština prve tendencije, za koju se smatra da je imala negativnog uticaja na funkcionisanje sistema samoupravljanja, navodi se težnja nekih upravnih odbora da zadrže isKljučiva prava u odlučivanju i formiranju politike upravljanja privrednom organizacijom pri čemu su pretežno zaobilazili rad radničkih saveta. To ih je i dovelo u situaciju da prelaze granice svoje delatnosti i da se upliću u nadležnosti radničkih saveta prisvajajući na taj način neke njegove funkcije. Nasuprot ovoj tendenciji javljala se i druga u kojoj su, pak, neki radnički saveti pokazivali slabo interesovanje za rad svojih upravnih odbora i svoju neaktivnost u kontroli rada i izvršavanju svojih odluka od strane upravnih odbora. Ovakav odnos radničkih saveta prema radu upravnih odbora smatra se da je dolazilo, pre svega, zbog nedovoljnog poznavanja sadržine svoga rada kao i svojih prava. Uloga siTidikata _ rozoijanja _amoi_pr__I_ianja

Nova uloga neposrednih proizvođača u uslovima novih privrednih i društvenih odnosa, koji su nastali uvođenjem sistema radničkog samoupravljanja, zahtevala je adeKvatnije i preciznije određivanje mesta i uloge sindikalne organizacije. Ovo utoliko pre što se izborom organa upravljanja pred sindikalne organizacije nametnula potreba njihovog osposobljavanja za kolektivno rukovođenje poslovima privrednih organizacija. U analiziranom sadržaju (tabela 2) istaknuto je da su se u prilagodavanju aktivnosti sindikata novonastalim uslovima pojavile različite tendencije. Stoga ćemo se u ovom izlaganju osvrnuti upravo na sve te tendencije s obzirom na njihovu vremensku pojavnost, suštinu i usmerenost. Ono što se u početku naročito ispoljilo u delovanju sindikalne organizacije, u odnosu na razvijanje sistema samoupravljanja, jeste to da dobar deo sindikalnih organizacija nije blagovremeno shvatio svoju ulogu i zadatke u uslovima postojanja i rada radničkih saveta i upravnih odbora. Upravo, usled nemoći da nađu svoje pravo mesto

192

-

LAZO

NIKODIMOVSKI

Tabela 2. UZoga siMdikdta u rozt^jHMju somouprarUanjo (procentualni odnce stavova po godinama) Stavovi

potvrdni kritički programski

1950

1951

1954

1956

1958

1959

1950—1959

33 53 14

31 15 54

11 3 86

56 23 21

43 16 41

70 6 24

41 19 40

u spletu društveno-ekonomskih promena kod neKih sindikalnih organizacija pojavila su se shvatanja da u uslovima rada radničkih saveta nema potrebe daone održavaju posebne sastanke, sa motivacijom da su većina članova organa samoupravljanja ujedno i člnovi organa sindikalnih podružnica. Zato se ove organizacije nisu mnogo zalagale da pronadu adekvatnu sadržinu svoga rada te je njihova aktivnost znatno opala. Komunikator se naročito trudio da sugerira organizacijama promenu stila i sadržaja rada i da ih pokrene na veću i odgovomiju aktivnost.i) Međutim, jednostranosti se nisu izbegle. Pojavila su se shvatanja da se uloga sindikalnih organizacija iscrpljuje, uglavnom, na području ideološko-političkog rada, a da se. njihova aktivnost u rešavanju problema iz proizvodnje, kao i drugih problema koji iz ovoga neposredno proističu, isključuje. TJ kasnijem periodu, međutim, stvari su se vidno izmenile. SindiKalne organizacije su već iznašle puteve za saradnju i zajedničku delatnost sa organima samoupravljanja. Na sindikalnim sastancima sada se vrlo često diskutuje o problemima o kojima treba da odlučuju organi upravljanja. Interesujući se za problematiku privredne organizacije sindikat se češće javlja u ulozi inicijatora za sazivanje sednica radničkih saveta, kao i u ulozi aktivnog učesnika u njihovom pripremanju.2) Da bi blagovremeno obavestile radnike o odlukama samoupravnih organa i mobilisanja članstva za izvršavanje tih odluka sindikalne organizacije održavaju razne vrste sastanaka na kojima se, u vidu radnih dogovora, analizira problem po problem kako iz rada organa samoupravljanja, tako i iz rada čitave privredne organizacije. i) T a k o u sadržaju čitamo: ,,Kao jedna od organizacija radničkog samoupravljanja pred sindikalnu organizaciju postavlja se da aktivno učestvuje u s v i m problemima koji iskrsavaju u životu kolektiva i u zajednici sa radničk i m savetima da rade na njihovom razrešavanju primajući na sebe p u n u odgovornost." I l i „...sindikalna organizacija kao organizacija samoupravljanja treba da bude nosilac i pokretačka snga u rešavanju s v i h problema u k o lektivu". *) T a k o čitamo: „...svaki problem pre nego što dođe pred radnički savet razmatra se pred sindikalnom podružnicom koja istupa sa svojim predlogom pred radnički savet" ili ,,Na inicijativu sindikalne organizacije rešena su mnoga važna pitanja od strane organa radničkog samoupravljanja".

„TRUDBISNIK"

O

RADNlCKOM

SAMOUPRAVLJANJU

-

Isto tako počela je da se obraća znatno veća pažnja i na vaspitni i obrazovni rad organizacije u cilju pripremanja proizvođača za uspešno obavljanje funkcija u organima samoupravljanja. U prvo vreme usmerio se rad na objašnjavanje intencija Zakona o upravIjanju privrednim preduzećima od strane radnih kolektiva, na razumevanje njegovog društveno-političkog značaja, na važnost izbora dobrog sastava radničkih saveta i sl. U tu svrhu bila su organizovana brojna predavanja, kursevi i seminari. Radnički saveti nakon svakog svog izbora nalazili su se pred sve novijim zadacima od čijeg je uspešnog rešavanja zavisila njihova afirmacija. Jedno od tih pitanja, koje se javljalo u ozbiljnom vidu (naročito u periodu kada je došlo do proširivanja i razgranjavanja funkcija organa upravljanja i funkcija kontrole na sve oblasti rada, poslovanja i delovanja preduzeća), bilo je pitanje ekonomskog obrazovanja radnika. Zato sindikalne organizacije pokušavaju da ovo reše kroz organizovanje redovnih predavanja, kurseva i seminara koja su u prvo vreme bila namenjena samo članovima organa radničkog samoupravljanja a kasnije i svim članovima kolektiva. Paralelno sa ekonomskim obrazovanjem skoro se sa istom važnošću postavljalo pitanje stručnog obrazovanja i okvalifikovanja radnika. Međutim, rešavanje tog pitanja nije se odvijalo sa istom pažnjom kao društveno-ekonomskom. Stručno obrazovanje je u početku bilo prilično zapostavljeno. Sistematskom i organizovanom razvijanju stručnog obrazovanja naročita se pažnja počela da poklanja počev od 1958. godine. Jačim akcentiranjem društveno-ekonomskog obrazovanja, a ne stručnog, dolazilo je kao posledica trenutnih potreba za uspešnije funkcionisanje radničkog samoupravljanja, jer je ova vrsta obrazovanja gotovo u podjednakoj meri nedostajala svim radnicima, dok su postojeća stručna znanja u to vreme bar donekle zadovoljavala potrebe proizvodnje. Međutim, u kasnijem periodu, kada su se proširili industrijski kapaciteti sa prilično složenim tehnološkim procesom rada, stručno uzdizanje radnika postajalo je sve potrebnije. Sindikalne organizacije su pokazale prilično inicijative i na polju zaštite interesa radnikai) i društvene kontrole nad radom organa upravljanja (koja se naročito manifestovala u kasnijem periodu) kao i organa rukovođenja. U ostvarivanju punije društvene kontrole nad radom ovih organa, odnosno u otklanjanju slabosti i negativnih pojava u njihovom radu, pokušalo se da se spreči narušavanje prava i interesa proizvođača i kolektiva. Međutim, analizirani sadržaj upozorava da postignuti rezultati sindikalnih organizacija na obezbeđivanju sistematskije i kvalifikovanije radničke kontrole nisu u potpunosti zadovoljili. Otuda i jača učestalost programskih stavova jer komunikator upravo naročito ističe potrebu jačanja stalne i organizovane kontrole kolektiva nad radom upravljanja i rukovođenja. *) Uorgana vezi toga čitamo: „...sindikati u n o v i m uslovima treba da vode b r i g u za zaštitu individualnih interesa radnika u kolektivu, a za njihovo usaglašavanje sa opštim interesima". 13

R a đ n i č k o

s a m o u n r a v l i a n l m

-

LAZO

NTKODIMOVSKI

Proizvodnjm

Premda je o angažovanju organa samoupravljanja u rešavanju problema, koji nastaju kroz razvijanje procesa proizvodnje, bilo malo reči u listu, (tabela 3) ipak je ovaj problem bio u sferi i jačeg interesovanja organa upravljanja. Oni su u prvom periodu sa dosta teškoće uočavali osnovne probleme savremenih procesa proizvodnje ali su bili vrlo efikasni i ono što su zapazili ispravili su ili svojom direktnom intervencijom ili uključivanjem drugih faktora u preduzeću. Tabela 3.

Protzrodmjo (procentuatni

Stavovi potvrdni kritički programski

1950

1951

7? 0 23

70 8 22

odnos

1954 0 0 0

stavova

1956 0 0 0

po

godinama)

1958 0 0 0

1959 100 0 0

1950—1959 75 6 19

Analizirani sadržaji) ukazuje da je pažnja organa upravljanja u početku bila usmerena na izvršenje plana fizičkog obima proizvodnje, organizaciju radnog procesa i poboljšanje radnih uslova. Stvaranje, usvajanje i izvršavanje proizvodnih planova pretežno je preokupiralo rad organa samoupravljanja. To je proizlazilo iz tadašnje metodologije planiranja i potreba ostvarenja Prvog petogodišnjeg plana. Najveći broj njihovih sednica odnosio se na obavlajnje ovog posla, bar u početnom periodu. Radnički saveti su često isticali potrebu detaljne razrade proizvodnih planova do nivoa najniže organizacione jedinice preduzeća i želeli su da se neposredni proizvođači upoznaju sa radnim obavezama kolektiva kako bi mogli da preuzmu individualne obaveze. Postepeno je u organima samoupravljanja preovladalo uverenje da izvršavanje proizvodnih planova ne može uspešno da se odvija bez poboljšanja organizacije proizvodnih procesa. Zato je, nešto kasnije, organizaciji unutarnjeg rada posvećivano sve više pažnje. Prvi njihovi postupci su usmereni na stvaranje analitičke procene radnih mesta i njihovu sistematizaciju videći u tome mogućnost za boljim korišćenjem postojećih radnih kapaciteta preduzeća. Premda je poboljšanje uslova rada često bilo predmet brige sindikalne organizacije, ovom problemu su organi samoupravljanja poklanjali pažnju paralelno sa staranjem o razvijanju proizvodnje, *) S l a b a frekvencija stavova u vezi sa kategorijom proizvodnje nije rezultat nedovoljnog tretiranja problematike u vezi sa njom već je nastala zbog toga što su p r i l i k o m analize uzimani u obzir oni iskazi komunikatora gde se neposredno govorilo o aktivnosti i angažovanju organa upravljanja. Inače o proizvodnji uopšte dosta je govoreno.

„TBUDBENIK"

O

RADNICKOM

SAMOUPRAVLJANJU

-

jer je sve više preovladalo shvatanje da rešavanje radnih uslova ne ostaje samo u okviru socijalne problematike već da direktno utiče na samu proizvodnost. Zato se i polazilo od toga da se utrošena sredstva za poboljšanje radnih uslova neposredno vraćaju samoj privrednoj organizaciji. U analiziranim tekstovima to se isticalo i zahtevalo se veće zauzimanje samoupravnih organa na što potpunijem rešavanju ovog problema. Obrozot.a?tje t strueno _zdtzattje protzuođoča

Organi upravljanja našli su se još na samom početku pred problemom razvijanja sistema obrazovanja radnika (tabela 4 ) i ) , kako za potrebe upravljanja, tako i za izvršavanje procesa proizvodnje, pa su i svoj rad delimično usmerili na opismenjavanje nepismenih radnika a zatim i na društveno-e__onomsko obrazovanje i stručno uzdizanje radnika. Pre svega, trebalo je postići neophodnu pismenost radnika i dati im minimum opštih znanja (broj nepismenih u NR Makedoniji tada nije bio mali) a što je shvaćeno kao preduslov za njihovo uključivanje u ostale oblike obrazovanja čije postizanje sve više postaje imperativ za uspešno obavljanje upravljačkih funkcija. Dobar deo ovih radnika prošao je kroz razne analfabetske tečajeve oformljene u preduzeću ili izvan njega, ali isto tako jedan deo radnika pružao je otpor pokazujući nezainteresovanost i inertnost. Napori samoupravnih organa da razvijaju opštu kulturu radničke klase bili su permanentni i rezultati su ocenjeni povoljno. Tabela 4. Obr__o__i_je pr__;t)o<__č_ (procentualni odnos stavova po godinama)

Stavovi

1950

1951

1954

1956

1958

1959

1950—1959

potvrdni kritički programski

0 0 100

0 0 0

53 0 47

53 0 47

0 0 0

0 0 0

35 0 65

Potreba društveno-ekonomsKOg obrazovanja proizvođača naročito je naglašavana, premda ne i redovno. Njegovo rešavanje u praksi odvijalo se preko organizovanja predavanja, seminara i kurseva, i to prvo za članove organa samoupravljanja na kojima su se upoznavali sa principima našeg ekonomskog sistema, privredne politike, ') I pored neznatne učestalosti javljanja ove tematike u listu (4,8%) ona se ovde posebno tretira s obzirom na intencije i usmerenost analiziranog sadržaja.

196

-

LAZO

NIKODIMOVSKI

ekonomike preduzeća itd. Za ovu vrstu obrazovanja vladalo je prilično interesovanje ne samo kod članova organa upravljanja već i kod ostalih radnika. Uporedo sa proširivanjem funkcija organa upravljanja postupno su u ove oblike obrazovanja uključivani i ostali radnici. Insistiranje komunikatora da se sistematsko davanje društveno-ekonomskih znanja proširi na sve radnike obrazlagano je potrebom razvijanja uslova za što masovnijim učešćem proizvođača u upravljanju privrednom organizacijom bilo kroz predstavnička tela i njihove organe, bilo neposrednim učešćem u decentralizovanim formama samoupravljanja (ekonomske jedinice, pogonski radnički saveti i sl.). Umesto zakljitčka

Uzimajući u obzir sva prethodna razmatranja pokušaćemo da izvučemo zaključke, uglavnom posrednogi) karaktera, u vezi sa nekim tendencijama razvoja radničkog samoupravljanja u proteklom periodu, a koje su na odgovarajući način našli svoga odraza u analiziranom sindikalnom listu »Trudbenik". Konsultirajući kvalitativne i kvantitativne podatke analize sadržaja, koji se odnose na proučavani problem, u mogućnosti smo da posebno istaknemo neke relevantne napomene, koje nam se na prvi pogled nameću, a naime: 1. Tretirani problemi od strane komunikatora nisu u desetogodišnjem periodu imali uvek istu zastupljenost u eksplikaciji i afirmaciji uloge i rada organa radničkog samoupravljanja. To će reći da postoji grupa problema kojima je komunikator posvećivao posebnu pažnju, zatim bilo je i takvih problema koji su, manje-više, ostajali na periferiji njegove pažnje, kao i problema koji su bili uglavnom isključeni (ako može tako da se kaže) iz domena njegove pažnje. 2. Pri iznošenju samih problema od važnosti za privrednu organizaciju i sam sistem samoupravljanja nije uvek u dovoljnoj meri isticao ulogu i uticaj organa samoupravljanja u njihovom razrešavanju, već je u najvećem broju, više uopšteno govorio aludirajući na čitav kolektiv, ili na neke njegove organizacione jedinice ili na pojedince.s) 3. U analiziranom periodu komunikator je težište svoje pažnje usredsredio uglavnom na probleme koji proizlaze iz funkcionisanja sistema radničkog samoupravljanja (kao što su izbori organa upravIjanja, njihova prava i kompetencije, međusobni odnosi, metode i

') Posredni karakter ovih zaključivanja, koji nemaju pretenzija generalisanja na čitav sistem samoupravljanja, dolazi otuda što se o problemima koji se odnose na delatnost organa samoupravljanja obaveštavamo posredno, putem štampe kao sredstva za informacije (u našem slučaju preko lista „Trudbenik"). *) Tako, na primer, komunikator govori o problemu proizvodnje ili obrazovanja, o dostignućima ili nedostacima u vezi sa tim, gde su očito organi samoupravljanja imali i te kako svog udela (1 u jednom ili drugom smislu); međutim, njih nigde u tekstu ne pominje, ili ih retko pomene, te ne može da se stekne prava slika o njihovoj stvarnoj aktivnosti.

»TRUDBENIK"

O

RADNICKOM

SAMOUPRAVLJANJU

-

10?

forme njihovog rada itd.), zatim problematika koja je u vezi sa mestom i ulogom društveno-političkih organizacija (u prvom redu sindikalnih) u sistemu radničkog samoupravljanja, te problemi u vezi sa proizvodnjom i najzad problem obrazovanja i stručnog uzdizanja kadrova. Usputno i sa smanjenim intenzitetom tretirani su problemi odnosa članova radnog Kolektiva prema radnoj zajednici i raspodela čistog prihoda, dok problemi realizacija proizvodnje, samostalnost privredne organizacije i njen odnos prema drugim institucijama, zatim unutrašnji odnosi u kolektivu i uloga organa upravljanja i problemi društvenog standarda uopšte nisu tretirani^). 4. Izražavani stavovi po pojedinim problemima (istaknutih u prethodnoj tačci) karakterišu se izvesnim promenama, a prema vremenu tretiranja određenog problema, što će reći da se komunikator prema nekim problemima odnosio više afirmativno, zatim kritički ili pak usmeravajuće. Pri razmatranju pitanja funkcionisanja radničkog samoupravljanja u čitavom periodu izražavani su uglavnom afirmativni stavovi, uz najčešće izražavanje određenog zadovoljstva u pogledu postignutih rezultata na planu samoupravljanja proizvođača, kao i programskih stavova, uz najčešće upozorenje da treba još mnogo čega preduzeti u cilju što boljeg usmeravanja razvitka sistema samoupravljanja. (Ovo se naročito odnosi na pitanje utvrđivanja odgovarajućih metoda i formi rada organa upravljanja). Početni period naročito se karakterizira sa brojnijim isticanjem programsKih stavova, jer je prilično veliki broj i kritičkih, što je sasvim i razumljivo, pošto je to period kada je bilo i prilično lutanja, naročito u traženju metoda rada, od čega je umnogome i zavisilo pravilno funkcionisanje sistema samoupravljanja. U kasnijim periodima (1954—57. i 1958—60) komunikator sve manje izražava kritički odnos, pa prema tome smanjen je obim i usmeravajućih stavova. Sve ovo upućuje na zaključak da su organi upravljanja postupno ovladavali problematikom u vezi sa funkcionisanjem sistema samoupravljanja, uz relativno stalno postizanje zadovoljavajućih rezultata. Gotovo je ista situacija i sa problemom mesta i uloge sindikata u sistemu samoupravljanja, gde se takođe govori o izvesnom zadovoIjavajućem stanju na račun aktivnosti sindikalnih organizacija i njihovog odnosa prema organima samoupravljanja. Pada u oči da je gotovo isti procenat usmeravajućih stavova kao i afirmativnih, što upozorava da sindikalne organizacije imaju veoma odgovorne zadatke u pogledu pomaganja razvitka sistema samoupravljanja neposrednih proizvođača, te da je sve što je dosad učinjeno samo jedan deo njihove uloge. *) O vstvarne i problemi bili su u analiziranom periodu isključeni iz domena

komunikatorove pažnje, po našem mišljenju, uglavnom zbog toga što, iako su postojali nisu se javljali u analiziranim člancima, kao što je slučaj sa problemom unutarnjih odnosa u kolektivu i uloga organa upravljanja, kao i p r o blem samostalnosti privredne organizacije; ili je pak problem postojao ali ga je komunikator zapostavio, smatrajući ga neaktuelnim u sklopu ostalih problema, u daljem vremenskom periodu, kao što je slučaj sa realizacijom p r o izvodnje i pitanje društvenog standarda.

19g

-

LAZO

NIKODIMOVSKI

Sto se tiče problema proizvodnje, ističu se uglavnom pozitivni rezultati; to dolazi otuda što je tematiKa iz ove oblasti bila najpristupačnija neposrednim proizvođačima i u tesnoj vezi s njihovim mestom u uslovima savremene podele rada. Ovo se potvrđuje i činjenicom što u kasnijim periodima postojanja sistema samoupravIjanja problem se sve manje tretira (u periodu 1954—1956. čak se i ne javlja). i Pri razmatranju problema obrazovanja i stručnog uzdizanja radnika preovladavaju usmeravajući stavovi uz stalno isticanje potrebe jačeg zalaganja organa samoupravljanja na ovom području (u sadržaju su vrlo često izražavani stavovi koji podvlače značaj i aktuelnost sticanja opšte-društvenog, ekonomskog i stručnog obrazovanja radnika za razvijanje i realizaciju sistema radničkog samoupravljanja). Iz svega treba zaključiti da se dosadašnja aktivnost organa radničkog samoupravljanja karakteriše jednom posebnom dinamikom, kako u pogledu obima problema sa kojima su se sučeljavali, tako i u pogledu načina i intenziteta njihovog rešavanja (uprkos izvesnih nedostataka do kojih je nužno moralo doći s obzirom na složenost problematike samoupravljanja). Radnički saveti i upravni odbori sukcesivno su razvijali problematiku koja ulazi u uže okvire njihove nadležnosti, a pri čemu je rastao obim i kvalitet obavljenih zadataka, a time i njihov ugled i društvena afirmacija. Lozo NikodimoDsfci

Problemi radničkog samoupravljanja u listu „Duro Daković" Općg karakteristikg Ksta

Kroz stvarna prava i stvame uloge proizvođača, sistem radničkog samoupravljanja implicira zainteresiranost, pa tako i potrebu za obavještenošću, koja nalazi svoj odraz i u dometu društvene odgovornosti članova kolektiva. Upravo zbog toga, tvomičrci list*), ili vlastiti glasnik jednog kolektiva — kao sastavni dio postojećeg sistema obavještavanja unutar kolektiva — ima svoju specifičnu ulogu i zadatke. To je sredstvo obavještavanja i verojatni reprezentant javnog mišljenja u jednoj radnoj zajednici. Zato analiza sadržaja, kao jedna od primenjenih metoda u izučavanju razvitka sistema radničkog samoupravljanja, nije mogla mimoići ni tvorničku štampu. Analizom je obuhvaćen samo sadržaj lista koji neposredno tretira problematiku samoupravljanja. Zbog toga je, dakako, otpao čitav niz vrijednih i zanimljivih napisa i članaka. Radi informacije o općem profilu toga lista vrijedno je, na primjer, spomenuti aktivnost lista usmjerenu ka društveno-ekonomskoj izobrazbi članova kolektiva. Tako je čitava jedna mbrika posvećena seriji metodskih jedinica koje obuhvataju osnovna znanja iz ekonomike FNRJ. Imajući u vidu značaj dmštveno-ekonomske izobrazbe proizvođača, koja je isto toliko potrebna kao i stručna izobrazba budući da je rad jedinstvo funkcija na relaciji proizvodač-upravljač, sigurno je da takvoj orijentaciji lista treba odati priznanje. Jedna od tipičnih karakteristika komuniaatora je njegova anonimnost. Zbog toga je opravdano pretpostaviti da najveći broj članaka otpada na redakciju. Međutim, iako je broj članaka sa autorima, koji se mogu identificirati, vrlo malen, kvalitativne razlike su evidentne i značajne. Zapostavljajući odnos proporcija anonimnih

*) Ovdje će biti govora o tvorničkom listu »Đuro Đaković" — industrije lokomotiva, strojeva i mostova iz Slavonskog B r o d a — koji je počeo da izlazi 1955. godine i to dvaputa mjesečno. Taj list reprezentira kolektiv od oko 4.000 članova. Analiziran je svaki drugi broj lista u s v a k o m godištu počev od 1955-1959. godine zaključno.

