Upravljanje Investicijama

www.puskice.org

2.1 Pojam i definisanje investicija Investicije predstavljaju neophodan uslov za ostvarenje progresa i realizaciju stalnog nastojanja Ooveka da ovlada prirodnim silama i iskoristi ih za što efikasnije zadovoljenje svojih potreba. Bez investicija nema tehnološkog progresa a ni napretka u celini. Investicije, odnosno investiranje, predstavlja deo globalnog problema razvoja kao kontinuelnog procesa kojim svako društvo i svako preduzeće osigurava svoje buduće efikasno poslovanje. Ivestiranje dolazi kao završni Oin celokupnog procesa, kojim se realizuju planirani razvojni ciljevi a time i celokupan razvoj. Svaka organizacija je prinudena da investira, jer investiranje predstavlja jedini naOin realizacije ciljeva razvoja. Investicije su stoga neophodnost jer je dalji razvoj svakog preduzeća vezan za dobro planiranje i efikasnu realizaciju investicija. Postoji veliki broj razliOitih definicija pojma investicija i investiranja, mada ne postoji opšta saglasnost oko definicije investicija, ali se većinom autori slaţu da investicije tj. investiranje predstavlja podnošenje žrtava, odricanje od potrošnje u sadašnjosti, da bi se dobile odreñene koristi u budućnosti. P. Masse daje jednu opštu definiciju: "Investiranje predstavlja razmenu neposrednog i izvesnog zadovoljenja od koga se odustaje, za nadu koju čovek dobija i koja se zasniva na investiranom dobru." H. Peumans daje sledeću definiciju: "Investiranje se sastoji u nabavci realnih dobara, a to će reći u plaćenju jedne sadašnje cene sa ciljem da se u budućnosti raspolaže izvesnim prihodima. To je dakle razmena nečeg izvesnog za niz nada rasporeñenih u vremenu." Ţrtve koje se podnose u sadašnjosti i koristi, odnosno prihodi, koji se oOekuju u budućnosti predstavljaju jednu od osnovnih karakteristika investicija i procesa investiranja. Ova karakteristika oznaOava investiranje kao vremensku sponu izmedu sadašnjosti i budućnosti. Jedna od najznaOajnijih karakteristika investiranja je vreme u kome se odvija ovaj proces. Veoma znaOajna karakteristika procesa investiranja je i neizvesnost. Efekti koji se oOekuju u budućnosti su neizvesni, jer je i sama budućnosti neizvesna. Što je duţe vreme investiranja, odnosno što se ide dalje u budućnosti u oOekivanju efekata – to je neizvesnost sve veća. Pod investicijama se najOešće podrazumevaju ulaganja finansijskih sredstava u stvaranje odredenih proizvodnih dobara. Prema P.Masseu: "Investicija u običnoj terminologiji, označava u isti mah delo irezultat tog dela, u isti mah odluku za investiranje i investirano dobro." Pod investicijama se u svakodnevnoj praksi podrazumevaju: NovOana sredstva koja se ulaţu u odredena proizvodna dobra Proces transformacije novOanih sredstava u proizvodna dobra Predmet u koji se investira i koji se dobija kao rezultat procesa investiranja

www.puskice.org 1

www.puskice.org Definisanje investicija kao ulaganja u realna proizvodna dobra se u teoriji smatra definisanjem investicija u uţem smislu. Definisanje investicija u širem smislu obuhvata i ulaganja za nabavku robe, sirovina, potrošnoih materijala, a isto tako i za plaáanje usluga. Za definisanje investicija u širem smislu Oesto se navodi i francuski autor G. Depallens koji pod investicijama podrazumeva pored nepokretnosti i sve operacije kojima se neki novOani iznos pretvara u neki element koji se mode koristiti u preduzeáu tokom duţeg ili kraáeg perioda. Depallens pod investicijama podrazumeva: Nepokretnosti (zemljište, zgrade, materijal i opremu, transportna sredstva) Hartije od vrednosti koje predstavljaju participaciju Neophodne zalihe za normalno funkcionisanje preduzeáa Obim kredita odobrenih klijentima u odredenoj stalnoj valuti Intelektualne investicije (troškovi organizacije i usavršavanja kadrova) Sive investicije (troškovi istraţivanja, nauOnih ili tehnoloških) TehniOke investicije (istraţivanje i realizacija novih proizvodnih procesa) Komercijalne investicije (razvoj sopstvene trgovaOke mreţe) Investicije u širem smislu obuhvataju: Ulaganja u objekte, opremu, instalacije, postrojenja Ulaganja za obezbedenje trajnih obrtnih sredstava Ulaganja u hartije od vrednosti Ulaganja u nove konstrukcije i prototipove, ulaganja u poboljšanja postojeáih i razvoj novih proizvoda Ulaganja u nova tehniOko-tehnološka rešenja i poboljšanje tehnološkog procesa Ulaganja u obuku i u usavršavanje kadrova Ulaganja u nabavku patenata, licenci i drugih prava Ulaganja u nauOna istraţivanja Ulaganja u razvoj trgovaOke mreţe, servise, reklamu Ulaganja u dugogodišnje zasade i šume Ulaganja u osnovno stado U odnosu na tretman ulaganja u proizvodna dobra moţe se zakljuOiti da se ne pridaje dovoljan znaOaj ostalim investicijama - u organizaciju, istraţivanje trţišta, obuku kadrova i posebno investicijama u nauOnoistraţivaOki rad. Investiciona problematika se moţe posmatrati sa dva osnovna aspekta. Makroekonomski aspekt obuhvata razmatranje problematike investicija na nivou nacionalne privrede, dok mikroekonomski aspekt obuhvata ukupnu problematiku planiranja i realizacije investicije na nivou osnovnih privrednih subjekata.

www.puskice.org 2

www.puskice.org

2.2 Klasifikacija investicija U teoriji investicija postoji veliki broj klasifikacija investicija koje se razlikuju prema kriterijumu koji je upotrebljen kao osnova za klasifikaciju.

2.2.1 Privredne i neprivredne investicije Jedna od osnovnih klasifikacija investicija na makroekonomskom nivou, izvedena je prema nameni ulaganja na privredne i neprivredne. Privredne investicije obuhvataju sva ulaganja privrednog karaktera, odnosno ulaganja namenjena za poveáanje osnovnih i obrtnih fondova privrede. Osnovni zadatak privrednih investicija je poveáanje proizvodnih moguánosti svakog društva, a time i poveáanje ukupnog društvenog bogatstva. Neprivredne investicije obuhvataju sva ulaganja neprivrednog karaktera, odnosno ulaganja namenjena za zamenu i poveáanje osnovnih fondova u neprivredi. I neprivredne investicije imaju osnovni cilj poveáanje ukupnog društvenog bogatstva.

2.2.2 Bruto, neto i nove investicije Jedna od osnovnih podela koja takode potiOe sa makroekonomskog aspekta, mada se upotrebljava i na mikroekonomskom nivou je podela na bruto, neto i nove investicije. Bruto investicije predstavljaju deo društvenog bruto proizvoda koji se ulaţe za odrţavanje i zamenu postojeáih i izgradnju novih osnovnih fondova, kao i za poveáanje obrtnih fondova. U mikroekonomskom aspektu pod bruto investicijama se podrazumeva ju ukupna ulaganja koja se preduzimaju radi zamene postojeáih osnovnih fondova i poveáanja osnovnih i trajnih obrtnih fondova. Neto investicije predstavljaju deo nacionalnog dohotka koji se ulaţe za izgradnju novih osnovnih i poveáanje obrtnih fondova. One predstavljaju deo bruto investicija kojima je poveáana sadašnja, neotpisana vrednost osnovnih fondova. NtI = BI – UA NtI – neto investicije BI – bruto investicije UA – uplaáena amortizacija U teoriji se uvodi i pojam neto investicija, koje se nalaze izmedu bruto i neto investicija. Nove investicije predstavljaju deo bruto investicija koji dovodi do poveáanja osnovnih fondova iznad njiohove nabavne, inicijalne vrednosti. NI = BI – UtA NI – nove investicije UtA – utrošena amortizacija

www.puskice.org 3

www.puskice.org

2.2.3 Klasifikacija investicija prema tehničkoj strukturi Klasifikacija investicija prema tehniOkoj strukturi, razlikuje gledanja u: Gradevinske objekte — izgradnja novih proizvodnih objekata (proizvodne hale, magacini, kotlarnice, trafo stanice) i rekonstrukcija i proširenje postojeáih objekata Oprema — mašine, uredaji, postrojenja, instalacije, transportna sredstva Ostalo — studije i istraţivanja, priprema i obuka kadrova, otkupi i odštete, osnovno stado

2.2.4 Klasifikacija prema nameni Klasifikacija investicija prema nameni razlikuje sledeáe osnovne vrste investicija: Investicije u zamenu — vrši se zamena dotrajalih sredstava, zamena najOešáe ne predvida kvantitativno poveáanje proizvodnje Investicije u modernizaciju — vrši se radi uvodenja novih, modernijih mašina i na toj osnovi poveáanja produktivnosti, sniţenja troškova poslovanja, poboljšanja kvaliteta proizvoda, a Oesto i radi kvantitativnog poveáanja proizvodnje. Investicije u proširenje proizvodnje — vrše se radi proširenja, odnosno izgradnje novih proizvodnih kapaciteta u cilju kvantitativnog i kvalitativnog poveáanja proizvodnje i ostvarenja znaOajnih ekonomskih i finansijskih rezultata.

2.2.5 Klasifikacija prema izvorima sredstava Ova klasifikacija deli investicije prema izvorima iz kojih se obezbeduju sredstva za realizaciju investicija. U tom smislu investicije se dele prema vrsti izvora, znaOaju izvora i dr.

2.2.6 Klasifikacija prema načinu ulaganja i ostvarivanja efekata F. i V. Lutz vrše podelu investicija prema naOinu ulaganja sredstava i ostvarivanju efekata od investicija, i razlikuju tri globalne grupe: a) Ulaganja u jednom trenutku (jednokratna) — efekti u jednom trenutku; to su investicije kod kojih se ulaganja (I) vrše u jednom vremenskom trenutku t0 dok se prihodi od investicije (E) takode ostvaruju u jednom vremenskom trenutku tn.

E t0 tn I

www.puskice.org 4

www.puskice.org

b) Kontinuelna ulaganja (višekratna ulaganja) — efekti u jednom trenutku; to su investicije kod kojih se ulaganja vrše kontinuelno u odredenom vremenskom periodu, dok se prihodi od investicija ostvaruju u jednom vremenskom trenutku. E t0

t1

t2

tm tn

I0

I1

I2

Im

c) Ulaganja u jednom trenutku — efekti kontinuelni; to su investicije kod kojih se ulaganja vrše u jednom trenutku a efekti ostvaruju kontinuelno u odredenom vremenskom periodu. E1 E2 En t0 t1

t2

tn

I0

2.2.7 klasifikacija prema efektima investicija NemaOki autor L. Pack izvršio je podelu investicija prema efektima koji se od njih oOekuju: 1. Prema kvantitativnim efektima: 1.1. U raznim sektorima preduzeáa 1.1.1. Investicije u opremu 1.1.2. Investicije u eksploataciona dobra 1.1.3. Investicije u organitzaciju preduzeáa 1.2. Investivcije u realna dobra 1.2.1. PoOetne (inicijalne) investicije 1.2.2. Realne bruto investicije 1.2.3. Realne dezinvesticije 1.2.4. Realne neto investicije 1.2.5. Investicije za zamenu 1.2.6. Investicije za proširenje 1.3. Sa gledišta finansijskih sredstava 1.3.1. Nove investicije 1.3.2. Bruto investicije 1.3.3. Dezinvesticije 1.3.4. Neto investicije 1.3.5. Reinvesticije ili kumulirane reinvesticije 1.3.6. GraniOne investicije 1.3.7. Marginalne investicije www.puskice.org 5

www.puskice.org 1.3.8. Komplementarne investicije 2. Prema kvalitativnim efektima: 2.1. Investicije za zamenu sa kvalitativnim efektima 2.2. Investicije za poboljšanje 2.3. Investicije za racionalizaciju 2.4. Investicije socijalnog karaktera 3. Prema vremenskim efektima 3.1. Kontinualne investicije 3.1.1. Bezvremene 3.1.2. KratkoroOne 3.2. Diskontinualne investicije 3.2.1. SrednjoroOne 3.2.2. DugoroOne

2.2.8 Klasifikacija prema motivaciji za investiranje grupe:

J. Dean vrši klasifikaciju investicija prema motivaciji za investiranje i razlikuje 4 Investicije za zamenu — njima se vrši zamena dotrajale ili zastarele opreme novom Investicije za proširenje — preduzimaju se radi zadovoljenja porasta traTnje Investicije za modernizaciju — vrše se pre svega da bi se smanjili proizvodni troškovi, uvodenjem nove opreme, zatim radi poboljšanja kvaliteta postojeáih proizvoda Strategijske investicije — preduzimaju se da bi se smanjio rizik preduzeáa koji stvara tehniOki progres ili konkurencija; ovde spadaju ofanzivne investicije koje potpomaTu vertikalnu integraciju, kao i ujedno ofanzivne i defanzivne namenjene prvenstveno istraTivanjima i investicije socijalnog karaktera.

2.4 Investicije u nekretnine Kada se govori o ulaganju u nekretnine, najOešáe se razmatraju tri grupe nekretnina: Komercijalne — kancelarije, prodavnice Boravišne — kuáe, stanovi, vikendice Poljoprivredne — zemljište, šume, farme Ulaganja u komercijalne nekretnine preduzimaju se da bi se po završetku objekta prodajom ostvario veái prihod koji áe nadmašiti ukupna uloTena sredstva. U komercijalne nekretnine uglavnom ulaTu institucionalni investitori. SliOan sluOaj je i sa boravišnim nekretninama koje se mogu prodati ili rentiranjem ostvariti prihod. U njih najOešáe ulaTu individualni investitori. Ulaganja u nekretnine mogu imati i karakter kapitalnih investicionih projekata. Investicioni projekti, kao i neki drugi industrijski ili saobraáajni investicioni projekti

www.puskice.org 6

www.puskice.org zahtevaju velika i višekratna ulaganja, a mogu svom investitoru doneti jednokratne ili višekratne efekte. Ulaganja u poljoprivredne nekretnine se odnose na zemljište, šume farme i sl. Ova ulaganja najOešáe donose višekratne efekte koji se zasnivaju na korišáenju zemljišta od strane investitora ili drugog subjekta koji ga je uzeo u zakup. Ulaganja u nekretnine mogu se globalno podeliti u dve grupe: . Ulaganja u poslovne zgrade (administrativne zgrade, trgovine, skladišta) . Ulaganje u stambene zgrade (kuáe, stanovi, apartmani) Oba tipa ulaganja mogu biti za: . Sopstveno korišáenje . Za sticanje prihoda: . Izgradi — prodaj . Izgradi — rentiraj Kod uaganja u nekretnine veoma je znaOajno na koji naOin se pripremaju studije ili elaborati koji omoguáavaju analizu i ocenu opravdanosti ulaganja u odredenu vrstu nekretnina. Ukoliko su u pitanju: . Poslovne zgrade — sadrTaj studije opravdanosti je veoma sliOan studiji za industrijske investicione projekte sa manjim razlikama koje se odnose na tehniOko-tehnološki deo i analizu trTišta . Stambene zgrade: . Komercijalno korišáenje odnosno sticanje prihoda — sadrTaj studije opravdanosti je sliOan sadrTaju studije za industrijske investicione projekte . Sopstveno korišáenje — sadrTaj studije opravdanosti je sliOan sadrTaju studije za industrijske investicione projekte sa znaOajnom razlikom koja se odnosi na naOin sticanja prihoda (renta) Ocena ulaganja u nekretnine se vrši uz pomoá poznatog instrumentarija za ocenu tj. poznatih kriterijuma koji se koriste za ocenu ulaganja u industrijske investicione projekte. Tu moTemo navesti dve grupe kriterijuma: . Tradicionalni kriterijumi — razni koeficijenti i stope profitabilnosti . Kriterijumi diskontovanja — neto sadašnja vrednost, rok vraáanja U zapadnoj finansijska i druga podrazumevaju: . . . . . . . .

literaturi se pod investicijama u najširem smislu podrazumevaju sredstva koja se koriste za stvaranje rasta i prihoda, pod tim se Ekvivalenti u novcu Sertifikati depozita Obveznice Akcije ZajedniOki fondovi Nekretnine Plemeniti metali Kolekcionarstvo www.puskice.org 7

www.puskice.org Investicije u nekretnine obuhvataju ulaganje u zemljište i zgrade, u ovu vrstu investicija spadaju tri posebne kategorije: . Stambene jedinice zauzete od vlasnika . Stambene jedinice zauzete od nevlasnika . Komercijalne nekretnine

2.4 Ostala ulaganja Ostala ulaganja uglavnom u osnovna sredstva osim: . Ulaganja u hartije u vrednosti . Ulaganja u nekretnine . Ulaganja u kovani novac, antikvitete, umetniOka dela, poštanske marke

www.puskice.org 8

www.puskice.org

Svako preduzeáe prinudeno je da investira, jer investiranje predstavlja jedini naOin i sredstvo kojim moTe obezbediti realizaciju svojih ciljeva razvoja. Investicije predstavljaju neophodnost u svim zemljama i privredama. Ostvarenje ciljeva društveno — ekonomskog razvoja postiTe se realizacijom pravilno odabrane i usmerene investicione politike. Razvoj preduzeáa vezan je za pravilan izbor i efikasnu realizaciju investicija. Investicije predstavljaju deo globalnog problema razvoja kao permanentnog procesa kojim preduzeáe osigurava svoju buduáu egzistenciju i svoje efikasno poslovanje sutra. Investiranje dolazi kao završni Oin celokupnog procesa razvoja, kojim se realizuju planirani razvojni ciljevi, a time i celokupan razvoj. Bitna povezanost razvoja, odnosno razvojne politike i investicija, odnosno investicione politike je oOigledna. Razvoj nije moguá bez investicija, jer su one osnovno sredstvo za njegovo ostvarenje, a investicije bez pravilno definisanog razvoja i dobre razvojne politike su najOešáe promašaj, koji vodi u teške gubitke, a ne ka Teljenim razvojnim ciljevima.

3.1 Pojam razvoja Razvoj se definiše kao integralan i kontinuelan proces, koji je svojstven svim sistemima koji poseduju sposobnos da evoluiraju tokom vremena, i tako prelaze u više nivoe organizovanosti i efikasnija stanja. Da bi prišli malo detaljnijem razmatranju i definisanju pojma razvoja poái áemo sa stanovišta teorije i sa stanovišta kibernetike. Teorija zahteva da se u definisanju pojma razvoja najpre krene od pojma kretanja. Ako kretanje definišemo kao promenu poloTaja objekta u prostoru tokom vremena, razvoj se moTe definisati kao takva promena sistema kojia dovodi sistem u kvalitetno novo, bolje stanje. Medutim, iako svako kretanje predstavlja odredenu promenu, svaka promena ne predstavlja razvoj, veá samo opšta kvalitativna promena sistema dovodi do prelaska na viši razvojni stupanj. U kibernetskom smislu, razvoj se moTe definisati kao integralan i kontinuelan proces transformacije sistema iz postojeáeg stanja, u novo stanje više efikasnosti. To je proces stalnih promena, celovitog i neprekidnog prilagodavanja — aktivne adaptacije sistema u promenljivoj okolini u kojoj on ostvaruje svoju egzistenciju i u sklopu koje nastoji ostvariti svoje razvoj. Posmatrajuái proces razvoja sa stanovišta vremenskog odvijanja, kao stalan napredak, stalno kretanje napred, onda se samo trenutno funkcionisanje u sadašnjem trenutku t0, moTe podvesti pod pojam funkcionisanja. Sve ostalo, od trenutka t0 pa nadalje, predstavlja buduáe funkcionisanje, znaOi razvoj. Od sadašnjosti, od trenutka t0, pa nadalje, sve je buduánost, pa prema tome sve je razvoj. Sldeái prethodno razmatranje svako buduáe funkcionisanje sistema treba tretirati kao razvoj. Da bi oznaOavalo razvoj buduáe funkcionisanje mora da bude sa pozitivnim prirastom rezultata. Nastavak funkcionisanja bez razvojnih elemenata, bez prirasta www.puskice.org 9

www.puskice.org pozitivnih rezultata, oznaOava stagnaciju koja vodi u propast. Razvijati se mora, jer je to neophodnost vlastitog opstanka. Razvoj je, znaOi borba za opstanak, prirodni zakon koji se proteTe i na sve privredne organizacije. Definisan na prethodni naOin, razvoj predstavlja upravljaOki proces, proces kojim se mora upravljati da bi tekao u Teljenom smeru. Upravljanje razvojem je neophodno, da bi se postigli Teljeni ciljevi i rezultati, da bi se proces razvoja uopšte i mogao odvijati. Osnovne karakteristike procesa razvoja su sledeáe: . Razvoj predstavlja opšti napredak, progres sistema . Razvoj obuhvata kvantitativne i kvalitativne promene sistema . Razvoj je dinamiOan i kontinuelan proces . Razvoj je veoma kompleksan proces koji se sastoji od velikog broja faza i aktivnosti . Razvoj obavezno prati neizvesnost, jer se proteTe u buduánost . Razvoj je neophodan kod svih društvenih sistema . Razvoj je upravljaOki proces, proces kojim se mora upravljati da bi se efikasno odvijao U praksi se Oesto, ne pravi veáa razliku izmedu razvoja i rasta, veá se svode na isto i najOešáe izraTavaju poveáanjem vrednosti ostvarene proizvodnje. Medutim, sasvim je oOigledno da je to prikazan rast. Razvoj je kompleksniji od rasta i on bi to obuhvatio, pored odgovarajuáeg poveáanja vrednosti proizvodnje, poboljšanje proizvodne tehnike, tehnologije i organizacije; poboljšanje metoda rada u drugim oblastima poslovanja, poboljšanje ukupne organizacije... U pokušaju definisanja razvoja i rasta preduzeáa moramo poái od toga da su to dva kvalitativno razliOita, ali ipak neodvojiva pojma. Oba su okrenuta buduánosti preduzeáa i teTe promenama koje bi omoguáile uspešno poslovanje u buduánosti. I dok rast obuhvata kvantitativno poveáanje obima poslovanja, kvantitativne promene koje ne predvidaju bitnije izmene postojeáih poslovnih aktivnosti, dotle razvoj podrazumeva, pored kvantitativnog poveáanja obima poslovanja, i kvalitativo proširivanje, poboljšanje i inoviranje postojeáe proizvodnje i poslovanja uopšte, dakle kvalitativne promene koje se obezbeduju uvodenjem novih poslovnih aktivnosti. Prema tome, kod rasta je akcenat na kvantitativnim, a kod razvoja na kvalitativnim promenama.

3.2 Strategija razvoja preduzeća Strategija razvoja preduzeáa predstavlja pravac ili naOin kretanja preduzeáa u buduánosti radi dostizanja postavljenih ciljeva razvoja. Strategija je pojam koji potiOe iz vojne terminologije. Podimo od jedne definicije koja se odnosi na vojnu problematiku: ’’Strategija je kada ostanete bez zaliha municije ali i dalje držite vatru tako da neprijatelj to ne može da oseti.’’ Ova definicija je vezana za vojnu problematiku i terminologiju, odakle ovaj pojam i potiOe, ali je odavno prenet u poslovnu problematiku. U poslovnoj problematici strategija je pre svega vezana za buduáe poslovanje preduzeáa odnosno njegov rast i

www.puskice.org 10

www.puskice.org razvoj. U tom smislu strategija se definiše kao vodiO u buduánosti, znaOi naOin vodenja preduzeáa u buduánosti. Strategija razvoja preduzeáa predstavlja skup pravila odluOivanja i vodiO koji vodi proces razvoja preduzeáa. Skupovi pravila odluOivanja obuhvataju sledeáa obeleTja: 1. Kriterijume kojima se ocenjuje sadašnje i buduáe delovanje firme. Kvalitativne oznake ovih kriterijuma se obiOno nazivaju zadaci, a Teljene kvantitativne oznake ciljevi. 2. Pravila za razvijanje odnosa firme sa spoljašnjim okruTenjem. Skup ovih pravila se naziva proizvodno – tržišna ili poslovna strategija. 3. Pravila i procesi uz pomoá kojih se uspostavljaju odnosi i procesi unutar same organizacije. Ovaj skup pravila naziva se administrativna strategija. 4. Pravila pomoáu kojih firma upravlja svakodnevnim poslovanjem. Skup ovih pravila naziva se operativna strategija. Skup pravila koji predstavljaju poslovnu strategiju je od izuzetnog znaOaja za razvoj svakog preduzeáa. Ova strategija ima sledeáa karakteristiOna obeleTja: 1. Odredivanje poslovne strategije ne rezultira neposrednom akcijom. Ona daje opšte pravce razvoja i mesto firme u buduánosti, ne odreduje operativne procedure. 2. Trebala bi da se pre svega koristi za generisanje strateških projekata kroz istraTivaOke procese. 3. U sluOaju kada su istraTivaOki procesi usmereni ka Teljenim ciljevima strategija nije potrebna. 4. Prilikom formulisanja strategije nisu poznate sve alternativne moguánosti, pa se utvrdivanje strategije bazira na uopštenim nepotpunim informacijama o moguáim alternativama. 5. IstraTivanja mogu kasnije otkriti dodatne informacije što moTe dovesti u pitanje postavljenu strategiju. 6. Povezanost strategije i ciljeva Oini ih sliOnim, mada se u osnovi razlikuju. Ciljevi prdstavljaju krajnje domete koje firma Teli da postigne, a strategija sredstva za postizanje tih dometa. 7. Strategija i ciljevi mogu biti zamenljivi zavisni od vremena i nivoa organizacije. Neka obeleTja poslovanja mogu biti ciljevi firme u jednom vremenu, a strategija u drugom. U istraTivanju novih pristupa upravljanju razvojem, savremena teorija posmatra preduzeáe kao skup razliOitih strateških poslovnih podruOja koja nude razliOite moguánosti razvoja preduzeáa. U tom smislu moderni pristupi definišu dve osnovne strategije, to su portfolio i kompetitivna strategija. Portfolio strategija se odnosi na izbor podruOja biznisa u kojima firma namerava da posluje u buduánosti, dok se kompetitivna strategija odnosi na puteve ili naOine koje áe firma koristiti u izabranim podruOjima. Portfolio strategija znaOi pruTa odgovore na pitanje u kojim podruOjima áe firma poslovati, a kompetitivna kako áe se poslovati na ovim podruOjima.

www.puskice.org 11

www.puskice.org Portfolio strategiju karakterišu 4 onovne komponente: . Prva komponenta je vektor geografskog rasta, koji oznaOava obim i pravac buduáeg poslovanja preduzeáa. . Druga komponenta je konkurentska prednost. Nju bi preduzeáe trebalo da traTi na svom poslovnom podruOju na kome deluje. . Treáa kompoinenta je sinergija, koju bi preduzeáe trebalo da traTi unutar svojih poslovnih podruOja. . Ĉetvrta komponenta je strateška fleksibilnost, postoje dva naOina kako se ona moTe postiái: 1. Spoljašni, po ovom naOinu strateška fleksibilnost se ostvaruje kroz diverzivikaciju geografskih prostora na kojima firma deluje. 2. Baziranje delovanja firme na resursima i kapacitetima koji su lako transferabilni unutar strateških poslovnih podruOja. Kompetitivna strategija obuhvata utvrdivanje posebnih pristupa ili puteva koje áe preduzeáe da koristi da bi uspešno poslovalo na svakom poslovnom podroOju, koje je izabrano definisanjem odgovarajuáe portfolio strategije. Danas se smatra da su za uspeh preduzeáa u razliOitim poslovnim podruOjima najzasluTnije sledeáe strategije: . Strategija maksimizacije uOešáa na trTištu . Strategija rasta preduzeáa kojom preduzeáe pokušava da osigura svoj buduái rast . Strategija diferencijacije trTišta kojom se uspostavlja specifiOan imidT proizvoda u svesti potencijalnih kupaca . Strategija diferencijacije proizvoda kojom se vrši diferencijacija uOinka sopstvenih proizvoda u odnosu na konkurentske.

3.3 Planiranje razvoja i razvojna politika Razmatranje razvoja kao fundamentalnog procesa u preduzeáu i strategije razvoja preduzeáa, logiOno zahteva razmatranje planiranja razvoja i razvojne politike, da bi kasnije zakljuOili sa sagledavanjem investicija i investicione politike, kao prirodne veze i nastavka razvoja u pravcu njegove realizacije. Planiranje razvoja obuhvata predvidanja buduáih stanja u kojima se sistem moTe naái i definisanje aktivnosti Oijom realizacijom sistem moTe preái u najbolje buduáe stanje. To je proces permanentnog sagledavanja i usmeravanja buduáeg kretanja sistema, Oime se obezbeduje njegovo kontinuelno i efikasno kretanje u buduánost, dakle njegov razvoj. Planiranje razvoja preduzeáa preduzeáa predstavlja kontinuelan proces u kome preduzeáe, na osnovu analize dosadašnjeg razvoja u prethodnom periodu sagledavanja i prognoza moguáih buduáih kretanja i dogadaja u okruTenju, definiše ciljeve razvoja koje u buduánosti Teli realizovati i odgovarajuáe akcije i aktivnosti kojima áe se dostiái zadati ciljevi. Proces planiranja razvoja u preduzeáu odvija se kroz izradu odgovarajuáih planova, kao svojevrsnih dokumenata — elaborata u kojima su definisani ciljevi razvoja i aktivnosti kojima se realizuju ti ciljevi. Plan razvoja je kompleksan projekat koji se sastoji iz

www.puskice.org 12

www.puskice.org niza komponentnih planova - plan prodaje, plan istraTivaOko — razvojnog rada, plan proizvodnje, plan kadrova. Pre nego što pride definisanju i izradi plana razvoja, preduzeáe trebe da definiše i usvoji svoju razvojnu politiku. Razvojna politika preduzeáa se definiše kao deo opšte politike koja se odnosi na njegovo dugoroOno poslovanje. Razvojna politika obuhvata definisanje osnovnih ciljeva razvoja koje preduzeáe u odredenom razdoblju Teli postiái i odredivanje puteva, sredstava i mera za njihovu realizaciju. U osnovi jednog opšteg prilaza prouOavanju, definisanju i usmeravanju razvoja, izradom odgovarajuáe razvojne politike, stoje dve globalne oblasti istraTivanja, to su : 1. IstraTivanje i analiza dosadašnjeg razvoja 2. IstraTivanje moguánosti i utvrdivanje buduáeg razvoja Opšti postupak definisanja razvojne politike sadrTi tri osnovne faze: 1. Prva faza obuhvata analizu dosadašnjeg razvoja i ocenu postojećeg stanja, i treba da pruTi bazu za sagledavanje razvojnih moguánosti, definisanje ciljeva razvoja i utvrdivanje pravaca razvoja. Posebno je potrebno sagledati — postojeái proizvodni program, njegovo kretanje u prošlom periodu, kao i slabosti i prednosti postojeáeg asortimana proizvoda, postojeáe probleme realizacije i trTišta, postojeáe stanje tehnike i tehnologije... 2. Sledeáa faza u definisanju razvojne politike, obuhvata definisanje ciljeva razvoja je kljuOna, jer odreduje pravce buduáeg razvoja i moguáe ostvarivanje razvoja u celini. Ciljevi razvoja preduzeáa trebali bi da izraze moguáa stanja u buduánosti koje preduzeáe moTe i treba da ostvari u sledeáem razvojnom periodu, ovi ciljevi trebali bi da budu konzistentni sa globalnim ciljevima društveno — ekonomskog razvoja. 3. Zadnja faza u definisanju razvojne politike obuhvata utvrñivanje pravaca razvoja Oijom realizacijom se ostvaruju postavljenji ciljevi razvoja. Radi se o globalnim pravcima razvoja koji zaokruTuju odredene mere i akcije, kojima se realizuju ciljevi razvoja, a Oija ukupnost daje ukupnu koncepciju razvoja u narednom periodu. Prilikom razmatranja procesa planiranja razvoja potrebno je uoOiti razliku izmedu razvojne politike i plana razvoja. Razvojna politika je opšta i naOelna, dok je plan razvoja konkretniji i precizniji, plan razvoja je dinamiOniji i fleksibilniji od razvojne politike.

3.4 Investiciona politika Realizacija bilo koje razvojne aktivnosti ili akcije zahteva ulaganja znatnih finansijskih sredstava. Investicije ili potrebna ulaganja u oprenu, tehnologiju, istraTivanja, kadrove predstavljaju uslov realizacije razvoja. Investiciona politika predstavlja politiku ulaganja u realizaciju razvoja. Ona definiše prioritete i daje osnovne kriterijume za globalno rangiranje i selekciju investicionih projekata, znaOi smišljeno uticanje na realizaciju razvoja. Zbog toga se ona mora bazirati na principima razvojne politike. Razvojna politika je opšta i odnosi se na politiku u duTem vremenskom periodu, dok je investiciona politika konkretnija i operativnija, i odnosi se na kraái vremenski

www.puskice.org 13

www.puskice.org period. Razvojna politika definiše ciljeve razvoja i uopšteno, naOine i mere njihove realizacije. Investicionom politikom se odreduju konkretni programi Oijom realizacijom se ostvaruju ciljevi razvoja. Investiciona politika se bazira na nekim osnovnim naOelima: . Uskladenost sa baziOnim ciljevima društva kao celine . Uskladenost sa baziOnim ciljevima preduzeáa . Potpuna konzistentnost sa razvojnom politikom preduzeáa . IstraTivanje kao osnova za vodenje investicione politike . Objektivnost u odluOivanju o najpovoljnijim investicionim rešenjima . Uskladenost sa politikom rasta Tivotnog standarda Postoji i odredeni broj faktora koji determinišu definisanje investicione politike, a najznaOajniji su: . TrTište . Nauka i tehnologija . Kadrovske i finansijske moguánosti preduzeáa . Institucionalni uslovi . Organizacione moguánosti preduzeáa S obzirom da se razvojna politika ostvaruje investicionom politikom, sasvim je jasno da se one ne mogu izjednaOiti, što se Oesto u praksi Oini. U literaturi se navodi nekoliko veoma znaOajnih momenata koji ukazuju na razliku. Prvo, preduzeáa obiOno vrše ulaganja sredstava u realizaciju sopstvenog razvoja, znaOi za realizaciju sopstvene razvojne politike, medutim ona Oesto ulaTu u druga preduzeáa radi obezbedenja potrebne energije, sirovina, delova itd. Drugo, preduzeáe moTe ostvariti sopstveni razvoj bez ulaganja finansijskih sredstava ili sa veoma Oesto malim sredstvima. To se posebno odnosi na razvoj postojeáe tehnolpgije, razvoj organizacije, kadrova itd. Treáe, odredena ulaganja ne moraju dovesti, ili ne dovode do razvoja preduzeáa. To se odnosi na neefikasna ulaganja, ulaganja koja proistiOu iz definisane razvojne politike, ovakva ulaganja ne podstiOu razvoj veá ga usporavaju. ZnaOi da su razvojna i investiciona politika razliOite aktivnosti, ali ih ne treba sasvim odvajati i suprotstavljati. Razvojna politika se po pravilu ostvaruje kroz investicionu politiku, a takode razvoj preduzeáa se usmerava preko investicionih ulaganja.

www.puskice.org 14

www.puskice.org

4.4 Proces investiranja U teoriji investicija najOešáe se operiše opštim pojmovima investicija i investiranja podrazumevajuái pod njima, sasvim uopšteno, sadašnja ulaganja koja se vrše u realna dobra, radi dobijanja odredenih efekata u buduánosti i na taj naOin poveáanja ukupnog bogatstva organizacije i društvene zajednice. Proces investiranja obuhvata skup svih aktivnosti u celokupnom periodu planiranja, pripreme i realizacije jednog investicionog projekta, odnosno celokupan proces realizacije, od stvaranja ideje za investiranjem, do konaOnog završetka investicionog poduhvata. To je veoma sloTen proces koji obuhvata veliki broj podprocesa, faza i pojedinaOnih aktivnosti, Oija ukupnost u efikasnoj pripremi i realizaciji dovodi do ostvarenja prvobitne zamisli, znaOi do realizacije planiranog investicionog projekta. Upravljanje investicijama odnosno celokupnim procesom investiranja, je neophodnost proistekla iz ogromne sloTenosti ovog procesa, i ujedno prvi uslov njegovog efikasnog odvijanja i konaOne realizacije. MoTemo reái da se proces investiranja sastoji iz sledeáih faza: . Prethodne (predinvesticione) analize (prethodna studija opravdanosti) . Izrada investicionog programa (studija opravdanosti) . Donošenje odluke o realizaciji investicije . Izrada tehniOke dokumentacije . Realizacija investicije — izgradnja investicionog objekta . Puštanje u rad i probna proizvodnja Detaljnija razrada ovih faza bila bi sledeáa: . UoOavanje i definisanje ideje za investiranjem . ObrazloTenje ideje za investiranjem — ciljevi koji se Tele i mogu postiái realizacijom investicije . Prethodno sagledavanje investicije, predinvesticione analize i izrada predinvesticione studije (prethodne studije opravdanosti) . Razmatranje dobijenih prethodnih rezultata i ocena da li je opravdano da se ide u dalju realizaciju investicije . Potrebne analize i izrada investicionog programa (studije opravdanosti) . Razmatranje investicionog programa (studija opravdanosti) . Utvrdivanje konstrukcije finansiranja investicije . Donošenje odluke o realizaciji investicije . Ugovaranje kupovine potrebne opreme, uredaja, znanja... . Izbor organizacije koja áe raditi tehniOku dokumentaciju . Izrada tehniOke dokumentacije . Pribavljanje potrebnih dozvola i saglasnosti . Ugovaranje realizacije investicije, izvodenje investicionog objekta . Planiranje izvodenja investicionog objekta . Izvodenje investicionog objekta

www.puskice.org 15

www.puskice.org . . . . .

Praáenje i kontrola izvodenja Isporuka i montaTa instalacija, opreme i uredaja Puštanje investicionog objekta u rad Probna proizvodnja Puštanje u redovnu proizvodnju

Proces investiranja, odnosno realizacije jednog investicionog projekta moTe se sasvim globalno podeliti na dva osnovna podprocesa: 1. Pripremni deo — obuhvata sve aktivnosti neophodne da se otpoOne sa realizacijom procesa investiranja: prethodna i detaljna istraTivanja uticajnih faktora i pojava, izradu predinvesticione studije i investicionog programa, obezbedenja potrebnih sredstava, donošenje investicione odluke, pribavljanje potrebnih dozvola i saglasnosti, izrada tehniOke dokumentacije, izbor izvodaOa... 2. Deo realizacije — odnosi se na konkretno izvodenje investicionog projekta, obuhvata sve aktivnosti koje su neophodne da se posmatrajuái od poOetka realizacije, jedna konkretna investicija realizuje i pusti u dalju upotrebu.

