Milos Kovic - Uporista.pdf

МИЛОШ КОВИЋ

УПОРИШТА Чланци, интервјуи и беседе

©

САТЕКА М Ш Б1 Београд, 2016.

Издавач Са1епа типсН Библиотека Српско становиште, четврто коло, књига пета Аутор Милош Ковић Наслов УПОРИШ ТА Чланци, интервјуи и беседе

Дирекшор Бранимир Нешић Извршни уредник Никола М аринковић Дизајн корице Марко Р. М арковић Редакција Срђан Петровић, Невена Жупањац, Владимир Димитријевић, Зоран Павловић ФотоГрафија на корици Верољуб Адамовић, Споменик ибарским јунацим а Ш тампа Рј-ргебб, П ирот Тираж 500

ПРЕДГОВОР

Ова књига преставља избор из мојих публицистичких текстова, интервјуа и јавних иступања, насталих од 2009. до 2016. године. Оно што је у њој сабрано написано је и изговорено различитим поводима, без намере да једног дана буде објављено у посебној књизи. Идеја да се то учини потекла је од М аринка М. Вучинића. Нисам, ипак, био сигуран да ови текстови, својим обимом и значајем, заиста заслужују да се, у посебној књизи, поново нађу пред читаоцима. Када ми је то предложио и Бранимир Нешић, директор у Са1епа ти п сћ, покушао сам да их ипак потраж им и поново прочитам. Текстови које сам имао у свом компјутеру били су, углавном, сачувани у виду интернет веза са сајтовима новина у којима су штампани. Тада сам, међутим, схватио да је велики део тих адреса и сајтова одавно угашен. Ови текстови су, дакле, доступни само знатижељницима, стручњацима и пензионерима, који по библиотекама прелиставају укоричене комплете дневне и недељне штампе. Данас знамо да свемоћне електронске базе података и електронске комуникације нису створене да би трајале. Суочен с тим, по неком природном рефлексу, можда и из пуког отпора, почео сам да верујем да би сакупљање и поновно штампање ових текстова могло да има неког смисла. Прве новинске текстове објавио сам 1995. године. Показало се да их, до данас, има довољно да међу њима може да се направи избор, и то унутар онога што сам написао само у последњих седам година. У њима, истина, има понављања. Она, 5

Милош Ковић, Уиоришша

међутим, нису нехотична. Временом сам научио да се оно што је заиста важно мора понављати, и да је поновно промишљање основних чињеница често боље од непрекидног конзумирања нових, медијских информација. И споставило се, такође, да сакупљени текстови имају и одређену тематску уједначеност. Скоро сви су посвећени историји. Настојим да у јавном простору радим оно што познајем, а историја је мој занат. Текстови који се појављују у овој књизи, својом убедљивом већином, само су одговори на питања различитих саговорника, а она су се, углавном, односила на недокучиве везе између прошлости и садашњости, на сложену природу сећања, која за људске заједнице, као и за појединце, могубити и упориште и претња. Чему у овој књизи дајем предност види се и из њеног наслова. Ч и талац ће уочити која питањ а сам сам покренуо, без спољних подстицаја. Остаје, међутим, чињеница да су не само интервјуи него и већина чланака и беседа објављених у овој књизи, настали тако што сам упитан да дам свој суд о одређеним темама. Знам да сви неће бити задовољни мојим одговорима. Али знам и да сам, трагајући за њима, сведочио о ономе што мислим и осећам и да сам, одговарајући на питања, чинио оно што је мој позив и моја дужност. Да ли, наиме, у времену разарања наше земље, колонизовања и униш тавањ а њене културе и пљачке њене имовине, предавати историју на Универзитету у Београду значи имати још неке одговорности осим бављења академским дисциплинама и школовања научног подмлатка? Зар предавати хуманистичке и друштвене науке на буџетској установи не подразумева одређене дужности према пореским обвезницима? Зашто се професори Универзитета у Београду, који воде утодне, материјално обезбеђене и професионално сређене животе, тако ретко и невољно изјашњавају о великим темама нашег времена? Је ли то у традицији српског Универзитета, Велике школе, Лицеја? Јесу ли се највећи српски историчари, Стојан Н оваковић и Слободан Јовановић, или најзначајнији европски историчари 19. и 20. века, Леополд фон Ранке и Фернан Бродел, затварали 6

Предговор

у своје кабинете и да ли су ћутали о искушењима кроз која су пролазиле њихове земље? Шта је истинско наслеђе великог М арка Блока, писца непоновљиве Аполош је историје или заната историчара, јунака Првог светског рата, који је у Другом светском рату, као члан Покрета отпора, дао живот за своју поражену отаџбину? Осећање стида, које траје дуже од две деценије, бЛло је главни мотив настанка текстова који су ушли у ову књигу. Оно што се у нашем добу догодило са Србима и Србијом не служи нам на част. Наш и потомци имаће сва права да нас питају заш то смо раскрчмили дедовину, где смо били и шта смо радили док нам је земља уништавана, док је срамоћена, и док је ишла из пораза у пораз. Изласком из кабинета и уласком у јавни простор, са свим искушењима које то доноси, желео сам само да могу својим синовима сутра да погледам у очи, да могу им кажем да сам, сапет својим временом и, можда, својим заблудама, за нашу земљу чинио најбоље што сам умео и могао.

Чланци и интервјуи у овој књизи објављују се у свом интегралном виду, онакви какви су били пре уредничких интервенција. Новински наслови су, углавном, задржани. Осећам пријатну обавезу да захвалим Николи Маринковићу и Невени Ж упањац на труду око ове књиге, на стрпљењу с којим су слушали разлоге, и, на одговорност потписника ових редова, на крају уважили разлоге због којих историчари упорно пишу „Аустро-Угарска“ уместо „Аустроугарска" и „Балкански ратови“ уместо „балкански ратови“. У Београду, октобра 2016.

М илош Ковић

7

Уместо увода

ЗНАМЕЊА ПОБЕДЕ, УЗРОЦИ ПОРАЗА: КОНТИНУИТЕТИ И ДИСКОНТИНУИТЕТИ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ1 I Француски историчар Пјер Нора је, у предговору за своја данас класична Места сећања (Пеих Ле тетопе) (1984), утврдио да су Французи изгубили колективно памћење. Они су, истина, обузети сопственом, личном историјом, породичним генеалогијама и чак марљиво купују дела академске историографије. Нора, међутим, уочава преовлађујуће осећање дисконтинуитета, губитка оне врсте сећања која су вековима одређивала идентитет целине и која су се генерацијама преносила преко цркве, породице и школе. Почетке ове појаве он је уочио у тридесетим годинама XX века, када је, у француској јавности, двојство „држава и нација“ замењено синтагмом „држава и друштво11. „Историја“ је тада још била нераздвојна од „сећања“ и историчари су сваки нов податак смештали у контекст приче о историјској судбини нације. Нора је, међутим, утврдио да је, у нашем времену, „развод" „историје“ и „сећања“ коначно довршен. На место „сећања“ на националне митове и хероје дошла је скептична „историја", на место континуитета дисконтинуитет, а непромењива, вековна предања заменила је академска 1

Објављено у зборнику Ка српском сшановишшу, Београд: Еуго Сшпб, 2014, стр.

153-169. 9

Милош Ковић, Уиоришша

дисциплина која испитује, оспорава, проверава. Није, међутим, само академска историографија униш тила „сећања“. Нора као кључне узроке овог процеса већ тада (1984) помиње глобализацију, масовну културу, масовне медије и демократизацију. Цео зборник Места сећања, у коме је Пјер Н ора окупио водећа имена тадашње француске историографије, имао је за циљ да подсети на пејзаже, догађаје, процесе, личности, симболе око којих се вековима уобличавао идентитет Француске. Сам Н ора не показује да много ж али због растанка нације и историје, због смрти „сећањ а“ и победе „историје“; његови сарадници своје теме обрадили су на сличан начин. Појава овог тротомног зборника (објављ иван је од 1984. до 1992, четворотомно енглеско издање објављено је од 1999. до 2010) била је огроман догађај у историји историографије. Упркос свему, Нора није могао да избегне етикету десничара и конзервативца, стечену, истини за вољу, пре свега његовим деловањем у јавном ж ивоту Француске. Српски случај само је део ове шире француске и европске приче. Развод „историје" и „сећања“ у српској култури громогласно су објавиле бурне полемике И лариона Руварца са Пантом С рећковићем из осамдесетих и деведесетих година XIX века. На страни „историје" био је тако један калуђер, док је „сећања“ бранио проф есор Велике школе. Руварац је српско предање, уоквирено косовском епиком, прогласио научно безвредним. Тек ће Стојан Н оваковић складно спојити епско предање и критичку историју и, као историчар који је, за разлику од Руварца, размишљао и о историји друштва, културе и менталитета, показати у чему је вредност епског сећања за академску историографију. Стојан Новаковић, кога је Радован Самарџић назвао „утемељитељ савремене српске историографије", био је и делатни политичар и једна од водећих јавних личности свога доба. Својим освртом на Историју Срба Константина Јиречека, под насловом Неколика тежа питања српске историје, Новаковић је дао пример како историчар, припадник „критичке школе“,

10

Знамења победе, узроци пораза: континуитети и дисконтинуитети српске историје

може да размишља о националном, колективном искуству и да у њему тражи путоказе за садашњост и будућност. Као и Пјер Нора, Стојан Н оваковић је један од подстицаја за настанак овог огледа. Вероватно није случајно то што се и Н оваковић налазио на конзервативном крилу политичког спектра. Моје намере и закључци се, ипак, не могу приписати ни једном ни другом. Нора би, сасвим вероватно, наглашавање значаја очувања националног наслеђа сматрао претераним. Нисам, међутим, сигуран ни да би Стојан Новаковић подржао закључке овог огледа, с обзиром на то да је, сасвим у духу свог времена, есеј о „неколиким тежим питањима" заврш ио радикалним ставовима о потреби да Срби напусте своје средњовековне традиције, да је нужно да „следујемо новој светлости, коју нам отварају сувремени векови и примери великих народа и великих цивилизација“. На ово питањ е ћемо се касније пажљивије осврнути.

II Главна тема овог огледа јесу дисконтинуитети и континуитети, прекиди и трајања у српској историји. Дисконтинуитети су, по мишљењу потписника ових редова, један од главних узрока незавидног стања у коме се српски народ данас налази. Наиме, Срби су само у последњем веку сваких неколико деценија мењали знамења - заставе, грбове, химне - под којима су живели, ратовали и гинули. Мењали су, милом или силом, имена својих држава, па чак и сопствено национално име. У ж ивоту појединца тако честе промене идентитета могу да доведу само до несигурности и поремећаја; нема разлога да се сумња да је тако и у животу нације. Да би се схватило у којој мери ове врсте дисконтинуитета обележавају српску историју, довољно је да се сетимо историје Енглеза, која се, бар у последњих неколико векова, може назвати историјом континуитета. Уобичајено је да се у српској историји траж е дисконтинуитети. Тој теми посвећен је један зборник радова водећих српских историчара, под уредниш твом Андреја М итровића 11

Милош Ковић, Уиоришша

(Прекретнице новије српске историје, Крагујевац, 1995). Али мало ко се позабавио континуитетима српске историје. Они су, међутим, временом потврђене тачке ослонца, „места сећања“, која, за разлику од дисконтинуитета, уливају сигурност. Око вредности које су, у српској историји, потврдили векови, најлакше се успоставља основни консензус, као главни услов опстанка, трајања једне културе, друштва и нације. Коначно, у овом тексту показаће се да историјске појаве, нарочито оне најважније и најсложеније, измичу олаким, исхитреним оценама; оне у себи носе клице, примесе континуитета и дисконтинуитета, и прекида и трајања. Две су стране проблема дисконтинуитета у српској историји. Прву је описао Нора, али на француском, мање драматичном примеру. Дисконтинуитет између данашњих Срба и вредносних система њихових предака више је него уочљив. Косовски завет средишња је тема српске историје и предања; грађани данашње Србије, својом убедљивом већином, гласају за странке које заговарају одрицање државе од Косова и Метохије, од дела своје територије, од сопствених грађана, од материјалних добара и ресурса и, коначно, од најдрагоценијег дела духовног наслеђа српског народа. Одбрана националне независности и суверенитета још једна је кључна тема српске историје XIX и XX века; због ових начела Србија је пружала упоран отпор неупоредиво јачој Аустро-Угарској, ушла у Први светски рат и своју слободу платила огромном ценом. Данашњи Срби, поново убедљивом већином, гласају за прикључивање ЕУ, и то по цену не само одрицања од политичког и економског суверенитета и независности него и од дела државне територије. Назиру се и нови захтеви. Званични представници Немачке, водеће државе ЕУ, иду чак дотле да од Срба траже и „промену свести“. Реч није, наравно, о дневним рутинама и радним навикама; судећи по томе како Холм Зундхаузен и други немачки историчари, али и немачко јавно мњење виде Србију, овде се мисли на промену онога у шта Срби верују, што су запамтили и од својих српских предака и васпитача научили. Велике силе знају да је историјско памћење, уз квалитет оружаних снага, 12

Знамења победе, узроци пораза: континуитети и дисконтинуитети српске историје

здраву економију и број становника, један од најзначајнијих ресурса једне нације, која хоће да буде слободна и да има будућност. Историја потврђује да се не могу лако колонизовати народи дуге, славне прош лости и богатог историјског наслеђа - Русија, Кина, Турска, Иран, Сирија, Израел. Што је мутнија слика прошлости, то и будућност изгледа све неизвесније. Гради ли Србија своју садашњост и будућност на идеји демократске, националне државе или на чланству, и то по сваку цену, у мултинационалној империји без демократског легитимитета? Да ли су њени грађани заиста спремни да у бесцење распродају оно што су муком стекли њихови преци да би се припојили империјалној структури несигурне будућности, којом владају политичке и пословне елите отуђене од сопствених грађана, непријатељски и потцењивачки расположене према Србији? Које су то вредности, која сећања су Срби наследили од својих предака и сачували их за своје потомке? Постоји ли међу Србима основни консензус по питањ у ко су Срби, шта они памте, у шта верују? Шта значи бити грађанин Србије, Републике Српске, Србин у Црној Гори, Хрватској или Македонији, у Немачкој, Канади или САД? Граде ли Срби своју садашњост и будућност на српству или југословенству? О слањ а ли се Србија на демократске традиције националне државе XIX века и Краљевине Југославије или на аутократске традиције социјалистичке Југославије? На наслеђе краља Петра I Карађорђевића и Николе П аш ића или Јосипа Броза Тита и Едварда Кардеља? На ф илозоф ски и м орални став М ихаила ТЈурића или Радомира Константиновића? Ж ели ли Србија поштовање људских права или отимање туђе имовине и забрањ ивањ е другачијег мишљења? Да ли је српско писмо Вукова ћирилица или Гајева гајица? Да ли се Република Србија ослања на традиције четника, партизана, недићеваца или можда љотићеваца? Какав је њен однос према Српској православној цркви, а какав према борбеном атеизму из Титовог доба? Није, дакле, реч о заговарању једноумља, него о нужности успостављања нечега што у већини уређених земаља одавно 13

Милош Ковић, Уиоришша

постоји: званичног културног модела, заснованог на традицији и на савремености, на минимуму заједничких традиција и вредности. Он је, наравно, подложан критикама и оспоравањима; али да би се нешто оспоравало, прво мора да постоји. Полазна тачка не може да буде у збуњеном разногласју. Свако друштво, свака друштвена група, од нације до разбојничке дружине, мора да има минимум заједничких вредности и моралних начела, око којих ће се окупљати. Уколико такав основни консензус не постоји, заједница се распада при првом искушењу. Управо то се данас догађа са српском културом и српском државом.

III Постоји, дакле, духовни дисконтинуитет између садашњих српских генерација и њихових предака, између данашњих идеала и српских националних сећања. П отребно је, међутим, да се нагласи и друга страна приче о дисконтинуитетима: унутар српске историје, у њеном току, постоје значајни прекиди, који и данас доводе до колебања у основним, идентитетским питањима и до несигурности поводом избора пута којим ће се даље ићи. Пропаст српских држава и пад српског народа под османску власт представљ а први велики дисконтинуитет српске историје. Није реч само о Косовској бици, него о низу епских битака, од 1371. до 1541, од битке на М арици до пада Будима. Тек тада су се Срби, својом убедљивом већином, нашли под влашћу Османлија. Без икаквог патриотског претеривања, може се рећи да су Срби од свих балканских народа пружили најогорченији отпор Турцима. Први су 1804. кренули и у коначно ослобођење. Судећи по свему што се о томе данас зна, Турци им тај и такав отпор нису опростили и заборавили. Од Римског и Османског царства, па до СССР-а, САД и ЕУ, империје су се одвајкада, у сусрету са непослушним племенима и нацијама, служиле затирањ ем и придобијањем. У XV и XVI веку Срби су по први пут подвргнути оној врсти планског, масовног сатирања које ће често искусити у својој потоњој историји. После пада под Турке територија бивш е 14

Знамења победе.узроци пораза: континуитети и дисконтинуитети српске историје

српске деспотовине је толико опустела да су је освајачи изнова населили српским становниш твом са средњег тока Дрине, из Херцеговине и Црне Горе; прекид је био такав и толики да су имена многих села и градова била заборављена и промењена. Чак и да није било смишљеног кажњавања Срба, сам турски начин освајања нових земаља подразумевао је, преко нерегуларних, акинџијских чета, застраш ивањ е, пљачку, убијање и протеривање становништва. Тек потом за акинџијама би напредовала регуларна турска војска. Био је то џихад, верски рат у коме, за невернике, није било милости. Бернард Луис тврди да су Турци показивали много више борбеног, верског фанатизма од Арапа и осталих муслиманских освајача. После отпора и бежања, један од начина да се избегне насиље, а потом и статус поданика другог реда, био је прелазак на ислам. Радован Самарџић је са правом приметио да су, упркос другачијим тврдњама, иза исламизације увек стајали насиље и страх. Чак и тамо где тога на први поглед није било, у основи ове појаве био је социјални притисак. И сторичари сматрају да је у XVI веку највише деце за „данак у крви“ на Балкану узимано од Срба и да је тада сваки четврти припадник српске популације примио ислам. Но тек су ратови између Хабзбуршког и Османског царства у XVII и XVIII веку донели истинска страдања. Српске земље опет су постале бојно поље ислама и римокатолицизма, а православни Срби нашли су се на путу закрвљених војски и религија. Страни путописци сведоче о потпуној запустелости српских земаља и о страху у коме су живели њихови преостали становници. Бруталност ових ратова поново је потицала од њихове верске позадине, као и из чињенице да су они овде на Балкану, у локалним условима, понајвише вођени између суседа, истог, српског језика и етничког порекла, али различитих вера. Н иш та мање сурова била су и вековна четовања и пљачке између самих православних Срба, крајиш ника две сукобљене царевине, на Уни, Сави и Дунаву, млетачких ускока и турских пандура у Далмацији, или између завађених породица или братставау Црној Гори или Херцеговини. Реч је о дугој, 15

Милош Ковић, Упоришша

вековној традицији узајамног сатирања и пљачке, о још једној пукотини у колективној свести српског народа. Из те традиције, обогаћене утицајем тоталитаризама XX века, потичу несхвативо сурови међусобни обрачуни српских партизана и четника, рођака и суседа. Када је у питању геноцид који су римокатолици и муслимани починили над православним Србима у НДХ, традицијама међусобног сатирања и тоталитаризмима XX века требало би додати промишљено, систематско деловање Ватикана са његовим вековним искуством у униш тавањ у јеретика. У XVI веку почеле су и масовне сеобе, које ће постати важ на константа потоње српске историје. Бежање од насиља и невоља прош ирило је територије на којима су ж ивели Срби ка северу, североистоку и северозападу. То је, м еђутим , за последицу имало и масовни прелазак српског становниш тва у римокатолицизам. Католичење је посебно било честа појава на млетачким далматинским поседима, али и у Хабзбуршким земљама. У исто време напуштане су земље на јуту. Ратови, сеобе и исламизација променили су етничку слику Старе Србије. У знаку насиља одигравало се нарочито насељавање Албанаца на Косову и Метохији, почевши од Велике сеобе 1690, па све до ослобођења 1912. године. Србија се кретала, селила ка северу; чак и географски њена историја је историја прекида и дисконтинуитета. На неким просторима Срби су нестајали; појављивали су се у другим, удаљеним земљама, од Нове Србије у Русији до северне Угарске и Ж умберка у Аустрији. Сеоба из 1690. представљала је прелом и у духовној историји Срба. Она је означила прави крај српског средњег века. Са патријархом Арсенијем III Чарнојевићем и осталим бегунцима - свештенством, војницима, трговцима, занатлијама - који су представљали најактивнији и најважнији део српског друштва, средиште српског духовног, али и политичког живота, преселило се са Балкана у Средњу Европу, из Старе Србије у Подунавље. Османско царство XVI века било је уређена, снажна држава. Осипање је почело крајем тог века. Потоња столећа Срби су провели у друштву које се распадало, са све мање правне сигурности, при чем у је избегавањ е било каквих додира са 16

Знамења победе. узроци пораза: континуитети и дисконтинуитети српске историје

државом и њеним правним, шериЈатским нормама понекад било услов опстанка. Кнежинска самоуправа, особито у планинским крајевима, омогућила је Србима очување унутрашње самоуправе, патријархалне културе и православне духовности; она их је, ипак, одвајала од високе културе, везане за градове, високе школе и државну администрацију. О изгубљеној аристократској култури српског средњег века српски сељаци могли су само да слушају од својих свештеника и гуслара. С друге стране, они Срби који су се у Османском царству задржали све до позног XIX и раног XX века били су принуђени да таворе, без основне физичке и имовинске сигурности, усред самовоље муслиманских одметника и корупције владиних чиновника. Османско царство је, периодичним насиљима, зналачки неговало овакво стање свести. Све то морало је да остави трага на колективној психологији једног дела српског народа. „Рајински менталитет11, стање послушничке, заплашене спремности на трпљење насиља дубље је укорењено у колективној свести Срба него што се обично мисли. Са обновом Србије и Црне Горе, у ратовима и побунама, Срби који су живели у суседним земљама, које су остале под Турцима, постали су, наиме, вечито сумњиви. После 1804, баш као и у периоду после 1690, изјаснити се као „Србин“ значило је исто што и признати одметниш тво, издају, отпадниш тво од легалне, султанове власти. Социјална мимикрија није увек подразум евала прелазак на ислам. О дговор на питањ е „ко си?“ могао је да гласи: „хришћанин, Босанац, Херцеговац или Македонац“; географска припадност временом је потискивала национални идентитет. Крајем XVIII и почетком XIX века одиграо се велики препород, зачет у култури Срба Хабзбуршке монархије, пре свега кроз дело Доситеја Обрадовића, настављен реформама Вука Караџића. Под непосредним утицајем овог препорода, захваљујући храбрости српских устаника, настала је слободна српска држава; Карађорђева и М илошева Србија. Друга српска држава, Црна Гора Петра I и Петра II Петровића, такође настала у устанцима и ратовима, проистекла је непосредно из традиција 17

Милош Ковић, Упоришша

Пећке патријаршије. Важан дисконтинуитет који је ово доба донело је, међутим, редефинисање српског националног идентитета, од заједнице вере и сећања до језичке заједнице. У духу тадашњих европских идеја просвећености и романтизма, религија је узета за приватну ствар, а нација је одређивана према језичкој припадности. После смрти владике Њ егоша и Црна Гора престаје да буде теократска држава. Такво тумачење одредиће главни ток српске националне идеологије све до Јована Скерлића и Јована Цвијића. Скерлић ће му придодати рационалистичко, ф ранцуско-америчко гледиште о заједничким интересима и ренановски схваћеној демократској, слободној вољи грађана; Ц вијић ће основе оваквих тумачења наћи и у географским датостима. Биле су то идеје које су Србе полако, али сигурно, од вере у постојање „Срба три вере“, водиле ка југословенској идеји. Ратови и сеобе остали су важни чиниоци српске историје. С једне стране, ратови су били средство самоодбране и ослобођења; с друге, они су доносили нова страдања, нарочито на територијама које су, и после ратова, остајале у рукама Османлија. Тако је Велика источна криза 1875-1878, по подацима М илорада Екмечића, Србима у Босни и Херцеговини донела демографску катастрофу, а потом и новог, опаснијег окупатора. Плански, промишљени напор Аустро-Угарске да од православаца, муслимана и католика у Босни и Херцеговини створи нову, „босанску нацију" - и тиме затре српску националну свест најавио је модерни „идентитетски инжињеринг" великих сила, какав познајемо из потоње историје. Први светски рат био је огроман демографски, политички, идентитетски прелом у историји српског народа. Јуначка епопеја и масовна страдањ а заврш или су се стварањем нове државе и почетком југословенског експеримента. Југославија је заиста донела нов културни квалитет; златно доба српске културе, започето још деведесетих година XIX века, наставило се све до 1941. године. Нове заставе, симболи, а затим и ново национално, југословенско име донели су, ипак, збуњеност и дезоријентацију. „Хрватско питањ е“, невоље на Косову и у 18

Знамења победе, узроци пораза: континуитети и дисконтинуитети српске историје

Македонији, спољни непријатељи, диктатура, убиство краља - све то трош ило је преостале снаге и ресурсе српског народа. У Другом светском рату за све је плаћена прескупа цена. У НДХ Срби су искусили геноцид упоредив само са холокаустом над Јеврејима или геноцидом над Јерменима. М асовни покољи над цивилима у Мачви, Јадру и Рађевини 1914. били су најава онога што ће Срби доживети, од исте руке, од 1941. до 1945. У НДХ Хрвати и муслимани, неретко бивши војници и официри Аустро-Угарске, поновили сузлочине из 1914-1918; сами Аустријанци 1941. године истакли су се злочинима над цивилима, понекад у истим селима и градовима као и 1914. Прогони и масовне ликвидације Срба обележили су и историју Косова и Метохије, прикључених Великој Албанији. Овај рат је, за разлику од Првог светског рата, донео и национални раскол, грађански рат између четника и партизана, чије ране до данас нису зарасле. Упркос постојању два српска антифаш истичка покрета отпора, који су дали низ примера истинског патриотизма и јунаш тва, геноцид и братоубилачки рат учинили су овај рат једном од најцрњих тачака модерне српске историје. Победа партизана и комунистичка револуција представљају дисконтинуитет чије се последице данас најјаче осећају. Растакање српства у процесу прихватања комунизма, као нове вере, и југословенства, као новог идентитета, умногоме је личило на процес исламизације. У име пролетерског интернационализма комунистичке власти произвеле су низ нових нација: Црногорце, Македонце, Муслимане. М илом или силом прихватани су нови симболи, нове лојалности, нова национална имена. Укинута је монархија, која је умногоме одређивала политички ж ивот Срба још од 1804; Српска православна црква, вековни ослонац Срба, подвргнута је прогонима и пљачки. Уништен је „буржоаски", пословни слој у српском друштву. Поништена су кључна политичка постигнућа Срба из XIX века, изражена у традиционалној пароли: (демократско) ослобођење и (национално) уједињење. Уместо демократије уведена је диктатура. Југославија, у којој су Срби били уједињени, сачувана је, али само као форма. Срби су кажњени због „великосрпске хегемоније", 19

Милош Ковић, Упоришша

главног противника југословенских комуниста у међуратном периоду. Тада су, у борби против „великосрпске буржоазије", комунисти сарађивали са хрватским и македонским националистима, укључујући и усташе. Стално набрајани греси „великосрпске буржоазије" постепено и неосетно проширени су на цео српски народ и српску историју. Срби су, после темељног обрачуна са њиховим политичким, културним и пословним елитама, издељени на шест федералних јединица и још две аутономне покрајине, које су се постепено претварале у државе. Титово решење националног питања у Југославији сасвим је одговарало федералистичким идејама хрватске међуратне опозиције, од Трумбића, преко Радића, до Мачека. У духу борбе против „великосрпске хегемоније“, потпуно су игнорисане идеје међуратних српских политичких елита, од централизма радикала до четири федералне јединице (Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Србија) демократа, које су имале за циљ очување Југославије и свођење административних граница међу Србима на подношљиву меру. Срби у Црној Гори претворени су у посебну, црногорску нацију; комунистичке власти основале су М акедонску православну цркву; извршена је албанизација Косова и Метохије; уставом из 1974. републике и покрајине коначно су претворене у државе, а Југославија и сама Србија су конфедерализоване. Зато су Срби слом Југославије дочекали са најгорим могућим почетним позицијама, са већ подељеним картама. Југославија је разбијена, а Срби су добили нова страдања, нове симболе и нове лојалности. Потпуну збуњеност оличавала је политика тадашњих српских власти, јер се од почетка до краја ратова за југословенско наслеђе није знало шта је ратни циљ Срба и Србије, која формално и није била у рату: Србија или Југославија? Чак и државна заједница две српске државе, Србије и Црне Горе, задржала је југословенско име. Идентитетска политика тада се кретала од протежирањ а национализма типа „Срби народ најстарији" до јуловског, еуфоричног, латиничног југословенства.

20

Знамења победе, узроци пораза: континуитети и дисконтинуитети српске историје

Ни униш тењ е српског становниш тва у Хрватској и на Косову и М етохији није било довољ но да се већински део српске јавности ослободи титоистичког наслеђа, пропалих југословенских идеала и политичких фантазија. О томе, чини се, најубедљивије пише Мило Ломпар у Д уху самопорицања.

IV Једина српска институција која је сачувала континуитет од доба Светог Саве до данас јесте Српска православна црква. У вери, култу и дневној пракси она, већ девет векова, непосредно спаја безбројне српске нараштаје. Аутокефална од времена Светог Саве, од доба цара Душана уздигнута у патријаршију, она је имала само један период нејасних прилика (1459-1557) и један прекид (1766-1832). Чак и тада, у временима превласти Васељенске патријаршије и у административној издељености XIX века, ниже свештенство чувало је српско предање и континуитет. М ожда је најважније било доба обновљене Пећке патријаршије (1557-1766) када је, залагањем великог везира М ехмед-паше Соколовића, Српска црква под својом јурисдикцијом објединила простор од Скопља до Јегра и Коморана и од Самокова до Гомирја. Она је Србе, који су, у вековима ратова и сеоба, живели на територијама једне муслиманске и две католичке државе (Османско царство, Хабзбуршка монархија, М летачка република), сачувала као јединствену духовну и политичку целину. Патријарси, владике, монаси и мирско свештенство нису били само духовне него и политичке стареш ине српског народа. То се видело и у временима ратних криза (1593-1606, 1683-1699, 1737-1739) када су патријарси, пред странцима, иступали као политички, па и војни поглавари српског народа. Често се заборавља да су Срби вековима живели у теократији; њени последњи одјеци нестали су тек са смрћу Петра II П етровића Њ егоша и претварањем Црне Горе у кнежевину. Шта је било језгро предања Српске цркве у тим вековима? Зашто је она била најзначајнији чинилац уобличавања и 21

Милош Ковић, Упоришша

омувања српске националне свести? Црква је, наравно, чувала универзалну поруку хришћанске вере, али и култове Светог Саве, Светог Симеона и Светог кнеза Лазара; то су била кључна „места сећања“, која су Србе разликовала од других, понекад врло блиских, суседних, православних и словенских народа. По овим свецима Срби су били препознатљиви широм православног и хришћанског света. Нису случајно баш Свети Сава, Свети Симеон и Свети кнез Лазар у XVI веку приказани на фрескама московског Архангелског сабора. У дугим вековима турске власти, као и данас, заједничка сећања и заједнички идеали јесу оно што је људске заједнице чинило трајним и отпорним. Карађорђе је на своју ратну заставу ставио лик Стефана Дечанског; османски извори преносе да су он и његове војводе Турцима претили осветом Косова; уз Карађорђеве војводе увек су били свештеници и гуслари као кључни преносиоци косовских порука; прота Матеја Ненадовић предлагао је Карађорђу да за закон обновљене Србије узме Крмчију Светог Саве. Чак и босански, муслимански одметници Хусеин капетана Градашчевића, уочи одсудне битке на Косову против султанове војске, моле за помоћ Светог кнеза Лазара (1831); међу муслиманима из околине М илешеве вековима је живео култ Светог Саве. Појам „отачаство“ сусреће се у српским изворима од Доментијановог Ж ит ија Светог Саве до застава српске војске у Првом светском рату („За краља и отачаство“). Црква је уобличила и народну, епску, усмену традицију о Косову; кроз веру у то да је „земаљско за малена царство, а небеско увек и довека" она јој је дала сасвим хриш ћанску суштину. Дуго пошто је међу Србима већ увелико преовладало лаичко схватање нације, у Првом и Другом светском рату, први потези окупатора у Србији и Црној Гори 1915-1918. и у НДХ били су прогони против Српске православне цркве и забрана ћирилице. Срби су и могли да забораве на то где су били извори њихове виталности и снаге, али су их непријатељи увек подсећали на то. И во Пилар, један од кључних претеча усташтва, у свом Јужнословенском пит ањ у (1917) утврдио је да је

22

Знамења победе, узроци пораза: континуитети и дисконтинуитети српске историје

за уобличавање и јачање српске националне свести пресудна била улога Српске цркве. Континуитет српске цркве у историји српских дисконтинуитета подстиче на размишљање. Нема сумње да је српска култура са својим сложеним наслеђем заиста, како примећује Мило Ломпар, контактна култура православља, католицизма и ислама. Одрицање од римокатоличког и исламског наслеђа значило би радикално сиромашење српске културе. Јасно је, такође, да се Српска православна црква данас налази у можда најдубљој кризи у последњих неколико деценија. Уз све њено унутрашње разногласје нису ретки ни гласови који истицање њене националне мисије проглашавају „етнофилетизмом11. У праву је, међутим, Ж арко Видовић када каже да Србима не прети „етнофилетизам, него анационалност, безавичајност“. Јер, Српска црква је и данас стуб српског идентитета. О на прелази новоуспостављене балканске границе; у расејању, на далеким континентима, она Србе, баш као и у Османском и Хабзбуршком царству, повезује у црквено-школске општине. Тамо је она једини чувар националне свести; оног часа када се српске породице одвоје од Српске православне цркве, пут у асимилацију, већ у следећој генерацији, потпуно је отворен. Универзалне империје много полажу на цркву и веру; и у ЕУ, баш као у О см анском или Хабзбурш ком царству, они који остану у Српској православној цркви сачуваће национални идентитет. Остали ће се, као и до сада, постепено растварати у поплави помодних идеја и идеологија. Универзална реч спасења коју црква доноси, наравно, дубља је и шира од националне мисије. Православно хришћанство је, уз то, својом тежњом ка трансцендентном, саборнош ћу која не трпи људску себичност и залагањем за очување традиционалних, породичних вредности, важна брана разорном таласу материјализма, конзумеризма и моралног релативизма, који у српској култури руши све пред собом. Како примећује Слободан Антонић, тај талас је кључни узрок демографског суноврата српског народа. Тамо где је јака вера, нема демографског опадања. То не показују само савремена исламска друштва. Како 23

Милош Ковић, Уиоришша

уочава Филип Џенкинс, јужна земљина хемисфера (Африка, Латинска Америка, Азија) данас, за разлику од увелико атеизираног севера, доживљава хришћанску ренесансу и, захваљујући непрекидном демографском расту, постаје средиште светског хриш ћанства. Данашњи папа није случајно узет из редова Латиноамериканаца. Други кључни континуитет српске историје је српска национална идеја. У вековима османске и хабзбуршке власти посебан српски идентитет уобличио се око Цркве и заједничких сећања. Како смо видели, најзначајнији су били култови Светог Саве и Светог Симеона, као и Косовски завет. Српска национална идеологија је, међутим, у последња два века, од обнове српске државе 1804, кренула другачијим путем. И у томе она је пратила кретања у Европи, где су веру, после просветитељ ства, Америчке и Француске револуције, замењивале идеологије и лаичка, грађанска идеја нације. Идеја народног суверенитета, по којој је народ овлашћен да бира своје власти и смењује их (Никола Пашић је говорио да је „народ извор и утока сваке власти“), променила је судбину света, па и српског народа. У основи она је давала наду и достојанство чак и најнижим друштвеним сталежима. Хришћани у Османском царству себе су видели као трећи сталеж, као поданике другог реда. Њ ихови устанци, започети у Србији 1804, настављени у Грчкој 1821, представљали су зато праве социјалне, верске и националне револуције. При томе су, нарочито у Србији, то били аутентично народни покрети сељачких војски, гладних правде, али и земље. Србе су водили хајдуци, трговци, припадници угледних породица, свештеници; феудализам је ту коначно укинут а земља је, захваљујући М илошу Обреновићу, и правно загарантована својим новим власницима. Повод за устанак била је турска сеча свих угледнијих српских глава; од борбе за голи опстанак стигло се, међутим, до стварањ а сопствене, националне, српске државе. Из ових чињеница проистиче неколико закључака. Да би се разумела нека нација, потребно је гледати у њене почетке. Српска револуција одредила је потоњу судбину српског народа 24

Знамења победе, узроци пораза: континуитети и дисконтинуитети српске историје

и његове државе на неколико начина. Била је то, заиста, побуна робова. Почела је као борба за оно што се тада звало „природним правима“ а данас „људским правим а“, у самоодбрани од самовоље дахија, у ужасу и затечености огољеним насиљем, у одбрани основне физичке и имовинске сигурности. Устанак је, такође, од почетка имао демократски, егалитаристички карактер. Самим тим што је био војник, српски сељак је био и учесник у доношењу одлука. Када је, за своју борбу, добио земљу турских спахија, он је заиста имао за шта да се бори и шта да брани. Подела спахијске земље претворила је Србију у земљу доминантно ситног, слободног сеоског поседа. То су били разлози због којих су се Срби, али и Грци, Бугари и други Балканци у XIX веку обема рукама били ухватили за наслеђе Француске револуције. Зато су тада њихову борбу и идеале, по правилу, најбоље разумевали и тумачили европски демократи (М ацини, Ламартин, Иго, Гледстон и други), док су европски конзервативци најчешће подржавали Османлије (Метерних, Велигтон, Кеслреј, Дизраели). Борба подређених за основна људска права и за политичка права, у духу демократије и идеје народног суверенитета, била је, дакле, у темељима обновљене српске државе. Коначно, Срби су према својој држави, и у Србији и у Црној Гори, имали посебан однос. Она је била заиста њихова, јер сује створили њихови преци. У Турској су били раја; у својој, српској држави били су слободни људи. Државу нису доживљавали као угњетачки, отуђени механизам настао притисцима етнички, верски, социјално страних феудалних господара, као што су то чинили сељаци и кметови у Британији, Русији или Шпанији. Њ у је, као породичну кућу и земљу, наслеђену од јуначких и мученичких предака, требало сачувати, унапредити, проширити и предати потомцима. Ове идеје, зачете у К арађорђевој и М илошевој Српској револуцији, ући ће у главне токове српске националне идеологије, кроз схватањ а В ладим ира Јовановића, С ветозара М илетића, Николе Пашића, Јована Скерлића, Јована Цвијиђа. Душан Бабац, пишући о српској војсци у Првом светском рату, 25

Милош Ковић, Уиоришша

цитира маршала Франше Д’Епереа (Ргапске! ДЋзрегеу) који је, трагајући за одговором на питање зашто су се српски војници тако јуначки тукли, закључио: „То су сељаци, скоро сви, то су Срби тврди на муци, трезвени, скромни, несаломиви, то су људи слободни, горди на своју расу [тада се појам „раса“ користио као синоним за „нацију“ - примедба М. К] и господари својих њ ива“. О стаци ових идеја и схватања преживели су до данас. После свих ломова и дисконтинуитета XX века Борислав М ихајловић Михиз је као рођени Сремац, уочавао код „Србијанаца“ исти такав, присан однос према сопственој држави; тврдио је да се то тешко могло пронаћи код Срба пореклом из туђе, Хабзбуршке монархије. Доситејево и Вуково настојање да се народни језик узме за књижевни у култури је обавило оно што је Карађорђева и М илошева револуција постигла у политици и друштву. Вукова књижевна реформа, међутим, у складу са настојањем Јернеја Копитара, па и самог свемоћног канцелара Аустрије, кнеза М етерниха, значајно је умањила утицај Српске православне цркве на модерну српску културу. Узимање језика, народног стваралаш тва и обичаја за основ идентитета темељило се на традицијама хердеровског, романтичарског поимања нације. Оно је, како смо приметили, водило ка југословенству, опет у духу политичке воље Хабзбуршке монархије, која је, преко Вука, радила на одвајању Срба од Руса и њиховом зближавању са Хрватима. Древна царевина је тако сама створила југословенски вирус, који ће се окренути против ње, да би је 1918. убио. Како смо видели, кључне одлике српске националне идеологије XIX века су просветитељско и романтичарско одвајање од вере и везивање за језик, слободно изражену вољу и интерес очувања независности удруживањем против моћнијег непријатеља. Српска национална идеја била је лаичка, срачуната на сарадњу са римокатолицима и муслиманима; уобличавали су је, пре свих, државници и професори. Не смеју се, м еђутим , занем арити два важ на чиниоца њеног настанка: јуначка епска поезија и Горски вијенац Петра II П етровића Њ егоша, владике Српске православне цркве. У 26

Знамења победе, узроци пораза: континуитети и дисконтинуитети српске историје

њима је верска страна српског идентитета значајно наглашена. Епска поезија и Његошева дела били су присутнији у најширим српским слојевима него Гарашаниново тајно Начертаније или Скерлићеви програмски текстови објављивани у елитистичком Српском књижевном Јласнику. Упркос двојству уочљивом у Горском вијенцу, с једне стране, и Њ егошевим писмима и осталим кључним књижевним делима, с друге стране, која су сва у знаку потребе сарадње са муслиманима и католицима, мора се прим етити да су она мучна питањ а која владика Данило себи поставља (да ли су они који говоре наш им језиком, али припадају различитој вери, исто што и ми, јесмо ли пријатељи или непријатељи?) до данас остала највеће искушење српске националне идеје. Свако размишљање о историји српске националне идеологије показује у којој су мери, унутар ње, изукрштани дисконтинуитети и континуитети. Слично се може рећи и за планска, масовна униш тавањ а српског народа. О значили смо их као извор дисконтинуитета, али она су се у историји Срба толико често понављала, од 1459. до 2004, да их можемо сматрати и континуитетима српске историје. Још је Ернест Ренан у свом утицајном спису Ш таје нација из 1882, преведеном на српски већ наредне 1883. године, тврдио да сећања на заједничка страдања нацију повезују далеко јаче и трајније него заједничке победе. Страдања под Турцима важан су део српског националног наслеђа. И сећања на Јасеновац и на геноцид у НДХ, на „Бљесак“ и „Олују“ присутна су у српској колективној свести, али у њој не заузимају место упоредиво са сећањем на турске прогоне. Велика југословенска идеја данас је мртва. П отребно је зато да се размисли о томе да ли би Јасеновац требало уградити у темеље српског националног идентитета, у оној мери у којој су то Јевреји учинили са Аушвицом, или Јермени са геноцидом у Малој Азији. Не би требало заборавити ни геноцид над Србима на Косову и М етохији (1878-1912, 1941-1944, 1999-2004), као ни остала велика сатирања српског народа о којима је овде већ било речи.

27

Милош Ковић, Упоришша

Чак и сеобе и дијаспоричност Срба могу да се сагледају као континуитет и претворе у тачку ослонца. Потомци оних који су Србију напуштали, исељавајући се ка угарским и хабзбуршким земљама, почевши од XIV века, враћали су се, у потрази за службом, у обновљену Србију, почевши од Доситејевог симболичног преласка у Смедерево 1806. године. У већински неписменој Србији они су били први учитељи и професори, судије и адвокати, писци закона и поезије - они су, у првој половини XIX века, створили обновљену српску културу. Потребно је да се размисли о улози коју би Срби из расејања, најпре они високообразовани, који су земљу напустили у последње две деценије, могли да имају у будућности Србије. Баш као некада Срби из Хабзбуршке монархије, они су у међувремену стекли важна искуства о свету који се данас све брже мења, при чему је његов утицај на судбину српског народа, захваљујући глобализацији и медијима, све дубљи и значајнији. Србија, наравно, није неписмена као почетком XIX века, али је потпуно збуњена, сукобљена са самом собом и временом и светом у коме се затекла.

V У овом огледу се, дакле, насупрот ономе што је пре сто година препоручивао Стојан Новаковић, предлаже трагање за тачкама ослонца у сопственој прошлости, па тек онда у искуствима „великих народа и великих цивилизација“. Потребно је да обновимо своја колективна сећања, праотачку веру и завете, оно за шта Пјер Нора каже да је, бар у Француској, поодавно нестало. Вера и емоције подстичу на акцију; у процени стварности и деловању потребан је реализам. Спознаја сопствених слабости почетак је сваке победе. Ту су задаци академске, сумњичаве, „критичке историографије“. Ту своје м есто м ора да пронађе и српска дипломатија. Историја и у томе може да пружи поуке. Српска дипломатија је, од Карађорђа и М илоша, преко Илије Гарашанина, Јована Ристића, до Милована Миловановића и Николе Пашића, стекла 28

Знамења победе, узроци пораза: континуитети и дисконтинуитети српске историје

одређена искуства и прикупила нека знања. Не живимо, наравно, у 19. веку, али реализам у процени интереса великих сила и сопствених снага остаје трајно актуелна политичка вештина. С рби тога доба умели су да воде реали сти чн у спољну политику и да изаберу савезнике. Умели су да уобличе свој, српски културни образац, да изграде демократски политички поредак, јаку државу и оружане снаге, виталну економију, да улажу у школство и науку. Умели су да одбране своју земљу и свој национални суверенитет. Двадесети век донео им је и искуства солидарности, социјалног старања и заштите мањина. Ми смо њихови потомци; нема разлога да сумњамо да можемо да поновимо и надмашимо њихове подвиге.

29

2009.

ЗАДАТАК ИСТОРИЈЕ ЈЕ ДА ОБЈАШЊАВА2

Књига немачког историчара Холма Зундхаусена Историја Србије од 19. до 21. века у издању издавачке куће „СНо“ биће у петак, 20. фебруара, повод за разговор који у Гете институту у Београду организују Институт, „СНо“ и Политика. Разговор у којем ће учествовати наши најугледнији историчари, социолози и политиколози покренут је не само да 6и се расправљало о слици коју странци имају о Србији, њеној историји и српском народу већ, што је можда важније, о томе како наши историографи процењују два века наше историје. Низ разговора које смо на страницама Политике водили протекле две недеље управо је за циљ имао ове теме. У данашњем интервјуу, о књизи Холма Зундхаусена говори др Милош Ковић, један од најзапаженијих историчара млађе генерације. Ковић је доцент на Катедри за опш ту историју новог века на Одељењу за историју Ф илозофског факултета у Београду и аутор је књиге Дизраели и Источно питање“ (издавач ,,СИо“). >

Како оцењујете Зундхаусеново виђење 19. века? У којој се мери, и у чему, оно разликује од нашеГ виђења? - Нисам више сигуран да се, усред овог разногласја, уопште може говорити о „нашем“ виђењу. Најкраће и поједностављено 2

Разговор са Анђелком Цвијић, Полишика, 18. фебруар 2009. стр. 16. 31

Милош Ковић, Упоришша

речено: насупрот старијој историографској школи која је тврдила, да се послужим ироничним речима М илана Младеновића, „да смо одувек били у праву“, сада имамо и све утицајнију школу која нас уверава да „никада нисмо били у праву“ и да је, скоро по правилу, правда била на страни оних са којима је Србија у последња два века ратовала. Холм Зундхаусен, наравно, није склон овој врсти крајности, што се, рецимо, види из његовог прилично трезвеног виђења притисака Аустро-Угарске на Србију или НАТО напада из 1999. Ипак, ближи је „другој школи“. Он верује да националистички дискурс доминира у овдашњим популарним представама о прошлости, па и у српској академској историографији. За српску историографију 19. век је доба успона; Зундхаусен, међутим, у српском 19. веку проналази претежно тамне, претеће тонове. Оно што је у овдашњој историографији „ослобођење“ Косова, Метохије, Македоније, Босне и Херцеговине, за њега је „освајање“ несрпских територија. Његов главни циљ је деконструкција онога што он сматра српским националистичким митовима, у чијем средишту би био Косовски завет. По његовом мишљењу, ти митови одвели су Србију у недела и поразе из деведесетих година 20. века. >

Да ли аутор Историје Србије од 19. до 21. века довољно крит ички анализира мешања и ут ицаје страних сила на тадашње и будуће време ових простора? - Балканским историчарима често се пребацује да, пренаглашавањем улоге „страних сила“, избегавају да се суоче са „унутрашњим узроцим а“ овдашњих невоља. Један од мудријих и искуснијих истраживача историје Балкана, Ричард Клог, међутим, каже да се приликом проучавања историје „малих“, нарочито балканских држава, утицај „страног фактора" мора узети у разматрањ е много више него у истраживањ у историје великих сила, какве су, рецимо, САД или Немачка. Зундхаусен пише о утицају великих сила, али он верује да је у историји Србије тај фактор заиста био значајан само у повременим тренуцима великих криза. 32

Задатак историје је да објашњава

Н еобично је, међутим, скоро потпуно одсуство великих сила на његовој слици распадања Југославије из деведесетих година 20. века. Уместо тога, он кључне узроке овог догађаја проналази у динамици српског национализма. Међутим, чини се да би од много веће важности за немачке читаоце, којима је ова књ ига првенствено намењена, била критичка анализа узрока и последица притиска њихове, немачке владе, оличене у Хансу Дитриху Геншеру и Хелмуту Колу, на водеће чланице Европске заједнице, да признају сецесију Словеније и Хрватске, у децембру 1991. године. Судећи по општепознатим изјавама лорда Карингтона, Переса де Куељара, Ворена Кристофера или Ролана Диме, ова прва велика, самостална акција тек уједињене Немачке узнемирила је њене савезнице и довела до проширења кризе на Балкану. Непријатна сећања у Београду изазвала је и усклађеност Геншерових потеза са деловањем аустријског министра иностраних послова Алојза Мока. Коначно, значај улоге Немачке у распадању Југославије можда и нехотице подвлачи и сам Зундхаусен, када примећује да се признање независности Словеније и Хрватске може узети као међународно-правни датум нестанка ове мултинационалне државе. Тој теми он, међутим, посвећује само два пасуса, у којима лаконски умањује одговорност Немачке. >

Који су вредносни судови од којих полази овај познати неманки историчар? - Обиље вредносних судова представља, по мом мишљењу, главну слабост ове књиге. Лично, верујем да је задатак историје, као и сваке друге науке, да објашњава, а не да суди и вреднује. Зундхаусен, истина, каже да не жели да буде судија, али одмах затим додаје да себе види као „вештака или истражитеља". У овој књизи он, међутим, можда и нехотично, преузима на себе и улогу судије. Не треба, наравно, посебно наглашавати да је стајна тачка, са које Зундхаусен изриче своје моралне судове, заснована на вредносном систему његовог културног и друштвеног миљеа. Бар би историчари требало да буду свесни релативности вредносних

зз

Милош Ковић, Упоришша

судова, и чињ енице да они најчеш ће трају онолико колико трају дате вредности. Томове марксистичке историографије, у своје време бестселере, данас више нико не чита. Поводом ове књиге негде сам већ наводио речи Јакоба Буркхарта, који упозорава да се „морамо чувати тога да своје историјске перспективе одмах сматрамо закључцима светске историје". По Буркхартовом мишљењу, вредновања и разматрањ а о „срећи“ и „несрећи“ у људској историји задатак су публицистике, а не академске историографије. >

Која би била перспектива њетвог тедања на историју Србије? - У овој књизи Зундхаусен на целу историју Србије у 19. и 20. веку гледа из угла деведесетих година 20. века. У дубокој, двовековној прошлости Срба, он трага за узроцима злочина које су они, како он понавља, починили током деведесетих година 20. века. Тако се десило да Зундхаусен у својој књизи суди хајдуцима из турског доба, Вуку Караџићу, Њ егошу и његовом Горском вијенцу због онога што ће се догодити у грађанском рату од 1991. до 1999. године. Уз овакве анахронизме, убедљивост његових оцена умањује и превелики број материјалних, чињ еничних грешака. >

Шта за нашу историју значи ова књта Холма Зундхаусена? - О ваква виђења српске историје преовлађују у светској публицистици и историографији, и са тим се треба суочити. Књига је писана као позив на дијалог, и надам се да ће у нашој средини она подстаћи нова преиспитивањ а и прегнућа.

