Skripta Iz Parazitologije,lm

Beograd, 2016.

PARAZITOLOGIJA I MIKOLOGIJA

OVO JE SKRIPTA. KORISTI JE INTELIGENTNO.

- Ja

2

PARAZITOLOGIJA I MIKOLOGIJA

LABORATORIJSKA DIJAGNOSTIKA PARAZITA        

MAKROSKOPSKI PREGLED UZORKA – golim okom vidljivi paraziti ili njihovi delovi MIKROSKOPIRANJE UZORKA – direktan nativni (parayiti su živi, uočavaju se oblik ,veličina i sposobnost kretanja) i bojeni preparati (bolje se uočava građa parazita; najčešće se koristi Gimza bojenje) PREGLED HISTOPATOLOŠKOG PREPARATA IZOLACIJA NA HRANLJIVIM PODLOGAMA – koristi se kod protozoa OTKRIVANJE ANTIGENA PARAZITA U UZORKU – posebno kod infekcija organa i tkiva iz kojih se ne može uzeti direktan uzorak OTKRIVANJE ANTITELA U SERUMU ILI DRUGIM TELESNIM TEČNOSTIMA OTKRIVANJE NUKLEINSKIH KISELINA U UZORKU – npr. PCR DRUGE METODE – biološki ogledi, kožni testovi itd.

Kao uzorak se mogu uzeti stolica, perianalni otisak, duodenalni sok, žuč, vaginalni sekret, urin, krv, livor itd. Najčešći uzorak je stolica. Mora se uzeti minimum tri puta u 2-3 dana jer izlučivanje parazita nije kontinuirano (tri negativna uzorka za redom daju definitivno negativan uzorak). Potrebno je uzeti uzorak na pravi način, u pravo vreme, dovoljnu količinu, uzeti delove sa izmenjenom strukturom itd. Koriste se transporni medijumi (PVA, SAF i MIF), ako je stolica tečna transport mora biti kraći od 30 min, a ukoliko je čvrsta kraći od 2 sata. Stolica se može pregledati makroskopski (boja, konzistencija, golim okom vidljive promene) i mikroskopski (direktan nativan i bojeni preparat). Da bi se dobili bolji rezultati vrši se koncentracija stolice i to na jedan od dva načina:  

metoda sedimentacije – dodavanjem formalin-etra i centrifugiranjem parazitski elemetni se talože u dnu epruvete jer imaju veću gustinu od ostaka tečnosti u peruveti. Odlivanjem sueprnatana dobija se uzorak za mikroskopiranje. metoda flotacije – dodavanjem cink-sulfata i centrifugiranjem parazitski elementi isplivaju na površinu tečnosti u peruveti zato što imaju manju gustinu od rastvora koji se dodao.

Preparati se mogu praviti direktni nativni ili direktni bojeni. Za bojenje se najčešće koristi Gimza bojenje ili modifikovano bojenje po Cil-Nilsenu. Kultivisanje protozoa se ne radi rutinski. Podloge za kultivisanje protozoa su:   

ksenične podloge – sadže veći broj različitih bakterija monoksenične podloge – sadrže samo jednu vrstu bakterija askenične podloge – ne sadrže druge ćelije

Za dijagnostiku su značajne i serološke reakcije. Koriste se Ag-At reakcije: vrši se detekcija antigena u uzorku (ELISA) ili antitela u serumu (ovo je rutinska dijagnostička procedura, najčešće ELISA). Takođe, kao dijagnsotičke procedura rade se i molekularne tehnike (PCR). Kada se kao uzorak uzima krv mogu s etakođe praviti direktni nativni i bojeni preparati, a uzorak se posmatra kao krvni razmaz ili gusta kap.

3

PARAZITOLOGIJA I MIKOLOGIJA

BIOLOGIJA, MORFOLOGIJA I PODELA PROTOZOA

Jednoćelijski eukariotski organizmi (Protisti) bez ćelijskog zida. Imaju dve životne forme – tofozoit (vegetativna, reproduktivna forma koja se hrani i razmnožava) i cista (uspavana, otporna forma u koju trofozoit prelazi u nepovoljnim uslovima, može preživeti mesecima ili godinama van domaćina. Cista često biva izlučena. Neke protozoe je nemaju, npr. Trichomonas spp. ili Entamoeba gingivalis). Reprodukcija se kod nekih protozoa obavlja prostom, aseksulanom deobom (Amoeboflagellates, Flagelates, Ciliates), a kod drugih postoji i seksualni vid razmnožavanja koji se odvija spajanjem gameta (Apicomplexa). U cistama se može deliti samo jedro unutar ciste. Razmnožavanje može biti: prosta deoba (aseksualna deoba), multipla deoba (šizogonija), endodiogenija (ćerke ćelije unutar majke), gamagonija (seksualna deoba), sporogonija (aseksualna deoba), konjugacija (seksualan deoba) Jedro mže biti sa jedarcem ili sa difuzno raspoređenim hromatinom. Endoplazma je gusti deo citoplazme u kome se nalaze inkluzije, dok je ektoplazma razređenija. Ćelije sadrže i mitohondirje (Tricomonas vaginalis nema mitrohondrije nego hidrogenozome), ribozome i endoplazmatični retikulum i ostale organele koje imaju eukariotske ćelije. Imaju citostomu (primitivna usta) i citopig (primitivni anus), hranljive vakuole i dr. Za kretanje koriste pseudopodije, bičeve, treplje, undulendnu membranu itd. Neke protozoe su su specifične za određene regione (uzročnici malarije i tripanozomoze), ali je većina rasprostranjena širom sveta. Infekcija protozoama može nastati mehaninčki – ingestija infektivnih oblika protozoa preko vode, hrane, prljavih ruku ili mehaničkih vektora ili biološki – unos infektivnih stadijuma protozoa ubodom bioloških vektora. Domaćin za parazita može biti stalni (u njemu se razvija adult helminta ili seksualno razmnožavanje protozoa) ili prelazni (u njemu se razvija larveni oblik helminta ili aseksualno raznožavanje protozoa). Protozoe su paraziti – organizmi koji žive na ili u drugom organizmu (trajno ili privremeno), koriste njihovu energiju i remete njihove fiziološke procese, ali ne moraju dovesto do njihove smrti. Mogu biti apatogeni (npr. Entamoeba dispar) ili patogeni (stirktno ili uslovno), takođe mogu biti:   

slučajni paraziti (npr. uzročnici mijaza) fakultativni paraziti – mogu ziveti i parazitski i kao slobodna generacija (npr. Strongyloides stercoralis) obligatni paraziti  traji paraziti – ceo životni ciklus provedu u domaćinima (npr. Plasmodium spp)  periodični paraziti – deo životnog ciklusa provode u domaćinima (npr. Ascaris spp)  povremeni paraziti – privremeno uzimaju hranu sa domaćina (npr. hematofagni insekti)

KLASIFIKACIJA PROTOZ OA Prema biološkim karakteristikama protozoe se mogu podeliti na:  Amoeboflagellates – amebe, imaju pseudopodije za kretanje  Flagelates – bičari, imaju bič za kretanje  Ciliates – trepljari, cela površina im je pokrivena trepljama  Apicomplexa – sporozoe, nemaju vidljive organe za kretanje, sadrže apikalni kompleks (sadrži enzime koji im omogućavaju ulazak u tkiva i ćelije), razmnožavaju se i aseksualno i seksualno

4

PARAZITOLOGIJA I MIKOLOGIJA

PROTOZOE IZAZIVAČI CREVNIH I UROGENITALNIH INFEKCIJA

ENTAMOEBA SPP. Pripadaju grupi amoeboflagelates. Neka amebe se nalaze kao članovi fiziološke mikroflore (komensali koji se hrane bakterijama, Etamoeba coli), neke su patogene (Etamoeba histolytica koja je histofagna i hematofagna) ili potpuno apatogene (Entamoeba dispar). Postoje i slobodno-živeće amebe koje ne zavise od domaćina, uglavnom nisu patoge, ali mogu i izazivati oboljenja.

ENTAMOEBA HYSTOLITICA S. DYSENTERIAE Patogena je, mada postoje i nepatogeni sojevi koji su morfološki identični, ali se naravno genetski razlikuju. Trofozoiti brzo uginu u spoljašnjoj sredini, ali ciste mogu da prežive mesecima, mogu da prežive i na 4ºC, ali osetljivi na povišenu temperaturu. E. hystolitica se nalazi u dva životna oblika: 



trofozoit - kreće se pomoću pseudopodija, poseduje ektoplazmu i endoplazmu:  forma histolitika (tkivna forma) je agresivna forma koja produkuje faktore virulencije (hrani se eritrocitima i drugim stukturama – histofagna i hematofagna forma)  forma minuta (lumenska forma) se nalazi u lumenu creva i hrani se samo bakterijama cista - pravilnog kružnog oblika sa dvostrukim zidom i 1 do 4 jedra (razlikuje se od ciste E.coli koja je veća i ima 8 jedara, ali je komensal)

ŽIVOTNI CIKLUS Ingestija ciste – ekscistacija u trofozoite u kolonu – adhezija za enterocite kolona – stvaranje ulceracija – ponovno formiranje cisti –izbacivanje cisti fecesom BOLESTI Asimptomatkse infekcije, intestinalne amebijaze (dizenterija – ulkusi na kolonu, krv i sluz u stolici) i ekstraintestinalne amebijaze (najčešće je širenje putem krvi u jetru i mozak, a takođe je moguće i direktno širenje iz jetre u pluća, nastaju apcesi, a takođe zahvata i urogenitalni trakt). DIJAGNOSTIKA Kod intestinalne amebijaze identifikaciju otežavaju druge amebe koje su deo mikrobiote kolona. Kao uzorak se uzima stolica (mogu i bioptat kolona i krv). Uzorak stolice se pregelda makroskopski (na krvave i sluzave delove) i mikroskopski (nativni i bojeni preparat), mogu se koristiti i Ag-At reakcije. U tečnim uzorcima stolice mogu se videti trofozoiti, a u čvrstim se vide ciste sa 1 do 4 jedra. Kod ekstraintestinalnih amebijaza identifikacijju otežava činjenica da su simptomi nekarakteristični. Kao uzorci se koriste bioptati tkiva, aspirati ili krv. Mikroskopiranjem se utrvđuje postojanje trofozoita u tkivu ili apcesu, a Ag-At reakcije za dokazivanje u krvi. Za diferencijalnu dijagnozu E. hystoliticae od drugih Entamoeba: E. coli se nalazi u debelom crevu, ona je komensal i njena cista ima 1 do 8 jedara); E. gingivalis se nalazi u ustima i ima oblik samo trofozoita, nema oblik ciste.

5

PARAZITOLOGIJA I MIKOLOGIJA

GIARDIA SPP. GIARDIA LAMBLIA S. I NTESTINALIS Pripada grupi falgelates. Trofozoit ima karakterističnu morfologiju konveksno-konkavnog oblika sa 4 para flagela (po rasporedu 1:2:1) i dva jedra (’’monkey face’’). Svojim konkavnim delom (ventralni disk) na koem se nalazi sisaljka on adheriše za epitel creva. Cista je kružnog oblika sa debelim zidom i 4 jedra. Primarno oboljevaju psi i mačke. ŽIVOTNI CIKLUS Ingestija ciste – ekcistacija u torfozoit u gornjim delovima digestivnog sistema – prijanjanje za epitel duodenuma i žučnih puteva (dovodi do atrofije crevenih resica i poremećaj aapsorpciej masti) – formiranje cisti u kolonu – izbacivanje cisti i trofozoita fecesom BOLEST Đardijaza je najčešće asimptomatksa, slučajno se pronalazi pregledom fecesa. Izaziva duodenitis ili upalu žučnih puteva. Dovodi do atrofije crvenih resica, poremećaj u resorpciji masti. Može se javiti bol u desnom epigastrijumu. DIJAGNSOTIKA Često se pronađe tek slućajno, ako je asimptomatksa. Kao uzorak se koristi stolica, ali mogu se koristiti i bioptat želuca, duodenalni sok (dobija se nazogastričnom sondom). U novije vreme se koristi enterotest (proguta se kapsula za koju se zalepe trofozoiti i izvuče posle 4 sata). Ugalvnom se uzima 3 uzorka u ramaku od 2-3 dana kako bi se potvrdio negativan rezltat. Direktnom mikroskopijom se vide pokretni trofozoiti, dok se na bojenom preparatu bolje vidi morfologija. Mikroskopski se mogu videti i ciste. Makroskopski pregled fecesa vidi se kao masna stolica?

TRICHOMONAS SPP. TRICHOMONAS VAGINALI S Pripada grupi flagelates. Nalazi se samo u formi trofozoita koji je kruškastog oblika, ima undulentnu membranu i 5 bičeva (4 na prednjem polu i jedna posuvraćena koja polazi sa undulentne membrane). Ima jedno jedro. Fakultativno je anaeroban, nema mitohondrije već hidrogenozome (što je između ostalog i meta lekova). Ispoljava zavisnot od Fe2+. BOLEST Trihomonijaza. Sekusalno prenosiva bolest, ugalvnom preko direktnog kontakta, ali može i indirektno. Karakteristični su uretritis i vaginitis (može da se iskomplikuje u endometritis), mada može biti i asimptomatska. Iako postoji samo trofozoit, on je otporan u spoljašnjoj sredini. DIJAGNSOTIKA Kao uzorak se uzimaju vaginalni bris, uretralni bris, bris grlića materice. Prave se nativni preparati na kojima se mogu videti pokretni trofozoiti, bojeni preparati. Dodatne metode su kultivisanje i PCR.

