Skripta Drugi Deo

1. Objasnite sustinu pozorista Umetnost pozorista po svom odredjenju je scenska. Scenske umetnosti izrazavaju se govorom, gestom, glumom, muzikom i zvukom i na nacin sto se ovi sadrzaji neposredno prezentiraju publici na sceni. Tu pripadaju drama, balet, opera, pantomima i ples. Osim scenskog, pozorisna umetnost se odlikuje i sinkretizmom, prozimanjem i spajanjem razlicitih izrazajnih mogucnosti brojnih umetnickih disciplina, a posledica je nastajanje novog izrazajnog jezika i prakticno nove umetnosti pozorista. Upravo zbog toga su jezik i pismo, kao njegov graficki izraz, nedostatni da bi se izrazila stvarna sustina pozorisne umetnosti. Pozoriste je I jedna od najneobicnijih vrsta ljudskog iskustva, koja je toliko bliska zivotu. U tom smislu se istorija pozorista unekoliko dozivljava kao refleks svekolike istorije ljudskog postojanja. Efemernost odrazava prolaznost i neponovljivosti covekovog trajanja na sceni zivota. Ona je karakteristicna za glumu. Kroz istoriju je ostalo malo sto bi moglo svedociti o glumackim ostvarenjima. Pozoristem je potvrdjivano i ljudsko trajanje. Pozoriste je istovremeno i vecna i trenutacna. U biti pozorista je kolektivna transformacija, potrba da se bude nesto drugo,da se dostigne nedokucivo. Pozoriste uspeva da izrazi ono sto bi trebalo da ostane nedokucivo,to jest skriveno ili potisnuto. Ono sto se kao razresenje nudi iz sveta pozorista je snaznije od njegovih realnih moci, stoga sto je magisko sazdano od emocija i cesto iracionalno. Sloboda je bitna odrednica pozorista koliko je i sam covek,tokom svog postojanja angazovan,na osvajanju svake vrste prava i sloboda. Nigde kao u pozoristu, u formi iluzije i magiske igre, covek ne moze dosegnuti nesto sto mu u stvarnom zivotu nije dostupno. Pozoriste je neodvojivo i nepostojano bez svoje publike,a ona je grupa posmatraca zbivanja. Publika je u prilici da prikuplja pojedinacna znanja likova. Pozoriste je svojevrsna drustvena praksa u okviru koje se ostvaruje integracija umetnickih ideja I kreativnih potencijala sa znacajnim materijalnim I finansijskim resursima. Obelezje pozorista kao drustvene prakse potvrdjuje se I u javnosti rada, te u vezi sa njegovom delatnoscu ne postoji samo pojedinacni I grupni interes pozorisne publike, nego I interes drustva kao celine. 2. Cime se objasnjava dvojaki karakter pozorisne umetnosti? Dvojnost se ocitava u jednoj simbolickoj ravni:religiski kult koji je matrica nastajanja pozorista, vezuje se za Dionisa, dvaput rodjenog,dvoimenog Boga,sa bozanskim ali I ljudskim osobinama. Njegova dvojakost se ogleda I u tome sto je, pre nego sto je prihvacen od Grka, slavljen u Trakiji, pod imenom Sabazije (bog pica koje se pravilo od jecma).Grci su mu dali ime Zgrej „rogato dete“(najproblematicniji grcki bog).Otac mu je bio Zevs,a majka njegova cerka Persefora,bog omiljen narodu,bog pica i vinove loze.Nije bio omiljen medju bogovima na Olimpu,a ubili su ga uz pomoc Titana. Dionisovo srce je predato Zevsu i njegovim mocima oplodjena je obicna zena Semela i tako iz veze koja nije bozanska rodjen je po drugi put Bog pod imenom Dionis (Bahus). Drugi aspect dvojnosti pozorista je da pripada onim umetnickim vrstama cije aktivnosti imaju 2 egzistencije: 1.pasivan vid-nije dovoljan da omoguci neposredan I estetski kompletan kontakt sa primaocem(dramski tekst) 2.aktivan vid-nastaje kada se pasivni vid egzistencije dela aktivira odredjenom posrednom delatnoscu (delatnost reditelja i glumca dovode u aktivan polozaj dramsko delo) Pozorisna delatnost se odlikuje estetski posredno aktivnom egzistencijom. Pisana drama dok ne dođe na scenu je literatura. Na pozornici ona se dialekticki preobraca u nov kvalitet i postaje pozorisna umetnost.Isti dramski tekst,sa istim asamblom u istom prostoru,ne rezultira istom pozorisnom predstavom. I kod glumacke interakcije dramskog teksta i kod publike odlikuje se dvojnost pozorisne umetnosti. „Biti neko drugi“ je imperative kako glumackog kreativnog tako i gledalackog dozivljajnog cina.Pozoriste omogucava ozivljavanje coveka koji zeli da bude ono sto nije,ili koji ne uspeva da bude ono sto jeste. 3. Koji su osnovni cinioci pozorisne umetnosti? a) dramsko delo(i njegov stvaralac) b) tumac(prevodilac,reditelj,dramaturg) c)izvodjac(glumac, pevac,igrac) d)gledalac,publika e)scenski prostor(fizicka lokacija) 4. Kakav je znacaj dramskog teksta u pozorisnim umetnostima? Dramski tekst je osnova pozorisne umetnosti,ali pisana drama ne sadrzi sve u sebi.Ona obelezava tek samo nagovestaje scenskog ozivotvorenja svoga sadrzaja. U pozoristu se ostvaruje proces prevodjenja teksta u jezik scenske umetnosti.U citanju i transformisanju dramskog teksta,ukljuceni su mnogi sadrzaji pozorista.U pripremnom reziskom pristupu osnovnom dramskom tekstu (T) pridodaje se i nov tekst rezijskih didaskalija (T'),te taj skup postavljenih znakova,odnosno pozoriste (P) nastaje spajanjem ova dva teksta.Retko se na sceni moze cuti izvorni tekst dramskog dela.Materija izraza dramskog teksta je lingvisticka,dok je materija izraza predstave raznolika (lingvisticka i nelingvisticka).Tu dolazi do obrasca formule citanja pozorista: P=T+T' (T-dramski tekst; T'-tekst rezije; P-pozoriste) Dramski tekst izvodjenjem gubi svoju samostalnost.Kada dramsko delo dobije svoje gledaoce,ono izmice onome ko ga je napisao,udaljuje se od njega zato sto izvedeno na pozornicu,postaje bice koje postoji medju drugim bicima,to jest jedna ziva konkretna realnost.

5. Objasnite odnos dramskog teksta i scenskog prikaza- pozorisne predstave? Iz spoja dramskog teksta i njegovog scenskog tumacenja nastaje nova samosvojna umetnost.Ona je poprimila sinteticki karakter – dok u drugim umetnostima moramo tragati za elementima koji bi nam dali povoda da stvar nazovemo sintetskom, pozoriste I ne moze biti drugacije, jer ukljucuje I elemente arhitekture I sculpture I muzike, a I svetla I boja… pri cemu se sve umetnosti dozivljavaju kao komponente novog,pozorisnog dela,gubeci pritom svoj identitet. Tako I dramski tekst pozorisnim izvodjenjem gubi svoju samostalnost.Cim dramsko delo stekne gledaoce,ono izmice onome ko ga je napisao,udaljavajuci se od njega zato sto je izvedeno na pozornici i postaje bice koje postoji medju drugim bicima,to jest jedna ziva konkretna realnost. 6. U cemu se ogledaju sustinske razlike izmedju “literarnog” I postdramskog pozorista? Pozoriste koje se pretezno zasniva na dramskim tekstovima, a manje na pokretu, plesu, pantomimi, muzici I drugim scenskim izrazima, cesto se naziva I dramsko ili literarno pozoriste. Pozoriste, znamo, postoji I bez dramskih tekstova – pantomime, takozvani fizicki teatar, neverbalno pozoriste, plesni teatar…. Kai I niz drugih avagardnih, modernistickih I post-modernistickih izraza ili tendencija koje srecemo u pozorisnoj praksi. Narocito je novije razdoblje pozorisne prakse karakteristicno po “slabljenju literarnosti”, sto se vrlo cesto, neopravdano I pogresno, unapred kvalifikuje kao traganje za novim pozorisnim izrazima. Ponekad se “avangarda” koristi kao etiketa koja treba da prikrije komercijalizaciju I delatnost podredjenu zakonima ekonomije. U okviru savremenih pozorisnih tendencija karakteristicnih po takozvanom postdramskom obrascu, nalazimo da nastojanja za uspostavljanjem drugacije hijerarhije I vece ravnopravnosti drugih pozorisnih sadrzaja (rezije, glume, scenografije, svetla…) u odnosu na sam dramski tekst, imaju smisla I opravdanja. Ali to ne bi smelo da znaci I potpunu negaciju dramskog teksta I njegovo dokidanje. 7. Gluma kao sadrzaj pozorisne umetnosti? Gluma je najvazniji sadrzaj, sama sustina pozorisne umetnosti. Buduci da je ona sama po sebi izraz kompleksnog ljudskog psiho-fizickog potencijala, njome je moguce proizvesti pozorisni dozivljaji u odsustvu svih ostalihkonvencionalnih pozorisnih sadrzaja. Gluma se izrazava (uz fizis, pokret, vizuelne elemente) jezikom (pisca) I govorom (glumaca) kao najcudesnijim svojstvima coveka. Iza ovako ogoljenog shvatanja glume kriju se veoma slozeni mentalni I fizicki procesi na kojima pociva glumacka kreacija. 8. Koje su karakteristike glumacke skole poznate kao „sistem Stanislavski“? Jedno od najpoznatijih iskustava iz teorije I prakse glume, poznato je kao “sistem Stanislavski”. Rec je o ogromnom prakticnom znanju koje je Konstantin Sergejevic Aleksejev (poznatiji kao Stanislavski) pretocio u kapitalno delo o teoriji glume “Sistem”. Za Stanislavskog, gluma nije bila puko izrazajno sredstvo, tehnika pozorisne umetnosti, vec stvaralacki process koji pociva na dubokoj analizi likova koji se tumace. Rad glumcev pocinje trazenjem umetnickog jezgra drame. To jezgro on prenosi u svoju dusu I od tog trenutka u njemu treba da pocne stvaralacki process- organski process slican svima gradilackim procesima prirode. U osnovi, Stanislavski je imao u vidu Frojdovu psihoanaliticku teoriju I njeno tumacenje ljudskih emocionalnih I nesvesnih procesa. Prakticno, tezeci savrsenstvu glumackog izraza, on je u radu sa glumcima insistirao na samoanalizi I emocionalnim secanjima koja imaju poreklo u njihovom licnom iskustvu. Da bi do toga dosegli glumci moraju aktivirati “unutrasnje oko”. Kada glumac u sebi dosegne I ponovo “prezivi” sopstveno iskustvo ili osecanje – onda je potrebno da zaboravi na sebe I da preuzme identitet novog lika. Sistem rada Stanislavskog sa glumcima poznat je I kao “prezivljavanje” na sceni. 9. Rezija kao sadrzaj pozorisne umetnosti. Rediteljska umetnost se sastoji u stvaralackoj organizaciji svih elemenata predstave sa ciljem stvaranja jedinstvenog, celovitog I harmonicnog umetnickog dela. Ono sto je ishod rediteljskog postupka u odnosu na dramski tekst je radnja koja je osnova rediteljskog jezika i koja u sebi potencijalno nosi dramaturske,glumacke,vizuelne i muzicke ideje.Tek radnjom se jezik dramske literature ozivljava i transformise u jezik scene kojim reditelj umesto teksta pise svoje znakove. Rediteljsko zanimanje ozvanicava se tek u pozoristima 19 veka iako su ovim umecem vladali vec helenski stvaraoci (Sofokle, Eshil). Odnos rezije i ostalih cinilaca pozorista,posebno dramskog teksta nije uvek jednoznacan.U literarnom pozoristu veza izmedju rezije i ostalih cinilaca je cvrsta sa dramskim tekstom,a samim tim je i naglaseniji i znacaj dramskog pisca. U postdramskom teatru i vecini modernih pozorisnih izvodjenja,naglaseniji je kult mizanscena(raspored na sceni),svega onoga sto vidimo na pozornici i samog pokreta.Dramski tekst je u drugom planu,a rezija u prvom. Antonen Arto u svojim stavovima o pozoristu negira ulogu dramskog teksta,zalaze se za razbijanje scenskog prostora,ali ni u reziji, pa ni u glumi,ne nalazi ono sto je sustina pozorista.Zadatak pozorista je da olaksa provaljivanje cira na organizmu ljudske zajednice,otkrivanje onog zla,sve one prljavstine koja se nakuplja u pojedincu i drustvu.Za njega je pozoriste stvarnost i naziva ga „teatar surovosti“.