34

У ВАКУУМУ МОЋИ 3

>

Како се Ви сећате тренутка кадаје пао Берлински зид? - Тада сам био студент и време сам проводио на факултету, на улицама, у комешањима која су увелико захватила и нашу земљу, у кафеима, дискутујући оно што се око нас догађало. Моја генерација је одрасла на рокенролу и поп култури. Ми смо кроз упијање тих зрачења постајали и прозападно оријентисани. Волели смо, наравно, Русију, руске филмове и руску књ ижевност, али учени смо да је у И сточном блоку владао етатистички, ауторитарни социјализам (за разлику од нашег, самоуправног). Зато смо са ентузијазмом дочекали и Горбачова и рушење Берлинског зида. >

Како су се почетна очекивања у међувремену мењала? - У срцу Европе обновљена је једна велика, демократска држава, која ће бити мотор грандиозног пројекта, изградње Европске уније. Али догађаји као да су се отргли контроли и домине су падале једна за другом. Хтели смо уништење тоталитаризма, али не и Совјетског Савеза; приж ељ кивали смо престанак гушења елементарних слобода, али нисмо хтели разбијање Југославије. Немачка је, усред ратног конфликта у Југославији, док је Европска заједница трагала за компромисом, пре него што је постигнут било какав договор, потпуно унилатерално, децембра 1991, признала независност Хрватске и Словеније. То је урађено упркос упозорењ им а Савета 3 Разговор са Маријом 'ђорђевић, Попитикин „Културни додатак", 24. октобар 2009. стр. 2-3. 35

Милош Ковић, Упоришша

безбедности УН, Переза де Куељара, лорда Карингтона. Ако је тачно то што поједини историчари тврде, да је Немачка чак уценила неке чланице Европске заједнице да неће потписати М астрихтски споразум уколико и оне не признају сецесију, ствар додатно добија на тежини. Тиме је отежан било какав ком пром ис, С рби су стављ ени пред сврш ен чин, а СФРЈ је престала да постоји. Био је то први, дубоко разочаравајући наступ уједињене Немачке на међународној сцени, супротан обавезама сарадње и мирољубивости које је, пре уједињења, на себе преузела. Видели смо колико су Немци славили када су срушили зид и постигли национално уједињење. Не верујем да се славило само због пада комунизма. Зато је, благо речено, чудно када се овде објашњава да је национална идеја превазиђена и да би Србија требало да заборави на Србе који су остали са оне стране новоподигнутих, балканских зидова. >

Које су најзначајније промене које су се као последица рушења зида доГодиле на тобалном нивоу? - Сматра се је 20. век почео Првим светским ратом и да се окончао падом Берлинског зида. Интелектуална атмосфера и културна клима после 1989. сасвим су се промениле и сви смо осетили да улазимо у ново доба. Започело је слободно кретање људи и идеја из Источне Европе ка Западу и обратно, и то у размерама које су европској култури дале сасвим нов културни квалитет. Са друге стране, рушење Совјетског Савеза довело је до нестанка равнотеже снага, а она је главни гарант мира, како то тврде неки, најчешће англосаксонски истраживачи историје и теорије међународних односа. Ти писци верују да мир не чувају лепе речи и хумани идеали, него равнотеж а моћи великих сила. М еђусобни страх зауздава их да не зарате. Са повлачењем СССР-а, у Источној и Југоисточној Европи, у Закавказју, Средњој Азији и на Далеком Истоку настао је празан простор, специфичан вакуум моћи, у који су, по природи ствари, ушле САД. Оно што се нама догодило, само је мали део те приче. И епохе равнотеже страха су опасне, али су горе оне у којима се 36

У вакууму моћи

моћ само једне силе неконтролисано шири. Такво је, рецимо било доба ЛујаХ1У или Наполеона. У источноевропским оквирима, у тај вакуум моћи ушла је нарочито Немачка, наравно не војним, него дипломатским, економским средствима. Ако су САД суперсила, она је, несумњиво, регионална велика сила. Започела је чак и декомпозиција европских граница, па су се, уз СССР, распале и Југославија и Чехословачка. Тиме су поништене неке од најважнијих последица Првог светског рата. Тренд успостављања равнотеже одговорности за Први светски рат уочљив је, уосталом, у целој Западној Европи. Из перспективе Пољака, Чеха, Срба, Румуна, који су се тада изборили за своје државе или за национално уједињење, ствари не изгледају тако. Уосталом, не би требало заборавити да је, нарочито после пада царске Русије, Први светски рат био сукоб демократских, либералних земаља са ауторитарним, конзервативним царевинама. Идеје Томажа Гарига М асарика и данас су актуелне. >

Како се Немачка мења после пада Берлинског зида? - Без обзира на проблеме незапослености и несналажења у Источној Немачкој, уједињена Немачка је земља оптимизма, привредна и политичка сила у успону. То лако осети путник из наших крајева, где влада сасвим другачија атмосфера. Берлин је велико градилиште. Немци су свесни свог драгоценог културног наслеђа и својих огромних ресурса, али због доброг васпитања, поучени историјом, не говоре много о томе. >

Боравили сте у Берлину недавно, каквеут иске носите? - Најпријатнији су они делови источног Берлина у којима сада ж иви млада, интернационална, боемска популација, пуни кафеа, галерија и књижара. Подсећају на Амстердам, Нотинг Хил у Лондону, Гринич Вилиц у Њујорку. А онда шетате даље, видите најновије споменике и музејске поставке, Холокауст меморијал или Немачки историјски музеј и осетите претешки терет историје. За једног историчара, шетња Берлином заиста је несвакидашње искуство.

37

РУСИЈА И СРБИЈА: ТРАДИЦИОНАЛНО САВЕЗНИШТВО И ПРАКТИЧНИ ИНТЕРЕСИ4

I Званична посета председника Русије Димитрија Медведева Србији неће бити помно праћена само у М оскви и Београду. Нема сумње да ће многи посматрачи у сваком детаљу протокола тражити показатеље стварне мере блискости две земље. У основи свих анализа биће питање: колико ће далеко, у осетљивом косовском сукобу, Русија и Србија бити спремне да иду у супротстављању вољи „међународне заједнице", како, ваљда из разлога пристојности, велике силе Запада воле да се називају. Српска јавност за сада се, међутим, понајвише бави историјом, подстакнута датумом који је за посету изабран, годишњицом заједничког, црвеноармејског и партизанског ослобођења Београда, као и расправом о именима београдских улица коју је покренуо амбасадор Александар Конузин. М ноги се питају да ли историја заиста има такав значај у међународним односима? Зар нас нису учили да се у спољној политици не рачунају прош лост и емоције, него практични интереси? Зар нас нису убеђивали да престанемо да се толико бавимо историјом, и да се окренемо „ономе од чега се ж иви“? И Русе је, како изгледа, захватио тај опасни вирус „оптерећености историјом“, а они нису неки мали, балкански народ, небитан за светске односе 4 Објављено под насловом УпоГа Руса на дугом српском путу ка бољем животу, НИН, 15. октобар 2009. стр. 62-66. 38

Русија и Србија: Традиционално савезништво и практични интереси

снага. Штавише, и коментатори ВВС-а умеју да нагласе да су ти непослушни Срби, уосталом, „традиционални савезници Руса“. Има још много симптома који показују да, упркос свим предностима „модерности", тачудна „болест сећања" није искорењена чак ни у напредној Западној Европи... Не заборавимо, овде је реч о Русији и Србији, двема сувереним држ авама, чије везе спадају у добро познату област међународних односа, која има своја правила и принципе. У данас свеприсутној, англосаксонској теорији међународних односа веома је утицајна „реалистичка школа“, која нас учи да у сп о тн о ј политици, у односим а између држ ава, главни принцип деловања нису морал, вера или традиција, него моћ (ромег), изражена у величини територије, броју становника, природном богатству, индустријској и нарочито војној снази једне земље. У међународним односима влада, како каже Кенет Валц, „анархија“, у којој се велике државе сасвим легитимно отимају за моћ, престиж и ресурсе, док се задаци и енергије малих држава исцрљују у пуком преживљавању. Ту нема традиционалних пријатељстава, осим као инструмената у борби за моћ; постоје само променљиви интереси, прорачуни и привремена савезништва. И сторија разбијањ а Југославије као да је „реалистим а“ дала за право. Она је, заиста, повремено личила на холивудске спектакле о диносаурусима, у којима се месождерски припадници ове вечито гладне врсте, чим примете да неко од њих посустаје, сложно бацају на њега и раздиру га на комаде. У основи, Југославији се десило оно што се догодило Пољској 1772-1795, Османском царству од 1774. до 1923, или Чехословачкој 1938-1939. Унутрашњи сукоби били су тек вируси, из којих се развила болест, али смрт Југославије настала је тек када су се, следећи искључиво сопствене интересе, у сукобе умешале велике силе и суседне државе. Најновије изјаве и акције албанских званичника показују да се процес растакања (овога пута Србије) наставља, и да неке комшије и даље, преко плота, погледују на нашу имовину.

39

Милош Ковић, Упоришша

Где је у том невеселом, хобсовском свету место руско-српског „традиционалног савезништва"? Разбијање Југославије ипак је показало да енглеска изрека, према којој не постоје стална пријатељства него стални интереси, није сасвим тачна. Повремено је чак, изгледало као да је сценарио уништења Југославије писао Самјуел Хантингтон, творац баналних, упрошћених идеја о међународним односима будућности, чије ће основни чиниоци бити сукобљене „цивилизације“, групе држава уједињене заједничким религијским наслеђем. Грађани Србије, који су, после пада Берлинског зида, били пуни ентузијазма за западне вредности, открили су да западно јавно мњење, уместо универзалних принципа правде, чешће покрећу наслеђене, малограђанске предрасуде. У наступима неких државника са Запада лепо се видела „традиционална" наклоност према „прозападним“ републикама Словенији и Хрватској, и подозрење према православној, „проруској" Србији. Нико други до генерални секретар НАТО-а Вили Клас, иначе фламански социјалиста, уочи самог свог постављања на овај положај 1994, потрудио се да дословно наброји Западу блиске (читати: католичке) земље источне Европе („прибалтичке државе, Чешка, Словачка, М ађарска, Словенија и, надајмо се, Хрватска“), и оне друге, које су под „византијским утицајем“, Русију, Белорусију, Украјину, Румунију, Бугарску и Србију, у којима „комунизам може дубље да се укорени у оквиру оријенталног погледа на свет“. Сецесија Хрватске и Словеније од почетка је имала подрш ку „традиционалних пријатеља" и „историјских савезника“, Немачке и Аустрије. Чак и данас, после протеривања и пљачке преко 200.000 Срба, сопствених грађана, Хрватска се, уз помоћ Немачке, приближава вратима Европске уније. М услимани у Босни уживали су подршку исламског света, нарочито Ирана, Турске и Саудијске Арабије. И данас има оних који верују да им је Запад војну помоћ пружио прекасно и нерадо, управо због верских, културних предрасуда. Чак и сада, на западном Балкану, Европска унија ван преговора о „белом шенгену“ оставља само оне земље у којима муслимани чине већину становништва, Босну и Херцеговину, „Косово“ и Албанију. 40

Русија и Србија: Традиционално савезништво и практични интереси

Срби су се, наравно, у време грађанског рата из деведесетих осетили ускраћеним за подршку својих „историјских савезника". Русија Бориса Јељцина имала је тада довољно својих проблема и послушно је следила политику Запада. Француска је између сарадње са м оћном Немачком унутар грандиозног пројекта уједињене Европе и својих старих, неугледних, балканских пријатеља брзо и лако направила избор. Опрезног Џона Мејџора на положају британског премијера сменио је Тони Блер, који је, у време бомбардовања Србије, вршио притисак на Била Клинтона да се започне са копненом офанзивом. У међувремену, спољна политика Русије се променила. А лександар С олж ењ ицин је у интервјуу немачком Ш пш лу (2007), објашњавајући како и заш то је дошло до ове промене, приметио да је ентузијазам Руса за Запад почео да попуш та због „бруталног НАТО бомбардовања Србије". Тим догађајем су, како он тврди, „сви слојеви руског друш тва били дубоко и неповратно потресени". Ако је веровати руском нобеловцу, Србија и Срби су, тако, одиграли одређену, не сасвим неваж ну улогу у савременој историји Русије. Не може се, наравно, рећи да је бомбардовање Србије довело до одласка Јељцина и доласка Путина на власт, на крају те 1999. године. Али мора се приметити да до промене у руском јавном мњењу, коју помиње Солжењицин, не би могло да дође без реалног постојања оне наслеђене, позитивне предрасуде према Србима. За данашњу Русију, Србија са својим косовским питањем представља једно од поља на светској, геополитичкој шаховској табли, на којима она демонстрира своју виталност и обновљену моћ велике силе. Косово, препуно православних светиња, за Русију има и одређен идеолошки значај; ту она потврђује свој поново пронађени идентитет. Са друге стране, косовско питање показало је да неколико најмоћнијих држава Запада у Србији, скоро десет година после пада Слободана М илошевића, и даље види међународног парију. Зато је руска подршка у С авету безбедности овде тако снажно одјекнула; у заш титу једне понижене и опљачкане земље, по први пут од распадања Југославије, одлучно је стала једна велика сила. Придобијање 41

Милош Ковић, Упоришша

Русије било је огроман успех српске дипломатије. Може се чак рећи да је све што је до сада постигнуто у одбрани ж ивота и имовине грађана Србије на Косову, а то је суштина косовског питања, постигнуто захваљујући подршци Русије. Историјске и верске везе не одређују међународне односе, али се, очигледно, не смеју ни потценити као фактор који на њих утиче. Неко ће рећи да су приче о „традиционалним пријатељствима“ ипак само инструмент иза кога опет стоји моћ. Са таквом тврдњом можемо и не морамо да се сложимо, али остаје чињеница да се у међународним односима традиције и емоције морају узети у обзир. Иза позивањ а на традиционална пријатељства и непријатељства, међутим, обично стоје митске, пригодне, поједностављене слике прошлости. То јесте (зло)употреба историје, јер прош лост није једнозначна и по правилу је мање ухватљива него што то већина људи жели да призна. Покушајмо, зато, бар да оцртамо основне токове руско-српских односа у прошлости и да испитамо стварни садржај синтагме „традиционално савезниш тво“.

II Историја руско-српских односа могла би да почне причом о руском калуђеру који је Светог Саву одвео на Свету Гору, или о српској родбини Ивана Грозног. Праве, дугорочне, политичке везе са Србима Русија је, међутим, успоставила тек у 18. веку, у исто време када је, захваљујући изласку на Балтичко и Црно море, постала велика сила. Од почетка ове сарадње, још од доба Петра Великог, Срби су били и остали једно од средстава Русије у разбијању оронулог Османског царства и пробијању ка стратешки, идеолошки и економски драгоценим територијама источног Средоземља. Осамнаести век био је време почетака још једне традиције, која траје до наших дана - тада је Русија по први пут ушла у тајне споразуме о поделама интересних сфера на Балкану. У њима, почевши од чувеног „Грчког пројекта“ Катарине Велике 42

Русија и Србија: Традиционално савезништво и практични интереси

и Јосифа II из 1781, па преко преговора Румјанцов-Коленкур (1808), споразума из Рајхштата (1876), Будимпештанскихконвенција (1877), уговора о Тројецарском савезу (1881), до договора И звољ ски-Ерентал (1908), Србија и земље насељене Србима никада нису припале Русији - или су остављане у интересној сфери Аустрије, или су биле дељене између Аустрије и Русије, или је Србија претварана у „тампон-зону“ између увек аустријске Босне и Херцеговине и руске Бугарске. Русија се, наравно, никада није одрекла свог „традиционалног" утицаја на Србе у Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини. Тек у временима експанзије, или непостојања формалних споразума о поделама интересних сфера, Русија је у своју сферу укључивала и Србију (у време Карађорђа, или Петра I Карађорђевића), онако како је Аустрија умела да уђе у Румунију (у време Карола Хоенцолерна) и Бугарску (у доба Фердинанда Сакс-Кобурга). У овакву врсту „продора“ у супарничку сферу спада и данашње учвршћивање НАТО-а у Румунији и Бугарској, али и јачање утицаја Русије у Србији. У теш ким временима, у погађању са својим балканским супарницима, Русија се по правилу прво одрицала западног Балкана - Босне и Херцеговине, а затим и Србије. Таква врста нагодби одигравала се далеко од очију Срба, али и руске јавности; за њих би се сазнавало тек после свршеног чина или чак много касније. Модерну српску државу није створила Русија, него генерације самих Срба, почевши од Карађорђевих устаника па све до војника и дипломата из Првог светског рата. Срби су се дипломатији и ратовањ у учили, како би психолози рекли, „путем покушаја и погреш ака“. Свака грешка, као оне из 1812-1813, 1876. или 1885-1886, плаћала се хиљадама, десетинама, па и стотинама хиљада живота. Српски пример битно је другачији од бугарског - овде није руска војска донела ослобођење, и нису Руси устројили прву државну администрацију. Али, и поред свега, може се рећи да је модерна српска држава настала као последица продора Русије ка југу, започетог у 18. веку и настављеног кроз цео 19. век. Јунаштво српских сељачких одметника и домишљатост њ ихових вођа нису могли да буду довољни за 43

Милош Ковић, Упоришиш

ослобођењ е од м оћног О сманског царства и за спречавањ е амбиција великих сила. Поучна је већ прича о односима Русије са утемељивачима модерне српске државе, Карађорђем Петровићем и Милошем Обреновићем. У то доба, почевши од мировног уговоракоји је са Турском склопила у Кучук-Кајнарџију 1774, па све до пораза у Кримском рату 1856, Русија је била најмоћнија сила на Балкану и Леванту, а после победе над Наполеоном 1815. била је и најјача копнена сила Европе. Карађорђев устанак почео је, ипак, као последица ратова које је са О сманским царством водила Хабзбурш ка царевина, а не Русија. У тим ратовима, током 18. века, Срби су се, као аустријски војници, ослобађали старог, рајинског страха од Турака. И Карађорђе је у аустријској војсци изучио војнички занат. Када је покренуо устанак, Аустрија је била прва сила којој се обратио за помоћ. Тек када је одбијен, затраж ио је и добио подршку Русије. Али и после тога, све до краја устанка, између К арађорђа и Руса, који су подржавали његове супарнике, владало је неповерење. Срби из Аустрије, м итрополит Стеван С тратим ировић и Доситеј Обрадовић, уверавали су, међутим, Карађорђа да се од Хабзсбурговаца нема чему надати, и да се мора окренути Русији. Руски војници ушли су у Србију 1807. године и, иако их није било онолико колико је то Карађорђе очекивао, борили су се и гинули за њено ослобођење. И слом који је Србија доживела 1813. био је непосредна последица изненадног окретања Русије на другу страну. Као што је познато, Русија је тада морала да се брани од Наполеонове најезде. Упркос разочарањ у Срба, мир који је Русија тада (1812) склопила са Турском у Букурешту, био је први међународни правни документ у коме је, макар и без јасних гаранција за њено очување, поменута аутономија обновљене Србије. Слична су била и искуства М илоша Обреновића са Русијом. Вичан и ратовањ у и дипломатији, све што је постигао у дипломатској борби за аутономију Србије, Милош је постигао уз помоћ Русије. Послушно је следио налоге свемоћног Николаја I и није се покренуо у време Грчке револуције. И поново, 44

Русија и Србија: Традиционално савезништво и практични интереси

руски војници борили су се и гинули за слободу Грчке, Румуније и Србије, у руско-турском рату 1828-1829, овога пута вођеном на источном Балкану, без учешћа Срба. Учвршћена аутономија Србије и потоње проширење њених граница били су непосредни резултати овог рата и уговора које је Русија са Турском склопила у Акерману (1826) и Једрену (1829). М илош је, међутим, брзо схватио да су Руси, пошто су у Србију толико инвестирали, њоме хтели и да владају. Када је покушао да им се успротиви, против њега су подигли опозицију. Када је покушао да се ослони на Британце, из Београда су протерани и он и британски конзул (1839). Ж еђ за новооткривеном слободом и самосталношћу почињала је да удаљава Србе од њихових моћних, туторски расположених савезника. Н а Западу су разумели да српски национализам није нуж но морао да буде савезник Русије. После неуспеха Б ри тан ац а са М илош ем О бреновићем , политика неговања самосвести српских управљачких елита и њиховог одвајања од Руса даће добре резултате у време М илана Обреновића; неговање југословенског национализма и самосвести нове управљачке елите учиниће и Тита „тројанским коњем“ Запада унутар совјетског блока. Већ на почетку овог процеса, у Кримском рату, када су Русију напале Британија, Ф ранцуска, О сманско царство и Пијемонт, Србија се оглушила о руске позиве у помоћ. Када су, после Париске конференције 1856. уместо Русије, све европске силе постале заштитнице балканских хришћана, Србија је свој чун почела да одвезује од моћне руске галије и да сама броди опасним водама међународних односа. Па ипак, у свим спољнополитичким акцијама и успесима кнеза Михаила Обреновића, кључна је била подршка Русије. Велика источна криза 1875-1878. донела је још више поука него К арађорђево и М илош ево доба. Био је то неуспели покушај балканских народа, Срба Босне и Херцеговине, Црне Горе, Старе Србије и Србије, а затим и Бугара, Румуна и Грка, да постигну национално уједињење, по утледу на Италијане и Немце. На путу балканских народа тада се, заједно са осталим 45

Милош Ковић, Уиоришша

великим силама, испречила и Русија. У Србију су 1876. године стигле хиљаде руских добровољаца, које су се, поново, заједно са српским војницима, бориле за слободу Србије. Н и млади кнез М илан Обреновић ни јуначки руски добровољци, међутим, нису познавали праве намере цара Александра II и кнеза Горчакова. Они су гурнули Србију и Црну Гору у рат са Турском, али су, пре тога, тајним споразумима, главни циљ српског покрета, Босну и Херцеговину, предали Аустро-Угарској. Српска војска затим је усмерена ка југоистоку, да би скоро све што је она ослободила, Русија, Сан-Стефанским уговором, поклонила Бугарској. На Берлинском конгресу, руски дипломата гроф Петар Шувалов Јовану Ристићу је отворено рекао да су Русији најважнији њени интереси, затим интереси Бугара, па тек онда интереси Срба. Ова поука дубоко се урезала у памћење Срба. Оно што је оружјем задобила Србија је тада сачувала захваљујући подршци Аустро-Угарске. Па ипак, у року од само неколико година, заслугом АустроУгарске, обновљена је популарност Русије међу Србима. Загрљај нове савезнице постао је тако страстан и чврст, да су Срби брзо почели да се окрећу ка Русији. Национализам је сада Србе водио ка Русима, онако како је Бугаре, у исто време, извлачио из руског загрљаја и окретао ка Аустро-Угарској. У Србији су, од 1895, после либерала и радикала, чак и напредњаци захтевали савезништво са Санкт Петербургом. После 1903. године спољнополитички курс Србије се, без колебања, усмерио ка Русији. Често се заборавља да је „традиционално савезниш тво" Србије са Француском и Британијом настало тек у овом добу, непосредно пред Први светски рат. Још мање се помиње чињеница да ни тих савезништава не би било без српско-руских веза. Наиме, тек када су, узнемирене нарастајућом снагом Немачке, Француска и Британија потписале споразуме са Русијом (1893. и 1907), почеле су да са мање подозрења гледају и на њену балканску савезницу, Србију. Све до тада, либералне државе Запада биле су најверније савезнице деспотског Османског царства. Француска је, повремено, умела да одступи од своје туркофилске политике, али је 46

Русија и Србија: Традиционално савезништво и практични интереси

Британија у томе, све до појаве Гледстона и лорда Солзберија, била необично доследна. У јавном мњењу Британије и Француске русофобија је, наиме, била дубоко укорењена. Србофобија је, како је то М илорад Екмечић приметио, била само њен омањи рукавац. Неповерење и непријатељство према православним балканским хриш ћанима, као вечитим савезницима Русије, укоренило се у Британији у време Грчке револуције, када су британске управљ ачке елите закљ училе да су Руси искористили филхеленски ентузијазам Европљана да би заратили са Турском 1828-1829. и преузели контролу над Балканом и Левантом. Французи су имали разумевања за романске Румуне и несловенске Грке; Британци за Албанце и, тек повремено, за Грке. Србима је следовало подозрење и непријатељство, и тако ће, са краћим прекидима, остати све до стварањ а Антанте и зближења Француске и Британије са Русијом. Ове дубоке, културне предрасуде, спадају у ред оних наслеђених, „традиционалних представа“ са почетка овог текста. Биле су тако јаке да су доводиле до чудне, дуторочне политичке кратковидости, јер српско друштво и политички систем били су сасвим другачији од руског, и вредносна оријентација српских управљачких елита била је скоро искључиво прозападна. Руско друштво било је строго хијерархијско, са огромним разликама између аристократског слоја и кметовског мора, док је српско друштво, проистекло из Карађорђеве и Милошеве револуције, било сељачко-егалитаристичког типа, са танким слојем државних чиновника и трговаца који су узалуд покуш авали да се наметну као нова аристократија; Русија је била земља крупног феудалног поседа, у којој огромна маса укмећеног становништва није имала своју земљу, док је Србија била земља ситног сеоског поседа у којој је сељак развијао осећање за, макар и скроман, приватни посед; Русија је била апсолутистичка монархија, док је Србија први устав добила 1835, односно 1838. Српски сељак, домаћин на свом, макар и сиротињском поседу, захваљујући скоро општем праву гласа, почео је да излази на изборе од 1869, да би, почевши од устава из 1889, односно његове ревизије из 1903, Србија постепено ушла у еру демократије. 47

Милош Ковић, Упоришша

Коначно, српске управљачке елите биле су, скоро без изузетка, школоване у Централној и Западној Европи, а не у Русији. Њ ихов узор биле су средњоевропске уставне монархије, да би до краја 19. века већина српских интелектуалаца своје идеале почела да тражи у француском и британском либерализму, демократији, радикализму, републиканизму и социјализму. Важно је, међутим, нагласити да су се ови ф ранкофили и англофили, поучени практичним искуством, од реда залагали за ослањање српске спољне политике на царску, аутократску Русију. Либералне државе Запада покушавале су да Србе задрже у шеријатском Османском царству, држави која својим становницима није могла да обезбеди основну ф изичку и правну сигурност; аутократска Русија их је од њега ослобађала и помагала им да устроје друштво новог, европског типа. До почетка П рвог светског рата преовлађујући део српских елита достигао је зрелост која их је научила да разликују жеље од реалности, и да одвоје своје идеолошке наклоности од практичних захтева и циљева спољне политике. Управо су генерације српских западњака из времена после 1903. у спољној политици биле доследни русофили. Најбољи пример пружа есеј Слободана Јовановића, убеђеног англофила, посвећен М илану Пироћанцу, бившем вођи напредњака, у коме је критиковао П ироћанчеве предрасуде према Русији, проистекле из неспособности да се одвоје лични афинитети од захтева практичне, на искуству засноване спољне политике, која налаже да се за подршком трага тамо где се она може пронаћи. Искуство је, међутим, научило Јовановићеву генерацију да је у односима Србије са Русијом постојало још нешто осим прагматичних интереса. Русија је 1914. године узела С рбијуу заштиту, иако се у Петрограду одавно знало да би сваки већи рат Русију могао да одведе право у револуцију, а Романове да кошта круне. То се поновило и онда када је цар Николај II затражио од својих западних савезника да њихови бродови хитно уплове у албанске луке и преузму српске војнике и цивиле, десетковане борбом и повлачењем.

48

Русија и Србија: Традиционално савезништво и практични интереси

Управо је због те везе ова генерација српских интелектуалаца, која ће давати тон српској култури и политици све до 1941, тако непријатељски дочекала О ктобарску револуцију, повлачењ е бољ ш евика из рата и егзекуцију Романових. На њихово западњ аш тво природно је дошао и антикомунизам. Уместо Русије уздигао се Совјетски Савез; уместо Срба, Стаљин и Коминтерна подржали су хрватски сепаратизам. Задатак КПЈ и Тита све до Друтог светског рата било је разбијање Југославије и обрачун са њеним главним ослонцем, београдском, прозападном „великосрпском буржоазијом“. Иако се ослањала на Француску и Британију, „великосрпска буржоазија“ ипак није дала ниједног војника за антикомунистичку интервенцију Антанте. Уместо тога, Србија и Југославија примиле су масе прогнаних „белих Руса“. Н и под нацистичком окупацијом, Србија, за разлику од Хрватске, М ађарске или Румуније, није давала војнике за Источни фронт. Коначни обрачун са „великосрпском буржоазијом“, после победе партизана у грађанском рату 1941-1945, прекид континуитета у изградњи грађанског друштва, започетог још 1804, и Титово преуређењ е Југославије уз уједињење хрватских и сегментирање српских земаља, бацило је сенку чак и на херојску улогу Црвене армије у ослобођењу Београда и Југославије. Русофилија великог дела српског становниш тва, нарочито у Херцеговини и Црној Гори, није поколебана, али оне који су у партизане отиш ли вођени љубављу према Русији, Совјетском Савезу и Стаљину Тито је систематски хапсио, почевши од 1948. године. Тада је и Стаљин схватио да је у Југославији играо на погрешну карту. Без обзира на завидан дипломатски таленат и умеће балансирања између блокова, Тито је био оруђе Запада, тим опасније јер су он и његови сарадници показивали комунистима у земљама Варшавског пакта да могу да буду и комунисти, и независни од Москве. У Београду и на другим местима где су се очували остаци предратне српске грађанске елите, на стари антикомунизам и западњаштво додато је, и данас видљиво, специфично идеолошко неповерење према Русији, слично ономе које је Слободан 49

Милош Ковић, Упоришша

Јовановић уочио код М илана Пироћанца. Најгласнији критичари Русије, данас су, ипак, потомци ватрених русофила из 1945, који су старе господаре само заменили за нове. Сада су они непоколебљиви браниоци либералних идеала и људских права, оличених у хуманој спољној политици САД, али је сигурно да ће се, уколико дође до нових преокрета у глобалним односима снага, брзо, као сунцокрети, окренути ка новим изворима моћи и пара. Код убедљиве већине Срба, међутим, ни данас нема оног подозрења и непријатељства према Русији, проистеклог из дојучерашње подјармљености, на које се наилази у Пољској, Чешкој, Словачкој, М ађарској, Румунији или Бугарској, или оне традиционалне русофобије, видљиве у јавном мњењу САД, Британије, Француске или Немачке. Слом Совјетског Савеза и Југославије, како смо видели, не значи крај историје, али он јесте прилика за нови почетак. Русију и Србију спаја и то што су у последњих двадесет година дуго ишле из пораза у пораз, да би, почевши од 2000. године, постепено почеле да се опорављају. У будућој сарадњи Русије и Србије улога заједничких сећања неће бити безначајна. Вечити Хенри Кисинџер, још увек један од водећих стручњака за међународне односе, није случајно написао у својој докторској дисертацији да је „сећање држава испит исправности њихове политике". Опрезан у руковању историјом, додао је, ипак, да се дешава и „да једна нација носи толико јака сећања, да постане заточеница своје прошлости".

50

2010.

КАКВА НАМ ЈЕ ИСТОРИЈА ПОТРЕБНА?5 Где се данас налази српска историографија? Каква нам је историографија, после свега, потребна? Учинимо, на тренутак, оно што су српски историчари увек радили, и погледајмо преко ограде, у богато и пространо европско двориште. Кит Томас, доајен антрополошки усмерене историје, у савременој историографији уочио је две кључне појаве. То је, најпре, изузетна разуђеност, разноликост историографских жанрова. По његовом мишљењу, пропале су велике наде из шездесетих година прошлог века, да ће се социјална или економска историја наметнути као најзначајније и кључне историографске дисциплине. Друга важна опаска Кита Томаса односи се на будуће иновације у историографији. Он тврди да ће оне доћи од нових теорија о човеку, насталих у сродним научним дисциплинама, али и од актуелних збивања, као што су стварање Европске уније, јачање мањинских идентитета, стварање глобалне америчке империје, њеног сукоба са исламским светом. Реч је о „неакадемским“ догађајима и процесима, који ипак одређују интересовања и избор тема историчара. Другим речима, није тајна да актуелна збивања утичу на избор и начин обраде тема у академској историографији. Нема сумње да би и српска историографија требало да негује разноврсност жанрова. Не би, дакле, требало запостављати ни догађајну, политичку историју, ни историју друштвених структура, 5

Текст написан за Полишику, фебруара 2010. 51

Милош Ковић, Упоришша

ни историју културе, привреде, историју менталитета, антрополошку историју... Другим речима, нема никакве потребе да се задихано трчи за модом, и са жаром провинцијских комесара упире прстом на оне колеге које се још нису „трансформисале" и „модернизовале“. Нагли прекиди и дисконтинуитети, уместо зидања на добрим традицијама националних историографија, по мишљењу оксфордских професора Питера Гоша и Лоренса Голдмана, траће енергије и уносе збуњеност у постојеће људске лојалности. Пишући о изазовима које промене у савременој историографији упућују британским писцима историје, они се позивају на стару енглеску изреку: „Мењајмо да бисмо сачували“. Темеље српске историографије поставили су још крајем 19. и почетком 20. века Стојан Новаковић, Иларион Руварац, Михаило Гавриловић, Слободан Јовановић и многа друга велика имена, као и она из сродних дисциплина, попут Јована Скерлића или Јована Цвијића. Они су, упркос искушењима 20. века, очувани, и сада је само питање хоћемо ли и даље зидати на њима, отворени према зрачењима из великих светских историографија, или ћемо, са радошћу лоших ђака, на крају школске године поцепати уџбенике наших професора. Са друге стране, ко би могао да пожели боље „неакадемске“ подстицаје за српску историографију од пада Берлинског зида и рушења целог једног света, насталог 1918. и 1945? Верује ли ико да историја не нуди своје одговоре на питања која су поставили грађански рат, распадање Југославије, распарчавање Србије? По мишљењу потписника ових редова, једна од поука била би да се историја међународних односа, поље на коме је српска историографија већ много тога урадила, не сме запостављати и препуштати историчарима из великих академских средина. Логика политике великих сила, улога географских и демографских датости, личности, установа, друштвених група, јавног мњења у њеном обликовању, видови вечите борбе великих сила за престиж, моћ и равнотежу снага уз успутно рушење и гажење по убогим баштицама које узгајају „мали“ - голи опстанак ове земље и данас зависи од разумевања ових питања. 52

2011.

ПИТАЊЕ САВЕСТИ ИСТОРИЧАРА6

Предности заједничког француско-немачког уџбеника историје, објављеног у два тома 2006. и 2008, свима су, од почетка, биле очигледне. Лондонски Тајмсје, међутим, приметио да су се у њему, истина, промовисале заједничке, европске вредности, али кроз изразито неповерење, па и непријатељство према САД. У изјави за овај лист француски коуредник уџбеника је то чак и потврдио. Једном пољском критичару је, опет, засметао непријатељски тон аутора према Католичкој цркви. Идентитет се, изгледа, најлакше гради на основу поређења, па и сукобљавања са „другим“ и другачијим. Чак и у помиритељским замислима, какав је овај уџбеник, срачунат на превладавање национализма и изградњу европског идентитета, трага се за спољним, па чак и унутраш њ им непријатељем. Прича о француско-немачком уџбенику и Американцима као да даје за право Рајку Грлићу: „За срећу је потребно троје“. Београд, Загреб и Сарајево нису Париз и Берлин. Овде су последње деценије биле доба мржње и грађанског рата, у коме је униш тена постојећа наднационална структура, док је за Берлин и Париз ово доба сарадње и изградње нове, наднационалне структуре. Да би ствари биле сложеније, како примећује један од водећих стручњака за савремене француско-немачке односе, Ж орж Анри-Суту, Немачка је дуго и здушно радила на разбијању Југославије, док је Француска, иако се са тим није 6 Одговор на анкету „Када ће Београд, Загреб и Сарајево да објаве заједнички уџбеник историје?“, Попитика, 9. април 2011, стр. 12. 53

Милош Ковић, Упоришша

слагала, све време морала да има на уму своје приоритете, а то је, пре свега, био заједнички пројекат изградње Европске уније. Уз то, разлика је и у томе што војске Француске и Немачке јесу ратовале, али Немци нису систематски уништавали Французе. Овде су се, међутим, између Срба и Хрвата испречили Јасеновац и геноцид у НДХ, уништење српске популације 1995, које се у Хрватској редовно прославља, усташка иконографија на Томпсоновим концертима, које преноси државна телевизија. Немачка и Француска и данас имају огроман заједнички интерес, у који су уложена силна средства, јер ове две земље су мотори Европске уније. Немачко-француски уџбеник историје је и настао тако што су се, током сусрета у јануару 2003, председник Ж ак Ш ирак и канцелар Герхард Шредер сложили да би било лепо да се он напише (присталице целог пројекта тврде да су им идеју дали представници омладинског немачко-француског парламента, тинејџери које су примили у једној од пауза заседања). Загреб, Београд и Сарајево, међутим, не само да немају такав интерес него су у положају сиромашних рођака који пред капијама Париза и Берлина моле за милостињу, док кришом, испод прљавих дроњака, размењују ниске ударце. Загреб, наравно, може да рачуна на разумевање својих немачких заштитника, па ће ускоро, са берлинских зидина, презриво гледати наниже, на београдске и сарајевске просјаке. И наше власти, наравно, могу да нам нареде писање заједничке историје, уколико им, из европске тврђаве, у полушали довикну да је и то један од услова да нас коначно пусте да уђемо. Уосталом, све је више историчара који самостално ослушкују ове налоге, па не само да у њиховом испуњавању претичу наше власти него их чак пред стражарима оптужују за лажно европејство, надајући се, ваљда, да ће бар за себе и своје породице успети да обезбеде улазак и подршку богатих рођака. Зато би одговор на питање постављено у овој анкети био: заједнички уџбеник можемо да напишемо у најкраћем року, без икаквог одлагања. Имамо ми људе за то.

54

Питање савести историчара

Права историја станује, наравно, на другом месту. Питање уџбеника историје је, у основи, питање савести историчара и борбе за душе наше деце. Она ће нас питати где смо били и шта смо радили док су разаране Југославија и Србија. Потребни су нам уџбеници који ће их спречити да понове наше грешке. У томе нам неће помоћи поруџбине из Брисела, сарајевске колеге које идентитет својих ђака граде на српским злочинима у рату 1992-1995, прећуткујући злочине над Србима, или загребачких историчара међу којима чак и они најлибералнији изједначавају усташе и четнике. Нема сумње да 6и, у овом тренутку, и сарајевске и загребачке колеге могле да саставе дуге листе неприхватљивих тумачења у најновијој српској историографији. Пре више од сто педесет година српски државници разумели су да ћемо, све док се не успостави балканска и јужнословенска сарадња, бити само средство у разрачунавањ има великих сила, и то на сопствену штету. М орамо да сарађујемо, јер то је закон будућности. Можда ћемо једног дана заиста моћи да пишемо и добре, заједничке уџбенике. Но чак и тада, требало би да учимо нашу децу да се не одричу своје земље и добрих традиција српског народа.

55

2012.

РАЗУМЕТИ Н А Ч Е Р Т А Н И Ј Е 7

Чудна је судбина Гарашаниновог Начертанија. Данас главна тема више није сам текст овог нацрта спољне политике Србије из 1844. године. Много је занимљ ивија његова злоупотреба у пропаганди свем оћних медија, као претходнице у новом цивилизаторском походу великих сила на полудивљи Балкан. Н ачерт аније се узим а као крунски доказ вечито агресивне п рироде српског н ац и он али зм а и континуитета освајачке политике Србије на територијама које, гле чуда, данас припадају Републици Србији. У питању су, истина, и сада независне земље, које су, до јуче, великим делом насељене српским становништвом, заједно са Србијом, улазиле у састав Југославије. Реч је о опробаном принципу „држите лопова“, јер у исто време, усред халабуке о српском национализму, гледамо како се, после разбијањ а Југославије и протеривањ а више од пола милиона Срба из Хрватске, Босне и Херцеговине и са Косова, предано ради на распарчавањ у Србије, уништењу Републике Српске и идентитетском инжењерингу над Србима у Црној Гори. рег$опа1, %иу$ - кажу нам углађени вашингтонски геостратези. Знамо, одговарамо им са безазленим смешком, за страсти смо задужени ми, Балканци. 7 Објављено под насловом „Израз светског и европског феномена", Попишикин подлистак „Начертаније Илије Гарашанина" , 15. и 16. фебруар 2012, стр. 19-20. 57

Милош Ковић, Уиоришша

На овај начин Начертаније је по први пут употребљено у немачком Рајхстагу 1930, у намери да се докаже кривица српског национализма за отпочињање Првог светског рата. Оно о чему се тада у Немачкој сањало, данас је стварност. Огромну геостратешку промену поништавања резултата Првог светског рата прати, сасвим природно, ревизија у историографији. Ново време траж и и нову историју, зар не? Неће бити да је тако. Ма колико је третирали као постмодерну блудницу, Клио је ипак муза, и нико не може да јој одузме њено племенито порекло. Већина историчара више воли да чита саме документе и да о њима самостално просуђује, уместо да блеји у политички коректном тору. У проучавању Начертанија урађено је већ толико тога да је тешко видети шта би се могло придодати. Добро је позната улога Чеха Ф рантишека Заха, пољске емиграције и утицајних британских и француских кругова у његовом настанку. Оно је драгоцени део нашег културног наслеђа, јер израж ава неке од темељних, кључних идеја српског 19. века. Па ипак, остаје отворено питањ е стварног утицаја Н ачерт анија на водеће српске државнике, који га, својом убедљивом већином, због његове поверљивости и скривености у породичним архивама Гарашанина и Карађорђевића, најчешће нису читали. И сторичари се слажу у констатацији да је главни метод пропагандне злоупотребе Начертанија његово измештање из историјског контекста у коме је настало. Планови о припајању данас независних држава Босне и Херцеговине или Црне Горе, у којима живе и становници који не желе да имају било шта заједничко са Србијом, неупућенима ће заиста изгледати саблажњиво. Но, имати историјску културу значи, још од доба Леополда Ранкеа и немачког историзма, бити опрезан у изједначавању прош лости са садашњошћу. Наши преци разликовали су се од нас много више него што смо спремни да признамо. П рош лост је много тајанственија него што то већина људи претпоставља. Појава Начертанија 1844. године била је део јединственог, светског и европског феномена. Ж еља „малих народа" да се 58

Разумети Начертаније

ослободе власти империја и да објаве своје пунолетство тиме што ће стећи право да сами бирају своје власти и да сами штите своје грађане, јесте модерна појава, чији корени су врло дубоки, али која може систематски да се прати бар од уобличавања идеја просвећености XVIII века и од Америчке револуције. У америчкој Д екларацији независности принцип народног суверенитета био је нераздвојан од „природних права“, која су сваком човеку, ма како скромног порекла, јамчила основну безбедност и достојанство. Када су се на Сретење 1804. окупили у Орашцу, српски устаници нису имали ни најмање представе о замислима Лока, Монтескјеа или Џеферсона. Но, самоодбрана од дахијског безакоња и од шеријатске империје, неспособне да им обезбеди пуко право на живот, слободу и имовину, која их је уз то, као хришћане, третирала као поданике другог реда, научила их је, из прве руке, шта је борба за основна људска права. Ономе што су већ знали из јуначких, епских песама, Француска револуција и Наполеонове армије придодали су уверење да чак и они који су до јуче били грађани другог реда имају право да сами бирају своје власти и да сами изграде своју, српску државу. Баш онако како је Француска револуција морала да прва крене у рат, да би се одбранила и сачувала, тако су Карађорђеви војници морали да пређу у Босну и Црну Гору, међу своје саплеменике, да би се одбранили и сачували. Проширење идеје слободе на околне земље требало је да обезбеди опстанак саме Србије. То су биле идеје на којима је почивало Начертаније. Гараш анинова Србија била је земља слободних људи, уточиште за све оне, ш иром Балкана, који нису могли да трпе самовољу и безакоње у Османском царству. У Европи из доба Начертанија губила се глава због самог деликта мишљења. И зузетак су биле само земље западно од Рајне, али и у Ирској, под британским колонијалним режимом, само од 1845. до 1852, од глади је умрло око милион људи, док се око милион одселило. САД су у том добу имале преко три милиона црних, потпуно обесправљ ених робова. Цела Србија тада није имала ни милион становника. Због свега тога данашње, потпуно анахроничне 59

Милош Ковић, Упоришша

осуде Начертанија личе на критику Бечког конгреса из 1815. зато што се није бавио правима сексуалних мањина. У Начертанију се јасно каже да је прош ирење Србије на суседне земље услов њеног опстанка под притиском великих сила. Гарашанин се истина, позивао на Душаново царство, а не на идеје Америчке или Француске револуције, али он је био прагматични државник једне мале земље из доба Свете алијансе. У другачијим условима, у време кнеза М ихаила Обреновића, Гарашанин ће се, са истим прагматизмом, отворено позивати на национално начело. Узгред речено, једна од главних тема Н ачерт анија је отпор им перијалним ам бицијам а Русије; у време кнеза М ихаила, двадесет година касније, Гарашанин је доследни русофил. Најсложеније је, наравно, питање какви су, у оном добу, били идентитети становника суседних земаља о којима је у Начертанију реч. Скоро да није потребно рећи да тадашњи идентитети нису били оно што су садашњи, али се мора нагласити да научна, историографска истраж ивањ а не би требало да вређају осећања данашњих потомака тих људи, који имају право на свој идентитет. У одбрану Гарашанина, рецимо само да су се он и Зах ослањали на ауторитете европске филологије тога доба (Јозеф Добровски, Јернеј Копитар, Павле Јосиф Ш афарик) који су штокавски изговор становниш тва Босне и Херцеговине, Црне Горе, Срема, Баната и Бачке, Војне границе, Славоније и већег дела Далмације, сматрали српским. Но, знало се и да је у том тренутку верска припадност била основ идентитета, као и за подељеност и завађеност локалног православног, католичког и м услим анског становниш тва. Начертаније је предвиђало пуну верску слободу за католике и муслимане. Ипак, од Доситеја О брадовића па до Јована Скерлића, српски национални покрет је, позивајући се на лаичке идеје европске просвећености, на романтичарска схватања о значају истоветног језика и на реалистичке аргументе о заједничким интересима обичних људи, потценио снагу древних верских подела. То би се могло рећи и за Начертаније. И по томе, оно припада главном току српске политичке традиције. 60

ЦРНА ГОРА СЕ ОКРЕНУЛА ПРОТИВ СВОЈЕ ИСТОРИЈЕ8

>

Ове Године обиљежавамо 1 0 0 1одина од ослобођења Старе Србије и Македоније од вишевјековне владавине Османског царства. Замолио бих Вас да направите кратак пресјек карактера османске власти на овим подручјима, у смислу ут ицаја те власти на привредни, политички, култ урни и вјерски живот. - Османско царство било је држава која је почивала на исламском, шеријатском праву. Сви поданици су били султанови робови, власништво султана, али су, уз то, хришћани, као немуслимани, били људи друге класе. То се могло видети у читавом низу правних норми и дневних рутина. Толерисани су док су били послушни, док се сваки вид отпора кажњавао са необичном суровошћу. Сваки вид озбиљнијег напредовања захтевао је, као услов свих услова, исламизацију. Но, претерана исламизација смањивала је приходе Османског царства, јер су хришћани били подвргнути низу специјалних давања, при чему је харач био најважнији. Ипак, упоређено са западноевропским држ авама 16. и 17. века, где су верске м ањ ине униш таване, Османско царство изгледа као релативно толерантна држава. Међутим, у 17,18.19. и 20. веку, са пропадањем турског управног система, привредним и војничким заостајањем у односу на европске силе, поразима у ратовима са Аустријом и Русијом, јачањем муслиманског верског фанатизма, Османско царство 8

Разговор вођен са Слободаном Радовићем, чији су делови објављени у подго-

ричком листу Двн, 31.12. 2012.

61

Милош Ковић, Упоришша

не само да постаје другоразредна сила него више не може да обезбеди својим поданицима, а нарочито хришћанима, основну физичку, имовинску безбедност. Најбољи пример су насиље дахија, отпадника од султана, у Београдском пашалуку уочи Карађорђеве револуције, уништавање српског становништва на Косову и Метохији нарочито после 1878, самовоља босанског и херцеговачког беговата над српским кметовима кроз цео 18. и 19. век, униш тавањ е Јермена рукама курдских одметника. Косово и Метохија и Јерменија доказ су да се Османско царство служило чак и геноцидом, уништавањем целих људских популација. Уочи Балканских ратова стање у Османском царству било је, за хришћане, потпуно неподношљиво. Дакле, можемо да дамо начелну оцену османске власти, али морамо и да прецизирамо о ком времену и простору говоримо. Када је реч о простору, није османска власт била иста у неприступачним и сиромаш ним врлетима Епира и на главним комуникацијама, богатим равницама и градовима Тесалије, Македоније и Тракије, није била иста у Херцеговини и Црној Гори и долини М ораве, Саве и Дунава, у равницама Паноније. >

Какав је био однос великих сила према Балканским ратовима? Да ли су Балкански рат ови били потврда историјско! правила да мање државе не моЈу да прекрајају државне Границе без подршке великих сила, или је у овом случају направљен изузетак - Главни савезник и подстрекач Балканског савеза била је Русија. Његов главни непријатељ била је Аустро-Угарска и она је 1913. успела да разбије Балкански савез. Британија и Француска пружале су подршку Русији, али нису желеле њено превелико јачање на Балкану. Занимљиво је да Немачка, савезница АустроУгарске, није била непријатељ Балканског савеза. Немачки цар Вилхелм II, под утиском победа Балканског савеза, сматрао га је новом великом силом у Европи. Ипак, на крају крајева, на м ировним конф еренцијама у Лондону, показало се да, када су у питању границе, последња реч припада великим силама.

62

Црна Гора се окренула против своје историје

>

Релшије су увијек имале снажан ут ицај на историјски развој балканских држава. Можете ли нам објаснити ут ицај СПЦ на очување и препород државотворно! и националноГ духа народа у Црној Гори и Србији? - Српска православна црква једина је српска институција која је преживела слом средњовековних српских држава и једина која је устанике из Црне Горе и Србије непосредно могла да повеже са традицијам а Н емањића. О на је кључни фактор континуитета српске историје, од Светог Саве и Светог Симеона, преко доба Светог Петра Цетињског и Карађорђа, до наших дана. Српска православна црква је у темељу српског националног идентитета и зато што је дала потпуно хришћански смисао Косовском завету, који је, опет, вековима у средишту српске епске традиције. Црна Гора, сва у знаку сећања на Косово, вековима је живела у теократији, са владиком Српске православне цркве који је у својој личности спајао и духовни и световни ауторитет. Српска православна црква и српско историјско наслеђе кључни су ослонци српског националног идентитета. То су српски непријатељи увек добро знали, и зато и данас јуришају на Српску православну цркву, фалсификују српску историју, отимају српски језик и књижевност. Њ ихов циљ је уништење и асимилација српског народа. >

К акавје био однос династија Петровић и Карађорђевић у случају Балканских ратова, и да ли су са територијалним проширењем Црна Гора и Србија добиле и нова искушења у процесу заокруживања државноправних Граница и националне униф икације т их новоосвојених крајева? - У Балканске ратове Срби из Србије и Црне Горе ишли су да 6и, како се тада говорило, „осветили Косово". О ви ратови имали су велику идеолошку важност. Зато су главни циљеви краља Н иколе П етровића били Скадар и П ризрен, градови који су за Србе им али огромно историјско значење. Српске историјске традиције, везане за Призрен, он је најбоље изразио песмом Онамо, намо. Међутим, иако је Црна Гора постигла значајна територијална проширења, Скадар је на крају припао 63

Милош Ковић, Упоришша

Албанији, а Призрен Србији. Сукоб између Николе Петровића и К арађорђевића, као и ранији сукоб Николе П етровића и О бреновића, био је династичке природе. Све три српске династије хтеле су да уједине српске земље. И звор сукоба било је само питање: која династија ће то постићи? Зато се, у преговорима о стварању Балканског савеза, Црна Гора и Србија нису договориле о разграничењу у Старој Србији. Но насупрот томе, заједничке ратне операције у Првом и Другом балканском рату само су потврдиле да је реч о једном народу и браћи по оружју. Њ ихов кључни резултат је коначно успостављање територијалног додира Србије и Црне Горе, што је био увод у коначно уједињење. >

Питање повратка Турске на Балкан у последње времеје актуализовано, како у лаичкој, тако и у стручној јавности, а преко концепта неоосманизма. Ваш лични став по овом питању? - Данаш ња Турска заиста има велике амбиције. Главно питање је да ли њени економски, војни, људски ресурси одговарају таквим плановима. Питање је и у којој мери она заиста може да рачуна на подршку САД, свог главног савезника, и колико САД могу да рачунају на Турску. До сада, у кључним тренуцима, у време ратова 1991-1999, Турска није наступала као пријатељ српског народа. Има ли домаћина који ће радо да отвори врата ономе ко не долази са часним намерама? >

Свједоци смо да у Црној Гори и Србији није орЈанизована адекватна свечана прослава ове Јодишњице са државним карактером, иако сви велики народи не би пропустили прилику да један овакав доЈађај проЈласе државним празником. Да л и је историјска наука капит улирала пред политиком? - Историјска наука није капитулирала пред политиком, јер су историчари и њихове институције обележили стогодиш њ ицу Балканских ратова низом научних скупова, изложби и прослава. Однос према овој годишњици, данас, суштински 64

Црна Гора се окренула против своје историје

представља однос према Косову и Метохији. Друштво је положило испит, али не и државе Србија и, нарочито, Црна Гора, која се окренула против сопствене историје. Озбиљна је грешка то поистовећивање друштва са државом и очекивање од државе да покрене сваку иницијативу. Треба се организовати и деловати сасвим независно од државе, нарочито у условима када имате државу против себе. Уз ту фаталистичку немоћ и неактивност, посебно је погубан страх од државе, који је довео до заборављања на основне моралне норме и до отуђења људи од сопствене националне традиције и идентитета.

65

2013.

ИСТОРИЈА И НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ9

Ваше Високопреосвештенство, часни оци, даме и господо, Почаствован сам вашим позивом да, овде и данас, говорим о једној од тема, које, верујем, имају суштински значај за наше судбине и за наше време. Када кажем „овде и данас“, на шта тачно мислим? Овај древни град својим миленијумским трајањем као да умирује човека узнемиреног вечитом стрепњом пред ограниченошћу људског, овоземаљског ж ивота. Са друге стране, ево, славимо Светог Саву данас, у времену искушења и страдања. Срби, потомци оних које Доментијан, биограф Светог Саве, назива „чедима свога отачаства" и „новим Израиљем11, сучељени су са силама немерљивим. Као и толико пута у историји, велике државе, империје које данас покушавају да завладају целим светом, у Србији и Србима виде сметњу, препреку која се мора уклонити. Оно што сами Срби виде као неотуђиво право на самостално доношење одлука о сопственој судбини, за данашње силнике само је непослушност. Што је најгоре, сами Срби одрекли су се себе и своје историје, својих дедова и прадедова. У трчању за модом, у скоројевићким покушајима да буду „модерни“, да свима угоде и да се допадну онима који их презиру, у потери за материјалним 9

Светосавска беседа, Бар, 25. јануар 2013.

67

Милош Ковић, Упоришша

добрима и у страху од силника, Срби су пристали да се од самосвесне и поносне нације, од потомака Светог Симеона, Карађорђа, Светог П етра Цетињског, претворе у бесловесно стадо које пристаје да му лажни пастири надевају измишљена, нова, лажна имена, у овце које иду тамо где их лажни пастири потерају, које преплашено гледају, или беже, док вукови упадају у тор и раздиру најбоље и најлепше међу њима. Зато је уништена земља коју су нам наши преци оставили у наследство и зато је српски народ данас распарчан на неколико држава. Уз подрш ку великих сила неке од тих држава, потпуно некажњено, прибегле су физичком униш тавању српског народа, док друге покуш авају да га, милом или силом, асимилују и избриш у све трагове његовог постојања. Да би се све то постигло, прибегло се уобичајеним средствима, па су зато Срби оптужени за сва зла која су задесила овај део света. У јавном мњењу већине западних земаља српско име данас је претворено у синоним за националистичку нетрпељивост и насиље према суседним народима. Упрос томе, или баш због тога, говорићу данас о ономе што чини темеље српског националног идентитета, националне припадности, о историји и традицији српског народа. Кажем историја и традиција, јер традиција не мора увек да одражава оно што се у историји заиста догодило. То се понајбоље показало у историографским расправама које су обележиле последње деценије 19. века, када су српски историчари утврдили да предањ а о околностима смрти цара Уроша или издаји Вука Бранковића не одговарају историјским чињеницама. Па ипак, као и у античкој Грчкој, предања и традиције, на једном дубљем нивоу, одражавају искуства и знања која су се генерацијама, вековима прикупљала и сређивала. Када је реч о националном идентитету, та врста предања чак је важ нија од историјских чињеница. Верујем, међутим, да је део задатка историчара и у томе да те чињенице „уграђују“ у националну традицију и да је на тај начин учине способнијом да опстане у тешким, бурним временима каква су и ова која ми данас живимо.