6

PARAZITOLOGIJA I MIKOLOGIJA

KOKCIDIJE DIGESTIVNOG SISTEMA (pripadaju kolu Apicomplexa) MONOKSENE KOKCIDIJE (samo jedan domaćin u životnom ciklusu):  Cryptosporidium spp. (C. parvum i C.hominis)  Isospora spp. (I. belli)  Cyclospora spp. (C. cayetanensis) HETEROKSENE KOKCIDIJE (više od jednog domaćina u životnom ciklusu):  Sarcocystis spp. (S.suihominis i S. bovihominis)

CRYPTOSPORIDIUM SPP. CYCLOSPORIDIUM PARVU M; CYCLOSPORIDIUM HO MINIS Monoksena kokcidija digestivnog sistema. I aseksualna (šizogonična) i seksualna (gamagonična) faza se dešavaju u istom domaćinu. Infektivne fome su oociste koje sadrže 4 sporozoita. GAMETI ZIGOT ŽIVOTNI CIKLUS Ingestijom se unose oociste u kojima se nalaze sporozoiti. Od njih nastaju merozoiti koji ulaze u aseksualnu fazu i dele se šizogonijama u dve generacije. Zatim nastupa sekusalna faza kada merozoiti u procesu gametogonije postaju gameti (mikrogameti – muški i makrogameti – ženski). Gameti se u procesu oplodnje spajaju u zigot. Zigot ulazi u proces sporogonije i od nejga nastaju 4. sporozoita koji se nalze u oocisti. Sporozoiti kada se oslobode adherišu za enterocite, a zatim ulaze u njih gde se nalaze u vakuolama.

gametogonija

sporogonija

MEROZOITI

SPOROZOITI (u oocisti)

merogonija (šizogonija)

BOLESTI Kriptosporidioza kod inače zdravih prolazi ili asimptomatksi ili kao akutni dijarejni sindrom koji spontano prolazi posle 1-2 nedelje. Kod imunokompromitovanih dolazi do horničnog dijarejnog sindroma i značajne dehidratacije. Moguće su i ekstraintestinalne infekcije. DIJAGNOSTIKA Klasična dijagnostika crevnih parazita. Kao uzorak se uzima stolica ili bioptat tankog creva. Mogu se koristiti i Ag-At reakcije. U usorku stolice nalaze se oociste. ISOSPORA BELLI Pripada monoksenim kokcidijama. Izazivaju intestinalna oboljenja kod imunokompromitovanih osoba. Za dokazivanje se koristi uzorak stolice u kome se vide oociste. Mikroskopski preparat može biti direktan ili obojen. CYCLOSPORA CAYETANENSIS Pripada monoksenim kokcidijama. Izaziva intestinalna oboljenja kod imunokompromitovanih osoba (atrofiju crevnih resica i dijareju). Za dokazivanje se koristi uzorak stolice u kome se detektuju oociste. Mikroskopski preparat može biti direktan ili bojen. SARCOSYSTIS SUIHOMIN IS; SARCOCYSTIS BREVIHOM INIS Pripada hereroksenim kokcidijama. Čovek je stalni domaćin (u njemu se odvija seksualna faza), a unosi se nedovoljno termički obrađenim mesom. Kod čoveka se razmnožava u crevnom epitelu. Bolest je asimptomatksa ili u vidu dijareje. Dijagnoza se postavlja na osnovu pregleda uzorka stolice gde se uočavaju oociste.

7

PARAZITOLOGIJA I MIKOLOGIJA

BALANTIDIUM SPP. BALANTIDIUM COLI Pripada grupi ciliata. Jedina je patogena vrsta, koja je primarno parazit svinja. Poseduje vegetativnu formu koja ima makronukleus i mikronukleus i cističnu formu. Razmnožava se binarnom deobom, ali može i konjugacijom koja je slična onoj kod bakterija. Morfološki ima primitivnu usnu duplju (cytostoma), primitivno ždrelo (cytopharynx) i primitivni analni otvor (cytopyge). Izaziva bolesti balantidijaze koje su najčešće asimptomatkse, ali mogu biti i sličnih simptoma kao ameboidna dizenterija (u retkim slučajevima ekstraintestinale infekcije kao posledica balantidijaze kolona). Za dijagnozu se koristi klasična dijagnoza.

BLASTOCISTIS HOMINIS Neklasifikovana protozoa. Može biti da je ameba. Često se nalazi u stolici zdravih osoba. Dijagnoza se postavlja ako postoji dijareja, nema drugih patogena koji bi bili izazivači bolesti, a pritom postoji masivna infestacija. Uglavnom kod imunokompromitovanih.

NAEGLERIA SPP. ACANTHAMOEBA SPP. BALAMUTHIA SPP. SAPPINA SPP. slobodno-živeće amebe Ubikvitarne, retko izazivaju oboljenja kod ljudi, a infekcije se teško dijagnostikuju i leče. Naegleria spp. izaziva primarni ameboidni meningoencefalitis. Acanthoamoeba spp. izaziva granulomatozni ameboidni encefalitis, diseminovane granulomatozne ameboidne boelsti i dr, a najosetljiviji su imunokompromitovani. Dijagnostikuju se primarno parazitološkim metodama: mikroskopski preparat kornee i likvora + izolacija na specijalnim podlogama. Nema terapije.

8

PARAZITOLOGIJA I MIKOLOGIJA

PROTOZOE IZAZIVAČI INFEKCIJA KRVI I TKIVA

TOXOPLASMA SPP. TOXOPLASMA GONDII Pripada grupi apicomplexa. Izaziva bolest toksoplazmozu koja ima tri genotipa, a kod nas je zastupljen kongenitalni tip. Mačke su stalni domaćini i u njima se odvija sekualna faza, dok je čovek (ili drugi sisari) prelazni domaćin u kome se dovija aseskualna faza. Toxoplasma gondii ima dva trofozoitna oblika i to: tahizoit – pojavljuje se u akutnoj fazi bolesti i bradizoit – pojavljuje se u hroničnoj fazi bolesti. Infektivni oblik za sve domaćine je oocista u kojoj se nalaze sporociste i koju mačka izbacuje fecesom. ŽIVOTNI CIKLUS Mačke fecesom izacuju oociste u kojima se nalaze sporozoiti. Kada se oociste unesu iz njih se razvijaju tahizoiti koji se razmnožavaju endogeno u monocitima i preko njih odlaze u sva tkiva i organe, a posebno u mišiće gde se smeštaju i razmnožavaju gde formiraju pseudocistu (samo grupacija tahizoita koja nema nikakav zid) i prelaze u bradizoite, okružuju se opnom i formiraju prave ciste i tu ostaju doživotno. BOLEST Toxoplasma gondii izaziva toksoplazmozu. Prvi način infecije je unosom oocisti iz fecesa mačaka. Infekcija se može dobiti i preko domaćih životinja – unosom nedovoljno termički obrađenog mesa u kome se nalaze prave ciste sa bradizoitima koje se u digestivnom sistemu trasformišu u tahizoite koji odlaze u mišiće i ponovo trasformišu u bradizoite i formiraju prave ciste. Moguć je prenos i sa majke na plod što predstavlja jednu od najčešćih kongenitalnih infekcija1, ali majka mora da se zarazi u trudnoći (primarna infekicija mora da se desi u trudnoći), kao i transplantacijom krvi i organa. Kod imunkompetentnih ugalvnom prolazi asimptomatksi, a može da se prikaže i simptomima sličnim mononukleozi2. Kod imunokompromitovanih javlja se odmah kao teška klinička slika. Moguća je i reaktivacija cisti kada nastaju meninogencefalitis. DIJAGNOSTIKA Rutinski se uzimaju uzorci krvi, bioptat misica, placenta za serološke analize (traže se IgM i IgG antitela), detekciju parazita, izolaciju parazira, detekciju antigena, detekciju DNK (PCR metoda).

1 2

TORCH – Toxoplasmosa gondii + Rubella virus + Citomegalovirus + Herpex simplex virus Epštajn-Bar virus + Citomegalovirus + Toxoplasma gondii + HIV virus daju simptome slične mononukleozi

9

PARAZITOLOGIJA I MIKOLOGIJA

LEISHMANIA SPP. Pripada flagelatama. Javljaju se u dva morfološka oblika: amastigot (Lajšmanijevo telo – aflagelarni oblik u ćelijama čoveka) i promastigot (leptomonas telo – flagelarni oblik u insektima i na kulturi). Biološki vektor je komarac roda Phlebotomus. Najzančajnije vrste Leishmaniae su: Leishmania donovani donovani, Leishmania donovani infantum, Leishmania tropica, Leishmania brasiliensis, Leishmania mexicana. ŽIVOTNI CIKLUS U crevima insekata amastigot prelazi u promastigot – promastigoti se dele i odlaze u pljuvačnu žlezdu – ubodom se prenose promastigoti u čoveka – napadaju makrofage i monocite – deobom fagocitovanih promastigota nastaju amastigoti – inficirana ćelija prska i oslobađaju se amastigoti koji onda inficiraju druge ćelije. Insekti koji su hematofakgni unose u sebe amastigote. BOLESTI Postoje 4 tipa lajšmanioze: 

  

VISCERALNA LAJŠMANIOZA (L. donovani) - Hepatosplenomegalija o indijski tip – (L. donovani donovani) infekcija se održava na relaciji čovek-flebotomus-čovek, akutnog karaktera o mediteranski tip – (L. donovani infantum) infekcija se održava na relaciji pas-flebotomus-pas, čovek se slučajno uključi, bolest je hroničnog karaktera KOŽNA LAJŠMANIOZA (L. tropica) – Kožne promene MUKOKUTANA LAJŠMANIOZA (L. brasiliensis i L. mexicana) DIFUZNA LAJŠMANIOZA

DIJAGNOSTIKA Kao uzorak se uzima materijal sa ivica kožne promene, a kod visceralne lajšmanioze uzorak je kostna srž (jetra i slezina mogu da ruptuišu pa se one ne biopsiraju). Takođe, krv se koristi za Ag-At reakcije, a mogu se koristiti i tehnike molekularne biologije. Lajšmanija se može i kultivisati na NNN (tri-N) podlozi. Takođe koristi se i Montenegro interdermalni test (po sistemu kasne preosetljivosti).

10

PARAZITOLOGIJA I MIKOLOGIJA

TRYPANOSOMA SPP. Pripada flagelatama. TRYPANOSOMA BRUCEI G AMBIENSAE; TRYPANOSO MA BRUCEI RHODESIENSE (AFRIČKA TRIPANOZOMI JAZA) Javlja se u dva morfološka oblika: epimastigot (kritidija oblik) i tripomastigot (tripanozoma oblik). Biološki vektor je muva ce-ce iz roda Glosina. Morfološki se ne razlikuju. Duž površine tela nalazi se undulentna membrana, a na prednjem polu bič. ŽIVOTNI CIKLUS Glosina muva ingestira tripomastigote – oni se dele binarnom deobom – prelaze u epimastigote – epimastigoti prelaze u pljuvačnu žlezdu i tu se ponovo trasnformišu u tripomastigote – kada muva Glosina ubode čoveka tripomastigoti pređu u cirkualciju – dele se binarnim deobama i dospevaju u likvor, krv i limfu. BOLESTI Trypanosoma brucei gambiense izaziva bolesti u centroloj i zapadnoj Africi, a Trypanosoma brucei rhodesisense u istočnoj i južnoj Africi. Na mestu uboda muve Glosina dolazi do razvoja promene. Kada tripomastigoti dospeju u krv i limfu dolazi do uvećanja limfnih žlezda vrata (Vinterbotomov zank). Paraziti žive u ekstracelularnim delovima limfnih organa, a kad pređu u krv dolazi do febrilnog stanja, a u trećem stadijumu prelaze u CNS koga mehanički i toksično oštećuju – meningoencefalitis. DIJAGNOSTIKA Uzorak je aspirat kožne promene, punktat limfnog čvora itd. Za detekciju se korsite parazitološke metode, ali i imunološki testovi za dokazivanje antitela.

TRYPANOSOMA CRUZI – CHAGAS (AMERIČKA TRIPANOZOM IJAZA) Flagelarna forma se nalazi ekstracelualrno u cirkulaciji (tripanozoma forme, tripomastigot), a aflagelaran forma se nalazi intracelualrno (Lajšmanijevo telo, amastigot). Biološki vektori su stenice. ŽIVOTNI CIKLUS U crevima insekata se tripomastigot deli – stenica fecesom izbacuje tripomastigote – tripomastigoti ulaze u cirkulaciju i napadaju ćelije u kojima se trasformišu u amastigote – amastigoti se dele – ćelija puca i oslobađa amastigote – amastigoti u cirkulaciji prelaze u tripomastigote (stenice se inficiraju) ili sami amastigoti izazivaju zapaljenje. BOLEST Šagasova bolest. Na mestu uboda stenice se javlja karakteristična primarna lezija (šagom, Romana znak – unilateralni konjuktivitis sa periorbitalnim edemom). Bolest se razvija zbog širenja parazita do limfnih čvorova. Bolest može imati akutni tok ili hronični. DIJAGNOSTIKA Kao uzorak se uzimaju krv, punktat limfnih čvorova itd. Pregelda se krv kao gusta kap ili razmaz u toku prvih šest nedelja akutnog toka ili u febrilnim intervalima hroničnog. Kada postoje ispadi CNS može se uzimati i likvor. U ranoj fazi bolesti može se koristiti i ksenodijagnsotika – laboratorijski sojevi stenica se hrane krvlju ispitanika, preko kože, a zatim se stenice gaje u sterilnim uslovima, a posle nekoliko dana se u njihovom fecesu traže tripomastigotni oblici. Mogu se koristiti i AgAt reakcije.