10. Kakva je uloga publike u pozorisnoj umetnosti? Pozoriste nije moguce bez gledalaca,odnosno publike koja je mnogo vise od zbira pojedinaca.Ono dobija svoju svrhu tek u zajednici sa publikom da bi sa njom postiglo jedinstvo.Uloga publike je aktivna i stvaralacka.Gledalac kreativno uoblicava definitivni oblik predstave,sve sto vidi,cuje,oseti,razume i sve sto dolazi sa scene za njega je samo materijal koji on oblikuje.Zato se jedna predstava gleda vise puta u drugom raspolozenju,ukljucujuci iskustvo dozivljeno izmedju dva gledanja.U pozoristu glumac sam usmerava svoju paznju,kombinuje krupne planove i totale,gleda sporednog,a ne glavnog glumca,gleda glumca koji slusa i cuti.Pozoriste kao stvaralastvo ne postoji bez poblike.Predstava nastaje u jedinstvu mnogih pozorisnih sadrzaja,ali sa publikom gradi zivu umetnost.Bez publike nema ni novca u pozorisnoj kasi. 11. Objasnite proces komunikacije u pozoristu. Gledalac je sudeonik predstave I njena svrha. Teoreticari komunikacija bi glumca nazvali “posiljalac poruke”, a gledaoca “primalac poruke”, prevodjenje poruke u reci, pokrete, znakove “kodiranje”, a primanje znakova “dekodiranje”. Glumac “sifruje” poruku I salje je, a gledalac je prima I desifruje. Glumacka sredstva su “encoder”, a cula, razum, masta, emotivno pamcenje su sredstva gledaoca ili “decoder”. Kao citko pisanje ili cista intonacija u muzici, tako I ideja predstave mora biti razlozena u elemente (reci, pokreti, scenografija, muzika, svetlosni efekti) koji ce ciniti razumljivu celinu. POSILJALAC  KOD  PORUKA  PRIMALAC U slucaju pozorisne komunikacije kad kodiranje I slanje poruke ne potice iz jednog izvora vec je posiljalac visestruki: POSILJALAC = PISAC+REDITELJ+GLUMAC+TEHNICKO OSOBLJE Iz cega proisticu raznorodni pozorisni kodovi: KODOVI=LINGVISTICKI+PERCEPTIVNI+SOCIOKULTURNI+SCENSKI U svom zbiru kodovi su verbalne (lingvisticki I akusticki) I neverbalne prirode (indeksi, ikone, simboli) I grade konacnu poruku pozorisnog prikaza: PORUKA= T (TEKST) + P (PREDSTAVA) Poruka na kraju stize do svog odredista, publike: PRIMALAC=GLEDALAC, PUBLIKA Pozorisna predstava je skupina znakova raznolike prirode, povezana za process komuniciranja, buduci da sadrzi citavu slozenu seriju posiljalaca, I jednog visestrukog, ali na istom prostoru smestenog primaoca. Broj scenskih znakova i kodova, verbalnih i neverbalnih je ogroman i upravo ovome pozoriste treba da zahvali sto ga primaju i razumeju i oni koji ne raspolazu svim kodovima. Scenske simbole koji nastaju u kombinaciji slika,pokreta i reci,Arto je poredio sa hiroglifima. Vazan uslov za uspesno komuniciranje u pozoristu je zajednicko iskustveno polje glumaca I gledalaca. Komunikacija je moguca samo u okviru zajednickog iskustva. Pozorisna komunikacija nemoguca je bez identifikacije i destancije. Gledalac mora da se unese u prestavu,ali i da se od nje udalji, a to je osnovni zakon pozorista-zakon po kome je gledalac ucesnik,odlucujuci cinilac.Komunikacija je jos u jednom smislu specificna kada je u pitanju publika. Ona podrazumeva poricanje i iluziju.Primalac smatra poruku nestvarnom,cak i kada je na sceni jedan realan dogadjaj. Pozoriste je uslovljeno pristajanjem publike na iluziju. 12. .Kakva je uloga upravljacko-organizacionih aktivnosti u kontekstu pozorisne umetnosti? Upravljacko organizacionie aktivnosti se u teatraloskoj literaturi retko pominju kao sadrzaj pozorista. Ovo je koliko karakteristika razmatranja koja se odnose na istoriju pozorista, toliko i odlika savremenih izvora o pozorisnoj delatnost (D’Amikova, Harvudova, Hantova, Molinarijeva…). Ovi izvori se ne dozivljavaju kao svedocanstva o jednoj organizovanoj scenskoj delatnosti,vec kao istorijski uvid u tokove razvoja dramske knjizevnosti i stvaralastva. Savremeni prikazi iz pozorisnog zivota,retko skrecu paznju na uspravljanja i organizovanja,vec govore o onome sto je scenski iskaz. Po pravilu se uopste ne govori o ciniocima koji racionalno povezuju sve delove predstave i dajuci im zivot,a to su cinioci organizacije.Na taj nacin se samo produbljuje,najvise na stetu pozorista jedna vestacki stvorena,neutemeljena suprostavljenost sveta umetnosti i organizacionog delovanja.Najcesci stereotip kojim se pravda ovaj estetski sindrom kojim se prikriva neodgovorno ponasanje je pozivanje na umetnicke slobode. Dobra uprava i organizacija pozorista su orjentisane na obezbedjivanje nesmetanih stvaralackih ulova, pa se pozorisna predstava radja iz plodnog spoja ova dva suprotna pola.Dobra pozorisna prestava nije moguca bez dobrog upravljana i organizovanja aktivnosti. Rec je o upravljanju I organizaciji koji su prilagodjeni stvaralackoprodukcionom procesu koji se odvija u pozoristu. Tradicionalni otpor razlicitih pozorisnih struktura prema upravljanju i organizovanju,uslovili su situaciju u kojoj praksa pozorista ne poznaje dostignuca discipline menadzmenta. Uloga pozorisnog menadzmenta se upravo ogleda se u uspostavljanju procesa koji spaja i usmerava ka zajednickom cilju mnogobrojne i raznorodne pozorisne sadrzaje. 13. Opisite prednost drustvenog i pozorisnog zivota u helenskom razdoblju. Oblici stvaranja helenskog sveta bili su duboko prozeti religiskim duhom, utemeljeni na podrazavanju ideja koje pripadaju bozanskom svetu. Verovali su u bozanski svet i po tom obrascu utvrdjivali svoj koncept zemaljskog

zivota. U prvom redu helenskog zivota bila je tragedija. To se desavalo u sluzbi boga,deo drzavnog kulta i time se helenska tragedija razlikovala od moderne.Srediste religiskih uverenja izraz dobijaju u tragediji i po prirodi kulta boga Dionisa tokom 7 veka pre n.e.To je bio bog koji je imao bozanske vreline i ljudske mane,blizak svima i obicni ga ljudi prepoznaju tu medju sobom na zemlji.U Dionisovom kultu,covek je dobijao utesno prebivaliste od bede prolaznosti.Dionisov kult slavljen je u prolece svake trece godine.Zene su bile njegovi poklonici(bahantkinje).Odnos prema Dionisu je dobijao stvaralacki izraz u ditirambu kojim se citava zajednica obracala ovom bogu.Prvo je bila jednostavna pesma Dionisu,koju je vodio sam bog podnapit vinom,a onda je ditiram postao horska tvorevina, tacno propisane forme.Hor je brojao do 50 muskaraca i pevao i plesao uz pomoc trscanih frula (aulusa) oko Dionisovog oltara.Period u kome ditiramb nastaje i ustaljuje se kao forma koja prati dioniski kult, poznat je kao vladavina tirana(naziv za monarhe) koji su preuzeli vlast od plemicke aristokratije.Vodja njih,atinjanin Pisistrat (karakter-redak spoj culture I intelekta), podizuci hramove i organizujuci svetkovine u slavu Dionisa,zasluzan je sto su male seljacke dionizije,prerasle u velike gradske Dionizije.Na takvoj svetkovini 543 god p.n.e.prikazana je jedna tragedija pesnika Tespisa.Tragedija nastaje kada se naspram hora koji okruzuje zrtvenik pojavljuje glumac cime zapocinje dijalog i radnja.Prvi glumac bio je Tespis(pesnik). Ditiramb-lepa pesma Dionisa bio je klica iz koje se razvila grcka drama,a prvi oblik drame bila je tragedija.Tespis je prvi poceo da prikazuje svoje spevove i prosirio ih je ,a kroz dijalog hora i glumca ucinio je dinamicnijim njihove sadrzaje. Daljem razvoju tragedije su bile potrebne i druge drustvene okolnosti,jer je prva anticka tragedija nastala kao posledica razvitka socijalno ekonomskih i socijalno politickih prilika i unutrasnjeg zivota anticko-helenistickog coveka.Zato se procvat tragedije ostvaruje nakon vladavine Tirana, u vremenu kad Atina prerasta u demokratsku republiku I kad tragedija postaje sluzba bogu, deo drzavnog kulta. Katarza, duhovno prociscavanje zajednice, koju je tragedija omogucila, drugo je ime za drustvenu funkciju helenskog pozorista. 14. Koji su najznacniji dramski pisci helenistickog razdoblja i koje su glavne karakteristike njihovog stvaralastva? Najveci dramski stvaraoci anticke tragedije su Eshil (525-456p.n.e.),Sofokle (496-406p.n.e.) i Euripid (486406p.n.e.). Eshil je prvi veliki pesnik tragicar. Opsta odlika njegovih tragedija je religioznost. Napisao je 90 drama,od kojih je 79 poznato po imenu.Sacuvano je svega 7 tragedija,a neke od njih su: Hiketide, Persijanci, Sedmorica protiv Troje, Okovani Prometej, Agamemnon, Hoefore, Eumenide, a poslednje tri cine triologiju Orestija. Teme njegovih tragedija su mitske (o herojima i bogovima):On na scenu tragedije uvodi drugog glumca. Dobio je 13 pobednickih brsljenova na pozorisnim takmicenjima. Sofokle je drugi veliki tragicar.On je bio i umetnik, predstavljao ideal ljudima svog vremena.Nije samo veliki pesnik vec i drzavni sluzbenik, clan Periklovog saveta, jedno vreme svestenik, ratnik. U svojim tragedijama on nastavlja Eshilovu tradiciju dramatizacije Homerovih mitova.