68

Историја и национални идентитет

Неко ће рећи да национални идентитет не чине само историјска сећања, и биће у праву. Постоји огромна стручна литература о томе шта су нација, национални идентитет и национализам, али упркос томе што свако може да каже какав је и колики значај тих појава у нашем свакодневном животу, не постоје њихове опш теприхваћене дефиниције. Није сасвим јасно ни колико су нације старе, када и како су настале, нити је дат прецизан списак чинилаца који утичу на национални идентитет. Део истраживача, такозвани примордијалисти, тврди да су нације старе колико и први помени посебних народа и њихових језикау историји (Сумерци, Асирци, Халдејци, Јевреји, Грци итд.). М одернисти, опет, кажу да су нације неодвојиве од политичких борби за остварење народног суверенитета, демократије и за стварање националних држава, што све почиње негде у другој половини 18. века, са Америчком и Француском револуцијом. Сви истичу кључни значај сећања, заједничких успомена које деле припадници нације. Свако од нас, заиста, може да потврди да је памћење основ идентитета. Ж ртве амнезије, губитка памћења, не умеју да кажу ни ко су ни чије су. Утицајна теорија француског писца Ернеста Ренана из 1882. каже да нацију чине заједничка сећања (при чему он примећује да заједничка страдања и патње људе више зближавају него заједничке победе и успеси), али и свесна одлука да делимо заједничку судбину, ма каква она била, данас, у садашњости, и сутра, у будућности. Нација, другим речима, помаже човеку да врати јединство прошлости, садашњости и будућности, да превлада ограниченост сопствене егзистенције и све присутнију усамљеност која се шири са јачањем модерних, индивидуалистичких идеологија. И Ренан и остали истраживачи знају да национални идентитет нити је апсолутна вредност сама по себи, нити је једина врста припадности коју човек у себи може да негује. Ту је и верска припадност, која може и не мора да прати национални идентитет, припадност породици, роду, братству, селу, неком граду, политичкој странци, или навијачима неког фудбалског клуба. Национални идентитет може да доведе и до добрих и до 69

Милош Ковић, Упоришша

лоших последица, онда када се доведе до крајности, баш као и класна, партијска, верска и све друге врсте припадности. Империје су, чини се, много агресивније од националних држава, јер нико не зна где су им границе. Но, како примећује Ентони Смит, један од водећих истраживача националног идентитета, човек неће да жртвује ж ивот за своју невладину организацију или странку, док је и данас много људи спремно да умру за своју веру и нацију. Коначно, нацију не чине само сећања. Ту су заједнички језик, књижевно и уметничко наслеђе, обичаји, народне ношње, музика и све оно што Пољаке разликује од М ађара, Чехе од Немаца, Енглезе од Француза, или Турке од Иранаца. Рекло би се да национални идентитет чини, једноставно, специфичан спој многих фактора. Оно што посебно желим да нагласим јесте веза између идеје нације и народног суверенитета, права и „најмањих" људи да се, у оквиру нације, на слободним изборима, изјашњавају о својој судбини. Ту је и веза између нације и људских права, која спречава било кога да угрози право грађанина, становника одређене земље, обухваћеног националним законодавством, на живот, слободу, сопствена уверења и материјална добра. Моћ, богатство и образовање, као што знамо, не морају да одражавају вредност човека. Н ационално законодавство чини све људе равноправним. Другим речима, национална идеја не омогућава свима да раде све, и мање способним да владају способним, али она подстиче конкуренцију, при чему даје достојанство и „најмањем човеку“. У међународним оквирима, данас и у актима Уједињених нација, она изједначава права „малих“ и „великих11нација, даје достојанство и право на слободу не само становницима САД и Европске уније, него и Јерменима, Србима, Јеврејима, Либијцима, Корејанцима, Авганистанцима. Ови принципи заиста постоје тек од 18. века, али то не оспорава чињеницу да они почивају на много старијем наслеђу, идејама и колективним представама. Када скинете скраму модерних идеологија, у срцу ових идеја наћи ћете хришћанство.

70

Историја и национални идентитет

Каква је, дакле, улога историјских традиција, предања, у стварању и уобличавању српског националног идентитета? Која су то сећања, шта је наслеђе које Србе чини Србима? О томе, чини се, као историчар, могу да вам говорим. За то нема боље прилике од данашње прославе. Свети Симеон и Свети Сава стоје на почетку наше приче о темељима српског идентитета. Њ ихов значај и значај свете лозе Немањића у народном предању био је такав, да су династије Властимировића (или Вишеславића) и Војислављевића, упркос достигнућима кнеза Петра Гојниковића, кнеза Часлава, краља М ихаила или Бодина, скоро заборављене. Једини и највећи изузетак у томе је Свети Јован Владимир око чијег се култа, по свој прилици, уобличила српска држава Дукља из 11. века. Из дланова С теф ана Немање, монаха С имеона, као на оној славној фресци у Високим Дечанима, извире не само лоза Немањића него и српске историје. Већ су људи средњег века, укључујући и дечанске фрескописце и њихове налогодавце, краљеве Стефана Дечанског и цара Душана, знали да је Стефан Немања био прави почетак, да је он ударио темеље. Њ егови синови, Стефан Првовенчани, који је узео титулу краља и Свети Сава, први архиепископ аутокефалне Српске цркве, само су наставили оно што је он започео. Значај Стефана Немање не само за историју српске државе него и за историју Српске цркве наглашен је његовим замонашењем, на крају живота. Свети Сава је, уосталом, како је приметио М илан Кашанин, цело житије свога оца, некада моћног и ратоборног великог жупана, уобличио око два догађаја, пуна хришћанске симболике: повлачења с власти и одласка са овога света. Ако важност Стефана Немање у српској историји, упркос свему, ни до данас није јасно сагледана и дубински протумачена (подсетимо се да немамо ниједну стручну, занатски написану биографију овог владара), биће да је тако понајвише због појаве његовог сина, Светог Саве, чија је несвакидашња личност наткрилила целу српску историју, како видимо, до данашњег дана. Косовска битка и Косовски завет у самом су срцу српске националне свести. Као и сећање на Немањиће, две су реке 71

Милош Ковић, Упоришша

понорнице које уобличавају Косовско предање. Први је Српска православна црква, а други усмена, народна, епска песма. Но, та два чиниоца не могу да се раздвоје и одвојено проучавају. О дрицањ е од ц арства земаљ ског и опредељење за царство небеско, о коме пева убоги гуслар, логично проистичу из онога о чему пише Свети Сава, оснивач Цркве, владарски син и припадник елитне, аристократске културе, у писму игуману Студенице Спиридону: „Да, ако човек и цео свет добије, а душу своју изгуби, која је корист?“ Инспирација је, наравно, новозаветна, и главни, како би социолози рекли, посредник у њеном трансферу од средњовековне Цркве и аристократског друштва до народног гуслара из доба турске власти јесте Црква. О тој нераскидивој вези између Српске православне цркве и народне културе и њиховој улози у стварању српске националне традиције сведочи и Слово о кнезу Лазару патријарха Данила III, с краја 14. века. Ту се каже да су у преношењу тела кнеза Лазара из Приштине у Раваницу, само неколико година после битке, учествовали сви, од владика до монаха, од властеле до обичног света. По речима патријарха Данила III, српски кнез је пред битку храбрио своје витезове речима да је „боља смрт у подвигу него живот са стидом. Боље је погинути од мача, него окренути плећа нашим непријатељима“. Властела која је, како Данило III каже, „израсла из српске земље, као прекрасне младице", одговарала му је да ће „умрети за отачаство, не штедећи себе“ и понављала: „Умрећемо да увек ж иви будемо. Принећемо себе Богу као живу жртву“. Верујем да би ове речи, с краја 14. века, требало да узнемире сваког убеђеног модернисту, поклоника схватања да ничега налик на нацију пре 18. века није било, нити је могло бити. Улога Српске православне цркве у стварањ у онога што називамо српским наслеђем посебно је била истакнута у добу османске власти. Пречесто се заборавља да је српски народ у времену обновљене Пећке патријаршије, од 1557. до 1766, живео у једној врсти теократије. Патријарх је тада био и духовни и световни, политички поглавар српског народа. У Црној Гори такво уређење се, под владикама, очувало све до средине 19. 72

Историја и национални идентитет

века. Дуго после стварања слободних српских држава, Србије и Црне Горе, у суседним царствима, Османском и Хабзбуршком, Црква је остала водећи духовни и политички представник Срба. Може се са сигурношћу рећи да је, од пада средњовековних српских држава под османску власт па све до данашњих експеримената који се спроводе над српским националним идентитетом, историја Срба историја дисконтинуитета, ратова и страдања, одрицања од старих и измишљања нових традиција. То се посебно добро види када се она упореди са историјом, рецимо, Енглеске, која је, бар од окончања најезде Нормана у 11. веку, сва у знаку непрекинуте традиције и трајања. Зато се и мора нагласити да у академској српској историографији није довољно уочено да је једини чинилац континуитета, једина српска установа која је све преживела и надживела, која нас спаја са добом Светог Саве и Светог Симеона, Српска православна црква. Не може се довољно нагласити њен значај не само у давању хришћанске суштине Косовском завету него и у уобличавању српског националног идентитета. Управо је Српска п равославна црква прем остила доба од пада Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе под турску власт, преко доба хајдука и ускока, које је оставило тако много трага у народној епици, до почетка коначног ослобођења и обнове српских држава, под Карађорђем Петровићем и Светим Петром Цетињским. После Светог Симеона Мироточивог, Светог Саве и Светог великомученика кнеза Лазара, оно што су они учинили и, још више, сећање на оно што су чинили, одлучујуће је утицало на уобличавање српског националног идентитета. Херојска, епска личност Карађорђа није случајно наш ла свог најбољег историчара у слепом песнику, гуслару Ф илипу Вишњићу. Карађорђева револуција утиснула је српском друштву демократски, па и егалитаристички печат. Она је претворила српско друштво у заједницу правно једнаких. Српски сељаци можда нису били писмени, али су имали своје, макар и ситне земљишне поседе и излазили су на изборе који су од 1869. подразумевали скоро опште право гласа. Уз то, ти потомци Карађорђевих војника знали су да им слобода није 73

Милош Ковић, Упоришша

поклоњена, и да су се за њу сами изборили њихови очеви и дедови. Национална држава за њих, зато, није била тлачитељски механизам који су створиле феудалне касте, као у Енглеској, Француској, Русији или Шпанији, него нешто присно, као домаћинство, земљишни посед, наслеђен од очева, са обавезом да се сачува и поправљен, остави потомцима. Тако је било и у Црној Гори. Срби који су живели у суседству, али и припадници осталих балканских народа, у Србији и Црној Гори видели су прилику да из феудалних империја, шеријатског Османског царства и римокатоличке Хабзбуршке монархије побегну у земљу једнаких, у којој су деца убогих имиграната или градске сиротињ е могла постати лекари, проф есори и председници влада, као Владан Т>орђевић или Јован Ристић. У томе је била тајна привлачности српске националне идеје и јачања српског националног покрета у 19. веку. Милош Обреновић дао је српском национализму одређену трезвеност и прорачунатост, док је епску величину и Видовданску етику у средиште српског националног идентитета вратио владика Петар II П етровић Њ егош својим Горским вијенцем. Овај спев учинио је за српску националну свест више него сви јавни и тајни национални програми тога доба. Балкански ратови и П рви светски рат такође спадају у историјске догађаје који имају суштински значај за уобличавање српске националне свести. У сваком погледу они представљају наставак онога што је започето Карађорђевом револуцијом. У ратовима са суседним, силним царевинама, слободни српски сељаци, потомци Карађорђевих војника, починили су чуда од јунаштва и, уз огромне жртве, однели велике победе. Ослобођење иуједињење 1918. године представљало је остварење снова целих нараштаја и вероватно најславнији тренутак у модерној историји српског народа. Уједињењем и стварањем Југославије досегнут је врхунац, са кога се, баш као и после стварања Душановог царства, кренуло ка суноврату. Тешко је данас говорити о значају наслеђа 20. века у уобличавању и променама српског националног идентитета, јер је оно исувише близу и, што је још важније, наслеђе 74

Историја и национални идентитет

20. века Србе пре дели него што их уједињује. Реч је о виђењу прве и друге Југославије, раздору између четника и партизана, Титовој диктатури, поделама и неслагањима у тумачењу ратова у којима је уништена југословенска држава. Верујем, ипак, да ће време показати да је 20. век, после 1918, без обзира на све привидне успехе, за Србе био доба страдања, раздора и пораза и да ће његов главни допринос корпусу сећања која чине српску националну свест бити Јасеновац, „Олуја“ и „М илосрдни анђео“. И раније истребљиван, српски народ се у 20. веку по први пут суочио са систематским, плански и дугорочно спроведеним геноцидом. Коначно, на крају, после прош лости и садашњости, покушајмо да кажемо нешто и о будућности. Историјско искуство српског народа и ту може да делује умирујуће. Преживела су се и много тежа и гора времена. Срби су видели почетак и крај многих, силних империја - Османског царства, Хабзбуршке монархије, Трећег рајха, Совјетске империје. Треба се, зато, сетити да ни САД ни Европска унија нису вечите творевине и да ће, пре или касније, проћи и њихово време. До тада, до промене односа снага у свету и јачања оних земаља које према Србима не воде непријатељску политику, незавидан положај српског народа неће се битније поправити. Но, такав расплет већ се назире. У међувремену, потребно је наоружати се мудрошћу и стрпљењем. У државној политици мора се неговати дипломатска вештина, морају се јачати финансије и војска. Оно што се зове „културна политика“ је, можда, и важније од тога. Очување традиције и њено усклађивање са савременошћу кључ је успеха. М орамо да избегнемо аутистично затварање у себе и да, нарочито кроз охрабривање повратка стручњака из иностранства, пажљ иво пратимо светска кретања. Упркос свим манипулацијама, интернет омогућава ширење информација и олакшава самоорганизовање људи. Уместо неактивности, пасивности и ропског страха од државе, мора се неговати етика активности и иницијативе и то, пре свега, кроз друштво, удружења грађана, без обзира на државу, па и упркос њој. Подразумева се да 75

Милош Ковић, Упоришша

слобода медија и јачање истинске демократије представљају незамењива средства у овој врсти деловања. Ту је, коначно, нуж ност демографског јачањ а и обнове породице, у којој ће деци бити преношене временом потврђене, традиционалне вредности. Заблуда је да ће раст животног стандарда спречити демографско опадање - напротив, богата, себична друштва демографски заостају за сиромаш ним друш твима са очуваним традиционалним верским системима. Обнова вере, а не материјални стандард, донеће демографску обнову. Постоје народи који су, на овај начин, чекали хиљадама година. Сетимо се Јевреја. Тако се и Срби могу припремити за дан слободе и победе, који ће сигурно доћи. Ако не ми, дочекаће га наша деца и наши унуци.

76

ЕВРОПА МОРА НА КАНТАР10

>

Бавили сте се Источним питањем у доба Бенџамина Дизраелија, када је било недоумица хоће ли овај простор остати под Османлијама, бит и подељен између великих европских сила или ће припасти народима који на њему живе. Чини се да су ове дилем еу неку руку и данас присутне? - Трајна заинтересованост великих сила, које се данас еуфемистички називају „међународна заједница“, за Балкан (кога данас политички коректно називамо „југоисточна Европа“) јесте историјски континуитет. У подели карата, позиције појединих великих сила се мењају. Велика Британија, рецимо, може да буде огорчени непријатељ Србије када закључи да је она повезана са Русијом, као што ће једног часа, када се примети да се српски национални покрет одваја од утицаја Русије, као у време краља М илана Обреновића, бити спремна да ту исту Србију подржи. Русија ће подржавати Србе до тренутка док, рецимо, у време Санстефанског мира 1878. године, не закључи да су Бугари можда важнији за њихове интересе. Континуитет се огледа и у томе да се велике силе и данас укључују у унутрашњу политику балканских земаља, као и у споразумима о подели интересних сфера које неки често подводе под теорије завере, али о којима имамо материјалне доказе. 10

Разговор са Душицом Радеком Дорђевић, Вечерње новосши, 2. јун 2013, стр. 3. 77

Милош Ковић, Уиоришша

>

Да л и је онда илузија да балканске државе саме одлучују о себи? - Није, ми заиста одлучујемо, јер је реч о динамичном односу између империја и нација, између локалних национализама и односу између самих империја. У том међуодносу мали не смеју да одустану од напора да сачувају свој суверенитет. Српски државници у 19. веку нису се мирили са покушајима великих сила да им одузму право на самостално доношење одлука о сопственој судбини. >

Хрват ска ћеускоро прославити „бе\“ са Балкана, Србија на њему остаје. Због чега наши, а и страни званичници имају сталну потребу да понављају да Србија у сваком смислу припада Европи, као д а је то дискутабилно? - Сви смо у основној школи из географије учили да је Србија у Европи, али изгледа да то нисмо научили. Ако је европски идентитет дефинисан пре свега културном припаднош ћу и кљ учним историјским ослонцим а саврем ених Европљ ана, попут грчко-римске цивилизације, хришћанског средњег века, просветитељством 18. века, романтизмом и националним државама 19. века, антифаш измом 20. века, онда је сасвим јасно да српска историја и култура припадају европском наслеђу. Али, постоји видљ ива разлика између Европе и ЕУ, јер Европа је сложен и променљив културни феномен, док је ЕУ само једна од привремених државних структура. Суштински, поставља се питање несигурности самих Срба и њихове чудновате потребе да сами себи и другима доказују да припадају Европи. У нашој јавности нема дискусије, већ се све своди на орвеловске пароле о томе како Европа, „модернизација" и будућност само наше деце (јер нас будућност српске деце са Косова изгледа не занима) немају алтернативу. Уместо тога, потребна нам је разумна дебата о томе шта нам чланство у ЕУ доноси, а шта нам одузима. >

Шта треба узет и у обзир? - У самој ЕУ се све више говори о подели на богати „север“ и сиромашни „јут“. На једној страни је немачка моћ и програм 78

Европа мора на кантар

штедње који се арогантно намеће земљама које у такве идеје не верују, а на другој је евроскептична владајућа конзервативна странка британског премијера Камерона. Све су то околности које упозоравају српске елите на стрпљење. Моћ САД постепено опада, док је Русија коначно стекла контролу над сопственим ресурсима. Чини се да време заиста ради за нас. Став ЕУ према Србији није кохерентан и те унутаршње разлике морамо да разумемо, као што пажљиво морамо да анализирамо политику Русије која је за нас питање свих питања. >

У ком смислу? - Још не знамо колико би Русија била спремна да иде далеко у политици подршке Србији, у случају њеног пружања отпора „нечасним понудама“ са Запада. Нажалост, Србија традиционално касни у својој спољној политици. Деведесетих је водила политику као да Хладни рат још траје, а двехиљадитих, нарочито у последњих неколико година као да је у Кремљу још на власти Јељцин, а не Путин. У тренутку у ком водеће државе ЕУ воде непријатељску политику према Србији и Србима у региону не смеју се све карте ставити само на ЕУ. >

Све жетоне вероватно не треба ст авит и ни на Русију? - Наравно, али обратимо пажњу на то да као што у западном јавном мњењу постоји доминантно негативни стереотип о Србима, у руском јавном мњењу је то позитиван стереотип. То је фактор који наши државници морају да имају на уму. >

Да л и је опоравак економије наш национални интерес? - После анексионе кризе 1909, када су и Србија и Русија биле понижене аустроугарским припајањем БиХ, мудри Стојан Новаковић написао је чланак под насловом „Шта сада“, па каже: „култура". Она отвара сва врата и брише све границе на силу успостављене унутар једног народа. Ми сада можемо да додамо и економију. Али се при томе не можемо одрицати државе. Узалуд и културна продукција и економски успеси уколико дозволимо да будемо сведени на статус Курда - народа без државе. 79

Милош Ковић, Упоришша

Већ имамо државу ограниченог суверенитета, јер на Косову, које је Де тге територија Србије, имамо стране окупаторске снаге. Није, дакле, реч само о окупаторовој „мекој моћи“ која се израж ава кроз контролу над београдским политичарима и медијима. Тај узани, преостали простор нашег суверенитета морамо упорно и мудро да ширимо. >

Мо1у ли Срби да се сагласе око пет књ учних ствари које надилазе полит ичке поделе? - Мислим да бисмо морали да се сложимо да се српско друштво гради на принципима демократије, људских права и права мањина, око одбране националног суверенитета и државног територијалног интегритета, одговорног односа према културном наслеђу. Потребан нам је званичан културни модел, у оном смислу у коме он одавно постоји у Британији, Француској или у САД. То би био онај неопходни минимум који се стиче кроз школу и медије. Из њега би свако могао да крене у потрагу за сопственим идеалима, који би, наравно, могли да подразумевају и оспоравање тог постојећег културног модела. Рекао бих да би његове упоришне тачке у историји поред онога што сам рекао о демократији, људским и мањинским правима, могли да буду: Свети Сава и Свети Симеон, Косовски завет, Доситеј Обрадовић и Карађорђе, ослободилачки ратови од 1912. до 1918, отпор фашизму 1941-1945. и, коначно, сећање на масовна страдањ ау 20. веку - на Јасеновац, „Олују“ и „Милосрдног анђела“. Том, званичном моделу, припадала 6и и имена која не долазе са територије онога што данас зовемо Србијом: Његош, Андрић, Селимовић, Пупин, Тесла. Ту би биле и средњовековне фреске и Надежда Петровић, Кир Исаија Србин, Филип Вишњић, М окрањац, али и Смак, Ју група, Рибља чорба, Партибрејкерс, Београдски синдикат. Нека врста наше Нојеве барке, поруке у боци, у времену свеопштег потопа. >

Д а л и је припадност малом народу „часна судбина“? - Да. Нама је утолико лакше јер смо мање у искушењу да освајамо и покоравам о друге народе. Мада, и ми Б алканци 80

Европа мора на кантар

познајемо своје микроимперијализме. О малим народима је најбоље писао велики чехословачки држ авник Томаш Масарик. Он каже да се демократија састоји у томе да и „најмањи“ и „најнеугледнији“ појединци или групе у једном друш тву имају право на достојанство и на сопствено мишљење, баш онако као што и „мали народи“ имају право на суверенитет, на самостално доношење одлука и на одбрану свог достојанства. М али народи само м еђусобним удруживањ ем могу да буду озбиљан фактор у међународној политици. Спас је у сарадњи са суседима, у пароли „Балкан балканским народима". Ако сте у непрекидном националистичком сукобу са својим суседима, ту ће велике силе да мешетаре. Јутославија је била покушај да се такво стање превазиђе. Лако је, међутим, извикивати пароле јер на делу неће бити лако успоставити пријатељске односе између, пре свега, Србије и Хрватске, односно Србије и Велике Албаније која се пред наш им очима ствара. >

Иду пи модернизација и национална идеја руку под руку? - Подела на националисте и грађанисте код нас је потпуно бесмислена. Идеје народног суверенитета, нације, демократије и људских права историјски и практично потпуно су нераздвојни и то на Западу зна свака просечно образована особа. Тамо је ствар доброг укуса не хвалити се својим патриотизмом, својом породицом или имовинским стањем. Сама је модернизација иначе врло потрош ена реч, теоријски модел из друш твених наука шездесетих година прошлог века. У нашој јавности се модернизација, међутим, претворила у нову религију, баш као некада марксизам, сводећи се на крају на улагање свих могућих напора да личимо на Енглезе или Немце. Ако нисмо као они, онда се као права колонизована робовска нација, морамо запитати - шта није у реду са нама? Одговори се, потом, траже у далекој српској прошлости.

81

ВРЛИ НОВИ СВЕТ ЗАХТЕВА НОВУ ИСТОРИОГРАФИЈУ"

У Србији скоро да нема породице која у Првом светском рату није изгубила неку мушку главу. Данас, међутим, уочи стогодишњице почетка Великог рата, како је у свом времену називан, уместо да се спремамо да, бар са оноликом посвећеношћу са којом по гробљима обележавамо Задушнице, одамо пошту својим јуначким и страдалничким прецима, ми се упорно преиспитујемо и питамо шта о њима, о Гаврилу Принципу и Николи Пашићу, данас мисли „Европа“. Те митске представе из српских колективних фантазија - „Европскаунија“, „Запад“, „Европа“ - баш као некада виле и караконцуле, не обитавају у сфери рационалних промишљања и дебата унутар нације као заједнице грађана, него у збуњеној машти систематски кажњаване и пониж аване поданичке гомиле. Са некаквом чудном, м алограђанском нелагоднош ћу, наш а јавн ост знатиж ељ но ишчекује да чује какве то нове, саблажњиве „истине“ о Првом светском рату и улози Срба у њему имају да нам саопште уважени историчари из белог света. Ако мало размислимо, разумећемо да ипак не би требало да се жестимо зато што достигнућа данашњих историчара са Запада у свему не одговарају „истинама" из наш их уџбеника историје, писаних у неким давним, прохујалим временима. То међутим, не значи да данас није на делу темељна ревизија историје Првог светског рата. Срби су само мањи део те приче.1 11

82

Полишика,9. јун2013, стр. 11.

Врли нови свет захтева нову историографију

Врли, нови свет захтева нову историографију. Почевши од уједињења Немачке и пропасти Совјетског Савеза, сведоци смо пониш тавањ а свих кључних последица Првог светског рата и коначног урушавања Версајског система. Нема више Чехословачке и Југославије, мултиетничких држава формираних да 6и сузбијале моћ Немачке и Совјетског Савеза. Полако али сигурно, Немачка и државе њених тадашњих (и данашњих?) савезника, преузимају главну реч у ЕУ Уз све то, Срби су се, у ратовима из деведесетих година прошлог века, нашли на „погрешној страни“. Пораженима се не одузимају само суверенитет и територије, него им се утискује и жиг кривице. У европској историографији се, уосталом, већ постепено прелази од политички коректног изједначавања кривице обе стране ка упирању прстом не само на Србију него и на главне чланице Антанте, као главне изазиваче рата. Такви су, на пример, закључци најновије књиге (М есечари: Како је Европа кренула у рат 1914) професора са Кембриџа, Кристофера Кларка. Када је о Србима реч, он нас ту, поред осталог, уверава да се, после Сребренице, мора другачије размишљати о српском национализму из 1914; Сарајевски атентат Кларк пореди са нападом на амерички Светски трговински центар 11. септембра 2001, а Пашићеву Србију из 1914. са Асадовом Сиријом из наших дана. На државницима је да разумеју суштинске промене у међународним односима, а на историчарима да трезвено размењују аргументе и доказе. Сада и овде је, чини се, важније да се упитамо какве су то идеје водиле Србе 1914, него да увређено набрајамо имена и неподопштине данашњих „ревизиониста" историје Првог светског рата. Бар када се говори о тадашњим водећим припадницима српских управљачких елита, о вођи радикала Н иколи Пашићу, прваку самосталаца Љ уби Стојановићу, вођи напредњ ака Стојану Новаковићу, или првим људима либерала Војиславу Вељковићу и Стојану Рибарцу, који су о томе оставили јасне трагове, упркос свим њиховим међусобним разликама, реч је о врло свесној и артикулисаној одлуци да се сачува сопствена, муком стечена, национална држава, да се не дозволи да у великим, суседним империјама 83

Милош Ковић, Упоришша

Срби буду поново третирани као људи другог реда, као предмет националне асимилације. Свесни плебејског, устаничког порекла српске државе, у отпору пред хабзбуршким, средњовековним принципом „Божјег суверенитета“ позивали су се на револуционарни „народни суверенитет"; супротстављајући се држави заснованој на верској припадости, и неограниченој власти владара, позивали су се на демократију, владавину права и, како се тада говорило, „човечанска права“. Веровали су да су ти принципи омогућавали сваком грађанину, сваком припаднику нације, без обзира на верско или социјално порекло, да сачува достојанство и самосвест. Демократију су, коначно, тумачили и као право сваке, па и бројно најмање нације да сачува своје право да самостално и слободно, без самопроглашених, страних тутора, или сопствених тирана, доноси одлуке о сопственој судбини. Зато у Србији, гле чуда, није било ни једне значајне политичке странке спремне да прихвати позиве из кругова око Франца Фердинанда и британског публицисте Роберта Вилијама Ситон-Вотсона, да се Србија добровољно припоји „развијенијој", „кулурнијој“, „уређенијој" Аустро-Угарској. Још необичније је било то што су тадашњи водећи српски интелектуалци, школовани на најпрестижнијим универзитетима Запада, од социјалисте-радикала и ф ранкофила Јована Скерлића до конзервативног либерала и англофила Слободана Јовановића, суочени са непријатељством или равнодушношћу великих сила са Запада, заговарали окретање Србије ка Русији. Крајње је време да се запитамо: да ли би нас ови људи признали за своје потомке?

84

НАША СУДБИНА РЕШАВА СЕ НА КОСОВУ12

Србија је данас опљачкана и осрамоћена земља. У болницама и школама, у медијима и на универзитету, у приватним и јавним предузећима, у полицији и војсци - свуда видимо страх, саможивост и посрнуће. У овој земљи више не настају велике, оригиналне идеје, не ствара се потомство, не производе се материјална добра. Наше демографско опадање попримило је потпуно поразне размере. Наша привреда претворила се у пуко просјачење. Чак и просјаку милостиња се удељује бесповратно. Но, наш и „добронамерни“ кредитори, једном руком нам дају, а другом скидају и узимају чак и наше дроњке. Своју децу и унуке већ смо им предали у дуж ничко ропство, као залог за нашу лењост и слабост. Продали смо слободу својих нерођених потомака. Н ационални универзитет смо „болоњизирали“ и претворили у вишу школу, која школује техничаре за извођење радова смишљених на Оксфорду, Харварду, или просто, у Пентагону. М ладе људе, који са својим дипломама траже посао, научили смо да прво политичким странкама продају своја уверења и своје достојанство. Шта је то српска култура на почетку 21. века? Ту и тамо, тек по изузетку, блесне понеки усамљени, истински писац, филмски режисер, музичар, ф изичар, теолог, али и њ има је суђено да своје снаге трош е у свакодневној, вучјој борби за 12

Изговорено на скупу „Одбора за заштиту Косова и Метохије" 29.9.2013. у Сава

центру. Објављено у: Против лажних избора на Косову и Метохији, уредник Борис Милосављевић, Београд, Фонд Слободан Јовановић, 2013, стр. 29-34. 85

Милош Ковић, Упоришша

опстанак, да би на крају заврш или прегажени копитама овог преплаш еног, избезумљ еног стампеда, који риче слогане о „модернизацији“, „филозофији паланке“ и „Европи која нема алтернативу“. Наша културна политика не постоји. Шта је наш званични, национални културни модел, наша полазна тачка у досезању универзалних, људских вредности? Шта смо учинили са наслеђем које су нам оставили преци, шта ћемо оставити својим потомцима? И звор свих наш их недаћа понајбољ е се види у наш ем политичком ж ивоту. И згубили смо осећањ е солидарности, заједништва, саборности. Изгубили смо веру у себе, истинску визију, идеју око које ћемо се окупити. На нашим улицама, у градском превозу, на нашим радним местима свако гледа и чува само себе. Та себичност, тај цинизам и нихилизам поништавају сваку идеју која би могла да обнови јавни живот и однегује грађанске врлине. Од тих болести данас пати цела Европа, цео западни свет. Оне, међутим, овде бришу све пред собом. Заједница која изгуби интегративну идеју распада се при првом искушењу. Она се претвара у бесловесно стадо, спремно да се, у страху од вукова, покори сваком самозваном пастиру. Та кратковида саможивост и тај страх од силника непосредно и логично воде у потпуну незаинтересованост данашњих српских политичких елита и њихових гласача за судбину Срба у Црној Гори, Хрватској и Македонији. То их води у удруживање са онима који покушавају да пониште Републику Српску. Коначно, тим путем стигли смо и до одрицања од Косова и Метохије. Тамо, истина, живе неки људи који желе да остану у саставу Србије. Сви Божији и људски закони, сви рационални аргументи јесу на њиховој страни. Али зашто би неки доброћудни гледалац „Великог брата“ из Крагујевца или Новог Сада, посвећен стицању материјалних добара, или заплетен у отплату кредита, бринуо о томе? Сутра ће се Нишлије одрицати Суботичана, а Ваљевци Зајечараца. Коначно, Дорћолци ће схватити да они заиста нису дужни да брину бриге и решавају проблеме Палилулаца. Јер, када се једног лепог, ружичастог јутра коначно пробудимо у Европској унији, уз звуке Оде радости, границе 86

Наша судбина решава се на Косову

више неће бити важне. Националне државе замениће региони. Можда ће само Немцима, као најзаслужнијима за стварање ЕХ бити дозвољено да сачувају своју националну државу. Видели смо колико су скакали по Берлинском зиду 1989, када су се ујединили. Али то све није важно, јер нису се они тада радовали због националног уједињења, него због победе над комунизмом, зар не? Одрицање од Косова и М етохије је, дакле, одрицање од основног људског осећањ а за правду и солидарност, али и одрицање од државе Србије. Повлачење са Косова непосредно води у дезинтеграцију Србије, онако како се то догодило са Југославијом. Н ије нуж но да нас наш и средњ оевропски непријатељи подсећају на то да је Војводина следећа, што они, као што знамо, марљиво чине. Потребно је само мало читати историју. У међународним односима правила су, већ вековима, врло јасна. Сваки знак слабости једне државе и одрицање макар и од дела територијалног интегритета тумачи се као позив на њено комадање. П ристалице теорије „реализма" у међународним односима, а њих је највише у САД, у односима између држава увек и свуда на прво место стављају само један фактор: силу. Колико је Немцима требало да уђу у Праг пошто је Чехословачка пристала да се „добровољно" одрекне Судета? Колико је требало Прусима, Аустријанцима и Русима да Пољску избришу са мапе Европе, пошто се она 1772. „добровољно“ одрекла делова своје територије? Ако икада и утрчимо у ту Европску унију, као гуске у маглу, без икакве бриге о томе шта је наше и где су нам границе, где ћемо се наћи онога дана када се Европска унија распадне? Јер, као што нас историја учи, империје се рађају, живе и умиру. Срби су видели пропаст многих царстава - Византијског, Османског, Хабзбуршког, Немачког, Руског, Нацистичког, С овјетског... Зар се понешто ипак не може научити из пропасти српског, Душановог царства? Или из разбијања Југославије, у коју смо се 1918. и 1945. стрмоглавили, спремни чак и на то да будемо подељени на Титове федералне јединице и аутономне покрајине, да бисмо се у тренутку њеног распада нашли у најгорем могућем положају? 87

Милош Ковић, Упоришша

И коначно - ш та чинити? Верујем да нам је, у процени ситуације и практичном деловању, потребно много више знања, реализма и трезвености. Но, оно што мора да нас води и покреће јесу вера, идеализам и смелост. Познавање међународних односа, у преводу - интереса великих сила, али и наших непосредних суседа, кључ је нашег положаја. После дипломатије, првенство у нашем размишљању и деловању морају да имају: војска, економија, култура и просвета. Где да трагамо за упориштима, за вером, идеалима и смелошћу? Путоказе су нам оставили наши преци, и на њих нам указују наши потомци. Потребно је само да станемо на своје место, створено баш по мери, за нас, и да на њему останемо, да будемо оно што јесмо - потомци својих предака и преци својих потомака. Ако хоћемо да сазнамо одакле долазимо и куда идемо, потребно је само да послушамо њихове гласове. Потребан је дијалог са живима, али и са онима одавно упокојеним и онима који ће тек доћи на овај свет. Јер ова држава није само наша него је и њихова. Чак је и више њихова него наша. Преци су нам је оставили, као некакву стару кућу са земљом, у некаквом запуштеном, далеком крају, без кабловске телевизије и интернета. Она је наша, али она се не продаје, јер није само наша - ми је морамо, сачувану, предати нашим потомцима. Србију нису градиле феудалне касте, као у Британији, Француској или Ш панији, него наши сељачки преци, побуњеници и одметници под заставама Црног ТЈорђа, и грађани демократске, слободне државе Србије, под заставама Петра Првог Карађорђевића. Те плебејце је, међутим, водило сећање на стару славу, на витеш ки средњи век, на Немањ иће и на Косово. Српска православна црква, једина српска институција која је сачувала континуитет од Светог Саве до данас, уобличила је и предала им Косовски завет. П рота Матеја Ненадовић Карађорђу предлаже да у законодавству устаничке Србије примени одредбе Номоканона СветоГ Саве. Босански везир из Травника 1806. јавља у Цариград да Карађорђе и његове војводе прете да ће, „као што је некад краљ Лазар изашао на Косово сви на Косово 88

Наша судбина решава се на Косову

изићи. Они стално држе у рукама књиге о историји споменутог краља и он је велики подстрекач буне у њиховом разуму“. У опкољеном лозничком шанцу 1810. Филип Вишњић је храбрио браниоце песмама о кнезу Л азару и његовим витезовима. На висовима изнад Лознице и Бање Ковиљаче, у ш анцу на Гучеву, сто година касније, 1914. гуслар Перун Перуновић ће, пре него што буде тешко рањен, браниоцима певати о Карађорђу и његовим војводама. И ево нас данас, сто година после Гучева, суочених са Косовским заветом и Кнежевом клетвом. Са Косовским заветом, у ствари, никада и нисмо престали да се суочавамо. Косовску битку сваког дана водимо. Косовски завет је, пре свега, ствар свакодневног избора између царства небеског и земаљског царства, између истине и лажи, слободе и страха, љубави и себичности. Одатле, од тог хришћанског језгра нашег предања, насталог у крилу Српске православне цркве, одмотавају се нити наше историје и културе, ка Ф илипу Вишњићу и Перуну Перуновићу, ка Његошу, Милану Ракићу, Јовану Дучићу, Слободану Јовановићу, Иви Андрићу, Исидори Секулић, Станиславу Винаверу, Милошу Црњанском, Меши Селимовићу. Према Тесли и Пупину. Ка трезвеном Илији Гарашанину, искусном Јовану Ристићу, мудром Стојану Новаковићу, честитом Љ убомиру Стојановићу, промишљеном Николи Пашићу. Историја каже да је средњовековна српска држава надживела Косовску битку. Ми, међутим, знамо да је њена судбина ипак реш ена на Косову. Баш као што знамо и то да се наша судбина, судбина наших предака и потомака, реш ава на Косову, овде и данас.

89

ЕВРОПСКА УНИЈА ВИШЕ НИЈЕ ЗЕМЉА ДЕМБЕЛИЈА, НЕГО ПРЕТЕЋА ИМПЕРИЈА13

>

К о и заш то тврди да су м ит ови данас непотребни Србији? - Такве изјаве долазе из наше лажне политичке елите, из владе, опозиције и убедљиве већине медија. Једноставно, кршење устава и распарчавањ е сопствене земље прикривају се празним фразама о штетном „Косовском миту“, при чему се ваљда мисли на Косовски завет. Завет није исто што и мит. Но, и сами митови су неодвојиви од човековог духовног живота. Иво Андрић је чак писао да се у митовима крије права историја човечанства. М итови, по његовом мишљењу, оваплоћују и у себи саж имају искуства генерација. Верујем да су вера, завети и митови наши прави покретачи. Да бисмо постизали резултате, у својим акцијама морамо да будемо промишљени и рационални. Али ш та нас на ту акцију подстиче? Узмите најуспешније појединце или друштвене групе, укључујући и нације, и истражите шта је то што их покреће. Реч је о вери у недоказиво и о осећањ има којима се за ту веру везујемо. Јер о стварима које су нам најважније, о томе одакле долазимо и куда идемо, о томе ко смо, о смислу нашег постојања, ми не можемо да имамо поуздана и проверена знања.

13 90

„Српска Атина“ (Додатак за културу Новина новосадских), 11. октобар 2013.

Европска унија више није земља дембелија, него претећа империја

>

Које старе митове у том случају треба да баштинимо, а које нове да стварамо? - Косовски завет је само средиш те нашег националног наслеђа. М и се сваког дана врло конкретно и делатно суочавано са избором између Царства небеског и Земаљског царства, између света вере, идеала и подвига, с једне, и материјалних принуда, слабости и страха с друге стране. Око тог хришћанског језгра, насталог у крилу Српске православне цркве, расплеле су се нити српске историје, које потом воде ка јуначкој епици, ка обнови државе у Српској револуцији, ка Балканским ратовима и Првом светском рату, ка Ф илипу Вишњићу, Његошу, Јовану Скерлићу, Слободану Јовановићу, М илану Ракићу, Јовану Дучићу, М илошу Црњанском, Исидори Секулић, Станиславу Винаверу, Иви Андрићу, Меши Селимовићу... Није сваком народу дато да буде митотворачки. Сетимо се богатства грчких митова. Сетимо се митских бића којима су српска предања населила овај и онај свет. Англосаксонци на својим митовима добро зарађују, намећу их целом свету и помоћу њих покушавају да овладају планетом. Холивуд се не зове случајно „фабрика снова“. Кључно питање није како ћемо да се „модернизујемо“ и постанемо Американци или Немци, него како наше митове да преточимо у нове, савремене форме, како да их опет учинимо делатним и како да их, као извор инспирације, сачувамо за своју децу. Потребно је само да старо вино сипамо у нове мешине. >

Када већ Говоримо о митовима, да л и је Европа данас и превише мистификована? - Европа је, пре свега, култура. Европска унија је м оћ и политика. Наше наслеђе нас покреће и храбри, али у политици морамо да настојимо да сагледамо ствари онаквим какве јесу. Европска унија је брутална, немилосрдна империја. Погледајте шта је урадила са нама или са Либијом. Империје могу да буду добре за своје поданике, али увек су опасне за оне који живе на њеним границама. Верујем да је негде до 1999. или 2000. већина Срба на ЕУ гледала као на неку земљу дембелију, у којој ће 91

Милош Ковић, Упоришша

Немци да раде, а ми да седимо по кафићима. Данас је већ јасно да ће бити управо обрнуто: Немци ће да уживају и повремено надгледају, а ми ћемо да радимо оно што они не желе. ЕУ више није земља дембелија, него претећа империја. Срби наивно верују да ће их она, ако се повуку и предају, оставити на миру. На место радости и наде дошао је страх. . >

Д а л и се по истом аршину мистификује и руско пријатељство и да л и је р е ч о озбиљној историјској заблуди? - И приступ Русији захтева трезвеност и сабирање историјских искустава. Чињ еница је, међутим, да у руском јавном мњењу постоји позитивна предрасуда о Србима, баш као што су на Западу Срби предмет негативних предрасуда. То је важна културна чињеница иако наши политичари не умеју да је претворе у политички капитал. Но, велику силу морате да придобијате. Н аивно је очекивати да ће Русија због православља и словенства увек да заступа српске интересе. Пријатељства се стичу и губе. >

К оликоје опасно наметати тезу даједан правац стратешкоГразвоја земње нема алтернативу? Да ли се суочавамо са орвеловским догмама? - П арола о Е вропи која „нема алтернативу“ је, по мом мишљењу, ирационална и води у распарчавање Србије. Једноставно, тако се не води спољна политика. Србија је данас као пас који се, упркос томе што га газда немилосрдно туче, увек враћа машући репом, да би добио своје следовање костију и буђавог хлеба. >

Верујете ли да поједини кругови намерно пласирају одређене информације, м анипулиш ући јавним мњењем, како би неке теме, попут Косова, постале небитне и мартнализоване? - Спиновање је уносан посао, који се у свету ради врло проф есионално. Убедљива већина светских медија негује и злоупотребљава људску лаковерност. Погледајте само водеће 92

Европска унија више није земља дембелија, него претећа империја

америчке, британске, француске или немачке медије. Но, у тим земљама влада не уверава грађане да би требало да се одрекну сопствене територије, него да би требало да отму оно што је туђе. Зато ово спиновање у нашој земљи има тако карикатуралне, жалосне облике. >

Да ли су т и карикат урални облици плод чињенице да наша схватања дешавања у Европи касне макар десет година у односу нареалност? - Да, и по томе се најбоље види провинцијалност и неспособност наш их управљ ачких елита. Н аш и политичари су се заледили у деведесетим годинама прошлог века. Није ни чудо, јер они и јесу људи из деведесетих. Но, у Кремљу више није Јељцин, него Путин. Н и Кина, ни САД, ни ЕУ више нису исте као деведесетих. >

Када смо се дот акли спиновања, колика је реална опасност од ревидирања националне историје? - Није реч о опасности, него о процесу у пуном јеку. Поновна промишљања и нова сагледавања историјских појава и процеса увек су добродошла. Историја није дата једном заувек. Али данас је реч, пре свега, о прилагођавању историје актуелним променама у односима снага између великих сила. >

Хоћемо ли у т им великим трама бит и убеђени да смо Геноцидна нација, а да је Принцип, рецимо, био обичан јуГословенски терориста којије нанео много више штете, него користи? - Срби су у 20. веку преживели прави геноцид и њихова судбина сасвим је упоредива са страдањем Јевреја, Јермена или Рома. Док их је масовно истребљивала, немачка пропаганда оптуж ивала је Јевреје за сва зла овога света. И то је трајало све до пада Трећег рајха и промене односа снага. Медијске оптужбе и лажне, поручене историје сигуран су знак да је геноцид над Србима и данас у току.

93

Милош Ковић, Уиоришша

>

Како да зауставимо те процесе? - Као што сам рекао, до суштинске промене доћи ће тек са променом односа снага у свету. До тада, нико не може да нас спречи да, као историчари, публицисти или обични грађани, дискутујемо, расправљамо и да на пристојан, разуман начин бранимо наша становишта. Пре дијалога и размене мишљења потребни су, наравно, посвећен рад и слободно промишљање. Потребно је деловање према „спољном свету“, на страним језицима, кроз присутност свуда где се воде важне дискусије. Но, мора се деловати и на унутрашњем плану јер наша образована јавност одавно је почела да губи основне оријентире. И поново има много примера како се то може радити. И у томе Јевреји могу да нам буду добар узор.

94

ГЕНОЦИД НАД СРБИМА НИЈЕ ЗАВРШЕН14

>

Поједини међународни круГови, или бољеречено центри моћи, покушавају се бавити ревизијом модерне српске историје. Шта се крије иза ових покушаја, којије крајњи циљ? - Светскоисторијска ситуација у којој данас живимо има своје корене у победи НАТО-а и САД у Хладном рату, у распадању Совјетског Савеза и уједињењу Немачке. Нема никакве сумње да је пад Берлинског зида 1989. године означио почетак нове епохе. Победа Англосаксонаца учинила је њихову војну моћ и њихову масовну културу глобалним феноменима. САД су на себе преузеле улогу светског полицајца. Оне баштине традиционалну русофобију, која је завладала британским јавним мњењем већ у 19. веку и која се у 20. веку удружила са антикомунизмом. Балкански православни Словени још у 19. веку сматрани су природним савезницима Русије, а у 20. веку били су део комунистичког света. Савезништва САД и Британије са Русима и Совјетима у два светска рата била су само предах усред много дужих периода неповерења и непријатељства. Ту је део објашњења за данашњу србофобију у тамошњем јавном мњењу. У европским оквирима, после 1989. поништени су резултати Првог светског рата. Немачка и њени савезници су се уздигли, униш тене су државе које су имале задатак да их, уз ослонац на Француску и Британију држе под контролом (Југославија и Чехословачка), пропао је Совјетски Савез. Нови центри моћи 14

Разговор са Вељком Зељковићем објављен је у бањалучком Новом печашу, 24.

октобар 2013, стр. 26-29.

95

Милош Ковић, Упоришша

траже нову историју. Силници су историју увек доживљавали као своју слушкињу. Најчудније је то што увек тако кратковидо верују да њихова победа значи крај историје. >

Који су то центри моћи који покушавају писати нову српску историју? - Немачка покушава да непосредно утиче на обележавања стогодишњице Првог светског рата широм Европе. Видели смо да су Немци чак и Британцима покушали да објасне да 2014. не би требало да помињу „победнике" и „побеђене“. Ови су то, наравно, пустили у медије и тиме дали јасан одговор. Оно што не могу Британцима, увек могу да ураде Србима. При томе, Немци покушавају да на Србима, као нацији побеђеној у ратовима 1990-их, примене исте методе који су на њима примењивани после 1918. и 1945. Зато се Србији и званично поручује да мора да ради на „промени свести" својих грађана. Поређењима догађаја из југословенских ратова 1990-их са злочинима нациста свесно се ради на релативизовању невиђених и непоновљивих ужаса Аушвица, Дахауа, Матхаузена, Јасеновца. Рецимо, коначно, и то да је Немачка после 1945. умногоме кажњена, док су се њени одушевљени савезници, Аустрија, Хрватска или Мађарска, тада „провукли“ као жртве немачког насиља. >

Зашто им Срби сметају? Које су то историјске околности које су довеле до те, назовимо је, нетрпељивости? - У Немачкој и земљ ама њ ених историјских савезника сасвим очигледно постоје снажна историјска сећања на отпор који су им Срби пружили у два светска рата. Но, одговор на ваше питање тешко да може да буде кратак и једноставан. Јер Срби су се, током своје историје, неколико пута суочили са геноцидом. Они су, наиме, бар од доба Светог Саве и Светог Симеона, учвршћивања династије Немањића и настанка Косовског завета, показивали висок степен самосвести и сталну тежњу да, као посебна политичка целина, сами доносе своје одлуке. Та непослушност учинила их је, током историје, предметом омразе. На Балкану они су Османлијама пружили најогорченији отпор, од 96

Геноцид над Србима није завршен

Косова 1389. до смрти последњег српског деспота, Павла Бакића, 1537. године. Први ће на Балкану, већ 1804. почети са коначним протеривањем Османлија и стварањем сопствене државе. Већ у 14,15. и 16. веку Османлије су их систематски сатирале и исламизовале. Када су бежали на територије хришћанских држава, Хабзбуршког царства и Венеције, ту их је, као „ш изматике“, дочекало непријатељство Римокатоличке цркве, католичење и периодично, у немирима и грађанским ратовима, уништавање. На територијама тих држава Срби су, као иноверна, суштински маргинална, али веома самосвесна етничка заједница, само привремено толерисани. Верска мржња у Европи има врло дугу историју. Геноцид над Србима у 20. веку, нарочито од 1941. до 1945, упоредив је само са оним што је тада задесило Јевреје и Роме, што је погодило Јермене у Османском царству или староседелачке Индијанце у САД. Одговоре би требало тражити у овој врсти компаративног приступа. Мржња према Србима нема само један извор, као што ни антисемитизам нема само једно порекло. >

Током наредне Јодине у Сарајеву ће, према неким најавама, бит и подт нут споменик Францу Фердинанду. Слажете ли се са онима који кажуда би ово било први пут да нека држава подише споменик свом окупатору? Како уопште Јледате на покушаје да се Гаврило Принцип протаси терористом, а Срби као Геноцидни народ, односно као народ којије кроз историју био склон Геноциду? - Аустро-Угарска је Босном и Херцеговином владала као колонијом. Покрети слични младобосанском угрожавали су и британску власт у Индији и француску власт у Индокини. У време аустроугарске окупације Босне и Херцеговине 1878. најогорченији, оружани отпор пружили су муслимани. Зато се не треба чудити ни југословенству младобосанаца и Гаврила Принципа. Ти млади људи, већински православни, али и муслимани и католици, у Аустро-Угарској су видели арогантну, потцењивачку, насилничку, страну државу. Задржала је и са посебном пажњом неговала османско наслеђе у Босни и Херцеговини: кметство и 97

Милош Ковић, Уиоришша

неписменост. Пре 1914. године она је, заједно са Немачком, три пута, претњама и ултиматумима Србији и Русији, довела целу Европу до ивице општег рата. У тако напетим околностима, организовани су у Босни претећи војни маневри, а затим је на Видовдан, у Сарајево стигао и Франц Фердинанд. Младобосанци су то доживели као отворену поругу, провокацију и увреду. Ако неко после свега хоће да диже споменик Францу Фердинанду у Сарајеву, то је његова ствар. Али приче о геноцидности Срба јесу доказ да геноцид над Србима још није завршен. Ни у једном тренутку не желим да кажем да Срби нису нанели много патње и страдањ а другим народима. То су легитимне теме у српском јавном мњењу и историографији. Но, упоредите то са недостатком било каквог самопреиспитивања у оним срединама у којима се Срби пореде са нацистима. Нацистима, против којих су се Срби борили у два масовна покрета отпора, који су убијали 100 Срба за једног свог и систематски уништавали Србе у концентрационим логорима. Прочитајте, уосталом, за какве су све злочине нацисти оптуживали Јевреје док су их, у исто време, индустријски убијали. И замислите некога ко би се усудио да, рецимо због политике Израела у Палестини, неког од израелских званичника упореди са нацистима. Истог часа постао би политички и морални покојник. >

Поред Аустрије, организацију скупа у Сарајеву помоћи ће и Француска. Србија и Француска су током ПрвоЈ свјетско1 рат а бипе наједној страни. Откуд такав заокрет у француској вањској политици? - Француска са Немачком гради свој велики пројекат, своју Вавилонску кулу, Европску унију. Од тога зависи њена безбедност, њена привреда, њен културни идентитет. У поређењу са тим, српско пријатељство (прочитајте Де Голове мемоаре да бисте видели са каквом је наклоношћу тамо некада писано о Србима) изгубило је сваки значај. Када је Немачка почела да разбија Југославију, Француска је донела свесну одлуку да се Срба одрекне. Њ ени „интелектуалци", типа Бернар Анри-Леви, предњачили су у стварању антисрпске хистерије на Западу. Несхватљива је 98

Геноцид над Србима није завршен

острашћеност са којом Ж ан-Ж ак Бекер, један од водећих француских стручњака за Први светски рат, пише о Србима. То што се припрема у Сарајеву још није добило коначан облик, али, како видим из медија, за сада је јасно да су Французе, који су све покренули, Немци и Аустријанци, уз помоћ сарајевских историчара, накнадно избацили из пројекта. У београдске академскеустанове није стигао ниједан званичан позив на сарадњу. Тако ћемо 2014, веровали или не, у Сарајеву имати конференцију у организацији институција из Немачке, Аустрије, Словеније, Хрватске, Босне и Хецеговине, Мађарске, Бугарске и Македоније. Са изузетком последње, све су бивше чланице Тројног савеза. Несхватљиво је да они више не желе да, преко сарадње са Француском, бар прикрију своје праве намере. Велике наде полажем у ароганцију са којом Немачка и њени савезници данас наступају. Француска је ово заслужила, али надам се да ће јој коначно прекипети. У ЕУ њен положај све је маргиналнији. У Грчкој, Италији, Шпанији и Британији процес отрежњења већ је поодмакао. >

Аустро-Угарска је, да би оправдала своје циљеве, односно планирани поход на исток, говорила о српској аГресији, српским злочинима и друтм страхотама рата. Не подсећа ли вас то на вријеме у којем сада живимо? Мо1у ли се повући паралеле? - После антисрпске хистерије бечке, пештанске, загребачке и сарајевске штампе, дошли су, 1914. године, стравични злочини над српским цивилима у Мачви, Рађевини и Јадру, али и масовни злочини над Србима у Босни и Херцеговини. Прочитајте патолошки извештај Арчибалда Рајса о покољима у Србији 1914. и Црну књ т у Владимира Ћ оровића о злочинима над Србима у Босни и Херцеговини од 1914. до 1918. Геноцид од 1941. до 1945. починиће иста рука, на исти начин. >

Да ли се можемо одрупријети свим овим притисцима и на који начин? - Главна борба води се у нама. Једно је бити поражен у рату, а друго дозволити да вам одузму унутраш њу слободу и да вас 99

Милош Ковић, Упоришша

претворе у роба. Не каже се случајно да „онај ко контролише прошлост контролише садашњост и будућност". Ово је, заиста, борба за душе наше деце. Историји и људима из прош лости треба сачувати њихов интегритет. О њима треба писати мирно и објективно. Ту је једина дозвољена страст - страст према истини. С друге стране, путоказе за колективни опстанак и напредак треба тражити у нашем Светосавском и Косовском наслеђу. То су рецепти којих су се Срби вековима врло успешно придржавали. Они морају бити удружени са отварањем према снажним струјама савремености, према идејама демократије, људских права, права мањина. Ако боље размислите, видећете да су Светосавље и Косовски завет неспојиви са било каквом мржњом према људима другачије вере. Они су неспојиви и са неморалношћу и корупцијом унутар једног друштва или државе. Из ове борбе, која се мора добити у нама, проистећи ће и здраво друштво, јака држава, функционална економија, снажна оружане снаге, промишљена и успешна дипломатија. >

Бавили сте се Источним питањем у доба Бенџамина Дизраелија, кадаје било недоумица хо ћ ели овај простор остати под Османлијама, бити подјељен између великих европских сила или ће припасти народима који на њему живе. Слажете ли се да су ове дилеме и данас присутне? - Околности су се значајно промениле. Али остала је опсесија великих сила да на Балкану оне морају да цртају границе. И остала је та мешавина незнања и надмености са којом државници великих сила покушавају да одлучују о будућности наших земаља. >

Да ли све ове шре око прекрајања историје, али и пресуде уХа1у, мо1у угрозити опстанак Републике Српске? - То и јесте прави задатак Хашког трибунала. Материјално и морално, он је оруђе САД. Погледајте ко их финансира, кога су осудили, кога ослободили. Потребно је да се докаже да та тобожњ а склоност Срба према злочинима потиче из њихове 100

Геноцид над Србима није завршен

„политичке културе“, из далеке историје, из Косовске, епске јуначке традиције, ГорскоГ вијенца, Начертанија, Цвијићевих књига. Када се то људима коначно улије у главе, онда ћете моћи да делегитимишете, оспорите сваки независни спољнополитички потез Срба. Када докажете да је Република Српска заснована на злочину, одузећете јој морално право на постојање. >

Може ли се десити да након Косова, буде настављено са комадањем Србије? Помиње се Војводина, Санџак... - Познавање историје међународних односа управо то доказује. Држава која се одрекне само делића свог територијалног интегритета бива, пре или касније, растргнута и подељена. То се дешавало Османском царству кроз 19. и 20. век, то се десило Пољској 1772-1795, Чехословачкој 1938-1939... Плашим се да Србија, са овим постепеним напуштањем Косова, креће путем дезинтеграције. Њ ени управљ ачи (јер државницима тешко да могу да се назову) можда и верују да је Бриселски споразум знак њихове добре воље и разума. Али за суседе и велике силе он је само сигнал слабости и позив на даљу пљачку и распарчавањ е Србије. Нисам за непотребне конфликте, али у потезима власти Републике Србије не видим ни државничку мудрост, ни историјско искуство, ни елементарну логику. >

Да ли се може правит и паралела између Косова и Републике Српске? А к о је Албанцима дат а моГућност да се изјасне на референдуму заш то се то право упорно оспорава српском народу у БиХ? - У томе је главни проблем. Срби само траже равноправност, да се на њих примењују иста правила као на остале народе. И управо то што их Европска унија и САД третирају као људе другог реда чиниће Србе квасцем побуне. То је као лудачка кошуља која нам је на силу обучена. Поредак успостављен на понижавањ у и гажењу само једне стране не може и неће бити трајан. Лакше ћете поднети пораз у борби, или сиромаштво, од потцењ ивањ а ваше памети, храбрости и порекла. 101

Милош Ковић, Уиоришша

>

Д а ли се у некој блиској будућности моху створити услови да Република Српска постане самостална?Хоће ли то велике силе икада дозволити, те к о ли к о је у тој причи бит на улот Русије, којаје економски већ присутна на овим просторима? - Вечита променљивост и непредвидивост односа између великих сила требало би да буде један од главних извора нашег стрпљења и наше наде у будућност. Ту се већ вековима дешавају најневероватнији сукоби и савезништва. Ни овај поредак у коме смо данас затворени неће трајати вечито. Русија је, у светским оквирима, незадовољна, ревизионистичка сила. Она жели да се ослободи понижења која су јој систематски наношена почевши од 1989. године. Русија то чини стрпљиво и мудро, слично Немачкој после 1945. Зато се интереси Русије умногоме поклапају са интересима српског народа. >

Како бисте описали садашњу вањску полит ику Турске? Они чак не крију да имају жељу да успоставе неко ново Отоманско царство? - Турска има огромне амбиције, много веће од њених, иначе значајних ресурса. Она, ипак, није Немачка. Подршка САД и Велике Британије даје јој посебан значај у балканској политици и међународним односима, али та подршка није безусловна, и она 6и могла да нестане. И Турска повремено показује јасну намеру да делује сама, чак и насупрот вољи својих англосаксонских савезника. Иначе, да је Турска постала важна регионална сила, јасно се види и по актуелној ревизији слике Балканских ратова, која је отишла много даље него ревизија слике Првог светског рата. Судећи по радовим а неких западних и турских колега, Балкански ратови били су бесмислени националистички обрачуни, праћени прогањ ањ ем и униш тавањ ем муслиманских популација на Балкану. Они су, по таквим тумачењима, одвукли свет у Велики рат 1914-1918. Ту су и оспоравања геноцида над Јерменима.