200

-

MIRJANA

POCEK

članaka (redakcija) i članaka čiji su autori poznati, kao komunikatori su se pojavljivali: redakcija, predstavnici organa samoupravIjanja, društveno-političke organizacije (sindikat, Savez komunista i Narodna omladina) i članovi kolektiva. Problematika radničkog samoupravljanja nije tretirana redovno i dovoljno studiozno. Članci se javljaju povremeno, neredovno i prigodno. U kasnijim godištima uvodi se posebna rubrika informativnog karaktera pod naslovom ,,Iz rada radničkog savjeta". Rubriku vodi redakcija, najčešće s kratkim, nepotpunim i neutralnim prepričavanjem dnevnih redova i zaključaka sa pojedinih sjednica organa upravljanja. Zatim, člancima se često daju veliki i aktraktivni naslovi, koji obećavaju bogat i studiozan sadržaj, ali se on prezentira u svega nekoliko rečenica, bilo u vidu nekog prepričanog ili doslovno citiranog zaključka bez ikakvog komentara. Za razliku od redakcije kao komunikatora, za koju je karakteristično pasivno prepričavanje, nedostatak izrazitijih stavova i kritičnosti u pristupu i ocjeni problematike, funkcioneri organa radničkog samoupravljanja, kao i referati i diskusije na godišnjim skupštinama društveno političkih organizacija, pružili su mnogo bogatiji i kvalitetniji sadržaj za analizu, ali broj ovih članaka nije bio veliki. Međutim, uz subjektivne slabosti komunikatora ne smiju se zapostaviti i razlozi koji leže u objektivnoj prirodi stvari. Treba, naime, podsjetiti da list prvi put izlazi 1955. godine, i da u prvim godinama u nedostatku iskustava dolazi do neminovnih lutanja i propusta u traženju profila koji bi bio adekvatan sredini koju predstavlja. U procesu konsolidacije i afirmacije sistema samoupravIjanja u kolektivu, list je našao svoje pravo i adekvatno mjesto, što sigurno nije bilo jednostavno. KARAKTERISTIKA UNUTRAŠNJE STRUKTURE POJAVA U ANALIZIRANOM RAZDOBLJU Siroka problematika samoupravljanja različito se ispoljava u analiziranom razdoblju, kako u raznolikosti sadržaja, tako i u jačini njegove učestalosti. Na bazi unutrašnje strukture i srodnosti užeg sadržaja izvršeno je grupiranje postojeće problematike u nekoliko širih grupa. Ako se zapostavi sva problematika koja po svojoj učestalosti u analiziranom periodu ne prelazi 5% ukupnog broja frekvencija, može se konsta-, tovati da funkcioniranje sistema radničkog samoupravljanja, proizvodnja, raspodjela, društveni standard, samostalnost privredne organizacije i odnos članova kolektiva prema radnoj zajednici — dominiraju problematikom samoupravljanja u promatranom razdoblju. Promatrana u vremenskoj dimenziji, svaka grupa problema pokazuje različite i specifične unutrašnje karakteristike u svojoj strukturi, što se može uočiti projiciranjem kvalitativne strukture svake od navedenih grupa.

LIST

,,Đ.

ĐAKOVIC"

F_Mkc.o_.n%Mje rodničkog _amo_pra_lja_ja

O

RADNICKOM

SAMOUPRAVLJANJU

-

201

Učestalost ove problematike u pojedinim godištima, kao i način na koji je interpretiran pokazuje tabela 1.

Tabela 1.

F___ci__i___je gam_upr__.j__j_ (učestalost stavova u % ) *

godina 1955 1956 1957 1958 1959

prema ostalim kategorijama

pozitivni

kritički

programski

38,6 40,1 36,8 47,6 30,4

17,3 13,8 6,8 11,7 18,3

22,0 23,1 20,7 10,4 11,2

34,7 32,3 33,3 26,0 29,7

Kvalitativna struktura pokazuje da se suština problematike funkcioniranja sistema, u čitavom promatranom razdoblju, ispoljavala u razvijanju d e m o k r a t i z a c i j e i d e c e n t r a l i z a c i j e samoupravljanja u radnom kolektivu. Ta pojava pokazuje svoju evoluciju u različitim vremenskim intervalima. Karakteristični su evolutivni momenti u metodama i formama rada organa upravljanja. Osnivanje i aktivnost stalnih i povremenih komisija radničkog savjeta, programiranje njihovog rada, kritika nedovoljne aktivnosti postojećih komisija, uočavanje i kritika pojava birokratizacije zbog slabog kontakta s biračima i nedovoljnog obavještavanja, karakteristike su sadržaja i kvaliteta stavova u 1955. godini. Daljnji momenti u evoluciji ove pojave očituju se u osnivanju pogonskih radničkih savjeta i u programiranju njihovog rada (1956. godina) da bi nakon prvih iskustava (1957. godina) dobili prva priznanja i kritike svoje aktivnosti, i utvrdili daljnje zadatke u proširivanju te aktivnosti. Proces demokratizacije i decentralizacije dopunjava se u 1958. godini novim kvalitetom u metodama i formama rada kroz uvođenje komisija pogonskih radničkih savjeta, njihovo povezivanje i koordinaciju sa centralnim radničkim savjetom, dok se kvalitet stavova pretežno odnosi na ocjenu uspjeha i nedostatka njihovog rada, kao i potrebama njegovog daljeg programiranja. U ovom periodu potencirana je potreba osamostaljivanja pogona i otvaranje perspektive za skoro uvođenje ekonomskih jedinica. Ekonomske jedinice, kao puniji oblik decentralizacije samoupravljanja, ostvaruju se (1959. godina) i dobivaju ocene za prva iskustva u svom funkcioniranju i odnosu prema ostalim organima upravljanja.

* Obj___je_je tabeZa _—7; Brojevi u prvoj koloni pretstavljaju p r o centualni odnos učestalosti sadržaja za imenovanu kategoriju a prema s v i m ostalim kategorijama. U ostale tri kolone dat je procentualni odnos između stavova datih za imenovanu kategoriju u odnosnoj godini; zbir procenata je manji od 100 jer nisu uračunati neutralni i dubiozni stavovi.

202

-

MTRJANA

POCEK

Rad komisija centralnog radničkog saveta, kao i obaveštavanje birača, ostaje permanentno pitanje metoda rada u čitavom promatranom razdoblju. Nedostatak, odnosno nedovoljno obaveštavanje članova kolektiva, glavni je i stalni predmet kritike. Proces decentralizacije i demokratizacije samoupravljanja manifestira se i kroz drugu dominantu u sadržaju problematike funkcioniranja sistema, a to su prava i kompetencije organa upravljanja. Tako je 1956. godina karakteristična po velikom broju odluka i internih propisa kojima radnički savet regulira organizacionu strukturu i unutrašnje odnose. Ta pojava se uz izvesne oscilacije nastavlja do kraja promatranog razdoblja. Interpretacije s tim u vezi, pretežno su programske, odnosno govori se o principima i pravilima koje treba poštovati i provoditi u život. U 1958. godini razgraničavaju se i proširuju kompetencije pogonskih radničkih saveta, dok se u 1959. godini, adekvatno novim kvalitetima u procesu decentralizacije, razgraničavaju prava i kompetencije ekonomskih jedinica (riječ je o pravima ekonomskih jedinica koje treba samostalno da odlučuju o ličnim dohocima, režiji, investicijama i radnoj snazi). Stalno razgraničavanje i regulisanje kompetencija između sastavnih delova mehanizma samoupravljanja opća je i karakteristična slika čitavog analiziranog razdoblja. Centralni radnički savjet, pogonski radnički savjeti i ekonomske jedinice, namjenski raspoređuju materjialna sredstva adekvatno nivou svojih prava, donose odluke i pravila, s tim što centralni organ upravljanja, u cijelom promatranom periodu, naročito ispoljava svoju koordinacionu ulogu. U odnosu na unutrašnju strukturu sadržaja i stavova koji tretiraju problematiku funkcioniranja sistema samoupravljanja, mogu se konstatirati tri perioda u procesu decentralizacije i demokratizacije samoupravIjanja:i) — omasovljenje samoupravljanja kroz brojne komisije radničkog savjeta u toku 1955—1956; — osnivanje i aktiviranje pogonskih radničkih savjeta i njihovih komisija, a kroz to daljnje uvlačenje većeg broja proizvođača u samoupravljanje — 1956—1958; — masovno uključivanje proizvođača u neposredno upravljanje kroz ekonomske jedinice u 1959. godini. Proizuodnja Razmatranje proizvodnje, u cijelom analiziranom razdoblju, ograničava na dva osnovna problema: njeno planiranje i organizacija. Planiranju proizvodnje poklonjena je vrlo velika pažnja (preovlađuju programski stavovi) ali isto tako i izvršenju plana (najčešće interpretirano i) Izbor i formiranje organa samoupravljanja, međusobni odnosi organa samoupravljanja, odnosi tih organa sa organima rukovođenja, te socijalno e k o n o m s k i sastav organa samoupravljanja i radnog kolektiva, — zauzimaju v r l o malo mjesta u strukturi sadržaja koji tretira problematiku funkcioniranja sistema, pa se zbog toga ovdje i ne spominje. D a li je to subjektivni odnos komunikatora prema toj problematici ili je organi upravljanja n i s u tretirali, ostaje otvoreno pitanje.

LIST

»Đ.

ĐAKOVIC"

O

RADNlCKOM

SAMOUPRAVLJANJU -

2Q3

pozitivnim stavovima), organizacionoj strukturi proizvodnje i njenoj pripremi (pretežno se ukazivalo na nedostatke koji se odražavaju u rezultatima proizvodnje). Kraz razmenu mišljenja i odluke organa samoupravljanja naročito je akcentirana potreba (u 1959. godini) unapređenja i reorganizacije proizvodnje, kao i uvođenja novih službi za ostvarivanje ovih zadataka. Uporedo sa tim ukazivalo se i na problem kvaliteta proizvoda i to dosta kritički (u 1956. i 1959. godini).i) Tabela 2. Pro.z_o_Mj_ (učestalost stavova u

godina 1955 1956 1957 1958 1959

%)

prema ostalim kategorijama

pozitivni

kritički

programski

12,9 22,2 27,8 8,0 24,4

10,3 16,7 15,2 0,0 21,8

24,2 22,2 22,7 15,4 16,7

44,8 22,2 39,4 61,5 43,6

Raspodjela

U sadržaju problematike raspodjele dominira nagrađivanje. Način n a g r a d i v a n j a eVoluira od obračunskog sistema plaća, koji se napušta u 1955. godini, u tarifni pravilnik (1955/56. godine) sa premijama, nagradama i kategorijom „viška" (u 1957/58. g.) do prvih pokušaja nagrađivanja po jedinici proizvoda (u 1959. godini). Tabela 3. RaspodeZc. sreds.ava (učestalost stavova u % )

godina 1955 1956 1957 1958 1959

prema ostalim kategorijama

pozitivni

kritički

programski

10,5 11,5 8,9 11,7 18,1

4,2 0,0 9,6 5,3 5,2

17,0 22,2 0,0 5,3 8,6

53,2 16,7 42,8 63,2 58,6

U stalnom traženju stimulativnijih oblika nagrađivanja, što predstavlja suštinu problematike raspodjele, odnosno osnovne tendencije, kritički se odbacuju neadekvatni sistemi (obračunski sistem i) Ostali problemi proizvodnje kao: produktivnost, uslovi rada, itd. pojavljuju se u promatranom periodu vrlo malo ili nikako. Tipičan je primjer s produktivnošću, koja se eksplicitno gotovo uopće i ne pojavljuje (3 f r e k v e n cije). Nije moguće izvesti zaključak o razlozima zbog kojih se tako aktuelno pitanje zapostavlja.

204

-

MIRJANA

POCEK

plaća), uvode se novi stimulativniji oblici i naglašavaju novi principi i očekivanja u njihovoj realizaciji, korigiraju se nedostaci koji su pretrpjeli kritiku (tarifni stavovi 1956), vrše se daljnje korekture i dopune (premije, nagrade, „višak"). Sistem tarifnog pravilnijta doživljava prve ozbiljne kritike u 1958. godini, a u 1959. godini čine se prvi pokušaji da se uvede kao novi oblik sistem nagrađivanja po jedinici proizvoda. Z a ovaj sistem vezan je veliki broj programskih stavova, odnosno očekivanja pozitivnih efekata i stimulacije. Uz problem nagrađivanja (od 1958. godine nadalje) problematika raspodjele dopunjuje se i sadržajem koji tretira raspolaganje sredstvima i raspodjelu čistog prihoda. Kroz ovu problematiku ispoljava se jačanje materijalne baze samoupravljanja u kolektivu. Zamjena i nabavka osnovnih sredstava, otpis osnovnih sredstava, investicije, krediti za obrtna sredstva, značajan su predmet programiranja od strane organa upravljanja u toku 1958/59. godine. Decentralizacija samoupravljanja nalazi svoj odraz i u raspoređivanju i raspolaganju sredstvima tj. raspodjeli čistog prihoda. Raspoređivanje obrtnih sredstava i sredstava amortizovanog fonda na pogonske jedinice, karakteristična su pitanja u 1958. godini, dok se u 1959. traži odgovarajući kriterij za učešće ekonomskih jedinica u djelu dohotka, odnosno u raspodjeli dohotka. Usloui žiuotm; društoeni stafidard

Društveni standard tretira se dosta neujednačeno. Godina 1958. je nešto izrazitija u intenzitetu. Karakterističan je relativno visok procenat negativnih stavova, pored programskih koji dominiraju (tabela 4). Tabela 4. (učestalost stavova u %)

godina 1955 1956 1957 1958 1959

prema ostalim kategorijama

pozitivni

kritički

programski

7,2 2,5 6,7 11,1 8,4

3,1 0,0 6,3 5,5 11,1

31,2 25,0 6,3 11,0 18,5

43,8 50,0 31,3 38,9 48,2

Riješavanje stambene krize i društvena prehrana u kolektivu permanentan su problem u tretiranju društvenog standarda. To riješavanje ovih suštinskih problema evoluira kako u metodama tako i u materijalnim mogućnostima kolektiva, što se zapaža u postepenom intenziviranju intervencija organa upravljanja na tom području. Tako se u 1955. godini stambeno pitanje djelomično riješava kroz materijalnu pomoć individualnoj izgradnji koju poduzimaju

LIST

,,Đ.

ĐAKOVIC'

O

RADNICKOM

SAMOUPRAVLJANJU -

205

sami članovi kolektiva. U 1957. i 1958. godini poduzeće samo investira sredstva u izgradnju stambenih zgrada, a nakon kritike skupe izgradnje, koja je još i nedovoljno brza, prelazi se na bržu izgradnju većeg broja jeftinijih montažnih stambenih zgrada. Riješavanje stambenog pitanja postavlja se kao prioritetni zadatak i u toku 1959. godine. Nedostatak društvene prehrane predmet je najčešće kritike u 1955. godini. Problem se djelomično riješava otvaranjem bifea (oskudica u sredstvima), dok se u 1959. godini pokazuje da su konačno obezbedena sredstva za podizanje restorana društvene prehrane u kolektivu. U 1958. godini zapaža se mogućnost većeg odvajanja sredstava za druge potrebe društvenog standarda: organi upravljanja odobravaju zakup odmarališta sa 1000 ležaja. gamostaI_ost orga_a samo_prarlja_ja ^pr._red7ie orgamzacije^

Problematika samostalnosti privredne organizacije najintenzivnije se pojavljuje u 1955. godini (uvođenje komunalnog sistema). U ostalim godištima intenzitet je mnogo manji, ali prilično ujednačen.

Tabela 5. S_7_ost_Z_ost pri.ređne orga_izaciie (učestalost stavova u % )

godina 1955 1956 1957 1958

prema ostalim kategorijama

pozitivni

kritički

programski

9,2 5,6 6,2 6,6

26,9 0,0 7,7 0,0

4,9 0,0 0,0 23,8

26,9 55,7 54 50,4

U kvalitativnoj strukturi sadržaja, koji tretira ovu problematiku, dominira pitanje odnosa poduzeća prema komuni. Povećanje učešća komune u dobiti poduzeća ne odobrava se zbog toga jer je poduzeće upisivanjem republičkog zajma za duže vrijeme smanjilo svoju dobit. Organi upravljanja u poduzeću ističu svoja očekivanja u odnosu na ulogu komune u riješavanju problema viška radne snage u poduzeću (1955. god.). Raznovrsne dotacije, materijalne pomoći društvenim organizacijama, prosvjetnim ustanovama, stručnim udruženjima, kulturnim i drugim ustanovama ilustriraju razne oblike participacije poduzeća — kao jednog od materijalnih izvora prihoda — u društvenom životu komune. Takve pojave karakteristične su za čitav promatrani period. Način tretiranja ove problematike je gotovo isključivo programski jer se na različite načine ističu potrebe i namjere koje će biti realizirane.

206

-

MIRJANA

POCEK

Najveći procenat kritičkih stavova pojavljuje se u 1959. godini, a odnosi se na kritiku ekonomskih instrumenata, koji su izazvali nagomilavanje zaliha materijala i ne dozvoljavaju dovoljnu stimulativnost za rad i poslovanje. Odnos članora kolektira prema rodnoj zajednici

Ova grupa problema objašnjava odnos članova kolektiva prema radnoj zajednici. Distribucija učestalosti ove problematike u pojedinim godištima prikazana je u tabeli 6. Tabela 6.

godina 1955 195« 1957 1958 1959

Clonovf kolektica prema rodnoj zojedmM (učestalost stavova u % ) prema ostalim kategorijama 7,8 6,8 3,8 2,5 5,6

pozitivni

kritički

programski

2.9 18,2 0,0 25,0 16,7

48,5 27,2 22,2 50,0 50,0

40,0 36,4 55,6 25,0 27,8

U nuntrašnjoj strukturi ove problematike, u svim godištima, prevladavaju problemi štednje (sirovina i materijala), razvijanje odnosa prema sredstvima za rad (rukovanje sa sredstvima) i radne discipline. Sve te pojave tretiraju se pretežno kritički i programatski (kad se govori o mjerama koje treba poduzeti da se loše pojave otklone). U 1959. godini tretiraju se slučajevi pronevjere i nanošenja materijalne štete poduzeću (kritički, dakako). Također je karakterističan tretman problema neodgovornosti i nekorektnog odnosa stipendista prema poduzeću. Bježanje od obaveza i ucjenjivanje kolektiva, tipičan je predmet oštre kritike u ovoj godini iz domena odnosa prema radnoj zajednici. KARAKTERISTIKE OPŠTE STRUKTURE POJAVA Parcijalna struktura i karakteristike pojedinih grupa ne kazuju mnogo i o njihovim međusobnim odnosima. Isto tako postavlja se pitanje kronološke sistematizacije karakterističnih momenata u evoluciji pojava koje su dominirale u razmatranju unutamje kompleksne problematike samoupravljanja u datom kolektivu. Tabela 7 daje uvid u distribuciju relativnih frekvencija sadržaja i kvalitete stavova za sve vrste problematike i za sva godišta ') U tabeli su ispuštene sve vrste problema čija je frekventnost, u u k u p n o m broju s v i h frekvencija niža od 5 % : obrazovanje upravljača (3,8), u n u trašnji odnosi i uloga organa samoupravljanja (2,3), uloga sindikata i drugih organizacija (1,6). Zbog toga zbroj kolona u tabeli nije 100.

Tabela

7. DISTRIBUCIJA

R__LATTVNIH

FREKVENCIJA

(U P R O C E N T T M A )

PREMA

VRSTI

SADR2AJA

I

KVA_LITETU

Rang 1955-59 Vrsta problematike

ukup. fr.

1955

Stav. 1

_

ukup. fr.

+

1956

Stav.

!

ukup. fr.

+

1957

Stav. 1

ukup. fr.

+

1958

Stav. 1

ukup. fr.

+

1959

Stav.

!

ukup. fr.

+

Stav. 1

1

Funkcioniranje sistema Ra-Sa

37

15

18

32

39

17

22

35

40

14

23

32

37

7

21

33

48

12

10

26

30

18

11

30

2

Proizvodnja

19

16

21

41

13

10

24

45

22

17

22

22

28

15

23

39

8

0

15

62

24

22

27

44

3

Raspodjela

12

5

11

51

11

4

17

53

11

0

22

17

9

10

0

43

12

5

5

63

18

5

e

59

$

Društvenl

7

6

20

42

7

3

31

44

3

0

25

50

7

8

6

31

11

6

11

39

8

11

19

48

5

Samostalnost privredne organizacije

7

12

7

39

9

27

5

27

6

0

0

56

6

8

0

54

6

0

0

20

7

0

24

52

6

Odnos članova kol. p r e m a r. z a j e d n i c l

6

9

43

38

8

3

49

40

7

18

27

36

4

0

22

56

3

25

50

25

6

17

50

28

Objašnjenje

standard

znakova:

I

(+) pozitivnl stavovi (—) k i i t i č k l s t a v o v i (!) p r o g r a m s k i stavovl

c

208

-

MIRJANA

POCEK

Redosljed problematike po vrstama, ujedno predstavlja i rangIjestvicu intenziteta javljanja, izrađenu na bazi ukupnog broja svih frekvencija (1955—59). Lako je zapaziti da je problematika funkcioniranja sistema radničkog samoupravljanja apsolutno dominirala u svim godištima. Drugo i treće mjesto, prema intenzitetu javljanja, zauzimaju proizvodnja, odnosno raspodjela. Iz distribucije frekvencija za pojedina godišta dobio bi se nešto drukčiji raspored mjesta na rang-ljestvici koja bi reprezentirala intenzitet javljanja u jednoj godini. To naročito važi za četvrto i šesto mjesto rang-ljestvice. Tako, npr. drugo i treće mjesto u svim godištima zauzimaju proizvodnja, odnosno raspodjela. Ali 1958. godina pokazuje, međutim, izvjesnu promjenu, jer s obzirom na intenzitet, proizvodnja ustupa drugo mjesto raspodjeli, dok na treće mjesto dolazi društveni standard. Proizvodnja bi u tom slučaju došla tek na četvrto mjesto. Medutim, ovaj oslabljeni intenzitet učestalosti problematike proizvodnje u 1958. godini nije izazvao velike posljedice u ukupnom broju frekvencija za sva godišta, na bazi kojih je izrađena rang-Ijestvica predočena u koloni 1 tabele 7. Karakteristična je u tom smislu i dinamika u intenzitetu javIjanja problematike društvenog standarda: u 1955. i 1956. godini ona zauzima posljednje mjesto na rang-ljestvici, u 1957. godini pokazuje porast i nalazi se na četvrtom, a u 1958. godini zauzima treće mjesto, tj. ulazi u sferu triju najaktuelnijih vrsta problema u toj godini. No bez obzira na to, problematika društvenog standarda, zajedno sa problematikom samostalnosti privredne organizacije i odnosa članova kolektiva prema radnoj zajednici, u ukupnom broju frekvencija ne zauzima više od 20% svih frekvencija. Za razliku od toga, funkcioniranje sistema radničkog samoupravljanja, proizvodnja i raspodjela, apsorbirali su gotovo 70% svih frekvencija. Budući da rang-ljestvicom nisu definirane i veličine razmaka izmedu pojedinih mjesta (intervali) grafikon 1 će predočiti ne samo dominaciju nekih pojava već i zanimljivu šarolikost u veličini intervala za pojedna mjesta u pojedinim godištima. Intervali između pojedinih mjesta na rang-ljestvici pojedinih godišta vide se na vertikali, odnosno ordinati svakog godišta. Naglašene točke na ordinatama predočavaju rang-pozicije, a razmak između dvije točke veličinu intervala. Na taj način se jasno zapaža kakva je vrsta problematike i koliko je dominirala u sadržaju pojedinog godišta. Što se tiče intervala između, na primjer, prvog i drugog mjesta najoštrije razlike pokazuju se u 1955. i 1958. godini. Izuzev krivulje intenziteta javljanja problematike funkcioniranja sistema radničkog samoupravljanja, koja pokazuje permanentnu i apsolutnu dominaciju, ukrštavanje krivulja u pojedinim točkama ukazuje na izmjenu rang mjesta u pojedinim godištima u odnosu na rang izveden iz ukupnog broja svih frekvencija za period 1955— 1959. godine.

LIST

.Đ.

ĐAKOVTC"

O

RADNlCKOM

SAMOUPRAVLJANJU

-

2Q9

\ Grafikon 1. f71.e7_r.t_t ja_Ija_j_ k_teg(_r.j_ fr%

50 -,

0 -I

,

,

t956

1957

L _ _ _

1955

L _

195S

Legenda:

+ . — +

funkcioniranje sistema samoupravljanja proizvodnja + + raspodjela . . . društveni standard . — . — . samostalnost privredne organizacije . + . + odnos članova kolektiva prema radnoj zajednici

Opšta str_7ct_ra gtauoua

Uopštoj strukturi stavova za čitavo razdoblje dominiraju programski stavo-

v i (tabela 7). Najveći procenat programskih stavova ukazuju na stalni postupak naglašavanja principa, načela i zadataka koje treba ostvarivati, kao i očekivanja koja treba ispuniti. Iza toga slijede kritički, a na zadnjem mjestu pozitivni stavovi. (Neutralni i dubiozni stavovi, zbog razloga koji su spomenuti u uvodnom djelu, ne dolaze u obzir za interpretaciju). 14 Radničko samoupravljanje

LIST

,,Đ.