11

PARAZITOLOGIJA I MIKOLOGIJA

PLASMODIUM SPP. Pripada grupi Apicomplexa. Biološki vektori su žeke komaraca roda Anopheles u kojima se odvija seksualna faza životnog ciklusa, dok se u čoveku odvija aseksualna faza. Na apikalnom delu se nalaze antigeni koji su važni jer se vezuju za receptore na eritorcitima (ti receptori su npr. antigeni krvnih grupa za P. vivax, pa ljudi sa srpastom anemijom mogu da budu imuni). Postoji pet vrsta Plasmodium spp. koje izazivaju malariju i to su: PLASOMODIUM FALCIPARUM PLASMODIUM VIVAX* (hipnozoiti) (odgovorni za 95% infekcija) Plasmodium ovale* (hipnozoiti) Plasmodium malariae Plasmodium knowlesi

GAMETI

ZIGOT

gametogonija

sporogonija

MEROZOITI

SPOROZOITI (u oocisti)

merogonija (šizogonija) ŽIVOTNI CIKLUS Ženka komarca Anopheles ujede čoveka i preko pljuvačke ubrizgava infektivni oblik plazmodijuma – sporozoit. On odlazi direktno u krv, odakle odlazi u jetru gde se odvija PREERITROCITNA FAZA ŠIZOGONIJE (5-15 dana). Zatim sporozoiti prelaze u merozoite i ponovo ulaze u krv gde napadaju eritrocite i tu se odvija ERITROCITNA FAZA ŠIZOGONIJE (razmnožavanja merozoita u eritrocitima koje izaziva prskanje eritrocita), a merozoiti opet mogu da uđu u eritrocite. Jedan broj merozoita se razvija u muške i ženske gamete (muški su mikrogameti, a ženski makrogameti). Kada komarac ujede bolesnog čoveka ponese gamete, koji se u komarcu spajaju u zigot koji ulazi u sporogoniju i formira sporozoite koji odlaze u pljuvačku komarca i predstavljaju infektivni oblik. Kod nekih vrsta, mogu zapostati oblici u jetri koji se zovu hipnozoiti i odgovorni su za relapse (P. vivax i P. ovale) BOLEST Plasmodium spp. izaziva malariju. U eritrocitima P. falciparum, P. vivax i P. ovale se zadržavaju se oko 48 sati, dok se P. malariae zadržava oko 72 sata. Oganizam ne stvara dobar memorijski imunski odgvoro na Plasmodium spp. Malarični napad je skup paroksizama između kojih se javljaju kraći ili duži afebrilni intervali. Paroksizam je posledica prskanja eritrocita i oslobađanja merozoita u krv. Paroksizam se sastoji iz tri stadijuma: (1) groznica – osećaj hladnoće koji traje 15-60 minuta; (2) febrilni stadijum – naglo povećanje temperature na 40ºC koje traje 2-6 sati (3) pad temperature – crisis, nagli pad temperature koji traje oko 2-4 sata. Naravno, malarični napad je praćen i anemijom i splenomegalijom. Mogući su i nespecifični simptomi. 3 U zavisnosti od vrste plazmodijuma malarični napadi se javljaju u različitim intervalima i to:

P. falciparum P. vivax P. ovale P. malariae

u 95% slucajeva

~5% slučajeva

ZADRŽAVANJE U ERITORCITIMA

POJAVA MALARIČNOG NAPADA

/

48 sati

malaria tropica (24-48 sati)

hipnozoiti

48 sati

malaria tertiana (48 sati)

/

72 sata

malaria quartana (72 sata)

3

Po novim pravilima, svako febrilno stanje kod pacijenata koji su bili u endemskim krajevima u trajanju od 6 dana do 6 meseci, obavezno se sumnja na malariju.

12

PARAZITOLOGIJA I MIKOLOGIJA Oblici malarije su: endemska malarija (imortovana), cerebralna malaria (uzorkuje je P. falciparum koji pokazje genetkse varijacije, eritrociti imaju ispupčenja kojima se vezuju za receptore u endotelu i stvaraju mikrotromboze) i kongenitalna (prenosi se sa majke na plod). Kod nas postoji Anopheles i svi prenose malariju, ali malarije u SRB nema autohtone. Načini prenosa malarije: 1. 2. 3. 4.

preko bioloških vektora – ženka komarca roda Anopheles (inficirana ženka može da prenese plazmodijum na svoje potomstvo) transfuzije krvi i transpantacijom kontaminirane igle vertikalno sa majke na plod

DIJAGNOSTIKA Za postavljanje dijagnoze malarije koristi se pre svega klinička dijagnoza (klinička slika je malarični napad) i parazitološka dijagnoza (dokazivanje prisustva parazita, serologija i molekulske tehnike). Kao uzorak se mogu koristiti: KRV, punktat kostne srži, otisni preparat placente i patohistološki preparat tkiva zahvaćenih organa. Za ispitivanje krvi koristi se (pored serologije) i pravljenje mikroskopskih preparata i to krvni razmaz i gusta kap (krv se stavlja u hipotoničan rastvor, dolazi do lize eritrocita). Oba preparate se boje Gimza bojama i mikroskopiraju (). Potrebno je uzimati uzorke što ranije i što više puta u toku dana, 3 uzastopna dana. KRITERIJUMI ZA RAZLIKOVANJE VRSTE PLASMODIUM SPP: (1) izgled trofozoita, (2) broj jedara merozoita (šizonta), (3) izgled gametocita (P. falciparum ima izgled banane), (4) boja, (5) promene na eritrocitima i (6) prisustvo granula.

TERAPIJA I PREVENCIJA MALARIJE Lekovi protiv malarije dele se prema tome na koji stadijum Plasmodijuma deluju: (1) TKIVNI ŠIZONTICIDI (napadaju hipnozoite u jetri), (2) KRVNI ŠIZONTICIDI (napadaju šizonte (merozotie) u krvi i sprečavaju pojavu malarinih napada), (3) GAMETOCIDI (napadaju gamete i sprečavaju transmisiju) (4) SPORONTOCIDI (sprečavaju sazrevanje gametocita, odnosno sprečavaju stvaranje sporozoita u vekotrima). Vakcine protiv malarije su u eksperimentalnoj fazi, a konstruisane su u protiv sporozoita, merozoita, hipnozoita, gametocita, kao i DNK vakcine. Problem je rezistencija na antimalarike, rezistencija komaraca na insekticide, ne postojanje vakcine kao i slučajevi importovane malarije.

13

PARAZITOLOGIJA I MIKOLOGIJA

NEMATODE KOJE IZAZIVAJU CRVENE INFEKCIJE Valjkasti, nesegmetisani crvi (od nekoliko mm do nekoliko cm). Imaju telesnu šupljinu sa organima, koja je obavijena kutikulom. Postoje odvojeni polovi. Životni ciklus se satoji iz tri forme: jaje, larva i adult. Mogu biti monoksene ili heteroksene. Neki su geohelminti što znači da je jedan period u razvoju provode u zemlji i imaju nesegmentisana jaja.

ASCARIS LUMBRICOIDES – velika dečija glista Kosmopilita. Čovek je i stalni i prelazni domaćin (tanko crevo). Ženke su oviparne. Pripadaju geohelmintima. ŽIVOTNI CIKLUS Ingestija jaja – sazrevanje jaja u larvu u tankom crevu – aktivno probijanje zida creva i prelazak u krv – putem krvi dospevaju u jetru i srce, a odatle u pluća, gde probijaju zid alveola i dospevaju u disajne puteve, do traheje 4 – ponovo bivaju progutani – u tankom crevu se iz larve razvija adult – oplođenje ženki – nesegmentisana jaja koja se izbacuju fesesom i postaju infektivna posle 4 nedelje. BOLESTI Često prolazi asimptomatski. Izaziva mehaničke smetnje, zapaljenje (Lefelerov sindrom), toksično deluju na CNS – dovode do zaostajanja u razvoju deteta. DIJAGNOSTIKA Uzorak je stolica. Mikroskopska analiza i identifikacija jaja. U stolici mogu da se nađu i adultne forme. Mogu se kroistiti AgAt reakcije.

TRICHURIS TRICHIURA – bičasta glista Kosmopolita Čovek je i stalni i prelazni domaćin (debelo crevo). Ženke su oviparne. Pripadaju geohelmintima. ŽIVOTNI CIKLUS Ingestija jaja – sazrevanje jaja u larvu u tankom crevu – u debelom crevu larve sazrevaju u adulte – prednjim tanjim delom se zabijaju u epitel – oplođenje ženki – nesegmentisana jaja5 se izbacuju fecesom i mogu da postanu infektina ako se nađu na tlu mogu da se segmetišu i postanu infektivna posle 4 nedelje. BOLESTI Trihurioza. Može da bude asimptomatksa ili da se javi kolitis sa krvavo-sluzavim stolicama, a moguć je i prolpas rektuma.

ENTEROBIUS VERMICULARIS – mala dečija glista (pundravac) Kosmopolita. Čovek je i stalni i prelazni domaćin (debelo crevo). Ženke su ovoviviparne. ŽIVOTNI CIKLUS Ingestija jaja – sazrevanje larve iz jaja u tankom crevu – u debelom crevu larve sazrevaju u adulte – oplođenje ženki – polaganje jaja u analnim naborima (jaja su segemtisana tako da su odmah infektivna) – češanjem se jaja prenose na ruke i ponovo unose u organizam. Prilikom oslobađanja jaja ženke umiru. Oslobađa se veliki broj jaja tako da su česte reinfekcije. BOELST Enterobioza. Karakterističan je jak svrab perianalne regije (pruritus ani). Takođe se može pojaviti vulvovaginitis, gastrointestinalni poremećaji i simptoni na CNS usled delovanja toskina. DIJAGNOSTIKA Karakterističan je perialani otisak. Lepljiva traka se nanese na perialanu regiju. Uzorak se uzima ujutru, 3 puta u 2-3 dana, pre stolice i pre terapije. Jaja su veoma infektivan pa treba dobro paziti pri uzimanju uzorka. Tek posle tri uzastopna negativna uzorka smatra se da je terapija gotova.

4 5

Leflerov sindrom - pneumonitis karakterističan oblik limuna

14

PARAZITOLOGIJA I MIKOLOGIJA

ANCYLOSTOMA DUODENALE NECATOR AMERICANUS – kukaste gliste Ancyloides duodenale – severana Afika, Mediteran. Necator americanus – Afrika. Čovek je stalni domaćin. Ženke su oviparne. ŽIVOTNI CIKLUS Razvojna faza u spoljašnjoj sredini: larve nastaju u spoljašnjoj sredini (rabditiformne larve) – prelaze u filariformne larve koja se aktivno kreću, infektivne su i ulaze kroz kožu i dospevaju u cirkulaciju – dolaze do plućnih alveola – traheja – biva progutana – dospeva u creva gde prelazi u adultnu formu – oplođenje ženki – nesegmentisana jaja se izbacuju fecesom. BOELSTI Ankilostomijaza. Javljaju se svrab i dermatitis na mestu prodora larve. Pneumonitis. Hipohromna anemija jer paraziti oslobađaju antikoagulantni faktor.

STRONGYLOIDES STERCORALIS Kosmopolita. Čovek je stalni domaćin. Ženke su ovoviviparne. ŽIVOTNI CIKLUS Rabditiformne larve su oslobođene u prirodi i iz njih se, u pogodnom tlu, mogu razviti filariformne larve iz kojih nastaju adulti u spoljašnjoj sredini (slobodna generacija) ili filariformne larve mogu da trasnkutano dospeju u cirkualciju (parazitska generacija) – migriraju u pluća gde probijaju zid alveole – dospevaju u traheju – bivaju ingestirani i završavaju u tankom crevu – u Liberkinijevim kriptama se larve razvijaju u adulte – oplođenje ženki – polaganje jaja koja su infektivna i iz kojih se brzo razvijaju rabditiformne larve – larve mogu da budu fecesom izbačene u spoljašnju sredinu. BOLESTI Strongioloidoza. Pneumonitis, gastrointestinalni simptomi, a kod imunokompromitovanih može da dođe do diseminacije. Pojava larvae curens nije retka.