102

Геноцид над Србима није завршен

>

ЕУ се већ Годинама пошрава са Србијом к а д а је у питању њен у ла за к у ову Унију. Све личи на тру са штапом и шарГарепом. Предсједник Српске М илорад Додик је једном приликом рекао: ЕУ - може, али не по сваку цијену. Слаж етели се са овом констатацијом? Требамо ли се одрицати све\а што смо, па и националног идентитета, и ући у је д н у расклиману унију, чији је рок трајања, ут исакје, оГраничен? - Република Српска води промиш љенију спољну политику од Републике Србије, иако располаже виш еструко слабијим ресурсима. Политика непрекидног попуштања не води ка миру и безбедности, него ка новим захтевима. Срби прво морају да се помире и изборе са собом, да изграде своје институције, обнове војску, економију и културу и дефинишу своје националне циљеве и интересе. Тек онда се може разговарати о томе шта нам доноси и узима Европска унија. Она третира Србе као међународне парије, систематски ради на распарчавању Србије и уједињавању Босне и Херцеговине уз насиље над Републиком Српском. Наш им евроентузијастима заиста није јасно зашто је Србија одбијала позиве „цивилизоване“ и „уређене“ Аустро-Угарске да јој се придружи и зашто се уопште 1914. од ње бранила. Зашто је Гаврило Принцип убио Франца Фердинанда. Или зашто су се Срби бранили од Хитлера и Трећег рајха, који су, у својим освајањима, користили изразито „европску" фразеологију. И зашто се Срби тако грчевито и једнодушно боре да сачувају Републику Српску, уместо да се окрену „мултиетничкој Босни“ и међународним фондовима. >

Сви економски показатељи Говоре да од тренутне кризе једину корист има Њемачка. Може ли се рећи да њима данас за руком полази оно што није успијевало током два протекла свјетска рата? - Немачка је пристала да буде главни финансијер и мотор ЕУ управо зато што је у њој препознала средство сопствене експанзије, па чак и уједињења са Аустријом, Алзасом и Лореном. Пређите колима из Аустрије у Немачку, и једва ћете видети чак 103

Милош Ковић, Упоришша

и ознаке да сте променили земљу. Из француског Алзаса само ћете прећи Рајну и ето вас у Немачкој. Ш вајцарска је одбранила свој идентитет тиме што је остала ван ЕУ Тамо немачким језиком говори скоро 66% од укупног броја становника, и преко 73% оних који имају статус грађана Ш вајцарске. На такав начин на ЕУ гледају и Албанци, који отворено изјављују да ће своје национално уједињење постићи унутар њених граница. Слично Немцима и они, у балканским размерама, против себе окрећу многе суседне земље, при чему се деловање Немачке у овом тренутку ипак не може поредити са претендовањем на делове територија суседних држава које овде видимо. Албанија, уз то, нема ни најмањи део ресурса којима располаже Немачка. Најважнији ресурс јој је подршка САД, али помоћ велике силе малој земљи увек је била променљива величина. На Балкану разум је увек налагао сарадњу са суседима.

104

2014.

СИПАТИ СТАРО ВИНО У НОВЕ МЕШИНЕ15

Ваше Преосвештенство, часни оци, браћо и сестре, Свети Сава, у писму које је из Јерусалима упутио Спиридону, игуману Студенице, 1234. или 1235. поред осталог, каже: Лувај се, чедо моје слатко, да не изиђеш из неког мога завета. Да, ако човек и цео свет добије, а душу своју изгуби, која је корист?“ Свети Сава овде, наравно, преузима из Јеванђеља, од Матеја и Марка: „Јер каква је корист човјеку ако сав свијет задобије, а души својој науди?“ (Мт. 16, 26; Мк. 8, 36). Уз то, није реч о неком од главних дела Светог Саве, него тек о једном сачуваном писму. Па ипак, са каквом силином ове две реченице Светог Саве одјекују српском историјом, до дана данашњег! Јер ш та је Косовски завет Светог Великомученика кнеза Лазара и његових витезова, њихово одбијање земаљског царства и опредељење за Царство Небеско, ако не остварење овог јеванђеоског завета Светог Саве? Да ли случајно „соко тица сива“, Светитељ Илија, који у песми „Пропаст царства Српског“ суочава „цара Лазу, јуначко колено“ са избором између два царства, полеће баш из Јерусалима? 15 Светосавска беседа, Никшић, 29. јануар 2014, објављено на сајту ИН4С: ћНр:// УАУЛУ.1п45.пе[/тИо5-коук-5Уе1о5ау$ка-ће5је(1а/ (посећено 28. 9. 2016) 105

Милош Ковић, Упоришша

Зар нису баш Свети Сава и Косово учинили Србе Србима? То су она посебна историјска сећања, култови, предања, који су Србе, већ у средњем веку, нарочито у добу турске власти, учинили јасно препознатљивим, различитим од других народа. О том процесу обличавања посебне, српске припадности ми имамо пуно сведочанстава, историјских извора. Они сведоче о томе да се то уобличавање, из кога израста модерна српска национална свест, одиграло у крилу Српске православне цркве и то понајвише, како је са правом нагласио Ж арко Видовић, у добу обновљене Пећке патријаршије, од 1557. до 1766. Светосавска црква, сећање на стару славу, јуначка епика - то је оно што је сачувало Србе у дугим вековима борбе, страдања, ж ивота у шеријатском Османском царству. Када, дакле, наводимо ове две реченице из писма Светог Саве игуману Спиридону, и када говоримо о Косовском опредељењу, ми се, по мом мишљењу, налазимо у средишту српске, суштински хришћанске националне идеје. Одатле нас пут, без сувишних лутања, води право ка свима нама познатом одговору мајке Јевросиме на питање „на коме је царство": Немој, сине, изгубити душе; Боље ти је изгубити главу, Него своју огр’јешити душу. Одатле нам долазе и Карађорђе и Његош. Ту, у завету Светог Саве и Косовском завету, јесу исходишта увек истих одговора које је, са необичном доследношћу, у највећим историјским искушењима, давао српски народ. Одатле нам долази Гаврило Принцип. Тује објашњење одлуке да се цела једна земља 1915, уместо да се преда, упути преко црногорских и албанских планина ка мору, Солунском фронту, ка победи и бесмртној слави. Ту је право објашњење 27. марта 1941. Одатле нам долазе речи Светог Вукашина Јасеновачког: „Само ти, дијете, ради свој посао“. Одатле, од Светог Саве и са Косова, из Бјелопавлића нам 1916. долазе четрнаест учитеља и тројица правника, који, по цену стрељања и утамничења, одбијају да се одрекну ћирилице и српског имена. 106

Сипати старо вино у нове мешине

Одатле нам долазите и ви, браћо и сестре, поштоване колеге, ако сам достојан да вас тако назовем, двадесет и седморо никш ићких и херцегновских професора. „Отпуштени" сте из земаљског царства. Али одбијањем да се одрекнете својих предака и потомака, и плаћањем цене за то, ви сте припали главном току српске историје. Ви сте доказ да је жив наш Косовски завет и да историја српског народа није завршена; пред својим ђацима, пред својим прецима и потомцима, ви сте посведочили да је „земаљско за малена царство, а небеско увјек и довјека". Поменуо сам Гаврила Принципа, голготу и васкрс Србије од 1915. до 1918, учитеље из Бјелопавлића. Ми, ево, Светог Саву славимо данас, 2014. године, на стогодишњицу почетка П рвог светског рата. Уз Светог Саву и Светог Симеона, уз Немањиће, кнеза Лазара, Карађорђа и Његоша, Балкански ратови и Први светски рат спадају у најзначајније догађаје српске историје. Сећања на Први светски рат, баш као у Британији, Француској или Канади, улазе у саме темеље модерног српског националног идентитета. Скоро да нема српске породице која у Првом светском рату није некога изгубила. Ваљда зато данас са толико туге читамо вести о преливању медијске антисрпске хистерије у академску историографију, о оптуживању Срба да су изазвали то огромно страдање светских размера, о поређењима Сарајевског атентата са нападом на њујоршки Светски трговински центар 2001. Данашњи силници, САД и њихови сателити, пре свих обновљене, ојачане Немачка и Турска, хоће да имају своју историју. Ништа ново под капом небеском. Из те отровне кухиње потичу и оптужбе које само привидно долазе одавде, према којима је, поред осталог, Србија 1918. извршила „аншлус" Црне Горе. Лако је, међутим, друге оптуживати за сопствене слабости и огрешења. Шта смо ми учинили да, после слома југословенства и комунизма, вратимо Првом светском рату место које му припада у сећању српског народа? Када смо последњи пут упалили свеће својим јуначким прецима са Цера, Колубаре, М ојковца, Солунског фронта? Њ их се понекад и сетимо, али шта је са десетинама хиљада безимених жртава, страдалих у 107

Милош Ковић, Упоришша

масовним злочинима окупатора, који су, рецимо у мојој Мачви 1914, имали све одлике систематског геноцида? Колико се сећамо жртава аустроугарских концентрационих логора, патентираних управо у Првом светском рату (у Матхаузену у Првом светском рату страдале су хиљаде Срба), стотина хиљада жртава болести и глади? Да ли памтимо имена злочинаца? Југославије више нема и ми данас не морамо да, због братства и јединства, прећуткујемо тужне истине о Првом светском рату. Његошеву капелу оскрнавио је и разорио генерал Стјепан Саркотић фон Ловћен, командант 42. хрватске, „вражје“ дивизије, у којој се, док је по Србији 1914. врш ила најгоре злочине, „јуначки борио“ и млади Јосип Броз, будући Тито. Између два светска рата Саркотић ће свој емигрантски „Хрватски комитет“ предати у руке младом и перспективном Анти Павелићу. А Саркотићев војник Тито ће Њ егоша коначно оковати оном аустроугарском , ф араонском , деспотском структуром под којом наш Владика ево, и данас почива. Сам Иван М ештровић писао је о томе како му је Петар Пламенац, председник владе краља Николе у време Првог светског рата, непосредно пред М арсејски атентат, причао о својим сусретима са Саркотићем, уз посредовање Мусолинија, и о томе како ће краљ Александар бити убијен а Југославија растурена и подељена. Н епријатне сличности са данаш њ ицом и питањ е наше одговорности поново искрсавају када се сетимо да је, у окупираној Србији и Црној Гори, главни предмет прогона било наслеђе С ветог С ава - С рпска црква, историја, ћирилица, књижевност. Није само забрањена јавна употреба ћирилице, него и све књиге и новине писане овим писмом. Затваране су библиотеке и књ ижаре, а књиге уништаване. На орвеловске тоталитаризме 20. века, али и на колонијалне, робовласничке режиме 19. века, подсећала су и званична упутства основним школама на окупираним територијама, да код српске деце не треба развијати знања и вештине, него, пре свега, дисциплину и хигијену. У школама се преко ноћи прешло на латиницу, уз помоћ нових наставника, масовно довођених из Хрватске, при чему је забрањено запошљавање српских наставника, осим за 108

Сипати старо вино у нове мешине

ручни рад и сличне предмете. Сам Конрад фон Хецендорф, начелник аустроугарског генералш таба и један од главних криваца за избијање Првог светског рата, писао је да се преко школа може извести промена културе и свести српског народа. Скрнављење Његошеве капеле? Укидање ћирилице и прелазак на латиницу? Укидање српске историје и књижевности? И збацивањ е српских наставника и професора са посла? Промена свести? Не чинимо ли све то данас сами, својевољно? Не гласа ли за то данас већина становника Црне Горе и Србије? У Црној Гори је, наравно, ово „самопорицање“ најцрње и најбестидније. Овде су, међутим, и најсветлији примери честитости и храбрости. Та болест која је, готово, савладала Црну Гору, увелико се прош ирила и на Србију. У Београду се, на јавним местима, отишло даље од пуког преласка на латиницу, па продавнице, ресторани и предузећа више немају ни српске називе, него нека смешна, хибридна имена настала спајањем енглеског и српског језика. Исти процес на делу је и у Бањалуци. Не само да новине и телевизије у Србији спремно преносе наређења страних изасланика да је потребно да Срби „промене свест“, него то понављају и наш и властодршци, у паузама потписивања споразума којима сопствене грађане на Косову и Метохији, предају на милост и немилост будуће Велике Албаније. У исто време, на делу је свеобухватна ревизија српске историје, која нас уверава да је Косово извор свих наших невоља, а не исходиште и потврда наше вере и слободе. Све ово, дакле, сами себи радимо. Окупатор је ту, и њему, за разлику од Првог светског рата није потребно да нас војнички окупира. Довољни су му купљени медији, привреда, пословни људи и политичари. Све остало је последица наше слугерањске предузимљивости, нашег кукавичлука пред државом и наше варварске мржње према суседима, рођацима, према онима који мисле и раде другачије од нас. Где су, заиста, извори овог свеопштег посрнућа и где су путеви оздрављења? Изгубили смо Завет, Смисао, интегративну идеју, оно што смо имали и под Турцима и под Венецијом и под Аустријом. Себичност и материјализам, болести од којих 109

Милош Ковић, Уиоришша

болује цео западни свет, овде руше све пред собом. Англосаксонска култура уствари на њима почива; на нашу културу та себичност и материјализам остављају погубне последице. Баш као и друге помодне идеје, за којима трчим о у бесомучним покушајима да не будемо оно што јесмо. Српска историја даје јасне одговоре. Било је оваквих, па и још горих времена. Сматра се да је у другој половини 15. и у првој половини 16. века, у добу ратова, страдања и покоља, сваки четврти С рбин прим ио ислам. О бнова Пећке патријаршије 1557. донела је, међутим, духовни и културни узлет; Светосавска црква и чување предања омогућили су опстанак у потоњим вековима. А онда смо, са нашим великим Доситејем и великим Вуком, у духу тадашњих европских идеологија, веру и Цркву, као суштински састојак Српства, заменили за језик. Вера у то да људи који говоре истим језиком припадају истој духовној заједници одвела нас је у Југославију. Све што смо у међувремену преживели, до данас, било је добра школа. По мом мишљењу, потребан нам је повратак једноставним и опробаним историјским искуствима. Наша Светосавска црква, наш Косовски завет, наше богато историјско и културно наслеђе - то су темељи и извори данашњег националног опстанка и наших будућих победа. Потребно нам је очување традиционалних вредности - вере, породице, отаџбине - али на нов, модеран, савремен начин. Српска православна црква је једини духовни, политички континуитет наше историје, од Светог Саве до данас. Демократија и људска права јесу део наше, српске традиције и томе не м орају да нас уче НАТО силеџије. Размислимо о томе зашто су се Карађорђеви Срби дигли на оружје, прочитајм о српске уставе из 1835. и 1888. М ора се пром енити однос према држави. Уместо гледања у држави главног моралног арбитра, господара живота и смрти, главног извора запослења и прихода, морамо да научимо да се организујемо ван ње, мимо ње, па и тамо где је она антисрпска, упркос њој. Ц рква и ту, опет, има вековна искуства, од паганског Римског царства, преко шеријатског Османског царства, до атеистичког Совјетског царства. Наука, нове технологије и 110

Сипати старо вино у нове мешине

медији представљају и претњу и обећање. Мудро искоришћени, они могу да буду важна средства одбране и победе. Кроз све то, уосталом, већ су прошли наш и преци у 19. веку, када су, од турских поданика друтог реда, сопственим трагањима и напорима, постали слободни грађани националних српских држава, Србије и Црне Горе. Потребно је, у најкраћем, само да наше старо вино сипамо у нове мешине. Само тако нећемо обрукати наше претке и постидети наше потомке.

111

СРБИЈИ ОДУЗИМАЈУ МОРАЛНО ПРАВО НА ПОСТОЈАЊЕ16

>

Прексиноћ је двема Албанкама у цент ру БеоГрада отворена изложба под називом „Визуелна изложба породице БоГујевци"у присусутву премијера И вицеДачића? Како бисте, са становиш т а српско-албанских односа кроз историју, оценили овај доЈађај? - Реч је о важном и озбиљном питању, које задире у основне моралне вредности нашег друштва и зато захтева јасан и аргументован став. Према мишљењу неуропсихијатра Светомира Бојанина, нација је, пре свега, морална заједница. Као што смо поносни на Светог Саву, М илутина М иланковића или Михајла Пупина, на јунаке који вековима бране нашу отацбину, ми се стидимо оних који су починили, у наше име, у име нације, злочине над децом, женама и старцима. Наша је дужност да их у томе спречимо. Управо то осећање заједничке одговорности и заједничке судбине чини нас нацијом. Чланови албанске породице Богујевци, у тренутку када је над њима почињен злочин, били су грађани наше земље, Републике Србије. На основу Устава Србије, они су то чак и данас. М и смо одговорни за то што им се догодило. Важно је, ипак, и то што је, за утеху, наша земља, Србија, починиоце привела правди. 16

112

Разговор са Невенком Стојчевић, Геополишика, бр. 70, јануар 2014, стр. 28-31.

Србији одузимају морално право на постојање

>

Да п и је баш чињеница д а је наша земња пониниоце овог и друш х злочина привела правди основ за осећај тешке неправде, којом се ова и сличне изложбе руГају српском народу? - М ноги грађани Србије, верујем да су чак и већина, која сигурно није „екстремно десничарска“, са пуним правом су ову изложбу доживели као провокацију, као поругу здравом разуму и осећању доброг укуса. Верујем да је то зато што сви знамо да нико од оних који су побили српску децу у Гораж девцу и Пећи, оних који су потом и њихове, дечје гробове оскрнавили, није приведен правди. Зато што у Приш тини и Тирани није приређена изложба о резултатима истраге Дика М артија, о вађењу органа ж ивим људима, Србима, убијању тих људи и зарађивањ у новца продајом тих органа. Зато што знамо да неке западне земље чак покушавају да спрече истрагу, да нас спрече да бар сазнамо шта се догодило. Зато што знамо да је у Француској снимљен играни филм о томе како су Срби на Косову Албанцима вадили органе и затим их продавали. Зато што знамо да и сада, данас и овде, Срби на Косову живе у енклавама, у гету, опкољени бодљикавом жицом и мржњом својих албанских суседа. Али најважније је то што се против Срба води пропагандни рат, који има за циљ да, наглашавањем српских злочина, делегитимише, оспори не само било какав национални интерес и право на опстанак Републике Србије и Републике Српске него и право Срба на физичко постојање (на Косову, у Хрватској, у Босни и Херцеговини). Непосредан, крајње прагматичан циљ тог пропагандног рата је распарчавање Србије и стварање Велике Албаније. Она се рађа пред нашим очима. И коначно, данас гледамо како они који су, ево, освојили власт у Србији, препуштају Србе на Косову Великој Албанији, милости оних који се у извештају Дика М артија помињу као учесници у трговини људским, српским органима. Ти исти, српски властодрш ци, јавно и бестидно се ругају Косовском завету, на коме почива целокупно историјско наслеђе српског народа, његов стваралачки допринос светској култури. Имате, дакле, изложбу и младе људе, страдалнике, који нас са пуним 113

Милош Ковић, Уиоришша

правом позивају на покајање; и имате организаторе изложбе и наше властодршце који раде на остварењу политичког пројекта прећуткивања српских ж ртава и утискивања историјског жига кривице српском народу, да би се њему и његовој држави одузело морално право на постојање. >

С обзиром на огромне жртве које су Срби у својој славној историји дали за слободу, може ли се ичим оправдат и данашње олако одрицање актуелне власти од дела државне територије? - Да бисмо разумели шта је спремност на одрицање од сопствене удобности, страхова, себичности, за добро заједнице, отаџбине, нације, шта је жив и делатан Косовски завет, прочитајм о поново песму На Газиместану М илана Ракића. Тада ћемо боље видети сву дубину нашег данашњег пада, наше људске и националне срамоте. Грађани Србије гласају за оне који раде на њеном распарчавању, који се не ругају само нама, данас, него и нашим јуначким и мученичким, честитим прецима, који су Косово ослободили. Наши данашњи властодршци и наше потомке излажу погибији, јер ова, кукавичка генерација Срба препушта својој деци да се сутра сами бране од Велике Албаније. И да враћају кредите којима смо их ми оптеретили. >

Сматрате ли да овдашњи полит ичари добро разумеју суштинске промене у међународним односима и значај сопствене државности у оквиру т их процеса? - Национална држава није само основно средство и предуслов очувањ а националног наслеђа. О на је, свуда у свету, главни гарант демократије и људских права, физичке и имовинске безбедности за све њене грађане, укључујући и оне који не припадају већинској нацији, која националној држави даје своје име. У данашњем свету национална држава и национални интереси су појмови много актуелнији од империјалне, колонијалне реторике безбојних чиновника САД и ЕУ Избројте колико често националне интересе и национални идентитет у својим говорима помињу Дејвид Камерон или Ангела Меркел. Срби 114

Србији одузимају морално право на постојање

су, уз то, током своје модерне историје, увек имали посебан однос према својој, националној држави. Она је наша, заслужена, муком стечена. Њ у су заиста створили и изградили наши преци, од Карађорђа до данас. Срби не виде државу као страно, тлачитељско тело, као што је, рецимо, Хабзбуршка монархија била за многе Мађаре, Хрвате, Словенце или Чехе. Зато су толико п утау својој историји, нарочито од 1914. до 1918, показали да умеју да је чувају и одбране. Да би се разумело шта је то национална држава, потребно је понешто знати, прочитати и разговарати са понеким ко то зна, ко се тиме пажљиво и дуто бави. Слично је и са међународним односима. Постоји одређен фонд историјских, теоријских, војних, економских знања, који је потребно стећи, да 6и се разумела међународна политика. >

Да л и је пад БерлинскоЈ зида 1989. у ствари, означио почетак Ново1 светскоГ поретка који, између осталог, подразумава и ревизију историје у складу са интересима великихсила? - Пад Берлинског зида 1989. означио је почетак нове епохе у историји света. Такви преломи увек су праћени важним променама у главним токовима људске мисли. Није реч само о прилагођавању историје вољи тренутних победника и светских моћника. Заиста, суштински, скоро све што је у хуманистичким и друштвеним наукама објављено пре 1989. данас је застарело. Изузететак су само велика, ванвременска, капитална дела, која пркосе времену и променама владајућих парадигми. >

Шта се, заправо, жели постићи, упорним инсистирањем Немачке на пониш т авањ у резулт ат а Првог светског рат а и обележавањем њеГове стогодишњице у Сарајеву изједначавањем победника са побеђенима? - Прича о неславном обележавању стогодишњице од избијања Првог светског рата у Сарајеву крајње је занимљива и још до краја није испричана. Оно што је за сада јасно је да ће две „научне“ конференције, које ће се тамо у јуну 2014. одржати, заједно организовати бивше чланице Тројног савеза (Немачка, 115

Милош Ковић, Упоришша

Аустрија, Хрватска, Босна и Херцерговина, Мађарска, Бугарска). Скинули су чак и образину политичке коректности која је, бар од оснивања Европске уније, захтевала заједничке комеморације и конференције, замагљивање питања одговорности и ко се тукао на којој страни. Српске научне институције нису позване на сарадњу. Француски историчари, од којих је цела иницијатива и потекла, избачени су са оба пројекта. Управо ових дана је један од немачких колега, кључни организатор једне од те две конференције, дао сасвим неакадемски интервју Велту, у коме је говорио о општој некомпетентности историчара из Републике Српске и зловољи „Ф ранцуза11и „Срба“ (као да сви француски и српски историчари и институције мисле исто) према научним напорима њега и његових колега. Данас је сасвим јасно да је кључна последица геополитичких пром ена започетих 1989. било пониш тавањ е резултата Првог, па чак и Другог светског рата. Немачка се ујединила и постала најјача држава у Европи, СССР се распао, распале су се и Југославија и Чехословачка. Немачки утицај постао је доминантан у највећем делу европских земаља. Као и некада, у свему јој асистира Аустрија. Ове две земље показују упадљиву наклоност према својим савезницама из два светска рата, какве су Хрватска, Албанија или Мађарска. Од историје се, наравно, очекује да, као и толико пута до сада, буде „слушкиња политике". Охрабрује, ипак ароганција са којом наступају неки немачки политичари, банкари, војници и научници. Она више не изазива узнемиреност само у Србији или Грчкој него и у Француској, Ш панији, И талији, Британији. Све то умногоме подсећа на доба уочи 1914, када су Немачка и Аустро-Угарска, набрекле од моћи и самопоуздања, саме себи производиле непријатеље. >

Д а ли В ам је из историје познат барјош један случај да народ и држава подижу споменик своме окупатору, као што у БиХ подижу споменик Францу Фердинанду поводом стотдишњице атентата? - Историја обилује таквим примерима. Заплашени људи често се утркују у исказивању послушности и понизности према 116

Србији одузимају морално право на постојање

окупаторима и силницима. Рецимо, у време окупације бивших југословенских земаља 1941-1945, наслеђе Аустро-Угарске је опет било пош товано и на цени. Данас ж ивим о у сличном времену. Н еобична је, међутим, кратковидост тих људи, јер окупатори долазе и пролазе. Осим чињенице да се историја увек сурово играла и обрачунавала са силницима, охрабрују и ставови неких сарајевских интелектуалаца различитих генерација, који јасно и гласно изјављују да им је много ближе наслеђе Гаврила Принципа него Франца Фердинанда. >

С обзиром на то да сте се, између осталог, бавили и Истонним питањем иулоГом британскоГ премијера Дизраелија, којије нарачун словенскоГ света активно подржавао Турску, чини ли Вам се да се идеја о повратку Турске на Балкан поново историјски рециклира? - М ислим да данас могу да се уоче два занимљива континуитета са добом Бенџамина Дизраелија и Абдул Хамида II. Прво, Англосаксонци и данас наступају као главни заштитници и савезници Турске. И друго, као и тада, Турци су данас врло свесни неискрености тог пријатељства. Дизраели је, све понављајући да је Велика Британија главни бранилац Османског царства, на Берлинском конгресу са осталим силама приграбио султанове поседе. У Првом светском рату Британци су били главни непријатељи Османског царства. Британија је, заједно са САД, одиграла кључну улогу у његовом уништењу. И данас се, нарочито из размимоилажењ а у политици према Ираку и Ирану, јасно види да Турска не може да се без резерви ослони на САД и Британију. То може да озбиљно угрози и њене балканске, неоосманске амбиције. >

Све изГледа као да неко поводом 100-Годишњице ослобођења Старе Србије покушава да спроведе једну врсту историјскоГреванша, односно да Србију врати на Границе пре избијања БалканскоГ рата. Да ли иза тоГа стоји идеја неких полит ичких круГова из Европе и света да се Србији нанесу порази после 100 Година? 117

Милош Ковић, Упоришша

- Балкански ратови значили су победу начела „Балкан балканским народима“ и победу националног принципа, насупрот империјалним традицијама Османског царства и колонијалним амбицијама европских сила на европском југоистоку. Зато се и данас, у времену империјалистичког насиља САД, изградње нове европске империје - ЕУ, и неоосманске политике Турске, резултати Балканских ратова толико оспоравају. У историографији се, особито на Западу, историја Балканских ратова своди на обрачуне српске војске над албанским цивилима. Погледајте, рецимо, књигу Косово Ноела Малколма или Историју Србије Холма Зундхаузена. Реч је о фалсификовању историје у циљу оправдавања колонијалне политике сопствених влада. Циљ је, опет, да се Срби увере да су злочини над Албанцима и другим народима константа њихове историје, да пристану на „промену свести“, да одустану од било каквог континуитета са оним што су мислили и радили њихови преци и да престану да мисле на одбрану своје националне, независне државе. >

Како објашњавате да српска спољна полит ика све карте ставља искључиво на интеграцију са ЕУ, упркос томе што њене водеће државе афирмишу изразито непријатељску полит ику према Србији? - У јавном ж ивоту Србије 1914. није било никога, осим професора Правног факултета Ж ивојина Перића, ко је хтео да пристане на интеграцију Србије са Аустро-Угарском. Србија је тада са свих страна била опкољена територијама и савезницим а Хабзбурш ке монархије и економски потпуно зависна од ње. О на је, међутим, тада нашла начина не само да сачува економску независност него и да победи и оствари своје националне интересе. Погледајте, међутим, шта чине и говоре наши данашњи властодршци, скоро све скупштинске странке и медијски моћници. Мотивација за тако нешто може да дође или од потпуног непознавања и неразумевања сопствене историје, или од нечега што би, нажалост, могло да се назове свесним радом против сопствене земље.

118

Србији одузимају морално право на постојање

>

Куда Србију води полит ика непрестаног попуштања пред условљавањима западних центара моћи, и докле она може да се брани понекад сасвим неоправданим миротворством? - У међународним односима непрекидно попуш тањ е и повлачење доводи само до нових захтева и ултиматума. Ту се оно што сада раде наше власти не сматра знаком добре воље, него сигналом слабости и позивом великим силама и суседима да наставе са распарчавањем наше земље. Незнање и кукавичлук воде у ратове и страдања, а не мудрост и одлучност. >

ЗбоГ чега Србија своје традиционално пријатељске односе са Русијом упорно избеГава и полит ички да капитализује? - Крајњи опрез према ЕУ и приближавање Русији јесте она политика коју би свака логичка анализа тренутног положаја Србије морала да препоручи. Ера безграничне моћи САД се окончава, ЕУ слаби, рађа се мултиполарни свет. Русија је велика сила, огромних војних, енергетских и економских ресурса, која иступа и делује као пријатељ Србије. Историјско наслеђе додатно зближ ава две земље. Већинско јавно мњење Русије показује наклоност према Србима. Русија не жели да се помири са међународним поретком насталим у времену светске хегемоније САД, непосредно после Хладног рата; Србија се неће помирити са поретком који су на Балкану успоставиле САД и њихови локални савезници. И Русија и Србија су, дакле, земље које траже промене, ревизију тренутног стања. Њ ихови интереси зато су веома блиски.

119

СЛАВИМО ТЕРМОПИЛЕ, А ОДРИЧЕМО СЕ КОСОВА17

>

Да ли данашња опш та промена историографских парадш м и иде даље од ПрвоГ светског рата? - П ромена парадигм е је опш та и свеобухватна, а њено европско теж иш те налази се у тумачењу историје Немачке, нарочито у историји два светска рата. Ревизија српске историје само је део ове приче. Ваше питање захтева подужи одговор, али он је нужан уколико желимо да укажемо на кључне изворе данашње промене у тумачењу светске, европске и српске историје. Потребно је, наиме, да се сетимо да и историографија, као академска дисциплина, има своју историју. Она се не може разумети и тумачити ван времена у коме је настала. Ревизија историје, о којој данас разговарамо, настала је у добу огромних геостратешких промена, упоредивих са временом Наполеона или Хитлера. У исто време завршио се Хладни рат и срушио Версајски систем. Нестала је равнотежа снага, или „равнотежа страха“ како се, због свеопште нуклеарне опасности, тај поредак звао у време Хладног рата. Као толико пута у историји, победник је пожурио да попуни „вакуум м оћи“, настао повлачењем пораженог непријатеља. Таква времена с у у међународним односима најопаснија. Пјер Ренувен је, рецимо, узроке Првог светског рата тражио у поремећају светске равнотеже снага после пораза Русије у рату са Јапаном 1904-1905. године, када су Аустро-Угарска и Немачка, 17 Разговор са Наташом (овановић, Печат , број 307,21. фебруара 2014, стр. 20-24 и број 308,28. фебруара 2014,20-24. 120

Славимо Термопиле, а одричемо се Косова

у намери да искористе прилику, јурнуле, преко Србије, ка југоистоку. САД и НАТО су тако, после 1989, пожурили да попуне простор настао повлачењем и распадањем Совјетског савеза и Варшавског пакта. „Вакуум м оћи“ се, међутим, не попуњава само војном силом и куповином, односно отимањем материјалних добара. Мишел Фуко је показао да се данас моћ остварује пре свега успостављањем идеолошке превласти, уверавањем побеђених да је нужно да, милом или силом, усвоје вредносне ставове и тумачење стварности победника. Та појава, опет, има дуту историју, и најбоље се сажима у појмовима „колонизације" и „идентификације са агресором". У тумачење стварности спада, погађате, и тумачење историје. Оно је, штавише, кључно. Не каже се случајно да „онај ко контролише прошлост контролише будућност“. На питање „ко сам“ или „ко смо“ по правилу одговарамо враћањем у прошлост. Реч је, дакле о традиционалној тежњи, амбицији колонизатора да колонизованима наметну своје виђење прошлости, садашњости и будућности. Историја је, дакле, један од најважнијих медија колонизације. Генерали и идеолози из САД победу у Хладном рату протумачили су као потврду свог система вредности. У економији и свакодневној етици републиканаца то је дивљи, грабљиви капитализам коме свака друш твена солидарност, укључујујући бесплатну лекарску негу, м ириш е на ком унизам . Или еуфорични људскоправашки индивидуализам демократа, коме свако позивање на идеале предака заудара на национализам. У историографији САД имате уходан систем постављања погрешних питања или прећуткивања. У њиховој култури постоји, наиме, дуга традиција представљ ањ а националне историје као приче о победи демократије, људских права, прогреса, цивилизације и модернизације. Историја ове земље почела је, међутим, геноцидом и пљачком, отимањем целог континента од његових староседелаца. Не само у Северној Америци, него на целом америчком континенту, званична идеологија на којој је вековима почивала цела друштвена структура, био је расизам. Тамо су расе биле оно што су у Европи били сталежи. Ту је и британска страна приче. У тамошњим елитним академским 121

Милош Ковић, Уиоришша

центрима, Оксфорду и Кембриџу традиционално су се школовали управљачи британских колонијалних поседа. Чувени су савети историчара Томаса Бабингтона М аколија о томе како би школовањем требало Индусима усађивати „енглеске душе“. То су, дакле, културе са дугом праксом писања историје као прикривањ а, и наметања сопствених тумачења колонизованим, побеђеним народима и социјалним групама. То су културе које су, у прошлости, некажњено униш тавале целе људске популације, да би данас себе представљале као извор и утоку универзалних моралних вредности. М арк Мазауер је у књизи Хитлерова империја утврдио да се Хитлер третирао Европљане онако како су они третирали колонизоване, ваневропске народе и да се, у својим плановима колонизације словенске Источне Европе, Хитлер угледао на америчку колонизацију индијанског Дивљег Запада. >

Обухвата ли актуелна ревизија и историју нацизма и Холокауста? - У сенци ових глобалних промена одиграло се, скоро као успутни резултат, уједињење Немачке. САД је третирају као регионалног савезника, али она се све више показује као самосталан играч. То је, по први пут, показала бруталним наступом у разбијањ у Југославије. Уједињењем Немачке, уз подрш ку западних земаља, растурањем Совјетског Савеза, Чехословачке и Југославије распао се француско-британски Версајски систем, који је почивао на неповерењу у Немачку и њене савезнике и који је чак успео да преживи и Други светски рат. Резултати Првог светског рата прво су поништени променом европских граница, у складу са интересима Немачке. Данас смо већ стигли дотле да је Немачка господар ЕУ и да су њени савезници из два светска рата (Мађарска, Хрватска, Бугарска) експресно примљени у њу, уз много тријумфализма. Тамо већ мисле да је ово данас потврда да су тада били у праву, да живимо крај историје и да смо, ево, сви заједно, коначно стигли у германску Валхалу. У исто време, Немачка своје старе противнике, Србе, јавно понижава. Немачка је учествовала у бомбардовању 122

Славимо Термопиле, а одричемо се Косова

Србије; она данас даје главнокомандујуће и лавовски део окупаторских трупа на Косову, њене трупе батинају и пуцају на људе у Косовској М итровици. На Јутјубу можете да видите како немачки војници убијају Србе у Призрену. Сасвим је очекивана данашња амбиција Немачке да утиче на историјску свест оних земаља које су у домашају њене економске и војне моћи. То се чини преко оснивања истраживачких, академских центара, додељивањем стипендија, али и непосредним притисцима, па се тако немачки званичници не устежу да јавно поруче Србима да ће морати да „промене свест“. Покушај да неш то слично сугериш у Б ританцим а, поводом обележавања стогодишњице од избијања Првог светског рата, заврш ио се тако што су ови све пустили у медије и изазвали мали дипломатски скандал. Своју пресудну одговорност за избијање Првог светског рата Немачка, у ствари, никада није прихватила. Изузеци су биле историографија бивше Источне Немачке, и друга половина ш ездесетих и седамдесете године 20. века у Западној Немачкој. Тада је значајан део немачких историчара и јавности прихватио тумачења Фрица Фишера, који је на немачким документима утврдио свесну намеру немачких елита да изазову Први светски рат. Канцелар Хелмут Кол је, међутим, почевши од 1981, прегао да обнови националну самосвест Немаца, уз помоћ историчара какви су Михаел Ш тирмер, Андреас Хилгрубер или Клаус Хилдебранд. Н ије се дуго морало чекати на ревизију историје нацизма и Холокауста, у чему је кључну улогу одиграо филозоф и историчар Ернст Нолте. У такозваној „свађи историчара" од 1986. до 1989, ови историчари су релативизовали ужасе Холокауста проналазећи његове сличности са другим покољима у историји и нарочито наглашавајући да је он за узор имао совјетски тоталитаризам. Поређења као метод нису спорна. Али Нолте је писао о нацизму и Холокаусту као немачкој реакцији на бољшевизам и на реално постојећу међународну јевреску заверу против Немачке. То је изазвало рекацију ф илозоф а и историчара са левице - Јиргена Хамермаса, Ханс-Улрих Велера, Јиргена Коке и других. Они су, као 123

Милош Ковић, Уиоришша

и сам Фриц Фишер, тврдили да Хитлер није био инцидент у немачкој историји, како су то тврдили њихови противници са деснице, него да је он био логична последица дугорочних процеса, бар од уједињења 1871. Колова странка, С О Ц која је и данас на власти, јасно се одредила према овим расправама тако што је Нолтеу 2000. уручила награду „Конрад Аденауер". Иза ове две велике свађе историчара, у чијем средишту су два светска рата, остале су значајне поделе унутар немачког јавног мњења. Занимљиво је да је Ш птл ту скоро објавио да, што се тиче Првог светског рата, немачки консензус гласи: одговорне су све велике силе. >

Комеје заправо требао Први светски рат? - Фриц Фишер је утврдио да су рат хтели водећи представници немачких политичких, војних, привредних и академских елита, јер су сматрали да реалан утицај и моћ Немачке не одговарају њеним војним, економским и културним потенцијалима. Тражили су за Немачку, како су говорили, „место под сунцем“. Цар Вилхелм II и његови генерали, на челу са фон Молткеом, знали су да су Француска и Русија брзо довршавале своје војне реформе и да ће за неколико година Немачка изгубити своју војну предност. Зато су, по Фишеру, 8. децембра 1912, поводом кризе настале због захтева Аустро-Угарске да се Србија повуче из северне Албаније, Вилхелм II и његови генерали одлучили да Аустро-Угарској пруже сву помоћ и да што пре крену у општи рат. Рачунали су, наравно, да ће Британија остати неутрална. У Сарајевском атентату видели су сјајан изговор. Фишер је, међутим, потпуно се посветивши Немачкој, потценио одговорност Аустро-Угарске. Од Хермана Канторовица и Луиђија Албертинија до Хјуа Строна, генерације истраживача уочиле су да је Аустро-Угарска била та која је Немачку свесно и плански увлачила у свој обрачун са Србијом, са пуном свешћу да Русија, а уз њу и Француска, неће остати неутрална. Нека од најбољих дела српске историографије посвећена су овој теми. Поменимо само радове Владимира Ћоровића, Димитрија Дорђевића, Андреја М итровића, М илорада Екмечића, М ихаила 124

Славимо Термопиле, а одричемо се Косова

Војводића, Драгољуба Ж ивојиновића. Почевши од децембра 1907. Беч је био одлучан у намери да милом или силом, уништи Србију. Главни заговорник ратног обрачуна са Србијом био је Конрад фон Хецендорф, начелник генералштаба, потом министар спољних послова Лекса фон Ерентал и једна група млађих чиновника у бечком М инистарству спољних послова. Они су свесно радили на увлачењу Европе у општи рат. О томе постоји огромна документација, коју су, делом, објавили сами Аустријанци. Аустро-Угарска је, захваљујући подршци Немачке, била стекла навику да са Русијом и Србијом комуницира ултиматумима и да их сваком погодном приликом понижава, по цену европског рата (1909,1912,1913). То што већ тих година није дошло до рата у Бечу је схваћено као пропуштена прилика. Зато су одлуку о рату против Србије, 28. јула 1914. ту сви дочекали са олакшањем и одушевљењем, од фон Хецендорфа до Сигмунда Фројда и млађаног Карла Попера. Чињеница је да су савезници Немачке - Аустрија, Хрватска, Мађарска, Бугарска, после пораза у два светска рата третирани као жртве, а не као саборци Немаца. Због тога су, за разлику од Немаца, избегли репресалије, кривицу и одговорност. Хитлер ипак није био Прус; он и П авелић су рођени и сазрели у Аустро-Угарској; Аустријанци су, у инат целом свету, избрали Курта Валдхајма за председника (1986); сетимо сеуиграности и слоге Алојза Мока и Ханса Дитриха Геншера у разбијању Југославије; погледајте рецидиве фаш изма у данашњој Хрватској и Мађарској... >

Кристофер Кларк недавно је објавио књ т у под насловом Месечари у којој он тврди да се после Сребренице о Србима неможе писати каораније. Колико овакве тврдње моГу ут ицат и на ново ишчитавање историје? - Кристофер Кларк у својој књизи тврди да је Србија, свесно и намерно, „балканизовала" А нтанту увлачењем Русије и Ф ранцуске у фаталне балканске сукобе. Једини допринос његове књ иге постојећој литератури јесте укрш тањ е увелико познатих података са антисрпском медијском хистеријом нашег доба. Кларк није било ко - он је професор на Кембриџу 125

Милош Ковић, Упоришша

и писац врло успешне књиге о Пруској (Гвоздена Краљевина). Не треба посебно наглашавати да су Месечари муњевито преведени на немачки језик. Ангела Меркел се похвалила да је ову књигу понела на свој годишњи одмор. Бивши региус професор историје на Оксфорду, Роберт Еванс (нека врста стареш ине свих тамошњих професора и студената историје, кога поставља влада), у престижној Тће Аегг Уогк Кеугеш ојВоокз написао је да је то најзанимљивија књига која се до тада (фебруар 2014) појавила на тему Првог светског рата. Региус професор историје на Кембриџу, Ричард Еванс, иначе познат као борац против постмодернистичког релативизовања чињеница и релативизовања нацистичких злочина, прогласио ју је, у листу ЗШезтап, најбољом књигом у 2012. години. Коначно је, у анкети ВВС-а, пре неколико дана, Ричард Еванс „преломио“ и изјавио да је Србија одговорна за избијање Првог светског рата. Чујем да се жали да његове речи ту нису тачно пренесене; и Кларк понавља да својом књигом није желео да увреди С рб е... Остали историчари које је ВВС анкетирао сложно тврде да су за Први светски рат криве, или најкривље, Немачка и Аустро-Угарска. То охрабрује. Али, када су Срби у питању, овде је важ но нешто друго. Кларкова књига сасвим се уклапа у постојећи тренд ревизије српске историје, који је до сада већ увелико заокружен. Тај тренд прати јавну сатанизацију Срба, која на Западу траје већ преко две деценије. У поглављу М ент алне мапе, Кларк дословно понавља оно што се данас, у западној историографији, сматра утврђеним каноном: Срби су својом историјом предестинирани да тероришу околне народе и изазивају светске кризе. >

Чини се данасда се историја Србије заиста своди на историју етничкох чишћења. К оје инспиратор оваквих тежњи? - На Србима, који се третирају као нација која је извршила злочине, а затим је праведнички кажњ ена прогонима, убијањем и пљачком имовине српских цивила, примењује се сличан систем као на Немцима после 1945. Потребно је да се 126

Славимо Термопиле, а одричемо се Косова

на целу српску историју, како је то Кларк отворено рекао, гледа из перспективе Сребренице. И онда се у српској „политичкој култури“ (то је појам посебно чест у овој врсти историографије), и њиховој историји од Косовске битке до данас, проналазе злочиначке традиције. Чак и уделу данашње руске историографије говори се о српској „конфликтној култури", која је више волела да ратује него да спроводи спасоносну „модернизацију“. Прочитајте са каквом се погромашком страшћу на српску историју обара један од најугледнијих француских стручњака за историју Првог светског рата, Ж ан-Ж ак Бекер, који понавља „утврђене чињенице“ о убилачком српском национализму. Или Ноел Малколм, још један стручњак са Оксфорда. Затим, ту је деловање пропаганде суседних народа, с којима су Срби до скора ратовали; у томе су нарочито успешне књиге Небеска Србија: од мит а до Геноцида Бранимира Анжуловића и Национално пит ањ еу Југославији Иве Банца, бившег професора Јејла, дело које је титоистички дискурс о великосрпској хегемонији у Краљевини Југославији успешно пренело у данашњу науку. Црногорац Срђа Павловић, професор на Универзитету Алберта, прославио се књигом посвећеном, како каже, „анексији" Црне Горе од стране Србије 1918. године, речитог наслова: Балкански Аншлус. Коначно, такво виђење српске историје влада у делу српске историографије, доминира значајним делом српског јавног мњења и улази у изборну понуду неких српских странака. Неће, дакле, бити да су нам Немци за све криви. Уверен сам да је присуство оваквих идеја у српској јавности последица колонизације и „идентификације с агресором“. Али занимљиво је да се у делима једног дела руских историчара и, на пример, у Историји Србије Холма Зундхаузена примећује утицај српских историчара овакве оријентације. То је последица чињенице да у произвођењ у идеја ове врсте, сами Срби показују изузетан ентузијазам, марљивост и креативност. >

У ш та треба да насувери историја Холма Зундхаузена? - О ва књига прочула се у Србији само зато што је преведена, али она је само један пример, добар узорак онога што се 127

Милош Ковић, Упоришша

о историји Срба данас пише. Ни Зундхаузен није било ко: он је професор, један од најзначајнијих стручњака немачког говорног подручја за Југоисточну Европу, и своје најплодније године провео је као професор престрижног Слободног универзитета у Берлину. На Србима је применио све оно што се примењује на немачкој историји, намерно или ненамерно релативизујући немачке злочине. „Посебан пут“ Немачке, који ју је одвео ка Хитлеру, у српском случају, по Зундхаузену гласи овако: Косовска битка и Завет, као почетак традиционалног српског непријатељства према муслиманима и начелне српске склоности ратовима и убијању; хајдучка традиција из доба османске власти, која је у српском народу замаглила границу између јунаштва и разбојништва; Вук Караџић, који је својим списом Срби сви и свуда обележио територије на којима ће Срби, у будућности, вршити етничка чишћења; Гарашаниново Начертаније које је овај програм политички уобличило; Њ егошев Горски вијенац који је свему дао уметничку форму; Јован Ц вијић који је овој убилачкој идеологији дао квазинаучно оправдање и расистичку боју; Никола Пашић и Драгутин Димитијевић Апис који су све то коначно почели да спроводе у пракси. Слика Балканских ратова се, у западној историограф ији, па и код овог писца, углавном свела на српска протеривањ а и убијања албанских цивила. Кларков научни учинак је у томе што је овој причи додао српску кривицу и за Први светски рат. >

Чини се да нова историоГрафија или њени тумачи учитавају нова значења у личност и улоГу Николе Пашића. Шта су основи радикалских идеја? - Пашић је кључна реч у актуелној ревизији српске историје. Он и његови радикали су, тобоже, својом сељачком, антиурбаном, егалитаристичком демагогијом и политиком, спречили Србију да се „модернизује“. „Модернизација" је, наравно, друта кључна реч. Један увелико застарели појам из америчке социологије средине прошлог века, српски, али и неки руски, па и немачки историчари претворили су у нову религију, једини пожељан 128

Славимо Термопиле, а одричемо се Косова

вид „историјског развоја“. У њиховом тумачењу, он се своди на то да се што је могуће вицге личи на Енглезе или Американце; сва одступања од њиховог „историјског развоја" тумаче се као дефекти српске „политичке културе". Пашић је, тако, уместо „модерне“, индивидуалистичке западне културе, у Србији устоличио руралне, колективистичке, великосрпске политичке обрасце. Н ајосновнији приручници историје Европе у 19. веку, међутим, показују да су Паш ићеви радикали били само једна од радикалних, демократских странака које су у том добу, на либералној левици, ницале ш иром Европе. Марк Мазауер и Мајл Ман су, такође, показали да је управо она врста ауторитарне модерности за коју се залаж у ови тумачи српске историје (ефикасна, нестраначка бирократија, развијена технологија, (квази)научни уместо религијског јавног дискурса) заслужна за велике геноциде 19. и 20. века, што се одлично види на примеру уништавања Индијанаца у Америци 19. и Јевреја у Европи 20. века. >

Како објаснити чињеницу да је у сенци Ауш вица и друт х нацист ичких концлогора симболима аријевске машинерије смрти остала никада призната и до краја обелодањена истина о систему логора Јасеновац, ст рат иш т у Јадовно, Јастребарско, ПаГу, Рабу, Ђакову, те јединственим у Европи логорима за децу? Главни узрок ревизије српске историје је у жељи и намери да се пацификује и колонизује земља једног непослушног народа, дуге историје и снажних националних традиција. Видели смо да колонизација може да подразумева и физичко уништење целих народа. Пре него што их уништите, прогласићете их канибалима и убицама. Зато се од Срба захтева да се „суоче са прошлошћу", док се прећуткују злочини у Мачви 1914, Јасеновац, Јадовно, злочини над Србима у опш тинама Сребреница и Братунац 1992-1995, „Олуја“, „М илосрдни анђео“ и деца из Гораждевца.