“Eshil je uzvisen,Sofokle je savrsen“.Njegovo tumacenje istih tema je drugacije, a njegovi likovi su psiholoski produbljeniji. On se smatra reformatorom helenske drame i dramskim stvaraocem koji je uzdigaio tragediju i do te visine do koje tragedija nije dolazila u svetskoj knjizevnosti sve do Sekspira. Imao je 24 pobede. Od 114 njegovih dela sacuvano je samo 7 (Elektra, Car Edip, Edip na Kolonu, Filoktet, Ajant, Trahinjanke, Antigona). On uvodi u tragediju treceg glumca i tako pojacava dramsku radnju I smanjuje ulogu hora. Euripid je bio treci grcki tragicar i on je odrazaj prilika izazvanih peleponeskim ratom. Njegove teme su stvarni zivot kojim je okruzen,te je on svojim dramama podsticao narod na razmisljanja o etickim i socijalno-politickim pitanjima svoga vremena. On je od sve trojice bio najblizi modernom umu. Od posebne je vaznosti Euripidovo zalaganje za specijalizaciju pojedinih duznosti u pozoristu- zadaci reditelja, glumca I pisca pocinju da se razlikuju I poveravaju razlicitim licima. Napisao je 88 drama, a najpoznatije su: Trojanke, Elektra, Fenicanke, Orest, Arhelaj, Bakhe, Andromasa, Ifigenija na Tauridi, Ifigenija na Aulidi, Herakle… Pet puta je trijumfovao na pozorisnim takmicenjima. Komedija se pojavljuje kao drugi zanr anticke drame i sadrzaj pozorisnih izvodjenja. Vreme u kojem komedija obelezava pozorisni zivot karakteristicno je po vojnim porazima u ratovima sa Spartom, ali I moralnim I duhovnim padovima. Najdragocenija svedocanstva antickim tragedijama zabelezena su u Aristotelovim spisima.Prvo izvodjenje komedije na Dionizijama je 468 god.p.n.e. Stvaraoci su Aristofan i Menandar. Aristfan po svojoj slobodi duha, savrsenom obrazovanju zastupao je pravicnost I zigosanju svih vidova laznosti. Bio je ostar satiricar i napadao je I ismevao politicare, vojnike, filozofe, pesnike, svakoga za koga bi mu se ucinilo da deluje protiv interesa naroda. Zalaze se za demokratiju. Sacuvano je 11 njegovih komedija: Zolje, Ptice, Žabe, Vitezovi, Mir, Aharnjani, Zene u narodnoj skupstini, Lizistrata, Bogatstvo. Menandar je predstavnik nove komedije. Odlikovala je fina ugladjenost stila, filozofija koncentrisana u njegovom duhu,realisticno prikazivanje svakidasnjih scena. Napisao je vise od stotinu komedija, a sacuvana je samo jednaČovekomrzac, na papirusu.Osam puta je osvojio prvu nagradu na Dionizijama. 15. Objasnite ulogu crkve u srednjovekovnom razdoblju U srednjem veku pozorisno organizovanje bilo je crkveno i laicko. Obredna forma crkvenog pozorista temelji se na liturgiskoj drami(teme iz zivota,stradanja i Hristovog vaskrsnuca).Obredna ceremonija ima u sebi sve elemente pozorisnog prikazivanja: dijaloski oblik koji se odvija izmedju svestenika I njegovih pomocnika,ali i uz ucesce crkvenog hora,a kasnije se dodaje i muzika(u crkvama na Zapadu muzika se odvija na orguljama,uz scenografiju crkvenog prostora i kostime).Prikazivanje se ostvaruje sa utvrdjenim dramskim tokom koji proizvodi dramsku

radnju,koja kod prisutnih vernika(publike) daje osecaj straha pred mocima crkve i vere kojoj pripadaju. Srediste predstave je oltar, sa istom funkcijom kao timela (zrtvenik) kod Helena. Vremenom se pozoriste premesta na ulice I trgove, ali teme su i dalje religijske i crkvene. Razlozi za to su: mogucesirenje hriscanskih sadrzaja, ali i teatralizacija religijskih tema nanosila stetu crkvenom ugledu(previse vulgarnih elemenata htela je da potisne iz crkvenog prostora). U okviru prikazivanja koja vise nemaju prevashodni obredni karakter (mise ili liturgije) prikazuju se crkvene drame sa najrazlicitijim crkvenim temama: Stvaranje sveta, Stvaranje i pad coveka, Noje i potop, Kain I Avelj, Rodjenje, Dogadjaji iz zivota Isusovog, Judina izdaja Isusa, Sudjenje Isusu, Stradanje Hristovo, Vaskrsnuce, Uspenje Isusa na nebo, Unistenje sveta, Sudnji dan... Nepromenjeni izvori svih religioznih priredbi bili su Sveto pismo I zivoti svetaca ili legende o njima. Ukoliko su prikazivanja imala bibliski sadrzaj, nazivaju se misterije, a ukoliko je rec o cudesnim dogadjajima, onda im je naziv mirakuli. Treci oblik bio je okrenut pripovedanju i zagovaranju moralnosti-moraliteti. 16. .Koje su karakteristike dramskog stvaralastva u elizabetanskom periodu? Vilijam Sekspir bio je engleski dramski pesnik, najveci dramski stvaralac u svetskoj istoriji knjizevnosti. Osim pisanjem, bavio se glumom i pozorisnim organizovanjem u svojstvu suvlasnika Glob teatra. Vrsta dramskog stvaralastva koje je plod Sekspirovog rada naziva se elizabetanska drama, a pozoriste elizabetansko pozoriste, po kraljici Elizabeti I. Sekspir je stvorio mnoga dramska dela koja se i danas izvode sirom svedskih scena.On u svoje drame uvodi likove „cuvenih licnosti koje su pocinile razne zlocine.U tom mnostvu srecemo gramzive kraljeve osvajace poput Edvarda II, Ricarda II, Dzona Henrija IV, Henrija VI,koji se bojazljivo zaklanjaju iza vrhovne vlasti koju ne umeju da brane“. Neka od njegovih dela: Ukrocena goropad, Romeo I Julija, San letnje noci, Bogojavljenska noc, Hamlet, Otelo, Perikle… Prva edicija njegovih sabranih dela stampana je u Londonu 1623.Sva Sekspirova dela prevedena su na srpski jezik,kao i sabrana dela prvi put objavljena 1963 god. 17. Koji su najznacniji dramski stvaraoci u obnovljenom srpskom pozoristu savremenog vremena? Istorija dramskog stvaralastva u Srbiji obuhvata veliki broj autora, medju kojima su najpoznatiji: Jovan Sterija Popovic, Djura Jaksic, Jovan Subotic, Milos Cvetic, Matija Ban, Djordje Maletic, Laza Kostic, Stevan Sremac, Petar Kocic, Bora Stankovic, Milutin Bojic, Branislav Nusic…. Jovan Sterija Popovic-„Delo i misao Sterije je jedna od bitnih oznaka u istoriji srpskog nacionalnog pozorista“. Nakon perioda u kojem sun a pozorisnim scenama izvodjeni od strane Joakima Vujica, preradjeni, posrbljeni komadi, pojava Sterije I njegovih dela oznacavaju radjanje autenticnih srpskih dramskih tekstova.Ona traju koliko i nasa potreba za teatrom.U interpretaciji njegovih poznatih likova smenjivale su se sve generacije srpskih glumaca, na njima mozemo pratiti istorijat srpske rezije,kao i stilske karakteristikepojedinih periodai razvoj odredjenih pozorisnih ideja.Njegova najpoznatija dela su: Slezi Bolgarije, Nevinost ili Svetislav I Mileva, Milos Obilic, nahod Simeon, Laza i paralaza, Smrt Stefana Decanskog, Prevara za prevaru, Zenidba I udadba, Volsebni magarac, Ajduci, Simpatija I antipatija, Vladislav, Pokondirena tikva, Tvrdica, Zla zena, Kir Janja, Rodoljupci...On je jedan od osnivaca Citalista srpskog, Drustva srpske slovesnosti, Narodne biblioteke i Narodnog muzeja. Branislav Nusic stupa na scenu srpske drame I pozorista krajem 19 veka.Nusic je majstor realisticne komedije,stvarao je u dugom razdoblju,od djackih i studenskih dana i prve vizije Narodnog poslanika 1883 do smrti i nezavrsene Vlasti. U tom periodu dogodile su se ogromne promene, padale su I radjale se mocne drzave, radikalno menjale ideologije, vrtoglavo se ubrzavao ritam zivota I menjao system vrednosti. Pozoriste I pozorisna publika su od samih pocetaka prigrlili Nusica zbog istinoljubivosti i kriticnosti kojom je na svoj osobeni komediografski nacin ukazivao na prilike svog vremena.Najpoznatija dela su:Narodni poslanik,Sumljivo lice, Protekcija, Prva parnica, Obican covek, Ljiljan I omorika, Tako je moralo biti, Put oko sveta, Knez Ivo od Semberije, Hadzi Loja... Dramsko stvaralastvo novijeg doba obelezeno je delima mnogih:Jovan Hristic,Miodrag Pavlovic,Velimir Lukic,Ivan Lalic,Branko Copic,Borislav Pekic,Zoran Petrovic,Dusan Radovic,Milica Novakovic,Dusan Kovacevic,Nenad Prokic,Borislav Petkovic,Stevan Koprivica i drugi. 1. Cime se dokazuje tvrdnja da su koreni pozorisne umetnosti u magiskim obredima? Postoji uverenje da su pozorista i citava umetnost, sto potvrdjuju ostatci paleolitske kulture, svoje zacetke otpocelo u magiskim ritualima I obredima. Pod tim vremenima treba podrazumevati sveobuhvatna znanja i dostignuca jednog vremena, pogled na svet, nacin razumevanja i tumacenje sebe i sopstvenog oikruzenja, misaoni diskurz i sva verovanja ljudske zajednice. Na magisku svest ce se u daljim civilizacijskim tokovima nadovezati religiska pa naucna misao. Jedan od najstarijih sacuvanih magijskih obreda, koji u sebi sadrzi elemente pozorisnog predstavljanja, Igra Barongo, izvodi se I danas na ostrvu Bali. U sustini predstavlja borbu izmedju zivota I smrti, to je ceremonija koja nalikuje pozorisnoj igri. Istoricar pozorista Molinari navodi mnoge obredne primere kod nasih primitivnih savremenika u kojima se mogu nazreti daleki koreni i prapoceci pozorista.On kaze da ako pod pojmom pozorista ne podrazumevamo samo izrazajnu, jezicku I kulturnu, vec i drustvenu I organizacionu stranu te pojave, da bi se shvatilo kako je ona uklopljena u jednu odredjenu ljudsku skupinu,vazno je saznati kada ona dolazi do izraza. Po njemu, ima razloga da u vezi sa obredima koje upraznjavaju primitivne kulture razmisljamo kao o mogucim obrascima prvobitnog scenskog izrazavanja.

