Grupni Procesi

Grupni procesi

Grupe • Dvoje ili više ljudi koji ulaze u međusobno zavisne odnose, zahvaljujući interakciji koja se između njih razvija • Vrste: – Strukturisane i nestrukturisane – Primarne i sekundarne – Formalne i neformalne – Zatvorene i otvorene – Vlastite i tuđe – U kakve grupe spada vršnjačka grupa? A odeljenje?

Grupe i produktivnost • Socijalna facilitacija (prilikom izvedbe jednostavnih i dobro naučenih zadataka)

• Socijalna inhibicija (prilikom izvedbe teških i slabo naučenih zadataka)

• Ringelmanov efekat – kod aditivnih zadataka povećanjem broja ljudi u grupi opada prosečni individualni učinak – Gubici u koordinaciji – Gubici u motivaciji • tendencija da se smanji lični doprinos jer ga je teško prepoznati i vrednovati – socijalno zabušavanje; • tendencija da se smanji lični doprinos jer se drugima prepušta da odrede nivo grupnog učinka – efekat “švercovanja” • tendencija da se smanji lični doprinos jer postoji strah da se drugi “švercuju” – efekat naivca

Komunikacione mreže i kohezivnost i produktivnost • Centralizovane i decentralizovane mreže – Šta mislite, koje su efikasnije? U kojima je veće zadovoljstvo radnika?

• Kohezivnost – sila međusobne povezanosti članova koja drži grupu na okupu – osećanje bliskosti, privlačnosti i zajedništva u grupi – povezana sa visokim stepenom učešća članova grupe u grupnim aktivnostima – Zato su važne odeljenska i školska klima!

Tip vođstva i produktivnost • Nastavnik kao vođa/lider Vođa zadatka

Autokratski vođa Demokratski vođa Laissez-faire vođa

Socio-emocionalni vođa

Transformativni vođa

• Šta mislite, kako na produktivnost utiču ovi tipovi vođstva?

• A na zadovoljstvo poslom? • Kakve implikacije ovi nalazi imaju za vaš rad u školi?

Tipovi autoriteta/moći • Nastavnik kao nosilac moći: – Moć nagrađivanja – Moć kažnjavanja/prisile – Stručnjačka moć (moć znanja) – Moć informacije (posedovanje određene informacije) – Legitimna moć (zasniva se na društvenim normama) – Referentna moć (poštovanje i uvažavanje, te i identifikacija) • Šta mislite, koje tipove moći ima dobar lider? Da li možete da zamislite sebe kao nastavnika kao dobrog lidera?

Grupna pripadnost i socijalni identitet • Ko sam ja? • Kategorije koje koristimo da bismo napravili razlike među ljudima i lakše se snalazili u svakodnevnom životu, pomažu nam i u određivanju vlastitog identiteta. • Grupni identitet – svest pojedinca o sebi koja proističe iz njegove pripadnosti različitim socijalnim kategorijama kao što su nacija, klasa, rasa, pol i sl. • Ljudi imaju tendenciju da članove sopstvene grupe vide pozitivnije i da naglašavaju unutargrupnu sličnost • I minimalna, proizvoljna razlika dovodi do podele na “nas” i “njih”, pa i do diskriminacije ili pristrasnosti

Stavovi, stereotipi i predrasude

Stavovi • Tendencija da se objekti vrednuju povoljno ili nepovoljno • Relativno trajna stečena predispozicija da se na dosledan način ponaša prema nekoj grupi objekata • Relativno trajan sistem pozitivnog ili negativnog ocenjivanja, osećanja i tendencije da se preduzme akcija za ili protiv u odnosu na različite objekte • Dakle, 3 komponente stava: – Kognitivna (znanje koje imamo o objektu stava) – Emocionalna (osećanja u vezi sa stavskim objektom) – Konativna (potreba da se preduzme akcija, da se učini nešto za ili protiv stavskog objekta)

...stavovi • Stavovi se izučavaju jer se veruje da se na osnovu njih može predvideti ponašanje! Često je, ipak, povezanost mala! – Šta mislite, zašto?

• Ponašanje je determinisano i situacionim faktorima!