129

Милош Ковић, Упоришша

>

Косовоје средишња тема српског постојања. Да ли постоји бојазан да сеу косовској епици пронађу елемент и и извори наше Геноцидности? - Кључну улогу у уобличавању српског идентитета вековима су имале Ц рква и историјска сећања. Идентитет човека, али и друш твених група, укључујући и нације се, пре свега, крије у њиховој прошлости, али и у њиховим идеалима, у слици будућности о којој сањају и на чијем остварењу раде. Осећање припадности почива, дакле, на вери и памћењу. У Српској православној цркви су се, нарочито у добу Пећке патријаршије (1557-1766), уобличила и вековима чувала сва она предања и идеали који су Србе разликовали од околних, православних и словенских народа. М еђутим предањима, најзначајнији су били култови Светог Саве, Светог Симеона и светог кнеза Лазара. По њ има су их други народи препознавали; нису случајно баш ови српски светитељи приказани у 16. веку на фрескама московског Архангелског Сабора. Црква је и Косовском завету дала хриш ћанску суштину; од ње су га преузели гуслари и народни певачи. Данас се, међутим, о ономе што је за једну нацију вековима био главни извор опстанка, надахнућа и охрабрења, о Косовском завету, на водећим светским универзитетима и у стандардним академским приручницима пише као о кључном узроку њеног посрнућа и невоља. Чак и у књигама водећих светских стручњака за историју Југоисточне Европе, код којих то заиста не бисте очекивали, наћи ћете позивања на пропагандни памфлет Бранимира Анжуловића Небеска Србија, у коме се тврди да је Косовски завет узрок свих јада које су Срби столећима задавали сами себи, суседним народима, добронамерним великим силама и целој нашој планети. Подразумева се, наравно, да постоје и С рби спремни да потврде да је Косовски завет архаична, црквена измишљотина и да је синтагма „небески народ" штетна, па и смешна. Сами српски званичници и државни медији свакодневно нам поручују да је Косово камен око врата српског народа, да смо довољно славили поразе и да ћемо под хитно да „мењамо свест“. Људи који живе од наше муке и финансирају 130

Славимо Термопиле, а одричемо се Косова

се из нашег буџета, дакле, јавно вређају наше наслеђе, нашу веру и част наших јуначких, мученичких предака. Овакве злоупотребе прошлости најубедљивије и најлакше се оспоравају враћањем појава о којима је реч у њихов историјски контекст и њиховим поређењем са сличним појавама из опште историје. То је, истовремено, и најбољи начин да се приближимо истинском разумевању, које тежи да буде независно од било каквих ванакадемских обзира. Видели смо да немачки историчари чак и неупоредиве ужасе Холокауста покушавају да сместе у компаративну раван. Зашто се, онда, примери из српске историје по правилу чупају из свог историјског контекста? Како је показао Ентони Смит у књизи Изабрани народи, вера једне нације у сопствену посебност и изабраност релативно је честа појава у типологији националних идентитета и идеологија. Хришћански народи баштине старозаветну традицију Јевреја о изабраности, страдању и спасењу. Пуританци, који су идејама на којима су устројене САД утиснули одлучујући печат, позивали су се управо на ову, јеврејску, заветну традицију. Амерички званичници данас иду дотле да јавно, сасвим озбиљно тврде да се на Американце не могу примењивати мерила која се примењују на остале нације, јер они имају свој, посебан пут, своју специјалну светскоисторијску мисију. Кисинџер је ту традицију пронашао у спољној политици вилсоновски расположених америчких демократа. Тај амерички ексклузивизам и мисионарски ентузијазам био је главни предмет оног полемичког чланка који је Путин, пре него што је спречио САД да нападну Сирију, објавио у листу Тће № » Уогк Ћте$. Слично је и са „слављењем пораза". Замислите како би вам изгледали Грци који би се данас ругали Леониди и његовим јуначким Спартанцима, изгинулим у одбрани Термопила и Грчке од најезде Персијанаца. Не само Грчка, него и цео свет баш тини величанствено наслеђе битке у Термопилском кланцу. О томе сведочи и зарада Холивуда на његовом последњем производу посвећеном Леониди и Спартанцима, под насловом 300, из 2006; била је таква да ће се ове године, као што и приличи, појавити наставак. Толкин и Луис су својим циклусима о 131

Милош Ковић, Упоришша

Хобитима и земљи Нарнији хтели да Енглезима врате њихове заборављене митове и веру; то су данас светски бестселери, а филмови снимљени према њима спадају у најгледаније филмове свих времена. Свима нам застане дах када гледамо епски јуриш вишеструко слабије коњице Рохана на огромну војску орка у П оврат ку краља, јуначки говор и погибију њ иховог краља Теодена; у исто време, окрећемо главу од „анахроног" и „штетног“ „Косовског мита“. Аврамово поље у Квебек Ситију јесте Косово канадских Квебечана. Ту су изгубили епску битку 1759. и коначно потпали под власт Енглеза. Погледајте са каквим поштовањем сваке године обележавају њену годишњицу и какво је њено место у колективној свести канадских Француза. >

Да ли процесуирање ЊеГоша пред хаш ким судијама значи претварање нашеГ изворног опредељења и традиције у камен око врата? - Љрски вијенац учинио је више за обнову Косовског предања (не заборавимо да је Његош био владика Српске православне цркве) и за уобличавање српског националног идентитета него било који политички, национални програм, укључујући и Гарашаниново Начертаније. Оптуживање ГорскоГ вијенца је, у ствари, оптуживање Косовског завета. Амбиција Хашког трибунала да суди српској историји умногоме подсећа на неславни Велеиздајнички процес, одржан у Загребу 1909. године. Оптуж ница из тог давног процеса за многе је остала извор трајног надахнућа, све до данашњег дана. То се лепо види у делима Ноела Малколма, Холма Зундхаузена, или „културног антрополога“ А нж уловића. Није случајно Кафка провео ж ивот у Аустро-Угарској. Процес започет против Срба 1909. још траје. >

Данас се Начертаније Илије Гарашанина употребљава као још једна оптужба која долази од стране западне историоГрафије за великосрпски хегемонизам? М илорад Екмечић је приметио да је Начертаније, национални програм уједињ ењ а српских, а потом , ако прилике 132

Славимо Термопиле, а одричемо се Косова

дозволе, и југословенских земаља, настало исте, 1844, године када је Чезаре Балбо објавио Наде Италије, са планом уједињења италијанских земаља, који је подразумевао преусмеравање „цивилизаторске мисије" Аустрије са Италије ка Балкану. Исте те године Јоанис Колетис је, у грчком парламенту, објавио „Мегали идеју“, национални програм уједињења бивших византијских земаља, укључујући и Цариград, у јединствену грчку државу. Н ачерт аније је, дакле, било само део европског феномена, прављења планова за национално ослобођење и уједињење. Те две речи, ослобођење и уједињење, налазиле су се у 19. веку на заставама свих европских патриота, од Крита до норвешких фјордова и од Даблина до Ерзерума. Није спорно ни Гарашаниново позивање на Душаново царство. У добу Свете алијансе и романтизма позивање на средњовековну славу и царство било је уобичајена појава. Колетис је хтео обнову Византије, а Балбо политичку превласт папе. Сви, укључујући и Италијане и Грке, полагали су право на суседне територије и на земље насељене разноликим становниш твом, јер етнички чистих територија у Европи скоро да и није било. Начертаније је, дакле, важан, драгоцен споменик српске националне прошлости, који у сваком погледу припада европској традицији. >

Ко су били инспиратори Гарашанинове спољне полит ике? - Европско порекло Начертанија наглашава и чињеница да је оно настало у радионици Адама Чарториског, вође пољских емиграната, настањених у Паризу и да га је за Гарашанина написао Чех Франтишек Зах. И за њих у том тренутку стајао је део званичних кругова француске Јулске монархије и неколико утицајних британских политичара и публициста. Главна тема Начертанија је уједињење Срба кроз еманципацију од руског и аустријског утицаја, уз ослањање на Запад, на Француску и Британију. М илорад Екмечић је показао колико тога је Начертаније дуговало идејама чувеног британског русофоба Дејвида Уркварта, дипломате и публицисте, пријатеља Чарториског и Карла М аркса. Уркварт је у нуж ност окупљања балканских народа око Србије, уз ослонац на Запад, насупрот интересима 133

Милош Ковић, Упоришша

Русије, уверавао и Милоша Обреновића; такве идеје исповедао је, иначе, и Карл Маркс, такође убеђени русофоб. Код Гарашанина је Екмечић уочио и утицаје опрезне, промишљене националне политике М илоша Обреновића. На Западу се, дакле, данас оптужује један документ настао под суштинским утицајем Запада. Главну улогу у томе одиграла је хрватска пропаганда из времена ратова 1990-их. А Гарашанин је, како је показао Василије Крестић у својим радовима, Хрватима пружао подршку. При томе је, као прагматичан и искусан државник, ипак био опрезан према хрватским „слободнолебдећим интелектуалцима“, какав је, рецимо, био Љ удевит Гај, спреман да муњевито промени своје финансијере. Да не би било недоумица, важно је да се нагласи: главни инспиратор Гарашанинове политике нису биле Британија и Француска; оне су биле тек спољнополитичко средство. Иза њега стајала је само српска ослободилачка, национална идеја, тежња српских православаца, поданика другог реда у исламском Османском царству и католичком Хабзбуршком царству, да достигну елементарно, људско достојанство. Ова идеја могла би се превести на данашњи, политички коректан језик, као борба за основна људска права. Она је покренула Српску револуцију 1804; она је подстакла и Француску и Америчку револуцију. Уз њу, у оквиру идеје народног суверенитета, уобличене у делима Лока и Русоа, природно је ишла национална идеја, идеја политичког сувернитета нације, оличене у свим својим грађанима, без обзира на њихово социјално порекло и материјално стање. У међународним односима то је идеја по којој „мале нације“ имају исто достојанство и права као и велике. Срби Гарашаниновог доба добро су знали да ову врсту слободе за себе и за своје потомке, могу да имају само у националној држави. Ту је драгоцено историјско искуство чија актуелност и данас тешко може да се оспори. Још једну важ ну поуку пруж а еволуција Гараш аниновог односа према Русији. Почео је каријеру као човек Запада и противник Русије, да би временом, закључио да је Русија ипак најпоузданији ослонац Срба. Када се у време друге владе 134

Славимо Термопиле, а одричемо се Косова

кнеза М ихаила вратио на власт, остао је близак Французима, али је већ био непоколобљиво руски човек. То се тада могло, захваљујући тадашњој блиској сарадњи Русије и Француске на Балкану. Исти такав пут, од лојалности Западу до окретања ка Русији прешли су и други велики државници Србије у 19. веку, на пример Јован Ристић, или Стојан Новаковић. >

Да л и је Пашићево ослањање на Русију на унутраш њ ем плану резулт ирало већом демократијом? - Јесте, и то је, с обзиром на то да је у Русији владао апсолутистички, царистички режим, на први поглед заиста изгледало парадоксално. Никола Пашић је, наиме, за разлику од Гарашанина, Ристића или Н оваковића, од почетка своје политичке каријере био русофил. Он је само прешао пут од Бакуњина до Николаја II; преселио је своје проруске наклоности из емигрантских, ш вајцарских револуционарних круж ока руских нихилиста у које је залазио као студент, у кабинете руских царева и њихових министара, где је био радо приман као искусан српски државник. Никола Пашић је, инстиктивно, знао оно до чега су, неупоредиво образованији српски интелектуалци, школовани на Западу, као Слободан Јовановић и Јован Скерлић, морали да дођу после мукотрпних искустава, каква је, рецимо, била за Србију застрашујућа и понижавајућа Анексиона криза. Наклоност према западној култури и животном стандарду морала се одвојити од лојалности спољ нополитичким интересима Аустро-Угарске, Британије или Француске. Српски интелектуалци и држ авници с краја 19. и почетка 20. века достигли су зрелост, иначе недостижну за данашње српске политичаре и интелектуалце, како је у Д уху самопорицања показао Мило Ломпар, која им је омогућавала да разликују западне вредности од западних интереса. Да су верно следили интересе и препоруке Британије и Француске, сви Срби би и тада ж ивели у шеријатском Османском царству и у клерикалној Хабзбуршкој монархији. Либералне и демократске државе Запада, Британија и Француска, биле су, наиме, традиционални савезници ове две 135

Милош Ковић, Упоришша

царевине, јер су у њима видели главне бране продору Русије ка југу; апсолутистичку и царистичку Русију геостратешки интереси водили су у сукобе са Османлијама и Хабзбурговцима. Срби су зато били природни савезници Русије. Уз то, руски држ авници били су довољно мудри да не захтевају од Срба да уведу апсолутизам; напротив, они су подржавали П аш ића и његове радикале у борби против последњих О бреновића за парламентаризам, демократију и локалну самоуправу. Либерална Британија и уставна Аустро-Угарска подржавале су покушаје краља М илана да влада као апсолутиста; аутократска Русија помагала је, преко радикала, парламентаризам и демократију. После 1895. и окретања ка Русији Новаковићевих напредњака, како је показао М ихаило Војводић, у Србији неће више бити аустрофилских странака. Често се заборавља да је чак и окретање Србије ка Француској и Британији, почетком 20. века, било могуће тек пошто су се ове силе измириле са Русијом и са њом формирале Антанту. >

Заш т о се данас слика Балканских рат ова тако често своди на историју српских проГона над албанским цивилим а? - У књигама Ноела Малколма, Холма Зундхаузена, Марка Мазауера, Џона Лемпија, Тома Галагера и других писаца историја балканских земаља, историја Балканских ратова заиста је сведена на описе протеривањ а и егзекуција над цивилима. Где су узроци? Слично немачком случају, процват османских студија у последњим деценијама има своје корене у економском и политичком успону данашње Турске и у порасту њене геостратешке важности за Запад. Од унапређивања османских студија српска култура може да има само користи. Али Турска и њени англосаксонски покровитељи своје ресурсе троше и на оно што сматрају политички пожељном историографијом. Добар пример за то је рад „Института за турске студије" у САД, установе познате, поред осталог, и по покушајима порицања геноцида над Јерменима. Не само Балкански ратови, него и цела борба балканских народа за ослобођење од Османског 136

Славимо Термопиле, а одричемо се Косова

царства, уз подршку Русије, представља се као ужасна прича о етничком чиш ћењ у балканских муслимана. Таквој врсти тумачења новије историје Балкана тон је дао амерички историчар и члан управе „И нститута за турске студије“, Џастин Мек Карти, својом веома читаном и цитираном књ игом речитог наслова: Смрт и прогонство: етничко чишћење османлијских муслимана 1821-1922 (1995). Важна и легитимна тема муслиманских страдањ а претворена је у политичко оруђе, па је за овом књигом, уз стална подсећања на српске злочине у Босни из 1990-их, уследила права провала историје ове врсте. До данас, слика Балканских ратова у западној историографији је заиста темељно промењена. Узроци ове појаве су у неоосманским амбицијама савремене Турске, о којима убедљиво пише Дарко Танасковић. Посебно је важна потреба англосаксонског света да своје насиље над муслиманима Блиског и Средњег истока прикрије упирањем прстом на Србе и Русе; на Балкану они доказују како су, у ствари, највећи пријатељи муслимана. >

Да ли можемо Говорити о европским идејама ПринциповоГчина? - Прва инспирација М ладобосанаца свакако је косовска, епска, његошевска, обилићевска традиција која је, међу младим људима Принципове генерације, нагло оживела после ослобођења Косова 1912. То је била она „Видовданска идеја“ о којој су, баш тада, писали Исидора Секулић и М илош Дурић. Убиство тиранина је, међутим, стар и чест мотив европске културе. Сам Његош, „трагични јунак косовске мисли“, како каже још један припадник младобосанске генерације, И во Андрић, у Љрском вијенцу пита: „Шта Леонид оће и Сцевола кад Обилић стане на поприште?" М лади људи који жртвују свој живот да би убили тиранина - то је традиција којој припадају Муције Сцевола или Хармодије и Аристогитон, који се и данас сматрају узорима патриотизма и грађанске храбрости. Томас Џеферсон је 1787. писао да „дрво слободе мора бити с времена на време освежавано крвљу патриота и тирана; то је његова природна храна.“ М ладобосанци су били под непосредним утицајем широког 137

Милош Ковић, Уиоришша

круга европских идеја, од Мацинијеве „Младе Италије“ до Бакуњиновог и Кропоткиновог анархизма. Скидање крунисаних глава, тако често у Европи 19. века, управо у времену Принципа, у последњој деценији 19. и првој деценији 20. века, достигло је врхунац. Ако и занемаримо све неуспеле покушаје атентата, сетићемо се да су тада, у атентатима, страдали француски председник Сади Карно (1894), аустријска царица Елизабета (1898), италијански краљ Умберто I (1900), португалски краљ Карлос I и његов син, престолонаследник Луј Филип (1908), грчки краљ Лјорђе 1(1913). Атентатори су, готово по правилу, били патриоти и анархисти. Овим темама данас се баве млади историчари, моји студенти постдипломци, за чија ће се имена тек чути. Личност и идеје Гаврила Принципа, тако, не само да припадају аутентичној европској традицији, него нас подсећају и на заједничко порекло идеја левице и патриотизма. То се јасно види и у главном току српске политичке традиције, у коме, истина, нема анархизма, али су ту нераздвојно спојене демократија (у аристократском 19. веку то је била плебејска, левичарска идеја) и национална идеја, почевш и од Српске револуције, преко Владимира Јовановића, С ветозара Милетића, до Николе Пашића, Љубе Стојановића и Јована Скерлића. О нужности обнављања старих веза између патриотизма и демократске левице данас врло убедљиво пише М аурицио Вироли. Судбине ове две идеје нераздвојне су нарочито данас, у времену разобрученог насиља до зуба наоружаног, грабљивог, расистичког глобализма.

138

ДОБА ЗБОГ КОЈЕГ СЕ ЛОМЕ КОПЉА'8

У времену у коме је заиста важно обележити стогодишњицу почетка Првог светског рата ми од наше државе добијамо прилично збуњене сигнале. Уколико се догоди оно што се догодило са Његошем, то неће бити добро, а штета би овога пута могла да буде и већа, каже М илош Ковић, историчар, уредник књиге Срби 1903-1914 у три тома, чији први том је предвиђен да се појави на јесен ове године. Идеја је потекла од издавачке куће „Клио“ која ће и објавити ово дело, што, како тврди Ковић, само потврђује чињеницу да су се, за разлику од државе од које, кад је реч о стогодишњици Великог рата, долазе проти вречн и сигнали, покренули грађани, приватни издавачи, аутори филмова, књижевници... Према његовим речима, на овој књизи радиће неколико десетина водећих стручњака из наших најзначајнијих академских институција, припадници различитих генерација, од академика до најмлађих истраживача. Не може још да открива конкретна имена, јер је још све у договору, али истиче непроцењиву помоћ Леона Којена, Слободана Антонића, М ирослава Тимотијевића и уреднице у „Клиу“ Смиље М арјановић-Душанић. Први том обрадиће политичке идеје, науку, књижевност уметност, други ће бити посвећен друштву и политици, а трећи великим силама, суседима и кљ учним догађајима. Није једноставно представити Србију 1914, споља гледано једно 18 18 Разговор са Горданом Поповић, Политикин „Културни додатак", 19. април 2014, стр. 4-5 . 139

Милош Ковић, Упоришша

хомогено већински неписмено друштво са танким, али водећим грађанским слојем, али у ствари изнутра врло разуђено и сложено, каже Ковић, тврдећи да је овај пројекат замишљен тако да постави права питања. >

Која су то, по вама, права питања? - Ово велико, рекао бих чак малограђанско узбуђење, које влада поводом ревизије историје Првог светског рата која је више него очигледна, сасвим је непримерено. Не кажем да то није важно, али да ли је за нас у ово тренутку важније шта ће „други“ рећи о нама, да се оправдамо пред њиховим оптужбама, јер реч је заиста о оптужбама, попут оних које је Кристофер Кларк изнео у књизи Месечари, на које се мора квалификовано одговорити, или да се вратимо себи и одговоримо на неколико кључнихпитања. Шта је, у ствари, био српски народ 1914. године? Шта су били идеали са којима су они одлазили у ровове? Ко су били ти људи који су поднели највећи терет надљудских страдања и невероватних победа? Ко су били ти војници? Ко су биле њихове старешине? Најважније је: шта су били идеали, због чега је Србија пружила тако огорчен, јуначки отпор? Зауставићемо филм у том тренутку и одговорити на питање шта су то били Србија и Срби који су ж ивели у околним земљама и расејању 1914. у друштвеном и културном смислу, каква је била стопа писмености, каква права жена, колика је била везаност за П равославну цркву, каква је била обученост српске војске, а какав спољнополитички положај земље у том моменту. >

Па ли ви, као историчар, можете да одтворите ко су били Срби 1914? - Када читамо писма наших предака, чини нам се да разумемо „ментални инструментаријум“ којим су се они служили. М еђутим, прошлост је непозната земља, као што каже Лесли Пол Хартли, и потребан је додатни напор да те људе разумемо, јер смо од њих одвојени једним веком у коме смо променили неколико држава. Двадесети век је век дисконтинуитета за Србе, 140

Доба због којег се ломе копља

јер смо готово сваких 40 до 50 година мењали државне химне, симболе, па чак и национална одређења. Наше друштво није више оно сељачко друштво са поседом од једног или два хектара и са 10 или 13 одсто грађанског слоја. Истовремено, то је било доба велике генерације српских политичара, државника, писаца и научника. Невероватно је да су се сви ти људи нашли на једном месту, питање је да ли ће се то икада поновити. Није случајно то време названо златним добом српске историје и не ломе се случајно копља у самој српској историографији око овог периода. >

Око чега се највише ломе копља? - Део српске историограф ије сматра да се у овом добу Србија определила за национализам уместо за „модернизацију“. Попут неких немачких и англосаксонских историчара, и један део српске историографије траж и у српској националној историји и традицији кривицу за оно што ће се догодити не само 1914. него чак и за оно што ће се догађати од 1941. до 1945, као и за оно што је уследило од 1991. Тражи се једна врста злочиначког наслеђа које подстиче Србе да још од настанка Косовског завета преко хајдучког наслеђа и јуначке епске поезије, преко Гарашаниновог Начертанија и Његошевог ГорскоГ вијенца, дела Јована Цвијића и политике Николе Пашића, спроводи агресивну политику према суседним народима и етничко чишћење које ће бити крунисано балканским ратовима. Историја Балканских ратова је, по тој теорији, историја етничког чишћења Албанаца, и онда се та врста континуитета продужава све до Сребренице. >

Шта ви мислите о том ставу? - Тај став је ненаучан и анахрон јер покушава да савремене политичке потребе великих сила, које нису пријатељи Србије и српског народа, преточи у академски дискурс. Србији се пребацује да није била довољно „модерна“, при чему се „теорија модернизације" користи као пуко оруђе колонијалног потчињавања. Бити модеран значи одговарати вредносним потребама и системима Запада, личити на западне земље, у свему их 141

Милош Ковић, Упоришша

подражавати. „Теорија модернизације" је типично колонијално средство подређивања оних народа који не одговарају довољно критеријумима који се постављају у Бриселу, Вашингтону или Берлину. Кристофер Кларк, писац књиге Месечари, који није макар ко, већ професор на Универзитету у Кембриџу, уклопио је тобожњу одговорност Србије за почетак Првог светског рата у слику целе српске историје као припреме за Сребреницу. То је школски пример анахронизма. По великом француском историчару Марку Блоку, најгори грех који историчар може да почини јесте да сопствене вредносне, политичке критеријуме, критеријуме свог времена, намеће прошлости. >

Је ли то ваша основна замерка Кларку? - То је само једна од замерки. Кларк није донео ништа ново. Он је искористио увелико познату архивску грађу, „обновио“ је и „освежио" наша сазнања само претакањем медијског дискурса о вечитој српској кривици у академску историографију. >

Поменули сте да је период од 1903. до 1914. у Србији доба вел и к и х и н т ел ек т уа л а ц а , п оли т и ч ара, држ авника?

- То је време у коме су, како је Радован Самарџић написао, велики људи ходали малом Србијом. У то време историју српске и светске књ ижевности на Београдском универзитету предају Богдан и Павле Поповић, Јован Скерлић, филозофију Бранислав Петронијевић, географију Јован Цвијић, етнологију Тихомир ТЈорђевић, класичне науке Веселин Чајкановић, примењену математику М илутин М иланковић, који долази 1909. из Беча у Београд за неупоредиво мању плату, да би овде створио научно дело светског значаја. То је време у коме у расејању живе и стварају Никола Тесла и Михајло Пупин, у коме историју пишу Слободан Јовановић, Стојан Новаковић, Михаило Гавриловић, Станоје Станојевић, да поменем само највеће. >

А к а к о о б ја ш њ а в а т е ј а к п а т р и о т и з а м т о г в р ем ен а ? - Ти људи нису били подељени на грађане и на националисте, јер у том времену таква подела је била потпуно бесмислена, 142

Доба због којег се ломе копља

пошто је модерна национална идеја од свог настанка у времену просветитељ ства 18. века нераздвојна од идеја народног суверенитета и демократије. М илан Ракић, једна од кључних личности нашег лексикона, одговор је на ваше питање. Пореклом из угледне београдске породице, врло млад је стекао европско образовање и наставио каријеру као српски конзул у Приш тини, што је била позиција високог ризика. Један од његових претходника, Лука Маринковић, тамо је убијен. Потом је био и добровољац, комита у рату 1912. Управо зато што је био аутентичан представник грађанског Београда 1914, он је био патриота. Зато је написао и песму На Газименстану, која је не само обнова Видовданске идеје, већ и претакање тог веома старог вина у беспрекорно модерну форму. >

Кажете д а је књижевност била кључна идеолошја т о г доба? - Да, јер је за њих, као што објаш њ ава Павле П оповић, књижевност била све што има књижевну форму, дакле и текст о политичкој теорији или о природним наукама. Када су Србија и Црна Гора ослободиле Стару Србију 1912. године, обнавља се Видовданска, Косовска идеја и то, овога пута, у оквирима грађанске модернистичке мисли. То је доба у коме се штампа и објављује најбољи српски књижевни часопис свих времена, Српски књижевни шасник, покренут 1901. Њ егов циљ је проналажење места за српску националну културу у европском наслеђу. Готово сви покретачи СрпскоГ књижевно! шасника школовани су на Западу и живели су тамо. Нису, дакле, познавали Европу, као наше данашње културне и политичке елите, искључиво преко кабловске телевизије и седмодневних туристичких путовања. >

А ли су цветале и друГе уметности? - Ово није само време појаве српских импресиониста који, чини ми се, први пут у историји ликовних уметности, нарочито у делима Надежде Петровић, постепено сустижу оно што је текућа европска продукција. То је доба у коме своја најбоља дела 143

Милош Ковић, Упоришша

ствара Иван М ештровић, једна од кључних личности обнове Видовданске идеје, којој он даје југословенски смисао, то је и време Паје Јовановића и Уроша Предића, а у музици време Стевана Стојановића Мокрањца и Јосифа Маринковића. Где год се окренете ви видите процват, али тако је било у целој Европи. Србија је само део тадашњег процвата европске културе. >

Кажете д а је ово и време почетка аватарде? - Овде у Србији то би био млади Станислав Винавер, али његово време тек долази. Предраг П алавестра је приметио да у Београду тог доба модернистичку културу носе професори Велике школе и Београдског универзитета, попут Богдана Поповића, Јована Скерлића, Слободана Јовановића, Јована Цвијића. То су људи школовани на Западу, који се могу похвалити сређеним егзистенцијама и који се окупљају око два водећа часописа, Српског књижевноГ Гласника и Дела. С оне стране Дрине имате Босанску вилу око које се окупља омладина, интелектуалци који су модернији и спремнији на формалне уметничке експерименте. Тамо делују Димитрије М итриновић, Владимир Гаћиновић, Перо Слијепчевић, Ристо Радуловић. Њ ихова егзистенција није тако сигурна у поређењу са модернистима из Београда и зато су њихови текстови радикалнији, а они сами спремнији на побуну. За њих је Јован Скерлић, који позива на еволуцију, постепеност, поправљање нарави преко уметности, како каже М илорад Екмечић, већ један „престарели учо”. Они хоће акцију. >

Из таквоГ миљеа долази и Гаврило Принцип? - Босна и Херцеговина је земља у којој је очуван спахијски, феудални систем и родитељи Гаврила П ринципа били су кметови. Србија је земља слободног сеоског поседа, општег права гласа, док су очеви тих младих људи из Босне били кметови, дакле, физички неслободни. Из таквог миљеа долазе Принцип, Недељко Чабриновић, Трифко Грабеж, али ту су такође и људи врло широког образовања, попут младог Владимира Гаћиновића.

144

Доба због којег се ломе копља

>

Како ћете представити М ладу Босну и Принципа? - Покушаћемо да их вратимо у европски контекст коме припадају, а то су обновљени романтизам и левичарске идеје с краја 19. века. Вратићемо их српској националној традицији, јер је Гаврило Принцип, који је у свом дому слушао гусле и јуначку епику, припадао ономе што се тада, у делима Исидоре Секулић и Милоша Ђурића, назива „Видовданска мисао“. „Младобосанци“ су били инспирисани како Косовским заветом, српском традицијом, тако и југословенском идејом. >

И ш та данас можемо да научимо из т о г искуства? - Србија је онда била много зависнија од Аустро-Угарске него што је данас зависна од ЕУ, а ипак се одупирала наређењ има која су долазила из Беча. Како је то могуће? Како је могуће да је Србија у Царинском рату од 1906. до 1911, успела да се ослободи економског туторства земље од које је у толикој мери зависила и која ју је физички опкољавала? Тако што је за економске стручњаке и министре имала Косту Стојановића и Лазу Пачуа, људе који су спајали образовањ е и патриотизам, храброст и одговорност. Водећи српски интелектуалци и државници, који су познавали Запад из прве руке јер су се тамо школовали, када су се вратили у Србију залагали су се за ослањање на Русију. Ту нема економског интереса, јер су привреде Србије и Русије примарно аграрне и нису биле компатибилне. Али Русија је била спремна да помогне, да у искушењима стане иза Србије. Нису се залагали ни за усвајање руског царистичког политичког модела, већ за демократију француског, енглеског и америчког типа. И пак су, нарочито после бруталног наступа Аустро-Угарске у Анексионој кризи, заговарали окретање Русији. Зашто? Зато што их је искуство научило да, како то каже М ило Ломпар, разликују западне вредности од западних интереса. То је вештина којом наше данашње културне и политичке елите нису овладале.

145

АУСТРОУГАРСКА ЈЕ БИЛА СПРЕМНА ДА СВЕТ УВУЧЕ У РАТ19

Много пре Видовдана 1914. у Европи се знало да ће бити рата. Догађај који је свима послао јасну поруку да су улоге већ подељене и да се само чека на повод, била је Анексиона криза (1908-1909). Аустро-Угарска је, наиме, упркос свим међународним споразум им а, насупрот вољи локалног већинског, православног и муслиманског становништва, припојила Босну и Херцеговину. Када је Србија затражила међународно посредовање, Двојна монархија јој је запретила гомилањем трупа на њеним границама. Београд се налазио у домашају аустроугарске артиљерије и могао је да буде заузет једним брзим препадом из Срема. Иза Србије стала је Русија; Аустро-Угарску подржала је Немачка. Ф ранцуска и Британија, међутим, нису хтеле да ратују због Срба. Када је у Петроград стигао ратни ултиматум Немачке, у марту 1909, Русија, а са њом и Србија, морала је да се повуче. Аустро-Угарска и Немачка су, по први пут, својим супарницима запретиле ратом. Русија је јавно понижена. Европа је од тада живела у стању ратне психозе. Карикатуристи су цртали државнике како седе на бурету барута и преплашено се осврћу ко ће први да упали шибицу. Традиционално руско-немачко савезништво коначно се угасило 1890. године. Од тог тренутка није требало дуго да се чека на тренутак када ће свет да потоне у општи рат. Стари континент 1894. коначно је подељен на два сукобљена војно-политичка 19 146

Полишика, 28. јун 2014, стр. 9.

Аустро-Угарска је била спремна да свет увуче у рат

табора. Немачка је чувени фон Ш лифенов план, по коме ће ратовати 1914. имала још од 1905. године. У Бечу су већ 1907. одлучили да нападну и окупирају Србију. Ратна машина била је спремна на покрет и само се чекало да неко притисне црвено дугме. Главне тачке сукоба великих сила били су река Рајна, Балкан и светска мора и океани. Немачка је Француској у рату 1870-1871. преотела Алзас и Лорену. П ораж ена и борбена Француска иза себе је имала Русију, која је, опет, имала своје невоље. Кључни догађаји били су слом Русије у рату са Јапаном на Далеком истоку и револуција која је Русију захватила 1905. Нагло слабљење евроазијског колоса довело је до вакуума моћи тамо где је он био најприсутнији, на Балкану. Аустро-Угарска није одолела искушењу, па је пожурила да уђе у тај вакуум и сама га попуни. Србија се, једноставно, прва нашла на њеном путу. Она је била само једно од поља у великој шаховској игри. Најзначајнији је, међутим, био сукоб Британије и Немачке на морима и океанима. Немачка, најјача европска економија, са најбољом војском, пуцала је од самопоуздања и неопрезно је изазивала сукобе. Када је почела да гради ратну флоту и да угрожава примат Британије на морима и океанима, ова се окренула Француској и Русији. Уз то, Немачка је почела да потискује Британију и на Балкану и Блиском истоку. Иако нису представљали војни савез, споразуми Британије са Француском (1904) и Русијом (1907) означили су настанак Антанте. Током последње деценије 19. века у српској јавности вођене су расправе најпозванијих (Јован Ристић, М илан Пироћанац, Стојан Новаковић, М илован М иловановић и други) о будућим правцим а српске спољне политике. У тим полемикама уобличио се већински став да С рбија м ора да брани своју независност од Аустро-Угарске, и да би у тој одбрани њени главни ослонци требало да буду Русија и Балкански савез. У Царинском рату (1906-1911) Србија се економски осамосталила од Аустро-Угарске. Политички се везала за Русију, а затим је, преко ње, успоставила пријатељске везе и са Француском и Британијом. Балкански савез протерао је 1912. Османлије са 147

Милош Ковић, Упоришша

Балкана. Уследила је 1913. и победа над Бугарском. Територијално проширена, Србија је била пуна полета. Аустро-Угарска и Немачка су, међутим, у две албанске кризе, 1912. и 1913, по истом моделу као и 1909, претњама оружјем и ултиматумима, изнова понижавале Србију и Русију. После три ратне кризе, у којима је због сукоба са Србијом, била спремна да цео свет увуче у рат, Аустро-Угарска је организовала претеће војне маневре близу границе са Србијом, уз присуство престолонаследника Ф ранца Фердинанда, а онда је, на сам Видовдан, овај стигао и у Сарајево. Био је то заиста ш колски прим ер провокације. Када Јулска криза отпочне, Аустро-Угарска ће се понашати потпуно исто као у претходне три кризе. Русија, међутим, више није хтела да се повлачи.

148

ЛАЗАР, ЊЕГОШ, ПРИНЦИП 20

>

Србија и свет данас обележавају тачно сто тдина од препомног и проломноГ ПринциповоГ пуцња у Сарајеву. Како се он сада чује код нас, како 1а чују друш европски народи? - Пуцњи Гаврила П ринципа и данас се чују и тешко да ће, у догледно време, моћи да буду пригушени. Погледајте колико страсти изазива помињање његовог имена, не само у Сарајеву, него и у Бечу, Берлину или Лондону. Сећање на њега већ сто година утиче на слику о Србима у значајном делу светског јавног мњења. Има много оних који га сматрају фанатиком и терористом. У западној историографији Сарајевски атентат се, са ретким изузецима, приказује тамним томовима, као терористички акт и окидач за рат, чак и онда када се признаје колонијална и насилничка природа аустроугарског режима у Босни и Херцеговини. Са друге стране и тамо има оних који верују да је Гаврило Принцип оличење дуге европске традиције убијања страних окупатора и тирана, које врше млади људи, спремни да се жртвују за отаџбину. У Принциповом добу крунисане и председничке главе падајуу атентатима широм Европе, од Петрограда до Лисабона. Та традиција почиње у дубокој антици, бар од Гаја Муција Сцеволе, Хармодија и Аристогитона, па и у Старом завету са Јудитом и Холоферном. Један од непосредних узора Младе Босне, идеолог Младе Италије Тзузепе М ацини, заговарајући атентате на тиране, на аустријске окупаторе Италије, 20

Разговор са Банетом Ђорђевићем, Вечерње новосши, 28. јун 2014, стр. 3. 149

Милош Ковић, Упоришша

позивао се управо на Јудиту и Хармодија. Коло у Њ егошевом Горском вијенцу, делу које је Косовски завет вратило у средиште српске културе, пита: „Шта Леонид оће и Сцевола кад Обилић стане на поприште?" Принцип, дакле, јесте део главног, заветног, ослободилачког, европског тока српске историје. Наше је да то објашњавамо онима који желе да нас саслушају. Не можемо да очекујемо да ће баш свако у Бечу или Берлину да се сложи са нашим мишљењем, зар не? Али зашто бисмо са њима у свему морали да се слажемо? Важно је да научимо да за одговорима трагамо у сопственом искуству. >

Да ли је, упркос појединим наметљивим ревизионистичким Гласовима, страна и домаћа научна заједница јединствена у тумачењу повода за рат, одређивању криваца и жртава? - Ту никада није било слоге. И унутар националних историографија, укључујући и нашу, постоје различита мишљења. Захваљујући Ф рицу Фишеру, у главном току светске историографије био је завладао консензус о одговорности Немачке и Аустро-Угарске. Роберт Еванс, угледни историчар са Оксфорда је, међутим, ту скоро, у једном приказу, написао да су Фишерове идеје мртве. Ричард Еванс, са Кембриџа, утврдио је да је за рат најкривља била Србија. Он не крије да уж ива у читању књиге Кристофера Кларка. Данас се у светској историографији кривица расподељује на све велике силе, при чему се не заборавља ни на одговорност Србије. У немачкој историографији, са изузетком Фишерових шездесетих и седамдесетих година 20. века, и историографије Источне Немачке, до данас влада већински став да Немачка и Аустро-Угарска нису биле криве, или да нису биле најкривље за избијање Великог рата. Кривица се тамо понајчешће сваљивала на Русију, а са њом и на њену штићеницу Србију. Врло значајан, утицајан део англосаксонске академске јавности традиционално подржава ове ставове. Одатле, а не из Немачке, данас долазе најгрлатији ревизионисти. Француска наука, која је дуго пружала отпор, у последње време се не види и не чује. Совјетска историографија користила је сваку 150

Лазар, Његош, Принцип

прилику да осуди царистички режим, па га је чак оптуживала и за изазивање светског рата. Ако се за западну историографију може рећи да врло лако склизне у негативне предрасуде према Србима, за руску се може рећи да се у њој према нама негују углавном позитивне предрасуде. Постоје и посебне традиције историографија „малих народа“. Чеси су, рецимо, са посебном пажњом бринули о земним остацима Гаврила Принципа, који је умро на њиховој територији. Данас су поприлично подељени, али видимо да тамо још постоје настављачи традиције великог чехословачког државника Томаша Гарига Масарика. Нико боље од М асарика није разумео Први светски рат. Треба само читати његову Светску револуцију. >

Показало се, у више наврата, да Видовдан има посебно и судбоносно место у нашој историји? Како то видите? - Косовски завет и још старији култови Светог Саве и Светог Симеона вековима су били главни извори посебног, премодерног идентитета српског народа, оно што их је разликовало и од насроднијих, суседних народа. У Слову о кнезу Лазару патријарха Данила III, написаном само неколико година после Косовског боја, пронаћи ћете већ цео Косовски завет. Или у ономе што 1530. српски сељаци причају Бенедикту Курипешићу, дипломати на пропутовању кроз Босну и Стару Србију. Травнички везир 1806. пише у Цариград да Карађорђе и његови одметници са собом стално носе „књиге“ о кнезу Лазару, прете да ће као и он са војском изаћи на Косово. Он дословно каже да је Лазар „велики подстрекач буне у њиховом разуму“. М и се, дакле, сусрећемо са бескрајно занимљивим феноменом, вековним трајањем Косовског завета, култа и предања у сећању једног народа, у једној примарно усменој култури. Он мења своју форму, али његова суштина је хришћанска и њу упорно чува Српска црква. У потоњој, елитној српској култури, у две слободне српске држ аве, најсаврш енију ум етничку ф орм у Косовском завету дали су Њ егош и М илан Ракић. Имате историчаре који више воле да се баве дисконтинуитетима у српској историји; мене занимају трајања, континуитети. 151

Милош Ковић, Упоришша

>

Колико је Видовданска етика ут ицала на учеснике, али и догађаје који су претходили ат ент ат у? Како се у овом доГађају на сарајевским улицама прелама српски видовдански мит? - После ослобођења Косова, Видовданска идеја нагло је добила на популарности међу младим људима младобосанске генерације. Не заборавимо да су Хрвати - Ујевић, Черина, Тартаља и нарочито М ештровић играли важну улогу у њеној обнови. М еш тровић, кога Европа тада открива као прворазредног вајара, сав се посветио Видовданској идеји; Димитрије Митриновић, један од главних идеолога Младе Босне, неуморно промовише Мештровићева дела. Млади Николај Велимировић објављује Релшију Њетшеву, Исидора Секулић Видовданску мисао, Милош Ђурић Видовданску етику. Свети кнез Лазар био је „велики подстрекач буне“ и „у разуму“ Гаврила Принципа. Судећи по изворима из оног доба, није био побожан, за разлику од свог оца Петра Принципа. Њ ему је можда и измицало хришћанско значење оне суштинске поруке Косовског завета, да „је земаљско за малена царство, а небеско увек и довека“. Али био је сав у знаку епске, јуначке традиције, надахнуте Косовским опредељењем. Свесна ж ртва Богдана Ж ерајића, који је 1910. покушао даубије генерала Варешанина, на њега је дубоко деловала. О Принциповој припадности Косовској традицији сведочи и песма коју је саставио у затвору (истина, има писаца који ове стихове приписују другим ауторима): Ал’ право је рекао пре Ж ерајић соко сиви Тко хоће да живи нек’ мре, Тко хоће да мре нек живи. >

Шта се, према свим доступним документ има о Принципу, њетвим исказима и сведочењима савременика, поуздано може закљ учит и о њетвој личности, сновима, идејама и мотивима? - Родио се у кући без прозора, са утабаном земљом уместо пода. Отац П етар био је кмет једног муслиманског бега. 152

Лазар, Његош, Принцип

Колонијална, феудална аустроугарска власт држала је сељаке у Босни и Херцеговини у стању материјалне, образовне и моралне запуштености и он је на суђењу изричито рекао да је због тога хтео да се освети. М ладобосанци су само хтели да се ишчупају из тог леденог, мртвачког загрљаја. Деценијама није признавано чак ни постојање Срба у Босни и Херцеговини. Они су званично сматрани „Босанцима“, а њихов језик „6осанским“. Када се са тим престало, дошли су војнички, диктаторски режими генерала Варешанина и Поћорека. А с друге стране Дрине имали су слободну Србију, са слободним сељацима, општим правом гласа и демократијом. На суђењу је Принцип посебно нагласио покушаје Беча да понизи српски народ, монтираним Велеиздајничким процесом у Загребу 1909. и ванредним мерама којима је генерал Оскар фон П оћорек 1913. у Босни и Херцеговини укинуо све српске организације. Тужиоци су доказивали да је П ринцип био „великосрбин“, а он им је одговарао да је Југословен и да верује у будуће уједињење Јужних Словена. Богато искуство верских сукоба у Босни и Херцеговини научило је и њега и његову генерацију да међусобни обрачуни на Балкан доводе велике силе. И Косовску идеју и сав трагизам међусобних подела најбоље ће у својим делима изразити Иво Андрић, П ринципов пријатељ из малобројног југословенског удружења сарајевских ђака, основаног 1911. Гаврило јеједном приликом најавио да ће му показати своје песме, али то никада није учинио. Несређено средњошколско образовање Принцип је надокнађивао читањем свега до чега је могао да дође. Био је ситног раста, али чврсте грађе, ћутљив, али човек од акције. Документи са суђења приказују га као средишњу личност завере и атентата. Сву одговорност преузимао је само на себе. На ислеђивању, суђењу и у тамници, на мукама и у болести, на самрти, држао се необично одлучно и храбро. Био је и остао наш видовдански јунак и мученик, прави изданак српске историје.

153

ГРАДИТИ КУЛТУРУ СЕЋАЊА НА ВЕЛИКИ РАТ21

Данас се сви питају шта држава Србија чини да обележи стогодишњицу Првог светског рата? Увежбани смо да живимо у туторском систему у коме се све окреће око сунца државе. Већ смо добили одговор на то питање - главна брига овдашњих власти, државе, уз неколико часних изузетака појединаца, јесте да се не замери оним земљама из којих су 1914. на Србију кренули непријатељски војници. Ту се, зато, отвара поље за деловање оних који постављају питање - шта ја, данас и овде, могу да учиним? За деловање издавача, историчара, антрополога, социолога, писаца, музичара, режисера, цркава и верских заједница, локалних заједница, удружења потомака ратника 1912-1918, пословних људи. О твара се поље деловања за Гелнерово „цивилно друш тво“, које нико не може да спречи да, не само ове године, него све до 2018, ради на изградњи културе сећања на Велики рат - каже за Данас М илош Ковић, професор историје на Филозофском факултету Београдског универзитета, приређивач и коаутор тротом не књ иге Срби 1903-1914 (СИо), чија се прва књ ига очекује на долазећем Међународном београдском сајму књига. >

Ваш уводни текст у Проклетом рату Тардија и Вернеа спаја у целину Србију и њену некадашњу савезницу Француску. Копико овакав концепт - стрип и две историјске визуре - ваша српска и Вернеова европска - помажу

21

Разговор са Јеленом Тасић, Данасов додатак „Недеља", 28-29. јун 2014, стр. XII

154

Градити културу сећања на Велики рат

данашњем чит аоцу да свеобухватно доживи догађаје од преједноГвека? - Иницијатива Дарквуда је управо пример деловања о коме говорим. Француска је једна од земаља у којима се стрип негује као област националне културе и Тарди је, у тој области, несумњиви класик. Ми имамо дуту и врло вредну националну стрип традицију и увек се изнова чудим квалитету и ш ирини наше данашње стрип продукције. Припадам генерацији која је научила да чита из стрипова о Команданту Марку, Загору и Блеку Стени. Наша деца, међутим, мало читају стрипове, јер имају компјутере и видео игре. Данашња стрип публика је нешто старија него пре тридесет година, она је врло широка, верна и посвећена. >

Дарквудово издање оставља два подвојена ут иска - први је полет српске борбе за ослобођење и праведну ствар - и други француска резтнираност ратом и траЈедијом обичноГ човека у великим оружаним сукобима? Да ли су разлог само различит е рат не околности? - За велике европске силе то је, на крају крајева, ипак био рат за поделу колонија. За Србе, Пољаке или Чехе тај рат је био питање голог опстанка. Нико није боље разумео суштину Великог рата од мудрог чехословачког државника Томажа Гарига Масарика. Има ту још једна важна разлика. Политичка коректност у ЕУ до јуче је захтевала заједничко полагање венаца бивших непријатељских земаља на бојним пољима, инсистирање на расподели кривице на равне части и наглашавање ратних ужаса, несрећних судбина обичних људи у рату. Две конференције које су ових дана организовале земље бившег Тројног савеза у Сарајеву, при чему су се организатори потрудили да увреде и одбију потенцијалне учеснике из Француске и Србије, један су од показатеља да време ове врсте коректности пролази. >

ЗбоГ чеГа у тумачењима узрока избијања ПрвоГ светскоГ рат а већ чит ав век има толико политике и идеолоГије? - То је питање свих питања. Из Првог светског рата произилази све што нас је задесило у 20. веку. Нарочито је то питање 155

Милош Ковић, Упоришша

осетљиво данас, кад се постепено пониш тавају сви резултати Великог рата - Немачка и њени савезници прво су се еманциповали да би данас постали господари ЕХ распале су се државе настале у Првом светском рату - Чехословачка и Југославија, распао се и Совјетски Савез. Немачка је економски ушла дубоко у средњу и источну Европу. Политички и економски, тај посао је већ обављен. Сад је ред на историју, на „промену свести“. >

Постоји ли опасност да српска историоГрафија ија вност ову Годишњицу потроше само на бављење историјским контроверзама оузроцима почет карат а и нешрање тврдњи да су „Русија и Србија трајне тачке Геополит ичке нестабилности'? - Више пута сам јавно рекао да наша јавност ову стогодиш њ ицу дочекује правдајући се и извињавајући се бившим непријатељима зато што су морали да нас нападну и окупирају. После извињења за Фрању Фердинанда, следује нам и правдање због терористичког чина против султана М урата из 1389, као у песми Извињење Матије Бећковића. На крају крајева, кад искључимо све екране, кад се коначно, како би то рекао Слободан Владушић, „дисконектујемо", остаћемо сами са сопственим, личним питањима - шта је свако од нас урадио да сачува сећање на сопственог претка, страдалника или јунака Великог рата? >

Да ли је у контексту контроверзи заправо парадоксално то ш т оје књша Анике Момбауер Узроци Првог светског рата, како сте оценили недавно, овде прошла хотово незапажено? - То је најбоља потврда онога о чему разговарамо. Наши медији препуни су расправа о отуж ној књ изи К ристоф ера Кларка, коЈу је, узгред, овде мало људи и прочитало. У исто време, Клиово издање књиге Анике Момбауер, која даје орловски поглед на све што је од 1914. до данас написано о узроцима Првог светског рата, пролази готово незапажено. Српски медији потпуно су бојкотовали велику конференцију САНУ о Првом светском рату, бојкотовали су присуство Џона Рола и Хартмута 156

Градити културу сећања на Велики рат

Пога фон Ш трандмана у Београду, прворазредних стручњака, озбиљнијих и од Кларка и од М омбауерове, али су зато удворички објавили беседе наших политичара који су конференцију отворили или су се на њој можда појавили. >

Да ли су се данаш њи Срби променили и колико у односу на своје претке пре једноГ века? - Духовни прекид, одвојеност коју осећамо у односу на своје претке јесте велика тема данаш њ е европске и светске културе. Тај прекид настао је негде у другој половини 20. века и, како је показао Пјер Нора, потиче од слабљења лојалности према историјској традицији и националној култури. У српском случају, захваљујући низу дисконтинуитета у нашој новијој историји, све је много заош треније и поразније. Погледајте само ово опште одрицање од сопствених суграђана на Косову, предавање њихових судбина у руке онима који су осумњичени за трговину људским органима. На претходним изборима, за сопствену срамоту гласала је већина грађана Србије. Стогодишњицу ослобођења Косова заиста смо обележили на достојан начин.

157

ПРВИ СВЕТСКИ РАТ И НАШИ ПРОПУСТИ22

>

Поставља се питање, ш т а је нама данас Први светски рат? Гдеје место ПрвоГ светско! рат а у колективном сећању српскоГ народа, ако о катетрији колективноГ сећања можемо да творимо? - Уверен сам да можемо, јер свака нација има корпус сећања који је чини оним што она заправо јесте. На шта мислим када то кажем? Енглези, рецимо, имају своја драгоцена историјска сећања. То нису само Елизабета I и победа над шпанском „Непобедивом армадом“ из 1588, Ватерло и тријумф над Наполеоном 1815, или Черчил и победа у Другом светском рату. Ту је и сећање на, рецимо, краљицу Келта Боадицеју, која се побунила против Римљана и подигла устанак, чиме је заслужила споменик поред парламента у Вестминстеру; или романтични краљ, крсташ Ричард Лавље Срце, или чак и велики пораз из 1066. када су се Н орм ани искрцали на тле Британије. Нису Срби једини који обележавају своје поразе. Француски писац Ернест Ренан у свом предавању Ш т аје нација (1881), каже да нацију пре свега чини сећање на заједничка страдања, одлучност да се истраје данас и да се у будућности дели заједничка судбина. Дакле, порази и страдања нас више зближавају него тријумфи и победе. Ви данас у оксфордским колеџима имате на најсвечанијим местима посебне плоче са именима погинулих у Првом и 22

Разговор са Аном Филимоновом, Фонд стратешке културе: ћКр^/бЛ.&пЉк.