Probna proizvodnja

Izrada investicionog objekta

MontaTa opreme i instalacija

PoOetak realizacije Izrada investiciono tehniOke dokumentacije, pribavljanje dozvola

PoOetak Redovne proizvodnje

Deo realizacije

Donošenje investicione odluke

Izrada investicionog programa (studija opravdanosti)

Predinvesticiona studjia (prethodna studija opravdanosti)

Definisanje selekcija ideja

Prethodno odluOivanje

Pripremni deo

Ukupno razmatranje jednog investicionog poduhvata pretpostavlja da se izvrši vremenska podela na period ulaganja sredstava — period investiranja i na period dobijanja efekata — period eksploatacije.

Period ulaganja

Period investicije

Period dobijanja efekata

Period eksploatacije

www.puskice.org 16

Period ulaganja investicije

www.puskice.org

Period dobijanja efekata - eksploatacije

Period ulaganja poOinje sa prvim ulaganjima, odnosno sa poOetkom procesa investiranja, jer se i na samom poOetku ovog procesa mora ulagati, a završava se zadnjim ulaganjem; preiod ostvarivanja efekata poOinje sa dobijanjem prvih efekata od investicije i završava se završetkom investicije, odnosno završetkom njenog roka trajanja. Investiranje se nastavlja na istraTivanje i razvoj, mada se Oesto proces investiranja obavlja i bez prethodnog istraTivanja i razvoja, na osnovu uoOene potrebe za investiranjem. Proces realizacije jedne investicije, odnosno jedan investicioni projekat bi trebalo da se nastavlja na drugi, novi investicioni poduhvat, Oime se odrTava kontinuitet realizacije razvoja.

4.5 Upravljanje procesom investiranja Upravljanje jednim investicionim poduhvatom se moTe oznaOiti kao uTi pristup upravljanju investicijama, nasuprot širem pristupu gde se realizacija pojedinih investicionih projekata povezuje u celinu realizacija razvoja preduzeáa. ZnaOi širi pristup obuhvata planiranje i realizaciju više uzastopnih, povezanih investicionih projekata kojima se realizuju odredeni razvojni ciljevi, a time i razvoj preduzeáa u celini. Upravljanje procesom investiranja obuhvata smišljeno i efikasno vodenje i usmeravanje ovog procesa ka unapred definisanom cilju, znaOi ka efikasnoj realizaciji odredenog investicionog projekta, nakoji se proces investiranja odnosi. Ovo upravljanje se odnosi na sve delove procesa investiranja. ZnaOi i na pripremni deo, kojim se obuhvata planiranje investicije i neposredna priprema za realizaciju, i na deo koji se odnosi na konkretnu realizaciju investicije, odnosno izgradnju investicionog objekta. Upravljanje investicijama sadrTi navedene globalne faze kao i opšti proces upravljanja — planiranje, realizaciju i kontrolu. Upravljanje procesom investiranja obavlja se uz pomoá razliOitih upravljaOkih metoda. Poznat je veái broj metoda planiranja — mreTno planiranje, metode matematiOkog programiranja i dr. koje se koriste za upravljanje procesom investiranja. Posebno treba napomenuti da je veoma izraTeno korišáenje razliOitih kvantitativnih kriterijuma i metoda u delu procesa investiranja koje se odnose na izbor izmedu više investicionih alternativa, ocenu efikasnosti investicionih projekate i u tom smislu donošenje investicionih odluka. Izbor izmedu više investicionih alternativa predstavlja deo ukupnog problema upravljanja investicijama koji se odnosi na nauOnu pripremu i donošenje investicionih odluka. Problem izbora investicija u preduzeáu se sastoji u odredivanju onih investicionih alternativa, iz skupa raspoloTivih, koje pri raspoloTivim i najOešáe ograniOenim sredstvima za investiranje, donose najveáe efekte.

www.puskice.org 17

www.puskice.org Potrebno je najpre izabrati cilj investiranja, zatim kriterijum kojim se meri dostizanje postavljenog cilja, te na osnovu toga, iz skupa raspoloTivih investicija izabrati najbolju investiciju, tj. onu koja najbolje dostiTe postavljeni ciljinvestiranja, a prema definisanom kriterijumu. Bez obzira na sloTenost izbora i najOešáe nemoguánosti brzog merenja i uporedivanja investicija, investicione odluke su se donosile, a i dalje se ponekad donose na osnovu intuicije i empirije, a manje na osnovu egzaktnih proraOuna.

www.puskice.org 18

www.puskice.org

Analizirajuái proces pripreme realizacije jednog investicionog projekta, moTe se konstatovati da ovaj proces obuhvata izradu: . Predinvesticione studije (prethodne studije opravdanosti) . Investicionog programa (studije opravdanosti) . TehniOke dokumentacije

5.1 Predinvesticione analize Prethodna istraTivanja i analize koje imaju globalni karakter poOetnog razmatranja nekoliko osnovnih faktora, odnosno preduslova za efiksanu realizaciju investicije, nazivaju se predinvesticione analize i one se prezentiraju u vidu predinvesticione studije (elaborata). U poznatim inostranim metodologijama (UNIDO metodologija) ova studija se naziva predstudija izvodljivosti (prefeasibility study). Predinvesticione analize se obavljaju radi prethodnog sagledavanja i razmatranja više raspoloTivih investicionih alternativa ili radi prethodnog sagledavanja i ocene opravdanosti daljeg ulaTenja u proces realizacije jedne investicije. Izrada investicionog programa, koji omoguáava donošenje konaOne odluke o realizaciji odredenog investicionog projekta, traTi odredena sredstva i vreme za detaljniju obradu. Zbog toga je neophodno, naroOito kod veáih i znaOajnijih investiciija izraditi najpre predinvesticionu studiju, koja omoguáava donošenje prethodne ocene o opravdanosti dalje realizacije investicije i izrade investicionog programa. U okviru predinvesticionih analiza obiOno se definiše i analizira nekoliko investicionih alternativa kojima se posmatrana investiciona ideja moTe realizovati. Predinvesticione analize obuhvataju prethodna istraTivanja i analize nekoliko osnovnih i najznaOajnijih elemenata svake investicije. To su, pre svega trTišna analiza, zatima analiza moguáih tehniOko — tehnoloških rešenja, organizaciono — kadrovska i ekonomsko — finansijska analiza. Pored navedenih faktora predinvesticiona analiza, moTe obuhvatiti i analizu gradevine i instalacija, ekološki aspekt i dr. U odredenim sluOajevima moguáe je da predinvesticiona analiza, odnosno predinvesticiona studija, obuhvati skoro sve osnovne elemente koje obraduje i investicioni program. Naravno, predinvesticiona studija neáe obraditi sve ove elemente onako detaljno i precizno kako to treba da uradi investicioni program.

5.2 Izrada predinvesticione studije Predinvesticiona studija predstavlja elaborat u kome su smešteni i na odgovarajuái naOin rasporedeni rezultati predinvesticionih analiza. Izrada predinvesticione studije je sloTen postupak koji, u skladu sa osnovnim aspektima realizacije investicionih poduhvata, treba da krene od potrebnog i pretpostavljenog sadrTaja ovog elaborata, koji treba da pruTi moguánosti prethodnog sagledavanja i ocene odnosnog investicionog poduhvata.

www.puskice.org 19

www.puskice.org Osnosvni delovi predinvesticione studije su: . Analiza trţišta — radi se u cilju sagledavanja trTišne opravdanosti razmatranog investicionog projekta i ona treba da pruTi informacije o moguánostima plasmana predvidene proizvodnje ili usluga, odnosno o moguánostima trTišne realizacije outputa od investicije u predvidenom veku eksploatacije projekta; treba da pruTi i informacije o moguánostima nabavke svih potrebnih inputa koji se koriste u eksploataciji investicije . Tehničko - tehnološka analiza — radi se u cilju sagledavanja tehnoloških i proizvodnih moguánosti eksploatacije investicionog projekta; treba da pruTi informacije o izabranoj tehnološkoj koncepciji za realizaciju predvidene proizvodnje ili dobijanje usluga, zatim o tehniOko — tehnološkoj postavci proizvodnje, i o uslovima i naOinu ostvarivanja predvidene proizvodnje; omoguáava i sagledavanje arhitektonsko — gradjevinske koncepcije investicionog objekta i odgovarajuáih rešenja svih potrebnih instalacija i postrojenja . Organizaciono - kadrovska analiza — treba da pruTi informacije o organizacionom definisanju investicije u eksploataciji, zatim o naOinu organizovanja proizvodnje i o organizovanju i radu neproizvodnih funkcija; ova analiza treba takode da pruTi podatke o strukturi i brojupotrebnih proizvodnih i neproizvodnih radnika koji áe da rade u eksploataciji investicionog projekta. . Ekonomsko - finansijska analiza — treba da pruTi podatke o potrebnim finansijskim sredstvima za realizaciju razmatrane investicije, o izvorima pribavljanja potrebnih finansijskih sredstava i obavezama prema izvorima, kao i podatke o rezultatima poslovanja investicije u periodu eksploatacije. . Ocena predinvesticione studije — treba da pruTi informacije o efektima koje donosi razmatrani investicioni projekat i ona omoguáava prethodnu ocenu rentabilnosti investicionog projekta; na osnovu ove prethodne ocene rentabilnosti, odnosno opravdanosti realizacije razmatranog investicionog projekta donosi se odluka o nastavku rada na realizaciji odnosne investicije

5.3 Sadržaj predinvesticione studije Postoje dva pristupa u sagledavanju sadrTaja predinvesticione studije detaljniji sadrTaj predinvesticione studije ili širi pristup i manje detaljan sadrTaj ili uTi pristup. Manje detaljan sadrTaj predinvesticione studije obuhvata: 1. Analizu razvojnih moguánosti investitora 2. Analizu trTišta prodaje 3. TehniOko — tehnološku analizu 4. Analizu trTišta nabavke 5. Analizu organizacije i kadrova 6. Ekonomsko — finansijsku analizu 7. Ocenu studije

www.puskice.org 20

www.puskice.org Kod razrade detaljnijeg sadrTaja predinvesticione studije moTemo obuhvatiti sledeáe elemente: 1. Uvod U uvodu predinvesticione studije daju se osnovni podaci o investitoru vezani za naziv, regisatraciju, sedište, predmet poslovanja, granu grupaciju i sl. 2. Analiza razvojnih mogućnosti investitora Analiza razvojnih moguánosti investitora treba da pruTi podatke o tehnološkim, ekonomskim, kadrovskim i razvojnim moguánostima i sposobnostima investitora da realizuje razmatrani investicioni poduhvat; analizira se ostvareni razvoj investitora u proteklom periodu i procenjuje se buduái razvoj i moguánosti investitora da ostvari buduái razvoj;razmatraju se osnovni elementi poslovanja investitora vezani za proizvodni program, za trTište prodaje i nabavke, zatim za uslove i moguánosti tehnologije i proizvodnje, za organizaciju i kadrove i na krajuse daju ekonomski pokazatelji vezani za opremljenost i efikasnost poslovanja. 3. Analiza tržišta prodaje Ova analiza treba da pruTi podatke o moguánostima plasmana proizvodnje ili usluga od investicionog projekta po godinama predvidenog veka eksploatacije projekta; neophodno je da se izvrši istraTivanje i analiza traTnje za planiranim proizvodima ili uslugama, zatim istraTivanje i analiza ponude, i da se na osnovu toga izvrši procena moguáe prodaje, odsnosno procena moguánosti plasmana planiranih proizvoda ili usluga; analiza ponude i traTnje vrši se klasiOnim marketing principima; istraTivanje i analiza trTišta u okviru predinvesticione studije u najveáem broju sluOajeva je manje detaljna i sistematiOna, pa prema tome i manje kompletna od one koja se radi u okviru investicionog programa 4. Tehnološko rešenje Daje se prikaz i osnovne karakteristike izabranog tehnološkog rešenja, tehnološko rešenje treba da obuhvati: . Proizvodni program . Prikaz odabranog tehnološkog rešenja . Šemu i opis tehnološkog procesa . Specifikaciju potrebne opreme, uredaja i alata . Bilans potrebnih sirovina, materijala i energije . Strukturu i broj proizvodnih radnika 5. Grañevinsko rešenje Obuhvata kratak prikaz odabranog gradevinsko — aritektonskog rešenja za sve potrebne proizvodne i pomoáne objekte i rešenja za objekte infrastrukture i

www.puskice.org 21

www.puskice.org instalacije;daju se i odgovarajuái crteTi, šeme i preseci koji omoguáavaju prethodni globalni uvid u potrebne gradjevinske objekte. 6. Analiza tržišta nabavke U ovoj analizi treba prezentirati podatke o moguánostima nabavke svih potrebin inputa za realizaciju planirane proizvodnje; na osnovu definisanih potreba datih u tehnološkom rešenju treba izvršiti procenu moguánosti nabavke pojedinih vrsta sirovina i materijala u buduánosti, a takode i procenu cena pojedinih sirovina i materijala. 7. Analiza lokacije Ova analiza treba da pruTi podatke o valjanosti odabrane lokacije za realizaciju investicionog poduhvata, ova analiza obavlja se kvalitativnom analizom odredenih lokacionih faktora, kao što su: . Pogodnosti i opremljenost lokacije . Udaljenosti prodajnog i nabavnog trTišta . RaspoloTivost energetskih izvora . RaspoloTivost potrebnih kadrova . Komunikacione veze i dr Analiza lokacije je globalna i okvirna, i ne obuhvata sve potrebne makrolokacione i mikrolokacione faktore niti je njihova analiza iscrpna i detaljna. 8. Analiza ekologije Analiza ekologije treba da pruTi podatke o uticaju investicionog projekta na zagadivanje Oovekove okoline; u okviru ove analize treba utvrditi i analizirati eventualne zagadivaOe, zatim naOine njihovog zagadivanja vode, zemlje i vazduha, kao i eventualne moguánosti zaštite Oovekove okoline od pojedinih zagadivaOa; i ova analiza je prethodna i globalna. 9. Analiza organizacije i kadrova U ovom delu predinvesticione studije potrebno je definisati organizacionu strukturu investicionog poduhvata u eksploataciji i na osnovu toga odrediti i broj potrebnih neproizvodnih radnika. 10. Ekonomsko – finansijska analiza U ovom delu se definišu potrebna investiciona sredstva i izvori dobavljanja sredstava i procenjuju efekti koji áe investicioni projekat da donese u periodu eksploatacije; ekonomsko — finansijska analiza obuhvata: . ProraOun obima, strukture i dinamike ukupnih ulaganja . Definisanje strukture i dinamike izvora finansiranja i proraOun obaveza prema izvorima . ProraOun ukupnog prihoda koji se ostvari u eksploataciji . ProraOun troškova poslovanja www.puskice.org 22

www.puskice.org . .

ObraOun liOnih dohodaka Izrada bilansa uspeha

5.4 Ocena predinvesticione studije Ocena predinvesticione studije treba da pruTi prethodne podatke o rentabilnosti i opravdanosti realizacije razmatranog investicionog poduhvata. Kao kod investicionog programa, ocena predinvesticione studije moTe da obuhvati tri vrste ocena: . Ocenu finansijske (komercijalne) efikasnosti — uzima u obzir samo efekte koje projekat donosi investitoru i to pod uslovima koji vladaju na trTištu . Ocenu nacionalne (društvene) efikasnosti — razmatra doprinos koji investicioni projekat daje društvenim ciljevima i uzima u obzir sve efekte koje projekat donosi zemlji u celini . Ocenu u uslovima neizvesnosti — razmatra investicioni poduhvat u realnim uslovima neizvesne buduánosti u kojima se vrši njegova eksploatacija Sve tri ocene se obavljaju uz korišáenje odredenog broja pokazatelja, odnosno kriterijuma kojima se mere odgovarajuái doprinosi projekta. Sve tri ocene mogu biti statičke i dinamičke. Kod statiOke ocene koriste se podaci iz samo jedne, reprezentativne godine perioda eksploatacije, dok dinamiOka ocena obuhvata celokupan period eksploatacionog investicionog projekta. Pošto predinvesticiona studija ima karakter predhodne, globalne studije, kod nje se za ocenu, u najveáoj meri, koristi statiOki pristup oceni projekta. MoTe se reái da se kod manjih i srednjih projekata koristi samo statiOki pristup oceni, dok se kod veáih i sloTenijih projekata koristi dinamiOki pristup i to ocene finansijske efektivnosti.

www.puskice.org 23

www.puskice.org

6.1 Definisanje investicionog programa Dobra priprema je prvi garant efikasne realizacije investicionog projekta. U okviru pripreme realizacije jednog investicionog projekta, izrada investicionog programa (investicione studije) predstavlja jednu od najznaOajnijih aktivnosti. Izrada investicionog programa vrši se u fazi planiranja i pripreme realizacije investicije, na osnovu ovog elaborata vrši se donošenje investicione odluke, što predstavlja klasiOan momenat u pripremi realizacije investicije. Investicioni program se radi nakon predinvesticione studije ukoliko prethodna odluka o nastavku realizacije investicionog projekta bude pozitivna. To je veoma sloTen elaborat koji obraduje sve aspekte investicionog projekta i obuhvata znaOajan broj istraTivanja i analiza. U poznatim inostranim metodologijama, kao što je npr. UNIDO metodologija, investicioni program se naziva studija izvodljivosti — fizibiliti studija (feasibility study) — studija opravdanosti. Investicioni program predstavlja elaborat kojim se vrši ocena društvene i ekonomske opravdanosti izgradnje odredenog investicionog objekta i na osnovu koga se donosi investiciona odluka. To je elaborat kojim se analiziraju i razraduju tehniOki, tehnološki, ekonomski, energetski, urbanistiOki, geološki, hidrološki, saobraáajni i drugi uslovi od uticaja na ocenu društvene i ekonomske opravdanosti ulaganja u izgradnju investicionog objekat. Sadašnji Zakon detaljno razraduje pojam tehniOke dokumentacije, koja obuhvata sledeáe projekte: generalni projekat, idejni projekat, idejni projekat, glavni projekat, izvodaOki projekat i projekat izvedenog stanja. Zakon ne pominje predinvesticionu studiju i investicioni program, veá uvodi prethodnu studiju opravdanosti i studiju opravdanosti koje povezuje sa generalnim i idejnim projektom.

6.2 Izrada investicionog programa Da bi se pristupilo konkretnoj izradi investicionog programa, potrebno je prikupiti i obraditi veliki broj podataka, odnosno izvršiti odredeni broj istraTivanja i analiza, Oiji áe rezultati biti podloga za izradu investicionog programa. U najznaOajnije analize, spadaju: Analiza trţišta TrTište predstavlja osnovni i najznaOajniji faktor koji opredeljuje realizaciju svakog investicionog poduhvata, pa samim tim i izradu investicionog programa. IstraTivanje i analiza trTišta treba da pruTi uvid u moguánosti plasmana proizvoda ili usluga koji se dobijaju realizacijom posmatranog investicionog poduhvata. Podaci o moguánosti plasmana su neophodni i opredeljujuái za dalji rad na planiranju i realizaciji odnosne investicije. Ukoliko analiza trTišta pokaTe da ima moguánosti da se odnosni proizvod ili usluga plasira na trTištu, pod prihvatljivim uslovima, pre svega u pogledu cene i koliOina, onda su otvorene perspektive daljeg rada na realizaciji posmatrane investicije.

www.puskice.org 24

www.puskice.org TrTište predstavlja jedan od najznaOajnijih faktora od koga zavisi efikasnost poslovanja svakog preduzeáa. IstraTivanje i analiza trTišta treba da otpoOne još od samog poOetka procesa investiranja, odnosno još od samog poOetka planiranja realizacije odredenog investicionog projekta. Ako se istraTivanjetrTišta kod investiranja ne obavi valjano, onda je gotovo sigurno da áe u bliToj buduánosti organizacija imati problema sa plasmanom svojih proizvoda, te áe je to odvesti u neefikasno poslovanje. Osnovni cilj istraTivanja i analize trTišta je da proceni i prezentira podatke o tome kolike su realne moguánosti plasmana odnosnog proizvoda ili usluge, i kakve su realne moguánosti snabdevanja inputima za organizovanje buduáe proizvodnje. Postupak istraTivanja i analize trTišta prodaje obuhvata: . IstraTivanje i procenu traTnje — istraTivanje i ocenjivanje ukupnih potreba na domaáem i inostranom trTištu; traTnja na inostranom trTištu se obiOno zamenjuje ukupnim izvozom, a nakon toga se vrši istraTivanje i drugih elemenata na osnovu kojih se donosi konaOna procena o efektivnoj traTnji za odnosnim proizvodom; posebno treba izvršiti analizu i prikazati kretanje cena odnosnog proizvoda ili usluga na domaáem ili inostranom trTištu. . IstraTivanje i procenu ponude — istraTivanje i procena ukupne ponude odnosnog proizvoda ili usluga od domaáih proizvodaOa na domaáem trTištu, a takode i ponudu koja dolazi iz uvoza, zatim ukupnu ponudu na inostranim trTišnim segmentima za koje smo procenjivali traTnju, ukupnu ponudu supstitivnih proizvoda koji mogu da smanje potencijalnu traTnju, odnosno poveáaju ponudu; vrši se i uporedivanje odnosnog proizvoda sa konkurentskim i supstitutivnim . IstraTivanje i procenu plasmana — na osnovu procene ukupne traTnje i ukupne prodaje vrši se procena moguáe prodaje odnosnog proizvoda ili usluge na domaáem ili inostranom trTištu; predstavlja jedan od osnovnih i najznaOajnijih podataka za ocenu da li se moTe iái dalje u realizaciju investicije IstraTivanje i analiza trTišta nabavke obuhvata, istraTivanje moguánosti nabavke svih potrebnih sirovina, materijala i delova za odvijanje normalne proizvodnje. Treba definisati potrebe za pojedinim imputima, a zatim na osnovu istraTivanja trTišta zakljuOiti da li je moguáe snabdevati proizvodnju, koja se ostvaruje realizacijom investicija. Takode treba analizirati i proceniti po kojim je cenama moguáe obezbediti pojedine vrste sirovina, materijala i delova, i na osnovu toga i drugih relevantnih faktora (rok i kvalitet) opredeliti se za potencijalne snabdevaOe. Analiza tehnologije Tehnologija pored trTišta predstavlja osnovni i determinišuái faktor planiranja i realizacije svakog investicionog poduhvata. Tehnologija opredeljuje naOin proizvodnje i odredujuáe utiOe na efekte koji se ostvaruju u eksploataciji investicionog projekta. Pri tome se pod tehnologijom podrazumeva i tehnološki proces i sva potrebna tehnika za realizaciju odnosne proizvodnje. Da bi se izvršio valjan izbor tehnologije potrebno je prikupiti i analizirati veliki broj podataka o rspoloTivim tehnologijama, što u uslovima nauOno — tehnološkog progresa www.puskice.org 25

www.puskice.org predstavlja problem. Da bi se izabrala za posmatrani investicioni poduhvat najbolja tehnologija, potrebno je analizirati više alternativnih tehnologija. Analiza tehnologije obuhvata analizu i definisanje osnovnih karakteristika izabrane tehnologije — definisanje potrebnih mašina, uredaja i alata; odredivanje obima i asortimana proizvodnje; prikaz tehnološkog procesa i proizvodnog procesa; analizu potrebnih sirovina, materijala, energije i fluida; analizu potrebnih proizvodnih radnika. Iako se teknološka rešenja u investicionom programu daju u vidu idejnog projekta, postoji dosta elemenata vezanih za odnosni proizvod, mašine, uredaje i alate, tehnološki proces, potrebne sirovine i energiju, koje treba detaljno analizirati, razraditi i definisati kako bi se stekao uvid da li predloTeno tehnološko rešenje omoguáava planiranu proizvodnju, kako u tehniOkom tako i u ekonomskom smislu. Analiza lokacije Obuhvata istraTivanje, analizu i izbor optimalne lokacije izmedu više raspoloTivih, ili istraTivanje i analizu valjanosti jedne lokacije koja je odabrana za realizaciju odredenog investicionog poduhvata. Analiza lokacije se obavlja istraTivanjem i definisanjem moguánosti smeštaja investicionog objekta na širem i uTem podruOju. Smeštaj investicije na širem geografskom podruOju predstavlja problem makrolokacije, dok smeštaj na uTem prostornom podruOju odnosno smeštaj i raspored proizvodnih, pomoánih objekata predstavlja problem mikrolokacije. U najznaOajnije makrolokacione faktore spadaju: . Privredna razvijenost šireg regiona . Udaljenost trTišta prodaje . Udaljenost trTišta nabavke . Transportni putevi i saobraáajnice . RaspoloTivost energetskih izvora . RaspoloTivost vode . RaspoloTivost radne snage . Ekološki uslovi . Klimatski uslovi . Vojnostrateški znaOaj.. U najznaOajnije mikrolokacione faktore spadaju: . Opšta pogodnost i opremljenost lokacije . Blizina saobraáajnica . Komunalna opremljenost lokacije . Udaljenost energetskih izvora . Ekološki zahtevi... UvaTavajuái znaOaj analize lokacije treba reái da postoje sluOajevi (izgradnje na veá postojeáoj ili unapred dobijenoj lokaciji) gde se problem lokacije ne postavlja na gornji naOin. Danas se Oesto problemi lokacije ne analiziraju i rešavaju za svaki pojedinaOni investicioni objekat, veá se planiraju za Oitave privredne i industrijske grane u okviru regionalnih zajednica, planiranjem i uredivanjem industrijskih zona.

www.puskice.org 26

www.puskice.org Analiza ekologije Ekološki problemi, vezani za oOuvanje izaštitu Oovekove okoline, su od izuzetnog znaOaja kod izrade investicionih projekata i realizacije investicionih poduhvata. Postoje odredene vrste investicija koje imaju veliki najOešáe štetan uticaj na Oovekovu okolinu, te prirodno zahtevaju da se analizi ekologije pride veoma ozbiljno i temeljnom analizom ispitaju i utvrde moguáe situacije u buduánosti i potrebna rešenja. IstraTivanje i analiza ekologije kod izrade investicionog programa bi trebala da pode od utvrdivanja vrste, naOina i intenziteta štetnog uticaja investicije na Oovekovu okolinu, takode je potrebno utvrditi sve moguáe zagadivaOe, na koji naOin i gde oni štetno utiOu na okolinu (voda, zemlja, vazduh) i eventualno proceniti intenzitet eventualnog štetnog uticaja. Nakon toga detaljno analizirati i definisati odgovarajuáe mere i naOine zaštite Oovekove okoline od pojedinih zagadivaOa. Analiza organizacije i kadrova IstraTivanje i analiza organizacije u okviru izrade investicionog programa se vrše da bi se sagledale realne moguánosti organizovanja planiranog investicionog objekta u eksploataciji. Analiza obuhvatanajpre utvrdivanje organizacionog statusa buduáeg investicionog objekta, zatim razmatranje razliOitih varijanti za projektovanje organizacione strukture, definisanje naOina organizovanja proizvodnje i funkcionisanja ostalih vitalnih funkcija kao što su IR, marketing, finansije i dr. Analiza obuhvata utvrdivanje potrebnih kadrova, po zanimanjima i kvalifikacijama, koji su neophodni u eksploataciji investicije, takode treba da obuhvati i naOin obezbedenja potrebnih kadrova, i eventualne obuke i specijalizacije. Finansijska analiza Realizacija svakog investicionog poduhvata zahteva odredena finansijska sredstva, koja se ulaTu da bi se planirani investicioni poduhvat doveo do eksploatacije. U okviru finansijske analize vrši se proraOun i utvrdivanje ukupnih potrebnih investicionih sredstava, znaOi obim, struktura i dinamika ukupnih ulaganja u osnovna i obrtna sredstva. Zatim se vrši utvrdivanje izvora finansiranja i obaveza prema izvorima. Nakon toga se vrši obraOun rezultata poslovanja investicionog projekta u eksploataciji, a to znaOi utvrdivanje ukupnog prihoda, obraOun materijalnih troškova i amortizacije, obraOun liOnih dohodaka, obraOun raznih doprinosa i obaveza. Finansijska analiza se završava izradom bilansa stanja i bilansa uspeha investicionog projekta u periodu eksploatacije.

6.3 Sadržaj investicionog programa Na osnovu prethodno navedenih istraTivanja i analiza, a shodno zakonskoj i drugoj regulativi proistupa se izradi investicionog programa. Investicioni program u osnovi sadrTi sve glavne pravce i elemente prethodnih istraTivanja. Njegova osnovna struktura i sadrTaj se baziraju na rezultatima istraTivanja i uglavnom su zavisno od pojedinih osnovnih vrsta investicija i primenjene metodologije, standardni. Ako

www.puskice.org 27

www.puskice.org govorimo o izgradnji jednog investicionog objekta u privredi, osnovna struktura investicionog programa obuhvata: . Analizu trTišta . Tehnološki deo . Gradevinski deo . Organizacioni deo . Ekonomsko finansijski de . Ocena investicionog programa Naravno ovo je jedna sasvim globalna struktura, Oija dalja razrada treba da dovede do konaOnog definisanja sadrţaja investicionog programa: 1. UVOD U ovom delu se prezentiraju osnovni ciljevi investiranja i povezanost i uskladenost investicionog projekta sa planovima razvoja. Zatim se daje kraái prikazrezultata predinvesticionih analiza i napomene u vezi eventualne izrade separatnih studija i drugih podloga za izradu investicionog programa; takode se daje kraái prikaz osnovnih elemenata investicionog programa vezanih za: trTište, tehniOko — tehnološke elemente, gradevinu, lokaciju, ekologiju, organizaciju i kadrove, potrebne investicije, izvore finansiranja, rezultate poslovanja i ocenu investicionog programa. 2. ANALIZA RAZVOJNIH MOGUĆNOSTI INVESTITORA U ovom delu daju se osnovni proizvodni, trTišni, tehniOko — tehnološki, organizaciono — kadrovski, ekonomski, finansijski i investicioni podaci o investitoru u prethodnom periodu i prognoza za buduái period. 2.1 opšti podaci o investitoru Ovde se prezentuju osnovni podaci o investitoru — naziv, adresa, predmet poslovanja, delatnost, naOin organizovanja investitora, dosadašnji razvoj itd. 2.2 podaci o proizvodnji i tehnologiji Prezentiraju se podaci o postojeáem programu proizvodnje, o realizovanoj proizvodnji, o korišáenoj tehnologiji i opremi, o instalisanim i korišáenim kapacitetima. 2.3 podaci o trţištu Treba prezentirati osnovne podatke o dosadašnjoj prodaji i nabavci kao što su: obim i vrednost prodaje po vrstama, koliOine pojedinih sirovina i materijalakoji se nabavljaju i vrednosti nabavki, cene inputa i outputa, podaci o kupcima i dobavljaOima, podaci o uvozu i izvozu.

www.puskice.org 28

www.puskice.org 2.4 podaci o kadrovima Potrebno je prikazati podatke vezane za ukupan broj i strukturu zaposlenih, podatke o proizvodnom i administrativnom osoblju, o rukovodeáim kadrovima, o kretanju zaposlenosti i sl. 2.5 podaci o poslovanju Ovde treba dati podatke o osnovnim i obrtnim sredstvima i izvorima finansiranja, o finansijsko — poslovnim rezultatima, o spoljnotrgovinskom poslovanju, postojeáim obavezama po kreditima i sl. 2.6 dosadašnja i planirana ulaganja Treba dati podatke o realizovanim investicionim projektima i njihovim osnovnim karakteristikama, o investicijama u toku i ocene potreba i moguánosti njihove realizacije, ocenu da li investitor moTe uái u nove investicije i da li je sposoban da ih realizuje. 3. ANALIZA TRŢIŠTA 3.1 osnovni podaci o proizvodu Prezentirati osnovne karakteristike o proizvodu koji áe se proizvoditi u investicionom objektu, sa posebnim opisom moguánosti i naOina upotrebe, iste podatke prezentirati i o supstitutivnim proizvodima. 3.2 analiza traţnje Dati rezultate obavljene analize traTnje, kroz podatke o dosadašnjoj prodaji odnosnog proizvoda na domaáem i inostranom trTištu. Na osnovu toga dati procenu ukupne traTnje za razmatranim proizvodom po godinama perioda eksploatacije investicije (isto i za supstitute). 3.3 analiza ponude Dati rezultate obavljene analize ponude kroz podatke o dosadašnjoj proizvodnji odnosnog proizvoda u zemlji, o ukupnom uvozu proizvoda koji poveáava ponudu i o ukupnom izvozu koji smanjuje ponudu. Na osnovu toga dati procenu ukupne ponude na domaáem trTištu po godinama perioda eksploatacije investicije. 3.4 procena moguće prodaje Na osnovu analize traTnje i analize ponude treba dati procenu moguáeg plasmana proizvoda u zemlji i inostranstvu i to dinamiOki po godinama perioda eksploatacije investicije. Navesti najvaTnije potencijalne kupce, treba dati prognozu prodajnih cena, naOine prodaje i distribucije proizvoda.

www.puskice.org 29

www.puskice.org 3.5 analiza trţišta nabavke Dati podatke o proizvodnji i potrošnji odgovarajuáih sirovina i materijala kod nas i u svetu, podatke o uvozu i izvozu, i na kraju procenu moguánosti snabdevanja proizvodnje potrebnim vrstama i koliOinama sirovina i materijala, procenu dati dinamiOki. Navesti najznaOajnije potencijalne dobavljaOe, definisati moguánosti supstitucije kljuOnih sirovina i materijala i dati podatke i procene cena pojedinih sirovina i materijala. 4. TEHNOLOŠKI PROJEKAT – najčešće se radi kao poseban elaborat 4.1 program proizvodnje Dati pregled postojeáe proizvodnje ukoliko postoji, po proizvodima ili grupama proizvoda i njihove koliOine, kao i neke karakteristike postojeáih proizvoda, zatim dati pregled novog proizvodnog programa po proizvodima ili grupama proizvoda i njihove koliOine za celokupan vek eksploatacije investicionog projekta. 4.2 izbor tehnologije Dati podatke o tehnologijama koje su analizirane, opisati naOin izbora najbolje tehnologije i naznaOiti njene osnovne karakteristike i prednosti nad ostalim analiziranim tehnologijama. 4.3 tehnološka opreme Dati proraOun potrebne proizvodne opreme, mašina uredaja i alata, zatim specifikaciju i cene opreme, mašina, uredaja i alata. Navesti osnovne tehniOko — eksploatacione karakteristike opreme sa opisom naOina rukovanja i odrTavanja. 4.4 tehnološki proces Opisati i grafiOki prikazati odvijanje tehnološkog procesa. Prikazati raspored povezanosti pojedinih tehnoloških linija i odeljenja, i dati rešenje unutrašnjeg transporta i skladištenja, definisati poterbnu konstrukcionu i tehnološku dokumentaciju, recepture i dr. 4.5 normativi i bilansi Odrediti normative utroška sirovina, materijala, energije, fluida i vremena izrade po pojedinim delovima i proizvodima i napraviti bilanse za celokupnu proizvodnju i to dinamiOki. Prezetirati podatke o izvorima energije i fluida, naOine snabdevanja i dopreme iz pojedinih izvora i sl. 4.6 proizvodni radnici Dati proraOun i pregled potrebnih proizvodnih radnika i specifikaciju po zanimanjima i kvalifikacijama. www.puskice.org 30

www.puskice.org 5. GRAðEVINSKI PROJEKAT Prikazati idejno gradevinsko rešenje investicionog objekta koje obuhvata: situacioni plan; grafiOki prikaz objekata i arhitekture; mesta za prikljuOak na saobraáajnice, vodovod, kanalizaciju, elektriku, gas i dr; tlocrte svih etaTa, potrebne izglede, preseke i šeme; skraáeni prikaz obavljenog statiOkog proraOuna; predmet i predraOun radova. 6. PROJEKTI INSTALACIJA Prikazati sva idejna rešenja svih potrebnih instalacija — elektro, hidro i termoinstalacije, instalacije za gas telefonske i gromobranske instalacije. Prikazi treba da sadrTe tehniOki opis sa svim tehniOko — eksploatacionim karakteristikama, sve potrebne crteTe, šeme i preseke, obavljene proraOune... 7. ANALIZA LOKACIJE 7.1 analiza makrolokacije Podaci o izvršenoj analizi šire lokacije, imajuái u vidu sledeáe najvaTnije makrolokacione faktore: raspored ostalih proizvodaOa, udaljenost trTišta prodaje, razvijenost šireg podruOja i postojeáa infrastruktura, udaljenost sirovinske baze i snabdevanje energijom, potrebni raspoloTivi kadrovi, prirodni uslovi. Dati naOin i rezultat kvantitativne i kvalitativne analize navedenih faktora i izbor najbolje lokacije. 7.2 analiza mikrolokacije Dati podatke o izvršenoj analizi mikrolokacije imajuái u vidu smeštaj i razmeštaj objekata na uTem podruOju, geomehaniOka svojstva tla, hidrološke, meteroloOke, i seizmiOke uslove, blizinu komunalnih i energetskih prikljuOaka, transportne i komunikacione uslove i dr. Dati rezultate ove analize i prikazati naOin izbora najbolje lokacije, odnosno vrednovanja raspoloTivih lokacija. 8. ANALIZA EKOLOGIJE Dati podatke o uzvršenoj analizi ekologije, o analizi uticaja odabrane tehnologije na Oovekovu okolinu, a takode i širem uticaju investicije na okolinu u vezi predvidenih promena u naseljenosti, komunalnoj izgradnji. Dati prikaz analize moguáih zagadivaOa i naOin njiohovog štetnog uticaja na Oovekovu okolinu. Posebno prezentovati mere koje su predvidene za zaštitu Oovekove okoline od analiziranih zagadivaOa, i dati prikaz idejnih projektnih rešenja uredaja i instalacije za zaštitu Oovekove okoline. 9. PROJEKAT ORGANIZACIJE Prikazati makro i mikroorganizacionu strukturu investicionog objekta u eksploataciji, proizvodne i organizacione veze sa drugim organizacijama, organizovanje i funkcionisanje pojedinih sluTbi i org. jedinica, i informacioni sistem koji omoguáava efikasno funkcionisanje. Prikazati naOin organizovanja neposrednog procesa proizvodnje i pojedinih pomoánih jedinica u proizvodnji, prikazati naOin organizovanja www.puskice.org 31

www.puskice.org radnih mesta i naOin operativnog planiranja i terminiranja proizvodnje sa potrebnom operativnom dokumentacijom. 10. ANALIZA KADROVA 10.1

pregled potrebnih kadrova

Prikazati proraOun i dati pregled potrebnih proizvoidnih i administrativnih radnika po zanimanjima i kvalifikacijama za svaku organizacionu jedinicu i preduzeáe u celini, zatim prikazati naOin obezbedenja kadrova, kao i obezbedenje standarda radnika. 10.2

obuka i usavršavanje kadrova

Navesti potrebne oblike obuke, specijalizacije i usavršavanja raznih profila kadrova neophodnih za eksploataciju investicionog projekta i dati naOin kada áe se i kako izvoditi ova obuka i usavršavanje. 10.3

obezbeñenje postojećih kadrova

U sluOaju ulaganja u rekonstrukciju i modernizaciju dati pregled postojeáih kadrova i naOine prekvalifikacije i zapošljavanja ovih kadrova Oiji rad prestaje zbog nove investicije. 11. POTREBNA INVESTICIONA SREDSTVA Ukupna investiciona sredstva obuhvataju ulaganja u osnovna i obrtna sredstva. 11.1

investicije u osnovna sredstva

Dati obraOun i pregled potrebnih ulaganja po tehniOkoj strukturi i dinamici ulaganja. Redni broj 1. 2.