15

PARAZITOLOGIJA I MIKOLOGIJA

NEMATODE KOJE IZAZIVAJU INFEKCIJE KRVI I TKIVA

TRICHINELLA SPP. TRICHINELLA SPIRALIS ; TRICHINELLLA BRITO VI Kosmopolita. Čovek je i stalni i prelazni domaćin. Ženka je viviparna. Jedine vrste Trichinella spp. čije su larve inkapsulirane. ŽIVOTNI CIKLUS Ingestija larvi koje se nalaze u nedovoljno termički obrađenom mesu – u tankom crevu se oslobađaju larve – razvijaju se adulti – oplođenje – ženka oslobađa žive larve (viviparna) – larve probijaju zid creva – ulaze u krv i dospevaju do organa, a najviše mišića i to onih sa malom količinom glikogena – dolazi do inkaspuliranja larve (T. spiralis se umotava u spiralu). Ćelija negovateljica – miocit u kome se nalazi inkaspulirana larva, ćelija umire, ali se ne raspada jer se oslobađaju faktori rasta i dolazi do neovaskularizacije i larva može da preživi i godnama). BOLESTI Trihineloza. Larva opstaje iako imunski sistem produkuje antitela. Kao i kod svih helmintoza postoji eozinofilija (sem kod T. solium). Inkubacija bolesti traje 1-30 dana u zavisnosti od broja ingestiranih larvi. Trihineloza ima tri stadijuma: 1. 2. 3.

stadijum invazije – simptomi gastrointestinalnog trakta (prolivi, bol u stomaku) stadijum migracije – simptomi raznih organa (edemi mišića, periorbitalni edemi, temperatura, respiratorni simptomi...) stadijum incistacije – bol u mišićima

DIJAGNOSTIKA 1. stadijum invazije – mikroskopiranje fecesa (moguće je pronaći larve i eventulano adulta) 2. stadijum migracije – serološke reakcije (određivanje antitela na Trichinella spiralis) 3. stadijum incistacije – serološke reakcije, biopsija mišića (vidi se inkapsulirana, spiralna larva) Obavezna, brza i jeftina kontola mesa je trihineloskopom.

TOXOCARA SPP. TOXOCARA CANIS; TOXO CARA CATI Kosmopolita. Čovek je prelazni domaćin. Stalni domaćin su psi/mačke kod kojih se prenosi transplacentarno pa se smatra da su skoro svi štenci inficirani. Ženka je oviparna. ŽIVOTNI CIKLUS U crevu psa su adulti – dolazi do oplodnje – jaja se izbacuju fecesom – jaja segmentišu u spoljašnjoj sredini (oviparni) jaja se unose preko prljavih ruku – u tankom crevu izlazi larva iz jajeta– probijaju zid creva i dospevaju u krv – cirkulacijom dospevaju u organe i tkiva. BOLESTI Toksokarioza. Praćena je eozinofilijom kao i sve infekceej helmintima (sem T. solium). Postoje tri oblika bolesti:   

visceralna larva migrans – najčešći oblik, larva migrira u različita tkiva i organe. Simptomi zavise od broja i lokalizacije larvi. Dolazi do stvaranja granulomatoznog zapaljenja oko lave. Kod imunkomopetentnih može da prođe asimptomatski. okularna larava migrans – granulomatozni endoftalmitis (larva u oku) kutana larva migrans – larva završi u subepitelu i može se videti njena migracija na koži (ne može da dodje do transkutane infekcije, samo kod S. stercoralis)

DIJAGNOSTIKA Koristi se serološka dijagnostika. Najčešća je ELISA, a ako potvrdni test Western blot (dokazivanje antitela na specifične proteine).

16

PARAZITOLOGIJA I MIKOLOGIJA

CESTODE KOJE IZAZIVAJU CREVNE INFEKCIJE Pljosnati, segmentisani crvi (pantljičare). Sastoje se od glave (scolex), vrata (colum) i tela (strobila) koje se sastoji iz člančića (proglotis). Oni nemaju ni lumen ni organe već upijanjem dobijaju hranljive materije. Spolja se nalazi tegmentum sa mikrovilima koji su uronjeni u glikokaliks i koji služe za apsorpciju. Oni se razmnožavaju seksualno, ali su hermafroditi. Jedan proglotis sadrži: uterus, testise i ovarijume kao i genitalni otvor preko koga se izbacuju jaja (kada se otkine taj proglotis). Životni ciklus se sastoji iz tri forme: jaja (ovalna, segemntisana i sadrže embrion heksakant koji ima 6 kukica), larva (vezikularne (cista) ili nevezikularne građe (ceroid)) i adulta. Neki su monokseni neki heterokseni. Za crevne cestode čovek je uvek stalni domaćin (Taenia solium, Taenia saginata, Diphyllobotrium latum, Hymenolepis nana,). Izuzetak su jedino Hymenolepis nana i Taenia solium za koje čovek može biti i stalni i prelazni domaćin.

DIPHYLLOBOTHRIUM SPP. DIPHYILLOBOTRIUM LAT UM Najveća cestoda čoveka. Dužina 3-15m i preko 3000 člančića. Parazitira u tankom crevu. Ženka je ovoviviparna. Na skoleksu se nalazi par potridija kojima se adult kači za mukozu tankog creva. Uterus je karaktersitičnog oblika rozete u kome se nalaze jaja. Jaja su segmentisana i imaju operkulum. Larve su nevezikularne. ŽIVOTNI CIKLUS Kada se jaja nađu u spoljašnjoj sredini ona mogu da se razviju u prvi larveni oblik koracidijum – proguta ga račić i u njemu se razvija drugi larveni oblik procerkoid – kad riba pojede račića on prelazi preko njenog digestivnog sistema u njene mišiće i tu se razvija plerocerkoid (infektivni oblik za čoveka) – kada čovek pojede ribu u njegovom tankom crevu se razvija adult – jaja fecesom dospevaju u spoljašnju sredinu – ukoliko se feces nađe u vodi iz jaja se razvija koracidijum. BOLESTI Difilobotrioza. Obično je samo jedan adult prisutan. Bolest je često asimptomatksa, ali Difyllobothrium latum resorbuje vitamin B12 pa se može javiti megaloblastna anemija kao i gastrpointestinalni simptomi. DIJAGNOZA Uzoark je feces, a dijagnoza se postavlja identifikacijom jaja ili delova strobile (proglotisa) koji se identifikuju na osnovu rozetnog izgleda uterusa.

TAENIA SPP. TAENIA SAGINATA; TAE NIA SOLIUM Taenia saginata i Taenia solium parazitiraju u tankom crevu, ali se larve Taenia solium mogu naći u tkivima čoveka. Ženke su ovoviviparne.

TAENIA SAGINATA

TAENIA SOLIUM

Skoleks sadrži 4 pijavke i rostelum sa dva reda kukica.

Skoleks sadrži samo 4 pijavke, bez rostelijuma.

Zreli proglotisi sadže uterus sa 15-32 bočne grane i aktivnim pokretima napuštaju digestivni trakt.

Zreli proglotisi sadrže uterus sa 5-2 bočnih grana i nepokretni su pa pasivno napuštaju digestivni trakt.

Larveni oblik se zove cisticerkus bovis.

Larveni oblik se zove cisticerkus celuloze.

Izazivaju samo tenijazu. Čovek je stalni domaćin.

Izazivaju tenijazu i cisticerkozu. Čovek je i stalni i prelazni domaćin

17

PARAZITOLOGIJA I MIKOLOGIJA

ŽIVOTNI CIKLUS Isti je u svemu, osim što je prelazni domaćin za Taenia saginata govedo, a za Taenia solium svinja. Goveče ili svinja proguta jaja – iz jaja se razvijaju larve (cistocerkus bovis za T.saginata i cistocerkus celuloze za T.solium) –– probijaju zid tankog creva i ulaze u krvotok – dospevaju do mišića (,,bobičavo meso’’) – čovek pojede nedovoljno termički obrađeno meso – larve se pomoću 4 pijavke zakače za mukozu tankog creva – nakon 3 meseca larve sazrevaju u adult – samooplodnja – oslobađanje jaja fecesom. Za čoveka su infektivna i jaja Taenia solium: ingestija jaja Taenia solium – iz jaja se u tankom crevu oslobađa embrion koji probija zid tanog creva i ulazi u cirkulaciju – dospeva do bilo kog tkiva – prelazi u larveni oblik (cistocekus celuloze). Takođe, osobe koje imaju Taenia solium adulta u tankom crevu imaju veći rizik od unošenja jaja.

BOLESTI Tenijaza. Izazvaju je i Taenia saginata i Taenia solium. Asimptomatki ili blage digestivne tegobe. Cistocerkoza. Izazivaju je larve Taenia solium. Simptomi zavise od lokalizacije larvi u telu. DIJAGNOSTIKA Dijagnostika tenijaze se postavlja na osnovu makroskopskog pregleda fecesa gde se mogu vitedi proglotisi i mikroskopskog pregeleda fecesa gde se mogu videti jaja. Jaja se ne razlikuju između Taenia saginata i Taenia solium, pa se za diferencijaiju koristi izgled uterusa: uterus Taenia saginata ima 15-32 bočne grane, a uterus Taenia solium ima 512 bočnih grana. Dijagnostika cistocerkoze se postavlja na osnovu kliničke slike, imunološkim ili mikrobiološkim tehnikama.

HYMENOLEPIS SPP. HYMENOLEPIS NANA – patuljasta pantljičara Parazitira u tankom crevu. Ženke su voviviparne. Na skoleksu se nalaze 4 pijavke i rostelum sa jednim redom kukica. Jaja su segmentisana. Čovek može biti i stalni i prelazni domaćin. Monoksene su. ŽIVOTNI CIKLUS Ingestija jaja (ili ingestija artropoda koje su inficirane cistocerkoidom) – iz jaja u tankom crevu izlaze embrioni (onkosfere) – onkosfere se razvijaju u cistocerkoide koji se kače za mukozu creva – razvijaju se adultni oblici – oslobađaju jaja koja se fecesom izbacuju. BOLESTI Himenolepidioza. Često asimptomatski, a mogu se javiti i gastroitestinalne tegobe. Ukoliko postoji veliki broj parazita moguća su veća oštećenja crevnih resica, diajreja itd. DIJAGNOSTIKA Uzorak je stolica. Markoskopskim pregledom se mogu videti proglotisi, a mikroskopskim pregledom se mogu utvrditi njegove karakteristike i identifikovati jaja.

18

PARAZITOLOGIJA I MIKOLOGIJA

CESTODE IZAZIVAČI INFEKCIJA KRVI I TKIVA TAENIA SPP. TAENIA SOLIUM – svinjska pantljičara Ženke su ovoviviparne. Skoleks sadrži samo 4 pijavke, zreli proglotisi sadrže uterus sa 5-2 bočnih grana i nepokretni su pa pasivno napuštaju digestivni trakt, larveni oblik se zove cisticerkus celuloze.Čovek može biti i stalni (tenijaza) i prelazni domaćin (cisticerkoza). ŽIVOTNI CIKLUS Za čoveka su infektivna i jaja Taenia solium: ingestija jaja – iz jaja se u tankom crevu oslobađa embrion (heksakant) koji probija zid tanog creva i ulazi u cirkulaciju – dospeva do bilo kog tkiva – prelazi u larveni oblik (cistocekus celuloze). Može doći i do autoinfekcije i to endogeno (regurgitacija jaja u više delove digestivne cevi) ili egzogeno (feko-oralnim putem prenosa jaja). BOELSTI Cisticerkoza. Najteži oblik je neurocisticerkoza. Larve izazivaju zapaljenje, ali imunski sistem ne uništava larve, a u zavisnosti od broja i lokalizacije zavisiće i simptomi. Larve vremenom umiru i nastaju intercelualrne kalcifikacije. Ugalvnom nema eozinofilije. DIJAGNSOTIKA Rade se serološke reakcije, najčešće ELISA test i ako ptvrdni EITB test (modifikovani Vestern blot), ali je apsolutni dijagnostički test ipak histopatološki preparat.

ECHINOCOCCUS SPP. ECHINOCOCCUS GRANULO SUS E. granulosus je kosmopolita, a E. multilocularis je zastupljen u cnetralnoj Evorpi. Ženke su ovoviviparne. Čovek je prelazni domaćin. Imaju samo tri proglotisa, od kojih je treći najveći i u njemu se nalazi gravidni uterus. Jaja imaju dve opne sa radijalnom strukturom između i sadrže heksakant koji je infektivan forma za čoveka. Larva – cista hidatigena. ŽIVOTNI CIKLUS Stalni domaćini su psi – izbacuju jaja fecesom – domaće životinje se inficiraju jajima i u njima se razvijaju lave – psi se inficiraju larvama kada pojedu iznutrice životinja – čovek se zarazi u kontaktu sa psom – ingestija jaja koja sadrže embrion (heksakant) – razvija se larva (cista hidatigena) u kojoj se nalaze protoskoleksi. Cista hidatigena se sastoji od: (1) spoljašnja opna (pericista) koja je rigidna; (2) središnja opna (liminarna membrana) i (3) unutrašnja opna (germinativna membrana) od nje se rpave male vezikule (vesiculae proligene) u kojima se nalaze protoskoleksi. U okviru jende cesite mogu se naći i ćerke i unuke ciste. BOLESTI Ehinokokoza. Ciste rastu 1-5cm godišnje i ne daju nikakve simptome sem ukoliko mehanički ne pritisnu neko tkivo (primarna ehinokokoza) ili puknu i rašire se protoskoleksi po organizmu (sekundarna ehinokokoza). Ciste su najčešće u jetri i plućima, ali mogu nastati bilo gde. DIJAGNOSTIKA Obično se ciste otkriju slučajno. Potvrđivanje ehinokokoze se vrši serološki jer se ciste ne smeju bušiti. Vrši se dokazivanje antitela na Echinococcus granuslosus. Hiruški se odstranjuju vađenjem ciste ili PAIR (puncutre, aspiration, injection, reaspiration). ECHINOCOCCUS MULTILO CULARIS Adulti izgledaju gotovo isto, sve je u suštini isto samo se larve razlikuju. Nisu homogene, inkapsulirane već su sunđerastog tipa, tj. ciste se nalaze direktno u tkivu, ima ih mnogo i teško se odstranjuju. Mogu se pomešati sa tumorima, a dodatno se ciste mogu odkačiti i cirkulacijom diseminovati pa podsećaju na metastaze.