Putevi civilizacije nas iz magijske svesti vode ka razdobljima u kojima postaju dominantna covekova religijska uverenja i tumacenja sopstvene egzistencije I sveta. Jedan od religiskih kultova anticke Grcke transformise se u praksu pozorisnog organizovanja. Poznate su i mnoge pojave pozorisnog zivota u sumerskoj i egipatskoj civilizaciji. 2. Koji se bozanski kult i na koji nacin transformise u helensko pozoriste? Kada je u pitanju anticko pozoriste, posebno njegovo helensko razdoblje, zahvaljujuci pre svega solidnoj gradnji hramova I pozorisnih objekata, a potom I delimicno sacuvanim zapisima izvodjenih dramskih tekstova, postoji vise nego dovoljno pouzdanih dokaza o neshvatljivim dostignucimapozorisne umetnosti tog vremena. Velike Dionizije (uspostvio ih Pisistar) pocinju 534.p.n.e. u 9 mesecu, elafeebolionu (mart po nasem kalendaru).Tada zamire drustveni zivot, svi poslovi su obustavljeni i otpocinje pozorisno nadmetanje. U drzavi onog vremena prikazivanje drama bilo je socijalni posao prvog reda. Anticko ili helensko pozoriste svedok je dokaza o ne shvatljivim dostignucima pozorista tog vremena.Velike Dionizije (uspostvio ih Pisistar) pocinju 534.p.n.e. u 9 mesecu elefobolinu(mart po nasem kalendaru).Tada zamire drustveni zivot i otpocinje pozorisno nadmetanje. Drama je nova vrsta covekove besmrtnosti. lepa pesma Dionisu, ditiramb, je pesma kojom se citava zajednica obracalaovom bozanstvu. Dionis je bog koji je rodjen dva puta; simbolicki I u dramskim delima, u podrazavanju ima dvostrukosti-stvarni zivot I zivot koji se ponovo ozivljava kroz dramsko delo I njegovo izvodjenje. Ditiramb vremenom prerasta u horsku tvorevinu, tacno propisane forme. Hor su cinili 50 muskaraca ili decaka koji su pevali i igrali oko zrtvenika oltara u orhestri, prostoru kruznog oblika.Horovi su imali svoja takmicenjam,a nadmetanje se vodilo medju plemenima.Troskove su podmirivali bogati gradjani i dobijali titulu horega. Atina je potrosila vise novca na pozoriste,nego na vojnu flotu. Pleme koje je odnelo pobedu nagradjivano je tronoscem posvecenim Dionisu. Prvi pobednik(pesnik)dobijao je bika,drugi amforu sa vinom,a treci kozu. Nagradu je dobijao I horeg. Ditiramb se vremenom gasio i to zato sto dioniziske svecanosti nisu mogle da obezbede dovoljnu zetvu, sto je pripisano gubitku magijskih moci. Njegovo mesto zauzela je drama(radnja glumaca i hora u orhestri u korist gledalaca).Prvi oblik bio je tragedija ,a teme su bile mitoloske i dogadjaji iz zivota heroja.Orhestra prerasta u pozoriste i ima prostor za publiku i gledaliste(theatron). Gledaliste je prirodno brdovito okruzenje sa drvenim klupama,a potom dobija kamenu arhitekturu,sto omogucuava da se dobro vidi i cuje dramski sadrzaj. Ostatci takvog auditorijuma sacuvani sun a mnogim mestima u danasnjoj Grckoj (na padinama Akropolja, u Delfima, na ostrvu Tasos…). Pozoriste je bilo pod otvorenim nebom u lepezastom polukrugu redova koji se uzdize prema Partenonu. 3. Opisite gradjevinu helenskog pozorista u njegovom razvijenom stadijumu U zrelom stadijumu anticko pozoriste ima: a) proskenion-pozornicu,scenu b) skenu-pozadinu pozornice sa 3-5 ulaznih vrata c) skenoteku-prostor za garderobu i opremu koji prerasta u gradjevinu d) parodos-ulazi sa strane za nastup hora e) orhestru sa timelom(prvo okrugla pa polukruzna)-prostor za hor f) theatron-gledaliste za publiku podeljeno na vise sektora Pocelje skene je oiviceno isturenim stubovima,a izmedju je prostor gde se desava to sto se prikazuje(proksenija).Scena je opremljena scenografijom u vidu oslikanih prizmi koje su se okretale i tako se menjao prizor pred gledaocima.Koriscene su i razne naprave i oprema, sa ciljem da radnju ucine dramaticnijom I uverljivijom, kao npr. deus exs mahina pomocu koje su bogovi uvodjeni na scenu. Zatim ekiklema(kolica sa tockovima),da se pred publikom iznese scena koja se odigrala negde drugde.Bile su tu i naprave za imititanje vetra,grmljavine i munja. Sve uloge igrali su muskarci.Prvi glumac bio je protagonist,drugi deuteragonist,a treci tritagonist. Samo jedan glumac je na scenu u vreme Tespisa, dva kod Eshila I tri kod Sofokla. U Aristofanovim komedijama broj glumaca se uvecava na 4.Potrebne su bile maske,posto su igrali i muske i zenske likove.U tragediji imamo 28 maski(6 za starce,8 za mladice,11 za zenske likove,3 za sluge,3 satiriske i 1 silenska).U poznoj fazi komedija je imala 43 maske,izradjene od drveta,a potom od platna.U sebi su sadrzale rezonantni pisak od mesinga(vrsta megafona, da se poboljsa cujnost glumcevog glasa).Odeca je izradjivana za svaki lik(hiton). Imali su i obucu-koturne, sa debelim drvenim djonom, koje su lik na sceni cinile vism ,ali i otezavale kretanje. Sa razvojem pozorista broj glumaca se uvecavao.Organizovana su udruzenja pod imenom Dionisovi umetnici i glumacke skole koje su poducavale ovu vestinu.Hor, koji je preteca pozorisne drame, je i dalje nastupao. Hor je u tragediji cinilo 12-15, a u komediji 24 horeuta. Publika je bila mnogobrojna,a pozoriste dostupno svima,stim sto muskarci i zene nisu sedeli zajedno,niti bogati sa siromasima.Pozorista su gradjena da bi omogucila dobru vidljiviost,a akustika je bila odlicna,zahvaljujuci akustickim vazama (echeia),koje su postavljene na odredjena mesta u gledalistu. Predstave su izvodjene na religiozne praznike,posebno Velike Dionizije.Nadmetanja traju 3 dana i svakog dana izvodjena je po jedna teatrologija,3 tragedije,1 satirika i 1 komedija od drugog pisca.Sudije (5-10) kockom bi izabrao visoki drzavni sluzbenik (arhont eponim).Nagrade su bile tronozac u slavu Dionisa,venac od brsljena,bik,novac i koza.

4. .U cemu se razlikuje odnos rimske drzave prema pozoristu u odnosu na helensku? Zasluge antickog Rima vezuju se za unapredjenje tehnicke civilizacije. Nakon neponovljivog uzleta duhovnosti anticke Grcke, Rimu je preostalo samo da sa manjim ili vecim uspehom oponasa njene obrasce razvijane I negovane u svim oblastima drustvenog zivota, pogotovo u nauci I umetnosti. U Rimu je pozoriste postalo oruzje za istrazivanje I usvajanje jedne kulture koja se prilagodjavala novim drustvenim i politickim zahtevima.Rimska civilizacija nije imala duhovnog potencijala za napredak pozorisnog zivota I dramskog stvaralastva. Za razliku od Grcke u kojoj se izmedju drustvenog zivota I pozorista mogao staviti znak jednakosti, pozoriste u rimskoj drustvenoj zajednici ima marginalnu ulogu. Vladajucem duhu rimske imperije vise su pogodovali spektakli koji oslikavaju vojnu,tehnicku i ekonomsku moc.Izazivali su krvave prikaze u Koloseumu za 50000 gledalaca i okrutna nadmetanja na konstantipoljskom Hipodromu pred stotinama hiljada ljudi. Za Grke je pozoriste imalo znacenje religijskog obreda,a za Rimljane ludus(igra i nista vise). Medju najpoznatijima je Pompejovo pozoriste podignuto 55 god p.n.e. Iza njega je izgradjeno Balbovo pozoriste, a zatim I Marcelovo. Najpre su pozorisne aktivnosti bile prepustene sporadicnim delovanjima pojedinaca i grupa, uz negativan odnos zajednice prema onima koji su se time bavili. Potom je odnos evoluirao ka tome da su gradnja i organizacija postali briga drzave.Gradjevine za predstave bile su skromne.Organizator je od pisaca otkupljivao pravo na prikazivanje,a za izvodjenje je angazovao glumce. Glumcku druzinu je predvodio umetnicki direktor (dominus gregus) ili reditelj (choragus). Hor, osnova helenske drame, je bio ukinut. Glumac je glavni akter,a prvi glumci su bili robovlasnickog porekla.Uloge su igrali muskarci.Glavne uloge su rezervisane za odredjenog glumca- actor primarum partium. Osim maski, koriste se i kostimi… I ovo se objasnjava kategorizacijom glumca, po kojoj su glumci uzivali odredjen status u odnosu na njihov znacaj za pozorisnu grupu.U rimskom pozoristu bilo je vise glumaca nego u Grckom. Ulaz se placao,sama ulaznica od opeke ili kostiju. Kada je drzava preuzela brigu ulaz je bio besplatan. Kada su se u rimskim pozoristima izvodile komedije i tragedije grckih pisaca, ta predstavljanja vise nisu nalikovala izvornom Grckom,vec su to spektakularne koreografije i vise su licile na cirkuske prestave. Pompejovo pozoriste(po poznatom imperatoru) je monumentalna,mermerom oblozena gradjevina,a primala je 20000 ljudi.U Rimu se pozorista ne grade na padinama,vec su zasebno pravljene gradjevine.Prostor orhestre(jer nema hora) prepolovljen je i ima polukruzan oblik,a deo orhestre se pretvara u parter gledalista.Gledaliste zauzima jednu polovinu kruga,a druga pripada skeni i pozornici.Proscenium je znatno nizi i dobija krov i zavesu ispred.Gledaliste ima zastitno platno u slucaju kise.Uz centralnu gradjevinu imalo je i pratece objekte za okupljanje gradjana(hodnici i tremovi).Scenografija je ne samo oslikavana velikim pokretnim platnima, vec i gradjena realisticki od cvrstih materijala,a kostimi su bili raskosni. Pomocna tehnicka sredstva su usavrsena i uvedena je rotirajuca scena. 