___uvod U Gradjansko Pravo I Stvarno Pravo Resize.pdf

PRIRUCNIK

ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

• prof. dr llija Bablc

UVOD U GRADANSKO PRAVO &

SТVARNO PRAVO SESTO AZURIRANO IZDANJE

sь� 7:Ј� � �.!)О .

Prof. dr Ilija Bablc

UVOD U GRADANSKO. PRAVO •

l

SТVARNO PRAVO - sesto azurirano izdanje -

_-.••

UVOD U GRAD:lliSKO PRAVO 1

S1VARNO PRAVO sesto azurirano izdanje

Autor Prof. dr Ilija ВаЬiс

Izdavac PROJURIS

Beograd, Trg Nikole Pasica 2 (e-mail: projuris. org@gmail. сот) (web site: www. projuris. org)

Urednik Vladimir Todorovic

Priprema i stampa BIG stampa, Beograd

TiraZ

1000

ISBN 978-86-86105-60-8 NAPOMENA

Fotokopiranje ili na drugi naCin umnoZavanje ove knjige bez pismene dozvol i�­ e davaCa sankc ionisano је odredb ama Zakona о autorskim i srodn im pravima i Кr1vicnog zakonika

SADRZAJ UVOD U G RADANSKO PRAVO ODELJAК PRVI: РОЈАМ, PREDMET, SISТЕМАТIКА, METOD 1 IZVORI GRADANSKOG PRAVA .. ..... .. ...... ...... .. .. ...13 I. IZRAZI - PRIVАТNО, GRADANSKO, IMOVINSKO I CMLNO PRAVO . .. ......13 11.SISTEМATIКA GRADANSKOG PRAVA ........ . ... ... ... ........ 13 111. METOD GRADANSKOG PRAVA 1 NACELA REGUUSANJA....... ........14 IV.IZVORI GRADANSKOG PRAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 ·

·

.

23 ODELJAК DRUGI: SUВЈЕКП GRADANSKOPRAVNOG ODNOSA I. РОЈАМ SUВЈЕКГА (LICA) . . ...... ............... .... . ...... . 23 11.FIZICКA UCA . ............... . ... . ... ..... . ..... .. .....23 1.Pravna sposobnost fiziCkih Нса .. ... . . . .. . . . .. . .. .... . . . . . .23 2.Poslovna sposobnost fizickih lica. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 3.DeHktna sposobnost fizickih lica . . . " .. . . .. . .. . . . . .. . . . . . . . .31 4. Atributi fiziCkih lica . .. .. . . . . . . . . . . . .. . . . .. . . .. .. . .. . . 32 III.PRAVNA LICA .................... ........... . .... ....34 1. Pojam pravnog Нса.. . . .. . . ... . . .. . . . . . ... .. . . . . . .. ...34 2.Organizacije sa svojstvom pravnog Нса . . . . .. .. .. .. .. . .. . ... .34 3. Pravno Нее i njegovi osnivaci i ucesnici . .. . . .. . ..34 4. Funkcija pravnog lica . . . . ·. . . . .... . .. .. . .. . . .. . . . . ... ..35 5. Podele pravnih lica. . . . . ... . . . .. . . . . . . .. . . . . ... . . . . . .. 35 6. Osnovna obelezja pravnog lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 •

•

•

•

•

•

•

•

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.·

7. Pravna, poslovna i deliktna sposobnost pravnog lica.. .... . .. . .. . .. .44

ODELJAК ТRECI: GRADANSKOPRAVNI ODNOS 45 . I.РОЈАМ I SADRZAJ GRADANSKOPRAVNOG ODNOSA . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 П. CINJENICE 1 GRADANSKOPRAVNI ODNOS . ............ . . . .. .... ..45 IП.SUBJEКГIVNA GRADANSКA PRAVA (ZAНTEV PRAVNA МОС PRAVNO SТANJE, PRAVNI STAТUS). . . . . . . . . . . . 50 IV. PODELA SUBJEКГIVNIH GRADANSIOH PRAVA. ... . .... .... . ... .... 52 1. Apsolutna prava . .. .. .. .. .... . . ... .. . .. .52 2. Relativna (oЫigaciona) prava.. .... .... .. ... . .... .........67 3.Imovinska i neimovinska gradanska prava . 68 4. Prenosiva i neprenosiva prava ... .. .. . : . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 •

'

'

•

•

•

•

•

•

•

•

•

•

•

•

.

•

.

.

.

•

•

•

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

·

·

·

·

·

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

4 .

.

.

.

.

·

·

·

·

.

.

.

.

·

·

·

·

·

·

·

V. IMOVINA 1. Pojam i sadПina imovine . • • v• imov ine 2.оье1ezJa VI. ОВЈЕКТI GRADANSKOG PRAVA . 1.S"tvari. . 2.R аdnJe . . . . . . .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

·

.

·

.

·

.

.

.

.

·

·

.

.

.

.

.

.

.

.

. ' ' ' ' ' . ' . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 69 . 69 • • · 71 · . . . . . . 71 . . . . . . . . . . . . . . . . 72 73 . 73 ·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

.

·

·

·

·

.

.

·

·

.

.

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

•

,

,

,

,

•

•

·

·

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

·

.

.

.

.

•

.

.

.

.

.

.

.

.

·

·

·

.

·

·

.

·

·

.

·

·

·

·

.

.

.

.

.

.

.

.

..

.

.

.

.

.

.

·

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

•

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

·

.

·

.

.

.

.

•

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

·

·

·

·

· ·

·

·

·

·

·

.

.

.

.

..

.

·

·

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

·

·

·

·

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

.

.

"

.

.

.

.

.

.

.

·

·

·

·

.

.

.

.

.

•

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

·

..

. 79

82 . . . . . . . . . . 84 84 .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

•

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

•

.

•

•

•

•

.

.

.

.

.

.

.

.

.

•

•

.

.

.

.

.

.

.

!

•

•

•

•

•

•

•

•

•

•

.

.

.

•

.

.

•

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

·

·

ODELJAК РЕТ!: ZASTUPANJE . .. . 1. РОЈАМ I DEJS'IVO 11. RAZGRANICENJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111. VRSТE ZASrUPANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.Zakonsko zastupanje . . . 2 . Zastupanje na osnovu odluke drzavnog organa 3. Zastupanje na osnovu izjave volje zastu:panog . . . . . . . . . . . .. . . . .

·

.

·

·

·

·

·

.

.

.

·

·

.

.

.

·

·

. . . . . . . . . .76 . . . . . . . . . . 77 . . . . . . . . . . 77 77 . . " . · . . . . . 77 78 78 . . 79 .

.

·

·

.

.

·

·

.

.

·

·

.

.

·

·

.

.

·

·

74 74 74 74 74 . . . . . . . . . . 75 75 . . . . . . . . . .76

•

.

.

·

.

.

.

·

.

.

.

·

·

.

.

.

·

·

·

·

'.

.

·

·

.

.

•

·

.

.

•

·

.

.

•

·

.

.

•

·

.

.

·

·

·

.

·

·

·

·

·

·

ODELJAK CE1VRП: PRAVNIPOSWVI . . 1. РОЈАМ PRAVNOG POSLA . 1. Uopste о nastanku pravnog posla 2. Unutra8nja i izjavljena volja 3. Nacini izrazavanja volje 4 . Obelezja volje, predmet i kauza (osnov) . ; . . . . . . . . . . . 11. PODELA PRAVNIH POSLOVA . . . . . . 1.Ј ednostrani, dvostrani i visestrani pravni poslovi 2. Pravni poslovi medu Zivima (inter vivos) i pravni poslovi za slueaj smrti (mortis causa). . . . . . . . . . . . . . 3. Teretni (onerozni) i dobrocini (lukrativni) pravni poslovi . . . 4. Formalni i neformalni pravni posao . . . . . . . . . . . . . . 5. Кauzalni i apstraktni pra�i poslovi 6. Dvostrani pravni poslovi (ugovori). . . . . . . . . . . . . . . 7. Konsensualni i realni ugovori .. ... .. ..... ... ... III.SASTOJCI PRAVNOG POSLA . . ... . IV. MODIFIКACIJA PRAVNIH POSLOVA . . . · . 1.Uslov. .. . . 2.Rok 3. Nalog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . V. FORМA PRAVNIH POSLOVA .

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

.

.

.

.

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

.

.

.

.

.

'

·

·

·

.

.

·

.

.

.

.

.

.

·

·

·

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

3. LiCna prava 4 . Intе1еktuа1na prava

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

·

• .

86 86 . . . . 86 . . . . 87 87 88 . . . . 88

•

.

ODELJAK SESTI: NEV . AZECI PRAVNI POSLOVI · 93 I. NISTAVI PRAVNI POSLOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 . 1. PoJam . . . . . . . . . . ... . . 93 2.Posledice nistavosti . . . . . . . . . . . ·.. . 94 3. Konvalidacija . . . . . . . . . . . 94 .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

·

·

.

.

.

.

.

.

.

.

.

·

·

·

·

.

.

.

.

·

.

.

.

.

.

.

. .

··

. '•

.

.

.

·

.

.

'

'

'

'

'

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

·

·

·

·

·

·

·

·

.

.

.

'

.

.

.

.

·

·

·

.

.

.

.

.

.

.

.

·

·

·

·

·

·

·

·

.

.

.

.

.

.

.

.

.

·

5

PROF. DR ILIJA ВАВIС UYOD U GRADANSKO PRAУО 1 SТVARNO PRAУО

4.Konverzija. ... .... .. .. ... .. .... .... . .. .. . . .. . . . .. 95 5. Delimicna nistavost ..... . . . .. . ... . . . . . . . .. .. . . . . . . . .95 6.Isticanje nistavosti .. . . . .... ... . ..... . . .. .. . . . . .. . .. . 95 ·х tavi pravш pos1ovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 7. рОЈеd'ш1· Ш:::i 11. RU§I.JM PRAVNI POSLOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . .. .. . ... . ... . ..98 . . . "' 98 . . . . . .. . . 1. р o)am. Razgran1ce11Je . 98 . . . . 2. Razlozi rusljivosti .. . . . .

.

.

·

·

·

·

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

ODELJAК SEDMI: ZWUPOTREBA PRAVA 1. РОЈАМ. . . . . . . . . . . . . 11.TEORIJE ZLOUPOTREBE'PRAVA . 111.ODRAZ TEORIJA u·NASEM PRAVU . .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

. .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

. .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

104 . . 104 .. 104 . . 105

.

.

.

.

.

. . . . ·.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

ODEI.JAК OSMI: DEJS1VO РRОТЕКА VREМENA . NA GRADANSКA PRAVA . . . . 105 I. ZASTARELOST . . ... . .. . . ... .... . . . .. . .. ... .. . . .. .. . . . . 105 1. Pojam . . . . . . .... . . . . .. .. . . . .. .. . .... . .. . .. . .. . . 105 . .. . . .. . . : . . . . . . . 106 2. Pocetak toka, nastupanje i dejstva zastarelosti 3. Opsti i posebni rokovi zastarelosti .. ..... .. . . . . .. . .. . . . . . .106 4.Zastoj zastarevanja . . . . .. .. . ... . .. .. .. . . . . .. . . . . .. . . 107 . . . 108 . . . . . . . 5. Prekid zastarevanja 6. Prava koja ne zastarevaju . .. . . .. ... . . .. . .. .. . . . . . .. . . .. 109 11. PREКLUZIJA 110 111. ODRZAJ .. .. ... . . . . . . .... .. ....... . .. . . . .. . . . ....... . 110 IV. PRAVA КОЈА TRAJU ZAКONOM ODREDENO VREME . . 111 .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

"

ODELJAК DEVETI: VRSENJE 1 ZASTПA SUBJEКПVNIH PRAVA .. . . . ...... . . ..... . . 1.Povreda prava . . . . .. .. .. .. . . . . . . . . . . 2. Za.Stita prava ..... .. .... .. ..... . ... . 3. Vansudska zastita (samoza.Stita) 4. Pretpostavke za samozastitu . . ..... . . .. . . .. 5.Sudska zastita. . .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

... . ... . . . .. .. .111 . . . . . .. . . .. .. 112 .. . . . . . . . . . . . 112 . . . 112 . . . . . .. .. . . .. 112 114 .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

·

·

·

·

·

·

·

.

·

·

ODELJAК DESEТI: SТICANJE 1 PRESTANAК 116 GRAБANSКIНPRAVA . . . · · °iI. PRENOSENJE 1 SТICANJE GRADANSКIH PRAVA . . . . 116 1. Derivativno (izvedeno) sticanje . .. 116 2. Originarno sticanje . . . .. . . . . 117 · 3. Translativan prenos . . . . 117 4.Konstitutivan prenos .... . . .. . . . .. . . ... . . . .. . . . . .. .. 118 5. Subrogacija ..... . .. ... . . . .. . . . .. . .. . 118 . . . . . . . . . ·. 11. PRESTANAК GRADANSIOH PRAVA .. · 119 · · .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

·

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

·

·

·

.

.

.

.

.

.

.

.

·

·

·

·

·

·

·

.

·

.

·

·

.

.

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

·

·

·

.

·

·

·

·

·

PRIRU�NIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDN

6

S1VARNO PRAVO

.. . . ODELJAK PRVI: UVOD . . . . . . . . 1.РОЈАМ 1 OBELEZJA S1VARNOG PRAVA

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

. . .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

·

·

·

·

•

·

·

·

·

·

·

.

.

·

.

·

·

·

·

·

·

·

·

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

·

·

·

·

·

·

.

.

.

· · .

. . . .

.

.

120 120 120 122

·

·

·

·

·

·

·

.

·

·

·

·

·

·

·

·

·

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

. . .

.

·

·

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

120

·

1.Objektivno i subjektivno stvarno pravo . . . . . . 2.Nacela regulisanja stvarnog prava . П. PODELASТVARNIH PRAVA . . . . . . . . . .. . . . . . . . 111.РОЈАМ 1 PODELAsiyARI 1.Pojam stvari.Opravdanje podele stvari . .

OG ISPITA

124 124

2. Stvari u prometu (res in commercio)

. . .125 i van prometa (res extra commercium) . .. ... .. .. . . . .. . . . .

3.Pokretne stvari (res moЬiles) i nepokretne stvari (res immoЬiles) .... . . ... .. . .. . . . . . . . . . .126 4.Indivi dualno odredene stvari i stvari odredene ро rodu .. .. ... . . . . .. 127 5.Zamenljive i nezamenljive stvari . .... ..... ............. . . . . .128 6.Potrosne i nepotrosne stvari

.

.

.

.

128

•

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

7.Deljive i nedeljive stvari ...... .. ....... .. . ... .. . . . . . . .. 129 8.Proste Gednostavne) stvari i slozene (sastavljene) stvari ............129 9.Pripadak. . . . .

:

... . .

.

.

....... . .. .. .... .. . . . . . . .130

·.

.

10.Plodovi (fructus) ..... . ....... .. .. .... ... .. .. . . . .. . 130 ... 131

11.Zblrna stvar (universitas rerum)......... .... ... .. . . ..

12.Novac i procena vrednosti stvari .........................132 .. · . 133 . . . . . . . ODELJAК DRUGI: DRZAVINA .. . . . 1. РОЈАМ DRZAVINE. DEТENCIJA . . . . 133 . . . . . . . . . П. SUВ JEКТIVNO I OBJEКТIVNO SНVATANJE DRZAVINE . . . . . . . . . . · . ... �33 134 111. SUBJEКТI DRZAVINE . 134 . . . . ... . IV. PREDMET DRZAVINE . .. . . . . . . 135 V. VRSГE (OBLICI) DRZAVINE. . . . lDv . rzavina stvan"dv rzavina prava ........ . ... .... .. . . . ... . . 135 I .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

•

•

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

•

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

2.Iskljuciva (individualna) ddavina i suddavina. ........ .. . . . . . . .135 3.Zakonita i nezakonita dгZavina

.

.

.

.

..

.

.

.

.

.

.

.

. . . . . . . . . . . ·.

.

.

.

.

.

.

. ..· •. .

.

.

.

136

. . . • .136 . . . . . . . . 4 .Savesna i nesavesna drZavina. . 5.Prava (istinita) i manljiva (neistinita) dгZavina.. .. . . . . ; • : 137 6.Neposredna i posredna dгZavina . . . .. . ... . · ...138 7.Tabularna drZavina.. ............. ................ ...138 8.NasledniCka ddavina . . .... . ...... . ... . .. . . . .138 ; VI. PRIBAVLJANJE 1 GUВITAК D · : f • • • 139 . .

.

.

VII. ZASTITA DRZAVINE

•

•

.

.

•

•

�VINE.

.

3.Sudska za5tita.

.

.

.

.

•

�

.

.

•

•

.

•

.

.

•

•

. .. .

.

.

.

.

.

.

.

.

•

.

.

.

.

.

'.

.

.

.

•

•

•

.

.

.

.

.

.

.

•.

•

•. •

•

•

.

.

·

·

.. . .

.

.

•

.

.

.

•

•

.

.

•

•

.. .

.

.

·

·

•

•

•

•

.

.

.

.

·

•

.

·" •

.

.

•

·

•

•

•

•

140 ·

. . 140 .

.

14° ...... .... .......... .. ........... 141 .

·

·

·

.

.

.

.

·

·

·

·

·

·

·

.

.

.

.

.

.

.

·

·

·

·

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

•

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

.

ODELJAК ТRECI: PRA VO SVOJINE . 1. UOPSrE О SVOJINI .

.

.

.

1.Uopste . .. ,. . . . 2 .samopomoc......... v

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

•

•

•

.

"

·

·

·

·

·

.

.

.

•

.

142 ... 1 42 ·

·

·

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO 11.PREOBRAZAJ INDIVIDUALNE SVOJINE.

7

.. . .. . . ... . . . . .. .. . . . .. 142 111.KOLEКТIVNA SVOJINA U SOCIJALISTICIOM ZEMLJAМA. . ... . . . . . . . . 143 1POVRATAК INDIVIDUALNOJ SVOJINI. . .. . . .. .... ... . . .. .. . . . . . 143 143 .. .. .. .. IV. SADRZINA INDIVIDUALNOGPRAVASVOJINE . V.OBELEZJAPRA VA SVOJINE .. . . .. . .. . . ... . . .. . . . . . . . . .. . ... 144 . 145 . ... . ... . VI.OGRANICENJAPRAVA SVOJINE . . 145 . i. UopSte . .. . 146 . . 2. Zabrana zloupotrebe prava svojine ... . 146 3. Susedsko pravo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . ·. . . 4. Ogranicenja prava svojine u drustvenom interesu . . . . .. . . .... . ..148 .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

·

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

. .. 151 ODELJAК CEТVRTI: SПCANJE PRA VA SVOJINE . I. OSNOVI STICANJEPRAVA SVOJINE. . .. . . . .... . ..... . . .. . .. .. . .151 1. Derivativno sticanje prava svojine . (na osnovu pravnog posla). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151 2. Originarno sticaпje prava svojiпe . .. . . . . . . .. . ... .. . . . . .. . . 154 3.Sticanje па osпovu odluke dclavnog orgaпa . ... . .. . .. . . . . . . . . 154 4.Sticanje nasledivaпjem i ostavljaпjem legata . .. . . .... . . ........ . 155 П. NACIN SТICANJAPRAVA SVOJINE . . ... . . . . ... . . . . . . . . . . . . . . . . 155 1. Naciп sticaпja пepokretnosti . .- 155 . . 2. Naciп sticaпja pokretnih stvari ... . . . ... . . . .. . . . . . . .. . . . . .156 3.Sticaпje prava svojiпe па pokretnoj stvari . slucaju visestrukog otudeпja .. ... . . .. .. .. .. . . .. . . . . .. . .160 III. NAJCESCI SLUCAJEVI ORIGINARNOG STICANJA PRA VA SVOJINE. ... . ... . ..... .......... . .. . .. .. .. . .. .160 . . 161 1. Sjedinjeпje - spajanje (adjuпctio) i mesaпje (comixio) 3. Gradeпje па tudem zemljistu . . . . . . 162 4. Sејапје па tudem zemljistu . . . . . .. .... . ... .. ... . .... .. . .164 5. Sadeпje па tudem zemljistu . . . . . . 1 64 . 6. Odroп zemlje.Naпos (alluvio) . . . . 164 7.Novo rеспо ostrvo 165 8. Napusteпo recno korito . . . . . . . 165 9. Sticaпje svojine odvajanjem plodova. . .. . . . .. . .. . . . . . . ... . : 165 io. Odrzaj . ... . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. .. . . . .166 11. Sticanje svojiпe od nevlasпika . . . .. . . . . . .. . . .. . . . .. . . . . . 168 12. Prisvojeпje (okupacija - occupatio) . . .. . ... . 169 13. Nalaz izguЬljene tude stvari . . . 170 14.Nalaz skriveпog Ыаgа . . . .. .. 170 15. Eksproprijacija . . . . . . . 172 16. Komasacija. 174 р ь 1'7::' . .. . 17. ПSVаЈаПЈе ZlVOtinJa 1 fl а IV. NACIONALIZACIJA I DRUGI NACINI ODUZIMANJA 175 ... .. S 'IVARI 1 PRAVA .. . . . .. . · . . .. . 1. Agrarпa reforma . 176 . · . :. · 2. Konfiskacija i sekvestar . . .. . .. . . . . ... . . . . 178 .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

1

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

"

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

·

·

.

.

.

·

·

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

v•

.

.

.

.

.

.

.

.

•

•

.

.

.

.

.

•

.

.

·

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

•

·

•

·

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

. '

.

.

.

'·

.

.

·.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

·

·

·

·

·

•

•

·

·

·

•

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

.

.

.

.

.

.

·

.

.

.

.

.

·

.

.

·

·

·

.

·

.

·

·

·

'с;

·

OG ISP PRIRU�NIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDN

8

3. Nacionalizacija privatnih preduzeca, najamnih zgrada i gradevinskog zemljista. V. VRACANJE (RESТIТUCIJA) ODUZETIH S1VARI I PRAVA. .

.

.

.

.

.

.

.

.

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

'

ODELJAК РЕТI: ZASTПA 1 PRESTANAК PRAVA SVOJINE · 1. ZASrITA PRA VA SVOJINE . . . . . . . . . . . . . . . . · · · · ·

·

·

·

·

·

·

·

·

OBE$TECENJE.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

·

·

·

·

·

·

.

·

·

1. Reivindikaciona tuzba (actio rei vindicatio) .

.

·

.

2.PuЫicijanska tuzba (actio puЬliciana) 3. Negatorna tuzba (actio negatoria) - tuzba zbog uznemiravanja . II. PRESTANAК PRA VA SVOJINE . .. .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

... .

. .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.. ... . ·

.

·

.

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

.

.

..

.

.

.

·

·

·

.

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

· 179

.

·

·

·

. . . 180 ·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

ITA

.

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

t84 l84

·

l85

185 .

186

187

. .. . .. . . · · · · · · · 188 ODELJAК SESТI: SUSVOJINA (CONDOMINIUМ) . .............. . .... ... 188 . . 1 РОЈАМ - . 11.VRSENJE SUSVOJINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . · · · · · · · · · · 189 .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

. 189 . 2.Ovlascenja suvlasnika da raspolaZe sa stvari .... . . . . 3. Upravljanje stvarju : .... .......... . . . . . . . . . . 19_ 2 .

.

.

.

. · . .

..

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

·.

. .

'

ODELJAК SEDMI: ZAJEDNitКA SVOJINA. ................ . . .. . . 195 I. РОЈАМ........................................ . ..... 195 II. RAZGRANI<�ENJE. ..... ............................. .. ... 195 111. UDEO ZAJEDNICARA U ZAJEDNICKOJ SVOJINI ............. .. ... 196 ·., ........ 197 . . . ·· ; IV. OVLASCENJA ZAJEDNICARA V. OBAVEZE.ZAJEDNICARA . . : : 197 . . . . >. : . . ARJU .....................198 VI� UPRA VLJANJE I RASPOLAGANJE SТV .

.

'

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

·.

.

.

.

.

.

'

."

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

. . . . 201 . . ODELJAК OSMI: ETAZNA SVOJINA 1. РОЈАМ, ОБЈЕКАТ I STICANJE EТAZNE SVOJINE . . · . 201 . . . . . . . . . . . Il.PRE1VARANJE PRAVA ТRAJNOG KORlSCENJA NA ZEMLJiSТU U PRA VO SUSVOJINE ETAZNOG VLASNIКA . ..................... .202 111.PRAVЛ: ETAZNOG VLASNIКA. ..............................202 204 IV. PRESТANAК EТAZNE SVOJINE .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

·

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

ODELJAК DEVEТI: ЈАVNA SVOJINA. ..........................205 I. UOPSTE .. ................................ 205 11.ЈАVNA SVOJINA I OPSTA DOBRA . . . . . .. . . : : : : 205 .

: :::: :

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

1. Prirodna bogatstva .. ............... .... ... . .. . . . .. ..206 · 2.Dobra od opsteg interesa .. . . . . . . 207 3. Dobra u opstoj upotreЬi ........... .... ...... . . . . . . ... ..207 .4 Stvari koje koriste organi i ogranizacije ........ ............ ..208 . . . . � D�ge stv ап.. 1 1movшsk а prava . . ... " ; .. .. . . . . . .... .209 . IV. IМAOCI PRA VA ЈАVNE SVOJINE ...... . ....................... 209 . V. :IМAOCI PRAVA KORISCENJA SТVARI U ЈАVNO J SVOJINI VI' ,p?1s PRA VA ЈАVNE SVOJIЩ: I rмVA KOR ISCENJA. .

.

.

.

.

.

.

·.

.

.

.

. .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

· : ·

.

.

.

.

. · .

..

.

. : : : . : . : .: . : : : : : : : : ���

PROF. DR ILIJA ВАВIС UVOD U GRADANSKO PRAVO I SТVARNO PRAVO VII. POSEBAN PRAVNI REZIM S1VARI U ЈАVNOJ SVOJINI .

9

. . . . . . 211 VIII.KONCESIJA NA ЈАVNOJ SVOJINI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212 IX. WTITA ЈАVNE SVOJINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212 213 Х. DRUS1VENA SVOJINA . . . .. . . . .

.

.

.

.

.

.

.

•

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

ODELJAК DESETI: PRA VA NA IZGRADENOM GRAВE VINSKOM ZEMLJI�TU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. PRAVNO RAZDVAJANJE ZEMLJISTA 1 ZGRADE. NAPUSTANJE . PRINCIPA SUPERFICIES SOLO CEDIT. IZUZECI . . . . . . . . . 11. ZAКON О PLANIRANJU 1 IZGRADNJI IZ 2003. 1 PRAVNO RAZDVAJANJE ZEMLJISTA 1 ZGRADE . . . . . . . 111. PRE'IVARANJE PRAVA KORISCENJA U PRAVO SVOJINE . . . . . . . . . . . . РО ZAКONU О PLANIRANJU 1 IZGRADNJI IZ 2009. GODINE. .. . . . . . . . . . . 1. Pretvaranje prava koriscenja u pravo svojine na gradevinskom zemljistu bez naknade. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 . Pretvaranje prava koriscenja u pravo svojine na gradevinskom zemljistu uz naknadu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.

. . 213

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

213

. 214 . . 214 . . 214

. . 215

.

. . 218

ODELJAK JEDANAESTI: SТVA RNAPRAVANA ТUl>OJ SТVA RI . . . . . 219 219 1. РОЈАМ 1 PODELA 11. PRAVO SLUZBENOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219 219 1. Pojam . . .. . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . 2. Nacela prava sluzbenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . 220 3 . Vrste sluZbenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222 4. Subjekti i objekti sluZЬenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225 5 . Sticanje i osnivanje prava sluzbenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..226 6. Stvarne sluzbenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226 7. Licne sluzbenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 230 8. Zastita sluZЬenosti . . . .. . . . . . . 237 . . . 9. Prestanak sluzbenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239 10. S.pecificnosti prestanka licnih sluZЬenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240 111. ZALOZNO PRAvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241 1 . Zaloznopravni odnos. . . . . . . . . : . . . . . . . . . " . . . . . . . . . . . . . 241 2. Zalozno pravo i pravo zaddavanja . . . . . . . . . . . . . . . ·. . . . . . . . . 242 3. Vrste zalomog prava . . ... . . . . 243 4. Nacela zalomog prava .· . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . .. . . 244 5 . Zalozno pravo na nepokretnim stvarima (hipoteka) . . . . . . . . . . . . · . . 248 6. Pravo zaloge na pokretnim s��rima. . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . 260 7.Registarsko zalozno pravo (hipoteka na pokretnoj stvari) . . . . . . . . . . . . 266 IV REALNI (S'IVARNI) ТЕRЕТI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269 1. Pojam . . . . . 269 . . . . . . 2. RazgraniCenje. .. . . 270 3. Vrste i saddina realnog tereta . . . . . . . . . . . . . . . . : . . . . . . . . . 271 4.Osnivanje, zastita, prestanak i ukidanje realnih tereta. . . . . . . . . . . . . 272 .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

· .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

·

·

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

·

.

.

.

.

.

.

.

.

·

·

·

·

·

·

·

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

·

·

.

.

.

.

·

·

·

·

·

.

·

·

·

VOSUDNOG ISPIТA PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRA

10

· · · · ODELJAКDVANAESТI: ZEMLJISNI REGISТRI : . . . . . . . . I.РОЈАМ I FUNКCIJA ZEМLJISNIH REGISТARA . . . . . . . . . . · . . . .. . . 273 II.OSNOVNI SISТEМI ZE�LJISNIH REGISТARA · · .. . " . . . . . . . . . . . . . . . . 274 111. ZEMLJISNI REGISТRI U NASEМ PRAVU · ·. · · . . . . . . . . . . . . . . . . . . ; . . 274 IV. ZEMLJISNE КNJIGE. . . . . . .. .. . . . . 274 . .. . . 1 . Uopstv e . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . 274 . · · · · 2.Glavna knJlg� . 275 .. · · · · · · · · · · · · · · kа isprava 3. ir . . zь 4. Кatastarski рlanovi. .. . . . . . . . . . . . . . . · · · · · · · · . . . . . . . . 275 . trt' , 275 · · · · · · · · · · · · · · · · 5. рomocn1 regis . 276 · · . . V.NACELA ZEMLJISNIH REGISТARA.. . . . . · · · · ; 276 v 1о stvarnosti 1 оdred enosti' · · · · · · · · 1. N.асе 276 · · ... . . " 2. Nacelo sticanja stvarnih prava upisom . . " . 3. Nacelo knjiznog prethodnika . . . · . . . . . . . . . . . . . . . . · · · · · · 276 4. NaCelo ja'VIlosti . . .. .· . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . · . · · · · · 277 5. Nacelo poverenja и zemljisne registre . 277 . ... . . 6. Nacelo prioritet.a (prvenstva). . . . ... . .. . ..... .. 277 7. Nacelo legaliteta (zakonitosti) upisa . 278 . . ._ . . . VI. POSEBNA NACELA КАТАSГRА NEPOКREТNOS11. . . . . . . . . . . . . . . . . . 278 VII. PREUZIМANJE ZEMLJISNE mЛGE I DRUGIH REGISТARA. OSNIVANJE КАТАSТRА NEPOКREТNOSТI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279 VIII.UPIS PRAVA SVOJINE NA OSNOVU ZEMLJISNE КNJIGE, КNJIGE TAPIJA 1 INТAВULACIONE КNJIGE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 280 IX. JAVNO IZI.AGANJE РОDАТАКА О NEPOКREТNOSТI I NJIHOV KONACAN UPIS. . .. . 280 Х.UPIS U .КATASТAR NEPOКREТNOSТI " ,. . 281 . . 1 .Uops vtе. Ргеdmet I osnov up1sa .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 281. 2. Vrste upisa и katastar nepokretnosti . . . . : . . . . . . . . . . . �- . 282 X.I. TAPIJSIO SISТEM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ·. . , . . . . . . . . . 284 1.Uopste . . · . . - . . .. . . . . . . . . . . . .284 2.Tapija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . � . . . 284 ·

·

•

1

•

.

·

.

.

.

.

.

.

.

.

·

·

·

·

·

·

.

·

.

·

·

.

·

.

·

•

.

.

.

.

.

.

.

.

·

.

.

.

.

.

.

·

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

·

•

.

.

.

.

.

·

.

•

·

•

·

.

·

·

.

•

•

·

·

·

·

·

.

.

·

·

·

·

·

·

.

·

·

·

·

·

.

.

.

•

.

•

.

.

.

.

.

·

.

.

·

·

·

·

.

.

.

: : : : : : : : : : :�;

·

·

.

.

.

.

.

.

•

•

.

.

•

•

•

'

.

.

·

·.

·

"

·

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

·

.

•

.

.

·

·

.

.

·

•

.

.

.

.

·

.

.

.

•

•

•

••

.

.

.

•

·

·

·

·

·

·

·

·

.

.

.

·

.

.

.

.

.

.

.

.

.

•

.

.

·

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

'

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

. .

.

. .

.

.

.

. .

.

.

.

.

.

·

.

.

•

.

.

.

.

.

.

.

·

·

�

SКRACENICE AD AOGZ APF VKS

vss

vss vтs VPS

ооо ЕЈР ISP ЈР KD NZ OD ZARIK ZASP ZVI

ZVOI ZOGP ZDPK ZE ZZP ZZPP ZZF ZIO ZH ZIPZ ZJB

zмк

ZJP ZJPPK ZJS ZKD ZON ZPS

zo

Akcionarsko drustvo Austrijski opsti gradanski zakonik iz 1811. Anali Pravnog faku1teta и Beogradu V1·hovni kasacioni sud Srblje Vrћovni sud SrЬije Visi privredni sud Vrhovni sud Sr·Ьije Visi trgovinski sud Drustvo s ogranicenom odgovornoscu Enciklopedija imovinskog prava i prava udruzenog rada NIU "S1uzbeni 1ist SFRJ", Beograd 1978. Izbor sudske prakse Јavno preduzece Komanditno drustvo Nasa zakonitost Ortacko drustvo Zakona о agrarnoj reformi i kolonizaciji ("S1uzbeni 1ist DFJ", broj 64/45 i "Sluzbeni 1ist FNRJ", br. 24/46 - 55/57 i "S1uzbeni 1ist SFRJ", broj 10/65) Zakon о autorskom i srodnim pravima ("Sluzbeni g1asnik RS", br. 104/09, 99/11 i 119/12) Zakon о vracanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama ("SluZЬeni glasnik RS", broj 46/06) Zakon о vraeanju oduzete imovine i obe8tecenju ("Sluzbeni glasnik RS", broj 72/11 i 108/2013) Zakon о oznakama geografskog porekla ("Sluzbeni glasnik RS", broj 18/00) Zakon о drzavnom premeru i katastru ("Sluzbeni glasnik RS", br. 72/09 i 18/10 i 65/13) Zakon о eksproprijaciji ("Sluzbeni glasnik RS", broj 53/95, "Sluzbeni list SRJ", broj 16/01 - odluka Saveznog ustavnog suda i "Sluzbeni glasnik RS", broj 20/09) Zakon о zastiti prirode ("SluZЬeni glasnik RS", br. 36/09, 88/10 i 91/10) Zakon о zaloznom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar ("Sluzbeni glasnik SRS", br. 57/03, 61/05 i 64/06 - ispravka) Zakon о zaduzblnama i fondacUama ("Sluzbeni glasnik RS", broj 88/10) Zakon о izvrsenju i obezbedenju ("SluZЬeni glasnik RS", br. 31/11 i 55/2014) Zakon о hipoteci ("Sluzbeni glasnik RS", broj 115/05) Zakon о iskoriscavanju poljoprivrednog zemljista (,,Sluzbeni list FNRJ", br. 43/59 i 53/62 i "Sluzbeni list SFRJ", broj 10/65) Zakon о javnom beleznistvu ("Sluzbeni glasnik RS", br. 31/11, 85/12 i 19/13) Zakon о maticnim knjigama ("Sluzbeni glasnik RS", broj 20/09) . Zakon о javnim putevima ("Sluzbeni glasnik RS", br. 101/05 i 123/07) Zakon о javno-privatnom partnerstvu i koncesUama ("SlиZbeni glasnik RS", broj 88/11) Zakon о javnoj svojini ("Sluzbeni glasnik RS", br. 72/11 i 88/13) Zakon о kulturnim dobrima ("Sluzbeni glasnik RS", broj 71/94) Zakon о nasledivanju ("Sluzbeni glasnik RS", broj 46/95 i "Sluzbeni glasnik RS", Ь1·ој 101/03 - Odluka Ustavnog suda S1·Ьije IU ' broj 358/95 od 25. septembra 2003) Zakon о politickim strankama ("Sluzbeni glasnik RS", broj 36/09) Zakon о osiguranju ("Sluzbeni glasnik RS", br. 55/04, 70/04 ispr., 61/05 - dr. zakon, 85/05 dr. zakon, 101/07, 63/09 odluka Ustavnog suda, 107/09, 99/11, 119/12 i 116/13) -

-

-

12

zoo ZOP ZPZID

zos

ZOSPO

zo�

ZOH ZP

ZPD ZPI ZPBG ZPN ZPZ ZPP ZRGI Z.SP

zrn zro zrer zu ZSPO

ZUP

zv

zvн

ZVOI

ZVP 72 кz

Nacrt za­ konika OIZ PZ

SGZ

A NJE PRAVOSUDNOG ISPIT

PRIRUCNII< ZA POLAGA

/78, 39/85, 45/89 i ("S1uzbeпi list SFRJ", br. 29 sim no od nim cio � iga oЫ Zakon ?3) " . f11) 57/89 i "S1uzbeni list SR�", Ь�ОЈ 31/ J99 bro , . RS k sш g1a . k RS", bro J. 104/09 ) beш luz ("S Zakon о patentima sш g1a ш zbe aJ'na ("S1u · z asti V 'ti' ·ш dus " tп'J. s' kog diz ·Zakоп о pravnoJ . /ll) "'br. od 5" 9 d RS ?-1k � � {§ Zakona о stanovanju ("s.I.uzbem g1as FRJ"' br. 6/8 0 i h odnosa (" Sluz еш 1IS Zakon о osnovama svoJш skopravni te .115/05 - dr. zakon) 36/90 i "Slufbeni glasnik RS", br�j 29/96 ·0J 11 /05) Zakon о hipoteci ("Slufbeni glasшk RS", b1 . s 30/10) Zakon о sumama ("Sluzbeni glasnik RS", broJ br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/ 07, , RS" nik glas Zakon о privatizaciji ("SlиZbeni . 30/10 - drugi zakon, 93/12 119/12 i 51/2014) 99/11) 11 36/1 br. RS", ik glasn i zben ("Slu a tvim Zakon о privrednim drus , br. 72/09, 81/09· Zakon о planiranju i izgradnji ("Sluzbeni glasnik �RS" , 1/12, 42/13 ispravka i broj 64/10 - od1uka Ustavnog suda Srb1Je, 24/11 �� odluka Ustavnog suda Srblje i 50/13 - odluka Ustavnog suda Srb1Je) ) Zakon о preblvalistu i boravistu gradana (,,Sluzbeni g1asnik RS", broj 87/11 ) i 111/09 Zakon о p1·ometu nepokretnosti ("Sluzbeni glasnik SRS", br. 42/98 Zakon о poljoprivrednom zemJjistu ("S1uzbeni glasnik RS", br. 62/06, 65/08 drugi zakon i broj 41/09) Zakon о parnicnom postupku ("Sluzbeni glasnik RS", br. 72/11, 49/13 - odluka US i 74/13 - odluka US, 55/2014) Zakon о rudarstvu i geo1oskim istraZivanjima ("S1uZЬeni g1asnik RS", broj 88/11) Zakon о stvarnim pravima RepuЬlike S1J>ske (,,S1uzbeni glasnik RS", br. 124/08, 58/09 i 95/11) Zakon о svojinsko-pravnim odnosima ("Sluzbeni 1ist Crne Gore", broj 19/09) Zakon о transfuzioloSkoj delatnosti ("Sluzbeni glasnik RS", broj 72/09) Zakon о transplantaciji organa ("SluZЬeni glasnik RS", broj 72/09) Zakon о transplantaciji celija i tkiva ("Sluzbeni glasnik RS", broj 72/09) " Zakon о udruzenjima ("SluZЬeni g1asnik RS , br. 51/09 I 99/11) Zakon о opstem upravnom postupku ("SJuzbeni Jist SRJ" ' br. 33/97 i 31/01 i "Sluzbeni g1asnik RS", broj 30/10) Zakon о voda1?a (" SlиZЪeni glasnik RS",Ђr. 30/10 i 93/12) Zakon о vlasmstvu 1 drugim stvarnim pravima ("Narodne novine RН", Ъr. 91/96, 0

�

68/98, 137/99, 22/00, 73/00, 129/00, 114/01, 79/06, 141/06' 146/08' 38/09' 153/09, 143/12) �akon о vraCaпju oduzete imovine i obestecenju C'Sluzbcni glasnik RS" br ' . 72;11 1108/13)

Zak�n о vanpa�nicn�m postupku (,,Sluzbeni g}asnik SRS" , br. 25;8 2 i 48/88 ' . "Sluzben� gJas шk RS , br. 46/95 i 18/05 - drugi zakon, 8 /12 i 55/2014) . . Za��� � z1govi1:11a ("Sluzbeni glasnik RS", br. 104/9 i 10/1 ) Кrivicm zakon1k ("SluZЬeni glasnik RS" br 8 · 5/05, 88105 - .ispravka, io7/05 ' ispravka, 72;09 i 111;09) Nacrt zakonika о svojini i drugim stv arш·m . · , M1. 1sta pravima rstvo prav de Rep u� Ыike SrbUe, Beograd 2007. OpSti ���vinski zakonik za Кnjazevinu Crnu Goru iz 1888 . Porod1cm zakon С" SJuzbeni glasn1'k RS" ' Ьr. l8/o5 i. i. 72/11- drugi zakon; c1an 507. stav 2. ZPP) Srpski gradanski zakonik iz 1844.

�

_

Odeljak prvi РОЈАМ, PREDMET, SISТEМATIКA, M ETOD 1 IZVORI GRADANSKOG PRAVA 1.

IZRAZI PRIVАТNО, GRADANSKO, IMOVINSKO I CIVILNO PRAVO -

Izraz "privatno pravo" nastao је prevodom latinskih reci ius privatum (privatno pravo). Rimski pravnici su pravna pravila delili na ius puЪlicum (javno pravo) i ius privџtum (privatno pravo) s obzirom na interes koji se pravnom normom stiti . Privatno pravo predstavlja odnos koordinisanih, pravno jednakih subjekata, а javno pravo odnos izmedu nadredenog i po­ dredenog subjekta (npr. odnos drzave i gradanina).1 Ako Ьi se ova podela prihvatila, najznacajniji deo privatnog prava je gradansko pravo (u privat­ no pravo Ьi se, danas, pored gradanskog prava, uvrstilo trgovinsko pravo, intelektualno pravo, licno pravo, saobracajno pravo, radno pravo itd. Naziv "gradansko pravo" је nastao prevodom latinskih reci ius civi­ le (one su oznaeavale pravo koje је rezervisano samo za rimske gradane [cives], а ne za strance [peregrine], tj. gradane drugih tadasnjih drzavica [civitates]). Danas gradansko pravo, kao deo pravnog sistema, obuhvata: uvodni (opsti) deo gradanskog prava; stvarno pravo, nasledno pravo, poro­ dicno pravo i oЫigaciono pravo. Naziv civilno pravo, kao i gradansko pravo, nastalo је od latinskih reci ius civile, te oznacavaju istu naucnu disciplinu.. Pojam "imovinsko pravo" u nase pravo uveden је pod uticajem OIZ iz 1888. On iskljucuje iz svog sadrzaja licna prava. Imovinsko pravo (и objek­ tivnom smislu) је skup pravnih pravila kojima su regulisani odnosi prav­ nih subjekata povodom stvarnih, oЬligacionih i naslednih prava, i pravni polozaji (statusi) pravnih subjekata (pravnih i fizickih lica). Ovaj pojam ·ne obuhvata porodicno i trgovinsko (privredno pravo), koje se izdvojilo iz gradnskog prava i formiralo posebnu naucnu disciplinu. Izrazi privatno, gradansko, imovinsko i civilno pravo upotreЫjava­ ju se u evropskom kontinentalnom pravu. Oni su nepoznati jednom broju africkih prava, hindu pravu i serijatskom pravu. u anglosaksonskom pravu ovi izrazi imaju drugac�e znacenje. Na engleskom civilno pravo civil law prvenstveno znaci "moderno rimsko pravo". za razlikn od opsteg prava сотоп law ili opsteg sistema prava koji postoji u englesko� . govornom podrucju и �vetu. Izrazi imovinsko, gradansko, privatno i civirilo pravo se, neretko, upotreЬljavaju kao sinonimi. П. SISTEМATIКA GRADANSKOG PRAVA

Jusnaturalisticka sistematika svrstava gradansko pravo и pravo poje­ dinaca i pravo drustava (zajednica), а polazi od principa da se grupisanje 1

Kel�en Н., Cista teorija prava, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 1998, str. 72 i 73·

SUDNOG LAGANJE PRAVO PRIRUCNIK ZA PO

14

ISPITA

oj zajed. om ov ug a em pr · а · d J a si o se ?dn. . ; Pf ��fe� ka sirem i komplikovani­ instituta vrsi od p�ava koje nos а ma, od uzeg IJe tus ligaci­ oЬ i o av pr nici i sirim zajзdn1caca no ar tv o pr no st buhva�a � �yse ь:acno i р orodicno pra vo. jem. Pravo pojedina us?tva ! gu re ) 1ca � . an]a . SVOJ. .ine ) 1'li ' ce sc e ' опо pravo, а pravo dr za(zstvaJeardn no (kao nac1n� st1?е sproveo Prusk1. zakoje Nasledno pravo se vezusn amralisticku sistemat1ku Ј uz po1·odicno pravo. Jualjsko pravo Pruske). nik iz 1794 (Opste zem atika , stvam?, de st1 o a: n o av � pr ko p ns da gra li de tem sis _ ku Je konacno uoЫ1PandektistiCka at;i te s�s � . vo pra � o dn sle na i o v pravu. oЫigaciono, porodicn ji XIX veka, а prihvacena Је u nasem eni dec cio Savinji u drugoj LA REGUUSANJA III. METOD GRADANSKOG PR AVA I NACE tice iz nace�a. koja s� zastu­ 1. UopSte. Metod gradanskog prava proi� odnosa 1 statusa, pnlikom nJegovonag pljena u regulisanju gradanskopravnognja e, ovlascenja i obaveza stra nastanka, izmene i prestanka; odrediva ulog prava i zastita prava. u odnosu i objekta tog odnosa; sankcije zbog povrsaededele se na opsta i dife­ Nacela regulisanja gradanskopravnih odno ubraja­ rencijalna. U opsta nacela, koja vaie za sve grane pravnog sistemi a,zakoni to­ ju se: nacelo podele vlasti, nacelo pravicnosti, nacelo ustavnosti sti, nacelo pravne jednakosti, nacelo praVпe sigurnosti, zabrana nanosenja stete drugome itd. 2 Diferencijalna nacela va.Ze samo u gradanskom pravu i �ice samo ona izlozena. Ро svom znacaju isticu se nacela: 1) autonomije vo­ lJe, 2) ravnopravnosti strana, '3) prenosivosti (prometljivosti) gradanskih prav�, 4) i�ovinske sankcije, 5) zastite na privatni zahtev, i 6) dispozitiv­ nosti norm1. 2. Autonomija volje. Autonoinija volje је mogucnost subjekata pr�v� da, ро pravilu, ро svojoj volji urede svoje odnose te da slobodno od­ lucuJu о vrse!lju :prava k�ja im pripadaju. Autonomija volje obuhvata: а) slobodu zasn1vanJ� pra:тn1h poslova i ь) slobodu vrsenja prava. Slob?�°: zasnzva Тl/a pravnih poslova podrazumeva slobodu subjekta: d� zasnuJ� il1 ne zasnuJe pravni posao; da Ьira stranu sa kojom се zasnovati �аЈ P?d0 1 da, �ventu�no, sa drugom stranom (ako se zakljucuje ugovor ili rug1 vostran1 prayn1 posao) odredi sadrzinu pravnog posla. . Sloboda ��SеПЈаvprC!va Је ovlascenje subjekta da о vrsenju ili nevrse­ n u. vr��;nJ� prava, raspolaganju pravima i njihovoj zastiti �Шu��J��o :��J?- o da vrse!lja prav a izra� zava kroz ovlas2��j� ��risc:���m pravur se slobo olaganJa npr.. p��vom s�ojine (da. se stvar prenese Ј s�ojia;���g �;;�'r�sp u z�kup, un1sti itd. ) . T1tular oЫ1gacionog prava svoju slobodv� �S�П]. а da va lzraz�va ovlasce. njima na ispunjenje potrazivanja' otpus anJe ugapra , poravnaПJe, cediranje potrazivanja itd. . �lan 10. ZOO је autonomiju"volt)'e�gra_nz ?zo p nnudn· zm propisima " ;avnzm poretkom i dobrim оЫсаuzma. og istih ogranicenja ne do pu ste n . v

•

1

v

·v·

2

Nikolic D., Uvod u sistem grас1anskog pra va,

·

·

Pravni fakultet Novi Sаd , 2002, str. 94-111. •

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO I S1VARNO PRAVO

15

је predmet obaveze (clan 49. ZOO), osnov (clan 51. stav 2. ZOO), а ugovori zakljuceni protivno njima su nistavi (clan 103. ZOO). 3. Ravnopravnost strana. Ravnopravnost strana је princip ро kome se svi ucesnici gradanskog odnosa stavljaju и jednak polozaj. U tom odnosu volja jedne strane nije potcinjena volji druge. Fizicka i pravna lica, kao ucesnici gradanskopravnog odnosa, jednaka su u svim pravnim situaci­ jama. Pojedini subjekti (npr. privredno drustvo, javno preduzece ili drugo pravno lice) nemaju, u odnosu na druga pravna ili fiziCka lica, odnosno pre­ duzetnike, povlascen pravni polozaj, bez obzira na svoju ekonomsku snagu. Ravnopravnost fizickih lica proizlazi iz zajemcene ravnopravnosti zena i muskaraca (clan 15. Ustava Srblje)З i zabrane diskriminacije (clan 21. Ustava).

Vecina pravџ koja su zajemcena za gradane (domace drzavljane) pripadaju svim lju­ dima iako su stranci. lpak, strana fizicka i pravna lica mogu u Srblji sticati pravo svojine na nepokretnostima ako: 1) obavljaju delatnost и SrЬiji; 2) nepokretnosti su im neophodne za obavljanje te delatnosti i 3) postoji uzajamnost (reciprocitet).4 Strani drzavljani u RepuЫici SrЬiji imaju, pod uslovom uzajamnosti, isti nasledni polozaj kao i domaci drZavljani, ako medunarodnirn ugovorom nije drukcije odredeno.s zoo u clanu 11. odreduje da su strane ravnopravne i zabranjuje da se, priJikom zasniva­ nja prava i obaveza, za Ьilo koga stvara ili iskoriscava ekonomski polozaj na trZistu (clan 14. ZOO). Ekonomski slablju stranu, bez obzira na to da li је to fiziCko Ш pravno lice, ZOO stiti odredbama koje onemogucavaju diktat јасе strane npr. institutima: prekomernog oStecenja (clan i39. ZOO-a); zelenaskog ugovora (Clan 141. ZOO-a); opstih uslova fotmularnih ugovora (cl. 142. i 143. ZOO-a); tumacenja ugovora (Clan 100. ZOO-a) itd.

4 . Prenosivost (prometljivost) gradanskih prava.

Gradanska prava su, ро pravilu, odvojena od licnosti i mogu sluziti drugome. Vecina gradanskih (apsolutnih i relativnih) prava su, stoga, ро prirodi prenosiva. Voljom njihovog imaoca ili na nacin odreden zakonom ta prava se prenose sa jednog na drugog pravnog subjekta. Titular prava svojine na nekoj stvari (apsolutno pravo) ovlascenje da to pravo pravnim poslom (npr. ugovorom о prodaji) prenese na drugo lice. Imalac prava industrijske svojine moze ugovorom о licenci (cl. 686-711. ZOO-a) sticaocu licence ustupiti pravo iskoriscavanja pronalaska, tehnickog znanja i iskustva, ziga, uzorka ili mo­ dela. Poverilac u oЬligacionom odnosu, bez pristanka duznika, moze ugo­ vorom zakljucenim sa trecim (prijemnik, novi poverilac) preneti na ovoga svoje p,otrazivanje (cesija), izuzev onog ciji је prenos zabranjen' zakonom ili koje је vezano za licnost poverioca, ili koje se ро svojoj prirodi protivi prenosenju na drugoga (clan 436. ZOO-a). Ugovorom izmedu duZпika i preuzimaoca (novog duznika) moze se preuzeti dug ako је na to pristao poverilac (clan 446. ZOO-a). Neprenosiva prava su vezana za licnost ili su ро prirodi neprenosiva. Tako su neprenosiva prava na licnim dobrima (prava licnosti, ugovori i drugi pravni poslovi zasnovani s obzirom na licn·ost intuitu personae). Nije prenosivo potrazivanje naknade nematerijalne stete. Ono је prenosivo -

3 "Sluzbeni glasnik RS", br. 98/06.

4

5

Vidi clan 82а ZOSPO-a. �lan 7. ZON.

OSUDNOG ISPITA. PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAV

16

og a, preblj anj a i �ri nu dn nj pa tu us et m ed pr ti Ьi e · (prelazi na naslednike' moz skim porav•Је pnznato pravosnaznom odlukom ' sud • 1zvrsenJa) samo ako D:om (clan 2?4 · ZO O) uI a or sp nim me z: pis ili P) nanjem (clan 337. stav 1. ZP a prava I obaveze, sk el] d1t ro , ra to au a av pr ka Nisu prenosiva ni neimovins . . prava i obaveze bracnih drugova itd. ns�a р�а':'а su o im a ek � N a. Imovinska prava· su, ро pravilu, prenosiv epreno��o iako Је im o­ us) uct usfr � e (us anj ziv dou plo је ko va. Ta osi ren nep rt1 plodquz1vaoca, ak o Ј?Ге vinsko pravo, jer је vezano za licnost (traje do sm zakonom):., �eprenos1vo toga nije prestalo na nacin odreden ugovorom ili edu bracn1� drugova, је i zakonsko izdrzavanje predvideno zakonom (izmodr edeno ћсе. Nepre­ roditelja i dece i drugih srodnika) posto је vezano za d smrti Ьliskog пosivo је i pravo па naknadu stete и vidu novcane rente usle Sam o lica ili usled povrede tela ili osteceпja zdravlja (materijalna st�ta). izno s dospeli izпosi ove пaknade stete mogu se prenositi na drugo·g ako је odredeп pisaпim sporazumom straпa ili pravosnaznom sudskom odlukom ili sudskim poravnanjem (сlап 197. ZOO). 5. Imovinska sankcija (realna egzekucija) . Imovinska sankcij a . Је gradanska odgovornost subjekta za neispunjenje obaveze. Iako se naziva sankc�a, опа u gradanskom pravu danas nema karakter kazne, kao sto ј е to slucaj u krivicnom i upravnom pravu. Sprovodi se na imovini duznika u skladu sa. �ravilom jednake vrednosti davanja (realna egzekucija). Sa . c1lje� ele��ntar�e zastite duznika i пjegove porodice zakoц.ici odred1;1J U koJ� del�vi .1movine ne mogu Ьiti predmet izvrsenja. Zastita fizic­ ke :�z1stenCIJe duzn�ka post�je nace}o izvrsnog pOStupka nazvano i nacelo soc1J a!.n?g postupa�J a. <;>no ima u vidu dva ogranicenja и pogledu imovi­ .., пe yz�1k� - ogran1cenJe na jedno ili nekoliko sredstava izvrsenja od vise _ pre . oze�1h,_ а�о Ј,; о�о d?v�IJ. :io da duznik namiri svoje potrazivanje, i izuzigianJe od .1zvrse11Ja . P�Jed1n1� stvari, odnosno potrazivanja duznika б •

v

•

"

..,

·

.

�

l?red:viden.a sankcЧa na Jicnim dobrima duznika. С1а� 1. Protokof:���eшm pra��a aШЈ�stitu lJu.dskЉ. prav� I osnovnih s1oboda7 odreduje da: "Niko neee Ьiti Jisen�s1�:iJ1:'��t�J�t� �� tan a i uш .ugovornu obavezu" Imovinska sankcija se ispoljava ekvivalentnosti cinf�b� � nace J,? f о:g.gac1�no� pra':a ро kome se strane prilikom i pnnc�pom Jednake vrednosti uzaja zakljucenja dvostrano obavЬeznih и ovora rukovo mnih davanja. Za koristi koje do i·a na o�n"
и

и

и

Tako, prema edbama cla. пар�. z kопа о 1zvi·s . eпju obe i zbeden·u ZIO broj 31/11) ne mozeodr Ьiti d e i nika� �� c � �n�l�:;ь:�:1�i�gavor 1� ;:�� ���� � ���� � �koj : ::; � � щm za ozшm p1·avom na �����e��0:�:.��e ). 1zuzeti su od izvr azivaпJa• : zakoпskog izdгZavan.a lja Ш uman.е . senoЈа·n роti·Ьit astal� usle ostecenja zdrav­ i zbo� i���blJ�eo�t���vzav izdгlavanja� :������ :a �e� okaо�a?ne. sposobp nosti ai:i usfed sm1'ti davaoca pomoci; ро osпovu privremen� z pесепЈепosР� ropisima о i11validskom osi· �ra11JuJa; ро .osnovu socijalпe tt; ро osnovu dodatka па decu p osnovu stipen ucenicima i studentima i potraZi:ЗeПЈа� l-��� dije i pomoci IJe J I preno ' s zabranjeп zakonom (cl n ZIO a)._Vid� clan Konvenci'a 'е . vana а о оm rati�k 82. ZIO-a . 1�_7 : c · Evr a iji opske Kon enc1Je za zastitu l]udskih osnovnih slobo�a{ obJ:���a u "�u� enom пЬ о prava i glasшku SCG", Ь1·ој 9/03. 6

.

7

:

а

v

•

.

� P��1�t��;1����. v

.

'

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

17

javne prodaje, ugovora о osiguranju i kad је za stvar data visa cena iz osoЬite naklonosti. Narusavanje nacela jednake vrednosti uzajamnih davanja, u ostalim dvostrano obaveznim ugovorima, ima za posledicu nistavost ili rusljivost tog ugovora.

Imovinska sankcija se primenjuje i na duznika koji ne ispuni obave­ zu ili zadocni sa njenim ispunjenjem. Duznik koji zadocni sa ispunjenjem novcane obaveze duguje pored glavnice i zateznu kamatu ро stopi odre­ denoj Zakonom о visini stope zatezne kamate8 koja takode nema karakter kazne. Ako је steta kojuje poverilac pretrpeo zbog duznikovog zadocnjenja veca od iznosa koju Ьi doЬio na ime zatezne kamate, on ima pravo zahteva­ ti razliku do potpune naknade stete. Obaveza naknade stete (ugovorne ili vanugovorne), takode, nema kazneni karakter. Osnovni princip naknade stete (и skladu sa nacelomjednake vrednosti uzajamnih davanja) jeste do­ vodenje ostecenikove materijalne situacije u ono stanje и kome Ьi se nala­ zio da nije Ьilo stetnikove radnje ili propustanja (clan 190. ZOO-a). 6. Zastita па privatni zahtev. Iz nacela autonomije volje proistice i nacelo pruzanja zastite na privatni zahtev titulara tog prava. On moze, а ne mora, da stiti svoje ugrozeno ili povredeno pravo. Drzavni organ, ро pravilu, ne pokrece postupak pred sudom ро sluzbenoj duznosti (ех officio) nego ро privatnom zahtevu imaoca ugrozenog ili povredenog prava (ех pri­ vato). Zahtev se, ро pravilu, podnosi sudu ali, za zastitu pojedinih subjek­ tivnih prava i organima uprave (tako se ро zahtevu, u upravnom postupku, vrse upisi stvarnih prava na nepokretnostima и katastar nepokretnosti). 7. Nacelo dispozitivnosti normi. Vecina normi gradanskog prava su dispozitivnog karaktera. Subjekti ne moraju prihvatiti dispozitivna za­ konska resenja. Najsire dejstvo ovog nacela ispoljava se и najznacajnijem delu gradanskog prava - oЬligacionom pravu. Odredbama Clana 20. ZOO­ a je, naime, propisano da strane mogu svoj oЬligacioni odnos urediti druk­ cije nego sto је zakonom odredeno, ako iz pojedine odredbe tog zakona ili iz njenog smisla ne proizlazi sto drugo. Pojedine norme и gradanskom pra­ vu su imperativne prirode. Tako је clan 364. ZOO-a odredio da se pravnim poslorn ne rnoze odrediti duze ili krace vreme zastarelosti od onog predvi­ denog zakonom, kao i da zastarelost nece teci neko vreme. Za zakljucenje ugovora о prometu nepokretnosti, odredena је posebna zakonska forma kao Ьitan uslov za njegovu punovaZnost itd. 8. Kombinacija naeela i kumulacija. Autonomija volje, ravno­ pravnost strana, prenosivost gradanskih prava, imovinska sankcija, za5tita na privatni zahtev i dispozitivnost normi gradanskog prava sticu se kumula­ tivno (zajednicki i istovremeno) ili samo neki od njih и gradanskopravnom odnosu, sa razlicitim domasajima. Tako је autonomija volje ogranicena pri­ nudnim propisima, javnim poretkom i dobrim oblcajima (clan 10. ZOO-a). Nacelu prenosivosti imovinskih prava suprotstavlja se neprenosivost eak i imovinskih prava, ako su vezana za licnost itd. Nacela gradanskog prava и pojedinim granama gradanskog prava imaju razliciti doma5aj . 118 "Sluzbeni list SRJ", broj 9/01, "Sluzbeni list SCG", broj 1/03 - Ustavna povelja i "Sluzbeni glasnik

RS , broj 31/11.

PRAVOSUDNOG PRIRUCNIK ZA POLAGANJE

18

ISPITA

PRAVA dv� a" najcesce· se upotreЫjavaа иdru av pr or izv az Izr a or m zv · 1 .1a 1 Po .., k.031 stvara I?ravo, .. g1 ok uzr , gu sna u vid u a im an Jed ja. cen na ov zna osn 3ava se naz1va materiJalpo na av pr a Prv a. av olj isp vo pra se a jim u ike ko oЫ . t1. 0 ravo, neposredn1. ni izvor prava, а druga formalni i...zvor pr�va. 3ek �. Formalni izvor prava (oznacava se i ka� obmater� izvor prava kr?z n1 1J� ili primarni izvori prava) odrazava i potvrduJe (forme) pra�1h opste norme (pravne akte). Ovaj izvor ima u vidu оЬћkе odn?s.e, do.n os1 se normi. Opste norme, koje ureduju gradanskopravn�iscr plJUJU se 3ed nom unapred, primenjuju se na sve odnose iste vrste i ne enju ju se sam o na primenom nego se potvrduju. Pojedinacna norma prim konkretan slucaj nakon cega njena vaznost prestaje. Pisane gradanskopravne norme se nalaze u opstim aktima drzavnih organa, а nepisane norme su prvenstveno sadrzane u oblcajima. Pravila koja proisticu iz oblcaja i drugih nepisanih izvora pravno su obavezujuca ako tako propisu drzavni organi ili strane odrede ugovorom. u nasem pravu najvaZniji izvor foпnalnog gradanskog (gradanskog) pra�aj� zakon, alije znacajna i uloga pisanih i nepisanih oblcaja narocito u 0Ы1gac1onom pravu. Ali, pod odredenim pretpostavkama sudska praksa i prayna �oktrina mogu uticati na primenu foпnalnih izvora prava. Izuzetno na imovi�s��. odn?se mogu se primeniti pravna pravila iz zakonika prve . prestala. JugoslaviJe с1Ја vaznost Је 7· Kodi�kac��e �adanskog prava. 2.1. Pojam kodifikacije i uni­ . fi_kac1Je.- �od1fik�c13a Је zakonski akt (ili vise takvih akata) koji potpuno i s1stemats� r�g�ћse sva vaznJa pitanja jed�e oЫasti. OЬlast gradanskog ! zakona, koJI u celini predstavljaju kodifikra�a ��z.e Ь1�1 uredena sa vise .ac;r, �ћ Je�1m z konod�vnim aktom (kodifikacija u uzem smislu). Da 11 z ?noda�1 akt �ima svo3stv o kodifikacije, ne proistice iz nJ·enog naziva nego iz sadrz1ne. Unifikacija је donosenje zakonskih akatа, ?� pnmer, · oЫasti. gradanskog prava, koji vaie jedinstveno na podruc· e1 drZa��'.na !fi J,. pre t?ga, о-уа ob��st nije Ьila jedinstveno h regu1isana. Kodifikacijom s���c:Sce Ja moze izvrsiti i bez do­ nosenja kodifikacije. Tako је u prvoj Ј�� ј ��.J vaz�·1fоа,v�is1ekoш:нfika� ! ka d1fi cIJa - gradanskih zakonika I o. (AOGZ, SGZ, OIZ), ali pravo riiJ·e Ыlо uniflkoVIvan 2 2· AustriJ·Ski op..,хti• gradanski zakonik - Zakош'kЈе· donese� 1.Jun . a 1811, а stup io је na S1;1agu u· . nem . aCkim naslednim zemIJ·a . a zbu sk v . monarh e P januara 1812 �· 1J rvoblt­ � � en:i Skol � utica ш tekst ima �so2 paragrafa, а sacinjen od:eh.kim e pnr odn J og prav a i rimskog prava. ��veЏran Је 1914, 1915. i 1916 �vaZio e na.P.ro tonma prv e Jug osla vi j e u Slov . eniji i � ас Ј 1 (no veli � ran i tekst) а и Hrv�tskoj Sl�VOПIJI anatu (nenovelirani teks 1 �tH iz AO t) dok se u GZ prim 1 , enjivalo stvarno i oЬliga�io. . no pravo. . . " . ' .2.3. Gradanski zak onik Кnezevine Srb . 1 росео је Jovan Hado ne 8 Prilikom � � �r������ �8Још. k Је obnarodov izrade nac���a����� 1��dJ.z1c�Је�konika za uzo o AOGZ Srpski an 25 mart 8 Ь rethod e javner uze raspra ve. I�a 950 r p s Ь i�� . АО�� �d t v1ja a d skraceni prev dredene nedostatke f��Fo�:1 kf � . na. razv о zira na о SGZ је oj naseg prava i pra�. e nauke . . 2 .4 . �p�ti �3..Ј mo vin ski zakonik - Zako 'k i " i ogisi koji је, akon pljene gr de, осе ��� f � {}а �о � EЪij����� ����=d��kо pravo, nego samo imovinsko �1{��\�d�r � s�lи �rnoJ_ Gon.nkodi­ koje Ьi oЬ hvati о stvarno i oЫigaIV. IZVORI GRADANSKOG •

•

"

·

·

svun

lZ

·

и

PROF. D R ILIJA ВАВIС UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

19

..

ciono pravo. Progla8en је 25. marta 1888. Ima 1031. c1an (sa pravnickim izrekama), је na snagu 1. ju]a iste godine. 3.