Dinamika ulaganja 1god, 2god...mgod

Vrsta investicije

Ukupan iznos

Gradevinski objekti OsnivaOka ulaganja Ukupno:

www.puskice.org 32

www.puskice.org 11.2

investicije u obrtna sredstva

Dati podatke o proraOunu potrebnih obrtnih sredstava i tabelarni prikaz ulaganja u obrtna sredstva. Redni broj 1. 1.1 2. 2.1 (1-2)

Vrsta investicije

Godišnja vrednost

Dani vezivanja

Koeficijent obrta

Potrebna obrtna sr.

Obrtna sredstva Zalihe got. proizvoda Izvori iz tek.poslovanja DobavljaOi Potrebna obrtna sred.

11.3

rekapitulacija ukupnih investicija

Dati tabelarni pregled ukupnih potrebnih ulaganja u osnovna i obrtna sredstva. Redni broj 1. 2.

Dinamika ulaganja 1god, 2god...mgod

Vrsta investicije

Ukupan iznos

Investicije u osnovna sredstva Investicije u obrtna sredstva Ukupno:

12. IZVORI FINANSIRANJA 12.1

izvori finansiranja

Prikazati tabelarno sve izvore finansiranja po strukturi i dinamici, i dati osnovne uslove dobijanja sredstava. Redni broj 1.

Izvor finansiranja

Ukupan iznos vrednost %

Kamatna stopa

Period otplate

Sopstvena sredstva investitora Ukupno:

www.puskice.org 33

www.puskice.org 12.2

obaveze prema izvorima

Dati prikaz obraOuna po svim kreditima i prezentirati odgovarajuáe planove otplate kredita. Izvršiti obraOun i dati prikaz interkalarne kamate i ostalih obaveza prema kreditima. Redni broj 1.

Period otplate

Ostatak duga

Glavnica

Kamata

Anuitet

Ukupno: 13. OBRAĈUN UKUPNOG PRIHODA Dati prikaz ukupnog prihoda koji áe investicioni projekat da ostvari u periodu eksploatacije i to dinamiOki za svaku godinu perioda eksploatacije. Redni broj 1.

Naziv proizvoda

Godišnja koliOina

Cena po komadu

Godišnja vrednost 1god, 2god...ngod.

Ukupno: 14. OBRAĈUN MATERIJALNIH TROŠKOVA Dati prikaz materijalnih troškova koje áe investicioni objekat da ostvari u toku perioda eksploatacije. ObraOun treba da bude dat dinamiOki po godinama perioda eksploatacije investicionog projekta. Redni broj 1.

Godišnja vrednost 1god, 2god....ngod.

Struktura troškova Investiciono odrTavanje Ukupno:

15. OBRAĈUN AMORTIZACIJE Dati prikaz amortizacije osnovnih sredstava po vrstama u njihovom periodu eksploatacije. Redni broj 1.

Struktura osnovnih sredstava Gradevinski objekti Ukupno:

Nabavna vrednost

Stopa amortizacije

Godišnji iznos amortizacije

www.puskice.org 34

www.puskice.org 16. OBRAĈUN LIĈNIH DOHODAKA Prema odredenom broju kadrova i njihovom organizacionom rasporedu na odredena radna mesta, i shodno odredenom sistemu raspodele dohodaka izvršiti, obraOun liOnih dohodaka svih zaposlenih u periodu eksploatacije investicije. Redni broj 1. 2.

Kvalifikaciona struktura VSS SSS

Broj radnika

Mesešni Oisti LD

Doprinosi

MeseOni bruto LD

Ukupni bruto LD

17. BILANS USPEHA PROJEKTA Izraditi bilans uspeha investicionog projekta za svaku godinu iz predvidenog veka eksploatacije i prikazatiga ga u skladu sa propisanom metodologijom za izradu bilansa uspeha. U sluOaju ulaganja u rekonstrukciju potrebno je izraditi i prikazati bilans uspeha i pre i posle rekonstrukcije. 18. FINANSIJSKI TOK PROJEKTA Finansijski tok projekta (tok gotovine) obuhvata sve primitke (prihode) i sve izdatke (rashode) u celokupnom veku trajanja projekta i predstavlja osnov za ocenu finansijske pogodnosti projekta. Prikazuje se tabelarno za svaku godinu veka eksploatacije projekta. Prihodi obuhvataju: ukupan prihod, izvore finansiranja, godišnji povrat dugoroOnih plasmana i ostatak vrednosti projekta, dok rasodi obuhvataju: ukupne investicije, troškove poslovanja (bez amortizacije i zarada), bruto zarade i obaveze prema izvorima finansiranja. Razlika ukupnih primitaka i ukupnih izdataka daje neto primitke finansijskog toka. 19. EKONOMSKI TOK PROJEKTA Ekonomski tok projekta (tok gotovine — cash flow) sluTi za finansijsku (komercijalnu) ocenu rentabilnosti projekta i obuhvata sve stavke kao i finansijski tok, osim izvora finansiranja i godišnjeg povrata dugoročnih plasmana u primicima i obaveza prema izvorima finansiranja u izdacima. Neto primici ekonomskog toka predstavljaju osnovni parametar za izraOunavanje kriterijuma za ocenu rentabilnosti projekta. 20. DRUŠTVENI TOK PROJEKTA SluTi za nacionalnu (društvenu) ocenu projekta. Društveni tok se moTe dobiti kada se iz ekonomskog toka iskljuOe sve stavke koje imaju karakter transfernih plaćanja, kao što su: izvozne premije, subvencije, carine, doprinosi i sl. Na taj naOin dobijamo primitke i izdatke, odnosno neto primitke, sa stanovništva zemlje u celini.

www.puskice.org 35

www.puskice.org 21. FINANSIJSKA OCENA PROJEKTA Finansijska ocena rentabilnosti projekta koristi neto primitke iz ekonomskog toka projekta i obuhvata izraOunavanje jednog broja statiOkih i dinamiOkih kriterijuma: neto sadašnja vrednost, jediniOna neto sadašnja vrednost, interna stopa rentabilnosti i rok povraáaja. 22. NACIONALNA OCENA PROJEKTA Uz pomoá podataka iz društvenog toka projekta treba izraOunati društvenu neto sadašnju vrednost i društvenu internu stopu rentabilnosti i utvrditi nacionalnu ocenu projekta. 23. OCENA PROJEKTA U USLOVIMA NEIZVESNOSTI Koristeái metodukritiOne taOke, analizu osetljivosti i druge metode, izvršiti ocenu projekta u uslovima neizvesnosti. 24. TERMINSKI PLAN REALIZACIJE INVESTICIJE Izvršiti analizu moguánosti izvodenja investicionog projekta i uz pomoá mreTnog dijagrama ili gantograma prikazati i terminski plan realizacije investicionog projekta, od donošenja odluke do puštanja u redovnu proizvodnju.

www.puskice.org 36

www.puskice.org

7.1 Opšti pristup oceni investicionih projekata 7.2 Finansijska (komercijalna) ocena Finansijska ocena obuhvata razmatranje efekata od investicionog projekta koje ima investitor. Finansijska ocena obuhvata ocenu rentabilnosti i likvidnosti projekta. Ocena rentabilnosti se vrši zavisno od naOina obuhvata efekata koje donosi projekat, statiOkim i dinamiOkim pristupom. STATIĈKA OCENA StatiOka ocena rentabilnosti investicionog projekta ne uzima na adekvatan naOin vreme u postupku analize i ocene jednog investicionog projekta. Ona se oslanja na podatke iz samo jedne, normalne godine perioda eksploatacije investicije. StatiOka ocena rentabilnosti investicionog projekta obavlja se proraOunom odredenog broja jednostavnih statiOkih kriterijuma. Neki od kriterijuma su sledeái: A. Kriterijum roka vraćanja Kriterijum roka vraáanja se zasniva na Oinjenici da je za onog ko investira veoma vaTno da vreme, za koje áe se investicija otplatiti, bude što kraáe. TaOnije da vreme za koje áe neto priliv (efekat) koji nastaje eksploatacijom investicije da otplati uloTena sredstva u realizaciju investicije, bude što kraáe. Rok vraáanja investicije predstavlja vremenski period izraTen u godinama za koji áe neto efekti stvoreni eksploatacijom investicije da otplate ukupna uloTena sredstva. MatematiOki izraz ovog kriterijuma je sledeái: =

NP Gde su: t — rok vraáanja u godinama I — uloTena sredstva NP — godišnji iznos neto efekata (neto priliv) od investicije U nekim sluOajevima (investicije za zamenu) izraOunava se rok u godinama potreban da se povrate uloTena sredstva, kroz uštede ostvarene tom investicijom. MatematiOki izraz u tom sluOaju glasi: = Gde su: T1 — postojeái troškovi eksploatacije T2 — novi troškovi eksploatacije

Ti — T2

www.puskice.org 37

www.puskice.org Ukoliko je neto priliv od realizovane investicije po godinama konstantan, rok vraáanja se dobija pomoáu gornjeg obrasca, deljenjem ukupnih uloTenih sredstava sa godišnjim iznosom neto priliva od investicije. Ukoliko neto priliv od investicije nije konstantan po godinama, tada sabiramo iznose neto priliva tokom uzastopnih godina, dok se njihov kumulativ ne izjednači sa ukupnim uloţenim sredstvima. Broj godina za koji je taj kumulativ postignut predstavlja rok vraćanja. MoTe se reái da opšti oblik izraza za rok vraáanja izgleda ovako: n

n

= k=O

NP k=O

Investicija se u principu smatra povoljnijom ukoliko je njen rok vraáanja kraái. Ako se radi o oceni više investicija najprihvatljivija je ona kod koje je rok vraáanja najkraái. Ako se radi o oceni jedne investicije za koju treba odluOiti da li je opravdana ili ne, investicija se smatra opravdanom ukoliko je njen rok vraáanja manji od nekog maksimalnog normativnog roka vraáanja (t < tmax). Opravdanost primene ovog kriterijuma kao osnovnog kriterijuma za donošenje odluke moTe se svesti na specijalne sluOajeve: . Kada je nedostatak investicionih sredstava najznaOajniji faktor koji determiniše investicionu politiku preduzeáa, te je veoma znaOajno da se uloTena sredstva što pre vrate i omoguáe brTi tempo razvoja preduzeáa . Kada je tempo tehniOko — tehnoloških inovacija veoma brz te postoji znaOajan rizik tehniOkog i ekonomskog zastarevanja investicije. Jedan od najznaOajnijih nedostataka kriterijuma roka vraáanja se ogleda u tome što on ne uzima u obzir efekte koji nastaju nakon povratka investiranog kapitala, tj. ne uzima u obzir ukupne efekte investicije tokom celog perioda eksploatacije. S obzirom na to da je cilj svakog investitora da i posle povratka uloTenih sredstava ostvari izvesnu dobit jasno je da se efikasnost investicija mora raOunati uzimajuái u obzir celokupni vek eksploatacije. Drugi vaTan nedostatak je što ovaj kriterijum ne vodi raOuna o dinamici priticanja sredstava, tj. ne uzima u obzir vremenski raspored neto priliva od investicije. Kao znaOajnije prednosti ovog kriterijuma u ocenjivanju investicije moTemo navesti sledeáe: . Kriterijum roka vraáanja je veoma jednostavan kako u teoretskom pogledu tako i u praktiOnoj primeni . Posebno je primanljiv u uslovima oskudice investicionih sredstava jer omoguáava brTi povraáaj uloTenog kapitala . Jednostavnost ovog kriterijuma doprinosi Oinjenica da on ne zahteva procenu godišnjih troškova kapitala . Brzim povratkom uloTenih sredstava ovaj kriterijum doprinosi likvidnosti.

www.puskice.org 38

www.puskice.org Aktivizacioni period investicije Odnosno investicioni period koji je potreban da se ulaganje u odredeni investicioni projekat dovede do završetka realizacije. Naziva se još i period imobilizacije investicije, i predstavlja vreme od poOetka ulaganja sredstava u realizaciju odredenog investicionog poduhvata do poOetka eksploatacije investicije. TeTnja je da ovaj period bude što kraái, tj. da se minimizira ovaj kriterijum Oime se skraáuje umrtvljavanje uloTenog kapitala. Prilikom ocene i izbora investicija ovaj kriterijum se uporeduje sa nekim maksimalnim normativnim periodom, a pri oceni i izboru izmedu više investicija najbolja je ona koja ima najkraái aktivizacioni period. B. Kriterijum jedinične cene koštanja Kriterijum jediniOne cene koštanja — to je cena koštanja jedinice proizvoda koji se dobija u eksploataciji realizovanog investicionog projekta. MatematiOki izraz ovog kriterijuma je sledeái: k

=

+ +T N

Gde su: ck — traTena jediniOna cena koštanja A — godišnja amortizacija I — godišnji iznos kamata na proseOno uloTeni kapital T — godišnji troškovi eksploatacije N — broj proizvedenih jedinica godišnje U opštem sluOaju ocene i izbora izmedu više investicionih alternativa najbolja je ona koja donosi najniTu jediniOnu cenu koštanja. U sluOaju investicija za zamenu i rekonstrukciju, kada jedinica proizvoda ostaje ista, ona áe biti opravdana ako je nova jediniOna cena manja od stare. Ukoliko se realizacijom neke investicije dobija nova jedinica proizvoda, ocena se vrši uporedenjem jediniOne cene koštanja i moguáe jediniOne prodajne cene. Jedan od nedostataka ovog kriterijuma se ogleda u tome što on ne vodi dovoljno raOuna o ukupnom iznosu potrebnih investicionih sredstava, osim kroiz veliOinu amortizacije kao komponente jediniOne cene koštanja. U izvesnim sluOajevima, velika ulaganja mogu doneti nisku jediniOnu cenu koštanja a samim tim i ekonomsku opravdanost izvesne investicije. Medutim u takvim sluOajevima jediniOna cena koštanja ne moTe, bez uzimanja u obzir ukupnog iznosa potrebnih investicionih sredstava, opredeljivati ocenu. Velika uloTena sredstva, naroOito ako su vezana duTe vremena mogu biti znaOajan faktor usporavanja uvodenja tehniOko tehnoloških inovacija, a samim tim usporavanja razvoja organizacije. Ovaj kriterijum u nekim sluOajevima moTe biti neprihvatljiv, jer odbacuje moguánost realizacije neke investicije iako preduzeáe ima za njom neophodnu potrebu.

www.puskice.org 39

www.puskice.org Pored navedenih ovom kriterijumu se mogu pripisati i sledeái nedostaci: . Vrednost ovog kriterijuma se izraOunava na osnovu proseOnih podataka nekog reprezentativnog perioda . Ne uzima u obzir vek eksploatacije investicije . Ne uzima u obzir dinamiku pristizanja sredstava od investicije Medutim ovaj kriterijum je vrlo upotrebljiv u sluOaju kada je najvaTniji cilj investiranja smanjenje jediniOne cene koštanja. U praksi se ovaj kriterijum retko upotrebljava kao osnovni kriterijum veá samo kao dopunski uz neki drugi. C. Pokazatelj produktivnosti investicije Produktivnost kao pokazatelj rezultata rada i uspešnosti poslovanja najOešáe se izraTava odnosom ostvarene proizvodnje i broja zaposlenih, ili odnosom vrednosno iskazanog ostvarenog efekta i broja zaposlenih. =

P BR

Gde su: p — produktivnost investicije UP — ukupan prihod od investicije u nekoj proseOnoj godini perioda eksploatacije BR — broj radnika zaposlenih u eksploataciji investicije Ocena investicionog projekta se vrši tako što se izraOunati pokazatelj poredi sa prosekom u odnosnoj grani ili grupaciji. Investicioni projekat je povoljan ako je njegova produktivnost investicije VEĆA od proseka u odnosnoj grani ili grupaciji. D. Pokazatelj ekonomičnosti investicije EkonomiOnost se obiOno izraTava odnosom ostvarenih efekata i utrošenih sredstava za njihovo ostvarenje. =

P

Gde su: e — ekonomiOnost investicije US — utrošena sredstva u eksploataciji investicije u nekoj proseOnoj godini Ocena investicionog projekta se vrši tako što se izraOunati pokazatelj poredi sa prosekom u odnosnoj grani ili grupaciji. E. Pokazatelj rentabilnosti investicije Rentabilnost se obiOno izraTava odnosnom nekog Oistog efekta i ukupno angaTovanih sredstava za ostvarenje tog efekta. Rentabilnost se najOešáe izraTava odnosom dobiti (neto efekata) i ukupno uloTenih sredstava.

www.puskice.org

40

www.puskice.org

r= Gde su: r — rentabilnost investicije D — dobit (neto efekat) od investicije I — ukupna uloTena sredstva

D I

Ocena investicionog projekta se vrši tako što se izraOunati pokazatelj poredi sa prosekom u odnosnoj grani ili grupaciji. F. Devizna rentabilnost investicije Kriterijum devizne rentabilnosti investicije izraTava se odnosom proseOnog godišnjeg neto deviznog efekta koji ostvari investicija i ukupnih deviznih ulaganja. rd =

NEd Id

Gde su: rd - devizna rentabilnost investicije NEd — neto devizni efekat od investicije u proseOnoj godini perioda eksploatacije Id — ukupna devizna ulaganja Investicioni projekat se smatra prihvatljivim ako je njegova devizna rentabilnost veáa od proseka u grani ili grupaciji. G. Koeficijent tehničke opremljenosti Pokazatelj tehniOke opremljenosti je predstavljen odnosom ulaganja u osnovna sredstva i broja zaposlenih. kt = Gde su: IOS — ukupna ulaganja u osnovna sredstva

IOs BR

Ocena investicionog projekta se vrši tako što se izraOunati pokazatelj poredi sa prosekom u odnosnoj grani ili grupaciji. H. Koeficijent zapošljavanja Koeficijent zapošljavanja ili koeficijent cene radnog mesta, se dobija kao odnos ukupnih ulaganja i broja zaposlenih radnika u eksploataciji investicionog projekta. kcr =

I BR

Ocena investicionog projekta se vrši tako što se izraOunati pokazatelj poredi sa prosekom u odnosnoj grani ili grupaciji. Ako je izraOunati koeficijent zapošljavanja

www.puskice.org 41

www.puskice.org MANJI od proseka u grani ili grupaciji, onda se posmatrani investicioni projekat moTe smatrati efikasnim i opravdanim za realizaciju. I.

Koeficijent utroška energije

Koeficijent utroška energije po jedninici proizvoda, prikazuje se odnosom ukupnog utroška energije i godišnje koliOine proizvoda. k"# =

E N

Gde su: UE — utrošak energije u proseOnoj godini perioda eksploatacije N — godišnja koliOina proizvoda Ocena investicionog projekta se vrši tako što se izraOunati pokazatelj poredi sa prosekom u odnosnoj grani ili grupaciji. Ako je izraOunati koeficijent utroška energije MANJI od proseka u grani ili grupaciji, onda se posmatrani investicioni projekat moTe smatrati efikasnim i opravdanim za realizaciju. J. Nedostaci statičkih kriterijuma StatiOki pogled na proces investiranja i ograniOeno posmatranje investicija samo u jednom vremenskom trenutku je nedozvoljena aproksimacija koja moTe dovesti do velikih grešaka u oceni jedne investicije, pa Oak i presudno uticati na ocenjivanja rentabilnosti investicija. Investiranje je dinamiOki proces koji se odvija tokom vremena i to tokom duTeg perioda vremena, te nema realnog opravdanja da se u oceni investicija upotrebljavaju oni kriterijumi koji ne prate dinamiku procesa investiranja. StatiOki kriterijumi posmatraju samo jedan vremenski presek u procesu investiranja, odnosno najOešáe se posmatra samo jedna godina perioda eksploatacije investicije. Na taj naOin izvedena ocena investicionog projekta ne obuhvata celinu perioda eksploataciije što je neophodno za sagledavanje ukupne efikasnosti jedne investicije, niti uzima u obzir, Oesto vrlo znaOajne, apsolutne pokazatelje pozitivnih rezultata investicije. Poseban nedostatak ovakvog naOina ocene je da on ne pruTa podatke o samnjenim efektima investicije u poOetnom i završnom vremenu perioda eksploatacije, pa time ni moguánosti za planiranje pravovremenih intervencija i poboljšanja. SVOðENJE NA SADAŠNJU VREDNOST A. Diskontni račun Metoda svodenja na sadašnju vrednost — metoda diskontovanja (aktuelizacije). Pomoáu ove metode uzimaju se u obzir efekti tokom celokupnog perioda eksploatacije jedne investicije, odnosno godišnji iznosi prihoda i troškova od investicije, i svode na vreme u kojem se vrši proraOun, Oime se dobija moguánost uporedivanja i ocenjivanja investicionih projekata. Ako posmatramo dve investicije koje donose u istim vremenskim periodima razliOitu dobit, ali tako da je dobit jedne uvek veáa od druge, ocenjivanje i izbor www.puskice.org 42

www.puskice.org efikasnije investicije bio bi veoma jednostavan. Medutim u investicionim problemima skoro uvek imamo daleko komplikovanije sluOajeve, tj. skoro uvek imamo razliOite nizove prihoda i troškova od pojedinih investicijama i u razliOitim vremenskim rokovima. Potrbno je nizove buduáih prihoda i troškova od pojedinih investicija odredenom merom, koja predstavlja vezu izmedu buduánosti i sadašnjosti, svesti na izabrani, zajedniOki trenutak vremena i izraOunati ukupne vrednosti prihoda i troškova u tom trenutku vremena. RaOun kojim se nizovi buduáih iznosa svode na neko odabrano zajedniOko vreme se naziva diskontni raOun ili raOun aktuelizacije. Postavlja se pitanje zbog Oega je potrebno ovo svodenje buduáih iznosa na sadašnju vrednost i u Oemu je ekonomsko opravdanje metoda svodenja na sadašnje vreme. Zbog Oega smatramo da se jedan isti iznos u sadašnjem trenutku i u buduánosti ne mogu uporedivati, niti meriti? P. Masse navodi sledeáe objašnjenje: Pored fizički istovetnog izgleda, jedan dinar raspoloživ odmah i jedan dinar raspoloživ kroz deset godina čine dva razna ekonomska dobra, isto onako kao jabuka i kruška koje su raspoložive u isto vreme. Oni se ne mogu porediti, niti sabirati direktno. I ova teškoća se savlañuje na isti način u oba slučaja – pribegavanjem sistemu cena. Kod problema investicija cena koja igra osnovnu ulogu je kamatna stopa, računska veza izmeñu sadašnjosti i budućnosti, dok je investirano dobro njihova fizička spona. Prema ovom objašnjenju, uporedivanja jednog iznosa raspolodivog u sadašnjem trnutku i tog iznosa u buduánosti tj. vremensko prenošenje raspolaganja nad jednim istim iznosom, je isto kao i uporedenje dva razliOita iznosa, pri Oemu stopa tog uporedenja igra ulogu odnosa cena. Ovo vremensko prenošenje raspolaganja nad jednim istim iznosom se na trTištu kapitala obavlja na sledeái naOin: jedna novčana jedinica odmah, vredi (1 + i) novčanih jedinica kroz godinu dana. Broj i predstavlja meru ove razmene, tj. meru vremenskog prenošenja raspolaganja nad jednim istim iznosom. Ova mera (stopa) i predstavlja i odraz raspoloTenja pojedinca ili organizacije prema razmeni novOanih iznosa raspoloTivih u razliOito vreme, pri Oemu oni predpostavljaju jedan dinar odmah – jednom dinaru kroz godinu dana te im se mora ponuditi višak, izraTen kroz stopu i, da bi pristali na ovu razmenu. Broj i u ovom sluOaju predstavlja kamatnu stopu. Razmotrimo malo samu tehniku diskontnog raOuna: Rekli smo da se na trTištu kapitala jedna novOana jedinica raspoloTiva u sadašnjem trenutku razmenjuje na sledeái naOin: 1 n.j. danas = (1+i1) n.j. kroz godinu dana 1 n.j. danas = (1+i1)(1+i2) n.j. kroz dve godine 1 n.j. danas = (1+i1)(1+i2)(1+i3) n.j. kroz tri godine 1 n.j. danas = (1+i1)(1+i2)....(1+in) n.j. kroz n godina Sledi da je vrednost jedne novOane jedinice kroz n godina jednaka: i 1 n.j. kroz n godina = $i%& (∙$i%& (∙…∙$i%& novOanih jedinica danas ,(

'

*

Ili uz pretpostavku da je i1=i2=i3=....=in vrednost ove jedne novOane jedinice kroz n godina je jednaka: i 1 n.j. kroz n godina = novOanih jedinica danas $i%&(,

www.puskice.org 43

www.puskice.org 1

ZnaOi za veliOinu (1%&), moTemo reái da predstavlja sadašnju vrednost jedne novOane jedinice raspoloTive kroz n godina. Ukoliko umesto novOane jedinice uzmemo neki iznos An ostvaren kroz n godina, ovom iznosu odgovara u sadašnjem trenutku iznos: As =

An (1 + i)n

VeliOina As, predstavlja sadašnju vrednost iznosa An, raspoloTivog kroz n godina. Ako sada predemo na razmatranje investicija kod kojih ostvarujemo neke prihode i troškove u buduánosti, reái áemo da ostvarenom prihodu Pn odnosno trošku Tn, u n-toj godini, odgovara prihod Ps, odnosno trošak Ts, u tekuáoj godini jednak: Ps =

Pn (1 + i)n

Ts =

Tn (1 + i)n

Za iznose Ps i Ts kaTemo da su sadanašnje ili diskontovane vrednosti buduáih prihoda Pn, odnosno troškova Tn koji áe biti ostvareni u n — toj godini. Sasvim isto vaTi i za neki niz buduáih godišnjih iznosa D1, D2,....,Dn koji áe neka investicija ostvariti u godinama 1, 2,...., n, te kaTemo da je sadašnja ili diskontovana vrednost ovog niza jednaka: n

D Dn+ Ds = D1 1 + D2 2 + ⋯ = j n (1 + i) (1 + i) (1 ++i)i)j j=1 (1 Prethodno izloTeni postupak kojim se buduái iznosi svode na sadašnje ili neko drugo unapred odabrano vreme zove se diskontovanje. VeliOina za koju smo rekli da predstavlja sadašnju vrednost jedne novOane jedinice raspoloTive kroz n godina: 2= zove se diskontni faktor.

1 (1 + i)n

B. Period diskontovanja Period diskontovanja predstavlja vremenski period u okviru koga se vrši svodenje izvesnih veliOina na neko unapred odredeno vreme, znaOi period u okviru koga se vrši diskontovanje. Pri ocenjivanju i izboru investicija ovaj period se poklapa sa horizontom predvidanja potrebnih veliOina, i u opštem sluOaju, sa periodom eksploatacije investicije, za koji se vrši proraOun efikasnosti odnosne investicije. Postoje dve globalne teorijske moguánosti definisanja perioda diskontovanja, u zavisnosti od izbora nulte godine.

www.puskice.org 44

www.puskice.org U prvom slučaju period diskontovanja obuhvata period investiranja i period eksploatacije investicije, te se diskontovanje obavlja u odnosu na nultu godinu — godina pre poOetka ulaganja.

Dm+1 0 Nulta god.

1

m

2

I1

m+2

m+1

I2

Dm+2

Dm+n n

Im

Period investiranja

Period eksploatacije

Period diskontovanja

Diskontovanje prikazanih veliOina — investicija (I) uloTenih tokom više godina, i buduáih primanja (D) rasporedenih takode na više godina, vrši se u odnosu na nultu godinu prema sledeáoj formuli: n

Ds = k=3%1

Dk (1 + i)k

3

Is =

Ij j j=1(1 + i)

Gde su: Dk — primanje u k — toj godini perioda eksploatacije I j — ulaganje u j — toj godini perioda investiranja m — period investiranja n — period eksploatacije Uopštavajuái ovaj sluOaj izraz za diskontovanje ulaganja i efekata od investicije mogu se napisati na sledeái naOin: n

Ds = k=O

Dk (1 + i)k

3

Is =

Ij (1 + i)j j=O

U drugom slučaju za nultu godinu se uzima godina pre poOetka eksploatacije investicije. Period diskontovanja obuhvata period eksploatacije u okviru koga se vrši svodenje buduáih primanja na nultu godinu u smeru od buduánosti ka sadašnjosti, i

www.puskice.org 45

www.puskice.org period investiranja u okviru koga se vrši svodenje investiranih sredstava na nultu godinu u obrnutom smeru.

D1 -m

-2 I-m

I-2

-1

1

0

I-1

D2

2

Dn n

I0

Period investiranja

Period eksploatacije

Period diskontovanja

Diskontovanje su u ovom sluOaju vrši prema sledeáoj formuli: n

Ds = k=1 43

Is = j=O

Dk (1 + i)k

Ij (1 + i)j

C. Diskontna stopa Svodenje buduáih iznosa na sadašnju vrednost tj. raOun diskontovanja vrši se navedenim postupkom pomoáu diskontne stope. Potrebno je pored ostalih veliOina, buduái iznos prihoda i troškova period eksploatacije investicije, odabrati i diskontnu stopu. Izbor realne diskontne stope predstavlja znaOajnu teškoáu s obzirom na to da ova stopa zavisi od mnogobrojnih faktora. Sa druge strane diskontna stopa ima veliki uticaj na proraOun efikasnosti investicija, na osnovu koje se donosi investiciona odluka. Diskontna stopa se obiOno izjednaOava sa kamatnom stopom. Medutim, veza izmedu kamatne stope i diskontne stope je jednostavna samo u specijalnom sluOaju. Diskontna stopa predstavlja onu vrednost kamatne stope sa kojom se obavlja diskontni raOun. ZnaOi kada je u pitanju ocena investicija, tj. izraOunavanje efikasnosti investicija, na osnovu koje se donosi investiciona odluka, onda upotrebljavamo diskontnu stopu, a kada je u pitanju finansijski aranTman onda upotrebljavamo kamatnu stopu. Diskontna stopa predstavlja raOunsku vrednost cene vremenskog prenošenja raspolaganja nad jednim istim iznosom, tj. cenu odustajanja od potrošnje danas za potrošnju u buduánosti. Diskontna stopa se izjednaOava sa kamatnom stopom jedino u uslovima perfektnog trTišta kapitala tj. kada je koliOina kapitala koja stoji na raspolaganju neograniOena, te je s toga i kamatna stopa nepromenjena.

www.puskice.org 46

www.puskice.org Prilikom izbora diskontne stope mora se voditi raOuna o nizu faktora koji utiOu na veliOinu ove stope. To su uglavnom sledeái faktori: . RaspoloTive koliOine sredstava — sopstvenih i pozajmljenih . Kamatne stope po kojima se moTe dobiti ili dati zajam . Rizik davanja ili preuzimanja sredstava . Opšte stanje preduzeáa — poslovna politika, razvojna politika, konkretni razvojni programi, finansijska politikad . Ekonomska politika zemlje . Stopa inflacije . Stanje na medunarodnom trTištu kapitala DINAMIĈKA OCENA DinamiOka ocena uzima na adekvatan naOin u obzir vreme u postupku analize i ocene investicionih projekata, obuhvatajuái celokupan period ulaganja i eksploatacije jednog investicionog projekta. U dinamiOkoj oceni koriste se odredeni kriterijumi za Oiji proraOun se upotrebljavaju parametri iz celokupnog perioda investiranja i eksploatacije investicionog projekta. U domaáoj i inostranoj teoriji i praksi predlaTe se i koristi veliki broj dinamiOkih kriterijuma. Ovde áe biti prezentirani neki od tih kriterijuma. A. Neto sadašnja vrednost Neto sadašnja vrednost spada u grupu dinamiOkih kriterijuma koji se formiraju uz pomoá tehnike diskontovanja. To je jedan apsolutni pokazatelj koji je veoma poznat u teoriji i praksi ocene investicija. Pod ovim kriterijumom podrazumevamo sumu diskontovanih neto priliva (efekata) koji se ostvare u periodu eksploatacije investicije. MatematiOki izraz ovog kriterijuma glasi: N5=

NP2 NP1 NPn + +.+ 1 2 (1 + i) (1 + i)n (1 + i) n

NPk = N5 = (1 + i)k k=O

Gde su: NSV — kriterijum neto sadašnje vrednosti NPk — neto novOani priliv u k-toj godini i — diskontna stopa a — diskontni faktor n — period eksploatacije

n

NPk • ak k=O

Ocena opravdanosti realizacije investicionih projekata uz pomoá ovog kriterijuma vrši se na taj naOin, što se svaki investicioni projekat koji ima pozitivnu vrednost ovog kriterijuma smatra opravdanim za realizaciju, tj. treba da bude zadovoljen uslov NSV ≥ 0.

www.puskice.org 47

www.puskice.org Ako se radi o oceni i izboru izmedu više investicionih projekata (A, B, C) kao najefikasniji i najbolji se smatra onaj projekat koji ima najveáu pozitivnu vrednost ovog kriterijuma. Izmedu tri navedena projekta biáe najefikasniji projekat A ako su zadovoljeni sledeái uslovi: NSVA > NSVB NSVA > NSVC NSVA ≥ 0 Kao apsolutni pokazatelj ovaj kriterijum je pogodniji za ocenu da li je razmatrani investicioni projekat efikasan i opravdan za realizaciju ili ne, nego za ocenu koji je projekat izmedu više raspoloTivih najefikasniji i najbolji. Kriterijum neto sadašnje vrednosti se moTe šire primenjivati, kao jedinstven kriterijum jedino u specijalnim sluOajevima: . Kada je preduzeáe u moguánosti da za realizaciju svojih investicionih projekata pozajmljuje neograniOene koliOine kapitala po nekoj realnoj kamatnoj stopi . Kada preduzeáe raspolaTe sa dovoljno sopstvenih sredstava da ostvari bilo koji projekat koji razmatra, a koji je ekonomski opravdan . Kada je za preduzeáe najvaTniji efekat koji Teli da postigne realizacijom odnosnog investicionog projekta — ukupna masa dobiti U prilog ovog kriterijuma moTemo navesti njegove sledeáe osobine: . Kroz diskontnu stopu uzima u obzir preferencije vremena . Razmatra ceo vek trajanja investicije . Za sluOaj kada na raspolaganju stoji dovoljno kapitala daje dobre rezultate . Dopušta moguánost korelacije i uvodenja ograniOenja što znatno poveáava taOnost izbora Pored pozitivnih osobina kao negativne moTemo navesti sledeáe: . Nemoguánost realnog izbora diskontne stope koja ima veliki uticaj na taOnost izbora . Ne prikazuje u dovoljnoj meri uticaj perioda eksploatacije investicije . Ne vodi raOuna o ukupnom iznosu potrebnih sredstava . Nije najpogodniji kada se radi o izboru izmedu više investicionih alternativa . Kao i kod ostalih kriterijuma postoji problem predvidanja veliOina relevantnih za proraOun *Poboljšanjekriterijumanetosadašnjevrednosti*: Uzimajuái u obzir navedene pozitivne i negativne osobine kriterijuma neto sadašnje vrednosti i sve veliOine potrebne za izraOunavanje ovog kriterijuma, odabraáemo za analizu nekoliko relevantnih veliOina — uticajnih faktora, Oije adekvatno obuhvatanje i tretiranje veoma znaOajno utiOe na valjanost ovog kriterijuma i moguánosti njegove primene u oceni investicionih projekata. U analizi su obuhvaćene sledeće veličine:

www.puskice.org 48

www.puskice.org -Uticaj dužine perioda eksploatacije investicijePeriod eksploatacije investicije se, kao veliOina, direktno upotrebljava pri izraOunavanju kriterijuma neto sadašnje vrednosti pri svodenju na sadašnju vrednost pojedinih veliOina. To je period u kome investicija ostvaruje neto efekte, a ujedno i period u odnosu na koji se vrši diskontovanje tj. svodenje efekata na sadašnju vrednost. Za kriterijum neto sadašnje vrednosti moTe se reái da je uzimanje u obzir celokupnog period eksploatacije investicije pozitivna osobina ovog kriterijuma. Sa druge strane nedostatak ovog kriterijuma je što on ne uzima u obzir, na odgovarajuái naOin, uticaj duTine perioda eksploatacije investicije. Kod ovog kriterijuma znaOajna je veliOina neto sadašnje vrednosti ostvarena bez obzira na duTinu samog perioda eksploatacije u kome je ostvarena. To je znaOajan nedostatak ovog kriterijuma, jer je sigurno da áe svaki racionalni donosilac investicione odluke odabrati onu investiciju koja za kraái period eksploatacije daje istu neto sadašnju vrednost. Prvo, zato što brTe vraáa uloTena sredstva i ostvaruje odredene efekte, i drugo, jer omoguáava ponovno investiranje i time poveáanje neto sadašnje vrednosti. Uticaj perioda eksploatacije treba posebno prouOiti i pronaái naOine da se negativne karakteristike ovog kriterijuma u vezi duTine perioda eksploatacije ublaTe ili eliminišu. Kao primer, uzmimo sluOaj dve investicije koje donose razliOite sume neto sadašnje vrednosti u razliOitim periodima eksploatacije. Imamo na raspolaganju investiciju A sa periodom eksploatacije od 3 godine i investiciju B sa periodom eksploatacije od 5 godina. Investicija A donosi NSV od 130, a investicija B od 150 n.j. Ukoliko bi se ocena i izbor povoljnije investicije vršili preko kriterijuma NSV, odabrali bi kao povoljniju investiciju B, koja ima veáu NSV. Medutim, analizirajuái dalje vidimo da NSV od 150 n.j. investicija B donosi za 5 godina, a investcija A 130 za 3 godine. Ako pretpostavimo, što je sasvim realno, da je nakon završetka perioda eksploatacije investicije A, moguáe reinvestiranje, pod istim uslovima, sigurno da áe investicija A, u periodu od 5 godina doneti veáu ukupnu NSV od investicije B, i da je prema tome investicija A povoljnija od investicije B. Iz prikazanog primera jasno je da neobuhvatanje duTine perioda eksploatacije investicije znaOajan nedostatak kriterijuma NSV koji znatno utiOe na proraOun efikasnosti investicije. Da bi poboljšali ovaj kriterijum i uOinili ga pogodnim za upotrebu u problemima ocene i izbora investicije neophodno je da ga korigujemo tako da obuhvata i duTinu perioda eksploatacije investicije. Da bi se bolje sagledala i analizirala povezanost kriterijuma NSV i duTine perioda eksploatacije investicije moguáe je koristiti krivu stvaranja NSV. -Mogućnosti poboljšanja kriterijuma NSV s obzirom na period eksploatacije investicijeProblemi i nedostaci vezani za neobuhvatanje duTine perioda eksploatacije investicije kod kriterijuma NSV su napred istaknuti i primerom pokazani. Ovde áemo prikazati jednu od moguánosti poboljšanja ovog kriterijuma obuhvatanjem duTine perioda eksploatacije. Ovaj naOin se zasniva na reinvestiranju investicije sa kraáim periodom eksploatacije i dovodenju obe investicije na isti, odnosno zajedniOki period eksploatacije. Na taj naOin stavljamo sve investicije prilikom ocenjivanja efikasnosti, u ravnopravan poloTaj kroz iste periode eksploatacije. ZajedniOki period eksploatacije www.puskice.org 49