5. Koje su opste karakteristike pozorisnog zivota u srednjovekovnom razdoblju? Za pocetak srednjovekovnog razdoblja uzima se pad Zapadnog rimskog carstva (476.g.), a za njegov kraj pad Istocnog rimskog carstva odnosno Vizantije (1453.g.). Pozorisno organizovanje nije karakteristican sadrzaj umetnicke prakse srednjovekovnog razdoblja a pojam “pozoriste” nema vise ono znacenje koje je imao pre I posle ovog perioda. Hriscanska religija je bila duhovno odredjenje ovog doba I njeni poklonici su imali mnogo razloga za osudu svega sto je potsecalo na tradiciju rimskih svetkovina I scenskih prikazivanja u kojima su pripadnici tada zabranjenog hriscanskog ispovedanja bili glavne zrtve. Drugi razlog treba videti u cinjenici sto je crkva, kao institucija nove vere, koja je Milanskim ediktom cara Konstantina I postala 313.g. I zvanicna drzavna religija, nastojala da ostvari duhovni preobrazaj, odbacujuci klasicnu kulturu. Predstavnici crkve u osudi pozorista bili su vodeci teolozi IV veka, crkveni oci koji su propovedali pravila zivljenja u skladu sa religijom(Jovan Zlatousti, Sveti Jeronim i Sveti Agustin). Crkveni oci uspeli su da suzbiju dramsko stvaralastvo I pozoriste (dramske pisce), ali ne i sve oblike pozorisnog zivota (putujuce zabavljace,glumce-mimicari). Pozorisni zivot nastavio se u odredjenim formama,bez cvrste organizacije,ali sa svojim sadrzajem,u prvom redu pesmom,muzikom,saljivim komadima i satirom sto je privlacilo publiku.To je razdoblje laickog pozorista koje dominira sve do 10 veka. Vremenom su crkveni vlastodrsci shvatili da to mogu iskoristiti kao nacin izvodjenja verskih sadrzaja,pa crkve postaju mesta scenskih izvodjenja.Od 10 veka u crkvama Evrope pocinje izvodjenje liturgiskih drama, koje su nastale kada je u uskrsnju liturgiju uveden dijaloski dodatak (trop), koji je imao za cilj da osnazi radnju i dramaturgiju dogadjaja u obrednom cinu.Tada nastaje liturgiska drama, a sa njom i crkveno pozoriste. Crkveni raskol 1054 god. Koji za posledicu ima podelu hriscanstva na rimokatolicku i pravoslavnu crkvu, unosi znacajne promene. Crkva na zapadu razvija prakticniji I tolerantniji odnos prema scenskim prikazivanjima i izlazi van crkvenih objekata, na otvorene prostore. Umesto latinskog koristi se narodni jezik.Tako crkva lici na laicko pozoriste,a forme prikazivanja su misterije I mirakuli- dogadjaji iz zivota i stradanja svetaca.Izlaskom na otvoren prostor i publika je postala mnogobrojnija.Broj gledalaca iznosi oko 5000,a u vecim sredinama i 60000.Trajanje misterija traje 3 dana.Izvodi se prepodne od 7-8 sati izjutra do 11h,a posle pauze se nastavlja od 13-18h.Gradska sredina je ostala centralno mesto pozorisnog zivota. Istocna,pravoslavna crkva je konzervativnija,te tu crkveno pozoriste ostaje dosledno u okvirima religiskih obreda pod nadzorom crkve. 6. Navedite glavne karakteristike, organizacione i izvodjacke uslovnosti Glob teatra. Sekspirovo doba (1564-1616) je cuveno po ponovnom uzletu dramskog stvaralastva ali I po negativnom odnosu prema pozoristu. Visi, srednji i nizi stalez su bili prijatelji pozorista, dok su Londonske opstinske uprave I engleski

parlament bili ogorceni neprijatelji pozorista (doneti neki od zakona po kojima se putujucim glumcima moglo suditi kao huljama I skitnicama I drskim prosjacima). Tako da su oni svoju delatnost izmestili van nadleznosti londonske opstinske uprave. 1576.god. na Šordiču na zakupljenom zemljistu,grupa pozorisnih poslenika predvodjenih Dzejmsom Berbidzom izgradila je prvo narodno pozoriste nazvavsi ga “Pozoriste”.Godinu dana kasnije podignuto je I drugo pozoriste “Zavesa”, zatim I “Labud”. Pre izgradnje ovih stacioniranih pozorista, najcesci oblik pozorisnog organizovanja bile su pozorisne trupe. Narod je za to pokazao veliko interesovanje. Ime Vilijama Sekspira (glumac) pominje se u vezi sa radom jedne od pozorisnih trupa koju je izdrzavao erl od Lancestera. Njegovo stvaralastvo se definitivno vezuje za Glob teatar koji je izgradjen 1599 god. od materijala porusenog prvog teatra „Pozoriste“. Plan tog zdanja je zamislio i nacrtao glumac, posto je osetio potrebu da preslika prostorne uslove u kojima je dotad radio. Zahvaljujuci pokroviteljstvu kralja Dzejmsa ,on nosi naziv Kraljeva glumacka druzina „Glob“. Bila je to drvena gradjevina kruznog oblika, precnika 25,visine 13m,sa ununtrasnjim dvoristem za gledaoce koji su stajali(1200).Ulaznica je kostala 1 peni,dok su galerije sa klupama bile 2 penija,a gospotske loze 2,5 silinga.Finansiska podrska je dolazila I od dvora.Ovo je jedno od najpoznatijih pozorista u istoriji,koje se vezuje za najveceg dramskog pisca. Sekspirovo stvaralastvo bilo je prilagodjeno arhitekturi teatra i njegovoj organizaciji,kao i dnevnom izvodjenju predstava na pozornici bez scenografije. Dramska radnja predstava ovog pozorista pocivala je na tekstu koji je morao premostiti sve scenske uslovnosti. Glob se namece kao istoriski jedinstven model kako organizovanja tako i scenske prezentacije pozorisne umetnosti.Gradjevina ima oblik koji odaje utisak kruznice,a ustvari je mnogougaona.Citava gradjevina okruzuje glumce i publiku, i duboko zalazi u gledaliste, 9m je duboka,13m siroka i 1m uzdignuta od tla.Nema svetlosnih promena,scenografije i drugih pomagala.Glumac mora biti skoncentrisan na partnera u dijalogu i na ono sto treba da se dogodi na sceni.Govorilo se mnogo i brzo.Upravo tom siromastvu pozorisne scenarije imamo zahvaliti za mnostvo divnih stihova u kojima je Sekspir opisivao ono sto se ne bi moglo neposredno videti na samoj pozornici. Ununtrasnji zadnji zid pozornice bio je prekriven baldahinima,a u visini pozornice nalazila su se dvojna vrata na koja su ulazili glumci.Na balkonu su zauzimala mesta vidjeni gledaoci. Imali su izuzetne kostime,ali scena nije imala zavesu i bila je bez svetlosnih efekata.Predstave su se izvodile danju u periodu od 14-17h,jer nije bilo krova na pozoristu, ali uz muzicku pratnju. Celokupno pozoriste je svoj uspeh zasnivalo na dramskom tekstu I glumackoj interpretaciji. Cak i danasnji pozorisni stvaraoci i reditelji tvrde da se vecina Sekspirovih dela moze izvoditi i na praznoj sceni.Pozoriste je stradalo u pozaru izazvanom pucanjem topa na sceni prilikom izvodjenja komada Henrija VIII. Sekspir je zaradio solidan imetak radeci u teatru. 7. Koje su uslovnosti i karakteristike „italijanske scene“? Italijanska scena je zatvorena, slicna kakvoj kocki,od gledalista je deli zavesa,a konstruisana je kao niz uzastopno rasporedjenih planova,koji se jedan drugom priblizavaju,usmeravajuci se prema pozadini, dubinskoj perspektivi koja privlaci pogled ka jednoj beskrajno udaljenoj tački-nudi zavesom skriveni prostor dramske radnje,koji gledaoci otkrivaju u trenu iznenadjenja i nudi nekoj slici slican prostor koji prikazuje radnju i covekov polozaj u svetu pomocu uzastopnog smenjivanja prizora koji proisticu jedni iz drugih. Scena ovog tipa moze se sresti u pojedinim evropskim pozoristima u prvoj polovini XVI veka,ali sa izgradnjom pozorista Teatar Olimpico italijanska scena se definitivno ucvrscuje kao preovladjujuci model.Teatar Olimpiko je jedan od prvih profesionalnih pozorista novijeg doba, sa namenski gradjenom zgradom. Otvoren u Vicenci 1585.god.izvodjenjem Sofoklovog cara Edipa.Nastao je kao spoj moderne scene i sanjarenja u oblasti tehnike jednog ucenog coveka.Rec je o Antoniju Paladiju,jer je po njegovoj zamisli izgradjeno pozoriste kojim je dominirala „scena kutija“,a nastalo je po ugledu na monarhisticka pozorista.Scena se nametnula svojom tehnikom i iluzionistickim efektima i tako postala instrument za prikazivanje covekove licnosti. Na ovoj sceni se postiglo definisanjem jednog scenografskog sistema u kome je racionalizacija prostora produzenog jednom perspektivom bila zdruzena sa racionalizacijom jednog iluzionistickog dekora. Smesteno je u namensku zgradu jer se obracalo samo eliti, cime se u znacajnoj meri menja I njegova socijalna funkcija. Ova vrsta scene dominirace sve do danasnjih dana pocev od XVII veka.Mnogi ranije napisani komadi,pa i Sekspir,prilagodjeni su uslovima ove pozornice.Ova scena ce uneti promene I u -reziski postupak,organizaciju,glumu,scenografiju,kostime i rasvetu. Kompletna arhitektonizacija pozorisnih gradjevina pretrpece radikalne izmene,jer ce svi prostori namenjeni izvodjacima i publici morati da joj se prilagode.Publika se mora povuci na nacin posmatranja pozorisnih sadrzaja koji su bili rezervisani za monarhisticke i elitne drustvene slojeve. 8. Opisite tokove nastajanja modernog srpskog pozorista. Koreni pozorista srpskog naroda datiraju jos iz srednjovekovnog razdoblja,koja je prozeta svim elementima drustvenog zivota koji karakterise Vizantiju(pravoslavni),istocni deo rimskog carstva.Rec je o crkvenom pozoristu, odnosno liturgijskim obredima izvodjenih pod svodovima mnogobrojnih hramova. U takvim sadrzajima nema nicega osobenog I karakteristicnog za srpsku drzavu, vec je rec o obredima koje sprovode sve crkve pravoslavne orijentacije. Na izvesnu osobenost I autenticnost srpskog crkvenog pozorista teatrolozi ukazuju u vezi sa tekstom Pohvalno slovo knezu Lazaru, koji je govoren u Voznesenskoj crkvi u Ravanici o Vidovdanu. Srpski narod tog vremena mogao je doziveti i laicko pozoriste kroz nastupe putujucih umetnika,sviraca,pevaca,zonglera.Na dvoru Despota Stefana Lazarevica postojala je stalna pozorisna druzina,ali to je samo predpostavka.Crkva je imala negativan stav prema pozoristu.Nomokanon svetoga Save ili Krmcija-zbornik crkvenih zakona iz 13 veka, zabranjuje svima da nedeljom i praznicima gledaju predstave i igraju u njima. Kao kazna je predvidjeno