а

stupio

Zakon kao izvor grad:anskog prava. Zakon је najvainiji pisa­

ni izvor gradanskog prava. Ustav kao najvisi pravni akt predvida i garan­ tuje osnovna gradanska (imovinska) prava. Zakon, koji ро hijerarhiji, sledi posle ustava (donosi ga, takode, najvisa - zakonodavna - vlast), gradanska prava podrobno utvrduje, regulise i predvida nacin njihove zastite. On obu­ hvata uskladen sistem instituta gradanskog prava. Gradansko pravo regu­ lisano је sa vise zakona. Nasledni odnosi и SrЬiji su regulisani Zakonom о nasledivanju,9 brak i porodicni odnosi Porodicnim zakonom,1° stambeni odnosi Zakonom о stanovanju11, zalozno pravo na nepokretnostima Zako­ nom о hipoteci12, statusni privrednopravni odnosi Zakonom о privrednim drustvima,13 autorsko i srodna prava Zakonom о autorskom i srodnim pravima, 14 rezim gradevinskog zemljista Zakonom о planir�nju i izgradnji15 itd. RepuЬlika Srblja tezi da postane clanica Evropske unije. Sa tim ciljem zakone koje donosi usaglasava sa komunitarnim pravom Evropske unije. Komisija za izradu Gradanskog zakQnika Srblje utvrdilaje prednacrte delova Gradanskog zakonika iz oЫasti stvarnih odnosa (2007), oЬligacio­ niЦ odnosa (2009), porodicnih i naslednih odnosa (2011). 4. Pravna pravila iz ranije vaiecih zakonika. Svi gradanski od­ nosi nisu regulisani pozitivnim propisima (npr.: ugovor о posluzi, poklonu, ortakluku itd.). Pod odredenim pretpostavkama na te odnose se mogu pri­ meniti pravna pravila iz gradanskih zakonika koji su vazili na podrucju prve Jugoslavij e (SGZ, AOGZ i OIZ, na osnovu ovlascenja iz Zakona о nevaznosti pravnih propisa donetih pre 6. aprila 1941. i za vreme neprijateljske okupaci­ je (Zakon о nevainosti).16 Pravni propisi (zakoni, uredbe, naredbe, pravilnici i dr.) koje su doneli organi vlasti okupatora i njihovih pomagaea na podrucju FNRJ, proglase.ni su za :пepostojece, dok su pravni propisi koji su Ьili na snazi na dan 6. aprila 1941. izgublli pravnu snagu (clan 2. Zakona). Da Ьi sџd pojedino pravno pravilo iz ranЏe vaZeceg gradanskog zako­ nika mogao danas primeniti, moraju se ostvariti sledeci uslovi: 1) da odre­ deni gradansko.pravni institut nije, ureden pozitivnim (va.Zecim) pravom; 2) da је taj institut sadrzan и gi'aaanskom zakoniku koji је izgublo pravnu snagu i sada ima svojstvo pra\тnog pravila; i 3) da nije protivan Ustavu RepuЬlik� SryЏe, zakonima i ostalim va.Zecim propisima RepuЬlike Srblje. 5. Jedinstveno regulisanje obligacionih odnosa. Pre stupa­ nja na snagu ZOO-a и Jugoslaviji su za trgovinsko pravo va.Zili jedni, а za gradansko pravo drugi izvori. Zakon о oЫigacionim odnosima jedinstveno 9 "Sluzbeni glasnik RS", 10

broj 46/95. "Sluzbeni glasnik RS", broj i8/os 11 "Sluzbeni glasnik RS", br. od 50/92 do io1/05. 12 "Sluzbeni glasnik RS", broj 115/05. "Sluzbeni glasnik RS", broj 36/11. "Sluzbeni glasnik RS", broj 104/09. 15 "Sluzbeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 ispravka, 64/10 odluka Ustavnog Suda Srbije i broj 24/11. 16 "Sluzbeni list FNRJ", broj 86/46.

13 14

.

-

-

OG IS GANJE PR AVOSUDN PRIRU�NIK zл POLA

20

PITA

��

tl:�O'�O�e odn<:>se se je ko a 0Z0 e db re regulise oЬligacione odnose - od pr�vre 1 n1Je izr1u e or ov ug za o ak im os se od no se n a primenjuju na sve vrste ugovora, Je ko a OZO e db re Od . cito drukcij e odredeno (clan 25. stav 1) ..,, druge pravne posl?,;'�·. e no rugovore se shodno se primenjuju i na st ?p su Ј1 1са ОЬ u a pr om sk an l! ad gr и : ji lca . Ob . 6.1 6. Oblcaj i Jn im s� on�an 1?1 p o;iav­ �ra g� d� ju sta na , а va pra og nsk da me i izvor gra su .san�c1on1san1 .dr u�tveЈ1 1са ОЬ i. ast oЫ oj ov и di ja lju san m ljanje pona an1zac1J e.1.7 Isp o_lJ aV�JU se org ne av drz jom kci san ne , ali jom kci nom san ih uveren)e ?а Је ПJi h?va kao pravni, ako traj u odredeno vreme i prati ih ne odliku3e uverenJe о primena obavezna ili. kao fakticki oblcaj i, ako pravnoj obaveznosti a iz dugotrajn og U gradanskom pravu оЬiсај postoji samo onda kad о njegovoj obave­ ponavlj anja (tzv. materijalni element) proizlazi i svest onodavac ili znosti (psiholoski element) nezavisno od cinjenice da li се zak о oba ­ sud oЬicajnim normama dozvoliti da budu izvor prava. Bez svesti oЬi­ veznosti oblcaja dugotrajno ponavljanje ponasanja је fakticko ali nije prot cajno. Fakticki оЬiсај, i ako ga ne prati uverenje о obaveznosti, nasu . tome, moze Ьiti izvor trgovinskog (privrednog) prava. Oblcaj nije foпnalni izvor prava. Naime, sudske odluke se zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrdenom medunarodnom ugovoru i propisu doneto m na osno'Y,? �akona �clan �4�-, stav 2. Ustava RS). U pojedinim slucajevim a, �ОО ob1�a��ma daJe zna�aJ izvora gradanskog prava kada oblcajno pravo ima sups1d1Jarnu (pomocnu) ulogu и odnosu na ZOO. . . 6.2. Trgovinski oblcaji. Za nastanak privrednog (trgovinskog) oblcaja ПlЈ� �otrebna. sv�st о p�-avnoj obvezanosti, tj. da se nesto vrsi kao prav� (��llllO n��e�1tatis), � Пl du�otrajno vrsenje. Dovoljno је da se moze utvr­ dlti dа оЬ��аЈ :u pr:aks1 postoJ1.

·

·

Ponacшu1spo1 ogutrgovшs · · ki оь·vIcaJI mogu ь·Iti· usmeш· 1· р1sаш · (uzanse) Pre. Javanjam ma podruc·u k .., d а e (P�ID;enjuju se na celu zemlju) i loka1ne (regi�nal­ tроје ne) koji suJo�:d��� �:; р�� �? 0�� C J em 1 1 I?Iffi i;nestom. Jacu pravnu snagu odnosu na opsti oblcaj ima mesni oblca· J. os a a � e on�o�nat ugovornim stranama. Prema materiji koju ureduju oЬicafi :;;r��� !�lJ �onzont· .П� (vafe za sve privredne grane)' i oblcaji struke - vertikalni (va.Ze zaJ·. �dnuор� pnvre-dnu granu �ћ deo te grane). "

U

o�iCaji koji su skuplje: � �� ��=���:iаооJisst�nianetrgozavintoskiovlas , ceno g tela. Dele na

U

ni, sis :�� � opste i posebne (s eci:alne)

о

vaze za �elol_
v

. . �1vs.a Glavna drzavna arbltraza е 19 o . g?d1. �e donela Lucke uz an se1 9 koJ e ImaJu obelezja opstih uzansi је ' јtu о lastJed1nstveno i uopsteno regu-

�

ukic R ., Sistemfilo . st · zofije prava Sa e�a adrnшi гacija, Beogгad, 1992 stг 322· Objavljene u "SIШbenom listu FNRJ�e�ГОЈ / 15 · 54. "Sluzbeni list FNRJ"' ьГОЈ. 2/51.

11 L is 19

•

'

21

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

lisu. Na poslovanje и lukama su se primenjivale i Opste uzanse za promet robom - analogno ili direktno. Posebne uzanse primenjuju se na odredenu trgovinsku oЫast (npr. granu delatnosti), sto se i oznacava и nazivu uzansi, kao sto su: Posebne uzanse za promet knjiga20, Posebne uzanse za trgovinu zitaricama21, Poseb­ ne uzanse о gradenju22, Posebne uzanse и prometu robe na malo2з, Poseb­ ne uzanse u turizmu24 i Posebne uzanse и ugostiteljstvџ25

6.3. Primena trgovinskih oblcaja i uzansi po�le stupanja па snagu

ZOO-a. Znacaj opstih i posebnih uzansi је орао donosenjem i stupanjem na snagu ZOO-a. U prelaznim i zavrsnim odredbamci ZOO је propisao da se odredbe opstih ili posebnih uzansi, kojima se utvrduju pretpostavke da su ugovorne strane pristale na primenu uzansi, ukoliko ih nisu ugovorom iskljucile, ne primenjuju posle stupanja na snagu ZOO-a (Clan 1107. stav 1. tog zakona) tj. posle 1. oktobra 1978 (clan 1109. ZOO-a). Na oЬligacioni odnos se primenjuju uzanse ako su strane и oЫigacio­ nim odnosima ugovorile njihovu primenu ili ako iz okolnosti proizlazi da su njihovu primenu htele - clan 21. stav 2. ZOO-a. · 7. Opsti uslovi poslovanja. Opsti uslovi poslovanja (formularni ugqvori) su skup pravila, sadrzanih и ugovoru ili aktu izvan njega, pret­ hodno pripremljenih u pismenom oЫiku od jedne strane, koje su izvor ovlascenja i obaveza za оЬе strane. Opsti uslovi ubrzavaju- zakljucenje ugovora- . јег ih priprema jedna strana. Oni se razlikuju od adhezionih ugovora. Adhezioni ugovor, takode, priprema samo јед.ча strana. Druga strana- ih samo u celosti moze odblti ili prihvatiti. Suprotno tome, kad su drugoj strani ponudeni opsti uslovi poslovanja1 ona moze sloboqno da predlozi njihove izmene i dopune, tj. pogodbe koje јој vise odgovaraju. Sa ciljem zastite strane koja је pristupila opstim uslovima (najcesce је to fizicko lice) clan 142. stav 4. ZOO-aje propisao d·a u slucaju nesaglasnosti opstih uslova i posebnih pogodbl vaZe ove poslednje. Opsti uslovi obavezuju ugovomu stranu ako su јој Ьili poznati ili mo­ rali Ъiti poznati u · easu zakljucenja ugovora (clan 142. stav 3. ZOO- а). Oni se moraju objaviti na uoЫcajeni nacin. Ali, i pored toga, oni nece obavezi­ vati drugu stranu ako јој ti uslovi nisu Ыli poznati do trenutka zakljucenja ugovora. Opsti uslovi su nistavi и celini ako su njegove odredbe protivne sa­ mom cilju zakljucenog ugovora ili dobrim poslovnim oblcajima, cak i ako su opsti uslovi koji ih sadrze odobreni od nadleznog organa (clan 143. stav 1. ZOO). Sud, osim toga,. moze da оdЫје primenu pojedinih odredaba op­ stih uslova koje lisavaju drugu stranu prava da stavi prigovore, ili onih na

�

20 21

22

2з

24

25

"Sluzbeni list SFRJ", broj 19/84. " Sluzbeni list FNRJ", broj 29/60. "Sluzbeni 1ist SFRJ", broj 18/71. "Sluzbeni list SFRJ", broj 12/78. "Sluzbeni glasnik RS", broj 33/01. "Sluzbeni list SFRJ", broj 69/83.

------ --- -- --

--

-

PRAVOSU PRIRUCNIK 'lA POLAGANJE

22

DNOG ISPITA

. ce ina su ·1 je ko ili ve ko ro vor� 1 Ьi osnovu kojih опа gubl p1-ava iz ugo 3. sta� 2 . zoo- а) . 14 n f� v � nJOJ : pre ge stro ano eter p1 ili cne · nepravi aju odluke su do va (pre(d.8t�vlj 8. Sudska praksa . Su�sku pr . su pr: ma ustalile tako da ih je­ sude, resenja) koj� �u se� и 1�io��nп� sl1;1cd�ase � vu sud ska pra ksa dinstveno primenJUJU SVI na ez�i 8� ovi. de na osnpra ustava; zakona, nije formalni izvor prava. Sudovi, na�me, s� donetihovu na osnovu zakona potvrdenih medunai·odnih ugovora prop1sa (clan 142. stav 2. Ustava RS). . osmo� dana od Zakoni i drugi opsti akti stupaju na sna�u naзraniJeutvrd enih Рri. n J'i­. dana obJ·avlJ·ivan1·a (Jsim ako ·se iz opravdan1h razloga' · dа stupe na snagu raniJ е) i ne mog u imat hovom donoseПJн predVId1 povratno dejstvo ( i zнzev pojedinih odr�daba zakona, ako to �aht�va opst1' interes utvrden p1·i njihovom donosenJu). Sudska praksa Ь1, �s1m toga, imala (suprotno zabrani retroaktivnosti - clan 197. Ustava RS) 1 povratno dejstvo. . onesen� pravSudsko tumacenje pravnih normi, na osn,ovu k.оЈ"h � Ј е..,d . v prav­ tumac1 nosnazna odluka ne obavezuje sud ·da ubuduce na 1st1 nac1n ne propise niti d� donese takvu odluku u docnijem sporu. Ako је odluku doneo drugostepeni sud, а narocito najvisi sud u drzavi, nizi _ sudovi taj stav и praksi najcesce prihvataju da ne Ьi, ро pravnim lekovima, odlu­ ka Ьila ukinuta . Ustavi i zakoni na posredan nacin pridaju znacaj sud­ skoj praksi. Vrhovni kasacioni sud utvrduje nacelne pravne stavove radi jedinstvene sudske primene prava. Nacelne pravne stavove koje usvoji, Vrhovni kasacioni sud objavljuje u posebnoj zblrci. Pravni stavovi nisu izreceni u odlukama u tekucem sporu (iako se ona i zauzimaju povo dom jednog ili vise spornih odnosa о kome postoje, najcesce, sџprotstavljen a misljenja), nego uopsteno, da Ьi se u istovrsnim situa cijama obez bedi ­ �a j.edinstvena primena propisa. Iako formalnopravno nije izvo r pra va, �ed1nstvena sudska praksa kreirana od najvisih sudova fakticki postaje 1zvor prava. 9. Pr a na�a.. Pr�vnu nauku redstavljaju pisana saznan koJ"1h s� dos�.� Ii .pra':11 р1�с1 pr:men�m nau�cne metodologije u monograjafijado ­ �a, u.dZЪen1c1ma� cla�c1ma 1 drug1 :adovima. Tako se u � rad ovima pr av ­ nih p1saca, kom�1nac11om vis. ..,e naucn1h metoda tum ace ne jasne zakonske od;e�be, upuc, uJe n� a��ognu pi:_ime�u pravnih pr op isa , kritiCki ispituju vazec�. z�onska reseПJa 1 predlaze nJihova izm en a i do puna. Pravna na ­ uka 1!1J�hzvor pr��a. Ip�, �rgumentacija koj om se na uka sluzi u od br an i usvo1en1 stanovis�a, uz1:raJu ugled kod zako no da vc a i su dske pr ak se te se, neretko, о�а pr���at�u. и zakonskim ak tim a i u obrazlaganju pr a�ih stavova, pravn1h m1slJenJa 1 sudskih odluka . "

·

1

· ·

·

�н�

.

v

1

Odeljak drugi SUВJEКТI GRADANSKOPRAVNOG ODNOSA 1. РОЈАМ SUВЈЕКТА (LICA)

Subjekti (personae, pravni subjekti) gradanskopravnog odnosa su ima­ oci pravne sposobnosti. Imati pravnu sposobnost znaci Ьiti subjekt "prav­ nih obaveza i subjektivnih prava".26 Pravna sposobnost, odnosno svojstvo subjekta priznaje se fizickim licima i odredenim organizacijama fizickih lica koja se oznacavaju pravnim licima, da Ьi mogli ucestvovati u pravnim poslovima. Druga Ьiса nemaju pravnu sposobnost (nisu subjekti prava) npr. zivotinje, ali se pojavljuju kao objekti gradanskopravnog odnosa. Prav­ ni subjekti su u gradanskopravnim odnosima jednaki. Na taj nacin pravni poredak izjednacuje ekonomski jakog i slabog, "nejako pojedinacno lice i mamutski snazno udruzenje kao jedno lice".21 Fizicka Нса poslovnu sposob­ nost - mogucnost da sama preduzimaju pravne poslove, sticu docnije - sa odredenim uzrastom, а pravna lica istovremeno kad i pravnu sposobnost. П. FIZICКA UCA

Pravna sposobnost fizickih lica. Pravna sposobnost је moguc­ nost subjekta da ima prava i obaveze, da bude subjekt prava. Danas ovu sposobnost ima svaki ziv covek, ljudsko Ьiсе, bez obzira na zdravstveno stanj е, pol i starost. Sticanje pravne sposobnosti. Pravnu sposobnost stice lice koje је zivo rodeno, а prestaje smrcu. Ona postoji izmedu dva ekstrema - rodenja i smrti. Da Ьi novorodence postalo fizicko lice, potrebno је da је nakon rodenja davalo znake zivota (ne mora se oglasiti placom, kako su to u rim­ skom pravu zahtevali neki pravni pisci). Fizicko lice nastaje ako је rodeno, pokazuje znake zivota, а potice od zene i muskarca, bez obzira na izgled i vitalitet (da li се vrlo brzo umreti -. npr. za nekoliko minuta). 1.

Ukoliko postoji neizvesnost da li је u vreme rodenja dete Ьilo Zivo Ш mrtvo, pretpostav­ lja se, dok se suprotno ne dokafe, da је dete rodeno zivo. Ova pretpostavka se logicno izvodi iz zivota: radanje zive dece је pravilo, а mrtve izuzetak. Cinjenica rodenja deteta se dokazuje izvodom iz maticne knjige rodenih, а cinjenica smrti izvodom iz maticne knjige umr1ih. . Prijava rodenja. Rodenje deteta prijavljuje se nadleznom maticaru и roku od 15 dan·a od dana rodenja radi upisa u maticnu knjigu rodenih. Ako је dete mrtvo rodeno, rodenje se mora prijaviti и roku od 24 casa od njegovog rodenja (cl. 46. i 48. ZMK). Kad је dete rodeno: u zdravstvenoj ustanovi duina ta ustanova је duzna da prijavi rodenje deteta na propisanoЧi · obrascu. Rodenje deteta van zdravstvene ustanove duzan је da prijavi otac deteta, а ako on nije u mogucnosti da to uCini, drugi clan domacinstva, odnosno lice и cijem stanu је dyt� . rodeno, ili majka: cim za to bude sposobna, ili bablca, odnosno lekar koji su prisustvova1i porodaju, а ako oviЬ lica nema i1i nisu u mogucnosti da prijave rodenje - lice koje је saznalo za rodenje (clan 47. ZMK). Cinjenica rodenja upisuje se и maticnu knjigu rodenih maticn�g

26 Kelzen Н., Opsta teorija ргаvа i d1·zave, Prav11i fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd i998, str. i50. 27 Radbruh G" Filozojija prava, Nolit, Beog1·ad 1980, str. 166.

·

G IS PITA GANJE PRAVOSUDNO PRIRUCNIK ZA POLA

24

?.zn om sredteta Dete rodeno u prev Jem sastavu и c1 podrucja u cijem sa�tavu)e .naseU ih �aticnog podrucja u se SUJe . . . stvu u toku putovanJa Upl " kе vrsilo (c1an 49. ZMK). maJ e anJ anо и та­ ov 1 put up se e gde nIJ sto � me �IJ no � е elje Не је nas ko ne ko o1i . Uk . enja . cnih Utvrdivanje vremena 1 mesta ro rodenJ. ne moze da dokaze izvodo m lZ m ati g sv ticnu knjigu rodenih, а vreme i �est? � n osn vu maticnih knjiga �oz� poЮ:en�!I va�= u koJe ШЈ е up1 knjiga rodenih Ш uverenjem koJa se tzd� denja Postupak pokrece ltc� ro а mes � a men vre nja diva arnicni ostupak utvr (dokazivanje rodenJa). Ovo pravo u d �u 1 e p e o m podn , i ano ma cr.u knjigu roden h � • r d: ;es kao i organ starateljstva. P tup�k · pra e s nep ? � �1 vш .no о �anparnicnom postupku utvr ivan ima i svako 1ice koje za to ima Ja al 1tan � l e nJaJ rode ta mes i . ena . vrem nja vo) diva pra utvr pпruс�1k 7 Gradansko-procesno vremena i mesta rodenja videti u Projunso":om ni da su oce sud e koj za r�dstvima z dok� svi.m se duje �� nja rode o Vreme i mest ecija1nosti pregleda Iice cije se r?­ verodostojni. Sud moze o�re� � d � leka.r odgo�ar is ozitiv resenja kojim se utvrduJ e denje dokazuje i da r;ialaz 1 �11� lJ en) e 0 П) еg��ОЈ �!� sti� den e dokazuje, njegov pol , dan, m �­ vreme i mesto rodenJa �adrzi: ime I pr�z1me i.ca c e se r . е ovim roditeljima ako su poznatl. аtke sec, godinu i cas rodenJa, mes;o rodenJ · 1 �о / rodenje dokazuje, smatra u slucaju da sud ne moze da utvr 1 а а Је roden. c cije se па osno u izvedenih do­ v ko'u se se da је ono rodeno 1 . januara u 00:_01 c�sova опе �оd1?е za vla 1е ZVP) Ako sud n e moze da kaza moze �zeti daје �er��atno g dш.a e ovo� r d o o e�ja sm�tra se sediste grada, utvrdi gde Ј� r.odeno ћс� с1Је se ro enJe . о uJ�h atno mesto OdnOS?O Ops�e za kOJU se na O�ПOVU lZ�e eШ d kaza moze uzeti da је verov је Jice cije se da a smatr rodenJa Ukoliko se mesto rodenJa ne moze utvrditi na takav nacin . . '. и se rode�je dokazuje rodeno u_mes.tu gde је n�deno, odnos�o gde Је ima1о Ьoravtste vreme predloga za utvrdivaщe vrernena 1 mesta rodenJa. . . Рodnosenja Prvostepeni sud dostavlja nadleznom maticaru pravnosnaZ�o r�ellJ� ? �emenu I �e­ stu rodenja u ro� od osam dana od dan� pravnosnaznos �, r�di .up1sa СШЈешсе roden3a u _ " maticnu knjigu rodenih. Ovo reSenje ne utice na pravo ovlasceшh lica da и drugom postupku utvrduju porodicni status lica cije је rodenje dokazano.

:�:�� �j����d�� d � � :;i . j�� .

t

�

J

(det

"

d

.Ј

���� i� b J d... f� J � } ! � � J fd � �%��� � � �

..,

...,

. Pravna sposobnost zacetka. Svojstvo nasledn1ka п:оzе stec� s �mo lice koje је u zivotu u trenutku otvaranja nasleda. Uslovima spec1ficnu, ogranicenu pravnu sposobnost ima i zacetak iako jos nije steklo pravni su­ bjektivitet . v

, •

Tako, prema odredbama Clana 3. stav 2. ZON-a, naslediti moze i dete vec zaceto u trenut­ ku ostavioceve smrti ako se rodi Zivo. Prema tome, zacetak је uslovni subjekt. Ako se ne rodi

Zivo, smatra se da nikada nije postao subjekt prava. Organ nadlezan za vodenje maticniћ knjiga duZaп је da u smrtovnicu unese podatak da li se ocekuje rodenje deteta umriog. Ako se ocekuje rodenje deteta koje Ьi bilo pozvano na naslede, sud се о torne obavestiti nadlezni orgaп stara­ te1jstva. Ako nadJeZni organ starateUstva drugacije ne odredi, о pravima jos nerodenog deteta starace se jedan od njegovih roditeUa (Clan 95. stav 3. i clan 112. ZOVP-a). Ako postoje suprotni interesi roditelja i zacetka ili iz drugih razloga zacetku se moze postav iti staralac curator ventris.

Prestanak pravne sposobnosti. Fakticka smrt. Pravna sposob­ nost fizickog lica najcesce prestaje njegovom fakticnom (telesnom) smrcu. S�c:U .fizickog lica ili p oglasenj em za umrlo pre � staje njegov pravni su­ bJektivitet. Danom smrti otvara se naslede urn rlog, а na naslednike ро sili zakona pr�la_zi zaosta�stina kao celina i pre staje brak . Pro�aseIIJe ne�t

alog ћс� �а u�rlo. Pre9Jo�tavke . Resenje о proglasenju nesta1og Нса za u�Io. _De;stvo faktic�e s rti zma z proglas eТl)e nestalog lica za umrlo. Nestalo је � ko�� n!J.•. и svom prebiva/1stu опо [ice . zakonom odredeno vreme, а neizves no је gde se na/azi ; da 1z· Је zzvo zlz mrtvo. _ . Za �lo �.� m?ze ogl�iti Iice: а) о cUem zivotu za poslednjih pet godina v�� а ClJ�g]e �odenJ � proteklo nije Ыlо nika­ se�am des�� god_jna; Ь) о cijem zivotu za go na 1ще 1 ? '!'kakvih vesti, а posle dnjih pet oko!nosti pod и koJ� Је nestalo � brodol mu, saobr koJ1ma Је nestalo Cine verovatnim da viSe ni ·е aeajnoj nesreci, pozaru, poplavi � и ОЈ go] neposrednОЈ smrtnoJ н opasn osti а о cijem zivotu niJ'е Ь ')о 'ka zem)jotresu meseci od dana prestanka opasnosti g) j · i. ш .bll vest z " sest i ko e је �estalo u toku rata . 1 1 �. u vezi sa ra ПlПl t dogadЭJ1ma, .

� ь·f �tu1 � •.

f

25

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

а о сЏеm zivotu nije Ьilo nikakvЉ vesti za godinu dana od dana prestanka neprijateljstava (C1an 57. ZOVP-a). Predlog za proglasenje nestalog lica za umrlo podnosi zainteresovano lice Ш tuzi1ac me­ sno nad1eznom osnovпom sudu. Ako oceni da su ispunjene osnovne p1·etpostavke za pok.re­ tanje postupka, sud се objaviti oglas и "Sluzbenom g1asniku RS" i na oglasnoj taЫi suda. U oglasu се navesti Ьitne oko]nosti slucaja, pozvati nestalo lice, kao i svako drugo koje ma sta zna о njegovom zivotu da to bez odlaganja javi sudu. Ро isteku tri meseca od objavljivanja oglasa u "Sluzbenom glasniku RS", ako se nestali пе javi i nema t1·aga da је u zivotп, sud 7.aka­ zuje rociste. Ako и postupku utvrdi da su ispunjene pretpostavke za proglasenje nestalog Нса za umrlo, sud се doneti resenje kojim се proglasiti daje to lice umrlo. u resenju се se oznaciti dan, а ро mogucnosti i cas, koji se smatra kao vreme smrti nestalog. Као vreme smrti smatra se dan za koji se izvedenim dokazima utvrdi daje nestalo Нее umrlo, odnosno dan koji nestalo Нее verovatno nije prezivelo. U slucaju da se ne moze utvrditi tacan dan smrti lica koje se proglasava za umrlo, fingira se daje smrt nastupila prvog dana ро isteku roka kojije propisan za proglasenje nestalog Нса za umrlo (clan 64, stav 2. i clan 57. ZOVP-a). Pravnosna.Zno resenje о proglasenju nestalog lica za umrlo dostavlja se maticaru radi upisa u maticnu knjigu umrlih, sudu nadleznom za vodenje ostavinskog postupka, organu starateljstva i organu koji vodi zemljisnu ili drugujavnu knjigu о evidenciji nepokretnosti, ako је Нее proglaseno za umrlo imalo nepokretnosti (cl. 61-65. ZOVP-a). Ukidanje i izmena resenja. Resenje о proglasenju nestalog lica za umrlo sud се ukinuti: 1) ako se lice proglaseno za umrlo licno javi sudu (clan 66. ZOVP -а); 2) kad па Ьilo koji naCin sud sazna da је nestalo lice zivo (clan 67. stav 1. ZOVP-a ); i 3) ро predlogu Нса koje za to ima neposredni pravni interes, kao i javnog tuzioca (clan. 67. stav 2 . ZOVP-a). U slucaju da је sud ukinuo pravosnazno resenje о proglasenju za umrlog sva dejstva tog resenja se ne mogu otkloniti. Naime, p ravnosnaznoscu resenja о p roglasenju za umrlog brak Нса koje је progla­ seno za umrlo definitivno prestaje. Brak lica koje је Ьilo proglaseno za umrlo resenjem koje је docnije ukinuto, ne moze ponovo nastati. Bivsi bracni drugovi mogu zakljuciti novi brak. Kadaje, pos1e donosenja pravosnainog resenja о proglasenju nestalog lica za umrlo doneseno resenje kojim је ono ukinuto, а zaostavstina predata naslednicima, oni su duzni licu koje је ukinutim reSenjem Ьilo proglaseno za umrlo, VI-atiti delove njegove imovine (kojaje na osno­ vu ukinutog resenja pl'edstavljala zaostavstinu). Polozaj takvih naslednika zavisi od njihove savesnosti. Ako је naslednik Ьiо nesavestan (znao је daje lice proglaseno za umrlo zivo) duzan је vratiti ne samo deo zaostavstine koji је drzao i naknaditi vrednost stvari koje su smanjene usled upotrebe, nego naknaditi i sve plodove stvari i prava (koje је propustio da ubere, ubrao ih i otudio ili ih potrosio). Savestan naslednik duzan jeda vrati deo zaostavstine koja se kod njega nalazi i u stanju и kome se nalazi. Ako se lice proglaseno za umrlo licnojavi sudu, sud се, utvrditi njegov identitet ako ne poznaje ucesnika licno i ро imenu. Identitet tog lica utvrduje se javnom ispravom sa fotografi:jom (tj. ispravom koju је izdao organ javne vlasti npr: licna karta, pasos, vozaCka dozvo]a) i izjavom jednog svedoka. Ukoliko lice proglaseno za umrlo nemajavnu ispravu sa fotografijom njegov identitet se utvrduje izjavama dva punoletna svedoka (koji su navгSШ 18 godinu Zivota) cUi su identiteti utvrdenijavnim isp1-avama (analogna primena Clana 167. ZOVP-a). Nakon sto utvrdi identitet lica koje је proglaseno za umrlo, а licno se javi sudu, sud се, bez daljeg voaenja postu.pka, svoje resenje о proglasenju tog lica za umrlo ukinuti novim resenjem. -

Каd је sud, nakon donosenja resenja о proglasenju nestalog lica za umrlo, na Ьilo koji nacin saznao da је nestalo lice zivo, on се ро slиZbenoj duznosti pokrenuti i sprovesti pos'tupak radi utvтdivanja da li је ta cinjeni­ ca tacna. u tom postupku се sud izvesti sve potrebne dokaze - saslusanje svedoka, citanje isprava itd. Ukoliko sud utvrdi da је lice proglaseno za umrlo zivo ukinuce resenje kojim је ono prethodno Ьilo proglaseno za umrlo. U slucaju da sprovedenim dokazima nije utvrdena osnovanost predloga za ukidanje resenja о proglasenju nestalog Нса za umrlo sud се resenjem odЬiti predlog za ukidanje tog resenja. Lica koja za to imaju neposredni pravni interes i javni tuzilac mogu podneti predlog za ukidanje resenja kojim је jedno lice proglaseno za umrlo. U predlogu се navesti dokaze iz kojih proizlazi da је nestalo lice zivo. Kad posle izvodenja dokaza sud utvI·di da је predlog osnovan donece resenje о ukidanju re8enja о proglasenju nestalog lica za umrlo. Neosnovan predlog za ukidanje resenja о proglasenju nestalog lica za umrlo, sud се resenjem odblti. ·

SUDNOG ISPITA pRJRUёNIK ZA POLAGANJE PRAVO

26

pravni а koja imaju Нс , r1o um za a lic n pr s o a �0 enj re k �� ;0����ј ne r1o Posle donosenjamog um e lic 1o : sta ne t�� �� � =�� � J teva interes i javni tuzilac u zah rti Ovi subjekti moguaosnovno� o tvrdi j e";:���;��:;.!�JI��05� ��dJ°�g0;.1d'f i�:f�van �/�·���jj�d������ p������.;z� ::s�nje о � iz i , usvo ga е sud osno с log pred d�j·е S dlog odb1t1. ukidanje ili 1zm . enu �� za umrlo, dok с!' '!e0 ' : Гk���bdf p gla enju nestalog lica za ak postup .., su Duinost oЬavestavanja. _Yanparn1cnt a":es ovog postupka оb.an ·е о �okretanjupostupa senja о proglasenju n�talo� 1Ica z�шsuki�r]suoddu zd f raspravl k j ]a zapre ojim e toku nadlemi organ staratelзstva I ostav . . ostav5tine tog 1ica. .., ed1nasl met pred а , anju ediv е 0 nasl pravnos no .r ..,en" Ј·osti Ukoliko је ostavinski sud_t1d..oneo diti zabelezbu postupka za d њ uz eno се, po"sl� z f llca �nare vanja obuћvata i nepokretnos sudо progl� lo u zemljisnom registru. ukidanje odnosno izmenu re5enJa�sn�vu izveenJuеш�f15:0lkgza odЬioumr predlog za ukidanj odnosno Ako је vanparnicni sud, na enзu �stalog11�J� . stice 0 tome: 1) nadlezni u· o obave izmenu donetog resenja о pro��as rav� zao a s ��l З) ;emljisni registar; 4) geodetsku organ starateljstv�; 2) su� koJ1 ras� Ја h ;nosti,, radi brisanja izvrsene zabelezbe poupravu ili osnovni sud koJI vode registar nepo е stupka (clan �9· Z��-a). v i . (komorijenti - �d b neizvestan trenutak smrti dva ili vise lica r n opaf .��:;:����e ��ke lat. co��� ����ћaJed:o s�ekim) koja su blla u istoj srr:.rtn�jum� iJ .. · I . • od n'ih rani·e umrlo. U nasem pravu se smatra da su kоmопзеn postavю ШЈе Zakon kasniJe. drugo а ranije, шnrlo 1ice jedno је da dodoljeno Је dokazivati nikakve pretpostavke. •

v

и

2. Poslovna sposobnost fizickih Iica Ројат i razgranicenje. Poslovna s�o�obn?st је n_iogucnost fizick�g

lica da samo svojom voljom zasniva, men3a I gas1 prava 1 obaveze. PostoJ �­ nje pravne sposobnosti је pretpostavka za nastanak poslovne sposobnost1 . Dok pravnu sposobnost fiziCko lice stice rodenj ��, poslovnu spo�obnost stice znatno kasnije. Pravna sposobnost ne zavis1 �d sposobnost1 z� r ­ � sudivanje i volje fizickog lica (i da li је опо preduz1ma samosta lno ili. Је zastupano), а za poslovnu је relevantna upravo volja jer imalac poslovne sposobnosti samostalno preduzima pravne radnje . Osim toga, za razliku od pravne sposobnosti ohim poslovne sposobnosti је kod pojed inih ljudi, zbog njihovog uzrasta i drugih, razlicitih svojstava, nejednak. Poslovna sposob

nost se razlikuje od posebnih oЫika poslovne sposobnosti kao sto testamentarna sposobnost sposobnost i sposobnost priznanja ocinstva. Testamentar­ nu sposobnost (sposobnost, radna izjavi posle da dnju volju -sacini testament) stice Нее koje је na­ ��ilo 15 �odina Zivota i sp�s.obno је za rasu n�e (c�an 79. Z��-�). Sposobnost priznanja ocшstva Шlа muSkarac koJI Је sposoban za diva rasu d1vanJe, а navrs10 Је 16 godina zivota (clan 46. PZ ) . su:

Pretpostavke za sticanje

poslovne sposobnosti. FiziCko lice stiCe pot­ punu p?sl�vnu sposobnost kad postaпe puпoletno (пa . ceЦJ vrSi 18 go diп a Zivota) 1 zak!Ju em braka, ро dozvoli. suda, sa navrSen ih 16 godina Zivota . Sve do k пе stekne PU'!_Oletstvo odnos1?:o poslo': 1u sposobnost fiziCko lice ima status deteta. Deo 1 ��ап 1. Копvепс е о praV1 ma detet 9 a28 odred uje da је za potre­ be t� kопvепс1Је, dete svako IJudsk o ЬiСе koje пiје navrSilo18 god ina Zivota ' ukoliko se, ро zakoпu koji se prime пjuje na dete , puп · olets tvo ne Prema tome, poslovnu sposobпost stiCe moZe steCi fiziCko lice odred enog

u���� ·

uSVOJena otvorena potpisivan t"fil pr1s anзe rezolucijom Generalne skup� Ujedinjenih nacija 44/25 od 20. nove1nь;: ;;�91 s�;�r�e· na1'\'1snagu tine �· septembra 199 ("Sluzbeni Medunarodni ugovori", broj 15;9о ). list SFRJ" 0 211

.

Ј .

za

·

·

·

·

·

PROF. DR ILIJA BABIC

UVOD U GRADANSKO PRAVO I SТVARNO PRAVO

27

ali pod uslovom da је dusevno i telesno zdravo. Zavisno od ove dve odlucne cinjenice fizicko lice moze Ьiti potpuno poslovno nesposobno, ograniceno (delimicno) poslovno sposobno i potpuno poslovno sposobno. Potpuno poslovno nesposobna lica. Fizicko lice koje nije navrsi­ lo 14 godina zivota (mladi maloletnik) nacelno је potpuno poslovno nespo­ sobno. Potpuno poslovno nesposobna Нса ne mogu punovazno zakljucivati pravne poslove ni uz saglasnost ili prethodnu dozvolu zakonskog zastupnika ili staraoca. Mladi maloletnik, ipak, moze punovazno preduzimati: 1) pravne poslove kojima pribavlja iskljucivo prava (npr. da primi poklon); 2) pravne poslove kojima ne stice ni prava ni obaveze; i 3) pravne poslove malog zna­ caja (Clan 64. stav 1. PZ-a). Poslovi ma1og znaeaja mogu Ьiti raznovrsni i preduzimaju se

svakodnevno. Tako deca mlada od 14 godina cesto kupuju odredene kolicine hrane, odece ili obuce, voze se sredstvima gradskog prevoza, kupuju karate i odlaze и pozoriste ili Ьioskop. Ove pravne poslove dece m1ade od 14 godina precutno prihvata teorija i praksa, ako su uoЬicajeni za odredeni uzrast. Smatra se da dete mlade od 14 godina za navedene poslove ima tzv. potpunu specijalnu poslovnu sposobnost i da se ne moze isticati njihova nistavost. Od potpune specijalne poslovne sposobnosti deteta mladeg od 14 godina (za odredene vrste pravnih poslova) razlikuje se konsultativna poslovna sposobnost deteta. Porodicnim zakonom је tako, utvrdena obaveza suda, odnosno organa starateljstva da saslusa misljenje deteta, ako је опо sposobno da ga for­ mira i izrazi. Misђenju deteta mora se posvetiti duina раZпја и svim pitanjima koja ga se ticu i и svim postupcima и kojima se odlucuje о njegovim pravima, а и skladu sa godinama i zreloseu deteta. Tako, dete koje је navrsilo 10. godinu zivota moze slobodno i neposredno izraziti svoje rЩsljenje о svakom sudskom i upravnom postupku и kome se odlucuje о njegovim pravima (vidi clan 65. PZ-a); sa usvojenjem i zasnivanjem hraniteljstva se mora saglasiti dete koje је navrsilo 10. godinu zivota i koje је sposobno za rasudivanje (СЈ. 98. i 116. PZ-a); sticenik koji је navrsio 10. godinu zivota i koji је sposoban za rasudivanje ima pravo da predloZi Нее koje се mu blti postavljeno za staratelja (clan 127. PZ-a ) itd. Potpuno је poslovno nesposobno i punoletno lice nad kojim је produzeno roditeljsko pra­ vo (koje је zbog bolesti i1i smetnji и psihofizickom razvoju nesposobno da se samo stara о seЬi i о zastiti svojih prava, odnosno interesa ili ako svojim postupcima ugroZa.va sopstvena prava i interese - Clan 85. PZ-a), ра је и resenju о produzenju roditeyskog prava izjednaceno sa ma­ loletnikom mladim od 14 godina. Sud moze potpuno lisiti poslovne sposobnosti punoletno lice koje zbog bolesti ili smetnji u psЉofiziCkom razvoju nije sposobno za normalno rasudivanje te zbog toga nije и stanju da se samo stara о seЬi i zastiti svojih prava i interesa. U tom slueaju ovo lice је potpuno poslovno nesposobno, tj. njegova poslovna sposobnost jednaka је pos1ovnoj sposobnosti mladeg maloletnika (vidi Clan 40. ZOVP-a i Clan 146. PZ-a). Pravni poslovi potpuno poslovno nesposobnog lica izvan kruga poslova koje moze pre­ duzimati (а to su poslovi kojima priЬavlja iskljucivo prava - npr.: primilo је stvar na poslugu, primilo је poklon; ili kojima ne stice ni prava ni obaveze; ili su pravni poslovi malog znaeaja - kupovina stvari manje vrednosti na pijacama, u prodavnicama, kupovina karata za Ьioskop, autobus itd.) su nistavi.

Ograniceno poslovno sposobna lica. Dete koje је navrsilo 14 godina zivota, а nije napunilo 18 godina (stariji maloletnik) ograniceno је poslovno sposobno. Ograniceno poslovno sposobno је i lice koje је posta­ lo punoletno ali је delin1icno liseno poslovne sposobnosti (zbog bolesti ili smetnji и psihofizickom razvoju svojim postupcima neposredno ugrozava sopstvena prava i interese ili prava i interese drugih lica - clan 147. PZ­ a). Poslovna sposobnost tog lica jednaka је poslovnoj sposobnosti starijeg maloletnika. Resenjem suda, u vanparnicnom postupku, о delimicnom lisenju poslovne sposobnosti, odredice se pravni poslovi koje lice delimicno 1iseno poslovne sposobnosti moze, odnosno ne moze samostalno preduzimati. Ograniceno је poslovno sposobno i punoletno dete ako је nad njiщ produzeno roditeysko pravo (zbog bolesti ili smetnji u psihofiziCkom

ANJE PRIRUCNIK ZЛ POLAG

28

.

PRAVOSUDNOG

ISPIT�

.

• no �n.teres� ili ako • vo·љ rava, odnos • z i.o • �еЬ1 о v stara o se sam . ��;��:) � re�enjem suda је 1ZJednaceno sa гazvojuje nesposobno do�zava ava р1 vena �op�t svojim postupcima ug1· . t:i. bez llce?l· . obn1m spos vno 1m poslo preduz ograniceno moze koje a uz1mati .Cpored pravn1ър рoslov oslove uz pretbodnu �ill i:iaStariji maloletnik moze pred i malolet'!11k) sve ost3:1e s���� i pokretni m stvarima velik� odobrenja ili saglasnosti, mlad nJe nepokre�1m knadnu saglasnost roditelja. Raspa,olaga vazno preruzeti ni roditelji, bez saglasnosti vrednosti, u ime i za r·acun detet ne mogu puno organa starateljstva (clan 193. stav 3. PZ-a):v bno lice moze dati Punovaznu izjavu volje ogran1ceno poslovno sp.oso . Ostali pravni poako mu је zakljucivanje tih poslova zakonoI? dozvolJeno tup�1'k ·1 · sta­ slovi tih lica ako su zakljuceni bez odobrenJ a zakonskog za� 0�r��J·em raoca, ruslji� su, ali mogu Ьiti osnazeni njegovim naknаdn1m 0 (clan 56. stav 3. ZOO-a). • Dete koje је navrsilo 15. godinu. z1vota moze p��duz1:mat1 pr��e ��slove kojima upravlja i raspolaze svoJo� ;;aradom �ћ imovinom koJU Је klo sopstvenim radom (clan 64. stav 3. I clan 193. stav 1. PZ-a). Potpuno poslovno sposobna li�a. Po�una posl.ovna spo�o?nos� је mogucnost fizickog lica da samo svoJom v?lJom zasn1va, m.enJa I �as1 sva prava i obaveze i ucestvuje u �yim P?stupc1mc: pr�d sudom I ?rg�:i1ma uprave. Stice se punoletstvom fiz1ckog ћса !1avi:�enJem 18. god1ne z1vota i zakljucenjem braka ро dozvoli su?a (emanc1pacJ.om) . . Sticanje punoletstva navrsen.Jem 18. godine zivo.�a. F1z1cko 11се PO?taJ.e " ;od1telJ­ punoletno kad navrsi 18 godina zivota, ako nad njim lllje produzeno sko pravo ili nije liseno poslovne sposobnosti. Prema odredbama clana 11 . stav 1. PZ-a punoletstvo se stice "sa navrsenom 18. godinom zivot�". Tako, lice kojeje rodeno decembra 1990, u 8 Ca.sova, postaloје punoletno trenutku kadaJe, astronorn­ ski, nastupio, posle ponoCi, decembar 2008. U ovom slucaju, na racunanje vremena potreb­ nog sticanje punoletstva primenjuju se opsta pravila oЫigacionog о i-acunanju vreme­ na propisana Clanom 77. stav 2. ZOO-a. Pravila racunanju vremenaprava primenjuju se па ugovore i ostale pravne poslove (Clan 25. stav 3. ZOO), a1i se, analogno, primenjuju i па sticanje statusa punoletstva. Shodno tome, rokovi odredeni u godinama zavrsavaju se onog dana koji se ро imenu i broju pok1apaju sa danom nastanka dogadaja od koga rok pocinje da tece, а ako takvog dana nema u godini (npr. lice kojeје rodeno 29. februara, prestupne godine, stice punoletstvo 1. marta, ukoliko i8. godiпu puni u godini koja nije prestupna kada februar ima 28 dana). Dok ne navrsi 18 . godinu zivota dete је maloletno Каd dete navrsi 18. go�inu ziv:ota prest� e roditeljsko pravo (clan 8 . stav. 1. tacka 1. PZ-a); prestaJ e hran1telJ. stvo (clan 121. stav 1. tacka 1. PZ-4a); i prestaj e staratelj­ stvo (�la� 145. stav 1. t cka 1. PZ-a). Pravilo је da sticanjem punoletstva . � prestaJe 1 pravo na izdr zavanje m�loletnog deteta. Punoletno dete koj e је nespos�bno �а rad, а r:ien: a dovolJno sredstava za izd r z a va n je, ima pravo na izdrzavanJ � od �0�1telJa sve dok takvo stanje traje Ako se punoletno det� redovno skol1;1Je ima p avo a izdrzavan � je od roditelja srazmerno nj i :r:i. ho�m �O�C, �?�t��a, а llaJkaSПlJ e do navrsene 26 . godi ne zivota. Ukoliko rod1telJ1 n1su z1vi �ћ ako nemaju dovolj no sredstava za i zdrzavanJ e pu noletn · оd krvn1h · . . "o det " e ima pravo na izdrzavanJe sro dn ik a и pr avoj ushodno· 1In1J1 (clan 15�. Р�-а). Produz njem obaveze izdrzavanj a punoletnog de od stra!le r?d1teђa, ne produz:�va se, tetg me du tim , r od i t elj sk o pr avo roditelЈ· а SttcanJ� poslovne sposobnosti.. emancipacijom. Potpuna P sposobnostJ e mogucnost fizickog lica da samo svoiom volJ'o m za .os1ovna· Ј sn1va m e'

1 ш

v·

-

za

i.

•

v

�

_

•V

•

•

и

1.

о

.

.

·

"

"

­

·

,

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

29

nja i �asi sva prava i obaveze i ucestvuje u svim postupcima pred sudom i organ1ma uprave. Fizicko lice stice potpunu poslovnu sposobnost punoletstvom i sklapa­ njem braka pre punoletstva, uz dozvolu suda. U gradanskopravnom smislu dozvola sudaje saglasnost koja prethodi ugovoru о zakljucenju braka (clan 29. stav 1. PZ-a).

Poslovnu sposobnost dete moze steci i pre nego sto dostigne puno1etstvo pod zakonom odredenim pretpostavkama (einancipacija). Zakonsku emancipaciju dozvoljava sud u van­ parnicnom postupku, maloletnom Iicu koje је navrsi]o 16 godina zivota, а posta1o је roditelj i ima odgovarajucu telesnu i dusevnu zrelost. То lice licno podnosi sudu predlog da mu se dozvoli zakljucenje braka pre punoletstva.

Sud moze dozvoliti sticanje potpune poslovne sposobnosti malolet­ nom licu ako su ispunjene sledece kumulativne pretpostavke: 1) da је ma­ loletno lice navrsilo 16. godinu zivota; 2) da је posta]o roditelj; i 3) da је dostiglo telesnu i dus·evnu zrelost potrebnu za samostalno staranje о sop­ stvenoj licnosti, pravima i interesima. Ovo је -novi nacin sticanja potpune poslovne sposobnosti (emancipacije deteta) koji nije Ыо poznat sve do do­ nosenja Porodicnog zakona. I ovaj vid emancipacije proizvodi isto dejstvo kao i punoletstvo tako da pravosnaznoscu resenja о sticanju potpune poslovne sposobnosti, prestaje roditeljsko pravo. Na taj nacin maloletnik stice potpunu poslovnu sposob­ nost �оја se docnije ne guЫ. Clan 23. stav 2. PZ-a predvida jos jedan vid emancipacije. Ona nastaje donosenjem pravosnaznog resenja suda kojim dozvoljava zakljucenje bra­ ka maloletnom licu koje је navrsilo 16. godinu zivota (i kada nije postalo roditelj), а dostiglo је telesnu i dusevnu zrelost potrebnu za vrsenje prava i duznosti и braku. Ako је maloletniku dozvoljeno zakljucenje braka pra­ vosnaznim resenjem, а on odustane od zakljucenja braka ne prestaje mu stecena poslovna sposobnost. Postupak sticanja potpune poslovne sposobnosti emancipacijom po­ krece se predlogom lica koje је navrsilo 16. godinu zivota ili zajednickim predlogom dva lica razlicitog pola, ako su оЬоје navrsili 16. godinu, а nisu postali punoletni. Za postupanje ро predlogu mesno је nadlezan osnovni sud na cijem podrucju predlagac ima preЫvaliste ili boraviste, а ро zajed­ nickom predlogu osnovni sud na cijem podrucju jedan od predlagaca ima preЬivaliste ili boraviste (clan 80. Zakona о vanparnicnom postupku). Lisenje i vracanje poslovne sposobnosti. Pretpostavke za lise­ nje. Potpuna poslovna sposobnost traje do smrti fizickog lica. Na оЫm te sposobnosti ne utice npr. duboka starost i iznemoglost nekog lica ako је to lice sposobno za normalno rasudivanje. Ipak, punoletno lice se zbog bo­ lesti ili smetnji u psihofizickom razvoju moze potpuno ili delimicno lisiti poslovne sposobnosti. Resenje о lisenju (i vracanju) poslovne sposobnosti donosi osnovni sud u vanparnicnom postupku. Punoletno lice moze Ьiti potpuno liseno poslovne sposobnosti zbog bolesti ili smetnji u psihofizickom razvoju. Ovi uzroci su relevantni ako imaju za posledicu nesposobnost punoletnog lica za normalno rasudivanje

A POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPIТ

PRIRUCNIK ZA · 1

зо

'

·

о о ;оЈе оt

. seЬi i zastiti svoj ih prava ra ta o.s . sam se da Ju stan u nije a tog g . koje zbo .e uno liseno poslovne �P?i interesa. Poslovna sposobn?st lica J Ja g maloletnika lica koJe Је sobnosti jednaka је poslovnoJ sposo nos mlade od 14 godina (Cla_;i 14:6: z .a) . vne sposobnosti, ta,,, Punoletno lice moze Ь1.� еli�icn� liseno poslo · ,,, Ako iz ovih uzroka kode zbog bolesti ili smetnJl 1.1 psihofizick�m �zvo�u� sopstvena prava i pundletn.o. lice sv�j�m postupcп�a i:eposre n z" it elimicno liseno poslov­ interese �ћ praya i inte!ese drugih lica, delimicno ne sposobnosti. Tada pos�o�a spos-:Љ st .Р.unoletnog lica, g ma ­ lisenog poslovne sposobnost1, Jednaka. poslovnOJ sposobnosti starije dina U resenju loletnika - lica koje је st�rij.<:, od l4 �od�na, � osti �dredice se p vanparnicnog suda del11n1cnom lisenJu pos . " pravni poslovi koje lice delimicn? lis�n� poslovne sposobnosti moze 0dno' sno ne moze samostalno preduz1mati (clan 147. PZ-a). , . �1uz­ " Postupak za lisenje poslovne sposobnosti sud pokr�c� I vodI predlogu organ? starate�j �tya, supruzn1ka, vanbr�cnog benoj duznosti, " �oslovne s o�obnos�. partnera, deteta ili roditelja lica koJe treba ћs�� � h1tnom о lisenju poslovne sposobnosti vanparn1cn1 sud o�u�uJe postupku, na osnovu rasprave na rocistu n.a k?je se poz1vaJu: organ star�­ teljstva, lice prema kome se postupak vod1, n]egov staralac, odnosno pnvremeni zastupnik i predlagac (clan 35. ZOVP-a). . . Sud се u postupku saslusati staraoca, odnosno pnvremenog z�stu�n1ka, predlagaca i druga lica koja mogu da daju sudu ��trebn� obavestenJ � о Zivotu i pona.Sanju lica prema kome se postupak vod1 1 drug1m relevantn1m cinjenicama. Sud је duzan da licno saslusa i lice cijem se statusu radi. Sa ciljem za.Stite interesa tog lica sudje ovlascen da vazne cinjenice pribavlja ро sluzoenoj duznosti i na drugi nacin (npr. od organa uprave, suda ili drugih lica Lice prema kome se vodi postupak lisenja poslovne sposobnosti mora Ьiti pregledano od najmanje dva sudska VeStaka - }ekara odgovarajuce Spe­ cjjalnosti, и prisustvu sudjje (osim ako se obavlja u zdravstvenoj ustanovi). Sud resenjem moze odrediti da se to lice smesti u zdravstvenu usta novu naj­ dиZe 30 dana radi davanja nalaza i misljenj a (Clan 38. ZOVP -a). Odluke suda lisenju i vracanju poslovne sposobnosti . N osnovu svih izvedenih dokaza na raspravi sud moze resenjem odЬ iti predlog za lisenje poslovn� sposobnos� ili predl?g �svojiti. U re enju lisenju poslovne spo­ sobnost1 sud odreduJe probac1on1 rok, ne duz�. 1 od 3 godine u kome се se proveriti da li postoje razlozi za dalje traj anj e izrecene mere: Ukoliko је su� doneo resen�e potpuno m ili delimicnom lisenju po ­ slovne sposobnosti punoletnog l�ca� ono m,oze p:otiv njega izjaviti zalbu ,u roku od 8 dana od dan? d<2stavlJanJa pr p1sa resenja, bez obzira na sta � nje svog me�talnog zdr�vlJa. Zalba, medu t1m ako sud iz op�avda�1h ra loga ne odred , ne zadrzava izvrsenje resenja i drugacije. Zalbu, sa spisima ! m�!�' os x:_ovn1 su�)� duza pred� n bez odlaganja dostaviti dr ugostepenom su du kOJlJ e duzan odluc1t1 U roku od 8 da ' na od dana prijema zalbe Su d се Р? slu zb en oj d znosti, . ko3a su ovlascena za pokrec?u postu predlogu organa star�teljstva, lica pak lisenja poslovne spos obnosti i sa -

�

о

оаа

��

�; а r1: о : �����

Је

ро

ро

ро

о

о

а

о

ро

о

PROF. D R ILIJA BABIC tNOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

31

mog Нса koje је liseno poslovne sposobnosti (ako moze da shvati znacenje i pravne posledice svog predloga), doneti resenje о vracanju poslovne spo­ sobnosti. Posle donosenja resenja о potpunom lisenju poslovne sposobno­ sti fizickog lica, sud moze, ро sluzbenoj duznosti ili ро predlogu, na rocistu utvrditi da se njegovo dusevno stanje popravilo. U tom slucaju sud moze izmeniti ranije doneseno resenje tako da odredi delimicno lisenje poslovne sposobnosti (vidi clan 42. ZOVP-a). Pravosnazno resenje suda о lisenju i vracanju poslovne sposobnosti upisuje se u maticnu knjigu rodenih. Ako lice liseno poslovne sposobnosti ima nepokretnosti, ove odluke se upisuju i u zemljisni registar prava na nepokretnostima. Dejstvo resenja о lisenju poslovne sposobnosti. Donosenjem pravo­ snaznog resenja о potpunom ili delimicnom lisenju poslovne sposobno­ sti vazi neoboriva pretpostavka (praesumptio iuris et de iure) о poslovnoj nesposobnosti lisenog. Neoboriva pretpostavka iskljucuje mogucnost do­ kazivanja postojanja suprotne cinjenice - da је lice liseno poslovne spo­ sobnosti bilo, u odredenom periodu, svesno svojih radnji - svetli trenuci (lucida intervalla) i, shodno tome, da su punovazni pravni poslovi zasno­ vani u to vreme. Ako Ъi se prihvatio stav da su punovazni pravni poslovi u svetlom trenutku lica koje је pravosnaZnim resenjem liseno poslovne spo­ sobnosti, nastala Ьi pravna nesigurnost u ovoj oЫasti. FiziCko lice koje је pravosnaznim resenjem suda potpuno liseno poslov­ ne sposobnosti (s obzirom na to daje, u pogledu poslovne sposobnosti izjed­ naceno sa licima mladim od 14 godina) takode је i deliktno nesposobno. Za prouzrokovanu stetu odgovarace, medutim, ono lice za koje se do­ kaze da је pri prouzrokovanju stete Ьilo sposobno za rasudivanje, te da se moze izjednaciti sa licem koje је starije od sedam godina. Ukoliko је fizic­ ko lice delimicno liseno poslovne sposobnosti, ono је (u pogledu poslov­ ne sposobnosti) izjednaceno sa licem koje је starije od 14 godina i, prema tome, i potpuno deliktno sposobno. Za pнnoletna lica, koja pravosnaznim resenjem vanparnicnog suda nisu lisena poslovne sposobnosti, vazi oboriva pretpostavka da su sposob­ na za rasudivanje. Dozvoljeno је ovu pretpostavku obarati. 3. Deliktna sposobnost fizickih lica Deliktna sposobnost је mogucnost fizickog lica da odgovara za prouzro­ kovanu stetu. Fizicko lice stice potpunu deliktnu sposobnost sa navrsenih 14 godina zivota. Do navrsene sedme godine zivota fizicko lice је apsolutno de­ liktno nesposobno. Za stetu koju Ьi prouzrokovalo dete do navrsene sedme godine zivota odgovaraju njihovi roditelji, bez obzira na to da li su krivi ili ne (izuzev ako postoji osnov za iskljucenje od odgovornosti za stetu) ili drugo lice kome је dete Ьilo povereno - npr. staraocu, skoli ili drugoj ustanovi (v. cl. 165-169. ZOO-a). Maloletnik od navrsene sedme do navrsene cetrnaeste godine zivota ne odgovara za stetu, osim ako se doka.ze daje pri prouzroko­ vanju stete Ьiо sposoban za rasudivanje. Teret obaranja ove pretpostavke dokazivanja da је maloletnik Ьiо sposoban za rasudivanje - snosi osteceno

DNOG ISPITA PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSU

32

­ ou pr tu е ste Не no ob os s tno k li de je p Ak ). ost sposobn a da<:stetu naknad1. Iice (faktiCk, a destajliketna zrokovalo na njegova obavez 4. Atributi fizickih lica :n� �Ie u ov osn na ) uje red od je, ku tifi en (id je izu ret nk ko Fizicko lice sentni za jegovu р�а�� i poslo�� s�osobn�st. NaJvazni­ nata koji relevag Нса su:�ime, preb1valiste, boraVIste i drzavlJanstvo. ji atributi fizickoe� Licno ime је naziv fizickog lica na osno� kog� s� ono Licno im o 1 subJek!1"?uzo. је licn�, neim?_;'ins� vo na licno imezetn Ыize konkretizuje. јеPranep o.g imeэ:ia mozeu i�o­ ?, 1m�ac ћci: Nacelno, licno ime ak zarenupoosivtrebo. uIzusvog ћcn а na. og н�еn . ili dela 1�me naknadu dati pristan trebu prezimena potreban pr1sta�ak . .drug1h ћсЬ1� pustene svrhe. Za upo ime odnosi (Ьracni drug,Јеdete , rod1telJ 1 dr.) ako na koje se imaocevo prez o pravo tih lica (clan 352. PZ-a ). upotrebom Ьilo povredenupisom и maticne knjige rodenih i deluje prema Licno ime se stice ili prezime i od imena i prezimena. Ime trecim licima. Licno. ime se sastojprezime , odnosno ime i prezime, sadrZi vise od tr1 Lice cije ime reci vise moze imati reci, duino је da se u pravnom saobracaju sluZi skracenim licnim imenom. Odluka skrace­ su

ili

о

nom licnom imenu saopstava se matiearu koji vodi maticnu knjigu rodenih za imaoca prava na 1icno ime i konstatuje u maticnoj knjizi rodenih (Clan 343. PZ-a). Svako fiziCko lice је dumo da se s1uZi svojim 1icnim imenom (Clan 342. stav 2. PZ-a) .

Licno ime deteta odreduju roditelji.

Roditelji imaju pravo da se ime deteta upi­ se u maticnu knjigu rodenih i na matemjem jeziku i pismu jednog ili оЬа roditelja. Oni imaju pravo da slobodno izaberu ime deteta, ali ne mogu odrediti pogrdno ime, ime kojim se vreda moral i!i �me koje је и supr�tш:� �ti .sa 9�i�aj ima Ш sh�at�njima sr�dine. Organ starateljstva . lJI �1su poznati; ako roditelji u zakonom odreduJe ime detet�: ako rodi��l�1 msu z1vi; ako rodit � ?dredenom roku шsu o�e�i11 ime. �etetu; ak? ro�telJI 1'1;� mogu da postignu sporazum о 1menu dete�a; ak� s� .rodi�elJI odre�1li po�dno 1me, 1me koJIШ se vreda moral ili ime koje је u suprotnosti sa ob1caJ1ma 1 shvatanJпna sredine (Clan 433. PZ-a) .

оЬа roditelja. Pr��ime deteta �е o� edt; i je p�ema zim��� p� jednog ili . � � Rod1�el11 ne то� zaJed�1ckoJ dec1 odred1t1 razћc1ta prezimena. Organ sta­ ratelJst:'a odredu�e ��ez1me deteta: ako roditelji nisu zivi; ako roditelji nisu P_?Znati; ako rod1telJ1 ne mogu da postignu sporazum о prezimenu deteta (clan 345. PZ-a). �upruzniciv�e mogu prilikom zakljucenja braka sporazumeti da svaki od �JI� �). zadrz1 svoje P.rezime; 2) umesto svog uzme prezime drugog su­ pruz?1ka, 1 3) svom prez1menu doda prezime drugog supruznika odnosn� prezimenu drugog supruznika doda svoje prezime. U roku od 6� dana о dan� prest�nka braka, supruznik koji је prilikom zakljucenja brak ���������� �oZe uzeti prezime koje је ranije ima pre sklapanjat�:k� ) lice koje је navrsilo 15. godinu zivo. ta. I spo�?Ьno Је. za rasud1va . .Fizicko .nJe, ima pravo da promeni licno ime Dete ko�е Ј� navr�1lo 10. godi�u zivota i koje је sposobno za rasudivanje i�a pravo na avanJe saglasnosti sa pro­ meж;iom licnog imena (clan 346. PZ- ) protiv koga se.v?�i krivicni postupak za delo z= ko���а pr.avo la prom�nu ]icno� imena: lice :

.

1

�skden? za krivicno delo.za koje se goni ро slиZbe�oj d��1 Р�Јоu:=naOJ d';1 .z�ostij 2. lice koje је ШЈе izvrsena, od о traз u pravne pos]edice osude; 3. Нее koje promen o;l1.cnog imena namerava da nosno izbegne .

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

,.

33

neku svoju obavezu; i 4. lice koje namerava da promeni ime u pogrdno ime, ime kojim se vreda moral Ш ime koje је и suprotnosti sa oblcajima i shvatanjima sredine (clan 347. PZ-a).

Drzavljanstvo. Drzavljanstvo је javnopravni odnos izmedu suvere­

ne drzave i pojedinca na osnovu koga on ima prema drzavi odredene oba­ veze ali mu postaju dostupna sva prava predvidena za gradanina te drzave bez obzira na to gde se nalazi. Pravni odnos drzavljanstva moze postojati izmedu fizickog lica i unitarne drzave ili slozene drzave. Fizicka lica koja nisu domaci drzavljani su stranci (imaju drzavljanstvo druge drzave) ili apatridi (apatridi nemaju drzavljanstvo nijedne postojece drzave). U nasem pravu је sticanje i prestanak drzavljanstva regulisano Zako­ nom о drzavljanstvu RepuЬlike Srblje. 29 Drzavljanstvo RepuЬlike Srblje stice se: 1) poreklom; 2) rodenjem na teritorij i RepuЫike Srblje; 3) prije­ mom; i 4) ро medunarodnim ugovorima.

DrzavlJanstvo је relevantno za sticanje i vrsenje odredenih gradanskih prava. Tako је ZOSPO-a regulisao sticanje stvarnih prava. Strana fizicka i pravna lica mogu sticati pravo svojine na pokretnim stvarima kao i domaea Нса (clan 82. ZOSPO-a). Ona mogu, ako obav­ ljaju delatnost и Srb�i, pod uslovima uzajamnosti, sticati pravo svojine na nepokretnostima na teritoriji SrЬije koje su im neophodne za obavljanje te delatnosti. Strano fizicko lice koje ne obavlja delatnost, moze, pod uslovima uzajamnosti, sticati pravo svojine na stanu i stambenoj zgradi kao i drzavljanin Srblje (clan 82а ZOSPO-a). ·

Preblvaliste (domicil) i boraviSte. Preblvaliste (domicil) је mesto

и

koje se odredeno lice nastani (corpus) da и njemu stalno zivi (animus). Prijavljivanje i odjavljivanje preblvalista i boravista regulisano је Zakonom о preblvalistu i boravistu gradana.з° Fizicko lice moze imati jedno preblvaliste - mesto za koje је vezano. (tu stanuje ili obavlja svoju privrednu delatnost). Vezanost fizickog lica za odredeno mesto је vazna za pravni poredakjer se na osnovu tog elementa obezbeduje potyunija primena proя isa. a

ri

Tako је za sudenje o ste mesno nadlezan sud na cijem po rucJU tuzeni ima preblvali­ ste (clan 39. stav 1. ZPP-a ) Preblvaliste је znacajno prilikom utvrdivanja mesta ispunjenja obaveze duznika, odnosno mesta и kоте је poverilac duzan primiti ispunjenje. Каd mesto ispunjenja obaveze nije odredeno (pravnim poslom ili zakonom), а ne moze se odrediti ро svrsi posla, prirodi obaveze i1i ostalim okolnostima, ispunjenje obaveze se vrsi prvenstveno и mestu и kome је duznik imao svoje sediste, odnosno preЫvaliste (Clan 319. ZOO-a), s tim sto se novcane obaveze prvenstveno ispunjavaju и mestu и kome poverilac imao sediste, odnosno preЬivaliste (Clan 320. ZOO-a).

1.