ĐAKOVIC '

O

RADNICKOM

SAMOUPRAVLJANJU

-

211

jalnih mogućnosti. (Materijalna pomoć individualnoj stambenoj izgradnji predstavlja mogućnost minimalnog učešća u riješavanju problema stanova za članove kolektiva. Veće mogućnosti reflektiraju se u vlastitim investicijama — izgradnja vlastitih stambenih zgrada — zatim u zakupljivanju odmarališta, izgradnji restorana za društvenu prehranu članova kolektiva). U istom smislu mogu se tumačiti i različiti oblici participacije poduzeća u najraznovrsnijim domenima društvenog života komune. ZAKLJUCAK Rezimirane karakteristike kvantitativne i kvalitativne strukture analiziranog sadržaja mogu se obuhvatiti u nekoliko općih sudova: — u problematici samoupravljanja dominantno se ističu pitanja i tendencije demokratizacije i decentralizacije samoupravljanja, funkcionalne organizacije proizvodnje, kao i stimulativniji oblici nagrađivanja i neposrednije odlučivanje o raspodjeli dohotka preduzeća uopće (70% svih frekvencija); sva ostala pitanja, bez obzira na zapažene pojave i njihovu evoluciju, znatno se manje ističu svojim intenzitetom; — kompleksnu strukturu problematike radničkog samoupravIjanja — u dotičnom kolektivu i promatranom razdoblju — reprezentiraju tri najfrekventnije vrste problematike koje su faktički apsorbirale skoro 3/4 ukupnog sadržaja; — da li znatno manja, ili gotovo nikakva učestalost ostale problematike, koja po svojoj važnosti i suštini također determinira kompleksnu strukturu samoupravljanja, znači da se organi samoupravljanja, zajedno sa Kolektivom, u datom periodu nisu s njome intenzivnije bavili, jer su u opsegu svoje aktivnosti utvrdili neku vrstu prioritetne problematike — objektivno ili subjektivno — ili je, pak, takav odnos u strukturi sadržaja rezultirao iz subjektivnih stavova komunikatora prema ostaloj problematici, odnosno njegovih kriterija za selekciju? Na to pitanje ovdje nije moguće odgovoriti. Mirjana Poček

LIST

,,Đ.

ĐAKOVIC"

O

RADNICKOM

SAMOUPRAVLJANJU

-

211

jalnih mogućnosti. (Materijalna pomoć individualnoj stambenoj izgradnji predstavlja mogućnost minimalnog učešća u riješavanju problema stanova za članove kolektiva. Veće mogućnosti reflektiraju se u vlastitim investicijama — izgradnja vlastitih stambenih zgrada — zatim u zakupljivanju odmarališta, izgradnji restorana za društvenu prehranu članova kolektiva). U istom smislu mogu se tumačiti i različiti oblici participacije poduzeća u najraznovrsnijim domenima društvenog života komune. ZAKLJUČAK Rezimirane karakteristike kvantitativne i kvalitativne strukture analiziranog sadržaja mogu se obuhvatiti u nekoliko općih sudova: — u problematici samoupravljanja dominantno se ističu pitanja i tendencije demokratizacije i decentralizacije samoupravljanja, funkcionalne organizacije proizvodnje, kao i stimulativniji oblici nagrađivanja i neposrednije odlučivanje o raspodjeli dohotka preduzeća uopće (70% svih frekvencija); sva ostala pitanja, bez obzira na zapažene pojave i njihovu evoluciju, znatno se manje ističu svojim intenzitetom; — kompleksnu strukturu problematike radniČKOg samoupravIjanja — u dotičnom kolektivu i promatranom razdoblju — reprezentiraju tri najfrekventnije vrste problematike koje su faktički apsorbirale skoro 3/4 ukupnog sadržaja; — da li znatno manja, ili gotovo nikakva učestalost ostale problematike, koja po svojoj važnosti i suštini također determinira kompleksnu struktoru samoupravljanja, znači da se organi samoupravljanja, zajedno sa kolektivom, u datom periodu nisu s njome intenzivnije bavili, jer su u opsegu svoje aktivnosti utvrdili neku vrstu prioritetne problematike — objektivno ili subjektivno — ili je, pak, takav odnos u strukturi sadržaja rezultirao iz subjektivnih stavova komunikatora prema ostaloj problematici, odnosno njegovih kriterija za selekciju? Na to pitanje ovdje nije moguće odgovoriti. Mirja_a Poček

Prilog 1 Tabela

8.

SISTEMATIZACIJA

Karakteristična

frekv.

proMematike

Suština

problematike

STRUKTURE

K V A L r r A T T V N E

1955

razdoblja

37,4

I

Decentralizacija 1 demokratizacija p r a v a i k o m p e t e n c i je organa samoupravljanja

Komisije RS (aktiviranje postojećih i osnivanje novih stalnih i povremenlh)

Prolzvodnja

Plan

i

Planiranje,

organizacija

pojava

od

1955 -

plan

1959.

godine

1957

radničkl

(stalna p o t r e b a proplsi organa

izvršavanje

plana,

1958

1959

Komisije pogonskih radničkih savjeta (osnivanje aktiviranje)

Ekonomske jedinice (osamostaljivanje pogona)

savjeti

(osnivanje) (aktivlranje)

Obavještavanje proizvođača samostalni intemi

18,8

evoluciji

195;

Pogonskl

Funkcioniranje sistema radničkog samoupravIjanja

u

SADR2AJA

Proširenje kompetencija pogonskih RS .

obavještavanja) RS

organizaciona

struktura,

priprema

Kompetencije ekonomskih j e d i n i c a (lični dohocl, režije, investlcije, radna snaga)

unapređenje proizvodnie Kvalitet proizvoda

rada

Kvalitet prolzvoda

Obraćunski sistem (napuštanje)

12,2

Raspodjela

Stimulativniji obllci nagrađivanja Raspolaganje sredstvima i učešće u raspodj. ukupnog dohotka

plaća

Tarifni

pravilnik

-

korekture

i dopune

tarifnog

pravilnika,

premije,

nagrade,

. v 1 @ a k"

Raspolaganje sredstvlma (otpis osnovnih sredstava, zamjena, nabavka. investicije, krediti) Raspodjela čistog prihoda Učešće pogonskih u raspoređivanju sredstava

Stavovi -

4

Društveni standard

Stanovi Društvena prehrana Godišnjl odmori

(materljalna pomoć individualnoj izgradnji stanova)

izgradnja

jedlnica obrtnih

stanova

učešće u

ekonomskih jedinica djelu d o h o t k a

(izgradnja montažnih stambenih zgrada brža, jeftinija izgradnja)

(podizanje stambenih zgrada)

Zakup

Društvena prehrana

odmarališta

Sredstva za izgradnju restorana

(otvaranje bifea)

Samostalnost privredne organlzacije

Učešće Odnos pređuzeća prema komuni 1 društvenom životu u komuni

komune u preduzeća

dobiti

Uloga komune u rješavanju viška radne snage kulturnim

Stalne i povremene dotacije društvenlm organizacijama, prosvjetnim

ustanovama,

stručnim

udruženjima

Slučajevi

5,8

G

Odnos ćlanova kolektiva prema radnoj zajednici

Stednja Odnos Odnos

prema prema

imovini radu

materijala

i

sirovina,

rukovanje

Radna disciplina, neopravdano izostajanje s posla

alatom

pronevjere

Neispunjavanje obaveza prema poduzeću (stipendisti)

T e k s t o v i »Varteksovog Vjesnika« o radnićkom samoupravljanju Osnovni cilj ove analize bio je da se dode do indeksa koji bi nam pokazali kako se razvijalo radničko samoupravljanje u periodu od deset godina njegova postojanja, jer sistem radničkog samoupravIjanja u svojim programskim načelima implicira svestrane potencijalne mogućnosti proizvodača da samostalno upravljaju proizvodnjom. U analizi tvorničkog lista „Varteksov vjesnik" — želelo se ustanoviti koliko su i kako su ideje o samoupravljanju stvarno realizirane u ovome kolektivu. Naročito je bilo interesantno saznati kako su proizvođači ostvarili i ostvaruju svoja prava, kako ispunjavaju ulogu stvarnih upravljanja, uključivši tu i pretpostavke od kojih ovisi aktivnost proizvođača (obavještenost, odgovornost i dr.). lako se preko tvorničkog lista nije mogao dobiti iscrpan uvid u stvamo funkcioniranje sistema radničkog samoupravljanja, ipak se preko njega, kao djela sistema obavještavanja u kolektivu, dosta toga saznalo. Osim informacija u listu su iznošena razna mišljenja i stavovi, karakteristični za kolektiv kao što je poduzeće „Varteks", o mnogobrojnim i različitim problemima. Prije nego što pređemo na interpretaciju dobijenih rezultata, potrebno je ukratko kazati o sredini u kojoj ovaj list izlazi i o njegovim karakteristikama. Kao što je već napomenuto, riječ je o tekstilnom kombinatu „Varteks" koji postoji već preko 40 godina. Kombinat zapošljava oko 6.000 radnika (od toga su 54% žene). Što se tiče proizvodnje, kombinat je kompletiran tako da od dobijenih sirovina proizvodi finalne proizvode (sukno i štofove) kao i gotovu konfekciju. On ima velik broj vlastitih prodavaonica u svim većim mjestima u Jugoslaviji a neke svoje proizvode izvozi u više evropskih i vanevropskih zemalja. Bez obzira na tradiciju i renomiranost poduzeća na tržištu, još uvijek postoje velike teškoće i problemi oko realizacije gotovih proizvoda. Tako je u 1959. godini (poslednja godina analize) u skladištima poduzeća ležalo preko četiri milijarde vrijednosti gotove robe. Bilo je takoder mnogo problema oko nabavke nekih sirovina, naročito iz uvoza (zbog nedostatka deviza), što je znatno utjecalo i na kvalitet proizvoda. Uprkos svih teškoća poduzeće je poslovalo s dobitkom.

214

-

STEVO

MATIC

Osnoung karakteristike Msta

Lista ponovno izlazi od 1955. godine*) i to dva puta mjesečno. Do 1950. ' godine list je izlazio kao mjesečniK, ali je te godine prestao izlaziti. Do ponovnog izlaženja lista (1955. godine) došlo je iz više razloga. Međutim, kao glavni razlog obnavIjanja izlaženja uzima se da je on najefikasnije sredstvo za obavještavanje članova kolektiva koji su već ranije naučili da imaju svoje glasilo. To je naročito značajno za članove kolektiva koji putuju (stanuju izvan Varaždina). Treba napomenuti da čitaoci ovoga lista nisu samo članovi kolektiva „Varteksa" koji ga obavezno primaju, već i mnogi građani i radnici drugih poduzeća u Varaždinu. Tko komuMikatori U analizi su kao komunikatori tretirani: redakcija lista, funkcioneri organa radničkog samoupravljanja, rukovodioci i društveno političke organizacije u poduzeću. Gotovo za sve komunikatore (izuzetak je donekle redakcije*) karakteristično je da su se javljali kampanjski. To znači da je bilo malo problema koji su sistematski obrađivani i praćeni u ovom periodu, bez obzira na njihovu relevantnost. Ovo se naročito odnosi na društveno-političke organizacije (Savez komunista, sindikat) iako te organizacije predstavljaju pokretačku snagu u kolektivu. Funkcioneri organa samoupravljanja javljali su se kao komunikatori dosta rijetko. Njihova saopćenja su bila vrlo interesantna i sa mnogo izdiferenciranih stavova, kao i kod društveno-političkih organizacija, ali i za njih je karakteristična periodičnost u javljanju. Ako se izuzeme redakcija, najčešće su se javljali pojedini stručni rukovodioci (počev od direktora pa naniže). ANALIZA UNUTRAŠNJE STRUKTURE GRUPA PROBLEMA U ovom dijelu osnovu interpretacije čini unutrašnja struktura grupa problema koji su došli u obzir za analizu. Sadržaj i intenzitet njihovog javljanja u analiziranom periodu poslužit će nam kao indikator za prikaz dinamike razvitka sistema radničkog samoupravIjanja. ') U analizi je obuhvaćen svaki drugi broj za sva godišta od 1955. do 1959. zaključno. R a d i iskustva u budućim istraživanjima, potrebno je spomenuti izvjesna ograničenja koja su utjecala na dobivanje činjenica o analiziranoj materiji: suviše malen trend izlaženja lista (svega 5 godina), relativno slaba strukturiranost lista (nestalne rubrike), kampanjska obrada i praćenje n e k i h problema od strane komunikatora i anonimnost autora članaka *) Sto se tiče redakcije kao komunikatora, uočeni su ovi nedostaci: a) izvjesna uskost i neelastičnost, jer su malo priloga za list dobijali od članova kolektiva, već u g l a v n o m od rukovodioca u poduzeću. Taj propust vjerojatno je utjecao na strukturu stavova o raznim problemima o kojima je trebalo da raspravljaju i rješavaju svi članovi kolektiva; b) što je objavljen velik broj članaka bez autora (anonimnih). A n o n i m n o s t saopćenja nije bila beznačajna, pogotovo zato, što se kod dosta velikog broja analiziranih članaka teško moglo da otkrije pravi komunikator. **

LIST

„VARTEKSOV

VJESNIK"

O

RADNICKOM

SAMOUPRAVLJANJU

-

215

Interpretacijom unutrašnje struKture bit će kvalitativno i kvantitativno, ilustriran sadržaj svake grupe problema,i) koje su se odnosile na radničko samoupravljanje, kako bi se omogućilo zaključivanje o datim ocjenama djelovanja radničkog samoupravljanja u spomenutom razdoblju. _"nmo_talT.ost org_7__ __mo_praulj__jn i priuredne orgc._iz
Dosta slaba učestalost u tretiranju problematike samostalnosti privredne organizacije, karakteristična je gotovo za sva godišta izuzev 1959. godine (14,8%).*) Kakva je učestalost ove problematike za pojedina godišta može se vidjeti iz tabele 1. Tabela 1.

Oodina 1955 1956 1957 1958 1959

__?_o________ organa s_.?_o_.pr_.__ja_j_ (učestalost stavova u % ) * prema ostalim kategorijama

pozitivni

kritički

programski

5,4 4,8 3,2 7,5 14,8

50,0 21,4 8,1 28,6 33,3

0,0 14,3 50,0 14,3 2,6

37,5 42,9 8,3 21,4 35,9

Sadržaj ove grupe problema je dosta varijabilan po godištima. Vrlo je mali broj problema koji su kontinuelno praćeni u analiziranom periodu. Može se reći da je gotovo svaka godina imala svoj dominantan problem tretiranja. Ti dominantni problemi su bili: a) _____t__io__ po._t_.c__ _ pod_zeć_, bila je stalna tema o kojoj su raspravljali organi samoupravljanja i drugih institucija u poduzeću. Problem je bio kako osigurati investiciona sredstva od zajed') Za analizu su uzete samo one grupe problema čija učestalost javljanja nije manja od 5 % u odnosu na u k u p a n broj frekvencija. N a osnovu toga kriterija od ukupno 10 grupa za interpretaciju je uzeto 6 grupa i to: samostalnost privredne organizacije (6,6%); funkcioniranje sistema samoupravljanja (29,2%); proizvodnja (24,1%); raspodjela (12,8%); odnos članova kolektiva prema radnoj zajednici (8,7%) i društveni standard (6,2%). TJ navedenih _ grupa nalazi se 87,6% svih frekvencija a u preostale četiri grupe svega 1 2 % frekvencija. *) Z a tako slabo tretiranje ove problematike u t v o m i č k o m listu, ne bi se moglo reći da se poklapa s tendencijom na opštem planu. U to vrijeme (1955. god.) upravo počinje djelovanje komunalnog sistema (demokratizacija i decentralizacija), gdje se osamostaljivanju privrednih organizacija poklanjala posebna pažnja. * Objmšnjemje tabe.a 7—7; Brojevi u prvoj koloni pretstavljaju p r o centualni odnos učestalosti sadržaja za imenovanu kategoriju a prema svim ostalim kategorijama. U ostale tri kolone dat je procentualni odnosno između stavova datih za imenovanu kategoriju u odnosnoj godini; zbir procenata je m a n j i od 100 jer su uračunati neutralni i dubiozni stavovi.

216

-

STEVO

MATIC

nice a koja su potrebna za proširenje i rekonstrukciju poduzeća. U tretiranju problema investicija upućeno je mnogo kritike na račun opštih ekonomskih instrumenata zbog njihove neelastičnosti u omogućavanju investicija, što je činilo ozibljne teškoće poduzeću u realizaciji dugoročnog plana investicione izgradnje. b) Pitanje obmueza poduzeća premo komiini također je mnogo tretirano u ovom periodu, a naročito u 1958. i 1959. godini. Ovdje prevladavaju kritički stavovi koji se odnose na neopravdano visoke obaveze poduzeća prema komuni. Posebno je kritikovano raspisivanje i traženje dopunskih sredstava od poduzeća a za potrebe nekih komunalnih službi u komuni. c) O daljzioj demokratizaciji siatema radničkog samoupravljanja dosta se govorilo u 1957. i 1958. a naročito u 1959. godini i t o s aspekta daljnje decentralizacije raspodjele i raspolaganja s materijalnim sredstvima a radi osamostaljivanja pogona. O tome problemu izrečeno je najviše programskih stavova, tj. ukazivano je na ono što bi trebalo učiniti, uz vrlo mali broj pozitivnih stavova koji su odobravali što je stvarno učinjeno. d) U 1959. godini značajno mjesto prema intenzitetu javljanja pripada i porblemu kooperocije i sttrodnje s drugim poduzećima. Međutim, i o ovome problemu najviše se govorilo pro futuro i naglašavalo kakva bi korist od toga mogla biti za poduzeće. Izvjesni podaci pokazuju da je dotadašnja suradnja pozitivno ocjenjena, iako je dosta ograničeno razvijena i to sa nekim manjim poduzećima. Funkcioniranje radmćkog Vrlo visoka učestalost u tretiranju sa7noupra7)Zjanja problematike funkcioniranja samoupravljanja (tabela 2) karakteristična je za sva godišta (izuzetak je 1955. i donekle 1959. godina). T a b e l a 2. (učestalost stavova u %)

Godina 1955 1956 1957 1958 1959

prema ostalim kategorijama

pozitivni

kritički

programski

18,4 37,0 33,2 38,9 20,6

25,4 22,2 23,4 27,4 29,6

22,0 30,6 30,5 16,4 16,7

35,6 25,9 28,9 32,9 16,7

Prema frekventnosti problema po godištima uočljivo je da se osetne razlike u intenzitetu tretiranja javljaju samo u 1955. i 1959. godini, dok je intenzitet u ostalim godinama približno ravnomeran. U analiziranom periodu, demokratizocija i deceTitraZizacija sistema radničkog samoupravljanja, bez obzira na izvjesne oscilacije

LIST

„VARTEKSOV

VJESNIK"

O

RADNICKOM

SAMOUPRAVLJANJU -

21?

po godinama, postaju suštinsko pitanje o kome se najviše raspravIjalo s različitih aspekata. lako je pitanje demokratizacije sistema samoupravljanja apsolutno dominiralo u svim godištima, njegova karakteristika nije bila samo u masovnosti, već prvenstveno u kvantitativnom razvijanju jer je sistem pokazivao stalnu tendenciju demokratizacije i decentralizacije upravljanja. To se naročito manifestiralo kroz razvijanje metoda i formi rada organa samoupravIjanja, proširivanja njihovih prava i kompetencije, razvijanje međusobnih odnosa (suradnja) organa samoupravljanja, njegove strukture i obavještavanja proizvođača kao i isticanje uloge zborova proizvođača. Ako ove najrelevantnije probleme, koji govore o funkcioniranju sistema samoupravljanja u poduzeću, promatramo kroz ceo period dobiće se potpunija slika o razvitku sistema. — Za period koji obuhvata 1955. godina, karakteristično je ulaganje napora u formiranje većeg broja stalnih i povremenih komisija radničkog savjeta, kao i u održavanje raznih savjetovanja s članovima kolektiva da se što više proizvođača uključi u upravljanje. U pripremanju izbora za novi radnički savjet data je i ocjena rada dotadašnjih organa samoupravljanja u kojoj je konstatirana slaba kontrola nad trošenjem investicionih sredstava u poduzeću (naglašavano je rasipanje i neracionalno trošenje). — U periodu 1956—1958. godine naročito su razmatrani problemi bolje informiranosti proizvođača koja treba da bude preduvjet za njihovo aktivnije učešće u upravljanju. Da bi se to postiglo naročito je naglašavana uloga institucije zborova proizvođača kao najpogodnije forme za to. Međutim, što se tiče stavova interpretatora o tome problemu, oni su dosta različiti. Tako, npr. smatra se za pozitivno što su održavani zborovi proizvođača, ali se ističe da su premalo korištena dotadašnja iskustva iz rada te institucije. Isto tako i obavještenost proizvođača o radu organa upravljanja i celog poduzeća ocjenjena je kao nedovoljna i kao ozbiljan propust u radu ovih organa. P.tcmje decer_trc_Iizacije rad7_icTcog san.o_prc.uIjar_ja ne samo što je bila dominantna problematika u ovom periodu, već pokazuje i svoj sukcesivni razvitak. Tako, npr. u 1956. g. govori se na nivou svih institucija u poduzeću o neophodnosti formiranja pogonskih radničkih savjeta a u 1957. godini glavna aktivnost bila je usmerena na njihovo organizaciono postavljanje i formiranje njihovih komisija, dok je u 1959. godini glavni akcenat bio na daljem proširenju prava i kompetencija pogonskih radničkih savjeta, na boljoj suradnji pogonskih radničkih savjeta i centralnog radničkog savjeta. Ocjene provodenja decentralizacije u ovom periodu u stavovima interpretatora su dosta različite. O pravima i kompetencijama pogonskih radničkih savjeta pretežno se govorilo o onome što bi trebalo učiniti (programski stavovi), dok je mnogo manje bilo reči o onome što nije učinjeno u pogledu proširenja opsega aktivnosti pogonskih radničkih savjeta. Što se tiče suradnje među organima samoupravljanja, gotovo na svim nivoima, ona je ocjenjena u ovom razdoblju kao nezado-

218

-

STEVO

MATIC

voljavajuća zbog čega je i rad nekih komisija bio slab. Ali isto tako pozitivno je ocenjivan akt formiranja pogonskih radničkih savjeta i rad manjeg broja stalnih komisija centralnog radničkog savjeta. Stniktura organa radničkog &amottpravIjanja u ovom periodu isticana je kao stalni problem i to zbog nedovoljne zastupljenosti žena i stručnih kadrova u njima. Budući da u poduzeću radi 54% žena, problem strukture organa samoupravljanja utoliko se oštrije postavljao. Zato što je suviše mali broj žena bio izabran u ove organe u poduzeću i u općinsko vijeće proizvođača u 1958. godini, bili su ponovljeni izbori, ali se stanje nije mnogo izmijenilo. Za ovaj period, ali uglavnom samo za početak (1956. g.), bila je karakteristična i pojava birokratizma u upravljanju poduzećem. Nosioci toga bili su pojedini stručni rukovodeći kadrovi i to se ispoljavalo u zaobilaženju organa samoupravljanja pri rješavanju nekih važnijih pitanja (naročito iz investicione politike). U 1959. godini karakteristično je da se još jednom pokreće problem decentralizacije radničkog samoupravljanja, ali sada sa stanovišta bržeg određivanja prava i kompetencija pogonskim radničkim savjetima, jer su, zbog sporosti u određivanju opsega njihovih aktivnosti, ponovno došle do izražaja birokratske tendencije u upravIjanju poduzečem. Stoga se i konstatira da je decentralizacija bila provedena uglavnom samo formalno, te su zbog toga i moguće pojave birokratizma i zaobilaženja organa samoupravljanja. Proizuodnja

Visoka učestalost u tretiranju problematike proizvodnje karakteristična je za sva godišta analize. Manja odstupanja ne opovrgavaju standardnu pažnju koja je problemu poklanjana. Međutim, kada se posmatraju stavovi komunikatora prema svome smeru, njihove oscilacije po godištima su uočljive (tabela 3). Tabela 3. Pfoizvodnja

(učestalost stavova u % )

Godina 1955 1956 1957 1958 1959

prema ostalim kategorijama

pozitivni

kritički

programski

20,1 25,6 28,1 19,8 24,5

21,5 12,0 25,0 18,9 12,5

15,4 33,3 37,9 35,1 43,8

55,4 38,7 19,4 29,7 34,4

U tretiranju problematike proizvodnje najviše je izrečeno programskih stavova u razmatranju organizacije rada. Ali isto tako ima dosta i kritičkih stavova koji se odnose kako na organizaciju

LIST

„VARTEKSOV

VJESNIK'^

O

RADNICKOM

SAMOUPRAVLJANJU

-

219

rada, tako i na neispunjavanje plana proizvodnje, na zapostavljanje racionalizacije i stvaranja boljih uslova rada. Pozitivni stavovi su bili malobrojni i odnosili su se uglavnom na uslove rada. Intenzitet javljanja pojedinih problema u tretiranju proizvodnje uopće pokazuje velike međusobne razlige. Ima problema koji se gotovo uopće nisu javljali u analiziranom periodu, kao npr. produktivnost rada (1,2%). lako su se u pojedinim godištima javljali neki relevantni problemi, ipak za analizirani period, kao naročito važni problemi u tretiranju proizvodnje, mogu se smatrati slijedeći: — Orgar___acija proiz_od_je kao problem apsolutno je dominirala u svim godištima. Glavni aspekti toga problema bili su: primjena savremene organizacije rada (u 1956. i 1957. godini), rentabilnost proizvodnje, bolji kvalitet proizvodnje, proširenje kapaciteta proizvodnje, sniženje troškova proizvodnje i dr. Bez obzira što u ocjeni ovoga problema prevladavaju programski i kritički stavovi ipak se po godištima osjeća kvalitativna razlika u načinu njegovog tretiranja. Tago, npr., dok se o problemu organizacije proizvodnje u 1955. godini govorilo vrlo opećnito i neodredeno, u 1956. godini već su vršeni izvjesni praktični zahvati u primjeni savremenih metoda rada, što se nastavlja i u 1957. godini. U tu svrhu osnovan je i tehnički biro u poduzeću, a u 1959. godini donesena je nova organizaciona shema poduzeća sačinjena na analitičkoj procjeni radnih mjesta. — O iz_r_e__i__ pla_a proiz_od_je u 1955. i 1956. godini govorilo se više izvještajno, dok je u 1957. godini tražena mnogo solidnija ocjena izvršenja plana po asortimanu i kvalitetu proizvodnje. Te godine prvi put se uvode i bonifikacija u pogledu kvaliteta proizvoda. A kada se govorilo o planiranju i proširenju proizvodnje, sve se više u zadnjim godinama zahtijevalo da za to bude osnovni kriterij zahtjev i potrebe tržišta. Na žalost, o ovome se više pisalo kako bi trebalo da bude ali kako je stvarno postupljeno i ostvareno iz analiziranog materijala se nije moglo ustanoviti. I problem racionalizacije proizvodnje i čuvanje materijala obrađivan je dosta kampanjski. Problem zaštite _a rada također, je dosta obrađivan a naročito u 1958. i 1959. godini. Za tretiranje ovoga problema karakteristični su dvovrsni stavovi — k r i t i Č K i koji se odnose na skučen prostor na radnom mjestu, nedostatak radnih zaštitnih odijela, izostajanje s posla zbog čestih povreda na radu, slabu suradnju između HTZ i zdravstvene službe i — pozitivni koji se odnose na dobro funkcionirane zdravstvene preventive (ali samo u 1958. godini). __o_2_odjeIa Osjetna neujednačenost i nestabilnost u tretiranju problematike raspodjele sredstava na slobodnom raspolaganju pokazuje se u tabeli 4. Još veća oscilacija pokazuje se u strukturi problematike. Tako, na primjer, problem raspodjele čistog prihoda u analiziranom periodu javio se svega četiri puta.