• Funkcije stavova (Šavit): – Saznajna (organizuju i pojednostavljuju obradu infomacija) – Utilitarna (stavovi upravljaju našim ponašanjem kako bi ishod bio “nagrada”, a ne “kazna”) – Funkcija socijalnog identiteta (jačaju identifikaciju sa referentnim grupama i socijalno prilagođavanje) – Funkcija održavanja samopoštovanja (Negativni stavovi pomažu osobi da se udalji od pretnje, a pozitivni olakšavaju osbi da se približi stavskim objektima)

Stereotipi • Stereotipi funkcionišu kao generalizovana očekivanja, uverenja u vezi sa određenim grupama (dakle, kognitivna komponenta je izražena) • Iako u svakodnevnom govoru obično imaju negativan predznak, oni predstavljaju bazično normalan i adaptivan proces, čiji je cilj redukovanje kompleksnosti pri pricesiranju socijalnih informacija • Mogu biti pozitivni, neutralni i negativni (tada su odraz predrasuda) – Primeri?

Predrasude • Predrasuda je antipatija zasnovana na pogrešnim i nefleksibilnim generalizacijama (Allport, 1954) • Tri distinktivne komponente predrasuda, tj. načini na koji se one mogu ispoljiti: – negativni stereotipi, – negativna osećanja i – negativni ponašajni obrasci (diskriminacija)

• Predrasude se stiču kao svi drugi stavovi, tokom socijalizacije, a modifikuju se tokom iskustva sa pripadnicima datih grupa/manjina

...predrasude • Prema savremenim koncepcijama, mogu se izdvojiti dve distiktivne dimenzije odnosa prema tuđim grupama: – Dopadanje vs nedopadanje – Nepoštovanje vs poštovanje • Ukrštanjem dimenzija dobijamo sledeće oblike stavova prema tuđim grupama: divljenje, predrasude zavisti, predrasude prezira i paternalističke predrasude

• Prema kojim sve grupama nastavnici mogu imati predrasude? • Razmislite i o svojim predrasudama... U koju kategoriju spadaju?

Kako smanjiti predrasude? • Da li ste nekada imali predrasude koje su se u nekom trenutku smanjile ili nestale? • Šta je dovelo do toga? • Dekategorizacija/depersonalizacija • Stvaranje zajedničkog grupnog identiteta • Intergrupni kontakt

Dekategorizacija/ depersonalizacija • Posmatranje ljudi iz drugih grupa kao zasebnih individua i komunikacija zasnovana na interpersonalnom, a ne na intergrupnom (ti i ja, a ne mi i oni) • Unakrsna kategorizacija – formiranje novih podgrupa u kojima će biti članova i iz jedne i iz druge prethodne grupe • Personalizacija – dobijanje za osobu relevantnih, nešto intimnijih informacija o članovima druge grupe • Da bi došlo do generalizacije dobiti od personalizovanog kontakta grupni identitet mora biti bar u izvesnoj meri istaknut!

Opasnosti i potencijalni problemi Dekategorizacija/depersonalizacija • Opasnost od pojave otpora i još izraženijih predrasuda jer postoji pretnja integritetu soc.identiteta • U slučaju određenih važnih soc.kategorija (kao što su pol, rasa ili uzrast) dekategorizovane reprezentacije mogu biti jako nestabilne

Zajednički grupni identitet • Redefinisanje grupne kategorizacije – iznalaženje nadređenog, inkluzivnog identiteta • Razvoj zajedničkog identiteta ne podrazumeva nužno odbacivanje manje inkluzivnog grupnog identiteta (dualni identitet) • Različiti grupni identiteti mogu biti međusobno komplementarni, nezavisni ili kompetitivni (kada se nalaze u visoko povezanim domenima grupnog života još izraženije međugrupne predrasude)

Opasnosti i potencijalni problemi Zajednički grupni identitet • Predrasude se mogu preusmeriti na drugu grupu • Pretnja Otpor Još izraženije predrasude • Pogotovo kada osobe visoko vrednuju svoju grupu i kada se opaža da želja za zajedničkim identitetom potiče od članova druge, a ne sopstvene grupe

• Unutargrupni model projekcije – projektovanje standarda sopstvene grupe kao adekvatnih standarda za nadređenu grupu

Teorija intergrupnog kontakta • Više od 50 god. predstavljala jednu od najefikasnijih psiholoških strategija za redukovanje pristrasnosti • Kontakt nije dovoljan, potrebni su i preduslovi: • Jednak status u kontaktnoj situaciji • Saradnja između grupa • Zajednički ciljevi • Podrška autoriteta, zakona i običaja • “Produžen” kontakt – i samo saznanje da neki od članova naše grupe ima prijatelja iz druge grupe redukuje intergrupne pristrasnosti

• Domaći zadatak – napisati 1 primer za neku od ovih strategija, koje biste vi kao nastavnici iskoristili u školi ukoliko postoje antipatija i predrasude prema nekoj grupi! Vodite računa o izlistanim opasnostima!