Boraviste је mesto и kome se jedno lice privremeno zadrzava, bez namere da tu trajno ostane. Boraviste postaje relevantno kada strana и oЬligacionom odnosu nema preblvaliste. Ako tuzeni nema preblvaliste ni u Srblji ni и nekoj drugoj drzavi, op­ ste mesno nadlezanje sud na cijem podrucju tuzeni ima boraviste-(clan 39. stav 2. ZPP-a). Kada mesto ispunjenja duznikove obaveze nije odredeno, а ne moze se odrediti ni ро svrsi posla, prirodi obaveze ili ostalim okolnosti­ ma, ispunjenje obaveze vrsi se и mestu и kome duznik и vreme nastanka obaveze ima svoje sediste, odnosno preblvaliste, а u nedostatku preblvali­ sta svoje boraviste (clan 319. ZOO-a).

"Sluzbeni glasnik RS", br. 135/04 i 90/07. "Sluzbeni glasnik SRS", broj 42/77 - preci�cen tekst; br. 24/85, 6/89 i 25/90 i "Sluzbeni glasnik RS", br. 53/93, 67/93, 48/94 i 101/05 - drugi zakon. з1 "Sluzbeni glasnik RS", broj 72/ 11. 29

30

ISPITA )'. I К ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG PRIRUvN

34

III. PRAVNA LICA

.

.

. .a dz l)u ] cz za ni ga or a en stv . in . ·ed lz . Pravno � 1• Pojam �ravnog �са prc:vo smatra ju ko a, ilj i'e c � c;� g io e rea o a en1 � : osnovana radz ostvar od pr av a ;u ku zli ra se i koj i � a i z zma rav za pravnog �ub�ekta sa ,e u­ u� imovinskih dobara, medog . i obaveza po1edznaca koJz ga �.as:о·b.:у·�� Sk imov1na ini Ьitan elemenat pravn

. tim sam ро sebl nista ne znac1. I о fiz1'cVki'h lica kao celina, .. ·· c1J 1za а an org o neg a vin imo e st1c ne t ·" · 1V1te Jekt . sub са, . . ћ fiz1ckih lica) ne moze se stec1 . c1Je Samo na osnovu imovine (а bez organ1za pravni subjektivitet. kolektiva ljudi, Nuzni uslov za nastanak pravnog .lica nije postoja• nje sa jednim vise ljudi ili skupova licnos�. Pravno ћс� mdze ��\f:"o(1s�amo jednim vlasni­ clanom Gednoclano pravno .ћсе.:- npr. privre no kom) ako R!e�stavlj� organ1zac1JUtk . to kao i fizicko lice. Ova organizacija proizv� .

.

'

.

.

·

·

v

Stvarn� је jer ро��01� ���c� ;:a�=�cl�:�r;fe ::Zн�� od clan?va koJ!је. cine. di pra� . kao i covek, odnosno fizicko Нее. Naime, pra�o i fizi�o lI�e po�1':aJU na pr�vnOJ apstrakclJl, koja vaZi za Ьi)о kog coveka, odnosno Ьilo koJu organ1zac1JU kOJOJ p�avo pnknaJe staty� p kv nog lica. U na8em pravu fizicko lice postaje subjekat prava rode�Jvem, dо Ј?Гаlо ice ао or anizaci'a nastaje upisom ujavni registar (kadajednovrem.e�o stice pra�u Ros oynu sp?­ sotnost), �z ispunjenje vise pretpo.stavki. Svako pravno lice Је Јед.па orgaшzac1Ja, аћ nema.Ju e

o

�

0

_

I

sve organizacije svojstvo pravnog lica.

2. Organizacije sa svojstvom pravnog lica u vecini savremenih prava (i nasem pravu) svaki covek је

od rodenj.a . do smrti fizicko lice - subjekat prava Nasuprot tome, nema svaka organ1zacija svojstvo pravnog lica. Status pravnog l�c8: sticu orga�iza�ije koje: а) . pnznaJe da mogu imaju imovinu; Ь) nisu zabranjene; i v) pravn1 s1stem im Ьiti imaoci prava i obaveza.

Postojanje imovine је neodvojivo od pravnog subjektiviteta. Pravni subjekat је samo onaj koji moze imati prava i obaveze i odgovarati svojom imovinom za preuzete obaveze. Nije, pri tome, relevantno da li organizacija, pored odredene imovine, mora Ш ne mora imati mini­ malni osnovni kapital (npr. minimalni novcani ulog osnovnog kapitala akcionarskog drustva ne moze Ыti manji od 3.000.000,00 dinara, osim ako је posebnim zakonom p1·edviden veci iznos) - Clan 293. ZPD-a.33 Svojstvo pravnog lica mogu imati samo one organizacije koje nisu zabran jene impera­ tivnim propisima. Shodno tome, nisu dozvoljena udru.Zenja mafija8a za vrsenje krivicnih dela, politiCke stranke koje imaju za cilj otcepljenje dela SrЬije, itd. . . Pravno_Нее је on� koje pr:ivni sist.en: izricito p�na. �da 1,1eka organizacij a ima imovinu, а ШЈе zabranJena, to ШЈе dovolJnO da Ь1 bila pravno 11се. Drzavш organi kao sto su sud tuZilastvo ili o�ani upr� . nemajy svoj�o .Pra:vn?s; lica а ni ad ski o akl Ye � � i:t ':1k, porodicna z�jednica bez obzira na veltcшu, bracna zaJedmca 1 sl1cn . koje mog o. Vrsta 1 broJ organizacIJa u steci svoj­ stvo pravnog lica odreduje se imperativnim propisim a poimenicno - numerus clausus.

Pravno lice i njegovi osnivaci i ucesnici Pravno �ic�)e razdyojeno �s�ost�lno и odnosu na svoje osniva . ce i uce­ sn� . 3.

e ��? Је cest o�lik �druzenJa pnvredno drustvo koga mogu osnovati fiz1cka i (il1) pravna ћса, iako su osnivaci i sami do cnije, stupili u drustvo i

Markovic L., Gradansko pra зз "SJuz"Ьeru g1 аsш'k RS Ь . vo, prva knjiga, Ор� deo i Stvarno pravo' Beograd 1927' str. ", roJ з6/ 143. �апа 344. stav 9. i �ana 586. stav 1. 11. Na osnovu clana 600 ZPD se · nJ· �J·e od �· februara 20 tacka 8) tog zakona ko1i 6е se pri 12, ' Ј J· ati od 1 Januara 2014. go o�im dine. 32

.

��::1� ·

•

PROF. DR ILIJA ВАВIС UVOD U GRAf>ANSKO PRAVO 1 S1VARNO PRAVO

35

postali njegovi clanovi nezavisno od osnivaca i clanova u svom� radu, odgo­ vornosti za obaveze i prestanku. Prava i obaveze drustva nisu p1-ava i obaveze njegovih osnivaca i ucesnika (zaposlenih u drustvu). Za dug drustva ne odgo­ varaju osnivaci ni ucesnici (zaposleni u drustvu) nego drustvo svojom imo­ vinom i svojim poveriocima. Pravni poslovi koje preduzmu fiziCka lica kao organi drustva (direktor, clanovi upravnog odbora, prokuristi, punomocni­ ci) proizvode dejstva prema drustvu koga zastupaju, а ne prema tim licima.

U slueaju spora kao stranka u postupku (tuzilac i1l tuzeni) ne pojavljuje se osnivac Ш ucesnik u svoje ime nego druStvo (nezavisno od toga da 1i ga zastupa osnivac ili ueesnik). U javnim regi­

strima (npr. registar brodova, registar vazduhoplova, zem1jisne knjige, katastar nepokretnosti itd.) vode se prava i obaveze na ime pravnog lica а ne osnivaea ili ucesnika. lme, ddavljanstvo i sediste pravnog lica ne odreduje se prema atributima osnivaea Ш ucesnika. Smrt osnivaea Ш ucesnika је bez uticaja na prestanak pravnih lica. Smrcu ortaka и ortaCkom drиStvu ni ovo drustvo, iako је drilstvo Нса, ро pravilu, ne prestaje. Naime, ortacko druStvo nastavlja da posluje sa naslednicima preminulog ortaka, ako је tako odredeno osnivaCkim aktom i uz saglasnost naslednika (Clan 88. stav 1. ZPD-a). Prestanak pravnih lica regulisanje posebnim propisima.

Pravno lice је samostalan subjekat пе samo prema trecim licima nego i prema ucesnicima. Radnik stupa u radni odnos sa pravnim licem i sa njime zakljucuje ugovor о radu,34 а ne sa ostalim ucesnicima (radnicima).

Od principa imovinske razdvojenosti i samostalnosti pravnih 1::са od njihovih osnivaca i ucesnika u nekim slueajevima postoje zakonoщ odredeni izuzeci. Tako, Clan ortaCkog drиStva koje је insolventno odgovara za obaveze drustva i celokupnom svojom imovinom solidarno i neograniceno, а na takav nacin odgovara i komplementar и komanditnom drustvu (Clan 53.

clan 91. stav 2. ZPD-a). 4. Funkcija pravnog Нса

stav 3. i

Organizacijom koja ima status pravnog lica ljudi postL.� ciljeve koje ne mogu ostvariti ili Ьi teze ostvarili pojedinacno ili u skupinama koje nemaju t'o svojstvo. ZЬog toga se medu vaznij e funkcije pravnog lica mogu uvrstiti: potpunije osr1areџje trajnijeg postavljenog cilja, pogodnije obavljanje pravnog prometa i veca zastita poverilac. !. Za ostvarenje odredenih ciljeva pojedincu i grupama ljudi cesto nedostaje snage, vreme­ na, imovine, znanja i sposobnosti ili se oni lakSe mogu ostvariti preko organizacije koja ima status pravnog lica. ImoVina pravnog lica је evrsce vezana za postavljeni cilj i na nju presud­ no ne mogu uticati osnivaci i ucesnici. Osim toga, prnvno lice se, ро pravilu, osniva da traje neodredeno vreme, decenijama i stotinama godina. Ono nad.Zivljuje fiziCka lica bez obzira na odredene promene ucesnika. Sva fizicka lica koja su ucesnici pravnog lica cine celinu. Prav,"'_O lice је imalac prava i obaveza bez obzira na njegovu velicinu (Ьrој clanova pravno� lica ро pravilu nije ogranicen), а ne svaki njegov ucesnik. U pravnom prщnetu se pojavljujэ pravno lice, t ne svaki njegov clan pojedinacno, sto ubrzava zakljucenje, ispunjenje i izvrsenje pravnih poslova. Pravno lice, najcesce, ima vecu imovinu sa kojorn, ро pravilu, od30,vara neograniceno, zbog cega је pouzdaniji duznik od fizickog lica. Insol,_rentno pravno ћ.г'sе onemogueava da preduzima pravne poslove putem ustanove steeaja. Osnivaci i ucesm,ci ne odgovaraju za oba­ veze pravnog lica svojom imovinom nego samo onom iгюvinskom masom koju su uneli u to lice. U odredenim slucajevima, kod drustava lica (ortaб,кog drustva i komanditnog drustva), sigumost poverilaca da se naplate је ројаеаnэ: obavezom ..isnivaea, odnosno ucesnika da za obaveze drustva supsidijarno odgovaraju i svojom sopstvenom imovinom.

Podele pravnih lica Uopste. Pravna lica se mogu podeliti ро nekoЏko kriterijuma. U skla­ du sa podelom celokupnog prava na privatno i javno, pravna lica se mogu podeliti na javna i privatna. 5.

34

Clan 30. Zakona о radu.

PRAVOSUDNOG ISPITA PRIRUCNIK ZA POLAGANJE

36

. I а se danas mogu razvrstati S obzirom na pravnu pr1rodu pra�a }'с j nauci, korisce� ovad pravno to i�:З:���tanvstv na: 1) udruzenja; i 2) ustanoy�. pozit UID : � ce i o n a ). Zaduzblne, P��ma роdећ и

na tada vaze је i naziv zavod (oslonjenavaju vne ovne zajedшcke pra anove imaju osnost se u ustanove.;е usu tsvom uvrst ko;u smo prihvatili, e је koj eve cilj uje'ka ( sastavu, а var.sn1 ove . uz"Ь'ша nema Clanvno оsоЬше. Као ustanova zadjedno VI pra ро ·1 uje u interesu kon d�go pr� 11?е�del unapred odredio osnivac. interesuiosшva se zanema­ Z toga Ьog ca 1 uc n: pr.avno lica itd to је op�ti interes), ne u ovi oЪlici svi i � a) ruju manje razlike izme�u ustan?va uopste,. za�uz ша fon!acija (f�ndov smatraju ustanovama u sirem s�slu. .. . u с.lю:юvа рravno9 Нса (ako prav'Ј

•

•

i

а

1

u,

I

S obzirom na vezu koJa postoJI izmed : .t1 korporaci . а ili ь Ј по lice ima clanove u svom sasta�) pr�vno l�ce Ш?Z�v : licno udruzenje, а prema broju osn1vacaJ.ed�oclano 1 :;.seclano pravno lice. � Ako је kriterijum podele cilj koji pravna Iica zele po�tic1, t�da se mogu de�i . ti na profitna ili neprofitna, dok se s obzirom na 0Ы1k svoJ1ne mogu uvrstiti u jednosvojinska ili mesovita. . . 5.2. Pravna lica javnog i privatnog �rav�. Pravna ћса se mogu podeliti na pravna lica javnog prava i pravna li�a pr1v��og pra':a.
lokalne samouprave u celini i1i delimicno upravlja pravnim licima javnog prava odnosno vrsi nadzor nad njima. Pravna javnog prava su, u skladu sa navedenim merilima, drzava, je­ dinice lokalne samoupraveНса i uprave, ustanove koje dobljaju sredstva iz javnog budzeta, javna p�eduzeca it�. Pojedin� pravn priya�o� pray� osnivaj� se radi o�tv�enja pojedinacnog 1li grupnog шteresa alt moraJu.a lica os t vanv 1ste c1l]eve kao 1 pravna ћса Javnog prava (npr: privatni fakulteti, privatne sko1e, privatneatizdrav stvene ustanove).

Pravna lica koja se ne mogu svrstati u pravna lica javnog prava (а ne predstavljaju ni pravna lica sa mesovitim kapitalom) jesu pra vatnog prava npr: privredna drustva, banke, osiguravajuca vna lica pri­ drustva' privatne ustanove, udruzenja gradana itd. 5.3 . Pojam udru.zenja i ustan ov ruzenje је organizacija odre­ denog �roja fiz�ckih lica - clan va koji a.gaUd ci�e, ?Snovana radi postizanj а . a. �zm��U udruz� . dozvo}Jeno� CilJ en Ja ka o сећ pojedinih njegovih cla­ �OVa postOJI. nar?c"1ta ћcnop�avna v za �, ро prnеav1ilu , bez odredenog broja clanova pra':1o ћсе ne nasta e. Udru�zenJe de � luj e u skladu sa ciljevima koje mu postave cla�o�. . ClanoVI udruzenja taj cil j mogu promeniti ili doneti odluku da udruzenJe prestane postojati . L!�tanov� је, za ra��iku od udruzenj po�tOJ I nezaVIsno о� nJ1h. Ona nema a, manje vezana za fizicka licva i si:i1k� (z�p?slene) koJ1. ostvaruju cilj ko clanove u svom sastavu n�go '!ce v n1 ucesn1c1 ne mogu svojom voljom ji je postavio osnivac. Al' uticati na promenu cilj a il� �� �:::i�� _

PROF. DR ILIJA ВАВIС UVOD U GRADANSKO PRAVO I S1VARNO PRAVO

/

37

ustanove. Ustanova deluje u interesu korisnika.зs Postavljene ciljeve uce­ snici ustanove ostvaruju iz imovine koja је za to nepovratno namenjena, а suprotno tome ucesnici udruzenja postizu individualne ciljeve koristeci se imovinom udruzenja. 5 .4 . Ustanove. Ustanove se mogu podeliti na zaduzblne i druge ustanove. ZadиZblne i fondacije. ZaduzЬina је pravno lice bez clanova koje је osnovano radi dobrocinog ostvarivanja opstekorisnog cilja koji nUe za­ branjen prinudnim propisima. ZaduzЬine se mogu podeliti na zaduZЬine u uzem smislu i fondacije - kao zaduzЬine u sirem smislu. Zakon о zadиZЬina­ ma i fondacijama - ZZF,36 propisuje daje zaduzЬina pravno lice bez clanova kojem је osnivac namenio odredenu imovinu (osnovna imovina) tadi dobro­ cinog ostvarivanja opstekorisnog cilja ili privatnog interesa, odnosno cilja koji nije zabranjen Ustavom ili zakonom. Fondacija је, takode, pravno lice bez clanova. Ali, dok se zaduzЬina moze osnovati i radi ostvarenja privatnog interesa, fondacija se ne moze osnovati radi ostvarivanja privatnog interesa. Zakon, osim toga, nije kao nuznu pretpostavku za osnivanje fonda�ije propi­ sao postojanje osnovne imovine, kao kod zadU.ZЬine (clan 2. ZSF-a). Ciljevi" zadиZЬine i fondacije. Za osnivanje zadиZЬine neophodna је imovina namenjena za ostvarivanje opstekorisnog cilja ili privatnog inte­ resa. Fondacija nema imovinu ali se osniva radi dobrocinog ostvarivanja opstekorisnog cilja. OstvarivanJe opstekorisnog cilja, prema odredbama Clana 3. stav 1. ZZF-a jesu aktiv­ nosti usmerene na: 1) promovisanje i zastitu ljudskih" gradanskih i manjinskih prava; 2) ro­ movisanje demokratskih vrednosti, evropskih integracija i medunarodnog razumevanja; 3) "odrZivi razvoj, regionalni razvoj; 4) ravnopravnost polova, unapredenje socijalne .i zdrav­ stvene zastite; 5) promovisanje i unapredenje kulture ijavnog informisanja; 6) promovisanje i popularizacija nauke, obrazovanja, umetnosti i amaterskog sporta; 7) unapredenje polozaja osoba s invaliditetom, brigu о deci i mladima, pomoc starima; 8) za8titu Zivotne sredine, bor­ bu protiv korupcije, za8titu potrosaea, zaStitu Zivotinja; 9) humanitame i druge aktivnosti kojima zaduzblne i fondacije ostvaruju opstekorisne ciljeve odnosno interese. Osnivanje zadиZЬine i fondacije. Registraci}a. Zaduzblnu i fondaciju mogu osnovati jedno ili vise poslovno sposobnih domacih ili stranih fizickih ili pravnih lica na neodredeno vreme ili odredeno vreme. Osnivaju se: 1) ak­ tom о osnivanju osnivaea; 2) ugovorom osnivaca; 3) testamentom ostavioca (clan 10 . ZZF-a). Akt о osnivanju i ugovor osnivaea moraju Ьiti и pisanoj formi, sadrZavati podatke iz clana 11. ZZF-a i overeni. ZadиZЬina se moze osnovati i testamentom u Ьilo kojoj formi koja је predidena ZON-om.- Stvari i prava koje је testator zave8tao и korist zaduzЪine, osnovane radi ostvarivanja opstekorisnog cilja Ш fondacUe, ne Cine zaostavstinu i ne ulaze и vrednost zaostawtine na osnovu koje se izracunava nuzni deo, osim ako је ostavilac odredio drugacije (clan 13. ZZF-a). Ро pravilu, ostavilac testamentom odreduje i izvrsioca testamenta, а ako to nije ucinio izvrsioca testamenta odredice sud nadlezan za vodenje ostavinskog postupka. ZaduzЪina i fondacija osnivaju se na neodredeno ili odredeno vreme. Na odredeno vreme osniva se zaduzЬina i fondacija ako је: 1) odreden rok do kada traje; 2) predviden dogadaj cijim nastupanjem r:restaje; ili 3) ро-· stizanjem odredenog cilja. Kada u osnivackom aktu пiје navedeno па koje " .. ·

3s Stankovic О., Vodinelic V., Uvod и gradansko pravo, Nomos, Beograd 2004, str. 81. 36 "Sluzbeni glasnik SRS", broj 88/10. � .

PRAVOSUDNOG ISPITA PRIRUCNIK ZA POLAGANJE

38

' a osnovane na neo­ " ' · 1on ciJ а d & 1 ina Ь uz d za su da se vreme osniva, smatra se9. ZZF-a). . vanJe. zaduz" dredeno vreme (vidi clan !11 os za e dn �o op novn� imo�ne ne osti, о red Jem �u�su N�= Najmanja vrednost osars р � vш� a moze biti. manJa koJ pr?tivvredn ovn Ыnе је 30,000 evra u din osn a 1;no o, osn . I�z�tn n3a dan dnoivasag Srblje,sana rodnegbanke lezno za kulturu Сo�nos?� nad 1starstvo mш l asi tho pre tim se ako anJOJ od ovo iznosa, za kul�) . O �redbe naзm n leza nad e odin Vojv e rajin pok ne onom Aut organ uprave cija је imovina nacюnaћzov�na. . vrednosti osnovne imovine ne vэ.Ze zaduZЬine g1 �e u m 1so u ek lica g � vno pra 1? o jstv svo u stic ija dac fon lna ili Zaduzb registra ovla�cena Је Agenc1J a �а star na osnovu prijave za upis. Za vodenje ..., . . op�...,t1. ak! zaJ Z­ privredne registre, kao povereni posao.ije. lmovz.na. NaJ.VISl � Organizacija ·zadиZblne ifondac . odbor, аћ osi;i1vacki vn1 � upra osi don ut Stat t. statu . jeste acije Ьine i fond ZZF-a). Obavezn1 sastOJCl aktom moze Ьiti i drugacije propisano (clana.33. zaduzblne su upravni statuta propisani su clanom 34. stav 1. ZZF- Orgainidrugi i. odbor i upravnik, ali se statutom mogu predvideti na.organ cija nije Imovinu zaduzblne cini osnovna i druga imovi Fonda obavezna da ima osnovnu imovinu. Zaduzblne i fondacije mogu sticati prihode neposrednim obavljanjem privredne delatnosti pod uslovima iz clana 45. ZZF-a. ostvarivanje ciljeva koji mora se iskljucivo koristiti 0

za

za Imovina zaduzЪine i fondacije su utvrdeni aktom о osnivanju i statutom. Osnovna imovina zaduzblne ne sme smanjiti izbor najmanje vrednosti osnovne imovine (Clan 47. ZZF-a) .

Prestanak zadиZblne ifondacije. Zaduzblna i fondacija gube svojstvo

pra�og lica brisanjem iz Re�s�a i to: 1) ako је nadlezni organ, ili osnivac (ako Је tako predVIdeno osn1vackim aktom ili statutom) doneo odluku о presta11:ku �jihovog rada; 2) а�о је nad njima okoncan stecajni postupak; 3) ako im Је. o�u�� �,g,�
0

и

.

v

ra vrse Ustanove zastite : to . 1) avod zastitu spomenika kulture · 2) . � �а muzej; З) arhiv; 4) kinoteka · i 5) ЫЫioteka ko.1 oba vlзa ZaStitu stare I. retke knjige (tada im polozaj ustanove zastite u�dene tim zakono . a . �akon. о o�novama sistema obrazovanja i vaspi an aз�- 11rop . sao . Ј� da delatnost obrazo­ . � 1 vanJa I vasp1tan1a obav1jaju: 1) u predskolskom vasp1 anJu 1 vbrazovanзu - predsk olska usta-

�)

:; "SlиZbeni glasnik RS", broj 72;09. "Slu�ben� glasn�k RS", broj 71194. 39 "Slu �beш glasшk RS", broj 72109.

� .

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO I SТVARNO PRAVO

39

nova; 2) u osnovnom obrazovanju i vaspitanju - osnovna skola i druge osnovne skole; i З) u srednjem obrazovanju i vaspitanju - odgovarajuca srednja skola. Navedene ustanove moze da osnuje RepuЫika SrЬija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, drugo prav­ no ili fizicko Jice (cl. 27 i 28. Zakona) . .Zakon о zdravstvenoj zastiti4° propisuje da zdarvstvenu sluzbu и RepuЫici cine zdrav­ stvene ustanove (i drugi oЫici zdravstvene sluzbe kao i zdravstveni radnici odnosno sarad­ nici) koje moze osnovati RepuЫika, autonomna pokrajina, lokalna samouprava, pravno i1i fizicko lice. Zdravstvena ustanova moze se osnovati kao: 1) dom zdravlja; 2) apoteka; 3) bolni­ ca (opsta i specijalna); 4) zavod; 5) zavod zajavno zdravlje; 6) kJinika; 7) institut; 8) kJinicko­ bolnicki centar; i 9) k1inicki centar (Cl. 6 i 46. Zakona). Vecina navedenih i ostalih ustanova stice prihode naplatom pretplate, ulaznica, tros­ kova ishrane, participacija itd. Suprotno tome, zaduzЬina i fondacija osnivaju se radi po­ maganja stvaralastva i ostvarivanja humanitarnih i drugih druStvenokorisnih ciljeva i svoje usluge, ро pravilu, ne naplacuju. Ako one naplacuju svoje usluge, cena usluge је mnogo manja od trzisne cene. 5.5. UdruZenja (universitas personarum). UdrиZenje је oЫik do­ brovoljnog povezivanja vise fizickih ili pravnih lica radi ostvarivanja zajed­ nickog ili opsteg interesa ili cilja. Delatnost i cilj udruZenja odreduju sami clanovi. Oni mogu promeniti delatnost i cilj uЦruzenja ali i odrediti da ono prestane sa radom. Iako udruzenje ima svoju imovinu, njeno vaZnije obelez­ je је skup odredenih lica - Clanova. Imovina udruzenjaje pravno razdvojena od imovine clanova, mada slиZi ili clanovima udrиZenja ili ciljevima udruze­ nja. Udruzenje је samostalni pravni subjekt (i u slueaju kad zakon priznaje da odreden skup ljudi moze preduzimati pravne poslove i bez upisa u regi­ star) i ne predstavlja zЬir pravnih sposobnosti njenih clanova. Shodno tome, clan udruzenja moze stupiti u gradanskopravni odnos sa svojim udruZenjem. Udruzenja se mogu razvrstati na udruzenja u sirem smislu i udruzenja u uzem smislu. . Udruzenje u sirem smislu. Udruzenje u sirem smislu је organizacija odredenog broja fizickih lica - clanova koji ga cine, osnovana radi posti­ zanja dozvoljenog cilja. Osnovna svrha ovog udruzenja nije sticanje doЬiti, nego unapredenje ili ostvarivanje nekog zajednickog ili opsteg interesa ili cilja - clan 2. Zakona о udruzenjima - ZU41 • Izmedu udruzenja kao celine i pojedinih njegovih clanova postoji narocita licnopravna veza i, ро pravilu, bez odredenog broja clanova pravno lice ne nastaje. Udruzenje u sirem smislu mogu osnovati najmanje tri fizicka ili prav­ na lica. ·Najmanje jedan od tri osnivaca mora imati preЫvaliste odnosno. sediste na teritoriji RepuЬlike SrЬije. Osnivaci udruzenja, prema tome, mogu Ыti samo tri fizicka lica, samo tri pravna lica ili tri fizicka i pravna lica. Udruzenje nastaje (osniva se) kad osnivacka skupstina donese osni­ vacki akt, statut udruzenja i odluku о izboru lica ovlascenih za zastupanje . (clan 10 . stav 1. i clan 11. ZU). Udruzenje ne mora Ьiti upisano и registar da Ы obavljalo delatnost radi koga је nastalo. Ako su na osnivackoj skupstini najmanje tri osnivaca usvojila osnivacki akt, statut i donela odluku о izboru lica ovlascenih za zastupanje, nastaje udruzenje. 40

41

"Sluzbeni glasnik RS", br. 107/05, 72/09 - drugi zakon, br.88/10 i 99/10. "Sluzbeni glasnik RS" broj 51/09.

JE PRIRUtNIK ZA PO LAGAN

40

PRЛVOSUDNOG ISPIТA

v•

. х . svi clanoviv udru.e c1n OJU k na ::>ti . up sk Је a nj ze 1·u Obavezni 01·gan ud postave с1a?oVJ. u m Je ko a m e� ilj sa u la? sk и e � Zenja. UdroZenje deluj ћс� samo u�iso� , g no av pr vo Jst sv c1 ste ze mo � a, nj Udruzenje, posle osniva posao ( cl . 4 1 reш ve po o ka re 1st reg ne ed ivr pr za a u Registar vodi Agencij "}anari· na, dОЬГОV?i�-· 26. ZU) . od ce sti da ze � mo ju ko inu ov Udruzenje ima im t�, �IVJ­ ih plodova (pr1�od od kama nih priloga (poklona), uЬiranjem civilnvlj lJene selatnost1 (clan dendi, od kapitala, zakupnina), ali oba anjem dozvo . pravn� lic. �, . 36. ZU). Je 1slu s m uze u � Udrmenje u uzem smislu. Udruzenj e i. Status udruzenJa nov cla e osnovano radi ostvarenja ciljeva koje mu postav javna u uzem smislu imaju: privredna drustva, zadruge, zadruzni savezi, preduzeca, banke, \'oliticke stranke42 itd. edna drustva. Privredno drustvo moze .

Najznacajnija udruzenja u uzem smislu su privr vo, druStvo sa ograniceno m imati sledece pravne forme: ortacko drustvo, komanditn. o drust odgovornoscu i akcionarsko druStvo (vidi cl. 2-9. ZPD-a) a kao akcionarsko drusDrustvo· za osiguranje је, takode, privredni subjekt koji se osniv . tvo Ш drustvo za uzajamno osiguranje (clan 3. Zakon о osiguranju - ZOS-a,43) osnovana Politicka stranka је organizacija gradana slobodno i dobrovoljno udruzenih a i uce­ gradan volje e radi ostvarivanja politiCkih ciljeva demokratskim oЫikovanjem politick . g pravno status s.ca na izborima (clan 2. Zakona о politiCkim strankama - ZOPS-a Опа stice lica. ��om upisa u Registar politiCkih stranaka - i od tog trenutka moze poceti sa radom. Politicku str�u �ogu osnovati najmanje 10.ООО (а stranku naciona1ne manjine najmanje 1000) punoletшh 1 poslovno sposobnih drZavljana RepuЫike SrЬije (Cl. 5 - 10. ZOPS-a ).

Upis u Registar se vrsi na osnovu prijave. Registar vodi ministarstvo :1-a�ezno �а posl?':: uprave (clan 22. ZOPS-a) koje је duzno da donese re­ se1;1Je о up1su �?liticke stranke u Registar и roku od 30 dana od dana pre­ daJe uredne pnJave za upis.

1. �·�· �orporacije i lien� udruienja. Korporacija је organizacija fizickih i1i pravnih �са � n1su medusobno, а !11 s� udruzenjem cvrsto 1icno vezana, sto se odreduje osnivac­ o<Џuko� о osruvanJ� ako drustvo osniva jedno lice i1i ugovorom osnivanju . ", ' ak�... drus9�о-osruva vise 1ica (npr. clan 139. ZPD-a za druStvo sa ogranicenom od lica i1i njegov? 1��';��ci� ��;Ј.� s�!.,���cianova e�fa5������ ������::=�� ne menJa se identitet � �� korporacije. о

·

· · · Licno udruzenje (udruzenje s obzirom 'stv .}'1c" �r: - .ш�1� pe�sonae) odlikuje se evrstom licnom vezom izmedu clanova d s ьn ' zekJ� I nJegoy1h. clanova. Lic­ no udru�enje nastaje na osnovu ugovora (saglasnosti) l��а . ОЈа ga OSШVaJU . Ugovorom . s se uredUJU pravni odnosi izmedu clan v ravo n� щ�ravlJaПJe u.druzenjem imaju svi c1a­ novi drustva. Za donosenje punovafu u е udrudenJa, Р? prayilu,. neol?hodna је jedno­ glasn_?St:44 Svaki clan licnog udruzenja solid no о govara i svoJom imovшo!ll z� obaveze � � . u zen�a (Cl. 93 . ZPD-a). Karilier licnih u en3a, prema оdredbama ZPD-a 1maJu ortacko druStvo 1 kornanditno drustVo. . . " 5.7. �iseclana ijednoCJ.ana udruZen' y·v 1sec С1 anovud�zen3 . e mogu osnovati najmanJe dva osшvaea, izuzev kada је zakonom odre о da u druz enJe moz e nastati samo kada ima . . odredeni, veci broj clanova Tako ud s e ( z ev politi�h st�anaka, sindikata , �� s u�zenj� o�nov�na radi sti�anja doblti u ruzenJa, crkav� 1 verskih zajednica i dru gih udruzenJa koJa su uredena posebnim zakonom ) mogu osnovati najmanje tri osnivac . a;45

:: �� : 1Jh � �di k

.

... ... �:i; :J;���'l!' �

V'd1' 1.; . 1 i 2. Zakona politickim stranka:; ZPD ("Sluzbeщ glasnik RS" 43 "Sluz , broj 36/09). beni glasnik RS" br. 55/04 70/0 05 85/05, 101/07, 63/09 i 107 , /09. :4 О odlucivanju ortackom drus� vid;�l �0l , 0�. Z�D Clan 10. stav 1, u vezi sa clanom 2 Zako �a o u-d1ruze nJ1m-a. a. 42 s

I;

х1

.

о а

о

v

_

·

•

41

PROF. DR ILIJA ВАВIС UVOD U GRADANSKO PRAVO I SТVARNO PRAVO

omladinsku zadrugu najmanje 100 omladinaca, stedno-kreditnu zadrugu najmanje 50 grada­ пa itd.46 Danas su znacajnija viseclana od jednoClanih udruzenja. Jednoclano ud1·uzenje se sastoji od jednog clana koji је jedini imalac prava i obaveza drustva. Drustvo s ogranicenom odgovornoscu i akcionarsko drustvo moze osnovati i samo jedan osnivac (cl. 139. i 245. ZPD-a). Pojedina udruzenja, medutim, s obzirom па njihovu prirodu, ne moze osnovati jedan osnivac npr. komanditno drustvo (koje mora imati najmanje dva clana od kojih је jedan komplemantar а drugi komanditor - Clan 125. ZPD-a), ortacko drustvo (c1an 93. ZPD-a ) ili zad111ga. Jednoc1ano udruzenje moze Ьiti i drustvo s ogranice11om odgovornoscu.47

5.8. Profitna i neprofitna pravna lica. Profitno pravno lice obav­

lja delatnost radi sticanja doblti (profita). Delatnost pravnog lica se moze ispoljavati u proizvodnji i prometu robe i vrsenju usluga na trzistu, u osi­ guranju, bankarskim poslovima ali i u neprivrednim delatnostima (kulturi, obrazovanju, zdravstvenoj zastiti, fizickoj kulturi) kao sto su: privatni mu­ zeji, privatne skole, privatni fakulteti, privatne bolnice, privatne sportske skole itd.) ako se ona pr\тenstveno obavlja sa ciljem sticanja doЬiti.

"

\ \

Neprofitno pravno lice prvenstveno obavlja delatnost radi postizanja nekih drugih cilje­ va, а ne doЬiti. Tako su neprofitna pravna lica: ddavne z.dravstvene ustanove (domovi zdrav­ lja, bolnice, instituti, klinicki centar), ddavna radio i televizija, dгZavni muzeji, dгZavni uni­ Tako verziteti itd. 1 u oЫasti privrednih de}atnosti mogu se osnovati neprofitna pravna se mogu osnovati zadruge koje nemaju za cilj ostvarivanje doblti za svoje clanove kao sto su: stambene, stedno-kreditne i potrosacke zadruge.48

Нса.

5.9. Pravna Iica sajednim ili vise oЫika svojine. Najznacajniji

deo imovine pravnog lica cini pravo svojine. Ona se moze pojaviti u raznim oЫicima. Svojina moze Ьiti privatna, zadruzna, javna i drzavna. Каdа su sve stvari pravnog lica (zgrade, zemljiste, masine i alati, sirovine, proizvo­ di itd.) u privatnoj ili zadruznoj ili javnoj ili drzavnoj svojini, pravno lice ima jedan oЫik svojine (jednosvojinsko pravno lice). Ukoliko na stvarima pravnog lica postoje najmanje dva razlicita titulara (npr. privatno i drzav­ no pravno lice), pravno lice ima vise oЫika svojine zbog cega se u teoriji oznacava i kao mesovito ili visesvojinsko. 6. Osnovna obelezja pravnog lica Organizacija ima svojstvo pravnog lica samo ako ima sledeca osnovna obelezja: 1. da је uredena pravilima; 2. da ima organe; 3. da tezi ostvare­ nju dozvoljenog cilja; 4. da ima imovinu; 5. da se moze identifikovati u pravnom prometu (da ima naziv, drzavljanstvo i sediste) i 6. da je postala subjekt prava i stekla pravnu, poslovnu i deliktnu sposobnost. Pravno lice је uredeno pravilima. Pravno lice moze nastati samo na osnovu prethodno usvojenog osnivackog akta ( odluke о osnivanju,49 ugovora о osnivanjus0 ili akta nadleznog organa, odnosno jedinice lokalne samouprave i statuta ako је to propisima odredeno). Tim aktima se odre­ duju naziv, sediste i organi pravnog lica, njegova delatnost, zastupanje, 46 Clan 20. stav 2, cl. 27 i 2. Zakona о zadrugama. 47 Clan 139· ZPD-a. 48 Clan 3. Zakona о zadrugama. 49 Clan 11. Zakona о udruzenjima ("Sluzbeni list RS", broj 51/09). so Ako postoje dva Ш vise osnivaca.

PRAVOSUDNOG ISPITA PRlRUCNIK ZA РOLAGANJE ·

42

. o pravno 1ice ne m a . Ak itd ak n sta P.re l�ca og vn nacin promene oЫika pra � kim �to� iv osn u ulis reg se osi odn , ovi statut � a su fizicka lica cij e pra og lic . Pravno lice im a . organe.. rgan1 о lice Nekada је samo je d­ p za o s ·de3 de 1zvo pro o ektn dir je vol ve izja �1 �е се v ljuje veci broj fizickih po. jav 1 ,.a �ca . & vn° pra an org . lice ko fiziC no .,, N e oguce da pravno lice lica, sto zavisi od njegove velic1ne i .s�ozen?.,,sti. a � n e sim preko fizickih na drugi nacin pre�uzi�a pravn� �ћ fakticke i e i za racun drus� lica - organa. Ako Је d1rektor.pr1vrednog d�stv� bavezalo. se је. dru.stvo tva zakljucio ugovor о gradenJu nekе gradevine, svo�om 11�10�no� ne direktor kao organ drustva. Direktor ne ?dgova�a z og ne1zvrse ЦJa za obaveze drustva i ne moze Ьiti osnovano ћсnо tuzen b . obaveza drustva. . v sa�� v�ti os�o � �oz se lice no Prav Ostvarenje dozvoljenog cilja. radi postizanja dozvoljenog cilja (obavljanja delatno�ti rad1 stic!nJa dob1t1 ili ostvarenja opste - korisnih ciljeva - npr. pomaganJ� sn:.ar�lastv�1.ostva­ renja drugih humanitarnih ciljeva). Cilj koji pravno ћсе ze1I postic1 m�ra Ьiti naveden u osnivackom aktu, odnosno statutu. Za o�reden a.pra"VI?-a ћс,� ciljevi su odredeni zakonom.s1 Ne moze se registrovati u Re�stru i s�ec1 svojstvo pravnog lica ona organizacija ciji su ciljevi usmeren1 na nas1ln.o rusenje pravnog poretka, narusavanje teritorijalne celokupnosti RepuЫ1ke Srbije, krsenje zajemcenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mrznje i netrpeljivosti zasnovane na ra­ snoj, nacionalnoj, verskoj ili drugoj pripadnosti ili opredeljenju, kao i polu, rodu, fizickim, psihickim "ili drugim karakteristikama i sposobnostimas2 Ako Registrator oceni, posle podnesene prijave za upis udruzenja, da su ci­ ljevi udruzenja u suprotnosti_sa navedenim odredbama (clan 3. stav 2 . ZU), zakljuckom prekida postupak upisa u Registar i Ustavnom sudu podnosi predlog za zabranu rada udruzenja (clan 31. stav 1. ZU).

��:П ;а � �

'

а

. �adaje po9-ne�ena prij�va �� osnivanj� zaduZЬ� fo!ldacije, ciji ciljevi nisu dozvoljeш� �egJstrator rese�Jem odb1Ja pr1Javu za up1s, а ukolikoe ili suprotno utvrdenim ciljevima mm1�tar�o �adlezn<;> z�ku!turu (o�osn? organ AP_Yojdeluзu vodine an za ku]turu) ро sluz­ benoJ duznosti donos1 resenJe о oduz1manJu odobrenJa za delovan�dlez clan 27. stav 1. tacka ЦJe (vidi з. i ёl?11 52. ZZF-a)б-4. Pravno lice ima imoyinu. P�av no lice moze nastati samo

�о ima od�edenu imovi?u koja je}1amenje�a ostvarivanju postavljenih ci­ lJeva. Imovin� pravnog lica �е moze. sasto1ati od stvarnih prava (prvenstve­ no pra_,�a sv?Jl?e na ��radama, zemljistu, sirovin ama); oЬligacionih prava (po�!az1van1a iz harti]a od vrednosti) ; int�lektua lne svojine (industrij ske �vo11�e - npr: prava na patent, pravo na uzo rak, model, zig, znak kvalit·eta itd.) i autorskog prava. · : . ·

n a o�redenog pravnog li� mqra biti srazmerna tom cfif:i��iko :J"�1:faa;��:C��j�o�eei'6� si зо.ооо evra 'u dinarskoj protivvrednosti p �:�eophodne za osшvanje zaduzblne. izno­ osniv�nja (cl�n 12. stav 2.ZZF-a); drustva s ogranic�����sugovNaro��e Ъа�kе S:pije na �an orno u. naзmanJ� 100 dюа" ra, os1m ako Је posebnim zakonom predviden veci . os sno vn obavljaju odredene delatnosti (clan 145 ZPD-a)· ak���narspk �gt kap1tal�. za··dfustva koja о dru� vo· mora· щiati mi nimaln:i ' " . ; . . Vidi Ban 3. ZZF-a. . ;-. .: . :· . . � ... . . : " · 52 V'd" 1 1 1,,; х1ап 3. stav 2. Zakona о udniZen jima. · · · 51

·

.

. · ·:·

·.

.

/

.

.

.

.

. .,.

·.

.

.

',

· ..

'.'

.

·

PROF. DR П,IЈА BABIC UVOD U GRADANSKO PRAУО I SТVARNO PRAVO

43

osnovni kapital и visini od 3 .000.000,00 dinara, osim ako posebnim zakonom nije predviden . veci izпos itd.

Pravno lice svojom-imovinom odgovara za preuzete obaveze, а ne imo­ vinom osnivaca ili clanova. Ako је imovina utrose'na, pravno lice prestaje sa radom ili menja pravnu formu. Za prestanak pravnog lica nije neop­ hodno da опо uopste nema imovine nego imovine u iznosu potrebnom za ostvarenje postavljenih ciljeva. Shodno tome, privredno drustvo prestaj� ako se osnovni kapital smanji ispod minimalnog iznosa ili ako su ostvarene pretpostavke za stecaj.sз Identifikovanj.e pravnog lica. Identitet pravnog lica odreduju ime, drzavljanstvo i sediste pravnog lica. Ime. Ime pravnog lica је naziv pod kojim ona deluju i na osnovu koga se razlikuju od drugih pravnih lica, narocito ako su iste vrste. 54 Privredni subjek­ ti imaju poslovno ime (posfovno ime је naziv pod kojim privredno drustvo posluje i ucestvuje '

·

u pravnom prometu - clan 22. stav 1. ZPD-a). Na osnovu imena slicna pravna lica se razlikuju medusobno i vrsi njihova klasifikacija. Iz imena pravnog lica utvrduje se, naime, �а 1i ono pred­ stavlja ustanovu ili udruZenje, а u okviru te podele da li' је tq- npr. privredno druStvo, kojom delatnoscu se bavi i kakva је njegova odgovornost (npr. ortacko druStvo, komanditno druStvo, drustvo s ogranicenom odgovornoscu - u oЫasti ugostiteljstva ili trgovine itd.). OsnivaCki akt pravnog lica i statut (ako је propisima p·redviden) obavezno sadrZi ime pravnog lica.

Pravno lice је и obavezi da u pravnom prometu koristi ime, ali ima pravo i da stiti svoje ime. Poslovno ime ili naziv pravnog lica registruju se и Registru. . Sediste. Sediste pravnog lica је mesto odakle se upravlja delatnoscu pravnog lica.ss Sediste pravnog lica mora Ьiti na teritoriji RepuЫike Srblje. Sediste pravnog lica registruje se и Registru i moze se promeniti odlukom osnivaca, odnosno -organa odredenog osnivackim aktom.

Sediste pravnog lica predstavlja odlucnu cinjenicu za vise pravnih situacija. Na osnovu sedista pravnog Нса utvrduje se kojoj - domacoj i1i stranoj drzavi orio pripada. Smatra se daje ugovor zakljucen u mestu u kome је poverilac imao svoje sediste u trenutku kadje uci­ nio ponudu (clan 31. stav 2. ZOO-a). Каd mesto ispunjenja obaveze nije odredeno а ne moze se odrediti ni ро svrsi posla, prirodi obaveze Ш ostalim okolnostima, ispunjenje obaveze VI'si se u mestu u komc јс duznik u vreme nastanka obaveze imao svoje sediste (clan 319. ZOO-a). Ako se u ugovoru о prodaji сепа ne mora platiti u easu predaje, placanje se vrsi u sedistu prodavca (сlап 516. stav 3. ZOO-a). Opsta mesna nadleznost sudova odreduje se prema sedistu pravnpg lica. Tako је za su­ denje u sporovima proti"v pravnih Нса opste mesno nadlezan sud па cijem se podrucju nalazi njihovo sediste prema izvestaju Agencije za privredne registre (clan 40. stav 2. ZPP-a). Sedi­ ste tuzenogje cinjenica na osnovu koje se odreduje nadleznost suda i drugih organa u Srblja и stvarima s medunarodnim elementom, odnosno primena merodavn�g prava56 itd.

Drzavljanstvo. Drzavljanstvo pravnog lica је njegova veza sa drza­ vom. Takva veza (pripadnost odredenoj drzavi) se, ро pravilu, utvrduje na osnovu sedista pravnog lica, ali i ро drugim kriterijumima (npr. ucescu st.ranog kapitala). Prema odredbama clana 3. Zakona о koncesijama57 stra53 Clan 11. Zakona о stecaju "Sluzbe11i glasnik RS", ьi·ој 104/09 i clan 58. Zakona о udruzenjima. 54 Сlап 11. ZZF-a. 55 Clan 17. Zakona о udruzenjima i clan 19. ZPD-a" 56 Clan 46. stav 1. Zakona о re�avanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u odredenim od­ nosima. 57 "SluZЬeni glasnik RS", broj 55/03.

OG IS PITA GANJE PRAVOSUDN LA PO ZA IK tN RU PRJ

44

e sa sedistem u . 0 pravno lic n . ra t s е t · JeS . avno ћс na ko za е и sm1slu tog no pr ili . . sva prava kОЈ· а mogи i domaca inostranstvu . . . ti ca sti . gu Strana pravna lica ne mo lI�e koJe оЬа�!Ја de ­ n? av p no � ra (s_t a am vk ta n� n a mogu pod odredenim pretpos I�nost1, sticat1 pravo svop aJa uz a im lov us d po , ze i mo Ьij Sr nJe te latnost и su im neophodne za obavlJa je ko e blj Sr i rij ito ter ma na sti no ret nepok delatnosti - vidi clan 82а ZOSPO-a).

st pravnog lica Pravna, poslovna i deliktna sposobno da i�a �rava i obaveze Pravna sposobnost. Mogucnost pravnog liC:Эћса �azlik?Je se od pravne

7.

g је pravna sposobnost. Pravna sposobnost pravn� h lica, fiz1cka lica su sposobna, sposobnosti fizickog lica. Za razliku od pravni pr�va (prav? i;a .Iik, па s obzirom na svoju prirodu, da budu imaoci Iicnih dr.); bracnih 1 poro­ fiziCki i psihicki integritet, zdravlje, slobodu, ime, cast 1 ov za zakonsko dicnih prava; naslednih prava ро osnovu srodstva (koje је osn ade za pre­ nasledivanje); nekih oЬligacionih prava (npr. potraZivanja nakn ora) . trpljene psihicke i fiziCke bolove, izdrzavanja na osnovu zakona ili ugov Pravno lice ne moze Ьiti imalac prava i obaveza koja su vezana za prirodu fiziCkog lica, zbog cega se njegova pravna sposobnost щоzе oznaciti kao po­ sebna (specijalna), и odnosu na opstu (generalnu) spqsobnost fiziCkih lica. Ostala gradanska prava i obaveze pravno lice, и nacelu, moze sticati .

sira od pravne sposobnosti neprofitnih � ra�a sposobnost profitnih pravnih Jica шh lica.. Nel?rofitno pravno lice moze steci samo ona prava i obaveze koji su zakonom, prav akto.m о osi;uyanJu, odnosno staill:tom odredeni kao delatnost radi ostvarenja odredenog do­ zv
је

P��lovna sp�sob�ost. Poslovn� spos?bnost је sposobnost pravnog

.

�са da lZJ�vama v?lJ� svo�ih organa (fiziCkih lica), koje dejstvuju prema tom

licu, �asmva, n:ienJa i g�1 prava i obaveze - tj. pravne poslove. Organ prav­ no �са s� r�ikuJe �d nJ�govog zastupnika. Zastupnik preduzima sopstvenu ra!i�u и �те 1 .za racun zastupanog, а radnja ili neradnja organa se smatra radnJom samog pravnog lica. Poslovna sposobnost pravnog lica је odreden a . pravnom sposobnoscu pravno� liea. Neprofitno pravno lice moze zakljucivati ugovo�e и pravn9m рrо�ећ1 l� okviru svoje pravne s osobnosti • pnvredD.o druStvo moze d& z·� kl·u v • u vore �а ;Iза �ge po�love prometa robe i

а.

•

•

. usluga u okviru del�.tnosti naved�nih � ���v�ikom . ravш poslovi zas�pnika privred­ nog druStva izvan dP.latnosti druStva navedеш� u osшv:a&om aktu, obavezuJu drustvo osim ako se dokafe da trece 1ice znalo ili . ostim okoln a moglo znati da su ti poslo�. sarno vi izvan te delatnosti s tim da objavlj1v:j� i ро se 1 o�oljan dokaz za to. � ·

је

е

Deliktna posobnost D

·�

ъ��аја

sp sobno�t Ј mogucnost pravnog lica da odgovara za prouzrok�va�� ste�u. ;r�vno l ice� Је sposobno da odg o­ .. vara bez krivice - za stetu od о as opasne delatnosti ( obj ektivna odgovomost),, i ро osnovu kri�ce · vna odgovo�osч. . . .Pravno ћсе odgovara za stetu ko R �ouzro�uJu nJegovi organi, zap oslen1 odnosno njegovi ucesnici u raJ � v ne pri�atno). �а osnovu krivi�e tih flz� kl_l rz1 sa rado m praVпog lica ( а c 1h 1са za prouzrokovanu stetu utvrduje se kr1vica pravnog lice i n·Je ova pretpostavke odgovornosti za stetu о� op odgovor��s� za stetu. Takode , asne stvar1 ili op as ne delatnos ti

(:��:k,�11

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO I S1VARNO PRAVO

45

utvrduje se s obzirom na postupanje organa, zaposlenih ili ucesnika u pravnom licu. Odelj a k treci

GRADANSKOPRAVNI ODNOS

I.

РОЈАМ I SADRZAJ GRADANSKOPRAVNOG ODNOSA

Gradanskopravni odnos jeste odnos izmedu titulara subjektivnog gra­ danskog prava i lica prema kojima su uperena ta ovlascerija, odnosno obave­ znih lica. Zasnivanjem subjektivnog prava stvara se i gradanskopravni odnos koji obuhvata ovlascenu stranu (ovla5cenika, titulara prava) i lica prema ko­ jima su uperena ovla5cenja titulara subjektivnog prava, odnosno obaveznog Нса. Tako, vlasnik automobila ima subjektivno stvarno pravo iz koga proisti­ ce ovlascenje drzanja, upotrebe i raspolaganja tom stvari. Тrеса lica su duzna da se uzddavaju od ponasanja kojim Ьi vlasniku automoЬila Ьilo povredeno pravo svojine. OЫigacioni odnos (vrsta gradanskopravnog odnosa) nastaje izmedu poverioca i duznika. Poverilac је ovlascen zahtevati od duznika ispu­ njenje obaveze, а duznik је ·duzan ispuniti је u svemu kako опа glasi. Prava i obaveze pravnih subjekata u gradanskopravnom odnosu nastaju povodom objekata, i tџ: stvari, radnji, intelektualnih dobara i dobara licnosti. Gradanskopravni odnosi se razlikuju ро osnovu nastanka, prema objektu povodom koga nastaju, s obzirom na broj lica na aktivnoj (ovla5ce­ noj) i pasivnoj (obaveznoj) strani, duzinu itd. Sadrzinu gradanskopravnog odnosa cine: pravni subjekti i prava i obaveze tih subjek�ta. П. CINJENICE I GRADANSKOPRAVNI ODNOS .

Pojam. Zakon ili druga pravna norma moze postojanje, promenu, ili prestanak subjektivnog gradanskog prava (odnosa) vezati za postojanje (nastupanje) nekih cinjenica. Najcesce, sama norma ne moze izazvati nasta­ nak, promenu ili prestanak subjektivnog prava (gradanskopravnog odnosa) nego је potrebno da postoji jos neka cinjenica. Cinjenica od koje zavisi na­ 1.

stanak, promena ili prestanak subjektivnog gradanskog prava oznacava se kao gradanskopravna cinjenica. Каd pravni poredak za izvesne cinjenice vezuje odredene posledice, on predvida i organ koji. се utvrditi cinjenice u konkretnom slueaju (na primer, cinjenicu smrti, rodenja itd.). Ne postoje, naime, apsolutne, neposredno ocigledne cinjenice koje se, u odgovarajucem postupku, ne utvrduju. Suprotno pravnim cinjenicama, nepravne (fakticke) cinjenice ne pro­ izvode pravno dejstvo. Nepravne cinjenice su, ipak, retke. Cinjenice rodenja, punolet­

stva, smrti, itd. proizvode brojne gradanskopravne ali i druge pravne posledice. Prodiranje vode u stan usled dugotrajne kiSeје pravna cinjenica akoје ugovorom о osiguranju prodiranje vode u stan predvideno kao osigurani slucaj. Ako је steta nastala usled zemljotresa, iskljucena је odgovornost za stetu, posto ova cinjenica ima karakter vise sile. VoZпja automobilom kroz grad brzinom. od 100 km na sat, iako је brzina ogranicena na 50 km na sat, i kad niko nije

VOSUDNOG IS PITA PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRA

46

. · na za kazneno . �v;� с·ШЈenica zn·acaj Г1 Је а cu, eш cinj vi;iu pra sko �an �� a j av� povreden, ne pre�st . ' me, п а osnovu Nю pravo, jer ј е na taJ nасш ucinJ.en prekrsaJ. ). va pra g no tiv jek (ob . n h ?I praV od U ilaiJ vni Pravne cinjen�ce �е razl gradansko pravo (gradanskopra о ь-г: su aJe �е nast a �rav �g kti� k obJe na tog e sta norm ne pre prav ynnastanak' promenu i1i Je odnos), dok za pravnu cinJenicu pravna norma vezu prava. . . r,. . . se mog1:1 az­ 2. Vrste pravnih Cinjenica � JI. vinJen1ce prirodnih dogadaj a i radn 2 1 Po�1am v ..,

n1c тоgu podelit1 na vrstavati ро razlicitim merilima . Tako se sve . c1nJ� :covek vo� umu (u u unutrasnje i spoljasnje. Unutrasnje cinjenice. nas}�J� . e 1:1oc?aVaJU spo ­ � njegovom unutrasnjem zivotu), dok Se spO}Jne ClnJ �?I? odn e pr1r na ljasnjem svetu. Najznacajnija је, m�dutim, podela c1nJ en1ca dogadaje i radnje. . . · 1· . . nac1� . rug1 d na 1 1 na zako dn1h pr1ro m anJe delov ju nasta i aj ad g ni do Prirod Oni r iastaju bez volje coveka ili ne samo voljom coveka . Tako, co�ek mo�e uticati na zacece ljudskog ili zivotinjskog embriona, dok se rast 1 rodenJe, . uglavnom, desava u skladu sa p�rodnim. �akoni��· . vrem k e � o pr coveka, rode�Je b1ti: mogu dogadaJa �na (SticЭ:: Pravne posledice prirodnih •

•

•

•

•

v

v•

nje punoletstva, prirodna smrt, udar groma, poplava, zeml]otres, 't;lr��an itd). Neki d.ogadaJ1 nisu prirodni ako је postojala obaveza i mogucnost c?ve�a da sp�ec1 ПJ ih ov
lJene:, �a ?SПOVU dozv?}Jen1h radnJl Цasta]e pravni posao ili se vrsi pravo (�vl�sCeПJe). Nedozvol1ene radnje (delikti) stvaraju obavezu naknade stete ostecenom . .N�j�ainije �-adnje и gradanskom pravu su pravni s�o J� lZJava vol1 e preduzeta s ci�em nastanka, pro poslovi. Pravni omene ili prestanka u­ b�ektivnog gradansko� prava.

�

. Nastanak., promena Љ prestanak subjekt8ivno...� pra:va, Р� praVI · ·1u, �е na��aJe n� Qsnovu jedne ci�jenice nego na osnovu vise cin ·enic Је��се k�e s��?ra)u stec1 da Ь1 nastalo, promenilo se i1i prestalo konkretno subjektia��e СШ rav? сше s up СI�Ј�шса �ci�jenicni skup). Tako, da Ьijedno lice steklo pravo svo'ine od neJ�ш kа, J?Otrebno Је 1spun1enJe vise cinjeniса: daje sticalac savesta n, daje stvar Jokretna i p t . posla, te da su ispunjene i ostale pretpostavke iz li�n� ;ls����u �: osnovu teretnog pravnog . o 2.2 . Pretpostavke i fikcij e Gradan5k� p_;�vo se· prav

о ilu, bavi uo­ Ьicajenim, normalnim cinjenicam� koj р " e se naJcesce �rec.u u pravnom zivot Za nastanak, promenu ili prestanak u. odre trebno svaki put dokazivati postojanje �:р�� 8?ЪЈ.еk!��о� prav� njje poili OJ anJe c1nJen1ca ko1e postoje

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

47

ili ne postoje ро redovnom toku stvari. Postojanje (nepostojanje) jednih ci­ njenica pretpostav�a se ako postoje druge pravne cinjenice. Cinjenica koja је poznata, а iz nje se izvodi zakljucakda postoji pretpostavljena cinjenica, naziva se osnov (Ьasis). Ako postoji poznata cinjenica (osnov), smatra se da postoji i druga - nepoznata cinjenica. Nepoznatu cinjenicu, prema tome, sa­ znajemo indirektno, а ona odgovara uoЬicajenom, normalnom toku stvari. Pretpostavke se mogu grupisati na oborive i neoborive. Oborive pretpostavke (praesumptio iuris tantum) dopustaju moguc­ nost da se odgovarajucim dokazima utvrdi suprotno od onog sto se nor­ mom pretpostavlja. Tako se za svakog coveka pretpostavlja da је savestan, alije dopusteno dokazivati daje odredeni pravni subjekt nesavestan. Осет deteta rodenog U br�ku smatra se muz majke deteta (Pater is est quem nuptiae

demonstrant- Paulus - D.2A,5). Takode, осет deteta koje је rodeno и roku od 300 dana od dana prestanka braka, smatra se muz majke deteta iz tog braka ako је brak prestao smrcu muza i ako majka nije sklopila novi brak и tom roku (clan 45. st. 1. i 2. PZ-a). Muz majke moze pretpostavku da је otac deteta obarati (Praesumptio cedit veritati - Pretpostavka ustupa me­ sto istini - sec. Ulpianus D. 29,2,30,4) - podneti tuzbu radi osporavanja svog ocinstva и roku od godinu dana od dana saznanja da on nije otac deteta, а najkasnije и roku od 10 godina . od rodenja deteta (clan 252. stav 3. PZ-a). -

Neoborive pretpostavke (praesumptio iuris et de iure) iskljucuju mo­ gucnost dokazivanja postojanja (nepostojanja) suprotne cinjenice. Za lice koje је pravosnaznim resenjem vanparnicnog suda liseno poslovne spo­ sobnosti pretpostavlja se da је poslovno nesposobno tako da nije dozvo­ ljeno dokazivati da је punovazan pravni posao koga је to lice preduzelo za vreme postojanja svetlih trenutaka (lucida intervalla); dete mlade od sedam godina је potpuno deliktno nesposobno i nije dopusteno dokazivati suprotno itd. . Fikcija је cinjenica koja u stvarnosti ne postoji, ali se zamislja da po­ stoji. Tako se smatra da је zaceto dete rodeno, ako је to и njegovom intere­ su. Poznata је cinjenica daje dete zaceto, ali se zщnislja, fingira kao da је rodeno, ako se time stite njegovi interesi. Ono sto se fingira, ne odgovara stvarnosti. Suprotno tome, pretpostavka najcesce odgovara stvamosti. Ako oboriva pretpostavka ne odgovara .stvarnosti, doz\ro�eno је suprotno do­ kazivati. Kod neoborivih pretpostavki cinjenica koja dokazuje suprotno ne uzima se и obzir i kad u stvarnosti postoji. 2.3. Visa sila i slucaj. Pojam vise sile se odreduje razlicito, zavisno od shvatanja koje је u ovoj oЫasti prihvaceno. Subjektivno (relativno) gle­ . diste smatra da је relevantno stanje lica koje Ьi trebalo da odgovara za ste­ tu, а objektivno glediste smatra da је merodavan nacin na koji se dogadaj desio. Subjektivno-objektivno glediste, usvojeno и nasem pravu, prihvata dobra svojstva i jednog i drugog shvatanja. Bitno svojstvo vise sile је spo­ ljasnost dogadaja za odgovorno lice. Ukoliko dogadaj · nema svojstvo spo­ ljasnjosti, ·odgovorno lice је и obavezi da nadoknadi stetu. Objektivno-su­ bjektivno shvatanje usvojilo ј.е i odredene elemente na kojimaje zasnovano objektivno glediste, i to: spoljasnjost dogadaja, nepredvidljivost dogadaja, nesavladivost dogadaj а i odsustvo krivice odgovornog lica za taj dogadaj.

PRIRUCNIK ZA POI..AGANJE

PRAVOSUDNOG ISPITA

___:���:.;:..:.:.::..-:.: ::.. :...a u jni је s�l iSa a. Caj � Y slu i e sil e viS e znj C Razgrani O� (fi�1ckog 1 ;a odnosu na sfe11; delovanja odgo�omo az1 va� � ar . а t v st�v ned tako, izricito goYori о uzroku "koJl se 5n Као spo}Jn J. . ·s si1u Vrhovni id ka praks�· 8 vosmisleno prihvata i suds m fov�z poo�ut ulje �J:�: �\0upra v" н97/01 �d 25: apnla 2002� 0 sud Srb�e (u presu� Re fn�� propi�no vlja vozilom ; rz d · ·� -

-

�� 1f�; �� � f. J�

�

'

sa koga Је sleteo tuzilac, iako Је vozio pn1ago enom " ··ь izvrsi svoje obaveze; provа1а u pouvedene sankcijP. :)UN, zbog kOJl du�i·k nlje; �og:iо da . ume . ntacije iz arhive itd. tenJe 1. 0dnosen'Ј e dok slovne prostorijf: �,dgovomog pravnog 11са, uшs · da Ь1 Ь10 osnov za os10ЬаdanJe Spoljni dogad:aj, с _,im toga, mora Ьiti u uzrocnoj vezi sa stetom

59

··

od gradanske odg. vomosti za stetu. 60 (pravnog 1·1·1 fiz1·ckog) 1'1са Suprotno vikj sili slueaj nastaje u sferi delovanja odgovornog i stoga ima unutrasnji karakter.

Pojam viSe sile i slucaja. Visa sila је nes.avladiv do.gadaJ. u obJek.

•

tivnom, apsolпtnom smislu. Dogadaj је nesav_ladzv. ako se n1ka�m 1!1�ra­ ma i sredstvima ne moze savladati. Nesavlad1vost Је konkretna 1 zavis1 od svake pojedine situacije. Ukoliko taj dogadaj ne moze savla.dati od_?ovorno lice, ali se s obzirom na poznata sredstva i metode, ро praVIlu, moze savla­ dati, postoji slueaj. U tom pravcu zauzet je, pre vise decenija, i stav u sudskoj praksi.61 adivost se utvrduje prema prosecno zamiSljenom dobrom domacinu (Ьonus pater fa­ vГ Nesa milias) i ispituje da li_Ьi taj domacin, ako deluje u istim okolnostima kao odgovorno lice, us­ peo da savlada dogad� i spreci nastupanje stete. Ako је odgovorno lice strucnjak za odredenu privrednu delatnost kojom se bavi profesionalno, stepen mera i paznje se odreduje stroze prema merama koje moze i duZaп је preduzeti dobar privrednik.

Visa sila је nepredvidiv (neocekivani) i пеоЫсап (atipican) dogadaj . Suprotno tome, slucaj је dogadaj koji se u zivotu cesce javlja nekad i re­ �ovno, tiJ?i�no: ...Do�ad�j је ne:predvidiv ako se nije moglo predvideti da се nastup1ti. V1sa sila 1ma u vidu poznate dogadaj e koji su pouzdan do­ kaz o�sus�a krivice. Slucaj је nepredvidivi dogadaj koji Ьi se, da se mogao predvid�ti, m?gao otkl?nit�. pzrok stete је u slucaju nepoznat. ZЬog toga se su�nJa ?аЈ� dog�d.�J ��1vilo o?govorno lice, а da gaje mozda moglo sa­ . su, �ladз.ti da Је bil� �azlJIVIJe. Predvid1ve medutim, i otklonjive posledice stete nastale slucaJem. Slucaj �е r�zl�!rn)e od �s� sile. Кarakter vise sile imaju dogadaji koj i su vanredn1 (atip1cn1), spolJn1 u odnosu na odgovorno lice, odn osno sfe-

58 U r�enju Viseg privrednog suda Pz 664 / d ·d 3 . �{embra 1�99, u to� pravcu, zauzet је stav: od "Osnov za iskljueenje odgovornosti za opasne е1�tn�sь �� do�.az.da stet� d nekog o uz ? г � koji se nalazio van stvari, а c i" ese de· а�� P?!ice n e ��glo predVId Је nasta1a lSklJUCivo radnjom ostecenikaJ ш �ь•. ?1 1zbec1 П1 otkloniti 1 1 da tr ) 1?ica OJU trna1ac stvan ПlЈе mogao predvideti 1 eceg posled1ce nije rnogao izbeci ili otkloniti". i cije Resenje Vrhovnog suda Srb'"е, р 116/ 94 od 21. novembra 1994. . godine. 1Ј . r:v. · trgoVIns kе arb . 6о Odluka Sро1Jno 1traze РКЈ т 11 /84 od 12 �еЬ . r:iara 1986. 1stic n_il.Jo!I"esa spoljna i nepredvidljv e: "Iako је fakat ze­ i a oko1nost опа u kо еt Om · . . ": s UCaJU, ne moze imati kvalifikacij vi� s1le, Jer је tuzenik i pored ove oko 1 lnosti mogao d,а ispuni SVOJU ugo u e vorenu obavezu na vreme kak vorom predvideno". o је ugo61 Povodom ?astupanja takozvanih gorski . h udara i893/73 od 25. Ju1 a 1972. istaknuto је· ViSa sila m u �d. ш.�ima, � resenJu Vrhovnog suda Hrvatske Gz z е pn:odш dogadaj i1i ljudska rad takav doga
Stehi �р�;0° �

� 11

ste�

59

_

.

�

i

.