220

-

STEVO

MATIC

Tabela 4. RaspodjeZa (učestalost stavova u % )

Godina 1955 1956 1957 1958 1959

prema ostalim kategorijama

pozitivni

kritički

programski

18,4 13,3 9,2 7,0 14,8

18,6 25,6 20,0 0,0 30,8

13,6 15,4 31,4 46,2 17,9

33,9 33,3 28,6 38,5 30,8

U načinu razmatranja problematike gotovo u svim godištima apsolutno prevladavaju programski stavovi (ističe se ono što bi trebalo da bude) i oni se odnose na investicije i traženje kriterija za premiranje. Pozitivne ocjene odnosili su se na donošenje tarifnih pravilnika, dok kritički stavovi govore o nestimulativnom premiranju. Za problem raspodjele je karakteristično da se oko 77,0% svih frekvencija odnosi na jedan dio problematike (nagrađivanje) u svim godištima. Sto se tiče intenziteta javljanja pojedinih problema, jedino je pitanje tarifnog pravilnika kontinuelno tretirano u analiziranom periodu. Akcenat prilikom donošenja tarifnog pravilnika bio je u stalnom traženju kriterija za nagrađivanje (1955, 1956. i 1957. godine). Jedino tarifni pravilnik koji je donesen za 1955. godinu bio je ocijenjen pozitivno. U 1957. godini uz donošenje tarifnog pravilnika prvi puta je izvršena i analitička procjena radnih mjesta, a u 1959. g. uvedeno je nagrađivanje po jedinici proizvoda. — Prermranje proizuođača javlja se u 1956. godini sa stanovišta povećanja proizvodnje, dok se u 1957. i 1958. godini o premiranju govori kao uvjetu za veću produktivnost proizvodnje. Osnovna slabost kod premiranja bila je dosta jaka tendencija linearnog premiranja (naročito u 1957. godini). Problem investicija prilikom raspodjele intenzivnije se javlja samo u 1956. godini radi izgradnje novih objekata i rekonstrukcija. O podjeli viška govorilo se relativno malo i neodređeno, uglavnom u 1958. i 1959. godini. Odnos čZaTioua ZcoZektiua Intenzitet javljanja ove problemaprema radnoj zajednici tike nije bio veliki ali je i ovde bilo dosta neujednačenosti po pojedinim godištima (tabela 5). Isto tako pokazala se velika oscilacija i unutar grupe, kao i u strukturi stavova. Tretiranje ove vrlo široke problematike iscrpljivalo se u svega nekoliko pitanja. U cijelom analiziranom periodu stalno je tretiran problem radne discipline. Pitanje štednje i čuvanja materijala, također, je bila stalna tema komunikatora a u 1958. i 1959. godini

LIST

„VARTEKSOV

VJESNIK'J

O

RADNICKOM

SAMOUPRAVLJANJU

-

221

Tabela 5. Odnos ____ov_ _oie__i%.__ premm r_d_oj __.jeđ_i_i (učestalost stavova u % )

Godina 1955 1956 1957 1958 1959

prema ostalim kategorijama

pozitivni

kritički

programski

15,4 7,5 2,6 15,5 6,2

18,4 13,6 70,0 27,6 18,8

40,8 63,6 20,0 34,5 31,3

32,6 13,6 10,0 34,5 12,5

naročito se mnogo govorilo o gubicima u poduzeću i to zbog grešaka u proizvodnji i rasipanja materijala. U 1958. godini dosta su kritikovani u kolektivu pojedini članovi radničkog savjeta zbog pristrasnosti i zastupanja uskih interesa kao i drugih nepravilnosti prilikom podjele stanova i „viška". Također, više puta je kritikovana i slaba aktivnost stručnog osoblja u sprovođenju bolje organizacije rada (1957. i 1959. godina). Dr__t?,__i _to_dard (__Iooi Problematika društvenog standarda žiuota^ (tabela 6) pokazuje dosta veliku oscilaciju u tretiranju, što navodi na zaključak da je ta problematika kampanjski rasmatrana. Takva disproporcija karakteristična je i za unutrašnju strukturu grupe problema, a također i za distribuciju stavova. Tabela 6. Dr____e_i s.anđard (učestalost stavova u % )

Godina 1955 1956 1957 1958 1959

prema ostalim kategorijama

pozitivni

kritički

programski

9,4 2,4 9,2 2,7 4,5

16,7 57,1 17,1 20,0 58,3

23,3 28,6 20,0 20,0 0,0

33,3 0,0 40,0 20,0 33,3

Pitanje standarda se naročito ispoljava kroz konstantno ili povremeno iznošenje nekoliko aktuelnih problema. — ProbZem stan_be_e izgrrod_je apsolutno je dominirao u čitavom periodu, jer oko 50% zaposlenih su radnici koji putuju. Da se ubrza rješenje toga problema, na sugestiju radničkog savjeta 1957.

222

"

STEVO

MATIC

godine, osnovana je stambena zadruga radnika kojoj je početna sredstva osiguralo poduzeće. Intenzitet stambene izgradnje u 1958. i 1959. godini naročito je pozitivno ocjenjen. — Problem prehrane radmka uspješno je rješen još 1956. godine otvaranjem radničkog restorana. Odmor rodmka također je dosta tretiran u 1955. i 1956. godini, ali od 1957. godine to više ne predstavlja akutan problem, jer je odlukom radničkog savjeta otvoreno vlastito odmaralište ha moru. U 1959. godini pristupilo se otvaranju servisa za pomoć zaposlenima, prvenstveno ženama i samcima. Preuoz radmka još uvijek nije potpuno riješen, iako je poduzeće kupilo u 1955. i 1957. godini izvjestan broj autobusa. Ostala važnija pitanja kojima su se bavili organi samoupravIjanja naročito u 1958. i 1959. godini bila su: povećanje fonda za zajedničku potrošnju, razvijanje i finansiranje društvenog života u kolektivu i dr. Međutim, što se tiče strukture stavova — najviše ih je bilo usmeravajućih (programskih) ali su dosta visoko bile zastupljene i pozitivne ocjene onoga što je učinjeno. OSNOVNE TENDENCIJE U OPŠTOJ STRUKTURI ANALIZIRANOG SADR2AJA U ovom dijelu, prije eksplikacije njegovih strukturalnih elemenata (djelova), potrebno je akcentirati nekoliko osnovnih pitanja koja proizlaze iz analizirane materije: 1) Kagav je odnos među grupama problema u totalu prema njihovom intenzitetu javljanja (frekventnost) za analizirani period. 2) Kako se odnosila parcijalna kontingencija grupe problema za svako godište (prema totalu samo za tu grupu). 3) Kakva je bila tendencija u sadržaju sa stanovišta fiksacije relativnih problema i strukture kao indikatora za određivanje trenda. Da bi se dobio bar djelomični odgovor na postavljena pitanja, potrebno je najprije poći od tabele 7. Iz ove tabele vidi se da postoji vrlo velika disproporcija među grupama problema koje su došle u obzir za interpretaciju. Ta disproporcionalnost bila bi još veća da nije izvršena prethodna redukcija nekih grupa, zbog suviše male frekventnosti.i) Ako se posmatra tabela 7 mogu se izvući sledeći zaključci: 1) VrZo reZika koncentracija frekvencija (66%) samo u tri grupe problema (funkcionisanje sistema samoupravljanja, proizvodnja, raspodjela). To jasno pokazuje gdje je bilo težište interpretatora u tretiranju problematike samoupravljanja. lako je ovdje riječ o tri *) Iz analize su isključene one grupe problema čija je učestalost javljanja bila manja od 5 % , kao na primjer, realizacija proizvodnje (4,4%), uloga d r u štveno-političkih organizacija u razvijanju sistema rad. samoupravljanja (2,9%) obrazovanje proizvođača (2,9%) i uloga organa samoupravljanja u razvijanju unutrašnjih odnosa u kolektivu (2,2%).

Tabela

7. PROCENTUALNI

ODNOSI

UCESTALOSTT

1955

Fr.

Grupe

problema

STAVOVA

ZA POJEDINE

1956

K v a l . stav.

Fr.

1957

Kval. stav.

_

K v a l . stav.

Fr.

—

!

18

25

22

36

37

22

31

26

32

23

31

29

Proizvodnja

20

22

15

55

26

12

33

39

28

25

38

Raspodjela

18

19

14

34

13

26

15

33

9

20

Odnos prema

ZA

CEO

PERIOD

!

15

18

41

33

8

14

64

14

3

Samostalnost prlvredne organizaclje

5

50

0

38

5

21

14

43

Društveni

9

17

23

33

2

57

29

0

Total frekv. 1955—1959

1959

K v a l . stav.

+

—

!

39

27

16

33

19

20

19

35

31

29

7

0

70

20

10

16

3

8

50

8

9

17

20

40

Fr.

K v a l . stav.

Fr.

Kval.

+

stav.

+

—

I

_

k

21

30

17

17

29

25

25

28

30

25

13

44

34

24

19

34

34

46

39

15

31

18

31

13

22

21

32

28

35

35

6

19

31

13

9

24

41

25

8

29

14

21

15

33

3

36

7

31

12

32

3

20

20

20

5

58

0

33

6

26

19

33

sl-

član. kolekt. rad. zajednicl

Objašnjenje

_

Fr.

I

1958

+

Funkcionisanje stema Ra-Sa

+

GODINE

standard

znakova:

(+) pozitivnl stavovi (—) k r i t i č k i s t a v o v i (!) p r o g r a m s k l stavovi

224

-

STEVO

MATIC

najfrekventnije grupe razlika izmedu njih je u prosjeku dosta velika i kreće se od 10,5—16,3%. Ostale tri grupe problema javljale su se u analiziranom periodu znatno slabije, medu ovim grupama nije bilo tako velikih oscilacija u intenzitetu javljanja kao kod prve tri grupe. 2) Opća je karakteristika, za odnose medu grupama problema po godištima, postojanje velike neujednačenosti kod lista u tretiranju problematike sadržaja. Gledano u cjelini najmnje razlike u intenzitetu tretiranja su bile u 1955. godini (5,4% za „samostalnost privredne organizacije" i 20% za proizvodnju), a najveće u 1958. godini kada su se razlike kretale od 2,7% (društveni standard) do 38,9% (funkcioniranje sistema samoupravljanja). Takva neujednačenost među grupama nije karakteristična samo za odnose po godištima već su ta otstupanja velika i kad se posmatraju u totalu. Ta odstupanja od prosjeka totala su relativno veća kod manje frekventnijih grupa i to može da ukaže na njihovu veću nestabilnost i kampanjsko tretiranje problematike iz tih grupa. Kuolitet stauoua S obzirom na komunikatorovo ocjenjivanje tretiranih problema (tabela 7), ovdje ćemo dati samo nekoliko napomena o najbitnijim momentima. U odnosu na ostale stavove može se reći da prevladavaju programski stavovi gotovo u svim grupama. Gotovo je identična situacija i kada se posmatra po godištima. To znači da se najviše o problemima govorilo idejno-programski, naglašavala se suština pojave, njeni principi i načela kao i zadaci koje bi trebalo realizovati. Za čitav analizirani period je karakteristično da intenzitet javljanja programskih stavova nije opadao ni u kasnijim godištima analize (1958, 1959), a naročito ne u nekim grupama koje su već od samog početka uvodenja sistema radničkog samoupravljanja ostale kao primame (proizvodnja, funkcioniranje sistema i dr.). A to znači da je o problemu proizvodnje, raspodjele, društvenog standarda i samostalnosti privredne organizacije izrečeno najviše programskih stavova. Kritički gtaooui su također bili dosta brojni, ali su bili i dosta neujednačeni po intenzitetu javljanja u grupama. Interval intenziteta javljanja za ovu vrstu stavova kreće se od 11,6% (samostalnost privredne organizacije) do 40,5% (odnos članova kolektiva prema radnoj zajednici). I u grupi proizvodnje na kritičke stavove otpada 33,5% svih stavova, što indicira da je uočavano dosta nedostataka u pogledu realizacije proizvodnje. Ako se pogleda tabela 7 koja prikazuje stmktum stavova po godištima, zapaža se da je interval intenziteta javljanja za pojedine grupe problema mnogo veći nego u totalu za čitavi period. Tako, na primjer, kod raspodjele u totalu na kritičke stavove otpada 20,5%, dok u 1958. g. na problem raspodjele otpada 46,2%, a u 1957. g. 31,4%. U gmpi proizvodnje kritički stavovi u totalu su zastupljeni sa 33,5%, a u 1959. godini čak sa 34,8% itd. Pozitiuni stauoui, iako su po intenzitetu javljanja nešto manje zastupljeni od kritičkih stavova, pokazuju znatno veću ujednačenost.

LIST

„VARTEKSOV

VJESNIK'!

O

RADNICKOM

SAMOUPRAVLJANJU

-

225

Intenzitet intervala javljanja za pozitivne stavove kreće se od 18,6% (proizvodnja) do 30,5% (samostalnost privredne organizacije). što se tiče pojedinih godišta za njih je karakteristična velika neujednačenost javljanja pozitivnih stavova, naročito za pojedine grupe problema (vidi tabelu 7). _"i_t_77___tizacija i fi__.r_7.jg značajnih problema analizirane materije (tabela 8) najočitije ilustrira osnovne karakteristike u evoluciji sistema radničkog samoupravljanja u periodu od 1955. do 1959. godine. Ovakva sistematizacija u odnosu na tendenciju razvitka samoupravljanja prikazuje. 1) kakva je bila koncentracija problema po grupama i godištima, što ujedno pokazuje i dinamiku razvitka toga procesa; 2) stalno javljanje sve novijih problema, kao i dalje evoluiranje postojećih što predstavlja kvalitativnu suštinu i zakonitost u razvitku institucije samoupravljanja. Kao primjer za navedene konstatacije može poslužiti grupa u kojoj se govori o funkcioniranju sistema samoupravljanja i to na problemima koji se odnose na sprovođenje decentralizacije organa samoupravljanja. Prikaz razvitka tih organa pokazuje sukcesivno proširenje (i formalno i stvamo) sadržaja samoupravljanja i teče ovim redosljedom: formiranje sve većeg broja komisija centralnog radničkog savjeta, formiranje pogonskih radničkih savjeta i njihovih komisija, osamostaljivanje pogona (formiranje eksperimentalnih ekonomskih jedinica) što najrječitije govori o procesu ostvarivanja prava i kompetencije organa samoupravljanja (opseg aktivnosti), i o procesu približavanja samoupravljanja samim proizvođačima na koje se ono i prenosilo. Da se ovdje ne radi o institucionaliziranju sistema Ra-Sa potrebno je izvjesne nove pojmove iz sadržaja spomenute grupe promatrati u vezi sa sadržajem drugih grupa kao što su: raspodjela, proizvodnja, društveni standard i dr., kao indikatorima stvarnih kvalitativnih promjena. Međuzavisnost grupa i koincidiranje njihovih elemenata sadržaja (pojmova) potvrđuje logičku i organsku povezanost, te uzajamno djelovanje među tim grupama. To ujedno ukazuje na postojanje korelacije među fiksiranim problemima, kao na primjer: a) funkcioniranje pogonskih radničkih savjeta s analitičkom procjenom radnih mjesta, funkcioniranje pOgonskih radničkih sa-

NAPOMENA: Neutralni stavovi, iako s u izostavljeni iz analize, ipak se moraju spomenuti zbog njihove relativno visoke zastupljenosti u tretiranju problematike samoupravljanja. U totalu neutralni stavovi se javljaju sa 17,9%, što je, nema sumnje, i suviše mnogo. Letimičnim pogledom na tretiranu problematiku zapaža se, da su neutralni stavovi, bili naročito brojni u domenu raspodjele (23,2%), zatim u tretiranju samostalnosti privredne organizacije (25%) i d r u štvenog standarda (22,5%). A k o se dovedu u vezu programski (30,6%) i neutralni (17,9%) stavovi i njihov vrlo visok postotak javljanja u analiziranom periodu, onda oni z a jedno čine 48,5% s v i h stavova, što predstavlja dosta veliku zapreku u p r i kazivanju realizacije sistema radničkog samoupravljanja onako kako je to dato u ovom listu. 15

Radničko

samo_.prav.am_

226

-

STEVO

MA.TIC

vjeta i samostalnost pogona, podjela viška, raspodjela dohotka (sve iz grupe raspodjele). b) formiranje ekoMomskih jedimca i smanjenje izostajanja s posla, smanjenje bolovanja, nova organizacija proizvodnje (sve u grupi proizvodnje). c) Ekonomske jedinice i rodna disciplma (traži se da se obavIjanje gradanskih dužnosti i društvenih obaveza vrši u slobodnom vremenu). d) Ekonomske jedinice i povećana štednja sirovina i materijala. Medutim, ova sistematizacija pokazuje i suprotno tj. da je bio velik broj problema koji su se kampanjski javljali (tretirali) u tvorničkom listu i među njima nema nikakve uzajamnosti i sistematske veze. ZAKLJUČAK Rezimirajući izloženu materiju, gdje se govorilo o samoupravIjanju proizvodača u periodu od 1955. do 1959. god., kako je bila prikazana u tvomičkom listu „Varteksov vjesnik", mogu se izvući slijedeći opći sudovi i napomene: 1) Utvrdena je velika disproporcionalnost među analiziranim grupama, s obzirom na intenzitet javljanja njihova sadržaja (problema). Iz takvog stanja moguće je izvući slijedeće zaključke: a) ako je utvrđeno stanje stvarno faktično stanje, onda sistem radničkog samoupravljanja još uvijek nije kompleksno zahvatio sve probleme upravljanja; i b) razlozi tome mogu biti različiti, ali kao glavni razlog može se uzeti postojanje više komunikatora koji se međusobno osjetno razlikuju (subjektivne kvalitete) a to se odražavalo i na sadržaj tretiranih problema u ovom periodu. 2) Prema intenzitetu javljanja apsolutno su dominirale svega tri grupe problema (funkcioniranje sistema, proizvodnja i raspodjela) sa 66,1% svih frekvencija totala. Ovako naglašavanje samo tri navedene gmpe od deset postojećih, ozbiljno je sužavalo funkcioniranje sistema samoupravljanja što je bez sumnje utjecalo i na masovniju aktivnost svih članova kolektiva u upravljanju poduzećem. 3) Može se govoriti o kampanjskom i jednostranom djelovanju pojedinih faktora prihkom tretiranja kompleksne problematike i samoupravljanja proizvođača i to naročito u vrijeme održavanja značajnijih društvenih skupova (raznih kongresa, plenuma i dr.). 4) Sto se tiče kvaliteta stavova dominirali su programski stavovi, što ukazuje da je težište u djelovanju komunikatora bilo na daljnjem proširenju sadržaja sistema radničkog samoupravljanja. ' Stero Matid

Prilog 1 . Tabela

8.

SISTEMATTZACIJA

K%u_rrATIVNE Kirakterlstlčna

Rang

Frek. u */«

29,2

Grupe problema

Suština

Funkcioniranje sistema radnlčkog samouprav-

problematike

Demokratizacija, Decentralizacija samoupravljanja Prava 1 kompetencije organa samoupravljanja

1955

STRUKTURE razdoblja

u

SADR2AJA

evoluciji

pojava

o d 1955 - 1959.

1957

1956

pogonski radnički savjeti (potreba 1 osnlvanje) mformiranje proizvođača (održavanje zborova proizvođača)

Komisije R S (osnivanje i r a d stalnih i povremenih komlsija) (održavanje savjetovanja s proizvođačima)

Surađna

1958

1959

Komisije pogonskog R S (formiranje i aktivnost)

Osamostaljenje pogonskUi RS (pogona)

Suradnja organa samoupravlj anja (centr. R S , p o g o n . R S )

organa

sarnoupravljanja

(RS,

godine

komisije) Struktura organa radničkog samoupravljanja (Slaba zastupljenost žena i stručnog osoblja) p o j a v e blrokratiz. ( s t r u č . rukov. -aob. o r g a n e

24,1

Proizvodnja

Plan proizvodnje organizaclja proizvodnje Uslovi

rada

Kvalitet proizvodnje Rentabilnost Osnivanje tehničkog biroa

uo,

Proširenje

prolzv.

investicije

Izvršenje plana (Asortiman i kvalitet bonifikacije)

Zdravstvena zaštita (smanjenje bolovanja)

Racionalizacija

12,8

Raspodjela

Stimulativni oblici nagrađlvanja

Tarifni

pravilnik - korekture P r a v l l n i k o premlranju

Proširenje proizvodnje (otvaranje novih pogona)

tarifnog pravilnlka 1 korekture

Analitička

procjena mjesta

Raspodjela dohotka (osamostaljenje

(Težište n a pronalaženju k r l t e r l j a za n a g r a đ i v a n j e ) Veliko interesovanje i aktivnost članova kolektiva

CRedovno podnošenje izvještaja kolektivu) pojave birokratizma (sporost u osamostaljenju pogonskih RS)

Izvršenje plana (uvođenje H I smjene) Unapređenje proizvodnje (nova organlzaciona shema) (preventivna služba)

radnog

Podjela

viška

pogona)

pokušaj linearnog premiranja

8,7

Odnos članova kolektiva prema poduzeću kao radno] zajednici

Samostalne

S_]e ^^p___._^

Odnos prema zajedničkoj imovini, aktivnost članova kolektiva

Investicije

Rasipanje (neracionalno trošenje investicija)

Investiciona

Društveni standard

politika

preduzeća

Stednja (čuvanje materijala)

Prevelike

obaveze

Radna disciplina (veliki izostanci zbog obavIjanja građanskih dužnostl sporta)

Otvaranje

novih

pogona

Stednja

(manjkovi u prodavaonicama) Aktivnost o k o raspodjele dohotka

Suradnja

(pomoć

u

kadrov.

^-%_o.a^_trZa*^ (l_^d%__ke) (pomo__°Sy._ju v_%r%n._.%____ Upis

*._

Gubitci (slabo čuvanje imovine) Radna d l s c i p l l n a (Velik i z o s t a n c i )

Stambena Prevoz

izgradnja radnika

zajma

_a N R

Hrv»t__u

Problem izgradnje stanova Odvajanje vlše z a izgradnju stanova) Kupovanje autobusa ( o k o 50"/, s u p u t n i c i r a d n i — ) otvaranje r a d . restorana

zapoalenostl)

(prvi

rezult.

građ.

stan.)

otvaranje vlastltog odmarallšta n a moru

(Osnivanje stam. zadruge) 1 pomoć poduzeću prošlrenje

odmarališta

( I z g r a d n j a 80 s t a n o v a ) osnivanje servisa u poduzeću Društveni

život

u

poduzeću

N e k e tendencije u dosadašnjem r a d u r a d n i č k i h saveta u n e k o l i k o preduzeća* Svoj društveni ugled radnički saveti su obezbedili, pre svega, načinom i sadržajem svoga rada. Uspesi privrednih organizacija su prvenstveno uspesi organa samoupravljanja. A ti su uspesi uglavnom zavisili od toga šta se i kako radilo, kako se i u čemu dobijeno pravo odlučivanja konkretizovalo. To je i bio jedan od ciljeva u ovom retrospektivnom istraživanjui) a čiji se rezultati u daljem tekstu komentarišu. Deset godina razvitka jedne društvene institucije nije baš dovoljan period za ocenu tendencija razvoja njenog sadržaja rada. Ali, ipak, u tih deset godina izvršene su upadljive promene kako u strukturi radničkih saveta tako i u strukturi radnih kolektiva. U svih sedam mandatnih sastava radničkih saveta to postaje evidentno. Pa iako je evoluoija sistema samoupravljanja jedinstven društveni proces, ipak se činjenica, da dejstvuju strukturalne promene, karakteristične za svaki sastav radničkih saveta, na sadržaj njihovog rada, ne može zanemarivati*). Od toga kakav je sastav radničkih saveta u mnogome su zavisili kako unutrašnja dinamika na sednicama tako i sadržaj i forma odluka koje su se na sednicama donosile.