19

PARAZITOLOGIJA I MIKOLOGIJA

TREMATODE KRVI Trematode su pljosnati nesegmentisani crvi koji imaju tri životn astadijuma: jaje, larva i adult. Stalni domaćin je čovek (kičmenjaci) u kojima se razvija adultna forma, dok su prelazni domaćini puževi, ribe i rakovi u kojima se razvijaju larve. Adult je oblika lista sa usnom i trbušnom pijavkom (njome se pričvršćuju u krvnim sudovima, jetri, plućima ili crevima). Svi rodovi su hermafroditi sem Schistosoma spp. Adulti izbacuju jaja, koja preko fecesa, urina ili sputuma izlaze u spoljašnju sredinu. Jaja mogu biti zrela, sa već formiranim embrionom (miracidijum) ili nezrela (sazrevaju u spoljašnjoj sredini). Iz embriona se razvija larva koji se u prelaznom domaćinu (obično ih ima više od jednog) dalje razvija. Stadijumi larve su: miracidijum, sporocista, redija, cerkarija i metacerkarija. Adulti sadrže digestivni, ekskretorni i nervni sistem kao i seksualne organe. Infektivni oblici su cerkarije i metacerkarije. DO infekcije najćešće dolazi oralnim putem (termčki enobrađena riba, rakovi, biljke) ili preko kože (Schistosoma spp). Bolest je često hronična, a za dijagnostiku se koristi pronalaženje jaja u stolici, duodenalnom soku, urinu ili sputumu.

SCHISTOSOMA SPP. Po lokalizaciji spadaju u krvne trematode. Schistosoma haematobuim (urinarna šistosoma), Schistosoma mansoni, Schistosoma japonicum, Schistosoma intercalatum (crevne šistosome). Adulti su odvojenih polova (što je izuzetak kod trematoda) i parazitiraju u jetri i venama mezenterijuma i mokraćne bešike. Jaja polažu ženke u krvne sudove zida creva (S. mansoni, S. japonicum i S. intercalatum) ili zida mokraćne bešike (S. hematobium). ŽIVOTNI CIKLUS Jaja koja dospeju u vodenu sredinu gde žive prelazni domaćini, prelazi u larvu – larva miracidium izlazi iz jaja u ulazi u prelaznog domaćina (slatkovodni puž) – u pužu se razvija larva sporocista – larva sporocista prelazi u larvu cerkarija – cerkarije napušstaju puža i mogu da u direktnom kontaktu probiju kožu čoveka – larva cerkarija razvija se u mladu šistosomu koja migrira u krvotok i dospeva do pluća i portnog sistema jetre – sazrevanje u kompletnog adulta – oplodnja ženke – odlaze u vene mezenterijuma i ven emokraćne bešike i tu polažu jaja – kontrakcijom misića ovih organa jaja završavaju u lumenima – jaja se izbacuju fecesom (S: mansoni, S. japonicum i S. intercalatum) ili urinom (S. hematobium). BOLESTI Shistosoma spp. izaziva šistosomijazu koja ima tri kliničke forme: dermatitis (nastaje na mestu prodora cerkarije u kožu), akutna šistosomijaza (Katajama groznica) i hronična šistosomijaza (portna hipertenzija kod S. mansoni, S. japonicum i S. intercalatum ili promene u zidu mokraćne bešike kod S. hematobium) DIJAGNSOTIKA Kao uzorak za djagnsotiku uzima se stolica, urin, krv ili bioptat tkiva. Uzorak se pregleda mikroskopski, parazitološki i patohistološki gde se mogu identifikovati jaja. Mogu se raditi i serološke analize i PCR.

20

PARAZITOLOGIJA I MIKOLOGIJA

TREMATODE JETRE, PLUĆA I CREVA

FASCIOLA SPP. Najznačajnija vrsta je Fasciola hepatica koja parazitira u žučnim putevima stalnog domaćina i izaziva fasciolozu (metiljavost). Adult je obliak lista i poseduje dve pijavke (usnu i trbušnu) pomoću kojih se hvata za mukozu žučnih puteva. Hermaforditi su kao i većina Trematoda i poseduju digestrivni trakt koji se slepo zavrsava (namju analni odvor). Jaja imaju operculum.

ŽIVOTNI CIKLUS Jaja koja dospeju u vodu gde žive prelzani domaćini – jaje prelazi u larvu miracidium – u pužu larva miracidium prelazi u larvu cerkariju – larca cerkarija napušta puža i ostaje zalepljena za biljke u svojoj učaurenoj formi (larva metacerkarija) – čovek se inficira ingestijom tih biljaka – larva se oslobadja u crevu, probija zid creva, dospeva u trbušnu duplju i na kraju probija zid jetre gde se zaustavlja u žučnim putevima – larva se razvija u adulta koji se hrani hepatocitima – oplodnja – izbacivanje jaja u žučne puteve kojima dospevaju u crveo – jaja se izbacuju fecesom. BOLESTI Fasciola izaziva fasciolozu. Simptomi su posledica mehaničkog i zapaljenosg dejstva adulta u žučnim putevima (febriiilno stanje, bol, povraćanje, eozinofilija, možda ikterus) DIJAGNSOTIKA Uzorak za dijagosntiku je feces, duodenalni sok, žuč, krv. Mikroskopski preged, parazitološki pregled pronalaze se jaja. Serološke metode koriste se za dokazivanje antitela.

PARAGONIMUS SPP. PARAGONIMUS WESTERMANI ŽIVOTNI CIKLUS U spoljašnjoj sredini neembrionirana jaja postaju embrionirana – iz jaja se razvija larva miracidija koja ulazi u prvog prelaznog domaćina (puž) – larva miracidija prolzai kroz stadijume sporocisa, radia i na kraju postaje larva cerkarija – larva cerkarija napušta puža i ulazi u drugog prelaznog domaćina (rak) – u raku larva cerkaja se učauri i postaje larva metacerkarija – čovek ingestira raka sa učaurenom metacerkarijom – larve se oslobadjaju u crevu, probijaju zid creva, dospevaju u trbušnu duplju i probijaju dijafragnu te dospevaju u pluća – u plućima se larve inkapsuliraju i razvijaju u adulte gde ostaju.

CLONORCHIS SPP. CLONORCHIS SINENSIS ŽIVOTNI CIKLUS Jaja ulaze u prelaznog domaćina (puž) – iz jaja se oslobađanje larve miracidije – larva miracidija prelazi u larva sporocista, pa larva radia i larva cerkarija – larva cerkarija napušta puža i nalazi se u vodi gde probija tkivo ribe – u ribi se larva cerkarija učauri u larvu metacerkariju – čovek ingestijom ribe biva inficiran – u crevu se oslobađaju larve i ulaze u žučne puteve gde se razvijaju u adulte – oplodnja i oslobađanje jaja fecesom.

21

PARAZITOLOGIJA I MIKOLOGIJA

MEDICISNKI ZNAČAJNE FILARIJE Tanki, valjaksti crvi čiji adulti parazitiraju u potkožnom i limfnom tkivu. Dve morfološke forme filarija: adult i larva (mirkofilarija). Za njihov razvoj su neophodni prelazni domaćini i to su najčešće hematofagni insekti. Adulti se nalaze u limfonom sistemu ili potkožnom tkivu stalnog domaćina. Posle oplođenja, ženka polaže larve koja dospevaju u cirkulaciju ili se nalaze u koži. Kada hematofagni isekti uzimaju krvni obrok oni unose iz cirklacije ili kože larve koje se u njiima razvijaju i postaju infektivni za coveka (kada insekt ubode coveka unosi u cirkualciju ili kožu larve koje se razvijaju u adulta. Dijagnoza se postavlja mirkoskospkim pregledom, a identifikacije fialrije se vrši na osnovu rasporeda jedara i motaca na larvama.

DIROFILARIA SPP. Prenose ih komarci, odrasle forme se lokalizuju potkožno, a ređe u visceralnim organima. Mnifestuju se čvorovima na koži, sluzokoži ili u potkožnom tkivu.

WUNCHERERIA SPP. Prenose je komarci. Nema je kod nasa, ali je ima u Aziji, Africi i Južnoj Americi.

LOA SPP. LOA LOA Izaziva afričku nematodu oka. Početni simptomi su u vidu lokalnog svraba i bola. Subkoutano se mogu naći otoci koji su posledica smrti mikrofilarija.

ONCHOCERCA SPP. Parazit subkutanog tkiva. U potkožnom tkivu stvara čvorove, a može da ošteti i oko što često prati gubitak vida (rečno slepilo).

22

PARAZITOLOGIJA I MIKOLOGIJA

MORFOLOGIJA I BIOLOGIJA MEDICINSKI ZNAČAJNIH GLJIVA Sve gljivične ćelije poseduju: ćelijski zid (hitin, glukan, manan, celuloza), ćelijsku membranu (ergosterol) i ostale ćelijske organele klasične eukariotkse ćelije. Prema morfologiji gljive se dele u tri grupe: kvasnice, plesni i bifazne gljive. KVASNICE Jednoćelijski oblici, ovalnog oblika. Razmnožavaju se aseksualno (tako nastaju blastokonidije/blastospore), ali i sekusalno (tako nastaju askospore/bazidiospore). Ponekad posle pupljenja mogu ostati spojene, pa tako nastaju pseudohife. U kulturi nastaje samo aseksualnu fazu, ali se seksualna faza može dobiti stvaranjem specijalnih uslova. PLESNI Višećelijski oblici, grade končaste strukture koje se zovu hife. Hife se granaju i grade micelijum (bazalni/vegetativni deo je u podlozi, a vazdušni/reproduktivni deo je iznad podloge), a same hife mogu biti septirane ili neseptirane. Razmnožavaju se: aseskualno (artrokonidije nastaju fragmetisanjem hifa, mikrokonidije su jednoćelisjki izdanci, a makrokonidije su višećelijski izdanci) i seksualno (nastaju askospore/zigospore). Plesni poseduju apikalni rast umesto pupljenja. BIFAZNE/DIMORFNE U prirodi se na temperaturama oko 26ºC nalaze u formi plesni, dok se an 37ºC nalaze u formi kvasnica. Većina ovih gljiva je endemska i one su striktno patogene. RAST GLJIVA Osnovna podloga za laboratorijski rast gljiva je SDA podloga (Saburo-dekstrozni agar). Za razvijanje gljiva potrebni su kako makroelementi tako i mirkoelementi, kiseonik (aerobne, mikroaerofilne, fakultativno anaerobne), voda, ugljeni hidrati, optimala pH vradnost (2-8, a najoptimalnije 5.4 – 5.6). Merenje rasta se kod kvasnica vrši brojanjem kolonija (CFU), a kod plesni merenjem težine micelijuma. Medicisnki značajne gljive su uglavnom mezofilne i to plesni žive na 26º C (kolonije se vide posle 3-7 dana), a kvasnice na 37º C. FAKTORI VIRULENCIJE Prvi faktori virulencije koji su značajni su faktori adherencije, zatim enzimi (kod nekih i toksini), a kod bifaznih gljiva i morfogeneza (prelaz iz micelijumske u kvaščevu fazu). BOLESTI Micetizam – trovanje pečurkama. Mikoza – gljivična infekcija. Mikoalergoza – imunopatološko stanje. Mikotoksikoza – trovanje gljivičnim toksinima. Gljive se dele na apatogene, uslovno patogene (najveći broj gljiva) i striktno patogene (bifazne gljive i dermatofiti). Mikoze se dele na: 

površne gljivične infekcije (karakteristična klinička slika, česte, ali blage) o superficijalne (gljive izazivaju promene u površnim slovjevima epidermisa i oštećuju keratin u koži, dlaci i noktima. o kutane (malo dublji slojevi kože) o mukokutane (inficiraju i sluzokožu) o subkutane* (suštinski to su duboke lokalizovane gljivične infekcije)



duboke / sistemske / invazivne gljivične infekcije (nekarakteristična klinička slika, a visoka smrtnost kod imunokompromitovanih) o lokalizovane o diseminovane

23

PARAZITOLOGIJA I MIKOLOGIJA

GLJIVE IZAZIVAĆI PRIMARNO INFEKCIJA KOŽE, NOKTA I DLAKE

MALASSEZIA SPP. Kvasnica. Najznačajnije su lipofilne vrste Malassezia furfur i Malassezia sympodialis, a nelipofilna vrsta je Malassezia pahydermatis. Mlassezia spp. može biti deo fiziološke mikroflore, a infekcije izaziva kod osoba sklonih znojenju. Najčešće oboljenje je pityriasis versicolor/ tinea versicolor (ovalne promene na koži koje su svatlije ili tamnije u odnosu na okolnu kožu u zavisnosti od osunčanosti; najčešće se nalaze na gornjoj polovini trupa). Kod dece mogu da se razviju i sistemski oblici, a ako dospe u krv može da bude i letalna. DIJAGNSOTIKA Kao uzorak se uzima koža metodom skrepinga i pravi se direktan mikroskopski preparat gde se izmađu epitelnih ćelija kože vide hife i blastospore u grozdovima. Pošto je Malassezia lipofilna ne može se lako kultivisati pa se izolacija ne vrši rutinski, ali ako se kultiviše koristi se specijalna podloga sa masnim kiselinama.