�1i �:u;�:iJ. �� Jj:f:iJ �;�J�� ;�������f � :��k�k�j{����;:�fi��;:1р������� �r���� : g, �d��kа tre�ea,��19�72, od1uk :� � �
f �t����7��1:�tt���!tli�� � ��;��� ��%���� �; � '

' sv es

329).

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAУО

49

ru пjegove delatпosti, а kada su i predvidivi, neotklonjivi su. Lice koje odgovara ро principu subjektivne odgovornosti ne odgovara za slucaj . Subjektivna odgovornost, ро pravilu, pociva па krivici koja postoji ako је stetпik stetu prouzrokovao namerno ili nepaznjom (clan 158 . ZOO-a), ali пе i slucajem. Ako stetnik odgovara ро pravilima objektivne odgovornosti (nezavisno od krivice), tada odgovara i za stetu nastalu slucajem. Razlog za oslobadaпje od objektivne odgovornosti је visa sila, ali пе i slucaj (npr. сlап 177. stav 1. ZOO-a).

U pojedinim pravnim situacijama predvidenaje odgovornost i za slueaj. Tako, ko vrsi tude poslove i pored zabrane Jica ciji је posao, odgovara za stetu koju је prouzrokovao mesanjem u tude poslove Cak i ako је do nje doslo bez njegove krivice (clan 226. ZOO-a). Duznik odgovara i za slueajnu propast stvari ako је рао и docnju za koju odgovara, osim ako dokaze da Ьi predmet obaveze propao da је on svoju obavezu na vreme ispunio (clan 262. st. 4. i 5. ZOO-a). Ostavo­ primac koji bez pristanka ostavodavca ili bez nuzde preda stvar drugome da је cuva, ш је Iiedo­ zvoljeno upotreЫjava (ostavoprimac nema pravo da poverenu stvar na cuvanje upotreЫjava), odgovara i za njenu slueajnu propast ili ostecenje (Cl. 715, 716. i 717. ZOO-a).

Dejstvo vise sile i slucaja. U gradanskom pravu visa sila i slucaj

deluju na gradanskopravnu odgovornost (ugovornu i deliktпu). Ako је predmet obaveze, usled vise sile ili slucaja, postao nemoguc pre zakljuceпja ugovora ili и vreme zakljucenja ugovora, takav ugovor је nistav (cl. 46. i 47. ZOO-a). Ukoliko је duznik ispunio predmet obaveze poveriocu, а posle tog trenutka predmet obaveze је unisten ili osteceп, rizik snosi poveri­ lac (res perit domino) . Prema odredbama clana 456. ZOO-a do predaje stva­ ri kupcu rizik slucajne propasti Ш ostecenja stvari sпosi prodavac, а sa pre­ dajom stvari rizik prelazi na kupca. Rizik ne prelazi na kupca ako је оп zbog пekog nedostatka predate stvari raskinuo ugovor ili trazio zатепи stvari. Ukoliko ispuпjenje jedne obaveze postane nemoguce zbog vise sile ili slucaja, опа se gasi (impossibllium nulla est oЬligatio).

Каd је ispunjenje obaveze jedne strane u dvostranom ugovoru postalb nemoguce zbog vise sile Ш slueaja za koga nije odgovorna ni jedna ni druga strana, gasi se i obaveza druge strane. Duzпik treba da dokaie okolnosti koje isldjucuju njegovu odgovornost (clan 354. stav 2. ZOO-a). Obavezu је nemoguce isptшiti kad propadne individнalno odreden predmet obaveze. Ako su predmet stvari odredene ро rodu, obaveza пе prestaje Cak i kad sve sto duZпik ima od takvih stvari propadne usled vise sile za koju on пе odgovara. AJi, kad su predmet obaveze stvari odredeпe ро rodu koje se imaju uzeti iz odredene mase stvari, obaveza prestaje kad propad­ ne cela ta masa. Strana kojaje delimicno Ш u celini ispunila svoju obavezu ima pravo da zahteva vracaпje datog ро pravilima о vracanju stecenog bez osпova (clan 137. ZOO-a). . Zbog nemogucnosti ispuпjenja obaveze iz jednostraпo obaveznog ugov6ra, оп se gasi. Tako, ako propadпe stvar koju је poslugodavac оЬесао dati poslugoprimcu па poslugu, gasi se ugovor о posluzi. Ako је poslugodavac predao stvar poslugoprimcu i опа propadne, usled viSe sile Ш slueaja, za koji пе odgovara, gasi se i obaveza poslugoprimca da stvar vrati poslugodavcu. Duznik odgovara za potpunu i1i delimicnu nemogucnost ispunjeпja i ako tu пemogucnost пiје skrivio, ako је nastupila posle njegovog dolaska u docnju, za koju odgovara. On se, medu­ tim, oslobada odgovornosti za ugovornu stetu ako dokaZe da Ьi stvar koja је predmet obaveze slucajпo propala i da ј� on svoju obavezu па vreme ispunio (clan 262. st. 4. i 5. ZOO-a). DuZпik koji је рао u docnju sa ispuпjenjem obaveze, а ispunjenje је postalo пemoguce zbog vise sile ili s1ucaja, ne oslobada se odgovornosti za stetu poveriocu usled neispunjenja obaveze. Ugovorom se moze prosiriti odgovornost duznika i za dogadaje za koje on ne Ьi od­ govarao.

tih

Steta moze пastati usled nastupaпja vise sile ili slucaja. Odgovorпo lice, medutim, пе odgovara ostecenom za stetu пastaJu visom silom. Ako

ISPITЛ. ANJE PRAVOSUDNOG PIORUC:NI K ZA POLAG

50

. . krivice njegovu odgovornost isklju.... inc jektivne odgovorno ћсе ?....dgo�ara ро �r �� cla ZOO-a). u oЫasti obos 8 ' caJ l se nego 1 lobada stvari sila .�li�ора ( е t. sti imalac opasne cuje ne s�mo visa r stv � van nalazio od neko uzi·oka koji se odgovornos� za stetu о� opasne a �} d vis�е � po � .5 ��·iii otkloni�" (clan 177. stav 1. ZOO -a ). odgo�or�?.sti ako .dokaz�.da steta bd\� Vl еti' ni 1z Р�� 1 g о mo nче o stv deJ stvan, а с1Је se od odgovornosti za stetu nasta1u "' os1оbаdan;a ov �sn ntJe e, tom ma pre Nastupanje slucaja, .. e се odgovarati usled opasne stvai?- i1i �pa�r;ie del�tnosbo Је ' odgovorno lic stete k а o d uzr о d an . sam .., aJ sluc 1li Ukoliko su visa sila uzrokovao stetu. delimicno - u meri u kojoj је dogadaj vise sile pro .

fa �� i

VA III. SUBJEКТIVNA GRADANSКA PRA og prava. Subjektivn.o p r�vo је 1. Pojam i sadrZina subjektivn pravo. Vlast se isp olja�a ,и vlast subjekta prava koj u garantuje obj ektivno . ta zahteva odgova:aJuc� ovlascenjima subjekta prava da od drugog subJek. odnosno и duznosti ponasanje (davanje, cinjenje, necinjenje, trpljenje ), ljeno s a ci­ trecih lica da ne vredaju prava titulara. Ovlascenje је ustanov o sastoji ljem zэ.Stite konkretnog interesa subjekta prava. Subjektivno prav se iz jednog ili vise ovlэ.Scenja subjekta prava. Tako titular subjektivnog prava svojine na d.Zepnom easovniku ima ovlascenja da sat drzi, d a g a ko­ risti (upotreЫjava) i sa njim raspolaZe. Prodavac, kao poverilac iz ugovora о prodaji traktora, ovlascen је da od kupca zahteva placanje prodajne cene i preuzimanj e traktora sa skladista. ·ovlascenje iz subjektivnog prava је и odgovarajucoj korelaciji sa ponasanjem drugog subjekta prava. Subjektivna prava proisticu iz objektivnog prava. Objektivno pravo prethodi subjektivnom pravu ili оЬа nastaju istovremeno. "Ne moze Ьiti ni­ k�h s�bjektivnih prava pre nego sto ima objektivnog prava" '62 odnosno "s�bJektivno pravo (right) postoji samo ukoliko postoji objektivno pravo ' to Jest zakon (lаш).бз 2.

Zahtev i subjektivno pravo

Osi� ovlascenj � s�bjektivno gradansko pravo sadrzi i zahtev. Zahtev Је mogucnost ovlascenзa da se potvrdi i realizuje, ako је to potrebno i u postupk� pred sud?m (organom uprave). Zahtev se oznacava i kao tuzba " u materIJalnom sm1slu . о tu"b tOJl u svakom subjektivnom pravu ali dejstvuje � tek ako је subjektivno pravo o�ed:n� kupac prodavcu u odredenom roku ne isplati prodajnu cenu zahtev se akti.Лra tako d . o c v n� �ds� m putem Ш podnos��jem tu�e sudu �?ze �ahtevati isplatu cene. u slu�� d:Ј':':ро�az 1vanJe z�tarelo, ono se vise ne moze ostvanti pпnudnim putem jer је prestao zaht .., МЬ а ? matenjalnom �m�slu. Subjektivno oЫigaciono pravo prodavca је tada postalo neе�:. vo . (pnrodna, !1esankcюnisan oЫigacija ). Povre��� apsolutnog prava (na primer, oduz�t Ј� p:edm � :.t .sVOJI. Пe, povredeno зе neko licno pravo I11 шtelektua1no pravo) - titular. tog prav a moze tr 1ti da se опо zastiti. Тuzba u maten"Jalnom sm1slu razlikuje az v se . od rocesne tu�b. е iako se, u praksi, cesto preplicu. Materijalni deo tuzbе Је za tev u mater1Jal no m sm i­ . slu, а procesna tuZЬa je oЫik u kome se ovaJ zahtev ispolj ava. .

d

c

-.�2 Kelzen Н., Op�ta teorija dПa 135.ve i р ava, рravn1. fakulte t Univerziteta u Beogradu - Cen ka�, Beograd i998 , n. d., str. tar za puЬlir

.

, Podgon.ca 2001, str. 64; Kelzen

Antrev Р. D. А., Prirodno pravo ' CID

Н., isto.

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRЛDANSKO PRAУО I SТVARNO PRAУО

51

3. Subjektivno pravo i srodni pojmovi u gradanskom pravu srecu se srodni pojтovi kao sto su: pravna тос, pravno stanje i pravni status. 0Уе institџte, srodne sa subjektivnim pra­ vom, potrebno је medusobno razgraniciti, s obzirom na to da izazivaju ra­ zlicita dejstva. 3.1. Pravna moc. Pravna тос (preobrazajno, potestativno pravo) ј е mogucnost subjekta prava, predvidena zakonoт ili pravnim poslom, da svojim ponasanjeт (najcesce, izjavom volje) utice na nastanak, promenu, ili prestanak subjektivnog prava. Postoje tri glavne vrste moci: 1) тос ko­ jom se stice sцbjektivno pravo (na priтer okupacija stvari bez vlasnika, prihvatanje ponude na osnovu koje nastaje ugovor); 2) тос kojom se те­ nја subjektivno pravo (оротеnа upucena duznika da ispuni obavezu ili се pasti u docnju - clan 324. stav 2. ZOO-a mogucnost kupca kojije Ыagovre­ meno obavestio prodavca о nedostatku stvari da zahteva od prodavca ukla­ njanje nedostatka ili snizenje cene ili raskid ugovora - clan 488. ZOO-a; i 3) pravna moc usmerena na prestanak subjektivnog prava (izjava volje kojom se istice nistavost pravnog posla, raskid ugovora zbog neispunjenja, odricanje od nasleda itd.).

Za razliku od subjektivnog prava, pravna moc ne sastoji se od ovlascenja kojima od­ govara obaveza drugog Нса i nema objekta (otkaz ugovora о zakupu, suprotno potrazivanju zakupnine, nema za predmet stvar nego se odnosi na sam ugovor о zakupu koji raskidom prestaje). Subjektivna prava, ро pravilu, traju duze (iako njihovo trajanje moze Ьiti ograni­ ceno na primer, zakonom, oblcajem ili ugovorom), а vrsenje pravne moci је najcesce vezano za prekluzivni rok posle cijeg proteka se gube (ponistenje rusljivog ugovora ili testamenta, otkaz ugovora itd.). Istaknuto је i miSljenje da su pravne moCi subjektivna prava i da se ta dva· instituta neopravdano suprotstavljaju. Radnje koje, и pojedinim pravnim situacijama, predu­ zimaju pravni subjekti, kao sto је naslednicka izjava, nisu pravne moci nego pravne cinjenice koje izazivaju dinamiku subjektivnih prava.

3.2. Pravno stanje. Pravnb stanje је pravno relevantna cinjenica (ili skup cinjenica) kojima nedostaje jedna (ili vise) cinjenica da Ьi nastalo subjektivno pravo. Cinjenica .kojaje potrebno da docnije nastupi i prikljuci se pravnom stanju da Ьi nastalo subjektivno pravo, oznacava se kao do­ punska cinjenica. Tako, savestan i zakoniti drzalac pokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, тоzе steci pravo svojine (subjektivno pravo), ako se stekne i dopunska cinjenica - drzavina te stvari kojaje trajala tri godine (clan 28. stav 1. ZOSPO-a). Jedan supruznik se nalazi и pra:vnom stanju - mogucnosti da stekne subjektivno pravo na izdrzavanje od drugog su­ pruznika, ako se tom stanju prikljuce sledece cinjenice: da nema dovoljno sredstava za izdrzavanje, а nesposobanje za rad ili je nezaposlen (clan 151. stav 1. PZ-a). U pravnom stanju su i deca koja ро zakonu mogu steci su­ .Ьjektivno nasledno pravo iza оса, ako se steknu relevantne cinjenice, i to: smrt оса i postojanje zaostavstine. Pravno stanje se razlikuje od subjektivnog prava. Naime, subjektivno pravo se sastoji iz ovlascenja, а pravno stanje је jedna (ili vise) cinjenica iz koje ne proisticu ovlascenja za njegovog titulai-a. Pravno stanje se razlikuje i od pravnog o. anosa koji obuhvata subjektivna prava 1 obaveze, а pravno stanje tek moze postati

VOSUDNOG ISPITA

52

pRJRUCNIK ZA POLAGANJE PRA

1:1� ni polozaj) је 3.3 . Pravn� s�atus. P�avn1 �а1:s (prav

.enica. Zakon stiti pravna stanja zbog cega с' k un� а �op lJUCl prik se . subjektivno pravo ako mu se pravno stanje oznacava i pravom zastic;ш sposobnost ili .

v•

.

i obaveze, da ih izjavom nesposobnost p0Jed1nca d� 1.ma ? еdenа prava SVOje volje stiti, stice, �е!1) а l ga�I: j�k_t praa рosobnost (mogucnost blti sub pravni status se na3cesce, ubra3a. pravn bno t

cnost pravnog subjekta..pa lZJavom va - imati prava i obaveze); po�lovna sposl i a sposobnost (sposobnost subjekta svoje volje zasniva, menja i gas1 Р�V:Пе pos ove е nost (mogucnost pravnog subjekta da odgovara za stetu �oju prouzro . Је) l?roces�a' osob domicil itd. Prema tome, vecina da samostalno preduz1ma proc.esne. ra��Je), �za��anstvo u toku zivota fizickog lica. statusaje odredena imperativn1m prop1s1ma 1 moze se menJati U

)

•.

Ј

5

dtkrn iP '·

IV. PODELA SUBJEКТIVNiH GR.ADANSКIH PRAVA.

Brojna subjektivna gradanska prava klasifikuju �е na razlicite nacine. . Najcesca podela, prema objektu subje�vn�g pra':a, Ј� na ap solutna p �ava i relativna prava, postoji i podela na 1moVInska I ne1moVInska, kao I na prenosiva i neprenosiva subjektivna prava. 1. Apsolutna prava . Apsolutna su ona prava ciji imalac (titular) ima neposr:�nu P1:avnu vlast nad dobrima koja su predmet tog prava. Iz ovog obelezJa pro1zlaze i druga: apsolutna prava deluju prema svim trecim licima (erga omnes); treea lica (koja nisu unapred odredena) nisu ovlascena da bez dozvole ti­ tulara koriste dobro, u suprotnom se smatra da је povredeno apsolutno pravo i nastaje zahtev za sudsku zastitu; aps.olutna prava nisu podlozna zastarelosti, itd. АрsоlиЩа prava su stvarna prava, intelektualna prava i . . licna prava. 1.1.Stvarna prava za svoj objekt imaj u stvari. Imalac stvarnog prava ima neposrednu pravnu vlast na stvari. Sva stvarna prava deluju pre�a trecim licima (�rga omnes, contra om·nes). Stvarna prava su: prav o svoJ1ne, pravo gradenJa, pravo zaloge, pravo stva1Ћe i licџe sluz benosti i pravo realnog tereta. . Pravo svojш� sa� nvajy ·

i�� stepen ddanja, koriscenja i raspo1aganja stva ri, u granicama zakona. �redstavlJa na3znaca3mJe stvarno prav o. То је iskazao i V. Bogisic u pravnickoj izreci svrstanoJ u Clan 10�5 �IZ-a "КаZе8 li kakv oj stvari moja је, to је najvise sto kazati mo о zes" . ?ra�o gra�enJa·Jeste .pravo ne�?� Uca da na povr5ini tudeg zemljista Ш ... · isp ро�sше JZgradi, odnosno lffia U �O]lIU , zgradu Sto је svakodobni vlasnik zemljiS od n е ove ta du da graden3a zgrada postaje pripadak zem ljista па kome је izgradena Pravo zaloge је stvarno al ... Iia tudoj stv k l ... a i u � o j � u . ati SVOJ dug, pre osta11h pove aca ili onih koji su zalozno f 1 c P .. n1 (hirogr a ernih do nije . Pravo slиZbenosti је stvarno stek i . . pravo tudo tv . k .e ovl nacin �ori�ti tudu stvar ш ga ovlэ. s, 5 J а ·d ] cu : ?tulara da n a. o�redeni ahJ Scuie a od v kako Ь1 mogao. Deli se na a �а VOJ S U stvar ne konsti onako s�arne sluzbenosti i lic si � zb Pr av o-r �ti. ea lno g tereta Је stv . . dОЈ stvan. Тitular ovog od Ъ1lо kog vlasnika opterec arno pravo na tu prava Је ovlascen da ene ne okret o . t � od�edene restacije odr.e�ene kolicine oljopri vrednih p oizvoda' akh e� (npr. isporuku .P е go ше, isplatu izn no i1i u ratama, vrspenje neke
��� �a��:k����ava e

·

pravo

0 � \ij v �C::cl0�������t';:��: •: ) pravo

,·

·

�:d:J.'::'� d�{����;;,"ti� :

na' � Ь ·

�

�

�Ji

:e � : � · ·

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

53

lntelektualna prava su ona ciji је predmet tvorevina ljudskog uma. Ona obuhvataju: autorsko pravo kao i prava srodna autorskom pravu i pravo industrijske svojine. Bitno obelezje intelektualnih prava, kao i ostalih apsolutnih prava, je­ ste da deluju prema svima (erga omnes). Sva intelektualna prava za objekt za5tite 1.2.

imaju odredeno intelektualno dobro (stvaralastvo) kao sto su: 1) autorsko delo (knjige, brosu­ re, muzicka, dramska filmska dela itd), i srodna prava autorskom pravu (pravo interpretatora, pravo prvog izdavaca slobodnog dela, prava proizvodaca fonograma, videograma, emisija, baza podataka); i 2) pravo industrijske svojine (pronalazak, novi dizajn, zig, oznaka geografskog porek1a proizvoda itd).64

a.Autorsko pravo i srodna prava. Predmet zastite autorskih pra­ va је autorsko delo. Autorsko delo је originalna duhovna tvorevina autora izrazena u odredenoj formi. Ako је ova tvorevina originalna i izrazena u odredenoj formi ima svojstvo autorskog dela bez obzira na njegovu umet­ nicku, naucnu ili drugu vrednost (ponekad se u vreme nastanka za autor­ sko delo smatra da је bez umetnicke vrednosti, ali se docnije utvrdi da su to znacajna dela - npr. slike Van Goga).

Autorskim delom smatraju se, narocito: 1) pisana dela (knjige, brosure, Clanci, prevodi, racunarski programi и Ьilo kojem oЫiku njihovog izrafavanja, ukljucujuci i pripremni mate­ rijal za njihovu izradu i dr.); 2) govorna dela (predavanja, govori, besede i dr.); 3) dramska, dramsko-muzicka, koreografska i pantomimska dela, kao i dela koja poticu iz folklora; 4) mu­ zicka dela, sa recima ili bez reci; 5) filmska dela (kinematografska i televizijska dela); 6) dela likovne umetnosti (slike, crtezi, skice, grafike, skulpture i dr.); 7) dela arhitekture, primenjene umetnosti i industrijskog oЫikovanja; 8) kartografska dela (geografske i topografske karte); 9) planovi, skice, makete i fotografije; 10) pozorisna rezija; 11) nezavrseno autorsko delo, de­ lovi autorskog dela, kao i naslov autorskog dela ako su originalni i izra.Zeni и odgovarajucoj formi; 12) prerade autorskih dela smatraju se autorskim delom ako su originalni i izrazeni u odgovarajucoj formi (delo prerade је delo u kome su prepoznatljivi karakteristicni elementi preradenog - izvornog dela kao sto su muziCke obrade, aranzmani, adaptac�e i drugo); 13) zЬirka, koja s obzirom na izbor i raspored sastavnih delova, ako је originalna i izra.Zena u od­ govarajucoj formi (enciklopedija, zbornik, antologija, izabrana dela, muzicka zblrka, zbirka fotografija, graficka mapa, izlozba i sl.); 14) zЬirka narodnih knjizevnih i umetniCkih tvorevi­ na, kao i zЬirka dokumenata, sudskih odluka i slicne grade, koja s obzirom na izbor i raspored sastavnih delova originalna i izrazena u odgovarajucoj formi; i 15) baza podataka, bez obzira na to da li је u masinski cit1jivoj ili drugoj formi, koja s obzirom na izbor i raspored sastavnih delova, predstavlja originalnu tvorevinu izra.Zenu u odredenoj formi vidi cl. 2-5. Zakona о autorskom i srodnim pravima (ZASP-a)

Opste ideje, postupci, metode rada, ili matematicki koncepti kao takvi, kao i nacela, principi i uputstva koji su sadrzani u autorskom delu nisu obuhvaceni autorskopravnom zastitom. Ne smatraju se autorskim delom: 1) zakoni, podzakonski akti i drugi propisi; 2) sluzbeni materijali drzavnih organa i organa koji obavljaju jav­ nu funkciju; 3) sluzbeni prevodi propisa i sluzbenih materijala drzavnih organa i organa koji obav�aju javnu funkciju; i 4) podnesci i drugi akti и upravnom ili sudskom postupku (clan 6. ZOSP-a). Sve dok intelektualna tvorevina nije izrazena и odredenoj formi i uci­ njena dostupnom svetu ne postaje autorsko delo - prica ili pesma nije sa­ opstena javnosti i zbog toga ostaje и domenu unutrasnjeg zivota autora. Autorsko delo је izdato kad su primerci dela pusteni u promet od autora, 64 Markovic S., Autorsko pravo i srodna prava, "Sluzbeni glasnik", Beograd 1999. str. 19.

NOG ISPITA GANJE PRAVOSUD PRIRUtNIK ZA POLA

54

· u vidu vrstu i prirodu · ' l · UC .aJ н l, oj k · u � · · o, .u broJ . tnosti se s matra me e odnosno lica koje Је Ot;1. ovlasti Ja vn lik �� De ti. � . e vnos · · � dе1 а Je Јеd a k0Р1Ј dela, moze da zadovol]1 potreb primerak, i11 naJman1:1 ni al in ig a sa izdatim i onda kad је or rane autora, о no sn o 1ic st od ti os vn ja m no ac ucinjena trajno pristup �P-a� . . . S V?ril. o autorsko d.�1о . Dva nj egovom dozvolom (clan 7. ZO o lice koJe Је } Autor autorskog dela је fizick ackim radom stvor1ll autoral ar stv im ick dn J·e za su ,;a ko • dn1• cvkog autor1 a Ј •Vk1"h l'c 1'li V1Se •V fiZlC • c1• zaJe , nos1o ilu av pr ро , su ri to au Ko ri. sko delo su koauto . . . a u skog prava na koautorskom delu. Је ad (k la de g ko tor a� � nJa ara stv tku nu tre u je sta na o av Autorsko pr Jekt1�0 �utors�� P1:avo � S . ti) s n jav im � pn stu do a � en inj . uc odredenoj formi ,enJ a 1 1movinskih ovlascenJa u asc ovl h) vni pra no Oic nih ral mo se sastoji od vez�na su. za nje�ovu lic­ ra o au a enj � a5c ovl na ral Mo a. del kog . ors pogledu aut znter .vzt;os n1 mortzs causa. nost i ne mogu Ьiti predmet pravnog prometa n1 vo interpretatora, pra­ Srodna prava autorskom pravц obuhvataju : pra a fonograma, video­ vo prvog izdavaca slobodnog dela, prava proizvodac ih izdanja. I ova grama, emisija, baza podataka i pravo izdavaca stampan og. materijalnog nosaca "

d

o i razlikuju se od njihv prava za predmet imaju intelektualno doЪr met radiosignal, filmska traka) koja nisu pred (kao sto su: disk, magnetna traka, elektronskizastit ih prava se cesto uslovljavaju (npr.: za5tite. Koriscenje autorskog dela i predmeta ujucie srodn retatora subjekti srodnih prava su interpretator i proizvodac fonograma). Iskljuc i interp ci. Oni samo obavljaju privrednu producenti fiziCka i pravna lica koja nisu duhovn stvarao ka prava titula­ del�tnost. Shodno tome, prava srodna autorskom pravu sadde samo imovins drugome da ra (1zuzev prava interpretatora) da sami koriste predmet zastite odnosno m srodnazabrane prava i�i d�zvo�e �oriscen�a predmeta zastite. U skladu sa imovinskim karaktero imovinska i moralna ima а njih, vise ili lice iCko (1zuzimaJuc1 prava шterpretatora koji је fiz prava) su podobna za promet -

Moraln� prava autora obu�vataju: pravo paterniteta (iskljuci�o pravo da mu .se I?r1�na aut�rs�? na nJegovom delu), pravo na naznacenje. imena, pravo lSklJ�ClVog ObJaVlJI�anja, praV� ?a zastitu.integriteta deJa, praVO na . , dela (vidi cl. 14-18. ZPSP­ supr�tstavlJanJe nedosto3nom 1skor1scavanju I�?VJnska ;prava autora obuhvataju ovlascenje autora da ekonomski isko­ nsca�a s��Je d�lo, kao i dela koje је nastalo preradom njegovog dela 1 �utorsk? ili sro�o pravo (neo�1�sceno vrsenje Ыlо k�je rad­

nje kojaJ���clt���i: ���1��? i�:;�� n �юca autorskog il sr�dno� pra a, neizvrsava­ nje drugih obaveza prema nos��� g f srodnog p�ava, prop1san1� �OSP-om) imalac �ut?rskog prava, interpretator, proizvodac· t 11nograma, . �ama� em1s1Je, baze podataka 1 s��alac iskljucivih ovlascenja na autorsb i�rodna prava,deomoze tuzbom da zahteva zastitu svoJth prava (Cl. 204 - 214. ZOSP-a). . • Imovinska prava autora traju za vre e zivota autora 1• 70· godin. a posle � . . njego ve smrt i· Moralna prava autora traJu i ро prestanku traJanJa . imov in. ро isteku . skih rava autora 1movш · ska rava k ora rest� godina od smrti koa�� utora EOJi је poslednji umro. Imov �:: na ��lu CIJI se autor ne70zna inska imno delo i1i delo,pod pseudonimom) prestaju ро ist�ku 7о g?d a od dana bjavljivanj(anon a dela. Ako aut or ? otkriJe svoj identitet pre navedenog roka imovinskо pravo tra,Je kao da је identitet autora poznat od dana objavljivanJ'a dela (cl 102. 1 103. ZOSP-a) ь рravo industrijske svo.iПе. I�dUS ·.. .trIJS�a.�':ojin� je pravno zastiC a intelektualna vi

i

'v

v

·

.

•

.

'.

·

1 i

tvorevina ko· se moze pr1men1ti i 1skor1 ��. stiti u proizvodn]l I prometu robe i usluga. on prvens tveno obuhvata: patente, ind ustrij-

55

PROI". Dl{ ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO I SТVARNO PRAVO

ski dizajn, robne i usluzne zigove, oznake geografskog porekla proizvoda know-how, ali i druge predmete zastite. Izraz "industrijska svoJina" је istorijskog porekla. Prvi patentni zakon od 7. januara 1791 (proglэ.Sen za VI·eme Francuske burzoaske 1·evolucije), pod uticajem tada vladajuce skole pri­ rodnog prava, је и с1апu 1 . odredio daje svako otkrice i1i svaki novi izum iz Ьilo koje grane in­ dustrije vlasпistvo njegovog autora. Subjektivno pravo industrijske svojine nastaje odlukom nadleznog organa uprave, posle sprovedenog upravnog postupka. Prava koja se svrstavaju и industrijsku svojinu su imovinska i, ро pravilu, mogu Ьiti и prometu. - Pravo na patent. Patent је subjektivno pravo kojim se pravno stiti patentirani pronalazak. Pojedine definicije isticu da је patent pravo koje stiti svog nosioca u pogledu privrednog iskoriscavanja patentiranog pro­ nalaska. 65 U formalnom smislu patent је isprava koju izdaje drzavni organ, а predstavlja dokaz da је odredeno lice imalac prava iz patenta, dok prona­ lazak oznacava predmet patenta. Pronalazak nastaje stvaralackim radom prvenstveno u oЫasti industrijske i zanatske proizvodnje. Neposredni predmet zastite је uspesan la-ajnji rezultat takvog rada - pronalazak. Proces ostvarenja pronalaska pocinje razmisljanjem о novom resenju tehnickog proЫema; nastavlja se uoЫicavanjem pro­ nalazacke ideje, da Ьi se, zatim, ta ideja realizovala. Nerealizovaпa ideja pronalazaca пе uziva pravnu zastitu sve dok se nalazi и dulюvnoj sferi. Pravnu zastitu uziva pronalazak koji se ispoljava и nekom mehaпizmu, masiпi, postupku itd., pod uslovom da su ispunjene i ostale materijalne i formalne pretpostavke. Pronalazak se stiti pateпtom ili malim patentom. Predmet pronalaska ne mogu Ьiti, narocito: 1) otkrica, паuспе teorije i matematicke metode; 2) estetske kreacije; 3) planovi, pravila i postupci za obavljanje intelektualnih de­ latnosti, za igranje igara i1i za obavljaпje poslova; 4) programi racuпara; i 5) prikazivanje informacija (clan 5. Zakoпa о pateпtima ZOP). Ljudsko telo, и Ьilo kom stadijumu njegovog formiranja, i razvoja i otkrice nekog od njegovih elemenata, uk1jucujuci sekveпce ili delimicne sekvence gena, пе smatra se proпalaskom (clan 6. ZOP-a). PatentiЫlni pronalasci.66 - Predmet pronalaska koji se stiti patentom moze Ьiti proizvod, postupak, primena proizvoda i primena postupka (clan 7. Zakona о patentima - ZP). Ljudsko telo, u Ьilo kom stadijumu formira­ nja i razvoja, i otkrice nekog od njegovih elemenata, ukljucujuci sekvence ili delimicne sekvence gena, ne smatraju se pronalaskom koji se moze sti­ titi patentom (clan 8. ZOP). Patentom ili malim patentom nc mogu se stititi pronalasci cija Ьi ko­ mercijalna upotreba Ьila protivnajavnom poietku ili moralu uslucajevima propisanim clanom 9. ZP. Ima svojstvo pronalaska tehnicko resenje koje је: 1. novo, 2 . ima in­ ventivni nivo i 3. moze se primeniti u industrUskoj proizvodnji ili poljo­ privredi. Pronalazak је nov ako nije obuhvacen stanjem tehnike. Stanje tehnike cini sve sto је dostupno javnosti pre datuma podnosenja prijave pronalaska, pisanim ili usmenim opisom, upotrebom ili na Ъilo koji drugi nacin ukljucujuci i sadrzaj svih prUava pronalazaka podnetih u RepuЫici SrЬiji, onakvih kakve su podnete (clan 10. ZP-a). Pronalazak ima inventiv­ ni nivo ako za strucnjaka iz odgovarajuce oЫasti ne proizlazi, na ocigledan nacin, iz stanja tehnike. Pronalazak је industrijski primenljiv ako se pred­ met pronalaska moze proizvesti ili upotreЬiti u Ьilo kojoj grani industrUe, ukljucujuci i poljoprivredu(cl. 12. i 13. ZP-a) .

.

65 66

Mai·kovic S., Patent110 p1·avo, Noшos, Beograd 19971 str. 2. Patentihilan је onaj izuш koji ispнnjava нs1ove za prizпavanje pateпta.

GA PRIRUCNIK zл POLЛ

G ISPIТA NJE PRAVOSUПNO

56

1) osnovni; 2) dщ�unski; �i: �i e oZ m ak az al on ћke Srub ep R st Vrste pronalazaka. Pr no ed zb be ili u an br od za a aj 3 ) 1nali; 4) zavisni; 5) od znac .e od��den og р:о. Ьije; 6) iz radnog odnozasa. i:J se r c . cu1 �? � menl] 1vo ukl]u edstavlja novo tehnstr Osnovni pronala k pг pr 1 ki Js Ыеmа, koje ima inventivni nivo i koje је indu 1 juci i poljoprivredu. k dopпnjuje ili usavrsava osnovn1. pronalaza�. On Dopunski pronalaza ovnog pronalaska. N� osnovu dopunsJ<e I,>�IJaV:e v о� ne moze Ь1� pr�­ deli pravnu sudЬinu osn dopunski patent, s t1m sto ci ste se pronalaska, moze te novo resenJe a. Mali pronalazak JCsins znat pre priznanja osnovnogatpatјеent koriscenje rada koji prevazilazi rutnivokokoj tehnickog proЫema, а rezultcnjaka i se trazi a inventivni stanja teh. nike od strane stru mo,zealisenem iskoriscavati bez upotrebe nekoge za patent Zavisni pronalazak ne pronala . Organ nadlezan za poslov drugog, ranije patentom zasticenog ima ska iskljucivo pravo da koristi po­ odbrane, odnosno unutrasnje poslove alask om. Za zasticeni pov erljivi verljivi pronalazak i da raspolaZe tim pron tnu naknadu, bez obzira na pronalazak pronalazac ima pravo na jednokra lazak se ne objavljuje. to da li se pronalazak primenjuje. Poverljivi prona koji zapo­ Pron�azak (patent) iz radnog odnosa jeste: 1) pronalazak vezi . s na­ slen1 stvor1 u radnom odnosu ili posebno nalozene poslove ·kao i pronalazak koji nastane �cn�tehn�ckim istraiivanjem i razvojem, izvrsavanJu щ�?vora о is�raziva?kom radu zakljucenog s poslodavcem; 2) p;on.alazak koJ�. zaposlen1 stvor1 u vezi s aktivnostima poslodavca ili kori­ �cenJern m�terl)alno-tehnickih sredstava, informacija i drugih uslova koje Ј� obezbed10 poslodavac; 3) pronalazak koji zaposleni stvori u roku od go­ d1nu dana od da�a presta.nka radnog odnosa, а koji Ьi, da је stvoren toku radnog odnosa, .1rnao svoJstvo Eronalaska iz radnog odnosa v :�� ovo�.pron as а�а poslodavac, ako ugovorom izmedu pronalaza­ са i p�;1�da�c� a e �eno. је pronalaz�k iz. radnog odnosa zasticen na ime poslodavca, pronalaza�; d ad��u��ra1n·оa pr s tim pronalaskom, kao i pravo na ��a u v�z1prona naknadu, zavisпo od efek�ta�kogo og 1skor1scavanJa las· k (cl. 57. i sB ZP)· . ye. patentа - рravo na st· canJe . · Prvavo па stzcan patenta 1ma: l) pro1 . . nal Т vac ili nje_gov pravni sledbe8�?dapronal nik(��]���=��:[�;��������)�' 3P)vi�e (supronalazaci). Izvorni titular prava na zastitu P_r�nal)s� J�ste pronaazaca lazac (fizicko lice od­ nosno dva ili vise fizickih lic z p�onalazac� пе moze steci pravno lice. Pravo na stican�е ��e��a .·1.��o�1stvo n1 sledben1k pronalazaca: naslednik, legatar i Ьilo koJi Jgovorn1 s \саrrav pr��a: Ako је vise pro ­ n�azaca (supronalazaci) doslo d rona askаc to�edn Za.J 1ck1m radom, njima pnpada zaje��icko pravo na zasti�: -

v

v

и

и

и

а

.

.

�ronalazac ima mor i imovinska p av�: м.oralno. prav? је licnopravno ovlascen. roе �alazaca d� u tom svojstvua1na � bud e nav eden a a V patenta z е r � spisima, ma , egi�td Ј 1sprav�a 1 puЫikac�ama njegovom pronal�k I Р!;!ZП k n J o e ? duje ZOP. Imovinsko pra� 1 � ;kepk��р:azaodeasvosastoJ�.se njegovom ovla.Scenju d��:���а s canJ e pate nta i da uziva ekonomg PП JaVlJenog pronalaska odnosno оd fron�aska zasticenog n patentom. ostupak zas ':1

о

tite pronalask� рr�na �k s� stiti u up ravno ро m ­ stupku koj i vodi nadlezni organ up��e. praaz vn1 akti doneseni u -џprav nom (

PROF. DR ILI.JA BABIC UVOD U GRAOANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

57

postupku koпacni su. U up1-avnom postupku pred organom uprave placaju se takse i naknade troskova post11pka. Organ uprav� vodi: 1) Registar pri­ java patenata; 2) Registar patenata; 3) Registar prijava malih patenata; i 4) Registar malih patenata. Prijava i resenje za priznanje patenta. Postupak za zastitu pronala­ ska pokrece se podnosenjem prijave nad1eznom organu uprave. Prijava za zastitu pronalaska sadrzi: 1) zahtev za priznanje- prava; 2) opis pronalaska; 3) jedan ili vise patentnih zahteva za zastitu pronalaska; 4) nacrt na koji se poziva opis i/ili patentni zahtevi; 5) apstrakt - kratak sadrzaj sustine pro­ nalaska (clan 79. ZP). U post11pku sustinskog ispitivanja prijave patenta, nadlezni organ prvenstveno ispituje da li su ispunjeni zakonski uslovi za priznanje patenta (v. clan 78 . ZP). -

Resenje о priznanju patenta ili malog patenta ima pravno dejstvo od datuma objave pri­ znatog prava. Resenje se donosi pod uslovom da su dostavljeni dokazi о izvrsenim uplatama takse za ispravu о priznatom ravu, troskova objave podataka о priznatom pravu i troSkova starhpanja patentnog spisa (с . 110-112. ZP). Ako па osnovu sprovedenog postupka sustin­ skog ispitivanja nadlezni organ utvrdi da nisu ispunjeni svi propisani uslovi za priznanje pa­ ili tenta da uoceni nedostaci nisu otklonjeni, donece re8enje о odbljanju zahteva za priznanje patenta (v. cl. 108. ZP).

f.

SadrZina, sticanje i oblm prava. Nosilac patenta ili malog patenta ima iskljucivo pravo da: 1) koristi u proizvodnji zasticeni pronalazak; 2) stavlja u promet predmete izradene prema zasticenom pronalasku; 3) ras­ polaze patentom ili malim patentom. -

Prava imaoca patenta mogu Ьiti ogranicena i prinudnom Iicencom. Ova licenca se daje ako imalac patenta odblje da drugim licima ustupi pravo na ekonomsko iskoriscavanje zasti­ cenog pronalaska ili im postavlja neopravdane uslove za takvo ustupanje (v. cl. 26. ZP). Za odrzavanje prava iz prijave i priznatog prava placaju se propisane takse. Takse se placaju za trecu i svaku narednu godinu, racunajuCi od datuma podnosenja prijave. Trajanje, prenosivost·, zastita i prestanak. - Patent traje 20 godina, racuna­ juci od datuma poanosenja prijave. Mali patent traje deset godina racunajuCi od datuma pod­ nosenja prijave. Dopunski patent пе moze da t1-aje duze od osnovnog patenta. Ako dopunski patent postane osnovni, on ne moze da traje duze nego sto Ьi trajao .osnovni patent. Pojedina i1i sva ovlascenja iz prav� iz prijave, odnosno patenta mogu, sa ogranicenjima ili bez njih, Ьiti predmet ustupanja na osnovu ugovora о licenci (cl. 686-711. ZOO). lmalac prava i1i sticalac iskljucive licence imaju pravo na tuzbu protiv svakog lica koje neovlasceno povredi njihovo pravo. TuZЬom se moze zahtevati: 1) utvrdenje postojanja povre­ de prava; 2) zabrana radnji kojima se povreduje pravo; 3) naknada-stete zbog povrede prava; 4) objavljivanje presude о trosku tuzenog; 5) oduzimanje ili unistenje, bez Ьilo kakve nЩ
- Pravo ziga. Ројат. Pravo ziga67 је skup propisa koji regulisu prav­ nu zastitu oznaka koje se koriste za obelezavanje robe i usluga da Ьi se razlikovala roba, odnosno usluge jednog lica od iste ili slicne robe, odno67 u nasemjeziku se osim izraza zig, cesto koristi i izraz ma1·ka kao sinonim.

JE PRIRU(:NIK ZA POLAGAN

58

PRЛVOSUDNOG ISPПA · -

·

. . . stice se posle sp1·ovedenog z v pra o vn kt1 bJe l Su � a. lic gog dru a ug . usl sno . va koga �odi nad1ezni organ z1g tar g1s Re u iso up ka, tup pos og � avn upr uprave za intelektualnu. svoJ1nu . " znak kojim se obelezava roba) .Zig moze Ьiti robn1 .�ako se nJi_:ne "tit'1 usluge kao sto је ug ostitelj­ ili usluzni zig (ako se ПJlffie .o�elez� 5 ta vo ziga ima samo onaj Zvnak stvo, osiguranje, tra1_1sport, tur1zam 1 ) . �ojst Zakona о zigovima (ZOZ) .68 koji је zasticen (reg1st:ovan). ро . odredbama . ulazi и imovinu pravnog Zasticeni zig pre���avl] a sub���ti�� p�av ko е v lica tj . ucesnici и pro metu subjekta. Тitulan z1ga mogu bit1 fi Zl t;k 1 p a n robe i usluga. . · . i predOd ziga se razlikuje znak. Znak Је oznakа kОЈ se moze grafick il�. Ь ro u a svoJU ezav l · b е о e uslug . staviti i ko от roizvodac robe ili davalac � 1 g � ����g ili �:��t;�:��� uslugu da bi se�azlikoyala о.4 slic�� ·ro�e. , d

�

а

�; �

а � �

а

US�Zld � �

v

.

f:�%�

v

predstavljena oznaka �а pro��oduv1�1 lak Ј е J go lice moze tu istu oznaku da zastiti oga om e :. zastitu va uz ne ima svojstvo znaka �OJl 1 . � nematerij alno dobro, bez kod organa uprave 1 stekne pravo na zig. .agom se svtiti znak kao . . . . obzira na to da li on predstavlja intelektua1nu tvorevinu.69 Ukoћko_Je n�
prava ogranicenog trajanja.

v•

v

ь· .

S obzirom na lica koja se pojavljuju kao titulari prava z1g moze 1ti : individualni, kolektivni ili zi� garancije. Ind�vidualni zi� sti�e jedno"prav� ili fi�icko

lice. Kolektivni Zig је zig pravnog llca koj� predstavlJa odredeш 0Ы1k udr �z1vanJa pro1.zvo­ daea, odnosnO davaJaca us]uga, kЩi imaju ��а�оv�a k��iste .zi� z:Ьog t?ga St
Nacelo specijalnosti Zi.gц. Funkcija znaka. Jedna oznaka ne moz e da se zastiti na ime dva ili vise lica za istu ili slicnu robu ili uslu ge (na celo specijalnosti) . Ovo nacelo ne vэ.Zi za cuveni zig . �';lvenim zigom nijedno �ice -yise ne moze da zast Znak koji је zasticen :� usl.uga (а пе samo za 1stu 1li slicnu robu). Takoitiseza Ьilo koju vrstu robe znaci odnosn cuveni ��govi "�оса . cola"., "s�msung", "ford", mercedes" itd . ne mo o gu zastititi z1gomvm �d Је и p1tanJU druga vrsta robe odnosno usluga. Cuve ni zig је k?d ucesn1ka ':1. prometu u RepuЬlici visok�.reputaCIJe . Znak odnosno cuve SrЬiji nesumnjivo poznat kao znak ni zig uziva nadprosecnu zastitu. On "р��Ь!Ј!." nacelo specijalnosti jer tak av znak ne samo da ne mo ze da se za�t��1 z1�?m nego Је zabranjeno fak tic ko koriscenj e takvog znaka i ka d niJ' е zasticen z1gom.1° -

Primarna funkcija ziga je stoga , .da 0z�ac1 . v · J.?OreklO >ro . v· oznacava proizvodac robe odn �sno рnvredш sub�еkt k J 1zvodа ili usluge Jer se n a taJ nасш OJI pruza usluge (funkcija indikacije р о 68 "Sluzbeni glasnik RS", broj 104109. . V11,; Z., 69 м·1 1 аd1ПО n. d., str. 150. 70 Miladinovic z., n. d., str: 153. ·

· Ј..

· ·

PROF. DR ILl,JA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 STVARNO PRAVO

59

rekla i vlasnistva). lz navedene funkcije proizasla је i garantna funkcija ziga. Garantna funkcija ziga zпaci da roba s odredenim zigom ima uvek ista svojstva kao i osta]a roba sa tim zigom. Funkcija zigaje i da individualizuje robu odnosno uslugu tako da se roba odnosno uslu­ ga jednog,fizickog i1i pravnog lica razlikuje od robe, odnosno usluge drugog fizickog i1i p1·av­ nog Нса. Zig ima i reklamnu funkciju. Pomocu ziga se reklamira i identifikuje novi proizvod. On sve vise postaje sredstvo lojalne i1i nelojalne konkurencije. Reklamna funkcija ziga nece, medutim, postici imovinske efekte ako kvalitet proizvoda nije dobar. Predmet i uslovi zastite. Zigom se stiti odredeni znak. On se moze sastojati od reci ("zacin С", "vranac"), slogana ("Koka-kola је to"), slova (ЈАТ; SIMPO), brojeva (npr. "101"), slika, crteza, rasporeda Ьоја (kod zigova "beneton", "elesse1'), trodimenzionalnih oЫi­ ka ("mercedesova" trokraka zvezda, glava konja na automobilu "mustang"; Ьоса "koka-kole") komblnacija tih znakova ("zastava 10"), kao i od muzickih fraza prikazanih notnim pismom (clan 4. ZOZ-a).71 Znak koji se stiti kao zig moze Ьiti izmisljen (ne mora nista znaciti).

Strana fizicka i pravna lica и pogledu zastite znaka zigom и SrЬiji uzi­ vaju ista prava kao i domaca fizicka i pravna lica ako to proizlazi iz medu­ narodnih ugovora ili iz nacela uzajamnosti. Postojanje uzajamnosti doka­ zuje lice koje se na uzajamnost poziva (clan 6. ZOZ -а). Као robni ili usluzni zig stite se znaci koji su distinktivni tj. podobni za razlikovanje robe, odnosno usluga и prometu jednog fizickog ili pravnog lica od drugog fizickog ili pravnog lica. Tako, n�e distinktivan naziv "kafa" za obelezavanje kafe ili "vino" za obelezavanje proizvoda od grozda.

Stiti se znak koji se moze graficki predstaviti а vezanje za odredenu vrstu robe ili usluga. Moze se zastititi samo znak koji је nov u odnosu na vec zasticene zigove drugih privrednih subjekata za istu i1i srodnu robu ili usluge. Imalac ziga dиZanje da zig koristi, а ima iskljucivo pravo da znak zasticen zigom koristi za obelezavanje robe, odnosno usluga na ks>je se taj znak odnosi i da drugim licima zabrani da ga neovlasceno koriste (cl. 46. i 38. ZOZ -а). Ukoliko ima}ac ziga bez opravdanog razloga ne koristi zig za obelezavanje robe odnosno usluga u ne­ prekidnom trajanju od pet godina, racunajuci od dana registrovanja Ziga, odnosno od dana kada је poslednji put koriscen, nadlezni organ moze, na zahtev zainteresovanog lica, doneti resenje о prestanku ziga u celini ili samo za neke robe (clan 64. ZOZ -а).

Znaci koji se пе mogu zastititi kao Zig. Apsolutne zabrane potpuno

iskljucuju pojedine znakove da budu zasticeni kao robni ili usluzni zig. Re­ lativne zabrane dopustaju zastitu odredenih znakova ako su za to ostva­ rene zakonom odredene pretpostavke. Apsolutno је zabranjeno da se zigom zastiti

znak: 1) koji је protivan moralu i1i Javnom poretku; 2) koji ро svom ukupnom izgledu nije podoban za razlikovanje robe, odnosno usluga и p rometu (nije ctistinktivan); 3) koji iskljucivo predstavlja oЫik odreden prirodom robe ili oЫik robe neophodan za doЬijanje odredenog tehnickog rezultata; 4) koji iskljucivo oznacava vrstu robe, odnosno usluga, njihovu namenu, vreme i1i nacin proizvodnje, kvalitet, cenu, kolicinu, masu i geografsko poreklo (deskriptivni znaci); 5) koji је uoЪicajen za oznacavanje odredene vrste robe, odnosno usluga (to su znaci koji su dugom upotrebom izguЬili znacaj ziga i postali genericni pojmovi kao sto su: "frizi­ der", "telefon", "gramofon"); 6) koji svojim izgledom ili saddajem moze da stvori zabunu u prometu u pogledu porekla, vrste, kvaliteta ili drugih svojstava robe, odnosno usluga (tzv. prevarni znaci); 7) koji sadrzi zvanicne znakove ili punceve za kontrolu ili garanciju kvaliteta ili ih podraZava; 8) koji је istovetan zasticenom znaku drugog lica za istu ili slicnu vrstu robe, odnosno usluga; 9) koji је istovetan ranije zasticenom znaku drugog lica za slicnu vrstu robe, odnosno usluga, i1i slican ranije za5ticenom znaku drugog lica za istovetnu ili slicnu vrstu robe, odnosno usluga, ako postoji verovatnoca da zbog te istovetnosti, odnosno slicnosti na­ stane zabuna u relevantnom delujavnosti, koja obuhvata i verovatnocu dovodenja u vezu tog znaka sa ranije zasticenim znakom; 10) koji је, bez obzira na robu, odnosno usluge na koje se odnosi, kod ucesnika u prometu и SrЬiji nesumnjivo poznat kao znak visokog renomea kojim svoju robu, odnosno usluge obelezava drugo lice (opstepoznati znak); 11) koji, Ъеz оЬ-

71 Clan 4. ZOZ -а.

ANJE РRЛVOSUDNOG ISPITA PRIRUCNIK ZA POLAG

бо 1

. " . 1tac1Ju, prevod im ciju uk rod ер 1 а av koje se odnosi, predst Ј � d 1 k ' 'i је kod ucesnika

�;{����J�i�{i;W,�t;�f�11�1��!���ii��ir��:��!i��Fl��}�ili

Ь1 se stet1lo nJegovom . 15 n

e, 1 rav . a i1i prava industr1Jske svoJin ... podrdava naciona1ni ili re1igюzш s1mb�. . znac1. zastite kao zig. Oni se mogu zastititi kao z1g Re1ativno је zabranjeno da s� odre еш odo r n . е nadleznog drzavnog organa: Тakо �е b :O Ј ako postoji pristanak ovlas�e�<;>� ltca odnos11:0 lica. Lik Ш licno ime um��og l�c� moze an p�st <;> s� ti stiti za e ; щ;;е lik ш Непо ime lica moz i dece umrlog. Lik istor1Jske 111 �r se zastititi samo ро prist �nku}od1telJ�,. .r�cno� g ak nJen l pristan �� ozvo u nadleznog organa i umrle znamenite licnosti moze se zasntlti avu 111 zast , grb i javn gi dru ili 8.jdrV' drzavni srodnika do tre��g stepe�a srod�tva. Z�ak dunarodne organizacije, kao i .nj��ovo i е е пе amЪlem, naziv Il1 skraceшc? .n.az1va Ј 1. пog organa odnosne zemlJe 11I or­ podraZavanje, moze se zastltiti samo ро о о renJu nadleZ ganizacije (clan 5. zoz -а). Ш saddajem povreduJe auto�skа р

,"

.

РЬ

1d:u

kz" 0l� db ��

m ima.ju Sub 'ekti zastite oznake zzgom. Pravo na zasvtitu. oznake zigo z:istit� domaci 1Ј rivredni subjekti. Strana fizicka i pravna lica .U pogl:dufizi v znaka zi�om u RepuЬlici SrЬiji uzivaju ista prava ka� .1 .dom31ca �ka 1 pravna lica ako to proizlazi iz meduna�o�i�u&ovora, �ћ iz ?acela uzaJa!ll­ nosti. Postojanje uzajamnosti dokazuJe lice koJe se na uzaJamnost p oz1va v б. ZOZ -a). (clan · . • V r�gNacin sticanja Ziga. Postupak z� priznan1e . zzga . zv:� se stice istracijom na osnovu prijave lica koje �ahteva p�1znanJe z1ga, .nako� �to nadlezni organ, и sprovedenom postupku, �tvrd1 da su za. pr1znaD:Je is­ punjene zakonske pretpostavke. Pravna zast1ta zna�ova koJI se ko��ste � prometu robe odnosno usluga ostvaruje se � upravnom postupku koJl vod1 oi:gan upr�ve �a�le��� za posl?.ve intel�kt�al�e. syoj�ne. :Гај organ vodi. Registar .

v

v

V•

.

.

v

рПЈаvа za pnznanJe z1goya 1 Registar zigova. Registri su Javn1 ра 1h zaшteresov�na Iica mogu razgledati na usmeni zahtev, bez placanja posebnih taksa. Podnosilac prijave 11�1а P!�vo pr­ . venstva u odnosu na druga lica koja su za isti Ш slican znak kojim se obelezava 1sta 111 sllcna roba, odnosno usluge kasnije podnela prijavu. Prijavaje uredna i ро njoj se dalje moze postupati ako sadrZi Ьitne propisane delove 1. do­ kaz о up1ati takse za prijavu. Ako је prijava uredna nadlezni organ uprave ispituje da li su ispu­ njeni us1ovi za priznanje Ziga. Ukoliko prijava ispunjava usloye za priznanje prava na Zig, nad­ lezni organ uprave zakljuCkom poziva podnosioca prijave da plati taksu za prvih deset godina zaStite i .troSkove objave Ziga i da dostavi dokaze о izvrsenim uplata ma. podno Ako silac prijave и ostavl3enom roku ne dostav i dokaz о izvrsenim uplatama, smatrace se da је prijava povucena. Каd podnosilac prijave dostavi dokaze о izvrsenim uplat ama takse za prvih deset godina ZaS?te i troskove objave ziga, nadlezni Organ Uprav e donosi resenje 0 priznanjU ziga i

P.пz�ato pra�o s propis�nim podacima upisuje u registar zigova. osio N cu z1ga izdaJ.: �е 1sprava о z1gu , а priznato pravo obja.vljuje u sluzbenom glasilu. Sa��z;.na � prenos r va па Zig. Imalac ziga ima iskl jucivo pravo da zn_ak zasticen zv�gom koпps��za ?elezavan je rob taJ znak odn��1 t� .da dru�1m l1?c1ma zabrani da e, odnosno usluga na koj e se ga neovlasceno koriste (clan . 38. ZOZ -a). Z1g il1 prava lZ РП.Јаv е za priznavanje ziga mo gu se preneti ugo­ vor?m о p��nosu prava, usled statusne prome nos1oca prJ� �Ve, odluke suda ili organa uprav ne imaoca ziga, odnosno pod­ ne mo� biti ��edmet �renosa prava (clan e. Kolektivni zig i zig garancije podnosilac РПЈаvе moze ugovorom о lic 50. ZOZ -a). Imalac ziga, odnosno enci ustupiti pravо kor1scenJa z1ga, · · odnosn0 prava iz РП·Јаv е, 1. to za sve ili samo za neke ro be, odnosno usluge. •V ,

•

v •

.

·

'

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

61

Trajanje, niStavost i zastita Ziga. Zig traje deset godina, racunajuci od

datuma podnosenja prijave, s tim sto se njegovo vazenje, uz podnosenje zah­ teva i placanje odgovarajuce propisane takse, moze produzavati neogranicen broj puta (clan 45. ZOZ -a). Zig prestaje istekoi:n roka od 10 godina za kojije placena pro­

pisana taksa, ako se njegovo va.zenje ne produZi а pre isteka ovog roka u slucajevima propisanim clanom 57. ZOZ -a. Zig se moze oglasiti nistavim na predlog zainteresovanog Iica i1i na predlog javnog tuzioca, u celini ili samo za neke robe, odnosno usluge, ako se utvrdi da и vreтe njeg_ovog registr_?vanja nisu bili ispunjeni uslovi za priznanje ziga predvideni ZOZ -a (СЈ. 59. i бо. ZOZ -a).

Zig se stiti и upravnom postupku (podnosenjem zalbe protiv zakljucka ili resenja i pokretanjem upravnog spora tuzbom Upravnom sudu Srblje), gradanskom sudskom postupku (podnose Щ em tuzbe и slucaju povrede ziga ili prava iz prijave ziga - cl. 71- 83. -а) i kaznenom postupku (cl. 8 86. ZOZ -а). - Pravo dizajna. Ројат. Predmet zastite. Pravo dizajna и objek­ tivnom smislu је· skup pravila kojim је kompleksno regulisana zastita spoljnog izgleda proizvoda. Zastita spoljnog izgleda proizvoda и nasetn pravu је uredena Zakonom о pravnoj zastiti industrijskog dizajna - ZO­ PZID-om. Iz objektivnog prava lica izvode subjektivno pravo na dizajn. Pravo na dizajn је pravo imaoca dizajna. Ono је vremenski, sadrzinski i teritorijalno ograniceno.

zoz

Industrijski ilizajn је trodimenzionalni i1i dvodimenzionalni izgled celog proizvoda, ili njegovog dela. Proizvod ili njegov deo odreden је njegovim vizuelnim karakteristikama, po­ sebno linijama, konturama, bojama, oЫikom, teksturom i/ili materijaiima od kojih је pro­ izvod sacinjen, ili kojima је ukrasen, kao i njihovom komblnacijom. Pojam proizvoda obu­ hvata: 1) industrijski ili zanatski predmet; 2) delove koji su namenjeni za spajanje u sloze� proizvod; З) pakovanje proizvoda i 4) graficke simbole i tipografske znake. Slozeni proizvod је proizvod koji је sastavljen od vise delova koji mogu da budu zamenjeni i koji omogucava­ ju sastavljanje i rastavljanje proizvoda. Izraz proizvod, medutim, ne obuhvata kompjuterske programe (clan 2. ZOPZID-a).

Industrijski dizajn se stiti ako је nov i ako ima individualni karakter. Ako је industrijski dizajn primenjen na proizvodu, ili sadrzan и proizvodu koji cini sastavni deo slozenog proizvoda, smatra se da је nov i da ima in­ dividualni karakter: 1) ako sastavni deo koji је ugraden u slozeni proizvod ostaje Vidljiv tokom redovne upotrebe slozenog proizvoda i 2) ako vidljive karakteristike sastavnog dela ispunjavaju uslove novosti i individualnog karaktera (clan 6. ZOPZID-a). Industrijski dizajn koji пе moze da se zastiti. Zastita se ne moze odo­ briti industrijskom dizajnu: 1) cije је objavljivanje ili upotreba protivna javnom poretku ili prihvacenim moralnim principima; 2) koji povreduje autorsko pravo ili prava industrijske svojine drugog lica; i 3) koji sadrzi dr­ zavni ili drugi javni grb, zastavu ili simbol, naziv ili skracenicu naziva neke zem�e ili medunarodne organizacije, religiozne i nacionalne simbole, kao i njihovo podrazavanje, osim ро odobrenju nadleznog organa. Industrijski dizajn koji predstavlja, odnosno sadrzi lik neкog Пса, moze da se zastiti samo uz izricitu saglasnost tog lica, а kad predstavlja, odnosno sadrzi lik umrlog lica moze da se zastiti samo ро pristanku njegovih roditelja, bracnog druga i dece. U slucaju da industr�ski dizajn predstavlja, odnosno sadrzi lik istorijske ili druge umrle znamenite licnosti moze da se zastiti uz dozvolu nadleznog organa i pristanak njenih srodnika do treceg stepena srodstva (clan 9. ZOPZID-a).

DN LAGANJE PRAVOSU

PRIRUCNIK ZA PO

62

OG IS PITA

.. .Pravo na zastitu in­ је ап ај Тr a. jп a . diz g · pr 0 na za8titu) �Ћ � ko Pravo па za�Xti'tu iпdustriis �Ju !1':' . SV1 oш a to au e � vis је o 11:1 dn1 toru (ak au a ad rip � a 1 11c1ma k031 ma Је ajn , og diz ma isk 1c1 • stri sle du • • na 'Ј Ш testamentarшm emiku (zakonskirn m ZOPZID-om) n3egovom pravnom slеdvor . ma :Р.ropi. sani )e':l 1 uca s .U neseno ugo om, odnosno poslodavcu,, is. tа prav kао 1 d. o-· "

v

� to pravo pre ��':aJUnace a uzaJam t3sko� diza3na uilI ledu za8tite industraro osti. z 1 Strana fiziCka i pravna lica, akopog � a !: vor ugo h �1 dun me . iz zi izla pro to lica maea fizicka i pravna se up som � Reg1star 1ndustrIJskog и

� . Pravo na industrijski dizajn stice Jave, po d �slovom da se pr1 nJa ose dn po dizajna i traje 25 godina od dana pravo vaz"1 �d da na pod­ о Оу va pra e anj zav odr za se tak ane : placaju propis aJn a organu drzavne uprave d1z kog rijs ust ind nje zna pri za e nosenja prijav 1�. ZOPZID-�). .. . nadleznom za poslove intelektualne svoj ine (c�an ki r1Js ust 1nd na va pra Je nan pr1z Sticaпje prava па dizajп. Postupak za na industrijski di­ dizajn pokrece se pisanom prijavom za priznanje prava v za priznanje zajn Zavodu za intelektualnu svojinu. Prijava mora da sadrZi: t) zahte

og diza­ prava па industrijski dizajn; 2) opis dizajna i 3) dvodimenzionalni prikaz industrijsk jna (clan 18. ZOPZID-a). Podnosilac prijave uziva od datuma podnosenja prija­

ve, koja sadrzi sastojke propisane clanom 23. ZOPZID-a, pravo prvenstva u odnosu na sva druga lica koja su za isti dizajn docnij e podne la prijavu. m

prijave, aomace P�dno�Чa.c prijave koji је, u roku od tri meseca pre dana podnosenjaclanici Pariske unije ili saJmu 111 izlo�Ьi medunarodnog karaktera, Ш u nekoj drugoj zemlji Svetske trgovшske organizacije izlagao industrijski dizajn, moze da u. prijavi trazi priznanje ZOPZID-a). Zbog prav� pi;ens�a .od �ana prv?g �ag�ja tOf; industrijskog dizajna (СЈ.ап 26. . toga Је b1t�a �mJe�1ca utvrdivan�e pnznanJa datuma podnosenja prijave Za priznanje datu­ ma podnose?Ja pn3ave �?tre�noЈ«: da prijava podneta nadleznom organu na taj datum saddi: 1) n.�acenJe da se trazi pnznan3e prava na industrijski dizajn·' 2) ime i prezime odnosno i ao/esu p�dn?si?ca prijave; i 3) prikaz. a_ v � Р P se 1�p1tuJU ро redosledu odredenom datumom i satom njihovog podnosenja. . nJava}1.?ЈОЈ Ј� pnznat datum podnosenja upisuje se Registar prijava. ako sa�Iii z�?Ш?ffi: p�opisane elemente i dokaz о uplati takse za pri­ nJ:avpraЈ.е uredna .lavu· �P�о na�o pravo n_a шdustn3ski �zaJn, sa propisanim podacima, upisuje u Registar nd�s Ј� og ilizaJ�a, а nosюcu di prava na шdustrijski dizajn izdaje ispravu о industrijskom 0 mdustri j skom dizajnu ima karakter resenja upravnom postupku (cl. 36. i;;J��P�l��:). .. . . na_

'

шwv "

и

и

Sadrzina i oblm prava · Prava autora. Ima1ас prava na industrl)Ski ' ..., . · is· klJUC1v · . . . . . dizaJn ima o pravo na ekonomskо is k or1scavanJ ine zast1ceno g · a 1 dа to pravo uskrati dust . zaJn svakom trecem licu Ekonomsko . ri.jskog di 1skonscav ..., , anJe ро drazumeva �· ndustrlJ· ku 1. z�natsku izradu proizvoda za � ., · ne ast1c trziste, na osno en g � ? lndustr�jskog dizajna, kao i:. 1) upo­ trebu takvog pr ednoJ delatnost1 ; 2) skladistenje takvog pro­ izvoda radi nj egovog stavtn� ro et;. З) njegovog stavljanja u pro� �� s а Ј 1У ponudu takvog proizvoda radi u promet takvog proizvoda; i 5) uvoz, izvoz ili tranzit takvog' pro·izyo а с an 39 . ZOPZID-a). Autor industrijsko d . p�avo ј� pr�vo autora industr�sk��i�;.nl�aа rporal�a i imovinska prava. Moralno "

·

:�����

,

"

·

·

,

� � �) �T( {

о ime bude navedeno prijavi s isima 1 i�pravi о шdustrijskom dizajnu Imovf s ПЈеgоу avo Ј avo .�utora industrijskog dizЛna da UZIVa ekonomsku korist od iskori�cavanj� �8��enog�шPJust n3skog dizajna. Raspolagaпie prav · · и

·

om Pravo na · moze se preneti na drugog subjekt . industПЈSki d'IZ3.Jn Il1 pravo iz prijave va; 2) statusne promene imaoca а. 1)· !-а osno� ugovora о prenosu pra­ pr odluke suda i 4) organa uprave. ava 1 1 podnos1oca prijave; З) na osn ovu "

�

·

{

·

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO I SТVARNO PRAVO

63

lmalac prava na industrijski dizajn odnosno podnosilac prijave moze ugovorom о li­ cenci ustupiti pravo koriscenja registюvanog industrijskog dizajna, odnosno prava iz prijave. Ova prava mogu Ьiti i predmet ugovora о zalozi. Tada poverilac stice zalozno pravo upisom и registar zaloge. Ugovor о Jicenci i ugovor о zalozi moraju Ьiti pisani i sadrzati elemente odredene clanom 51. stav 2. i clanom 52. stav 2. ZOPZID-a. О upisu prenosa prava, licence i zaloge Zavod za intelektualnu svojinu donosi posebno resenje. Postupak za upis prenosa prava, licence i zaloge, pokrece se pisanim zahtevom, koji se podnosi Zavodu, sa dokazima propisanjm clanom 53. stav 2. ZOPZID-a. Prestanak prava i oglasavanje nistavim. Pravo na industrijski dizajn prestaje ako imalac prava na industrijski dizajn propusti da plati propisanu taksu za odrzavanje prava ili se odre­ kne ovog prava - narednog dana od dana predaje nadleznom organu podneska о odricanju. Ovo pravo prestaje i na osnovu sudske odluke ili odluke organa uprave, i drugim slucajevima predvidenim ZOPZID-om (clan 56. ZOPZID-a). Registrovani industrijski dizajn se, za sve vreme trajanja zastite, moze oglasiti nistavim (na predlog zainteresovanog lica ili javnog tuzioca) ako se utvrdi da u vreme njegovog regi­ strovanja nisu Ьili ispunjeni uslovi za priznanje industrijskog dizajna.