* R a d je prethodno bio objavljen u časopisu »Sociologija", br. 2, 1961. god. i ovde se daje sa m a n j i m ispravkama. ') U pomenutom istraživanju pokušalo se da se primenom metode analize sadržaja analizira desetogodišnji rad radničkih saveta u sedam industrijskih preduzeća. Izbor preduzeća nije bio sasvim nenameran (jer se ispituju samo izvesne tendencije u radu, a metod uzroka za ovo nije obavezan), ali se težilo da preduzeća ipak budu različita po veličini i privrednoj delatnosti. Po svojoj delatnosti preduzeća su pripadala metalnoj, metalurškoj, tekstilnoj, hemijskoj i farmaceutskoj industrijskoj grani, a broj uposlenih se kretao od 750—3200 u periodu od poslednje tri godine. Veličina sastava radničkih saveta kretala se od 25—70 članova. Po vremenu kada su osnovana, šest preduzeća datira od pre 1933. godine i imaju vrlo razvijene revolucionarne i proizvodne tradicije, dok je samo jedno preduzeće osnovano tek 1949. g. *) R a d i toga je iskazivanje podataka u daljgm tekstu vremenski podeljeno po trajanju mandatnih perioda u izboru radničkih saveta, te se svaki podatak odnosi na jednu godinu u tom periodu. 15*

228

-

-IVAN

TANIC

Kao kriterij za određivanje sadržaja rada radničkih saveta uzeta je analiza predmeta njihovih odluka, rezolucija, zaključaka i preporuka. lako je prednji izbor nedovoljan za ocenu rada radničkih saveta, ipak su to jedini pouzdani i evidentni akti koji su sa sobom povlačili neposrednu realizaciju kolektivnih stavova kao jedino značajnih u ostvarivanju funkcija samoupravljanja. Svrha daljeg teksta je da na nekim pojavama ukaže na ispoljene tendencije u radu radničkih saveta. Analizirane pojave su, smatra se, na nekom stepenu u međusobnoj, kauzalnoj ili kondicionalnoj, vezi i uslovljenosti, bez obzira koliko bi na prvi pogled izgledalo da to nisu. Zato može čitaocu da se čini da su i zaključci, izvedeni na osnovu komentarisanih podataka, dosta udaljeni od samih podataka, ali oni posredno leže kao osnova za objašnjenje datih činjenica. Zatim, valja napomenuti da se celo izlaganje ovog teksta, kao i zaključci, pre svega odnose na ispitivana preduzeća, a bez pretenzija generalisanja na čitav sistem radničkog samoupravljanja, iako se neki zaključci, bar je to praksa pokazala, mogu smatrati zajedničkim i za veliki broj radničkih saveta. I Pošto radnički saveti funkcije upravljanja po pravilu obavljaju na svojim sednicama, može se uslovno uzeti da broj održanih sednica donekle govori i o ostvarivanju prava upravljanja privrednom organizacijom kao i prava kontrole nad njenim radom od strane radničkih saveta. Ali isto tako treba imati u vidu da su sednice vršile i edukativno-obrazovno dejstvo na proizvođače, da su se oni na njima informisali o radu preduzeća i ostalim problemima, preko njih se uticalo na povećanje učešća članova u radu organa samoupravljanja kao i na njihovo motiviranje za intenzivnije zalaganje na svojim radnim mestima i u radu celog kolektiva. Iz tih razloga se i prišlo posmatranju intenziteta zasedanja u proteklom periodu. Za ovih deset godina intenzitet zasedanja radničkog saveta odvijao se jednom karakterističnom linijom (vidi grafikon 1). lako je zakonodavac predvideo minimum obaveznog zasedanja (jedna sednica u šest nedelja), u posmatranim preduzećima broj sednica je bio daleko iznad tog minimuma i imao je tendenciju neprekidnog porasta sve do 1957. Karakteristično je da postignuti godišnji prosek sednica ostaje isti u poslednja dva mandatna perioda. Može se stvarno pretpostaviti da se učestalost zasedanja tokom jedne godine približila svojoj maksimalnoj granici, premda je bilo radničkih saveta koji su u nekim godinama poslednjeg perioda održavali i 26—28 sednica godišnje. Da je taj prosečni maksimum i stvarno postignut može se i pretpostaviti s obzirom na neujednačenost učestalosti zasedanja tokom jedne godine, jer je u pojedinim mesecima održavano i više od po dve sednice. U nekim mesecima (od februara do maja i od novembra do januara) po pravilu je održavano znatno više sednica (3—4 sednice), nego u drugim mesecima. Zatim treba imati u vidu da bi dalje povećanje broja sednica predstavljalo izuzetan fizički napor za članove, jer se sednice, uglavnom,

TENDENCIJE

U

RADU

RADNICKIH

SAVETA

-

229

održavaju posle radnog vremena i u proseku traju oko 3,5 časova. Kad su zasedanja bila vrlo česta, osetno je opadala prisutnost i diGrafikon 1. Trend intenziteta, zasedanja radničkih saveta')

25 f

17 +

4—» 1950 1952

1

1

1

1

1

1952 1953

1953 1956

1954 1956

1956 1957

1957 1958

i * 1958

1960

namika na sednicama (diskusije), što ukazuje na slabljenje motiviranosti za prisustvovanje na sednicama i za učestvovanje u diskusijama. Podaci pokazuju da je intenzitet istupanja u diskusijama na *) Brojevi na ordinati pokazuju vrednosti trenda za broj sednica u toku jedne godine, a na osnovu tih vrednosti je interpolirana linija paraboličnog trenda za odnosne mandatne periode a koji su iznosili: 17,1; 21,1; 22,5; 23,5; 24,1; 24,3 i 24,3.

230

-

-TVAN

TANIC

sednicama kao i procenat otsustvovanja u obrnutom odnosu sa povećanjem intenziteta zasedanja. Apstrahujući tematiku raspravljanu na sednicama može se uopšteno reći da su se sednice sazivale (1) po ukazanoj potrebi i (2) po napred utvrdenom programu i terminu. Sednice su sazivane po ukazanoj potrebi, uglavnom, iz tri razloga: 1) zbog hitnosti samog postupka, 2) usled verificiranja završenih poslova i 3) zbog rešavanja aktuelnih problema. U prvu grupu spadaju vanredne sednice koje su se održavale radi hitnog rešavanja nekih problema i najčešće su se sazivale za vreme rada. Na njima je bilo vrlo malo diskusija, ili ih uopšte nije ni bilo, a izostanci se, uglavnom, nisu ni evidentirali. Sednice druge grupe obuhvatale su u rasmatranje probleme i poslove na kojima se najčešće realizovala funkcija upravljanja (usvajanje proizvodnih planova, bilansa, tarifnih pravilnika, izveštaja radničkom svetu i kolektivu i dr.). Sednice na kojima su rešavani aktuelni problemi privredne organizacije bile su, kako po načinu odvijanja tako i po dinamičnim diskusijama, dobro pripremane, problemi su otkrivani i sagledavani i na njima se najbolje pokazivao stepen zrelosti radničkih saveta da poniru u određenu problematiku. U periodu od 1950—1953. često su se praktikovale programirane sednice, tj. radnički saveti su na jednoj sednici određivali datum i dnevni red sledeće sednice. Kasnije se sa tom praksom prestalo, ali se sednice ove vrste poslednjih godina ponovo obnavljaju. Medutim, i medu njima postoji razlika, jer su one iz prvih godina bile posledica traženja sadržaja rada, određivanja domena nadležnosti, na njima se učilo kako da se izvršavaju upravljačke funkcije, ali su zato ovakve sednice iz poslednjih godina više rezultat izgrađenije metodologije rada, zrelijeg uočavanja problematike i opštih tendencija u razvoju privredne organizacije i unutarnjih odnosa u njoj. Zasedanja radničkih saveta imala su znatan vaspitni i obrazovni uticaj i to prvenstveno na svoje članove, a zatim i na cec kolektiv. Često se tvrdi da su se u praksi samoupravljanja učili samo proizvođači. Međutim, analizirajući sednice iz prvih godina, stiče se utisak da nije bilo razlika u uvođenju Ijudi u poslove samoupravljanja između radnika i službenika jer je postojalo obostrano proporcionalno učenje na izvorima vlastite prakse. Neprestano povećanje broja sednica, i pored mogućnosti za formalne prigovore, svakako da se javlja kao posledica: — stalnog proširivanja kompetencija radničkim savetima od strane društvene zajednice, s jedne strane, i proširivanja saznanja o tim pravima, s druge strane; — osamostaljivanja i sazrevanja organa samoupravljanja ne samo da meritorno rešavaju iskrsle aktuelnosti, već da anticipiraju i prate pojave u njihovom nastajanju i kretanju; — podsticanja na aktivnosti od strane samog kolektiva i društvenih organizacija, a što je rezultat sve širih veza radničkih saveta sa celinom kolektiva i sve većeg uvida proizvođača u rad radničkih saveta;

TENDENCIJE

U

RADU

RADNlCKTH

SAVETA

-

231

— tempa razvoja privrednih organizacija, odnosa unutar njih, kao i usklađivanja tog tempa sa opštom dinamikom privrede i društvenih odnosa, posmatranih u celini; — složenosti razvoja i povećanjem zadataka, koji su formalnim aktima a i praksom usmeravani na radničke savete, što je dovodilo do centralizacije svih postupaka i aktivnosti u licu radničkih saveta; — porastom autoriteta radničkih saveta u kolektivu, a što je kod rukovodilaca izazvalo pojavu da za svaki svoj potez traže odobrenje radničkog saveta. Ova pojava, suprotna ranijem zaobilaženju radničkih saveta, takođe je nepoželjna jer ne samo da guši ličnu inicijativu i odgovornost, već postiče težnju kod rukovodećih kadrova da svaki svoj potez obezbede pravnom i društveno-moralnom zaleđinom organa samoupravljanja. Premda se sednicama radničkih saveta mogu uputiti mnoge kritike i formalne zamerke, ipak, kad se posmatraju u celini, moglo bi se predpostaviti (i očekivati) da se sa povećanjem intenziteta zasedanja: — razvila inicijativa članova u radu svog organa; — ubrzavao se proces ovladavanja funkcijama upravljanja i kontrole od strane neposrednih proizvođača i podizala se njihova svest o autonomnosti i demokratičnosti organa samoupravljanja; — postepeno su se proširivale funkcije upravljanja i kontrole na sve oblasti rada, poslovanja i delovanja privredne organizacije; — povećavala se odgovornost radničkih saveta za rad privredne organizacije unutar i izvan kolektiva; — velika preopterećenost sa brojem sednica i poslova na njima ukazuje na potrebu decentralizacije nadležnosti radničkih saveta i njihovo rasterećenje. Međutim, sednice su imale i svojih nedostataka, koji su se postepeno otklanjali, a manifestovali su se u sledećem: — u načinu rukovođenja samim radom sednice ponekad je preovlađivala nesistematičnost ispoljena pri donošenju odluka, tretiranju problema i tsl. — nekad su sednice pripremane na brzinu, članovi nisu dovoljno i blagovremeno obaveštavani o tekućem radu, analize su bile nepotpune, proračuni površni, pa su se često i odluke morale menjati; — metodologija rada je varirala, izvesne metode su kratko vreme zastupane pa se na njih zaboravljalo, iako su se pokazale efikasne, i to naročito kada se jedan sastav radničkog saveta smenjivao sa drugim; — kampanjski način zasedanja se naročito manifestovao na početku i na kraju mandatnog perioda, jer se tada nastojalo da se svrši ono što je ranije bilo zanemarivano a kaxo bi se zadovoljile formalno-administrativne obaveze;

232

^ -IVAN

TANIC

— u tolerisanju izostanaka sa sednica nije bilo uvek istih kriterija, zadovoljavalo se sa obezbeđivanjem samo minimuma kvoruma, a broj izostajanja se kretao od 33—38% u odnosu na aktivan broj članova.i) (Ovaj procenat izostajanja je, manje-više, konstantan za ceo desetogodišnji period); — sednice su često sazivane na inicijativu direktora ili upravnog odbora, a manje ih je bilo sazvanih na inicijativu članova radničkog saveta ili od strane njegovih komisija. Većina navedenih nedostataka su bili prolaznog karaktera i najoštrije su se ispoljavali do 1957. Od Kongresa radničkih saveta slabosti su počele brže da se otklanjaju. Od tog vremena počeli su da se održavaju seminari za predsednike radničkih saveta i njegovih komisija taxo da su i sednice sve više poprimale mehanizme rada jednog samostalnog radnog i parlamentarnog tela. Zatim, efikasnost rada sednica se razvijala paralelno sa razvojem sistema informisanja članova i sistema rada po komisijama. II I porast intenziteta zasedanja, kao i granica na kojoj se taj porast zaustavio, ukazuju na prilično visok stepen angažovanosti radničkih saveta i na njihov radni karakter u tretiranju problematike kolektiva. Posmatranje učestalosti zasedanja izolovano od obimnosti rešavanog sadržaja mogao bi samo da posluži kao formalni indikator u određivanju efikasnosti rada organa samoupravljanja. Ali ta formalnost se isključuje jer je paralelno sa porastom broja sednica rastao i broj okvirnih problema (tzv. tačaka dnevnog reda) koji su na jednoj sednici tretirani. Tendencije tog porasta prikazane su na grafikonu 2. Upoređujući grafikon 1 1 2 zapaža se da (1) najveći ugao porasta za obe linije trenda pada na prelazu između prvog i drugog mandatnog perioda i (2) da tamo gde linija trenda za intenzitet zasedanja ne pokazuje dalje tendencije uspona (1958—1960) linija porasta broja tačaka dnevnog reda pokazuje svoj drugi nagli uspon. Ovo upoređivanje nameće dva zaključka: a) obimnost rada i opterećenost radničkih saveta rapidno su rasli iz godine u godinu. Dok se u periodu 1950—1952. godine godišnje raspravljalo o ukupno 55 tačaka dnevnog reda dotle se taj broj u periodu 1958—1960. godine popeo na 103; b) prenapregnutost u opterećenju radničkih saveta neophodnim poslovima nastaje u periodu 1957—1960., jer baš tada maksimalnu učestalost zasedanja (maksimalnu u dotadašnjim uslovima rada radničkih saveta) prati dalje naglo povećanje broja problema na dnevnom redu. *) U ovaj broj izcstanaka uračunati su kako neopravdani tako i opravdani izostanci.

TENDENCIJE

U

RADU

RADNlCKIH

SAVETA

-

233

Bez obzira da li je ovoliko nagomilavanje poslova na radničke savete posledica još neizgrađenog stila rada ili dinarnike samog razvoja preduzeća ili, pak, posledica kumulacije ranije nedovoljno rešavanih problema, mora se napomenuti da takva opterećenost utiče na normalan i odmeren ritam funkcionisanja radničkih saveta. Napomene radi, može se navesti d a j e često u okviru jedne sednice (a u trajanju od 3—4 sata) diskutovano, izglasavano i donošeno i po trideset raznih odluka. Ovu činjenicu su naročito naglašavah desetogodišnji izveštaji radničkih saveta podnošeni u 1960. godini i u njima je, na primer, navođeno da je u proteklom mandatnom periodu donošeno više od 800 odluka. Grafikon 2. Trend porasta tačaka dnevnog reda na jednoj sednici').

5 +

2f

1r

-i

1950 1952

1 — '

1952 1953

1

1953 1956

1

1954 19 5 6

i

1956 79 57

1

1957 1958

^

1958 19 60

Nagomilavanje problema na jednoj sednici nije poštedelo ni ovaj poslednji sastav radničkih saveta. I sada je česta pojava da se u okviru 5—6 tačaka dnevnog reda ustvari nalazi na rešavanju 20—25 različitih problema tako da i sam dnevni red zauzme tekstualni prostor od po 2—3 stranice. Prirodno je da je takva brojnost problema i donetih odluka pre posledica njihovog čestog mehaničkog tretiranja i izglasavanja, jer na rasmatranje samo jednog problema i na ') Brojevi na ordinati pokazuju vrednost trenda za broj tačaka dnevnog reda na jednoj sednici koji je prema odnosnim mandatnim periodima iznosio: 2,2; 3; 3,2; 3,5; 3,7; 4 1 4,7.

234

-

2-VAN

TANIC

donošenje odluke o njemu ne dolazi više od 7—8 minuta vremena. Kakvog to ima uticaja na unutrašnju dinamiku i na mogućnost konfrontiranja mišljenja na sednicama, na kojima prisustvuje 40—65 članova radničkog saveta, postaje jasno i bez zaključka. Nesumnjivo je, a to je već jednom naglašeno, da i prethodni podaci ukazuju na sve izrazitiju aktivnost radničkih saveta i o težnji da se svi prethodni postupci verificiraju baš na sednicama. Dok su u prvim godinama mnoge kompetencije prepuštane drugima, jer se nisu ni poznavale, sada se budno pazi da se u nečemu nije zaobišao radnički savet, premda se katkad u tome i preteruje. To rezultira i iz povećanog stepena saznanja svojih prava i odgovomosti. Devijacije, koje se ponekad ispoljavaju u razvijanju samoupravnih prava proizvođača, ređe imaju svoj izvor u nedovoljno razvijenoj svesti i apercepciji samoupravljanja od strane proizvođača, i pre nastaju usled dejstva drugih faktora i tendencija unutar preduzeća i izvan njega. III Podaci o rašćenju obimnosti svršavanih poslova od strane radniČKih saveta još ne govore i o njihovoj složenosti i raznovrsnosti, a jednostiano shvaćeni pre bi mogli da ukazuju na nedostatke nego na uspehe u razvoju radničkih saveta. Zato će u ovom odeljku biti reči o tematskoj raznovrsnosti sadržaja rada radničkih saveta i njenom razvoju za proteklih deset godina. Da bi se izbegla nabrajanja pokušaće se da se aritmetičkim putem pokaže kretanje raznovrsnosti problematike tretirane na sednicama. Prethodno treba napomenuti da se sva problematika, koja se tokom deset godina raspravljala na sednicama, razvrstavala u trideset raznih kategorija problema, koje su održavale jedan sklop određenih pojava manifestovanih u razvoju privredne organizacije, njenih mehanizama i unutamjih odnosa. Svih trideset kategorija nije se istovremeno pojavljivao u svagom mandatnom periodu, već se njihov broj povećavao iz godine u godinu. Ukoliko tu raznovrsnost tretiranog sadržaja uporedimo sa raznovrsnošću brojeva od 1 do 30 mogu se slikovitije pratiti tendencije u razvijanju repertoara sadržaja rada radničkih saveta (grafikon 3). Podaci trenda pokazuju da je kod radničkih saveta postojala neprestana težnja da svoj program rada obogaćuju razmatranjem sve većeg broja raznovrsnih problema. Problemi, koji su u jednoj godini postali predmet tretmana, ostali su to i za čitav kasniji period. Treba napomenuti da radnički saveti nisu imali standardni repertoar problematike niti su se na svojim sednicama vrteli u zatvorenom krugu ostajući uvek na rasmatranju uskog kruga problema. S dmge strane, oni nisu prelazili s predmeta na predmet, prenosili težište rada čas sa jednog problema na dmgi, nisu jurili za novim, a zanemarivali stare. Naprotiv, figurativno rečeno, oni su otkrivali i negovali, razvijali otkrivene pojave shvatajući njihovu važnost za svoju sredinu. Osvetljavanje i razumevanje pojava

TENDENCLTE

U

RADU

RADNICKIH

SAVETA

-

235

Grafikon 3. Trend porasta raznovrsnosti tretiranog problema')

+

1950 1952

!

1

1

1

H

1952 1953

1953 1956

1956 1956

1956 1957

1957

1958

1958 1960

nastalih n procesu proizvodnje i poslovanja, kao i pojava vezanih za te procese, njihovo uvlačenje u okvire svojih tretmana, odvijalo se kod radničkih saveta u jednom odmerenom ritmu sve do 1958. *) Brojevi na ordinati pokazuju brojčanu raznovrsnost okvirne tematike za odnosne mandatne periode koji po tom redosledu iznose: 17,1; 18,2; 19,5; 21,1; 22,9; 25,0 i 31,5

236

"

-IVAN

TANIC

Međutim, u periodu od 1958—1960. raznovrsnost tretirane problematike znatno se proširuje. Iz ovih, kao i iz prethodnih podataka, da se zaključiti da period 1958—1960. odražava najveću aktivnost radničkih saveta, da ta aktivnost nije samo kvantitativna već se obogaćuje i sa tematskom raznovrsnošću. Napred je napomenuto da se sva raspravljanja problematike u desetogodišnjem intervalu distribuirala u trideset kategorija, odnosno u 114 podkategorija. Svaka podkategorija predstavlja tematsku raznolikost za sebe. Uzimajući sad podkategorije K a o merilo tematske raznovrsnosti, postaje osetnija dinamička pokretljivost sadržaja rada radničkih saveta. Naprimer, u periodu 1950—1952. sve donete odluke odnosile su se na 24 razne teme, u 1954—1956. na 39, a u 1958—1960. godini na 60 raznih tema. Ovi podaci se odnose samo na one teme koje su se istovremeno tretirale u svim analiziranim preduzećima, dok je pojedinačni varijabilitet znatno veći (114 raznih tema). Pod predpostavkom da raznolikost tretirane problematike odražava svu aktuelnost zbivanja u radnim kolektivima, na proširivanje raznovrsnosti tematike može se pretpostaviti da su delovali sledeći faktori: 1. Materijalna osnova samouprave u privrednim organizacijama neprekidno je proširivana, kao što su proširivane i kompetencije radničkih saveta, pa se time paralelno proširivao i krug problema koje je trebalo razmatrati. 2. Radnički saveti su postepeno sticali ne samo rutinu u ovladavanju tehnikom upravljanja već su se kod Ijudi razvijale predstave i saznanja o samoupravljanju. To je sa svoje strane uticalo na povećanje sposobnosti uočavanja nastanka i aktuelnosti pojava koje bi se mogle razmatrati. Ukoliko je fenomen samoupravljanja sve više osvajao svest proizvođača utoliko su oni postajali sposobniji da uočavaju vlastitu problematiku i da utiču na njeno rešavanje. S druge strane, radnički saveti su sve manje formalno izvršavali date im funkcije a sve su više snagom vlastite prakse te funkcije obogaćivali i proširivali. 3. Smer razvoja našeg opštedruštvenog organizma uticao je da se novotretirana problematika sve više pomerila od razmatranja tehničko-proizvodnih pitanja ka razmatranju problema koji se odnose na opštu problematiku iz života i rada kolektiva. IV Tretirani problemi nisu u desetogodišnjem periodu imali uvek istu zastupljenost (frekventnost) na sednicama. lako se učestalost njihovog javljanja na sednicama menjala iz godine u godinu, ipak su se ispoljavale izvesne tendencije radničkih saveta u pridavanju značaja pojedinim problemima ili grupama problema. Medutim, kolika i kakva će se pažnja poklanjati pojedinim problemima u nekom periodu zavisilo je, pre svega, od: a) stepena njihove važnosti (prioritetnosti) za privrednu organizaciju. lako su posmatrana različita preduzeća ipak je ve-

TENDENCIJE U RADU

RADNICKIH

SAVETA -

23?

ćina problema u istom periodu pokazivala zajednički stepen važnosti (posmatran kroz intenzitet tretiranja) za sva analizirana preduzeća; b) njihove objektivne aktuelnosti u određenim vremenskim periodima, jer su se u pojedinim godinama naglašavali jedni a u drugim drugi problemi; c) zrelosti i sposobnosti organa samoupravljanja da izvesne probleme mogu tretirati i procese usmeravati; d) značajnosti mesta problematike u našem opštedruštvenom kretanju, jer se to kretanje reljefno odražavalo u preduzećima. Ovi i drugi faktori su u nekoj meri uticali da su radnički saveti na svojim sednicama pokazivali više ili manje interesa za pojedine probleme. Zato se i ovde kao jedan od kriterija za određivanje važnosti pojedinih pojava za privrednu organizaciju i za radnički savet uzima i njihova učestalost javljanja u tretiranjima na sednicama. Polazeći od toga, procentualni iznos između učestalosti javljanja jednog problema i ukupne frekvencije javljanja svih rešavanih pitanja, obezbeđuje mogućnost rangiranja intenziteta tih problema u radu radničkih saveta. Da bi dinamičnost u pomeranjima rangova i nastale razlike u procentualnim odnosima bili što upadljivije predočeni, pokušalo se da se problemi, koji su ranije bili razvrstani u trideset kategorija, sažmu u devet grupa kategorija, koje, razume se, odražavaju kompleksnije pojave objektivnih zbivanja u preduzeću*) (tabela 1). Tabela 1.