www.puskice.org dobija se na taj naOin što posmatrane investicije po završetku perioda eksploatacije, reinvestiramo onoliko puta koliko je potrebno da se dobije period eksploatacije koji je jednak za posmatrane investicije. (primer proOitati iz knjige strane 116, 117,118) -Uticaj dužine perioda investiranjaPeriod investiranja predstavlja vremenski period od poOetka ulaganja investicionih sredstava do poOetka eksploatacije investicije, znaOi period u kome se vrši ulaganje sredstava radi realizacije neke investicije. DuTina perioda investiranja predstavlja znaOajan faktor koji utiOe na veliOinu NSV. Pre svega pošto se u okviru ovog perioda vrši diskontovanje ukupnih investicionih sredstava, on utiOe na veliOinu ukupnih diskontovanih investicionih sredstava, a samim tim i na veliOinu NSV. Ukupna investiciona sredstva se ulaTu tokom perioda investiranja i za proraOun diskontuju, zavisno od izbora nulte godine, na godinu pre poOetka ulaganja. Ako diskontovanje vršimo u odnosu na godinu pre poOetka ulaganja, imaáemo sluOaj da, ukoliko je duTi period investiranja, utoliko se diskontovanjem ukupna investirana sredstva smanjuju, a time NSV poveáava. Nasuprot ovoj logici, koja se bazira na procesu diskontovanja, ali ipak ne obuhvata celinu problema ocene efikasnosti jedne investicije, stoji Oinjenica da svaki racionalni donosilac investicione odluke Teli da period investiranja bude što kraái, i da se što pre aktiviraju uloTena sredstva, odnosno da što pre poOne da se dobija odredena dobit od investicije. Kraái period investiranja i brTe priticanje dobiti od investicije svakako doprinose poveáanju efikasnosti posmatrane investicije u celini. Period investiranja se najOešáe unapred programira, i ukoliko se ovaj rok prekoraOi, on ide na štetu perioda eksploatacije, jer se odgada priticanje oOekivanih prihoda od investicije, Oime se u celini smanjuje predvidena proraOunata efikasnost investicije. Tada se obiOno investiciona sredstva poveáavaju, a oOekivana NSV smanjuje, jer se period eksploatacije, a time i neto priliv, pomera u buduánost, pa pri diskontovanju dobijamo manje sadašnje vrednosti neto priliva. Na taj naOin razlika izmedu programiranog i ostvarenog perioda investiranja dovodi do poveáanja ili smanjenja efikasnosti investicija. Ako je programirani period duTi od ostvarenog onda áe efikasnost investicije svakako biti veáa od predvidene i obrnuto. -Uticaj veličine ukupnih uloženih sredstavaVeliOina ukupnih diskontovanih uloTenih sredstava je jedan od osnovnih elemenata na osnovu koga se vrši izraOunavanje kriterijuma NSV. Kriterijum NSV ne vodi dovoljno raOuna o ukupnim investicionim sredstvima. Za ocenu valjanosti jedne investicije, prema ovom kriterijumu, bitna je samo veliOina NSV, bez obzira na veliOinu ukupnih sredstava uloTenih za ostvarenje te vrednosti. U velikom broju sluOajeva, s obzirom na nedovoljnost i ograniOenost investicionih sredstava, potrebno je ovu veliOinu, pri izboru, postaviti kao ograniOenje. Na taj naOin se dodatno ostvaruje poseban uticaj veliOine ukupnih diskontovanih investicionih sredstava na ocenjivanje i izbor izmedu više investicija, što je znaOajno poboljšanje. Ne retko se moTe dogoditi sluOaj da je uticaj veliOine ukupnih diskontovanih investicionih sredstava takav da praktiOno eliminiše primenu kriterijuma NSV. www.puskice.org 50

www.puskice.org Primer. Pretpostavimo da imamo na raspolaganju za realizaciju dve investicione alternative i da je za investiciju A potrebno uloTiti 50 n.j. a za investiciju B 70 n.j. Pri jednakom periodu eksploatacije NSV investicije A iznosi 120, a investicije B 150 n.j. UvaTavajuái primenu kriterijuma NSV moTe se oceniti da je investicija A povoljnija za realizaciju jer ima veáu NSV. Medutim, pored ovakve ocene moguáe je postupiti na sledeái naOin. Ukoliko nemamao na raspolaganju dovoljno investicionih sredstava, znaOi ukoliko su ona ograniOena, moraáemo se svakako odluOiti za investiciju A. Ukoliko pak imamo na raspolaganju dovoljno sredstava, moguáe je opet opredeliti se za investicionu alternativu A, pod uslovom da imamo moguánosti da preostala investiciona sredstva (IA-I B=70-50=20) investiramo u novu investiciju C, i da ona donese veái iznos NSV razlike izmedu investicija A i B (NSVC>NSVB-NSVA=150-120=30) Na taj naOin dobijen ukupan iznos NSV je veái od neto sadašnje vrednosti investicije B, te treba iái na realizaciju investicije A i dopunske investicije C. Respektujuái samo kriterijum NSV, izabraáemo neku investicionu alternativu koja daje najveáu NSV, ali za Oiju su realizaciju potrebna velika investiciona sredstva, koja odnosno preduzeáe ne moTe da obezbedi. U tom sluOaju ono nije u moguánosti da realizuje tu, po kriterijumu NSV, najbolju alternativu, te mora da ide na sledeáu, koja daje manju vrednost ovog kriterijuma, ali za Oiju realizaciju moTe da obezbedi potrebna investiciona sredstva. U ovakvim sluOajevima potrebno je, uz kriterijum NSV, postaviti, kao ograniOenje, maksimalan iznos investicionih sredstava koja se mogu uloTiti u realizaciju nekog investicionog poduhvata. Pri ocenjivanju i izboru, prvo se koristi ovo ograniOenje i odbacuju sve alternative Oiji je iznos potrebnih investicionih sredstava veái od maksimalno utvrdenog (I max) a zatim se moTe, prema kriterijumu NSV, izabrati najbolja alternativa. -Uticaj diskontne stopeJedna od posebnih teškoáa u primeni kriterijuma NSV je izbor realne diskontne stope sa kojom áe se vršiti svodenje na sadašnju vrednost potrebnih veliOina. Ukoliko je izabrana diskontna stopa veáa od realne, veliOina kriterijuma NSV biáe manja od veliOine koja se realno moTe ostvariti i obrnuto, ukoliko je izabrana manja stopa, veliOina NSV biáe veáa od veliOine koja áe se najverovatnije ostvariti. U oba sluOaja ocenjivanje investicija áe biti neprecizno i netaOno, te m oTe da dovede do pogrešnih odluka. Teškoáe u izboru diskontne stope se posebno ogleda u sluOajevima kada je predvideni period eksploatacije investicije veoma dug, te je potrebno i diskontnu stopu predvideti za duTi vremenski period, mada se u praksi najOešáe uzima u obzir konstantna diskontna stopa. Zbog svih teškoáa oko izbora diskontne stope, obiOno se uzima vladajuáa kamatna stopa sa trTišta kapitala ili kamatna stopa po kojoj je dobijen kredit, najOešáe nešto uveáana. Ovaj naOin sa svoje strane opet predstavlja jednu aproksimaciju koja ima svoj uticaj na ocenjivanje efikasnosti investicija. Teškoáe oko izbora realne diskontne stope se znaOajno odraTavaju i na valjanost kriterijuma NSV u ocenjivanju investicija. Kao odredeno poboljšanje, navedenog kriterijuma, moTe se preporuOiti korišáenje analize osetljivosti kriterijuma NSV na razliOite vrednosti diskontne stope.

www.puskice.org 51

www.puskice.org B. Jedinična neto sadašnja vrednost Jedan od najpoznatijih relativnih pokazatelja je kriterijum jediniOne neto sadašnje vrednosti, koji je predstavljen odnosom izmedu kriterijuma neto sadašnje vrednosti i sadašnje vrednosti ukupnih ulaganja. MatematiOki izraz ovog kriterijuma glasi: JNSV =

NSV SVI

Ovaj kriterijum u osnovi pokazuje rentabilnost invetsicije, odnosno pokazuje koliko jedinica neto sadašnje vrednosti donosi svaka jedinica uloTenih sredstava u toku perioda eksploatacije investicije. Pri ocenjivanju investicionih projekata, smatraáe se ekonomski opravdanim za realizaciju svaki projekat koji zadovolji uslov da je jNSV≥ 0. Ako se ocenjuje više projekata, najefikasniji je onaj kod koga je najveáa pozitivna vrednost ovog kriterijuma. Kriterijum jNSV obezbeduje znaOi da investicija otplati sva uloTena sredstva, pokrije troškove i ostvari višak. Ocena i izbor najefikasnijeg projekta vrši se kao i kod NSV, ali treba naglasiti da je ovaj kriterijum pogodniji za sluOaj ocene i izbora izmedu više projekata. Prednosti i nedostaci su kao i kod NSV. C. Interna stopa rentabilnosti U nastojanju da se izbegnu problemi vezani za predvidanje realne diskontne stope, koji se javljaju kod pojedinih kriterijuma, formiran je kriterijum interne stope rentabilnosti, kod koga nije potrebno predvideti diskontnu stopu, jer se ona u proraOunu pojavljuje kao nepoznata veliOina, odnosno kao traTena interna stopa rentabilnosti. Interna stopa rentabilnosti predstavlja onu diskontnu stopu pri kojoj je kriterijum NSV jednak nuli. MatematiOki izraz ovog kriterijuma glasi: n

NSV =

NPk • ak = 0 k=O

Iz ove jednaOine rešavanjem po nepoznatoj i, dobija se traTena ISR. ISR predstavlja onu diskontnu stopu pri kojoj realizacija nekog investicionog projekta ne donosi ni dobitke ni gubitke, odnosno pri kojoj realizacija odredenog investicionog projekta predstavlja prazan posao. Ona pokazuje pri kojoj je najmanjoj diskontnoj stopi realizacija investicionog projekta još uvek opravdana. ISR daje odredenu kvalitativnu oznaku opravdanosti odnosnog investicionog projekta, jer se smatra da, ukoliko je ona veáa, realizacija investicije donosi veáu nadoknadu uloTenim sredstvima. Ocena ekonomske opravdanosti investicionih projekata vrši se na taj naOin što se smatra da je realizacija nekog projekta ekonomski opravdana ukoliko je njegova ISR veáa od neke minimalne prihvatljive stope Imin. Kao minimalna stopa obiOno se uzima kamatna stopa koja vlada na trTištu kapitala. Ĉesto se kao minimalna prihvatljiva stopa uzima stopa koju bi ostvarili ukoliko bi uloTili u neki drugi poduhvat ili kamatna stopa po kojoj se moTe dobiti zajam za realizaciju investicije (u uslovima neograniOenih iznosa kapitala koje je moguáe dobiti).

www.puskice.org 52

www.puskice.org Ukoliko se radi o ocehi i izboru izmedu više ihvesticiohih projekata smatra se da je efikashiji ohaj projekat koji ima veáu vredhost ISR. IzraOuhavahje ISR je priliOho komplikovaho i predstavlja jedhu od oshovhih teškoáa u široj primehi ovog kriterijuma. JedhaOiha u kojoj se ISR pojavljuje kao hepozhata je obiOho višeg stepeha te hema direkthe metode za hjeho rešehje. IzhalaTehje ISR se taba vriš metodom iteracije i sastoji se u traTehju takve stope koja áe izjedhaOiti obe strahe jedhaOihe. Na kraju se ihterpolacijom dobija taOha vredhost ISR. U jedhostavhom primeru ihvesticije I, kod koje se ulagahje vrši u jedhom trehutku i koja daje h jedhakih godišhjih heto priliva D1=D2=....=Dh, ISR je lako izraOuhati pomoáu obrasca: I=D

n (1i(1 + i) n1 + i)—

I (1 + i)n — 1 = D i(1 + i)n U gorhjoj jedhaOihi izraz ha deshoj strahi predstavlja ahuitethi faktor. Za pozhati broj godiha trajahja ihvesticije, iz ahuitethih tablica se prohalazi ISR, za koju je ahuitethi D faktor pribliTho jedhak I .

Za sluOaj kada se ulagahje vrši hekoliko godiha, a heto priliv od ihvesticije hije kohstahtah, postupak izhalaTehja ISR se obavlja metodom pretraţivanja ha sledeái haOih. Najpre se odaberu dve diskohthe stope i1 i i2, za koje se ocehjuje da áe ISR biti izmedu hjih. Zatim se izraOuhava kriterijum NSV, po svakoj stopi (NSV1, NSV2) i izjedhaOe sa hulom. Ako je kriterijum NSV, po bilo kojoj stopi jedhak hula, ohda je ta stopa, traTeha ISR. Ukoliko te jedhakosti hema, ispitujemo da li se traTeha ISR halazi izmedu izabrahih i1 i i2. Ako se halazi izmedu ove dve stope, ihterpolacijom izraOuhavamo hjehu taOhu vredhost. Ako se he halazi izmedu ove dve stope, ohda mehjamo izabrahe stope sve dok se traTeha ISR he hade izmedu ove dve diskohthe stope. ISR kao kriterijum ocehe i izbora ihvesticija, dohosi izveshu predhost jer he zahteva predvidahje diskohthe stope. Time izbegava zhaOajhu teškoáu koja se javlja kod svih kriterijuma koji koriste diskohthi raOuh. Zbog toga je opravdaho upotrebiti ISR kao kriterijum efikashosti ihvesticija, u sluOaju kada je veoma teško odrediti diskohthu stopu. Kriterijum ISR je pogodah za ihvesticije sa jedhakom vredhošáu uloTehih sredstava i jedhakim periodom eksploatacije, zatim za sluOajeve izbora kada su ihvesticioha sredstva ograhiOeha. ISR pokazuje bolje rezultate kada se odluOuje da li heki projekat treba odobriti i realizovati, hego u sluOajevima izbora izmedu više ihvesticiohih alterhativa. Kriterijum ISR moTe pruTiti zhaOajhe podatke pri odluOivahju da li je bolje sopstveha sredstva uloTiti u predloTehu ihvesticiju ili ih dati u zajam. Kriterijum Isr poseduje i odredehe hedostatke: . Komplikovah raOuhski postupak izraOuhavahja vredhosti ovog kriterijuma . Pošto se diskohtha stopa dobija rešehjem iz jedhaOihe ISR he uzima u obzir preferhecije vremeha . Teškoáe oko odredivahja imih i dr.

www.puskice.org 53

www.puskice.org D. Relativna stopa rentabilnosti ISR se haziva i stopa apsoluthe rehtabilhosti. Oha je pogodhija za ocehu ekohomske efektivhosti jedhe ihvesticije hego pri izboru izmedu dve ili više ihvesticija. Pri izboru izmedu dve ihvesticije pogodhije je koristiti kriterijum relativhe stope rehtabilhosti. Relativhu stopu rehtabilhosti defihišemo kao ohu diskohthu stopu za koju je razlika u ihvesticiohim sredstvima jedhaka kumulativu dikohtovahih razlika dobiti: 11 — 1 2 =

D11 — D12 D12 — D22 D1N — DN2 + + . + (1 + i) (1 + i)2 (1 + i)n

Ukoliko je dobijeha vredhost relativhe stope rehtabilhosti veáa od hule prva ihvesticija je bolja od druge, a ako je mahja od hule ohda je bolja druga ihvesticija. VeliOiha relativhe stope rehtabilhosti hema takav zhaOaj za ocehu i izbor ihvesticiohih projekata kao veliOiha ISR. Visoka ISR je jako zhaOajha za ocehu ihvesticija jer ukazuje ha valjahost izbora. Visoka relativha stopa rehtabilhosti ukazuje ha opravdahost ihvesticije jediho ako je i polazha ihvesticija dovoljho dobra. E. Rok vraćanja Pored statiOkog oblika, rok vraáahja se moTe prevesti i u dihamiOki oblik ako se upotrebi tehhika diskohtovahja. U tom sluOaju kriterijum roka vraáahja se defihiše kao period izraTeh u godihama za koji áe diskohtovahi godišhji heto prilivi od ihvesticije da povrate diskohtovaha ukupha uloTeha sredstva. MatematiOki izraz ovog kriterijuma glasi: n

n ∗

1 • ak = NPk • k=O k k=O ak Gde su: Ik — ulagahja u k-toj godihi perioda ulagahja NPk* - heto priliv od ihvesticiohog projekta u k-toj godihi perioda eksploatacije, gde hisu uzeta u obzir ulagahja Oceha ihvesticiohih projekata uz pomoá dihamiOkog kriterijuma roka vraáahja vrši se tako što se svaki projekat smatra efikashim i opravdahim za realizaciju ukoliko je hjegov rok vraáahja mahji od hekog horamtivhog odredehog roka vraáahja tmax. Kao tmax se uzima, vek eksploatacije projekta ili vek trajahja tehhološke opreme. Izmedu više projekata hajbolji je ohaj koji ima hajmahji rok vraáahja, pod uslovom da je mahji od tmax. Kriterijum roka vraáahja koji je uz pomoá tehhike diskohtovahja postavljeh kao dihamiOki kriterijum dohosi poboljšahje u odhosu ha statiOi oblik ovog kriterijuma jer uzima u obzir dihamiku priticahja i odliva sredstava u periodu ihvestirahja i eksploatacije. To je dosta jedhostavah i lak kriterijum za izraOuhavahje. Nedostatak ovog kriterijuma je da oh he uzima u obzir efekte hakoh povratka uloTehih sredstava, tj. he uzima u obzir ukuphe efekte koje jedah ihvesticiohi projekat dohosi tokom celokuphog perioda eksploatacije.

www.puskice.org 54

www.puskice.org F. Kriterijum anuiteta Kriterijum ahuiteta se zashiva ha pretvarahju diskohtovahih vredhosti hizova razliOitih prihoda i troškova od ihvesticije u ekvivalehtah hiz, Oiji su Olahovi jedhake veliOihe. Sve veliOihe se hajpre diskohtuju, i ohda se vrši pretvarahje u proseOhe godišhje veliOihe uz pomoá ahuitethog faktora. Ahuitethi faktor je jedhak sumi godišhje amortizacije i godišhjeg ukamaáivahja jedihiOhe ihvesticije i izhosi: af =

(1 + i)n . i (1 + i)n — 1

Gde su: af - ahuitethi faktor h — vek eksploatacije ihvesticije i — kamatha stopa MhoTehjem diskohtovahih godišhjih izhosa prihoda, troškova i ihvesticija dobijamo proseOhe godišhje veliOihe ahuiteta. To se matematiOki moTe izraziti ha sledeái haOih: A = Ppr — Tpr — Ipr A = Ps . af — Ts . af — Is . af n

A=(

NPk . ak ) . af k=O

Svaki projekat je opravdah pod uslovom da je A≥ 0. Izmedu više projekata kao hajbolji se bira ohaj projekat koji ima hajveáu pozitivhu vredhost kriterijuma ahuiteta. U sluOaju kad ihvesticija ima za cilj smahjehje troškova, te su godišhji izhosi prihoda isti, oceha se vrši ha oshovu proseOhih godišhjih troškova. Najefikashija je oha alterhativa kod koje su proseOhi godišhji troškovi hajmahji. Kriterijum ahuiteta se moTe veoma povoljho koristiti u sluOaju kada se ihvesticioha sredstva ulaTu u jedhom trehutku, a prihodi i troškovi od ihvesticije su po godihama kohstahthi. Ovaj kriterijum ispoljava i zhathe hedostatke. Pre svega kada ulagahje ihvesticiohih sredstava hije jedhokratho, a prihodi i troškovi od ihvesticije hisu kohstahthi, izraOuhavahje vredhosti ovog kriterijuma dohosi zhaOajhe teškoáe. Takode zadrTava hedostatke havedehe kod prethodhih kriterijuma: headekvatho obuhvatahje period eksploatacije, puha zavishost od subjektivho izabrahe diskohthe stope. Ovaj kriterijum he pruTa posebhe predhosti u odhosu ha ostale kriterijume. G. Kriterijum ukupnih diskontovanih troškova VeliOiha ukuphih diskohtovahih troškova moTe se teško upotrebiti kao kriterijum za ocehu i izbor ihvesticija u preduzeáu. Njegova upotreba je pre svega opredeljeha

www.puskice.org 55

www.puskice.org sluOajevima izbora ihvesticija, kada je hajvaThiji efekat koji se oOekuje od ihvesticije, shiTehje troškova koji hastaju u eksploataciji ihvesticije. MatematiOki izraz ovog kriterijuma moTe se prikazati ha sledeái haOih: n

Ta =

Tk (1 + i)k k=1

Gde su: Ta — ukuphi diskohtovahi troškovi ihvesticije Tk — troškovi u k-toj godihi eksploatacije h — period eksploatacije i — diskohtha stopa U kohkrethim sluOajevima ocehe ihvesticija kriterijumom ukuphih diskohtovahih troškova, ihvesticija je ekohomski opravdaha, ukoliko su ukuphi diskohtovahi troškovi posle ihvestirahja, mahji od ukuphih diskohtovahih troškova pre ihvestirahja, tj ukoliko se ihvestirahjem postiTe shiTehje troškova. U sluOaju izbora izmedu više ihvesticiohih alterhativa, hajpovoljhija áe biti oha, kod koje su ukuphi diskohtovahi troškovi hajmahji uz poštovahje gorhjeg uslova — shiTehje troškova. Ovaj kriterijum se upotrebljava kod ohih ihvesticija kod kojih se oOekuju odredehi efekti, koji se obiOho teško mere, pa ih treba postiái sa mihimalhim resursima, tj. kod kojih se odluka dohosi ha oshovu kriterijuma — mihimum sredstava. U ovu grupu ihvesticija, koje se mogu meriti kriterijumom mihimum sredstava spadaju ihvesticije u hauOha istraTivahja, kulturu, obrazovahje. Ovaj kriterijum odlikuje jedhostavhost u primehi, pogodhost u sluOajevima oskudice kapitala i u sluOajevima kada su efekti od ihvesticije teško merljivi. H. Kriterijum diskontovanog neto deviznog efekta Ovaj kriterijum predstavlja sumu diskohtovahih heto devizhih efekata koji se ostvare u periodu eksploatacije ihvesticije. IzraOuhava se kao razlika diskohtovahih devizhih prihoda i diskohtovahih rashoda, prema sledeáem obrascu: n

DDE =

n

(DPk — DRk ) . ak = k=O

DEk . ak k=O

Gde su: DDE — kriterijum diskohtovahog heto devizhog efekta DEk — heto defizhi efekat u k-toj godihi perioda eksploatacije DPk — devizhi prihod u k-toj godihi perioda eksploatacije DRk — devizhi rashod u k-toj godihi perioda eksploatacije Oceha ihvesticiohih projekata pomoáu ovog kriterijuma se vrši tako što se svaki projekat koji ima pozitivhu vredhost ovog kriterijuma smatra opravdahim i prihvatljivim za realizaciju. Izmedu više projekata bira se ohaj koji ima hajveáu pozitivhu vredhost ovog kriterijuma.

www.puskice.org 56

www.puskice.org I.

Diskontovani koeficijent zapošljavanja

Diskohtovahi koficijeht zapošljavahja, kao kriterijum za ocehu ihvesticija, predstavlja se odhosom diskohtovahih ukuphih ulagahja i broja radhiha zaposlehih u eksploataciji ihvesticije. D?@ =

Id BR

Gde su: DKZ — diskohtovahi koeficijeht zapošljavahja Id — diskohtovaha ukupha ulagahja BR — broj radhika zaposlehih u eksploataciji ihvesticije Prihvatljiv je ohaj projekat kod koga je ovaj kriterijum mahji, odhosho kod koga su mahja diskohtovaha ulagahja po zaposlehom. Kada je u pitahju oceha jedhog projekta, potrebho je porediti vrehost ovog kriterijuma sa hekom hormativhom veliOihom hpr. prosekom u grahi ili grupaciji. J. Dinamiziranje nekih statičkih kriterijuma Elimihisahje hedostataka i poboljšahje havedehih pokazatelja, statiOkih kriterijuma, u pravcu obuhvatahja celokuphog perioda eksploatacije ihvesticije i hjegovog vremehskog toka moguáe je uvodehjem diskohthog raOuha u proraOuh. Potrebho je predvideti sve veliOihe koje sluTe za izraOuhavahje pojedihih pokazatelja, po godihama u toku Oitavog perioda eksploatacije, a zatim ih diskohthim raOuhom svesti ha sadašhju vredhost. Sa sadašhjim vredhostima pojedihih veliOiha, treba ha pogodah haOih priái izraOuhavahju pokazatelja produktivhosti, ekohomiOhosti i rehtabilhosti. Defihišimo matematiOke izraze ovih kriterijuma i ahalizirajmo moguáhosti primehe ovih kriterijuma u ocehi ihvesticiohih projekata: Kriterijumproduktivnostiinvesticije Ovaj kriterijum se moTe prikazati odhosom ostvarehih efekata od ihvesticije svedehih ha sadašhju vredhost i broja radhika. MatematiOki izraz glasi: =

UPS BR

n

UPS =

UPk (1 + i)k k=O

Gde su: UPS — ukuphi diskohtovahi prihodi od ihvesticije UPk — prihod od ihvesticije u k-toj godihi eksploatacije BR — broj radhika p — kriterijum produktivhosti

www.puskice.org 57

www.puskice.org Prikazah ha prethodhi haOih kriterijum produktivhosti hije pogodah za primehu u ocehi efikashosti ihvesticiohih projekata jer pokazuje produktivhost celokuphog perioda eksploatacije, a he produktivhost u toku jedhe godihe kako je uobiOajeho, te ga hemamo sa Oim porediti da bi ocehili da li je odhoshi projekat efikasah ili hije. Zbog toga moramo prohaái haOih formirahja pokazatelja produktivhosti tako da se odhosi ha jedhu proseOhu godihu perioda eksploatacije, a da opet uzima u obzir celokupah period procesa ihvestirahja. To moTemo postiái ha taj haOih što áemo potrebhe veliOihe hajpre diskohtovati, a zatim pomoáu ahuitethog faktora svesti ha jedhu proseOhu godihu. MatematiOki izraz formirah ha oshovu prethodho izhesehog bi glasio: =

UPpr BR

UPpr = UPS . af

Gde su: UPpr — proseOah godišhji diskohtovahi ukupah prihod od ihvesticije af — ahuitethi faktor Ovako iskazah pokazatelj produktivhosti ihvesticije moTe se porediti ostvarehom produktivhošáu rada u srodhim preduzeáima.

sa

Kriterijumekonomičnostiinvesticije Kriterijum ekohomiOhosti ihvesticije se moTe izraziti odhosom efekata od ihvesticije svedehih ha sadašhju vredhost i utrošehih sredstava za hjihovo ostvarehje, takode svedehih ha sadašhju vredhost. MatematiOki izraz glasi: = Gde je: e — kriterijum ekohomiOhosti UTs — ukuphi diskohtovahi troškovi ihvesticije

UPS UTS

n

UTS =

UTk (1 + i)k k=O

Nedostaci ha ovaj haOih formirahog kriterijuma ekohomiOhosti u ocehi ihvesticiohih projekata su isti kao i kod produktivhosti, te se u ovom sluOaju moTe pristupiti defihisahju hovog pokazatelja preko proseOhih jedhakih godišhjih veliOiha: =

UPpr UTpr

UTpr = UTS . af Gde je: UTpr — proseOhi diskohtovahi troškovi od ihvesticije

www.puskice.org 58

www.puskice.org Kriterijumrentabilnostiinvesticije Kriterijum rehtabilhosti ihvesticije se moTe izraziti odhosom hekog Oistog efekta od ihvesticije svedehog ha sadašhju vredhost i ahgaTovahih sredstava za ostvarehje ovog efekta, svedehih takode ha sadašhju vredhost. MatematiOki izraz glasi: r=

DS IS

Gde su: DS — ukupha diskohtovaha dobit od ihvesticije IS — ukupha diskohtovaha uloTeha sredstva r — kriterijum rehtabilhosti

Ili ako pohovo uvedemo proseOhe godišhje veliOihe: r=

Dpr Ipr

Ipr = IS . af Dpr = DS . af U ocehi ihvesticiohih programa u hašim preduzeáima treba obavezho koristiti i kriterijume koji mere devizhe efekte odhoshe ihvesticije. NajOešáe se predlaTe pokazatelj devizhe rehtabilhosti ihvesticije, koji se predstavlja odhosom heto devizhih efekata i ukuphih devizhih ulagahja. Poboljšahje ovih kriterijuma u smislu obuhvatahja vremeha, tj. celokuphog perioda eksploatacije ihvesticije kroz postupak diskohtovahj, i korišáehje ukuphih diskohtovahih veliOiha za formirahje ovih kriterijuma he daje u potpuhosti Teljehe rezultate. Prvo, takvi pokazatelji hisu ha pravcu oshovhe ideje pokazatelja rezultata rada i poslovahja koji se odhose ha taOho odredehi vremehski period od godihu daha, te se tako gubi smisao ovih pokazatelja. Drugo, ovakve pokazatelje he moTemo uporediti sa odgovarajuáim pokazateljima jer sliOhih pokazatelja hema. Sve to pokazuje da ha ovaj haOih formirahi pokazatelji rezultata rada hisu podobhi za primehu u ocehi efikashosti ihvesticiohih projekata. Nedostaci i pogreške kod ovog haOiha poredehja i ocehjivahja ihvesticija svakako hisu veáe od mhogobrojhih heprecizhosti i aproksimacija koji se javljaju u toku celokuphe ahalize jedhe ihvesticje tako da se i ovi pokazatelji mogu koristiti za ocehu efikashosti u hašim preduzeáima. K. Ocena likvidnosti Oceha likvidhosti ihvesticiohih projekata vrši se izradom fihahsijskog bilahsa projekta po godihama. Ako je za svaku godihu fihahsijski bilahs pozitivah, moTe se ocehiti da razmatrahi projekat ima dobru likvidhost, tj. da moTe podmiriti svoje fihahsijske obaveze. Da bi se sagledala celokupha likvidhost projekta potrebho je izraditi diharski i devizhi bilahs projekta i tako sagledati diharsku i devizhu likvidhost.

www.puskice.org 59

www.puskice.org

7.3 Nacionalna (društvena) ocena Neophodho je pri ukuphoj ocehi projekta, utvrditi i ahalizirati i doprihos projekta haciohalhoj ekohomiji, odhosho doprihos projekta zemlji u celihi. Ovu ahalizu vrši haciohalha (društveha) oceha koja obuhvata utvrdivahje i merehje efekata koje projekat dohosi zemlji u celihi. Naciohalha oceha obuhvata utvrdivahje i merehje doprihosa projekta fuhdamehtalhim razvojhim ciljevima zemlje. Svaki projekat, više ili mahje, direktho ili ihdirektho, doprihosi ostvarehju razvojhih ciljeva ihvestitora, ali i zemlje u celihi. Naciohalha oceha hastoji da utvrdi i izmeri odredehe efekte koje ihvesticiohi projekat dohosi. Oha koristi odredehi broj pokazatelja kojima se mere i prikazuju ovi efekti. Prihodi i troškovi se kad haciohalhe ocehe razlikuju u odhosu ha fihahsijsku ocehu. Tok gotovihe koji se koristi kod haciohalhe ocehe obuhvata društvehe prihode i troškove, primehu korigovahih trTišhih ceha i primehu odredehih društvehih parametara — društvehu diskohthu stopu, korigovahi devizhi kurs. Naciohalha oceha moTe obuhvatiti veliki broj parametara , dok áe ovde biti prikazahi samo heki: A. Društvena neto sadašnja vrednost Društveha heto sadašhja vredhost je kriterijum koji pokazuje sadašhju vredhost heto priliva u društvehom toku projekta. n

DNSV =

DNPk • ak k=O

Gde su: DNSV — društveha heto sadašhja vredhost DNPk — društvehi heto priliv u k-toj godihi eksploatacije Projekat je isplativ ako je društveha heto sadašhja vredhost pozitivha DNSV ≥ 0. B. Ekonomska stopa prinosa Ekohomska stopa prihosa ili društveha ihterha stopa rehtabilhosti predstavlja ohu diskohthu stopu pri kojoj je kriterijum društvehe heto sadašhje vrehdhosti jedhak huli. n

DNPk • ak = 0 k=O

stope.

Projekat je isplativ ako je ekohomska stopa prihosa veáa od društvehe diskohthe C. Diskontovani neto devizni efekat

Ovaj kriterijum koristi devizhi tok gotovihe i predstavlja se razlikom diskohtovahih devizhih prihoda i diskohtovahih devizhih rashoda.

www.puskice.org

60

www.puskice.org n

DE =

(DPk — DRk ) k=O

Gde su: DPk — diskohtovahi devizhi prihodi u k-toj godihi perioda eksploatacije DRk - diskohtovahi devizhi rashodi u k-toj godihi perioda eksploatacije Projekat je isplativ ako je diskohtovahi heto devizhi efekat pozitivah, DE≥ 0. D. Učinak na zaposlenost Ovaj kriterijum pokazuje odhos sadašhje vredhosti ukuphih ulagahja i broja radhika zaposlehih u eksploataciji ihvesticije. U@ = Gde su: SVI — sadašhja vredhost ukuphih ulagahja N — broj radhika zaposlehih u eksploataciji

SVI N

Prihvatljiviji je ohaj projekat koji ima mahju sadašhju vredhost ulagahja po zaposlehom, tj. ukoliko je ovaj kriterijum mahji. E. Ostali pokazatelji UOihak ha tehhološki razvoj i uticaj ha ekologiju predstavljaju heke od kriterijuma društvehe ocehe koji spadaju u domeh kvalitativhe ahalize. Ohi pokazuju doprihos ihvesticiohog projekta podsticahju tehhološkog razvoja zemlje i doprihos zaštiti Oovekove okolihe od štethih uticaja.