Zastita prava па dizajn . Imalac prava na dizajn, odnosno subjekt koji је pokrenuo postupak priznavanja prava, cija su prava povredena, ima pravo na upravnopravnu zastitu, gradanskopravnu zastitu i kazne­ nopravnu zastitu.

Ukoliko је povredeno pravo autora dizajna odnosno pravo subjekta koji је pokrenuo postupak za priznavanje prava na dizajn oni imaju pravo na zaЉu protiv resenja odnosno za­ kljucka u upravnom postupku i na pokretanje upravnog spora protiv konacne odluke Zavoda za intelektualnu svojinu, pred Upravnim sudom Srblje. . U s1ucaju povrede stecenog prava na industrijski dizajn ili prava iz prijave, tuzilac u gra­ danskoj parnici moze tuzbom da zahteva: 1) utvrdenje povrede prava; 2) prestanak povrede prava; 3) unistenje i1i preinacenje predmeta kojima је izvrsena povreda prava; 4) unistenje ili preinacenje alata i opreme uz pomoc kojih su proizvedeni predmeti kojima је izvrsena po­ vreda prava, ako је to neophodno za zastitu prava; 5) naknadu imovinske stete i opravdanih troskova postupka; 6) naknadu moralne stete za autora; 7) objavljivanje presude о trosku tuzenog; i 8) davanje podataka о trecim licima koja su ucestvovala и povredi prava. Тuzbu zbog povrede prava na industrijski dizajn mogu da podnesu podnosilac prijave, nosilac prava na industrijski dizajn i sticalac iskljucive licence. Lice koje povredi pravo na industrijski dizajn odgovara za stetu ро opstim pravilima о naknadi stete. Ako је povreda prava na industrijski dizajn ucinjena namerno, tuZilac moze od tuzenog, umesto naknade imovinske stete da zahteva naknadu do trostrukog iznosa uoblca­ jene 1icencne naknade koju Ьi primio za koriscenje dizajna. Povredom prava na industrijski dizaj n smatra se svako: 1) neoviasceno iskoriscavanje registrovanog industrijskog dizajna i 2) neovlasceno objavljivanje predmeta prijave i 3) podra.Zavanje zasticenog industrijskog dizaj­ na. Тuzba zbog povrede prava na industrijski dizajn moze da se podnese u roku od tri godine od dana kada је tuzilac saznao za povredu i ucinioca, а najdocnije и roku od pet godina od dana kadaje povreda prvi put ucinjena (Cl. 62 - 65. ZOPZID-a). Kaznenopravna zastita dizajna propisana је Кrivicnim zakonikom i ZOPZID-om. Ovim zakonima propisano је da odredene radnje i1i neradnje predstavljaju krivicno delo, privredni prestup i1i prekrsaj.

- Pravo oznake geografskog porekla. Ројат. Predmet zastite. Pojam oznake geografskog porekla u objektivnom smislu (formalni izvor prava) је skup propisa kojima su uredeni sticanje i pravna zastita oznaka geografskog porekla. Osnovni formalni izvor prava oznake geografskog po­ rekla је Zakon о oznakama geografskog porekla (ZGOP). Subjektivno pra­ vo oznake geografskog porekla ovlascuje korisnika da ime porekla odnosno geografske oznake koristi za obelezavanje proizvoda na koje se ime porekla odnosno geografske oznake odnose.

NOG ISPITA ,., ZA POLAGANJE PRAVOSUD PRIRU �NIK

e,Ьljava. е p r�. a . ) ео rafska oznaka, а upotr ш� 9 su: pr01zvoda, Oznake ge�grafs�og :pore�a dП1� � hr m enih i industrijskih vre °Pi: P09 h, ш 9d pn� e van leza obe J. Р ju se se za 1. 2· ZG� а) . oznacava р�о1: proizvoda domace radшosti 1 u�lug�v(cl. , .1:11 lokaliteta, kojim seno юna reg Је, zem . '!lazi i vl]eш t:sk gra geo Је a Ime porekl oda iskl'ucivo ili Ьit su uslo p !-V V0J e�n . �?s t 1 t 1 da i Kva.! era e ja, pr dn P?tic le ;. zvod koji odat �е 1 j�'!-ds � ktore i с а se proizvo -a. o pnr I JUC UCU , uklJ inom sred geografskom (clan 3. ZGOP atlfikD:0�Eodruc'u f d kao proizvod porepriprema u celini odvijaju. na odredeno.m 11r proizvo eden UJe. е� ОЈ k �a . � ozna Је ka ozna ska Geograf teritorije. Odredeni kvalitet, tet lokal ona 1 r�g l e, . e �lJ odredene i 1� � . � � � � klom sa teritorije d J a i/ili prerada i/Ш priprema 1 P Ja c od proizv e . karakten � t �!tk }d se mogu pripisati njegovom geografreputacija ili druge ns sus dru CJU ро cenom ograш odvijaju na odredenom · skom poreklu (clan 4. ZGOP-a) . " -& ki naz1v оdrе e е zemlje regiorc:us geog ШЈе kOJl v nazi e klaj pore Oznaka geografskOJ? " e nat kao tradicina ili �okal�teta. �vaj naz1�je d�gom upotreбb?� ?1.P.rom � u P.�5��� P anJ JS ��zivtog podrucja, onalш naz1v pro1zvoda koJI potice �а tog роdruСЈа, 1 1 Је u р1ZGO P-a) . l 5· ako ispunjava i ostale uslove prop1sane ZGOP-om (clanafsko " d � se zastiti g porek � �е i:noz� Naz1vi koji se ne mogu zastititi. Oznakom geogr � 111 .P�1hvaceшm mo�al­ naziv: 1) cije је objavljivanje ili upotreba protivna javnom por��z1v?tш Jske vr���'. ukoli�� nim principima; 2) koji predstavlJa ime zasticene Ьiljne sorte 111pro1zvoda; З) .c1J1 1zgle?. 111 moze da stvori zabunu kod potrosaea u pogledu stvarnog p�rekla l �aћteta,..nасш.а sadrZaj moze da stvori zabunu kod po�osaea u pog���u. pnrode, p �r�k a,sltcan !�1Је regi.: b1tno n Љ proizvodnje ili drugih karakteristika pro1zvoda; 4) koJIJe 1st�ve� zi tog be upotre .ga postOJl strovanom Zigu, ukoliko s obzirom па reputaciju, poznatost 1 duzшu a; s) pro1�o� mogucnost nastanka zabune kod potrosaea u pogledu proizvodack�g porekl�" kod I,<011 аћ koji predstavlja taean naziv zernlje, regiona i1i lokaliteta sa koga p�o1zvo� ро�с:е, potтosaca izaziva laZnu predstavu da proizvod potice iz druge zemlJe, regюna 1ll lokal1teta; 6) koji је usled dugotrajne upotrebe postao generican, odnosno uoblcajen naziv za oznaeavanj� odredenog proizvoda; i 7)koji nije zэ.Sticen, ilije prestao da bude zasticen и zemlji porekla, 111 koji је prestao da se koristi u toj zemlji (clan 8. ZGOP-a). Pokretanje postupka. Postupak za registrovanje oznake geografskog porekla pokrece se podnosenjem priJave Zavodu za intelektualnu svojinu za priznavanje imena porekla, odnosno g�og!afske oznake. Ovu prijavu mogu da podnesu: 1) domace fizicko ili pravno lice Ш udruze­ nJa �h lica, koje na odredenom ��ografs�om podrucju proizvo� p:oizvod� k_?ji. se 9zna�avaju n�zi':om tog geo�afsko& podrucJa; 2) pnvredne komore, udruzenJa potrosaca 1 drzavn1 orga­ ш iэ:1�teresovaш z� za5�tu imena porekla, odnosno geografske oznake и okviru svojih aktiv­ nosti; 1 3) stтana fizi�a ili pravna 1i�, odnosno strana udruzenja, ako је ime porekla, odnosno geograf�� ozna� pnznata u ze.mlJl pore�a, kada to proizlazi iz medunaro dnih ugovora. . PnJava moze da se odnos1 samo na Jednu oznaku i1i ime geografskog podrucja i samo na.�ednu vrs� pro�zvoda. Zapodnose!1je prijave р1аса se propisana taksa (clan 18. ZGOP-a) . P�Java �or� 11�1ati delove odredene cl. 19 23. ZGOP-a, zavodi se u odgovarajuCi registar pnJava а 1sp1tuJ� se P� .re�osle�u �odnosenja. · Odlu 1vanJe о prIJaVl : TraJ�Je prava. Ako Zavod utvrdi da imena porekla, odno­ f g ogra ske oznake ne ispunJava uslove propisane ZGOP-omprijava za prizna a, dnos o geografske oznake, re5�njem.се odblti prijavu. Ukoliko utvrdivanJe imena pore­ da prijava imena d osn g o�rafske 0z?ake 1spunJava uslove _za prizna vanje imen a porek la ·odnosno � k ; e zna е kОЈе su prop1sane ZGOP-om Zavod се doneti resenJ· prizn е о ava� Ju imena porek1а, оdnosno geografske oznak�, 1 pre еtno im�· porek la, odnos no geogr oznaku, afsku . sa propisanim ЬiЫiografskim poda l t eg s ar J a oznak � fsk geogra og i porek a. � i U,_ R UI;>ti �zalЬa Protiv resenja Zavoda moze ��I?� lZJa re5enja, а protiv odluke Vlade 0 zalbl' � �ze. se юkrVladi .u roku
�: � �

i·

�

k fa

"tl

i

"

•

v

i

�

d�

v

-

k]0 kI ����af k

· dm ;

_

·

�f ��·

•

v

'

a ozna.Cava znanJe, �еЗtinu . ,.odnosno

znati kako (nesto uraditi).

C PROF. DR ILIJA BABI UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

65

stupaka i ogleda, recepture, пepateпtiraпe proпalaske, proizvodпe i fabric­ ke tајпе.73 Pojavljuje se и americkoj termiпologiji, prvi put 1916. godiпe.74 U savremeпim pravima razvijeпih zemalja know-how obuhvata пе samo tehпicka zпапја i iskustva пеgо i komercijalпa, admiпistrativna, fiпaпs�­ ska i druga zпапја i iskustva. Ovo је јеdап od brojпih pokusaja sireg defiпi­ saпja pojma know-how .1s Јеdпа grupa pravnih pisaca taj iпstitut odreduje mпogo uze. Pravni pisci koji suzavaju predmet know- how smatraju da оп obuhvata: dopuпska zпапја i iskustva potrebna za realizaciju pronalaska (shodпo tome know- how Ьi izgublo samostalпost); samo poslovnu tajnu ili iskljucivo fabricka znanja i iskustva.16 Zakonski tekstovi ne defiпisu know- how, ali odreduju пjegove Ьitne elemente. Tako clan 686. ZOO-a predvida da ugovorom о licenci davalac licence moze ustupiti primaocu licence pravo iskoriscavanja "tehnickog zпanja i iskustva".

Кnow- how је u pocetku Ьiо vezan za pronalazak. Smatralo se da on oznacava ono teh­ nicko znanje i iskustvo koje је neophodno za realizaciju (primenu) patentom za5ticenog pro­ nalaska. Najcesee opis pronalaska naveden u patentnoj dokumentaciji nije potpun da Ьi se on mogao prakticno iskoristiti. Кnow- how sadrZi podatke neophodne za industrijsku primenu patenta koji ne proizlaze iz patentne dokumentacije. Shodno tome Ьitno obeleZje know- how је njegova tajnost.77 Lice koje ima pravo da koristi pronalazak nekada ga zadrZava u tajnosti, а ne prijavljuje ga radi doЬijanja patenta. Razlozi za takvo opredeljenje mogu Ьiti visestruki: 1) fakticki monopol na pronalazak (u odnosu na lica koja njime ne raspolafu) nije vremenski ogranicen; 2) ne moraju se plaeati takse radi doЬijanja patenta; 3) sve teze је utvrditi nedo­ zvoljeno podrazavanje patenta; 4) nUe izvesno da се se za neki pronalazak doЬiti patent, а on se tako otkriva i ne postoji mogucnost da se vise cuva u tajnosti itd.78 Tajnost know-how obuhvata i novost znanja i iskustava koje on sadrZi. Sve dokje tajan onje za lica koja do tada za njega nisu znala i nov. Novost nije objektivna (apsolutna) kao kod pronalaska (pronalazakje nov ako nije obuhvacen stanjem tehnike и svetu) nego subjektivna (relativna) tj. novost u odnosu na lice koje zeli steci know- how. Svojstvo know- how mogu imati i pronalasci koji se ne Ьi mogli patentirati. Tehnicko unapredenje је obuhvaceno know- how. Autor tehnickog unapredenja ne moze ga sam iskoriscavati. Pravo iz tehnickog unapredenja ima poslodavac dok nosilac know- how moze da ga samostalno iskoriscava. Pored tajnosti i novosti, Ьitno svojstvo know- how је i njegova prenosivost (mogucnost da se prenese s jednog na drugog korisnika) i tehnicka priroda. Опо se prenosi na druga lica prvenstveno ugovorom о licenci samostalno Ш sa nekim pravom industrijske svojine (paten­ tom, modelom, zigom).

i

·

Zastita. Кnow-how stiti samo sebe svojim osoblпama jer је nedo­ stupno licima koja sa njime nisu upoznata. Ono nije pravo koje nastaje registracijom pred nadleznim organom uprave. Nastaje fakticki ра se pr­ venstveno fakticki i stiti - sprecavanjem da se neovlascena lica domognu znanja i iskustava koja cine know- how. Pojedini elementi know- how, 7з Janjic М. PronalazaCko pravo, odrednica u EIP, tom drugi, str. 1239 Verona; А" Кnow- how, odrednica u ЕЈР, tom prvi, str. 724. 74 Krulj, LJ., Pravna zastita know-how, Institut drustvenih nauka, Beograd 1986, str. 11. 75 Spasic I., Franchising posao, Institut za uporedno pravo, Beograd 1996, str. 78. 76 Vidi potpunije: Besarovic V., Intelektualna svojina, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beo­ grad 2011, str. 122 - 126. 77 Istice se mШjenje da tajnost know-how nije njegov konstitutivan element - vidi: Кrulj Lj., n. d., str.

22.

78 Јапјiс М., Industrijska svojina i autorsko pravo, SluZЬeni list SFRJ, Beograd 1973, str. 47.

PRAVOSUDNOG ISPITA PRIRUCNIK ZA POLAGANJE

66

.edini tehnicki i tehnoloski po. u. о ti medutim, uzivaju i pravnu zas � Т�vreР�Јnog drustva cij a povreda se stiti stupci predstavljaju poslovnu taJnu.pri or ma Neki elementi know-how kaznenopravnim i gr�danskopra�m � �t� su. individualni kvaliteti (ve­ ne mogu predst�vljati poslovnu tahu �аоskopravna zastita nastaje ili zbog stina, iskustvo, 11сп� spos?ьn
v

•

•

stete nastaje i zbog povrede "prava licnosti". Iako је izraz "prava licnosti" i "prava coveka" Ьiо u sirokoj upotrebl kod nas, ona se sada napusta i usvaia savremeni i tacniji izraz ,,lj udska prava" .81 Ovu terminologiju prihvatio је је Ustav Srblje 8'2 Tako Ustav stiti: dostoja nstven i . s!obodan razvoj licnosti (clan 23), pravo па zivot (Clan 24), fiziCki i psihicki integritet licnosti C�!an 25), pravo na slobodu i bezbednost (clan 27). pravni integr itet licnosti - pravo na pra­ . vicno sudenJ� (cl� 32), pravo na pravnu licnost (Clan 37), pravo na tajnost pisama i drugih sr�dstava ?pstenзa (Clan 41), podatke о licnosti (Clan 42). pravo na slobodu misli, savesti i ve­ ro1spovesti (Clan 4�\pr vo na sl�bodu miSljenja � i izraZavanja (Clan 46), izborno pravo (clan 52), �rav� па zak1J t_Icen3e braka 1 ravnopravnos t supruznika (Clan 62); pravo na slobodno odluc 1van3e о radanJu dece (clan 63) itd.

U�tav .�bavezuje Republiku Srblju da licu, koje је bez osnova ili ne­ ��on1to liseno. slobo�e, pritvoreno ili osudeno, nak.nadi, po red ostalog, . 1 ste� ._ Sv�o ћсе, ?s1m toga, im a pra vo na nak nad ma u terijalne ili ne­ m�ter1J.a1ne stet� koJu n:iu nezakonitim ili nepra vil nim radom prouzrokuje ����111 °rgan, imalac Javnog ovlascenja, org an au ton omne pokraji ne ili Је in1ce 1 ka1ne samouprave (clan зs). о

79 V. Кrneta, S., Licn a prava odrednica u Еnci'klореd'" lJl imovinskog prava i prava udruze prvi, NIU Sluzbeni list SFRJ Be nog rada, tom Зо V. Petrovic. Z., Naknada bgrad 1978 str. 905. nem ate riJ'alne �tеtе zЬog povrede pra . 1996, str. 44 i 45. va llcnosti, Vojna knjiga, Beograd 81 V. Paunovic М., Кrivokapic В., Кrsti c 1. ' Osnovi. medunarodn1h . . tet, Beograd 2007, str. 15. . lJudski. h prava, Megatrend univerz182 "Sluzbeni glasnik RS", Ъrо ј 98/ '

•

06

·

.

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO I SТVARNO PRAVO

Ovlascenja titulara licnih prava. Licna subjektivna prava sastoje se iz ovlascenja uzivanja licnog dоЬга (npr. da fizicko lice zivi, uziva telesni i duhovni integritet, cast i ugled, da se slobodno krece itd.) i ovlascenja raspolaganja tim dobrom. Tako, jedno lice moze pristati na operaciju, dati krv zdravstvenoj ustanovi, organ drugom fizickom licu radi presadivanja, dozvoliti da se javno objave njegove fotografije, pisma, film, snime i umno­ ze pesme koje komponuje i peva itd. Druga lica su obavezna da se uzdrze od radnji kojima se ometa ili one­ mogucava koriscenje licnog dobra, odnosno da od titulara traze dozvolu za preduzimanje radnji raspolaganja licnim dobrom. Titulari licnih prava su, uglavnom, fizicka lica ali i pravna lica imaju odredena licna prava. Tako је pravo licnosti privrednog drustva poslov­ no ime (cl. 22 30. ZPD), poslovni ugled, poslovna tajna, identitet, licni podatak itd. Licna prava nisu stvarna prava na licnim dobrima. Jedna grupa ovih prava, kao sto su lik, glas, licno ime, licni pismeni zapis, mogu se mate­ rijalizovati na nekoj stvari (nosacu lika, glasa itd). Druga prava licnosti, kao sto su telo, fizicki integritet licnosti, materijalizovana su sama ро sеЫ. Pojedina prava licnosti, kao sto su ugled, cast i psihicki integritet se, medu­ tim, ne mogu materijalizovati. Sudska zastita licnih prava. Ako је licno pravo ugrozeno ili povre­ deno, titular ga moze zastititi podnosenjem tuzbe (zahteva). u slucaju da utvrdi da је povredeno pravo licnosti sud moze dosuditi naknadu materi­ jalne i nematerijalne stete. Otklanjanje stetnih posledica nematerijalne stete nekada је moguce postici naturalnom restitucijom . Ako је povredeno pravo licnosti, prema odredbama clana 199. ZOO-a, sud moze narediti, na trosak stetnika, objav­ ljivanje presude, odnosno ispravke, ili narediti da stetnik povuce izjavu ko­ jom је povreda ucinjena, ili sto drugo cime se moze ostvariti svrha koja se postize naknadom (npr. unistenje ili preinacenje predmeta kojimje izvrse­ na povreda prava, ukljucujuci i primerke predmeta zastite, njihove amba­ laze, matrice, negative i slicno). -

2. Relativna (oЬligaciona) prava Relativna prava nastaju i deluju izmedu tacno odredenih lica (inter partes, za razliku od apsolutnih koja deluju erga omnes). Ovlascenja i oba­ veze tih lica su unapred odredene. Ako ovlascenja i obaveze nisu odredene ili odredive, pravni posao је nistav. sз Тitular relativnog (oЬligacionog pra­ va) od duznika је ovlascen zahtevati odredeno davanje, cinjenje, necinje­ nje ili trpljenje, ali nema pravnu vlast na stvari ili drugom dobru kao kod apsolutnih J?rava. Na ovu razliku ukazuje v. Bogisic u clanu 871. st. i. i 2. OIZ-a: "Pravo koje imas: da t1 neko stvar kakvu dade, ili da za te neko djelo ili radnju izvrsi, ili da nesto radi tebe i tvoje udobnosti propusti ili ti dopusti: to sve, razumije se, pripada, kao i stvarna prava, tvojoj imovini. Ali, bas daje stvar koju ti duznik duguje i stvarna ро sebl, ona се tek onda po­ stati и istini tvoja vlastina kad se dug namiri, i stvar pod tvoju ruku i vlast dode: Dok god dug 83 �lanovi 46 i 47. u vezi sa clanoш 25. stav 3. ZOO-a.

PRAVOSUDNOG ISPITA PRIRUCNIK ZA POLAGANJE

68

. ti' Је. nа dugu, nalazi se duznik, njegova volja, Ьосе 1i . k ОЈа IJU stva 1 . namiren nije, medu tobom . i1i nece izvrsiti sto duzan." c1onom �dnosu to Ј е

је

и bl'iga Ono sto је ovlascenj e za jednu str::iu . 1?oba eze postoJl. od n?s k ­ ?, Ja � . obaveza za drugu, tako da izmedu ovlascen rs eze izv i, av ob . da duzn1k te relacije, sto nij e osoblna apsolutn!h. prava Ka . oЬligacija (relativno pravo) prestaJe . tj protezasta�eva�u Za razliku od stvarnih prava, 0Ы1gac1ona prava . ob�1ga c1on
.

.

_

·

.

lmovinska i neimovinska gradanska prava

3.

Imovinska prava su опа ciji su predmeti iskazan i и novcanom izno­ su, ili se mogu izraziti и поvсапој protivvrednosti. Imovinsko је, prema tome,

pravo zajmodavca da zahteva od zajmoprimca vracanje odredenog iznosa novca (Clan 557. ZOO-a) i1i prodavca da od kupca zahteva isplatu prodajne cene, odnosno kupc� da zahteva od prodavca predaju stvari, odnosno prenosenje prodatog prava (Clan 454. ZOO-a) . Novcano se mogu izraziti, te su imovinska: pronalazaCka prava (u njima preovladuje imovinskopravna komponenta u odnosu na neimovinsku); prava koja nastaju iz ugovora о delu и kome se izvo­ ?ac radova obavezuje da obavi odredeni posao (Clan 600. ZOO-a); a1i i prava koja qvlascuju Jeclpu str.�u и oЫigacionom odnosu da od druge zahteva neko necinjenje i1i trpljenje (npr.-da . nece saditi visoka staЫa na svojoj parceli kako time ne Ьi pravio senku и susedovom dvoristu ili da trpeti pravo sluzbenosti na �om zemljistu). .

се

Nei1!1ovi�ka_pr�va �isu is.kazana и 1!-ovcanom· iznosu i пе mogu se (tаспо) zz_r�ti. Y поvсапоЈ proti.vvrednosti. Licna prava su neimovinska pravajer za predm� lffiaJU �1cna dobra kao sto је pravo na zivot, cast, ug}ed, integrite v

zdrav}je, te}esni t, slob? du, lik, glas itd. Ona se ne mogи na odgovarajuCi nacin izraziti и novcanoj protivvred­ o� �· , �u ta prava J?�vred�na, moze nastati imovinska i neimovinska steta. Osteceni 0Ј1 u а nc1 .povre�en i izgub10 nogu, ima pravo da zahtev a naknadu materija1ne stete n� u v_ata. ПJeg�ve izdatke za leeenje, izguЬljenu zaradu, rentu - dozivotnu ili za odredeni , o� e gtavnom, tacno utvrditi, �i i �e aterija1ne Stete za pretrpljene fizicke za p trp Jene usevne b love zbog umanJenJa � zivotne aktivnosti naruzenosti itd Za • . se nei�ovinsku stetu, koJa ne moze precizno izraziti u novcu, sud се, ipak, "dosudit pravi�nu i novcanu naknadu" (clan 2оо. ZOO-a).

k ЈеAl\�� ����d� � Ъо е �: П:?Zе, d '

•

v

о

Zkacajan bro� porodicnih prava је, takode nei movinske prirode . U autors om pravu Је, medutim, izrazena imovin;ka i neimovinska ko mpo. nentа. 4. Prenosiva i neprenosiva

prava

Bitno obelezje gradaп skih va Је ЛЈ�"hova prenosivost (prometlji vost) sa jedпog па dru 0 . pr�ka Ь (s ek ta J prava ). Od o og postoje izuzeci. Tako su)iln��ht�bteno '!1. y yravi�a sti 1 pravo ·

na za�?nsko 1zdrzavanJ e vezane za licnost njegovog · im ao.··c:·�}. ne mogu se prenos1tl pra ·· vnim ·poslom na druga Нса.

Neimoviпska prava su перrеп . . па поvас. Ali i kada su, usled povr��vaih ;er se пе mog_ u p!'ecizno svesti еt ·

prava, ona izrazen a u novcu, .

PROF. DR ILIJA BABI

C

.UVOD U GRADANSKO PRAV0 1 SТVARNO PR.AVO

69

vazi pravilo da se .ni tada ne mogu prenositi osim u slucajevima odredenim zakonom. Naime; potrazivanje naknade nematerijalne stete prelazi na na­ slednike i moze Ьiti predmet ustupanja, preЬijanja i prinudnog izvrsenja samo ako је priznato pravnosnaznom odlukom, pismenim sporazumom ili sudskim poravnanjem (clan 204. ZOO-a). Pravo na naknadu stete и vidu novcane rente usled smrti Ыiskog lica ili usled povrede tela ili ostecenja zdravlja ne moze se preneti drugom licu. Dospeli iznosi naknade mogu se preneti drugome ako је iznos naknade odreden sporazumom strana, prav­ nosnaznom sudskom odlukom ili sudskim poravnanjem (clan 197. ZOO-a). V. IMOVINA Pojam i sadrZina imovine Imovina је skup (celina) svih subjektivnih gradanskih prava jednog lica. Predmet imovine su: stvarna prava, intelektualna imovinska prava (autorska prava i prava industrijske svojine), prava licnosti (ako su izra­ zena u imovinskom vidu) i oЬligaciona prava (izuzev onih koja se ne mogu uopste nov.cano izraziti). Sva ova prava, takode, imaju svoje predmete: stvarna prava ­ 1.

.

.

stvar; intelektualna prava - intelektualno dobro (autorsko delo ili delo industrijske svojine); pravo licnosti - licno dobro; oЫigaciona prava - prestacije (davanje, Cinjenje, necinjenje ili trpljenje).84 Predmet prava koja cine imovinu oznaeavan је kao imovinska masa85 i ona је, prvenstveno, obuhvatala sve stvari jednog Нса а na to asocira i sam naziv. lzraz imovinska masa, prema tome, nije sveobuhvatni i odgovarajuci pojam.

Imovina se ne sastoji od aktive i pasive kao sto se to istice и nasoj vladajucoj doktrini.86 U tom smislu pojam imovine је neodvojiv od aktive i pasive zajedno. Aktiva Ьi, prema tom misljenju, obuhvatala sva prava (re­ lativna i apsolutna), а pasiva samo obaveze (relativna prava). Pasiva, me­ dutim, nije deo imovine duznika, а ni teret na imovini duznika, nego imovi­ na poverioca. Imovina poverioca, takode, obuhvata relativna (obligaciona) i apsolutna imovinska prava. Dug koji poverilac potrazuje od duznika cini imovinu poverioca, а ne pasivu koja ulazi и imovinu duznika. 2. Obelezja imovine Svaki pravni subjekt ima jednu imovinu, а ona је, ро pravilu, neraz­ dvojna od njega.87 Imovinaje nedeljiva· i predstavljajedinstvenu celinu. Na taj nacin је omoguceno svakom hirografernom (oЬicnom) poveriocu da se naplati iz Ьilo kojeg predmeta imovine poverioca (izuzev iz predmeta imo- · vine koji su izuzeti od izvrsenja ро Zakonu о izvrsnom postupku; sa ciljem zastite svakog duznika). 84 U pravnoj knjizevnosti i zakonskim tekstovima srecu se pogresni izrazi "pokretna iшovina", "ne­ pokretna imovina" Tako se, u clanu нз. st. 2 i 3. ZOVP-a govori о "pokretnoj imovini" koja је ostala iza ostavioca. 85 Gams А. Durovic LJ.,Uvod u gradansko pravo, Nomos" Beograd 1991., n. d., str. 156. 6 8 Gams А. Durovic LJ" n. d., str. 157; Stupar М., Gradansko pravo - opsti deo, Savreшena administra­ cija, Beograd 1962, str. 124; Nikolic D., n.d" str. 230. 117 Paund R., Jurisprudencija, knjiga П, ЈР Sluzbeni list SRJ, CID Podgorica, Beograd - Podgorica 2000., str. 593.

E PR AVOSU PRIRUCNIK ZA POLAGANJ

70

DNOG ISPITA

nosti • · и na�хOJ• pravno,1Ј knJi"z"ev • ' "1'ЈеПЈU • • \;em •mis etn1ka stecena raPrema vladЪaJu 1movшa malol Је sto o · Ь'Ь] ' t kа ·1·1 & · 1 ndovi - ka 1o ' е lm се е k vшs 1mo 1 · ne ь pose o razovati ':xl. rka marakа 1 1 1 10 е · '1с sta• ma supruz"ni'ka, prodata i neprodata zb1 . • · dom, Za.Jedш\;ка imov Og1·esna. т0 p�o1st1 е i. �z · Је �a J J? sub g vno pra i ; vin imo и a dov fon do ovaca, itd.88 Kategorija ��om "deteta koJU опо nIJe ji imaju pravo da raspolazu 1movoJ zakonskih odredaba. Tako, rodoitel s�ekne � �m r3:dom (clan 193 . s�av u ko� om vin imo a avlj upr aln ost sam e . om Det stek1o rad vшu ?eteta. .Imovш� odredbe 1maJUЬ V1du. 1mo 2, а u vezi sa C1anom 192. stav 1. PZ-a). Ove na itelja� е� .obz1ra. . to sto s_u pre�m�t1 deteta, kao ce1ina, nije fond u imovini njegovih rod ?VIП� koJ � su sa imovinom ПJ�govih .�od1te1Ja: lm te imovine (na primer, stvari) pomesanezaje ��. � ' dnice zivota зeste n11hova zaзedшcka 1mo supruznici stek1i radom u toku trajanja Кор Је ili svoje imovinske odnose (clan 171. PZ-a). ako bracnim ugovorom nisu drugacije ured �о uje se njihovim spor.azumom, а а�о ПЈ�gа udeo svakog od supruznika u toj imovini utvrd fond iii posebna сеlша unutar opste 1moVIne ne dode, od]ukom suda. Zajednicka imovina nђе sasta deo imovine svakog od supruznika, (poseЪne imovine) supruznika nego predstavljae de]ovevnii deob om odrediti. Ista situacija na koji се se docnije, pretvaranjem u suvlasniCk drugih srodnika). Shodno tome, staje i sticanjem и porodicnoj zajednici (supruznika, deceui uvecal i njegovi potomci koji su s zaostavstinu ne cine dobra za ·koja su ostaviocevu imovin mu pomog 1i и privredivanj u, vec njime Ziveli u zajednici i svojim trudom, zaradom iii inace ta dobra pripadaju potomku, srazmerno delu za koji је uveeao ostaviocevu imovinu (clan 1. stav 4.ZON-a). osnivaca Pr a lica, kao i fizicka lica, imaju svoju imovinu koja se razlikuje od imovine ortackog •1• imovine i 1 1 ucesшka pravnog lica.89 Ova razlika је jasna i izmedu imovine ortaka drustva. U slueaju da ortacko drustvo nema vise svoje imovine kojom moze ispuniti svoje oba­ vez�, za oba�eze ortacko.g drustva odgovorni su ortaci, za sv obaveze drustva, celokupnom . svo3om ���от, ako sa poveriocem nije drukcije ugovoreno (clan 53. st. 2. i 3. ZPD-a). U . o�om sluca3u 1movшa ortaka ne postaje fond u imovini ortackog drustva, nego se imperativ·

и okviru imovine mogu se

'

Ј..

•·

"

•

· ·

и

­

v

�vn

e

шm odredbama uvodi jemstvo ortaka za dugove ortackog drustva. Кategorij a fo�dova �sla је u gradansko pravo pod uticajem propisa iz eko:iomske sfere 1 trgovinskog prava, koji vaze za pravna lica ( trgovinska drustva, 1. druga pravna lica) . .�itn? ob�lezj.e. i�oyi�e је _n} �n� prometljivost. Prenosiva prava mogu ulazit� u imovinu �ћ iz DJ� 1zlaz1t1 � tako је uv cavati ili smanjivati. Najcesce � . nastaJ r�al a subrogac11a - to Је pravna s1tuacij a kad na mesto jednog prav� . 0 � rugo Cpreneseno je .kupcu pravo svojine na konju, а nastalo је . ot:azivanJ � po�er1oc� za isplat u prodaj::ie cene od kupca). Imovina, mev n t imaocu i poveriocima, iako pojedina � p i . U slucaJu smrti fizickog licа nastаЈе . un1verzalna sukcesija - prenos celoku ne imovine · o�e z�konsk� .Ctestam entarne) naslednike. u grad�nsfa prava ostavio:�tu��� �� .., as�ednici u ��osu �а zaostavstinu kao celinu . Imovina, kao celina, nije identicna ����� :vstin�, na1me, cine sva nasledivanju podo�na prava koja su ostaviocu pripadal: un�eZao n � t (CI:in 1. stav 2. ZON-a). Neka �mo�nska prava su vezana za fizicko lice gase se n3eg�vSmrti om smrcu i ne ulaze и zaostavstinu Jer шsu podobna za nasledivanje (npr ak k. o prav ava ja, n iz
�

� �

���� ���� ��:e :� ;: k;_�:�� �oin

� l S� rr ��

88 89

Stu��r �· d" str. 122; Gams А., LJ:• n. d." str. 159, 160; ВаЬ1с I"МIoVIna priv1ednog dru�tva'Durovic Nikolic D.' n. d:• str. 2"'1 " Pravo 1. pr1vredа, br. 5-8/04 . "

.

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO I SТVARNO PRAVO

71

Pravno Нее prestaje da postoji brisanjem iz sudskog ili drugog odgo­ varajuceg registra koje vode organi uprave. Tako се se iz Registra brisati privredna drustva, banke, zadruge i druga pravna lica zbog stecaja i likvi­ dacije. VI. ОБЈЕКТ! GRADANSKOG PRAVA Objekti gradanskog prava mogu Ьiti: stvari, radnje, licna dobra i inte­ lektualna dobra. Povodom objekata pravni subjekti su и gradanskoprav­ nom odnosu. Posebni deo gradanskog prava odreduje i vrstu objekata. 1. Stvari Objekt stvarnog pravaje stvar (vise о stvarima и delu Stvarnog prava). U stvarnopravnom odnosu titular ima subjektivno pravo na stvar. Treea lica nemaju obavezu и stvarnopravnom odnosu, nego duznost da ne povre­ duju stvarna i druga apsolutna p rava. Duznost i1i zabrana povrede Ьilo kog tudeg

stvarnog prava, samim tim, ne uspostav]Ja odnos izmedu tituiara stvarnog prava i svih ostalih ljudi koji imaju tu duznost. Treea Нса nisu и stvamopravnom odnosu sve dok neko lice ne povredi stvarno pravo. Tek tada nastaje potpuni stvarnopravni odnos i obaveza treceg da povredu stvarnog prava otk1oni. Duznost (obaveza) trecih lica da se uzddavaju od povrede stvarnih prava, odnosno da budu pasivna, nije izricito propisana stvarnopravnim normama, а ako se takva obaveza ugovori, ovaj odnos postaje oЫigacioni. Duznost svih trecih da stvarna prava i druga apsolutna prava ne povrede proizlazi prvenstveno iz opstih nacela prava - da se drugome ne pricinjava steta ali i iz kaznenih normi koje ponekad sankcionisu takvu povredu. Kaznene ili druge norme koje odreduju nepovredivost stvarnih prava kainjavaju, npr. kradu, samovlasce itd., i kad ne propisuju duznost uzdrZavanja, ona proistice iz sankcije predvidene za takvo, aktivno ponasanje. Ove norme su izvan stvamopravnog odnosa i и slucaju povrede stvarnog i1i drugog apsolutnog prava.

Stvar је materijalni deo prirode и ljudskoj vlasti na kome postoji su­ bjektivno gradansko pravo.9° Odredenje stvari podrazumeva da materijalni deo prirode mora ispunjavati fizicke i pravne pretpostavke. Fizicka pretpo­ stavka znaci da deo prirode moze Ьiti и vlasti (kontroli) coveka. Stoga npr. Sunce, zvezde, Mesec, Mars, Halejeva kometa, asteroidi i druga nebeska tela nisu и vlasti coveka i ne predstavljaju stvar и gradanskopravnom smi­ slu. Stvar nije ni slobodni vazduh (ali, ako је komprimiran, postaje stvar), elektricitet и prirodi (npr. loptasta munja), okeani itd. Nije neophodno da materijalni deo prirode "u culnome svetu postoji",91 kao sto to zahtevaju pojedini pravni pisci, dovoljno је da se, na sadasnjem stepenu nauke i teh­ nologije, moze naucno (uz pomoc npr. racunara, mikroskopa, akceleratora cestica, posebne tehnike fotografisanja i snimanja elektronskim kamera­ ma, odnosno eksperimenata) dokazati da postoji. Deo materijalne prirode moze blti nezivi i zivi (iskljucujuCi danas coveka). Objekat gradanskopravnog odnosa moze Ьiti stvar koja postoji u vre­ me zasnivanja pravnog posla ili се, izvesno, nastati и buducnosti (npr. predmet prodaje је roba koja се se tek proizvesti). Pod uticajem rimske tradicije u pravnoj ltteraturi је istaknuta kategorija bestelesnih stvari. Pod bestelesnim stvarima su se smatrala sva imovinska prava (npr. stvarna prava na

90 Paragraf 182. SGZ-a је, uopsteпo, odredio: "Pod imeпom.stvari razume se u zakoпskom smislu sve опо, sto nije covek, ili пiје lice, i па potrebu ooveku sluzi". 91 Dordevic А., Sistem privatnog (gradaпskog) prava, Slt!Zbeni list SRJ, Beograd 1996, str. 323.

NJE PRAVOSUDNOG PRIRUCNIK ZA POLAGA

72

ISPITA

n trazivanja) izuzev prava svoji e. po a; av pr a �n ktu ele a; int tudoj stvari - sluZЬenost i zalog an zbog ceg aJe osnovano osporen . rec tiv pro je ari Pojam bestelesnih stv

. . . r?dе, r1 ne l 1Ja er at m p lu de n: to na se da a ev ht . za a vk Pravna pretposta e steci stvarno pravo Il1. neko dr�go subJ ekt1vi:� pod vlascu coveka, mozsce је stvar istovremeno 1 :_оЬа, .аћ .t? �� mora b1ti gradansko pravo. Najceo objekat prayno� posl� moz.e poJaVItI d1Jamant na­ uvek slucaj (tako se ka rcela u koJU n1J.e ulozen n1kakav rad). den и zemlji, zemljisna pa v 2. Radnj e • na Ja san na a P ds� lju ? na tiv ak ne ili a vn akti su je dn Ra te. ps 2.1 . Uo ­ no g od no c1o 1ga 0Ы og nek ovu osn na cu erio pov an vez oba nik koja је duz nju . Radnja jenju, necinjenju ili trplje sa. Mogu se sastojati u davanju, cin pribavi pravo vezi duznika da poveriocurad davanja (dare) ispoljava se и oba kojoj Cinjenje (jacere) је nja uinje svojine ili neko drugo stvarno pravo. (npr ugovoru о delu). Nec nje se angazuje radna snaga jedne strane je. иkoju Ы duznik, da se nije na (non facere) је nevrsenje sopstvene radn odredenom delu svog to obavezao, mogao vrsiti (duznik se obaveze da na nio vidik). Тr­ zemljista nece saditi visoka staЫa kako poveriocu ne Ьisazaklo osi radnju pljenje (patz) је obaveza duznika iz oЫigacionog odno da podn ao poverioca - tj. da ga ne onemogucava и vrsenju (npr.: duznik se obavez po"Y.:riocu .da се mu d?zvoliti prolazak motornim vozilima preko svog ze­ mlJis�a). LJ�dske radnJe su objekt gradanskog prava samo ako su moguce, dopustene 1 odredene, odnosno odredive. �dnje su objekat obligacionih odnosa, dok su stvari' objekat stvarno­ pravn1h odnosa. Odredeni oЬligacioni odnosi dovode, docnije, i do stvar­ nopraynog o�nosa.. Кира� и ugo�""1 о prodaji stice ovlascenje da zahteva p��d:� s�an,. �о Је p_latio cenu �ћје spreman daje istovremeг..o sa preda­ J ап isplat�. Ako Jepokretna stvar predata u posed. k11pcu, uspostavlja se stvarnopravn1.odnos kupac postaje nјеп vlasnik. . 17.·7· Vrste � sa�zina radnji. Radnie (cinidbe prestaciJ.е) mogu se ' ispo Jltl u davanJU cinJenJ�, v · • • }·1·� tтplJeflJU. · · ne�IПJellJU · •?Jredeno pona.Saцjr.j�dna strana duguje drugoj · '0 td:�c)mu Је. u o or (clan 513 0IZ- }; tj._ ono na sta d t;7nik � v: ::i . . su obavezao poveriocu (q�id r . .Zakl.Ju�ex;tJem ugovora nastaJe obћgacioni odnos, · Ciji neposredni predmet radnje ko· s re n�_P�e�et ugovora. Pr�dm�t ugovora nюze Ьiti . akt predaje stvari (dare) cinje�Je &�te�:) ne�I?JenJe (non facere) �ћ trplJenje (pati). . . ' · Na'z astu Ј :р 1JeniJ I · ugov or u prak о s1 Је ugovor prodaJ'i. (clan 454 г.-00) ko�"1 оЬavezuJe prodavca na pr:daJu · stvan, а kupca na isplat u сеће, J ed. a ргеdп1е ostrano-obavezni u ovor (nЙ �govor 0 P0�o�u) im �Jedn u obavezн pre�aju ро onJene stvan. 1 I bilo koJe. d111gc imovt samo inske koristi poklonoprimcu. . Duznik moze Ьiti obavezan na aktе cv�·�en r�) fakticke ili pravne radnje duznika (и ugovoru 0 del 1 Пl • � Ja• (face Ve�UJe. da. �bavi odredeni posao, kao sto је izrada ili oprav���t: �tvaSп ?l�I��Izvrs en]e г..ekog fizickog ili lП!elektualnog rada i sl., а narucilас se 0 avezuJe da mu za plati naknadu - clan боо. ZOO-a). . nJ. , propuc: . . U�drz�vanje ?d odredene radn'e J nec inJe Je (поп Јаcere) Је nщzvrsenJe odredenih radnЈ i оd strane duz�nik(:l, ke)jtaП e Ъi on mogao . I

·

"

�

_

·

SG

·

·

za

·

1'1 •

"'

"

"Ј

PROF. DR ILIJA BABI

C

uvoo· u GRADANSKO PRAvo 1 sтvARNO PRAvo

73

vrsiti da nije u oЬligacionom odnosu koji ga obvezuje na necinjenje. Duznik se samo moze obavezati na necinjenje (propustanje) svoje radnje. Tako se jedno lice moze obavezati susedu da nece saditi ni sejati visoke kulture uz medu, kako mu time ne Ы zaklanjao vidik ili pravio senke ili da u odredeno doba и svojoj radionici nece vrsiti radove koji stvaraju buku itd. Radnja se moze sastojati i u trpljenju - pasivnom ponasanju duzni­ ka (lat. pati - trpeti, dopustati, podnositi). . Oµa ima и vidu nesprecavanje tude radnje. Na nesprecavanje tude radnje obavezuje se lice koje Ы Ьilo ovlasceno da је spreci da se ne nalazi u oЫigacionom odnosu. 2.3. ObeleZje radnje. Radnja se odnosi na neko pona8anje duznika и oЬligaciji - to је predmet obaveze i ima imovinski karakter. Predmet od­ nosno radnja mora Ыti moguca, dopustena i odredena odnosno odrediva. Kada је predmet obaveze nemoguc, nedopusten, neodreden ili neodrediv, pravni posao је nistav (cl. 45 i 47. ZOO-a). Punovazno se moze ugovoriti radn]a koja је dopustena. Radnja (pred­ met) је nedopustena ako је protivna pri.nudnim propisima, javnom poret­ ku ili dobrim oЬicajima (clan 49. ZOO-a) . Ta.ko, radnja moze Ьiti nedopuSt:eпa i s obzirom па posebna obelezja stvari. ZЬog svoje prirode пеkе stvari su res extra commercium) - vап prometa (прr.: vodotoci, ulice, trgovi, mostovi, parkovi;'groЫja) i1i su u ogranicenom prometu (sredstva naoruzanja i vојпе opreme, otrovi, droge, пeki lekovi itd). Ро odobrenju nadleznog organa uprave ove stvari, izuzetno, mogu Ъiti u ograniceпom prometu izmedu od�edeпih lica. Nije puпovazпo ugovaranje neke radnje ili prop uSt:anja koja cini predmet ugovora, ako se па taj naciп vrsi krivicno delo, prekrsaj ili privredni prestup.

Radnja u oЬligacionom odnosu mora Ыti odredena ili odrediva. Onaje odredena ako је opisana tako da se moze konkretizovati individџalna stvar ili vrsta odnosno rod neke stvari, cinjenje, necinjenje ili trpljenje. Radnja и

ugovoru о prodaji konja је odredena ako prodav_ac ima samo jednog konJa, а u usmeпom ili pisanom ugovoru пavede npr. da "prodaje svog konja" ili upotrebl sliean izraz. Ukoliko ima ergelu rasnih kопја, time пiје odredeп predmet ugovora, posto је svaki takav konj iпdividual­ no odredena stvar. Radnja (predmet obaveze) је odrediva ako ugovor sadrZi podatke pomocu kojih se moze odrediti ili su strane ostavile trecem licu da је odrede. Tako, kada naknada u ugovoru о delu nije odredena, utvrdice је sud prema vrednosti rada, prema norma1no po­ trebnom vremenu za takav posao kao i prema uoЬicajenoj naknadi za tu vrstu rada (clan 623. stav 2. ZOO-a). U ovom slucaju predmet obaveze narucioca је odrediv. Юtda trece lice, kome su ugovorne strane ostavile da odredi predmet obaveze, nece ili ne moze odrediti predm�t obaveze, ugovorје nistav (clan 50. ZOO-a). Ako nisu ispunjene pretpostavke u pogledu radnJe (predmeta) pravni posao је nistav (clan 47. ZOO-a).

3. Licna prava Licna prava su prava imaonika na licnim dobrima, kao sto su: pravo na zivot, zdravlje, slobodu, cast, ugled, telesni, duhqvni i_.moralni integri­ tet, identitet, privatnost, ime, lik, glas. Licna prava se jednim delom stite gradanskim pravom (zasticena su i ostalim granama prava) i to samo ako ·se mogu izraziti и imovinskom vidu, nezavisno od okoln'<:>"sti da lije stetnik obavezan da isplati odredenu novcanu satisfakc�u ili је moguea naturalna naknada.

4. Intelektualna prava Intelektualna prava su tvorevine ljudskog uma koje za svoj predmet imaju autorska prava i pravo industrijske svojine (patent, uzorak, model,

74

d

PRAVOSUDNOG ISPITA PRIRUtNIK ZA POLAGANJE .

�

. ku od licnih prava 1ntelektu­ z1i ra а Z . ) t � l rek P og ? · ktiviziraju . ova prava, po re d mo­ zig, oznaku geografsk ь. а е ine rev tvo alna prava se kroz dela, na priznavanje da је e nj va I'i · n С avo ,P r. ?. ralne komponente (np. , � onentu (npr. 1 1 �.1m vinskopravnu komp se u JU UCU �J autor, pronalazac) � iskoriscavanje dela �ћ pronalaska).

�

� i��

Odeljak cetvrti PRAVNI POSLOVI I. РОЈАМ PRAVNOG POSLA

1. Uopste о nastanku pravnog posla

. v · eni�ma c1nJ g1m dru sa ezi Pravni posao је izjava volj e koja sama il� и � dozvol��nog izaziva nastanak, promenu ili prestanak subJekt1vnog prava z1 nagradanskopravnog odnosa. Izjava volje је relevantna sam o ako sadr meru za nastanak pravnog posla. Pravnim poslovima pravni subjekti stvar�JU poJedinacne �опnе prava i obaveze i subjektivna prava za strane koJe ulaze и pravn1 P.osao. Gr�­ danskopravna dejstva proizvodi ��lja �оја ima �ledeca ?belezJa : 1) d� Ј,� izjav]jena; 2) da је slobodna, ozb11Jna i stvarna; I 3) da 1ma odgovaraJUCI osnov (kauzu) i predmet. 2. Unutrasnja i i7javljena volja Sve dok nije izjavljena, volja ne moze izazvati dejstva. N ajcesce se unu­ trasnja i izjavljena volja podudaraju. Ako postoji odstupanje izmedu unu­ trasnje i izjavljene volje, iskrsava i pitanje koja volja odnosi prevagu. Prema teoriji volje92 odlucujueaje unutrasnja volja (namera). Volja proizvodi dejstvo samo ako tac: по odraZava unutrasnju volju. Ako Ьi se ova teorija u potpunosti p rimenila, pravni posao Ь1 Ыо nistav ako postoji mentalna rezervacija (subjekt izjavljuje volj u odredene sadrzine а, u stvari, dejstva pravnog posla ne zeli). Prema teoriji izjave93 pravno dejstvo proizvodi samo izjavljena vo1ja. Jedino se izjavljena volja moze saznati, а ona najccsce i odgovara unutrasnjoj volji. ZOO је prihvatio dobre osobine i jedne i druge teorije. Tako је, shodno teoriji izjave, relev��Э: izj �vljena �olj'a i ne uzima se u obzir menta1na rezervacija (reserv menta1is). Ukoliko lZjavlJena volJa ne odgovara unutra8njoj zbog pretnje, Ьitne zaЪlude Шatio prevare, uzima se u obzir unutrasnja volja (takav pravni posao је ruSljiv). 3. Nacini izrazavanja volj e . . Vo]ja za �astanak, pro� enu Џi prestanak pravnog posla moz e se izja­ vit1 �smeno, ;.zg?vor�n1m il1 nap1sanim recima; uoЬicajenim znacima ili d�.g1m po.nas31nJem iz koga se sa sigurnoscu moze zakljuciti kakva је sa­ drz�na volJe (c�an .28 . stav .1. �ОО-а). M guce је izraziti volju aktivnim i . pas1�11"!1 po1:1asanJ �m. Akt1vn1m ponasa � nJem vo]ja se izrazava izricito (di­ rek�no) 1 pre�utno J�nd1.rektno). Volja se izjavljuje izricito (direktno) us me­ no izgovoren1m rec1ma, napisanim rec ima, odnosno uoЬicajenim znacima. •

.

92

Ovu t

.

.

v

•

-

. �� Markovic L �� .J:J'.0�b������nji а branili suje istaknuti pravnici Vindsajd, Girke, Denburg i drugi 93 Teoriju izjave volje postavio је Koler' а рnЪvatil1' SUJ·e 1· Beker, Ton n. d., str. 202 i 203. , �losman i drugi Markovic L., "

•

.

-

-

PROF. DR ILIJA ВАВI

С

UVOD U GRADANSKO PRAУО 1 SТVARNO PRAVO

75

Precutno (indirektno) - subjekt preduzima radnju iz koje se moze zaklju­

citi kakvu volju izrazava (ulaskom u taksi vozilo putnik indirektno izrazava volju da prihvata opstu ponudu za zakljucenje ugovora о prevozu ро va­ zecoj tarifi; ponuda za zakljucenje ugovora је prihvacena i kad ponudeni posalje stvar ili plati cenu, kao i kad ucini neku drugu radnju, koja se, na osпovu ponude, prakse utvrdene izmedu zaint.eresovanih strana ili оЬiсаја, moze smatrati kao izjava о prihvatanju - clan 39. stav 2. ZOO-a itd). Takve radnje, iz kojih proizlazi odredena volja nazivaju se konkludentne radnje. Volja se moze ispoljiti i pasivnim ponasanjem (cutanjem), kada izo­ staje Ьilo kakvo izricito ili precutno ispoljavanje volje. Suprotno izreci qui tacet consentire videtur (ko cuti smatra se da pristaje), danas vazi pra­ vilo: ko cuti smatra se da ne pristaje. U tom smislu Clan 42. stav 1. ZOO-a propisuje:

"Cutanje ponudenog ne znaci prihvatanje ponude". Od ovog pravila postoje izuzeci. Tako, kad ponudeni stoji u stalnoj poslovnoj vezi s ponudiocem и pogledu odredene robe, smatra se da је prihvatio ponudu koja se odnosi na takvu robu, ako је nije odmah ili u ostavljenom roku odblo. Isto tako, lice koje se ponudilo drugom da izvrsava njegove naloge za obavljanje odredenih poslova, kao i lice u ciju poslovnu delatnost spada vrsenje takvih naloga, dufuo је da izvrsi dobljeni nalog ako ga nije odmah odЬilo (st. 3. i 4. istog Clana). 4. Obelezja volje, predmet i kauza (osnov)

Izjava volje mora, osim toga, da bude ucinjena slobodno i ozblljno (clan 28. stav 2. ZOO-a). Voljaje slobodna ako nije izjavljena usled prinude, Ьitne zaЫude ili prev�re. Ozblljna izjava volje upucena је na nastanak, promenu ili prestanak subjektivnog gradanskog prava (animus contrahendz}. Stvarna volja је ona koja n�e prikrivena prividnim pravnim poslom, nije data u sali i nije pocinjena greska u prenosenju i tumacenju volje. Prividan (simulovan) pravni posao је nistav. Ako prividan pravni posao prikriva neki drugi posao (disimulovani), taj drugi posao vaii, ako su ispunjeni uslovi za njegovu pu­ novainost (vidi clan 66. ZOO-a). Reci izgovorene u sali, koje osoba kojoj su upucene shvati ozblljno, ne proizvode gradanskopravna dejstva. Pravni po­ sao nije nastao ni u slucaju kada je npr. primalac ponude pogresno procitao i1i protumacio pismo ponudioca, а zatim izjavio da takvu ponudu prihvata. Volja izaziva gradanskopravna dejstva ako ima odgovarajuci predmet i osnov (kauzu). Predmetpravnog posla moze se sastojati u davanju (dare), cinjenju (jacere), necinjenju (nonfacere) ili trpljenju (pati). On mora Ьiti ·· moguc, dopusten i odreden, odnosno odrediv. Kad је predmet nemoguc, nedopusten, neodreden ili neodrediv, pravni posao је nistav (vidi cl. 4650. ZOO-a). Pravni posao mora imati dopusten osnov (kauzu). Kauza је pravni cilj zbog koga је pravni posao nastao. Za svaki pravni posao se pretpostav­ lja da ima osnov i kad nije izrazen. Osnov је nedopusten ako је protivan prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim oblcajima. Ako osnov ne postoji ili је nedopusten, pravni posao је nistav (cl. 51-53. ZOO-a). П.

PODELA PRAVNIH POSLOVA

Pravna nauka (а nekada i zakonodavac) pravne poslove deli na vise vrsta. Ako pravni posao pripada odredenoj vrsti, za njega vaze pravila

NJE PRAVOSUDNOG ISPITA

pRJRUGNIK ZA POLAGA

pravnih _poslov�.na: l� de po se u tiC Is . sla po g no av pr predvidena za tu vrstu edu Zi'?ma i za sluCaJ smrt1, teretne 1 dobrocшe, jednostrane i dvostrane, muzalne 1 apstraktne. formalne i neformalne, ka ni pravni poslovi ra st se vi i i an tr os , dv ni ra st no 1. Јed zi: e p�ayne p��love izvrsena јеo s ob Podela na jednostrane i dvostranvo ne 1�1 �Ье strane. Ak pravn1 Jed lJe m avo izj ju sta na li da icu jen cin na rom о� Је Jednostran (npr. ponuda e,, an str n� jed o sam lje vo m vo je izja sta na posao r de С1. 22�-233. ZOO­ 32. stav 1. ZOO-a; Ja o o�e?anJe nag �

vn za zakljucenje ugovora - clan -a; l�Java P_?V�noca da raskida u �ov?r ZO
­ .

-

-

volj e dve strane (od Ukoliko pravni poslovi nastaju saglasnim izjavamaprav ni poslovi (ugo­ kojih је jedna poverilac а druga duznik), to su dvostrani takvom, vori). Za gradansko pravo najznaeajniji su oЬligacioni ugovori.naUodre deno dvostranom pravnom poslu jedna strana se obavezuje drogoj davanje, cinjenje, necinjenje ili trpljenje (clan 46. u vezi sa clano m 26. ZOO­ a). Svojstvo dvostranog pravnog posla imaju, na primer: prodaja, razmena, ugovor о zakupu, ugovor о ostavi, ugovor о poklonu, ugovor о posluzi. Dvo­ strani pravni poslovi mogu Ьiti dvostrano obavezni ili jednostrano obavezni zavisn? od toga da li оЬе strane u pravnom poslu imaju obaveze ili ih. ima samo Jedna. Dvostrano obavezni ugovor stvara istovremeno kod svake stra­ ne uzajamna prava i obaveze, tako da је svaka strana i poverilac i duznik (u ugovo.ru о pro�aji -kupac је dиZnik noveanog iznosa cene, ali istovremeno i poverilac ovlascen da od prodavc� �ahteva predaju kupljene stvari). U jed­ �o�trano obaveznom .ugovoru (koJ1 Је, takode, dvostrani pravni posao) samo JeJedna.stran.a poverilac а druga stranaje duznik (u ugovoru о poklonu poklonopnmac Је poverilac, а poklonodavac duznik). Dvostrano оЬа vezni· s�, na pnmer, ugovor о prodaji, ugovor о zakupu, . иgovor 1 � raz�en1, dok su Jednostrano obavezni: ugovor о poklonu, ugovor о pos uz1, zaJam bez naknade, ostava bez naknade itd . . . Pored dvostrano obaveznih pravni·h poslova mogu 1 nastati. 1 visestran . . . broJI. . (VIS..., estrапо оЬavezn1' ) pravni poslo · . таkо ugovor о ortakluku koJl VI , vise od dva ortaka је viS tr:n1. 1 visestr ano o�a�ezan �i tako da svaki ortak preuzima obavezu re�� u kao. ce�in1. �vak1 ugovarac odgovara za pravne i materij�ne ned�tk �ispunJe nJa k l se npr. sastoji u predaji stvari, prenosenju prava ili radи (с�lan 121. u vez1?Jsa cl. 478-515. ZOO-a). ·

·

.

.

·v

�· PraV?-1. posloyi. medu zivima (inter vivos) I pravn1 P slovi za slu caj smrti (mortis causa) ?

Kod pravnih poslova medu ziv�.та pr v de1s. � '!.? tv.o posla nastupa za vreme zivota strana. то su na' rasprostranJen prodaja, razmena zakup za.gm �f::e�ovaПJip pravn1 poslovi kao sto su: to�e� dejstvo pra�nih pdszo�a z� саЈ smrtt.e, punomocstvo. N asuprot nastupa tek smrcu strane koJaJe preduzela pravni posao (testа епt т , poklon za slucaj smrti).

77

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO I SТVARNO PRAVO

Strane mogu zakljuCiti i takav ugovor koji deluje i medu zivima i za slucaj smrti. Tako је ugovor о dozivotnom izdrzavanju inter vivos u pogle­ du davanja izdrzavanja, dokje najcesce mortis causa u odnosu na obavezu primaoca izdrzavanja - da posle njegove smrti na davaoca izdrzavanja pre­ de neko stvarno ili oЬligaciono pravo. 3. Teretni (onerozni) i dobrocini (lukrativni) pravni poslovi Pravni posao је teretan ako za ono sto cini jedna strana druga strana daje protivcinidbu (npr. prodaja, razmena, zakup). Kod dobrocinog prav­ nog posla strana koja nesto prima drugoj strani ne daje riikakvu naknadu (npr. posluga, poklon, zajam bez kamate). 4. Formalni i neformalni pravni posao.

Pravniposaoјеform.alan ako se zasniva uformipredvidenoj zakonom ili voljom stra!la (u pisanoj formi, pred svedocima, u formi isprave overe­

ne pred drzavnim organom itd.).94 Neispunjenje predvidene forme izaziva odredene posledice. Pravni posao је nistav ako nije preduzet u formi koja је Ьitan uslov njegove punovaZпosti, dok је punovaZan ako је za njegov nasta­ nak odredena dokazna forma koja nije postovana, ali se postojanje pravnog posla moze dokazivati sащ.о formom и kojoj ga је trebalo preduzeti. Pravni posaoје neformalan ako se moze zasnovati па Ыlо koji nacin: recima, uoЬicajenim znacima, ili drugim ponasanjem iz koga se sa sigurno­ scu moze zakljuciti da је pravni posao nastao (clan 28. ZOO-a). . 5. �auzalni i apstraktni pravni poslovi

Kauzalni pravni poslovi su oni kod kojihје izrиZen osnov i sadrZina obaveze jedne ili оЬе strane. Tako је и ugovoru о poklonu izraZeno da se

jedna strana obavezuje da na drugu prenese pravo svojine pokretne stva­ ri sa namerom darovanja, bez protivcinidbe poklonoprimca. U ·ugovoru о prodaji је izvesno da se obavezuju оЬе strane - prodavac da kupcu prenese pravo. svojine ili neko drugo pravo, а kupac prodavcu da се mu za to ispla­ titi novcanu protivvrednost.

Apstraktnipravniposlovi su oni kod kojih osnov obaveze nije izrиZen tako da nije poznato da li se obavezuje samo jedna strana ili оЬе i kakva је sadrZina te obaveze (iz menice proizlazi da menicni duznik duguje me­ nicnom poveriocu odredeni _novcani iznos ali nije izraZen osnov te obaveze u obavezi da ispuni odredene prestacije). Apstraktni i da lije druga strana . pravni poslovi su punovaZnijer se pretpostavlja da obaveza ima osnov iako nije izrazen. Medutim, pravni posao је nistav ako је osnov nedopusten. Osnov је nedopusten ako је protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim oblcajima (cl. 51-53. ZOO-a ). 6. Dvostrani pra,vni poslovi (ugovori) Ugovor је saglasna izjav� volje dva ili vise lica gradanskog karaktera kojim se zasniviiju prava i baveze. Ugovor uvek predstavlja dvostrani

.

94

,,

Clanovi 67-78. u vezi sa 8в�оrµ 25. stav 3. ZOO-a.

E PRAVOSUDNOG ISPITA PRIRUCNI K 'lA POLAGANJ

18

oznati f�za z�juCenj a i ep pr u og m l:e eS jC na se pravni posao. u ugovoru e radnJ e koJe .pr et�o�e sv a at hv J:>u za fa v� ? faza ispunjenja ugovora. �r a u�ovora . kao �to su . trazenJe im Jc sto sa 1m tn b1 о sti no as gl postizanju sa aranje, zakljucen)e predugov��a, ov eg pr , de nu po je jen cin e, an ugovo1-ne str ugov?ra prostom saglasno�cu � cim toj sas nim Ьit о sti no las postizanje sag fo1·m1. ?ruga faz a se s �s�OJI u oJ en red od a an str m ljo vo ili om ili u zakon glas1: �govor prestaJe ispu­ on ko ka mu sve u i o esn sav ora ov ispunjenju ug enim slucaJevima. njenjem, kao i и drugim zakonom odred ori. Konsensualni ugovori su ne7. Konsensualni i realni ugov ili odredenim pravno rele­ formalni ugovori koj i se zakljucuju usmeno ja ugovornih strana (solo vantnim znacima, postizanjem saglasnosti vol latinske reci consensus koja consensu). Izraz "konsensualan" nastao od sag lasiti se, sporaz:umeti se. znaci saglasnost; pristanak; od consentire ste saglasnosti Za punovazan nastanak konsensualnog ugovora, osim pro su: pismeno volja, nije neophodno preduzeti neke druge radnje kao sto ljisne sastavljanje isprave о ugovoru, predaja pokretnih stvari ili upis u zem knjige itd. Takve radnje nisu Ьitan uslov punovaznosti ugovora i proizvode drugacija dejstva - npr. obezbedenje dokaza о zaklju cenom ugovoru ili znace izvrsenje vec zaldjucenog ugovora. Realni .?govori .nastaju tek predajom stvari drugoj strani. Za njihov nast�:i 3:1< nIJe d�volJna. saglas�ost ugovornih strana vec fakticki dogadaj . F �ticki doga��J . nastaJe k�d Je�n.a stra�a drugoj preda neku stvar ili јој ne to drugo uc1n1 "u namen, da ЈОЈ se to isto vrati od strane drugog ugova­ � _ date јој stvari ili drugog nekog cinje­ r�ca, � na to druga strana pnmanjem �J� P.�1stane" .,95 Sporazum postignut sa ciljem da se zakljuci realan ugovor JOS DIJ.e realan ���vor nego pactum de contrahendo . Ugovor nastati tek predaJ
је

-

·

се

"

res rei ko'a znaci s:O���on�:i������goY.orajeu}p�bvacena u O�GZ-�, SG�-� i OIZ-u. ':'ore �oklonu, Ug� i reg . isao �е s� na nJih pnmenJUJU pravna pravila iz ovih zakonika. Ugovor 0 zalozi na роnhetnoJ stvan (p1gnus) ZOO је regu1isao kao konsensualan ugovor. .

.

а

III. SASTOJCI PRAVNOG POSLA

Је� � �Ь

Vodene autonomijom vol' t:ane .�и 81obodne, u granicam a prinudnih propisa, javnog poretka i 1саЈ. , da preduzmu Ьilo koji pr avni ? ? 1 ' posao sa razlicitim sastojcima. as OJCI sva�og pravnog posla mogu se svrstati u Ьitn . e, prirodne i sporedne. · вztn z sastojci pravnog "posla Сessen alza . negoti.i)97 su osnovni sa. � stoJCI pravnog posla bez k h moze unovazno nastati (nazivaj u se, stoga, i nuzni sastojci). 0 d0 1 pra :p , т ugovora), Ьitni sastojci odredeni s� prop. �rнh poslova (npr. imenovanih 1s1ma. Та�о su Ьitni sastojci ugovora о prodaji - stvar i cena (clan 454. ZOO-a) zaJm a - predaja odrede..

�� � k"�

9s 96

•

.

••

Arandelovic D" Predavanja iz rimskog prava, Gec a Kon, Beograd 1938 str. 2зо . Isto. 91 Latinski essentia - sr2 su!tina i negoti'um osa p o, radnja. ' • ,

.