Greške u opažanju osoba • Prvi utisak se gradi na osnovu manje ili više nesvesnog zapažanja fizičkog izgleda, načina govora, izgleda lica i gestova. • Nastavnici, kao i svi drugi, prave greše pri opažanju osoba: – Halo-efekat – dejstvo prvog utiska na kasnije opažanje osobe – Lične teorije – verovanje da se neke osobine uvek javljaju zajedno – Neopravdana funkcionalna analogija – zaključivanje iz određnih fizičkih o određenim psihičkim osobinama – Uprošćavanje – sklonost da se ljudi opažaju na pojednostavljen način, kao da imaju svega nekoliko karakteristika – Stereotipije – sklonost da se svim pripadnicima neke grupe pridaju iste osobine; preterano uprošćena, kruta i uopštena mišljenja

Procesi atribucije • Način na koji ljudi procenjuju ili objašnjavaju uzroke nečijeg ponašanja • Sećate se Vajnerove teorije? Trudite se da podržavate funkcionalan stil atribucije! • Sećate se samoispunjujućeg proročanstva? Važno je da ne padnete u njegovu zamku! • Dakle, normalno je da svi mi pravimo greške u opažanju osoba ili atribuciji, kao i da imamo predrasude, ali je važno da ih uočimo kod sebe i pokušamo da promenimo!

UPRAVLJANJE ODELJENJEM

Bihejvioristička tradicija • Nagrađivanje i kažnjavanje (treba otkriti potkrepljivače relevantne za učenike) – Da li se sećate ekonomije žetona ili potpisivanja ugovora?

• Fokus na pojedincima - razlozima za neadekvatno ponašanje

Pravilna upotreba pohvala Efektivna pohvala • Specifikovana • Usmerena je ka učeničkim postignućima • Podstiče učenika da više ceni sopstvena postignuća • Pripisuje uspeh uloženom trudu i sposobnostima • Usmerava pažnju ka ponašanjima koja su važna za obavljanje obrazovnih zadataka

Pohvala koja nije efektivna • Globalna i opšta • Nagrađuje prosto učešće u aktivnosti • Poredi učenika sa ostalom decom iz razreda • Uspeh pripisuje sreći • Usmerava pažnju ka spoljašnjem autoritetu

Vežbajmo davanje pohvala! • Situacija 1: Učenica je uradila dobro seminarski i treba da joj date povratnu informaciju. • Situacija 2: Učenik koji je najčešće nemiran dao je vrlo dobar odgovor na neko vaše pitanje tokom časa

• Situacija 3: Učenica koja obično sedi u poslednjoj klupi i priča prijavila se da prikuplja novac za odlazak u muzej • Situacija 4: Učenik koji je 2 puta bežao sa časa i jednom vas zamolio da odložite njegovo usmeno odgovaranje, na sledeći čas dolazi spreman, sam se javlja da odgovara i taj odgovor je za dobru ocenu

Nagrade i privilegije • Privilegije: – uloga vođe odeljenja ili pomagača nastavnika, koji deli i skuplja pomoćni materijal na času, uključuje projektor, ocenjuje radove drugih učenika – dodatno vreme za odmor ili bilo koju aktivnost od važnosti za učenika – posebno vreme za rad na specijalnom individualnom projektu – slobodno vreme za čitanje – ... • Ne preterivati jer učenici treba da se nauče samoregulaciji i da imaju intrinzičku motivaciju!

7 kategorija kazne 1. Izražavanje nezadovoljstva 2. Gubitak privilegija 3. Izvlačenje iz grupe 4. Pisane refleksije, izvinjenja, izjave ili “ugovori” 5. Slanje kod direktora/psihologa/pedagoga 6. Zadržavanje (nakon časova) i razgovor 7. Kontaktiranje roditelja (a u cilju pomaganja učeniku, a ne optuživanja) • Treba unapred smisliti različite nivoe kazne za kršenje određenih pravila!