DERMATOFITI Striktno patogene plesni. Izazivaju infekcije i kod imunokompromitovanih, ali i kod imunokompetentnih. Gljivični elementi se nalaze u stratum cornemum kože, nokta i dlake. Dermatofiti su keratinofilni i keratinolitički. Dele se u tri grupe prema poreklu infekcije:   

antropofilni dermatofiti – prenose se sa čoveka na čoveka zoofilni dermatofiti – prenose se sa životinje na čoveka geofilni dermatofiti – prenose se sa tla na čoveka

Najčešće se za infekcije dermatofitima (dermatophytosis ≠ dermatomycosis) koristi naziv tinea (tinea barbe, tinea capitis, tinea corporis, tinea manum, tinea pedis, tinea unguium, tinea favosa, tinea imbicata, tinea cruris). Dermatofiti se dele u tri roda:   

Trichopyton spp. – izaziva infekcije kože, dlake i nokta (KDN). Mikrokonidije su brojne (u grozdovima), a makrokonidije su retke (cilindričnog oblika). Mycrosporum spp. – izaziva infekcije kože i dlake (KD). Mikrokonidije su retke (poneka uz makrokonidije), a makrokonidije brojne (vretenastog oblika). Epidermophyton spp. – izaziva infekcije kože i nokta (KN). Poseduje samo makrokonidije (oblika palice za doboš).

TRICHOPHYTON SPP. Dermatofit, strikntno patogena plesan. Izaziva infekcije kože, dlake i nokta (KDN). Hife su septirane, mikrokonidije su brojne (u obliku grozdova ili pojedinačno), a makrokonidije retke (cilindričnog oblika). Herpes tonsurans - promene na koži su najčešće crveni pečati, oštro ograničeni, okrugli i postepeno se šire. Trichophyton profunda – duboke infekcije kapilicijuma (tinea capitis/ carion celsii) i brade (tinea barbe/sycosis barbae). Trichophyton schoenleinii – favus (infekcija kapilicijuma), formiraju se skvame, depigmentacija dlake i ukoliko se ne leči može doći do alopecije. Trichophyton concentricum Trichophyton interdigitale s. mentagophytes – atletsko stopalo, tinea unguium (onyhomycosis).

24

PARAZITOLOGIJA I MIKOLOGIJA

MICROSPORUM SPP. Dermatofit, strikntno patogena plesan. Izaziva infekcije kože i dlake (KD). Hife su septirane, mikrokonidije su retke (uglavnom asocirane uz makrokonidije), a makrokonidije brojne (vretenastog oblika). Microsporum canis – (kosopasica) može da dovede do trajne alopecije. Karateristika su jasno ograniceni pečati bez dlake. Gljivične strukture se nalaze na spoljanšnjoj strani dlake (ectotrix). Ova vrsta ima sposobnost autofluorescencije pa se za dijagnsotiku može koristi i UV lampa. Mycrosporum gypseum – Herpes tonsurans.

EPIDERMOPHYTON SPP. Dermatofit, strikntno patogena plesan. Izaziva infekcije kože i nokta (KN). Hife su septirane, mikrokonidija nema, a makrokonidije su oblika palice za doboš. Epidermophyton floccosum – tinea corporis, tinea pedis, tinea unguium (onyhomycosis)

DIJAGNSOTIKA DERMATOFITA Kao uzorak se uzimaju inficirane dlake (infekcija tipa ectotrix ili endotrix), skreping uzorak sa ivice kožne promene ili strugotine inficiranih delova nokta. Pravi se direktan mikroskopski preparat na kome se vide epitelne ćelije kože i između njih hife i artrospore koje nisu karakteristične. Kultivisanje se vrši na 26ºC i traje 3-4 nedelje, a kao podloga korsite se dermatofitni test medijum ili SDA sa dodatim antibiotikom i aktidionom (suprimira rast svih plesni sem dermatofita).

TRICHOPHYTON SPP. T. profunda T. schoenleinii T. concentricum T. interdigitale s. mentagophytes Septirane hife sa velikim brojem mikrokonidija i malim brojem makrokonidija (cilindrične)

MICROSPORUM SPP. M. canis M. gypseum

Septirane hife sa velikim brojem makrokonidija i malim brojem mikrokonidija (vretenaste)

EPIDERMOPHYTON SPP.

E. floccosum

Septirane hife bez mikrokonidija, a makrokonidije su u obliku palice za doboš.

25

PARAZITOLOGIJA I MIKOLOGIJA

KVASNICE IZAZIVAČI POVRŠNIH I INVAZIVNIH INFEKCIJA

CANDIDA SPP. Kvasnica. Uslovno paotega, deo fiziološke mikroflore kože i sluzokože. Njaznačajnija vrsta je Candida albicans, a druge se jednim imenom nazivaju Candida non-albicans (C. tropicalis, C krusei...). Kao i sve kvasnice stvaraju pseudohife, međutim Candida albicans ima tu sposobnost da pod određenim uslovima može da formira i prave hife – preko protoplazmatskih mostova se formiraju germinativne tube. Izazivaju endogene (oportunističke) i egzogene (intrahospitalne, seksualno prenosive) infekcije. Oportunističke infekcije se javljaju kod zdravih osoba (usled upotrebe antibiotika ili seksualnim putem) i kod visoko rizičnih pacijenata (neutropenija, operisani itd). Važni faktori virulencije su adhezivni molekuli i germinativne tube. Kandidijaza može biti površna (oralna kandidijaza, vulvovaginalna kandidijaza, tinea pedis, tinea unguium i poseban oblik hronična mukokutana kandidijaza koja se javlja kod osoba sa deficitom celualrne imunosti) i invazivna (ezofagitis kod AIDS, enteritis, kolitis, faringitis, bronhopneumonija, uretritis, cistitis, endokarditis, meningitis, osteomlijelitis...). Posle Streptococcus, Enterococcus i Enterobacteriacea najčešći uzročnik intrahospitalnih infekcija. Moguća je i Candida sepsa. DIJAGNOSTIKA Uzorak koji se uzima zavisi od kliničke slike, a najčešće su to likvor, krv, sputum, feces, kožne promene. Kod površnih infekcija se koriste mikološke metode: direktni mikroskopski preparat je retko pozitivan, pa se koristi kultivisanje (najčešće SDA podloga, Candida Hrom agar , na 37ºC) i traje oko nedelju dana. Kod invazivnih infekcija dijagnsotika je teška zbog teškog uzimanja uzorka pa se koriste non-culture metode (aglutinacija, imunodifuzija, ELISA i PCR) za dokazivanje Candida manan antigena ili β-D-glukan antigena ili DNK, kao i antitela.

CRYPTOCOCCUS SPP. Kvasnica. Uslovno patogena. Najznačajnije vrste su Cryptococcus neoformans (serotipovi A i D) i Cryptococcus gatii (serotipovi B i C). Od faktora virulencije sadrže kapsulu od glukoroksilomanana i melanina. Kriptokokoza može biti blaga i subklinička kod zdravih ljudi, dok se kod imunokompromitovanih razvijaju teške plućne kriptokokoze sa mogućim diseminacijama u CNS i kožu. DIJAGNOSTIKA Uzorci su sputum, livor, krv itd. Koristi se direktni mikroskopski preparat na kome se vide blastospore sa debelom kapsulom, a takođe i specijalno Tuš-bojenje preparata omogućava bojenje balstospora, dok kapsule ostaju svetle. Kultivisanje se vrši na SDA podlozi ili GACA podlozi (stimuliše produkciju melanina pa se kolonije vide braon boje, pa se tako lako mogu razlikovati od Candida spp. koje su bele boje) na 37ºC i traje oko nedelju dana. Imunološke i molekularne metode se zasnivaju na dokazivanju glukoroksilomangan antigena iz kapsule ili DNK, kao i antitela.

26

PARAZITOLOGIJA I MIKOLOGIJA

PLESNI IZAZIVAČI POVRŠNIH I INVAZIVNIH INFEKCIJA

ASPERGILLUS SPP. Nedermatofitna plesan. Ubikvitarne su i njihove spore su najbrojnije u vazduhu. Najznačanije vrste su Aspergillus fumigatus, Aspergillus flavus, Aspergillus niger i Aspergillus terreus. Hife su septirane, a poseduju i specijalizovane hife (konidiofore) na čijim krajevima se nalaze proširenja (vezikule) na kojima se nalazi nekoliko redova fialida od kojih polaze lanci fialidokonidija (karakterističan izgled maslačka). Bolesti koje izazivaju vrste roda Aspergillus se dele u tri grupe:   

ASPERGILOZE – površinska (keratitis, onychomycosis, otomycosis), invazivne (primarna – bronhopulmonalna; sekundarna – aspergilom, gljive se razmnožavaju u već postojećim šupljinama, često kod TBC) i diseminovane ALERGIJE – alergijska brohnopulmonalan aspergiloza ASPERGILOTOKSIKOZE – unos aflatoksina koga produkuje Aspergillus flavus.

DIJAGNOSTIKA Kao uzorci se uzimaju brisevi, strugotine, sputum, krv itd. Pravi se direktni mikroskopski preparat na kome se može vtedi septirani micelijum, ali nije dovoljno za identifikaciju. Kultivisanje se vrši na SDA podlozi na temperaturi od 26ºC i traje oko nedelju dana. Preparat iz kulture: septirane hife, konidiofore i vezikule sa konidijama. Kod invazivnih aspergiloza se zbog ograničene mogućnosti uzorkovanje koriste serologija i molekualrne tehike. Dokazivanje se vrši i non-culture metodama (aglutinacija, imunodifuija, ELISA i PCR), a traže se Aspergillus galaktomanan antigen i β-D-glukan antigen ili DNK, kao i antitela.

PENICILLIUM SPP. Nedermatofitna plesan. Najznačajnija vrsta je Penicillium marneffei. Hife su septirane, a postoje i specijalizovane hife (konidiofore) koje se dihotono granaju i koje sa završavaju fialidama i lancem filaidokonidija (karakterističan izgeld metlice). Bolesti koje izazivaju vrste roda Penicillium se dele u tri grupe:   

PENICILOZE – površne (keratitis, otomycosis, onychomycosis) i invazivne (plućna koja retko diseminuje) ALERGOZE TOKSIKOZE

DIJAGNOSTIKA Kao uzorak se uzimaju bris uva, sputum, krv itd. Pravi se direktan mikroskospki preparat. Kultivisanje se vrši na SDA podlozi na 26ºC i traje oko nedelju dana. Mikroskopski izgled neobojenih septiranih hifa sa konidioforama koje se dihotono granaju na čijim krajevima se nalaze fialide sa lancima filaidokonidija. Nema metoda za molekularnu dijagnsotiku.

27

PARAZITOLOGIJA I MIKOLOGIJA

FUSARIUM SPP. Nedermatofitna plesan. Najznačajnije vrste su Fusarium solani, Fusarium oxyporum i Fusarium moniloforme. Hife su septirane i sadrže makrokonidije u obliku srpa. Bolesti koje izazvia Fusarium spp. mogu biti: površne (mikotični keratitis, onychomycosis) ili invazivne (bilo koji organ, ali kod imunokompromitovanih). DIJAGNOSTIKA Uzorak može biti bris, likvor, sputum itd. Pravljenje Direktnog mirkoskopskog preparata. Kultivisanje se vrši na SDA podlozi na 26ºC i oko nedelju dana. Nema metoda za molekularnu dijagnsotiku.

ASPERGILLUS SPP.

PENICILLIUM SPP.

A. fumigatus A. flavus A. niger A. terreus

P. marneffei

Septirane hife sa konidoforama na čijim krajevima se nalaze vezikule nekoliko redova filaida sa kojih polaze lanci filaidokonidije.

Septirane hife sa dihotonim grananjem na čijim krajevima se nalaze filaide sa lancima filaidokonidija

,, maslačak’’

,,metlica’’

FUSARIUM SPP. F. solani F. oxyporum F. moniloforme

Septirane hife i makrokonidije u obliku srpa

28

PARAZITOLOGIJA I MIKOLOGIJA

GLJIVE IZAZIVAČI OPORTUNISTIČKIH INFEKCIJA

MUCORMYCETES S. ZYGOMICETES Nedermatofitne plesni. Obuhvataju tri roda: Mucor spp, Rhizopus spp. i Absidia spp. Ubikviratne su i retko izazviaju oboljenja kod ljudi, ali kada ih izazvou brzo dovode do smrtnog ishoda. Karakterišu ih široke nesegmentisane hife. Neke od hifa su diferencirane u sporangiofore na čijim krejvima se nalaze sporangijumi sa sporangiosporama. Ti sporangijumu kada prsnu oslobađaju sporangiospore. Neke vrste poseduju i horizontalne hife, korenčiće. Izazivaju teška oboljenja – mucromycosis (rinocerebralne, torakalne, abdominalne, priamrne kožne). To su akutne gljivične infekcije koje se često završavaju letalno u roku od nekoliko dana. Spore gljiva se nalaze u vazduhu, a infekcija kod ljudi je najčeće posttraumatksa. DIJAGNOSTIKA Uzorak je najšešće bioptat tkiva, krv, bris itd. Na direktnom mikroskopskom preparatu se vide nesegmentisane hife, a mogu se uočiti i sporangiofore sa sporangiumima (sporangiosporama). Kultivisanje se vrši na 26ºC i traje 2-3 dana (brzorastuće gljive). Zbog brzog i teškog toka bolesti dijagnoza se često postavlja post mortem.