-

'

,

PROF. DR ILIJA ВАВIС UVOD U GRADANSKO PRAVO I S1VARNO PRAVO

79

nog iznosa novca zajmoprimcu i obaveza zajmoprimca da isti iznos vrati zajmodavcu posle odredenog perioda (clan 557. ZOO-a) itd. Pravilo је da strane svojom voljom ne mogu punovazno menjati niti izostavljati pojedine objektivno Ьitne sastojke pravnog posla. Pored Ьitnih sastoja­ ka pravnog posla odredenih propisima (objektivno Ьitni sastojci) strane mogu svojom voljom predvideti i druge sastojke kao Ьitne (subjektivno Ьitni sastojci pravnog posla). Prirodni sastojci pravnog posla (naturalia negotii)98 jesu sastojci pravnog posla koje on moze а ne mora da sadrzi. Oni su uoЬicajeпi, karakteristic­

пi i svojstveпi odredeпoj vrsti pravnog posla tako da se пе moraju unapred odrediti. Ako su strane posle postigпute saglasпosti о Ъitnim sastojcima pravnog posla ostavile пеkе sastojke za docnije, оп se smatra zasnovanim, а па prirodпe sastojke, ako same strane ne postignu saglasnost о njima, primenjivace se dispozitivne zakoпske edredbe. U odsustvu dispozitivnih odredaba prirodne sastoj ke uredice sud, vodeci racuпa о prethodnim pregovorima, utvrdenoj praksi izmedu strana i oЬicajima (сlап 32. stav 2. ZOO-a). Каdа strane zakljucuju neki imeпovani ugovor u kome пе postignu saglasnost о prirod­ nim sastojcima ugovora, na taj ugovor se dopuпski primenjuju dispozitivne odredbe zakona. Tako, kad u ugovoru о prodaji nije nesto drugo ugovoreno, i1i to ne proizlazi iz okolnosti posla, smatra se da је predmet predaje prodavca stvar koja је ispravna, sa njenim pripacima (clan 468. ZOO-a). Ako strane u dvostrano obaveznom ugovoru пisu regulisale odgovornost za pravne Ш materijalne nedostatke ispunjenja, primenjuju se dispozitivne odredbe cl. 478515. ZOO-a u vezi sa Clanom 121. ZOO-a itd.

Sporedni sastojci pravnog posla (accidentalia negotii)99 jesu slucajni

sastojci pravnog posla koje strane predvidaju svojom voljom. Za nastanak pravnog posla pravni propisi ne zahtevaju postojanje slucajnih sastojaka (za punovazan nastanak ugovora dovoljno је samo da se ugovorne strane saglase о Ьitnim sastojcima ugovora - clan 26. ZOO-a) i oni se nikad ne po­ drazumevaju. Kada se slueajni sastojci unesu и pravni posao, imaju znaeaj Ьitnih sastojaka - subjektivni Ьitni sastojci, za razliku od Ьitnih sastojaka koje pravni posao mora sadrzavati da Ьi Ьiо punovaZan - objektivni Ьitni elementi. Sporedni sastojci pravnog posla su punovCiZni ako su moguci i dopusteni (nisu protivni prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim oЬicajima). Oni ne mogu zadirati u Ьitne elemente, iako se sporednim sastojcima modifikuje sadrZina pravnog posla i iskljucuje mogucnost primene dispozitivnih normi na zakljuceni pravni posao. Tako se u ugovoru kao

sporedni sastojci narocito ugovaraju: uslov, rok, kapara, odustanica, avans i ugovorna kazna. IV. MODIFIКACIJA PRAVNIH POSLOVA

Pravni posao moze Ьiti modifikovan (izmenjen) nekim slucajnim sa­ stojkom kao sto је uslov, rok i nalog. 1. Uslov 1.1. Pojam. Uslov (conditio)1°0 је buduca i neizvesna okolnost koja

nastupanjem ili nenastupanjem utice na pravni posao. Uslovom se zasno98 Latinski naturalis - prirodan i negotium - posao, radnja. 99 Latinski accidens, entis - ono sto је uzgredno ili slueajno, ono sto nije Ьitno i negotium - posao,

radnja, pravni posao. 100 Latinski conditi, stanje, predlog.

GANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

PRIRUCNIK ZA POLA

Во

kom e је postavlje n ?�loZni.ili и s . po � i vn ? Pr je ku ifi � . vnom po r�tku 1� dobn� vani pravni posao mod Ja a, m 1s1 op pr m n1 ud in pr raskidni uslov protivan . 101 Tak_?�e, n1stav Је �r�vn1 ) �cn lim de ? ne (а ti los oblcajima је -nistav u ce lozn1m) uslovom 11I neod ( m n1 z1v en sp su im uc og posao zaklj ucen pod nem . . . . . . om ov usl nim kid ras im moguc o, on po�t�Je n) �go� b1tn1 s!1stoJak�. sa po ni av pr u en es un lov us је o Ak n��z��sna. t koJa Је obJekt1vnostO os oln ok se a vid ed pr lov us o , ka ilu Ро prav lnost vec po JI alI Је ona nickom smislu, ako neka oko

lovan tele­ Naime, ne postoji uslov u pravnoteh na nei�esnost) - kupuje m P.o ktiv bje (su ata ozn nep lu pos m stranama u pravno z novih teleskopa usta tekuce godшe ne pocne uvo sto strana­ skop odredene marke ako do kraja avg mesecima uvoze i prodaju na trZistu iste marke, а u stvari takvi teleskopi se vec znata) а nije cinjenica) је obj ektivno izvesna (po ( st lno oko aju sluc m ovo U o. nat poz ma n�e ako nje­ da је: ,,Ugovor zakljucen pod uslovorn ni buduca. Clan 74. stav 2 . ZOO-a propisuje a Ьiti mor ne a, . enice" Neizvesnost, stog gov nastanak Ш prestanak zavisi od neizvesne cinj vnu ekti posla о uslovu koji ima u vidu subj objektivna i nisu nepunovazne odredbe pravnog uticajem mana volje, on је, zbog toga, neizvesnost. Ako је uslov unesen u pravni posao pod u celosti ш delimicno, rusljiv.

vni (odlozni), 1.2. Vrste uslova. Uslov se moze podeliti na suspenzi

, mesovit, nepravi, p ozitivan �zolut!vni (raskidni), potestativan, kauzalan 1 negativan. , и odrede­

Suspen�vni (?<110Zпi) uslov odlaZe dejstvo pravnog posla sve dok se uslov pravni nom roku, ne ispum. Ako se ';lsl�v ne ispuni, pravni posao ne proizvodi dejstvo. Каd је ti zahteva posao zas;11�van pod SUS��ШZlVПlffi US}OVOffi, poveri}ac cije је pravo us}ovljeno moze odgovaraJuce.ob�zbed�nJ� tog prava а�о је njegovo ostvarenje ugrozeno (clan 76. ZOO-a) . . Re�luti�1 �raskidni) uslov delU]e na punovaZno zak1juceni pravni posao tako da nastu­ panJem (1spu�Jenзem) uslova J.?!avni �osao pre�aje, а ako ne nastupi, on се i dalje delovati. otestativan uslov postOJI kada 1spunJenJe buduce i neizvesne okolnosti zavisi od volje .ЈеdnеPstr ane u pravnom poslu. � vje odred.en u�olko je ��pu�jenje uslova zavisno od volje lica van pravnog ! ili vise sile) posla 1 оkо1nosti (slucaJa Ј · · odno· · ugovorne strane I radnJe treceg 11са, Mesoviti uslov zavisi jednovremeno 0d voi�е sno objektivnih okolnosti. · . .. , U nepravom uslovu okolnost odredena kао us1ov ПIЈе buduca I neizvesna (nego samo buduea il� �ато neizvesna). . Poz1tivan uslovје ostvaren ako nastu , �е us1ovom p�edvidene okolnosti (prodiranje vode u stan, diplomir ) . . anie "' na fakultetu, saobracaJna nezgodа 1td . , · : Negatlvn1 uslov se ostvaruje kad ne n�stupi. Ьud?са I ;11e1zvesna okolnost predvidena pr�vnim poslom· (ako ne nastu i Stet n ozilu, ako fiziCko lice u odredenorn roku ne diplonura na Pravnom fakultetu u B ogra u 1. ) · Podelu uslo p vne predvid! ZON (vidi clan 123. ZO�-a). .

��::� h

·

� d �; ;�:i�g 1.3. Dej ;�� :: ·

·

·

·

·

0�oznog) uslova. Ako Је ptavn1 ро­ s�o zasnovan pod suspenzivnim o�" ntm) slo�om, dok se usloY ne ostva­ k п, postoji neizvesnost. Tako uk � Je nasr. edn1k postavljen testamentoщ pod suspenzivnim uslovom 'zaostavstina pr1pada na uzivanje ostav iocevim zakonskim naslednicima ako . t s en a,ne sledi nesto drugo (clan 125. stav � · ZON-a) . Naime, neizv��n Ј!:�.а 11� се testamentom postavljeni na­ . sledn1k naslediti zaostavstinu (tо zavis 1 о? .ostvarenja uslova) i za to vreme zakonski naslednici samo uzivaju zaostavstinu (ne sticu nasledna prava).

�J �

• Tako Је u sudskoj praksi рre Vl.§е d�сеш.ја pra vilno zauzet sled t: st . a se smatrati kao nedopu­ sten i nemoralan ра prem om n� sto 1 v �eci uslov u testamentu da s na � ; sе �е Ш raspustenicom da se m а oze�ti estitoщ �oze ozeniti udovicom dev u ma kakvom srodstvu sa 1iсет kозе zave8ta1ac ojkom i da uopste ne moze uzeti DlJednu zenu koja је Ьila nije trpio" (Odluka VSS Gzz - 112/ 50).

101

��

�

: f��

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO I STVARNO PRAVO

81

Kada se suspenzivni uslov ispuni, pravni posao deluje od trenutka njegovog zasnivanja (ugovor deluje od trenutka zakljucenja), osim ako iz . zakona, prirode posla ili volje strana, ne proistice sto drugo (clan 74. stav 2. ZOO). U naslednom pravu, naslednik odreden testamentom pod suspenzivnim uslovom,

ako se uslov ostvari, konacno stice nasledna prava ("nasleduje u svojinu11 - clan 126. ZON-a). Zakonski naslednik kod koga је zaostavstina Ьi1а na Шivanju duzan је zaostavstinu predati testamentom postav1jenom nasledniku u stanju u kojem ju је primio. Kupac koji је sa pro­ davcem zakljucio ugovor о prodaji automoblla, pod uslovom da na trzistu ne nade jeftiniji automoЬi1 iste marke i svojstava u odredenom roku, а taj uslov se ispuni (nije паsао takav automoЬil na trzistu), moze od prodavca zahtevati predaju automoblla.

Ako se suspenzivni uslov ne ostvari, smatra se da pravni posao nije ni nastao (kupac је, u odredenom roku, na trzistu pronasao jeftinЏi automoЬi1 iste marke i

svojstava, tako da zakljuceni ugovor о prodaji izmedu ugovomih strana ne proizvodi dejstvo). U nasledпom pravu, ukoliko se odlozni uslov postavljen testarnentom пе ostvari, zaostavSt:inu пе пasleduje testameпtarni пaslednik nego ostaviocevi zakonski naslednici, ako iz testameпta пе sledi nesto drugo (clan 127. stav 1. ZON-a). U steeajnom postupku, poveriocu cije је potrazivanje vezano za odlomi uslov obezbe­ duju se odgovarajuea sredstva iz stecajne rnase. Ako odlozni uslov пе nastupi do pravnosnaZ­ nosti resenja о glavnoj deoЬi stecajne mase, potraZivanje vezano za odlozпi uslov se gasi, а sredstva se rasporeduju па ostale poverioce, srazmerno visini njihovih potraZivaпja (сlап 87. st. 1. i 2. Zakona о stecaju (ZOS102). 1.4. Dejstvo rezolutivnog (raskidnog) uslova. Pravni posao

koji sadrzi raskidni uslov punovazno proizvodi dejstvo od pocetka. Nije, medutim, izvesno da li се taj posao punovazno delovati do svog izvrsenja ili се· njegovo dejstvo Ьiti prekinuto и nekom trenutku и buducnosti. Da­ �a vaznost pravnog posla zavisi od ispunjenja ili neispunjenja raskidnog uslova. Ukoliko raskidni uslov nije ispunjen, zasnovani pravni posao ostaje i dalje punovazan. Ako је testamentarni naslednik postavljen pod raskidnim uslovom, ра se taj uslov ne ostvari, "postavljeni naslednik nasleduje zao­ stavstinu и svojinu" (clan 131. stav 1. ZON-a). Ako је raskidni uslov ispunjen, pravni posao prestaje samim nastupa­ njem okolnosti (cinjenice koja је raskidni uslov) ipso facto, bez ikakve radnje subjekta и pravnom poslu. Ispunjenjem raskidnog uslova prestaje za ubuduce dalje dejstvo zasnovanog pravnog posla. Dejstva koja је pravni posao proizveo pre nastupanja raskidnog uslova punovaZna su (raskidni uslov nema retroaktivno dejstvo). -

·

Каdје testameпtami naslednik postavljen pod raskidnim uslovom, ра se taj uslov ostvari, testamentom postavljeni пaslednik guЬi svojstvo naslednika i "zaostavstinu и svojinu пasleduju ostavioeevi zakoпski naslednici ako iz zave5tanja ne sledi sto drugo" (Clan i29. stav 1. ZON-a).

U stecajnom postupku, potrэ.Zivanja vezana za raskidni uslov uzimaju se u obzir prilikom deobe steeajne mase ako poverilac pruzi obezbedenje da се vratiti ono sto је primio iz stecajne mase kada nastupi raskidni uslov. Ako raskidni uslov ne nastupi do pravnosnaznosti resenja о konacnoj deoЬi ste· cajne mase smatra se da taj uslov nije ni postojao (clan 87. stav 3. ZOS-a). 1.5 Fikcija о ispunjenju (neispunjenju) uslova. Sa ciljem za­ stite savesnosti i postenja и ostvarivanju prava i obaveza u pravnom poslu ..

102

"Sluzbeni glasnik RS", broj 104/09.

RAVOSU PRIRUCNIK ZA POLAGANJE P

82

DNOG ISPITA

ZON-a su odredili fikciju 1. 12 an cl i a OZO 4. v (clan 12. ZOO-a) clan 74. sta . .., . . uslova. J eD ' sprec1' ispunjenja i fikciju neispunjenja . o nace st po 1 I " lu save�nost � ivn ot pr . Kada ispunjenje uslova, da us}ov. n че lSpU­ ) 1ra ng � ( S a atr sm n, �. de strana na ciji је teret ОП odre e 1s��nJe� Cn.egat1vn1 uslo�) n1J lov . us da se a atr Sm ) lov nj en (pozitivni us snost1 1 postenJ a, prouzrokuJe ve sa u cel na o vn oti pr je, ren va �jegovo ost sttana џ ciju je korist odreden. "

�

2.·R.ok e�) је trenu ak 1: �emenu (15. 2.1 . Pojam i vrste rokova. Rok (di na god1na) CIJim nastupa­ (jed na me vre tek pro ni ede odr ili 2 8) 00 avgust i, pocetni rok) ili prestaje njem pravni posao nastaje (suspenzivni, odlozn va rok је izvesna bu­ (rezolutivni, raskidni, zavrsni rok). Za razliku od uslo ojak pravnog posla duea cinjenica koja uvek nastupa. On је slucajni sast posla nastaje od odreden voljom ugovornih strana kojim dejstvo pravnog u vremenu. odredenog trenutka u vremenu ili traje do odredenog trenutka је Odredivanje rokova dozvoljeno је u svim pravnim poslovima izuzev ako to iskljucio zakon. Ukoliko strane nisu odredile rok u pravnom poslu, ро pravilu, on odI!lah proizvodi dejstvo. Rok koji ne moze nastupiti ilije neprimereno dugje nistav (na primer rok u trajanju od 100 ili 200 godina).10з Ro�o m.ogu ti: .suspenzivni, rezolutivni, subjektivni, objektivni, . 1mperativn1, dispoz1t1vn1, prekluzivni, materijalnopravni' procesnopravni zakonski i sudski.

��

�

'

. Kod suspe ivnog roka pravni .posao deluje od odredenog trenutka u vremenu (npr. od nz

t�J�uara 2012. poslugodavac predaJe stv� na poslugu �oslugoprimcu). Nastupanjem rezo­ .roka deJstvo P.ravn?g.posla prestaJe (posluga traJe do 1. таја 2012). Na suspenzivne . tl�og u vne ro okve pnmenJUJU se (prema odredbama Clana 78. ZOO-a) pravila о suspenzivr �rew om us ovu, а k�d ugovor prestaje da vaZi ро isteku odredenog roka' shodno se primenJ'ug·u pravilа о rezo1utlvnom uslovu.

bjektivni rok tece od dana. sa:r1�Ja .suь..,.�e.ktа prava za p a o relev tn cinj ni u (od trenutka saznan' ab?� uc1moca, od dana kad је zaЪluda uocena itd.). Objektivni rok se га���: ���:е fz о е . vne pra'?lo :el�van�e cinjenice (smetanja dr­ � it�.). �U�Jektivm rokJe uvek unutar objektivnog zavine, pricinjene stete, akl'ucen�� uago:"�ra roka. Istekom objektivnog rgka is�ek e su J� vni ro�. Tako pravo da se zahteva ponist�­ nje ruSljivog ugovora prestaje isteko:Jok� 0� Је�ne go?m� od saznanja za razlog ruSljivosti, odnosno od prestanka prinude (sub'e� rok), а u o Jekt vnom roku od tri godine od dana b i vni zakljueenja ugovora (objektivni rok)�- - Xlt:ian 117.. ZOO-a. . . Imperativn1· rokovi. odredeni prinudn &p�ьP1s1ma (ро pravilu zakonom) i ne mogu , se �enjati voljom ugovornih strana Tak ju 0 е �ma ZOO-a (cl. 371-380) propisani ro­ 0 kovi zastarelosti potraZivanja Pravnim os о ne moze se drediti du e ili krace vreme zasta­ z relosti od onog vremena koj� је odrede�0 �onom а m?da z tarelo nece teci odredeno о � � � vreme. .
·

·

r vn

z

su

н

es

r

103 Clan 124. stav 1. ZON-a. 104 Novo1atinski, praec1usivus - isklju�iv

,

ko1i1 х • .1 ' .lSkl' JU\:UJe.

an

u

e

c

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO I S1VARNO PRAVO

83

se definitivno gubl ш ро sili zakona prestaje mogucnost preduzimanja radnje ili zastite prava (zbog toga se prekluzivni rok oznacava i kao fatalni ili peremptorni rok). Zakonom mogu Ьiti odredeni rokovi u materijalnom pravu (rok za vrsenje prava prece kupovine) ili u procesnom pravu za podnosenje zalЬe, revizije, predloga za povracaj u predasnje stanje itd. Prekluzivni rokovi u materijalnom pravu su, ро pravilu, kraci od rokova zastarelosti i nije moguc prekid i zastoj roka (kao kod zastarelosti). Prekluzivni rokovi su, uglavnom, usta­ novljeni za apsolutna prava i preobrazajna prava (pravne moci) i sud о njima vodi racuna ро sluzbenoj duznosti za razliku od rokova zastarelosti. Materij�nopravni rokovi su odredeni odredbama materija1nog prava (npr. rokovi za­ starelosti odredeni su odredbama ZOO-a), а procesnopravni rokovi odredbama procesnog prava (rokovi za povracaj u preda8nje stanje, za zalЬu, reviziju itd. odredeni su pravilima procedure - Zakonom о parцicnom postupku).

Rokovi mogu Ьiti odredeni zakonom, odlukom suda ili pravnim po­ slom. Zakonski rokovi se пе mogu skracivati, produzavati niti otklanjati, а sudski rokovi se mogu produziti novom sudskom odlukom. Rok odreden pravnim poslom menja ро svojoj volji strana koja ga је zasnovala (ako је jednostrani) odnosno strane sporazumom (kad је dvostrani). 2.2. Racunanje rokova. Rokovi se, ро pravilu, odreduju u danima, nedeljama, mesecima ili godinama, na osnovu kalendara - gradansko, ci­ vilno ili pravno racunanje vremena (computatio civilis).10s U tom slucaju dan se uzima kao celina - od оо.оо do 24.00 casa. Clan 77. ZOO-a je kao pravilo odredio civilno racunanje vremena - da se rok racuna "ро celim kalendarskim danima ".106 Каdа је odreden u danima, rok pocinje teci prvog dana posle doga­ daja od koga se rok racuna, а za\тrsava se istekom poslednjeg dana roka (ako su ugovorne strane odredile da је prodavac duzan da kupcu preda stvar za tri dana, od danas, danasnji dan se пе uzima u obzir, а treci dan " traje do 24.00 casa). Racunanje rokova ро danima zakon moze propisati i na drugi nacin. Tako se, u stecajnom postupku, rokovi na dane koji se racunaju unazad, а odnose se na pravne radnje i pravne poslove stecajnog duznika koji se mogu poЬijati tuzbom, racunaju do dana и mesecu koji ро broju odgovara danu podnosenja predloga za pokretanje stecajnog postupka. Ako dan sa tim brojem ne postoji u poslednjem mesecu, rok se racuna do poslednjeg dana tog meseca (clan 127. stav 1. ZOS-a). Rok odreden u nedeljama, mesecima ili godinama zavrsava se onog dana koji se ро imenu i broju poklapa sa danom riastanka dogadaja od koga rok pocinje da tece, а ako takvog dana. nema u poslednjem mesecu, kraj roka pada na poslednji dan tog meseca. . Tako, ako је ugovor о prodaji zakljucen 30. juna, а �upac s� obav�ze da p�at1 �enu u , cene Је 31. JU1. Ukoћko Је ugo­ roku od mesec dana od zakljucenja ugovora, rok za placanJe vor zakljucen 31. januara, а rok za njegovo izvrsenje је jedan mesec, rok istice 28. f�bruara

Ш 29. februara (ako је godina prestupna). Ako poslednji da.n roka pada u dan kadaJe zako­

nom odredeno da se ne radi, kao poslednji dan roka ra�una se sledeci ra��i dan. Pocetak . meseca oznacava prvi dan u mesecu, sredina - petnaesti, а kraJ - poslednJI dan u mesecu.

105 Latinski computatio - racunanje, ptoracunavanje; civilis -gra
ро gradanskom (rimskom) . 106 Ad dies; tj. annum civiliter non ad momenta temporum sed ad dies numeramus; 1.134. D. de V. S. - Dordevic А" Sistem gradanskog prava, Beograd 1896, str. 215.

pravu.

-

E PRAVOSUDNOG ISP IT� PRIR1JCNIK ZA POLAGANJ

ana Ш iz prirode pravnog str re me na iz i r laz oiz p ne o ug dr sto mo ukoliko Ovo pravilo vaZiZOsaO-a . natu). io at ut posla (clan 77. m co eme�a ( r. . ?je vr atematicko racuna dn�g Astronomsko, mem Je m о� c1 kr a 1m a m az � m . s � en em � vr u � a en vr e nj na lis) је racu Je

enJU ako Је 1m pr se nJ na cu ra c1n � na aj Ov a. tim nu mi i a dana - u satim ili ugovoieno ili proizlazi iz �r!rode ne�og odnos.�"(� to izricito propisano o racunanje vremena) � pr�likom �p1sa u ��mђ1.sш iln .h 0Ь11�а 1�dustr1Jske s':opne, it�. suprotnom, vв.Zi civten aћ ost a, , zigov . registar, registar pa ata om 11Ik stist pr no ed pr 1 va aca ozn na da ". g . no jed . . u . tok u nu me . r zur . Prvenstvo u vre e - ranIJl u vremenu, Јас1 tto po re, po tem ior (pr va canja nekog pra n cla 100 3. OIZ-a). \ " tvo ens prv i mu nje vo, pra vo kak pravu; "ko prije stece

ra

u

3. Nalog

dobrocinog raspo­ Nalog (modus) је teret koji se патесе korisniku og se moze sastojati laganja (nasledn.iku, legataru, p·oklonoprimcu). Nal u Ьilo kojoj cinidЬi koja moze Ьiti predmet oЬligacije (cl. 46-50. ZOO-a),

uvek odredeno ogranicenje а predstavlja obavezu sticaoca koristi. Onja.је Puno vazni su samo moguci, (teret) za korisnika dobrocinog raspolagan moze Ьiti objektivno (ap­ razumljivi i jasni (neprotivrecni) nalozi. Nalog (relativno) solutno) nemoguc, ako ga niko ne moze izvrsiti, i subjektivno nem?�c, �о ga ne moze izvrsiti odredeno lice. Nalozi protivni prinudnirn prop1s1m�, Javnom poretku ili dobrim oЬicajima su nistavi. Neispunjenje naloga knyicom o�aveznog lica ima dejstvo ostvarenja raskidnog uslova. �alog mo�e nastati na osnovu ugovora ili testamenta i moze Ъiti ustanov­ lJen ·konst poklonodavca, testatora, treceg lica ili u drustvenom interesu. Tako! testato� moze op�eretit� "n�ogom n�slednika ili legatara da ga posle smrti s�hran1 ро verskim ob1�aJ1ma, pod1gne nadgrobni spomenik ili da nasledx:iik (legatar), posle smrt1 testatora, omoguci trecima koriscenje nje­ gove slikarske galerije ili ЬiЫioteke itd. ugovo и

voru 0 pokl?nu sa �alog�m P?klonodavac postaje ovlascen da raskine r oklo�u�� p sp n SV?)U obavezu nalo�enu �a1og<;>m. Na1og ne predstavlja �kvivalentnu ;r:����1k:�;� d0brocш?g �aspola�anJa. Naime, I ugovor о poklonu s nalogom ima osnovno svojstvo ;0Јon� - �":есще lffiOVIne,pokl_?.n?p�mca. v . v Testator moze naloziti nasle�Ili l gataru da .ne�o u�1ш.11I se uzdrz1 od neceg sto �I• Ьiо ovlascen da ucini, ali tako da e u 0b}�ezno.g l1c� 1 konsшka naloga ne nastane oЫi­ gacioni odnos. Testamentom se m�e naloZiti osmvanJ� zaduZЬine (pravnog Нса) licu koje se postavlja za naslednika ili le atara. uz alog d tavlJena sre.dstva upotreЬi za postizanje nekog dozvoljenog cilja. Nalog �oze � � moralne 1, uopste, neke licne interese . na osnovu clana 134. stav za korisnika naloga. Neispunjenje na{::1gaа �аVIpcreom 0betaveznog l1ca, 1. ZON-a, deluje kao ostvarenJ·e raskidnogusIova. о

•

v

V. FORМA PRAVNIH POSLOVA . "..,0l'�е. u utrasnja volja ne proizvoPravni posao nastaje izjavljiva ll]em ' i: di gradanskopravna dejstva v l z da iz z1ti � � ��1van3a.и razlicitim oЫicimauje Ъi Ьila opazena u spoljnom �ve���l� 1 IZJavlJ uopste, razlik se od foпne pravnog posla· Pra�1 ро�а�, �ak de, vvolje ima odredeni oЫik :- foпnu. Foпna pravno osla Је оЬћk lZJaVlJl�VanJ';la ek volje u kome se moze izraziti sadrzina pravnoilosla. ·

.

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO I SТVARNO PRAVO

85

Savremeno pravo је potisnulo rimski princip formalizma и zasnixwiju pravnih poslova (clan 67. stav 1. ZOO-a). Danas је prihvacen princip ·�efor­ malnosti ugovora - pravilo da se za zasnivanje pravnog posla ne zahteva odredena forma. Ukoliko је za zasnivanje nekog pravnog posla zakonom ili ugovorom strana predvidena forma, on је formalan. Pravni poslovi se najces«�e zasni­ vaju usmeno ili и pismenoj formi. Nekada pismena forma nije dovoljna nego је potrebno.u cesce odredenog broja svedoka, overa od strane drzav­ nog organa i slicno. Napustanje principa foпnalizma ogleda se, upravo, u mogucnosti stra­ na da pravni posao zasnuju и usmenoj formi: recima, uoЬicajenim znacima ili drugim ponasanjem iz koga se sa sigumoscu moze zakljuciti kakva је sadrzina izjavljene volje (clan 28. ZOO-a). Pismena (pisana) foпna ugovora (predvidena zakonom ili voljom stra­ na) је ispunjena ako је sadrzina pravnog posla izrazena pisanim recima - tj. kada је sacinjena isprava о pravnom poslu. Ugovor је zakljucen kad ispravu potpisu sva lica koja se njim obavezuju. Ugovarac koji ne zna pisati stavice na ispravu rukoznak overen od dva svedoka ili od suda, odnosno drugog organa (clan 72. st. 1. i 2. ZOO-a). Za zakljucenje dvostranoobave­ znog ugovora dovoljno је da оЬе strane potpisu jednu ispravu ili da svaka od strana potpise primerak isprave namenjen drugoj strani. Zahtev pisme­ ne forme је ispunjen ako strane izmenjaju pisma (klasicna ili elektronskim puteni) ili nekim drugim sredstvom koje omogucava da se sa izvesnoscu utvrde sadrzina izjave i davalac izjave (clan 72. st. 3. i 4. ZOO-a). Jedan Ъrој pravnih poslova moze se punovaZno zasnovati samo u pi­ smenoj formi. Ugovor о prenosu prava na nepokretnosti izqiedu imalaca prava svojine zakljucuje se u pismenom oЫiku, а potpise ugovaraca overava sud (clan 4. stav 2. ZPN-a);

svojerucni testament mora Ьiti napisano i potpisano rukom zaveStaoca (clan 84. ZON); u pismenoj formi rnoraju Ьiti zakljuceni i ugovor о prodaji sa obrocnim otplatama cene; ugovor о gradenju; ugovor о licenci; ugovor о trgovinskom zastupanju; о alotrnanu; о jernstvu; о

kreditu . 107

· · Zakon о oЬligacionim odnosima ne zahteva prisustvo svedoka pri­ likom zakljucenja .pravnih poslova. Pismenu formu i prisustvo svedoka predvida ZON za sacinjavanje pismenog testamenta pred svedocima (clan 85) i sudskog testamenta ako zavestalac nije u stanju da ga procita (clan 88). Ugovor о ustupanju i rasppdeli imovine za zivota i ugovor о dozivot­ nom izdrzavanju moraju Ьiti sacinjeni u pismenom oЫiku i overeni od su­ dije·k oji је duzan da pre overe procita stranama ugovor i da ih upozori na odredene posledice (cl. 184. i 195. ZON-a). Zahtev zakona da pravni posao bude zasnovan и odredenoj forrni (za­ konska forma) vazi i za sve docnije izmene ili dopune pravnog posla.

Punovazne su docnUe usmene dopune о sporednim tackama о kojima u formalnom pravnorn poslu nije nista receno ukoliko to nije pro�yno cilju rad! �og.a)e foz:;na p ropisana. Takode, punovaZne su i docnUe usmene pogodbe kOJima se smanJUJU ili olakSavaJ� obaveze jedne ili druge strane, ako је posebna forma propisana samo u interesu ugovorшh strana (clan 67. st. 3-4. u vezi sa clanom 25. stav 3. ZOO-a). 107.

Clanovi 543, 630. stav 2, �1. 687, 7911 886, 998 i Clan 1066. stav 1. ZOO-a.

PRAVOSUDNOG ISPITA pRJRUCNIK ZA POLAGANJE

86

ma, tada ugovor ili dru­ Kada je voljom"str��a odr�dend�g��Jrenilia for na drugi nacin izmenjen i gi pravni posao moze b1ti ras�nu�, sfаv 2en . i clan 71. и vezi sa clanom 25. neformalnim sporazumom ( c1an 9. . stav 3. ZOO-a). . estvu·е javni beleznik, sudija) predvida se npr J koJO (u a Pismena forma pravno� J?�sl zak1juce; d a .orno�ci �: da ia brzopleto nerorn sa ciljem da, prvenstveno, zastiti U;go�or.n� st:an da se u 1spravi .

v

ьz Ја �� � ?5� !o

о vol'e strana s obzi lakSe dokazivanje njegovog pos.�oJanJa 1 �r ene e rnoze it danij utvrd i pouz taj naci� se e. pravnom poslu precizno .fo,;n;u11su prava 1 0 ani ismene forme, jasno se I?oze ra�&r citi n volja strana. Ako se zaklJUCUJe ugov?r v· prometa odredeшh stvar1 1 usluga faza pregovaranja od faze u�ovaranJa, rt1 1. s1ti ntrola ih drzavnih organa. (zemljista, zgrada, automobila, transpo а 1 ·)' od nadleZп

Odeljak peti

ZASТUPANJE 1. РОЈАМ 1 DEJS1VO

Zastupanjeје preduzimanje pravnih poslo�� и .ime i za racun.zas�­ panogjizickog ili pravnog Iica, па osnovu ovla_scenJ� .z� zas�PC!,Т:l.e. ldce

koje preduzima pravne poslove је zastupnik, а l1ce u с1Је 1me 1 z� с1Ј.1 racun se posao preduzima је zastupani (vlastodavac). Por�� zastupn1�a I zas�­ panog u pravnom poslu se pojavljuje i trece lice sa koJim zastupn1k zasn1va pravni posao u ime i za racun zastupanog. . . v Pravni posao nastaje izjavom vоЏе .P.ravn?g �ubjekta:. Pravn1 subJekt nekada ne moze . sam preduzeti pravni posao zbog pravnih ilI faktiCkih smetnJI. Tako Је poslovna nesp?sobnost . pravna srnetnja da ono deteta (ili cinjenica da је punoletno lice liseno poslovne sposobnosti) samo punovamo preduzima pravne poslove. Fakticka smetnja moze nastati zbog boravka su­ bjekta u drugom mestu, zauzetosti, pravne neukosti itd. Institutom zastupanja o�ogucava se svim licima koja pravni posao ne mogu licno preduzeti, da to ucine preko zastupшka.

U nekim pravnim situacijama nije dopusteno preduzimati pravne poslove preko zastupnika. Testament moze punovazno saciniti lice koje је navrsilo

а

petnaest godina zivota i sposobno је za rasudivanje, iskljucena је rnogucnost zastupanja: testament је licna izjava volje (cl. 78. i 79. ZON-a). Vanparnicni postup ak davanja dozvole z� stupanje u brak moze se pokrenuti sarno pred1ogom lica koje nijc navrsilo 18 godina, а ne njihovih zastupnika (C1an 80. ZOVP-a). Pravilo је da zaklju cenju braka prisustvuju оЬа budu­ ca sul?ruznika. Samo u narocito o ravdanim razlozima, p nadle zni opstinski organ uprave moze res... �nJ.em dozvoliti da se �rak zakl juci u prisustvu samo jednog od buducih supruznika i puno: mocшka �go� S?.pruZпikэ:(C1�n 301. PZ-a Zast upanje deluje tako da ugovor (Ш drugi pravt;t posao) koJ1 zak1Juc1 zas tU;pniku 1me zastupanog lica i и granicarna svojih ovlascenja obavezuJe ne�osredno zastupanog 1 dru� �govornu stra nu. Zastupnik је duzan obavestiti drugu stranu . da istupa � ime zastupanog, al1 1 kad о� to ne uradi, ugovor p roizvodi pravno dejstvo za za­ �tupanog 1 drugu u�ovornu stranu, ako Је ova znala, ili је iz okolnosti mog1a zaldjuciti, da on 1s�pa kao za�pшk (�an 85. ZOO-a). volJom treceg ltca, zasшva ugov�r. Мо Zastui?ni� izjavlj�je sopstvenu volju koja, zajedno sa �а p�stoJati, medutim, namera zastup anog i druge ugo· v?rne stran� �� se posa?. preduz1m� и ime 1 za racun zastup anog. Strane и ugovoru su, u stva­ n, zastupan1 1 l1ce sa koJ 1m zastupшk neposredno zakljuc uje ugovor (conternplatio domini). П.

RAZGRANICENJE

1

Zas�p istvo se razli od srodnih ins tituta kao sto su komision ' posredovanJe ?i nezvano vrseknjuje e tu dih slova.kl' Ugov. orom о komisionu kom1s1po " Je· pravne ·Je im . on ar . za " JU CU poslove u svoe а11 za tud1 racun, dok kod zastupa nja zastupnik preduzima pr avne . ·

·

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

· в7

poslove и ime i za racun zastupanog (clan 771. ZOO-a). U komisionu se, takode, pojav�uju jos dva lica: komitent - za ciji racun је komisionar po­ sao zakljucio sa trecim - i trece lice sa kojim komisionar stupa и ugovorni odnos za racun komitenta. Ugovorom о posredovanju posrednik se obavezuje na preduzimanje faktickih radnji - da се nastojati pronaci i и vezu dovesti sa nalogodavcem lica koja Ьi stupila sa njime и pregovore sa ciljem zakljucenja ugovora (clan 813. ZOO-a). Nalogodavac је obavezan da posredniku plati naknadu ako dode do zakljucenja ugovora. Posrednik, prema tome, preduzima faktiCke radnje dok zastupnik i komisionar preduzimaju praVпe radnje. Nezvano vrsenje tudih poslova (poslovodstvo bez naloga) preduzima jedno lice bez ovlascenja gospodara posla, ali и njegovom interesu (clan 220. ZOO-a). Dok zastupnik moze preduzimati samo pravne poslove, nezvani vrsilac tudih poslova moze preduzimati i pravne i fakticke radпje (npr. popravljanje krova na zgradi kojuje ostetio vetar). ·

III. VRSTE ZASTUPANJA

,.- '\

.

· Zastupanje nastaje па osnovu zakoџ.a, akta nadleinog organa ш izjave volje zastupanog. Prema odredbama clana 84. stav 2. ZOO-a ovlascenje za . �astupanje. zasniva se na: 1. zakonu, 2. opstem aktu praynog lica (statutar- . no zastupnistvo) 3. aktu nadlezпog organa ili па 4� · izjavi volje zastupanog (punomocje). · 1. Zakonsko zastupanje ,

·

Zakonski zasfupnik јеfizicko lice kojeје zakonom ovlasceno da pre­ duzima pravne radnje и ime i za r.acun zastzipanog� Zastupnik odieden zakonom moze zastupat1 fizicko iH pravno lice. U parnicnom postupku stranku koja nema parnicnu sposobnost zastupa njen zakonski zastupnik · · (clan 76. ZPP). . Rodi­ roditelji. · zastupaju . Direktno na osnovu zakoпa maloletnu decu telji imaju pravo i d:uznost da za�tUpaju dete и svim pravniщ poslovima i и svim pravnim postupcim.a izvan granica njihove poslovne i procesne spo­ sobnosti deteta (zakonsko zastupanje - clan 72. stav 1. PZ-a). Dostave i izjave koje treba u_ciniti maloletnom detetu mogu se punovazno uciniti jednom i1i drugom roditelju (koji dete zastupaju spqrazumno jer su ravnopravni u vrsenju roditeljskog prava), ako roditeUi пе zive zajedno, rod'itelju kod koga dete Zivi. Roditelji imaju pravo i dШnost da upravljaju i raspolazu imovinom koju dete nije steklo radom (clan 192. stav 2. i clan 193. PZ-a). Zastupanje deteta · traje dok ono ne stekne poslovnu sposobnost. ·

а

·

. Roditelji ne· mogu z�stupati dete и pravniщ radnjama .koje su veza­ ne strogo za licnost maloletnika: podneti predlog za zakljucenje braka pre punoletstva. - clan 80. ZOVP-a и vezi sa clanom 11. stav 3. PZ-a; priznati ocinstvo - clan 46. PZ-a); saglasiti se s prizпanjem ocinstva - сlап 49. PZ­ a; saciniti testament - clan 79. ZON-a.itd. Takode, oni ne ·mogu zastupati qete и pogledu · imovine koju је �ete steklo rad�m (clan 192. stav 1 .. Р�-а). Nа isti пacin roditeђi zastupaju ј decu nad kojom је produzeno rod1telJsko pravo (cl. 85..:.. 87. PZ-_a). •'

,f,..

O LAGANJE PRAVOSUDN G ISP ITA

PRIRU�NIK ZA PO

88

oslovn� ne�posobne) .dece ( tn le lo � m � je � an up st voJ n. . Pravila koja vaze za za Je!1Je!D �e�aime, izme.dd �s � �оa vo Us e: nJ Je vo us ju se i na k prava 1 uznos od roditelja primenju dn1ka zasnivaJU Је а а sro vih go nje i a elj jit vo i njegovih potomaka i us 104. PZ-a). . o drugih srodnika (clan sn no od , lja ite rod i a tet de u ce no m odgovor­ izmed n1 r og s a tv us � dr a up st za or kt re di Nа osnovu zakona (cl. 22 1 1 38 8. stav 1. ZPD). o tv us dr o rsk na cio ak i or kt noscu (а izvrsni dire na v

odluke drzavnog orga 2. Zastupanje na osnovu gan .uprave ili s�d �ogu svo­ or a am cij ua sit im en vid ed pr m U zakono zast1te odreden1h llca. Za�tu­

em jom odlukom postaviti zastupnika sa cilj a, nego na osnovu odluke drzavon panje ne nastaje direktno na osnovu zak . . . . nog organa и skladu sa zakonom. , l stavit sta u po lic m cko fiz1 om nek se Porodicni zakon predvida kad се jskog staranja ( malolet­ ralac. Pod starateljstvo se stav�aju dete bez roditel ne sposobnosti (puno­ ni sticenik) ili punoletno lica koj e је Iiseno poslov va donosi resenje о stavljanju pod letni sticenik) - clan 124. PZ-a. Organ starate1jst zakonski razlozi. Re5enjem о stavljanju pod staratelj­ starateljstvo ako utvrdi da za to postojete]ja (clan 333. st. 1. i 3. PZ-a). Za staraoca se postavlja stvo odreduju se prava i duZ.nosti stara

svojstva

lo i spos.obnosti potrebne za obavljanje duZпosti staratelja, а prista lice koje ima licna telj hrani i1i ik srodn је da bude staratelj. Za staratelja se prvenstveno postavljaju supruznik, osim ako interes sticenika ne nalaie drugacije (Clan 126. PZ-a).

sticenika,

Organ starateljstva inoze odluciti, ako је to и interesu sticenika, da licu pod starate�stvom ne postavlja staratelja nego da duznosti staratelja vrsi 'heposre�no . (clan 131. stav 1. PZ-a). Organ starateljstva zastupa sticenika preko resei;iзem odredenog strucnjaka organa starateljstva (clan 131 . stav 3. PZ-a). N1 � ov?m slucaju zastupanje ne nastaje na osnovu zakona, nego na osnovu resenJa organa starateljstva. R��e�jem � pokre!ai;iju stec'9 �og postupka trgovinski sud, n a cijem v stecaJnog duznika, imenuje stecajnog upravnika. Ste­ P
Pored ostalog, zastupa steeajnog d z ika и pokretanju vo
upravn1k, ...

un

taCka

1

•

Каd strankа и P�Icnom postupku nema zakonskog zastupnika а redovan sostupak О�О llJegovog J?OStavђanja Ьi trajao dugo, ра Ьi zbog toga mogle .ti� n�stanu stetne posledice zajednu ili оЬе stranke' sud се tu.Zenom postaVI pnvremenog zastupnika рпvremeш · · z��mk . se postavlja sa spiska advo·v

kata koji suau dostavlja adVokatska l) ::::za. �u�.p tav!ia pnvremenog zastupnika resenjem, naroCito u sledecim slueajevima· ШЈ� P.arnicno sposoban, а nema zakonskog za­ stupnika; 2) ako postoje su rotni inter�1. ��m enog 1 �egov�g z�]юnskog zastupnika; 3) ako оЪt:: stranke imaju istog zakoniiю zastu � ako з: pre?�v�1ste, odnosno boraviSte tuZenog nepoznato, а tuZeni nema pun�mocJ� ' 0 se tuzeш. ilI nзegov zakonski zastupnik, koji ne. · · se �1Је.moglo izvr8iti maju punomoenika nalaze u mo · stranstvu а dostav1�аnзе ki (Clan 81. ZPP-a) . . Privrem ·

z

1

os

eni zastupnik ni ak n zastupn1k iako и postupku za koji је postavђen ima sva prava i dJ n s z onskog zastup . n1ka (clan 82. ZPP-a). "

·

l� � �

3. ZastupanJe na osnovu izjave volje zastupanog 3.1 . Osnovni oЫik ugovora , 0 pun •

�mocstvu. Ovlascenje za za­ stupanje zasniva se i na izjavi vol'Je ugovorni h strana. Osnovni oЫik volj1os

"Sluzbeni glasnik RS", broj 84/04.

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

89

nog zastupanja nastaje zakljucenjem ugovora о punomocstvu (u trgovin­ skom pravu - ugovora о nalogu koga zoo regulise cl. 749-770). Punomocstvo је ugovor izmedu vlastodavca i punomocnika kojim se punomocnik obavezuje da uz naknadu ili besplatno, и ime (i za racun) vla­ stodavca, preduzima odredene pravne poslove, tako da oni neposredno obavezuju vlastodavca i drugu ugovomu stranu. Punomocnik moze Ъiti fi­ zicko ili pravno lice. Postojanje i oblm punomocja su nezavisni od pravnog odnosa na cijoj podlozi је punomocje dato (clan 89. stav 2. ZOO-a). Ako је za pravni posao zakonom propisana forma, ista forma vazi i za punomocje za preduzimanje tog posla (clan 90. ZOO-a). Forma pravnog posla

odredena kao izuzetak od nacela konsensualizma te Ьi i forma ugovora punomoestvu Ьila izuzetak. Medutim, ugovor о punomoestvu se, i kada nije zakonom propisana forma za prav­ ni posao koga ptinomocnik preduzima, najcesce zakljucuje u pisanoj formi radi toga sto se ovom formom isprave, koju punomocnik predaje trecem licu, najpogodnije dokazuj� svojstvo punomocnika. о

Је

Vlastodavac i punomocnik su ovlasceni da izricito ili precutno odrede oЬim i trajanje punomocja (npr. vezati za izvrsenje odredenog posla). Oblm ovl3Scenja. Prema oblmu ovlascenja punomoestvo se deli na opste (generalno) i pos.ebno (specijalno). Punomocnik kome је dato opste punomocje ovlascen је da preduzima siri oblm poslova u ime i za racun vlastodavca koji se odnose na redovne poslove. Opste punomocje ima lice koje preduzima pravne poslove sa ci­ ljem odrzavanja npr. porodicne stambene zgrade vlastodavca ili njegovog imanja, ali bez mogucnosti da preduzme akte raspolaganja ili opterecenje stvari. Posebno punomocje obuhvata samo tacno odredeni prav:ni posao (ili pravne poslove), odnosno vrstu poslova koje moze preduzimati punomoc­ nik и ime i za racun vlastodavca, а odnose se na raspolaganje imovinom vlastodavca. Tako је za prodaju stana ili kuce, za konstituisanje hipoteke, prava sluzbenosti, za preuzimanje menicnih obaveza, zakljucenje ugovora о poravnanju, о izbranom sudu i za odricanje nekog prava bez naknade neophodno posebno punomocje (clan 91. stav 4. ZOO-a). Dejstvo zastupanja. Neovlasceni (lami) zastupnik (falsus procurator) Punomocnik moze preduzimati samo one pravne poslo­ ve za cije је preduzimanje ovlascen (Clan 91. stav 1. ZOO-a). Pravni posao koji zakljuci zastupnik u ime zastUpanog i и granicama svojih ovlascenja obavezuju neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu. Ako neko lice kao punomocnik zasnuje pravni posao u ime i za racun drugog, Ъеz nje­ govog ovlascenja, postoji neovlasceno Oazno) zastupanje. Ovaj pravni ро: sao obavezuje neovlasceno zastupanog samo ako ga on naknadno odobr1 (ratihabltio, ratifikacija). Izjava zastupanog da odobrav� pravni posao ima povratno (retroaktivno) dejstvo i od tog trenutka vezuJe zastupanog, ako strane ne odrede drugacije. Sve dok se zastupani ne izjasni da li odobrava preduzeti pravni posao, on "visi". Strana sa kojom је ugovor zakljucen moze zahtevati od neovlasceno zastupanog da se и ostavljenom primerenom roku izjasni da li ugovor odo.

O GANJE PRAVOSUDN G IS PITA PRIRUCNIK ZA POLA

90

ne. odo�rava, sm atra . se or ov ug da i av izj ili ti brava, а ako u tom l"oku cu koJo:r;n Је u�oY.or zakl3 u­ sa na ra st � e lic е ес Тr lo ov d� ugovor nije ni zakljucen. bez ovlascenJa zak1Juc1 ?� ?r k n1 oc m no pu o ka је je ko cen) moze od lica vesno (и trenutku zaklJuCell.J a sa је o ik ol uk o m sa te ste zahtevati naknadu e nije imalo ovlascenja za za1ic to da i, at zn alo or � ti. ugovora nij e znalo ni a). kljucenje ugovora - clan 88 . ZOOdavac moze jednostraпom to as Vl . ja oc m no pu k na Opoziv i presta i o· i ili opozvati punomocje cak ak se zit su , ne foп ne seb po z be , lje vo om izjav ili suzeпje puпomocja ne dejstvuje nje va ozi Op . va pra tog ao rek od m ugovoro sa puпomocnikom, ili obavilo r vo ugo cilo lju zak је e koj u lic cem prema tre ti da je punomocje opozvano. zna o ral mo i nit lo zna e nij а , sao po i drugi pravn tevati od punomocпika naknadu U tom slueaju vlastodavac ima pravo zah puпomocnik Ьiо savestaп (nije stete koju Ьi zbog toga pretrpeo, izuzev kadje eпje puпomocj a). znao ni morao znati za opozivanje, odnosno za suz pravnog lica kao pu­ Ugovor о punomoestvu prestaj e i: 1. prestaпkom . ika ocп om puп cu smr 2. o; den odre cije druk nomocnika, ako zakonom nije vlastodavca: i 3: smrcu fizickog lica, odnosno prestankom pravnog lica, kao be­ O�lffi �О Se zapoceti posao ne moze prekinuti bez stete ро pravne s}ed . ak? punomocje vaZi i za slucaj smrti davaoca, Ьilo ро пjegovoj volji, n�ke ili bilo s ??z1rom na prirodu posla (clan 94. ZOO-a). Ugovor о puпo mocstvu se gas1 i presta�k�� poslovne sposobnosti vlastodavca koji пе Ьi puпovaz­ no mog�o �ak1Juc1ti ugovor о punomocstvu sa punomoeпikom ili kada, u toku tra.JanJa ugovora о punomocstvu, punomocnik postaпe poslovno pot­ puno nesposoban. 3.2.�tatutarn� zastupniStvo. Statutarni zastupпici su organi pravnog lica o.dreden1 �tat?tom, drugim opstim aktom ili osпivackim ak­ v da zastupaju pravno lice (pored zakonskog zatom p�avnog lica, oylascen1 · moze b1ti· · odredeno da ga zastupa " om udru" " z��Ja stupnika pravnog lica) Tako statut � drustva moze Ъ1!i o�edeno da u odredenim poslovima predsednik ili statutom akci�narsk kt Ј drustvo zastupa tehnicki d. ektor pravne sluzbe itd. Navedenim aktima se odreduju i ovlascenja statutarnog za��p� ka. . . . Statutarni zastupnici prema tome, mogu ЬItl samo lica koja SU za. poslena U privrednom d�vtvu п· drugom. pr�vnom licu. U odnosu zastupanja pr�vnog lica zastupnik preduzim� ravn� radiye ? im� I za racun. zastupanog pravnog lica. 1I?e3stva tih pravnih poslova nasta'u;a pravno ћсе iako Ј� statutarш zastupnik organ pravnog 1�. Okolnost sto је on istovrem�no i r r g� zastupa ne utice na pravnu �оћоcdrko pпrodu ovog odnosa. Osim toga Clan 8�. ���а�IZ�� nc1 d е UJe da ovlascenje za zastupanje · . nastaje i na osnovu zakona i opiteg aktа pravnog 11са .. . 3.3.Prokura. Prokuraje puno ,. kOJ�m pnvr�dno drustvo ovlascuje jedno ili vise fizickih lica z� р;е uzimall e pravn1h poslova i radпji .] u vezi sa delatnoscu drustva i upi� Je se u Regis tar. Опа је пajsire nepre­ . nosivo ovlascenje za sklapanje VI 1 i:a�ih poslova iz oЫasti delatпosti � � privrednog drustva ali ne sadrz"i ov asce · pravnih poslova · .nJe za zasn1vanJe · · se оdnose na otudenje i opter cenJe kOJl , nepokretnosti. Ovaj oЫik voljog zastu panj a ne moze se zasno � na o redeno vreme niti se ovlasceпja 1z prokure mogu ograniciti Пi ve za о еdene uslove. Ako је пavedeno "

�

'

1ОСЈ�

� t ;�

C PROF. DR ILIJA BADI UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

91

ovlascenje iz prokure ograniceno, to nema dejstvo prema trecim licima. Pretpostavlja se da је prokura data za celo privredno drustvo, osim kad је izricito navedeno da је data za ogranak. Zakonski zastupnik privrednog drustva obavestice Registar о izdava­ nju prokure ili о njenom opozivanju. Prilikom registracije prokurista depo­ nuje svoj potpis, sa oznakom koja oznacava njegovo svojstvo. Prok�ra moze Ьiti pojedinacna ili zajednicka. Pojedinacna prokura se daje jednom licu ili vecem broju lica. Ako је prokura data vecem broju lica kao pojedinacna, svaki prokurista ima sva zastupnicka ovlascenja iz pro­ kure. Zajednicka prokura moze se dati dvojici ili vecem broju lica zajedno. U tom slucaju, pravni posao је punovazan samo ako postoji saglasna izjava volje svih prokurista, а izjave volje trecih lica i njihove pravne radnje koje se ucine prema jednom prokuristi, smatra se da su ucinjene prema svim prokuristima. Prokurista potpisuje privredno drustvo svojim punim imenom, sa ja­ snom naznakom svog svojstva koje proizlazi iz prokure sa oznakom "рр".

Privredпo drustvo moze opozvati prokuru u svako dоЪа. Privredno drustvo se пе moze odreci mogucпosti da opozove prokuru. Ako је prokura opozvana, prokurista moze prema privrednom drustvu ostvarivati prava koja proizlaze iz ugovora па kome је izdavanje proku­ re zasпovano. Prokura пе prestaje smrcu ili prestankom jedinog clana drustva ili akcioпara drustva koje ј е dalo prokuru (cl. 26-30. ZPD-a).

3.4.Punomocnik ро zaposlenju. Punomocnik ро zaposlenju је fizicko lice koje se smatra ovlasceno na preduzimanje pravnih radnji, и ime i za racun vlastodavca, samom cinjenicom sto za njega obavlja odre­ dene radne duznosti i poslove iz kojih, ро redovnom toku stvari, proizlazi i ovlascenje za zakljucenje ili ispunjenje odredenih ugovora ili preduzimanje drugih pravnih radnji. Tako, prodavci и prodavnicama, lica na poslovim.-:: salterske sluzbe u posti, banci i sl. ovlascena su, samim tim, na zakljucenj� i ispunjenje tih ugovora. Ovlascenja punomocnika ро zaposlenju zasnivaju se . na izraZenoj volji vla�todavca i predstavlja specifican oЫik voljnog ili ugovornog zastupanja proisteklog iz radnog odnosa. .

Samim zaposljavaпjem i faktickim radom zaposlenih na odredeпom radnom mestu, оп1 se smatraju ovlasceпim za vrsenje odredenih pravnih radnji, iako im, u tom smislu, nisu data роsеЬпа ovlascenja. U stvari, postoji precutпo odobreпje za sklapanje i ispuпj�nj�, odnos�o sklapanje i1i ispunjenje ugovora ili, eventualno, preduzimanje i drugih uoЬieaJen.1h, pravm� radnji. Ovlascenja ovih lica nisu odredena opstim aktom пiti registrovana u Registru. Ne Ь1 bllo celishodno da se opstim aktom ovlasti na zastupanje, odnosno registruje u Registru re1a­ tivno veci broj radnika koji Ьi istupali kao punomocnici ро zaposlenju.

Као punomocnici ро zaposlenju mogu istupati ne samo zaposleni и pravnim licima nego i radnici zaposleni kod preduzetnika. Punomocnik ро zaposlenju moze ЬЏi samo fizicko, а ne pravno lice, sto proizlazi iz zakonskog -izraza "rad:riici". ·

.

. Ovlascenja punomocnika ро zaposlenju se pretpostavljaju. Navedene pretpostavk� se mogu otkloniti i ograniciti kada se npr. na vidnom mestu istakne upozo�e�J� и ')rost?nJ1. u . kojoj to lice obavlja poslove daje placanje na kasi, Ш da se uzorci пе prodaJU 11i daJe u ?:tanJu eksponat.

�

3.5.Punomocje trgovinskog putnika. Ugovorom о punomo s� vlastodavac moze ovlastiti trgovinskog putnika da ga zastupa. Тrgovinski

PRAVOSUDNOG I SPITA PRJRUCNIK 'lA POLAGANJE

92

u ime i za racun vlastodavca ve slo po " ne rav Р ma · uz1 d pre ce . ces . putn1k naз · inskog putn1'kа ne pr o1z1aze Jaov " trg a enJ ' c " las ov o Ak · а. t is d.' se g ovo van nJeg · ·е a se da trgovinski" pu tnI'k n1з 'Ј ' smatr · ov1asce " ' nЈ·а, odnosno punomocia sno iz · . pr1kup1·Ja porud·�.bine ovlascen da zakljucuje ugovore, nego samo da " , en _ aJe .robu, .nч е ovla�� ? pro da en asc ovl ik putn i nsk ovi trg Ali i kada је ovinski putn�k J e ovl��cen da naplati cenu, kao ni da prodaje n� .kredit. Тrg ostatka robe I �stale IZJave da za vlastodavca: 1) prima reklamac1J e zbog ned osredovanJem , 2) preu vezi sa izvrsenjem ugovora zakljucenog njegovim p u ovor�. . duzima.potrebne mere za ocuvanje njegovih prava 1z t�� � n?g k volJ оЬћ е Ј �Je omo pun ovno Posl cje. . . 3.6. Poslovno punomo zetn!k, zastupanja kojim privredno drustvo, drugo pravno ћсе 1�1" �redu ovlascuju punomocnika da pre�uzima �ravne po�!ove, uob1caJepe u vrs.e­ nju njihove poslovne delatnosti. Za razliku od ob1cnog pun��ocstva koJ�, ро pravilu, prestaje smreu vlastodavca, pos}ovno punomOCJe �е presta]e smrcu preduzetnika ni kad on bude lisen poslovne sposobnosti (clan 96. stav 2. ZOO-a). Ovlascenje poslovnog punomocnika se ne upisuje и sudski registar, za razliku od prokure i kada ovu punomoc daje pravno lice. Odredbe о poslov­ nom punomocju, prema odredbama Clana 96. ZOO-a, shodno se primenjuju i na poslovno punomocje "imaoca radnje". Ovaj izraz nije usk1aden sa, docnije donesenim Zakonom о pri­ vrednim drustvima koji fizicko Iice koje obavlja privrednu delatnost naziva preduzetnikom. OЬim ovla5cenja poslovnog punomocnika ograniceno је registrovanom poslovnom delatnoscu privrednog drustva, drugog pravnog lica, odnosno preduzetnika. Na osnovu ta­ kvog punomocja punomocnikje ovlascen zakljuciti sve ugovore i preduzimati ostale pravne poslove koji su uoЬicajeni и vrsenju poslovne delatnosti tog pravnog lica ili preduzetnika. Poslovni puno�ocnik ne moze preduzimati pravne poslove iz domena va�rednog poslovanJa. Bez posebne punomoci on ne moze otuditi ili opte­ retiti. nepokretnosti, preduzeti menicne obaveze ili obaveze jemstva' uzeti zajam i voditi spor. 3.7.Punomocj � za :z:astuPanje u parnici. U parnicnom postupku : u postup str�nke mogu preduzimat1 radnJe ku licno ili preko punom ocnika koJ1. mora �а bude a_?v�kat. Punomocnik pravnog lica moze Ьiti diplomi­ rani pravnik sa polozen1m p�avosudnim ispitom, koji је stalno zaposlen и . tom pravnom ћсu . .stranku �1 pravn� lice� mora da zastupa advokat и po­ stupku ро vanredn1m pravn1m lekovima, izuzev ako је sama advokat (clan 85. st.1 - 3. ZPP-a) . . . Oblm pu�o.mocja odreduje stranka. Shodno tome stranka mo ze ovla­ s�ti punomocx:iika da preduzima pojedine odr je ili da preduz1ma sve radnJe u postupku Ako з·е puno , edene �adn " , mocn1'k ov1ascen da preduzima samo po'ed' · u pos·tupku, dnJe on za te radnje mora imati posebno ovlascen e s�:nk� . Punomocnik је duzan da р1:1Tk . 1 om preduz1. maПJa prve radnje и postupku podnese unom ,J· ud u Је to}<� elog p,ostupka duZan da pazi da li је lice koje se jav!j � mo Ako је stranka izdala punomoc·r��� en�eni roylasceno za zastu p anje. punomocju, punomocnik ј е na osno.3u ova� J ра шс�, а nije Ыize odredila ovlascenja u postupku, а narocito da podnese tuzbu da . og p� nom,ocJa ovlasc�n: 1) da vrsi sve radnje u benog zahteva, zakljuci poravnanje izj�vi РЈ: pol�� pnzna tuzbeш zahtev ili se odrekne tuz' аvш е 1 dа se odrekne Ш odustane od njega, kao •

•v

;

·

·

·

•

J

lo uJ ��

k

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO I SТVARNO PRAVO

93

i da predlaZe izdavanje privremenih mera obezbedenja; 2) da podnosi pred1og za izvrsenje ili za obezbedenje i da preduzima potrebne radnje u postupku povodom takvog zahteva; 3) da prenese punomocje na drugog punomocnika ili ovlasti drugog punomocnika na preduzi­ manje samo pojedinih radnji и postupku; 3) da od protivne strane primi i nap1ati dosudene troskove (clan 89 - ZPP а). -

Sve navedene parnicne radnje ovlascen је preduzimati i punomocnik pravnog lica (diplomirani pravnik sa polozenim pravosudnim ispitom, koji је stalno zaposlen u tom pravnom licu)109. Stranka izdaje punomocje u pismenom oЫiku (СЈ.ап 90. ZPP). Stranka moze u svako vreme opozvati punomocje, а punomocnik moze da ga u svako vreme otkaZe. Opozivanje, odnosno otkaz punomocja, mora se saopstiti sudu pred kojim se vodi postupak, pismeno Ш usmeno na zapisnik. Punomocnik је duZaп da о otkazu punomocja obavesti stranku i sud. Opozivanje, odnosno otkaz punomocja, proizvodi dejstvo za protivnu stranku od easa kada јој је saopsteno. Posle otkaza punomocja punomocnik је dui.an da jos зо dana preduzima parnicne radnje za Нее koje mu је izdalo punomocje, ako је potrebno da od njega otkloni steta za davaoca punomoCja koja Ьi u to vreme mogla da nastane (Clan 92. ZPP-a).

Punomocje koje је fizicko lice sacinilo za zivota prestaje: 1) njegovom smrcu ili proglasenjem umrlo i 2) guЬitkom poslovne sposobnosti. Ako је pu­

nomocniku dato ovla.Seenje da moze preduzimati sve radnje u postupku, а stranka, odnosno njen zakonski zastupnik umre Ш postane poslovno nesposoban, ili ako zakonski zastupnik bude razresen duznosti, punomocnik је ovla.Scen (i duzan) da preduzima radnje u postupku koje ne trpe odlaganje. Prestankom pravnog lica prestaje i punomocje koje је ono izdalo. Pu­ nomocje pravnog lica prestaje i otvaranjem nad njim steeajnog postupka i postupka likvida­ cije (cl.93-94. ZPP-a).

Odeljak sesti AZEC NEV I PRAVNI POSLOVI

Nevaieci su oni pravni poslovi koji пе proizvode punovainost zbog toga sto im nedostaje neka od pretpostavki odredenih zakonom (poslov­

na sposobnost subjekta; slobodna, ozЬiljna i saglasna izjava volje; moguc, dopџsten i odreden, odnosno odrediv predmet obaveze; dopusten osnov i zakonom ili voljom strana predvidena forma pravnog posla kao uslov nje­ gove punovaznosti itd). Zakon о oЫigacionim odnosima predvida dve vrste nevazecih ugovora: nistave i rusljive. Pravila propisana za ugovore prime­ njuju se na pravne poslove. · 1. Pojam

1. NISTAVI

PRAVNI POSLOVI

Nistavi pravni poslovi povreduju opste interese. Oni ne proizvode punovazna pravna dejstva, а pravo na isticanje nistavosti ne gasi se. Ni­ stavi su: pravni poslovi protivni prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim oblcajima (clan 103. stav 1. ZOO-a). Prinudni propisi najcesce su sadrzani u propisima gradanskog, trgovinskog, krivic� og ili upraYD: og prava а sadrze normu koja zabranjuje odredeno ponasanJe. Као posled1ca krsenja prinudnih propisa moze Ьiti predvidena samo gradanskopravna nistavost pravnog posla, istovremeno i nistavost i kazna ili samo kazna. 109 Zastupanje RepuЬlike Srblje i njenih organa,jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave ureduje se posebnim propisima - �lan 85. stav 4. ZPP а. -

94

SUDNOG ISPITA PRIRUCNIK zл POLAGЛNJE PRAVO . . оЬuhvataju osnovne principe о uredenju zemlje kOJI Јavni poredak је sistem prop1sa " е ostovati. Pored p rinudnih propisa javni

�

.

il & ��t �� �

ud koje su strane u gr.adanskop�a"':11om o nos � а p nasanja ustanov1 jena s cilje m zastite jav­ VI pra na a . mor a c raju ova odg 1 ta hva poredak obu Ьe 1 nih interes� i �r:e�oguca":anja �o�lasce e up� e u se) pravi1a ponasanja koja su nasta­ Dobn оЬ1саЈ1 su 1!-ep�san� 1 .1 pisan� r�o . amo pov . r. eda dobrih oblcaja ima za posledicu la dugotrajnim ponavlJanJem 1stih ponas�Ja . ) obi�aJa. . . nistavost pravnog posla а ne i povreda losih (zlJh .

,

�

, J3:V??m Ј?О�:tku vni posao koj. i је protivan prinudnim prop1Su ima Pra 1cno. 1 111 delim . оьi�aJ1m · ·х a Је n1·svtav (apsolutna nistavost) celost , i. dоьr1m с · ni, n str d · е noJ Је o sam eno ranj zab � la � pos nog . Ukoliko је zasnivanje prav . odr�den1 sluc� , а ostati na snazi ako u zakonu nije sto drugo predVIdeno zavara , posled1ce Juce strana koja је povredila zakonsku zabranu snosice odgo (clan 103. stav 2. ZOO-a). "

2.

Posledice nistavosti

Pravilo је da nistav pravni posao ne proizvodi nika�e pra�e p�s�e�

dice (Quod nuПum est, nuПum producit efec�m). Ako.nije��a stra�a nt)e i�s11a u сеlш1 ш

delimicno obavezu iz pravnog posla, ne nastaJU pos�ed1�e rustavosti, �?Је Ь1 se P:Venstveno ispoljavale u povraeaju u preda5nje stanje. Ukoliko Је Ью .zasnovan �ista� p_ravш p�sao, ра је sa ciђem njegovog izvrSenja neSto ispunjeno, uspostaVI�e se stanJe. koJe Је po�toJa1o pre zasnivanja pravnog posla. Каdа оЬе ili samo jedna strana isp�ne SVOJe obaveze 1� pra�?g posla, u slueaju njegove nistavosti, svaka strana duznaje da vrati drugoJ sve опо vsto Ј� pп�Ila ро osnovu takvog pravnog posla (ako је nistav ugovor о prodaji, а оЬе str�e su ga ispuшle, prodavac је kupcu dиZan vratiti iznos cene, а kupac prodavcu stvar; ako Је nistav ugovor о poklonu, poklonoprimac је dиZan poklonodavcu vratiti poklonjenu stvar ili drugu imovinsku vrednost itd.). Ukoliko nije moguce izvrsiti vracanje, i1i ako se priroda onog sto је ispunjeno protivi vraeanju, daje se odgovarajuca naknada u novcu, prema cenama u vreme donosenja sudske odluke, ukoliko zakon Sto drugo ne odreduje (clan 104. stav 1. ZOO-a).