Grupe kategor.

probZema i njihovi p r o c e M i « w W odnosf R %

Proizvodnja Sredstva za r a d Organizacija preduzeća Obrazovanje kadrova Poslovanje preduzeća Tarifna politika Briga o Ijudima Razvijanje samouprav Odnos sa drugim institucijama

1950 1952

1952 1953

1953 1954

1954 1956

1 35 4,5 8 4,5 8 9 2 7 5 8 3 3 9 2 23

2 19 6 8 6 8 9 4 8 7 3 12 4 10 1 24

1 25 8 3 8 3 6 5 5 10 4 13 3 16 2 22

1 25 2,5 12 8,5 7 6,5 8 5 10 4 11 2,5 12 6,5 8

6 6

6 8

8 3

8,5 7

1956 1957

1957 1958

1958 1960

1 18 5 10 8 7 6,5 9 3,5 13 6,5 9 2 16 3,5 13

4,5 12 1 17 9 7 8 8 2,5 13 6,5 9 6,5 9 2,5 13

3,5 12 5 10 9 4 3,5 12 1 19 7 8 2 18 6 9

9 5

4,5 12

8 7

4 Operacionalni okviri prikazanih devet grupa kategorija obuhvatali su za s v a k u od njih niže navedene elemente tretiranja: a) p r o i z D o d n j a . - planiranje i izvršavanje plana fizičkog obima proizvodnje, obezbeđivanje materijalnih uslova za njeno odvijanje, razvijanje tehnološkog

238

-

ZTVAN

TANlC

Nesumnjivo, da se moglo i unapred očekivati da svi problemi neće imati isti intenzitet javljanja na sednicama. Distribucija data u tabeli 1 pokazuje kako se raspravljana problematika raspoređivala po stepenu intenziteta svog javljanja. Analizirajući podatke u tabeli mogle bi se učiniti neke napomene: 1. U periodu do 1953. godine pokazuje se prilično oštra polarizacija u učestalosti javljanja raspravljanih problema. Na jednoj strani se nalaze samo dva jaao naglašena problema (proizvodnja i razvijanje samoupravljanja) a na koje se odnosi oko 58% svih tretmana u jednoj godini dok je zastupljenost ostalih pritanja na sednicama bila vrlo mala ili sasvim beznačajna. Za prve godine rada radnički saveta ova njihova orijentacija, da se na sednicama uglavnom raspravlja o proizvodnji i o problemima svog vlastitog rada, potpuno j e normalna pojava jer a) tematika iz proizvodnje bila je najpristupačnija proizvođačima, najneposrednije vezana za njihovo mesto u savremenoj podeli rada i najdublje usečena u njihova dotadašnja životna i radna iskustva; b) u periodu ostvarivanja prvog petogodišnjeg plana i ublažavanja teškoća nastalih usled ekonomske blokade, proizvodnji se morala poklanjati izuzetna briga; c) uvođenje sistema samoupravljanja u privredi zahtevalo je od novih upravljača ne samo razmišljanja o primeni tog sistema u proizvodnoj praksi, već se moralo polaziti od upoznavanja sa njegovim društveno-političkim osnovama i svojim novodobijenim pravima kao i sa mogućnostima realne konkretizacije dobijenih prava; procesa i organizacije proizvodnje, kvalitet proizvoda i njihova realizacija na tržištu. b) sredstua za r a d : obnavljanje, dopuna i rekonstruisanje mašinskog parka, manipulisanje sa otpisanim mašinama, određivanje odnosa prema sredstvima za rad (njihovo čuvanje i nega). c) orgamizacija preduzeda: svi normativni akti kojima se regulišu u n u tarnji odnosi i rad u preduzeću, formiranje, raspored i unutarnja struktura organizacionih jedinica. d) obrazouamje k a d r o . a : svi oblici aktivnog formiranja kadrova za proizvodnju i njene pomoćne službe, donošenje pojedinačnih mera za stimuliranje i materijalno obezbedivanje školovanja. e) po____a_je pred__zeća: analize rada preduzeća u celini i njegovih o r g a nizacionih jedinica napose, finansijsko-komercijalno poslovanje u odnosu n a tržište i druge privredne i finansijske institucije i organizacije, kontrola poslovanja, izveštaji o poslovanju. f) _arif_a poiitika; svi oblici nagrađivanja i raspodele ličnih dohodaka. g) briga o _j_di?_a; poboljšanje uslova rada na radnim mestima, kontrola zdravstvenog stanja, poboljšanje uslova života v a n radnih mesta, podizanje opšteg kulturnog nivoa proizvođača, razvijanje oblika rekreacije i društvenog života, poboljšavanje odnosa medu Ijudima i prema Ijudima. h) rozrijanje sar_oa__pra_(jaT_ja: razvijanje i kontrola samoupravnih mehanizama, analiza internog rada, prenošenje nekih kompetencija na izvršne i pomoćne organe, poboljšavanje metodologije rada i instrumenata informisanja, proceduralni postupci pri izboru pomoćnih i izvršnih tela. i) odnos sa d r u g i m i7___it__cijama: razmatranje zahteva komune i zahteva prema komuni, oblici privredne saradnje i udruživanja, pomaganje i saradnja sa d r u g i m institucijama (prosvetnim, društvenim, humanitarnim, zdravstvenim i drugim) kao i učestvovanje u njihovim u p r a v n i m organima.

TENDENCIJE

U

RADU

RADNlCKIH

SAVETA

-

239

d) svi ostali problemi morali su ostati privremeno na periferiji pažnje i interesa radničkih saveta, jer za njihovo punije tretiranje i rešavanjenisu postojali materijalniiobjektivni uslovi a ni sami radnički saveti nisu tada bili sposobni, ni spremni da im pruže zrela rešenja. 2. Počevši od 1953. pa do 1957. godine, moglo bi se reći da se vršilo izvesno pregrupisavanje problema po njihovoj značajnosti. Zatim, sve je manji broj pitanja o kojima se na sednicama retko raspravljalo. Istovremeno ranija dva tako značajna problema nisu sada tako prenaglašena kao u ranijim godinama. To smanjivanje razlika u učestalosti javljanja pojedinih kategorija sasvim je primetno u 1957. i nadalje pa je u tom periodu i došlo do znatnijeg pomeranja u rangovima značajnosti problema. 3. Zapaža se da su do 1957. tretirani problemi relativno sporo pomerali svoja mesta na rang listi. To se vidi i iz veličine koeficijenta korelacije ranga između dva susedna mandatna perioda koji su bili prilično visoki (od 0.817 do 0.563. Vidi tabelu 2). Nasuprot tome, do vrlo naglih izmena u rangovima značajnosti došlo je u mandatnim periodima 1957—1958. i 1958—1960. godine, a što pokazuje i vrlo nizak koeficijenat korelacije ranga između ta dva perioda (0.269). Tabela 2. Upoređenje koeficijemita koreZacije ranga Mandatni periodi

1950 1952

1952 1953

1953 1954

1954 1956

1956 1957

1957 1958

1958 1960

1950—1952 1952—1953 1953—1954 1954—1956 1956—1957 1957—1958 1958—1960

.721 .521 .355 .621 .292 .042

.721 — .717 .380 .467 .180 .170

.521 .717 — .563 .817 .338 .463

.355 .380 .563 — .796 .346 .575

.621 .467 .817 .796 — .383 .750

.292 .180 .338 .346 .383 — .269

.042 .170 .463 .575 .750 .269 —

4. Kad se posmatra redosled učestalosti tretiranja u periodu 1950—1952. godine i uporedi sa istim redosledom u periodu 1958—1960. vidi se da je u ovom poslednjem periodu došlo do skoro potpune poremećenosti redosleda značajnosti iz perioda 1950—1952. godine (koeficijenat korelacije ranga je 0.042), jer je ta promena postepeno vršena tokom čitavog desetogodišnjeg perioda. Imajući u vidu napomene ranije date u ovom odeljku mogu se izvući neki posredni zaključci iz tabele 1, a koji bi dopunjavali prethodne: 1. Razvijanje savremene privredne organizacije sve je više zahtevalo od radničkih saveta da paralelno sa poklanjanjem pažnje tehnološkom i organizacionom razvijanju procesa pro-

240

-

ZIVAN

2.

3.

4.

5.

TANIC

izvodnje veću pažnju posvete i stručnom uzdizanju kadrova koji će tim procesima ovladavati i razvijati ih. Za ovaj poslednji problem radnički saveti su, proporcionalno materijalnim mogućnostima, pokazivali sve veći interes i razumevanje. Postepeno se prenosio akcenat na razvijanje raznih oblika staranja o uslovima rada i uslovima života proizvođača, sve se više posvećivala pažnja zadovoljstvu Ijudi u njihovoj tehničkoj i društvenoj sredini, kao i njihovom udelu u proizvodnji i raspodeli. Ukoliko se u prvim godinama naročit naglasak stavljao na pitanja proizvodnje utoliko se u poslednjim godinama to mesto prepuštalo problemima oko poslovanja preduzeća. To se može objasniti ne samo time što se u pitanjima poslovanja težilo za njegovom ekonomičnošću i rentabilnošću, već i činjenicom da su se i proizvođači, kroz učešće u samoupravIjanju, osposobljavali da pored razumevanja problema vezanih za planiranje i organizaciju proizvodnje, shvate i razumeju postupke i tehniku vezanih za poslovanje preduzeća i njegovu kontrolu. Postojali su izvesni problemi koji, kad se jednom formalno ili temeljno reše, nisu zahtevali i dalji intenzivan tretman, već samo delimične korekture i nadopune. Ovo se, pre svega, odnosi na pitanja iz oblasti tarifnog odnosa (tarifni i drugi pravilnici o nagrađivanju) i organizacije preduzeća pošto su se postupci iz ovih oblasti morali i formalno uobličavati. U periodu 1953—1954. oba pitanja su se tretirala više nego u svim ostalim periodima. U periodu od 1957—1960. godine nije bilo više „neravnopravnih" problema u intenzitetu njihovog tretiranja već se, manjeviše, svakome od njih poklanja prilična pažnja, jer su sada i radnički saveti bili u stanju da svaki od navedenih problema stave pod lupu svojih sednica. V

Tekst u ovom odeljku odnosiće se na razmatranje tendencija ispoljenih u intenzitetu tretiranja svakog problema ponaosob a u čitavom desetogodišnjem periodu. Rangiranje značajnosti problema (a na osnovu medusobnih odnosa stepena učestalosti javljanja) donekle implicira njihovu važnost u datom periodu sa stanovišta komunikatora (radničkog saveta) i privredne organizacije. Cilj tog postupka bio je da se pokažu orijentacije radničkih saveta u izboru sadržaja svoga rada. Međutim, iz ovakvih podataka još se ne vide i tendencije ispoljene u čitavom analiziranom periodu, koje se odnose na pridavanje važnosti svakom problemu a nezavisno od svih ostalih. Ako predpostavimo da je učestalost tretiranja određenih problema, donekle, i neki stepen svesnog odražavanja objektivnih fenomena od strane radničkih saveta, koji su se izvesnom snagom svoje aktuelnosti njemu nametali na rešavanje, možemo, u izvesnoj

TENDENCIJE

U

RADU

RADNlCKIH

SAVETA

-

241

meri, da praćenjem intenziteta javljanja odnosnih problema delimično pratimo i evoluciju jedne stvarnosti u kojoj su dejstvovali r a d n i Č K i saveti i koja je determinirala njihov sadržaj rada. Određivanje odnosa radničkih saveta prema svakom tretiranom problemu može se, putem paraboličnog trenda, i grafički pokazati kako se intenzitet tretiranja kretao u toku desetogodišnjeg perioda (vidi grafikone 4a-d). Tendencije u učestalosti tretiranja jednog problema na sednicama radničkih saveta, a za pomenuti period, mogu da se uzmu kao uslovan kriterij (jer postoje i drugi) za određivanje važnosti tog problema za radnički savet i za evoluciju odnosa prema tom problemu. Nesumnjivo da je usled neprestanog povećanja učestalosti zasedanja i povećanja broja problema na sednicama moralo da rezultira i sve češće javljanje jednog istog problema u jednom periodu. Ali to još ne znači da je intenzitet tretiranja izvesnih pojava rastao linearno. Iz priloženih grafikona je očigledno ne samo neravnomemo povećanje tretiranja izvesnih pojava već i opadanje učestalosti tretiranja nekih pojava (grafikon 4c i 4d). Ako su podaci iz tabele 1 ukazivali na međusobnu konstelaciju važnosti problema u određenom mandatnom periodu, podaci iz grafiKona 4a-d na poseban način pokazuju stepen usmeravanja i evoluciju pažnje u rešavanju date problematike a u toku čitavog desetogodišnjeg perioda (pa i dalje ukoliko ne bi došlo do naglih promena već postojećih uslova). Neprestano povećanje godišnjeg broja sednica, njihove pojedinačne opterećenosti i dužine trajanja samo donekle ima svoje objašnjenje u nepotpunosti rnetodologije rada. Ali radnički saveti nisu tako često zasedali samo zato što im je to godilo ili iz čisto formalnih zahteva, već su bili na to prinuđeni snagom razvoja tehničko-proizvodne i društvene sredine čija su kretanja imali da usmeravaju. Apstrahujući to ko je bio inicijator za sazivanje sednica i za isticanje problema na dnevni red, mi se sučeljavamo sa jako ispoljenim težnjama da se skoro sve pojave što češće razmatraju u svim oblicima njihovih manifestovanja i da im se pruži što više rešenja koja bi bila adekvatna određenim uslovima i zahtevima. I ona pitanja, koja su se ranije samo uzgred javljala pred radničkim savetima, kasnije su sve češće predmet brojnih raspravljanja. Kretanje intenziteta tretiranja postaje sve značajnije za ocenu rada radničkih saveta, jer svako razmatranje na sednicama nije bespredmetno diskutovanje već se svako razmatranje konkretizuje u donošenim odlukama preko kojih se realizuju odredeni kolektivni stavovi. Podaci, koje demonstriraju priloženi grafikoni, dozvoljavaju da se, pored ostalih, izvuku i neki drugi zaključci: 1. U prvim godinama rada radničkih saveta najveći broj pitanja se vrlo retko razmatrao i o njima se samo povremeno odlučivalo. Tu se misli na one grupe kategorija problema koje su se u toku jedne godine javljali pred radničkim savetima najviše od 1—4 puta. Ti se problemi odnose, uglavnom na one pojave koje (1) nisu objektivno sazrele za rešavanje, a latentno su postale, ili su (2) postojala a radnički saveti nisu bili u stanju da ih zahvate odnosno (3) organi 16 R a d n i č k o samoupravljanje samoupravljanja su ih uočavali ali nije bilo materijalne osnove za

242

-

ZIVAN

TANIC

') Grafikoni pokazuju tendencije u povećanju intenziteta razmatranja označenih problema. Brojevi na ordinati pokazuju vrednosti trenda za odnosne mandatne periode koji su iznosili: a) za „poslovanje preduzeća": 2,2; 4,2; 5,8; 7,8; 10,2; 13,0 i 19,8; b) „sredstva za r a d " : 3,1; 5,5; 6,8; 8,1; 9,4; 10,7 i 13,4.

244

-

2IVAN

TANIC

Grafikon 4c.*)

16 1S-> 16

»4'0/?

13 12 & 11 10 -9 8 76 5 -6 -32 1-

1950 1952

1952 1953

1953 1956

1956 1956

1956 1957

1957 1959

1958 1960

njihovo rešavanje ili nisu bili pravno ovlašćeni da ih rešavaju. Ovo poslednje treba imati uvek u vidu jer su radnički saveti pretežno donosili odluke za neposredno konkretizovanje svojih stavova te su najčešće imali pred očima materijalne mogućnosti privredne organizacije da realizuje donete odluke. Međutim, što se više približavamo sadašnjem vremenu sve je manji broj pitanja koja se uzgred rešavaju i samo ponekad pojave, tako da već u periodu 1958—1960. i) Brojevi na ordinati pokazuju vrednost trenda za a) „proizvodnju": 15,1; 14,7; 14,4; 14,0; 13,6; 13,0 i 11,9; b) „razvijanje samoupravljanja": 11,9; 11,8; 11,6; 11,4; 11,1; 10,6 i 9,7; c) „organizacija preduzeća": 3,6; 4,2; 4,4; 4,7; 4,9; 5,0 i 5,2.

TENDENCIJE

U

RADU

RADNICKTH

SAVETA

-

245

Grafikon 4 d . .

godine nema ni jedne kategorije problema o kojoj se u toku jedne godine raspravljalo manje od pet puta, dok se o većini problema rešavalo više od deset puta, a što praktično znači na svakoj drugoj sednici (potsetimo se da su u poslednjim godinama dnevni redovi sednica naglo porasli). 2. „Uzgredni" problemi u prvim godinama bili su oni koji su se odnosili na modemizovanje sredstava za rad, stručno obrazovanje kadrova, poslovanje preduzeća, tarifna pitanja i na određivanje odnosa prema drugim institucijama i telima izvan preduzeća. Kasnijih godina ova pitanja nisu više „uzgredna" i njihov intenzitet javljanja raste naglo ili postepeno. . Brojevi na ordinati pokazuju vrednosti trenda za odnosne mandatne periode koji s u iznosili za: a) „tarifna politika": 3,6; 6,6; 7,5; 8,0; 8,1; 7,8 i 6,0; b) „odnos prema drugim institucijama": 2,9; 3,9; 4,4; 5,1; 5,8; 6,6 i 8,5.

246

-

z r v A N

T A N i c

3. Problemi, koji su u periodu 1950—1953. najviše okupirali sednice, delimično gube u intenzitetu tretiranja u kasnijim godinama i ispoljavaju tendencije da se sa svojom učestalošću javljanja izjednače sa ostalim problemima. Tako se o pitanjima proizvodnje i o pitanjima razvijanja samoupravljanja u početku raspravljalo neobično često, skoro na svakoj ili svakoj drugoj sednici (a koje su tada imale vrlo kratak dnevni red), kada su, i to ne retko, to bile i jedine tačke dnevnog reda. To je i dovelo do toga da se ovi, svakako prioritetni problemi,. prilično rasčiste, da su se stekla iskustva u njihovom uočavanju i rešavanju i obezbedilo dovoljno materijalnih i drugih uslova da se može pokloniti veća pažnja i drugim pitanjima. Nadalje, o njima se i danas relativno dosta odlučuje, ali metodološki sasvim druKČije tj. sve im se više prilazi analitički, kompleksno i usmeravajuće, nastojeći da se pre donošenja kolektivnog stava dobije što više činjenica i dokumentacionog materijala. Zato ovde opadanje u intenzitetu tretiranja prati poboljšanje u kvalitetu pristupa, pa i rešavanja. 4. lako većina problema dobija povećanje učestalosti tretiranja već od 1952. primećuje se da najveći ugao porasta njihove linije trenda pokazuju u periodu 1956—1957. odnosno 1957—1958. godine. Do tog vremena povećavanje učestalosti javljanja bilo je, manjeviše, konstantno i ravnomerno, ali od tih godina većini pojava poklanjala se znatno veća pažnja, često veća nego što je i poluzbir za sve ranije godine. Verovatno da su na promenu odnosa prema rešavanju postojećih i nastajućih pojava mnogo uticale pripreme za Prvi kongres radničkih saveta i njegove kasnije preporuke kao i neki ranije navedeni faktori. 5. Linije trenć.a ispoljavaju najveći ugao opadanja, za one probleme na koje se odnose, u periodu 1958—1960. To dolazi verovatno i iz sazrelih uslova da se rešavanje takvih problema delimično prenese i na manje samoupravne jedinice kao što su pitanja iz oblasti proizvodnje, nagrađivanja, K a o i razna pitanja iz domena samoupravnih prava. 6. Zapaža se da vrlo izraženu tendenciju povećanja učestalosti tretiranja imaju oni problemi koji su se u prvim godinama neznatno javljali. Za te probleme prvi skok u povećanom broju javljanja počinje u 1956. godini, a još znatniji porast se ispoljava u periodu 1958—1960. godine. To je naročito karakteristično za probleme koji se neposredno odnose na proizvođača tj. na njegove uslove rada i života, njegov društveni i životni standard, njegovo stručno i kulturno obrazovanje, kao i pitanja koja se odnose na njegove lične i grupne odgovornosti, na njegovo emotivno i racionalno vezivanje za interese razvoja kolektiva. 7. Ako bi se htelo da odredi period karakterističan za promene u učestalosti tretiranja pojava, za aktueliziranje potencijalnih i latentnih problema, to bi svakako bio mandatni period 1957—1958. kad su ranije konstante povećanja uglavnom narušene. Postoji još nešto što je važno napomenuti &ako bi se priloženi rezultati i zaključci mogli bolje razumeti. Opšta konstatacija se može izvesti: radnički saveti, kao tela koja upravljaju privrednim orga-

TENDENCIJE

U

RADU

RADNICKIH

SAVETA

-

24?

nizacijama, su sukcesivno i rapidno razvijali problematiku za koju su smatrali da ulazi u okvire njihovih nadležnosti a za koju su bili u stanju da je shvate i obuhvate. Svi navedeni podaci ukazuju da je i obim i kvalitet obavljanog posla rastao. Van sumnje je da bi i sam razvoj privredne organizacije, sam po sebi i bez obzira na sistem upravljanja, u proteklih deset godina nametao sve složenije probleme na rešavanje svakom organu upravljanja. Ali je isto tako nesumnjivo da prilaz samim pojavama, kao i struktura rešavanih problema, a u odnosu na kompleksnost pojava manifestovanih u jedinstvu povezanosti tehniČKO-proizvodne i društvene sredine, ne bi imali onaj pečat kakvog su ga dobili u sistemu radničkog samoupravljanja. Radnički saveti su u svom radu sve više težili, i u tome uspevali, da sve probleme privredne organizacije posmatraju i rešavaju kao probleme daljeg razvoja proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa, pre svega u opštim okvirima a zatim u okvirima svojih radnih kolektiva. Preduzeće nije više moglo da se posmatra samo kao privredni instrumenat već se sve više gledalo kao nerazdvojna zajednica proizvodača, kao celovita društvena jedinica, koja ne samo da odražava kretanje društvenih odnosa uopšte, već ih u sebi začinje, pokreće i razvija. Ceo ovaj proces razvoja sadržaja rada radničkih saveta analogan je tempu sazrevanja radničkih saveta za uspešnije obavljanje funkcija upravljanja i kontrole privrednom organizacijom, odnosno samim sobom. Zirar. Tanić

Prilog 1

OSNOVNI ZAKON O UPRAVLJANJU DRZAVNIM PRIVREDNIM P R E D U Z E C l M A I VlSlM P R I V R E D N I M U D R U Z E N J I M A OD S T R A N E RADNIH KOLEKTIVA* (Sl. list F N R J , 43/1950) I. OsMotma iMČela

Clan 1.

Tvornicama, rudnicima, saobraćajnim. transportnim, trgovinskim, poljoprivrednim, šumskim, komunalnim i d r u g i m državnim privrednim preduzećima, kao opštenarodnom imovinom, u ime društvene zajednice upravljaju radni kolektivi u okviru državnog privrednog plana, a na temelju prava i dužnosti utvrđenih zakonima i d r u g i m p r a v n i m propisima. R a d n i kolektivi ostvaruju ovo upravljanje preko radničkih saveta i upravn i h odbora preduzeća i radničkih saveta i upravnih odbora viših privrednih udruženja') u kojima je udruženo više privrednih preduzeća. Clan 2.

Radnički savet preduzeća i radnčki savet višeg privrednog udruženja') biraju i razrešavaju radni kolektivi. U m a n j i m preduzećima ceo radni kolektiv sačinjava radnički savet. Clan 3.

Radnički savet bira se na godinu dana.** R a d n i č k i savet kao i pojedini njegovi članovi m o g u biti opozvani pre isteka vremena za koje su izabrani. Clan 4.

Radnički savet, kao predstavnik radnog kolektiva, bira i razrešava u p r a v n i odbor i vrši druga prava određena zakonom. « P r i l o z i 1, 2 1 3 s u p r e š t a m p a n i i z k n j l g e . Z b i r k a s a v e z n i h p r o p i s a o r a d n i č k l m savjetima i u p r a v n i m o d b o r i m a " , izd. N o v l n s k o - š t a m p a r s k o poduzeće „Informator", Zag r e b , 1957. S v e i z m e n e u d a t i m p r o p l s i m a r e g i s t r o v a n e s u s a m o d o 1957. g o d l n e . dok kasnije i z m e n e u o v i m proplsima nisu unošene. C l a n o v i 1 stavovi u propisima su selektiranl i dati u e k a v s k o m narečju. ') V i š a p r i v r e d n a u d r u ž e n j a p r e s t a l a s u p o s t o j a t i , p o š t o j e u v e d e n n o v i privredni sistem, ukldanjem glavnih direkcija kao zadnjih ostataka operatlvnog rukovođenja p r l v r e d o m . T a j e m e r a p r o v e d e n a u cilju što p o t p u n i j e g ostvarenja načela samoupravIjanja p r i v r e d n l m p r e d u z e ć l m a od strane r a d n l h k o l e k t l v a i radl j a č a n j a samoupravnostl narodnih odbora. U NR Hrvatskoj ukinute su glavne direkcije Ukazom Prezidijuma Sabora N R Hrvatske o ukidanju glavnlh direkclja u sastavu saveta Vlade N B Hrvatske ( N a r o d n e n o v l n e 33/1952). dve

" Posle godine.

Prvog

kongresa

radničkih

saveta

1957.

god.

radnički

saveti

se

biraju

na

250

"

Z A K O N

O

U P R A V L J A N J U

P R E D U Z E C I M A

Clan 5.