PNEUMOCYSTIS SPP. Ekstracelularni parazit nejasne taksonomije. Ranije se smatralo da je protozoa, a sada se smatra da je gljiva iako ne može da se kultiviše. Najznačajniji predstavnik je Pneumocystis jirovecii. Ima dva morfološka oblika: vegetativni (trofozoit) i cista/spora (debeo ćelijski zid sa 8 elementarnih telašaca). U organizmu čoveka se nalazi kao trofozoit. Razmnožava se i sekulano i aseksualno. Izaziva najčešće pneumoniju tako što se adheriše za pneumocite u alveolama. Retko se diseminuje. DIJAGNSOTIKA Kao uzorak se uzimaju bronhoalveolarni lavat ili tkivo pluća (sputum ne). Pravi se direktni mikroskopski preparat (nativni ne govori puno, pa se koristi bojenje Gimzom na kojima se vide trofozoiti koji se teško prepoznaju i ciste u kojima se vide elementarna telašca). Ne može se kultivisati. Takođe korsite se i metode imulogije i molekularne tehnike.

29

PARAZITOLOGIJA I MIKOLOGIJA

PRINCIPI LAGORATORISJKE DIJAGNOSTIKE GLJIVIČNIH INFEKCIJA I METODE IDENTIFIKACIJE GLJIVA STANDARDNE MIKOLOŠKE METODE: mirkoskopski pregled uzorka (direktan preparat i patohistološki preparat) i izolacija gljiva na hranljivim podlogama (mikološka kultura) - ,,zlatni standarad’’ kojim se gljivična infekcija može dokazati. IMUNOLOŠKE METODE: dokazivanje antitela, dokazivanje antigena i dokazivanje drugih biomarkera – može se reći da je gljivična infekcija verovatno ili moguća MOLEKULARNE METODE: dokazivanje DNK (PCR) – može se reći da je gljivična infekcija verovatno ili moguća

MIKROSKOPIRANJE Prednost je to što je tehnika brza i jeftina. Moguće je dokazati gljivičnu infekciju, kao i detektovati eventualno druge gljive koje se nalaze u uzorku. Nedostatak je što je senzitivnost niska, a uzorci se moraju uzimati invazivnim metodama. Takođe potrebni su i eksperti za interpretaciju. DIREKTAN MIKROSKOPSKI PREPARAT – može se pokazati prisustvo ili odsustvo gljiva ili reći da li je pristuna gljiva kvasnica ili plesan, ali se ne mogu potvrditi bifazne gljive. Može biti nativni: ne boji se, nego se samo dodaje KOH; ili bojeni: po Gramu (retko), Hloral-laktofenol; Calcofluor white (nespecifično bojenje svih gljiva), Tuš-bojenje (za Cryptococcus jer ima kapsulu koja se ne oboji). PATOHISTOLOŠKI PREPARAT – najčešće hematoksilin/eozin ili boje sa srebrom itd.

KULTIVISANJE Prednost je mala cena tehnike i mogućnost da se dokažu gljivične infekcije. Takođe moguće je izvršiti krajnju identifikacju gljive i raditi antimikogram. Nedostatak je spor rast gljiva, niska senzitivnost i potreba za invazivnim uzorkovanjem. Gljive koje ne mogu da se kultivišu su Pneumocystis jirovecii i Rhinosporidium saberee. Bifazne gljive se ne izoluju standardno, a takođe ni lipofilne vrste roda Malassezia (M. furfur i M.sympodialis). Brzorastuće gljive su Mucormicete (34 dana), standardan rast imaju oportunističke gljive (oko nedelju dana), a spororastuće su dermatofiti (3-4 nedelje). Plesni se kultivišu na 26ºC, kvasnice na 37 ºC dok se dimorfne gljive obavezno moraju zasejati na obe temperature. Podloga može da bude tečna (bujon) ili gel (agar). Za kvantifikaciju gljiva korist se CFU jedinica. Potrebno je zatvarati Petri-šolje i epruvete i izbegavati korišćenje aparata za sterilan rad (pogotovu kod rada sa bifaznim gljivama) zbog kontagioznosti spora. Podloge za zasejavanje gljiva su:      

SABURO-DEKTROZNI AGAR – najčešće korišćena podloga u mikologiji, može sadržati i antibiotike ili aktidion (suprimira rast svih plesni sem dermatofita koji inače najsporije rastu) DERMATOFITNI TEST MEDIJUM – selektivna podloga za dermatofite BRAIN-HEART AGAR – podloga za hemokulturu GACA – diferencijalna podloga za Cryptococcus spp. jer mu omogućava da produkuje melanin pa su kolonije braon boje, a druge kvasnice (npr. Candida spp) su bele. CANDIDA HROM AGAR – diferencijalna podloga za Candida app. jer se različite vrste razlišito boje, pa se može psotaviti dijagnoza do nivoa vrste. SPECIJALNA PODLOGA SA MASNIM KISELINAMA – za lipofilne vrste Malassezia spp.

30

PARAZITOLOGIJA I MIKOLOGIJA

NON-CULTURE METODE Prednost je brzina i moguće specifično određivanje gljiva, ali se dijagnoza može postaviti samo kao verovatna. Testovi su za dijagnsotiku antigena gljiva, nukleinskih kiselina i antitela na gljivične antigene.

SOLUBILNI ANTIGENI (BIOMARKERI) GLJIVA U TELESNIM TEČNOSTIMA β-D-glukan – imaju ga sve gljive galaktomanan – Aspergillus spp. manan – Candida spp. glikuroksilomanan – Cryptococcus spp.

LATEKS AGLUTINACIJA – imunološka metoda za dokazivanje biomarkera ili antitela. Stvaranje aglutinata. IMUNODIFUZIJA – imunološka metoda za dokazivanje biomarkera ili antitela. Stvara se precipitacijska linija. ELISA – imunološka reakcija dokazivanja biomarkera ili antitela. Stvara se boja u mikrotitracionoj pločici. Očitavanje apsorbancije. PCR – metoda molekularne biologije za dokazivanje species-specifičnih sekvenci nukleinskih kiselina. Za PCR se mogu koristiti i direktni uzorci (manje osetljiva metoda, ali brža) ili uzorci iz kulture (suštinski već amplifikovani). Vrši se izolacija DNK iz gljive i pravi se PCR smeša (DNK, prajmeri, nukleotidi, TAP-polimeraza) i stavlja se u PCR mašinu (reguliše temperaturu), a zatim se radi elektorforeza u gelu. IDENTIFIKACIJA KVASN ICA Posle inkubacije na 37 ºC oko nedelju dana. Ako nema porasta gljiva – negativan nalaz. Ukoliko ima porasta gljiva – pozitivan nalaz koji se dalje može identifikovati PCR metodom ili određivanjem CFU i rutinskim procedurama (mikroskopske, kulturelne, biohemijske i imunološke osobine). IDENTIFIKACIJA PLESNI Posle inkubacije na 26 ºC oko nedelju dana (za dermatofite 3-4 nedelje i za Mucromicetes oko 3-4 dana). Pravi se direktan mikrokopski preparat iz kulture i dodaje se KOH, a može se i bojiti. Ukoliko nema porasta gljiva – negativan nalaz. Ukoliko ima porasta gljiva – pozitivan nalaz (kod dermatofita podloga čak i menja boju – dermatofitni test medijum) koji se dalje može identifikovati PCR metodom ili rutinskim procedurama (kulturelne osobine, posmatranje mikospora).

ASPERGILLUS SPP.

PENICILLIUM SPP.

FUSARIUM SPP.

Septirane hife sa konidoforama na čijim krajevima se nalaze vezikule sa nekoliko redova filaida sa kojih polaze lanci filaidokonidije. ,,maslačak’’

Septirane hife sa dihotonim grananjem na čijim krjevima se nalaze konidije ,,metlica’’

Septirane hife i makrokonidije u obliku srpa

MICROSPORUM SPP.

EPIDERMOPHYTON SPP.

TRICHOPHYTON SPP. Septirane hife sa velikim brojem mikrokonidija i malim brojem makrokonidija (cilindrične)

Septirane hife sa velikim brojem makrokonidija i malim brojem mikrokonidija (vretenaste)

Septirane hife bez mikrokonidija, a makrokonidije su u obliku palice za doboš.

31

PARAZITOLOGIJA I MIKOLOGIJA

LABORATORIJSKA DIJAGNOSTIKA POVRŠNIH GLJIVIČNIH INFEKCIJA Pri sumnji na gljivične infekcije radi se: direktan mikroskopski preparat (dokazivanje postojanja gljiva, ali se ne gljive ne mogu identifikovati), kultivisanje (dokazivanje postojanja gljiva, moguća identifikacija, tipizacija i ispitivanje na antimikotike) i PCR (visokosenzitivna metoda, ali se može samo izraziti verovatnoća za gljivičnu infekciju).

DERMATOMIKOZE Uzorci: nokat, dlaka, skvama kože.. Uzorci se moraju uzimati pre početka terapije, sa pravog mesta, u dovoljnoj količini i uz poštovanje sterilnosti. Za uzorkovanje se koriste specijalni insturmenti (makaze, moževi, kirete, cangle itd), ali i UV lampe za detekciju izmenjene dlake, jer neki sojevi Microsporum canis imaju sposobnsot autofluorescencije. Kod favusa (Trichophyton schoenleini) dlaka je depigmentisana i može biti inficirane po principu ectotrix i endotrix. Onihomikoze se mogu pomešati sa drugim bolestima nokta (npr. psorijaza) i kod njih se uzima strugotina nokta. Kod infekcija kože uzima se skreping sa periferije kožne promene (tu ima najviše živih gljiva)

MUKOKUTANE MIKOZE Uzorci su brisevi sluzokože usta, vulvovaginalne regije ili kožnih promena. Najčešće ova oboljenja izazivaju Candida spp. (orofaringelana kandidijaza, vulvovaginalna kandidijaza, onihomikoza, dermatomikoza) i Malassezia spp. (Pityriasis versicolor, foliculitis).

KERATOMIKOZE I OTOMI KOZE Uzorak za keratomikozu je skreping korne i najčešće je izazivaju vrste rodova Fusarium spp. i Aspergillus spp. Uzorak za otomikozu je bris spoljašnjeg ušnog kanala (povlačenje uva na gore i unazad) i najčešće je izazvivaju Candida spp. i Aspergillus spp.

32

PARAZITOLOGIJA I MIKOLOGIJA

LABORATORISJKA DIJAGNOSTIKA INVAZIVNIH GLJIVIČNIH INFEKCIJA Najčešći uzročnici invazivnih gljivičnih infekcija su Aspergillus spp. i Candida spp. Invazivna gljivična infekcija može biti lokalizovana ili diseminovana.

SOLUBILNI ANTIGENI (BIOMARKERI) GLJIVA U TELESNIM TEČNOSTIMA β-D-glukan – imaju ga sve gljive galaktomanan – Aspergillus spp. manan – Candida spp. glikuroksilomanan – Cryptococcus spp. ASPERGILOZA Za plesni uopšte je karakteristična kompleksna i moraju se uzeti u obzir faktori rizika, klinička slika i pojava gljiva u uzorku. Najvažniji faktor rizika za sve plesni je neutropenija. Kod aspergiloze klinička slika je nespecifična, a javlja se pneumonija. Koriste se metode mikroskopiranja i kultivisanja, ali su jako značajne non-culture metode (dokaziuju se β-D-glukan i galaktomanan ili postojanje antitela) i PCR. KANDIDIJAZA Za kvasnice uopšte je karakteristična kompleksna i moraju se uzeti u obzir faktori rizika, klinička slika i pojava gljiva u uzorku. Najvažniji faktor rizika je neutropenija. Kod invazivnih kandidijaza se javljaju diseminacije. Koriste se metode mikroskopiranja, hemokultura ,ali i non-culture metode (dokazuju se β-D-glukan i manan, kao i antitela) i PCR. Značajno je jos i korišćenje Kandida Hrom agara za postavljanje dijagnoze do nivoa vrste.

ANTIMIKOTICI I MEHANIZMI NJIHOVOG DEJSTVA NA GLJIVE. ISPITIVANJE OSETLJIVOSTI GLJIVA NA ANTIMIKOTIKE Dejstvo antimikotika može biti fungicidno ili fungistatsko. Antimikogram se koristi jer:     

promenjeno mišljenje da su gljive generalno osetljive na antimikotike; kod invazivnih gljivičnih oboljenja klinički tok bolesti je loš; antimikotici su toksični za ljude jer su ćelije gljiva eukariotske i slične ljudskim; postoji rezistencija gljiva; antimikotici su relativno skupi.