Izuzetak od pravila da је svaka strana duzna drugoj vratiti sve ono sto је primila, moze primeniti sud ako su za to ispunjene sledece pretpostavke: 1) ako је ugovor nistav zbog toga sto је ро svojoj sadrzini ili cilju protivan pri­ nudnim propisima, javnom poretku ili dobrim oЬicajima (zabranjen pravni posao) а 2) zahtev za vraeanje podnosi nesavesna strana. U toj situaciji sud moze: а) odЬiti, u celini ili delimicno zahtev nesavesne strane za vracanje onog sto је drugoj stran_i dala tako da druga strana zadrzi ono sto је primi­ la od nesavesne strane il1. Ь) odblti, u celini ili delimicno zahtev nesavesne str�� �а �ас��е onog sto је d�a i odluciti da se to ispunjenje preda opstini na CIJOJ t�nt?�Jl strana �od koJe se nalazi predmet ispunjenja ima sediste (pravno 1Ice il1 preduzetnik), odnosno preblvaliste ili boraviste (fiz icko Iice). 3. Konvalidacija

�is�av pr� i posao se samo izuzetno moze osnaziti (ko lidirati).110 PraVIlo �� da n1�� tav ugovor ne postaje punova.zan kad zabrannva a ili koj·i drugi uzrok n1stavosti naknadno nestane Pravila 0 ko nv ' dас1Ј1 · " se, 1ра · k, izuzetno pri�eЧJUJ� 1 na �ista · v ve ugovore. Ako је zabranali a Ьila manje g znacaj a' а ugovor Је izvrsen, n1�t�vo�t se ne moze istica (cl' an 107. stav 2. ZOO-a) . Mogu se konval1d1rati ugovon· kOJI lllS· U ztiakl JUCllJlll U UgOVOffiOJ Ili zakOПSkОЈ. fiormi· . Ugovor za ClJe se zakl.J.ucenje zahteva pismena fопnа smatra •

•

•

•

•

v"

110

"

' ki - convа1escenti ае f· Latins opora ' ' v l1a �

nJe; conva1esco 3 ·

v

•

•

•

•

•

- valui�.okrepiti se osnaziti se, ozdravljati.

PROF. DR ILIJA ВАВIС UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

95

se punovaZnim iako nije zakljucen u toj formi, ako su ugovome strane izvr­ sile, u celini ili preteznom delu, obaveze koje iz njega nastaju, osim ako iz cilja zbog koga је forma propisana ne proizlazi sto drugo (clan 73. ZOO-a} .111 4. Konverzija Konverzija је, и sirem smislu, pretvaranje jednog pravnog stanja и drugo pravno stanje.112 Ugovor је, na primer, moguce izmeniti promenom ili uvodenjem roka, uslova, ugovorne kazne, nacina vracanja zajma, visine stope ugovome kamate itd. U uzem smislu konverzija је pretvaranje nista­ vog pravnog posla и punovazan pravni posao. Nistav pravni posao moze se konvertovati u punovazan pod kumula­ tivno ostvarenim sledecim pretpostavkama: 1) daje zasnovan nistav pravni posao; 2) da nistav pravni posao ispunjava pretpostavke za punovaznost nekog drugog pravnog posla; 3) da је drugi pravni posao (koji је punova­ zan) u saglasnosti sa ciljem koga su ugovorne strane imale u vidu kada su zasnovale nistav pravni posao i 4) ako se moze uzeti da Ьi strane zasnovale taj drugi pravni posao da su znale za nistavost svog pravnog posla . Tako, za punova.Znost ugovora о ustupanju i raspodeli unovine za z1vota neophodno је da se saglase svi potomci ustupiocevi koji Ьi ро zakonu ЪШ pozvani na nasledivanje zao­ stavstine. Каdа se sa ustupanjem i raspodelom nije saglasio neki od potomaka, odnosno nije obuhvacen ugovorom, delovi ustupljene imovine smatraju se poklonima (Clan 187. ZON-a). Nije punovazna menica koja ne sadгZi neki od Ьitnih elemenata, ali sastavljena isprava moze vaziti kao neki drugi oЫigacioni odnos (npr. cesija). 5 . Delimicna nistavost Delimicna nistavost је nistavost sporednih (nebltnih) odredaba prav­ nogug posla koja ne povlaci nistavost i samog pravnog posla, и skladu sa pravilom Utile per iпutile поп vitiatur ("Korisno se stetnim ne kvari"). Pravni posao, prema tome, nije de1imicno nego и potpunosti nistav ako је nistava odredba Ьitna za njegovo postojanje. Tako је nistav сео ugovor о prodaji zbog nistavosti odredaba ugovora koji imaju za predmet stvari van prometa. Suprotno tome, nistavost odredbe ugovora о ugovomoj kazni u slucaju raskida ugovora о prodaji sa obrocnim otplatama cene (clan 548. ZOO) nema za posledicu nistavost celog ugovora, jer on moze opstati bez te (nistave) odredbe. Ugovor се ipak ostati na snazi cak i ako је nistava odredba Ьila uslov ili odlucujuca pobuda ugovora u slueaju kadje nistavost ustanovljena upravo da Ьi ugovor Ьiо osloboden te odredbe i vaZio bez nje (clan 105. stav 2. ZOO). -

6. Isticanje nistavosti pravilu Quod аЬ . . . I�ticanje nistavnosti nije podl�zno zastarelosti sh.?dno 1шtio VItiosum est non potest tractu tempons convalescere (slobodniJe prevedenom u Clanu 1006. OIZ-a: "�to se grbo rodi, vrijeme ne ispravi; - sto је spocetka nezakonit?, to yre1!1enom samim zakonito ne postaje"). Sa ciljem za5tite opstih interesa tuzba za pomsten3e шstavog pravnog posla moze se podneti bez obzira na protek vremena.

ш U tom smislu је i usvojeni stav VSS, Rev. br. н97/88 od 10. juna 1988: "�ud moze J?riznati pravno dejstvo pismenom ugovoru о prometu nepokretnosti iako potpisi na ugovo� rusu overen� ko� suda pod uslovima propisanim noveliranim �anom 4. Zakona о prometu nepokretnosti (presuda obзavlJena u ZSO, knj. 13, 14 i 15, sv. 1-111 za i988-1990, Beograd 1994, odluka broj 117). 112 Latinski- conversio, onis, f. promena, pretvaranje, izmena.

NJE PRAVO SU DN OG I SPITA PIORUCNIK ZA POLAGA

96

eti svako }ain��resovano dn po e oz m sti vo sta ni je an div utvr zbu za eno, ucesn1c1 pravnog tv ns ve • pr su a . ·Тu lic a an ov es er nt ' i " . 1. Za -1'"" i·1с� kОЈа c · dоkazu 1ice i wzavn1 tuz"i'la . · са . �е 1 i а r1, so ce s ni �� . i �ada za1nteresovano posla (ugovoraci) i njihovi unive!zal ћ А . e e int n1 . d �� da za utvrdivanje nistavosti imaJU prav z1 su ро t pa os tav n1s na 1c1 rn , pa lice nije istaklo nistavost u pokrenuntoj O�a. sluzbenoj duznosti (ех officio) cla 109. ZO -

Pojedini nistavi praVпi poslovi . :кt: 7.1. Zabranjeni pravni poslo

�enj e brojnih zabrana pr��isa: pravnog po�l�. Nistavi nih najcesce zakonom ima za posled1cu n1stavost u ili �egatu, .о su, na primer, џgovori: о nasledivanju, о buducem na�l��stv 7.

�

on Је prop1sadrzini testamenta (cl. 179 180. i 181. ZON-a). Porod1cn1, zak izjave volje · sao da је nistav brak ako su ga sklopila dva lica istog pola ako mat em; supruznika nisu blle potvrdne ili ako brak nije skloplje n pred uzniicar ka; ako ako brak nije sklopljen radi ostvarivanja zajednice zivota supr је sklopljen za vreme trajanja ranijeg braka jednog supruznika; ako ga је sklopilo lice nesposobno za rasudivanje, ako su ga sklopili medusobno krv­ ni, adoptivni ili tazblnski srodnici izmedu kojih nije dozvoljeno sklapanje braka i ako su ga medusobno sklopili staratelj i sticenik (cl. 31-3. PZ-a). 7.2. Fiktivni i simulovani pravni poslovi. Fiktivni pravni po­ sao113 је onaj koji se predstavlja trecima, а u stvarnosti nije zasnovan jer ga strane ne zele (svesna nepodudarnost izmedu izjavljene volje i prave volje ?govornih strana). Fiktivni pravni posao је nistav nezavisno od motiva koji Је po�enu? str�e �а о i;jemu postignu saglasnost (Ьrak nije sklopljen radi os�anvanJ? :aJe.dn1ce z1vota supruznika, niti је ona kasnije uspostavljena vec SU ZakJJUCen]em .braka SUpruznici ze}eli da prikrij u neki drugi pravni ро�а?, prodavac fiktivno kupcu prodaje neku stvar da Ьi mu javno predu­ zece 1z51a1� 1!- zakup �t�n koga bl kasnije otkupio itd.). Fiktivni pravni posao ne IJlOZe b1t1 ko�val�d1�an _Protekom ':l'emena. Prividnost pravnog posla ne moze �е, .m�dutim, .1sticatI prema trecem savesnom licu. Fikti'Y111 pra:vn1 posao se razlikuje od simulovanog pravnog posla. Si­ mulovan� �ravn1 ро�ао se, takode, zasniva prividno ali prikriva neki drugi · P?S ? .Cd1s1mulo:v�n1). Prvi, prividni (simulovani posao) је nistav, а dru­ " ako su ispunjene pretpostavke za njegovu gi, zszn::ulovanz Је punovazan pun?v�znost (strane prividno zakljuce ugovor о prodaJ·i' а u stvarnosti su zaklJUC11е ugovor о poklonU �а Cl·1·Jem dа l· ZЬegnu p}acanje veceg poreza na promet nepokretnosti. predVIdenog. za u�ovor О prodaJI). U pravnoj literatun. ,

�

se istice da и оЬа s1ucaja osto'i simul pravш ро�ао (u�ovor) - simulacija. Simulacija је apso1utna ako је zaklju en vidni ovam avn. osao ra�� za? bllazenja propisa, prevare trecih Нса ili zbog kakvog drugog ci a' а rei vna se pnVIdшm pravnim poslom prikriva neki drugi pravni posao.

f E�

"

J>J 1J0

Zelena8ki pravni posао (ugovor " ) Zelenaski pravni posao (ugovor) је pravni posao u k Jedna st�ana, .koristeci s� s.ta�jem nuzde ili teskim materijalnim stan·�:�rugo , nJeg ovнi:i ?edovolJn 1m iskustvom, lakomislenoscu ili zavisnoicu, ugovor1& za sebe 1li za nekog treceg korist 7.3.

·

.

113

Latin&ki fictus, part. od fingo - izmisljen, laza

n, pretvoran.

PROF. D R ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

97

koja је и ociglednoj nesrazmeri s onim sto је on drugoj strani dao ili ucinio, ili se obavezao dati ili uciniti (stav 1. clan 141. ZOO-a). Izraz zelenasenje је, verovatno, nastao od, ne tako retke, prakse kod nas, u vreme raspada feudalizma, da trgovci od seljaka kupuju zito i to dok је jos na klasu "na zeleno", koristeci se njihovim stanjem nuzde, kako Ьi kasnije ostvarili nesrazmernu doЬit. .zelenaski pravni posao (ugovor) slican је prekomernom ostecen:ju. ОЬа

vostrano teretne ugovore sa ciljem zastite jednake vrednosti davanja, а se pnmenjuju na a prepoznaju se prvenstveno ро ociglednoj nesrazmeri uzajamnih davanja. Za postojanje pre­ komernog ostecenja neophodno је da је, u odredenim ugovorima, osteeena strana u zaЫudi i1i da је prevarena. Kod zelenaskih ugovora, pored ocigledne nesrazmere uzajarnnih davaцja .(objektivni element) u svakom slucaju nuzna је namera jedne ugovorne strane (subjektivni elemenat) koja se realizuje u iskoriseavanju odredenih okolnosti koje su se stekle kod druge ugovome strane. ZЬog prekomernog ostecenja ugovor је ruSljiv dokje zelenCiSki ugovor protivzakonit i nistav, te se na njega shodno primenjuju odredbe ZOO-a koje regulisu nistavost.

Ugovor је zelenaski kada: 1) ugovorne strane zakljuce dvostraцo oba­ vezni ugovor, 2) postoji ocigledna nesrazmera uzajamnih prestacija i 3) ocigledna nesrazmera је prouzrokovana namerom i radnjama nesavesne ugovorne strane (zelenasa). Nedopustene radnje zelenasa sastoje se и kori­ scenju stanja nuzde ili teskog materijalnog stanja i nedovoljnog iskustva ili lakomislenosti ili zavisnosti druge ugovome strane koje za posledicu imaju ugovaranje za zelenasa ili nekog treceg ocigledne nesrazmerne koristi. Ostecena ugovorna strana moze od suda zahtevati и roku od pet go­ dina od zakljucenja ugovora smanjenje obaveze na pravican iznos (koji се Ьiti и srazmeri sa prestacijom druge ugovorne strane). Sud се zahtevu udo­ voljiti ako је to moguce i и tom slucaju ugovor s odgovarajucim izmenama ostaje na snazi (st. 4. i 5. clan 141. ZOO-a). Zelenaski ugovor је nistav tako da se ni nakon isteka roka od pet godina ne moze konvalidirati, posto se pravo na isticanje nistavosti ne gasi.114 7 .4. Nemogucnost ispunjenja pravnog posla. Nemogucnost is­ punjenja је neizvrsenje pravnog posla od strane duznika zbog postojanja odredenih, relevantnih okolnosti. Nemogucnost ispunjenja utice na sud­ Ьinu pravnog posla od njegovog nastanka, za vreme dok traje sve dok ne prestane . Pravni posao moze punovaZnO nastati ako ima, pored ostalog, i moguc predmet. Ako је predmet obaveze nemoguc, pravni posao је nistav (clan 47. ZOO-a). Ukoliko pravni posao niko ne moze ispuniti, postoji objektivna nemo­ gucnost, а kadaje ne mnoze ispunitijedna strana, ali moze neko drugo Iice, nemogucnost је subjektivna. Duznik odgovara i za delimicnu ili potpunu nemogucnost ispunjenja (koja је nastala nakon zasnivanja obaveze) i ako tu nemogucnost nije skrivio, ako је nastupila posle njegovog dolaska и docnju, za koju odgovara (clan 262. stav 4. ZOO-a). . . o Ј е da se PraVIl e. form orene ugov ili 7 5 Кrsenje propisane volja za nastanak pravnog posla moze izjaviti recima, uoblcajenim znaci.

114

.

Nesavesna strana koja zakljuci zelenaski ugovor cini krivi�no delo zelenasenja iz clana 217. Кrivic­ nog zakonika RepuЬlike Srblje ("SluZЬeni glasnik RS", br. 85/05 i 88/05).

GANJ E PRAVOSUDNOG ISPITA PRIRUCNIK ZA POLA

a (c!an �8 . ZO�-a) i da �m ali zu e? ns k� o cel na jem ma ili drugim ponasan ze n1kakvoJ form1, os�m ako Ј� z�ko­ dle po ne sla po g no av pr je an im uz pred J�Vlm� 1. zoo.-a�. u.odreden1m sluca v sta . 67 an (cl o en red e od cij uk m dr no ) koJa Је b1tan uslov pu novaznosti ma for a nsk ko (za mu for je isu op pr on zak Ug�vor11:e ��rane se mo gu spora­ m. ate nit em sol ad ma for sla po og vn pra vaznostl nJ1hovog ugovora (ugono pu ov usl de bu ma for na seb po da eti zum . . . .., . . vorena forma) - clan 69. ZOO-a. Је n1stav, m1 f?r J a�O p1s pro Pravni posao koji nije preduzet u zakonom na forma n� pro1zlaz� n.esto drugo.t ukoliko iz cilj a propisa kojim је odrnede u ugovor n�j form1, �о su strane p��ov�znos

. � Takode, nistav је i ugovor koji nije zakljuce r1 da ugovor koJI krs1 pro­ govo , stina -a, ZOO 70. 1 lan C om. form bnom pose ugovora uslovile usvojenoj podeli nepunovainih pisanu ili ugovorenu formu "nema pravno dejstvo". Shodno orene forme ima za posledicu pravnih poslova na nistave i rusUive, krsenje zakonske i1i ugov nistavost tog posla. o nesposob­ 7.6. Pravni poslovi lica koja su potpuno poslovn

na. Dete koje nije navrsilo 14 godina zivota (mladi maloletnik) је potpuno

poslovno nesposobno. Ono ipak moze preduzimati pravne poslove kojima pribavlja iskljucivo prava, pravne poslove J<_ojima ne stice ni prava ni obaveze i pravne pos�ove malog znacaja (Clan 64. stav 1. PZ). Pravni poslovi mladeg maloletnika izvan ovog, dozvoljenog kruga pravnih poslova, nistavi su. " Potpuno su poslovno nesposobna i punoletna . lica koja su potpuno li­ sena posl?vne sposo��osti. Naime, njihova poslovna sposobnostj ednakaje pos�
�ra;ni.poslovilica potpuno lisenog poslovne sposobnosti, izvan poslova kojima ono pribavlja lSklJUClVO prava, kojm:a ne stice niyrava. ni obaveze ili koji SU mciiog znacaja, nistavi SU. 7·7:

Pravn1 poslovi neprofitnog pravnog lica. Pravilo је da

prayno lice и pravnom prometu moze preduzimati pravne poslove u okviru ;?Је pravne �poso�nos�. P;avni posao neprofitnog pravnog lica, preduzet � �n.tog o�ra, n1sta': Je (clan 54. stav 2. ZOO-a). Savesna strana u tom slucaJu, m��� z�tevati naknadu stete koju је pretrpela usled zakljucenJ· а ugovora kOJl Је n1stav. ·

П.

RUSLJM PRAVNI POSLOVI

1• ��J�m. Razgranicenje

.., . RuslJIVI su oni pravni posloVl· C..,J...lт:n SU zakl' , JUCeП]e m povredeni pojedinacni interesi te proizvode pra�? eJ styo, ali mogu Ьiti ponisteni u odre­ denom roku na zahtev stra и е Ј. е 1 teresu ust ovljena rusljivost. �!l . 1: . · Rusljivost pravno 0 mс�z Ј? isticati stran� u C�J�m је interes_u �slj i­ vost ustanovljena и za��nom r� � ano rok� � о ПЈОЈ su� ne vo�1 racuna . . po .sl�zbenoj duznosti. Istekoin g��� rokа �sl31v i pravn1 poslovi se kon­ val1d1raju ра se smatra da su od cetka l1 1?I punov�zni . (аЬ initio) . Ipak, P?nistenj em ruslj ivog pravnog �v0;1� na�taзu, ро pravilu, iste pravne posled1ce-kao и slucaJ·u utvrdi"vanJ·a n1stavost1.

�:

·

·

2•

R�lozi rusljivosti

Pravn�yosao је rusljiv (relativno nistav)· . . . . valo ogran1ceno poslovrio sposobno licе bez 0. l) ako )е pravn1 posao zasnodobrenJ a zastupnika, 2) kad је .

PROF. D R ILIJA BABIC

·,uvoD u GRADANSKO PRAvo I sтvARNO PRAvo

99

pri njegovom zakljucenju Ыlо mana и pogledu volje strana: Ьitna zaЬluda, pre�a1-a � prinu.dw· .з) zbog l?rekomemog �stecenj a (ocigledne nesrazmere . propisom odredeno. uzaJam111h davanJa) i 4) kadJe to zakonom ili. drug1m 2"�� Pravni poslovi ograniceno poslovno sposobnih lica. Ograniceno poslovno sposobno је dete koje је navrsilo 14. godinu zivota (stariji maloletnik) i punoletno lice koje је odlukom suda delimicno liseno poslovne sposobnosti i tako izjednaceno sa poslovnom sposobnoscu sta­ rijeg maloletnika (cl. 64. i 147. PZ-a). Ograniceno poslovno sposobna lica mogu preduzimati, pored poglova koje moze preduzimati mladi maloletnik (kojima pribav�a iskljucivo prava, pravne poslove kojima ne stice ni prava ni obaveze i pravne poslove malog znacaja), i sve ostale pravne poslove uz prethodnu ili naknadnu saglasnost roditelja, odnosno saglasnost organa starateljstva. Saglasnost roditelja, odnosno staraoca, prethodno data pre preduzimanja pravnog posla је dozvola, а ako је data posle preduzimanja pravnog posla pred9tavlja odobrenje (clan 29. stav 1. и zakonom propisa­ nom roku). Pravni poslovi ograniceno poslovno sposobnog lica za preduzimanje pravnih poslova, za koje ти је p.otrebna dozvola, odnosno odobrenje, za­ snovani bez dozvole, odnosno odobrenja, rusljivi su. Oni, medutim, mogu Ьiti osnazeni naknadnom saglasnoscu zakonskog zastupnika. Saugovarac ograniceno poslovno nesposobnog lica koji је sa njim zasnovao pravni po­ sao, mozo pozvцti zakonskog zastupnika da se izjasni da li odobrava taj ugovor. }_.}<о se 'la'.konski zastupnik ne izjasni и roku od trideset dana od ovog poziva da 1i�o�or odobrava, smatrace se da је odЬio da da odobrenje. Saugovarac 6graniceno poslovno sposobnog lica koji је znao za njego­ vu poslovnu nesposebnost, ali је Ьiо prevaren od tog lica da ima odobrenje svog zakonskog zastupnika, moze odustati od pravnog posla koga је zasno­ vao sa ograniceno poslovno sposobnim licem bez odobrenja. Pravo saugo­ varaca na odustanak od pravnog posla gasi se: 1) istekom roka od trideset dana od saznanja za poslovnu nesposobnost druge strane, 2) ро isteku tri­ deset dаџ.а od saznanja za odsustvo odobrenja zakonskog zastupnika, 3) i pre isteka roka od trideset dana u trenutku kad zakonski zastupnik odobri zasp.ovani pravni posao (clan 57. ZOO-a). Lice, koje је postalo potpuno poslovno sposobno, moze zahtevati po­ nistenje ugovora koje је zakljucilo dokje Ьilo ograniceno poslovno sposob­ no, ako zakonski zastupnik nije osnazio pravni posao, а ni saugovarac nije odustao od pravnog posla. Ponistenje navedenog rusljivog pravnog posla moze zahtevati potpu­ no poslovno sposobno lice и roku.od tri meseca od dana kada је ono steklo potpunu poslovnu sposobnost (Clan 59. ZOO-a) . Каdа је pravni posao zakljucen . о� stran.� og�anic:i;.o poslovno sp?­ sobnog lica, njegQ"l saugovorac, и slu!aJ 1;1 P?n1st�nJa ruslJ �vo� pos�a� moze zahtevati vracanje ·зато onog dela ispunJenJa koJI se n�az1 и imov:in1 ogra: niceno poslovno sposobnog lica, il� � upotreЫjen u nJegovu koп.st, kao i onog sto је namerno unisteno ili offideno (clan 114. ZOO-a). De1stvo re-

100

�

�

----� � �

PRAVOSUDNOG ISPITA AGANJE ZA POL IK:: RUCN PRI� .._ :.:. :.::.. ;. :.:.: � � � � -� �

Ј.е

.. ' zastite ograniceno poslovno st1'tuc1Je, и ovom sluc"aJ'U, st1z"eno sa cilJem sposobnog savesnog lica. tacno saznanJe I predstava 2•2• мапе volje. zaЫuda. ZaЫudajestneradanskop1:-a og odnosa. � � о nekoj cinjenici relevantnoj �а punov�zno n1m a : о su�stan­ st1m ln oko � " os�1 d ­ Strana u tom odnosu moze b1t1 и zaЬlud1 о raz.i1:1 substan� о ћcn , a � � o (err l pos g vno � : ci stvari koj aje predmet pra an n1v za Je zas Je lJ ede ge strane (error in personam), о motivu koJI opror fact�1), о pravu (error pravnog posla (error in motivo), .о cinjen�ca1:11a (err iuris), о pravnom osnovu (error in negot10) itd. . �raz�vaZaЬludu mogu prouzrokovati razne okolnosti _!<ао sto su: neo n�em nost, nepoznavanje stanja stvari u prometu, neodlozna J?Otreba za stica neke stvari, navike, ukorenjeni obleaj i moralna �h:тatanJ� odr�?ene sred1n�. ona form1Lice u zaЬludi verno izrazava svoju unutrasnJU vol]u, rana na pogresnoj predstavi stvarnog stanja. Izjava volje tog lica pogres­ na zato sto ona stvari (kojaje predmet pravnog posla) pridaje svojstva koja ona nema ili odlike nekom licu koje nisu njegove osoЬine. Za.Ьluda nastaje и svesti lica koje samostalno formira netacnu predstavu. Ali, ako jedna strana izaziva kod druge strane zaЬludu ili od:rZava и zaЫudi u nameri da time navede na zasnivanje pravnog posla, postoji prevara. Ро­ . sledice prevare su tezejer prevarena strana moze zahtevati ponistenje pravnog posla i kada zaЫuda, kvalifikovana kao prevara, nije Ьitna (Clan 65. ZOO-a). Svaka zaЬluda, medutim, ne moze uticati na sudblnu pravnog posla. И nasem pravu relevantna је samo Ьitna zaЫuda. ZaЬluda Ьitna: 1) ako se odnosi na Ьitn� svojs.tv� predmeta, 2) na lice sa kojim se zasniva pravni ро��� .ako se zasn1va � ?bz1rom na to lice, i 3) kao i na okolnosti koje se ро ?b1caJ1ma � pro��tu �li ро nameri strana smatraju odlucnim, а strana koja u zaЫud1 ne l;н 1nace zasnovala pravni posao takve sadrzine da znala za pravo stanje stvari. . Strana koja �ila u Ьitnoj zaЬludi moze zbog toga zahtevati poniste­ nJe pravnog posla, 1zuz�v ako pri zasnivanju nije postupila s paznjom koja se u prome� z�teva (clan 61. stav 2. ZOO-a). Та strana ovlascena da " Je pravn &.posl� z teva po.n1sten и subjektivnom roku od jedne godine � 0 � .

·

"

·

Је

"

аћ Је

је

је

је

је

Је

је

је

�

је

c;zr:arpa za razlo� rusgzvosti, а и objektivnom roku od tri godine od zbk уис Л)а иgovora (clan 117. ZOO-a). U slucaju ponisten posl

�

је

a ja pravnog � og za lude, ро ��htevu strane koja bila u zaЫudi, druga savesna strana ;�v� f az� .·nakn kri adu pre�rpljene stete bez obzira na to sto strana a u } niJe v� z� SV?JU zaЪludu (clan 61. stav 3. ZOO-a ). c ko � a i e :� Ъ!lа u b j n � zab! �i ? � (te ovlaSCena da zahteva � � p g p s .а). mo�ve 0 nJe t�az1ti ali ne u kracem od зо danи, lZJasn1 dа 1'1 ostaJe pri da se и odredenom roku, ,се se u protivnom smatrati da .е ravni. posao P ��avnom pos1� 1.1.1 ne, J�r ?t;liste?. Smatrace se da pravni posao ponisten ako se pozva a str ne IZJasn1 и ostavljenom roku ili izjavi da ne ostaJ· pri pravnот poцslu (с�lna an 112. ZOO-a) . . \... ;t,..lan 64. ZOO-a prop1s . uJe da se z 1 Ы · pre�o ko.�� �tran� 1zJa u d . ­ vila svoju volju smatra isto kao i zaЫu а u vа1 Ic� . astitom lZJa VlJ1vanJu volJe.

��� Р.

� � Ј ��� �:� �

е

n

�

ЈР

�

·

је

·

Је.

.

Је

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO I SТVARNO PRAVO

101

Prevara. Prevara је namerno izazvana ili odrzavana zaЫuda kod

jedne strane da Ьi izjavila odredenu volju (za nastanak, izmenu ili presta­ nak nekog pravnog posla). Ona cesto potice od jedne strane и ugovoru а је moze uciniti i trece lice. SudЬina tako zasnovanog pravnog posla zavisi od prirode posla (da li је dvostrani ili jednostrani, sa naknadom ili bez nakna­ de) i savesnosti ucesnika posla. Kada је prevaru ucinilo trece lice, prevara utice na sam pravni posao ako је druga strana и vreme zasnivanja pravnog posla znala ili morala znati.za prevaru (clan 65. stav 3. ZOO-a). Ugovor bez naknade moze se ponistiti i kada је prevaru ucinilo trece lice, bez obzira na to da li је druga ugovorna strana и vreme zakljucenja ugovora znala ili mo­ rala znati za prevaru (clan 65. stav 4. ZOO-a). Pravni posao zakljucen pod uticajem prevare је rusljiv iako svesno izazvana ili odrzana zaЫuda nije Ьitna, а prevarena strana ima pravo zahtevati i naknadu pretrpljene stete. Posto prevara moze poticati i od treceg lica, prevara је nedostatak vo­ lje i kodjednostranih pravnih poslova (u kome ne ucestvuje druga strana). Tako је rusljiv testament sacinjen pod uticajem prevare (clan 167. ZON). Pravo zahtevati ponistenje rusljivog pravnog posla prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za razlog rusljivosti, а to pravo и svakom slucaju prestaje istekom roka od tri godine od dana zasnivanja ugovora clan 117.ZOO-a. . Prinuda. Prinuda је zabranjena (protivpravna) sila koja se jednoj strani stavlja u izgled ili se na njoj neposredno primenjuje da Ьi izjavila odre­ denu volju. Moze se ispoljiti kao psihiCka prinuda (pretnja) i fiziCka prinuda. Fizicka p1r!nuda. Fizicka prinuda (vis absoluta) је protivpravna fizicka sila kojom se jedno lice prisiljava da izjavi odredenu volju za na­ је prinuda koja se stanak, izmenu ili prestanak nekog pravnog posla. sprovodi lisenjem slobode, batinanju, fizickoj povredi tela, hipnozi i sl., а odlucujuce deluje na stranu da npr. potpise tekst ugovora. Fizicka prinuda se sprovodi и vreme izjavljivanja volje da na samoj licnosti jedne strane da Ьi ona pod tim uticajem izjavila odredenu volju. Psihicka prinuda (pretnja). Drugi vid prinude se ispoljava u pret­ nji (psihicka, moralna prinuda - vis compulsiva). Za razliku od fizicke sile koja se realizuje na licnosti ugovorne strane и vreme davanja izjave, pret­ nja је zlo koje se stavlja и izgled (ostvaruje se izazivanjem opravdanog stra­ ha). Psihicka pretnja (regulisana clanom бо . ZOO-a) postoji ako је strana и pravnom poslu ili neko treci nedopustenom pretnjom izazvao oprav�a13 . strah kod druge strane kojije odlucujuce uticao na volJu (da se npr. zaklJuc1 ugovor). Strah je opravdan ako se iz okolnosti vidi daje ozЬilj!1?m �ras?o­ scu ugrozen zivot, te}o ili drugo znacajno dobro druge Strane Iћ treceg ћса: Ponistenje pravnog posla zakljucenog usled prinude moze za�teva? strana u cijem је interesu rusljivost ustanovljena. Pravo. zahtevati. pon1stenje rusljivog pravnog posla prestaje istekom roka od Jedne god1ne o.d prestanka pn­ saznanja za razlog rusljivosti (subjektivni rok), odnos�o nude, а u svakom slucaju prestaje istekom roka od tn god1ne od dana za­ snivanja pravnog posla (objektivni rok).

То

!

о�

--------- -- - -

102 --

��

--

------

SUDNOG ISP ITA --: JE PRAVO LAGAN-KZA PO �----PRIRUCNI -:.. .:. :. =-=�::

�

dice ponist�nj a. �u�9ivost sle Po ti. os iv slj ru e nj ca 2•3. Isti lu�a suda � Jo m se 1zr�ce po­

� a. Od moze isticati samo zainteresovana straan o za �azliku od s� deJ o ivn n.st�tut nistenje rusljivog pravnog posla im ko koJ a ima dekla:ativno d�J�tvo. odluke suda о nistavosti pravnog posla vno la moz_� se J?O d1c1 samo u Zahtev za ponistenje rusljivog pra g pos odnosno od �a�log ruslJ.1V?st1,kom roku od jedne godine dana od saznanja za caJ: roka od 1 prestaJ e iste pr�tanka prinude. То pravo u svakom slu (cla n 117. ZOO-a). Ak o u tom tri godine od dana zakljucenj a pravnog posla ovaz�n od tre��tka roku nije zahtevano ponistenje, pravni posao ie punteva na u с1Ј е� kada је zasnovan. Ponistenje pravnog posla moze zah -a)ti-stra strana koJa Je је interesu rusljivost ustanovljena (clan 112. stav 1. ZOO udi. , pravni posao zasnovala pod prinudom, usled prevare ili u zaЫivos e, t, naim ruslj ena Saugovarac strane u cijem је interesu ustanovlj moze zahtevati od strane da se u odredenom roku, ali ne kracem od 30 dana, izjasni da li ostaje pri pravnom poslu ili ne, jer се se u protivnom smatrati da је pravni posao ponisten. Ako se pozvana strana u ostavljenom roku ne izjasni ili ako izjavi da ne ostaje pri pravnom poslu, smatrace se da је pravni posao ponisten (Clan 112. ZOO-a). Ako је rusljivi pravni posao ponisten, posledice ponistenja zavise od okolnosti d� li је n�sto dato drugoj strani u ispunjenju rusljivog pravnog posla. Каd Је samo Jedna strana koja је zahtevala ponistenje ispunila svo­ JU obavezu, moze zahtevati vracanje datog. Ukoliko su оЬе strane u tom pravnom poslu ispunile svoje obaveze, svaka strana је ovlascena da zahte­ va vracanje onog st? је dal�: �usljivost nije ustanovljena u opstem interesu tako �а sud n� moze odluc1ti da se predmet pravnog posla preda opstini. Ukoliko se pr1roda ?�og "s�o Ј.� dato drugoj strani, u ispunjenju rusljivog pravnog posla, protivi vracanJu, dace se odgovarajuca naknada u novcu prema cen�ma u v:�me.vrac��Ja, odnosno donosenja sudske odluke. Pos.le�1.ce pomste:flJ3 rusljlVOg pravnog posla, pored restitucije, moze se sasto�at1 I и nakna�� stete. Pravo na naknadu stete zavisi od cinjenice sa­ vesnosti str�ne u pon�stenom pravnom poslu. Savesna strana (nije znala ni � [al�z�ati za ро��?Ј ��Је. uzro�a rusljivosti) ima pravo zahtevati naknadu e ge, na �IJOJ Је stran.1 �zrok rusljivosti pravnog posla. r:u ' da Je I?r.avn1 posao zakl.Jucen pod uticajem pretnje, odnosno prinu. . odnode'- pпnuden1 ima pravo na naknadu. 8vtеtе 0 d 1'��а kОЈе pretnJu, Је . sno prinudu u otrebllo 0� РЈ��1 posao P0 1sten zbog zaЪlude strana , ? koja је u zaЫu�i duzna ј а 1 stet� drugoJ savesnoj strani. Ogranice­ no poslovno sposobno lice d��v�la da stetu nastalu nog posla, ako је lukavstvom еп 0 rugu stranu �bog ponistenja prav­ da Је poslovno sposobno (clan 116. ZOO-a). 2.4. Prekomerno ostec · . е�Је. рre· komerno ostecenje Oaesio enormis)11s је sredstvo kojim vostran? obav�znim ugovorim� stiti . � nci p jed nak e vre dno sti p dav=�· du ugov?r�1h strana. OvaJ. VId rusl]1vost1. nastaje: 1) ako su ugovirnizme . �· strane zaklJucile dvostrano obavezni . �

�

�

� �

.

�

115

Latinski laesio - ostecenje ' povredа I. enorm .

is .

-

prevelik, ogroman.

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

103

ugovor; 2) kada и vreme zakljucenja ugovora postoji ocigledna nesrazmera uzaj amnih davanja i 3) ukoliko ostecena strana и vreme zakljucenja ugovo­ ra za pravu vrednost svoje obaveze nije znala niti је morala znati. Institut prekomernog ostecenja primenjuje se и dvostrano obaveznim ugovorima. Izuzetno, i kada postoji ocigledna nesrazmera npr. и ugovo­ ru na srecu, ugovoru о javnoj prodaji, ugovoru о poravnanju (clan 1094 . ZOO-a), kada је za stvar data visa cena iz osoblte naklonosti (afekciona vrednost) - clan 139. stav 5. ZOO-a - ne moze se zahtevati ponistenje ta­ kvih ugovora. Prekomerno ostecenje se utvrduje и svakom pojedinom slucaju, posto fiksna granica (npr. ostecenje preko 1/3 ili 1/2 ili 2/3) nije odredena Umesto fiksne granice ZOO-a koristi sintagmu "ocigledna nesrazmera". Ocigledna nesrazmera je relevantna samo ako postoji и vreme zakljucenja· ugovora te је docnija izmena vrednosti prestacija npr. zbog inflacije ili de­ flacije, и roku za ponistenje ugovora, bez uticaja na postojanje prekomer­ nog ostecenja. ugovor и kome је jedna strana prekomerno ostecena је rusljiv i moze se ponistiti na zahtev ostecene strane. ТиZЪа za ponistenje tog ugovora moze se podneti и roku od jedne godine od njegovog zakljucenja. Odri­ canje unapred od ovog prava nema pravnog dejstva (clan 139. st. 2. i 3. ZOO-a). Ostecena strana stice samo pravo da podnosenjem tиZbe sudu zahteva ponistenje ugovora, а ne i npr. pravo da od druge strane zahteva odstra­ njenje ocigledne nesrazmere (pretpostavka је da, tada ova strana i ne Ьi zakljucila ugovor). U tom slucaju, druga strana moze odrzati ugovor na snazi ako ostecenom ponudi dopunu do prave vrednosti stvari (jacultas

zoo.

alternativa).

Ako је zahtev ostecene strane usvojen i ugovor ponisten, ponistenje deluje ех tunc (od pocetka) i smatra se da ugovor nije zakljucen. U slucaju da је samo jedna strana u celini ili delimicno ispunila svoju obavezu vrsi se jednostrana restitucija. Kada su delimicno.ili u celosti оЬе ugovorne strane ispunile svoje obaveze, u ponistenom ugovoru vrsi se dvostrana restitucija ро pravilima koja vaZe za ponistenje rusljivih ugovora. . 2.5. Konvalidacija Konvalidacijaj e docnije osnaZenje rusljivog, а izuzetno nistavog ugovora protekom roka, radnjom ili neradnjom lica koja su ovla8cena da zaJt�ev�­ ju njegov ponistaj. Rusljivi pravni poslovi mogu se naknadno konvalidirati. Konvalidacija proizvodi dejstvo ako su ostvarene sledece pretpostavke: 1) da је zakljucen rusljiv pravni posao, koji је izvrs�n и celi�i ili p��teznom delu; 2) da konvalidaciju preduzima strana u cijem interesu Је ruslJlVOSt us�anov­ j :na; 3) da је stranama poznata cinjenica rusljivosti pra�og po�la 1 4) d.a lZJava volje о konvalidaciji nema mane volje, odnosno da Је ne da3e ogran1cen? poslovno sposobno lice. Strana koja ј� ?gra�i�eno po� lo�? �p��?bna �oze, nakon sticanja poslovne sposobnost1, izvrs1ti konvaћdac13u iznc1tom lZJavom volje и tom smislu ili izvrsenjem pravnog posla. ·

�

AVOSUDNOG ISPITA

104

POLAGANJE PR IK ZA IRUCN PR� .:.. :. =-:. :.=.: �

� -� ------

------� �

Odeljak sedmi

A ZLOUPOTREBA PRAV "

1. РОЈАМ

ni� prava �otice iz rimskog tiv � je sub ju sen vr m no ice ran og ne o о l Pravi . suo zиre utttџr �Gап��' D, 17, 55� z qu e cer fa lo . do r etu vid s llu . prava: Nu avom. ,1 pr Jlm SV tl r1s O ko se ko aJ on pa stu po "Ne smatra se da zlonamemo z ogranicenja . Ako se be iti vrs gu mo ne , tim du me se, va pra na Subjektiv aju subjektivna prava trecih prava vrse na takav nacin da se time ogranieav 117 . va. pra ba tre upo zlo ti toja pos ze mo ta, ste a jav ili im se pricin , odgovara sadrzini Zaloupotreba prava је postupanje koje, ро prajvilu tno pravnoj situaciji zbog subjektivnog prava, ali nije dopusteno u konkre ne namere nano­ postojanja odredenih okolnosti: iskljucive ili prvenstve korisnosti za ti­ senja stete drugome ili uznemiravanja; protivciljnosti, bes razlikuje tulara, nesrazmemosti itd.118 Shodno tome, zloupotreba pravaksedopustena od vrsenja prava i deliktnog postupanja. Vrsenje prava је uve radnja и nacelu i konkretnoj situaciji, saglasno ovlascenjima koja proisticu iz subjektivnog prava. Deliktno ponasanje је protivpravna radnja koja ne odgovara sadrzini nekog subjektivnog prava i sama ро seЬij e nedopustena, dok zloupotreba nastaje ako se steknu i posebne okolnosti (Ьeskorisnost ?dredenog po��panja za titulara prava, protivciljnost, postupanje koje ima samo za cilJ da prouzrokuje stetu drugoj strani itd.).119 16

ь.

П. TEORIJE ZLOUPOTREBE PRAVA


и subjektivnu i . о �ektivnu tOПJU Subje�.�� teorija zloupotr�bu prava odreduje kao vrsenje prava sa namerom da se drugome рпс1ш steta, neko �zneШiravanje i1i neprijatnost. Izraz zloupotreba prava pokazuje . . n�savesnost, �!0bu, pakost i prema tome .zloupotreba prava Ьiсе ako titular prava dela 'Је, dinо u namen dа drugoga Svt ti, 120 рOStOJanJ� narn�re da se �gome na.skodi i пa�tupanje . oc1gled.no da Је pravo vrseno bez Stete rnora dokazati osteceni . э. е;а se pretpo.stavlJa ako Ј� " т a . opravdanog interesa Takvо, ma 1сюz�о ':fSenJe pra�a r z11kuje se od protivpravnog postu­ . -panja titulara prava Proti 1m s.en � Ј?Гаvа titul.ar odg�var� za prouzrokovanu ste� (nezavisno od nam�re) je��v;p r 1 0t k е ti�e gran�ce �UbJektivnog prava. Subj ekt koJl zloupotreЫjava pravo ne relazi :ь·:7' · � g anlce SU�Jekti�o� .prav3:'. ali nacin i sadrzina vrsenja tog prava za treea ca pГOUZ�O � Је е�' �zne�ravanJe 111 nepnJatnost. ' ek a ub ri a S j tivn teo J zlou otreb av u Jena Je и Nemackom gradanskom zakoniku ш Pr:�� о�re ата fi i Opstem imovinskorn zakon paragrafa 226. NGZ-a: "Vrsenje prava

�

·

h

: �

·

·

-------

·

�b

116 О za" �еtk u 1dеЈе · z1oupotrebe prava u rimskom pravu v ·di, . i ' na drug1 pravшci svedoce о zloupotrebl prava"' ZЬornik radova Zl

. pnmer: J ovanovic М., "Da li Gaj i neki oupotreba prava, Pravni fakultet' Nis 1996,

str. 78-92. � �zraz "zloupotreba prava" је opravdano i ar���ntovan� ozn cen kao neodgovaraj u nasem pra� �ci yu. Na1me, ko prayo ima, taj ga vrsi i пе moze a�ati. Zloupotreba prava Је, naime, drugo otreЫJ � � ime za n�postoJaПJe prava. Norme 0 zabrani zlo otreb prava nisu norme о zabrani vrsenja prava, nego о nemanJ u prava, о vrsenju neprava Vodinelic �., Takozvana zloupotreba prava' Nomos' Beograd 1997' str. 224. 118 v " V. V" n. d. str оdinelic 203 ' 119 Isto, str. 202. 120 р еп'cN., ТeonJ"a zloupotrebe prava i gradansko zakori0davstvo, . Geca Kon, Beograd i912, str. 26. _

·-

•

•

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

105

nedopusteno је, ako moze imati samo cilj da se drugome prouzrokuje steta C1an 1000. OIZ-a odreduje: "Ni svojim se pravom sluziti ne mos tek drugome na stetu i1 dosadu." Objektivna teorija smatra da postoji z1oupotreba prava ako se subjektivno pravo vrsi protivno cilju zbog koga је ustanovljeno. Vrsenje prava, i kad је korisno za njegovog titulara, a]i se treCim licima prouzrokuje steta koja prelazi normalne granice (jaka buka, praSina, zasle­ pljujuca svetlost, neprijatni mirisi, glodari koji sa jedne prelaze na drugu nepokretnosti itd.), . predstavlja, ро ovom shvatanju, zloupotrebu prava.121 U pravnoj doktrini је iskazano i misljenje Planiola i Bodrija koje smatra da ne postoji zloupotreba prava - teorija negacije zloupotrebe prava. "Pravo prestaje, gde zloupotreba po­ cinje, i ne moze Ьiti zloupotrebe prava iz neoborivog razloga sto jedan akt ne moze Ьiti и isto vreme i pravan i protivpravan." 122 Prema miSljenju Leona Digija nije moguca ni zloupotreba prava. 12з Кarl Rene istice da umesto subjektivnih prava postoje odredene funkcije radi postizanja opstih i korisnih ciljeva - "svojinski objekat", "kapita1''124 Funkcije koje vrse Clanovi drustva nisu prava nego dиZnosti koje im se namecu.125 Pod uticajem ove teorije u clanu 155. stav 3. Ustava Nema&og R.ajha iz 1919 (tzv. Vajmarski ustav) propisano је: "Svojina obavezuje. NJeno koriscenje rnora istovre­ meno Ьiti i doprinos koji se cini opstern interesu." Ove odredbe preuzeo је i clan 14. Ustava Savezne RepuЬlike NernaCke iz 1949. godine. U Vidovdanskom ustavu iz 1921. teorija Leona Digij a odrazava se u Clanu 37: "Iz svojine proisticu i obaveze. NJena upotreba ne srne Ыti na stetu celine." ПЈ. ODRAZ ТEORIJA U NASEM PRAVU U nasem zakonodavstvu zapaia se odraz objektivne teorije zloupotrebe prava. Tako је clan 4. ZOSPO-a propisao: "Vlasnik ostvaruje pravo svojine u skladu sa prirodom i namenom stvari. Zabranjeno је vrsenje prava svojine protivno cilju zbog koga је zakonorn ustanovljeno i1i priznato." U tom smislu је clan 13. ZOO-a odredio: "Zabranjeno је vrsenje prava iz oЬliga­ cionih odnosa protivno cilju zbog kogaje ono zakonom ustanovljeno Ш priznato." .••

Odeljak osmi DEJS1VO РRОТЕКА VREMENA NA GRADANSКA PRAVA Protek vremena, iako prirodni dogadaj, deluje na gradanska prava tako da ona mogu zbog toga nastati ili prestati. Veliki broj oЬligacionih prava poverilac ne moze ostvariti prinudnim putem ako dиZnik istakne ci­ njenicu proteka odredenog vremena и kome је poverilac Ьiо pasivan. I. ZASTARELOST 1. Pojam

Zastarelost potrazivanja (praescripta extinctiva) је prestanak zahte�a poverioca nakon proteka zakonom odredenog vremena (и kome on n1Je trazio isp �njenje obaveze, iako је to mogao uciniti) da drzavnom prinu­ dom ostvari ispunjenje obaveze, ako se duznik na tu cinje� cu poz�ve. Ona nastupa kad protekne zakonom odredeno vreme и kome Је povenlac mo: gao zahtevati ispunjenje obaveze (clan 360. stav 2. ZOO-a). Kada zastar1 12 1 Kovacevic к. R., Domen primene nacela zabrane zloupotrebe prava, Zbornik radova Zloupotreba prava, Pravni fakultet, Nis 1996, str. 21-26. 122 Peric N., n. d., str. 46. 123 Stankovic О., Vodinelic V., Uvod u gradansko pravo, Nomos, Beograd i995, str. 226. . 124 " Rene К., Socijalna funkcija pravnih instituta, Kultura, Beograd .1960, st�-, i.?8 . Ь nJihov е� e J � volJe 1 bez 125 "lndividualno", "privatna svojina" doblja funkciju da "udruzuзe zanatlI ?ozvole vlasti, опа njihovu licnu slobodu, njihovu istorijski nasledenu zanatsku vestinu svod1 па ,,stalno tzvodenje jedne te iste parcijalne operacije", Rene К.,n. d., str. 47· .

106

VOSUDNOG ISPIТA ZA POLAGANJE PRA IK:=.:.:. CN PRIRU . -=-=: ::.: � ;.:.:

�

� . � __,. --� � �

� � -� ----

zivanje tra . po pr (n ja an ziv tra po na ed or sp i aju ev tar zas je, an ziv tra o po glavn dova, troskova, ugovorne kazne). . kamata, plo zastarelosti . 2. Pocetak toka, nastupanje i dejstva u natu­ �ija �re;tva�a set zas va) oЫ�ga(1ak zastarelostinacivtajilnan:ac(utinuzi Nastupanjem). OЬl 1n�t1� tare­ ne p�estaJe Os ao�l1еn�c ija ralnu (neutuzivu aticigac 1n�pres�anka elJak 3 - !benoJ duz O-a uvrsten и Od Iosti, prema sistemne moizeZOoba nosti. Tek ti na zastarelost роpresluz obaveza) i sud seni naturalnu zira J?'L;1znik ne. mo�e vezu, oЫigacijaveze роstajprae. vill kad duznik ispu na imeoba О StiCaDJU . izvrsenja te oba arela (cl. 213. ima traZiti OllO sto је datonije znao daje 367. ZOO-a). obaveza zast bez osnova caki akozahteva ispunjen (dare, facere); pozitivn� obavezeilac Ako poverilac g dana poslejedana imao pravo је .p over zastarelost pocinje prvojenje, ako zakonom zakadpojed ine slueaJeve nije sto da zahteva njeno ispun elom od trenutka ade stete smatra se dosp drugo propisano. Obaveza naknpotraZ ane stete ivanja naknade prouzrokov nastanka stete, ali zastarelost ostecen koje ik doznao za stetu i za liceneci­ zastareva za tri godin_e od kad је је stetu ucinilo (clan 376. stav 1. ZOO-a) . Kada se.obaveza sastoji u duznik postupio njenju, zastarelost pocinje prvog dana posle dana kada·јеnastupa kada isteprotivno obavezi (clan 361. stav 2. ZOO-a). Zastarelost kne poslednji dan zakonom odredenog vremena (clan 362. ZOO-a). . potrazivanja odredena su prinudnim ��avila о traja�ju zastarelostistrana ne moze odrediti duze ili krace prop1s1ma te se vol]om ugovomih vreme zastarelosti od onog vremena koje је odredeno zakonom kao ni da :astarel�st nece teci za neko vreme (zastoj zastarevanja). Duzriik se ne moze .odrec1 zas�arel�sti pre nego sto protekne vreme odredeno za zastare­ lost P1�meno pr1znanJe zas��rele.obaveze ili davanja zaloge ili drugog obez­ bedenJa za zastarelo potraz1vanJe smatra se kao odricanje od zastarelosti (Cl.an 365. ZOO-a). Zastarelost. nastupa istekom poslednjeg dana zakonom odredenog vr�mena. Кada Је glavno potra.Zivanje obezbedeno registarskom zalogom rucnom z. alogom (k. ОЈ·а se, na osnovu zakona, ugovora ili odluke suda� sti�=i:[�vda�om .stva) - cla� 968. ZOO-a) ili hipotekom (stice se upis m и l::� �e��tar ' po':enlac se mo�� namiriti i nakon proteka vremena zast орterecenu stvar drz1 u rukama ili је hipoteka upisana u .Javne knJ1ge '.s zastarel . ne a а potr ·ь d avanJa aziv anJ· kam ata i · dru иlh pov r emen1 . se n�1·:1ti· · n1· iz· opterecene stvari (clan 368. stav 2. ZOO-a). mogu Opsti '

v

0

ь·

I

posebni rokovi zastarelosti Opsti rok и kome zastarevaju ро trazzvan v• • ·�• 1a zakonom nije odreden neki dru i rk� ��starelo znosi deset godina, ako је .stz . Т�о 3,

kada steta pro­ uzrokovana krivicnim delom а �а nvicno g�ll]en.Je Је pred n duzi rok zastarelosti, zahtev za naknadu stet a � govorn?m.licuvide �astareva kad istekne vreme odredeno za zastareio��� nog gonJenJa - clan 377. stav 1. ZOO-a. Ako је potrazivanje utvrd no pre m ili d;ugim nadleznim organima ono zastareva za deset god�ina, ра �1 zasudo ono za koJe zakon predvida .

VI

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO l SТVARNO PRAVO

10 7

kraci rok zastarelosti (clan 379. stav 1. ZOO-a). ZOO predvida tri posebna roka zastarelosti u trajanju od: pet, tri i jedne godine.

Za tri go.dine zastarevaju: 1) potrazivanja povremenih davanja koja dospevaju godis­ nje i1i u kracim odredenim razmacima vremena (kao sto је potrэ.Zivanje kamata, izdrZavanja, rente) kao i potraZivanja anuiteta kojima se u jednakim, unapred odredenim povremenim iznosima, otplacuje glavnica i kamate (samo pravo iz koga proisticu povremena potraZivanja zastareva za pet godina, racunajuci od dospelosti najstarijeg neispunjenog potra.Zivanja posle koga duznik vise nije vrsio davanja); 2) medusobna potrэ.ZivanJa pravnih Нса iz ugovora о prometu robe i us1uga, kao i potraZivanja naknade za izdatke ucinjene u vezi s tim ugovorima, s tim sto zastarevanje tece odvojeno za svaku isporuku robe, izvrseni rad i1i us1ugu; 3) potraZi­ vanja zakupnine, Ьilo da se placa povremeno ili u ukupnom iznosu i 4) potra.Zivanja naknade prouzrokovane vanugovorne stete.

Rok se racuna od kada је ostecenik doznao za stetu i za lice koje је ste­ tu ucinilo (u svakorn slucaju potrazivanje stete zastareva za pet godina od kadaje steta nastala. Каdје steta prouzrokovana krivicnim delorn, а za kri­ vicno gonjenje је ·predviden duzi rok zastarelosti, zastarelost nastupa iste­ kom vremena odredenog za zastarelost krivicnog gonjenja). Potrazivanja naknade stete nastale povredom ugovorne obaveze ne zastareva za vrerne · od tri godine nego za vreme odredeno za zastarelost te obaveze.

Zajednu godinu zastarevaju: 1) potraZivanje naknade za isporucenu elektricnu i toplot­ nu energiju, plin, vodu, za diпmicarske usluge i za odrZavanje cistoce, kad ј е isporuka, odno­ sno usluga izVгsena za potrebe domacinstva; 2) potrэ.Zivanje radio-stanice i rad.io-televizijske stanice za upotrebu radio�prijemnika i televizijskog prijemnika; 3) potraZivanje poste, tele­ grafa i telefona za upotrebu telefona i postanskih pregradaka, kao i druga njihova potrэ.Ziva­ nja koja se naplacuju u tromesecnim i1i kracim rokovima; 4) potraZivanja pretplate na povre­ mene puЫikacije, racunajuci od isteka vremena za koje ј е puЫikacija narucena.Zastarevanje tece iako .su isporuke ili usluge produzene.

Zastarelost ugovora о osiguranju ZOO ureduje na specifican nacin. PotraZivanje ugovoraca osiguranja odnosno treceg lica (korisnika, osigura­ nika) iz ugovora о osЩuranju zivota zastarevaju za pet, а iz ostalih ugovora о osiguranju (npr. osiguranje imovine, osiguranje od odgovornosti) za tri godine, racunajuci od prvog dana posle proteka kalendarske godine u kojoj је potrazivanje nastalo. Ako zainteresovano Нее dokэ.Ze da do isteka tih rokova nije

znalo da se osigurani slucaj dogodio, zastarevanje tece od dana kada је za to .saznao . Rok zastarelosti potrэ.Zivanja kod osiguranja zivota iznosi deset godina, kod ostal1h ugovora о osiguranju za vreme od pet godina, racunajuci od prvog dana posle proteka �end!11's�e go­ dine u kojoj је potrэ.Zivanje nastalo.PotraZivanje osiguravaea iz ugovora о os1guranJ� (1 �da od osiguranika potraZиje iznos naknade stete isplacen ostecenom) zastareva za tri god.ine. Ukoliko osteceno lice zahteva naknadu od osiguranika ilije dob�e od njega и odnosu osigura­ nja od odgovornosti treceg, zastarevanje osiguranikovog zahteva pre�a osi�vacu pocinje od dana kada је osteeeno lice traZilo sudskim putem naknadu od os1guranika, odnosno od momenta kada mu је osiguranik stetu naknadio.

а

Neposredan zahtev treceg ostecenog Нса prema osiguravacu zastareva za isto vrerne za koje zastareva njegov zahtev prem� osigui:_�nik� od�ovor­ nom za stetu (clan 380. stav 5. ZOO-a). ZastarevanJe potraz1vanJa os1gura­ vaca prerna trecern licu odgovornom za nastupanje os�gurano� �lu�ja �su­ brogacija iz clana 939. ZOO-a) pocinje kad i zastarevanJe potraz1v�џlJa os1gu­ ranika prerna toпi licu i navrsava se u istom roku (clan 380. stav 6. ZOO�a). 4. Zastoj zastarevanja

. Zastoj zastarevanja sprecava pocetak toka zastarevanja, a.ko. postoje иzroci zbog kojih ро za,konu zastarevanje nije mog lo poceti. Каdа Је zasta-

-- --------·-

IТA:.:.: POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISP..: K ZA UCNI pRJR =::..:: :.:.:.-: :.: � � "� � ----

108

-------�

је zaustavio njeg?v �aJji tok, ji k rok uz o sta ? na је sto go ne e revanje pocelo pr Је isteklo prestan� taJ uzrok, а vreme ko��Je?tn zastarelost nastavlja da tece kadod o tome, en1 rok za za�tarel?.st: Su pre zastoja racuna se u zakonom dicred t:c1. 1znova. Je c1n po Je van r t zas da u � sle � po za a im prekid zastarevanja a:n1h d.ru&ova �aJt: 1�medu: 1) br Zastoj zastarevanje potrazivanja nas it�lJa I dece, dok t�aJe rod1telJ sko od zakljucenja do prestanka braka; 2) rod an� staratelJ stva, za vre1:11e pravo; 3) sticenika i njegovog staraoca, kaon1� org r�cun1 ? radu stara?ca; 4) lica trajanja starateljstva i dok ne budu poloze toJ1 ; 5) ћса zaposlen1h u tudem u vanbracnoj zajednici dok ta zajednica pos njeg porodice koji zajed­ domacinstvu prema poslodavcu ili clanovima . Zastove oj zastarevanja nastaje no sa njima zive, sve dok taj radni odnos traje Tak o, zastarelost ne tece i zbog okolnosti koje postoje na strani poverioca. eze (поп protiv lica koje ne moze sudskim putem zahtevati ispunjenje obav valeпti agaere поп cursit praescriptio) zbog nesavladivih prepreka (npr. usled poplave, zemljotresa, pozara·sud је prestao sa radom), za vreme mo­ Ьilizacije, u slucaju neposredne ratne opasnosti ili rata u pogledu potrazi­ vanja lica na vojnoj duznosti. Zastarevanje tece i prema maloletniku i drugom poslovno nesposob­ nom licu, bez obzira na to da li imaju zakonskog zastupnika ili ne. Zasta­ relost potrCiZiv�ja maloletnika koji nema zastupnika i drugog poslovno nesposobnog lica bez zastupnika, ne moze nastupiti dok ne protekne dve 9odine od kad su postala potpuno poslovno sposobna (odlukom suda vra­ cena �u. oduze�a P?�lovn� spo�o�nost) ili kad su doblla zastupnika (ma­ loletn1k Је u�voJen 1li mu Је resenJem organa starateljstva postavljen sta­ ralac). �da Је za za�tar�lost nekog potrazivanja odredeno vreme krace od dve god1ne, а poverilac �е maloletnik koji nema zastupnika ili neko drugo ро��о�о nesposobno lice bez zastupnika, zastarevanje tog potrazivanja P?CinJe od �ada је pove�lac postao poslovno sposoban, ili od kada ј е do­ bi� za.s1:1;1pvn1�a. Prema licu koje se nalazi na odsluzenju vojnog roka ili na v�lo� VJ�zbi t;e moze n��tupiti zastarelost dok ne proteknu tri meseca od 0 uzenJa V?Jnog rok� 111 prestanka vojne vezbe. Po praVI�u, za�toJ .zastarevanja deluje prema licu kod koga se za to stеknu uzroc1 (subJekt1vno) sь d t akо z�ta_rev�nje ne tece prema jednom

dиZniku solidarne obaveze ono tec� zaо�s�е 0�. v se navrsiti (clan 422. so 1darn� duzшke moze stav 1. ZOO-a) а kada pre�a ·ednom o lidarn�m P_?v�no�u r:e tece zastarevanje, to ne koristi ostalim poveri�cima i prema �·ima·z�Р�:�ь Јеz:еonima, 433. stav 1. ZOO-a) . Каdаје 1.dal3e�а(cl� sprecavanje zastarevanja regu�isano V� nim . . u meшcnpo3edine odnose primenjujui 82se. odredbe tih zakona, а ne zoo. ZastojСЈ.zastarevan3a3e om pravu regulisan cl. 81. Zakona о menici u cekovnот pravu с anom 23. tacka 11. Zakona о ceku. •' 1

5· Prekid zastarevanja

. . radn1a . пasta1e . Prekid zastarevanja је pravп� sz'tuacu. .a kОЈа ma роverzoca ili du.Znika а ima za o ledz u da z stare vanje, kojeје pocelo teci, � пе proizvodi nikakvo dejstv� :e e �1 пе racun zastarelosti. Stoga, posle prekid; zastare a ?-e и z....�k?n?m odre'!�ni rok � .poczn�� zz_:iC?va t�ct. . Zastarevanje se pre.kida rad�' аm� "?�zni� .IZJa . . ���а duzn1k pr1zna dug, vom poveriocut .а.Јј .i na-pos�ed�n na��In,_ kаоasto Је davanje otplate, pla�

.. . --.

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

109

canje kamate, davanje obezbedenja (clan 387. ZOO-a). Pismeno priznanje zastarele obaveze smatra se kao odricanje od zastarelosti. Isto dejstvo ima i davanje zaloge ili kog drugog obezbedenja za zastarelo potrazivanje (cl . . 365. i 366. ZOO-a). Najcesce se zastarevanje prekida procesnim radnjama poverioca pred sudom (npr. podigne tuzbu, istakne prigovor preЬijanja potrazivanja u sporu).126 Ne smatra se da је nastupio prekid zastarevanja iako је poverilac pre­ duzeo takve radnje ako је povukao tuzbu, odnosno drugu preduzetu radnju, ili је njegov zahtev odbacen ili odbljen, ili ako је izdejstvovana ili preduzeta mera izvrsenja ili obezbedenja ponistena. Каdа је tuzba, ili zahtev tuzioca, podnesena protiv duznika, odbacena zbog nenadleznosti suda ili drugog nadleznog organa ili kog drugog uzroka koji se ne tice sustine stvari, ра poverilac podigne ponovo tuzbu, odnosno podnese zahtev u roku od tri meseca od dana pravnosnaznosti odluke о odbacivanju tuzbe ili drugog za­ hteva, smatra se da је zastarevanje prekinuto prvom tuzbom ili zahtevom. Zastarevanje prekinuto priznanjem od strane duznika pocinje teci iznova od priznanja. Ako је zastarevanje prekinuto procesnim radnjama poverioca (pred sudom ili organima uprave), kojim se prekida zastarelost, zastarevanje pocinje teci iznova od dana kadaje spor okoncan ili svrsen na neki drugi nacin.121 Каdаје prekid zastarevanja nastao prijavom potrazivanja u stecajnom postupku ili zahtevom prinudnog izvrsenja ili obezbedenja, zastarevanje pocinje teci iznova od dana okoncanja ovog postupka. Prekinuto zastare­ vanje tece iznova, а navrsava se kad protekne vreme zakonom odredeno za zastarelost tog potraZivanja (clan 392. stav 6. ZOO-a). Ukoliko је prekid zastarelosti nastao priznanjem duga od strane duznika, а poverilac i dиZnik zakljuce ugovor о novac�i, novo potraZivanje zastareva za vreme odredeno zakonom za njegovu zastarelost (clan 393. ZOO-a). 6. Prava koja ne zastarevaju Pojedina prava ne zastarevaju iako ih poverilac nije vrsio u odredenom periodu. Tako, ne moze zastareti pravo na izdrzavanje odredeno zakonom (clan 373. stav 3. ZOO-a). Zakonomje odredena obaveza izdrzavanja izmedu roditelja i dece (od­ nosno dece i roditelja), supruznika, i drugih srodnika (cl. 151-159. PZ-a). Moguce је, medutim, da zastare pojedini odredeni iznosi izdrzavanja, ali ne i samo pravo na izdrzavanje. Ne zastareva ni zahtev poverioca da namiri glavni dug iz stvari ili pra­ va koju drzi u rukama ili је to pravo upisano u javni registar (ро osno� za­ loge ili hipoteke) jer proistice iz stvarnopravnog odnosa prema stvar1 (clan 126 "Prekrsajn i postupak ne prekida tok zastarelosti potraZivanja naknade stete" - odluka VSS, Rev. 12: u sudskoj praksije, u tom smislu, ista�uto: "Каdа� е ost�c�ni, kojije '!1 krivicno�p�stupku podneo �movшskopravni zahtev upucen da ga ostvaruJe u redovnoJ parnic1, rok od tn.meseca рос�Је od dana kada ,

3792/94. •

Је ostecenom urucena pravnosnazna krivicna presuda, а ne od d� na donosenJa te presude - odluka Save­ znog suda, GZS, 34/78, Bilten sudske prakse Saveznog suda, brOJ io/79, str. 380.