TJpravni odbor upravlja privrednim preduzećem odnosno višim privrednim udruženjem') i odgovara za svoj rad radničkom savetu i nadležnim d r ž a v n i m organima, a u p r a v n i odbor preduzeća i upravnom odboru višeg privrednog udruženja'). Saglasno ovoj odgovornosti u p r a v n i odbor radi na temelju zakona i d r u gih p r a v n i h propisa, n a temelju zaključaka svog radničkog saveta, kao i n a ređenja i uputstva nadležnih državnih organa, odnosno upravnog odbora v i šeg privrednog udruženja.') Clan 6.

Upravni odbor bira se na godinu dana. U novi u p r a v n i odbor može biti birana najviše jedna trećina članova u p r a v n o g odbora iz prethodne godine. N i k o ne može biti član upravnog odbora uzastopce više od dve godine. C l a n o v i upravnog odbora za vreme trajanja mandata ne napuštaju svoje redovne dužnosti i poslove u preduzeću. Z a svoj rad u u p r a v n o m odboru članovi ne primaju platu. Clan 7.

Clanu upravnog odbora za vreme trajanja mandata ne može biti otkazan ugovor o radu odnosno služba, niti on može bez svoje saglasnosti biti premešten. Clan 8.

Proizvodnjom i poslovanjem preduzeća rukovodi direktor preduzeća, a r a d o m i poslovanjem višeg privrednog udruženja rukovodi direktor udruženja.i) D o k zakon drukčije ne odredi, a radi osiguranja pravilnog stručnog rukovođenja preduzećem i v i š i m privrednim udruženjem, direktora preduzeća će postavljati u p r a v n i odbor višeg privrednog udruženja, odnosno nadležni d r ž a v n i organ*) ako preduzeće nije udruženo, a direktora višeg privrednog udruženjai) nadležni državni organ. R a d n i č k i savet ili u p r a v n i odbor preduzeća mogu predložiti smenjivanje direktora preduzeća.*) Clan 9.

Direktor je po svojoj dužnosti član upravnog odbora. Direktor preduzeća odgovara za svoj rad u p r a v n o m odboru preduzeća, u p r a v n o m odboru i direktoru višeg privrednog udruženja . kao i nadležnom državnom organu, a direktor višeg privrednog udruženja') u p r a v n o m odboru i nadležnom d r ž a v n o m organu. I I . R a d n i č k i saret pređ_zeć_ Clan 10.

Radnički savet preduzeća sastoji se od 15 do 120 članova. B r o j članova radničkog saveta preduzeća odreduje se pravilima preduzeća, a u zavisnosti od veličine i strukture preduzeća. *) Direktor pređuzeća postavlja se prema postupku, predviđenom u čl. 10. Zak o n a

o

n a d l e ž n o s t i .

') d u z e ć a

P r e d l o g i

r a d n j l

s m e n j i v a n j e n u t e

u r e d b e .

s r

z a (Sl.

s m e n j i v a n j e list

s p r o v o d i

F N R J . p r e m a

d i r e k t o r a 51/1953) čl.

11.

m o ž e

s t a v i t i

p r e m a r a d n i č k i

Z a k o n a

o

čl.

9G.

s a v e t

n a d l e ž n o s t i

U r e d b e

o

o s n i v a n j u

p r e d u z e ć a , u

v e z i

a s

p r e -

p o s t u p a k č l .

98.

z a

p o m e -

ZAKON

O

UPRAVLJANJU

PREDUZEClMA

-

251

Izbori za radnički savet održavaju se početkom svak- godine. Vlada F N R J * ) može za pojedine grane privrede odrediti i drugo vreme za izbor radničkih saveta. U preduzećima koja imaju manje od 30 radnika 1 službenika ceo radni kolektiv sačinjava radnički savet. C l a n 11. Radnički savet preduzeća bira se opštim, jednakim i neposrednim prav o m glasa, putem tajnog glasanja. Biračko pravo za izbor radničkog saveta imaju radnici koji su, prema postojećim propisima, sklopili sa preduzećem ugovor o radu, kao i tehničko i inženjersko osoblje i drugi službenici preduzeća. C l a n 12. Izbori za radnički savet preduzeća vrše se, po pravilu, na temelju jedinstvene kandidatske liste za celo preduzeće. Pravo predlaganja kandidatskih lista ima sindikalna organizacija nosno određeni broj radnika i službenika.

od-

C l a n 13. U preduzećima koja imaju do 500 radnika i službenika kandidatsku listu može predložiti jedna desetina radnika i službenika koji imaju pravo glasa s tim da broj predlagača ne može biti manji od pet. U preduzećima koja imaju preko 500 radnika i službenika kandidatsku listu može predložiti onoliki broj radnika i službenika koliko iznosi broj članova radničkog saveta koji se ima izabrati. M e đ u predlagačima moraju biti ravnomerno zastupani pojedini izdvojeni pogoni i jedinice preduzeća. C l a n 14. Kandidatska lista se podnosi pismeno i mora sadržavati imena onoliko kandidata koliko se bira članova radničkog saveta. K a n d i d a t s k u iistu potpisuju predlagači. C l a n 15. Kandidatske liste moraju biti objavljene u preduzeću najmanje pet dana pre dana izbora. C l a n 16. Izborima za radnički savet rukovodi izborna komisija koju postavlja sindikalna organizacija.') Glasanje se vrši na biračkim mestima. Izborna komisija određuje biračka mesta i postavlja biračke odbore. ') Sada: Savezno izvršno veće (čl. 11. Zakona o sprovođenju ustavnog zakona o osnovama društvenog i političkog uređenja F N R J i F N R J 3/1953).

saveznim

organima

vlasti,

Sl.

list

' ) P r e m a č l . 1. Z a k o n a o v r š e n j u I z h o r a r a d n i č k i h s a v e t a p r i v r e d n i h preduzeća ( S l . l i s t F N R J 1/1952) i z b o m u k o m i s i j u n e p o s t a v l j a s i n d i k a l n a o r g a n i z a c i j a , v e ć j e b i r a r a d n i č k i s a v e t iz r e d a r a d n i k a i s l u ž b e n i k a preduzeća.

252

-

ZAKON

O

UPRAVLJANJU

PREDUZECIMA

Clan 17.

Glasanje se vrši glasačkim listićima. N a s v a k o m glasačkom listiću upisana su redom imena kandidata su predloženi n a odnosnoj listi.

koji

Clan 18.

Svaki birač dobija onoliko glasačkih listića koliko ima predloženih kandidatskih lista. S v a k i birač ima pravo da na mesto predloženog kandidata na jednoj kandidatskoj listi, precrtavajući njegovo ime, unese ime drugog kandidata iz reda radnika i službenika preduzeća koji imaju pravo glasa. Glasačke listiće, koji se odnose na kandidatske liste za koje neće da glasa, birač stavlja na odredeno mesto u zasebnoj prostoriji u kojoj popunjava glasački listić. Glasački listić one kandidatske liste za koju glasa birač savija i stavlja pred biračkim odborom u glasačku kutiju.») Clan 19.

Izabranim za člana radničkog saveta smatraju se kandidati koji su dobili najveći broj glasova na onoj kandidatskoj listi za koju je glasala većina r a d n i k a i službenika.?) Clan 20.

Radnički savet bira predsednika iz reda svojih članova. Predsednik radničkog saveta ne može biti član upravnog odbora. Clan 21.

Zasedanja radničkog saveta saziva i njima predsedava predsednik saveta. Zasedanja radničkog saveta održavaju se najmanje jedanput u šest sedmica. Predsednik je dužan sazvati zasedanje radničkog saveta na zahtev upravnog odbora preduzeća sindikalne organizacije, jedne trećine radničkog saveta ili direktora. Clan 22.

Radnički savet odlučuje pravovaljano ako je na zasedanju preko polovine članova. R a d n i č k i savet donosi zaključke većinom glasova prisutnih članova. Clan 23.

Radnički savet preudzeća: odobrava osnovne planove i završni račun preduzeća; donosi zaključke, za upravljanje preduzećem i za ostvarenje p r i v r e d nog plana; bira, razrešava i smenjuje u p r a v n i odbor preduzeća ili pojedine njegove članove; ') O n a č i n u g l a s a n j a v i đ i t a č . 31. đ o 34. U p u t s t v a z a s p r o v o đ e n j e i z b o r a r a đ n l č k i h i u p r a v n l h o d b o r a p r i v r e đ n l h p r e d u z e ć a ( S l . l l s t F N R J 8/1956). ') P r e m a č l . 1. t a č . a) Z a k o n a o v r š e n j u i z b o r a r a đ n i č k i h s a v e t a p r l v r e d n l h p r e d u z e ć a ( S l . l i s t F N R J 1/1952) z a č l a n o v e r a d n i č k o g s a v e t a s m a t r a j u se i z a b r a n l m kandidati predloženl n a p o t v r đ e n i m k a n d i d a t s k i m llstama kojl su doblll najvećl broj glasova, bez obzira na kojoj se listi nalaze. saveta

Z A K O N

O

U P R A V L J A N J U

P R E D U Z E C I M A

-

g g g

donosi pravila preduzeća uz potvrdu upravnog odbora višeg privrednog udruženja odnosno nadležnog državnog organa;*) raspravlja o izveštajima o radu upravnog odbora i donosi zaključke o odobravanju njegovog rada; raspravlja o pojedinim merama upravnog odbora i donosi zaključke o njima; vrši raspodelu onog dela akumulacije koji ostaje na raspolaganju preduzeću odnosno radnom kolektivu. C l a n 24. Sednicama radničkog saveta dužni su prisustvovati direktor i ostali član o v i upravnog odbora. S v a k i član radničkog saveta ima pravo da postavlja pitanja upravnom odboru i direktoru u pogledu njihovog rada. U p r a v n i odbori i direktor dužni su dati odgovor na zasedanju radničkog saveta. I I I . Uprouni odbor preduzeda Clan 25. Upravni odbor preduzeća sastoji se od 3 do 11 članova, uključujući u taj broj i direktora. Broj članova upravnog odbora svakog preduzeća određuje se pravilima preduzeća a u zavisnosti od veličine i strukture preduzeća. U p r a v n i odbor preduzeća bira se iz redova radnika, tehničkog i inženjerskog osoblja i drugih službenika preduzeća koji imaju biračko pravo. Najmanje tri četvrtine članova upravnog odbora moraju biti radnici koji rade neposredno u proizvodnji, odnosno u osnovnoj privrednoj delatnosti preduzeća. Clan 26. Izbor upravnog odbora vrši radnički savet odmah po svom konstituisanju. Izbor članova upravnog odbora v r š i se na temelju kandidatskih lista i tajnim glasanjem. Zajedno sa članovima upravnog odbora bira se i odredeni broj zamenika. Pravo predlaganja kandidatske liste ima jedna desetina članova r a d ničkog saveta. M a n d a t članova upravnog odbora preduzeća traje do izbora novog upravnog odbora. U p r a v n i odbor i pojedini njegovi članovi mogu biti smenjeni i pre isteka vremena za koje su izabrani. C l a n 27. Upravni odbor preduzeća: sastavlja predloge osnovnih planova preduzeća; donosi mesečne operativne planove; stara se o pravilnom poslovanju preduzeća; sastavlja predlog za unutrašnju organizaciju preduzeća i predlog sistematizacije radnih mesta; ') Pravila preduzeća odobrava narodni odbor opštine prema čl. 53. st. 1. Uređbe o

o s n i v a n j u

n a d l e ž n o s t i

p r e d u z e ć a -

P r i l o g

i

r a d n j i

(SI.

I / A - I a A - I I I - t a č .

list 13.

F N R J

51/1853.

i

30/1954)

u

v e z i

sa

Z a k o n o m

o

254

"

ZAKON

O

UPRAVLJANJU

PREDUZECIMA

sastavlja predlog pravila o radnom redu *) u preduzeću i donosi mere za učvršćenje radne discipline; rešava o postavljenju službenika na rukovodeće položaje u preduzeću; donosi rešenja povodom prigovora radnika i službenika na rešenja o otkazu i unutrašnjem rasporedu na poslove; preduzima mere za unapređenje proizvodnje preduzeća a naročito za racionalizaciju proizvodnje, povećanje proizvodnosti rada, sniženje troškova proizvodnje, poboljšanje kvaliteta proizvoda, sprovođenje štednje, smanjenje otpadaka i škarta; rešava o pitanjima radnih n o r m i u preduzeću;*") rešava o proglašenju udarnika i o racionalizatorskim i novatorskim predlozima; preduzima mere za stručno uzdizanje radnika i službenika preduzeća, kao i za njihovo pravilno raspoređivanje na pojedina radna mesta; stara se o pravilnoj primeni propisa o radnim odnosima u preduzeću, o platama, nadnicama i unapređivanju radnika i službenika, o zaštiti rada i socijalnom osiguranju, kao i o poboljšavanju životnih uslova radnika i s l u žbenika u preduzeću; donosi plan korišćenja godišnjeg odmora radnika i službenika u preduzeću; preduzima mere za zaštitu i pravilnu upotrebu opštenarodne imovine, kojom upravlja preduzeće i mere za otkrivanje, sprečavanje i otklanjanje pojava štetočinstva, rasipništva i drugih oblika nesavesnog odnosa prema opštenarodnoj imovini. U p r a v n i odbor preduzeća je odgovoran za izvršenje plana i pravilno poslovanje preduzeća.

Clan 28. Upravni odbor bira predsednika između svojih članova. Direktor ne može biti predsednik upravnog odbora. Predsednik upravnog odbora rukovodi sednicama upravnog odbora i p r i prema zajedno sa direktorom dnevni red sednica.

Clan 29. Upravni odbor preduzeća radi kolektivno i donosi svoje zaključke samo na sednicama. Sednice upravnog odbora saziva predsednik. Predsednik je dužan sazvati sednicu upravnog odbora na zahtev direktora ili pojedinog člana upravnog odbora.

Clan 30. Upravni odbor preduzeća pravovaljano donosi zaključke ako je na sednici prisutno preko polovine njegovih članova. Zaključci upravnog odbora donose se većinom glasova prisutnih članova.

Clan 31. Clanovi upravnog odbora za vreme dok su zauzeti poslovima upravnog odbora imaju pravo na naknadu u visini izgubljene zarade. ') vredeti koji su ") upravni

Opšte uputstvo za donošenje radnog reda (Sl. list F N R J 31/1949) p r e s t a l o je prema č l . 1. t a č . 524. U r e d b e o u t v r đ l v a n j u propisa saveznih organa uprave p r e s t a l i v a ž i t i ( S l . l i s t F N R J 42/1953). Pravilnik o normama ustanovljava direktor i stručni kolegij a potvrđuje ga odbor privredne organizacije.

ZAKON

O

UPRAVLJANJU

PREDUZECIMA

-

255

C l a n 32. Upravni odbor preduzeća ima pravo i dužnosti dostaviti nadležnom organu svoje prigovore i primedbe na rešenja, naređenja i uputstva upravnog odbora višeg privrednog udruženja') za koja smatra da nisu saglasna sa zakonom ili da su štetna po interese preduzeća, ali ne može obustaviti njihovo izvršenje dok nadležni državni organ ne donese svoje rešenje. C l a n 33. Clan upravnog odbora preduzeća koji se ne složi sa zaključkom upravnog odbora može saopštiti svoje primedbe upravnom odboru višeg privrednog udruženja') odnosno radničkom savetu preduzeća. C l a n upravnog odbora može samo na sednici upravnog odbora i radničkog saveta izneti svoje primedbe na rad direktora. C l a n 34. Clanovi upravnog odbora dužni su čuvati državnu i službenu tajnu. Z a svoj rad u upravnom odboru članovi odgovaraju kao službene osobe. C l a n 35. U svrhu proučavanja pojedinih pitanja i pripremanju predloga u poslovima iz svog delokruga upravni odbor preduzeća može osnovati komisije iz reda radnika i službenika preduzeća.

posebne

I V . Direktor preduzeća Clan 36. Direktor organizuje proces rada u preduzeću i neposredno rukovodi ostvarenjem plana i poslovanjem preduzeća izvršavajući zakone i druge propise, zaključke upravnog odbora preduzeća i naređenja i uputstva nadležnih organa, kao i upravnog odbora i direktora višeg privrednog udruženja.") C l a n 37. Direktor preduzeća, u okviru privrednog plana i saglasno zaključcima upravnog odbora preduzeća, zaključuje ugovore i rasporeduje obrtna sredstva. U g o v o r je pravovaljan čim ga direktor zaključi. Direktor zastupa preduzeće pred državnim organima i u pravnim odnosima s pojedinim fizičkim i p r a v n i m osobama. O n može ovlastiti drugu osobu da zastupa preduzeće u određenim p r a v n i m poslovima. C l a n 38. Direktor preduzeća prima radnike na rad i postavlja službenike u preduzeću, izuzev one za koje je posebnim propisima drukčije određeno, i donosi rešenja o njihovim radnim odnosima sa preduzećem. Direktor preduzeća donosi rešenja o otkazima radnicima i službenicima, ukoliko na temelju opštih propisa to pravo nije preneseno na druge osobe u preduzeću. Direktor je neposredno odgovoran za izvršenje zakona, drugih pravnih propisa i naređenja nadležnih organa i osigurava njihovu primenu u preduzeću. ") Prema ispravci, objavljeno] u Sl. listu FNRJ 47/1950.

2_g

- ZAKON

O UPRAVLJANJU

PREDUZECIMA

Protiv svakog rešenja o otkazu ili o rasporedu na drugi posao radnici i službenici imaju pravo prigovora u p r a v n o m odboru preduzeća, kojl donosi konačno rešenje. Clan 39. Direktor preduzeća vrši raspored radnika i službenika na pojedine poslove i određuje i m dužnosti. Radnici i službenici preduzeća odgovorni su direktoru za svoj rad u preduzeću. Direktor preduzeća osigurava disciplinu u radu i poslovanju preduzeća. Clan 40. Ako direktor smatra da je zaključak upravnog ođbora protivan zakonu, p r a v n i m propisima, planovima ili naređenjima nadležnih državnih organa, dužan je o tome da bez odlaganja izvesti upravni odbor višeg privrednog udruženja, . odnosno nadležni državni organ i privremeno da obustavi") izvršenje zaključka, dok upravni odbor višeg privrednog udruženja, odnosno nadležni državni organ, ne donese konačno rešenje. U p r a v n i odbor višeg privrednog udruženja, odnosno nadležni državni organ, dužan je doneti svoje rešenje odmah a najkasnije u r o k u od 10 dana.'*) Direktor preduzeća može preduzeti mere potrebne za izvršenje plana i pravilan r a d preduzeća iz delokruga upravnog odbora u slučaju da i h upravni odbor nije na vreme doneo. Direktor će o preduzetim merama izvestiti upravni odbor preduzeća na prvoj idućoj sednici. V . R o đ n i č k i s__e_, upr____{ odbor i direktor višeg pri«red?_oo _dr__ef_j_"j Clan 41. Radnički savet višeg privrednog udruženja biraju radni kolektivi svih udruženih preduzeća srazmerno s v o m brojnom sastavu. R a d n i č k i savet višeg privrednog udruženja sastoji se od 30 do 200 članova. Clan 42. Upravni odbor višeg privrednog udruženja sastoji se od 5 do 15 članova, uključujući u taj broj i direktora. Najmanje tri četvrtine članova upravnog odbora moraju biti radnici koji rade neposredno u proizvodnji, odnosno u osnovnoj privrednoj delatnosti pojedinih preduzeća. Clan 43. Direktora višeg privrednog udruženja postavlja Prezidijum Narodne skupštine F N R J , odnosno prezidijum narodne skupštine republike, odnosno narodni odbor. Clan 44. Posebnim zakonom doneće se propisi o načinu izbora, delokrugu i radu radničkih saveta i u p r a v n i h odbora viših privrednih udruženja, kao i o položaju i ovlašćenjima direktora. ") Taj ]e propls nađopunjen octredbama čl. 9_. st. 2., 3. 1 4. Uredbe o osnlvanju p r e d u z e ć a , i r a d n j a ( S l . l i s t F N B J 51 1953). ") T a je g l a v a faktično prestala da važi postojati

viša

privredna

udruženja.

Vldl

s

primedbu

obzirom p_d

na

okolnost,

beleškom

1.

da

su

prestala

ZAKON

O

UPRAVLJANJU

PREDUZEĆIMA

-

25?

V I . PreZozme i zovršne odredbe Clan 45. Vlada FNRJ^) u saradnji sa vladama narodnih republika i Centralnim odborom Saveza sindikata Jugoslavije preduzeće mere da se izbori za radničke savete i upravne odbore preduzeća sprovedu odmah po stupanju na snagu ovog zakona. Clan 46. Posebnim saveznim i republičkim zakonima i propisima Vlade FNRJ/) a na temelju načela ovog zakona, doneće se daljnji propisi o radničkim savetima i u p r a v n i m odborima preduzeća i viših privrednih udruženja. C l a n 47. Do donošenja zakona iz prethodnog člana Vlada FNRJ*) može uredbom donositi propise o radničkim savetima i u p r a v n i m odborima viših privrednih udruženja, a V l a d a F N R J * ) i vlade narodnih republika") propise za sprovođenje ovog propisa. Clan 48.

Ovaj zakon shodno će se primenjivati i na privredna preduzeća društvenih organizacija. V l a d a F N R J * ) može iznimno propisati da se za pojedina vojna privredna preduzeća organi radnih kolektiva za upravljanje preduzećima osnivaju drukčije nego što je propisano o v i m zakonom, određujući ujedno njihov delokrug. U preduzećima koja još nemaju pravila broj članova upravnog odbora odrediće radnički savet. Clan 49.

Propisi osnovnog zakona o državnim privrednim preduzećima i drugi propisi ukoliko su u suprotnosti sa o v i m zakonom, prestaju vrediti. Clan 50.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana po objavljivanju u „Službenom listu F N R J " .

nog

") R e p u b l i č k a zakona.

17 Rađničko samoupravljanje

izvršna

veća,

prema

republičkim

zakonima

o

provođenju

ustav-

Prilog 2 UPUTSTVO ZA SPROVOĐENJE IZBORA RADNlCKIH SAVJETA UPRAVNIH ODBORA PRIVREDNIH PREDUZEĆA (Sl. list F N R J , 8/1956.) .

I

I. IZBORI RADNICKIH SAVETA PREDUZECA

A Redovni izbori a) Održavanje i raspisivanje izbora 1. Redovni izbori za radničke savete preduzeća održavaju se početkom svake godine po donošenju završnih računa, a najkasnije do kraja aprila. 2. U preduzećima koja imaju manje od trideset radnika i službenika ne vrše se izbori za radničke savete, već radnički savet sačinjavaju svi članovi radnog kolektiva koji imaju biračko pravo. 4. U toku roka koji odredi republičko izvršno veće radnički savet preduzeća raspisuje izbor i utvrđuje dan izbora. R a d n i č k i savet dužan je da o raspisivanju izbora i o utvrđenom danu izbora odmah obavesti radni kolektiv preduzeća i narodni odbor opštine na čijem se području nalazi sedište preduzeca. N a r o d n i odbor opštine može u r o k u od tri dana, računajući od dana prijema obaveštenja, odrediti drugi dan izbora ako se radnićki savet nije držao roka za raspisivanje izbora koji je odredilo republičko izvršno veće ili ako smatra da dan koji je odredio radnički savet nije pogodan za održavanje izbora. A k o radnički savet ne raspiše blagovremeno izbore u određenom roku, raspisaće ih i odrediti dan izbora narodni odbor opštine. Raspisivanje izbora mora se izvršiti najmanje petnaest dana pre dana određenog za održavanje izbora. 5. A k o broj članova radničkog saveta nije određen pravilima preduzeća a ranije određeni broj članova nije u srazmeri sa brojem zaposlenih radnika i službenika u preduzeću u vreme raspisivanja izbora, radnički savet odrediće svojom odlukom nov broj članova radničkog saveta. P r i tome će radnički savet voditi računa o broju zaposlenih radnika i službenika u preduzeću, kao i o strukturi i važnosti preduzeća (čl. 10. Osnovnog zakona o upravljanju d r ž a v n i m privrednim preduzećima i višim privrednim udruženjima od strane radnih kolektiva — u daljem tekstu Zakona o upravljanju). R a d n i č k i savet dužan je o novoodređenom broju članova radničkog saveta obavestiti radni kolektiv preduzeća i narodni odbor opštine na čijem se području nalazi sedište preduzeća. N a r o d n i odbor opštine može izmeniti broj članova radničkog saveta, ako je radnički savet prekoračio granice određenog broja članova radničkog saveta (čl. 10. Z a k o n a o upravljanju) ili ako smatra da radnički savet prilikom određivanja tog broja nije dovoljno vodio računa o s t v a m i m uslovima u ') P r o č i š ć e n l t e k s t U p u t s t v a , objavljenog u Sl. listu F N R J , b r . 5/1952. 1 7/1956). preduzeću.