ги/пе№б/2014/08/07/1.-суе1:б1а-га(:-1-па5ћ1-ргори5ћ.-т1:ети-ба-<1г-гт1о5ћет-ктћет. ћћп! (посећено 10.10. 2016) 158

Први светски рат и наши пропусти

Другом светском рату. Национални идентитет Енглеза је, дакле, дефинисан, поред осталог, одређеним историјским сећањима. Сваког 11, новембра Британци носе оне црвене булке на својим реверима, они их зову „попис“ (рорру$) и обележавају годишњицу победе у Првом светском рату, полажу венце у Вајтхолу, у најужем центру Лондона, и на споменицима широм земље. Н ационални идентитет не чине само сећања, идентитет чине језик, географски положај, религија, која је веома важна у свести једне нације. Има много фактора који одређују националну припадност. Неки кажу да је примарна слободна воља појединца да одабере, како рецимо каже Ренан, и то је његов „свакодневни плебисцит". Но, вратимо се на српски случај. М орамо да поставимо питање - шта је нама Први светски рат - тим пре ако знамо да је српски народ тада постигао невероватне победе и доживео истинску демографску и економску катастрофу. Српски народ може да дели своју историју на пре и после Првог светског рата. Знамо да се српска војска сјајно показала у биткама на Церу, Колубари, да је пробила Солунски фронт, али и да је у исто време поднела огромне људске жртве да би одбранила право на слободу. Доживела је заиста демографски колапс. У ствари, право је чудо што је успела да се регенерише после Првог светског рата, ако је уопште и успела. Убеђен сам да би сећање на Први светски рат, требало да буде заиста уграђено у темеље нечега што је модерни српски национални идентитет. Баш онако као што би требало да ту буду Свети Сава и Свети Симеон, Косовски завет и кнез Лазар, Карађорђева и М илошева револуција, Балкански ратови. П рича о Другом светском рату је сложенија. У њему сте имали геноцид над Србима у НДХ и на Косову, грађански рат, борбу између партизана и четника и потом револуцију, насилни дисконтинуитет са дотадашњом српском историјом, што није био случај са Првим светским ратом. Упркос томе што су Срби тада имали два покрета отпора, што су њихови припадници показали много истинског патриотизм а и јунаш тва, ш то је

159

Милош Ковић, Упоришша

27. март био израз истинског антифаш изма српског народа Други светски рат у колективном памћењу остаје болна тема. У данашњој Србији скоро да немате породицу која није изгубила неког од чланова у Првом светском рату, или чији се деда или прадеда није вратио са Солунског ф ронта окићен ордењем, са дубоким душ евним ранама које свако ратовање доноси. Колико су жена аустроугарски и бугарски окупатори обешчастили у Србији? Одмерени Арчибалд Рајс пише да је у западној Србији било села у којима су све жене то доживеле. Где су нам имена тих мученица? Немамо их и нећемо их имати, јер то су теме о којима се нерадо говори и пише. Први светски рат је до дана данашњег имао веома важно место у колективном сећању, али чак ни у Краљевини Југославији, после уједињења, неке ствари нису смеле да се кажу. Једна од таквих ствари је и та да су лавовски део снага које су 1914. прешле Дрину, починиле стравичне злочине над цивилима, чинили Јужни Словени - Хрвати, Муслимани, а на жалост, и неки Срби. Н апротив, велики део аустроугарских официра је био примљен у војску Краљевине Срба Хрвата и Словенаца, касније Краљевине Југославије. Да и не говоримо о Титовој социјалистичкој Југославији. Погледајмо само колико је лажних контроверзи настало око чињенице да је Јосип Броз Тито био аустроугарски војник. Сам је написао у једној биографији за Коминтерну 1935. године да је био на српском фронту, од августа до децембра 1914. године. То значи да је био од почетка до краја Церске и Колубарске битке; био је војник 42. хрватске „враж ије“ дивизије, која је починила невероватне злочине, којом је командовао Стјепан Саркотић, који ће потом, са својом дивизијом, руш ити Ловћен. Због тога ће свом презимену додати фон Ловћен; он се тиме поносио. Они ће после Србије и Црне Горе, јуришати на Русију. Тај исти Саркотић ће касније предати организовану најекстремнију хрватску емиграцију у руке Анти Павелићу. То су неке ствари о којима се у социјалистичкој историографији није много говорило. Певање песама оних који су Југославију 1918. створили, као на пример „Марш на Дрину“, 160

Први светски рат и наши пропусти

сматрано је националистичким изгредом у Титовој Југославији. Тужно је да постоји један једини играни филм на тему Првог светског рата. То је М арш наДрину. С друге стране, замислите да је Америка имала такву епопеју - колико би снимила филмова и каква 6и то пропаганда била. О Балканским ратовима, колико је мени познато, ниједан српски играни филм није снимљен. Не заборавимо да за Србе, и за већину Балканаца, време од 1912. до 1918. представља скоро један рат, и на споменицима ш иром Србије, Бугарске, Грчке, налазим о имена палих бораца 1912-1918. После пада социјализма, ми смо снимили још један филм о П рвом светском рату, Свети Георшје убива аждаху, који је, за мене, био дубоко разочаравајући. Ту су, сасвим анахроно, историјски нетачно, српски сељаци из 1914. приказани као београдски бегунци од мобилизације из 1991. То говори нешто - са једне стране, нико од нас није равнодушан када види фотографије тих војника, Солунаца са шајкачама и опанцима; с друге стране, мислим да ће много читалаца поделити са мном осећање да смо се ми, наше генерације, пред њима, пред својим прецима, осрамотили. Ово што говорим не значи да од Првог светског рата треба створити једну митску слику. Први светски рат је тема за преиспитивање и то је отворена, пребогата тема за непристрасну историјску науку. Као што видите, не мислим да непријатне истине о П рвом светском рату треба прећутати. Н апротив, то је посао историографије, то је посао друштвених и хуманистичких наука. Почео сам да говорим о томе да свака озбиљна нација и држ ава има нешто што се зове културни модел, културни образац. О томе је пред смрт сјајно писао Слободан Јовановић - зато сам поменуо Велику Британију. П рви светски рат за Србију и српски народ са обе стране Дрине јесте један од неоспорних симбола. С друге стране, када говоримо о тамним странама сећања на Први светски рат, Србија је за слободу свесно жртвовала оно најдрагоценије, своју младост и будућност. То су били они несебични, најхрабрији, најморалнији родољуби. Зато сам поставио питање: да ли се 161

Милош Ковић, Упоришша

Србија демографски и интелектуално опоравила? Уосталом, поставља се питање: да ли се и Европа икада демографски и интелектуално опоравила од Првог светског рата? Такође, важно је рећи да су се Срби 1914. суочили по први пут са нечим, с чим ће се суочавати периодично током целог 20. века. То је смишљено, систематско уништавање српског цивилног становништва. То је оно што су аустроугарске трупе, под врховном командом Оскара фон Поћорека, спроводиле у Босни и Херцеговини, Срему, Мачви, Јадру, Рађевини и Ш апцу 1914. године. То је оно што ће бугарске трупе спроводити 1917-1918. год. Веома је важно рећи да ће исти људи, на истим местима, починити исте ствари, са обе стране Дрине; исти рукопис се препознаје 1914. и 1941, а притом су неки од њих служили у редовима војске Краљевине Југославије. Не заборавимо да 1914. нису страдали само Срби из тадашње Србије, него и Срби из Босне и Херцеговине. Велике злочине су починили „шуцкори“, неф орм алне и нелегалне јединице Аустро-Угарске у које су већином регрутовани муслимани и Хрвати, који су починили зверства над српским цивилним становниш твом. Страш ни злочини почињени су и над Србима у Срему у време битке на Дрини, тј. између Церске и Колубарске битке. Тај исти рукопис препознајемо и 1941. године. У тој и таквој Аустро-Угарској су сазрели Адолф Хитлер и Анте Павелић, у тој држави и таквој клими су се заразили србофобијом и антисемитизмом. То су, по мом мишљењу, чињенице о којима би требало да размислимо. >

Д а л и см ом и стварно потомци т ихљ уди из 1912, 1913, 1914-1918? Шта значи то - бит и нечији потомак? Да ли то значи бит и њетв крвни сродник, или наследити његове вредности, идеале, веру? - Да ли наша данашња влада може да претендује на то да буде настављач традиције Пашићевих влада када се на карикатуралан начин састаје у Н иш у 28. јула 2014? И то је све што ће учинити на обележавању стогодишњице почетка Првог светског рата. То је влада оних људи који су потписали Бриселски споразум, влада која излаже српску привреду на милост и немилост 162

Први светски рат и наши пропусти

М М Ф-у и Светској банци, међународним грабљивцима; она дакле, полаже право да буде наследник влада Николе Пашића, М илована М иловановића или Љ убомира Стојановића? Да ли је могуће да се у Србији више говорило о Сарајевском атентату 28. јуна 1914, који је искоришћен као повод за напад на Србију (а напад је био спреман још од 1907. године), него о 28. јулу 1914, јер Први светски рат је почео тога дана, гранатирањем цивилних циљева у Београду? Тога се неће сетити у Лондону, Берлину, или Паризу, па чак ни у Москви, уколико се ми тога не сетимо овде. Дакле, 28. јул 2014. је протекао са том карикатуралном седницом у Нишу, на којој је наша влада смењивала директоре, да би, по подне, примала „добронамерна упутства" италијанске министарке спољних послова о нашој политици према Русији и Украјини. Шта је та иста влада учинила да обнови сећање на судбоносну помоћ коју су Србији 1914. пружили Русија и цар Николај II? Ти људи су на стогодишњицу његовог ослобођења, предали Косово Великој Албанији и НАТО-у, при чему су се чак јавно ругали нашем Косовском завету и нашем „слављењу пораза". Не би ме зачудило да издају Русију на стогодишњицу жртве коју је Русија поднела за нас. Пажња наше јавности је скренута са достојног обележавања Првог светског рата на питање одговорности за Први светски рат и 90% расправа у нашој јавности ће протећи у покушају да се одбранимо од оптужби новокомпоноване ревизионистичке историографије, типа Кристофера Кларка, Маргарет Мекмилан, Шона Мекмикина. Ми, у ствари, свесно и намерно, бежимо од питања: шта смо учинили да бисмо били достојни потомци јунака и страдалника из Првог светског рата? На који начин одржавамо и негујемо сећање на те људе, на који начин негујемо културу сећања? Ако са жалосне српске државе, заплашене да јој случајно потом ци оних који су 1914. м арш ирали на Србију не замере зато што обележ ава стогодиш њ ицу Првог светског рата, скренемо пажњу на српско друштво, имамо доста разлога да будемо задовољни. Људи сами себи постављају питањ а и траже одговоре. Сами се организују. Појављују се нови и вредни 163

Милош Ковић, Упоришша

књижевни радови, снимају документарни филмови, објављују се стрипови, играју позоришне представе, организују изложбе. Имао сам част да у Бањи Ковиљачи отворим музеј посвећен бици на Гучеву, који су направили сами грађани Бање Ковиљаче. Они су се организовали, свако је донео од куће пушку, чутурицу, оно што му је оставио деда или прадеда. Добили су подршку дела локалних власти и музеја, али нису чекали да их држава организује. Велики број села по Србији има споменике, подигнуте у част палих јунака и бораца. Хајде да од тога пођемо, да видимо у каквом су стању ти споменици и да их обновимо, упалимо свећу нашим погинулим сродницима, улијемо нашој деци сећање на те људе. Постављајмо питања, трагајмо за одговорима. Рецимо: зашто на тим споменицима, у мојој Мачви, нема имена жена и деце, жртава аустроугарског терора? Само не губимо више време на жалопојке и критике на рачун пасивне и незаинтересоване (да не кажем нешто још горе) државе. То је модел и образац. П отребно је да се сами покренемо и организујемо, на свим нивоима, по парохијама, селима, општинама, удружењима. Још није касно, јер ће до 2018. бити још много важних, драгоцених стогодишњица.

164

ДУХОВНИ СМИСАО ВЕЛИКОГ РАТА23

>

Сарајевски ат ент ат се доГодио на Видовдан 1914. Године. Да л и је то само случајност? - За оне који верују у смисао историје случајности готово да и нема; за оне који у тај смисао не верују, скоро све је случајност. Косовски завет и Видовдан представљају само средиште духовне историје српског народа у последњих шест векова; његова основна, древна порука јесте да је „земаљско за малена царство, а небеско увек и довека“. Сва наша потоња историја и сви наши Видовдани, до дана данашњег, свијају се и обавијају око тог језгра. Додајте му Светосавље, које је старије и дубље од Косовског завета, од кога Косовски завет и потиче, и ето вам одговора на питање како је могуће да један народ, упркос свему, тако дуго постоји и траје. Видовдан 1914. није био случајност, чак и ако се посматра на нивоу дневних, људских одлука и пуке догађајне историје. Војне маневре и посету надвојводе Франца Фердинанда Сарајеву намерно је, баш на Видовдан, заказао генерал Оскар фон Поћорек, поглавар и војни диктатор Босне и Херцеговине. Хтео је да на тај начин још једном понизи Србе и демонстрира моћ Аустро-Угарске. Аустро-Угарска и Немачка су, наиме, пре Видовдана 1914, у три наврата, у три велике европске кризе, јавно понизиле Србију, али, што је за светски мир било много важније, и њену 23 Разговор са Благојем Пантелићем, Правослаеље, 1. септембар 2014, бр. 1139, стр. 24-27. 165

Милош Ковић, Уиоришша

заш титницу Русију. У време Анексионе кризе (1908-1909), изазване аустроугарским припајањем Босне и Херцеговине, Русија је отвореном војном претњом Немачке натерана да одустане од подрш ке Србији; исто се поновило због сукоба Аустро-Угарске са Србијом у северној Албанији 1912. и 1913. Сваки пут Аустро-Угарска је гомилала трупе на српским границама и претила окупацијом самог Београда. После Анексионе кризе сви су знали да ће бити Великог рата и све очи биле су упрте у Балкан. И у таквим околностима, Беч организује војне маневре на граници са Србијом, уз присуство престолонаследника, да би он, после тога, на сам Видовдан, парадирао Сарајевом са супругом, у отвореним колима. Зато је енглески историчар Ален Тејлор питао шта је могао да очекује Принц од Велса да је, неким случајем, одлучио да посети Даблин на дан Светог Патрика 1914. године? Војни маневри и долазак Франца Фердинанда у Сарајево на Видовдан 1914. били су прорачуната провокација и смишљена увреда. Тако су их видели и Гаврило Принцип и Недељко Чабриновић; из извора знамо да су ноћ уочи атентата управо о томе разговарали. Чабриновић је тада писао једном пријатељу: „Сутра је Видовдан. Сјећаш ли се М илошева завјета?" И истражном судији он ће рећи да је био инспирисан јунаштвом М илоша Обилића. П осм атрано из ш ире перспективе, ови потези Аустро-Угарске представљали су невероватно поигравањ е са светским миром, паљење цигарете усред ратног магацина, крцатог експлозивом. Документи сведоче да су у Бечу још крајем 1907. одлучили да нападну Србију и да су тражили само повод. Немачки кајзер Вилхелм II обећао им је сву подршку, и зато чак ни свест о томе да ће Русија стати иза Србије, да ниједна велика сила не сме да дозволи да бесконачно буде понижавана, и да ће се Ф ранцуска придруж ити Русији, није могла да их заустави. Када, после Видованског атентата, започне Јулска криза, у којој ће се одлучивати о судбини Европе и света, Аустро-Угарска и Немачка ће се понашати потпуно исто као и 1909,1912,1913. Оне су бруталну силуједноставноусвојиле

166

Духовни смисао Великог рата

као модел понашања, који даје резултате. Овога пута Русија је, међутим, одбила да се повуче. Има чак и мишљења да је живот престолонаследника намерно жртвован да би се добио повод за напад на Србију. Одавно су уочени необични пропусти у обезбеђењу надвојводине посете, утолико чуднији јер су се аустроугарске власти годинама уназад суочавале са учесталим атентатима младих људи, нарочито у Загребу и Сарајеву, на највише државне званичнике. М илорад Екмечић отворено је изнео сумњу да су власти намерно дозволиле да се атентат догоди. Андреј Митровић и Владимир Дедијер показали су у коликој мери је Франц Фердинанд био неомиљен, па и омрзнут, у самој Аустро-Угарској. На аустријској државној телевизији у априлу ове године приказан је документарни филм Пут у пропаст Роберта Гокла, који је, после свестраног истраживањ а (поред осталог, овај филм је важан јер је Гокл детаљно проучио и приказао Аустријанцима злочине њихових дедова и прадедова над српским цивилима у Шапцу, Мачви и Јадру), закључио да је Поћорек намерно одвео Франца Фердинанда у смрт да би добио изговор за одавно прижељкиван и припремљен рат са Србијом. Леон ф он Билински, који је, као м инистар ф инансија Аустро-Угарске, представљао највишу власт у Босни и Херцеговини, приметио је да је Оскар фон Поћорек према Србима гајио дубоку, личну мржњу. Управо је П оћорек командовао трупама које су у Србији 1914. починиле ужасне злочине против цивила. Припадао је оном низу историјских личности, код којих проналазимо необичну, исконску мржњу према Србима. М и историчари дугујемо српским читаоцима једну добру биографију Оскара фон Поћорека, у којој бисмо истражили корене те мржње. Тек тада бисмо могли да објаснимо не само зашто је заказао посету Франца Фердинанда на Видовдан него и много тога што је задесило Србе у 20. веку. Тој традицији припадају и Поћорекови савременици и земљаци, Јосип Франк, Стјепан Саркотић, Анте Павелић, Адолф Хитлер; она се, како видимо, наставља до дана данашњег.

167

Милош Ковић, Уиоришша

>

Често се говори о повезаности Балканскихрат ова и ПрвоГ светскох рата... Познати емлески књижевник Г. К. Честертон је у једном тексту објављеном 28. јун а 1916. протумачио бурну реакцију Срба уочи ВеликоГ рат а на следећи начин: „Србин има нерешено питање са Аустријанцем које је ут олико злокобније тиме ш т о је духовне природе. За Србина, Аустријанац је хриш ћанин попут Јуде ИскариотскоГ. О н је хриш ћанин који м у је забио нож у леђа док се онјош борио лицем окренут невернику. И њеГов праведни Гнев п у н је пет векова сакупљеноГ једа и мрачан као онај дан жалости кадаје крв њеГових светитеља и јун акаузалуд проливена на Косову Пољу.“Како коментаришете ове Честертонове речи? - Погледајмо шта је заједничко Поћореку, Саркотићу, Франку, Павелићу и Хитлеру. Поред осталог, сви сурођени и сазрели у Хабзбуршком царству. Хана Арент није случајно приметила да би и за коренима модерног европског антисемитизма требало трагати у историји ове државе. Ту су и Хитлер и Павелић заражени и антисемитизмом и србофобијом. Злоћудно семе српских страдања, све до данашњег дана, нарочито усташких покоља, посејано је у Аустро-Угарској. П рипадници верских мањина, какви су у Хабзбуршком царству били Јевреји, Срби, Румуни или Грци, бавили су се пословима које је већина сматрала недостојним, укључујући трговину и банкарство. Тако су у њиховим рукама прикупљана богатства која су их, опет, чинила предметом љубоморе, мржње, периодичне пљачке и сатирања. Од овога је, међутим, важнија била искључивост и борбеност средњоевропског римокатолицизма, коју су Срби упознали већ у 14. и 15. веку, када су, у масама, почели да се од турских насиља склањају у Панонију и средње Подунавље. Хабзбуршка монархија је прво и изнад свега била римокатоличка држава и зато су у њој некатолици, све до 1918, остали неинтегрисани; православни су, уз то, увек били сумњиви, као потенцијални савезници Руса. Нетрпељивост према „шизматицима“ проширила се нарочито са почетком противреформације у 16. веку. 168

Духовни смисао Великог рата

Власг Аустро-Угарске над Босном и Херцеговином имала је изразито верско обележје, Католичка црква и Хрвати ту су отворено били привилеговани, при чему се радило на придобијању муслимана и њиховом окретању против православних Срба. Власт је смишљено радила на истицању и продубљивању верских разлика, понајвише да би се спречило приближавање католика и муслимана српском националном покрету. Пречесто се заборавља и да је поход на Србију и Ц рну Гору 1914-1918. имао обележје секташког фанатизма - треба се сетити да су мађарски окупатори, у окупираном и разореном Шапцу, на наужаснији начин обесветили цркву Светог Петра и Павла. Први и главни удар окупатора 1914-1918, са обе стране Дрине, био је усмерен против Српске православне цркве. Исти људи, на исти начин, са истим мотивима, у истим селима и градовима, вршили су злочине и од 1941. до 1945. То вековно, периодично преверавање, протеривање и уништавање, које су Срби искусили у Хабзбуршкој монархији и у НДХ, умногоме је подсећало на оно што су латиноамерички староседеоци искусили под влашћу Шпаније, Римокатоличке цркве и инквизиције. Непријатељство Аустро-Угарске према Србима имало је, међутим, још један корен. Хабзбуршким царством владала је аристократска каста; била је заснована на римокатолицизму и на лојалности владарском дому Хабзбурговаца. Срби су своје две обновљене државе, Србију и Црну Гору, баш као и Грци и Бугари, засновали на православним темељима и на националном принципу, који је подразумевао право и најсиромашнијих, најнеугледнијих људи, оних који у Аустро-Угарској нису имали накаква права, на достојанство и учешће у одлучивању о судбини отаџбине. То су била начела која су они који су владали Хабзбуршком монархијом доживљавали као стварну опасност. О на су, у Првом балканском рату, разорила Османско царство у Европи; оно је почивало на сличним темељима као Хабзбуршко царство, на вери и на верности династији. Фридрих фон Генц, саветник кнеза Метерниха, још почетком 19. века је говорио да су Хабзбуршко и Османско царство као две трошне куће ослоњене једна на другу; уколико 6и једна пала, и 169

Милош Ковић, Уиоришша

друга би нужно кренула за њом. Зато су у Бечу победе Србије 1912. и 1913. и тријумф националне идеје над исламистичким Османским царством, доживели као звоно за узбуну. Знали су да ће они бити следећи. Напад на Србију 1907. тражили су начелник генералштаба Конрад фон Хецендорф и министар спољних послова Лекса фон Ерентал; како је показао амерички историчар Самјуел Вилијамсон, 1912. за рат са Србијом у Бечу су били сви осим, парадоксално, самог Франца Фердинанда. Осврнимо се, ипак, и на Честертонову отаџбину. Објективности ради, мора се рећи да је Хабзбуршко царство од 16. до 18. века, до уздизања Русије, било главни непријатељ Османлија у Европи и савезник Срба. За све то време савезнице Османског царства биле су Француска и Велика Британија. Британија је, нарочито од 1833. до 1878, била главни гарант његовог очувања и главни непријатељ Русије, која је покушавала да то царство стави под своју контролу. То што су хриш ћани у шеријатском османском друштву били поданици другог реда, кметови без основне правне, имовинске и ф изичке сигурности, у поређењ у са престиж ом и м атеријалним интересим а Б ританије није имало никаквог значаја. Зато су се у Кримском рату на страни Турака тукли са Русима и зато су се, као турски савезници, у Великој источној кризи нашли на корак од новог рата са Русијом. О тим тамним мрљама на савести побожних Викторијанаца много је писао и говорио сам Вилијам Гледстон, један од најзначајнијих британских државника тога доба, и сам истински хришћанин. У Британији се после 1833. чак развила србофобија, као посебан рукавац русофобије. О томе је убедљиво писао Милорад Екмечић. Уверење да су Срби били и остали савезници Руса, најзначајнији је узрок дугорочне србофобије у англосаксонском јавном мњењу, све до данашњих дана. САД су умногоме наследиле британске спољнополитичке традиције; у теорији међународних односа која се данас тамо негује доминира такозвана „реалистичка ш кола“ која тврди да спољна политика не би требало да има икакве везе са хриш ћанским моралом.

170

Духовни смисао Великог рата

>

К акавје био однос М ладобосанаца према хриилћанству? - Уобичајено је мишљење да су Младобосанци били атеисти, анархисти, социјалисти и Југословени. Оно је, у великој мери, оправдано. Ипак, мора се рећи и да је Млада Босна била врло хетерогена појава. Висок углед међу М ладобосанцима уживао је тада млади теолог Николај Велимировић. Његову Релтију ЊеГошеву, која је учинила тако много за враћање Косовског завета и Његоша у средиште српске националне мисли, за читање им је препоручивао њихов велики узор - Јован Скерлић. Један од видовданских атентатора, Цветко Поповић, сећао се да су он и његови средњошколски другови у цркви у Сарајеву 1912. слушали беседу Николаја Велимировића, и да је, када их је поздравио речима: „Браћо, доносим вам поздрав с оне стране Дрине“, „у цркви завладала таква тишина да је свако могао чути своје срце како снажно лупа у грудима". Мишко Јовановић, који је у својој кући у Тузли 1914. сакрио оружје намењено за Сарајевски атентат, своју жену Љубицу заклео је на чување тајне над Беседама под тром. Што је посебно занимљиво, Николај Велимировић ће, за време своје ратне мисије у Британији, започети плодну размену идеја са Димитријем М итриновићем, једним од најзначајнијих идеолога Младе Босне. Из њихове сарадње проистећи ће, како се сматра, и идеја о Свечовеку. Најзначајнији идеолог Младе Босне, Владимир Гаћиновић, потицао је из угледне свештеничке породице. Свештеници су му били отац, брат и стриц, познати архимандрит манастира Добрићево, Јевстатије Гаћиновић. И сам Владимир школован је за свештеника, али је напустио богословију у Рељеву. За разлику од М итриновића или Принципа, који су се изјашњавали као Југословени, Гаћиновић је до краја остао искључиво српски оријентисан. И један од три кључна видовданска атентатора, Трифко Грабеж, био је син свештеника. На суђењу је, док су се Принцип и Чабриновић изјаснили као атеисти, рекао да је верник и да му је отац „дао чисто религиозно васпитање у оквиру Светог писма“. Ратко П ареж анин, близак пријатељ Гаврила П ринципа, Боривоја Јевтића и других М ладобосанаца, био је син чувеног свеш теника Видака Парежанина, који је 1914. у 171

Милош Ковић, Упоришша

Требињу, под аустроугарским вешалима, клицао краљу Петру Карађорђевићу, Србији и Русији. Кључна идеја Младе Босне била је, међутим, да нарочито у Босни и Херцеговини, вера мора постати приватна ствар, чиме би се омогућила сарадња и уједињење свих оних који говоре исти језик, али их дели религија. Рачунало се да ће само тако бити могућ отпор Аустро-Угарској и осталим великим силама, које су користиле завађеност локалног становништва. У основи, то су биле идеје које су проповедали још Доситеј Обрадовић и Вук Караџић; основ идентитета требало је да буду језик и слободан избор, уместо вере и предања, како је било вековима. Биле су то идеје које су преовлађивале у тадашњој елитној западној култури; остаје, међутим, питање колико су оне одговарале балканским и средњ оевропским реалностима. То су теме о којима би, по мом мишљењу, данас требало да изнова, пажљиво размислимо.

172

2015.

РУСКО СТРПЉЕЊЕ ЈЕДИНИ ГАРАНТ МИРА24

Историја се не понавља. Сличности и општи трендови, ипак, постоје. Велике силе, имају, бар од Вестфалског мира (1648), предвидива правила понашања. Дугорочни процеси, зачети у ближој или даљој прошлости, и данас трају; препознати их и разумети, нарочито за „мале земље“, значи преживети. Украјинска криза лако може да нас увуче у велики рат. Свака велика сила има, у свом непосредном суседству, територије које сматра кључем своје безбедности. За Велику Британију то је, вековима, била друга обала Ламанша. Сетимо се да она у рат 1914. није ушла због Србије, него због Белгије. У кризи из 1962. САД су показале да су због Кубе спремне да загазе у светски, нуклеарни рат. Украјина је за Русију много више од тога ш то је за Британију Бенелукс или за САД Куба. О на је била прва, Кијевска Русија; вековима је била део руског света и руске државе. Са њене територије лако се може угрозити и сама Москва. Зато су многи остали затечени коцкарском, револверашком безобзирнош ћу с којом су ЕУ, САД и НАТО продрли у ову земљу. Гледано из перспективе руске историје и историје међународних 24

Одговор на анкету „Како да преживимо нови хладни рат“, Политика, 5. јану-

ара 2015, стр. 6. 173

Милош Ковић, Уиоришша

односа, Русија има сва права да у таквим околностима брани своје интересе и своју безбедност. Једини гарант против ескалације сукоба у овом тренутку јесу руско стрпљење и сталоженост. Русија је најезде са запада претварала у своје велике победе само онда када против себе није имала удружене западне силе. И 1812. и 1941-1945. имала је Англосаксонце на својој страни; у Кримском рату 1853-1856. била је изолована и побеђена. Први светски рат је изгубила чак упркос томе што је на западу имала савезнике. Новину у историји међународних односа, од Вестфалског мира до данас, представља, међутим, уздизање ваневропских великих сила. Јачање сарадњ е Русије са земљама БРИКС-а, удруж ених у сам оодбрани од планетарних амбиција САД, представља очекивану и разумну политику. Будућност ће дати одговор на питање у којој мери ће оне бити не само економски партнер, него и истински савезник Русије.

174

СВОЂЕЊЕ РАЧУНА: ДВЕ И ПО ДЕЦЕНИЈЕ ОД КРАЈА ХЛАДНОГ РАТА25

Хладни рат је био одмеравање снага џиновских размера. Зато је и његов крај означио улазак целог света у ново доба. Смена епоха симболично је објављена падом Берлинског зида 1989, да би суш тински започела уједињењем Немачке 1990, распадом Варшавског пакта и Совјетског Савеза 1991. Распад Чехословачке и разарањ е Југославије били су само последице ове промене у односима снага. )Огадни рат је, међутим, био и велика борба идеја. Слом источноевропског социјализма донео је огромне промене у културама Европе и света; азијски, кинески социјализам је, ипак, не само преживео, него је, реформисан, у новој епохи кренуо путем успона и јачања. Коначно, победа западноевропског капитализма означила је почетак нове епохе у светским економским токовима. Онима који су живели и преживели те три одлучујуће године, од 1989. до 1991, изгледало је да је Запад победио Исток, да је НАТО потукао Варшавски пакт, да је капитализам тријумфовао над социјализмом и да је слобода наткрилила тоталитаризам. Френсис Фукујама је у свом бестселеру из 1992. сасвим озбиљно тврдио да је победа западне либералне демократије 25 Јавно предавање одржано у Матици српској у оквиру циклуса „Савремени човек и савремени свет“. Објављено у истоименом зборнику, Нови Сад, Матица српска, 2015, стр. 115-128. 175

Милош Ковић, Упоришша

над источним комунизмом представљала „крај историје“. Нема сумње да и данас, после скоро три деценије, живимо у добу које је суштински одређено оним што се догодило у те три године. Време је, међутим, свему дало одређенији смисао. Осврнимо се зато око себе и погледајмо у каквом свету живимо. Англосаксонске земље (САД, Велика Британија, Канада, Аустралија, Нови Зеланд) су и пре окончања Хладног рата уживале неспорно првенство у НАТО-у и западном блоку земаља. Војна и привредна снага САД превазилазила је све што се могло наћи западно од „гвоздене завесе“. Фернан Бродел је приметио да је антикомунизам англосаксонског света увек био одсуднији и дубљи него у остатку Запада; европске латинске земље су, на пример одувек имале традиционално јаке левичарске, па и (евро)комунистичке странке. Енглески језик већ тада је био Нп$иа Јгапса међународних односа, светске привреде и културе. Англосаксонска поп култура и холивудска „фабрика снова" одавно су преплавили цео свет. Све то, међутим, није се могло поредити са оним што ће се догодити после 1989. године. Од победе у Хладном рату, англосаксонске земље, које се групишу око САД, више или мање отворено показују намеру да постану неограничени светски хегемон. Њ ихови ресурси су, заиста, огромни али су, како се до данас показало, њихове амбиције ипак превелике. Суштина онога што гледамо од 1989. до данашњих дана састоји се у (да се послужимо славном синтагмом Фрица Фишера) „посезању за светском моћи“ Сједињених Америчких Држава и њихових савезника. У основи, реч је о понављању приче о нараслим снагама, империјалним амбицијама и последичним поремећајима у равнотеж и снага, какве историја познаје из доба успона Шпаније (16. век), Француске (17 - рани 19. век), Русије (19. век), Немачке (20. век). Управо англосаксонски писци сагледавају данашње САД као једну од водећих великих сила које се вековима уздижу и пропадају на светској позорници (Пол Кенеди, Хенри Кисинџер, Џон М иршајмер и други). Узете заједно, англосаксонске земље данас имају скоро 450 милиона становника. Захваљујући сталним усељавањима оне 176

Свођење рачуна: две и по деценије од краја Хладног рата

су, наравно, етнички сразмерно хетерогене, али их, пре свега, уједињује заједнички енглески језик који, за разлику од онога што се, на балканском микроплану, десило са српским језиком, није еволуирао у „амерички11, „канадски“, „аустралијски“ или „новозеландски“. Уједињује их и јасно уобличен англосаксонски културни и политички образац. За све њих, Ш експир је највећи писац свих времена. Реч је о, формално, различитим политичким уређењима, о монархијама и републикама, али те земље, бар од измирења Британије и САД, средином 19. века, не познају међусобне сукобе; што је најважније, у свим ратовима и кризама 20. века иступале су заједнички, као најближи савезници. Коначно, њихови културни и политички корени су у историјском наслеђу Велике Британије. Оно подразумева индивидуалистичку, либералну, демократску политичку традицију, али и сећање на робовласничко, расистички уређено колонијално царство, као и на некажњ ен геноцид почињен над староседеоцима америчког и аустралијског континента. Уз помоћ либералних или „реалистичких“ оправдања, са или без одобрења Уједињених нација, па чак и самог НАТО-а, САД и Велика Британија су од 1989. до данас напале и разориле већ неколико суверених земаља у Европи, Азији и Африци. Иако има изузетака од тог правила (Авганистан, Ирак), најчешће су обавештајно, дипломатски и медијски подржавале, потом и наоружавале неку од страна у политичким сукобима, и тако претварале политичке утакмице у крваве грађанске ратове. То им је, пре или касније, давало могућност да се и саме укључе у рат (Либија, Сирија), и да на тој територији успоставе делим ичну или потпуну окупацију (Србија). Потапање држава у грађански рат кроз помагање и наоружавање неке од страна у сукобу, без непосредног учешћа у ратним операцијама, традиционално је примењ ивано у Латинској Америци и Африци, да би у нашем добу било употребљено у низу земаља, укључујући чак и Грузију и Украјину. При томе, у избору савезника САД нису сувише пробирљиве. У име слободе и људских права, оне се служе либералним демократама, десничарима проф аш истичких или отворено 177

Милош Ковић, Уиоришша

ф аш истичких склоности у Хрватској, Украјини, балтичким републикама, радикалним исламистима у Босни и Херцеговини, Србији (Косово и Рашка област), на Блиском и Средњем истоку. Исламистичка логистика коришћена у Авганистану против СССР-а, била је, како тврде Еван Ф. Колман, Џон Р. Шиндлер и други писци, пребачена у Босну и Херцеговину и употребљена против Срба. Данашња јавна одсецања глава неверницима и разарањ а њихових храмова и споменика, старих по неколико векова, увежбавана су у Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији. Дојучерашњи штићеници САД неретко се, међутим, окрећу против својих заш титника и његових савезника, убијајући, у терористичким нападима, њихове грађане. Најспектакуларнији су случајеви Осаме бин Ладена, Ал-Каиде и Исламске државе. При томе, пример Исламске државе, коју помаж у амерички регионални савезници, Турска и Саудијска Арабија, подстиче сумње да ове групације, или њихови делови, остају под контролом САД чак и док врше масовне злочине над становницима западноевропских, НАТО земаља. Кључна је, међутим, чињ еница да интервенције САД и њихових савезника, уместо мира, слободе и људских права, свуда изазивају проширење и продубљивање ратних сукоба. О томе довољно говоре примери Авганистана, Ирака, Либије, Сирије, Украјине. На први поглед, на Балкану је, после бомбардовања Републике Српске и Србије и етничког чишћења Срба из Хрватске и са Косова, дошло до сређивања прилика. Упорна америчка подршка стварању Велике Албаније, исламистичким круговима у Босни и Херцеговини и профашистичком национализму у Хрватској изазива, међутим, нове регионалне напетости и претње. Већина посматрача тврди да су САД, Британија и њихове савезнице хронично неспособне да реше кључне међународне проблеме; САД, као доктор Франкенштајн, стварају чудовишта која се окрећу против њих. Има, међутим, и мишљења да оне уствари не желе да кризе решавају, него да их намерно изазивају и одржавају. Према таквим тумачењима, стална ратна 178

Свођење рачуна: две и по деценије од краја Хладног рата

ж ариш та на кључним светским стратеш ким тачкама, какве су Балкан, Авганистан, Кореја, Блиски исток, омогућавају им војно присуство, очување улоге хегемона, пљачку или јефтину куповину енергетских ресурса и, најважније, одржавање и јачање војне индустрије. Главно искушење међународних односа у савременом свету нису, међутим, разарањ а Авганистана, Ирака, Либије, па чак ни Југославије. САД, као ударна песница НАТО-а, непосредно и упорно угрожавају безбедност великих светских, нуклеарних сила - Русије и Кине. Проширењем НАТО-а, упркос свим споразумима и договорима, све до граница Русије, потом и на бивше совјетске републике, укључујући чак и покушај уласка у Украјину, САД и НАТО гурају свет ка ивици општег рата. Нови Хладни рат, по речим а руског премијера Димитрија Медведева, већ је почео. Нема велике силе која би дозволила такво угрожавање не само своје интересне сфере него и најосновније безбедности. У Кубанској кризи, због неупоредиво безазленије провокације, САД су биле спремне да започну Трећи светски рат. Уочљиво је да, поводом Украјине и Сирије, САД и Британија заузимају ратоборнији став од остатка НАТО и ЕУ У зонама сукоба оне покушавају да се послуже својим регионалним савезницима. Видљива је њихова намера да се Немачка наведе да се поново, као што је два пута учинила у 20. веку, окрене против Русије. На сличан начин, у Сирији охрабрују Турску и Саудијску Арабију да улазе у војне чарке и конфликте са Русијом. Не треба бити стручњак за међународне односе да би се разумело на какав начин би могла да се оконча ова опасна игра, у коју САД и Британија уводе ш тићенике и савезнике које не могу да контролишу. Кина ће, према проценама англосаксонских стручњака, у догледној будућности бити много озбиљнији противник САД од Русије. Зато се тешко може рационално објаснити угрожавање интереса и безбедности Кине у Хонг Конгу, на Тајвану и на западном Пацифику, док се, у исто време, свесно заоштравају односи са Русијом. Средиште светске економије и политике постепено се сели на Пацифик. У Кини, међутим, нису 179

Милош Ковић, Упоришша

заборавили амерички напад на њихову амбасаду у Београду, усред бомбардовања СР Јутославије 1999. године. Тек из данашње перспективе постаје јасно какав је значај за светску политику имало НАТО бомбардовање СР Југославије. Није само Кина то протумачила као јасан знак да ће морати много темељније да се наоружа. Овај догађај на Русију је оставио још јачи утисак. Александар Солжењицин је у једном од својих последњих интервјуа, датом немачком Ш птлу (2007), на питање зашто су се односи Русије са Западом покварили, одговорио да је „сурово НАТО бомбардовање Србије“ представљало почетак отрежњења „свих слојева руског друштва" од одушевљења Западом, које је владало у време Горбачова и Јељцина. Процес „буђења“ се, по Солжењицину, само наставио уласком НАТО у бивше совјетске републике. Подршка САД и НАТО сецесији Косова је, опет, администрацији руског председника Владимира Путина послужила као формално оправдање за територијалну реконфигурацију постсовјетског простора. Пошто је одбила захтев САД, ЕУ и НАТО да се њихово охрабривање и војна подрш ка сецесији Косова прогласе за „јединствен случај“, и позивајући се управо на тај преседан, Русија је подржала сецесију Абхазије и Јужне Осетије од Грузије (2008) и сецесију Крима од Украјине, као и његово припајање Руској федерацији (2014). То, међутим, није све. У англосаксонском свету и у НАТО земљама бомбардовање Србије 1999. сматра се историјским почетком, „окидачем“ потоњих „хуманитарних интервенција". Пророк и главни идеолог „хуманитарног интервенционизма“ био јеТ они Блер, премијер Велике Британије, који је 1999. био главни заговорник проширења бомбардовања у напад копнених трупа на Србију. Само име ове операције, „Милосрдни Анђео“, сведочило је о њеној крсташкој инспирацији и суштинском напуштању начела суверености држава, прихваћеног још Вестфалским миром из 1648. године. Н а предвестфалско, средњовековно доба подсећа и идеологизован језик америчких и британских покретача „хуманитарних интервенција“, од Босне и Херцеговине до Сирије. У 180

Свођење рачуна: две и по деценије од краја Хладног рата

спољнополитичким визијама америчких демократа и британских лабуристичких „блерита“, видљива је религијска убеђеност у сопствену праведност и непогрешивост; што је посебно важно, они не крију да су спремни да се, у убеђивањ у остатка света у универзалну примењ ивост њихових слободоумних, либералних начела, послуже ракетама, томахавцима, дроновима, бомбама и копненим трупама. Упоређене са њиховим брижљиво осмишљеним, умивеним, насмејаним медијским наступима, проповеди брадатих проповедника исламског радикализм а изгледају као примери мирољубивости, разума и умерености. Те врсте ф анатизм а им а и у редовим а англосаксонске деснице, нарочито међу америчким „неоконзервативцима“. Председничка династија Буш не крије своје везе са протестантским, јеванђелистичким фундаменталистима, који покушавају да америчку политику на Блиском истоку усагласе са својим егзотичним тумачењима СветоГ писма. У општој повици на исламски радикализам, мало се говори о америчком, протестантском фундаментализму, који не скрива своје крсташке намере. Коначно, не би требало заборавити да су милитантни НАТО либерализам и протестантски фундаментализам однели много више ж ивота и проузроковали много више страдања широм света него исламски радикализам А л-Каиде или Исламске државе. Амерички републиканци и британски конзервативци су, истина, претежно и даље вођени традиционалним, „реалистичким“ схватањем спољне политике. За становнике Блиског истока слаба је, међутим, утеха то што их републиканци убијају због нафте, а не због људских права, као што то чине демократе. Идеолош ка искљ учивост и ф анатизам видљ иви су и из чињенице да се, почевши од пропасти источноевропског социјализма 1989-1991, свака земља која није спремна да, у свом унутраш њем уређењу, опонаша либералне и демократске британске и америчке политичке обрасце, може прогласити варварском, тоталитарном и следећом на листи за одстрел. Данас се, једноставно, полази од тога да су западноевропски и амерички политички модели подједнако добри и обавезујући за све народе и цивилизације света; ко тако не мисли, ризикује да 181

Милош Ковић, Уиоришша

буде бомбардован, или да му САД и Велика Британија наоружају опозицију и етничке мањине. Монтескје, од кога су „очеви оснивачи“ и уставотворци САД толико тога преузели, данас се сигурно преврће у гробу; изгледа да његово ж ивотно дело, О духу закона, у Вашингтону и Лондону више нико не чита. Пропаст Варшавског пакта и Совјетског Савеза имала је још једну важ ну последицу. Протумачена је као поуздан знак да је неолиберални капитализам Роналда Регана и М аргарет Тачер последња реч историје; свако позивање на социјалну правду и права радника жигосано је као комунизам. Свет се, нарочито у Источној Европи, Латинској Америци, Африци и Азији, суочио са победничким, разобрученим капитализмом, који је рушио све пред собом. Чак и данас, премијер Србије назива грађане који су га спречили да „страним инвеститорима“ прода „Телеком“, присталицама „самоуправљања“, подразумевајући да та реч има пежоративни смисао и да их је на тај начин сасвим дисквалификовао. Пример Источне Европе, укључујући и Србију, умногоме је поучан. Ту је економско подјармљивање ишло руку под руку са културном колонизацијом. Историчарима неће бити лако да објасне како је могуће да су људи у те три године, 1989-1991, скоро дословно преко ноћи одлучили да распродају или просто напусте све што су деценијама стварали. Антикомунизам је кључна реч: поражена идеологија постала је стигма, срамота од које је требало побећи. Све што су створили комунисти проглашено је погрешним и пропалим. Спас је, потом, очекиван са победничког, слободног, богатог, уређеног, капиталистичког Запада. По природи ствари, од тамошњих пословних људи, као и официра и чиновника васпитаваних у хладноратовском свету, није се могло очекивати да чак ни у „новој“ Источној Европи, буду вођени алтруизм ом и жељом да пом огну посусталим привредама и осиромаш еним грађанима. Уместо тога, побринули су се да тамошње привредне и енергетске системе купе по најјефтинијим ценама. Све оно што се код куће није смело, укључујући подмићивањ е и отимање, чињено је у Источној Европи. У Русији су се потрудили да стекну контролу над оним 182

Свођење рачуна: две и по деценије од краја Хладног рата

стратешким ресурсима који би у будућности поново могли да представљају претњу по интересе Запада. Лењинград, други град државе, са некада огромним привредним капацитетима, у општој посткомунистичкој, либералној еуфорији, стигао је дотле да је морао да буде прехрањиван уз помоћ стране хуманитарне помоћи. Најнижа тачка разградње, пљачке и пропадања руске економије 1999. године, хронолошки се поклопила са НАТО бомбардовањем Србије и успоном на власт Владимира Путина. Из данашње перспективе, ослобођење култура Источне Европе од тоталитарне репресије и њихово отварање за културну размену са Западном Европом, све више личи на англосаксонску културну колонизацију. У остатку света тај процес започео је, уосталом, много пре 1989. године. Енглески језик већ увелико је владао глобалном популарном културом. Френсис Стонор Саундерс је показала каква и колика су била улагања америчке ЦИА у интелектуалце и културне артефакте којим је Европа запљускивана у Хладном рату. Англосаксонске земље су после 1989. стекле глобалну превласт, потпуну идеолошку хегемонију и над светом медија. Вест, информација и истина ступиле су у службу америчких и британских медијских корпорација. Глобализација је постала друго име за светску превласт неолибералног капитализм а и за англосаксонску културну, идеолошку и војну хегемонију. Колонизација Источне Европе лепо се видела из очајничке жеље њених становника да напусте своје поражене, сиромашне државе и да се настане у обећаним земљама западне хемисфере. И тај феномен био је уско повезан са антикомунизмом. Овде је, међутим, реч и о непосредним последицама колонизације, о дубљој, специфичној културној несигурности и о осећању културне инфериорности. У сопственој земљи могло се преживљавати; ж ивети се могло само на Западу. При томе, Запад је замишљан у ружичастим тоновима и узбуђујућим ритмовима, баш онако како су га приказивали телевизија и филмови. Бежало се, наравно, и од стварних невоља. Емигранти из република бивше Југославије и СССР-а неретко су се склањали од рата и прогона. М играције су се, међутим, настављале и 183

Милош Ковић, Уиоришша

после прекида сукоба. Пуно отварање према западним утицајима зауставило је, по први пут у неколико последњих векова, демографски успон Албанаца са Косова. Младе, еманциповане Албанке из Приштине данас „желе да живе“, уместо да буду подређене „машине за рађањ е“, као њихове мајке и баке. Масовна бежанија младог света са Косова и Метохије на Запад умногоме подсећа на емигрантске таласе са Блиског истока и из Северне Африке који данас запљускују Западну Европу. Млади Албанци беже од економске бесперспективности и криминализованог друштва; ипак, не може се оспорити ни утицај медијске пропаганде о срећном и богатом животу на Западу. О таквој врсти узрока може се говорити чак и поводом масовних емиграција из Сирије, Ирака и других блискоисточних земаља. У тим избегличким масама нису само ж ртве рата из Сирије и Ирака. Европска унија се данас љуља и посрће пред навалом оних који су подлегли њеној хладноратовској пропаганди и реклами, намењеној Источној Европи и ваневропском свету. Коначно, ни Европска унија више није млада и оптимистична Европска заједница из доба 1989-1991. Трошна и оспорена, она данас преж ивљ ава своју најдубљу кризу. И м игрантски таласи, економско посртање све већег броја чланица, мањак демократског легитимитета и успон евроскептицизма - све су то искушења за која се не зна како ће бити превладана. Уз то, Немачка је, упркос окупацији англосаксонских трупа која и данас траје, израсла у хегемона Европе. Срби су то осетили већ 1991, када су на својој кожи искусили традиционално непријатељство и осветољубивост немачких и аустријских политичких елита; остатак света то је схватио тек када се суочио са отпорношћу немачке привреде пред светском економском кризом, започетом 2008. године. Уздизање Немачке праћено је тријумфализмом у земљама које су биле њени савезници у два светска рата. У Хрватској, Мађарској и Аустрији има много оних који рачунају да су се њихове земље ипак, упркос свим привременим поразима у 20. веку, кладиле на правог коња. Сагледани у контексту светских амбиција Англосаксонаца, европски успеси Немаца потврђују да живимо у времену успона 184

Свођење рачуна: две и по деценије од краја Хладног рата

германских, протестантских, северњачких нација. Европске латинске земље виш е не дају Е вропи Буњуеле, Ф елиније и Ж ан-П ол Сартре. У Париз, Рим и М адрид се данас долази као у добре, драге, старе музеје; ту нема оног напона и енергије који се осећа у Берлину, Бечу, Лондону или Њујорку. Успон Русије под Владимиром Путином, почевши од 1999, из корена је променио слику савременог света. Заустављена је распродаја руских енергетских и економских ресурса. Показало се да су, ипак, сачуване војска и службе безбедности; из безбедносног миљеа потиче, уосталом и сам Путин. Својом активном спољном политиком , поврем еним показивањ ем мишића, као у Грузији и Сирији, и нарочито захваљујући сарадњи са земљама БРИКС-а, Русија се убрзано враћа на положај велике светске силе. П овратак Русије у светску арену није једина добра вест за Србију, која је од 1989, лишена савезника, ишла из пораза у пораз. Русија је понудила и своје решење за превазилажење унутраш њ их подела посткомунистичких друштава. Данашњи посетилац Санкт Петербурга може да остане зачуђен када, у непосредној близини споменика жртвама комунизма на обали Неве, пронађе и споменик Феликсу "ђержинском. Граду је враћено старо име, али се он и данас налази у Лењинградској области. Сличан утисак оставља и марљиво обележавање свих места која су у М оскви походиле вође бољшевика, као и брига о споменицима Владимира Илича Лењина, док се по црквама Московљани моле пред иконама новомученика, укључујући и царску породицу, који су пали од бољшевичке руке. Сам Владимир Путин тврди да су бољшевици у Првом светском рату униш тили Русију; у исто време, он истиче да су је они спасли у Другом светском рату. Отаџбински рат 1941-1945. остаје у темељу савременог руског националног идентитета. На овај начин, у комунистичком периоду проналази се континуитет са дотадашњом и потоњом руском историјом, уместо да се тумачи као доба вишедеценијских, бесмислених промашаја и пораза. Могуће је да је на то имало утицај и кинеско искуство, које је показало да очување комунистичког наслеђа не спречава 185

Милош Ковић, Упоришша

стабилност и напредак. У исто време, овако се превазилази подела руског друштва на комунисте и антикомунисте, која може да буде извор нестабилности, сукоба и нових урушавања државе. Поред Русије и Кине, у успону су и остале земље БРИКС-а. Из дојучерашње униполарности, крећемо се ка мултиполарном свету. Када им се додају САД, Европска унија, можда и Јапан, добија се списак земаља које би могле, слично некада европским Великим силама, да учествују у глобалној игри успостављања и подривања равнотеже снага. Велика новост је да се највећи део Латинске Америке ишчупао из колонијалног загрљаја САД. О на целом свету нуди образац нове левице, која је, у исто време, и социјалистичка и патриотска. Њ ене вође, Фидел Кастро, Лула да Силва, Хуго Чавез и Ево Моралес остају симболи виталности и еманципације латиноамеричких нација, које векови расистичког поробљавања, пљачке и геноцида нису успели да сломе. Левичарске идеје се, наиме, нарочито после почетка економске кризе 2008, на самом Западу враћају у моду. Није реч само о Сиризи у Грчкој и Подемосу у Ш панији, него и о самим англосаксонским земљама. У Британији је вођство Лабуристичке странке преузео Џереми Корбин, док се за позицију демократског кандидата на председничким изборима такмичи Берни Сандерс. Корбин и Сандерс су социјалистички ветерани, при чему је Корбин, за сада, важнија историјска појава. Поред осталог, његови спољнополитички погледи су изграђенији и радикалнији; он је оштар критичар агресивне и ризичне политике НАТО-а, од бомбардовања Србије до покушаја уласка у Украјину и Сирију. Сандерс се тек бори за водећу позицију у својој странци; уз то, подржао је бомбардовање Србије, позивајући се на позицију Јошке Фишера, кога сматра идеолошки блиским. Пример Сиризе показао је да долазак на власт увек значи прилагођавање економским и стратешким „датостима“. У сваком случају, јасно је да појава Корбина и Сандерса потврђује замор и гнев гласача, суочених са отуђеним политичким елитама; о томе сведочи и појава неконвенционалног Доналда

186

Свођење рачуна: две и по деценије од краја Хладног рата

Трампа на америчкој десници. Он је пандан низу нових, десничарских лидера, на челу са М арин Ле Пен, у Западној Европи. Ни Русија ни латиноамеричке земље, међутим, још нису нашли одговор на кључни, суштински изазов англосаксонског културног колонијализма. Главни извор отпора покојном Чавезу или Путину представља средња класа, традиционално неотпорна на сиренски зов Запада. У Москви се, истина, више не стоји сатима у реду испред Мекдоналдса, као у оном епском снимку из 1991; ипак, западњачки животни стил, масовна култура, мода, дизајн и медијска пропаганда и данас наилазе на значајан одјек у руској средњој класи, укључујући и кругове блиске власти. ***

С коро три деценије после пада Берлинског зида 1989, дугорочна историјска кретања добила су јасније облике и одређенији смисао. Обећање слободе претворило се у бруталну колонизацију. Либерална одбрана индивидуализма и људских права претворила се у наметање једног политичког обрасца целом свету. Од вестфалског поретка суверенитета држава, који је потрајао вековима, стигло се до неограниченог права на оружано уплитање у унутрашње ствари не само малих него и великих и моћних земаља. Државе се бомбардују и разарају уз позивање на слободу, демократију и људска права. Либерална филозофија слободног трж иш та претворила се у цинично правдање отимања и пљачке оних земаља и континената који нису довољно јаки да се одбране. У исто време, међутим, појавиле су се и алтернативе. Оне су везане за успон земаља БРИКС-а, посебно Русије, Кине и Латинске Америке. Њ ихово супарништво са државама НАТО-а код неких посматрача буди зебњу од новог светског рата. У мултиполарном свету који се рађа пред нашим очима, равнотежа снага ће, међутим, као у вестфалској Европи, проширити домен слободе „малих држава“ и бити главни гарант мира.