iskljucenje iz crkve ili rascinjenje za svestenika. Drugi zbornik Sintagmat (u vreme cara Dusana, 14.v.) je preveden na srpski jezik I uporedo se primenjivao zajedno sa Dusanovim zakonikom u Srbiji. Glumacke vestine su razvrat,a glumci bludnici i niska lica. Sintagmat tvrdi: jer se lazno predstavljaju cas kao robovi cas kao gospodari, vojnici I vojskovodje, I kod prisutnih izazivaju neobuzdan smeh, I sto je njihovo plesanje bestidna pohotljiva igra… Dokazi o predstavljackim aktivnostima u srednjevekovnoj Srbiji mogu se naci I na freskama, jedna od najpoznatijih je Ruganje Hristu, koja prikazuje predstavu “igranje pred carem”, iz manastira Staro Nagoricano, zaduzbina kralja Milutina. Izvesne dokaze o pozorisnim aktivnostima u Srbiji nalazimo I u srednjevekovnim knjizezvnim zapisima ciji su stvaraoci Domentijan I Teodosije. O izvesnoj osobenosti svetovnog pozorisnog zivota kod Srba tog vremenase moze govoriti I u vezi sa folklornim teatrom ili “narodnim glumovanjem” koje ima svoje korene u prethriscanskoj tradiciji-koledari, lazarice, djidije, vuciji horovi… U srpskim zemljama u razlicitim sredinama tog perioda davane su prednosti odredjenom tipu zabave: na dvoru-muzici I ljubavnim I viteskim pesmama; u manastirima-crkvenom pozoristu; u gradovima-laickom pozoristu; na selu-folklornim dramskim igrama, narodnom glumovanju. Dolaskom Osmanlijskih osvajaca nema vise pozorista u Srbiji.Turci su negovali lutkarsko pozoriste Karadjorz. Istorija savremenog srpskog pozorista svoje pocetke vezuje upravo za pozorisni dogadjaj izvan granica srpske drzave. To je prva svetovna, gradjanska pozorisna predstava izvedena na srpskom jeziku, koju je priredio Joakim Vujic, 24. avgusta 1813.g. u Pesti u pozorisnoj zgradi “Rondela”. Rec je o komadu Krestalica “u tri dejstvija” koju je Vujic preveo I posrbio prema delu Der Papagoy autora Augusta Kocebu.U Krestalici se vidi stav pisca moraliste koji ismeva mane pojedinca I drustva. Nakon visevekovne potlacenosti u kojoj je trajao zarobljeni duh naroda I svoj izraz nalazio pretezno u kolektivnom stvaranju I usmenom prenosenju epskog I lirskog pesnistva, s pocetka 19 veka uz revolucionarnim budjenjem I sirenjem prosvetiteljstva obnavljaju se ideje o pozoristu.Za vreme prve vladavine kneza Milosa Obrenovica odrzala se cuvena Sretenjska skupstina,za koju se vezuje pocetak rada Knjazevsko-serpskog teatra pod vodjstvom Jokima Vujica.Publiku dramskog dela Fernando i Jeriinka cinili su upravo clanovi skupstine.Pozoriste je bilo u zgradi pored Knjazevsko-Serbske knjigopecatnje i radilo je od 15.02.1835-20.02.1836.god.Ovo pozoriste se ne moze smatrati narodnim jer je delovalo pod pokroviteljstvom kneza Milosa I sustinski je bilo njegovo licno pozoriste. Licilo je na pozoriste jednog coveka jer je Jokam Vujic bio direktor,reditelj,dramaturg,prevodilac i glumac,a sve za skromnu platu od 100 talira. Teatar je prikazao najmanje 8 razlicitih dramskih dela: Fernando I Jarika, La Pejruz, Bedni stihotvorac, Bjegunac, Snajderski kalfa, Padenije Serbije u vreme Svetog Knjaza Lazara, Vostanovlenije Serbije crez Svetloga Knjaza Milosa. Knezevom ostavkom i napustanjem Srbije gasi se kragujevacki teatar,a Jokam Vujic nastavlja misiju u Novom Sadu gde ce formirati Letece diletantsko pozoriste.U Beogradu 1841.god formiran je prvi teatar(Teatar na Djumruku),a osnovan je po nalogu kneza Mihajla.Na organizaciji radili su Andrej Nikolic i Sterija Popovic.Za prostor je preuredjena cela zgrada Carinarnice.Napravljene su loze i redovi za obicnu publiku.Prva predstava je bila Kraljevic Marko i arapin,a predstave su se izvodile cetvrtkom i nedeljom.Stampani su plakati,a ulaznice su se naplacivale.Muzicka pratnja-orkestar vojne muzike Josip Šlezinger. Nova etapa otpocinje 1842.god. i to oglasom u Novinama Citalistva beogradskog,kada sastav Leteceg diletantskog pozorista bude angazovan u teatru na Djumruku.Za njegov rad knez Mihajlo je davao drzavnu potporu od 2000 talira,a novi asambl je izveo predstavu Obilic ili Boj na Kosovu(Sterija).Sterijina su dela bila najveci deo repertoara(Kir Janja,Ajduci,Zenidba i udaja,Pokondirena tikva…).Zivot teatra je bio kratak i prestao je sa radom u avgustu 1842.god. Pozorisni zivot u Beogradu delimicno je obnovljen maja 1847 domarta 1848 i to na kratko kada je radilo pozoriste „kod Jelena“, rec je o trupi Pancevackog dobrovoljnog drustva pod vojstvom Nikole Djurkovica.I Sterija se pridruzio njihovom radu.Revolucija u Ugarskoj 1848 dovodi do prestanka rada pozorista,a Sterija odlazi u Vrsac. 1861.god. u Novom Sadu pod vlascu Carevine Austrije formira se Srpsko narodno pozoriste.Ono nije funkcionisalo bez dozvole carske vlasti,pa je pozoriste moralo dobiti odobrenje cara Franca Josefa I.Drustvo je rad sprovodilo preko upravnog odbora koji je imao 2 odseka:literarno-artisticki i ekonomski.Prvo je brinulo o glumackoj druzini i repertoaru,a drugo da obezbedi materijalne uslove za rad.Od 1861-1914.god prikazano je 10242 predstava.U repertoaru su bili Sekspir,Gete,Cehov,Molijer,Gorki,Siler,kao i nas Sterija. 1851.god. formiran je pozorisni odbor od 20 clanova i odobrenjem kneza Aleksandra Karadjordjevica bilo je objavljeno Ustrojenje Narodnog teatra u Beogradu(1852).Teren je bio nepogodan pa se od gradnje ubrzo odustalo.Nov podsticaj usledice povratkom Mihajla Obrenovica na vlast.Pocinje se sa gradnjom zgrade 1868.god. na lokaciji Stambol-kapija,a arhitekt je bio Aleksandar Bugarski.Drzavni savet im je dao sumu od 12000 dukata.Knez Mihajlo nije docekao pocetak izgradnje jer je ubijen u atentatu na kosutnjaku,ali njegov naslednik kralj Milan podrzava ideju i nastavlja gradnju.Za upravnika pozorista imenovan je Jovan Đordjevic.Prvi zadatak je bio okupljanje glumackog asambla,a bilo ih je oko 20 i otpoceli su sa radom pre zavrsetka zgrade. Pozorisna zgrada je podignuta 1869 i useljen je asambl.a prva predstava je bila Posmrtna slava kneza Mihajla.Narodno pozoriste je dozivelo veliki broj rekonstrukcija.a poslednja je bila 1986 i trajala je 2 godine. 1. Objasnite nedobitni-neprofitni karakter pozorisne delatnosti. Aktivnost upravljanja i organizovanja zahteva veliki broj poslova koji su posredstvom kolektivnog angazmana usmereni ka ostvarenju rezultata.Organizaciona struktura im je razlicita od formi uobicajenih za vecinu delatnosti. U pozoristu osnovni zadatak organizacije je da stvori uslove koji ce omoguciti skladan I nesmetan kreativan rad na projektovanju I realizaciji pozorisnih predstava. Organizovanje i upravljanje pozoristem podrazumeva 2 specificna odredjenja pozorisne prakse: a)umetnicki karakter pozorisne delatnosti b)nedobitnu(neprofitnu)poslovnu orjentaciju

Ako je u pitanju institucionalna dimenzija pozorisne delatnosti, navedene pozorisne specificnosti nam ukazuju da je to po odredjenju pozoriste institucija neprofitne umetnicke prakse prakse i nalikuje teorijskom obrascu ustanove kulture. Ustanova kulture predstavlja instituciju, najcesce neprofitnog karaktera; ona povezuje stvaralacka dela sa publikom I podstice ocuvanje kulturne bastine, stvaralastvo, umetnicko usavrsavanje I difuziju umetnickih I duhovnih dela unutar jedne zgrade. Profitna poslovna organizacija je nepodesan drustveni i ekonomski okvir za autenticnu pozorisnu praksu. Ali pozorisna praksa poznaje I mnoge primere koji potvrdjuju mogucnost jednovremenog postizanja I finansijske dobiti I umetnickog uspeha (mjuzikl Macke ostvario je finansiski rezultat od 2 miliona evra). Neprofitna organizacija ne podrazumeva odustajanje od dobrog poslovanja, upravljanja,organizacije, racionalnosti i komercijalnog nastupa.Istinska pozorisna umetnost mora biti postedjena komercijalizacije i zahteva trzisne ekonomije.Trziste za pravu umetnost je mesto uzivanja u estetskom dozivljaju i kulturnom bogacenju.Menadzmentska struktura nekomercijalnog pozorista omogucava najbolje uslove za umetnicko ostvarivanje. Razlozi za uzrok ekonomsko nezavidnog polozaja pozorista su:visoki troskovi produkcije I prikazivanja predstava,niska cena ulaznice,neiskoriscenost dvorana,konkurencija drugih medija, manje interesantan repertoar I osrednje ili lose izvodjenje predstava. Dva faktora koja uslovljavaju ne efikasnost tradicionalne umetnicke prakse su: a)teleoloske razlike-svrha I ciljevi umetnickog rada koji su odvojeni od komercijalnih ciljeva dovode do finansijskih teskoca b)tehnoloske razlike-hendikepi svojstveni nacinu proizvodnje u umetnosti Svrha neprofitne umetnicke institucije je da umetnicima omoguci da stvaraju i svoje stvaralastvo prenose drustvu. Samo drustvo primarno nije zainteresovano za trzisnu efikasnost pozorista,vec za drustvenu dobit koju ona ostvaruje svojim uticajima. Da bi ta vrsta drustvene koristi bila sto dostupnija, potrebno je da cena pozorisnih usluga bude sto pristupacnija. To nije moguce bez drustvenih subvencija. Tehnoloske odrednice uticu na formiranje drugacije strukture troskova i same prirode krajnjeg proizvoda.Pozoriste je poznato po visokim troskovima produkcije I eksploatacije pozorisnih ostvarenja, odnosno po velikom ucescu I troskovima neposrednog ljudskog rada (Baumova bolest) i opremanja pozorisnih predstava(ispunjena je neizvesnostima i rizicima).Rizici se protezu na publiku cije su reakcije tesko predvidljive. Naspram velikih troskova stoji niska cena ulaznice koja treba da omoguci svima dostupnost pozorisnog sadrzaja.I povecanje i smanjenje ulaznice je rizik da se smanji broj posetilaca.Sama predstava je i prototip i gotov proizvod.Kada se saznaju nedostaci i nezainteresovanost publike sva sredstva i resuri su vec utroseni. Telenoloski i tehnoloski faktori pozorisne prakse doprinose da je ekonomija pozorisne prakse poznata po „patologiji duga“.Drustvo mora pruziti podrsku umetnosti(adizes) uprkos rizicima i neizvesnosti krajnjeg ishoda.Mora se bezuslovno ulagati u pozorisnu umetnost.U nasim uslovima tradicija drustvenog subvencioniranja uslovila je potpuno odsustvo trzisno orjentisane filozofije ustanova kulture (pozorista,muzeja). 