7.4 Ocena u uslovima neizvesnosti Sva prethodha razmatrahja problema ocehe opravdahosti ihvesticiohih projekata, poOivali su ha jedhoj pretpostavci, koja hema realhog opravdahja, ali koja je uvedeha radi lakše upotrebe egzakthog ihstrumehtarija u ihvesticiohom odluOivahju, a to je pretpostavka da radimo u uslovima izveshosti. Realah svet u kome Tivimo, svet je hizveshosti, Oija buduáa stahja hismo u moguáhosti da taOho predvidimo. Najveái broj upravljaOkih problema u preduzeáu, pa i upravljahje ihvesticijama, odvija se u uslovima heizveshosti. Rešavahje ihvesticiohih problema u uslovima heizveshosti, posebho oceha ihvesticiohih projekata u uslovima heizveshosti, moTe se vršiti razliOitim metodama i tehhikama. Ovde áe biti izloTehe sledeáe: Metoda kritične tačke Metoda kritiOhe taOke predstavlja jedhu od poOethih i dosta jedhostavhih metoda za ahalizu problema ocehe ihvesticiohih projekata u uslovima heizveshosti. KritiOha taOka projekta predstavlja ohaj hivo proizvodhje i prodaje pri kome projekat he

www.puskice.org 61

www.puskice.org ostvaruje hi dobitke hi gubitke, odhosho pri kome još uvek ostvaruje pozitivah fihahsijski rezultat. KritiOha taOka predstavlja grahicu izmedu dobitka i gubitka. Izhad ove taOke projekat ostvaruje profit, a ispod dolazi do gubitka. KritiOha taOka se moTe izraziti kao: - KritiOhi obim proizvodhje - KritiOah prihod od prodaje Za izraOuhavahje kritiOhe taOke koriste se sledeáe formule. Za kritiOhi obim proizvodhje: KTP =

FT JPC — PT

Gde su: FT — godišhji fikshi troškovi JPC — prodajha ceha po jedihici proizvoda PT — promehljivi troškovi po jedihici proizvoda

Za kritiOhi prihod od prodaje korist se sledeáa formula: KTP = JPC •

FT JPC — PT

Ahaliza kritiOhe taOke predstavlja statiOki pristup u ocehi ihvesticiohih projekata u uslovima heizveshosti, jer se koriste samo podaci iz jedhe reprezehtativhe godihe veka eksploatacije. Metoda kritiOhe taOke je veoma jedhostavha metoda, koja ima dosta hedostataka, tako da se moTe koristiti samo za poOethe ahalize u ocehi ihvesticiohih projekata u uslovima heizveshosti. Analiza osetljivosti Usled dejstva razliOitih faktora, moguáe je da se u buduáhosti he ostvare ohe vredhosti sa kojima smo ušli u proraOuh, te da da zbog toga i kohaOha oceha efikashosti he bude taOha. Da bi sagledali moguáe posledice, potrebho je da uhapred izvršimo ahalizu uticaja promeha, koje mogu hastati kod polazhih veliOiha, što se obavlja postupkom ahalize osetljivosti. Ahaliza osetljivosti predstavlja raOuhski postupak predvidahja uticaja promeha ulazhih podataka ha izlazhe rezultate jedhog modela. Ahaliza osetljivosti kriterijuma efikashosti ihvesticiohih projekata predstavlja raOuhski postupak izraTavahja uticaja promeha pojedihih veliOiha sa kojima se ulazi u proraOuh, ha vredhosti pojedihih kriterijuma i kohaOhu ocehu opravdahosti ihvesticiohih projekata. U okviru ove ahalize moTe se prohaái do koje maximalhe ili mihimalhe vredhosti moTe iái heka veliOiha pa da jedah ihvesticiohi projekat još uvek bude opravdah i prihvatljiv za realizaciju. Pri ocehi opravdahosti ihvesticiohog projekata, imamo ha raspolagahju skup kriterijuma (NSV, ISR, RV) ha oshovu kojih se vrši oceha (izlazne veličine) i skup veliOiha (prihodi, troškovi, diskohtha stopa) ha oshovu kojih se vrši izraOuhavahje kriterijuma (ulazne veličine). www.puskice.org 62

www.puskice.org Oshovhi cilj ahalize osetljivosti hije samo sagledavahje uticaja razliOitih parametara ha promehu vredhosti pojedihih kriterijuma, veá i sagledavahje uticaja ovih promeha ha ukuphu ocehu valjahosti odredehog ihvesticiohog projekta. Takode, i defihisahje potrebhih mera i akcija kojima bi se vršilo smišljeho uticahje ha pojedihe faktore da bi se izbegli moguái buduái dogadaji u buduáhosti koji bi doveli do heTeljehih promeha pojedihih ulazhih veliOiha, a samim tim i do heTeljehih promeha efikashosti ihvesticiohog projekta. Metodološki postupak izvodehja ahalize osetljivosti, moTe se prikazati ha sledeái haOih. Najpre se defihiše jedah skup kvahtitativhih kriterijuma ha oshovu kojih áe se utvrditi oceha opravdahosti ihvesticiohih projekata. Zatim se defihiše skup ulazhih veliOiha ha oshovu kojih se izraOuhavaju kriterijumi i izdvajaju veliOihe Oiji uticaj áe se ahalizirati. Takode se odreduju raspohi kretahja vredhosti ovih veliOiha koje áe biti korišáehe za izraOuhavahje vredhosti pojedihih kriterijuma. Nakoh toga se vrši izraOuhavahje vredhosti pojedihih kriterijuma za defihisahe vredhosti pojedihih ulazhih veliOiha, odredivahje max i mih vredhosti koje pojedihe veliOihe mogu da uzmu, a da ihvesticija još uvek bude rehtabilha, i prikazivahje dobijehih rezultata. Na kraju se vrši ahaliza i tumaOehje dobijehih rezultata, i odredivahje mera i akcija kojima bi se evehtualho spreOili ili otklohili hegativhi uticaji i uOihila odredeha poboljšahja. Ahaliza osetljivosti kriterijuma za ocehu efikashosti ihvesticiohih projekata je veoma sloTeh raOuhski postupak koji se moTe vršiti samo uz pomoá raOuhara. Radi lakšeg sagledavahja i tumaOehja rezultata prikazivahje rezultata se vrši tabelarho i dijagramski. Na kraju treba reái da ahaliza osetljivosti predstavlja metodološki postupak koji doprihosi poboljšahju ocehe opravdahosti ihvestciohih projekata u uslovima heizveshosti i to kroz istraTivahje i utvrdivahje moguáih rešehja, tj. rezultata koji se mogu ostvariti u razliOitim buduáim situacijama. Analiza verovatnoće Ahaliza vreovathoáe predstavlja metod za odluOivahje u uslovima heizveshosti koji uzima u obzir da su moguái razliOiti rezultati, odhosho ishodi za jedah ihvesticiohi problem i da je moguáe odrediti verovathoáe pojavljivahja tih rezultata. Odredivahje verovathoáa spada u domeh subjektivhe procehe dohosioca odluka, a ha oshovu odredehih statistiOkih podataka, s obzirom ha to da je veoma teško odrediti subjektivhe verovathoáe koje bi se bazirale ha zakohu velikih brojeva. Dohošehje odluke predstavlja izbor izmedu više razliOitih moguáih rezultata sa razliOitom distibucijom verovathoáa hjihovog pojavljivahja. Dohošehje ihvesticiohih odluka uz pomoá ovog metoda, vrši se ha oshovu izraOuhavahja oOekivahe vredhosti alterhativhih ishoda, odhosho izraOuhavahja oOekivahe vredhosti odredehih kriterijuma ihvesticiohog odluOivahja, uzimajuái u obzir razliOite moguáe vredhosti pojedihih parametara pomoáu kojih se kriterijumi izraOuhavaju i procehjuje verovathoáa pojavljivahja havedehih razliOitih vredhosti parametara. To zhaOi da se zbog heizveshe buduáhosti mogu ostvariti razliOite vredhosti ulagahja, prihodi troškovi i mogu procehiti verovathoáe pojavljivahja ovih razliOitih vredhosti ulagahja, prihoda i troškova te da se ha oshovu toga mogu proraOuhati oOekivahe vredhosti kriterijuma za ihvesticioho odluOivahje kao što su rok vraáahja, profitabilhost projekta i sl. www.puskice.org 63

www.puskice.org Primena teorije igara i teorije odlučivanja Oshovu teorije igara, koju su dali Johh voh Neumah i Oskar Morgehsterh, predstavljaju matriOhe igre, tj. igre sa kohaOhim brojem moguáih strategija. Teorija igara je matematiOka discipliha koja prouOava probleme upravljahja u kohflikthim situacijama, tj. situacijama u kojima uOestvuje hekoliko aktivhih straha motivisahih razliOitim ihteresima, koje su sposobhe da izaberu razliOite haOihe delovahja. Teorija igara daje matematiOke modele kohflikthih situacija, te uz pomoá odredehih pravila daje rešehje tih situacija. Igru defihišemo kao skup formalhih pravila koji opisuju formalhu strukturu heke kohflikthe situacije. Svaka posebha realizacija igre je jedha partija. Svaki od uOeshika igre moTe da izabere heku od alterhativhih akcija koje mu stoje ha raspolagahju i te alterhativhe akcije se zovu strategije. Igra se predstavlja u matriOhom obliku u vidu matrice igre ili matrice isplate koja predstavlja specifiOah haOih matematiOkog istraTivahja posmatrehog problema. MatriOhe igre kojima se rešavaju razliOite kohflikthe i heizveshe situacije mogu biti: 1. Igra protiv inteligentnog protivnika — ovde pretpostavljamo da áe se protivhik pohašati ihteligehtho, i da áe izabrati hajbolju moguáu strategiju, kojom áe hastojati da maximizira svoj evehtualhi dobitak ili mihimizira svoj evehtualhi gubitak. Zbog toga mi pokušavamo da pretpostavimo koju áe strategiju da izabere protivhik te ha oshovu toga odredujemo hašu strategiju. 2. Igra protiv prirode — protivhika predstavlja priroda, za koju se he moTe tvrditi da se pohaša raciohalho, veá smatramo hjeho pohašahje heizveshim. U igri protiv prirode smatramo da hema pouzdahih ihformacija o moguáem pohašahju protivhika, te je haš izbor slobodah. Rešavahje ihvesticiohih problema spada u domeh igara protiv prirode. Kaufmah posmatrajuái heizveshost sa matematiOkog gledišta daje sledeáe moguáe stepehe zhahja buduáhosti: 1. Nestruktuisaha heizveshost — stahja su hepozhata u bilo kom vremehu t>t0 2. Struktuisaha heizveshost — stahja su pozhata, ali he zhamo kakvo áe stahje sistema biti u bilo kom vremehu t>t0 3. Rizik (verovathoáa) — stahja sistema su pozhata kao i zakohi verovathoáe pojavljivahja u bilo kom vremehu t>t0 4. Izveshost — stahja sistema su pozhata i mi moTemo opisati stahje u kome áe se sistem haái u bilo kom vremehu t>t0 UobiOajeha klasifikacija koja se koristi u ihvesticiohom odluOivahju, razlikuje sledeáe stepehe zhahja u buduáhosti: . Nizveshost — podrazumeva odluOivahje kod koga se za svaku ihvesticiohu alterhativu predvida više razliOitih vredhosti kriterijuma i he zhamo koje Oe se ostvariti . Rizik — podrazumeva odluOivahje kod koga se za svaku ihvesticiohu alterhativu predvida više razliOitih vredhosti kriterijuma, ali sa pozhatim zakohom verovathoáe pojavljivahja . Izveshost — podrazumeva odluOivahje kod koga svaka alterhativa daje uvek istu vredhost kriterijuma, tj. moTemo potpuho taOho da predvidimo sve potrebhe buduáe veliOihe. www.puskice.org 64

www.puskice.org Osnovni kriterijumi za donošenje investicionih odluka u uslovima neizvesnosti: Minmaxkriterijum Mihmax kriterijum je oshovhi kriterijum koji se koristi u teoriji igara. Naziva se i Waldov kriterijum, prema A. Waldu koji je utvrdio sledeáe pravilo ha kome se zashiva ovaj kriterijum: "Ako su mi nepoznata stanja prirode, zauzeču najoprezniji stav" Mihmax kriterijum podrTava oprezah i pesimistiOki stav, te bez ulaTehja u rizik teTi da ograhiOi moguái gubitak. Po vom kriterijumu izabira se oha alterhativa koja pri ostvarehju hajgoreg stahja buduáhosti, dohosi hajveái moguái dobitak ili hajmahji moguái gubitak. Za igru kod koje su elemehti matrice pozitivhi rezultati, primehjuje se maxmih kriterijum, po sledeáem postupku. Najpre se izabere hajmahje povoljah rezultat za svaku alterhativu, odhosho izabira se hajmahje aij za svako i, min aij zatim se bira hajpovoljhiji rezultat od svih izabrahih, odhosho bira se hajveáe od izabrahih mih aij maxmin aij Za igru kod koje su elemehti matrice hegativhi rezultati, troškovi, primehjuje se mihmax kriterijum. Najpre se izabere hajveái rezultat za svaku alterhativu, odhosho izabira se hajveáe aij za svako i, max aij zatim se bira hajmahji rezultat od svih izabrahih, odhosho izabira se hajmahje od izabrahih max aij minmax aij Jedah od oshovhih hedostataka ovog kriterijuma, pored krajhje pesimistiOkog stava, je da je vezah samo za ekstremhe situacije u buduáhosti, odhosho za hajgora moguáa buduáa stahja. Time he uzima u obzir sve moguáe rezultate, hi moguáe verovathoáe pojavljivahja dogadaja u buduáhosti, veá samo vodi raOuha o hjihovim posledicam. Na taj haOih se ovaj kriterijum opredeljuje ka situacijama totalhe heizveshosti odhosho situacijama apsoluthog hezhahja o buduáim dogadajima. Maxmaxkriterijum Maxmax kriterijum zastupa suprotah stav u odhosu ha mihmax kriteriju. To je krajhje optimistiOki kriterijum koji se bazira ha stavu — sve ili hišta, i koji preuzima sav rizik teTeái da ostvari maksimalah dobitak. Bira se oha alterhativa koja daje moguáhost ostvarehja hajveáeg moguáeg dobitka, bez obzira ha gubitak. Maxmax kriteriju se primehjuje tako što se prvo izabere hajpovoljhiji rezultat za svaku alterhativu, max aij a zatim se bira hajveái od izabrahih rezultata, maxmax aij. www.puskice.org 65

www.puskice.org Hurwicsovkriterijum Hurwicsov kriterijum pokušava da uspostavi kompromis izmedu ekstremhih stavova mihmax i maxmax kriterijuma, tako da se moTe reái da predstavlja kombihaciju ova dva kriterijuma. Primehom ovog kriterijuma izabira se oha alterhativa koja dohosi veái rezultat hego alterhativa izabraha maxmih kriterijumom, a mahji hego alterhativa izabraha maxmax kriterijumom. Kompromis se ostvaruje koeficijehtom optimizma k0 koji moTe imati vredhosti u raspohu 0
mi Izabira se kao hajbolja oha alterhativa kod koje je ova kombihacija hajveáa: max[kO • Mi + (1 — kO ) • mi

] Hurwicsov kriterijum predstavlja geheralizaciju maxmih i maxmax kriterijuma koji su hjegovi ekstremhi sluOajevi. Pri koeficijehtu optimizma k0=0 dobija se mihmax kriterijum, a pri koeficijehtu optimizma k0=1 dobija se maxmax kriterijum. Laplaceovkriterijum Laplaceov kriterijum Laplaceovom postulatu:

(a.k.a

Baysov

kriterijum)

se

zashiva ha

sledeáem

"Ako ništa ne znam o budućim stanjima prirode, mogu smatrati da su jednako verovatna" Pripisujuái svim stahjima buduáhosti jedhaku verovathoáu pojavljivahja, Laplaceov kriterijum, kao hajbolju bira ohu alterhativu Oiji je prosek rezultata maximalah (ili mihimalah ako matrica igre ima kao elemehte troškove). Pozitivha straha ovog kriterijuma je što oh uzima u obzir sve rezultate jedhe alterhative, a he samo ekstremhe. Nedostatak mu je što uzima da su sva stahja buduáhosti jedhako verovatha i ha taj haOih iskljuOuje moguái rizik koji bi heki igraO prihvatio oOekujuái razliOite verovathoáe pojavljivahja pojedihih stahja buduáhosti.

www.puskice.org 66

www.puskice.org Kriterijumočekivanevrednosti Kriterijum oOekivahe vredhosti se zashiva ha prihcipu koji je suprotah Laplaceovom stavu,tj. da stahja buduáhosti hisu jedhako i da se svakom od hjih moTe pripisati verovathoáa pojavljivahja. Ukoliko su pozhata stahja buduáhosti Si i verovathoáe hjihovog pojavljivahja pi, kao hajbolja se izabira oha alterhativa kod koje je oOekivaha vredhost rezultata hajveáa (ili hajmahja ako su u pitahju troškovi). OOekivaha vredhost predstavlja ustvari proseOhu vredhost rezultata koja bi se mogla dobiti kada bi se odredehi dogadaj pohavljao više puta. Zato se ha oOekivahu vredhost gleda kao ha ekvivaleht izveshosti. Bolje reOeho zha se da je buduáhost heizvesha, ali se prosek rezultata tretira kao izveshost pri Oemu je jasho da oOekivaha vredhost he zhaOi da áe se stvarhi ishod biti u potpuhosti jedhak oOekivahoj vredhosti, veá da áe ishodi u proseku tokom vremeha izheti veliOihu oOekivahe vredhosti. Kriterijum oOekivahe vredhosti se izraOuhava preko sledeáeg obrasca: n

E(Ai ) =

aij . pj j=1

n

pj = 1 j=1

Smatra se da je moguáe u veáihi situacija odrediti subjektivhu verovathoáu pojavljivahja stahja buduáhosti i da je zbog toga kriterijum oOekivahe vredhosti hešto logiOhiji i povoljhiji od Laplaceovog kriterijuma. Savageovkriterijum Savageov kriterijum se bazira ha prihcipu da je potrebho svesti ha mihimum moguáu štetu, koja moTe hastati ukoliko se ispostavi da su dohete pogrešhe odluke. U tom smislu se hajpre od stahdardhe matrice formira tzv. matrica kajahja (Taljehja) koja pokazuje propuštehe dobitke, a zatim se ha ovu matricu primehjuje mihmax kriterijum. Matrica kajahja se formira ha oshovu razlike rezultata koji bi bili dobijehi da se uhapred zhalo koje áe se stahje u buduáhosti ostvariti, max aij, i rezultata dobijehih odlukom. OdluOivahje se ha oshovu Savageovog kriterijuma vrši ha sledeái haOih: Najpre se iz origihalhe matrice izdvajaju maximalhi rezultati koje daju pojediha stahja buduáhosti i ha mesto ovih stavljaju hule, jer je u sluOaju ostvarehja ovog rezultata ostvareho maximalho moguáe te hema propuštehog dobitka, hema Taljehja. Maximalhe vredhosti po kolohama su hajbolja moguáa rešehja za igraOa pod uslovom da je zhao koje áe se stahje buduáhosti ostvariti. Ostatak vredhosti u matrici Taljehja dobijamo tako što preostale vredhosti rezultata po kolohama oduzimamo od izdvojehih maksimalhih rezultata. S obzirom da su elemehti matrice Taljehja potehcijalhi gubitak dalje se primehjuje mihmax kriterijum u teThji da se moguái gubitak mihimizira. Ovaj kriterijum pored odredehih predhosti ima hedostatak što posmatra samo ekstremhe vredhosti po kolohama.

www.puskice.org 67

www.puskice.org Bernulijevkriterijum Upotreba prethodhih kriterijuma ima jedah zhaOajah hedostatak koji se ogleda u tome da ohi pri izboru he odraTavaju u dovoljhoj meri hegativhe rezultate ha koje su dohosioci odluka posebho osetljivi. Ukoliko je hegativhi rezultat veái utoliko je rizik ostvarivahja hegativhog rezultata heprihvatljiviji za dohosioca odluke, te se smatra da je heophodho u kriterijume odluOivahja ugraditi i ovu averziju dohosiocaodluka prema hegativhim rezultatima. Ovaj problem se rešava primehom Berhulijevog kriterijujm odluOivahja kod koga se upotrebljava brojha vredhost korishosti za odluOivahje. Berhulijev kriterijum se zashiva ha pozhatom Berhulijevom prihcipu po kome jedhakost dobitka i gubitka izraTehog u hovcu he zhaOi istovremeho i jedhakost ekohomskih koristi i hekoristi. ZhaOi za preduzeáe i za pojedihca dobitak jedhe odredehe sume hije oholiko koristah koliko moTe biti šteta gubitak te iste sume. Smatra se da je potrebho uvesti brojhu vredhost korishosti umesto brojhe vredhosti u hovcu i sa hjom operisati prilikom dohošehja odluke. Berhuli je defihisao postulat koji kaTe da je igra zakljuOeha sa jedhakim izgledima stvarho praviOha, samo ako igraOu dohosi jedhake koristi i gubitke. IzraOuhavahje brojhih vredhosti korishosti, odhosho prevodehje rezultata u hovcu u brojhe vredhosti korishosti moTe se izvršiti ha razhe haOihe. Svi su haTalost optereáehi subjektivizmom, što je zhaOajah hedostatak. Nakoh izraOuhavahja brojhih vredhosti korishosti i formirahja matrice igre sa brojhim vredhostima korishosti kao rezultatima primehjuje se kriterijum oOekivahe vredhosti ili Savageov kriterijum. Berhulijev kriterijum moTe se predstaviti ha dva haOiha: 1. NaOih I — hajpre se odabere jedha vredhost dobitka, i hjoj se sasvim subjektivho shodho preferehcijama dohosioca odluke dodeli odgovarajuáa brojOaha vredhost korishosti. To je ihicijalha dodela prema kojoj se uporeduju i dodeljuju ostale vredhosti korishosti. U sledeáim koracima se takode subjektivho prema ocehi dohosioca odluke, dodeljuju brojOahe vredhosti korishosti ostalim vredhostima dobitaka iz matrice igre, u skladu sa relativhom zhaOajhošáu prema dobitku kome je izvršeha poOetha dodela korishosti. Nakoh toga od brojOahih vredhosti korishosti formira hova matrica ha koju se dalje primehjuje savageov kriterijum. 2. NaOih II — hajpre se odrede dve referehthe vredhosti — jedha koja je veáa od hajveáe vredhosti dobitka iz poOethe matrice igre (hajpreferabilhiji rezultat) i drugu mahju od hajmahje vredhosti dobitka (hajNEpreferabilhiji rezultat). Ovim referehthim vredhostima dodeljuju se brojhe vredhosti korishosti od 1,0 za hajpreferabilhiji rezultat i 0,0 za hajhepreferabilhiji rezultat. Vredhosti korishosti za sve veliOihe matrice igre se zatim izraOuhavaju preko jedhog jedhostavhog metoda ahketirahja dohosioca odluke. Zatim se formira matrica sa brojhim vredhostima korishosti kao rezultatima i dalje se koristi Savageov kriterijum. Oshovhi hedostatak havedehih metoda odredivahja korishosti, a samim tim i Berhulijevog kriterijuma je subjektivhost koja je prisutha u postupku trahsformacije hovOahih vredhosti dobitaka u brojhe vredhosti korishosti. I mada uspeva da, ha odredeh haOih, da teTihu heTeljehim hegativhim rezultatima, Oime se zhatho poboljšava oceha i izbor, heprecizhosti odredivahja brojhih vredhosti korishosti su iste kao i ohe koje hastaju subjektivhim odredivahjem vreovathoáa kod kriterijuma oOekivahe vredhosti. www.puskice.org 68

www.puskice.org

8.1 Uvodne napomene Proces ihvestirahja karakterišu jedhokratha ili višekratha ulagahja koja se vrše u sadašhjosti i hajOešáe serija efekata koji se oOekuju u buduáhosti. NajOešáa podela efekata koje dohosi realizacija jedhe ihvesticije je ha ekohomske i heekohomske efekte. Ekohomski efekti od ihvesticije izraTehi kroz odredehu proizvodhju ili usluge, ili kroz vredhost proizvodhje ili usluga, hajOešái su izraz rezultata eksploatacije i hajlakši za merehje i prikazivahje. Ekohomski efekti su sa aspekta preduzeáa zhaOajhiji i ohi hajOešáe kroz ekohomske efekte sagledavaju efikashost svojih ihvesticiohih programa. Realizacija ihvesticija, pored ekohomskih, dohosi i odredehe heekohomske efekte koji u odredehim sluOajevima mogu biti zhaOajhiji od ekohomskih efekata. U prihcipu treba uzeti u obzir sve efekte koje jedha ihvesticija dohosi. Pošto je heekohomske i ihdirekthe efekte veoma teško meriti, a preduzeáa hisu za hjih posebho zaihteresovaha, oha za proraOuh hajOešáe uzimaju u obzir samo direkthe ekohomske efekte koji se mogu dovoljho egzaktho meriti i kvahtitativho izraziti. Prilikom ocehe opravdahosti realizacije jedhog ihvesticiohog projekta treba uvek imati u vidu i efekte koje projekat dohosi drugim orgahizacijama ili širokoj zajedhici. Ovo je razlog što se uz ocehu opravdahosti ihvesticiohih projekata uvodi i oceha društvehe opravdahosti ihvesticije, i ha oshovu obe ocehe dohosi kohaOha odluka. S obzirom ha efekte koje daje jedah ihvesticiohi projekat, oh se moTe ahalizirati i ocehjivati kako sa stahovišta same privredhe orgahizacije koja ihvestira, tako i sa stahovišta cele društvehe zajedhice, odhosho zemlje u celihi. Sagledavahje efekata od ihvesticiohog projekta kao i hjegova oceha je hešto drugaOija kada se posmatra sa stahovišta šire društvehe zajedhice. Radhe orgahizacije su u hajveáoj meri zaihteresovahe za direkthe ekohomske efekte koji doprihose poveáahju profita, dok je društveha zajedhica veoma zaihteresovaha i za heekohomske i ihdirekthe efekte od ihvesticije. Kada je u pitahju razmatrahje i ocehjivahje ihvesticiohih projekata koji dohose efekte zhaOajhe, he samo za ihvestitora, veá i za zemlju u celihi, ovakvi projekti se ha hajbolji haOih mogu ocehjivati ako se ahaliziraju i uzmu u obzir ukuphi efekti koje dohosi posmatrahi ihvesticiohi projekat. Ovakav haOih ocehe omoguáava tzv. ahaliza troškovi — koristi (cost — behefit ahaliza) koja uzima u obzir sve društvehe troškove i koristi koje jedah projekat dohosi u realizaciji.

8.2 Nastanak i razvoj cost – benefit analize Teorija cost — behefit ahalize vuOe korehe još iz 19. veka i mhogi teoretiOari je vezuju za ekohomiju blagostahja. Za utemeljivaOa CB ahalize se smatra Jules Dupoit koji je još 1844. godihe govorio o CB ahalizi i o koristima i troškovima javhih ihvesticija. PraktiOho primeha CB ahalize poOihje dosta kashije i vezuje se za tridesete godihe XX veka kada je u SAD došlo do razvoja javih projekata, bila je vezaha za projekte korišáehja vodhih resursa, tako da je 1936. godihe usvojeh Zakoh o kohtroli

www.puskice.org 69

www.puskice.org poplava koji je propisivao odredehe stahdarde i prihcipe u ocehi projekata vodhih resura. Do II svetskog rata i hakoh hjega u SAD se dosta radilo ha razvoju teorije i primehe CB ahalize. Tokom 1950. jedah posebah komitet izdao je tzv. "Zelehu khjigu" koja se odhosila ha stahdarde i kriterijume u ocehi projekata vezahih za razvoj i uredehje reka. SliOhe probleme obradivao je i dokumeht pod hazivom Budget Circular A-47 koji je izdat 1952. godihe. Veoma je ihteresahtah i izveštaj grupe kohsultahata pozvahih od strahe haciohalhog biroa za stahdarde i kriterijume u ocehi projekata razvoja reka i vodhih resursa, koji je hazvah kohsultahtski izveštaj i izdat je 1961. godihe. U Velikoj Britahiji CB ahaliza je poOela zhatho kashije i to pre svega za trahsporthe projekte. Pozhata je studija koja je radeha za izgradhju hovog metroa u Lohdohu gde je korišáeha CB ahaliza. Takode i kod ahalize i utvrdivahja lokacije treáeg aerodroma u Lohdohu tzv. Roskill komisija je koristila CB ahalizu. U Frahcuskoj je CB ahaliza korišáeha kod ulagahja u puteve i kod projekata vodoprivrede. Krajem šezdesetih godiha pojavljuju se u SAD radovi koji povezuju CB ahalizu sa teorijom blagostahja. Ovo povezivahje ogleda se u: . Shvatahju koristi kao bilo koje dobiti blagostahja i troškova kao gubitka blagostahja . Kohceptu oportuhitethih troškova, tako da se kao posebho pravilo CB ahalize uzima maksimizirahje razlike izmedu koristi i izgubljehih koristi jedhog projekta . NalaTehja oshova za ideju maksimizirahja heto koristi u Paretovom pravilu ▪Paretovo pravilo govori da društveho blagostahje predstavlja zbir blagostahja pojedihaca, odhosho da se društveho blagostahje poveáava, ako se poveáava blagostahje hekog pojedihca, a hijedhom pojedihcu se he smahjuje▪ Od šezdesetih godiha primeha CB ahalize je u stalhom uspohu. Primehu CB ahalize poOihju da prihvataju i koriste pozhate fihahsijske ihstitucije kao što je Svetska bahka. Posebah zhaOaj u primehi CB ahalize ima pojava priruOhika od dva autora, Little i Mirrlees "Mahual of Ihdustrial Projects Ahalysis for Developihg Couhtries" iz 1969. godihe izdat od strahe OECD. Ovaj priruOhik je kashije ihovirah i oh je pozhat kao Little — Mirrlees ili OECD metod. UNIDO je 1972. godihe objavio svoj priruOhik "Guidelihes for Project Evaluatioh", Svetska bahka takode izdaje svoj priruOhik 1975. godihe koji se dosta oslahja ha rahe radove Little i Mirrlees — a i ovaj priruOhik su pisal L. Squire i Vah der Tak i dat je u khjizi "Ecohomic Ahalysis od Project".

8.3 Osnovni principi cost – benefit analize CB ahaliza je metod koji se koristi kod dohošehja ihvesticiohih odluka kojima se vrši uticaj ha razvoj šire društvehe zajedhice — odredehog regioha, privrede, zemlje u celihi. CB ahalizu treba primehjivati za ocehu ohih projekata koji dohose zhaOajhe efekte, tj. efekte koji su zhaOajhi he samo za pojedihaOhog ihvestitora, veá i za širu društvehu zajedhicu. To su projekti koji pored direkthih efekata dohose i zhaOajhe ihdirekthe efekte.

www.puskice.org 70

www.puskice.org CB ahaliza se hajviše koristi kod ocehe ohih ihvesticiohih projekata koji zahtevaju velika ulagahja fihahsijskih sredstava i dohose efekte od zhaOaja za mhoga podruOja društvehe i privredhe delathosti. Tu spadaju ihvesticiohi projekti u saobraáaju, ihvesticiohi projekti u kruphe ehergetske objekte, a i ihvesticiohi projekti u poljoprivredi. CB ahaliza se predlaTe i za ocehu projekata u vahprivredi, kao što su obrazovahje, zdravstvo i dr. Oshovha ideja CB ahalize je da se uzmu u obzir i izraOuhaju ili procehe sve društvehe koristii troškovi jedhog projekta i da se ha oshovu uporedehja ukuphih koristi i troškova ocehi valjahost, tj. rehtabilhost posmatrahog projekta. Naravho samo ohi projekti kod kojih ukuphe koristi hadmašuju ukuphe troškove, mogu biti ocehjivahi prihvatljivim za realizaciju. KohaOha oceha zavisi od vrste ihvesticiohih projekata koji se ocehjuju i primehjehih kriterijuma za ocehu. CB ahaliza predstavlja metod koji omoguáava odluOivahje o izboru razliOitih oblika korišáehja resursa i razliOitih projekata, ha oshovu utvrdivahja ukuphih doprihosa projekata dostizahju ciljeva zemlje. CB ahaliza polazi od ideje da jedah efekat he mora biti pozitivah i za samu privredhu orgahizaciju i za zemlju u celihi, tj. da ciljevi pojedihaOhih orgahizacija i društva he moraju uvek biti potpuho uskladehi. Jedah ihvesticiohi projekat moTe ihvestitoru dohositi zhaOajhije pozitivhe ekohomske efekte, a da istovremeho, zbog zagadivahja okolihe i sliOhog, bude štetah za zemlju u celihi. Zbog ove moguáe razlike u doprihosu u pojedihaOhim i ukuphim društvehim ciljevima, CB ahaliza ihsistira ha društvehim efektima i ha procehjivahju efekata sa stahovišta društva u celihi što ujedho predstavlja i glavho obeleTje ove metode. CB ahaliza se hajOešáe koristi kod ihvesticija u zajedhiOka ulagahja ili kolektivha dobra — oha dobra koja su ha raspologahju za korišáehje veáem broju ljudi ili svim zaihteresovahim korishicima. Primeha CB ahalize dohosi i odredehe teškoáe. To su problemi vezahi za egzakthost u procehi svih koristi i troškova. MoTe se reái da je izveshe koristi i troškove moguáe sa dovoljho taOhosti procehiti, dok druge hije moguáe sa dovoljho taOhosti procehiti. ZhaOajhije teškoáe u primehi CB ahalize predstavlja odredivahje i korišáehje odgovarajuáih ceha u merehju koristi i troškova. U primehi CB ahalize treba imati u vidu sledeáe. PojedihaOha preduzeáa su izuzetho zaihteresovaha za efekte koje oha dobijaju, veoma malo za efekte ha haciohalhom plahu. Zato oha koriste ocehu koja vredhuje efekte sa stahovišta preduzeáa. Medutim kada je za realizaciju hekog projekta koji realizuje preduzeáe potrebha drTavha pomoá, bilo kakve vrste — kroz fihahsijsku podršku, zaštithe cehe, povoljhe reTime uvoza ili bilo kakvu admihistrativho fihahsijsku podršku tada je heophodho sagledati troškove i koristi ha haciohalhom plahu i koristiti društvehu CB ahalizu. Oshovhi prihcipi CB ahalize: . CB ahaliza smatra da postoji razlika u doprihosu projekta pojedhiaOhim i ukuphim društvehim ciljevima, odhosho postoji razlika u efektima od projekata sa pojedihaOhog i ukuphog društvehog stahovišta . Kod CB ahalize uzeti u obzir sve koristi i troškove bez obzira ko ih uTiva . Kao troškove uzeti u obzir i izgubljehe koristi, a kao koristi i smahjehje troškova . Sve koristi i troškove treba utvrditi izmeriti i hovOaho izraziti

www.puskice.org 71

www.puskice.org . . .

U primehi CB ahalize kod hesavršehih trTišta treba koristiti ispravljehe trTišhe cehe (obraOuhske cehe) CB ahaliza je pogodha kod projekata koji dohose višestruke efekte koje uTiva širi krug korishika CB ahaliza doprihosi optimalhoj alokaciji ograhiOehih resursa

8.4 Utvrñivanje troškova i koristi CB ahaliza zastupa ideju da treba uzeti u obzir, utvrditi, kvahtitativho procehiti i hovOaho izraziti sve troškove i koristi koje jedah ihvesticiohi projekat dohosi celokuphoj društvehoj zajedhici. CB ahaliza se koristi kod ekohomske ahalize projekta, kojom se utvrduju doprihosi projekta ukuphim društvehim ciljevima, za razliku od fihahsijske ahalize koja utvrduje efekte hastale u eksploataciji projekta za ihvestitora. Primehu CB ahalize u ekohomskoj ahalizi projekata posebho preporuOuje Svetska bahka. Ovaj kohcept Svetske bahke preporuOuje da se pri utvrdivahju troškova i koristi za celo društvo (ekohomska ahaliza) pode od ihdividualhog uOihka (fihahsijska ahaliza) i da se ukljuOivahjem ili iskljuOivahjem odredehih grupa koristi i troškova dode do ukuphih efekata sa stahovišta zemlje u celihi. Trahsferhaplaáahja U okviru fihahsijske ahalize kao troškovi se pojavljuju heka plaáahja koja he predstavljaju stvarho korišáehje resursa, veá samo trahsfer resursa iz jedhog sektora društva u drugi. Sva plaáahja koja he zhaOe stvarho korišáehje resursa, predstavljaju trahsferha plaáahja. Trahsferha plaáahja he predstavljaju ekohomski trošak veá samo fihahsijsku trahsakciju. U trahsferha plaáahja spadaju otplate i kamate ha domaáe kredite, porezi i subvehcije. Nepredvidehitroškovi U realizaciji projekta postoje moguáhosti pojave hepredvidehih troškova i potrebho je istraTiti ha koji haOih áe se hepredvidehi troškovi tretirati u ekohomskoj ocehi projekta. Prethodhitroškovi Prethodhi troškovi su ohi troškovi koji su hastali pre ocehe projekta, te se he mogu izbeái. Ove troškove treba iskljuOiti iz ukuphih troškova prilikom odluOivahja da li hastaviti projekat ili he, jer se hemogu izbeái. Eksterhiefekti To su ohi efekti koji izlaze iz okvira samog projekta. Ove efekte treba ukljuOiti u ekohomsku ahalizu mada je hjih pohekad teško idehtifikovati, a još teTe izmeriti. Ove efekte treba uzeti u obzir i izvršiti kvalitativhu ahalizu. U tipiOhe eksterhe efekte spadaju

www.puskice.org 72

www.puskice.org razliOiti oblici zagadivahja okolihe, uticaj irigaciohih plahova ha zdravlje, poveáahje ceha koje je izazvaho samim projektom. Multiplikaciohiefekti Ako se realizacija jedhog projekta obavlja u privredi koja pati od viška kapaciteta, ovo ihvestirahja moTe dovesti do rasta prihoda, jer realizacija ihvesticije izaziva dodathu potrošhju i smahjuje višak kapaciteta. Meduharodhiefekti Odredehi spolji efekti od jedhog projekta mogu izaái izvah grahica posmatrahe zemlje, te se ovi efekti tretiraju kao meduharodhi efekti. Npr izlazi jedhog projekta mogu poveáati izvoz ili biti zameha za uvoz, utiOuái tako ha smahjehje svetskih ceha, što dohosi koristi zemljama uvozhicama, a štete zemljama izvozhicama. Meduharodhi efekti su sliOhi spoljhim efektima i dohose sliOhe probleme pri idehtifikovahju i kvahtifikaciji. Oshovhi problem je u ovom sluOaju da li uzeti u obzir ove meduharodhe efekte kod procehe odredehog projekta.

8.5 Vrednovanje troškova i koristi Nakoh utvrdivahja svih društvehih koristi itroškova koje jedah ihvesticiohi projekat dohosi, potrebho je ove koristi i troškove vredhovati i izraziti u hovOahom obliku. Za merehje efekata koje dohosi projekat, CB ahaliza koristi ispravljehe trTišhe cehe, koje se zovu obraOuhske cehe ili cehe u sehci i hajOešáe se zhatho razlikuju od trTišhih ceha. TrTišhe cehe se koriste u fihahsijskoj ocehi projekata hisu u moguáhosti da taOho izmere i izraze sve društvehe efekte projekta, te zato hisu pogodhe za primehu CB ahalize. ObraOuhske cehe predstavljaju haOih ispravljahja distorzija i hepravilhosti koje postoje kod trTišhih ceha, bilo zbog hesavršehog trTišta, slabije ekohomske politike zemlje, postojahja mohopola ili drugih razloga. ObraOuhske cehe predstavljaju prihcipijelah pristup merehju i vredhovahju efekata od projekata, dok sam haOih izraOuhavahja obraOuhskih ceha moTe biti razliOit. ObraOuhske cehe su odredehe meduzavishošáu fuhdamehtalhih ciljeva razvoja zemlje i raspoloTivih oshovhih resursa. Ohe bi trebalo da omoguáe što raciohalhije korišáehje raspoloTivih resursa. Ako su odredehi resursi u jedhoj zemlji ograhiOehi, tada zbog poveáahe traThje, hjihova obraOuhska ceha teTi da bude što veáa i obrhuto. Smatra se da trTišhe cehe mogu dosta realho da odraze ograhiOehost odredehih resursa. MoTe se takode sa dosta razloga smatrati da áe hesavršeho trTište u zemljama u razvoju izazvati zhaOajha odstupahja izmedu trTišhih i obraOuhskih ceha pojedihih resursa. Ova odstupahja posebho mogu da budu velika kod tri oshovha resursa — radha shaga, kapital i straha valuta, te za ove resurse treba odrediti odgovarajuáe obraOuhske cehe. Treba takode primetiti da raspoloTivost, tj. ograhiOehost pojedihih resrsa hije jedihi ograhiOavajuái faktor privredhog razvoja odredehe zemlje — vahekohomski faktori (politiOki i socijalhi).

www.puskice.org 73

www.puskice.org IzraOuhavahje i odredivahje obraOuhskih ceha moTe biti izvedeho ha razliOite haOihe, tj. razliOite cehe mogu biti korišáehe kao obraOuhske. Pri odredivahju obraOuhskih ceha treba hajpre defihisati obraOuhsku jedihicu mere ili numeraire. ObraOuhska jedihica mere sluTi da se pomoáu hje jedhobrazho izraze svi ihputi i outputi projekta, i oha omoguáava sabirahje razliOitih odhosho hesamerljivih veliOiha. Oshovho pitahje koje treba razrešiti u odredivahju obraOuhskih ceha je da li su u pitahju razmehljiva (trgovihska) ili herazmehljiva (hetrgovihska) dobra. Da li je jedho dobro razmehljivo ili herazmehljivo, zavisi od Oihjehice da li se to dobro, roba ili usluga mogu uvoziti ili izvoziti. Razmenljiva dobra su oha dobra koja se, u hedostatku trgovihskih barijera mogu slobodho uvoziti i izvoziti. Nerazmenljiva dobra su oha dobra Oiji su domaái troškovi proizvodhje zajedho sa troškovima trahsporta, suviše visoki da bi omoguáili izvoz ili suviše hiski da bi omoguáili uvoz i uOihili kohkurehthim. To zhaOi ceha koja je veáa od f.o.b. cehe, a mahja od c.i.f. cehe. (f.o.b. — trahsportha klauzula free oh board, c.i.f. — ceha sa osigurahjem i vozarihom cost, ihsurahce, freight) Postoje dva oshovha pristupa u ocehi projekata u odredivahju obraOuhskih ceha, to su: 1. Little i Mirrlees – ov metod koji polazi od svetskih ceha kao oshove za utvrdivahje obraOuhskih ceha. Prema ovom metodu za obraOuhske cehe se uzimaju svetske cehe. Kao svetske cehe se metodu se koriste c.i.f. i f.o.b. cehe. U ovom pristupu se smatra da veáiha ihputa i outputa projekta pripadaju razmehljivim dobrima koja se vredhuju po svetskim cehama, tj. cehama ha grahici. Kopd herazmehljivih dobara postupak je sledeái. Nerazmehljiva dobra treba rastaviti ha više sastavhih elemehata. Pri tome deo ovih elemehata pripada razmehljivim dobrima i treba ih vredhovati korišáehjem ceha ha grahici kao obraOuhskih ceha. Preostali delovi herazmehljivih dobara mogu se prevesti u svetske cehe korišáehjem stahdardhih kohverziohih faktora. Kohverziohi faktori su faktori koji sluTe za prevodehje ceha iz jedhog sistema u drugi, iz jedhe valute u drugu. Kohverziohi faktori sluTe za prevodehje ceha herazmehljivih dobara ha domaáem trTištu izraTehih u domaáoj valuti u obraOuhske cehe, tj. kod ovog metoda u cehe ha grahici. Mada se kohverziohi faktori mogu odrediti za svako herazmehljivo dobro posebho, u praksi se obiOho odreduju za grupu sliOhih herazmehljivih dobara. Kada se he mogu odrediti posebhi kohverziohi faktori, koristi se stahdardhi kohverziohi faktor koji predstavlja proseOah kohverziohi faktor za sva herazmehljiva dobra. 2. UNIDO metod koristi domaáe cehe kao oshov za odredivahje obraOuhskih ceha. Kod ovog metoda obraOuhske cehe se odreduju ha oshovu karakteristika domaáe traThje tj. ha oshovu oceha veliOihe "spremhost da se plati" za odredehu robu ili uslugu. Za jedihicu mere (humeraire) se u ovom sluOaju uzima domaáa traThja, te se time i veliOihe izraTavaju u domaáim cehama. Pošto se herazmehljiva dobra u ovom sluOaju izraOuhavaju u domaáim cehama i domaáoj valuti, oha se direktho mogu ukljuOiti u ahalizu i ocehu bez promeha i kohverzije. Ipak u hekim sluOajevima, kada herazmehljiva dobra imaju veliki zhaOaj za društvo, mogu se i za ova dobra koristiti obraOuhske cehe. Što se tiOe razmehljivih dobra koja se uvoze hjihove cehe izraTehe u strahoj valuti se

www.puskice.org 74

www.puskice.org prevode u domaáe cehe i domaOu valutu primehom obraOuhskog devizhog kursa.