Metode antimikograma su: METOD DISK-DIFUZIJE (potrebno 24-48h), BUJON DILUCIONI METOD (potrebno 48-72h), KOMBINOVANI METOD/E-TEST (48h) i AUTOMATKSI SISITEM (potrebno malo višeod 24h). Rezistencija na antimikotike može biti primarna (prisutna je i pre kontakta gljive sa antimikotikom i nastala je zbog spontane mutacije) ili sekundarna (razvila se u toku ili psole terapije antimikotikom, a rezultat je promene genotipa i fenotipa koji indukuje antimikotik). Za sve izolate gljiva iz priamrno sterilnih regija obavezno se radi antimikogram. Dobrom dijagnsotikom možemo pravilno i pravovremeno lečiti gljivičnu infekciju. Antimikotici koji se koriste su:    

EHIHOKANDINI – inhibiraju sintezu glukana i tako onemogućavaju stvaranje ćelijskog zida. POLIENI – inhibirjau sintezu ćelijske membrane vezivanjem za ergosterol. AZOLI – inhibiraju funkciju enzima ergosterol sintetaze i time onemogučavaju stvarnjae ćelijske membrane. 5-FLUOAROCITOZIN – inhibira funkciju enzima DNK-sintaze.

33

PARAZITOLOGIJA I MIKOLOGIJA

ARTHROPODAE Neke vrste artropoda su pravi paraziti za čoveka, dok drugi mogu da nanesu povredu ujedom ili ubodom. Jedna od najznačajnijih uloga artropoda u medicini je to što su oni vektori uzročnika zaraznih bolesti i to:  

mehanički vektori – u njima se ne dešava ni rast ni razvoj insekata već ih oni samo fizički prenose na čoveka. biloški vektori – u njima se odigrava rast ili deo životnog ciklusa infektivnog agensa.

Infekicja vektora može biti perzistentna i trajati do kraja njegovog života ili neperzistentana ukoliko vektor eliminiše infektivni agens. Insekti koji su inficirani prenose infektivne agense na potomstvo i to može biti trasnovarijalna transmisija (ukoliko se agens prenese samo na jaje) ili vertikalna transmisija (ukoliko se agens prenosi na sve stadijume razvoja). Artropode mogu da dovedu do alergijskih reakcija – izazivaju iritaciju kože, upalu disajnih organa ili hronične alergije. Alergeni mogu da dospeju u čoveka udisanjem, ingestijom, kontaktom, utraljavanjem u kožu. Takođe, artropode mogu dovesti do trovanja i gubitka krvi, sekundarnih infekcija na mestu uboda, ali su najčešće molestanti. Artropode sadrže egzoskelet od hitina, imaju odvojene polove i u žiotnom ciklusu mogu da prolaze kros stadijume potpune ili nepotpune metamorfoze. Potpuna metamorfoza podrazumeva 4 razvojne forme: jaje, larva, lutka (ninfa) i adult. Nepotpuna metamorfoza podrazumeva 3 razvojne forme: jaje, larva i adult. ARACHNIDA

INSECTA

Ixodidae Argastidae Sarcoptdae Demodicide

Anuloplura Syphanoptera Diptera

ARTROPODE KOJE SU PARAZITI ZA ČOVEKA

SARCOPTIDAE SARCOPTES SACBIEI - ŠUGARAC Kao i svi predstavnici klase Arachnida – nemaju krila, imaju 8 nogu i cefalotoraks (glava i grudi koš su sastavljeni). Obligatorni ektoparazit čoveka. Adulti ulaze u kožu gde će mužjaci posle oplodnje uginuti, a ženke će da nastave da buše vijugave tunele u gornjim slojevima epidermisa i u te tunele će polagati jaja. Iz jaja se legu larve koje imaju 6 nogu koje dalje buše tunele u koži i iz njih nastaju lutke (ninfe) sa 8 nogu od kojih će kasnije nastati adulti. Mesto infekcije su najčešće interdigitatni i poplitealni nabori, prepone i nabori ispod dojki gde se stvaraju male vezikule. Izazivaju jak svrab, a češanjem se mogu raskrvariti što omogućava sekundarnu bakterijsku infekciju. Šuga je veoma kontaginozna bolest, a transmisija je moguća kako direktnim kontaktom sa inficiranom osobom, tako i preko njegove odeće i posteljine. DIJAGNOSTIKA Identifikacija parazita ili njihovih jaja. Kao uzorak s euzima deskvamirani delovi kože i pravi se direktni (nativni) mikroskopski preparat dodavanjem NaOH koji prosvetljuje Sarcoptes scabiei.

34

PARAZITOLOGIJA I MIKOLOGIJA

DEMODICIDAE DEMODEX FOLICULORUM; DEMODEX BREVIS Kao i svi predstavnici klase Arachnida – nemaju krila, imaju 8 nogu i cefalotoraks (glava i grudi koš su sastavljeni). Parazitiraju kod čoveka u folikulima dlake i lojnim žlezdama. najčešće se nalaze na licu. Podsećaju na crve. Mogu da izazvou alergijsku reakciju kod atopičara, a mogu da izazvou i keratitis i akne. DIJAGNOSTIKA Identifikacija parazita u isceđenom sadržaju akne i pravljenje direktnog mikroskopskog preparata.

ANOPLURA (PEDICULIDAE) PEDICULUS HUMANUS CAPTITIS; PEDICULUS HU MANUS CORPORIS; PHTH IRUS PUBIS - VAŠKE Kao i svi predstavnici klase Insecta – telo im se sastoji iz galve, grudnog koša i abdomena i poseduju 6 nogu, ali Anoplura nema krila i ima nepotpunu metamorfozu. Izazivaju pedikulozu. Pediculus humanus capitis – parazit kosmatog dela glave. Ženke legu jaja na dlaci uz koju su dobro pričvršćene. Jaja se mogu videti golim okom (bela su), ali takođe imaju i autofluorescenciju pa se mogu videti kako svetle pod UV svetlosti. Iz larve se ležu larve koje su po morfologiji slične adultima, a takođe se hrane krvlju čoveka kao i adulti. Pediculus humanus corpris – parazit tela (najčešće pokrevenih). Malo je veća od Pediculus humanus capitis, ali joj je životni ciklus isti. Mogu da prenose Rickettsia prowazeki, uzročnika pegavog tifusa, kao i Borrelia recurentis, uzročnika povratne groznice. Phthirus pubis – pazazit na dlakama genitalija. Prenosi se kontaktom sa zaraženim osobama. DIAJGNOSTIKA Identifikacija se postavlaj pronalaženjem adultnih formi i lavi u mikroskopskom preparatu.

MYASIS Mijaza je prisustvo larvi muva u ogranizmu. Larve uva mogu da prodiru dublje u organizam pomoću kukica oko usnog otvora ili lučenjem skereta koji sarži proteolitičke enzime. Infekcija larvama muva može da se desi kada muve legu jaja ili alerve na telu ili u telesnim otvorima čoveka, neke će polagati jaja na otvorenim ranama dok druge napadaju intaktnu kožu. Larve svojim rastom i razvojem prozrokuju oštećenja. Ukoliko se jaja progutaju iz nekog raloga, mogu da se iz njih razviju larve i da izazovu gastričnu ili intestinalnu mijazu (druge vrste mijaza: kožne, potkožne, atrijalne, mijaze nezbrinutih rana). Prema vrsti muva i njihovog životnog ciklusa mijaze se dele na:    

SPCEIFIČNE MIJAZE – izazivaju ih različite vrste muva kojima je neophodan domaćin za razvoj larvi. Polažu larve na kožu, a iz njih kasnije izlaze larve koje prodiru u kožu gde rastu i formiraju lezije, a na kraju izlaze iz kože. (npr. Dermatobia hominis) SEMISPECIFIČNE MIJAZE – izazivaju muve koje u prirodi polažu jaja na raspadnutim životinjama. Infekcija nastaje najčešće preko otovrenih rana. (npr. Lucilia sericata – ophtalmomyasis orbitae) AKCIDENTNE MIJAZE – izazivaju ih muve kojima nije potreban domaćin za razvoj. Jaja se slučajno budu položena na oralne ili genitourinarne otvore pa kada se iz njih oslobode larve mogu da dospeju u digestivni ili urogenitalni sisitem. (npr. Musca domestica) NOZOKOMIJALNE MIJAZE – javljaju se u bolničkim uslovima, kod ležećih bolesnika sa nezbrinutim ranama. DIJAGNSOTIKA MIJAZA Simptomi digestivnih i urogenitalnih mijazi su nespecifične. Nazalna mijaza često izazavia opstrukciju nosnih otvora. Kod kožnih mijazi nastaju bolni ili bezbolni otoci. Dijagnoza se postavlja samo identifikacijom larvi. Mijaze se leče hiruškim uklanjanjem. UPOTREBA LARVI U MEDICINI Larve se mogu koristiti za lečenje hroničnog osteomijelitisa. Larve se hrane mrtvim tkivom.

35

PARAZITOLOGIJA I MIKOLOGIJA

ARTROPODE KOJE SU VEKTORI INFEKTIVNIH AGENASA

KRPLEJI IXODIDAE – TVRDI KRLPELJI ARGASIDAE – MEKI KRPELJI Pripadaju Arachnidama. Uzrokuju oštećenje u koži koje prate iritacija i stvaranjem zadebljanja na mestu uboda. Otok je tvrd i bolan, a na mestu uboda mogu se javiti i skeundarne infekcije. Dvrdi krpelji (Ixodes) su vektori rikecija, Francisella tularensis, Borrelia burgdorferi, virus encefalitisa, babezija. DIJAGNSOTIKA Postavlja se detekcijom krpelja na koži, a terapija se sastoji u uklanjanju krpelja.

SIPHANOPTERAE TUNGA PENETRANS; XEN OPYLLA CHEOPIS – BUVE Pripadaju Insectama. To su insekti bez krila, ali imaju razvijene organe za sisanje. Po ubodu se na koži javljaju papule koje svrbe, koje usled češanja mogu da budu zahvaćene sekundarnom bakterijskom infekcijom, ali i izazvati alergije na koži. Buve mogu biti vekotri uzročnika infektivnih oboljenja. Tunga penetrans – oplođene ženek u koži polažu jaja koaj parazitiraju u koži stvarajući tunele. Xenopsylla cheopis – vektor uzročnika kuge (Yerssinia pestis) i pegavi tifus (Rickettsia prowazekii).

DIPTERA Pripadaju Insectama. To su komarci i muve, dvokrilni leteći insekti. KOMARCI (CULICIDAE) Oni su često vekotri uzročnika boelsti sa visokom prevalencijom. Dele se u dve podfamilije: Culicinae (izazivaju alergijske ili zapaljenske reakcije nakon uboda, prenosioci filarioza i torpskih virusnih infekcija) i Anophelinae (biološki vekotori uzročnika malariae (Plasmodium spp) ili filarioza. Prepoznaju se po tome što odrasli insekti u mirovanju stoje pod uglom u odnosu na podlogu). Phlebotomus – hematofagne vrste. Prenose Lajšmanije i virus papatači groznice. Chrysops – žute mušice, prenose filariozu, a Glossina spp.prenosi i Trypanosomu. Panstrongylus – stenice, prenose Tripanzomozu.

36

PARAZITOLOGIJA I MIKOLOGIJA

IZAZIVAČI INFEKCIJA DIGESTIVNOG I UROGENITALNOG TRAKTA

IZAZIVAČI INFEKCIJA KRVI I TKIVA NEMATODES

1

Ascaris lumbricoides Trichuris trichiura Enterobius vermicularis

2

Ancylostoma duodenale Necator americanus Strongyloides stercoralis

3

Trichinella spiralis Trichinella britovi Toxocara canis Toxocara cati

CESTODES

4

Diphylobotrium latum Taenia saginata Taenia solium Hymenolepis nana

5

PROTOZOE IZAZOVAČI GASTROINTESTINALNIH I UROGENITALNIH INFEKCIJA

Taenia solium Enterococcus granulosus Enterococcus multilocularis

PROTOZOE IZAZIVAČI INFEKCIJA KRVI I TKIVA

1

Entamoeba spp, (E. hystolitica s. dysenteriae, E. dispar, E. coli, E. gingivalis),

5

Toxoplsma spp. (T. gondii)

2

Giardia spp. (G. lablia s. intestinalis). Trychomonas spp. (T. vaginalis),

6

Leichmania spp. (L. donovani donovani, L. donovani infantum, L. tropica, L.brasilians, L.mexicana)

3

Cryptosporidium spp. (C. parvum, C. hominis), Isospora spp. (I. belli), Cyclosporidium spp. (C. cayetanensis) Sarcocyistis spp (S. suihominis, S.brevihominis

7

Trypanosoma spp. (T. brucei gambiense, T. brucei rhodesisese, T. cruzi, T. rangeli

4

Balantidium spp. (B. coli), Blastocystis hominis. slobodno-živeće amebe

8

Plasmodium spp. (P. vivax, P. ovale, P. malariae, P. falciparum, P. knowlesi)

37

PARAZITOLOGIJA I MIKOLOGIJA

38