187

МИЛОРАДУ ЕКМЕЧИЋУ, ДО НЕБА И ЗА ВЈЕЧНОСТ26

Окупили смо се данас, на овом комеморативном скупу, да бисмо одали почаст једном од најзначајнијих српских интелектуалаца у 20. веку. М илорад Екмечић је био историчар и иза њега је остало његово велико научно дело. Али у исто време, он је био учесник и сведок историје, јавна личност, ангажовани интелектуалац у европском, француском значењу те речи, које су некада оличавали Андре Малро, Ж ан-Пол Сартр или Ремон Арон. Историја је била предмет његових проучавања; он је био предмет њених недокучивихћуди. Милорад Екмечић није седео крај бујице која носи све пред собом, као што то покушава да чини већина историчара; он је у њу скакао, кроз њу се пробијао и у њој је пливао. Јер, он је рођен у Пребиловцима; ж ивот га је научио да се историја не може избећи, да од ње нема заклона. Ш та је то што је историограф ско дело М илорада Екмечића учинило тако великим и изузетним? Био је синтетички ум. Њ егова архивска истраживањ а доводила су га до открића потпуно нових чињеница. Па ипак, писање историје за њега није било пуко ређање података и препричавањ е докумената. Он је чињеницама давао унутраш њ и смисао, и уклапао их у нове, велике целине, давао оригинална тумачења целих епоха и великих историографских тема, стварао нове, плодне парадигме. То се понајбоље види у његовим великим синтезама, Стварање ЈуЈославије и Ду1о кретање између клања и орања: 26 Уводна реч на комеморацији поводом смрти академика Милорада Екмечића, објављена у Српском књижевном листу, октобар-новембар 2015. 188

М илораду Екмечићу, до неба и за вјечност

Историја Срба у новом веку. Како је долазио до тих својих смелих, целовитих тумачења? У питањ у је, несумњ иво, дар, инспирација. О н се, као милост, добија или не добија. Имамо га или га немамо. М илорад Екмечић је, међутим, своје идеје изводио и из своје ш ироке културе, из познавањ а историје Европе и света, из смештања српске историје у ш ире токове светске историје. Размишљао је на ком паративан начин; на Универзитету у Сарајеву четрдесет година је предавао опш ту историју; знао је неколико светских језика. Због тога је његово дело надрасло оквире наше, српске, националне културе. У исто време, оно одлично подноси тест времена. Његове идеје и књиге носе важне поруке о нама; намењене су онима који тек долазе. Сваки покушај да се овом приликом наброје научни резултати и нова, смела тумачења М илорада Екмечића унапред је осуђен на неуспех. Рецимо само то да је можда најдубљи траг у историографији оставио својим студијама националне идеје, национализма и националног идентитета Срба и осталих народа који ће у 20. веку ж и вети у Југославији. Н ација као верска или као језичка заједница - био је уверен да је злоупотреба „национализма судњег дана“, заснованог на верској, конф есионалној припадности, јуж нословенским народима донео бескрајне верске ратове и међусобна истребљивања. Сви велики светски ратови, од преласка Турака у Европу у 14. веку до освајачких похода Немачке у Другом светском рату, овде су имали карактер верских, грађанских ратова између суседа истог језика и различите вере. М илорад Екмечић је усвојио кључну поруку српског националног покрета из 19. века: ово вековно, међусобно сатирање у славу папа, калифа и царева могло се зауставити усвајањем европске, просветитељске, рационалистичке, лаичке културе и повратком вере из политике у сферу личне одговорности и савести; извор идентитета требало је да буду језик и добро схваћени, заједнички интереси; од друштва социјалних, верских и расних привилегија требало је доћи до заједнице слободних и равноправних људи. Њ егова слика историје није била лажна и по сваку цену помиритељска; напротив, пуна је непријатних истина. Следио 189

Милош Ковић, Уиоришша

је своју дуж ност - трагати за истином и говорити о њој; не улагивати се ни властодршцима, ни гомили. То му је донело противнике и непријатеље. Истински патриотизам не доноси привилегије, него увреде, понижења и страдања. Одлука да са породицом остане у Сарајеву 1992. сведочи о чистој савести и о одлучности да се свој град брани и одбрани. Од Пребиловаца 1941. до Сарајева 1992. М илорад Екмечић је на себе примио крст свог страдалничког, српског народа. Када је спасен, Београд му је пружио уточиште. Зато смо данас овде, у свечаној сали Скупштине града. Породица је кренула у расејање; и по томе је поделио судбину свих нас. Пред њим је, међутим, тек стајало преко две деценије плодног рада: Београдски универзитет, САНУ, књиге, чланци, јавни живот. Интервјуи које су откривали да се не предаје, и да се још храбро рве са неманима свога времена. М илорада Екмечића познавао сам по његовом делу. Срео сам га тек када је, протеран, стигао на наш Ф илозофски факултет. Ушао сам са студентским снебивањем у кабинет великог историчара, неустрашивог интелектуалца, и једне од најистакнутијих личности нашег јавног живота, а он ми је, пошто је приметио да имам трему, једноставно и насмејано пружио руку и рекао: „Ја сам М илорад Екмечић". Моји сусрети са њим нису били чести, јер сам знао да у себи сакупља и штеди преостало време и снаге; зато сам скоро сваку изговорену реч сачувао, као драгоценост, у свом памћењу. Био је ведар и срдачан саговорник, у коме се, у сваком тренутку, назирало чврсто језгро саздано од уверења; тврди херцеговачки камен. Остаје нам да М илораду Екмечићу подигнемо исти онај „споменик људског памћења“, који је он обећао пребиловачкој деци, својим рођацима и друговима. У беседи на погребу њихових посмртних остатака, овако га је описао: „Овај споменик нерукотворни вама је подигнут до неба и за вјечност".

190

„ЧИЈА ЗЕМЉА, ОНОГА И ВЕРА“: ВЕСТФАЛСКИ МИР И ДЕЈТОНСКИ СПОРАЗУМ27

Вестфалски мир (1648) и Дејтонски споразум (1995) на први поглед су тешко упоредиви, јер припадају различитом реду величина и различитим епохама. У историји су, заиста, због њене неухватљ ивости и променљ ивости, сва поређењ а варљива и условна. Па ипак, људи размишљају на основу аналогија. Упркос свести о суштинској различитости далеких епоха и менталитета од нашег времена ми, више или мање свесно, о историји размишљамо кроз њено поређење са нашим добом. На тај начин, без исувиш е методолошких зазора, уосталом, одавно размишљају проучаваоци историје и теорије међународних односа. Истраживање сличности и разликау системима међународних односа, у ратовима и мировним уговорима, олакшава уочавање континуитета и дисконтинуитета, и дубинских процеса који одређују стање ствари у нашем времену. Тако се, по општем мишљењу, управо Вестфалски мир узима као темељ и почетак међународног поретка који се, све до нашег доба, сматра важећим и преовлађујућим. Управо је Дејтонски уговор један од доказа виталности Вестфалског система. Тај систем се, међутим, управо данас налази на највећим искушењима. И поново, о томе сведоче, поред осталог, и оспоравања Дејтонског споразума. 27 Текст саопштеша на скупу о Дејтонском споразуму, одржаном у Институту за међународну политику и привреду 1. новембра 2015. Објављен је у зборнику Дејтонски споразум: Две деценије мира и поуке за свет, Београд 2016, стр. 96-101. 191

Милош Ковић, Упоришша

Површни посматрач би могао да примети да је Вестфалски мир имао европски и светски значај, док је Дејтонски споразум само уредио односе на локалном, балканском нивоу. Сва потоња историја, од 1995. до 2016, показује, међутим, да су Дејтонски уговор и цела југословенска криза, закључно са НАТО бомбардовањем СР Југославије 1999, имали светско-историјски значај. Сасвим ф ормално гледано, уосталом, може се рећи да су, као што су Вестфалски мир, у М инстеру и Оснабрику, потписали представници зараћених, малих немачких држава, и заинтересованих, у рат уплетених европских сила, тако су и Дејтонски уговор, у Дејтону и Паризу потписали представници малих, зараћених постјугословенских држава и заинтересованих и у рат уплетених европских и светских сила. Постоје, међутим, важ није аналогије. Главном одликом „Вестфалског система“ данас се сматра принцип суверенитета држава. Хабзбурговци, владари Светог Римског Ц арства немачког народа су те, 1648. године, одустали од стварањ а универзалног царства у срцу Европе; тада су се помирили са постојањем низа већих и мањих, суверених, верски хетерогених држава у Немачкој. Ш пански Хабзбурговци морали су, коначно, да признају независност Низоземске. Од хабзбуршког универзализма су, још од доба Карла V и Филипа II, стрепеле чак и велике европске државе; и оне су те 1648. добиле гаранције свог суверенитета. Државе су, без обзира на своју величину, бар формално, постале равноправне, и власне да саме, на својој територији и са својим становницим а, одлучују о својим потребама. Вестфалски систем је, дакле, подразумевао суштинско право држава, владара и, све више, нација, на самоопредељење, као и право на отпор покушајима да им се то право оспори. Државе су изгубиле право да се мешају у унутрашње ствари других држава. У исто време оне су постале основне јединице међународних односа. „Односи снага“ и „равнотежа снага“ постепено су постали основни појмови међународних односа; они су сведочили о победи „реалистичких" начела, која је заступао још Николо Макијавели. М еђународним односима требало је да владају вештина и разум, а не вера, страсти и 192

„Чија земља, онога и вера“: Вестфалски мир и Дејтонски споразум

фанатизам. Како је приметио Хенри Кисинџер, у време Тридесетогодишњег рата, који се окончао Вестфалским миром, прави весник будућности није био католички фанатик, Хабзбурговац Ф ердинанд II, него разум ни, прорачунати, високи црквени прелат, кардинал Ришеље. Са почецима глобализације и колонизације, Вестфалски систем ширио се на цео свет. Велики, светски ратови били су последица повремених одустајања од тог система и поремећаја равнотеже снага. Универзалистичке амбиције Османлија биле су већ потрошене, али брзо се показало да је балканска политика Хабзбурговаца остала одраз њихових империјалних традиција. У међувремену, Наполеоновим освајањима, и ширењем Британске и Руске империје, показало се да универзална царства нису била тек архаични остатак прошлости. Од 1878. до 1914. Хабзбурговци су се на Балкану вратили старој империјалној политици; њихов напад на Србе, који су се позивали на начело националног и државног сувернитета, покренуо је варницу која је запалила свет. Империјални универзализам покретао је, упркос различитим идеолошким „деривацијама“, нацистичку Немачку, ком унистички Совјетски Савез; он и данас води либералне САД. Не случајно, најновије оспоравање и разбијање Вестфалског система почело је оружаним нападима НАТО-а на Србе у „Ратовима за југословенско наслеђе". Бомбардовање Републике Српске 1994-1995. и бомбардовање СР Југославије 1999, да би се од ње на силу одвојило Косово, у Русији је схваћено као сигнал непосредне опасности; у земљама НАТО-а, бомбардовања Срба била су охрабрење и окидач за разарањ е Вестфалског система помоћу „хуманитарних интервенција“, нападима на Авганистан, Ирак, Либију, у име „демократије“ и „људских права“. Са упадом НАТО-а у Украјину и Сирију и оспоравањем суверенитета и интереса Кине на Далеком истоку, свет се, како данас видимо, нашао близу ивице општег ратног сукоба. Кључни говори, у којима су европски НАТО државници јавно оспорили Вестфалски систем, одржани су у време припрема за поход на Србију, током самог бомбардовања и непосредно по 193

Милош Ковић, Уиоришша

његовом окончању. Хавијар Солана је о томе говорио 12. новембра 1998, у Минстеру, на симпозијуму посвећеном 350-годишњици Вестфалског мира, Тони Блер у свом чувеном говору одржаном 8. марта 1999, на прослави 50. рођендана НАТО-а, Јошка Фишер на берлинском Универзитету Хумболт 12. маја 2000. године. Дејтонски споразум и Париски протокол су, ипак, настали четири године пре бомбардовања СР Југославије, и у њима је још уочљиво вестфалско наслеђе. Срби су их потписали са НАТО сечивом под грлом; па ипак, ови документи ће, у наредних 20 година, остати гарант српског, макар и ограниченог, суверенитета и права на самоопредељење. Постоји, међутим, једна значајнија веза између Вестфалског мира и Дејтонског споразума. Вестфалским миром је, наиме, обновљено основно начело Аугзбуршког мира из 1555, које је гласило: „чија вера, онога и земља“ (сти$ геро, ет$ геИ$т). Западна и средња Европа су, наиме, са почетком протестанске реформације и католичке противреформације, потонуле у вишедеценијске верске ратове. Међусобна убијања суседа истог језика, али различите вере, довела су до уласка суседних сила (католичке Шпаније и протестантске Енглеске) у унутрашње послове Француске и до урушавања државе. То је зауставио тек Анри IV, Нантским едиктом (1598), којим је, слично начелу „чија земља онога и вера“, учинио хугеноте „државом у држави“, успоставио коегзистенцију и узајамно трпљење зараћених страна. Требало је да сви опет буду прво „добри Французи“, па тек онда католици и хугеноти. Нантски едикт је, међутим, у историјској перспективи, пошто га је Луј XIV поништио и протерао хугеноте (1685), остао само симбол предаха и добијања у времену, пре коначног уништења верске мањине. На сличан, постепен начин, Ш панија је уништила своју муслиманску популацију. За разлику од француског и шпанског „модела“, „немачки модел“ је, Аугзбурш ким и Вестфалским миром, сачувао верску хетерогеност и одложио стварањ е јединствене, иако верски и даље хетерогене, националне држ аве све до 1871. године. Крвави верски ратови ту су достигли врхунац за време 194

Лија земља, онога и вера“: Вестфалски мир и Дејтонски споразум

Тридесетогодишњег рата (1618-1648); тада је становниш тво Немачке преполовљено, са 16 на 8 милиона. Начело „чија земља, онога и вера“, утврђено Аугсбуршким и Вестфалским миром је, међутим, подразумевало прихватање реалности и одустајање од идеје да се суседи „погрешне вере“ могу униш тити и протерати. Оно није подразумевало љубав и толеранцију, него спремност да се, ради мира и опстанка, живи упоредним, паралелним животима. Према одредбама Аугсбуршког мира, кнез је могао да захтева да сви поданици буду његове вере; био је дужан да, насупрот дотадашњим обичајима, дозволи иноверцима да напусте његову земљу, уместо да их истреби. Уз то, Аугсбуршки мир признао је постојање само католика и лутерана; калвинисти, анабаптисти и остале протестанске деноминације остали су непризнати и прогоњени. У те две тачке, Вестфалски мир отишао је корак даље. Иноверци су од 1648, уместо да се одселе, имали право да, у одређено доба и на одређеним местима, јавно исповедају своју веру. Право на постојање и исповедање вере признато је и калвинистима. На тај начин, верске поделе међу Немцима нису нестале; оне ће давати основни тон њиховом политичком ж ивоту и у наредним столећима. Узајамна убијања у име вере су, међутим, заустављена. Штавише, потписивање Вестфалског мира означиће и заврш етак епохе верских ратова у историји средње и западне Европе; будућност ће донети много нових, масовних сукоба, али они више неће бити започињани, нити правдани, верским разлозима. Н а Балкану се, међутим, ера верских ратова наставила великим ратним сукобима између католичког Хабзбуршког и исламског Османског царства. Потиснуто 1648. из средње Европе, Хабзбуршко царство окренуло се освајањима на југоистоку. Велики аустро-турски ратови, од 1683. до 1791. године, задржали су верску димензију; то се могло рећи и за руско-турске ратове, од 1768, па све до Првог светског рата. То је, на Балкану, значило да ће православни, муслимански и католички суседи истог језика, у сваком од ових ратова стајати на сукобљеним странама и војевати против комшија, па и рођака, у име цара, султана и 195

Милош Ковић, Упоришша

ћесара. Историја међусобних сатирања у име вере и верских разлика, наставиће се геноцидом над православним Србима у Првом и, нарочито, у Другом светском рату. Југославија је била покушај да се то несрећно наслеђе превазиђе интеграцијом, на традицијама српског, просветитељског секуларизма и романтичарског позивањ а на језик, као основу националног идентитета. Стари вулкан је, међутим, прорадио чак и после скоро пола века атеистичког и социјалистичког „братства и јединства“. Верске разлике представљале су линије раздвајања зараћених страна и у ратовима од 1991. до 1995; велике силе су се, као и раније, укључиле у оно што су, у својим медијима, са моралних висина, гадљиво приказивале као „најновију тучу у балканској крчми“. Дејтонски мировни уговор је, на сличан начин као и Вестфалски мир, уважио невеселу стварност и нужност раздвајања. Покушај укидања начела Аугсбуршког мира, и присилне интеграције, заврш ио се Тридесетогодишњим ратом, који је, својим ужасима, превазишао све што су Немци до тада видели. На крају се, опет, стигло до Вестфалског мира и обнове начела „чија земља онога и вера“. Паралелни животи и невољна трпељивост бољи су од присилног уједињавања и грађанског рата; на такав начин, у предасима између ратова се, уосталом, у Босни и Херцеговини вековима живело. За зарастање рана потребни су, пре свега, време и мир. У међувремену, и у догледној будућности, свака будућа интеграција, која неће бити заснована на универзалистичким, империјалним амбицијама САД, него на начелима слободне, суверене савести појединца и права нације на самоопредељење, довешће до уједињења српског народа.

196

МЕТЈУ ПРАВДОМ И СЛОБОДОМ28

>

У предговору књше Срби 1903-1914. који (не случајно!) носи поднаслов „Историја идеја“ написали сте како она, између осталоп нуди м апу тумачења пута С рбијеу 19. веку. Колико мапа тумачења т о г пута може помоћи Србији д а и у 21. веку пронађе пут? - Верујем да проучавање прошлости и размишљање о њој заиста може да помогне у трагањ у за одговорима на питања савремености, па и у рашчишћавању путева који воде у будућност. То важи и за појединце и за друштвене групе, у које убрајамо и нације. Да бисте одговорили на питања која се сваког дана пред вас постављају, да бисте се определили, морате да имате своју стајну тачку, да знате ко сте и одакле долазите. Човеков идентитет почива на његовом сећању и на памћењу заједнице којој припада, али и на идеалима које он и његова заједница пројектују у будућност. Прошлост, садашњост и будућност су нераздвојни, они су једно. Да бисте, дакле, могли да доносите разумне, добре одлуке, морате да имате увид у стварно стање ствари, како у прош лости, тако и у садаш њ ости. М орате да имате поуздане мапе. М ожете, наравно, да покушате да побегнете од себе и да настојите да постанете неко други. Заиста, демократска, плебејска српска историја 19. века нема ону империјалну, аристократску патину, који имају историје Велике Британије и Аустро-Угарске. Можете и да дајете одговоре на сва та „проклета питањ а“ 28

Разговор вођен са Марком Тошовићем и Луном Градишчак за сајт Нови Полис,

објављен 18. 12. 2015: ћ11р://иг\у\у.поу1роН5.гб/ш1егуји/29426/те<1ји-ргаУ(1от-1-б1оћоН о т Љ т ! (посећено 26.9. 2016). 197

Милош Ковић, Уиоришша

на основу оног што су вам „шапнули", како би то рекли основци, на основу медијских спиновањ а, кампањ а и убеђивањ а. Та потреба људи да „делегирају“ своју памет и савест, да своју судбину предају у руке вођа, странака, држава, доводила је и доводи људе до најсрамнијих поступака. У овом тренутку Срби, као и већина нација Источне Европе, милом или силом, поклањају своју памет и ресурсе свевидећим, полубожанским бићима - „Западњацима“. Они се пред нама пројављују у виду бриселских и вашингтонских чиновника и дипломата уморних лица, просечних способности, недовољних знањ а и не увек часних намера. Наши политичари се пред њима пресамићују, зноје и смерно, тинејџерски стидљиво смеше. Те даме и господа нам у својим торбама и компјутерима доносе већ нацртане мапе нашег 19. века - читајте књиге Кристофера Кларка, Ноела Малколма, Холма Сундхаусена и сличних „великана“, „стручњака" за историју Срба и Балканског полуострва, написане у највећим британским и немачким универзитетским средиштима. Јесмо ли кадри да разумемо своје прадедове и њихово доба? Или би и то, ко су били наши прадедови, требало да нам објасне наши „пријатељи" са Запада? Бити свој и аутентичан - то јесте прави циљ сваког појединца и сваке нације. >

Победи либерализма у Србији кумовала је спремност Петра I Карађорђевића да прихват и чињеницу да српска национална идеја проистиче из идеје народноГ суверенитета. То практично значи да је власт тада била и у рукама народа, те да ј е народ т о г времена заиста делао политички. Шта се у међувремену десило са народом, те се овакав однос према полит ици измшољио из њихове свести? - Генерације из доба 1903-1914. ни по коју цену нису хтеле да се одрекну свог права на одлучивање о сопственој судбини и о сопственој земљи. Србија је, не заборавимо, тада економски била потпуно зависна од Аустро-Угарске и опкољена њеним земљама и земљама њених савезника. Да би одбранила независност и суверенитет, Србија 1914. полази и у рат. Праунуци и унуци 198

Међу Правдом и Слободом

тих људи данас покушавају да Србију припоје Европској унији, чија је политика према Србији умногоме гора и погубнија од аустроугарске. Да би то постигли, спремни су да плате дословно сваку цену, укључујући и одрицање од сопствене територије и суграђана који на њој живе. Та територија је, при томе, Косово, и представља само средиште српског колективног памћења. Од сопствене историје данас не одустају само Срби; та болест захватила је скоро целу Европу. Али овде је попримила размере опште пошасти, истинске епидемије. У Црној Гори људи се дословно ругају својим српским прецима. Одговоре на питање порекла те заваде европског човека са сопственом прошлошћу требало би траж ити у европским и светским процесима, међу којима је најважнија „глобализација". Не само у Србији, него и у Британији, Ш панији, Грчкој, људи тек сада покушавају да поврате последње остатке свог, народног суверенитета, који су поклонили бриселским каријеристима. Апатија и малаксалост Срба се, при томе, морају тумачити и поразима из доба 1991-1999, као и заплашеношћу, страхом од НАТО-а чију су бестијалност колико јуче осетили на својој кожи. >

У књизи се наводи д а је трајни цил> Немачке са балканским народима био духовна окупација. Ант онио Грамши је то назвао културном хегемонијом, док Ентони Смит целу ситуацију тумачи као култ урни рат. Како се тадашња Србија бранила у културном рату, а какваје њена позиција на фронту данас? - Од насртљивих, колонијалних, ауторитарних, феудалних културних и политичких модела Аустро-Угарске и Немачке, које су видели на делу у Босни и Херцеговини, Срби су се тада бранили усвајањем демократских и либералних, француских, британских и швајцарских културних и политичких образаца. „Цивилизаторској мисији“ Беча на Балкану, на том, „полудивљем европском Оријенту", српски интелектуалци супротстављали су се тако што су доказивали свој европски, западњачки идентитет. То српско „позападњачење" је, дакле, имало дефанзивну, али и оф анзивну функцију: очекивали су да ће на тај начин добити 199

Милош Ковић, Упоришша

подршку Француске и Британије за самоодбрану од Аустро-Угарске, али и за мисију ослобођења српског народа који је тада још ж ивео у саставу Османског и Хабзбуршког царства. Демократија, либерализам, људска права - све то, како се види из књиге Срби 1903-1914: Политичке идеје, представља део српске националне, у сваком погледу европске традиције. Али те речи и ти идеали данас се налазе на највећим искушењима. Као што су се некада крсташ и и конкистадори позивали на католичку веру, данас се САД, ЕУ и НАТО, у руш илачким, ратничким походима на све што је другачије и непослушно, позивају на демократију и људска права. Они угрожавају и поништавају животе милиона људских бића на Балкану, на Блиском истоку и у северној Африци управо у име тих идеала. Не мислим да би требало да тражимо идеолошке алтернативе нечему што је део наше националне традиције. Али сигуран сам у то да, баш у име народног суверенитета, демократије и људских права, сваки човек и свака нација имају право и обавезу да се супротставе насиљу и да одбране своју слободу и своје достојанство. >

Српски национални и полит ички препород Ц вијић види у изразитим представницима моралне снаге друилтва Београдском универзит ет у и „паметној журналистици". У којој мери ове инст ит уције мо1у да делују данас као моГући покретачи препорода? - Српски универзитет и журналистика тада су заиста подстакли и извршили препород српског друштва. Данас су наш универзитет и наша журналистика у кризи чију дубину познају само они који могу да је сагледају „изнутра11. Професори одбијају да се јавно изјасне о кључним питањима која потресају ово друштво. Јесу ли дужни да то учине, да помогну, ако их друштво већ финансира, кроз порезе које плаћају грађани? Чега се плаше, зар нису заш тићени као бели медведи? Ипак, јасно је да на универзитету има много оних за које је заиста боље да ћуте него да говоре. На жалосно стање наших медија ваљда не треба трошити исувише речи. Српски универзитет и медији више нису оно што су били у време Јована Цвијића. То, наравно, не значи 200

Међу Правдом и Слободом

да од њих треба одустати. Напротив. Школски систем и медији не могу да буду покретачи, али јесу кључ будућег препорода. >

Колико је идеја јуГословенства за Скерлића била ут ицајна и важна? Видимо д а је А нт у Старчевића покушавао д а ука луп и у „хуману идеализовану визију јужнословенске историје“, док се А нт е касније спомиње као оснивач антисрпске Чисте странке права... - Југословенство је за Скерлића било средство превазилажења древних, атавистичких омраза и досезања умније и сигурније будућности за Србе и за суседне, јужнословенске народе. Загледан у своје племените идеале он је, међутим, понекад, свесно и намерно, занемаривао стварност. Есеј о Анти Старчевићу спада у Скерлићеве највеће промашаје. Реч је о уверењу оних који пишу историју, да се покојници, предмет њихових истраж ивањ а, заиста могу искористити и подредити политичким потребама садашњости. Утицајни идеолог екстремног хрватског шовинизма Анте Старчевић се, наравно, измигољио Скерлићевим покушајима да га уклопи у пожељан историјски наратив, прогласи „нашим човеком“ и прилагоди потребама југословенског покрета. Да бисмо донели свој суд о томе ко је био Анте Старчевић довољно ће бити да прочитамо његове расистичке антисрпске трактате и да се сетимо да се његова политичка каријера окончала оснивањем Чисте странке права, која је однеговала и једног Анту Павелића. >

На једном месту сте написали да је „демократија за Скерлића билаједно од средстава постизања оно1а што се у просветитељском и бентамистичком 18. веку називало највећом могућом срећом за највећи број љ уди“. Та чињеница је дратценија ут олико ш т оје Скерлић на т у идеју надошао пре одласка у Европу, што нам сведочи да је српска полит ичка мисао тада била напредна колико и европска. Коликоје, међутим, српска полит ичка мисао данас истовремено српска и европска, а колико су идеје

201

Милош Ковић, Уиоришша

данашње „демократије“далеко од намера о н е у к о ју је веровао Скерлић? - Када проучавате политичке идеје припадника српске елите из Скерлићевог доба, видећете да су оне уобличене у самој Србији, пре поласка на школовање и усавршавање на европском Западу. На пример, идеје демократије и либерализма, о којима је у књизи Срби 1903-1914: Политичке идеје реч, прихватане су већ у породици, школи, читањем штампе и књига по библиотекама, у ђачким и студентским удружењима, по кафанама, на политичким скуповима. Те идеје су, једноставно, европски феномени, и зато су ове већ биле ту, у свом српском облику. На школовању у Паризу, Женеви или Лозани оне су само наилазиле на додатну потврду. Ту су биле надограђиване, најчешће према француским, демократским па и републиканским стандардима. Српска политичка мисао и данас јесте, по природи ствари, национална и европска. То је, просто, културна и географска датост. Али посебно питање су њени домети. Они неће бити високи све док прихватамо стање колонизације и окупације, у које смо данас доспели. То није само „мека моћ“; не заборавимо да на Косову имамо стране, НАТО трупе. >

Ваш текст о Скерлићу завршавате метафорично, називајући његове полит ичке идеје „старим жаром који живи и сија испод давно уГашеног пепела Значи ли то да сте „оптимиста на дуже стазе“ и д а је јо ш увек могуће „распламсати ват ру“ која ће, попут оне из времена џинова, Грејати српски народу срцу њиховоГ оГњишта? Сигуран сам у то да је наша будућност у нашим рукама и да ће она бити наше дело, резултат наше слободне одлуке. Главно је да не бежимо од себе. Потребно је само да будемо деца својих родитеља и унуци својих дедова. Да у себи трагамо за изворима охрабрења и слободе. Историја српског народа представља наш огроман ослонац. Она је наш национални ресурс, баш као економија, или оружане снаге. Поновићу оно што сам негде већ написао. Искуство потврђује да народи дуте и славне прош лости не могу да буду колонизовани. 202

2016.

РЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ДОБА29

>

Како сејавила идеја о књизи Срби 1903-1914: Историја идеја и шта она све треба да обухвати? - Стогодишњица избијања Првог светског рата донела нам је нове увиде, али је и изнова поставила нека стара питања. Издавачка кућа СНо хтела је да се те теме пажљивије проуче. Предложио сам им да се, уместо да се пред англосаксонским или немачким историчарима правдамо због Сарајевског атентата, окренемо правим питањима, од стварног значаја за српску историографију и културу. Ко су уопште били Срби те 1914. године? Где је био извор снаге који им је омогућио да у наредне четири године издрже и победе? Или, да се послужимо црним хумором и језиком ревизионистичке историографије, каква је то мала нација, која је 1914. успела да гурне цео свет у тако велика страдања? У Месечарима Кристофера Кларка, приповедање о узроцим а Великог рата почиње, наиме, злочинима српских националиста у Мајском преврату, Балканским ратовима и Сарајевском атентату, уместо немачким уједињењем и отимањем Алзаса и Лорене од Француске, колонијалном поделом Балкана на Берлинском конгресу, трком између Немачке и Британије у поморском наоружању, или Анексионом кризом, као последицом аустроугарског припајања Босне и Херцеговине. 29 Разговор са Бојаном Томићем, Летопис Матице српске, год. 192, кн>. 497, св. 3, стр. 357-363. 203

Милош Ковић, Упоришша

Све постаје још занимљивије уколико се сетимо да је оваква слика Срба у времену од 1903. до 1914, потпуно супротстављена представама које о том добу постоје у српској култури, као о славним временима краља Петра, Ж ивојина М ишића, Николе Пашића, Љубе Стојановића, Јована Цвијића, Богдана П оповића, Јована Скерлића, Слободана Јовановића, Јована Дучића, М илана Ракића и целог низа великана. Одговор на питање ко су били Срби 1914. није, наиме, нимало једноставан. Обележавања стогодишњице и нове књиге о Првом светском рату показују да идеали због којих су људи из 1914. кренули у рат, њиховим данашњим потомцима у целој Европи изгледају далеко и страно. Већ Први светски рат представљао је такав прелом и толику промену, да је становницима Краљевине СХС све оно што му је претходило личило на давно прохујало време, Јучерашњи свет, како га је назвао Штефан Цвајг. На важност тога доба упозорава нас и чињеница да се 1914. година може, са пуно разлога, тумачити као закључак, последња реч српског 19. века, у коме су постављене основе свега онога у чему и данас живимо. Требало је, дакле, дати целовиту реконструкцију једног доба, која би обухватила политику, друштво, привреду и културу. Реч „Срби“ у наслову подразумева да је реч о Србима не само на територији Краљевине Србије, него и у Краљевини Црној Гори, Хабзбуршком, Османском царству, и на далеком америчком континенту. О вако ш ироко постављ ени задаци захтевали су сарадњу групе аутора из различитих академских дисциплина, па се у раду на књизи Срби 1903-1914. окупило двадесет двоје стручњ ака из области историје, социологије, антропологије, права, филозофије, теологије, историје науке, класичних наука, археологије. Она, у исто време, представља својеврстан плод дијалога различитих генерација, јер су међу њеним писцима и чланови САНУ, водећи стручњаци у својим областима, и припадници средњих генерација са универзитета и института, и неколико најталентованијих докторанада Ф илозофског факултета у Београду, за чија имена ће се тек чути. Књига има разуђену форму лексикона, по узору на оно 204

Реконструкција једног доба

што се данас ради у француској историографији; таква форма, есеји различитих аутора о блиским темама, спречава давање поједностављ ених, м онолитних одговора. О на данаш њ ем, ужурбаном читаоцу омогућава да је узима и оставља онолико пута колико му је то потребно, без превеликог ризика да изгу6и њену основну нит. Коначно, постављени задатак је такав и толики, да смо одлучили да књигу Срби 1903-1914. поделимо на три дела. Први је посвећен историји идеја, други историји културе, трећи политичкој, друштвеној и привредној историји. Имао сам срећу и привилегију да сам у размишљањима о форми, избору сарадника и тема могао да рачунам на помоћ Леона Којена, Слободана А нтонића и Смиље М арјановић Душанић. >

У чем ује по Вашем мишљењу значај историје идеја? Типично марксистичко схватање нам говори да су идејеу неком друш т ву само ехо производних односа који у њему владају. А к о је тако, онда су идеје од секундарноГ значаја. К аквоје Ваше мишљење о томе? - И сторија идеја, или интелектуална историја, како је зову Англосаксонци, обухвата оно што људи мисле и осећају, па тек онда оно што они чине. И страживачима омогућава ширину кретања, јер је посвећена не само политичким, него и филозофским, теолошким, научним, књижевним, уметничким идејама. Бави се, пре свега, истакнутим ствараоцима, и зато је ближа традиционалној историји културе, какву су писали Јакоб Буркхарт или Јохан Хојзинга, него на први поглед блиској француској историји менталитета, која се претежније бави „обичним људима“. Сама чињеница да сам први том посветио историји идеја, а трећи привреди, већ представља одговор на други део Вашег питања. Ни Макс Вебер, ни П итирим Сорокин, ни Квентин Скинер не покушавају да га дефинитивно реше, па зато и не инсистирају на предности идеја над производним снагама. Признајем да су ми њихови приступи историји идеја ближи од Марксовог, иако и његов учинак сматрам важним. Узалуд ћете код оснивача српске историје идеја, Слободана Јовановића 205

Милош Ковић, Уиоришша

и Јована Скерлића, трагати за исказима о сопственом методу. Не верујем у математичке формуле и свеобухватне филозофске системе који објашњавају васколико историјско кретање. Једноставно, сведочим и пишем о ономе што осећам и видим као важно и занимљиво. Зато се надам да ће то звучати проживљено и промишљено и да ће пронаћи своје читаоце. То не подразумева импресионизам у методу. Припадам старомодним историчарим а који верују да истина постоји, и да је њихов задатак да јој се приближе. Занат историчара изучавао сам код професора који су ме учили да је обуздавање сопствених уверења и идеолошких наклоности ствар не само метода, него и доброг укуса. Не верујем да нам је дато да постигнемо потпуну објективност и да утврдимо потпуну истину; но, то не значи да 6и требало да престанемо да јој тежимо. Ствар није у циљу него у путовању. >

На једном месту у Вашем предтвору овој књизи тврдит е да „данашња историја идеја, или инт електуална историја, наташава потребу да се идеје т умачереконструкцијом контекста - инт елект уалних подстицаја (...) али и историјског, политичкоГдруштвеноГ окружења.“ У том смислу можемо закљ учит ида основне идеје, Главне јунакињ е ове књше - демократија, национализам, либерализам, социјалдемократија - не стоје баш најбоље у садашњем политичко-филозофском контексту: национализам се поима као синоним за шовинизам, либерализам је сведен на нереГулисани економски т от алит аризам који нема више слуха за социјалдемократска начела; све се више Говори о постдемократији у некоћ узорним демократским друш твима. Да ли сматрате да и даље постоји моГућност да обновимо ове идеје у српском друштву, упркос чињеници да су оне у дефанзиви к а д а је у пит ањ у инт елект уална сцена Запада, одакле су их српски инт елект уалци увозили на почет ку прошлоГ века? - Лакше ми је да одговорим на први део питања, који се односи на прошлост и занат. Верујем да су у праву данашњи, 206

Реконструкција једног доба

англосаксонски историчари идеја који тврде да је идеје важније разумети него оценити. Нема бољег начина да се оне разумеју, од враћањ а у историјски контекст у коме су настале. Лако је данас судити и пресудити југословенству Јована Скерлића, јер ми, за разлику од њега, знамо шта се догађало после 1914. Свако је генерал после битке. Свака наша оцена, похвала и покуда, нужно на себи носи печат нашег времена и наших претензија да своје време прогласимо крајем и последњом речју историје. Овде је граница између науке, која би д а разуме и објасни, и публицистике, која би да оцени и употреби. Ту се негде, рекао бих, крије и одговор на други део питања. Свакојеслободан дакњигуСрби 1903-1914. читаитум ачионако како жели. Њ ен циљ, међутим, није да препоручује политичке рецепте за данашњи свет. У њој се тврди да су демократија и либерализам припадали главном току српске политичке мисли тога доба. Национална идеја је тада тумачена у духу народног суверенитета, и зато није раздвајана од демократије. Таква тумачења нису нужно преузимана са Запада. Јеврем Грујић, Владимир Јовановић, Светозар Милетић, Светозар Марковић, Никола Пашић веровали су да су Срби својом историјом, традицијама самоуправе и договора у задругама и селима, као и социјалном структуром српског друштва, били предодређени на демократију. Српска демократија и национализам били су, у исто време, борбене пароле у сукобу са империјализмом и клерикалним конзервативизмом Аустро-Угарске, која је угрожавала саму егзистенцију две српске државе тога доба, Србије и Црне Горе. То су, по мом мишљењу, датости српске историје. Из данашње перспективе, међутим, сви идеали и победе из овог доба изгледају нам као промашаји и порази. Разорена је Југославија, за коју се ратовало и гинуло од 1914. до 1918. године. Данас су демократија, либерализам и људска права пуко оруђе САД, ЕУ и НАТО-а у њиховим освајачким походима. Идеје социјалне правде проглашавају се комунистичким наклапањима. Тежња „малих народа“ да буду слободни и независни представља се као антимодерни национализам. Све то, међутим, не значи да би требало да се одрекнемо нечега што 207

Милош Ковић, Уиоришша

је део наше историје и традиције. Рекао сам да циљ ове књиге није давање политичких рецепата за данашњицу. С друге стране, нема разлога да кријем свој политички став, који не мора нужно да стоји у вези са овом књигом и не претендује на то да има значење научне истине. Јавни и политички ж ивот једне земље требало би да се, пре свега, заснива на њеној култури и традицијама. То показују примери најуспешнијих земаља света. >

Сем неколико основних идеја које представљају полит ичко-филозофски темељ Србије између МајскоГ преврата и почетка ПрвоГ светскоГрата, у овом лексикону су дат и портрети најзначајнијих представника научне и филозофске мисли тадашње Србије. Шта по Вашем мишљењу повезује све те људе, ш та и м је заједничко? - Заједничка су им ж ивотна искуства, стечена у једном изузетном времену. То су културни процват и демократски политички поредак тадашње Србије; Мајски преврат, Царински рат, Анексиона криза, Балкански ратови и, наравно, пресудно искуство П рвог светског рата. Ту је, потом, ж ивот у Краљевини СХС и Југославији. Значајан део тих људи доживео је и Други светски рат и социјалистичку Југославију. Ти догађаји утицали су на животе и оних Срба, који су живели у расејању, на далеком америчком континенту. Повезују их и њихови врхунски академски домети и дуго присуство у српском јавном животу. Учинак неких од њих, како се то у књизи види, припада светској баш тини (Михајло Пупин, Никола Тесла, Милутин М иланковић, Михаило Петровић Алас, Јован Цвијић, Бранислав Петронијевић). Сви су, у својим областима, положили тако добре темеље да се на њима и данас зида и ствара. >

208

Међу кључним идејама које се налазе на почетку књиГе немаједне којаје, чини ми се, веома присутна и у портретима „јунака“ т о г времена, али иупреГледу рецепције з л п т н о г доба српске државности. Тоје идеја

Реконструкција једног доба

еГалитаризма. Шта можете да нам кажете о овој идеји и њеној тадашњој и садашњој рецепцији у српском друштву? - 0 идеји егалитаризма, иако није добила посебну одредницу, има много речи у текстовима посвећеним демократији, либерализму и национализму. Одузимање земље од ага и бегова, њена подела у Српској револуцији и укидање феудализма, у добу од 1804. до 1838, учинили су Србију земљом ситног сеоског поседа, слободних сељака, власника своје земље. Они су, почевши од 1869. године, имали право гласа и учешћа у јавним пословима. Идеје једнакости и социјалне правде, засноване на наслеђу Светозара М арковића, ушле су и у програм највеће српске партије, Народне радикалне странке. Водећи српски идеолози из доба 1903-1914, Јован Ц вијић и Јован Скерлић, били су социјалисти и леви либерали. Дух времена најбоље је оличавала Самостална радикална странка. Данас се, међутим, у Србији, егалитаризам најчешће тумачи као рецидив комунизма, док се не само у Латинској Америци и Грчкој, него и у САД и Британији, уочава успон ове идеје. Значајан део српске историографије усвојио је типично англосаксонско, данас умногоме оспорено тумачење, према коме је ситан сеоски посед препрека за стицање богатства и економски успон земље. Још једна изанђала, на Западу пре скоро пола века потрош ена теорија је теорија модернизације, на коју се данас тамо понајвише гледа као на пуко оруђе колонизације; она се, међутим, овде тек открива и претвара у нову религију, нови дијалектички материјализам, који се своди на вајкање и нарицање због недовољне сличности српског друштва са идеално типским енглеским или америчким друштвима, и на трагање за објаш њ ењ ем те трагичне чињ енице у деф ектим а српске „политичке културе11. Главно исходиште оваквих, интелектуално безначајних, али политички и материјално пробитачних тумачења је у данаш њ ици, у залагањ у за НАТО окупацију и колонизацију српских земаља.

209

Милош Ковић, Уиоришша

>

У чему се разликују ондашња Србија од ове данашње? З аш т оје она била успешна - доказ за т о је победа у Великом рат у - док данашња то није, судећи по општој апат ији која данас влада Србијом? - После ратних пораза 1876. и 1885, за време бескрајних политичких криза под последњим Обреновићима, од 1878. до 1903, и ондашњом Србијом је владала апатија. Мајски преврат био је плод очајања. После 1903. се, међутим, све променило. Дисова поезија сведочи да је то био постепен процес. Анексиона криза била је прави сигнал за узбуну и покрет. Победа у Царинском рату и нарочито Балкански ратови изненадили су, ипак, и највеће оптимисте. Уследио је Први светски рат, у коме су савременици видели коначно остварење заветне мисли ослобођења и уједињења српског народа. Историјске околности и стање духова могу, дакле, брзо да се промене. Национална историја даје нам повода за самопоуздање и оптимизам. Понос на јуначке претке и право потомака на живот, одузимају нам морално право на обесхрабреност.

210

ДВАДЕСЕТ СЕДМИ МАРТ ИЗРАЗ СРПСКОГ ОТПОРА ФАШИЗМУ30

>

К акавје значај 27. марта? Око 27. марта постоје бројне полемике и тумачења. К акавје суд историје? - Када разговарамо о 27. марту 1941, потребно је да разумемо да је реч о две историјске чињенице, о два међусобно повезана догађаја. Први је војни пуч, који се одиграо у ноћи 26. на 27. март. Други су масовне демонстрације, које су почеле још 24. марта, када је било јасно да ће Југославија приступити Тројном пакту, наставиле су се после потписивања пакта, да би врхунац доживеле 27. марта, када је влада оборена. Преврат је извео узак круг завереника, док су демонстрације биле масовне. Пуч сведочи о расположењу и одлучности дела српских, београдских политичких елита; демонстрације својом масовнош ђу указују на опредељење српског, и тек понегде југословенског, јавног мњења. Број људи који се у једном тренутку, тог 27. марта, окупио само на Славији, да би поздравио преврат, изразио непријатељство према Хитлеру и фашистима, и солидарност са Британијом и Грчком, процењује се на око 100.000. А демонстрације су захватиле цео центар Београда. Протести и демонстрације нису се одиграли само у Београду. Захватили су и Крагујевац, Краљево, Шабац, Ваљево, Чачак, Јагодину, Власотинце, Књажевац, Нови Сад, Вршац, Руму, Цетиње, Подгорицу, Никшић, Котор, Сарајево, Скопље, Сплит, Љубљану. Свет који је излазио на улице био је веома разнолик. Н арочито важну 30

Разговор са Наташом Јовановић, Печаш, број 413,25. март 2016, стр. 18-20.

211

Милош Ковић, Упоришша

улогу играли су студенти и ђаци, затим свештенство Српске православне цркве и официри. Главна покретачка снага протеста, која је уједињавала тај разнолики свет на улицама, био је српски патриотизам. Које политичке снаге су стајале иза преврата? О томе има много сведочанстава у збирци докумената о 27. марту, коју су приредили Бранко Петрановић и Никола Жутић. Пуч су извели, пре свих, официри ваздухопловства, делимично Краљеве гарде и појединих гарнизона. Кључни су били генерали авијације Душан Симовић, Боривоје М ирковић, мајор Краљеве гарде Ж иван Кнежевић и још неколико официра. Они намеснику кнезу Павлу и влади Драгише Ц ветковића нису могли да опросте сврставање на страну српских непријатеља из 1914. Били су противници споразума Ц ветковић-М ачек и стварања Бановине Хрватске, коју су видели као угађање онима који су радили против Југославије. Кнез Павле међу официрима није имао онај углед који је покојни краљ Александар стекао када је делио судбину своје војске и народа од 1912. до 1918. године. Није сасвим јасно које политичке личности су унапред знале за припреме пуча. Али знамо ко је ушао у пучистичку владу и ко је још од врем ена М илана С тојадиновића био у оштрој опозицији, ко је тврдио да је у Југославији демократија била угрожена и пружао отпор окретању од демократских држ ава Ф ранцуске и Британије ка нацистичкој Немачкој и фашистичкој Италији. То су биле демократе, које ће у новој влади представљати М илан Грол и Божидар М арковић, потом део радикала, које ће заступати М омчило Н инчић и М илош Трифуновић, као и земљорадници, које је у влади представљао М илан Гавриловић. Потпредседник владе постао је Слободан Јовановић, председник Српског културног клуба, који је пружао огорчен отпор споразуму Ц ветковић-М ачек; Бановина Хрватска је, наиме, поред осталог, Хрватима дала привилегије које Срби нису имали, и широко је захватила у српске земље. И нова влада је, м еђутим , да би приволела Влатка М ачека да дође у Београд и прихвати место другог потпредседника, морала не само да потврди споразум Ц ветковић-М ачек, него 212

Двадесет седми март - израз српског отпора фашизму

и да прош ири овлашћења Бановине Хрватске. У пронемачком Загребу се, наравно, ниш та није померило ни покренуло 27. марта; преовлађивало је огорчење против вероломних српских националиста. Надбискуп Степинац је 27. март назвао изразом „духа бизантинизма", делом „разуларене масе, жељне крви, ужитака и пара“. Коначно, у преврату је важну улогу одиграла Српска православна црква, нарочито патријарх Гаврило Дожић и владике Николај Велимировић и Иринеј Дорђевић. Ц рква није заборавила Конкордатску кризу, није прихватала улазак српских земаља у Бановину Хрватску и није хтела окретање фашистичким земљама. Патријарх је о томе отворено и јавно говорио. Радмила Радић пише да је патријарх унапред знао да се спрема пуч. Ванредни Свети Архијерејски Сабор био је заказан баш за 27. март; са њега је упућена недвосмислена подршка смени власти. У говору на радију, истог дана, патријарх Гаврило Дожић је 27. марту дао хришћански, светосавски смисао. Коначно, извори потврђују да је британска обавештајна служба настојала да свргне кнеза Павла и његову владу. Зна се да је већ годинама у Београду трајала потмула борба између немачких и британских обавештајаца. Чак су и из САД, које су биле званично ван рата, стизале поруке да се Срби без оклевања окрену Британцима. Британци су финансијски подржавали неколико утицајних људи (Милош Тупањанин, Вјећеслав Вилдер, Илија Трифуновић Бирчанин), али нико од њих није имао важну улогу у преврату. Знамо да је генерал М ирковић, као и још неколико официра, био у контактима са Британцима, али пучисти су, једноставно, трагали за подршком. Став главног тока српске историографије је да је 27. март био израз српског отпора фашизму, у коме је учествовала српска грађанска елита, српска војска и Српска црква. Британска обавештајна служба није могла да изведе стотине хиљада људи на улице српских градова. Хедер Вилијамс тврди да су очекивали пуч, али да су били затечени када је избио, и масовнош ћу подршке ономе што се догодило.

213

Милош Ковић, Упоришша

>

О чему Говоре дневнички записи из т о г периода, у каквом стању морала су били Срби официри у том т ренут ку и да ли се може направит и паралела са моралом официра пред избијање ПрвоХ светског рата, и да ли се морал полит ичара т о г времена мото поредити са моралом полит ичара 1914? - Били су то, заиста, људи из 1914. године, који су упамтили Велики рат и на које је он изврш ио пресудан утицај. Двадесет седми март јесте био одраз истог духа и исте традиције из које су произаш ли отпор Аустрији и Немачкој из 1914, повлачење преко Албаније и пробој Солунског фронта. Косовски завет, одбрана отаџбине, спремност на жртву у суочавању са јачим непријатељем - све су то традиције које су одређивале етос не само српских официра, него и доминантног дела српског јавног мњења. >

Из мемоара патријарха Гаврила види се да јер а сп и с о томе да ли су против приступања Тројном пакт у он послао свим својим епископима. Чувајући народни етос, владика Николај је устао први. Колико ова чињеница мења слику оне историје коју смо м и у школама учили, а у којој се улоЈа СПЦ не помиње? - Српска православна црква не само да је поздравила 27. март, него је на себе примила главни удар потоњег усташког, нацистичког, ф аш истичког терора. Погледајте само бројеве њених убијених и прогоњених владика и свештеника. Тек из дипломског рада једног нашег талентованог студента, посвећеног почетку устанка у Јадру и нападу на Л озницу августа 1941, схватио сам да ми не разумемо улогу Српске православне цркве у српском антифаш истичком покрету отпора. Одлука о нападу донесена је на састанку у манастиру Троноши; напад су, поред осталих водили јеромонах Георгије Бојић и поп Влада Зечевић (први ће 1946. бити убијен као четник, други ће прећи у партизане и постати министар); заробљени Немци држани су у манастиру Чокешини, итд. Данас некоме то може да изгледа необично, свеш теници под оружјем, али то је сасвим у духу 214

Двадесет седми март - израз српског отпора фашизму

српске историје и устаничке традиције. Сетимо се, на пример, српских митрополита, војсковођа из куће П етровића у Црној Гори, или буковичког проте Атанасијау Ораш цу 1804. године. >

Каква је била улоЈа Комунистичке партије у 27. март у (ако знамо д а је у т о м т ренут ку Москва имала потписануговор са Немачком о ненападању и да л и је већ тада Броз почео да води двоструку т ру мимо упут ст ава Мокве)? - И звор побуне 27. марта били су, да поновим, Београд и српски патриотизам, или ако хоћете, српски национализам. Комунисти 27. март нису ни организовали, ни водили, али су се у њега укључили и у уличним демонстрацијама имали запажену улогу. Из Москве, од Георгија Димитрова, добијали су противречна упутства. Држали су се линије Коминтерне, по којој је већ увелико започети рат био империјалистички сукоб између капиталистичких земаља. Оштрије су критиковали Британце и Французе него Немце и Италијане, јер је Стаљин са Хитлером имао пакт из 1939. Димитров је југословенским комунистима у једном тренутку поручио да се успротиве пакту са Немачком, али им је већ 29. марта поручено да се уздрже од даљег учешћа у протестима. Југословенски комунисти су, међутим, на улицама могли да осете снагу српског национализма, његов антинемачки набој и његов отпор према нацизму и фашизму. То искуство они ће искористити када покрену устанак. >

А које, сједне стране, пуч био српско дело у духу, и практично, и акоје, сдруГе стране, тачно д а је етлеска агентура има уло\у у дотђајима, да ли код 27. марта ми морамо да разлучимо оно етичко, морално, вредносно од политичко-обавештајноГ? Д а ли је усхићење којеје тада владало м о г л о полит ички да се оправда ако знамо д а је после 20 дана уследио војнички и државни слом? - Као што би у тумачењу 27. м арта требало уочити два нивоа - саму заверу и уличне демонстрације, тако би ипак требало да будемо свесни разлике између објашњења и разумевања 215

Милош Ковић, Уиоришша

онога што се догодило, и накнадног вредносног оцењивања. М орам да кажем да ме, као историчара, много више занима разумевањ е него вредновање. П риликом вредновањ а и оцењивања, из нас говори наша политичка стајна тачка и време у коме живимо. То може свако, јер лако је бити генерал после битке. Ако размиш љ амо на такав начин, онда ће нам, после слома Југославије и п ораза које смо преж ивели и данас их преживљавамо, све српске победе, од 1912. до 1918. изгледати као порази. Лако ћемо доћи и до кривице Карађорђа и кнеза Лазара. И онда, гневни на своје велике претке, док од себе прикривамо беду и кукавичлук наш их нараштаја, улазимо у свађу са сопственом, националном историјом - са Гаврилом Принципом, краљем Александром Карађорђевићем, Николом Пашићем, патријархом Гаврилом Дожићем. Они су нам криви за наше слабости и промашаје. Уместо да будемо поносни на велике датуме националне историје, ми се преиспитујемо да ли је 1915. требало прећи Албанију и да ли је требало да се супротставимо Хитлеру. Поред тога, зар заиста ико озбиљан мисли да је данашњи распоред снага и данашњи пораз Срба последња реч историје? Свако, наравно, има право на сопствено тумачење и оцењивање историје, па и онога што се догодило 27. марта. Иако то, као историчар, не сматрам исувише релевантним за ваше читаоце, подразумева се да и ја имам своје политичке симпатије и антипатије у том времену и немам разлога да их кријем. Положај у коме се Југославија нашла 1941. био је заиста очајан и могу да разумем позицију и кнеза Павла и пучиста. Све што је учинио кнез Павле урађено је у доброј вери да Југославија нема начина да се одупре немачким захтевима, и на основу реалног увида у чињ еницу да Б ританија гура Југославију у сукоб, при чему није у стању да јој војно помогне. Бруталност Британије врло брзо је, уосталом, потврђена напуштањем људи од 27. марта, укључујући и генерала Дражу М ихаиловића, и нарочито ам еричко-британским бомбардовањ ем оног Београда који је подржао Британију када јој је било најтеже, бомбардовањем на Васкрс 1944. Све што се после 1941. догодило 216

Двадесет седми март - израз српског отпора фашизму

са српским народом може да говори у прилог позицији кнеза Павла. С друге стране, одавно је постављено питање да ли је Хитлер испоштовао иједан споразум који је потписао? Смемо ли да заборавимо какву је судбину наменио Словенима у својој будућој, уједињеној Европи? Двадесет седми март је израз аутентичне српске, националне, Косовске, заветне традиције, као и Видовдан 1914, као и прелазак Албаније 1915-1916. Устанак из 1941, који су, опет, започели српски патриоти, да би га наставили комунисти, био је наставак 27. марта. И после издаје и катастрофе у Априлском рату, показало се да је дух српских патриота, а њих је било и међу четницима и међу партизанима, био заиста несаломив. Лично, увек ћу бити на страни оних који отаџбину бране од окупатора и увек ћу бити против оних који окупатору служе. Лепо је рекао патријарх Гаврило Дожић у свом говору на радију, 27. марта 1941: „Ако је живети, да живимо у светињи и слободи, ако ли је мрети, да умиремо за светињу и слободу, као и многи милиони православних предака наш их...“

217

ОТИСАК ПАЛЦА У УЖИЦУ31

Ужичани су годинама, у центру града, пролазили поред рушевине куће у којој се родио Љ убомир Стојановић (18601930), председник владе Краљевине Србије, министар, историчар, филолог, професор Велике школе и члан Српске краљевске академије. Последњих месеци њена фасада била је окречена, и на себи је имала плочу са основним подацима о свом великом житељу. Али, нико се није потрудио да застакли њене прозоре, нити да закључа врата. Кућа Љ убомира Стојановића била је, тако, склониште за птице и псе луталице. Ужичани су увелико сумњали да је намерно препуштена времену и пропадању, јер се неком моћном и богатом свидела њена „атрактивна локација". Све што се могло сазнати било је да је кућа после смрти Љубомира Стојановића била препродавана и да није била под заштитом Републичког завода за заштиту споменика културе, нити Завода за заштиту споменика из Краљева, пошто је процењено да нема архитектонску вредност. У понедељак, 11. априла 2016, пролазници су видели раднике на крову куће Љ убомира Стојановића. Сведоци кажу да су се обрадовали, јер су помислили да је коначно почела њена реконструкција и спасавање. Убрзо су схватили да је ови људи не лече, него разарају. У уторак је почела огорчена преписка на друштвеним мрежама и размена фотографија које су приказивале раднике и машине који у по бела дана, у центру града, руше кућу једног од највећих Ужичана, док пролазници беспомоћно 31

218

Полишика, 15. април 2016, стр. 24.