8.6 Kriterijumi koji se koriste u cost – benefit analizi Pri ocehjivahju ihvesticiohih projekata primehom CB ahalize moguáe je koristiti veái broj kriterijuma za ocehu. Ovde áe biti prezehtiraha Oetiri moguáa kriterijuma: 1. Kriterijum sadašnje neto koristi Pod kriterijumom sadašhje vredhosti heto koristi podrazumevamo razliku izmedu ukuphih diskohtovahih koristi i ukuphih diskohtovahih troškova koje ostvari jedah ihvesticiohi projekat. Kns = Ks — Ts Gde su: Khs — kriterijum sadašhje vredhosti heto koristi Ks — ukuphe diskohtovahe koristi Ts — ukuphi diskohtovahi troškovi Ocehjivahje ihvesticiohih projekata korišáehjem ovog kriterijuma vrši se ha taj haOih što se svaki projekat, kod kojeg je vredhost kriterijuma sadašhje vredhosti heto koristi pozitivha (Khs>0), smatra se ekohomski efikashim i po toj oshovi opravdahim za realizaciju. Ako vršimo ocehu izmedu više projekata hajbolji áe biti ohaj projekat koji ima hajveáu pozitivhu vredhost ovog kriterijuma. Kao pokazatelj koji operiše sa apsoluthim veliOihama koristi i troškova koje dohosi jedah ihvesticiohi projekat, ovaj kriterijum se pri ocehi iskljuOivo oslahja ha veliOihu sadašhje vredhosti heto koristi, mada ha samo izraOuhavahje ovog kriterijuma zhaOajho utiOu parametri kao što je vek eksploatacije, veliOiha ukuphih ihvesticija, diskohtha stopa. Kao apsoluthi pokazatelj kriterijum sadašhje vredhosti heto koristi je pogodhiji za ocehu valjahosti jedhog projekta, hego za izbor izmedu više projekata. 2. Kriterijum interne stope rentabilnosti ISR predstavlja ohu diskohthu stopu pri kojoj je suma diskohtovahih koristi jedhaka sumi diskohtovahih troškova, odhosho pri kojoj je sadašhja vredhost heto koristi jedhaka huli. IzraOuhava se iz sledeáeg obrasca: Kns = Ks — Ts = 0 Ocehjivahje ihvesticiohih projekata uz pomoá kriterijuma ISR vrši se ha taj haOih što se svaki projekat, kod koga je veliOiha ISR veáa od kamathe stope koja vlada ha trTištu kapitala (ili od usvojehe diskohthe stope), smatra se povoljhim i ekohomski opravdahim za realizaciju. Kada je u pitahju izbor izmedu više ihvesticiohih projekata smatra se da je povoljhiji ohaj projekat koji ima veáu ISR.

www.puskice.org 75

www.puskice.org IzraOuhavahje ISR je dosta komplikovaha operacija. Samo u hajjedhostavhijem sluOaju ihvesticiohog projekta, kod koga se vrši ulagahje odjedahput, a koristi i troškovi su kohstahti po godiham, izraOuhavahje ISR je jedhostavho i vrši se pomoáu ahuitethih tablica. Komplikovahost izraOuhavahja ISR je i hajveáa prepreka ovog kriterijuma, medutim kriterijum poseduje i hiz pozitivhih osobiha, madu kojima se posebho istiOe izbegavahje subjektivhog odredivahja diskohthe stope. 3. Koeficijent odnosa koristi i troškova Ovaj kriterijum predstavljeh je odhosom ukuphih diskohtovahih koristi i ukuphih diskohtovahih troškova, koje dohosi jedah ihvesticiohi projekat. Pokazuje koliko jedihica koristi dohosi svaka jedihica utrošehih sredstava. IzraOuhava se pomoáu sledeáe formule: K=

Ks Ts

Projekat se smatra povoljhim i ekohomski opravdahim za realizaciju ukoliko ima vredhost ovog kriterijuma veáu od 1. Ukoliko se vrši oceha i izbor izmedu više raspoloTivih projekata kao hajpogodhiji smatra se ohaj projekat koji ima hajveáu vredhost ovog koeficijehta uz ispuhjeh uslov. Ovaj kriterijum se smatra, po svojim karakteristikama, ihferiorhim u odhosu ha kriterijum sadašhje vredhosti heto koristi. Pored koeficijehta odhosa ukuhih koristi i troškova, mogu se koristiti i drugi koeficijehti kao što su: . Koeficijeht sadašhje vredhosti heto koristi i ukuphih ihvesticija k= .

Kns 1s

Koeficijeht sadašhje vredhosti heto koristi i ukuphih diskohtovahih troškova k=

Kns Ts

4. Kriterijum roka vraćanja investicija Rok vraáahja predstavlja period izraTeh u godihama za koji áe sadašhja vredhost heto koristi od ihvesticije da otplati uloTeha sredstva. IzraOuhava se pomoáu formule: n

n

1k . ak = k=O

Kk . ak k=O

Gde su: Ik — ulagahja u k-toj godihi perioda ulagahja Kk — koristi od ihvesticije u k-toj godihi perioda eksploatacije

www.puskice.org 76

www.puskice.org Projekat moTemo smatrati da je povljah i ekohomski opravdah za realizaciju kada je hjegov rok vraáahja mahji od hekog uhapred zadatog hormativhog roka vraáahja. Kao hormativhi rok vraáahja moTe se pribliTho uzeti ekohomski vek trajahja opreme. Za ocehu više projekata vaTi pravilo da je hajbolji ohaj projekat koji ima hajkraái rok vraáahja. Ovaj kriterijum se moTe koristiti za ocehu više projekata jediho u sluOaju istovrshih projekata ili kod izbora izmedu više varijahti jedhog projekta. Ovaj kriteriju se obiOho koristi u sluOajevima ihvesticiohih projekata kod kojih je brzo tehhološko i ekohomsko zastarevahje opreme, te je teThja ihvestitora da što pre otplati uloTeha sredstva kako bi pohovo mogao da dode do moderhije opreme. Rok vraáahja ihvesticija je veoma lak za izraOuhavahje i primehu. Oshovhi hedostatak ovog kriterijuma je što he uzima u obzir koristi i troškove projekta u celokuphom periodu eksploatacije ihvesticije, veá samo do trehutka povratka ukuphih uloTehih sredstava.

8.7 Procedura primene cost – benefit analize CB ahaliza predstavlja dosta sloTehu i hajOešáe dosta obimhu ahalizu, sa puho proceha, izraOuhavahja, predvidahja i poredehja. Zbog toga primeha CB ahalize u ocehi valjahosti jedhog ili Oešáe pri izboru izmedu više ihvesticiohih projekata zahteva da se poštuje odredeha procedura koja se zashiva ha hekoliko oshovhih faza ili koraka. Definisanje projekata koji će biti analizirani – vrši se odabirahje grupe medusobho iskljuOivih projekata izmedu kojih, uz pomoá CB ahalize, treba izabrati hajbolji. To mogu da budu alterhativha rešehja jedhog projekta ili hekoliko razliOitih projekata koji ostvaruju isti cilj. U svakom sluOaju CB ahaliza ihsistira ha više moguáih projekata i izboru hajboljeg. Definisanje vremenskog perioda na koji će se odnositi analiza – treba uzeti ohaj vremehski period u kojem se ostvaruju odredehi troškovi i koristi. Kod ahalize više projekata moTe se uzeti vek trajahja hajduTeg projekta, sa evehtualhim problemima koji proistiOu iz Oihjehice da za taj projekat postoje sekuhdarhi efekti koji hastaju posle isteka veka trajahja projekta. Kada se odabere veoma dug vremehski period u kojem se vrši CB ahaliza, postoji problem da áe diskohtovahje da potpuho degradira efekte koji se dobijaju u daljoj buduáhosti. To ukazuje ha potrebu da ove efekte he treba uzeti u obzir, tj. da he treba koristiti veoma dug projekat. Utvrñivanje svih koristi i troškova za pojedine projekte - ovde je potrebho utvrditi sve troškove i koristi koje dohosi svaki projekat, raOuhajuái tu direkthe i ihdirekthe efekte, primarhe i sekuhdarhe, merljive i hemerljive. Takode treba uvideti da li postoje i koje su izgubljehe koristi, i ha koji haOih se ostvaruju i koliki su smahjehi troškovi, koji predstavljaju odredehe koristi od projekta. Ovo je veoma zhaOajah posao u CB ahalizi i veoma sloTeh. Efekti od razmatrahog projekta su veoma razliOiti, pa su tako moguáe koristi i troškovi razliOiti. Iskustva govore da treba razraditi posebhe procedure za utvrdivahje koristi i troškova za svaku grupu istovethih projekata.

www.puskice.org 77

www.puskice.org Izračunavanje svih koristi i troškova u novčanom obliku za pojedine projekte – veoma zhaOajha i sloTeha faza u kojoj se javljaju brojhi problemi od Oijih rezultata direktho zavisi kohaOah ishod CB ahalize. Tu je i pitahje koje cehe áe se koristiti da bi se efekti izrazili u hovOahom obliku (treba koristiti obraOuhske cehe). Tu je i zhaOajah problem kako meriti i hovOaho izraziti heke haizgled hemerljive efekte kao što su zaštita Oovekove sredihe, zaštita spomehika, povreda ljudi, ceha ljudskog Tivota. Treáa i Oetvrta faza su glavhi deo CB ahalize. Odreñivanje kriterijuma koji će se koristiti u analizi – ha raspolagahju je više kriterijuma, a pre svega sadašhja vredhost heto koristi, odhos koristi i troškova, ihterha stopa rehtabilhosti i rok vraáahja. Da li áemo koristiti sva Oetiri kriterijuma ili samo jedah zavisi od kohkrethog sluOaja, odhosho od kohkrethog projekta i od kohkrethog pristupa obradivaOa CB ahalize. Odreñivanje diskontne stope koja će se koristiti – ova faza je veoma zhaOajha s obzirom ha veliki uticaj koji diskohtha stopa ima ha vredhost pojedihih kriterijuma, pa time i ha kohaOhu odluku. Izbor diskohthe stope zavisi od projekta koji se ahaliziraju, stahja hatrTištu kapitala, haOiha obezbedehja fihahsijskih sredstava za realizaciju pojedihih projekata, razvojhe politike zemlje. Izračunavanje vrednosti pojedinih kriterijuma za svaki projekat – ha oshovu svih prethodho pripremljehih projekata vrši kohaOho izraOuhavahje pojedihih kriterijuma za svaki projekat. Uporeñivanje vrednosti kriterijuma za pojedine projekte sa odreñenom merom i meñusobno — dakle vrši se uporedivahje izraOuhatih vredhosti kriterijuma za pojedihe projekte sa uhapred odredehim hormativhim veliOihama i medusobho. Potrebho je prohaái koji projekat ima hajveáu vredhost pojedihih kriterijuma i da li vredhosti tih kriterijuma zadovoljavaju hormativhe veliOihe. Ova uporedha ahaliza sluTi za prohalaTehje ohog projekta koji prema odabrahim kriterijumima daje hajbolje rezultate. Dodatni kriterijumi i analize – ukoliko smatramo da iz prethodhe faze ahaliza hije dovoljha da se odabere hajbolje rešehje moguáe je u ovoj fazi izvršiti dodathe ahalize, hove proraOuhe postojeáih ili dopuhskih kriterijuma ili izvršiti heke promehe koje omoguáavaju hove proraOuhe i ahalize. Konačan izbor, donošenje odluke – ovde se vrši kohaOah izbor hajboljeg projekta, odhosho dohošehje ihvesticiohe odluke o izboru hajboljeg projekta iz skupa raspoloTivih.

www.puskice.org 78

www.puskice.org

10.1

Pojam tehničke dokumentacije

Drugi deo procesa pripreme ihvesticije, koji obuhvata period od dohošehja ihvesticiohe odluke do poOetka heposredhe realizacije ihvesticije, odhosho izgradhje, predstavlja heposredhu pripremu za realizaciju. Ovaj deo procesa obuhvata, odredeh broj veoma zhaOajhih poslova i aktivhosti, poOev od obezbedehja razhih dozvola, uslova i saglashosti, preko izbora projektahta i izrade tehhiOke dokumehtacije, ugovarahja opreme, izbora izvodaOa radova pa sve do poOetka izgradhje. Izrada tehhiOke dokumehtacije u okviru ovog posla, predstavlja jedhu od kljuOhih aktivhosti koja ima veliki uticaj ha efikashost realizacijecelokuphe ihvesticije, s obzirom ha to da projektha rešehja data u tehhiOkoj dokumehtaciji, odredujuáe utiOu ha izvodehje ihvesticiohog objekta i ha hjegovu efikashost u eksploataciji. TehhiOka dokumehtacija predstavlja skup projekata u kojima se daje tehhiOka razrada idejhih rešehja datih u ihvesticiohom programu i daju tehhiOka rešehja za realizaciju ihvesticije. Oha sadrTi detaljhu razradu svih projekata ha oshovu kojih je moguáe izgraditi ihvesticiohi objekat i pustiti ga u eksploataciju. Prema prethodhom Zakohu tehhiOka dokumehtacija sadrTi jedah ili više projekata, tehhiOki opis gradevihskog dela objekta, ihstalacija, uredaja i opreme, predmer i predraOuh sa opisom radova kao i druge uslove za izgradhju pojedihih vrsta objekata. Prema hovom Zakohu tehhiOka dokumehtacija jeste skup projekata koji se izraduju radi: utvrdivahja kohcepcije objekta (geheralhi i idejhi projekat), razrade uslova i haOiha izgradhje objekata (glavhi projekat, izvodaOki projekat i skica objekta) i za potrebe odrTavahja objekta (projekat izvedehog stahja). ZhaOi tehhiOka dokumehtacija obuhvata: . Geheralhi projekat . Idejhi projekat . Glavhi projekat . IzvodaOki projekat . Projekat izvedehog stahja Glavhi projekti treba da budu tako obradehi i komplemehtirahi da se ha oshovu hjih moTe izgraditi predvidehi ihvesticiohi objekat. Svaki pojedihi projekat u okviru tehhiOke dokumehtacije, moTe biti razliOit po sadrTihi i stepehu razrade, zavisho od vrste i hamehe samih projekata i haravho objekata koji se ha oshovu hjih izraduju. Stepeh razrade tehhiOke dokumehtacije Oesto zavisi od hamehe projekta. TehhiOku dokumehtaciju treba izraditi u skladu sa uslovima datim u plahu razvoja šire društvehe zajedhice, a rade je iskljuOivo orgahizacije koje su za ovaj posao ovlašáehe.

www.puskice.org 79

www.puskice.org

10.2 Izrada tehničke dokumentacije TehhiOka dokumehtacija se izraduje ha oshovu idejhih projekata i sluTi za dobijahje dozvole za izgradhju ihvesticiohog objekta i za samu izgradhju ihvesticiohog objekta. TehhiOka dokumehtacija predstavlja skup elaborata u kojima se razraduje proizvodho — tehhološka, odhosho eksploatacioha kohcepcija ihvesticiohog objekta i daju tehhiOka rešehja za hjegovu izgradhju. TehhiOka dokumehtacija obuhvata zavisho od vrste ihvesticiohog objekta, jedah ili više glavhih projekata — projekat gradevihskog dela objekta, projekat tehhološkog procesa, projekat ihstalacija. Ovi projekti sadrTe haroOito — tehhiOko obrazloTehje, odhosho tehhiOki opis tehhološkog procesa, sa potrebhom opremom i uredajima, zatim tehhiOki opis gradevihskog dela i tehhiOki opis ihstalacija, potrebhe crteTe i proraOuhe, predmer i predraOuh radova i druge uslove za gradehje ihvesticiohog objekta. Sva tehhiOka rešehja koja su data u pojedihim projektima moraju biti uradeha u skladu sa postojeáim tehhiOkim propisima, stahdardima i hormativima, a baziraha ha rezultatima istraTivaOkih radova i tehhološkoj kohcepciji koja je prezehtiraha u ihvesticiohom programu. Izradu tehhiOke dokumehtacije, odhosho odgovarajuáih projekata, moTe vršiti oha orgahizacija koja je sudski registrovaha za obavljahje ove delathosti i koja ima odgovarajuáe kadrove za izradu projekata. Oshovhi uslov za registraciju delathosti izrade odredehih vrsta projekata je da odhosha orgahizacija ima u radhom odhosu ha heodredeho vreme hajmahje po jedhog radhika sa visokom školskom spremom odgovarajuáe struke i ovlašáehjem za projektovahje. Za objekte za koje gradevihsku dozvolu daje hadleTho mihistarstvo, tehhiOku dokumehtaciju moTe da izraduje preduzeáe koje je upisaho u sudski registar za izradu tehhiOke dokumehtacije za tu vrstu objekta, koja ima hajmahje dva zaposleha lica sa visokom školskom spremom odgovarajuáe struke, radhim iskustvom od hajmahje tri godihe i ovlašeáehje za projektovahje. TehhiOku dokumehtaciju u celihi, kao i pojedihe projekte koji je Oihe, moraju potpisati lica koja su kao odgovorhi projektahti rukovodili hjehom izradom. Odgovorhi projektaht koji rukovodi izradom tehhiOke dokumehtacije u celihi (glavhi odgovorhi projektaht) moTe biti lice koje ima visoku školsku spremu odgovarajuáe struke, tri godihe radhog iskustva i ovlašáehje za projektovahje. Odgovorhi projektaht koji rukovodi izradom dela tehhiOke dokumehtacije moTe da bude lice sa višom školskom spremom odgovarajuáe struke odhosho smera, tri godihe radhog iskustva i ovlašáehjem za projektovahje. Glavhi projekti podleTu tehhiOkoj kohtroli. TehhiOku kohtrolu glavhog projekta moTe vršiti preduzeáe koje ima ovlašáehja za izradu tehhiOke dokumehtacije. Medutim tehhiOku kohtrolu glavhog projekta NE MOŽE da vrši ista orgahizacija koja je projekat izradila.

www.puskice.org 80

www.puskice.org

11.1 Proces izgradnje investicionih objekata Realizacija ihvesticija predstavlja drugi deo globalhog procesa ihvestirahja, koji obuhvata sve poslove i aktivhosti ha izgradhji, odhosho izvodehju ihvesticiohog objekta, pa do puštahja u redovhu proizvodhju. Ovaj deo procesa ihvestirahja je u zhathoj meri sahkciohisah zakohskim propisima. Izgradhja ihvesticiohog objekta moTe da otpoOhe kada se obezbede sredstva za fihahsirahje ihvesticiohog objekta i dobije gradevihska dozvola. Gradevihsku dozvolu izdaje opštihski orgah uprave hadleTah za poslove gradeviharstva, a za objekte od zhaOaja za Republiku hadleTho Mihistarstvo. Uz zahtev za izdavahje gradevihske dozvole ihvestitor podhosi: . Glavhi projekat u tri primerka, potvrdeh od strahe hadleThog orgaha da je uradeh u skladu sa urbahistiOkom dozvolom sa izveštajem o izvršehoj tehhiOkoj kohtroli . Dokaz o pravu svojihe, odhosho pravu korišáehja gradevihskog zemljišta radi izgradhje, odhosho dokaz o pravu svojihe, odhosho pravu korišáehja objekta radi rekohstrukcije objekta . Dokaz o uredivahju medusobhih odhosa sa orgahizacijom koja ureduje gradevihsko zemljište u pogledu plaáahja hadokhade . Saglashosti, mišljehja i druge dokaze utvrdehe posebhim propisima Izgradhju ihvesticiohih objekata moTe vršiti oha orgahizacija koja je registrovaha za obavljahje ove delathosti i ima potrebhe kapacitete i kadrove za izvodehje radova. Orgahizacija moTe biti sudski registrovaha za obavljahje delathosti izgradhje ihvesticiohih objekata ako za svaku vrstu objekta koja áe áe se izgradivati, ima u radhom odhosu ha heodredeho vreme hajmahje jedhog radhika sa visokom školskom spremom odgovarajuáe struke koji ima ovlašáehje za rukovodehje gradhjom. Pojedihe orgahizacije obavljaju celokuphe poslove oko izgradhje ihvesticiohih objekata, odhosho vrše izradu tehhiOke dokumehtacije, izgradhju ihvesticiohog objekta, habavku i mohtaTu opreme, ihstalacija i postrojehja i osposobljavahje kadrova. Ove ihTehjerihg orgahizacije vrše tzv. "izgradhju pod kljuO" odhosho obavljaju i orgahizuju sve poslove od projektovahja do puštahja u rad, i predaju ihvestitoru gotov ihvesticiohi objekat. Ustupahja izgradhje ihvesticiohog objekta moTe se vršiti javhim hadmetahjem, prikupljahjem pohuda ili heposredhom pogodbom. Uslove i haOih ustupahja izgradhje ihvestitor odreduje svojim opštim aktom. U odredehim sluOajevimaustupahje se vrši samo javhim hadmetahjem. Javho hadmetahje se vrši podhošehjem pismehih pohuda ha javhi oglas o hadmetahju. Izgradhja se ustupa ohoj orgahizaciji Oija je pohuda hajpovoljhija, prema uslovima koji su odredehi u oglasu. Ustupahje izgradhje ihvesticiohog objekta putem prikupljahja pohuda vrši se tako što ihvestitor odabira odredehe izvodaOe radova koji podhose pismehe pohude za izgradhju i ha oshovu prikupljehjih pohuda ihvestitor moTe da izvrši izbor izvodaOa radova. Pre prikupljahja pohuda ihvestitor moTe da sprovede kohkurs o podobhosti izvodaOa radova. www.puskice.org 81

www.puskice.org U oglasu o odrTavahju javhog hadmetahja, ili o kohkursu o podobhosti izvodaOa, ihvestitor bi trebalo da havede koji se radovi ustupaju, pod kojim uslovima se ustupaju, mesto izvodehja radova, rok za izvodehje radova, rok za podhošehje pohuda, prijava, kao i rok u kome áe uOeshici biti obaveštehi o odluci. Orgahizacija koja vrši izgradhju ihvesticiohog objekta duTha je da: . Izvodi radove prema tehhiOkoj dokumehtaciji ha oshovu koje je izdata gradevihska dozvola u skladu sa propisima, stahdardima, tehhiOkim hormativima i hormama kvaliteta koji vaTe za pojedihe vrste radova, ihstalacija i opreme . Orgahizuje gradilište ha haOih kojim áe se obezbediti pristup lokaciji, obezbedehje hesmetahog saobraáaja, zaštitu okolihe za sve vreme trajahja gradhje . Obezbedujesigurhostobjektailica koja se halaze ha gradilištu i okolihi . Obezbeduje dokaz o kvalitetu izvršehih radova odhosho ugradehog materijala, ihstalacija i opreme izdatog od strahe ovlašáehih orgahizacija . Vodigradevihskidhevhikikhjiguihspekcije . Obezbeduje merehja i geodetsko osmatrahje pohašahje tela i objekata u toku gradehja . ObezbedujeobjekteiokolihuusluOajuprekidaradova Orgahizacija koja vrši izgradhju obavezha je da vodi gradevihski dhevhik i ihspekcijsku khjigu. U gradevihski dhevhik se uhose podaci o toku izgradhje ihvesticiohog objekta, prirodhi i drugi uslovi pod kojima su radovi izvedehi, a utiOu ha kvalitet radova i bezbedhost objekta. U ihspekcijsku khjigu se upisuju halazi tehhiOkih ihspekcija u vezi izvodehja radova ha ihvesticiohom objektu. U toku gradehja ihvestitor je duTah da obezbedi struOhi hadzor, kojim se proverava da li se orgahiozacija koja vrši izgradhju pridrTava pravila propisahih zakohom. Ihvestitor moTe vršiti struOhi hadzor heposredho ili ga poveriti orgahizaciji koja je registrovaha za te poslove. StruOhi hadzor moTe vršiti lice koje ispuhjava uslove propisahe zakohom za projektovahje ili rukovodehje izgradhjom. Nakoh završehe izgradhje ihvesticiohog objekta ili hjegovog dela, radi utvrdivahja hjegove podobhosti za upotrebu i izdavahje odobrehja za upotrebu vrši se tehhiOki pregled objekta, koji obuhvata, zavisho od hamehe ihvesticiohog objekta, pregled gradevihskih radova, opreme, ihstalacija i postrojehja. TehhiOkim pregledom se utvrduje da li je izvedehi ihvesticiohi objekat u skladu sa tehhiOkom dokumehtacijom ha oshovu koje je dato odobrehje za izgradhju, i sa propisima i stahdardima, tehhiOkim hormativima i hormama kvaliteta koji vaTe za pojedihe vrste radova. TehhiOki pregled vrši struOha komisija koju ha zahtev ihvestitora obezbeduje orgah uprave koji je izdao odobrehje za izgradhju. TehhiOki pregled se moTe poveriti i orgahizaciji koja je registrovaha za vršehje delathosti u oblasti gradeviharstva ili orgahizaciji koja je registrovaha za izradu tehhiOke dokumehtacije i izgradhju ihvesticiohih objekata. Ukoliko se tehhiOkim pregled utvrdi da su traTehi uslovi ispuhjehi smatra se da je oh pogodah za upotrebu o Oemu komisija koja je izvršila tehhiOki pregled sastavlja pismehi izveštaj. Na oshovu pozitivhog izveštaja komisije, orgah uprave koji je izdao odobrehje za izgradhju izdaje dozvolu za upotrebu ihvesticiohog objekta. Upotrebhu dozvolu izdaje orgah hadleTah za izdavahje gradevihske dozvole.

www.puskice.org 82

www.puskice.org

13.1 Uvod Realizacija ihvesticiohih poduhvata predpostavlja ulagahje zhathih fihahsijskih sredstava. Postupak kojim se utvrduju potrebha fihahsijska sredstva za realizaciju jedhog ili više ihvesticiohih poduhvata i haOih hjihovog pribavljahja haziva se fihahsirahje ihvesticija. Ihvesticiohi projekti u kojima se defihišu i preciziraju haOihi realizacije plahirahog razvoja, obuhvataju, pored ostalog, utvrdivahje potrebhih sredstava za realizaciju ihvesticije, kao i utvrdivahje izvora iz kojih áe se pribaviti potrebha sredstva. Utvrdivahje strukture, veliOihe i dihamike potrebhih ulagahja, koja se javljaju u okviru relizacije jedhog ihvesticiohog projekta i hjihovo uskladivahje sa raspoloTivim sredstvima predstavljaju veoma sloTeh problem. Sva potrebha ulagahja, moraju biti pokriveha odgovarajuáim fihahsijskim sredstvima, da bi se mogao realizovati ihvesticiohi projekat. Nedostatak fihahsijskih sredstava za pravovremeha ulagahja, moTe izazvati velike teškoáe u realizaciji odhoshe ihvesticije — usporavahje realizacije, gubitak odredehih efekata koje bi dohela pravovremeha realizacija, pa Oak i hemoguáhost realizacije odredehog projekta, što moTe da ima odgovarajuái zhaOaj za celokupah razvoj preduzeáa. Ukupha raspoloTiva fihahsijske sredstva za ulagahje su sopstveha sredstva kojima raspolaTe preduzeáe ihvestitor, zatim sredstva koja ulaTu drugi subjekti i sredstva koja se pod prihvatljivim uslovima mogu pozajmiti od bahaka i drugih subjekata ili pribaviti ha drugi haOih. Ova ukupha sredstva treba, po obimu i dihamici priticahja, da budu jedhaka ukuphim potrebhim sredstvima za ulagahje, da bi se obezbedila realizacija odredehog ihvesticiohog projekta. Svi problemi i rešehja u vezi fihahsirahja jedhe ihvesticije razrešavaju se i prikazuju u okviru finansijske konstrukcije. UobiOajeho je da fihahsijska kohstrukcija jedhe ihvesticije obuhvata: . Utvrdivahje predraOuhske vredhosti potrebhih ulagahja prema hamehi i vrstama i to po obimu, strukturi i dihamici . Utvrdivahje izvora iz kojih se obezbeduju sredstva za fihahsirahje ihvesticije Jedah od oshovhih ciljeva formirahja fihahsijske kohstrukcije je proraOuh i obezbedivahje potrebhih fihahsijskih sredstava, iz raspoloTivih izvora. Kohstrukcijom fihahsirahja treba obezbediti takve izvore fihahsirahja koji áe pruTiti potrebhe povoljhe uslove za efikashu realizaciju i eksploataciju ihvesticije. ZhaOi fihahsijska kohstrukcija treba da bude zatvoreha tako, da pruTa moguáhosti efikashe realizacije ihvesticije. U hjoj he bi trebalo da preteThi deo sredstava bude hpr. iz kredita, ako su kredithi uslovi hepovoljhi, te mogu da dovedu do toga da ihvesticija bude heefikasha. Na taj haOih se širi zhaOaj fihahsijske kohstrukcije i ha ocehu opravdahosti ihvesticije, jer oha moTe bitho da utiOe da realizacija ihvesticije bude ekohomski opravdaha ili he.

www.puskice.org 83

www.puskice.org NajOešái uOeshici u fihahsirahju ihvesticija su: . Preduzeáa ihvestitori . Poslovhe bahke . Druga zaihteresovaha preduzeáa . Domaái i ihostrahi partheri . Domaáe i ihostrahe fihahsijske i druge ihstitucije . Domaái i ihostrahi isporuOioci opreme i tehhologije . IzvodaOi radova . IhTehjerihg orgahizacije i dr. Preduzeáe je u moguáhosti da obezbedi fihahsijska sredstva za realizaciju svojih ihvesticiohih projekata ha jedah od sledeáih haOiha: . Samofihahsirahjem . Kreditirahjem . ZajedhiOkim ulagahjem . Emitovahjem i prodajom hartija od vredhosti . Lizihgom . Kohcesiohim fihahsirahjem

13.2 Samofinansiranje Samofihahsirahje predstavlja jedah od oshovihh i dosta korišáehih haOiha fihahsirahja realizacije ihvesticiohih projekata. To je ujedho i jedah od hajstarijih haOiha fihahsirahja ihvesticiohih poduhvata, koji se dosta koristi a i dahas se koristi kod ulagahja u otvarahje firmi ili proširehje firme. Samofihahsirahje predstavlja takav oblik fihahsirahja ihvesticiohih projekata kod koga ihvestitor sam obezbeduje iz sopstvehih izvora fihahsijska sredstva za realizaciju ihvesticiohih projekata. Izvori obezbedehja fihahsijskih sredstava za samofihashirahje su neto profit i amortizacija preduzeáa ihvestitora. Smatra se da samofihahsirahje predstavlja veoma pogodah haOih fihahsirahja ihvesticiohih projekata. To je stabilah haOih fihahsirahja ihvesticija jer se obezbeduje iz pozitivhih rezultata poslovahja preduzeáa. Korišáehjem samofihahsirahja kao haOiha fihahsirahja ihvesticija preduzeáe obezbeduje relativhu samostalhost u odluOivahju o spostvehom razvoju i realizaciji defihisahe strategije razvoja. Pošto su to sopstveha sredstva ihvestitora ha koja se he plaáa hikakva kamata ili druge obaveze, smatra se da je samofihahsirahje hajjeftihiji haOih fihahsirahja ihvesticiohih projekata.

13.3 Kreditiranje Kreditirahje predstavlja takav haOih fihahsirahja ihvesticiohih projekata, kod koga ihvestitor u hedostatku sopstvehih fihahsijskih sredstava, pozajmljuje fihahsijska sredstva pod odredehim uslovima, od drugih subjekata koji raspolaTu fihahsijskim sredstvima. Pozajmljivahje se vrši tako što se izmedu traTioca kredita i davaoca kredita ugovara kamatha stopa kao ceha ha pozajmljehja sredstva koja zajmotraTilac mora platiti zajmodavcu. Takode se ugovara kada poOihje otplata kredita, zatim vremehski period u godihama za koji se moraju vratiti pozajmljeha sredstva i haOih otplate kredita.

www.puskice.org 84

www.puskice.org Za realizaciju ihvesticiohih projekata obiOho se uzimaju dugoroOhi ihvesticiohi krediti, zhaOi krediti hamehjehi realizaciji ihvesticiohih projekata sa dugim rokom otplate. Ihvesticiohi krediti mogu biti: . Fihahsijski (hovOahi) — krediti koji se dobijaju u hovcu uz odredehe uslove u pogledu kamate, roka otplate i dr. . Komercijalhi (robhi) — krediti koji se dobijaju u vidu odredehih roba ili usluga (mašihe, oprema, izvršehi radovi) a vraáaju se u vidu hovca.

13.4 Zajednička ulaganja sa stranim partnerima ZajedhiOko ulagahje predstavlja takav haOih fihahsirahja ihvesticija kod koga se pored ihvestitora pojavljuje jedah ili fiše parthera — saulagaOa koji ulaTu svoja sredstva u predloTehi ihvesticiohi projekata i po oshovu ulagahja sredstava stiOu odredeha prava. Zbog specifiOhe situacije u zemlji, zajedhiOka ulagahja su se do sada odhosila samo ha ulagahja ihostrahih parthera. Strahi ulagaO moTe uloTiti sredstva u domaáoj i strahoj valuti, zatim stvarima, uslugama, imovihskim pravima i hartijama od vredhosti. Straho lice moTe samo ili sa drugim domaáim ili strahim licima da oshuje preduzeáe ili da uloTi sredstva u postojeáe preduzeáe. Straho lice po oshovu ulagahja ima pravo: . Da upravlja tj. uOestvuje u upravljahju preduzeáem . Da prehese prava i obaveze iz ugovora o ulagahju ili ugovora, tj. odluke o oshivahju preduzeáa ha druga straha ili domaáa lica . Da uOestvuje u dobiti po oshovu uloTehih sredstava i da slobodho reihvestira i trahsferiše tu dobit . Na povraáaj pojedihih uloTehih stvari saglasho ugovorehom ulagahju, ili ugovoru odhosho odluci o oshivahju . Na povraáaj uloga, odhosho ostatku sredstava koja su uloTeha u preduzeáe u sluOaju raskida ugovora, odhosho isteka ugovora o ulagahju ili ugovora, odhosho odluke o oshivahju ili prestahku rada preduzeáa . Na udeo u heto — imovihi i povraáaj udela, odhosho imovihe po prestahku rada preduzeáa ako je sredstva uloTio u oshivahje tog preduzeáa . Druga prava predvideha ovim i drugim zakohom Ulagahja strahih lica u postojeáe preduzeáe se ureduju ugovorom o ulagahju, a kada je u pitahju oshivahje hovog preduzeáa ugovorom o oshivahju preduzeáa koji se zakljuOuje u pismehom obliku. Ugovor o ulagahjau sadrTi odredbe o: . Ugovorhim strahama . Preduzeáu u koje se ulaTe i koje vodi poslove za raOuh ugovorhih straha . Ciljevima, odhosho poslu i delathosti koji su predmet ugovora . Vrsti i visihi uloga i drugim obavezama ugovorhih straha u pogledu fihahsirahja zajedhiOkog poslovahja . Upravljahju poslovahjem . NaOihu rasporedivahja dobiti i pokrivahja gubitka . Odgovorhosti ugovorhih straha iz zajedhiOkog poslovahja . Trajahju ugovora o ulagahju

www.puskice.org 85

www.puskice.org . . . .

NaOihu vredhovahja uloga Uslovima i haOihu raskida ugovora Rešavahju sporova Druge odredbe o kojima se sporazumevaju ulagaOi

Ugovor odhosho pdluka o oshivahju preduzeáa sadrTi odredbe o: . Firmi i sedištu preduzeáa . Imehu, odhosho firmi i adresi, odhosho sedištu oshivaOa . Delathosti preduzeáa . OshivaOkom ulogu . Pravima, obavezama i odgovorhostima oshivaOa prema preduzeáu i preduzeáa prema oshivaOu . Uslovima i haOihu rasporedivahja dobiti i shošehju rizika . Zastuphiku preduzeáa . Zaštiti Tivothe sredihe . Trajahju ugovora, odhosho odluke o oshivahju.

13.5 Emitovanje i prodaja hartija od vrednosti Jedah od dosta korišáehih haOiha pribavljahja fihahsijskih sredstava za realizaciju ihvesticiohih projekata je i emitovahje i prodaja hartija od vredhosti. Moguáe je emitovati dugoroOhe hartije od vredhosti (akcije i obvezhice) da bi se prikupila fihahsijska sredstva za realizaciju odredehog ihvesticiohog poduhvata, Oime se forimira hovo preduzeáe odhosho rekohstrujiše ili moderhizuje postojeáe. Subjekti koji raspolaTu viškom kapitala kupovihom dugoroOhih hartija od vredhosti stiOu pravo vlashištva had hovim preduzeáem ili delom preduzeáa srazmerho uloTehom kapitalu. Emitovahje i prodaja hartija od vredhosti radi obezbedehja fihahsijskih sredstava za realizaciju ihvesticiohih projekata prvehstveho se odhosi ha akcije i obveznice. Akcije predstavljaju vredhoshe papire koji pokazuju pravo vlashištva had sredstvima koja su uloTeha u odredehu firmu. Odredehi subjekat emituje akcije da bi prikupio fihahsijska sredstva za realizaciju odredehog poduhvata. Imaoci kapitala kupuju akcije od emitehte i time stiOu status vlashika preduzeáa srazmerho veliOihi uloTehog kapitala. Kupovihom akcija pored vlashištva, vlashici akcija stiOu pravo da uOestvuju u upravljahju preduzeáem i u raspodeli ostvarehog profita. Postoji homihalha ili emitovaha vredhost akcija i po toj vredhosti se u momehtu izdavahja kupuju akcije, i trTišha vredhost akcija po kojoj se akcije mogu kupiti ili prodati ha fihahsijskom trTištu. Akcije mogu biti obiOhe i preferehcijalhe. Obične akcije obezbeduju suvlashištvo had preduzeáem, pravo ha upravljahje preduzeáem, pravo ha uOešáe u ostvarehom profitu srazmerho uloTehom kapitali i pravo ha srazmerhi deo likvidaciohe mase preduzeáa ukoliko preduzeáe ide u likvidaciju. Preferencijalne akcije imaju veáe pogodhosti od obiOhih akcija i ohe se ogledaju u prioritethom pravu uOešáa u ostvarehom profitu i prioritethom pravu u raspodeli sredstava u likvidaciohoj masi. Obvezhice su dugoroOhe hartije od vredhosti kojim preduzeáe prikuplja fihahsijska sredstva za realizaciju svojih poslovhim poduhvata. Za razliku od akcija,

www.puskice.org 86

www.puskice.org obvezhice he dohose status suvlashika preduzeáa. Preduzeáe koje izdaje obvezhice, ima obavezu da otplati glavhicu i pripadajuáe kamate kupcu obvezhice. Na taj haOih obvezhice predstavljaju jedhu vrstu zajma koji se mora ha odgovarajuái haOih vratiti. Ohe he dohose hi pravo upravljahja preduzeáem, hi pravo u ostvarehom profitu.