2. Kakvu vrstu organizovanja podrazumeva realizacija osnovnih funkcija pozorisne delatnosti? U okviru pozorisne prakse moguce je razlikovati 3 nivoa pozorisne prakse:MAKRO,MEZO i MIKRO NIVO POZORISNOG ORGANIZOVANJA. Makro nivo odrazava implementaciju kulturne politike drustva i njenih strateskih opredeljenja u sferi pozorisnje delatnosti, tj. u okviru celokupne mreze pozorisnih I drugih institucija koje ostvaruju pozorisnu praksu.U nasim uslovima to je u nadleznosti drzavnog Ministarstva za kulturu. Mezo nivo pripada institucionalnom domenu i podrazumeva organizacijono projektovanje i modelovanje pozorisnih institucija. Kod komercijalnih, profitno orijentisanih pozorista to podrazumeva uspostavljanje realno moguceg I odrzivog poslovnog sistema. Mikro nivo obuhvata organizovanje pojedinih poslova u tehnoloskom procesu pozorisne produkcije. U nasoj sredini mozemo razlikovati 3 vrste pozorista: 1.nacionalna 2.stalna, repertoarska(gradska) 3.pozorista projektne organizacije S obzirom na izmenjene drustvene i ekonomske okolnosti u kojima se odvija delatnost pozorista u savremenom razdoblju,predlog novog Zakona o pozorostu predvidja i nove oblike pozorisnog organizovanja. Ukoliko se u definitivnoj verziji Zakona prihvate predlozene organizacione forme, to znaci da ce u Srbiji pozorisna delatnost ce biti orhganizovana u okviru sledecih tipova:nacionalna,maticna,gradska,opstinska i privatna.Nacionalna,maticna,opstinska i gradska imala bi karakter javnih ustanova i bile finansirane iz budzeta svojih osnivaca, dok bi privatna bila registrovana kao akcionarska drustva koja bi poslovala po trzisnim principima. Opste zakonodavstvo o upravljanju I organizovanju, Zakon o drustvenim delatnostima i Zakon o javnim sluzbama koji se primenjuju pokazalo se kao nepodesan okvir za pozorisne organizacije. Izbor ciljeva u okviru pozorisne prakse zasniva se na jednoj siroj platformi na kojoj pociva celokupno ustrojstvo bilo koje forme pozorisnog organizovanja, a to je misija. Misija podrazumeva s jedne strane neku vrstu najsireg okvira,a sa druge i najuzeg odredjenja konkretne pozorisne prakse. Ona se temelji na konceptualnom sagledavanju razlicitih aktivnosti i ukupne delatnosti konkretne prakse i osnovnim zamislima koje karakterise njeno delovanje. Ununtrasnja organizaciona struktura evropskih pozorisnih institucija(kao i pozorista u nasoj zemlji) funkcionalnog je, odnosno sektorskog karaktera. To znaci da su svi poslovi jedne funkcije svrstani u jednoj organizacionoj jedinici(sektoru).Celokupnu strukturu cine objedinjene i povezane sve funkcije.Tradicionalna organizacija ima sledecu strukturu: a)uprava-donosi odluke o svim funkcijama pozorista

b)umetnicki sektor(objedinjuje sve umetnicke sektore-glumci,rezija,scenogragfija,muzika…) c)tehnicki sektor-objedinjuje sve tehnicke funkcije(rasveta,vozni park,radionicka tehnika) d)opsti sektor-centar za marketing U nasim uslovima takva organizacija se smatra nasledjem proslosti, u kojoj su prva nacionalna pozorista gradjena po uzoru na Burgteatar (becko kraljevsko pozoriste osnovano 1776.god.) Unutar sektora sprovedeno dalje je vertikalno i horizontalno strukturitanje,a to je primena principa autoriteta I podele rada, a sa njom u vezi I dalju specijalizaciju izvrsilaca prema poslovima I zadacima. 3. Objasnite strukturu upravljanja nacionalnim pozoristem. Model na kome se temelji nasa analiza pripada tipu nacionalnog pozorista jer su sve funkcije i aktivnosti maksimalno razvijene-umetnicka, tehnicka I opsta/poslovna funkcija. Ustanova kulture od nacionalnog znacaja je javna ustanova kulture, koja ima nacionalnu I reprezentativnu ulogu u otkrivanju, stvaranju, istrazivanju, proucavanju, predstavljanju, sirenju I ocuvanju kulturnih vrednosti. Delatnost svake institucije, ukljucujuci i pozoriste koje ima nacionalan karakter, opredeljena je sistemom vrednosti i ciljeva povodom kojih je organizovano.To gradi misiju pozorista, a misija se formulise dokumentom koji se naziva statut.Misija se ogleda u sledecem: a)ocuvanje i sirenje duhovnih vrednosti nacionalne kulture b)razvoju pozorisne kulture c)podizanju nivoa opste kulture i estetskog ukusa pripadnika drustvene zajednice d)razvijanju savremenog domaceg dramskog stvaralastva i prikazivanje domacih dramskih ostvarenja e)scenskom prikazivanju dela koja reprezentuju svetsko klasicno dramsko stvaralastvo Delatnost Nacionalno pozoriste se ostvaruje kroz realizaciju niza aktivnosti: 1.prikazivanje dramskih predstava 2.prikazivanje operskih i baletskih predstava 3.prikazivanje koncerata i recitala 4.izvodjenjem predstava za potrebe radija i TV-a 5.izvodjenjem svih radova i poslova na scenskom i tehnickom opremanju I tehnickom izvodjenju predstava 6.izrada dokumentacije za izvodjenje radova i poslova na tehnickom i dekorativnom opremanju scenskogledalisnih prostora 7.vrsenje administrativno-strucnih, pomocnih I sl. poslova 8.organizacija i sprovodjenje festivala i smotri 9.izdavacko-stamparska delatnost U nacionalnom teatru je zastupljena sektorska organizaciona struktura:umetnicki, tehnicki I sektor opstih poslova. 4. Koje su nadleznosti upravnog odbora i upravnika pozorista? Organe uprave pozorista imenuje osnivac pozorista: a)upravnik-direktor b)upravni odbor c)nadzorni odbor Reprezent uprave potorista je upravnik-direktor.U domacim pozoristima oni obavljaju 2 funkcije: generalnog menadzera i funkciju umetnickog direktora pozorista.To nije dobro zato sto se u jednoj duznosti objedinjuju dve funkcije(poslovna i umetnicka).U nasim pozoristima tu funkciju obicno imaju glumci, ili reditelji koji nemaju znanja iz oblasti menadzmenta.Bilo bi dobro da imamo 2 pomocnika,jedan za umetnicke ,a drugi za produkcione i poslovne funkcije. Nadleznost i obaveze upravnika su: 1.repertoarska politika pozorista 2.odluke o stavljanju predstava na repertoar 3.prihvatanje ili odbijanje producentskog projekta predstave 4.formiranje sastava autorskog tima 5.odlucivanje o bitnim promenama u fazi priprema ili eksploatacije predstave 6.donosenje odluke o skidanju predstave sa repertoara Upravni odbor donosi kljucna akta (statut) i odluke o radu pozorista,repertoaru i ukupnom poslovanju i stara se o obezbedjivanju sredstava za kvalitetno obavljanje pozorisne delatnosti.Njegova drustvena obaveza je da se programska delatnost pozorista odvija u skladu sa predvidjenim repertoarom i da utrosak finansija sprovodi racionalno.Kod domacih pozorista upravni odbor vezuje se za umetnicki aspekt pozorisne delatnosti sto se zakljucuje iz kadrovske strukture clanova vecine upravnih odbora. Umetnicka uloga upravnih odbora transformise se u umetnicko-poslovnu. Nadzorni odbor bavi se zakonitoscu poslovanja pozorisne institucije. 5. U cemu se ogleda specificnost arhitektonizacije pozorisne zgrade i njenih prostora? Arhitektonika zgrada namenjenih pozorisnoj delatnosti je kompleksna i specificna-to je najslozeniji objekat uopste.Za stvaranje jednog savremenog pozorisnog objekta potrebne je ucesce tima eksperata, koji pored arhitekta, ukljucuje i savetnike,inzinjere,reditelje ,glumce.U okviru pozorisne zgrade razlikujemo 3 osnovne prostorne celine: prostorije namenjene posetiocima,prostorije gledalista i prostorije namenjene pripremi i izvodjenju

predstava. Najvazniji prostor je pozornica,a u okviru nje sama scena kao prostor na kome se izvodi predstava.Svi poznati modeli konvencionalnog pozorista mogu se svrstati u 5 tipoloskih grupa: a)gledaliste i scena su suprostavljeni b)scena je sa tri strane okruzena gledalistem c)scena je izmedju nasuprot postavljenih blokova sa gledalistem d)scena je sa svih strana okruzena gledalistem e)jedinstven scensko-gledalisni prostor Scena kutija ili italijanska scena najzastupljeniji je model.Ovaj model neposredno uslovljava sve pozorisne sadrzaje-dramski tekst,reziju,scenografiju,svetlosna i druga resenja.Tokom novije istorije pozorista scena kockastog oblika postala je konacno uoblicena I okamenjena institucija.Prostor klasicne scene podeljen je na 3 funkcionalne celine:glavnu,bocnu i zadnju scenu.Osim ovih glavnih celina,scenu cine i nadstroplje i prostor ispod scene.Karakteristicni delovi scene su i proscenijum i portal.Proscenijum je istureni prostor ispred scene,dok je portal otvor(okvir) scene koji odvaja scenu od proscenijuma.Portal pojacava iluziju “posmatranja zivota” kod publike. Postoje dva zanimanja u pozoristu koja imaju neposrednu I operativnu odgovornost: inspicijent i sef scene.Prvi pripada umetnickom, a drugi tehnickom sektoru. 6. Kakva je uloga funkcije planiranja u pozoristu? Planiranje je proces donosenja medjusobno povezanih odluka,koje su usmerene ka ostvarivanju ciljeva organizacije.Odluke se donose o tome sta treba da se uradi,kada,kako i ko ce to uraditi.I pozorista se moraju temeljiti na dobrom planiranju.To se ponekad pogresno tumaci kao nastojanje da se u umetnosti uvedu ekonomski kriterijumi.Planiranje i plansko delovanje u nasoj kulturnoj-umetnickoj praksi smatra seuznapredovalim nivoom razumevanja potrebe implementacije principa I nacela menadzmenta.Planovi pozorisne institucije predstavljaju putokaz svim njenim clanovima i ukazuju na to sta oni treba da rade. Najkarakteristicniji planovi pozorisnih institucija su: a)repertoarski plan b)kadrovski plan c)finansiski plan d)operativni plan e)investicioni plan Repertoarski plan je najvazniji.Odrzava misiju i ciljeve delatnosti svakog pozorista(posebno nacionalnog).On podrazumeva godisnji i mesicni vremenski okvir i mora biti podudaran i sa raspolozivim resurima pozorista, prvo kadrovskim,a potom materijalno-finansijskim. Finansiski plan podrazumeva da je pozorisna delatnost veoma skupa i mogucnost ostvarenja mnogih njenih aspekata je u direktnoj zavisnosti od finansijskih sredstava kojima se raspolaze.Finansiski planovi se projektuju na nivou jedne finansijske sezone.Obuhvataju sledece troskove: a)rashodi-licni dohoci sa doprinosima b)operativni rashodi(grejanje,struja,PTT,higijena,dnevnice,osiguranje,namestaj,amortizacija…) c)funkcionalni rashodi-oprema predstave,gostovanja umetnika,autorski honorari, marketing,radna odela,zdravstvena zastita) d)prihodi (od prodaje predstava, stampanih publikacija,gostovanja,reklama,kamata.TV-prenosa,prijatelja pozorista) 7. Objasnite znacaj kadrovske funkcije u pozoristu. Kadrovski planovi-prevashodan zadatak ove funkcije je da otkloni nedoumice u pogledu toga