Отисак палца у Ужицу

стоје и гледају. У људима се обновило, притајено али очигледно врло живо, осећање огреховљења, због тога што су пре неколико деценија дозволили да им на сличан начин, сруше кућу М илутина Ускоковића. Сутрадан, ууторак, од куће Љ убомира Стојановића у Ужицу остала је само гомила рушевина. То што се јуче у Ужицу збило намеће низ питања. Три су најважнија. У чему је значај овог догађаја? Ко је и са чијом дозволом срушио кућу Љ убомира Стојановића? Како спречити овакве догађаје? Да бисмо одговорили на прво питање, потребно је да знамо чија кућа је јуче срушена у Ужицу. Љ убомир Стојановић је, наиме, својим животом и јавним деловањем сведочио да је морал у српској политици не само могућ, него и неопходан. Био је председник Самосталне радикалне странке, грађанске левице, која је изнад свега стављала верност начелима демократије, друштвене солидарности и патриотизма. Сами „самосталци" своју странку су, у време скандала због поигравања краља Александра О бреновића законима и уставима, и његове женидбе Драгом Машин, називали „моралном жандармеријом". Стојановића су савременици, због његове строге начелности, храбрости, изразитог патриотизма, скромности и стављања општег интереса изнад личног, поредили са римским сенаторима из времена Републике. Као м инистар, странке је примао стојећи, да 6и спречио „пријатељска посредовања“ и губљење времена. Када му је 1912, у скупштинском клубу, један страначки пријатељ узгред поменуо да је он ипак, као бивши премијер, министар, члан Државног савета и професор Велике школе, за разлику од посланика из унутрашњости и са села, имао приходе са разних страна, Љ убомир Стојановић је напустио место вође странке, посланичко место, одрекао се свих редовних прихода и почео да ж иви само од хонорара које је добијао за стручне чланке и монографије. Хранио се на најскромнији начин у кафани „Касин а“ на Теразијама и упорно спречавао покушаје Љ убом ира Давидовића и М илорада Драшковића да му, уз његове јевтине оброке, поруче и вино. Одбијао је молбе страначких пријатеља да се предомисли; његова одлуке биле су коначне и неопозиве. 219

Милош Ковић, Упоришша

Да ли је, дакле, случајност то што баш данас, у распродатој држави, разореној саможивош ћу и партијском корупцијом, у којој су насиље и разметање неваспитањем постали друштвена норма, срушисмо кућу Љ убомира Стојановића? На питање ко је и са чијом дозволом срушио кућу Љубомира Стојановића, требало би да одговори српска јавност. Један чланак, сам по себи, мало тога може да промени, али хајде да видимо да ли би, ипак, могао да нешто покрене? Коначно, шта чинити? Не би требало да очекујемо било какву помоћ и подршку државе. Народни посланици више не представљају и не заступају нас, него своје странке и своје страначке вође. Осећање беспомоћности и напуштености које тако добро познају не само становници Ораховца или Велике Хоче, него и Савинца, Ужица и Београда, јесте системског порекла. То што поједини Ужичани и Друштво историчара Ужица, упркос покушајима, нису успели да спрече рушење куће Љубомира Стојановића, не значи да је такав вид деловања јалов и погрешан. Једини начин је удруживањ е на локалном нивоу, између људи који се међусобно познају, суграђана, суседа, парохијана, колега, пријатеља. То је слично ономе што су Љ убомир Стојановић и његови радикали, угледајући се на Ш вајцарце, називали локалном самоуправом. Само се не сме радити на махове - отпор мора да буде упоран и непрекидан. Људи са тестерама посекли су храст запис, стар шест векова, изненадно и брзо, тек пошто су сачекали да попусти пажња мештана Савинца и њихових пријатеља. Сличан рукопис, или, боље речено, отисак палца, видљив је и у Ужицу. Време је да научимо да дешифрујемо овај варварски потпис.

220

НА ОСТРВУ ВАСКРСА И ОБНОВЕ32

>

Како сте се осећали крећући се путем којим је преједног века прошла српска војска, повлачећи се према Грчкој и острву Крфу? - Осећате, у исто време, тугу и понос. Мислите на бескрајна страдања и невероватно јунаштво ваш их предака. Осећате огромно охрабрење и оснажење. Ако размислите, схватићете да је у праву писац Слободан Владушић, када каже да свако од нас има своју Албанију, коју ће кад-тад морати да пређе. Тај дуги пут сам, са екипом РТС -а, преш ао у три дела. Први део снимали смо пратећи повлачење српске владе и војске кроз Србију, од Београда, ка Н иш у и Краљеву, долином Ибра, преко Рашке, ка Косовској М итровици, Косову пољу, Приштини, Призрену и Пећи. Када смо, после Рашке, стигли до адм инистративног прелаза Јариње, забрањ ено нам је да уђемо на Косово. Све дозволе су раније биле добијене, али су албански службеници екипи РТС-а хтели да ставе на знање ко влада Косовом. Страшно је то осећање када неће да вас пусте да се слободно крећете вашом земљом, када је њен део окупиран страним трупама. Вратили смо се у Београд, да бисмо, после неког времена, у другом покушају, прешли на Косово. Снимате филм о голготи српске војске и српског народа, који су се у новембру 1915. окупили на Косову пољу, питајући се је ли ово нови слом српског царства, баш као и онај из 1389. И долазите на окупирано Косово, где Срби поново живе у гету, где су 32

Разговор са Љубишом "ђукићем, Глас Подриња, 28. април 2016, стр. 15.

221

Милош Ковић, Упоришша

америчке и НАТО заставе на сваком кораку, где блатњави сокаци носе имена Била Клинтона, Тонија Блера, Вилијама Вокера и Медлин Олбрајт. Посебно снажан утисак на мене оставило је снимање на Газиместану, затим у Призрену, где западне туристе воде поред рушевина јуче разорених српских кућа, и у величанственим Високим Дечанима. Када смо заврш или снимање у Метохији, вратили смо се у Београд, да бисмо, на трећем и главном путовању, прешли пут преко Новог Пазара, ка Плаву, Гусињу, Чакору, Андријевици, Подгорици, Скадру, Љешу, Медови, Тирани, Драчу, Љуми, Фијерију, Валони и Саранди. Из Албаније смо прешли у Грчку, у Игуменици се укрцали на трајект и коначно се нашли на Крфу, на острву васкрса и обнове. Одатле смо се враћали преко Струге и Охрида у Македонију, посебно важних за трагичну причу о повлачењу српских регрута, који су на том путу претрпели огромне губитке. Томе би требало додати појединачна путовања у градове у којима се одлучивало о судбини Срба 1915. и 1916. године - у Лондон, Париз, Рим и Бриндизи. >

Ш т аје на том пут у оставило на Вас посебан утисак? - Све време путовања кроз Косово, Црну Гору и Албанију осећате тескобу и ужас пред поразом и страдањем из 1915. године. У Албанији је уништен и заборављен сваки траг који би сведочио да су туда 1915. и 1916. прошле стотине хиљада Срба. Обични људи, чак и историчари, не знају ништа о догађајима из 1915. и 1916. Свакодневни сусрети нису били без срдачности и брзо успостављеног разумевања. Албанска кухиња је одлична; Скадар и Тирана више личе на српске градове него што се то обично мисли. Избацили су нас, међутим, из круга болнице у Скадру, која је подигнута на месту разореног српског гробља, где су почивали и остаци српских војника из 1915; чули су о чему сам говорио, али смо пре тога, ипак, успели да снимимо све што смо хтели. У Љ уми смо истерани из ресторана који се налази на месту где су се раздвојиле српске војске у повлачењу 1915; снимали смо на оближњем мосту, са још бољим погледом на ушће Црног и Белог Дрима. У једном албанском православном 222

На острву васкрса и обнове

манастиру, где су сахрањене стотине српских војника, морали смо да пристанемо на молбе игумана да не снимамо, да их не бисмо изложили прогонима, пошто би се сазнало да их је походила српска телевизија. У холу манастира имате изложбу која приказује како је манастир већ био срушен до темеља, као и све остале богомоље у Албанији, у време Енвера Хоџе, када је тамо једноставно забрањена религија. И онда се, после свега, укрцате на трајект и под плаво-белом грчком заставом, бродите ка Крфу. Ту вас свуда дочекују грчке и српске заставе, свуда су знамења која сећају на боравак Срба на овом острву. Ту су Видо и Плава гробница. Али сада већ знате да је то последња станица, крај српске голготе из 1915. и 1916. Враћате се на Крф, острво обнове и препорода, на коме се и Одисеј опоравио пре повратка у своју Итаку, коју је, као и Срби, морао да ослободи оружјем. Ту више нема америчких и НАТО застава, нема илирских и монтенегринских жалосних, квазиисторијских теорија. Налазите се у простору аутентичне, православне културе, цивилизације која непрекинуто траје миленијумима, националне грчке државе. Када чују да сте Срби, Крфљани вас дочекују добротом, осмесима, маслинама и вином. Одатле се враћате оснажени и окрепљени. Тај контраст између албанске голготе и крфског васкрса и данас је ту, и он се не заборавља. >

Да ли сте задовољни колико савремена историја посвећује пажње т им славним догађајима херојскоГ битисања српске војске, чија стотдишњица је недавно обележена, између осталог и документарним филмом на Р Т С -уу коме сте имали цент ралну уло1у? - И сторичари су много тога урадили да би осветлили и истражили догађаје из тога доба. Сетимо се само дела великих покојника: Драгољуба Ж ивојиновића, М илорада Екмечића, Андреја М итровића, Сава Скока, Петра Опачића. Књижевност је, вероватно, дала најзначајнији прилог очувању сећања на страдања и победе Срба у Првом светском рату. Поменимо само оне писце који су у овим догађајима учествовали: Драгишу Васића, Станислава Кракова, Милоша Црњанског, Бранислава 223

Милош Ковић, Упоришша

Нушића, Сретена Јаковљевића. Важне прилоге дали су фотографи и аутори докум ентарних ф илмова. Сви смо гледали „Голготу Србије" или „Где цвета лимун ж ут“. С друге стране, потпуно је невероватна чињеница да нисмо снимили ниједан играни филм о епопеји повлачења кроз Албанију и искрцавања на Крфу. Могу само да се надам да ће у блиској будућности ови догађаји инспирисати филмске људе од талента. Што се нашег „документарца“ тиче, заиста смо га радили посвећено, пуним срцем. Ја сам стајао испред камере, поправљао, више или мање допуњавао припремљен текст, али иза камере су стајале ауторка филма Слађана Зарић, режисерка Ивана Стивенс и још неколико истинских професионалаца, који су, у исто време, били сјајно друштво за време путовања. >

Могу ли се са постојеће историјске дистанце изводити одређене паралеле о искрености у понашању савезника Србије, сједне стране, и т радиционалних српских непријатеља, с друГе? - Срби су те 1915. осећали и веровали да су их Савезници издали. Све време, пре напада три силе на Србију, они су је присиљавали да се одриче територија да би удовољила оним земљама које су се цењкале својим учешћем у рату и до последњег тренутка бирале страну. Спречили су Србију да превентивно нападне Бугарску, у септембру 1915, и тако онемогући њен удар у српску позадину. Заузврат, обећали су Србији помоћ преко Солуна. Када је дошао напад непријатеља, снаге које су Французи и Британци искрцали у Солуну биле су безначајне, неспособне да се супротставе Бугарима и притекну у помоћ Србима. Русија је одбила да нападне Бугарску. Када су Срби избили на обале Албаније, Британци су били уздржани и незаинтересовани, а Италијани су се држали непријатељски, уверени да Срби хоће да им узму јуж ну Албанију, коју су ови хтели за себе. Спасени су захваљујући захтевима руског цара Николаја II и решености Француске да их претвори у борбену снагу која ће моћи да заузме своје место на Солунском фронту. Највећи део бродова

224

На острву васкрса и обнове

за пребацивањ е Срба на Крф дали су, истина Италијани. На самом Крфу највише је, опет, помогла Француска. О пш та поука била би, наравно, опрезност прем а свим „савезницима"; мала земља не може да буде савезник великима. Они је, најчешће, виде као средство своје спољне политике. Све што се догађало од почетка разбијања Југославије до данас казује нам, опет, да не би требало да имамо много илузија да ћемо моћи да придобијемо наше бивше непријатеље из Првог светског рата. Јасно је да су нам, упркос свим променама које нам је донео бурни 20. век, запамтили и Франца Фердинанда, и Цер и Колубару, и разарање Хабзбуршког, Османског и Немачког царства. Наравно, нису само Срби разорили ове царевине, али су у томе одиграли необично важ ну улогу. Уз то, великим земљама које су у томе учествовале они не могу да се свете, док је са Србима, како смо видели и осетили, нешто другачије. >

Какво је место М ачве и западне Србије у рат ној историји т о г периода? - М ачва и западна С рбија биле су позорнице највећих страдања и најзначајнијих битака у Првом светском рату. Ту су се одиграли најстрашнији покољи из 1914; они заостају само за ужасима које су Бугари починили 1917. у гушењу Топличког устанка. Ту су се одиграле Церска битка, битка на Дрини и Колубарска битка. Коначно, Дринска дивизија била је увек тамо где је било најтеже и наопасније, од 1912. до 1918: на Куманову, Битољу, Брегалници, Церу, Колубари, Кајмакчалану, у пробоју Солунског фронта. >

У каквој вези сурат на разарања и масовна убијања цивила у М ачви, Јадру и Поцерини 1914.1одине, као и пњачке и егзекуције Срба у Б иХ и стравични доГађаји који сузадесили Србе 1941-1945. Године у Независној Држави Хрватској? - Ту препознајемо исту руку и исти рукопис. Поћорекови корпуси и шуцкори из 1914. имали су задатак да продубе древне, верске мржње међу Јужним Словенима и састојали су се, 225

Милош Ковић, Упоришша

већински, од Хрвата и муслимана. Погледајте ко се тако крваво тукао са Србима на Гучеву, Мачковом камену и Колубари. По злочинима у Шапцу и Мачви издвајали су се, како пише Арчибалд Рајс, М ађари и Хрвати. Он се питао да ли ће заиста ти људи у будућој, планираној јутословенској држави стећи иста права као и њихове жртве. Догодило се баш то. И злочини су се поновили од 1941. до 1945, овог пута у много масовнијем обиму. Не заборавимо да је Аустро-Угарска надахнула будуће усташе антисрпском мржњом. Тако је било не само са Хрватима - Павелићем, Артуковићем или Кватерником, него и са Аустријанцем Хитлером. Време је да се мирно и без страсти, без уопш тавања кривице, ипак размисли о тим чињеницама. Аустријанци су чинили лавовски део окупаторских војника из 1941; починили су злочине у истим селима западне Србије као и 1914. Највећи ратни злочинци из 1941-1945. били су бивши официри Аустро-Угарске: Беме, Флепс, Лер и многи други. У последњих неколико година, међутим, у Аустрији се, захваљујући неколицини људи, слободно говори и пише о ономе што се догађало у М ачви и Ш апцу 1914. године. Поменимо само честита имена филмског аутора Роберта Гокла, историчара фотографије Оливера Јанца, историчара Ханса Хаутмана, Ханеса Лајдингера, М анфреда Раухштајнера.

226

ИМА ЛИ СРПСКА ИСТОРИЈА ЗЛАТНО ДОБА?33

Какво је било време владавине краља Петра I Карађорђевића од 1903. до 1914, питање је на које савремени српски историчари имају различите одговоре. За једне то је просперитетно доба српске историје, док је за друге то недемократска епоха са антипарламентарном тенденцијом круне и интелектуалном елитом која је била сва у знаку српског национализма. Због оваквих драстичних размимоилажења у српској историјској науци издавачка кућа „СНо“ покренула је пројекат Срби 1903-1914, који ће у три тома детаљно представити ово време. Први том, Историја идеја, објављен је крајем прошле године, а ове, 22. априла, овенчан је Наградом Матице српске за историју „Иларион Руварац“. Књига Срби 1903-1914: Историја идеја је резултат колективног рада 22 аутора и ауторке. Њ ен приређивач и писац њеног већег дела је доцент др М илош Ковић, који на Филозофском факултету Београдског универзитета предаје Опш ту историју новог века. Други том биће посвећен култури и уметности, а трећи политичкој, друштвеној и економској историји. >

ЗбоГ чеГа је време од 1903-1914. у историји Србије преломнаепоха? - Доба краљ а П етра К арађорђевића представљ а раскршће између српског 19. века и југословенског 20. века. Тада су дозрели и добили јасно одређене облике процеси које опажамо 33

Разговор са Анђелком Цвијић, Данасов додатак „Недеља“, 21-22. мај 2016. 227

Милош Ковић, Упоришша

у друштву Србије, почевши од 1804. године. За живота три генерације егалитаристичко друштво неписмених сељака и трговаца, који су сами ослободили Србију од Турака и постали власници своје земље, уз све пратеће, политичке сукобе и периодичне ратове, породило је демократски политички поредак, високу, елитну културу и војску која ће добити три рата, од 1912-1918, ослободити и ујединити српски народ и створити Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. >

Како се са т ек започетог развоја српске националне идеје у врло кратком. времену прешло на југословенску идеју? - Ентони Смит, Ерик Хобсбаум и други, водећи истраживачи феномена нација и националног идентитета баш Србе узимају за пример чињенице да национални, или протонационални идентитет може да буде појава старија од Француске револуције, Наполеона и Индустријске револуције. Основ идентитета за Србе је вековима био у православној вери и заједничким култовима. У добу просветитељства и романтизма, Доситеј и Вук су нагласили језичку припадност као основ идентитета. После Гајевог преузимања штокавског, јекавског изговора, веза са Хрватима је додатно појачана. Стојан Новаковић, Милован Миловановић, Јован Цвијић, на трагу међународне славистике тога доба, тај језик називају српским. Они су били спремни да га признају и за заједнички језик, али су огорчени када се он назива искључиво и само хрватским; то је изазвало страх од ширења хрватске идеје, уз подршку Римокатоличке цркве и Хабзбуршке монархије, међу штокавским и јекавским католицима, па и православцима Славоније, Срема, Далмације, Босне и Херцеговине. Кључна замисао била је, дакле, превазилажење вековних верских сукоба, које су велике силе традиционално експлоатисале, кроз измирење, зближавање и уједињавање језички и етнички блиских народа. Генерације Слободана Јовановића и Јована Скерлића томе су додале ренановску веру у демократско право људи да слободно бирају своју припадност, као и веру у моћ државе да временом у целину споје до јуче сукобљене народе. За пример су узимали Немачку, Италију, Швајцарску, и друге земље. 228

Има ли српска историјазлатно доба?

>

На који начин су се „мирили"демократија и национализам? - Демократија је тада била кључни састојак српског национализм а (у теорији нација и н ационали зм а овај појам се узим а као технички, вредносно неутралан). Та веза између демократије и патриотизма, да употребимо ту, лепшу реч, није била српска специфичност, него чињеница европске и светске историје. Довољно је прочитати шта о тој теми имају да нам кажу, рецимо, три ауторке, блиске ционизму, демократији и либерализму - Хана Арент, Доминик Ш напер или Јаел Тамир. Од америчке Декларације независности и француске Декларације права човека и грађанина, идеје демократије, либерализма и патриотизма биле су тумачене као логичне последице идеје народног суверенитета. О на је, опет, значила да грађанин на индивидуалном плану, и народ на колективном, имају право да сами одлучују о својој судбини, да сами бирају пут којим ће ићи. Српски сељак из Мачве, грчки из Атике, или бугарски са Родопа, више нису хтели да буду турски кметови и султаново робље, него припадници нације. Уколико би неко покуш ао да их у томе спречи, страни окупатор или локални тиранин, грађанин и његова нација имали су дужност да та своја права одбране. То су биле кључне идеје идеолога српског либерализма, Јеврема Грујића, Владимира Јовановића, Светозара Милетића. Грујић и Јовановић су школовани на великим европским универзитетима, али су се у борби за демократију позивали на традиционалне српске установе - на сеоску самоуправу, на народне скупштине, на сеоске задруге. То је било у основи идеја потоњ их српских социјалиста и радикала - С ветозара М арковића и Николе Пашића. Ту је, као и код Владимира Јовановића, посебно важно било њихово швајцарско искуство, по коме се стабилан и праведан поредак успоставља, пре свега, на сопственим традицијам а. Демократија, владавина права и људска права, били су кључне пароле у борби радикала са ауторитаризмом последњих Обреновића и, нарочито од 1903. до 1914, у самоодбрани Срба од освајачких намера и конзервативизма Аустро-Угарске. 229

Милош Ковић, Упоришша

>

Заш т оје време од 1903. до 1914. толико спорно за наше историографе? - Најважније је разумети да је демократија још од старих Грка, потом и у обновљеном виду, после Француске револуције, европска појава, како то лепо показују Лучано Канфора, Маурицио Вироли, Џон Дан, и да се, као таква, јавила и у Србији. Она је ту, као и у остатку Европе, имала локалне, националне специфичности. У неким сегментима српска демократија била је условљена и спољним утицајима. Али тврдити да су демократија и либерализам у Србију једноставно увезени, или да то нису прави либерализам и права демократија, зато што недовољно личе на енглеске или француске обрасце, значи не разумевати ни европску ни српску историју. Прави изазов је уочавати оно што европске земље спаја и онда тај феномен проучавати у његовим разноврсним, локалним, националним облицима. Демократија је једна од таквих тема, баш као и национална идеја, или, рецимо, романтизам. >

А ли откуда тако драстичне разлике у ставовима саврем ених српских историчара? - Н и сви аутори наш е књиге немају у свему подударне ставове. Оно што ћу рећи је, наравно, моје мишљење. Основни узрок није у самој прошлости, него у данашњим политичким неслагањима. Ж ивимо у времену пораза и посусталости. Људи за своје слабости и неуспехе често оптужују своје претке. Када забораве на правила заната, и дозволе да их савладају страсти и страхови, српски историчари се неретко посвађају са националном историјом. Класичан пример је један времешни историчар који не воли радикале, Карађорђевиће и Југославију, па чак ни Србе „с оне стране Дрине“, а воли Обреновиће, напредњаке и Немачку. Зато одговорност за Први светски рат приписује Србији. Као универзални рецепт за решавање свих српских невоља из 1914. и из наших дана, он нам нуди свој ж ивотни мото, који је прегнантно сажео у „клекнути пред јачим“. Други део српске историографије, који такође не воли радикале и Карађорђевиће, воли Обреновиће и напредњаке, али воли и Југославију, 230

Има ли српска историјазлатно доба?

Тита, САД и Британију, отишао је већ толико далеко да сасвим озбиљно тврди да су Никола Пашић, српски радикали, сељаци и националисти, претече српског фашизма. Недовољно „урбани“ и „немодерни“ српски сељак и паланчанин, тако постаде протофашиста, док се за правим коренима српског либерализма трага у добу друга Тита, у лику и делу М арка Никезића. И онда се изводи континуитет од Светозара М арковића до Слободана М илош евића и Сребренице. Кључно је трагање за узроцима онога што се догодило 1991-1999. у дефектима српске историје и српске „политичке културе“. То је, у ствари, типичан аутоколонијални, аутош овинистички дискурс, у коме ж ртва себе криви за оно што јој се десило, или је у то убеђује сам насилник. О томе у нашој књизи пише Слободан Антонић, а ових дана у П олит ици и Зоран Ћ ирјаковић. Марк Мазауер је убедљиво показао да геноцид и успела масовна истребљења не спроводе „сељаци“ и „дивљаци“, него баш „модерне“, „напредне“, лепо дизајниране, технолошки супериорне државе и цивилизације. Тако је од америчких „плавих блуза“, преко аустријских и немачких нациста, до данашњих НАТО освајача. Књига Срби 1903-1914. им а заиста, поврем ено, полемички тон. О на је, међутим, позив на дијалог, на одбрану заната од диктата силе. Кључно питање је, ипак, да ли хоћемо да прошлости признамо њену аутономију, или да јој наметнемо наша, данашња мерила. Не уплићимо покојнике у наше свађе. Преузмимо, уместо тога, на себе одговорност за оно се данас догађа.

231

ТРИ СРПСКЕ ДИНАСТИЈЕ34

Нововековне балканске монархије успостављене су у добу у коме су европске династије биле скоро искључиво германског порекла. Корени расизма у Европи дубљи су, наиме, него што то просечан данашњи становник Старог континента може да претпостави. Тада, у деветнаестом веку, подразумевало се да су Германи рођени да владају. Чак и у Француској, племство је веровало да је оно било германског, франачког порекла, док би сви остали, некадашњи Трећи сталеж, потицали од ГалоРимљана. У Русији се неговало предање о шведском, викиншком пореклу племства и династије. Романови су се женили немачким и скандинавском принцезама. Срби, Грци и Бугари, дојучерашња султанова раја, у европској расној хијерархији нису имали високо место. Грцима су зато, чим су се ослободили, европске силе наметнуле баварску династију Вителсбах. Када су их Грци збацили, на престо је доведена данска династија Гликсбург. Румуни су под Турцима сачували своју аутономију и бојарско племство. И њима су, међутим, пошто су свргли свог кнеза Александра Кузу, европске силе на престо поставиле немачку династију Хоенцолерн. Бугари су прво добили кнеза из династије Батенберг, да би, пош то су га протерали, на његово место ступила династија Сакс-Кобург. Н а престо Албаније постављ ен је Вилхелм од Вида, још један немачки кнез који је брзо побегао од својих балканских поданика. 34 232

Подлисгак Потшике , „Дан када су нестали Обреновићи“, 28. мај 2016, стр. 9-10.

Три српске династије

Једини балкански народ којим нису владале германске династије били су Срби. Не само да су им али своје, српске владаре, него су им али три српске, националн е династије: П етровиће, К арађорђевиће и О бреновиће. О тој чињ еници вреди поразмислити. Све балканске династије биле су ж ртве државних удара, свргавања и атентата, иза којих су се најчешће крили сукобљени интереси великих сила. У њ иховим тајним споразумима о подели интересних сфера на Балкану, Бугарска и Румунија су, по правилу, припадале Русији, док су Босна и Херцеговина потпадале под власт Аустрије. Србија је, међутим, скоро увек остајала у неодређеној међузони. Баш то што је била поље одмеравањ а снага великих сила учинило је да су међусобне борбе њених династија биле посебно бурне. „Династичко питање", како се говорило у 19. веку, било је извор најважније политичке поделе између Срба, све до стварања Југославије. Због верности Петровићима, Карађорђевићима или О бреновићима они су се међусобно прогонили и убијали. У „династичком питању" био је корен поремећених односа између Црне Горе и Србије у другој половини 19. века. Петровићи су понављали да су они владали Црном Гором још од 17. века, да су били најстарија српска династија и да је зато њима требало да припадне остварење заветне мисли ослобођења и уједињења српског народа. У једном тренутку књаз Н икола П етровић и кнез Петар Карађорђевић заједно су припремали свргавањ е с власти краља М илана О бреновића. Када Петар Карађорђевић буде завладао Србијом, књаз Никола ће оптуживати Карађорђевиће да хоће да га убију. Унутар Србије, низ међусобних обрачуна и ликвидација покренуо је, убиством Карађорђа, кнез М илош Обреновић. „Династичко питањ е“, које је скоро сто година морило Србе, решено је убиством Александра О бреновића у Мајском преврату и свргавањем П етровића у Првом светском рату. Краљ Александар Карађорђевић, син Петра Карађорђевића и Зорке Петровић, својим пореклом коначно је ујединио преостале две српске династије. 233

Милош Ковић, Уиоришша

Данашње, популарне представе о српским династијама су упрошћене и неретко искривљене. Петровићи, Карађорђевићи и Обреновићи се, међутим, упорно отимају поједностављивању и политичкој употреби. Српски идентитет Петровића одавно је постао политички некоректна тема. Црногорска власт украсила је градове њиховим споменицима, не би ли нагласила посебност и државност Црне Горе. Неко ће тамо, ипак, једног дана прочитати и неке давно објављене књиге, у којима ће пронаћи шта су сами Петровићи писали о својој националној припадности. У Србији се негује слика Карађорђевића као романтичних јунака и ратника, окренутих Русији и Француској, док би Обреновићи били реалисти, опрезне дипломате које су ослонац тражиле у Аустрији и Немачкој. Карађорђе је, међутим, покушавао да стекне подршку Аустрије, док је Милош своје највеће успехе постигао уз помоћ Русије. Кнез Александар Карађорђевић, син Карађорђа и отац Петра Карађорђевића био је опрезни аустрофил. Кнез Михаило Обреновић је био романтични херој који се ослањао на Русију и Француску. Данас су у Србији све чешћа гнушања над Мајским превратом, као нецивилизацијским чином, којим су на власт, уместо опрезних, проевропских „модернизатора“, дошли проруски националисти, жељни сукоба са Аусто-Угарском. На доказивање да је политика Аустро-Угарске била срачуната на уништење Србије и њене независности ваљда не треба трош ити речи. У Бечу су, као и у Петрограду, знали за припреме атентата и пустили да се он догоди. Краљ Александар је, наиме, толико мењао своју спољну политику, да је на крају изгубио свачије поверење. Браниоци европске цивилизације и пристојности заборављају и да је Александар Обреновић без устезања наметао своју вољу скупш тини и странкама, укидао и проглаш авао уставе, и да је, после Ивањданског атентата на краља М илана, подргавао грађане преком суду. Њ егови противници су се позивали на демократију, владавину права и на људска права. Очајање до кога су били доведени уочи Мајског преврата постаје још разумљивије када се сетимо да је, захваљујући дворским скандалима, Србија била омиљен предмет поруга европске ж уте штампе. 234

Три српске династије

Чак и неки српски историчари тврде да су О бреновићи данас намерно заборављени. Најважније улице у центру Београда носе, међутим, имена кнеза М илоша, кнеза М ихаила, краља М илана и краља Александра. С друге стране, судећи по топографији наше престонице, ДатпаНо тет опае коме су хрватски националисти и КПЈ подвргли краља А лександра Карађорђевића и данас је на снази. И сторија није фудбалска утакм ица. Делити се данас на навијаче П етровића, О бреновића и К арађорђевића, значи одрећи се сваког покушаја да се прош лост истински разуме и смислено протумачи.

235

КОСОВО ИЛИ КОНЗУМЕРИЗАМ35

>

Како видит е значај Видовдана у историјском контексту и коликоје он био значајан за очување националноГ идент ит ет а српскоГ народа? - Сећање је основ и извор идентитета сваког појединца и сваке заједнице. Људе удружују заједничка сећања и, чвршће него порекло, заједнички идеали. Све нације имају, у свом сећању, кључне, посебно важне датуме и догађаје, које памте и обележавају. Погледајте само колико је дуго и сложено памћење јеврејског, јерменског, или грчког народа. Темеље српског националног идентитета чине сећања на Немањиће, на Косовску битку, на Карађорђев устанак, Балканске ратове, на Први и Други светски рат. Слутим да ће, у будућности, у одлучујуће тренутке историјског трајања српског народа бити убројани и Јасеновац, „Олуја“, „М илосрдни анђео“. Од свега су, по мом мишљењу, за уобличавање српске националне свести, најважнија била предања о Светом Сави и Косову. Већ у средњем веку Срби се препознају и разликују од других, и најсроднијих народа, по овим култовима. Извори с краја 14. века и из потоњих векова сведоче о томе да је Косовско предање тада већ било уобличено. Путник Бенедикт Курипешић већ у 16. веку на Косову, по казивањ у Срба, записује све оно што данас познајемо као Косовско предање. Оно ће, заједно са култовима Светог Саве и Светог Симеона, бити упорно неговано у времену Пећке патријаршије, од 16. до 18. века. Црква и народна 35 Разговор са Александром Гуџићем, Видовдански масник, Грачаница, Видовдан 2016, број 24, стр. 10-12. 236

Косово или конзумеризам

песма сачували су Косовско предање кроз неколико векова, без српске државе, на територијама једног муслиманског и два римокатоличка царства. Та чињеница заиста подстиче на размишљање. Са обновом српских држава Србије и Црне Горе, ти култови доживљавају процват, иако се српска култура обнавља на световним, просветитељским и романтичарским идејама, које наглашавају важност заједничког језика, као основе националног идентитета. До тада, Црква је била кључни носилац српског идентитета. Дело Његоша, владике Српске цркве, сведочи о томе колико је Косовска идеја била свеприсутна у Црној Гори. О томе је, чини се, најбоље писао И во Андрић у есеју ЊеГош као т раш чни јун а к косовске мисли. Андрић је ту идеју, сасвим умесно, називао Косовским заветом. После народних песама из косовског циклуса, Горски вијенац је, по мом мишљењу, вратио Косовски завет у средиште елитне српске културе и у основе српског националног идентитета. >

К оликоје Видовдан ут ицао на учеснике, али и дотђаје који су претходили Сарајевском ат ент ат у 1914? - М ладобосанска генерација, којој је припадао и И во Андрић, сазревала је у добу обнове Косовске идеје. Тада се нагло прош ирио и култ Видовдана. Велики одјек имао је Косовски циклус М илана Ракића, конзула у Приш тини и четника који ће 1912. међу првима стићи на Газиместан. Ракић је био један од омиљених песника Гаврила Принципа. Димитрије М итриновић, идеолог оне младобосанске струје којој је припадао и Принцип, уздизао је уметност Ивана М ештровића, инспирисану Косовском епопејом. М ештровићев замишљени „Видовдански храм “ узим ан је за образац српске и југословенске, националне уметности. Чланци Видовданска идеја Исидоре Секулић и Видовданска етика М илоша Ђурића показивали су како најмлађе генерације тумаче Видовдан и Косовску идеју. Посебно важна била је књига Релшија ЊеГошева (1910) младог Н иколаја Велимировића, која је донела обнову хриш ћанске суштине Косовског завета. М ладобосанци су се заклињали над Велимировићевим књигама и били су под снажним утицајем 237

Милош Ковић, Упоришша

његове чувене проповеди у сарајевској Саборној цркви 1912. године. О ни су се припремали на атентат и не знајући на који дан ће Ф ранц Фердинанд стићи у Сарајево. Ипак, неколико изјава Гаврила П ринципа и нарочито Недељка Чабриновића говоре да су били дубоко свесни симболике чињенице да се све одиграло баш на Видовдан. У потоњем времену они ће бити упамћени као Видовдански хероји. „Убици д и ж те Видовдански храм!“ каже М илош Црњански, у песми Спомен Приципу. >

Постоје покушаји да се Видовдан и Косовски завет представе као назадно, националист ичко слављење „култа смрт и“. Како шедате на те појаве? - Довољно је да прочитате само народну песму Пропаст царст ва српскоГа да бисте се наш ли у средиш ту изворног, истинског Косовског завета. Ту нема ни национализм а, ни „култа смрти“. Реч је о слободном избору човековом, између земаљског и небеског царства. У тој песми земаљско царство су витезови, сабље и јуриш; небеско су „на Косову црква“ и света причест. Свакога дана ми, наиме, бирамо између земаљског и небеског царства, између лажи и истине, страха и слободе, себичности и љубави, лењости и прегнућа, порока и чистоте. Небеско царство је живот, док земаљско доноси смрт. Сви, међутим, знамо да истина, слобода, љубав, прегнуће и чистота захтевају напор, борбу, често и свесну жртву. Попустити и предати се, међутим, значи сигурну смрт. То је избор који је у песми пред кнезом Лазаром. И док он представља дубљу, хриш ћанску поруку Косовског завета, М илош Обилић је носилац његове епске димензије. Не заборавимо, ипак, да Косово јесте симбол јуначке, величанствене епопеје, снажног, вековног предања, које је српском народу донело самопоуздање и слободу. О томе 1806. године пиш е босански везир у Ц ариград, када каже да Карађорђе и његове војводе носе са собом „књиге о историји краља Л азара“ и да је баш он „велики подстрекач буне у њиховом разуму“. 238

Косово или конзумеризам

>

У С рбијије већ дуже време на делу процес промене свести, односно лаганоГ униш т авањ а националних митова. Да ли се национални мит ови (косовски) мо1у мењати или свесно напуштање једноЈ националног мит а значи и крај једноГ народа? - Ово је само једно од доба искушења, честих у историји српског народа, у којима један његов део, „плахи и лакоми“, отпада од вере и предања. Најсликовитији и најтужнији пример за то је данашња Црна Гора. Сетите се исламизације и арнаућења, процеса који су трајали вековима. Католичење је такође вековни процес и оно, како видимо у Хрватској, није престало до дана данашњег. Глобална, америчка империја, и Европска унија, данас имају и јача и префињенија средства убеђивања од Османског или Хабзбуршког царства. Идеологије материјализма, конзумеризма и животног стандарда, поп култура и Холивуд претапају много веће нације од Срба. Погледајте све масовније побуне грађана против сопствених, отуђених, купљених елита у Британији, Француској, Ш панији, Грчкој, и другим европским земљама. И ове, данашње империје, по потреби убијају и протерују, и то много методичније и масовније од древних царстава, као што смо то видели на Косову или у Хрватској. Не чуди, зато, да ће многи да повичу да се одричу Косова, не би ли се ослободили свих мука и искушења и запливали у мору конзумеризма. То је, међутим, тек прави почетак страдања. Одрицање од Косова значи одрицање од Србије, јер империје сваки знак слабости тумаче као позив на даља распарчавања. Уз то, увек има довољно суседа који жељно погледују преко плота, у оно што је туђе. >

Бавили сте се Источним питањем у доба Бенџамина Дизраелија, кадаје било недоумица хоће ли овај простор остати под Османлијама, бит и подељен између великих европских сила или ће припасти народима који на њему живе. Да ли су ове дилеме у неку р уку и данас присутне? - Песма је остала иста, иако су се извођачи, велике силе, променили. У основи, и данас је реч о томе да можемо да бирамо 239

Милош Ковић, Упоришша

хоћемо ли сами одлучивати о својој судбини, или ће то уместо нас да чине велике силе. После Првог светског рата веровало се да је Источно питање решено у корист балканских народа. Југославија је настала на вери да је боље заједнички одлучивати о сопственој судбини, него међусобно ратовати за интересе великих сила. Њ ено разарање показало је, баш као и 1941, да су се велике силе тријумфално вратиле. Добар пример је данашњи покушај стварања Велике Албаније. Албански шовинисти знају да за овај пројекат имају подршку САД и зато третирају своје суседе, Србе, Грке и Македонце, са невероватном бахатошћу и агресивношћу. М оћ далеке империје има, међутим ограничен рок трајања. Шта ће да се деси када она ослаби, а Албанци се нађу очи у очи са озлојеђеним суседима? Овде, на Балкану, на крају крајева, већ вековима ж ивимо једни поред других, док велике силе и империје долазе и пролазе. Што се пре то схвати, биће боље за све.

240

ЖАРКО ВИДОВИЋ: ВЕРА У СМИСАО ЗАЈЕДНИЦЕ36

Ж арко Видовић (1921-2016) је скоро седам деценија радио на плодним и запуштеним пољима српске културе. Прве преводе објавио је 1948, у издавачком предузећу „Култура“ и у листу Борба. Треће издање његове Трагедије и литургије појавило се око Видовдана 2016. године, на четрдесет дана од упокојења. Надахнуће и домашаји Видовићеве мисли су, штавише, шири од века који је прож ивео. И скуствени, прож ивљ ени и зато аутентични погледи Ж арка Видовића на историју, религију и филозофију, као да су ближи поколењима која су живела пре њега и онима које ће тек доћи, него његовим савременицима. Политика је, истина, 1990. објавила чак два осврта на његове Отеде о духовном искуству. Па ипак, Ж арко Видовић је, током целог свог дугог ж ивота, остао по страни од главних токова српске културе. Скојевац у Краљевини Југославији, Србин у усташком Сарајеву, православни ф илозоф у Титовом Београду, био је оличење њему тако драгог ПобуњеноГ човека Албера Камија. Видовићево ж ивотно дело, Његош и Косовски завет у новом веку, које у рукопису има преко 2.700 страна, остало је необјављено, познато само у фрагментима. Је ли у питању неспоразум, сукоб Ж арка Видовића са сопственим временом, или је реч о дубинском разумевању, насмејаном суочавању, стваралачкој игри са страш ним 20. веком? 36

Полишикин „Културни додатак“, 9. јул 2016, стр. 4. 241

Милош Ковић, Упоришша

Судбину и мисао Ж арка Видовића уобличио је Други светски рат. У најцрњој ноћи Европе, он је искусио оно најгоре. Познавао је Вукашина Мандрапу, потоњег Светог Вукашина Јасеновачког, и психијатра др Недељка Зеца, који ће посведочити о ономе што се са Вукашином у Јасеновцу догодило. У Јасеновац је из сарајевског затвора доспео и Ж арко Видовић, али су га од усташа спасли нацисти, када су га, преко Сајмишта, одвели на присилни рад на поларни север Норвешке. Из логора Осен побегао је у Шведску, да би у Упсали, са стипендијом шведског краља, наставио студије. Од совјетске амбасадорке у Стокхолму, чувене Александре Колонтај, по први пут је чуо за Тита; она је вођу југословенских партизана, на чуђење младог Видовића, називала „преварантом“. Ингмар Бергман, још непознати студент, препоручивао м ује дела Константина Станиславског. Повратак у Југославију донео му је хапшење и затвор, који је, са привременим пуш тањима на ф изички рад, под присмотром, без суда и осуде, потрајао скоро две године. Ж арко Видовић је међутим, у својим аутобиографским записима, без имало огорчења, тврдио да је смисао слободе непосредно, искуствено открио у концентрационом логору. За пример слободног човека који, упркос свим претњама, сам одлучује о својим поступцима, узимао је Исмета Пашића, који је, у Осену, одбио наређење да батина свог логорског сапатника, Србина, да би, потом, за казну сам био претучен до смрти. Логорско искуство било је препуно поука и о колективној људској судбини. Видовић се сећао да су се, у сарајевским казаматима и у Јасеновцу, усташе смејале међусобним поделама српских заточеника на комунисте и четнике. Идеолошке омразе су, међутим, нестајале са буђењем свести о томе да су на логор и смрт били осуђени искључиво и само зато што су били - Срби. Ж арко Видовић је, уосталом, тврдио да човек може да истински зна само оно што је искусио и осетио. Зато је веровао да логорашко искуство Срба заслужује пажљивије промишљање и посебно место у редефинисању српског националног идентитета.

242

Жарко Видовић: Вера у смисао заједнице

Ж арко Видовић је, како је сам тврдио, о историји и идентитету много тога научио од својих професора са београдског Филозофског факултета, где се обрео по изласку из затвора. Ту је, на часовима Светозара Радојчића, потом и у сусретима са Александром Дероком и М иланом Кашанином, посејано семе Видовићевог дубинског разумевања и тумачења улоге Цркве у историји Срба и, нарочито, значаја обновљене Пећке патријаршије (1557-1766) ууобличавањ у српске националне свести. Те своје увиде Ж арко Видовић ће образложити неколико деценија касније, у студији Његош и Косовски завет уновом веку (1981). Видовићево тумачење премодерног српског идентитета као заједнице Завета, настале у крилу Цркве, која ће се, у 19. веку, претварати у језичку, лаичку, демократску заједницу, умногоме одговара моделу прерастања „заветних нација“ у „републиканске нације", о чему данас пише један од водећих стручњака за нације и национализме, Ентони Смит. Уз логоре и Београд, Сарајево је било трећа стајна тачка, осматрачница Ж арка Видовића. Одатле се понајбоље могло видети историјско уобличавање балканске нације као заједнице вере и култа и заустављање просветитељског кретања ка заједници језика. Овај неуспех, нарочито међу римокатолицима и муслиманима, довео је и до слома југословенске идеје. Сличности са резигнираним увидима Иве Андрића и тумачењима М илорада Екмечића који се, много теже од Ж арка Видовића, помирио са таквим током историје, потицале су од ж ивота у истој, подстицајној средини. Педесетих година 20. века, док је предавао на Сарајевском универзитету, Ж арко Видовић је своје огледе из естетике и филозофије објављивао заједно са Ивом Андрићем, Бранком Ћопићем, М ешом Селимовићем, Ћамилом Сијарићем, Григором Витезом, Душком Трифуновићем, Љ убомиром Тадићем, Предрагом Палавестром. П ротеран из С арајева 1961, В идовић је на Загребачки универзитет стигао на време да би присуствовао успону „Корчуланске ф илозоф ске ш коле“. И ако је долазио на Корчулу и објављ ивао у часопису Праксис, он том свету, ипак, више није припадао. Заокупљен историјом културе, узалуд чека на 243

Милош Ковић, Упоришша

штампање своје књиге Умјетност у пет епоха, препуне оригиналних увида и тумачења. Отпуштен је већ 1967, уочи појаве Декларације о називу и положају хрватског књижевног језика, пошто је јавно упозоравао на оно што ће, за неколико година, проклијати у Маспок. Бивши логораш и затвореник уточиште је пронашао у Београду, у „Институту за књ ижевност и уметност“, смештеном у згради данашњег Рударско-геолошког факултета, у којој је, по повратку из Шведске, робијао. Сусрети са Јустином Поповићем, који је, пошто је прочитао Видовићев чланак Папска црква - света држава (1972), пожелео да се с њ им сретне, охрабрили су већ јасно православно усмерење Видовићеве мисли. Седамдесетих и осамдесетих година 20. века посветио се студијама Плотина, византијских основа српске културе и, нарочито, мисли Петра II Петровића Његоша. Исувише свој и несавитљив, остаје скрајнут чак и после пада Берлинског зида, упркос томе што беседи на Светосавским академијама у Сава центру и учествује у оснивањ у П равославног богословског факултета у Фочи. Они који су упознали Жарка Видовића у последњим годинама његовог живота памтиће га као насмејаног старца, члана хора Цркве Светог Марка, који у парохијском дому, после литургије, неуморно, са радошћу младића, разговара са пријатељима о смислу, слободи, личности и историји. У необјављеној дневничкој белешци из 1977. записао је: „У хришћанству - старци су били ведри. И то је највредније што су могли да пруже омладини. Видећи их тако ведре, млади свет није у стараца ни старијих, налазио никаквих разлога да сумња у будућност, или у смисао живота, или у смисао заједнице.“

244

ПОВРАТАК ВЕРОНАУЦИ37

Зашто нам је потребна веронаука? Свако питање које се тиче душа наше деце и пута којим ће она сутра ићи, може се назвати суштинским и егзистенцијалним. На таква питања не дају се брзи и одсечни одговори. Памет, уколико она јесте оно за шта се представља, ту мора да се поклони пред искуством. Нуди ли грађанско васпитање нешто што веронаука већ не садржи у себи? Толеранција, право на различитост, људска права, мирољубивост, слобода савести насупрот репресији - све то пронаћи ћете у хришћанској вери. Демократија, друштвена солидарност, локална самоуправа? Настало као вера нишчих, који су се у заједници, у саборности, суочавали са прогонима, хришћанство већ вековима почива на парохији и парохијанима, који се међусобно познају, који заједно решавају све оно што им живот свакодневно доноси. За разлику од грађанског васпитањ а, веронаука је ту да укаже да иза свих ових лепих речи и начела стоји - Љубав. Она је ту да децу подстакне, охрабри и опреми за полазак на једини пут достојан човека, у потрагу за Смислом. Европске вредности? Има ли икога ко ће рећи да хриш ћанство није у темељима европских вредности и европског школства, већ пуна два миленијума? Има, наравно, много оних који ће нас подсећати на прогоне јеретика и верске ратове. Али, ми данас не живимо у 16. или 17. веку, него у добу у коме се, баш у име секуларизма, грађанских 37 Одговор на анкету о веронауци листа Православље. Предат за број 1190, 15. октобар 2016. 245

Милош Ковић, Уиоришша

вредности, демократије, људских права, толеранције, права на различитост, уништавају и протерују целе људске популације, милиони невиних. Реч је наравно, о учинку земаља НАТО пакта и Европске уније у бившој Југославији, у Авганистану, Ираку, Либији, Сирији и на стотинама тачака ш иром наше планете, где се то догађа далеко од очију јавности, зато што је и глобална медијска индустрија, опет, у њиховим рукама. Суочили смо се са неутољ ивом страш ћу за владавином над целим светом. Није, међутим, реч само о ратовима и разарањима. Глобална медијска моћ и индустрија забаве намећу један културни образац целом свету. Тај образац подразумева необуздани, себични индивидуализам и материјализам, праћен реториком о толеранцији и људским правима. Како је показао још Макс Вебер, међутим, чак и тај систем вредности укорењен је у религији, у учењу неколико протестантских деноминација о спасењу кроз пословни успех. Другачије, миленијумско и вековно културно и материјално наслеђе или се униш тава (Ирак, Сирија, Косово), или се, коришћењем онога што је још Антонио Грамши називао „идеолошком хегемонијом“, одузима од својих баш тиника и, уз помоћ конвертита, окреће против њих (Украјина, Црна Гора, Хрватска). О во наметањ е глобалне неолибералне културе учинило је да је идентитетска политика постала најважније питање у јавном ж и воту скоро целог света. Радикални ислам је само један од одговора на овај изазов. У самој Великој Британији референдумска победа Брегзита тумачи се као конзервативна побуна против отуђених, саможивих, неолибералних елита, које проблеме производе, уместо да их решавају. Лабуристичка странка Џереми Корбина враћа се својим левичарским коренима. На тој врсти незадовољства у САД заснивала се левичарска председничка кампања Бернија Сандерса и, данас, десничарска кампања Доналда Трампа. Одатле потичу и покрети какви су Сириза у Грчкој или Подемос у Шпанији. Где је у свему томе настава веронауке у српским школама? У суочавању са овим таласом, који све плави, неотпорне културе, без утемељења у вековном искуству и предању, брзо подлежу. 246

Повратак веронауци

Православни свет византијских традиција као да се још вајка и не жели да схвати да је он одавно створио свој, аутентичан, дубински културни образац. Баш као код Руса или Грка, српски идентитет не може се ни разумети ни сачувати без православља. Њ ега и његове средишње култове је, током векова, нарочито у добу Пећке патријаршије, уобличила светосавска, Српска црква. Чак и данас, не само Православна црква, него и све традиционалне цркве и вере које постоје на тлу Србије, нуде своје одговоре на најтежа питања нашег времена. Оне знају како спречити демографско опадање и обесмишљавање породице, како зауздати свеопшти егоизам и материјализам, како онемогућити загађивање природе, како пробудити човекову савест у сучељавању са насиљем, како сачувати слободу и пронаћи Смисао. Хоћемо ли наставити да ове чињенице кријемо од себе и своје деце? Да ли ћемо наставити да затрпавамо бунаре чисте, ж иве воде, које су нам оставили наш и преци? Или ћемо их претворити у извор окрепљења и виталности?

247

БЕЛЕШКА О АУТОРУ

Милош Ковић предаје Општу историју новог века на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Гостујући је предавач на Дипломатској академији МСП и на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву. Бави се историјом идеја и међународних односа. Писац је и приређивач више књига, међу којима је и ОГзгаеИ апс11ће Еа$1егп ОџевИоп у издању ОхјогД ЈЈтуегзНу Ргевз (2011).

249

САДРЖАЈ П р ед го во р .............................................................................................5 Уместо увода - Знам ењ а победе, узр о ц и пораза: кон ти н уи тети и д исконтинуитети српске и сто р и је............. 9 2009. Задатак историје је да објаш њ ава ............................................31 У вакуум у м о ћ и ................................................................................35 Русија и Србија: Т радиционално савезн и ш тво и п р акти ч н и и н те р е с и .......38

2010. К аква нам је историја п о тр еб н а?............................................... 51

2011. П итањ е савести и с то р и ч а р а ........................................................53

2012. Разум ети Н ачерт аније...................................................................57 Ц рн а Гора се окренула п р о ти в своје и с то р и је ......................61

251

Милош Ковић, Упоришша

2013. И сторија и н ац и он алн и и д е н ти те т...........................................67 Е вропа м ора на к а н т а р ..................................................................77 Врли н ови свет захтева нову истори ограф и ју...................................................................... 82 Н аш а судбина р еш ава се на К осову........................................ 85 ЕУ виш е није земљ а дембелија, него п ретећа и м п ер и ја ...................................................................90 Геноцид над С рб и м а није з а в р ш е н ...........................................95 2014. С ипати старо ви н о у нове м еш и н е........................................ 105 С рбији одузим ају м орал н о п раво н а п о с т о ја њ е .............. 112 С лавим о Термопиле, а одричем о се К о с о в а ........................ 120 Доба због којег се ломе коп љ а.................................................. 139 А устро-У гарска је била спрем на да свет увуче у р а т ..........................................................................146 Л азар, Њ егош , П р и н ц и п ............................................................ 149 Градити културу сећањ а на Велики р а т ................................ 154 П рви светски рат и наш и п роп усти ........................................158 Д уховни см исао Великог р а т а ...................................................165

252

Садржај

2015. Руско стрпљ ењ е једини гарант м и р а ..................................... 173 С вођењ е рачуна: две и по деценије од краја Хладног р а т а ...................................................................175 М ил орад у Екмечићу, до неба и за в је ч н о с т ........................ 188 ,Нија земљ а, онога и вер а“: В естф алски м и р и Дејтонски с п о р а зу м ................................191 М еђу П равдом и С л о б о д о м .......................................................197 2016. Реконструкција једног д о б а .......................................................203 Двадесет седми март - израз српског отпора ф аш и зм у

211

О тисак п алца у У ж ицу................................................................ 218 Н а острву васкрса и о б н о ве.......................................................221 И м а ли српска историја златно доба?....................................227 Три српске д и н асти је....................................................................232 К осово или к о н зу м е р и зам .........................................................236 Ж ар к о В идовић: Вера у смисао зајед н и ц е........................... 241 П овратак в е р о н а у ц и ....................................................................245

Белеш ка о а у т о р у .......................................................................... 249

253