260

-

UPUTSTVO

ZA

SPROVOĐENJE

IZBORA

b) Organi za sprovođenje izbora

6. Organi za sprovođenje izbora za radničke savete jesu: izborna komisija, komisija za izradu spiskova birača i birački odbori. 7. I z b o m a komisija ima pet članova a bira je radnički savet preduzeća iz reda radnika i službenika preduzeća kojl imaju biračko pravo. R a d n i č k i savet dužan je da odredi i z b o m u komisiju najkasnije u roku od tri dana po raspisivanju izbora. U izbornu komisiju ne m o g u biti određeni predsednik radničkog saveta i članovi upravnog odbora. Izbornu komisiju potvrđuje sreski sud u roku od 24 sata od dana prijema odluke radničkog saveta o sastavu izborne komisije. Sindikalna organizacija i svaki radnik i službenik preduzeća koji ima biračko pravo m o g u uložiti sreskom sudu prigovor protiv sastava izborne komisije. I z b o m a komisija bira izmedu svojih članova predsednika i sekretara. 10. K o m i s i j a za izradu spiskova birača sastavlja spisak birača, izlaže ga na uvid, prima prigovore, i spisak sa primljenim prigovorima dostavlja izbornoj komisiji. 11. B i r a č k i odbor koji postavlja izboma komisija sastavljen je od tri do sedam članova. B i r a č k i odbor rukovodi izborima na svom glasačkom mestu, vodi zapisnik o s v o m radu i i z b o m i materijal predaje izbornoj komisijl. c) Biračko pravo i spisak birača

13. Biračko pravo imaju svi radnici i službenici preduzeća koji su prema postojećim propisima zasnovali radni odnosno službenički odnos i koji imaju opšte biračko pravo. R a d i utvrđivanja biračkog prava za izbor radničkog saveta, komisija za izradu spiska birača u svakom preduzeću sastavlja spisak birača. N e će se unositi u spisak birača, iako imaju opšte biračko pravo: a) R a d n i c i i službenici kojima do dana izbora ili na dan izbora prestaje radni odnosno službenički odnos; b) honorarni službenicl, bez obzlra da li su zaposleni sa p u n i m ili sa skraćenim r a d n i m vremenom; c) učenici u privredi. 17. S p i s a k birača ostaje izlozen tri dana. Za to vreme svako lice zaposleno u preduzeću ima pravo da stavi prigovor što ono ili neko drugo lice nije upisano u spisak, ili Sto ie upisano a nije trebalo da bude upisano. Pored prigovora m o g u se stavliati i upozorenja zbog nepravilno ispisanih imena. Prigovori se čine pismeno ili usmeno ma kome članu komisije za izradu spiskova birača. C l a n kome je prigovor stavljen usmeno sačiniće o tome belešku. K n m i s i j a za izradu spiskova birača rešava o primljenim prigovorima pa ukoliko ih ne uvaži, dostavlja ih na rešavanje izbornoj komisiji. d)

Kandidovanje

18. Kandidatsku listu za izbor članova radničkog saveta može podneti sindikalna organlzacija, a isto tako i određeni broj radnika i službenika preduzeća k o i i imaju biračko pravo (tač. 21. ovog uputstva). 19. K a n d i d a t s k a lista se podnosi nismeno. K a n d i d a t s k u listu koju nodnosi sindikalna organizacija podpisuju predsednik i sekretar i broj predlapača određen u tač. 21. ovog uputstva. K a n d i d a t s k u listu k o i u podnosl određeni broj radnika i službenika, m o r a i u D n t p i s a t i predlagači. 20. K a n d i d a t s k a lista mora sadržati imena onoliko kandidata koliko se bira člannva radničkog saveta (potpuna kandidatska lista). Sindikalne organizaciie odnosno ndređeni broj radnika i službenika preduzeća (tač. 21. stav 1. ovog uputstva) m o g u u potpunoj kandidatskoj listi 17«

UPUTSTVO

ZA

SPROVOĐENJE

IZBORA -

261

predložiti i veći broj kandidata nego što iznosi ukupni broj članova radničkog saveta koji treba izabrati. Ako je podneta potpuna kandidatska lista, sindikalna organizacija odnosno određeni broj radnika i službenika preduzeća (tač. 21. stav 2 ovog uputstva) mogu predložiti i manji broj kandidata nego što iznosi ukupni broj članova radničkog saveta koji treba izabrati (nepotpuna kandidatska lista). Nepotpuna kandidatska lista može biti vezana za jednu od potpunih kandidatskih lista ako na to pristanu predlagači odnosne potpune kandidatske liste. Sastav kandidatske liste (potpune i nepotpune) mora biti takav da se očuva srazmerni odnos izmedu radnika koji rade neposredno u proizvodnji odnosno u osnovnoj privrednoj delatnosti preduzeća i ostalih radnika i službenika preduzeća, u smislu Zakona o upravljanju. 21. U preduzećima koja imaju do 500 radnika i službenika broj predlagača potpune kandidatske liste mora iznositi najmanje jednu desetinu radnika i službenika koji imaju biračko pravo, s tim da broj predlagača ne može ni u kom slučaju biti manji od pet. U preduzećima koja imaju više od 500 radnika i službenika, broj predlagača potpune kandidatske liste mora biti najmanje onoliki koliko iznosi broj članova radničkog saveta koji se imaju izabrati. Broj predlagača nepotpune kandidatske liste mora iznositi najmanje jednu polovinu broja predlagača koji je određen u prethodnom stavu za potpunu kandidatsku listu. Među predlagačima treba da budu ravnomemo zastupljeni pojedini pogoni, radilišta i druge jedinice preduzeća. 22. Ne mogu se kandidovati za člana radničkog saveta: a) radnici i službenici, koji nisu upisani u spisak birača odnosnog preduzeća; b) članovi izbome komisije; c) direktor preduzeća i ostali direktori. Ako je član izborne komisije kandidovan, postavlja se nov član izborne komisije. Jedno lice može biti kandidovano na jednoj kandidatskoj listi. 23. Kandidatske liste predaju se izbornoj komisiji najmanje sedam dana pre dana izbora. Uz kandidatsku listu mora se podneti i pismena izjava svakog kandidata da se prima kandidacije. Ova izjava može biti zajednička... 25. Zalbu zbog odbijanja kandidatske liste može podneti svaki predlagač te liste. Zalba se podnosi sreskom sudu neposredno, u roku od 24. sata od kada je odbijena lista vraćena podnosiocima... 32. Na glasačkom listiću birač označava kandidate za koje glasa na taj način da zaokružava brojeve ispred imena kandidata. Birač treba, po pravilu, da označi na glasačkom listiću onoliki broj kandidata koliko se bira članova radničkog saveta. Birač ne može na glasačkom listiću dopisivati imena lica za koje želi glasati. Birač može glasati za kandidate raznih kandidatskih lista, a ne samo za kandidate jedne liste... 33. Ako je birač nepismen, može doći na biralište sa drugim licem, koje ie pismeno i koje će po njegovom nalogu zaokružiti brojeve ispred imena kandidata za koje birač glasa, ali će glasački listić spustiti u kutiju sam birač. 36. Izborna komisija kad dobije materijal sa svih glasačkih mesta, utvrduje rezultat izbora prema podacima iz zapisnika sa svih glasačkih mesta... Za članove radničkog saveta smatraju se izabranim kandidati predloženi na potvrđenim kandidatskim listama koji su dobili najveći broj glasova bcz obzira na kojoj se kandidatskoj listi nalaze. Ako su dva ili više poslednjih kandidata dobili isti broj glasova, smatraće se izabranim kandidat na kandidatskoj listi sa koje je izabran najveći broj kandidata. 37. Izborna komisija proglašava odmah rezultat glasanja i svakom izabranom kandidatu izdaje uverenje o tome da je izabran. rezultata duzeća podnosi O irezultatu 38. Zalba se narodni glasanja... neposredno zbog odbor glasanja nepravilnosti opštine sreskom izborna na sudu pojedinih čijem komisija use roku području izbomih će obavestiti od nalazi 3radnji dana radni sedište ilipoizbora kolektiv proglašenju preduzeća. uopšte, pre-

262

"

UPUTSTVO

ZA

SPROVOĐENJE

IZBORA

...Povodom žalbe sud može poništiti izbor na s v i m glasačkim mestima ili samo na nekima, ako su nepravilnosti bile od uticaja na rezultat izbora. ...Ako sud poništi izbor, radnički savet preduzeća raspisuje ponovni izbor najkasnije za 15 dana od dana prvog izbora, i to samo za ona glasačka mesta na kojima je izbor poništen. Glasanje na ponovnim izborima \TŠi se po postojećim kandidatskim listama, a po izbornom postupku koji je propisan za redovne izbore. g)

Izbor radničkog

saveia po izbornim

jedinicama

39. U preduzećima koja u svom sastavu imaju jednu ili više pogonskih ili poslovnih jedinica u kojima je zaposlen veći broj radnika i službenika, r a d nički savet preduzeća može odlučiti da se izbor članova radničkog saveta vrši po izbornim jedinicama. h) Saziv prvog zasedanja radničkog saveta

44. Prvo zasedanje novoizabranog radničkog saveta saziva predsednik ranijeg radničkog saveta najkasnije za 15 dana od izvršenog izbora. 45. N a svom p r v o m zasedanju novoizabrani radnički savet: a) bira zapisničara i dva overača zapisnika; b) saslušava izveštaj pretsednika izborne komisije o izvršenim izborima, rešava o pravilnosti izbora i potvrđuje mandate članova radničkog saveta; c) bira predsednika saveta; d) saslušava izveštaj predsednika ranijeg upravnog odbora o dosadašnjem r a d u i završnom računu preduzeća; e) daje razrešnicu ranijem upravnom odboru preduzeća; f) utvrđuje broj članova upravnog odbora i potreban broj zamenika ukoliko taj broj nije određen pravilima preduzeća; g) bira u p r a v n i odbor preduzeća. Zapisničar nemora biti član radničkog saveta. 46. U s v r h u utvrđivanja ispravnosti mandata svojih članova, radnički savet bira iz svoje sredine verifikacionu komisiju od tri do pet članova. Verifikaciona komisija ispituje pravilnost uverenja izdatih od strane izbome komisije i svoj izveštaj podnosi radničkom savetu, koji o njemu rešava. 47. D o izbora predsednika, p r v i m zasedanjem radničkog saveta rukovodi najstariji član novoizabranog radničkog saveta. 48. Izbor predsednika radničkog saveta vršl se javno, dizanjem ruke, ukoliko radnički savet drukčije ne odluči.

B. Dopunski izbori 49. Ako se usled prestanka radnog odnosa, opoziva, smrti ili drugog razloga broj članova radničkog saveta smanji za više od jedne trećine, r a d nički savet raspisaće i utvrdiće dan dopunskog izbora za sva upražnjena mesta članova saveta. Izuzetno, radnički savet može raspisati dopunski izbor i u slučaju kad se broj članova radničkog saveta umanji za manje od jedne trećine, ako je to neophodno potrebno za pravilan rad preduzeća. II. I Z B O R I U P R A V N I H O D B O R A

PREDUZEĆA

51. Svaki član radničkog saveta može predložiti najviše onoliko kandidata koliko se bira članova upravnog odbora, kao i određeni broj zamenika 52. Najmanje tri četvrtine kandidata za članove upravnog odbora, kao i za zamenike, moraju biti radnici koji rade neposredno u proizvodnji o d nosno u osnovnoj privrednoj delatnosti preduzeća.

UPUTSTVO

ZA

SPROVOĐENJE

IZBORA

-

263

U preduzećima u kojima nije osnovna delatnost proizvodna, transportna ili slična, nego komercijalna, izdavačka ili slična, kao radnici u smislu čl. 25. st. 4. Zakona o upravljanju smatraće se ona lica koja rade neposredno u osnovnoj privrednoj delatnosti preduzeća, bez obzira da li s u radnici ili službenici. 53. U novi upravni odbor može biti birana najviše jedna trećina članova upravnog odbora iz prethodne godine. N i k o ne može biti član upravnog odbora više od dve godine uzastopno: 54. Predsednik radničkog saveta ne može biti kandidat za člana upravnog odbora. Z a člana upravnog odbora ne može biti kandidovan ni direktor preduzeća, s obzirom na to da on već po svojoj dužnosti ulazi u upravni odbor preduzeća (čl. 9. str. 1. Zakona o upravljanju). Clanovi izborne komisije za izbor upravnog odbora ne m o g u biti k a n didati za članove upravnog odbora. A k o član izbome komisije bude k a n d i dovan izabraće se na njegovo mesto drugi član izbome komisije. 55. Radnički savet bira izbornu komisiju od svoja tri člana, koja će r u k o voditi izborom za članove upravnog odbora... 57. Izborna komisija po završenom predlaganju kandidata sastaviće spisak svih predloženih kandidata, u kome najpre ispisuje imena kandidata koji rade neposredno u proizvodnji odnosno u osnovnoj privrednoj delatnosti preduzeća, a zatim imena ostalih kandidata, i to po redu kojim su bili predloženi. A k o izborna komisija utvrdi prilikom sastavljanja spiska kandidata da tri četvrtine kandidata od broja koji treba birati za članove upravnog odbora nisu radnici koji neposredno rade u proizvodnji odnosno u osnovnoj privrednoj delatnosti preduzeća, pozvaće članove radničkog saveta da naknadno predlože potreban broj takvih kandidata. Isto tako, ako izboma komisija tom prilikom utvrdi da među predloženim kandidatima nema najmanje dve trećine kandidata koji prethodne godine nisu bili članovi upravnog odbora, pozvaće članove radničkog saveta da povećaju broj takvih kandidata najmanje na dve trećine od ukupnog broja članova upravnog odbora koji se ima izabrati. 61. Glasanje i utvrđivanje rezultata glasanja za članove upravnog odbora vrši se na način, koji je o v i m uputstvom propisan za izbor članova r a d ničkog saveta. A k o se prilikom utvrđivanja rezultata glasanja ustanovi da bi trebalo, prema rezultatu glasanja, u novi upravni odbor da uđe više od jedne četvrtine kandidata koji ne rade neposredno u proizvodnji odnosno u osnovnoj p r i vrednoj delatnosti preduzeća, smatraće se izabranim samo onaj broj takvih kandidata koji odgovara jednoj četvrtini članova upravnog odbora koji treba izabrati, i to oni između njih koji su dobili najveći broj glasova. N a isti način postupiće se i ako se prilikom utvrđivanja rezultata glasanja ustanovi da bi trebalo, prema rezultatu glasanja, u novi upravni odbor da uđe više od jedne trećine članova upravnog odbora iz prethodne godine. 63. ...Radnički savet izdaje izabranim kandidatima uverenja o izboru za članove upravnog odbora, koja potpisuje predsednik radničkog saveta. 65. U preduzećima koja imaju 6 ili manje radnika i službenika, ne bira se u p r a v n i odbor, već prava i dužnosti upravnog odbora preduzeća vrše svi članovi radnog kolektiva koji imaju biračko pravo. 66. U preduzećima koja imaju manje od 30 radnika i službenika, tj. u kojima ceo radni kolektiv sačinjava radnički savet, izbori novog upravnog odbora vrše se početkom svake godine po donošenju završnog računa, i to najdocnije do kraja marta meseca a prema odredbama ovog uputstva. III. PRIMOPREDAJA UPRAVLJANJA PREDUZEĆEM 67. Po izvršenom izboru novi upravni odbor preuzima upravljanje preduzećem od ranijeg upravnog odbora najdalje za 15. dana od izvršenog izbora. Primopredaja upravljanja preduzećem vrši se na taj načln da predsednik ranijeg upravnog odbora, u prisustvu direktora preduzeća, podnosi novom

264

"

UPUTSTVO

ZA

SPROVOĐENJE

IZBORA

u p r a v n o m odboru izveštaj o dotadašnjem radu preduzeća, a naročito: o materijalnom i finansijskom stanju preduzeća, o osnovnim i obrtnim sredstvima preduzeša i o procentu izvršenja plana u novčanim i materijalnim pokazateljima. Pored toga, predsednik ranijeg upravnog odbora dužan je da izloži teškoće i uspehe u dotadašnjem upravljanju preduzećem. O primopredaji vodi se zapisnik, koji potvrđuju predsednik i članovi novog upravnog odbora i predsednik ranijeg upravnog odbora. Posle ovoga, najdocnije u roku od osam dana, predsednik novoizabranog radničkog saveta saziva radnički savet. N a zasedanju radničkog saveta predsednik novog upravnog odbora i predsednik ranijeg upravnog odbora izlažu tok primopredaje upravljanja preduzećem. Primopredaja upravljanja preduzećem je konačna kad je potvrdi novoizabrani radnički savet preduzeća. A k o nadležni narodni odbor opštine da svoju saglasnost na završni račun koji je odobrio raniji radnički savet, potvrda iz prethodnog stava smatraće se kao potvrda razrešnice ranijem upravnom odboru. U protivnom, članovi ranijeg upravnog odbora odgovaraju po opštim propisima. IV. I Z B O R R A D N I C K I H S A V E T A I U P R A V N I H O D B O R A POGONSKIH ODNOSNO POSLOVNIH JEDINICA 68. Ako je pravilima preduzeća predviđeno da se u pojedinim pogons k i m ili posiovnim jedinicama preduzeća biraju i organi upravljanja tih jedinica, za izbor članova radničkog saveta i upravnog odbora u takvim pogons k i m i poslovnim jedinicama shodno se primenjuju odredbe tač. 1. do 67. ovog uputstva.

Prilog 3 UREDBA

O OSNIVANJU PREDUZECA

I

RADNJI

(Sl. list FNRJ 51/1953) Clan' 24. Odluke organa upravljanja pogona preduzeća u izgradnji odobrava direktor preduzeća. A k o se direktor ne složi sa odlukom organa upravljanja pogona, o b u staviće njeno izvršenje, i o tome će odmah obavestiti osnivače, odnosno organ koji je ovlašćen da vrši nadzor nad radom preduzeća. C l a n 28. str. 2. i 3. Od dana upisa konstituisanja u registar radni kolektiv preuzima upravIjanje preduzećem. Odluke i zaključci organa samoupravljanja doneseni pre upisa konstituisanja u registar nemaju pravne važnosti. C l a n 36. st. 1. i 2. Posle izbora organa preduzeća vrši se primopredaja preduzeća između dotadašnjeg direktora i radnog kolektiva. Direktor je dužan da radnom kolektivu podnese izveštaj o izgradnji odnosno o izvršenim pripremnim radnjama za početak rada preduzeća i o svim zaključenim poslovima. Clan 51. Pravila preduzeća donosi radnički savet prilikom konstituisanja preduzeća. Nacrt pravila mora da bude najmanje osam dana pre donošenja javno istaknut na u v i d članovima radnog kolektiva radi primedaba. A k o se pravila ne donesu u roku kojl je određen u odobrenju za k o n stituisanje, narodni o d b o r . može raspustiti radnički savet odnosno upravni Clan 52. str. 1. tač. 3, 4, 7, 8. i 11.

i

Pravila preduzeća sadrže: 3) odredbe o radničkom savetu, kao što s u : prava i dužnosti radničkog saveta, broj članova radničkog saveta i rokovi u kojima se radnički savet redovno sastaje; 4) odredbe o upravnom odboru, kao što su: prava i dužnosti upravnog odbora, sastav i broj članova upravnog odbora, način donošenja zaključaka na sednicama upravnog odbora i sprovođenje zaključaka; ') Po Zakonu o nadležnosti (Priiog I/A 1-m-tač. 12.) narodnl odbor opštlne raspušta radničkl savet i upravni odbor preduzeća uz saglasnost

narodnog

odbora

sreza.

266

"

OSNIVANJE

PREDUZECA

7) organizaciju preduzeća, delokrug i odnose između pojedinih organizacionih jedinica; 8) odnose preduzeća prema pogonima i poslovnim jedinicama, kao i prava i dužnosti r a d n i h kolektiva pogona odnosno poslovnih jedinica; 11) prava i dužnosti radnika prema preduzeću; odredbe o odmorima i dopustima, o zaštiti na radu; odredbe o materijalnoj odgovornosti; odredbe o p r a v u na žalbu.

Clan 60. Odluku o izdvajanju pogonske odnosno poslovne jedinice u samostalno preduzeće donosi radnički savet preduzeća. N a temelju odluke radničkog saveta o izdvajanju i odobrenju za k o n stituisanje, koje izdaje narodni odbor sreza, grada odnosno gradske opštine sa posebnim pravima') na čijem se području nalazi sedište jedinice, pogonska odnosno poslovna jedinica postaje samostalno preduzeće.

Clan 70. Ako radnički savet preduzeća ne usvoji predlog radnog kolektiva pogonske odnosno poslovne jedinice o izdvajanju, radni kolektiv jedinice može predložiti narodnom odboru greza,*) grada, odnosno gradske opštine sa posebnim pravima,*) na čijem se području nalazi sedište jedinice, d a donese rešenje o izdvajanju jedinica u samostalno preduzeće. N a r o d n i odbor dužan je da pre donošenja rešenja o izdvajanju sasluša radnički savet preduzeća. Protiv rešenja narodnog odbora može se u r o k u od 15 dana da izjavi žalba republičkom izvršnom veću. Clan

77.

Predlog za raspodelu imovine sastavlja komisija koju osniva radnički savet preduzeća. U komisiji moraju da budu podjednako zastupani radnički savet preduzeća i radni kolektiv jedinice koja se izdvaja. Clan

80.

Odluku o spajanju dva ili više preduzeća u jedno preduzeće, ili o pripajanju jednog preduzeća drugom preduzeću donose sporazumno radnički saveti preduzeća koja se spajaju odnosno pripadaju. O d l u k u o podeli jednog preduzeća na dva ili više preduzeća donosi radnički savet preduzeća koje se deli. Clan 90, 91. i

92/)

Postavljanje direktora. Clan 94.

Direktor osigurava primenu propisa u preduzeću i neposredno je odgovoran za njihovo izvršenje. Direktor ima pravo da svaki zaključak upravnog odbora i radničkog saveta preduzeća, za koji smatra da je protivan propisima, obustavi od izvr') Ukinutl su donošenjem čl. 10. Zakona o nadležnosti koji glasi: „Konkurs za postavljenje direktora preduzeća raspisuje i sprovođl komisija koju osniva narodnl odbor opštlne. Jednu trećinu članova komlslje imenuje narodni odbor opštine, a ostale članove u istom broju odreduje radnički savet preduzeća 1 narodni odbor sreza odnosno nadležno izvršno veće.

OSNIVANJE

PREDUZECA

-

gg^

šenja i skrene pažnju na nezakonitost takvog zaključka organu koji je zaključak doneo. A k o radnički savet odnosno u p r a v n i odbor i dalje ostane pri provođenju takvog zaključka, direktor je dužan da o tome obavesti narodni odbor odnosno nadležnu inspekciju. A k o direktor ne postupi po prethodnom stavu, snosi odgovomost za izvršenje tog zaključka. C l a n 97. Predlog za smenjivanje direktora podnosi radnički savet preduzeća narodnom odboru. Clan 98. str. 2. i 3. Ako komisija odluči da je predlog za smenjivanje direktora neosnovan i utvrdi da se dalje poslovanje preduzeća ne bi moglo pravilno da razvija radi sukoba između direktora i radničkog saveta, narodni odbor može u tom slučaju da raspusti radnički savet i raspiše nove izbore. A k o i novi radnički savet ostane pri odbijenom predlogu*) za smenjivanie direktora, narodni odbor*) dužan je da donese rešenje o smenjivanju direktora ili da odredi prisilnu upravu.

K o m i s i j a predlaže za postavljenje n a r o d n o m o d b o r u opštine k a n d i d a t a koji ispunjava uslove propisane k o n k u r s o m i najviše odgovara za direktora preduzeća, a rešenje o postavljenju d o n o s i n a r o d n i o d b o r opštine. A k o se n a r o d n l o d b o r ne složi s predlog o m komisije, raspisuje se novi konkurs. A k o se narodnl odbor nl n a k o n p o n o v n o g k o n k u r s a ne složi s p r e đ l o g o m rešenje o postavljenju direktora donosl posebna komisija koju imenuje narodnl odbor sreza, a za preduzeća koja osniva republlčko odnosno savezno izvršno veće — to veće. A k o n l n a k o n d v a u z a s t o p n o r a s p i s a n a k o n k u r s a n i j e b i l o k a n d i d a t a ili nije bilo kandldata koji ispunjavaju uslove propisane k o n k u r s o m komisija predlaže za postavijenje n a r o d n o m odboru opštine Hce k o j e i s p u n j a v a u s l o v e propisane k o n k u r s o m , a reš e n j e o p o s t a v l j e n j u d o n o s l n a r o d n i o đ b o r o p š t l n e o d n o s n o k o m i s i j a i z s t . 3. o v o g č l a n a . " B r e m a č l a n u 33. t a č . 8. U r e d b e o p r e n o š e n j u p o s l o v a o d g o v a r a j u ć i d r ž a v n i s e k r e tarijat, o d n o s n o sekretarljat r e p u b l i č k o g i z v r š n o g v e ć a i m e n u j e j e d n u trečinu članova komisije, koja raspisuje konkurs za postavljenje đ i r e k t o r a z a o d r e đ e n a p r e d u z e ć a , te o s n i v a p o s e b n e komisije, k o j e d o n o s e rešenje o p o s t a v l j e n j u đlrektora, a k o se p r e t h o d n o narodni odbor složi s p r e d l o g o m komdslje 1 posle p o n o v n o g konkursa. Po zakonu o nadležnosti (prilog I/A 1-m - tač. 20.) narodni odbor opštine donosi rešenje o određlvanju prisilne uprave, a k o j e n o m predlogu za smenjivanje direktora.

novi

radnlčki

savet

ostane

pri

odbi-

Izdaje INSTITUT DRUSTVENIH Beograd Narodnog fronta 45

Tehnički urednik Slavko

ARSENIN

NAUKA