ko radi u pozoristu. Najvazniji aspekti se odnose na sledece okolnosti: a)metode angazovanja, odnosno zaposljavanja b)motivaciju zaposlenih c)komunikaciju unutar kolektiva-ansambla d)nadzor-kontrola personala U postupku zaposljavanja najznacajniji principi se odnose na potrebu da se izbor bazira na posedovanju sposobnosti i predispozicija za obavljanje konkretnih poslova. Postovanje ovih principa je od narocitog znacaja kod umetnickog dela pozorisnog ansambla. A nepostovanje ovih principa moze dovesti u pitanje mogucnost neispunjenja kljucnih ciljeva citavog pozorisnog kolektiviteta.Jedan od kljucnih zadataka menadzmenta se sastoji u potrebi da se uspostavi spoj izmedju realnih predispozicija i znanja angazovanog osoblja sa zadacima koji ce oni obavljati. Posebnost se ogleda u nacinu na koji se u umetnosti dozivljava nagradjivanje.Ovo se odnosi na umetnicko zadovoljstvo koje prati umetnicka postignuca. Velika odgovornost menadzmenta je da uspostavi dobru komunikaciju kolektiva. Samo oni clanovi koji su dobro informisani i koji se nalaze u neprestanoj komunikaciji sa svojim radnim okruzenjemi imaju mogucnost da svojim radom ucestvuju u ostvarivanju zadataka.Teorija menadzmenta razlikuje 5 vrsta komunikacionih veza unutar organizacije: a)autoritativna mreza-formalno upravljanje u jednoj organizaciji b)formalna informativna mreza-sistem koji se koristi za standardne procedure izvestaja(sastanci zaposlenih,bilteni, izvestaji o progresu) c)mreza namenskih ekspertiza-sistem u kome se prenose informacije potrebne za ispunjenje zadataka d)prijateljska komunikaciona mreza-potice iz formalnih i neformalnih veza zaposlenih

e)statusna mreza-komunikacija neverbalna kroz razlicite znakove, kao sto su velicina radnog stola, oprema kancelarije, ponasanje tokom rada… 1. Koje su osnovne karakteristike projektnog organizovanja? Organizacije su strukturirane celine u okviru kojih skupine ljudi realizuju razlicite aktivnosti da bi ostvarili prethodno utvrdjene zadatke. Aktivnosti koje se sprovode se mogu svrstati u procese ili projekte. Pod procese spadaju ili aktivnosti koje se kontinuirano obavljaju ili u kojima je poznat sled operacija koje se ponavljaju kad god je neophodno. Projekat se definise kao skup koordinisanih aktivnostisa odredjenim pocetkom I krajem, koji ima specifican cilj, cije je ostvarenje ograniceno vremenom, troskovima I resursima. U osobine karakteristike za projekte i njihovo razlikovanje od procesnih aktivnosti spadaju: a)projekti podrazumevaju promenu b)projekti za cilj imaju zavrsnu tacku.Za razliku od svakodnevnih aktivnosti,koji se po potrebi ponavljaju,projekti se zavrsavaju kada se ostvari cilj. c)projekti su rizicniji od svakodnevnih poslovnih procesa. Oblici projektnog organizovanja nastaju iz potrebe da se realizuje odredjena poslovna namera,koja predstavlja promenu u odnosu na redovne procesne aktivnosti.Jedna od bitnih karakteristikasavremenih intervencija u domenu kulturne prakse ogleda se u prelasku sa institucionalne logike postojanja,na projektnu logiku.Institucionalnost se u savremenom pozorisnom organizovanju dozivljava i kao kocnica neophodnim promenama i prilagodjavanja pozorista praksi poslovnog i trzisnog okruzenja.Kod pozorista postoje znacajni otpori prema projektnom vidu organizovanja.Takvi otpori su ocigledni,jer rad na pozorisnim projektima cesto podrazumeva ucesce gostujucih reditelja,glumaca,scenografa.Stalni clanovi pozorisnog asamblato dozivljavaju to kao atak na mogucnosti njihove moguce afirmacije ili na smanjenju finansijske prinadleznosti. 2. Koji resursi su kljucni za projektno organizovanje? Ciljevi projektnih organizacija uspostavljaju njihovo drugacije ustrojstvo i razlicit pristup i upravljanju posebno u delu koji se tice ljudskih resura.Kljucni resursi za projektno organizovanje su: a)ljudi(humani resursi) b)materijalno finansiski c)vremenski d)organizacioni e)nematerijalni f)drustvena odgovornost Ljudske resurse cine znanje,vestine,sposobnosti i talenti.To ukljucuje i najvisi direktorski nivo,zaposlene na svim nivoima i drugo osoblje Materijalni-u njih ubrajamo fizicke resurse koji organizaciju cine razlicitom u odnosu na druge.To su zarada,oprema,materijali za rad Organizacioni resursi-sve ostale resure drze na okupu.To su organizaciona struktura,projektni segmenti,struktura izvestanja,planski sistem,kontrolni sistem,politike i procedure. Finansiski resuri-finansiska sredstva iz raznih fondova i budzeta kao i sopstvena sredstva. Nematerijalni resuri-organizaciona kultura,reputacija,imidz i veze sa korisnicima Drustvena odgovornost-ocenjivanje da li ce javnost shvatiti da institucija donosi odluke koje su u najboljem interesu drustva kao celine. 3. Objasnite razlike izmedju institucionalnog I projektnog realizovanja pozorisne delatnosti Namena I ciljevi projektnih organizacija uslovljavaju njihovo drugacije organizaciono ustrojstvo, a samim tim I razlicit pristup u upravljanju, posebno u delu koji se tice ljudskih resursa.Za razliku od sastava institucionalnih pozorista, koji funkcionise kao stalna funkcionalna grupa, clanovi projektne organizacije formiraju takodje formalnu ali ne stalnu vec privremenu, tj. projektnu grupu koja traje onoliko koliko traje sam projekat. S obzirom na naglaseniji intenzitet I dinamiku poslova I zadataka koji se obavljaju u okviru projekata, menadzmentu je potrebno mnogo dodatnog angazovanja I umeca da bi se uspostavila takozvana dobra klima unutar projektne organizacije. Naspram institucija u kojima se dugorocno utvrdjuju radne procedure, a vremenom uspostavljaju I ucvrscuju ne samo formalni vec I neformalni odnosi medju clanovima, projektne organizacije to isto moraju ostvariti ali u daleko kracim vremenskim rokovima. 4. Izloziti tradicionalni-iskustveni hodogram realizacije pozorisnog projekta Tradicionalni I nasledjeni sistem realizacije pozorisnih projekata podrazumeva sprovodjenje procedura I aktivnosti prema sledecem hodogramu: a) izbor dramskog dela (muzickog, operskog, baletskog) b) izbor reditelja kao umetnickog autora I producenta kao izvrsnog direktora nove predstave c) podela umetnickih zadataka saradnicima: scenograf, kostimograf, kompozitor, dirigent, koreograf, glumci, operski pevaci, baletski igraci, hor I orkestar d) podela zadataka tehnickom sektoru (scenska tehnika, radionice) e) utvrdjivanje zadataka opsteg sektora (autorska prava, finansije, marketing, nabavka materijala I opreme)

f) individualni rad umetnika g) probe umetnickog ansambla h) rad radionica po operativnom planu i) uskladjivanje svih procesa j) generalne probe kao zavrsni oblik proba k) premijera l) organizacija izvodjenja predstave kroz njen zivotni vek 5. Koja dokumenta sadrzi studija pozorisnog projekta Teorija projektnog menadzmenta predvidja da se pripremna faza okonca izradom I usvajanjem osnovnog dokumenta kojim se definise projekat – Dokument o zapocinjanju projekta. U umetnickim projektima to je studija projekta koja je po svojim karakteristikama planski dokument koji ne govori samo o tmo “sta nameravamo da uradimo” vec I “kako da to uradimo”. Elementi koji su predmet planiranja su trojaki: troskovi, vreme (rokovi), ucinak (rezultati, kvalitet). Studija pozorisnog projekta je studija izdatka, uspeha I ostvarivosti projekta u celosti. Studiju projekta cini zbir sledecih dokumenta: umetnicki elaborat,tehnicki elaborat,terminski plan, finansijski plan. Umetnicki elaborat je skup dokumenta kojima se umetnicka koncepcija transformise u operativne potrebe umetnickog sektora. Sastavni deo ovog elaborata su scenografski I kostimografski elaborati. Tehnicki elaborat je dokument koji operativno odrazava nacine I mogucnosti realizacije svih elemenata uspostavljenih umetnickim elaboratom. On mora sadrzati sve okolnosti, posebno finansijske I terminske. Terminski plan je dokument koji treba da projektuje izvrsenje svih zadataka u vremenski ogranicenom roku.On mora da predvidi tacnu dinamiku svih poslova. Prikazuju se I graficki I pomocu pert metode ili gantograma. Finansijski plan je kljucan dokument za pozorisnog menadzera koji on izradjuje na osnovu analize umetnickog I tehnickog elaborata, ukljucujuci I terminski plan. Sadrzi proracun potencijala projekta, dinamiku finansiranja I potrosnje. Ima za zadatak da smanji mnoge neizvesnosti. Mora biti veoma precizan. 6. Koje vrste proba se sprovode prilikom realizacije pozorisnih projekata? Probe predstavljaju sredstvo posredstvom kojeg se sa najvecom pouzdanoscu proverava dostignuti nivo u odnosu na planirane ciljeve. Probe se realizuju u svim sektorima pozorisne organizacije-u umetnickom, tehnickom I opstem odnosno poslovnom sektoru. Umetnicke probe odrazavaju sustinske aktivnosti clanova umetnickog ansambla preko kojih se uz ogroman trud dolazi do krajnjeg rezultata-predstave. Takodje desavaju se: prve ili osnosne probe-svi se upoznaju sa rediteljovom idejom o predstavi; citalacke probe (“probe za stolom”-da se u potpunosti ovlada tekstom, jezickim specificnostima I akcentima); probe na pozornici (mizanscenske probe-ono sto vidimo na sceni) Tehnicke probe podrazumevaju: probe dekora I kulisa, probe kostima, probe muzickog I tonskog materijala, probe projekcija. Generalne probe imaju za cilj da daju potpunu predstavu o postignutom jer se igraju u kostimima, sa muzikom, sa svetlom, u dekoru I uslovima koji ce biti I na predstavi. 7. Koji je delokrug poslova menadzera – producenta u realizaciji pozorisnih projekata? Za fazu realizacije su karakteristicne funkcije organizovanja I kontrole. Uloga menadzera-producenta u realizaciji je znacajna u pogledu koordinacije angazmana svih ucesnika I obezbedjenja najoptimalnijih uslova za njihovu realizaciju – prostornih, tehnickih, finansijskih…