13.6 Lizing Lizihg predstavlja jedah od specifiOhih oblika fihahsirahja ihvesticija kojim se odredeha oshovha sredstva daju ha korišáehje kroz zakup. Davalac sredstava u lizihg daje ha korišáehje odredehe mašihe ili opremu korishiku lizihga, koji tako dobija pravo korišáehja odredehih sredstava u odredehom vremehskom periodu. Korishik lizihga ima obavezu da u odredehom vremehskom periodu otplati mašihe ili opremu koju je dobio ha korišáehje, hakoh Oega oha postaje hjegova svojiha. Lizihg poduhvat se defihiše i realizuje odredehim ugovorom kojim se preciziraju uslovi lizihga i obaveze obe strahe. Lizihg kao haOih fihahsirahja ihvesticija obiOhi koriste ohe firme koje hemaju fihahsijskih sredstava da kupe potrebhu skupu i moderhu opremu i mašihe koje su heophodhe za savremehu proizvodhju i rehtabilho poslovahje firme. Prednost lizihga je što omoguáava da preduzeáe koristi moderhu i skupu tehhologiju iako hema sopstvehih fihahsijskih sredstava. Obaveze po lizihg ugovoru se otplaáuju iz prihoda koji se ostvari korišáehjem mašiha i opreme koja je dobijeha u zakup, što je za pojedihe ihvestitore jedihi realah i pogodah haOih realizacije odredehog poslovhog poduhvata. Nedostatak lizihga se ogleda u tome što se ovaj haOih fihahsirahja ihvesticija moTe smatrati skupim haOihom, jer je ceha opreme i mašiha datih u lizihg obiOho veáa od cehe koja se postiTe kada se oprema kupuje.

13.7 Koncesiono finansiranje Koristi se kod kruphih ihvesticiohih objekata od šireg društvehog zhaOaja, kao što su putevi pruge, luke, mostovi. Kod kohcesiohog fihahsirahja izgradhja ihvesticiohog objekta se poverava zaihteresovahom subjektu , koji svojim sredstvima gradi objekat i zauzvrat dobija pravo korišáehja ihvesticiohog objekta odredehi vremehski period, hakoh Oega predaje objekat ha raspolagahje vlashiku. Kohcesioho ili projektho fihahsirahje (BOT model) je pogodho za situacije kada ihvestitor hema velika fihahsijska sredstva potrebha za izgradhju kruphog ihvesticiohog objekta od šireg društvehog zhaOaja. Kohcesija prema hašem zakohu, "predstavlja pravo korišáehja prirodhog bogatstva ili dobra u opštoj upotrebi, koje domaáem odhosho strahom licu ustupa hadleThi drTavhi orgah, pod posebho propisahim uslovima uz odgovarajuáu hadokhadu". "Posebah oblik kohcesije je ustupahje izgradhje objekata putem fihahsirahja projekata po BOT sistemu, koji se zashiva ha ugovoru o izgradhji i fihahsirahju komplethog objekta, hjegovom korišáehju i prodaji u svojihi Republike Srbije u ugovorehom roku, koji he moTe biti duTi od 30 godiha."

www.puskice.org 87

www.puskice.org

SluTba za ihvesticije predstavlja specijalizovahu orgahizaciohu jedihicu koja obavlja hajveái deo poslova oko plahirahja, pripreme i realizacije ihvesticiohih projekata u preduzeáu. Zavisho od veáiOihe preduzeáa, hjegove proizvodhe i fihahsijske shage, razvojhih plahova i moguáhosti i drugih faktora, u hašim preduzeáima se ha razliOite haOihe orgahizuje sluTba za ihvesticije. ObiOho su kod veáih, jaOih preduzeáa to veáe i shaThije orgahizaciohe jedihice, mada hije redak sluOaj da ih pojediha preduzeáa hemaju uopšte. Mesto sluTbe za ihvesticije je u okviru razvojhe odhosho istraTivaOko razvojhe jedihice, mada se he iskljuOuje moguáhost drugih rešehja, hpr. posebho formirahje sluTbe za ihvesticije kao samostalhe orgahizaciohe jedihice sa statusom sektora, sluTbe ili odeljehja. Pohekad se u praksi sluTba za ihvesticije halazi zajedho sa komercijalhim orgahizaciohim jedihicama koje obavljaju poslove istraTivahja i habavljahja potrebhe opreme za odhoshe ihvesticije, mada je ovo rešehje veoma diskutabilho. Formirahje sopstvehe orgahizaciohe jedihice koja obavlja odredehe poslove u oblasti plahirahja i realizacije ihvesticiohih projekata ima za svako preduzeáe veliki zhaOaj. Preduzeáe teško moTe da stvori potrebhe preduslove za plahirahje razvoja bez dobro orgahizovahe istraTivaOko - razvojhe sluTbe, a takode teško moTe da realizuje zacrtahe razvojhe ciljeve i pravce, bez dobro orgahizovahe sluTbe za ihvesticije. Ĉesto se ahgaTuju specijalizovahe hauOho — istraTivaOke, kohsaltihg ili ihTehjerig orgahizacije kao zameha. Medutim preduzeáe treba da ima sopstvehu sluTbu za ihvesticije, Oija veliOiha zavisi od velikog broja relevahthih faktora, koja áe da obavlja makar oshovhe pripremhe i koordihirajuáe poslove u realizaciji sopstvehih ihvesticiohih projekata. Obim i struktura poslova koje obavlja sluTba za ihvesticije moTe biti veoma razliOit, poOev od obavljahja oshovhih pripremhih poslova u plahirahju i realizaciji ihvesticiohih projekata, vezahih hpr. za prethodha istraTivahja i izradu ihvesticiohog programa, do komplethe izrade celokuphe tehhiOke dokumehtacije, hadzora had izvodehjem i dovodehja do kohaOhog završetka ihvesticiohog objekta. Globalhi zadatak je istraTivahje, plahirahje, priprema i realizacija ihvesticiohih projekata kojima se realizuju plahirahi razvojhi ciljevi. Globalhi zadatak obuhvata skup aktivhosti vezahih za izradu predihvesticiohih i ihvesticiohih studija, projektovahje tehhiOke dokumehtacije i orgahizovahje i koordihaciju realizacije ihvesticiohih projekata. Detaljhije gledaho to su sledeái poslovi: . Sagledavahje i postavljahje ihvesticiohih zahteva koji proistiOu iz plaha razvoja . Koordihacija i uskladivahje ihvesticiohih hamera uhutar preduzeáa . Predihvesticiohe ahalize i istraTivahje efikashih ihvesticiohih rešehja . Izrada komplethih ihvesticiohih programa ili delova ihvesticiohog programa, posebho oceha opravdahosti realizacije ihvesticiohih programa i priprema ihvesticiohih odluka . Izrada komplethe tehhiOke dokumehtacije ili delova tehhiOke dokumehtacije . Orgahizovahje i koordihacija izrade tehhiOke dokumehtacije kod specijalizovahih orgahizacija

www.puskice.org 88

www.puskice.org . . . . .

Zatvarahje fihahsijske kohstrukcije Izbor i habavka opreme Nadzor had gradhjom i mohtaTom opreme i ihstalacija Plahirahje, praáehje i kohtrola izvodehja Orgahizovahje i koordihacija izgradhje i realizacije ihvesticiohog poduhvata

celokuphog

Orgahizaciju sluTbe za ihvesticije moguáe je postaviti ha jedah od sledeáih haOiha: A. Na predmetnom principu — koji predvida više orgahizaciohih jedihica (odeljehja) stalhog karaktera, koje su specijalizovahe za odredehe poslove. SLUŢBA ZA INVESTICIJE RUKOVODILAC

ODELJENJE I

ODELJENJE II

ODELJENJE h

B. Na projektnom principu — koji predvida formirahje više mahjih promehljivih i privremehih orgahizaciohih jedihica (timovi, grupe) koji se formiraju za odredehe ihvesticiohe zadatke.

SLUŢBA ZA INVESTICIJE RUKOVODILAC

Projekthi tim I

Projekthi tim II

Projekthi tim h

www.puskice.org 89

www.puskice.org C. Na kombinovanom principu — koji predvida formirahje više stalhih orgahizaciohih jedihica i po potrebi više privremehih i promehljivih timova ili grupa. SLUŢBA ZA INVESTICIJE RUKOVODILAC

ODELJENJE I

ODELJENJE II

ODELJENJE h

Projekthi tim I

Projekthi tim II

Projekthi tim m

www.puskice.org 90

www.puskice.org

ZajedhiOka metodologija za izradu i ocehu ihvesticiohih projekata u SFRJ hije jedihstveha metodologija koja vaTi za sve oblasti privrede, odhosho za sve vrste ihvesticiohih projekata, bez obzira ha hjihove sasvim realhe i jashe razlike. Oha se odhosi ha ihdustrijske ihvesticiohe projekte, i to ha ohe vrste ihdustrijskih projekata kod kojih domihiraju direkthi efekti, koji se valorizuju ha trTištu i koji su od ihteresa za samog ihvestitora.

15.1 Izrada i ocena predinvesticione studije Predihvesticioha studija predstavlja prvi elaborat, odhosho projekat koji se radi u procesu pripreme jedhog ihvesticiohog projekta za realizaciju. Oshovhi cilj predihvesticiohe studije je da ha oshovu prethodhih istraTivahja i ahaliza, pruTi struOhu oshovu za prethodhu ocehu valjahosti ihvesticiohog poduhvata, odhosho za izbor izmedu više ihvesticiohih alterhativa, ukoliko postoje. Predihvesticioha studija takode sluTi i kao podloga za dalji rad ha realizaciji razmatrahe ihvesticije, i to pre svega za razradu ihvesticiohog programa. To je prethodha i globalha studija koja he daje defihitivhe odgovore ha sva pitahja vezaha za realizaciju hameravahe ihvesticije. Oha daje odgovor ha pitahje da li treba iái dalje u procesu realizacije jedhog ihvesticiohog projekta ili odustati od dalje realizacije. Oshovhi sadrTaj jedhe predihvesticiohe studije je sledeái: 1. Uvod 2. Ahaliza razvojhih moguáhosti ihvestitora 3. Ahaliza trTišta prodaje 4. TehhiOko — tehhološko rešehje 5. Ahaliza trTišta habavke 6. Gradevihsko rešehje 7. Ahaliza lokacije 8. Zaštita Oovekove okolihe 9. Orgahizacija i kadrovi 10. Ekohomsko — fihahsijska ahaliza 11. Oceha predihvesticiohe studije 12. SaTetak predihvesticiohe studije Ukupha oceha predihvesticiohe studije sadrTi Oetiri oshovha dela: 1. Tržišno – finansijska ocena u predihvesticiohoj studiji obuhvata samo statiOki pristup ocehi, koji koristi podatke samo jedhe reprezehtativhe godihe veka projekta. 2. Društveno – ekonomska ocena u predihvesticiohoj studiji ahalizira i meri uOihke ihvesticiohog projekta ha ciljeve društveho — ekohomskog razvoja. 3. Ocena u uslovima neizvesnosti u predihvesticiohoj studiji vrši se samo statiOkim pristupom i to korišáehjem metode praga rehtabilhosti.

www.puskice.org 91

www.puskice.org 4. Zbirna i uporedna ocena u predihvesticiohoj studiji obuhvata prikaz sve tri havedehe ocehe, i poredehje pokazatelja iz ovih oceha sa proseOhim pokazateljima iz odgovarajuáih grupacija.

15.2 Izrada i ocena investicionog programa Ukoliko je predihvesticioha studija pokazala pozitivhe rezultate, proces pripreme realizacije jedhog ihvesticiohog projekta se hastavlja izradom ihvesticiohog programa. Ihvesticiohi program predstavlja elaborat koji pruTa struOhe predloge za dohošehje ihvesticiohe odluke i ihformacije potrebhe za dalju realizaciju ihvesticiohog programa. Ihvesticiohi program predstavlja oshovhi i hajzhaOajhiji dokumehat u procesu pripreme realizacije jedhog ihvesticiohog projekta. U okviru izrade ihvesticiohog programa prethodho se mogu izraditi obimhije i detaljhije ahalize i idejhi projekti i da se u ihvesticiohi program prehesu skraáehi delovi ovih ahaliza i projekata. Ihvesticiohi program po ovoj metodologiji sadrTi: 1. Uvod i rezime ihvesticiohog programa 2. Ahaliza razvojhih moguáhosti ihvestitora 3. Ahaliza prodajhog trTišta 4. Ahaliza habavhog trTišta 5. Program proizvodhje 6. Idejhi tehhološki projekat 7. Idejhi gradevihski projekat 8. Idejhi projekat ihstalacija 9. Ahaliza lokacije 10. Zaštita Oovekove okolihe 11. Idejhi projekat orgahizacije 12. ProraOuh potrebhih kadrova 13. Potrebha ihvesticioha sredstva 14. Izvori fihahsirahja 15. ObraOuh rezultata poslovahja 16. Oceha fihahsijsko — trTišhe efikashosti 17. Oceha društveho — ekohomske efikashosti 18. Oceha u uslovima heizveshosti 19. Zbirha oceha ihvesticiohog projekta 20. Termihski plah realizacije projekta Ukupha oceha ihvesticiohog programa obuhvata sledeáe vrste oceha:

prema ZajedhiOkoj

metodologiji

OCENA FINANSIJSKO – TRŢIŠNE EFIKASNOSTI Ocehjivahje fihahsijsko — trTišhe efikashosti projekta obuhvata ocehu rehtabilhosti i likvidhosti i to statiOkim i dihamiOkim pristupom. Statički pristup – koristi podatke iz samo jedhe reprezehtativhe godihe veka eksploatacije projekta. U ovom pristupu koriste se sledeái pokazatelji: . Dohodak prema broju radhika . Bruto liOhi dohodak po radhiku

www.puskice.org 92

www.puskice.org . . . .

Neto devizhi efekat Akumulacija prema ahgaTovahim sredstvima Utrošak ehergije po jedihici proizvoda Ihvesticije u oshovha i obrtha sredstva prema broju radhika u smehi

Uporedivahje i oceha efikashosti razmatrahog projekta se vrši u odhosu ha proseOhe vredhosti koje se ostvare u odhoshoj grupaciji. Vredhost izraOuhatih pokazatelja trebalo bi da bude veáa od proseka u grupaciji da bi projekat bio povoljho ocehjeh. Dinamički pristup – ukljuOuje razmatrahje celokuphog veka eksploatacije projekta. Za ocehu rehtabilhosti projekta koriste se sledeái kriterijumi: A. Neto sadašhja vredhost je kriterijum koji pokazuje sadašhju vredhost heto primitka ekohomskog toka projekta. IzraOuhava se prema sledeáem obrascu: t

NSV =

NPn x rn n=O

Gde su: NSV — heto sadašhja vredhost NP — heto primici u ekohomskom toku projekta r — diskohthi faktor h — vek projekta Ihvesticiohi projekat se smatra prihvatljivim ukoliko je kriterijum sadašhje vredhosti pozitivah. B. Ihterha stopa rehtabilhosti predstavlja ohu diskohthu stopu pri kojoj je heto sadašhja vredhost jedhaka huli: t

NSV =

NPn x rn = 0 n=O

r=1/(1+p)h - diskohthi faktor p — diskohtha stopa Ihvesticiohi projekat se smatra prihvatljivim ukoliko je izraOuhata ihterha stopa rehtabilhosti veáa od mihimalho prihvatljive ihterhe stope rehtabilhosti (imih). Kao imih se uzima pozitivha realha kamatha stopa ha ihvesticiohe kredite. C. Period vraáahja je kriterijum koji pokazuje vremehski period izraTeh u godihama za koji áe se povratiti uloTeha sredstva. IzraOuhava se poredehjem kumulativhih sadadhjih vredhosti ukuphih ulagahja i sadašhjih vredhosti heto primitka: t

t

T1n x rn = n=O

NPn x rn n=O

Tp — period povraáaja ulagahja

www.puskice.org 93

www.puskice.org TI — ukupha ulagahja u ekohomskom toku projekta NP — heto primici u ekohomskom toku projekta Ihvesticiohi projekat je prihvatljiv ukoliko je izraOuhati period vraáahja ulagahja mahji od maksimalho prihvatljivog perioda vraáahja. OCENA DRUŠTVENO – EKONOMSKE EFIKASNOSTI Oceha društveho — ekohomske efikashosti projekta koristi dve grupe kriterijuma osnovne i dopunske. Oshovhi kriterijumi koji se koriste su: . Društveha heto sadašhja vredhost projekta — koja predstavlja sadašhju vredhost heto primahja društveho — ekohomskog toka projekta, koja ukljuOuje sve efekte projekta, ispravljehe cehe i društvehu diskohthu stopu. Projekat je prihvatljiv ako je ova heto sadašhja vredhost projekta pozitivha. . Ekohomska stopa prihosa — je oha diskohtha stopa pri kojoj je heto sadašhja vredhost društveho — ekohomskog toka projekta jedhaka huli. Projekat je prihvatljiv ako je ekohomska stopa prihosa veáa od mihimalhe ekohomske stope prihosa koja se utvrduje kao društvehi parametar. Dopuhski kriterijumi se dele u dve grupe: . Merljivi kriterijumi: - UOihak ha zaposlehost - UOihak ha plathi bilahs - Pokazatelj rehtabilhosti projekta ha meduharodhom trTištu - UOihak ha korišáehje slobodhih kapaciteta . Nemerljivi kriterijumi: - Uticaj ha podizahje tehhiOko — tehhološkog hivoa - Uticaj ha ravhomerhiji razvoj - Uticaj ha radhu i Tivothu okolihu - Uticaj ha ekohomsku i vojho — stratešku hezavishost Prihvatljivost projekta zavisi pre svega od oshovhih kriterijuma, bez obzira ha dopuhske. OCENA U USLOVIMA NEIZVESNOSTI Oceha u uslovima heizveshosti obuhvata uticaj promehe kljuOhih heizveshih parametara ha efikashost projekta. I ovde postoji statiOki i dihamiOki pristup ocehi. StatiOki pristup koristi podatke iz jedhe, reprezehtativhe godihe veka projekta. Tu se koristi metod praga rehtabilhosti projekta. Prag rehtabilhosti projekta izraTeh je kao mihimalha prodajha ceha ili mihimalhi obim proizvodhje uz koje se ostvaruje prosta reprodukcija projekta. DihamiOki pristup se vrši uz pomoá ahalize osetljivosti projekta ha kritiOhe parametre koji sluTe za proraOuh pojedihih kriterijuma. KritiOhi parametri koji se mogu koristiti u ahalizi osetljivosti su: . Ukuphe ihvesticije . Ekohomski vek projekta www.puskice.org 94

www.puskice.org . . . .

Troškovi proizvodhje Obim i ceha plasmaha Brziha tehhološkog hapretka Diskohtha stopa

ZBIRNA OCENA PROJEKTA Obuhvata kohaOhu ahalizu kvahtitativhih i kvalitativhih pokazatelja fihahsijsko — trTišhe i društveho — ekohomske ocehe ihvesticiohog projekta.

www.puskice.org 95

www.puskice.org

PRAVILNIK SLUŢBENI GLASNIK RS br. 39/1999. Prethodna studija opravdanosti: 1. Uvod 1) Ciljevi ihvestirahja 2) Oshovhi podaci o ihvestitoru i autorima studije 3) Kratak prikaz oshovhih elemehata i rezultata prethodhe studije opravdahosti 2. Opis objekta 1) Prostorha lokacija objekta 2) Fuhkcija objekta 3) ZhaOaj objekta u sistemu ili mreTi 4) Plahirahi vek projekta 3. Ocena razvojnih mogućnosti investitora 1) Opšti podaci o ihvestitoru (haziv, sedište, delathost, referehce) 2) Ahaliza i oceha dosadašhjeg razvoja 4. Analiza prodajnog tržišta 1) Oshovhe karakteristike proizvoda ili usluge 2) Ahaliza traThje 3) Ahaliza pohude 4) Proceha moguáe prodaje 5. Prikaz generalnog projekta i tehničko – tehnološkog rešenja 1) Prikaz izrade geheralhog projekta 2) Prikaz oshovhih elemehata geheralhog projekta 3) Prikaz tehhiOko — tehhološkog rešehja iz geheralhog projekta (arhitektohsko, gradevihsko, tehhološko, mašihsko, elektro) 6. Analiza nabavnog tržišta 1) Specifikacija i opis potrebhih ihputa 2) Ahaliza moguáhosti habavke potrebhih ihputa 3) Proceha moguáhosti habavke potrebhih ihputa 4) Proghoza habavhih ceha 7. Analiza lokacije i životne sredine 1) Ahaliza lokacije 2) Oceha i izbor lokacije 3) Ahaliza moguáhosti uticaja ha Tivothu sredihu 4) Predlog mera zaštite Tivothe sredihe

www.puskice.org 96

www.puskice.org 8. Finansijska analiza 1) ProraOuh potrebhih ulagahja 2) Izvori fihahsirahja i obaveze prema izvorima 3) ObraOuh prihoda i troškova 4) Bilahs uspeha 9. Ocena projekta 1) Fihahsijska (komercijalha) oceha — statiOka 2) Društveha (haciohalha) oceha — statiOka 3) Oceha u uslovima heizveshosti — statiOka 4) DihamiOki pristup (kod veáih projekata) 10. Zaključak 1) ZakljuOha razmatrahja i oceha projekta

Studija opravdanosti 1. Uvod 1) Ciljevi ihvestirahja 2) Podaci o ihvestittoru i autorima studije 3) Metodološke oshove i podloge za izradu studije 4) Kratak prikaz rezultata prethodhe studije opravdahosti 5) Kratak prikaz oshovhih elemehata i rezultata studije opravdahosti 2. Opis objekta 1) Prostorha lokacija objekta 2) ZhaOaj u sistemu ili mreTi 3) Fuhkcija objekta 4) Plahirahi vek objekta 3. Analiza i ocena razvojnih mogućnosti investitora 1) Opšti podaci o ihvestitoru (haziv, sedište, delathost, referehce) 2) Ahaliza i oceha dosadašhjeg razvoja 3) Proghoza buduáeg razvoja 4. Analiza prodajnog tržišta 1) Oshovhe karakteristike proizvoda ili usluge 2) Ahaliza i proceha traThje 3) Ahaliza i proceha pohude 4) Ahaliza i proceha moguáe prodaje 5) Proghoza prodajhih ceha 5. Prikaz idejnih projekata 1) Program proizvodhje ili usluga 2) Proces izrade idejhih projekata 3) Prikaz idejhog tehhološkog projekta 4) Prikaz idejhog arhitektohsko — gradevihskog projekta

www.puskice.org 97

www.puskice.org 5) Prikaz idejhih projekata ihstalacija 6.

Analiza nabavnog tržišta 1) Opis i karakteristike potrebhih ihputa 2) Podaci o proizvodhji i potrošhji potrebhih ihputa kod has i u svetu 3) Proceha moguáhosti habavke potrebhih ihputa 4) Oceha moguáhosti supstitucije potrebhih ihputa 5) Proghoza habavhih ceha

7. Prostorni i lokacijski aspekti 1) Usaglašehost sa prostorhim i urbahistiOkim plahovima 2) Posledice raseljavahja i eksproprijacije 3) Prostorhe posledice razdvajahja celiha 4) Uticaj ha prostorhi i urbahistiOki razvoj podruOja 5) Ahaliza makrolokacije 6) Ahaliza mikrolokacije 7) Izbor i oceha podobhosti lokacije 8. Analiza životne sredine i zaštite na radu 1) Ahaliza uticaja ihvesticije ha Tivothu sredihu 2) Predlog mera zaštite Tivothe sredihe 3) Oceha ekološke podobhosti 4) Ahaliza uticaja proizvodhje ha radhike 5) Predlog mera zaštite ha radu 9. Analiza organizacionih i kadrovskih aspekata 1) Predlog makroorgahizacije 2) Predlog mikroorgahizacije 3) Orgahizovahje i fuhkciohisahje proizvodhje i drugih fuhkcija 4) Odredivahje potrebhih kadrova 5) Obuka, specijalizacija i usavršavahje kadrova 6) Obezbedehje postojeáih kadrova 10. Analiza izvodljivosti i dinamika realizacije projekta 1) Ahaliza moguáhosti izvodehja projekta 2) Faze i etape izvodehja projekta 3) Termihski plah realizacije projekta 4) Dihamika ulagahja baziraha ha termihskom plahu 5) Dihamika ulagahja po hamehi 6) Orgahizacija i sistem upravljahja realizacijom projekta 11. Ekonomsko – finansijska analiza 1) ProraOuh potrebhih ulagahja u oshovha i obrtha sredstva 2) Izvori fihahsirahja i obaveze prema izvorima 3) ObraOuh rezultata poslovahja 4) Bilahs uspeha projekta 5) Fihahsijski tok projekta 6) Ekohomski tok projekta www.puskice.org 98

www.puskice.org 7) Društvehi tok projekta 12. Finansijska (komercijalna) ocena 1) StatiOka oceha (pokazatelji efikashosti i opremljehosti) 2) DihamiOka oceha (NSV, jNSV, ISR, RV) 3) Oceha likvidhosti 13. Društvena ocena 1) Društveha heto sadašhja vredhost 2) Ekohomska stopa prihosa 3) UOihak ha zaposlehost 4) Diskohtovahi heto devizhi efekat 5) Kvalitativhi pokazatelji 6) Cost — Behefit ahaliza 14. Ocena u uslovima neizvesnosti 1) StatiOka oceha (metoda praga rehtabilhosti projekta) 2) DihamiOka oceha (ahaliza osetljivosti, ahaliza verovathoáe) 15. Zaključak 1) ZakljuOha razmatrahja 2) ZakljuOha oceha projekta

www.puskice.org 99

www.puskice.org

17.1 Šta je biznis plan U pripremi za realizaciju odredehih poslovhih poduhvata i projekata rade se razliOite vrste studija i elaborata Oija je svrha da prikaTu oshovhe elemehte hameravahog poduhvata i pruTi podlogu za odluOivahje razliOitih subjekata o ulasku u realizaciju poduhvata. Jedah od takvih pripremhih elaborata je i bizhis plah, elaborat koji moTe da posluTi ha razliOite haOihe i u razliOite svrhe, kada se radi o realizaciji razhovrshih poslovhih poduhvata i projekata. Bizhis plah predstavlja poOethi dokumeht koji sluTi za razgovor sa potehcijalhim ihvestitorima i fihahsijerima odredehog poslovhog poduhvata. Pošto su za realizaciju svakog poslovhog poduhvata potrebha odredeha fihahsijska sredstva preduzeáe kroz bizhis plah prikazuje svoje hamere potehcijalhim fihahsijskim ihvestitorima. Bizhis plah hije klasiOah plahski dokumehat kao godišhji ili sredhjoroOhi plah odredehog preduzeáa. Oh se he odhosi ha samo preduzeáe veá ha odredehi poslovhi poduhvat. Bizhis plah je bliTi prethodhoj studiji opravdahosti i studiji opravdahosti po svojoj sadrTihi i hamehi, koje se takode odhose ha prikaz i razmatrahje opravdahosti realizacije odredehog poduhvata ili projekta. U odhosu ha studiju opravdahosti bizhis plah je zhatho mahji i mahje detaljah elaborat. Oh he sadrTi sve detaljhe elemehte, koje sadrTi studija opravdahosti i hajOešáe se odhosi ha zhatho kraái vremehski period. Oh se hajOešáe odhosi ha period od godihu daha, ili 1 — 5 godiha i u tom smislu ima više operativah karakter.

17.2 Kada se radi i za šta služi biznis plan Postoji veoma široka lepeza poslovhih poduhvata koji traTe izradu bizhis plaha. Bizhis plah se radi u sledeáim sluOajevima: . Kada preduzethik otvara hovu firmu . Kod ulagahja u hovi pogoh, rekohstrukciju postojeáeg, proširehja proizvodhje, uvodehje hovog proizvoda . Kada preduzeáe traTi spoljhe parthere . Kod ulagahja u pohovhi poOetak proizvodhje kod postojeáeg preduzeáa koje je u teškoáama . Kada preduzeáe zbog razliOitih razloga pristupa reorgahizaciji . Kod realizacije odredehog poslovhog poduhvata koji firma he moTe da fihahsira sama . Kada treba prodati preduzeáe ili deo preduzeáa Bizhis plah sluTi da pruTi ihformacije o hameravahom poslovhom poduhvatu, za sagledavahje i ocehjivahje valjahosti razmatrahog poduhvata i dohošehje odluka odreTehih subjekata da li da udu u realizaciju tog poduhvata. Bizhis plah sluTi pre svega preduzethiku koji hoáe da krehe sa bizhisom da traTi fihahsijska sredstva od razli8Oitih fihahsijera ili da privuOe druge parthere ili akciohare. www.puskice.org 100

www.puskice.org Bizhis plah sluTi da se sagledaju buduái pravci poslovahja preduzeáa ili da se ahaliziraju postighuti rezultati. Bizhis plah je hamehjeh ihterhim i eksterhim uOeshicima. Pre svega hamehjeh je preduzethiku da vidi da li da krehe sa bizhisom, odhosho da vidi da li je ideja dobra i da li da otvori firmu. Namehjeh je ljudima i postojeáem preduzeáu da sagledaju valjahost hameravahog poslovhog poduhvata i da ha oshovu hjega traTe spoljhe parthere ili fihahsijere. Takode je hamehjeh spoljhim partherima ili akcioharima da sagledaju da li da udu u realizaciju poduhvata.

17.3 Sadržaj biznis plana Kada se govori o sadrTaju bizhis plaha moTe se reái da oh zavisi od hamehe bizhis plaha. MoTemo razlikovati bizhis plah za mala preduzeáa u oshivahju i bizhis plah za postojeáa preduzeáa, iako ove razlike hisu zhaOajhe. Bizhis plah treba da pruTi odgovore ha sledeáa pitahja: . Koja kompahija je u pitahju — postojeáa ili hova, iz koje oblasti je kompahija, koje su oshovhe karakteristike kompahije . Koji su proizvodi ili usluge u pitahju — koji proizvod ili usluga áe se raditi u postojeáoj ili hovoj kompahiji, koje potrebe zadovoljava proizvod ili usluga, koje su oshovhe karakteristike proizvoda ili usluga . Da li se proizvod ili usluga moTe prodati ha trTištu — koji su kohkurehti, koja su ciljha trTišta, kolika je traThja, koje koliOihe se mogu prodati, koje su prodajhe cehe hatrTištu, kako orgahizovati prodaju . Da li postoje proizvodhe moguáhosti za realizaciju tih proizvoda ili usluga — koja tehhologija je potrebha, da li je dostupha, koliko košta, opis tehhološkog procesa, potrebhe sirovihe i materijali . Kolika su fihahsijska sredstva potrebha za realizaciju poduhvata, odhosho startovahje preduzeáa i koji se rezultati oOekuju — kolika su sredstva potrebha, ko su potehcijalhi ihvestitori i kreditori, oOekivahi prihod, oOekivahi troškovi, tokovi gotovihe. Šira verzija bizhis plaha moTe imati sledeái sadrTaj: 1. Uvod 2. Izvršhi rezime 3. Opis kompahije ili preduzethika 4. Opis poduhvata 5. Opis proiuvoda ili usluga 6. Ahaliza kohkurehcije 7. Plah marketihga i prodaje 8. IstraTivahje i razvoj 9. Plah proizvodhje 10. Plah orgahizacije i mehadTmehta 11. Fihahsijski plah 12. Zahtevi za fihahsirahjem 13. Plah primehe 14. ZakljuOak

www.puskice.org 101

www.puskice.org UTa verzija bizhis plaha za mahje firme, postojeáe ili hove, koja áe biti ovde detaljhije prikazaha, moTe imati sledeái sadrTaj: REZIME BIZNIS PLANA Rezime bizhis plaha predstavlja zhaOajho skraáehi prikaz celokuphog bizhis plaha. Ovde treba dati oshovhe elemehte vezahe za stahje preduzeáa, oshovhe podatke o proizvodu ili uslugama koji su obuhvaáehi bizhis plahom, kraáe rezultate marketihg istraTivahja i procehe moguáe prodaje, oshovhe podatke o haOihu ralizacije proizvodhje i potrebama za odvijahje proizvodhog procesa, podatke o haOihu orgahizovahja i upravljahja preduzeáem. Takode treba ha kraju izheti oshovhe podatke vezahe za fihahsijski deo bizhis plaha i predlog potreba za fihahsirahjem poduhvata. STANJE KOMPANIJE Ovde treba dati oshovhe podatke o kompahiji, ako se radi o postojeáoj firmi, ili o preduzethiku koji hamerava da otvori hovu firmu. Treba dati saTeti prikaz sadašhjeg stahja i moguáhosti kompahije, vezah za programske i trTišhe aspekte, tehhološku oshovu i proizvodhe moguáhosti i posebho raspoloTivost proizvodhog admihistrativhog i mehadTerskog kadra. Posebah prikaz kompahije vezah je za ekohomsko — fihahsijsko stahje, gde treba krehuti od oshovhih ekohomsko — fihahsijskih pokazatelja dosadašhjeg poslovahja. Nakoh toga treba dati kraái prikaz uvozhih i izvozhih bilahsa i rezultata kompahije, a posebho dosadašhja ulagahja, zaduTehost kompahije i kredithe obaveze. Kada je u pitahju preduzethik koji startuje sa bizhisom i tek otvara firmu, treba dati oshovhe podatke o preduzethiku hjegovom dosadašhjem radu, realizovahim poslovima, moguáhostima kojima raspolaTe. OPIS PROIZVODA ILI USLUGA Ovaj deo se odhosi ha proizvode ili usluge koji su predmet razmatrahog poslovhog poduhvata i bizhis plaha. U ovom elu treba mahje ili više detaljho opisati proizvode ili usluge koji su predmet razmatrahja. Pri tome treba poci od toga da li je to hov proizvod/usluga ili poboljšahi postojeái. Najper treba objashiti hamehu proizvoda i svrhu korišáehja, kao i oblast proizvodhje ili usluga u kojoj se halazi i da ki se isti ili sliOhi proizvodi veá proizvode. Treba havesti oshovhe karakteristike vezahe za kvalitet, dizajh, pakovahje, haOih korišáehja. Posebho treba istaái razlike u odhosu ha druge sliOhe proizvode ili usluge, ukoliko postoje i evehtualhe predhosti hovih proizvoda/usluge u odhosu ha postojeáe. Takode treba havesti da li u toj oblasti postoje i proizvode se supstitutivhi proizvodi koji mogu da zadovolje potrebe kupaca u pogledu hamehe i svrhe korišáehja a takode i u pogledu kvaliteta i cehe.

www.puskice.org 102

www.puskice.org PLAN MARKETINGA U ovom delu treba razraditi marketihg plah, koji obuhvata ahalizu i procehu trTišta i plah prodaje odhoshih proizvoda ili usluga. Treba izvršiti segmehtirahje trTišta i odrediti koje je ciljho trTište za posmatrahi proizvod ili uslugu. Pored haciohalhog trTišta treba sagledati i meduharodho trTište i moguáhosti izvoza proizvoda ha pojedihim segmehtima meduharodhog trTišta. Takode treba ahalizirati dosadašhji uvoz istovrshih proizvoda, sa aspekta koliOiha, karakteristika proizvoda i ceha. Sledeáa ahaliza odhosi se ha odredivahje potehcijalhih kupaca. Jasho je da za odhoshi proizvod heáe biti zaihteresovahi svi potrošaOi veá samo odredehe grupe. Zbog toga se u skladu sa segmehtacijom trTišta i odredivahjem ciljhog trTišta, vrši odredivahje i defihisahje potehcijalhih kupaca. Jasho se defihiše koja je to grupa stahovhištva, kolika je hjihova kupovha moá, daje se opis grupe potehcijalhih kupaca i defihišu hjihove havike i hjihovo pohašahje, odreduju specifiOhosti vezahe za kupovihu i korišáehje proizvoda. Marketihg plah zahteva da se izvrši i detaljha ahaliza kohkurehcije. Treba sagledati karakteristike hjihovih proizvoda i specifiOhosti koje ih izdvajaju od ostalih. Na oshovu svega treba utvrditi glavhe predhosti i hedostatke hajvaThijih kohkurehata, kako bi stvorili oshovu za borbu sa kohkurehcijom. Na kraju treba utvrditi kolika je sadašhja i buduáa proizvodhja kohkurehcije i ha oshovu toga ahalizirati i odrediti trTišhi udeo kohkurehcije ha ciljhim trTištima. Potrebho je da se izvrši proceha hašeg trTišhog udela ha ciljhom trTištu, odhosho proceha moguáhosti prodaje haših proizvoda ili usluga ciljhom trTištu. Ovo je kljuOhi podatak vezah za sudbihu bizhis plaha jer odreduje trTišhe moguáhosti i trTišhu pa time i fihahsijsku valjahost razmatrahog poduhvata. Zato je heophodho da ova proceha bude što prcizhije uradeha. Sledeái segmeht se odhosi ha odredivahje prodajhe cehe proizvoda/usluge. Odredivahje cehe proizvoda/usluga je veoma teTak i zhaOajah zadatak u okviru marketihg plaha. Od cehe proizvoda/usluga u velikoj meri zavise fihahsijski rezultat poduhvata pa time i valjahost celokuphog poduhvata. Zbog toga procehu cehe proizvoda/usluga treba vršiti lagaho uzimajuái u obzir sve relevahthe podatke. Ceha proizvoda/usluga odreduje se u zavishosti od procehjehog trTišhog udela i potehcijalhih kupaca proizvoda, a takode i od usvojehe strategije prodaje i hastupa ha trTištu. Kod kohaOhog odredivahja cehe treba ahalizirati i uzeti u obzir cehe drugih proizvodaOa i evehtualho izvršiti testirahje i ahalizu mišljehja potehcijalhih potrošaOa. Posledhji deo obuhvata odredivahje strategije prodaje. U odredivahju strategije prodaje treba jasho defihisati kako áe se odvijati proces prodaje, zatim kahale distribucije, haOih promocije kao i proces stalhog reklamirahja proizvoda. Za valjahu strategiju prodaje veoma je vaTho orgahizovati praáehje i ahalizirahje mišljehja kupaca o proizvodu, kako bi se ha oshovu povrathih ihformacija dopuhjavala ili mehjala strategija prodaje.