Korišćenje kazni na času • Ukoliko u razredu postoji učenik koji često biva kažnjen, nastavnik bi trebalo da pokuša sa pozitivnijim pristupom problemu. • Trebalo bi ograničiti kazne u vidu opominjanja, stalnog proveravanja i kontrolisanja onih ponašanja učenika koja su lako uočljiva, čak iako su ta ponašanja hronična. • Važno je sačekati sa razrešavanjem situacije i, nakon kažnjavanja, ponovo uspostaviti dobar odnos!

Mogući načini bavljenja ozbiljnijim i dugotrajnijim problemima na času Ponašanje

Preporučeni odgovor nastavnika

Varanje na ispitu

* Umanjiti izazov za varanjem. * Minimizovati prilike za varanje. * Obaviti individualni razgovor sa učenikom. * Izneti svoju zabrinutost zbog varanja. * Navesti i objasniti posledice varanja na ispitu, kao što su ponovno obavljanje spornog zatatka ili prijavljivanje učenika upravi škole i roditeljima.

Krađa

* Pomoći učenicima da shvate šta u praksi znači pravilo "poštuj imovinu drugih ljudi". * Uzeti u obzir činjenicu o postojanju kulturnih razlika po pitanju "šta je moje, a šta je tuđe". * Pozvati krivca za krađu na privatni razgovor i podstaći ga na vraćanje ukradene stvari. * Ako se krađe u učionici nastave, kontaktirati organe škole i roditelje. * Objasniti učenicima koje se reči ne smeju koristiti u školi. * Sa mlađom decom bi trebalo proveriti da li razumeju pravo značenje određene psovke/reči. * Obavestiti roditelje i zamoliti ih da razgovaraju sa svojim detetom.

Prekomerno psovanje

Mogući načini bavljenja ozbiljnijim i dugotrajnijim problemima na času Protivljenje/ * Pokušati sa otkrivanjem uzroka koji se nalaze iza protivljenja učenika. prkošenje * Kada se prkosno ponašanje dogodi na času, treba ostati smiren i kontrolisati sopstvene reakcije. * Problematičnog učenika bi trebalo odvojiti od ostatka odeljenja, a ostalo decu uposliti nekim novim zadatkom. * Treba zadržati fizičku udaljenost od deteta. Nikako mu se ne unositi u lice. * Izbeći prepiranje i „prepucavanje“ sa učenikom (i druge oblike sukoba moći). Erotizovano ponašanje

* U mlađim razredima, deca često dodiruju i trljaju svoje genitalije. Učenikovu pažnju bi trebalo usmeriti na nešto drugo. Ako se dodirivanje nastavi, obaviti privatni razgovor sa detetom. * Već i učenike 4. razreda osnovne škole treba upoznati sa ponašanjima koja se smatraju seksualnim uznemiravanjem, kao i da takva ponašanja neće biti tolerisana. * U slučajevima kada se dodirivanje/masturbacija ili seksualno uznemiravanje nastavljaju, obavezno obavestiti roditelje, a u nekim slučajevima i stručne saradnike u školi i relevantne vanškolske institucije.

Programi zasnovani na bihejviorističkoj tradiciji • Disciplinovanje asertivnošću – Insistiranje na primerenom ponašanju učenika i asertivno reagovanje kada dođe do kršenja pravila (umesto: “Zašto to radiš?” ili “Zažalićeš što si to uradio!” ili “Kako te nije sramota da se tako ponašaš?!”, uspostaviti kontakt očima i jasno predočiti šta se od učenika očekuje i šta su moguće sankcije) – Nastavnici ne treba da prihvataju izgovore i opravdanja učenika, čak i ako postoje objektivni razlozi za njihov neprimereno ponašanje (problemi u porodici, loša finansijska situacija, itd). Red u učionici ne sme se dovoditi u pitanje, a učenici moraju snositi odgovornost za sopstveno ponašanje

Programi zasnovani na bihejviorističkoj tradiciji • Drajkursove logične posledice – Veći deo ponašanja učenika u školi vođen potrebama za pripadanjem i osećanjem lične vrednosti – Kada su ove potrebe frustrirane, učenik pokazuje neke od sledećih oblika ometajućeg ponašanja: 1) traženje pažnje, 2) traženje moći, 3) težnja ka osveti i 4) pokazivanje neadekvatnosti. Svaka vrsta ponašanja zahteva poseban odgovor nastavnika • Možete li se setiti nekog primera? Opišite ponašanje učenika i nastavnika. Kako biste se vi osećali na mestu nastavnika? Da li biste uradili nešto drugačije?