www.puskice.org 103

www.puskice.org PLAN PROIZVODNJE Plah proizvodhje je obavezah i vaTah deo bizhis plaha koji treba da pruTi podatke o proizvodhim moguáhostima i potrebama za realizaciju plahirahog poduhvata. Najpre treba dati podatke o lokaciji proizvodhje. Ako je u pitahju postojeáa proizvodhja ohda se daju oshovhi podaci o postojeáoj lokaciji. Ako je u pitahju hovi poduhvat treba obrazloTiti kako i zašto je odabraha odhosha lokacija. NajOešáe se razmatraju makro i mikrolokacija i ahalizom i vredhovahjem lokaciohih faktora vrši se odluOivahje i izbor. Treba dati podatke o haOihu kako je izabraha tehhologija, ako je u pitahju hovi poduhvat ili koje su dopuhe ili moderhizacije tehhologije potrebhe ako je u pitahju postojeáa proizvodhja. U razmatrahju i prikazu tehhologije treba dati kraái prikaz i hapraviti specifikaciju potrebhe opreme, mašiha i uredaja i odakle áe se habaviti odhosho ako je u pitahju postojeáa firma i postojeáa tehhologija. Kod hove firme treba dati prikaz potrebhog proizvodhog i admihistrativhog prostora sa prateáim uredajima i ihstalacijama, a kod postojeáe proizvodhje evehtualho dogradhju i rekohstrukciju prostora i ihstalacija. Potrebho je defihisati potrebhe sirovihe i materijale, iz domaáih izvora i evehtualho uvoza a takode i prikazati moguáhosti i haOihe habavke potrebhih siroviha i materijala. U okviru plaha proizvodhje je veoma bitho da se defihiše haOih obezbedehja kvaliteta proizvoda/usluga, zbog sve stroTih zahteva daomaáih a posebho ihostrahog trTišta. Na kraju proizvodhog plaha potrebho je da se odredi potrebha proizvodha radha shaga za realizaciju defihisahog broja i kvaliteta proizvoda. U proizvodhom plahu potrebho je obraditi deo koji je vezah za ekologiju. Neophodho je da se ahalizira da li proizvodhja zagaduje Oovekovu okolihu i koje mere zaštite treba preduzeti. PLAN ORGANIZACIJE I UPRAVLJANJA Posebah deo bizhis plaha posveáeh je orgahizaciji i upravljahju firmom. Iz ovog dela bizhis plaha spoljhi parther ili fihahsijer treba da vidi i uveri se koliko je efikasho orgahizovaha firma i da li predvidehi mehadTerski tim moTe valjaho da upravlja firmom i postiTe plahirahe rezultate. Treba hajpre prikazati kako áe biti orgahizovaha firma hakoh realizacije poduhvata sa odgovarajuáom orgahizaciohom šemom. Ako je u pitahju postojeáa firma treba dati orgahizaciohu šemu pre i posle realizacije posmatrahog poduhvata. Treba odrediti ukupah broj zaposlehih radhika i kvalifikaciohu strukturu zaposlehih. Pri tome se posebho defihišu proizvodhi radhici Oiji broj i struktura zavise od usvojehe i primehjehe tehhologije i admihistrativhi radhici Oiji broj i struktura zavise od defihisahe orgahizaciohe strukture firme. Ukoliko je potrebho je posebho predvideti obuku i prekvalifikaciju zaposlehih u skladu sa korišáehom tehhologijom i usvojehom strategijom firmom. U bizhis plahu posebho prikazati mehadTersku strukturu firme. Potehcijalhi ihvestitori i kreditori, za koje se bizhis plah hajOešáe pravi, veoma su zaihteresovahi ko áe da upravlja poslovahjem firme, i da li predvideha mehadTerska ekipa moTe efikasho da www.puskice.org 104

www.puskice.org upravlja poslovahjem firme u buduáhosti i da obezbedi povratak uloTehih ili pozajmljehih sredstava. FINANSIJSKI PLAN Fihahsijski deo bizhis plaha je završhi deo ovog elaborata u kome se hovOaho sumiraju svi prethodho ahalizirahi i prezehtirahi podaci i rezultati. U fihahsijskom delu bizhis plaha treba prezehtirati kolko fihahsijskih sredstava je potrebho za startovahje firme odhosho za realizaciju odredehog poduhvata. Kada je u pitahju postojeáa firma treba procehit kakvi se poslovhi rezultati oOekuju i da li ohi obezbeduju povraáaj uloTehih sredstava. Izrada fihahsijskih dela bizhis plaha poOihje prikazom fihahsijskih rezultata koje je firma postigla posledhjih hekoliko godiha. Ahalizom ovih podataka daje se oceha fihahsijskog poloTaja i fihahsijske sposobhosti firme. U sluOaju startovahja bizhisa, izrada fihahsijskog dela bizhis plaha poOihje proraOuhom potrbhih fihahsijskih sredstava za startovahje firme. Na oshovu proraOuha potrbhih fihahsijskih sredstava za startovahje bizhisa ili realizaciju odreTehog poduhvata, a u skladu sa raspoloTivim fihahsijskim sredstvima, defihiše se kolika áe se fihahsijska sredstva traTiti od potehcijalhih kreditora ili ihvestitora. Treba izraOuhati plahirahi prihod od prodaje proizvoda/usluga i evehtualho ostale prihode. Pored prihoda treba izraOuhati i troškove poslovahja, tj. materijalhe i hematerijalhe troškove, amortizaciju i plate. Na oshovu ovih i drugih podataka treba hapraviti plahirahi bilahs stahja i bilahs uspeha i izvršiti ahalizu kritiOhe taOke. Na oshovu bilahsa uspeha prave se tokovi gotovihe, i to fihahsijski tok za ocehu likvidhosti i ekohomski tok za ocehu rehtabilhosti. ZAKLJUĈAK I PREDLOG Posledhji deo bizhis plaha sadrTi zakljuOha razmatrahja vezaha za sve prethodhe delove bizhis plaha i predlog za uOešáe odredehog kreditora/ihvestitora u realizaciji, tj. fihahsirahju odredehog poduhvata ili startovahju bizhisa. Pošto je u fihahsijskom delu izvršeh proraOuh potrebhih fihahsijskih sredstava za realizaciju poduhvata/startovahje bizhisa, sada treba prezehtirati raspoloTiva sopstveha fihahsijska sredstva i havesti kolika su hedostajuáa potrebha sredstva. U skladu sa potehcijalhim ihvestitorom/kreditorom kome se podhosi bizhis plah i od koga se oOekuju fihahsijska sredstva, formira se predlog za dobijahje potrebhih fihahsijskih sredstava, odhosho za uOešáe u realizaciji odredehog poduhvata/startovahju odredehe firme.

www.puskice.org 105

www.puskice.org

18.1 Priprema industrijskih projekata Priprema projekata predstavlja deo ukuphog ciklusa razvoja projekata, koja pruTa oshovu za realizaciju ihvesticije. Priprema projekata obuhvata izradu sledeáih projekata: . Studije moguáhosti . Prefizibiliti studije — predstudije izvodljivosti . Fizibiliti studije — studije izvodljivosti . Pomoáhe (fuhkciohalhe) studije Studija mogućnosti treba da idehtifikuje moguáe ihvesticiohe ideje koje bi trebale da budu dalje razmatrahe. Studija moguáhosti obuhvata ahalizu: - Prirodhih resursa sa potehcijalom pogodhim za proizvodhju - Postojeáih privredhih resursa - Buduáe traThje potrošhih dobara kod kojih postoje uslovi za poveáahje traThje - Uvoza u cilju idehtifikacije podruOja u kojima moTe da dode do zamehe uvoza domaáom proizvodhjom - Proizvodhih sektora koji su uspešhi u drugim zemljama sa sliOhom ekohomijom - Moguáih povezivahja sa drugim ihdustrijama u zemlji i ihostrahstvu - Moguáhost proširehja postojeáe proizvodhje ihtegracijom - Moguáhost za diversifikaciju - Moguáeg proširehja postojeáih ihdustrijskih kapaciteta - Opšte ihvesticiohe klime - Privredhe politike - Troškova i faktora od kojih zavisi proizvodhja - Izvozhih moguáhosti Studije moguáhosti su po svojoj prirodi orijehtaciohe i više predstavljaju opšte procehe, hego detaljhije ahalize. Ahaliza i prikaz troškova daju se sasvim globalho ha oshovu poredehja sa sliOhim projektima. Prefizibiliti studija omoguáava da se izvrši prethodha oceha ideje o realizaciji ihvesticiohog projekta. Ova studija predstavlja medufazu izmedu studije moguáhosti i detaljhe studije izvodljivosti. Prefizibiliti studija obuhvata istraTivahje i ahalizu sledeáih oshovhih elemehata: - TrTište i kapacitet pogoha — studija traThje i trTišta, prodaja i marketihg, proizvodhi program i kapacitet pogoha - Materijal za rad - Lokacija i poloTaj - IhTehjerihg projekta (tehhologija, oprema i gradevihski radovi) - ReTija (proizvodhja i admihistracija) - Radha shaga (proizvodha i reTijska) - Fihahsijska ahaliza (troškovi ihvesticije, fihahsirahje projekta)

www.puskice.org 106

www.puskice.org Fizibiliti studija treba da pruTi defihitivhe zakljuOke i ocehe o valjahosti i opravdahosti realizacije odhoshog ihvesticiohog projekta. Oha defihiše ihvesticiohi projekat sa stahovišta traThje i proizvodhog kapaciteta, izabrahe tehhologije, upotrebe siroviha i materijala i izabrahe lokacije, i utvrduje ihvesticiohe i proizvodhe troškove i ukupah prihod koji áe da obezbedi povraáaj ulagahja. Ova studija ima sledeái sadrTaj: . Oshovhi zakljuOak . Prethodhe ihformacije i istorijat projekta . TrTište i kapacitet pogoha - Studija traThje i trTišta - Prodaja i marketihg - Proizvodhi pogoh - Kapacitet pogoha . Ulaz materijala - Materijali - Program habavke . Lokacija i poloTaj - Lokacija - PoloTaj pogoha i lokalhi uslovi - Uticaj ha okruTehje . Projekthi ihTehjerihg - Tlocrt i fiziOko pokrivahje projekta - Tehhologija i oprema . Orgahizacija pogoha i troškovi reTije - Orgahizacija pogoha - Troškovi reTije . Radha shaga - Proizvodha radha shaga - ReTijska radha shaga . Realizacija projekta . Fihahsijsko i ekohomsko vredhovahje - Ukuphi izdaci za ihvesticiju - Fihahsirahje projekta - Troškovi proizvodhje - Komercijalha profitabilhost - Naciohalho vredhovahje Pomoćne studije obuhvataju jedah ili više aspekata ihvesticiohog projekta i potrebhe su kao preduslovi za izradu prefizibiliti i fizibiliti studije. Fuhkciohalhe studije obuhvgataju: . Studije trTišta proizvoda . Studije habavke repromaterijala . Laboratorijska i prototipska ispitivahja . Studije lokacije . Ekohomske studije . Studije selekcije opreme

www.puskice.org 107

www.puskice.org

18.2 Ocena industrijskih projekata UNIDO metodologija za ocehu ihdustrijskih projekata obuhvata ocehu komercijalhe, ocehu haciohalhe isplativosti kao i ocehu u uslovima heizveshosti. ANALIZA KOMERCIJALNE ISPLATIVOSTI Ahaliza komercijalhe isplativosti projekta se obavlja razmatrahjem fihahsijskih rezultata koje projekat dohosi ihvestitoru. IzraOuhavaju se direkthi troškovi i koristi od projekta i korišáehjem trTišhih ceha hovOaho izraTavaju. Ahaliza komercijalhe isplativosti obuhvata: Analiza isplativosti Ahalizom isplativosti ihvesticije utvrduje se profitabilhost projekta sa stahovišta preduzeáa. Fihahsijskom ahalizom se utvrduje da li raspoloTiva fihahsijska sredstva omoguáavaju valjahu realizaciju i rad projekta. Ahaliza isplativosti projekta se vrši primehom sledeáih kriterijuma i metoda: A. Prosta stopa prinosa Prosta stopa prihosa predstavlja odhos izmedu heto profita u hormalhoj godihi i ukuphih ihvesticija. IzraOuhava se prema sledeáoj formuli: F +Y 1

R=

R — prosta stopa prihosa F — heto profit u hormalhoj godihi Y — godišhje kamate ha kredite u hormalhoj godihi I — vredhost ukuphih ihvesticija Projekat je opravdah ukoliko je prosta stopa prihosa veáa od kamathe stope koja se postiTe ha trTištu kapitala. Izmedu više projekata hajbolji je ohaj sa hajveáom stopom R, pod uslovom da je veáa od kamathe stope sa trTišta kapitala. B. Metoda roka otplate Metoda roka otplate meri vreme koje je potrebho da se povrate uloTeha sredtva. IzraOuhavahje se vrši ha sledeái haOih: p

1=

(Ft + Dt ) t=O

I — ukupha ulagahja; p — rok otplate; Ft — godišhji heto profit; Dt — godišhja amortizacija Projekat je isplativ ukoliko je izraOuhati rok otplate mahji od maksimalhog roka otplate pmax.

www.puskice.org 108

www.puskice.org C. Neto sadašnja vrednost Neto sadašhja vredhost predstavlja razliku sadašhjih vredhosti ukuphih priliva i ukuphih izdataka. IzraOuhava se ha oshovu sledeáe formule: n

NPV =

(C1 — CO)t x at t=O

NPV — heto sadašhja vredhost CI t — godišhji priliv u godihi t COt — godišhji izdaci u godihi t at — diskohthi faktor Projekat je prihvatljiv ako je hjegova heto sadašhja vredhost veáa ili jedhaka huli. D. Interna stopa rentabilnosti Ihterha stopa rehatbilhosti predstavlja diskohthu stopu pri kojoj je NSV projekta jedhaka huli. IzraOuhava se po sledeáoj formuli: n

(C1 — CO)t x at = 0 t=O

Projekat se smatra prihvatljivim ukoliko je izraOuhata ihterha stopa rehtabilhosti veáa ili jedhaka mihimalhoj stopi rehtabilhosti imih. Finansijska analiza Fihahsijska ahaliza se obavlja po godihama veka trajahja projekta. Oha obuhvata ahalizu likvidhosti i ahalizu strukture kapitala. Ahaliza likvidhosti se vrši da bi se obezbedio potrebah tok gotovihe u periodu ihvestirahja i periodu eksploatacije ihvesticiohog projekta, zhaOi u periodu izgradhje, puštahja u rad i operativhog rada projekta. Ahaliza strukture kapitala se vrši da bi se obebedilo da svaki oblik ihvesticije bude pokriveh odgovarajuáim fihasijskim sredstvima. ANALIZA NACIONALNE ISPLATIVOSTI Ahaliza haciohalhe isplativosti se obavlja pomoáu oshovhog kriterijuma, dodathih pokazatelja i dodathih razmatrahja. Takode se koristi i cost — behefit ahaliza. Osnovni kriterijum Kao oshovhi kriterijum koristi se pokazatelj heto dodathe vredhosti koji meri doprihos projekta poveáahju haciohalhog dohotka.

www.puskice.org 109

www.puskice.org Kriterijum heto dodathe vredhosti se izraOuhava kao razlika izmedu vredhosti izlazhih roba i vredhosti ulazhih roba i usluga. NVA = O – (MI + I) NVA — heto dodatha vredhost stvoreha projektom O — oOekivaha vredhost izlazhih roba (prihod od prodaje) MI — oOekivaha vredhost ilazhih roba i usluga I — ukuphe ihvesticije Neto dodatha vredhost moTe se meriti za svaku godihu pojedihaOho ili za celokuphi Tivothi vek projekta. Oceha ihvesticiohog projekta treba da se bazira ha ukuphoj dodathoj vredhosti. Dodatni pokazatelji Kao dodathi pokazatelji u ahalizi haciohalhe isplativosti koriste se: A. Efekat zapošljavanja Oceha projekta sa stahovišta doprihosa zapošljavahju vrši se merehjem direkthog i ihdirekthog zapošljavahja. Direktho zapošljavahje se odhosi ha utvrdivahje hovih radhih mesta, za kvalifikovahu i hekvalifikovahu radhu shagu, koje dohosi projekat. Ihdirektho zapošljavahje se odhosi ha dobijahje posla ha drugim projektima koji su vezahi za projekta koji se ahalizira i ocehjuje. B. Efekat distribucije Kod ovog pokazatelja potrebho je ahalizirati kako se koristi od ihvesticiohog projekta raspodeljuju po društvehim grupama, zhaOi ahalizirati gruphi efekat raspodele, i po regiohima zemlje, zhaOi ahalizirati regiohalhi efekat raspodele. C. Neto devizni efekat Ahaliza devizhog efekta ihvesticiohog projekta vrši se ocehjivahjem platho — bilahshih efekata projekata i ocehjivahjem supstitucije uvoza. Posebho treba izraOuhati sadašhju vredhost heto efekta devizhog toka, koji predstavlja zhaOajah pokazatelj devizhog efekta projekta. D. Meñunarodna konkurentnost Kod ovog pokazatelja vrši se oceha da li áe proizvodi posmatrahog projekta biti kohkurehthi ha meduharodhom trTištu. Za procehu meduharodhe kohkurehthosti proizvoda potrebho je izvršiti uporedehje domaáih resursa za proizvodhju hamehjehu izvozu u odhosu ha predhosti dobijahja deviza kada se proizvod izveze.

www.puskice.org 110

www.puskice.org Dodatna razmatranja U okviru dodathih razmatrahja u ocehi haciohalhe isplativosti vrši se ahaliza: Uticaja na infrastrukturu – ahalizira se u situaciji kada za realizaciju ihvesticiohog projekta hedostaju ihfrastrukturhi kapaciteti i treba ih graditi i odrediti da li áe se troškovi da terete samo razmatrahi ili i druge projekte. Uticaja na razvoj znanja – ostvaruje se u zavishosti od primehjehe tehhologije i mesta gde se projekat realizuje i ovaj uticaj svakako treba ahalizirati. Uticaja na okruženje – ahalizira se preko uticaja ha prirodhe i društveho — kulturhe uslove. Uticaj ha prirodhe uslove se moTe lako meriti preko troškova potrebhih da se priroda dovede u prvobithi oblik. Uticaj ha društveho — kulturhe uslove je mhogo teTe utvrditi i izmeriti jer se odhosi ha oOuvahje tradiciohalhih vredhosti, spomehike kulture. OCENA U USLOVIMA NEIZVESNOSTI Oceha ihvesticiohih projekata u uslovima heizveshosti vrši se korišáehjem sledeáih metoda: Analiza kritične tačke – metod kod koga se izraOuhava hajmahji obim proizvodhje i hajmahji prihod od prodaje koji omoguáavaju pozitivhi fihahsijski efekat projekta. Analiza osetljivosti – metod kod koga se izraOuhava i ahalizira kako se mehja vredhost pojedihih kriterijuma za ocehu sa promehama vredhosti bilo kog ulazhog parametra. Analiza verovatnoće – svakom parametru koji sluTi za izraOuhavahje odhoshog kriterijuma se pridruTuju odgovarajuáe verovathoáe pojavljivahja i ha taj haOih vrši oceha.

www.puskice.org 111

www.puskice.org

19.1 Globalna procedura razmatranja i ocene investicionih projekata Meduharodha bahka za obhovu i razvoj (Svetska bahka) — oshovhi cilj je da se pomoghe privredhi razvoj zemalja primaoca kredita, i da se istovremeho obezbedi efikasha realizacija projekta, kako bi primalac kredita bio u stahju da vrati pozajmljehja sredstva. Odobravahje kredita Bahka vrši ha oshovu prethodho detaljhog razmatrahja i ocehe projekta koju vrše eksperti Bahke. Bahka vrši selekciju projekata, dok kompletha procedura koja ukljuOuje i kohtrolu realizacije projekata doprihosi efikashoj realizaciji projekta. Globalha prcedura razmatrahja i ocehe projekta koji bi se kreditirali predstavlja sloTeh proces koji se sastoji od Oetiri oshovhe faze koje su medusobho povezahe tako da Oihe kohtihuirahi proces. Te faze su: IDENTIFIKACIJA PROJEKTA Ovo je poOetha faza u kojoj se prohalaze projekti za koje bi Bahka bila zaihteresovaha da ih kreditira i prelimiharho utvrduje da li Bahka moTe da prihvati kreditirahje jedhog projekta. Ovde se respektuju tri oshovha uslova. Prvo, da li je projekat odhosho oblast privrede ha koju se odhosi, od prioritethog zhaOaja za razvoj zemlje i da li se halazi u odgovarajuáim plahovima razvoja. Drugo, da li je projekat tehhiOki ostvarljiv, i da li se tehhiOko rešehje moTe po prihvatljivim uslovima. I treáe, da li je vlada odhoshe zemlje voljha da fihahsijski ili ha bilo koji drugi haOih podrTi predloTehi projekat. Postoji više haOiha ha koji se obavlja idehtifikacija projekta, koju hajOešáe obavljaju struOhjaci bahke. Najjedhostavhiji haOih idehtifikacije projekta je putem tzv. ripiter zajma, odhosho putem odobravahja kredita za dalje faze jedhog projekta ili za projekte koji se hastavljaju ha prvobithi projekat. Ĉesto se idehtifikacija projekta vrši uz pomoá tima eksperata koje Bahka šalje da ha licu mesta izvrše idehtifikaciju projekta. Bahka Oesto vrši idehtifikaciju projekta i putem ekohomskih misija koje šalje u zelje u razvoju, Olahice Bahke, da utvrde kako se vrši realizacija razvoja i idehtifikuju projekti. Idehtifikaciju projekta moTe obaviti i heka druga orgahizacija izvah bahke. NajOešáe je to sluOaj kada je obezbedeho delimiOho fihahsirahje odredehog projekta. PRIPREMA PROJEKTA Ovo je sledeáa faza koja poOihje hakoh idehtifikacije. U ovoj fazi se vrši ahaliza oshovhih tehhiOkih, ekohomskih i fihahsijskih uslova za realizaciju projekta i izraduju odgovarajuái elaborati. Bahka traTi da se priprema projekta veoma temeljho obavi, jer

www.puskice.org 112

www.puskice.org od pripreme zavisi valjahost celokuphe realizacije projekta. Pripremu Oesto obavlja sama orgahizacija koja traTi kredit, uz pomoá Bahke. U fazi pripreme haglasak se stavlja ha istraTivahje alterhativhih moguáhosti za realizaciju projekta. Ispituju se razliOite varijahte tehhiOkih rešehja i vrši oceha koje je rešehje sa ekohomskog stahovišta hajbolje. S obzirom ha razhovrshost pohudehih projekata, i ha sloTehost i zhaOaj faze pripreme, period pripreme moTe da traje od hekoliko meseci pa do hekoliko godiha. U jedhostavhim sluOajevima povezahih projekata, priprema za drugi projekat, hakoh prvogkoji je uspešho realizovah je veoma kratka. Kod odredehih projekata, usled specifiOhih uslova zajmotraTioca i samog projekta, period pripreme se moTe proteghuti ha hekoliko godiha, dok se he stekhu svi potrebhi uslovi. LogiOho je da orgahizacije koje traTe kredit Tele da se period pripreme što pre obavi i što pre dode do kreditirahja. Medutim Bahka, ihsistira ha što boljoj pripremi projekta kako bi mogla da bude što precizhija i objektivhija u procehi projekta i odobravahju kredita. PROCENA PROJEKTA Proceha predstavlja treáu fazu, koja se Oesto smatra hajzhaOajhijom. Proceha obuhvata celovitu i sistemsku reviziju svih projekata sa razhih aspekata da bi se odredila hjihova valjahost. Procehu projekta iskljuOivo obavljaju struOhjaci Bahke, i to uvek uz kohkretha istraTivahja u zemlji iz koje se traTi kredit. Obavljahje procehe u hajveáoj meri zavisi od faze pripreme. Proceha se obavlja sa tehhiOkog, ekohomskog, komercijalhog, fihahsijskog, upravhog i orgahizaciohog tahovišta. Tehnički deo obuhvata proveru valjahosti razmatrahja razliOitih varijahti tehhiOkih rešehja. U okviru ovog dela treba utvrditi da li je hadeho rešehje i hajbolje (za ihvestitora) tehhiOko rešehje. Ne ihsistira se ha hajmoderhijem tehhiOkom rešehju, veá se traTi oho koje hajbolje odgovara uslovima dotiOhe zemlje. Ekonomski deo obuhvata ahalizu rehtabilhosti razliOitih tehhiOkih rešehja radi prohalaTehja ekohomski hajefikashijeg rešehja. Ahaliza rehtabiliteta ukljuOuje ahalizu rizika kojom se obuhvata heizveshost vezaha za procehe uOihjehe u projektu. Komercijalni deo obuhvata razmatrahje svih moguáhosti prodaje i kupovihe koje se obavljaju u okviru projekta. Finansijski deo obuvata dve oshovhe grupe fihahsijskih problema. Prvo, to je obezbedehje ukupho potrebhih sredstava za realizaciju projekta. Pored kredita Bahke, ihvestitor mora sam da obezbedi deo sredstava da bi moga da pristupi realizaciji projekta. Drugo, to je ahaliza moguáhosti ihvestitora da odgovori ha sve fihahsijske obaveze pre svega da vrati pozajmljeha srestva Bahci, a i da odgovri drugim fihahsijskim obavezama. Upravljački deo obuhvata razmatrahje i sagledavahje kljuOhog upravljaOkog kadra. Bahka Oesto traTi da bude kohsultovaha oko postavljahja upravljaOkog osoblja. Organizacioni deo obuhvata razmatrahje orgahizaciohe strukture preduzeáa koja traTi kredit. Pri tome Bahka Oesto traTi da se pojediha odeljehja reorgahizuju kako bi efikashije delovala i tako doprihela ukuphoj realizaciji projekta. Na oshovu procehe pravi se izveštaj koji se hajpre razmatra u Bahci. Zatim se orgahizuju pregovori sa zajmotraTiocima, u okviru kojih se hastoji postiái dogovor oko razliOitih mera koje su date u izveštaju o procehi, kao heophodhe za efikashu realizaciju

www.puskice.org 113

www.puskice.org projekta. Revidirahi izveštaj sa ostalim dokumehtima se zatim predaje ha usvajahje izvršhim orgahima Bahke, posle Oega se odobrava kredit. NADZOR REALIZACIJE PROJEKTA Nadzor je zadhja faza projekthog ciklusa. Nadzor predstavlja upravljaOku fazu kohtrole kojom treba da se projekat realizuje kako je plahiraho ili sa izmehama koje doprihose efikashosti i da se ostvare plahirahi ciljevi razvoja. ObiOho se od korishika zajma traTi da u odredehim vremehskim ihtervalima (3 — 6 meseci) šalje Bahci izveštaj o odvijahju radova ha projektu, zatim o stahju troškova. Pregled izveštaja obavljaju struOhjaci Bahke i predlaTu evehtualhe mere za otklahjahje problema. Bahka posebhu paThju posveáuje kupovihi robe i usluga koje su fihahsirahe iz sredstava kredita, i hadgleda da li se ove operacije obavljaju kako je predvideho. Bahka Oesto formira i posebhe grupe koje ha licu mesta i sagledavaju realizaciju i vrše hadzor.

19.2 Ocena rentabilnosti projekta U ahalizi rehtabilhosti projekta koristi se fihahsijska ahaliza, koja utvrduje efekte koje ihvesticiohi projekat dohosi ihvestitoru i ekohomska ahaliza kojom se utvrduju doprihosi projekta ciljevima zemlje u celihi. Bahka takode predlaTe i primehu cost — behefit ahalize. U primehi CB ahalize slede se sledeáe globalhe faze: . Defihisahje projekta . Utvrdivahje relevahthih troškova i koristi . Vredhovahje troškova i koristi . IzraOuhavahje kriterijuma za ocehu . Utvrdivahje rizika i heizveshosti. Pristup Svetske bahke predvida da se u ekohomskoj ahalizi pode od ihdividualhih uOihaka, u skladu sa fihahsijskom ahalizom, i da se ukljuOivahjem i iskljuOivahjem odredehih grupa troškova i koristi dode do ukuphih efekata sa stahovišta zemlje u celihi. Nakoh utvrdivahja relevahthih troškova i koristi vrši se vredhovahje troškova i koristi i pretvarahje u hovOahe izhose korišáehjem obraOuhskih ceha. Pristup Svetske bahke je u ovom sluOaju isti ako Little — Mirrlees — ov pristup. U ekohomskoj ahalizi koriste se sledeái kriterijumi: - Kriterijum sadašhje vredhosti heto koristi - Kriterijum ihterhe stope rehtabilhosti - Koficijeht koristi i troškova

www.puskice.org 114

www.puskice.org

20.3 Primena Delfi metode u rešavanju neizvesnih investicionih problema Neizveshost kao stalhi pratilac ihvesticiohih problema moTe biti smahjeha primehom metoda predvidahja. Bez predvidahja je hemoguáe rešavati heizveshe ihvesticiohe situacije. Realhi ihvesticiohi problemi sadrTe odredehi broj parametara Oije su veliOihe heizveshe i treba ih predvideti. Postoje dva oshovha pristupa predvidahju, klasificiraha prema objektu predvidahja. Prvi pristup je procesno predviñanje kod koga je objekat predvidahja heki parametar koji karakteriše izvestah proces ili izvesho stahje. Drugi pristup je dogañajno predviñanje gde je objekat predvidahja heki dogadaj u buduáhosti. U sluOaju proceshog predvidahja je zadat vremehski termih u buduáhosti te je potrebho prdvideti vredhost koju áe imati heki parametar u tom vremehskom termihu u buduáhosti. U sluOaju dogadajhog predvidahja potrebho je predvideti vremehski termih u buduáhosti u kome áe se desiti odredehi dogadaj. Dahas su pozhate mhogobrojhe metode predvidahja koje se sa mahje ili više uspeha primehjuju u praksi: . Metoda ekstrapolacije . Metoda ahketirahja . Metoda ahalize primehe . Metoda eksperthih oceha Najpozhatija i hajviše upotrebljavaha metoda eksperthih oceha je Delfi metoda. Pored ukuphog problema izbora ihvesticije, postoji više pojedihaOhih problema koji se efikasho mogu rešavati predvidahjem. Potreba i moguáhost promehe Delfi metode u takvim situacijama je sasvim izvesha. Neki od pojedihaOhih problema koji se mogu rešavati Delfi metodom su: . Predvidahje hajverovathijih stahja buduáhosti iz skupa moguáih . Predvidahja verovathoáa pojavljivahja pojedihih stahja buduáhosti . Predvidahje buduáih prihoda i troškova ihvesticije . Predvidahje veka eksploatacije PRISTUP PRIMENI DELFI METODE Metode eksperthih oceha predstavljaju zhaOajho poboljšahje klasiOhih haOiha dobijahja proghoza skuphom kohsultacijom grupe eksperata za prouOavahi fehomeh. Delfi metoda je jedha od oshovhih metoda eksperthih oceha, koja ima brojhe modifikacije zavisho od prouOavahih problema. Prohadeha je i prvobitho korišáeha u Rand korporaciji u SAD, povodom studije opštih okolhosti i posledica evehtualhog ihterkohtihehtalhog rata. Delfi metoda prouOava i daje proghoze o heizveshim stahjima za koje hismo u stahju da izvedemo objektivhe statistiOke zakohomerhosti, formiramo model ili primehimo heku formalhu metodu.

www.puskice.org 115

www.puskice.org Prvobitho je hajviše upotrebljavaha za predvidahja buduáih meduharodhih situacija i potehcijalhih rathih stahja, kao i za proghozirahje hauOho — tehhološkog razvoja. Primeha Delfi metode se sastoji u sistematskom i orgahizovahom prikupljahju mišljehja grupe eksperata u cilju dobijahja traTehe proghoze. Nakoh defihisahog problema za koji se traTi proghoza, formira se grupa eksperata koja áe uOestvovati u proghozirahju. ObiOho se preporuOuje da to bude grupa od 10 — 15 lica. Pri tome treba teTiti izboru pravih eksperata, tj. ohih koji hajbolje pozhaju prouOavahi fehomeh. Kohtakti sa ekspertima se obavljaju serijom upithika, preko kojih se od hjih traTe proghoze, i daju razhovrshe ihformacije, obezbedujuái tako hjihovu ahohimhost. U prvoj seriji upithika se daju heophodhe ihformacije ekspertima, a od hjih se traTi da daju svoju proghozu i potkrepe je odgovarajuáim argumehtima. Na oshovu ovih proghoza, izraOuhava se proseOha proghoza, koja predstavlja sredhju vredhost pojedihaOhih proghoza, kao i rasejavahje proghoza oko sredhje vredhosti, koja predstvalja meru precizhosti proghoza. U drugoj seriji upithika ekspertima se šalje izraOuhata proseOha proghoza i mera precizhosti i od hjih se traTi da preispitaju svoju prvobithu proghozu i evehtualho je koriguju. Proces se obavlja u više koraka i kohaOha proghoza se dobija kao sredhja vredhost proghoze iz zadhje serije upithika. Kao proseOha vredhost uzima se medijaha koja predstavlja ohu vredhost proghoza, za koju je broj eksperata Oija je proghoza veáa od te vredhosti, jedhaka broju eksperata Oija je proghoza mahja od te vredhosti. Rasejavahje proghoze oko sredhje vredhosti se daje u obliku grahica — kvartila. Kao dohji kvaltil uzima se oha proghoza za koju broj eksperata Oije su proghoze mahje od te vredhosti izhosi Oetvrtihu ukuphog broja eksperata. Kao gorhji kvartil se uzima oha proghoza za koju broj eksperata Oije su proghoze veáe od te vredhosti izhosi Oetvrtihu ukuphog broja eksperata. Jedha od takode prozhatih metoda eksperthih oceha, koja u mhogim problemima prati Delfi metodu, te je mhogi smatraju modifikacijom Delfi metode je tzv. metod sceharija. Dok Delfi metodom dobijamo proghozu o oOekivahom vremehu odigravahja hekog dogadaja u buduáhosti ili vredhost hekog parametra u odredehom vremehu u buduáhosti, metodom sceharija se daju oshovhi uslovi i akcije koje treba preduzeti da bi se dobijeha proghoza ostvarila. Metoda sceharija se hajviše upotrebljava u proghozirahju moguáih meduharodhih kohflikthih situacija, mada se u zadhje vreme upotrebljava i za predvidahje ekohomskih fehomeha. Od eksperata se traTi da ukaTu ha moguáe akcije i reagovahja suprothe strahe, te tako akciju po akciju opišu moguái razvoj situacije. Na oshovu ovoga se kohstruiše odgovarajuái scehario razvoja situacije, uvaTavajuái kao valjahe ohe uslove i akcije koje je haveo veái broj eksperata. U izveshim sluOajevima, moguáe je osim verbalhih iskaza o formirahju sceharija upotrebiti i elemehte teorije skupova i teorije grafova. Delfi metodom je izbeghuta direktha diskusija i kohfrotacija ljudi i mišljehja, koja klasiOhi haOih dobijahja zajedhiOkog predvidahja grupe eksperata ha otvorehom sastahku Oihi heobjektivhim. Otvoreha diskusija omoguáava da se afirmiše predvidahje grupe ili pojedihca, zbog hjihove kompetehthosti, društvehe pozicije ili sposobhosti da dobro argumehtuju i brahe svoje mišljehje. Postoji Oitav hiz faktora razliOite prirode, koji ha ovakvoj debati utiOu ha objektivhost i taOhost kohaOhe proghoze. Svi ovi faktori su izbeghuti Delfi metodom i to je jedha od oshovhih predhosti ove metode. Pored toga pozitivha straha Delfi metode je ta, što se zajedhiOka proghoza dobija orgahizovahim i www.puskice.org 116

www.puskice.org sistematskim usaglašavahjem pojedihaOhih proghoza i što je moguáe pored kvalitativhih rezultata dobiti i kvahtitativhe pokazatelje proghozirahog fehomeha. Sprovodehje Delfi metode je priliOho sloTeh postupak haroOito u fazi pripreme, ho sa druge strahe moTe se reái da je priliOho jeftiha u odhosu ha druge metode. Nedostatak Delfi metode sastoji se u hemoguáhosti da se odredi optimalha veliOiha grupe eksperata. Ĉihi se, da bi veáa grupa eksperata poveáala taOhost predvidahja. Medutim, veoma je teško sastaviti dovoljho veliku i dovoljho kompetehthu grupu eksperata za prouOavahi fehomeh, tako da velika grupa obiOho sadrTi mahji broj pravih eksperata, specijalista za prouOavahi fehomeh. Veliki broj pojedihaOhih proghoza bi u ovom sluOaju samo smahjio precizhost i pouzdahost zajedhiOke proghoze. Rezultati dobijehi Delfi metodom zavise, pored veliOihe i kompetehthosti grupe, i od haOiha ha koji je sprovedeha metoda, tipa i broja upithika, ihformacija koje se šalju ekspertima, uvaTavahja argumehata kojima eksperti obrazlaTu svoje proghoze. Treba biti potupho realah u ocehjivahju taOhosti proghoza dobijehih Delfi metodom. S obzirom da se obiOho radi o dugoroOhom predvidahju heizveshih buduáih situacija, proghoze mogu biti hepouzdahe pa i pogrešhe. No, oOekivati izuzethu taOhost kod ove metode, kao i kod ostalih metoda predvidahja, je krajhja iluzija. Treba zhati da je taOhost proghoza dobijeha metodama predvidahja u prihcipu ograhiOeha. Ipak metode eksperthih oceha, barem za sada, daju hajobjektivhije i hajprecizhije proghoze. REŠAVANJE INVESTICIONIH PROBLEMA DELFI METODOM Postoji veliki broj poslovhih problema koji se mogu rešavati Delfi metodom. Ihvesticiohi problemi zbog svoje oshovhe karakteristike, heizveshosti koja prati buduáe prihode i troškove od ihvesticija, predstavljaju veoma pogodho podruOje za primehu ove metode. Ihvesticiohi problemi u preduzeáu koji se mogu rešavati Delfi metodom mogu se globalho podeliti u dve grupe: - Problem izbora izmedu više ihvesticiohih alterhativa — rešavahje komplethih heizveshih ihvesticiohih problema - Problem predvidahja vredhosti izveshih parametara koji figurišu u problemu ocehe i izbora ihvesticija u preduzeáu

www.puskice.org 117