– Treba prepoznati motiv, a potom pronaći posledicu koja je u logičnoj vezi sa ponašanjem(npr. krečenje zida od strane učenika, na kom je prethodnog dana ispisao grafit) – Dugoročni cilj ovog pristupa je da učenici razumeju prave razloge sopstvenog ponašanja i da pronađu socijalno prihvatljive načine zadovoljenja frustriranih potreba.

Ekološka tradicija • Najvažnija funkcija nastavnika iz ove perspektive jeste planiranje i rukovođenje dobro zamišljenim grupnim aktivnostima koje glatko teku • Fokus na odeljenju kao grupi

Priprema za efikasno upravljanje • Cilj je uspostaviti pozitivnu i produktivnu sredinu za učenje, sa što manje problema u ponašanju

• Upravljanje nije cilj po sebi, već preduslov za uspešno učenje! • Glavni zadatak – zadobiti saradnju i povećati kohezivnost grupe!

Uspostavljanje pravila i procedura • Ako su eksplicirana, više će se poštovati i učenici biti više angažovani – Poštujte druge – Butite fokusirani i spremni – Slušajte druge dok pričaju – Poštujte pravila škole – ... • Važno je da su pravila afirmativna (šta raditi, a ne šta ne raditi) • Čim smislimo pravila, moramo znati i šta su posledice ako ne budu ispoštovana i moramo ih saopštiti! • Ali, kritikujte delo, a ne osobu! Objasnite da su greške sastavni deo života, ali da ih je važno i moguće popraviti! Podstaknite refleksiju i iznalaženje rešenja! Dajte predlog za alternativno ponašanje!

O čemu još treba razmišljati? • Kako obrazložiti sva ova pravila • Da li sva ova pravila donositi zajedno sa njima (jedan od načina podučavanja samoregulaciji – dati im izbor, prepustiti kontrolu i odgovornost, dati im da postave ciljeve, posreduju u debatama...)

• Prevencija je najbolji lek! • Svesnost svega što se dešava u odeljenju (prevenira greške u uvremenjenosti i u optuživanju pogrešnih osoba) • Onemogućiti grupisanja i vodite računa gde ko sedi • Ne zapostavljati učenike, što više njih uključiti u aktivnosti i primenjujte raznovrsne metode • Pratiti ritam i polako prelaziti s jedne na drugu aktivnost, bez praznog hoda ili naglog prekidanja aktivnosti (ne “lebdenje” i “klackalica”; ne “fragmentacija” i “preterivanje”) • Održavanje doslednosti u poštovanju pravila (ne guranje pod tepih) • Frustracija učenika preteškim i predugim zadatkom se rešava deljenjem zadatka u manje celine i boljom pripremom samih učenika; umor se rešava s više pauza, variranjem zadataka • ...

Šta sa učenicima koji ometaju čas? • Uzroci: – dosada – emocionalnih problema i teškoća “iz kuće” – bunt i otpor strogim pravilima – osporavanje autoriteta i pojačano traženje pažnje, kao očekivana ponašanja adolescenata • Ipak, ulaganje previše napora da se otkriju uzroci ne garantuje rešenje problema!

...šta sa učenicima koji ometaju čas? • Savetuje se fokusiranje na problematično ponašanje i brza i diskretna reakcija na njega: – približavanje učeniku – uspostaviti kontakt očima – dodir po ramenu – nonšalantni komentar – podsetiti na pravila – primeniti prikladnu kaznu – promeniti aktivnost na času • Odlučna, čak i “besna” reakcija na “preteće” događaje • Odaberite strategiju koja je u skladu sa vama!

Tok • Kako “uvući” učenike, kako im privući pažnju – (npr. upaliti svetla; stati na sredinu i ćutati/reći nešto; napisati temu/ instrukciju na tabli; poći od ličnog iskustva; dati im da nešto pročitaju sami ili u grupi; humor itd.)

• Kako ih uspešno prevoditi iz aktivnosti u aktivnost – (prelaz kao serija koraka koje učenici treba da prate, sugestivna sredstva za upozorenje da se aktivnost privodi kraju)

– Kako ih “izvesti” iz aktivnosti – (npr. sumiranje i povezivanje sa sledećim časom; najavljivanje domaćeg na vreme; pozitivni fidbek; igre itd.)

– Kako se snaći sa sadržajem – (proveriti šta već znaju, prava mera – slušanja, gledanja, mišljenja, pričanja, čitanja i pisanja; jasno objasniti zadatak i izneti specifičnost; uzimanje njihovih interesovanja u obzir; an kraju dati jasan i specifičan fidbek itd.)

• Kako se snaći s učenicima – (naučiti imena; mobilnost; imati visoka očekivanja, izbegavati favorizovanje nekih učenika, itd.)

Programi zasnovani na ekološkoj tradiciji • Glaserov čas odeljenske zajednice – 30-minutni sastanak koji se održava u regularnim vremenski razmacima, a na kojem učenici i nastavnici, zajedničkim snagama, pokušavaju da reše goruće probleme u učionici – 6 faza: Uspostavljanje dobre atmosfere, Identifikovanje problema, Vrednovanje problema, Prezentovanje mogućih rešenja, Javno obavezivanje i Praćenje i procena – Dobro je pre početka časa imati pripremljeno nekoliko problema o kojima se može diskutovati, u slučaju da đaci ne žele sami da započnu razgovor

Programi zasnovani na ekološkoj tradiciji • Podržavajuća učionica – Stvaranje neugrožavajuće sredne pogodne za učenje i razvijanje veština samoregulacije – Delati na društveno pravedan način (i u učionici) – Razvijati iskrene, autentične odnose, bez kontrolisanja drugih i manifestovanja sopstvene moći nad njima – Dozvoliti đacima da izgrade značenje moralnih pojmova (pa i da odrede sankcije ukoliko prekrše neko pravilo) – Ograničiti strukturisanje procedura i ponašanja – Dozvoliti učenicima pravo glasa i zajedničkog rešavanja problema (i učiti ih kako da slušaju druge, sagledavaju različite perspektive i upravljaju svojim reakcijama) – Stalno preispitivati sopstvenu praksu

Neprihvatljivi postupci nastavnika • Izrugivanje pred drugima • Isticanje učenikovih nedostataka ili slabosti • Cinizam, vređanje • Prekomerna kritičnost • Nepredvidivost postupaka i kriterijuma • Preterano emocionalno, burno reagovanje • Zastrašivanje

Reagovanje na u određenim situacijama • Prvo, svako za sebe neka zapiše šta mu intuitivno prvo padne na pamet, kako bi reagovao u sledećim situacijama: • Situacija 1: Kako biste reagovali na učenikov komentar “Ovo što radimo smara!”? • Situacija 2: Kako biste reagovali kada bi učenik nekoliko puta opsovao pred vama? • Situacija 3: Kada bi učenik počeo da viče na vas zbog ocene koju želite da mu zaključite

Reagovanje na u određenim situacijama • A sada u grupama zapišite kako mislite da bi trebalo odreagovati. Koristite i priručne materijale! • Situacija 1: Kako biste reagovali na učenikov komentar “Ovo što radimo smara!”? • Situacija 2: Kako biste reagovali kada bi učenik nekoliko puta opsovao pred vama? • Situacija 3: Kada bi učenik počeo da viče na vas zbog ocene koju želite da mu zaključite

Zaključak • Uspešno rukovođenje dovodi do internalizacije pravila i razvoja samoregulacije prilikom učenja! • Dobar menadžment je glavni činilac uspeha! • Najefikasniji su oni nastavnici koji imaju repertoar različitih strategija i pristupa koje koriste kada situacija to zahteva! • I ne zaboravite da je za učenje važniji odnos sa nastavnikom nego njegova predmetna ekspertiza!

Domaći zadatak • Sećate se Gardnerove teorije inteligencije? • Zamislite da imate u odeljenju po jednog učenika sa po jednom dominantnom inteligencijom, po Gardneru. • Za svakog od tih sedam učenika napišite kako biste ga “uposlili” ako je nemiran.