NJE PRAVOSUDNOG ISPIT� PRIRUCNIK ZA POLAGA

110

drzavanja (ius retentionis), za a av pr iz ev ht za ni a rev sta za зб 8. zoo-a) . Ne v an 2�_? ZOO-a). (cl · ne zasta eva ( cla n .16,; st. sve dok retinent drzi stvar u rukamasuv tvu n1s las ; Pravo na deobu stvari koja је u obu nasleda ne moze zastaretl (clan 1. i 2. ZOSPO-a). Takode, pravo na de 228 . stav 2. ZON-a). П. PREКLUZIJA z���пот и kome se moze Prekluzija12в је protek vremena pred�id�7!sti.t prav?·. Proteko1!1.J?re­ steci neko pravo, preduzeti odredf!!1a rа1п1а tlt sei.tide fin1ti.vno. �ub1 tlt р� kluzivnog roka, и kome pravo пuе steceno, опо � �ogu b1ti odr�den1 sili zakona prestaje mogucnost zastite prava.. Zakono :p��va prece ku­ prekluzivni rokovi u materijalnom pravu (npr. rok z�vrs�nJe pravnog povine) ili u procesnom pravu (rok za tuZЬu za pon1stenJe ruslJivog posla zbog mana volje, rok za tuZЬu zbog smetanja drzavine, rok za povracaj u preda5nje stanje, za podnosenje zalbe, revizije itd). Nastupanje prekluziv­ nog roka moze se spreciti ЫagovremenЏn preduzimanjem potreb ne radnje. Rokovi cijim protekom nastaje prekluzij a mogu Ьiti subjektivni ili objektivni. Oni imaju obeleZje objektivnog roka ako teku od nastupanja neke spo�ne objektivn� cinjenice. Tako, pravo zahtevati ponistenje rusljivog ugo­ vora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za razlog rusljivosti, o?nosno prestanka prinude (subjektivni prekluzivni rok). Pravo na poniste­ n3e takvog ugovora и svakom slueaju prestaje istekom roka od tri godine od d�a z�jucenja ';lgovora (objektivni rok). Subjektivni rok istice prestankom ob3ektivnog roka i kada subjektivni rok nije ni mogao poceti. Zastarelost s.� razlikuje od prekluzivnosti. Prekluzivnost nastaje prote­ kom �okova и.koJ1ma se moze podici tuzba ili izvrsiti odredena radnja, pod pre!DJOm gub�tka prava (procesnog ili materijalnog). Zastareloscu se, me­ dutim, 1.1е gub1 samo pravo �eg? zahtev za prinudno ispunjenje obaveze. О prekl�z1vno!11 r?ku su� vod1 racuna ро sluzbenoj duznosti. Osim toga, nije mo�c prekid �1 zastoJ и toku prekluzivnog roka (nekada zakon dopusta da se, 1z opravdanih razloga, dozvoli povracaj u predasnje stanje). v

111. ODRZAJ

Odrzajје drzavina stvari ili stvarnih prava koja traje odredeno vre­ . . o lice stice pravo svoj me � na osnovu koga Jedn . vremeno �та . za poslediси 1· pres ine ili drugo stvarno pravo, stо zsto �anak stvamog prava njenog ranijeg imaoca Od v J• ima • . up;otne posled1ce od zastarelosti i prekluzivnosti. Proteko� zak�� J eno.g vre�ena odrzaja jedno lice koje nije Ьilo titular prava to р о��· � �0 �и isp odredene propisane pretpostavke. ZЬog nastupanja РЈr�kl .Je gub�1 nJene se neko pravo. . . �ZI v Ja Institut odrza pn.me11Ju 3e se sam n� stvarna prava, za razliku о d zastarelosti kojaje karakterist• v a za ыoig · aciona prava . Odrzajem se mogu steci samo stvama' а ne oЫig��?iona i.�inte1ektualna prava i prava licnosti. �2в Novo1аtinski praeclusivus - iskljuЬ!n,

koji iskljucuje.

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

111

Sama cinjenica odrzaja ne moze dovesti do sticanja prava svojine ili drugih stvarnih prava. Da Ьi jedno lice, koje је drzalac nekog stvarnog pra­ va, steklo stvarno pravo ciju sadrzinu fakticki vrsi (na primer, prava svo­ jine, prava sluzbenosti), potrebno је da је i savestan drzalac. Ukoliko је drzavina trajala odredeno vreme, а savesna је i zakonita, rokovi za odrzaj su kraci (kvalifikovani ili redovni odrzaj). Takav drzalac stice pravo svojine ili drugo stvarno pravo, а istovremeno prestaje to pravo njegovog ranijeg imaoca. Odrzaj omogucava da se fakticko stanje pretvori u pravno stanje. IV. PRAVA КОЈА TRAJU ZAКONOM ODREDENO VREME

Pojedina imovinska intelektualna prava traju zakonom odredeno vre­ me. Ova prava i jesu nastala na osnovu stanja opste svesti covecanstva, uz prethodni rad brojnih generacija. Stogaje opravdano da ona, posle proteka odredenog vremena, prestanu postojati za njihove tvorce i budu bez ikakve naknade pristupacna svim ljudima. Na taj nacin se pospesuje dalje intelek­ tualno stvaralastvo. Istekom propisanog roka odredena imovinska intelektualna prava prestaju postojati ро sili zakona i ne mogu se produzavati (produziti ili eventualno skratiti vazeci rok moze samo izmenjeni, odnosno novi zakon). Zakonski rok u kome traje gradansko pravo ne moze se prekinuti i nije mo­ guc njihov zastoj zbog toga sto је njihov imalac sprecen da ga vrsi. Autorska imovinska prava autora traju za zivota autora i 70 godina po­ sle njegove smrti. Imovinska prava koautora prestaju ро isteku 70 godina od· smrti koautora koji је poslednji umro. Za filmsko delo rok trajanja au­ torskog prava istice 70 godina od smrti rezisera, scenariste, autora dijaloga ili kompozitora muzike posebno komponovane za film, zavisno od toga ko је poslednji od njih umro.129 . Patent traje 20 godina, racunajuci od datuma podnosenja prijave pa­ tenta. Dopunski patent ne moze da traje dиZe od osnovnog patenta. Mali patent traje sest godina od datuma podnosenja prijave patenta, sa moguc­ noscu produzenja trajanja za dva puta ро dve godine.13° Pravo na dizajn traje 25 godina od dana podnosenja prijave za prizna­ nje dizajna nadleznom organu uprave (ako su za to vreme placene propisa­ ne takse za odrzavanje prava).iз1 Odeljak deveti

VRSENJE 1 ZASTITA SUВJEКТIVNIH PRAVA

Тitul�r subjektivnog prava ро svojoj volji odlucuje о vrsenju ili nevr­ senju prava, о raspolaganju pravom i njegovoj zastiti. Imala� prava svojine na knjizi ovlascen је da knjigu drzi, upotreЫjava i da sa nJom raspolзZe pravno i fakticki (daje da na poslugu, proda ili spali). Poverilac u oЬligacio129 Vidi potpunije Cl. 102 - 107. Zakona о autorskom i srodnim pravima ("Sluzbeni glasnik RS" broj . 104/09). 130 35/04). i · 32/04 br. Vidi Cl. 71 i 138. Zakona о patentima ("Sluzbeni Jist SCG), 131 Vidi �lan 11. Zakona о pravnoj zastiti industrijsk9g dizajna ("Sluzbeni glasnik RS" broj 104/09). -- - - - -

--

-

JE PRAVOSUDNOG ISPITA PRIRUtNIK ZA POLAGAN

112

eva d� obavezu ���uni � s�emu ht za a ik zn du od da је n ce nom odnosu ovlas pust1 (и celosti ili deli�.1cno) , ot g du iku zn du da n ce las ov kako glasi. On је an�.e, da to potraz1vanJe a or ko ds su � ili � o sk ud ns va da sa njim zakljuci t va i punJ nJe .obaveze. . cedira na novog poverioca ili da ne zah � � su��Jektivn аћ a, ne�­ a� pr a Ja syo . Pravni subjekt nije u obavezi da vrs1 ti p�sled1ce ; �ru�o lice Је od�za­ im a lar titu og gov nje za v :, ze a mo pra je sen od duzn1ka Је zastarelo itd. Je van az1 potr izi, knj na e jin svo vo pra klo jem ste 1. Povreda prava

adajem titular sprecen Povreda prava nastaje akoје radnjom ili dogm nij e stekao pra­ da vrsi svojepravo и potpunosti (sticalac u pravno poslu a, duznik nije

unisten vo jer ga prenosilac nije ni imao; stvar је u potpunosti e vrsiti otezano, poveriocu isplatio glavnicu duga i kamatu itd.) ili ga moz ata ne odgo­ odnosno delimicno (npr.: stvar koja је kupcu prodata i pred koga vara kvalitetu, vlasnik posluznog dobra је postavio prepreke na putu koristi titular prava sluzbenosti) ili ako је subjektivno pravo ugrozeno (vla­ sniku kuce i zemlj ista preti opasnost stete sa susedne nepokretnosti itd.). 2. Za8tita prava . eno subjektivno pravo� on ga moze zasti­ . . Ako .је titularu prava povred titi. Za�tita p�ava prel?uste�a је dispoziciji titulara prava, shodno .nacelu " zasti�e na pnvatn1 zahtev. Zahtev za zastitu povredenog subjek�ruzanJa tivnog prava titular moze isticati vansudski i putem suda. 3. Vansudska zaStita (samozastita) ·

stiti svo. Va�suds�?m ZaStitom titular bez obracanja sudu (sam) ;e ugrozeno 1lt Ј?ОV:��ет:о pravo. Sva subjektivna prava se, medutim, ne

n:iogu vansudski zastit1ti, nego samo ona koja Ьi se sudskim putem ostva­ nla kondemna!o��m presudom - tj. presudom za osudu na cinidbu.132 Prava se mogu stiti? .u suds�om postupku podizanjem tuzbe. Vansud��u zastitu moze preduzeti fizicko ili pravno lice, poslovno spos?bno ali 1 poslovno nesposobno fizicko lice (decak star deset godina sprecava 1opova da mu ukrade jaknu itd.). ya ud�kom zastitom se stiti subjektivno pravo, а povreduje tude. оna Је opustena pod zakonom odredenim pretpostavkama. 4· Pretpostavke za samozastitu 4.1. Uopste. Posto1anJ · se sudskim putem moze ostvanti Ј ·e prava kОЈе ' likvi dnо pravo) . Vansudskim putem е moze s��ti samo pravo koje Ъ1 1 (tj. � sud zastitio. Tako se samoza8titа ne moze . upotreb1ti ako је obaveza zasta­ rela, posto је sud duzan da povodom pngo vora zastarelosti obaveze odblj e tuzbeni zahtev. . Izostanak Ьlagovremene i ejik sne �иd ke zastite . U nekim slueajevi� ma, bez pribegavanja samoza8titi n stuplla bi povr eda prava. Каd se povre­ . da prava ne moze spreciti obrac�nJem sudu (sto sledi docnije, posle akata

r

·

•

v

�

�з2

Stankovic О., Vodinelic V. V., n·. d., str. 237.

v

•

•

•

v

•

•

• •

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

113

povredivaпja prava), tada samozastita пе trpi odlaganje: параdас pokusava da vlasпiku otme ta8пu, da otkljuca automobll; vlasпik posluzпog dobra u пameri da onemoguci prolazak putem titulara prava sluzbeпosti (vlasпika povlasпog dobra) росiпје prokopavati kanal preko puta. Ako su ispunjene i druge pretpostavke za samozastitu, titular prava moze sam da se odupre пapadacu i spreci ga da mu oduzme tasпu, otkljuca automobll ili vlasnika posluznog dobra oпemoguciti da iskopa kaпal па putu kojim se sluzi. Da su radnje titulara prava пиZпе, odgovarajuce (srazmeme). Radnje titulara prava moraj� Ьiti пuzпе (potrebпe) da Ьi se zastitilo ugrozeno pravo (titular prava је fizickom silom sprecio napadaea da mu oduzme ta8nu), а na drugi пacin se to ne Ьi moglo spreciti. Titular pravo moze stititi samo na od­ govarajuci (srazmeran) nacin. Radnje titulara kojima povreduje tude pravo, da Ьi sprecio povredu svog prava, moraju odgovarati konkretnim prilikama i Ьiti sto vise srazmeme sa povredom prava koja Ьi mu Ьila nanesena. Tako је neodgovarajuea i nesrazmerna radnja titulara koji је oteo svoju tasnu od lopova ali је, zatim, lopova pretukao i naneo mu teske telesne povrede. 4.2. Posebni vidovi samoza8tite. Samopomoc је nuzno potreb­ na radnja titulara prava kojim povreduje tude pravo da Ьi zastitio svoje pr�vo Џi realizovao svoje ili tude gradansko pravo. Pored opstih uslova za vrsenje samopomoci moraju Ьiti ispunjeni posebni uslovi predvideni za­ �ono!n. Clan 76. ZOSPO-a odreduje da drzalac stvari i prava ima pravo na ; samppomoc protiv onog ko ga neovla5ceno uzпemirava u drzavini ili mu ju је· oduzeo, pod sledecim uslovima: 1) da је opasnost neposredna; 2) da је· samopomoc nuzna; i 3) da пacin vrsenja samopomoci odgovara prili·. kama и kojima postoji opasnost. Tako i clan 162. stav 2. ZOO-a odreduje da se и oЫigacionim odnosima kumulativno moraju steci sledeci uslovi za preduzimanje samopomoci: 1) da је opasnost neposredna; 2) da је takva zastita nuzna; i 3) da nacin otklanjanja povrede prava odgovara prilikama и kojima nastaje opasnost. Nuzna odbranaje опа odbrana kojaje neophodno potrebna da uci­

nilac od svog dobra ili dobra drugoga odbije istovremen protivpravan napad (clan 19. stav 2. КZ-а). Ona se razlikuje od krajnje nuzde i samopo­

moci. Nuzпa odbranaje, naime, uvek usmerena protiv lica od koga potice параd, а opasnost koja izaziva stanje nuzde ne potice od coveka nego od dogadaja. Samopomoc је ofanzivna, а nuzna odbrana defanzivna. Nuznu odbranu karakterisu sledeca obelezja: 1) odbraпa је svaka rad­ nja podobna da povredi neko subjektivno pravo napadaca; 2) odbranom se stiti svoje ili tude dobro (prava licnosti ili gradanska prava); 3) napad mora Ьiti protivpravan (protivan pravnoj zabrani) i moze se sastojati i и propu­ stanju; 4) napad mora poticati od coveka i 5) napad mora Ьiti aktuelan - tj. da predstoji, da је zapocet ili da је istovremen sa radnjom povredivanja prava napadaca (odbranom). Napad koji se сiпе putem zivotinje (na pri­ mer, psa) smatra se kao napad od strane lica kome sluzi kao sredstvo. Odbrana protiv napada mora �iti srazme�na: Ко и :iuz� o� odbr�ni prouzrokuj e stetu napadacu, пiје duzan пakпad1t1. Је. Ukoћko Је 3edno ћсе

PRAVO SUD NOG ISPITA PRIRUCNIK ZA POLAGANJE

114

је potrebno (prekoracenje sto go ne da pa na je an b� od za e sil e primenilo vis v 1. zo�-a). . zlac ra za stetu �clan 161.czn�t�;en nuzne odbrane), odgova d a zn uc tog dt ra o � lo Кrajnja nuzda postoji kad Је de � v e1}1enu ieskrz.vY,e u opa­ zsto r_ "'!: otkloni od svog dobra ili dobra drugogaotk и е�о zlo to Ј z с�1:1 pr ztz, а � snost koja se па drugi nacin nije moglastav lon а). Na �аЈ �ac1n t1tular nije vece od zla koje је pretilo (clan 20. a,2.daКZЬ1: otklo 1? istovrem nu � � dru&og. prava povreduje subjektivno prti�vo va pra treceg. red1 nJegovog prava �ћ neskrivljenu opasnost koja prektivpov ili da neposredno predstoji, а preti Opasnost mora da postoji obje noneko g drugog u vreme postupanja u dobrima titulara prava ili dobrima e lice koje је prodrlo u tudi stan da stanju nuzde (ne postupa u stanju nuzdda stanu je u tom stanu). Opasnost Ьi se spasilo od pozara� а zatim nastavi (pozara, psa, druge ne potice od radnji coveka nego od prirodnih dogaidaja di dobara ti­ opasne zivotinje, poplave, potapanja u more itd.) preti povre tulara prava ili dobara drugog. Osim toga, opasnost mora blti istovremena, neskrivljena i otklonjiva. vlasnik stana, u kome је izblo pozar, razЬije staklo na .

Postoji, tako, stanje nuzde: ako . vlasnik automoЬila tudim kaputom teras.1 su�edov
Lice koje, postup�juci u .stanju nuzde, povredi tude pravo veceg zna­ caJa (vr�dn?sti) ?� pra�a (dobra) kome је pretila opasnost, odgovara za prekoracenJe kraJПJe nuzde. 12eko p:ouzrokuje stetu u stanju nuzde, ostecenik moze zahtevati .n Каd �adu �te�e (c�an 161. stav 2. ZOO-a). Naknada stete se moze zahtevati ��1са.koJeа. Је krivo z� nastana� opasno��i s�e�e ili od lica od kojih је steta о�е� �akn�da stete od lica od koJ1h Је steta otklonjena ne moze se zahtevati u visem iznosu od koristi koju su imala od toga. v

•

5. Sudska za8tita

. Subj.e��a prava se mogu zastititi pred sudom u parnicnom vanpar­ n���:1 1 1dsnom postupku. U parnicnom po.stupku sud pruz� pravnu z .v P?vo. om .povrede prava licnosti i sporova iz porodicnih' radnih' Pn red.n1h, imoVInskopravn1·ь �· dru�i·ь &ra�anskopravnih odnosa (clan 1. ZPP-a) о licnim porodicnim, · imoVInskim 1 drugim stvarima redovni su­ dovi postupaju u �an am'"no stupku, ako izmedu ucesnika ne postoji spor о cinjenicama k�d jelt0 0�rep�eno zakonom (clan 1, а u vezi sa clanom 23. ZOVP-a). . sudovi sprovode postuIzvrsni postupak odreduje рr��.1а I?0 k. OJ1ma . pak pri nudnog ostvarivan·a 1 obe�be�enja potrazivanja, na v o osn u domace ili stra. ne Ji��sntrae �iy1 anJa vero Jne isprave ako posebnim zakonom nije drugaciJе odredeno (�сllan 1. zdosto 1 О) . · ktiv · na prava se stite pred s dот samo Sи Ьуе . . vog tt-. ро n11ho zaht evu � . poi et;fenog tulara, а пе ро slиZbenoj duZn.osti Za tita prava pred sudom � · ;� zahteva se tиZbom. Tuzbom se :ро есе � parn i1 postupak (cl. 191. i 192. ZPP-a). U tuzЬi tuzilac tvrdi da Је Р vredeno1cэ: П]egovo subjektivno pravo i v

·

'

·

t,

1

PROF. DR ILIJA ВАВIС UVOD U GRADANSKO PRAVO S1VARNO PRAVO

115

trazi zastitu od tuzenog. Tuziocevo trazenje и pogledu glavne stvari i spo­ rednih stvari је tuzbeni zahtev (petitum). ТиzЬе se (prema najznacajnijoj podeli) razvrstavaju na: tuzbe za osu­ du na cinidbu (kondemnatorne), preobrazajne (konstitutivne) i deklara­ torne. ТиZЬа za osudu па cinidbu је trazenje tuzioca da se tuzeni obaveze na odredenu radnju u njegovu korist (cinjenje, necinjenje, propustanje ili trpljenje) i podobna је za prinudno izvrsenje. Preobra.Zajna t:uZba zahteva uspostavljanje (konstituisanje) novog stanja (npr. tuzba razvod braka, tuz­ ba kojom se zahteva povecanje izdrzavanja, raskid ugovora). Utvrdujucom tиZbom tuzilac zahteva da sud utvrdi postojanje, odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa, povredu prava licnosti ili istinitost, odno­ sno neistinitost neke isprave - clan 194. ZPP-a (postojanje prava svojine, potrazivanja, autorskog prava itd). PreobraZajna i utvrdujuca tuzba nisu podobne za izvrsenje.133 Tuzeni u parnicnom postupku iznosi svoju odbranu vec и odgovoru na tuzbu. Оп, medutim, moze do zakljucenja glavne rasprave pred sudom podneti protivtuzbu (clan 198. ZPP-a) ili istaci materijalnopravni prigovor. Prigovori se, ро trajnosti, mogu podeliti na dilatome i peremptorne. Di­ latorni prigovor је privremen, odgadajuci jer samo privremeno sprecava izvrsenje (dug nije dospeo za vracanje, uslov nije nastupio) Peremptor­ ni (trajni ili iskljucujuci) prigovori dovode do odЬijanja tuzbenog zahteva (prigovor zastarelosti potrazivanja ili prekluzije). Sud о tuzbenom zahtevu odlucuje posle izvodenja dokaza. Dokaziva­ nje obuhvata sve cinjenice koje su vaZne za donosenje odluke (Clan 229. stav 1. ZPP-a). Stranke su duzne da iznesu sve cinjenice na kojima osnivaju svoje zahteve i da predloze dokaze kojima se utvrduju te cinjenice (clan 7. stav 1. ZPP-a). Ne dokazuju se cinjenice koje su opstepoznate, cinjenice koje је stranka priznala pred sudom u toku pamice, odnosno cinjenice koje nije osporila (clan 230. stav 1. ZPP-a). Posle zakljucene glavne rasprave sud, posle veeanja i glasanja, donosi presudu, а u postupku zbog smetanja drzavine resenje. Takode, u postup­ ku i�davanja platnog naloga kojim se zahtev usvaja donosi se resenje (vidi cl. 124. i 125 . ZPP-a). Presudom sud odlucuje о zahtevu koji se tice glavne stvari i sporednih trazenja. Vrsta tuzbe (za osudu na cinidbu, preobrazajna i deldaratoma) odreduje i vrstu presude. Ako је tuzbeni zahtev osnovan, sud се usvojiti tuzbeni zahtev u potpunosti ili delimicno, а ako је neosno­ van, odblce ga. Protiv presude (resenja) dozvoljena је zalba (redovan pravhi lek). Presuda koja se vise ne moze pobljati zalbom postaje pravosnaZna (clan 359. stav 1. ZPP-a). Prinudno se izvrsava presuda (resenje) ako је po­ stala pravosnazna а protekao је rok za dobrovoljno ispunjenje duznikove obaveze (paricioni rok). .

.

·

�..

133

Starovic В.,Ке� R., Gradansko procesno pravo, Pravni fakultet u Novom Sadu, Novi Sad 1998, str.

213-220.

NJ E PR PRIRUCNIK 'lA POLAGA

116

AVOSUDNOG ISPIТA

Odeljak deseti

ADANSIO H PRAVA GR AК TAN ES PR 1 JE AN STIC

H PRAVA SIO AN AD GR JE AN IC ST I JE EN OS EN PR 1.

relaz.ak su bjektivnog gra­ tmovznu shcaoca pr av a (su�ce­ danskog . prava prethodnika (auctor) и Ne ka gradanska prava, medut1m, ssor). Preno�e se i sticu gradanska prava. vin skog �ar��ra, vezane �u za nisu prenosiva. Licne sluzbenosti, iako imonepren o Је I zakonsko izdr­ licnost titulara i nisu prenosive. Tak_ode, nemaos1v pravnog dejstva (clan 8. zavanje. Odricanje od prava na izdrzavanje sni i duhovni stav 2. PZ-a). Neimovinska prava (npr.: pravo na zivot, na tele skih prava integritet, cast, slobodu) su neprenosiva. Povredom neimovinovan u imo­ moze nastati obaveza stetnika da naknadi ostecenom prouzrok ovins ka vinsku ili neimovinsku stetu. lmovinska steta је prenosiva. Neim (nematerijalna) steta је, ро pravilu, neprenosiva. Potrazivanje naknade neimovinske stete је prenosivo - prelazi na naslednike i moze Ьiti predmet ustupanja, prebljanja i prinudnog izvrsenja, samo ako је priznato pravo­ snaZпom odlukom ili pisanim sporazumom (clan 204. ZOO-a). Postoji vise podela osnova sticanja gradanskog prava. U savremenoj pravnoj literaturi rasprostranjena је podela svih osnova sticanja gradan­ zavisno od toga da li se izvodi ili ne �kih I?�ava na derivativne i originarne, IZV?dI lZ prav� prethodnika.134 Prema oЬimu sticanja (sukcesija) moze Ьiti un1verzalna, s1ngularna, translativna ili konstitutivna. ;aje p Prenqsenje i sticanje gradanskih prat

1. Derivativno (izvedeno) sticanje

Ako s�.calac �ubjek�vno gradansko pravo izvodi izprava prenosioca . (и i_;tom il! maТl)em obzmu), postoji derivativno sticanje. Prenosilac ne mo�e,ра sticaoca pr�neti vis� prava od onog kojeg ima ("Tek ono sto imas, =���go�e dati; otuda izreka: nem�s' ?rugom vise prava ustupiti n'o cla? 1009 : OIZ-a). Ovo pravilo Је nastalo jos u rimskom pravu . (Nemo plus iuns а? alium transferre potest quam ipse habet) Gradansko ;{avo �: �� prenos1oca na sticaoca izvodi - prenosi na osno og ро. vu pravn . . . а, Па.Јсеsсе ugovora. Nije punovaZ kl an' 8t�?а, ugovor kOJIШ Jedno ћсе (koJ e nije vlasnik stvari) dru po anJ � kn' Jtgu na k�joj nema pravo svojine ��� uje r. jig np udio Ckn arodnе bibl1oteke Srb1Je) . . pos Denv at1vn1. nac".1n sticanЈ·а post0Ј1· ·. ak0 su ро pravilu, ispunjene dve ! osnovne pretpostavke· ra�1. 0 n�': (zustus titul u�) i nacin sticanja (mo­ dus acquirendl}. Ugo�ir 0 r��J:Ј. � Је sai:i0 ravn1 osnov (iustus titulus) p . kojim se pravo svojine na 0 Ј08. ne prenosi na kupca. N acin sticanja na prodatoj stvari �avis� о�s�an llJe(�e pnrode. Ako је stvar pokretna, nacin sticanja је predaja stvari kupcu 1z ruke u ruku, predaja isprava ili .

· .

.

·

I�raz "derivativan" po tice od novolatinske Ci . a . - �oji s.e �z cega izvodi, nastale od ]atinske n ar - � ji�, izdvojiti; а "originaran" 0 la 1 on o, inis - postanak, rodenje, porekJo . . atinsko-srpsko-hrvatski, reprint i zd an a ' Beograd 1991, str. 138 i 343; Romac А., Rjeinik nms og prava, Informa tor, Zagreb 1975, str. 15 i .134

��t� �

�. е/:ikl�

�e

:�: �g � � �Ji�

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO I SТVARNO PRAVO

117

uredaja koja omogucava drzavinu pokretnih stvari - simbolicna predaja itd.), а nacin sticanja nepokretnih stvarije upis и zemljisni registar.

Neka imovinska prava se, ipak, sticu na osnovu samog pravnog posla. Poverilac moze na treceg preneti svoje potrэ.Zivanje na osnovu ugovora о cesiji (clan 436. ZOO-a). Ugovorom о preuzimanju duga izmedu duznika i preuzimaoca, na koji је pristao poverilac preuzimalac stupa na mesto predasnjeg duznika, а ovaj se oslobada obaveze (Cl. 446. i 448. ZOO-a). Ugo­ vor о licencije, isto tako, dovoljan da sticalac 1icence stekne pravo iskoriScavanja prona1aska, tehniCkog znanja i iskustva, ziga, uzorka i1i modela (Clan 686. ZOO-a). Каdа se pokretna stvar na1azi u ddavini sticaoca ро nekom pravnom osnovu, оп stice pravo svojine na nju и tre­ nutku zaldjucenja pravnog posla sa vlasnikom stvari na osnovu koga se stice pravo svojine. Ako sticalac prava svojine na pokretnu stvar ostavi tu stvar i dalje и drzavini prenosioca ро nekom drugom osnovu, on stice pravo svojine na nju и trenutku zakljucenja pravnog posla sa vlasnikom stvari na osnovu koga se stice pravo svojine. Takode, pravo svojine na pokretnu stvar koju drzi trece Нее prelazi na sticaoca u trenutku zasnivanja pravnog posla kojim mu је IJrenosilac preneo pravo da zahteva povracaj stvari (clan 34. st. 3, 4. i 5. ZOSPO-a). U svim navedenim slucajevima na osnovu samog ugovora stice S9 gradansko pravo.

Originarno sticanje Originarno sticanje postoji ako pravni skdbenik svoje pravo пе izvo­ di iz prava prethodnika negQ iz cinjenica odredenih zakonom.1зs Tako, Iice 2.

kome је, na osnovu ugovora о prodaji, predata pokretna stvar od strane prodavca koji nije Ьiо vlasnik, ne moze postati vlasnik na osnovu tog ugo­ vora. Ali, ako је zakoniti i savesni. drzalac stvari, stice pravo svojine na tu stvar odrzajem protekom tri godine (clan 28. stav 1. ZOSPO-a). U ovom slucaju sticalac postaje vlasnik na osnovu cinjenica odredenih zakonom (odrzaja i kvaliteta drzavine). Na osnovu cinjenica predvidenih ZOSPO-om savesno lice stice pravo svojine na pokretnu stvar od nevlasnika (Clan 31. ZOSPO-a), graditelj koji gradi na tudem zemljistu moze na tom zemljistu steci pravo svojine (Clan 25. ZOSPO-a), lice koje је uzelo u ddavinu pokretnu stvar koju је njen vlasnik napustio, stice na njoj pravo svojine u skladu sa Clanom 32. ZOSPO-a itd. 3. Translativan prenos

Prethodnik moze na sticaoca preneti pravo и celini koje ima (npr. ugo­ vorom о prodaji preneo mu pravo svojine na odredenoj katastarskoj parce­ li, zajedno sa pripacima). U tom slucaju postoji translativan prenos subjek­ tivnih prava. Translativan prenos se oznacava i kao sukces�a. Sukcesija se deli na singularnu i univerzalnu. U singularnoj sukcesiji prethodnik na pravnog sledbenika prenosi jedno ili vise tacno odredenih (individualnih) prava (i obaveza), ali tako da sledbenik ne stice sva prava (i obaveze) pret­ hodnika - prethodnik pokloni sticaocu jednu ovcu ili mu proda automoЬil. Univerzalna sukcesija predstavlja prelazak svih prava i obaveza sa prethodnika na sledbenika na osnovu jednog akta. Sledbenik postaje ima­ lac imovinskopravne celine (universitas iuris) u kojoj prava i obaveze nisu individualno odredeni nego na opsti nacin. Univerzalni sukcesor је nasled­ nik koji nasleduje zaostavstinu ili njen idealni deo ali �о da ulazi. u sva prava i obaveze koja su ostaviocu pripada1a и trenutku nJegove smrti (clan v

135 Potpunije: ВаЬiс 1., "Otkup stana - originarni i1i derivativni nacin sticanja svojine, ZЬornik sa nauc­ nog skupa Pravni odnosi u stambenoj oЫasti, Nis 1994, str. 164.

JE PRAVOSUDNOG ISPITA PRIRU(;NIK ZA POLAGAN

118 је legatar kome је or es kc su i rn la gu sin e, m to no ot pr Su . 1.11. prava (xl\; аn 141. ZON-а). 1. st. 1. i· 2. ZON-а). 1 ar stv se vi ili u zavestalac ostavio jedn . . 4. Konstitutivan prenos enika ne.prenos� SV
j d nskoJ.?ravnom Subrogacija1з6 је promena subjekta ili ob ekta и gra � ;ene. Ako odnosu tako da njegove osnovne pravne osobzne ostanu nezzmen је u pravnom odnosu promenjen subjekt, nastaje personalna Oicna) su­ brogacija, а ako је izmenjen objekt, nastupa realna (stvarna) subrogacija.

Subrogacija rnoze Ъiti zakonska ili ugovorna. 5.1 . Licna (personalna) subrogacija . Personalna subrogacija najcesce nastaje zakljucenjem ugovora о cesij i ili ugovora о preuzimanju duga. Cesija је ugovor ranijeg poverioca (ustupioca, cedenta) sa trecim li­ cem (novim poveriocem) na osnovu koga se u oЬligaciji menja poverilac, t�o .da novi poverilac stice prema duzniku (cezusu) pravo da zahteva ispu­ nJenJe obaveze sa istom sadrzinom kao i raniji poverilac (clan 436. ZOO-a). . Preuzimanje duga је ugovor izmedu duznika i preuzimaoca (treceg li�a) na osnovu koga preuzimalac postaje duznik oЬligaciji, а raniji duz­ n1k se oslob�da obaveze (cl�n 446. ZOO-a) . Ovaj ugovor proizvodi dejstvo pre�a poyen?cu samo ako Је poverilac pristao na promenu duznika u 0Ыi­ ga:1J1., P.os�o time pov�rilac moze Ъiti doveden u nepovoljnij i polozaj (novi du�n1k Је ins���entan 1 sl). Preuzimanjem duga izmedu preuzimaoca i po­ postoJI ista obaveza kojaje dotle postojala izmedu ranijeg duznika . 'Y1 enoca povenoca. Personalna subrogacija nasta· 1· u s1U<:a)U IS U JellJa sa subrogacIJom. IspunJenJe sa � � zakonskom subrogacijom t .е k Jd 0bave u 1 UШ l�ce �ој ima neki pravni interes tome. 5Ј? ; е Tada na njega prelazi р о s�� а.Ј � u casu IspunJenJa poveriocevo potraZivanje sa svim sporednim pravima (Clan зоо��о-�) u Slucaj zakonske personalne sub�·og��IJe ·· �r�dVl'dа clan ... 28. Zakona о hipoteci. Naime-, ukoliko hipotekarni dug is lati li k n c ОЈе IJe duzшk, ono stupa na mesto hipotekarnog pove rioca prema duZпiku i trecim liciП:a. Ispunjenje sa ugovornom . suЬroga�iJom nastaje na osnovu ugovora koga zakljuce is unilac · ve l�c r �spun�.en3a _ ili prilikom ispunjenja) ili na osnovu ug�vora iz:!e�� �:uzni�� �1 1spun1oca zaklj ucenog pre ispunje­ nja. U оЬа slucaja subzоЪ ro ас -� )� ispunioca u ргаvа poverioca nastaje и casu ispunjenja cc1an 299. . 5.2 . Stvarna (realna) suЬ aciJa . Realna subrogacija nastaje kada prestaje jedan objekt pravnog rog pos1а а umesto njega se pojavljuje druu

v

•

•

•

•

••

•

и

•

·.

•.

. Novo1аtin 136 ' ski: subrogatio - postavl" an·e

kon stranih re�i i izraza, Leksi

od Prosveta, вiodad��:�t rugoga, stupanje u ne�ija prava Vujaklija М.,

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

119

gi, а on zadrzava iste Ьitne osoЬine. Tako, na zahtev zalogodavca, sud moze, pod uslovima iz clana 983. stav 1. ZOO-a, dozvoliti da se zalozena stvar proda odredenom licu za odredenu cenu. DoЬijena cena, ili dovoljan deo cene, koji се sud odrediti dozvoljavajuci prodaju, stupa na mesto zalozene stvari i polaze se и sud za obezbedenje naplate poveriocevih potrazivanja. U ovom slucaju, na mesto zalozene pokretne stvari stupa novcani iznos, na kome poverilac, takode, ima zalozno pravo. Takode, и slucaju propasti ili delimicne propasti predrneta hipoteke, hipotekami poverilac, ро samom zakonu, stice zalozno pravo na potrazivanju naknade iz osiguranja, odno­ sno na isplacenoj naknadi - clan 46. Zakona о hipoteci.

Realna subrogacija moze nastati prilikom eksproprijaciJe. Ako se ekspropri�e stambena zgrada, stan kao poseban deo zgrade i1i poslovna prostorija, korisnik eksproprijacije је dиZan da ranijem sopstveniku, nosiocu stanarskog prava i zakupcu, obezbedi drugi stan Ш poslovnu prostoriju и svojinu, susvojinu, na koriscenje, odnosno и zakup, и roku koji ne moze Ьiti duzi od sest meseci, racunajuci od dana iseljenja iz eksproprisane zgrade, stana i1i poslovne pro­ storije (clan 39. stav 3. Zakona о eksproprijaciji). П.

PRESTANAК GRADANSКIH PRAVA

Subjektivna gradanska prava su raznovrsna i prestaju na razlicite na­ cine i iz raznih uzroka. Nа jedan nacin prestaju stvarna prava а na drugi nacin oЬligaciona i ostala prava. Stvarna prava prestaju, npr.: odricanjem od prava svojine (derelikcijom), propascu stvari ili prenosenjem na drugo­ ga pravnim poslom (tada prestaje subjektivno pravo prethodnika а nastaje pravo sticaoca). Redovan nacin prestanka oЬligacije је izvrsenje dugovanih cinidbl od strane duznika. Ali, ona moze prestati i preЬijanjem (kompenzacijom); ot­ pustanjem duga; prenovom (novacijom); sjedinjenjem (konfuzijom); ne­ mogucnoscu ispunjenja (kad ispunjenje obaveze postane nemoguce usled okolnosti za koje duznik ne odgovara); protekom vremena, odnosno otkazom ugovora koji traje odredeno vreme. . Na poseban nacin ureden zakonom prestaju licna i intelektualna prava (autorsko pravo i pravo industrijske svojine).

s1VARNO PRAVO

O delj ak p rv i UVOD

" r

••

PRAVA I. РОЈАМ I OBELEZJA S1VARNOG pravo. Objektivno i subjektivno stvarno Nauka stvarnog prava . 1.

�

z

. r�eшh u .z.ak? ш1 ( a prav kog an gra rmi n � ОЬ·ektivno stvarno pravo је skup pravnih. � 1zme U }JU , povodom stvan - �Ъ ktivna ma i dru m opstim aktima) koje regu1isu odnose pnpadaJu. Stvarno,yravo и Q �е vnom stvama rava sa ciljem da se odredi kome ta prava enjuju o pst.� nacela ov.e р о е �a­ smislu ј�deo porodice gradanskog prava na koji se prim s_ cu, opste pretpost�vke pod koJ11:1a pravn1 s� �е va. Norme objektivnog prava odreduju imaoca (suЪJekta prava) prenose ш gube subjektivno pravo na nekoj stvari.137 Pravna v]ast izvire iz objektivnog prava. . uJe .na neposredSubjektivno stvarno pravo Је �adansko pravo k?Je �vog 1maoca ovlasc .ne o­ nu pravnu vlast na odredenim stvarima. Predmet s�b�ektivno& .stvarnog prava Ј� stvar p ac sredno. U oЬligacionom pravu, kad se obaveza duzmka sastOJl и predaJl stv�, �. povenl dava­ а 1е, 0Ы1gас1 t ovlascuje da od duZnika zahteva predaju stvari, stvar је posredan predme nje stvari је neposredan predmet oЫigacije.

� �

b

v

b k� Ь: �. � •

•

.

.

.

v ,

•

·

2. Nacela regulisanja stvarnog prava

Stvarna prava se odlikuju i samosvojnim nacelima (dej­ stvuju pored opstih nacela gradanskog prava) koja ih izdvajaju od ostalih gradanskih prava. То su: nacelo privatnopravne vlasti na stvari, nacelo ogra­ nicenosti. broja stvarnih prava, nacelo specijalnosti (odredenosti) stvamih prava, nacelo publiciteta i nacelo pripadnosti stvarnih prava. 2.2. Nacelo privatnopravne vlasti na stvari. Nacelo privatno­ pravne vlasti na stvari izrazava se u trajnim i neposrednim ovlascenjima t�tulara prava svojine na stvari. Ova ovlascenja deluju i prema trecim li­ c1ma. prava svojine izjednaceni su u medusobnim pravnim odno­ .s1ma,Titulari na os�ovu subjekti�тnih stvarnih prava. Каdа је u ulozi gradansko­ p7avnog �Ub]e��' drza�a Је izjednacena s ostalim pravnim subjektima i na llJ"? se �r�menJ�JU p��vila s�arnog prava.iзs Pravila stvamog prava se ne pr�m�llJU�U na Sl�aClJ� U k?JIШa drzava vrsi nadredujucu javnu v}ast. Vlast ko�u �maJ� pravn1 s'?ЪЈе�1 i;ep�sredno na stvari (ius ad rem) vrsi se bez . e d1re uticaJa volJe �rugog 1 pro1stic ktno iz zakona.1з9 Vla�t ko1a se vrsf па stv c:rije trajne prirode. Stvarnop ravni odnos . Р? pravilu stva!-a traJno st�nJe koJe . seer,ne iscrpljuje (ne prestaje) vrse­ nJem,: n�go se t�me po�duJ� (�а pr1m pravo svojine ne moze prestati nevrsenJem, os1m kad Је drzavinu stvari stek lo drugo savesno lice). Su137 Gavella N., Josipovic Т , Gliha 1., веIаЈ· у 1· s · tipkovi.,c Z., Stvarno pravo, Zagreb, Informator, 1998, str. 3. 2.1. Uopste.

.

1 38

139

·

Isto, str. 15. StOJanovi'с D., Stvarno pravo, Pravni fakultet u .

. vac, КraguJ'evcu, КraguJe 1998 , str. 4.

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

121

bjektivno stvarno pravo ne moze, nacelno, zastareti ili prestati protekom vremena. V1.ast па stvari је пeposredпa. Imaocu stvarnog prava stvar pripada neposredno, а ne posredstvom drugog subjekta (na primer da od drugog lica zahteva da mu stvar preda).140 Imalac stvarnog prava moze vrsenje pravne vlasti poveriti drugom licu (na primer, stvar dati na poslugu, u za­ kup). U tim slucajevima poslugoprimac izvodi svoje ovlascenje iz subjek­ tivnog prava lica koje ima neposrednu pravnu vlast na stvari. V1.ast па stvarije apso lutna. Subjektivna stvarna prava su apsolutnog karaktera jer deluju prema svima (erga отпеs), odnosno protiv svih (con­ tra omnes). Sva treca lica su duzna postovati subjektivna stvarna prava. Time ne nastaje obaveza trecih lica na odredeno ponasanje (necinjenje) kako se to istice и pravnoj literaturi,141 nego samo duznost postovanja, pri­ znavanja postojanja stvarnog prava. Shodno tome, treca lica nisu ovlasce­ na da sprece ni ometu imaoca da vrsi svoje pravo na stvar. Ona su duzna da prema subjektu, koji vrsi stvarno pravo ili pojedina ovlascenja iz tog prava, budu pasivna.142 Obaveza treceg lica nastaje samo kada on povredi subjektivno stvarno pravo. Apsolutno dejstvo stvarnog prava izraZava se, prvenstveno, и mogucnosti titulara da istice pravo sledenja i pravo prven­ stva. Pravo prvenstva је odlika stvarnog prava da ima vecu snagu konkurenciji sa oЪliga­ и

cionim pravom i1i stvarnim pravom koje је kasnije nastalo, а pravo sledenja је ovla5cenje titulara stvarnog prava da od Ьilo kog treceg lica kod koga se njegova stvar nade, traZi vraCaпje te stvari. Tako, vlasnik koji је stan izdao и zakup i dalje ostaje·v}asnik stana te ga zakupac ne moze punovazno prodati, а ako је to i ucinio, vlasnik stana је ovlascen da traZi njegovu predaju od treceg lica. Kada na istoj nepokretnosti postoji vise hipoteka, redosled hipoteka i namirenja odreduje se prema danu, easu i minutu nastajanja hipoteke (Clan 40. ZOH- а). Pravo sledenja ovlascuje imaoca stvarnog prava da stvar zahteva od onog (treceg) lica kod koga se stvar nalazi. 2.3. Nacelo ogranicenja stvarnih prava. Broj i vrste stvarnih

prava odreduje zakonodavac (pravilo numerus clausus) imperativnim pro­ pisima. Nacelo ogranicenja stvarnih prava pojedini pravni pisci oznacavaju kao tipicnost stvarnih prava, s obzirom na to da је u oЬligacionom pra­ vu predvideno stvaranje atipicnih instituta voljom ugovornih strana.143 U stvarnom pravu ne vazi nacelo autonomije volje. u oЬligacionom pravu to је jedno od osnovnih nacela koji ovlascuje strane da, и granicama prinud­ nih propisa, javnog poretka i dobrih oblcaja, svoje odnose urede ро svojoj volji (clan 10. ZOO). 2.4. Nacelo odredenosti sadrzine stvarnih prava. Stvarna pra­ va se konstltuisu na individualno odredenim stvarima,144 а izuzetno na pra­ vima (npr. na potraZivanjima - cl. 989-994. ZOO-a). Shodno tome, stvarno pravo moze postojati najednoj, а ne na vise stvari. Ne postoji, naime, pravo 0 14 141

Gavella N., Josipovic Т., Gliha I., Belaj V. i Stipkovic Z" n. d., str. 17. Stankovic i Orlic м., Stvarno pravo, Beograd, NIU Sluzbeni list SRJ, 1993, str. 1 i Vizner, В., Gradansko pravo u teoriji i praksi, Zagreb, 1962, str. 166. 142 Vidi: Rasovic, Komentar zakona о svojinsko - pravnim odnosima, prva knjiga, Pravni fakultet и Podgorici, Podgorica, 2009, st.r. 2. Rasovic, n. d., str. 3. 144 Кrneta S., Stvarno pravo, odrednica u ЕЈР, tom treci, str. 185.

143

о.

z.,

z.,

PRAVOSUD PRIRUCNIK 'lA POLAGANJE

NOG ISPITA

122

a, ЬiЫioteci nego ·na na stadu ovaca predmetima domacinstv ·· 1 k се · ао i e J1n svo роЈеd�· nom .���dm_,�tu ko sva na o, cn � na edi poj i ovc pravo svojine na svakoj . Stoga Је mogu� razlic1ti rez1m eke iot Ы Ьi iz izi knj koj sva na i va domacinst ЬiЫioteke (npr. neke stvan s� date u zalo­ pojedinih stvari iz domacinstva ili ?ate su na poslugu, pet ovaca iz stada zadrgu, pojedine knjige iz ЫЬlioteke. . Zao је poverilac ро pravu retencl)e). n1su ovla��ene da svoane St on. zak je edu odr va : pra ih arn Sadrzinu stv , 1 mogu pr�nos1ti ugovoro� jom volj om oЫikuju nove vrste stvarnih p�ava Zakon, os1m �og�, ?dreduJe samo ona stvarna prava koja zakon dozvol�ava: stanak I zast1tu. Tako i bltan sadrzaj stvarnih prava, njihovo sticanJe, pre odredena sadrzina stvamih prava nije deljiva. 2.5. Nacelo puЬliciteta stvarnЊ prava. Nacelo puЬlic teta oba­ vezuje imaoce stvamih prava da prenos tih prava na drugog subJekta, od­ nosno izmenu stvarnopravnog odnosa izvrse na odgovarajuc i, saznajan nacin. Shodno tome, postaje vidljivo koja stvarna prava postoje n a odre. - denoj stvari. Mora Ьiti objavljeno da na odredenoj stvari postoji stvarno pravo nekog suЪjekta da treca lica to pravo ne Ьi vredala. Ovo nacelo pro­ istice iza apsolutnog dejstva stvarnih prava prema svima. '

v ,

�

Nacelo puЫiciteta ispoljava se prilikom prenosa prava svojine, stvara pretpostavku svojine i stiti savesnog sticaoca. PuЬlicitet stvarnih prava pokretnim stvarima izvodi se iz drZavine (faktiCke vlasti) koja је vidljiva i uoЬieajena za odredeno stvarno pravo. Sticanje styarni� prava na pokretnoj stvari regulisana је "tako da је jedna od pretpostavki za to stjecanзe posjeda doticne pokretnine".145 Kod pokretnih stvari formalnost puЬliciteta se, ро pravil�,,ispoljava u predaji stvari drugom subjektu u posed koja ukazuje na izmenu do tada postoJeceg stv�rnopravnog odnosa (Clan 34. ZOSPO-a). Funkciju puЫiciteta za stvarna prava na nepokretnim stvarima imaju javni registri ili druga odgovarajuca formalnost odredena zakonom (clan 33. ZOSPO-a). . U stv�oi:i pr�vu stiti se savesni sticalac ako је na osnovu puЬliciteta (drzanja stvari ili upisa ? zemlJ1sm registar) opravdano s?1atrao da postoji pravo prenosioca, ono u stvari ne postOJl. . Clan 31.. �0SPO-a, �о, predVIda da savesni sticalac, ako su za to ispunjene i ostale p�etpostavk�, �се prava svoJ1ne na pokretno j stvari od nevlasnika - d.rzaoca stvari u vreme nJene pred3.Je sticaocu. 2.6. Nacelo pripadnosti stvarnili prava. Stvarno pravo pripada .

па

а

nekom subJektu (pravnom ili fizickom licu). Ono је veza no za imaoca tog " m� r�va sto mogu eava da stvarno pravo istice prema trecem licu koja ? rze tu stvar il1 prema njoj isticu neko pravo.

�

П . PODELA S1VARNIH

PRAVA

. Broj i vrste stvarnopravnih оdnosa . оdredenJe zakon1ma \. .Jan 6. stav 1. . ;t, ZOSPO-aje kao oЪl'ke tv rnog . prava p�edvideo : 1) pravo svoji ne, 2 ) pravo sluzbenosti, З) pra o tv rnog tereta, 1 4) pravo zaloge. Pravo gradenja, kao ograniceno stvarno pravo na tudem zemlJ'istu, regu1 isano Је аkonom о planiranju i izgradnJ'i i46 Iakо Је . . " d . rzavi · na fakt1cka vlast na stvari vecina

� :

�: ���е�а N., Josipovic

:

·

· z

'

Т., Gliha I., Belaj V. i Stip kovic z·� n d'' �tr. 24. 1 · · 96-98. ZPI-a. Istina, taj zakon . izri cito 0 govon ° �as1cnom pravu gradenja, ali ga, u stvari, reg�lise o�redb��a koje propisuju davanje neizgradenog gradevшskog zeml rad1 gradnJe traJ шh objekata jista u javnoj svojini u zakup,

.

е

•

PROF. DR ILIJA ВАВIС UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

123

pravnih pisaca i zakoni koji regulisu stvarna prava drzavinu uvrstavaju u stvarno pravo zbog njene funkcije da vraca stvar titularu stvarnog prava . 147 U ugovoru о zakupu, posluzi i zakonskom ргй''U prece kupovine znacajniji su oЪligacionopravni elementi od stvarnopra\'nih elemenata, а ogranice­ na vlast na stvari traje odredeno vreme. Sup1·, . tno tome, u pravu gradenja znacajniji su stva1-nopravni elementi. Realizac jom tog prava, imalac prava gradenja stice pravo svojine na izgradenoj gгaJevini. Pravo svojine predstavlja najvisu pravnн vlast na stvari. Та vlast obu­ hvata najvisi stepen drzanja, koriscenja i raspolaganja stvari, u granicama zakona. Zakon moze nametnuti vlasniku stva 1·i odredena ogranicenja. Pravo sluzbenosti је stvarno pravo na tt1 Joj stvari koje ovlascuje titu­ lara da na odredeni nacin koristi tudu stvar ili ga ovlascuje da od vlasnika zahteva da svoju stvar ne koristi onako kako ћi mogao. Realni (stvarni) teret takode је stvarno pravo na tudoj stvari. Titular ovog prava ovlascenje da od Ьilo kog vlasnika opterecene nepokretnosti za­ hteva odredene prestacije (npr. isporuku od гedene kolicine poljoprivred­ nih proizvoda, svake godine isplatu iznosa лоvса - jednokratno ili u rata­ ma, vrsenje neke radnje itd). Pravo stvarno�, tereta razlikuje se od stvarne sluzbenosti koja predstavlja odnos svakodobnih vlasnika dveju пepokret­ nosti (posluznog i povlasnog dobra) и kon1e је vlasnik posluznog dobra duzan trpeti odredene radnje vlasnika povlasnog dobra. Suprotno tome, pravo realnog tereta moze imati i lice koje нiје imalac nepokretпosti. Ono od obaveznog lica moze Ьiti ovlasceno da zahteva aktivno ponasanje.148 U nasem pravu jedno lice moze steci stvarni teret na osnovu ugovora, npr. ugovora о dozivotnom izdciavanju ili ugovora о prodaji (ako prodavac za sebe zadrzi pravo da od kupca zahteva da mu svake godine isporuci odre­ denu kolicinu psenice ili drva isecenih u prodatoj sumi itd.). Stvari koje se daju, novac ili druga dugovana radnja mora poticati od opterecenog dobra. Pravilo је da prestacije, koje mora izvrsiti vlasnik opte­ recene nepok:;:etnosti, sluze za potrebe iskoriseavanja povlasnog dobra (ako ono postoji) ili licne potrebe titulara stvaiЋog tereta, ako је to odredeno pravnim poslom ili drugim aktom kojim је konstituisan stvarni teret. Pravo zaloge је stvarno pravo na tudoj stvari koje ovlascuje zaloznog poverioca da zalozenu (pokretnu ili nepokretnu) stvar ili pravo izlozi proda­ ji, ako mu duznik ne ispl.ati dug о dospelosti, а zatim iz ostvarene vrednosti naplati svoj dug, pre ostalih poverilaca. Pravo gradenja, u klasicnom smislu, је pravo nekog lica da na povr­ sini tudeg zemljista ili ispod njegove povrsine ima u svojini zgradu, sto је svakodobni vlasnik zemljista duzan da trpi. Pravo gradenja razdvaja svo­ jinu na zgradi od prava svojine na zemljistu. Zgrada u pravom smislu nije deo zemljista. Опа izgradnjom postaje pripadak - deo prava gradenja koje 147 Кrneta s., n. d., str. 186 i Stojanovic, D., n. d., str. 6; Kovacevic к. R., LazicM., Stvarno pravo, Pu ta, ? . Ni! 2009, str. 29 - 54; Юaric Р., Vedris М., Gradansko pravo, Drug1. d10 Stvamo pravo, Narodne novi.ne, Zagreb 2009, str. 194 - :0:24; Stankovic о. i Or1ic М., Stvarno pravo, Nomos, Beograd, 2001, str. 33 - 48 1td. 148 Rakic, V., Realni tereti, odrednica u EIP-u, tom drugi, str. 1271. •

-

-- ---

-

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE

124

PRAVOSUDNOG ISPITA

·. Stvar

prava gradenja zgrada postaje om nk ta es pr Sa 1 na av g ао se smatra k e је izgradena.•49 m ko na a st lji m ze ak ad ri р р Pravo adenja је nerazdvojno od zemljiSta. Lice koJe ste�e pravo s�oom r;r�denJa, bez.?Ъzira av pr og en ec ter op ga ce sti ta jis ml " 0 tere?e'nog ze e. Pravo gradenJa 1 p:avo SV?Jlne na nij јо � a � en rad izg a ad zgr је li а . � �о �� di samo Se ZaJ·e..:1ui�0i mogu po'Ј1aviti и pravnom prometu. B1tna od· l1ka prazgra · е stvam1 teret. kOJl" Ј. · gradе�Ја o av Pr o. div sle na i o div otu је da је nja de va gra a �lac��Je n�:de koJa se, tev z et. ter � taj za da ta ljis zem ka sni vla uje ovla8c og:�n1�eno r?ko� eduje mesecno. Pravo grade�Ja mo.ze.b1ti ро pravilu, odr �1:a�enJ �. Og��1�enJe pro1zvod1 ili uslovom prilikom konstituisanja prava lJ1s �eg1star· . dejstvo prema trecim licima upisom и zem n1 konscenJa ��.?ra�e!1og Stupanjem na snagu ZPI iz 2009 pravo traп1og n� tom zemlJistu 11сп:nа gradevinskog zemljista pretvoreno је u pravo sy,0J1nene1z gradenom gradevin­ (clan io1. ZPI-a). Pravo grad:enja moze se stec1 na skom zemljistu u javnoj svojini ili privatnoj svojini. ·

•

v

,

•

•

•

III. РОЈАМ I PODELA S1VARI stvari. Opravdanje podele stvari Stvarје materijalni deo prirode и ljudskoj vlasti па kome postoji su­ bjektivno stvarno pravo. Materijalni deo prirode mora ispunjavati fizicke 1. Pojam

i pravne pretpostavke. Fizicka pretpostavka zahteva da deo prirode moze Ьiti и vlasti coveka. Stoga Sunce, zvezde, Mesec, slobodni vazduh u atmos­ feri� elektricitet и prirodi, okeani itd. nisu stvari. Pravna pretpostavka ima u vidu da se na tom delu materijalne prirode, pod vlascu coveka, moze steci �tvarno pravo ili neko drugo subjektivno gradansko pravo. N ajcesceје stvar istovremeno i roba, ali to ne mora Ъiti uvek slucaj (tako se kao objekat pr�vn�� posla mo�e pojaviti dijamant nad:en u zemlji, zemljisna parcela u koJu nl)e ulozen nikakav rad). . C�vek, а ni les n�su s�ai:i .is• Neodvojeni delovi zivog coveka nisu stvari i n� DЈП�� se ne �oze stic�ti stvarno pravo.1s2 Stvar u gradanskopravnom· s�1slu ШЈе stv�r cvrsto spoJena sa telom coveka (ugradeni zuЬi, implantan­ ti it� .), za r�1ku od pomagala i naocara koji se skidaju . Proteze koje nisu spoJe�e sa cove�om samostalne su stvari i u prometu su. Ljudski organ, ili deloV1 organ� lJudskog porekla, uzeti od zivog ili umrlog lica i ugradeni u tel.o drugog lica C,tra�splantacija) nisu stvari sa gledista stvamo2" rava153 Р m or. lJ9uaski Nюmе, postupak don1ranJa ђ1udskih 0rgana Је Ьesplatan. ZabranJena · Је trgovina •

·

·

" 149 Vidi: Simonetti Р., Prava na graс.1evins • kom zem lJ1stu, Pravni fakultet Sveu�ili§ta u Rijeci, Rijeka 150 Vidi: Gavella N. JosipovicT Gl'h о" 1 в 1аЈ. У_ 1 Stipkovic z" n. d" str. 7 . 09. 151 ·Stvar�o pravo, Narodna696:. Vid. Markovic L:, Grac.1ansko" ra o , d � � samoupra . va, Beograd 1927, str. 166. i 167. Vidi suprotno misljen e Ko�aFе:'1с · ' Lazic М" Stvarno 2009, str.11. NiS pravo, Punta, . 152 Zakon о uslovima za uziman·е i . a v n e e lJu ?va tela �kog broj 63/90, FRJ, 1ist "Sluzbeni S "Sluzbeni list SRJ, br. 24/94 i 2s/9{, i zfk: uzi� Jan�uli � з p�esac.11van ju u lecenja . delova ljudskog u svrh tela "Sluzbeni glasnik SRS broj 22/8i"'Sluzben'1 g1аsш k RS bГОЈ 17/92. 153 v·d 1 С1. 1. 1 3. Zakona о transplantaciji organa . RS, broJ. 72/0 . ZТО "Slu1.хьещ. g1asшk 9 '

2008, str. 16-23.

•

.

а s: � J �

.

-

.

PROF. DR ILIJA ВАВIС UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

125

ganima, а za uzete ljudske ograne nije dozvoljeno placanje Ьilo kakve naknade Ш pribavljanje Ьilo kakve druge koristi154 Ljudska tkiva i celije uzeti od zivog ili umrlog lica i ugradeni и telo drugog Нса, nisu stvari sa gledista gradanskog prava1ss. Celije su pojedinacne ljudske celije i1i skпpovi ljudskih celija koje nisu povezane vezivnim tkivom, а tkivo је sastavni deo ljudskog tela koje cine celije. Postupak doniranja ljudskih tkiva i celija је dobrovoljan i besplatan. Za uzeta ljudska tkiva i celije nije dozvoljeno placanje Ьilo kakve naknade i1i priЬavljanje Ьilo kakve druge koristi, а zabranjenaje trgovina ljudskim tkivima i celijama (vidi cl. 18, 19. i 20. ZГCr-a). Ljudska krv (cela krv, plazma ili celijski elementi), takode nije stvar sa gledista gra­ danskog prava. Ona ne moze Ьiti predmet pravnih poslova. Stvari se dele s obzirom na njihova relevantna pravna obelezja. Юasifikacija stvari је vazna jer se na svim stvarima ne mogu zasnovati identicna prava. Ako pripadaju istoj skupini, stvari se na isti nacin sticu i prenose pravnim poslovima, а istovrsna је i sadrzina ovla8cenja njegovog titulara. U nasem pravu zakoni ne klasifikuju stvari na pojedine skupine kao sto su to ucinili SGZ-a i AOGZ-a, 156 ali se oslanjaju na vec ucinjene podele u teoriji. Tako, clan 27. ZOSPO-a govori о plodovima koje neka stvar daje, а clan 28. ZOSPO-a odreduje razlicite rokove odrzaja za pokretne i nepokretne stvari itd.

2. Stvari u prometu (res in commercio) i van prometa (res extra commercium) Stvari и prometu su one koje mogu Ьiti objekat gradanskopravnog · odnosa (tako se npr. pravo svojine na stvari, koje pripadajujednom imaocu, moze prodajom preneti na drugoga; ili se stvar moze dati na poslugu, u zakup, moze se na njoj konstituisati pravo slиZbenosti). Roba је stvar koja је uvek u prometu. Stvari vanprometa, nacelno, ne mogu Ьiti objekti subjektivnog stvarnog prava. То su prvenstveno dobra и opstoj upotrebl Gavni putevi, javne pruge, most i tunel najavnom putu, pruzi ili ulici, ulice, trgovi,javni parkovi, granicni prelazi i dr). Svako ima pravo da dobra u opstoj upotreЬi koristi na nacin koji је radi ostvarenja te namene propisan zakonom, odnosno odlukom organa ili pravnog lica kome su ta dobra data na upravljanje. Izuzetno, na ovim dobrima moze se steci pravo predvideno posebnim zakonom (koncesija, zakup i sl. ) - clan 10. st. 2 5. Zakona о javnoj svojini. Dobra u opstoj upotreЬi su и javnoj svojini i �tite se . institut�ma . Javnog prava (u upravnom postupku i upravnom sporu). Na tim stvarima ne moze postojati pravo privatne svojine i one ne mogu uopste blti и prometu . Van prometa su i stvari koje Ьi, i u odsustvu izricitog propisa о tome, stavlj�njem u promet vredale moral. Prem� �dredbama с13:1;� 1�. stav 2. Zakona о s.ah:anJ1vanju i groЫjima, grobno mesto (parcela) koJe Ј� .dato na koпscenJe ne �oze se st�v­ ljati u pravni promet. Nadgrobni spomenik, osim toga, �1Је stvar u prometu ako Је postavlJe� na grob u kome је les sahranjen.157 Takode su, zbog svoJe namene, van prometa npr. narodn1 -

V

154 Vid. cl. 41 18 i 19. ZТО а. 1556 Vidi clan 3. Zakon·a о transplantaciji сеЩа i tkiva zтtr-a "SluZЬeni glasnik RS" broj 72/09. 15 Vid. par. 183-197. SGZ-a i par. 291-308. AOGZ-a. 157 Stankovic О. i Orlic М" Stvarno pravo, Nomos, Beograd 1996, str. 14. -

-

-- ---

-

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

126

. . oj svojini. Ako se njihova nakа kао posebne .stvari и javn iss muzej, gradska i narodna Ь1Ы10tе , I i u prometu mogu b"t an stv te ) ana org . . og ezn dl v ?� mena prome?1. Сaktom stvar1 koJe Ь1 mogle Ъ1ti

�

.

•

•

su m?gu b1ti ogr nz·с пе � prometu. То prometu, ali se iz raznih rz Stu � . stvari u obJekat I�OVInskopravni 0 nosa kao i lica sa

J

•

iti admini­ ava. Takoivatreno oruzje mogu nos razloga DJihov prome� ogff?VI om PI pt. et dro­ rece ski · Iekar na samo i оgu pr Ъavit strativnom �ozyolom, ?dre �ni . I�se nin:i k­ m prav subje dini poje se a dozvoljav gom, naoru�nJe1,11,,voJno� 1 P.0liciJsk�n:i��remom fizi с pravno g osn<;>vu na mogu, po­ cka Н а ne tima, а regu!1sanje 1.mperativnl.1.11 proplS\m �Tako u ciji је promet zabranjen na vatrenom oruzj e om sla, gunov�no �teCi. Pravo sv0J 1nena svetlosnim snopom, _poluautomatsko, oruzJu pr1gus1vanJe zvukа, tеl kорili� nisanima sa · 159 ZabtanJena Је prodаЈа · 1еkova a z'e:Oosim lovaCkog. k�j��ij���t����J����:V"ij.:'nj:':, �. met i koji. ne is�u�java�u �':°jstva �dena ��; e. �

za .

es

·

·

• ...,

.

.

z

·

60 U prop1sane uslov nom.1 Takode, promet otrova mogu vrsiti pravna l1ca koJa 1spunJaVaJ

3. Pokretne stvari °(res mobiles)

i nepokretne stvari (res immoblles) Podela stvari na pokretne" i nepokr�tne,. iako davno . U�lnJena, Cllll se da Ьitno ne guЬi na znacaju. Ova klasifikaciJa preuzeta Је lZ germanskog prava.162 . . Pokretne stuari su one ciji se polozaj -u prostoru moze promen1ti, а da se time ne povredi njihova Ьitna osoblna. . Nepokretne stuari su опе ciji se polozaj u prostoru ne moze promen1ti а da se na taj nacin ne povredi njihova Ьitna osoblna. Na slican nacin razliku izmedu pokretцih i nepokretnih stvari pravi cla� 185. SGZ-a: "Stvari one, koje se ne mogu s jednoga mesta na drugo krenuti, · ili premestiti, а da se u svojim sastavnim cestima i izgledu ne naruse, jesu nepokretne. Које se pak u celosti svojoj mogu premestiti, one su pokretne." U nepokretne stv�ri se, prvenstveno, uvrstava zemljiste. Za gradansko­ pravne odnose relevantne su zemljisne cestice - parcele, koj е su osnovne jedinice u katastru. Svaka katastarska parcela moze blti samostalna stvar u prometu i, ро pravilu , upisana је u zemljisni registar. Nepokretnoscu se sma�1-a i s�e sto је sa zemlj istem trajno vezano: zgrade, stanovi ka? posebn1.�eloVI zgrade, bunari, bazeni itd. Isto svojstvo imaju i gromobran1, instalacIJe za ce�tralno ili � azno grejanje, erkondisni, grejalice, ten��, ! . roletne na prozor1ma, elektr1cne, vodovodne, telefonske drug instalac1Je ugradene np:. u zgr�du (objekat), odnosno stan, bun i baz e sa ciljem en, ar, da �udu s� nJ om traJno vez�ne. �з Prema rimskom pravilu superjicies solo . : cedz t �ve sto Је na navede n1 nac1n vezano za zemlju ' deli pravnu sudblnu zemlJISta. 164 V•

•

V•

•

.

.

iss

...,

. ovt\;i.. D " Stvarno pravo, Beograd St.oJan , Prosveta, 1968, str. 11. 915 V1d . 5. Zakona oruzju i municiji

i6o

clan

·

о

�id. clan 31. Zakona о lekovima i medicinskim sredstvima 161 . V1d. clan 17. Zakona о proizvodnji i prometu otrovni 162 р h t ma "a. enJ � з aund' R., Јuns. prudenc . .

1Ja, tom III, str. 70 i 71. Clan 805. OIZ -a, para graf 189. SGZ-a. 164 О nacelu superficies solo cedit vid ski К., 1.n�tu�1Je . Beograd, 1894, str. 307 i 3о8; ArandelovicSalk s istorijom Rimskog privatnog prava, D � re d avan Ja 1z Rims str. 201; Romac А. Rje kog prava, Geca Kon, Beograd, 1938, cnik rimsko rava zagreb, Informator, 1975, prava, Nolit, Beog;ad 1955, str. str 12, . 549. i Gams А. , Osnovi stvarnog 6

f fз. '

"

"

.

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 S'IVARNO PRAVO

127

Objekat је nepokretnost ako је izgraden u skladu sa zakonom, а namenjen је za trajnu upotrebu. Objekat nije nepokretnost, iako је cvrsto vezan za zemlju i graden kao trajni objekat, ako је izgraden suprotno zakonu ili је izgraden kao privremeni objekt.16s Sve sto је sa zemljom trajno organski vezano takode је nepokretnost. То је izreceno u paragrafu 187. SGZ-a: "Trava, drva, plodovi i sve sto zemlja izdaje, је nepokretno dobro, dokle se god od zemlje ne odvoji. I same ribe u vodi, i divljac u sumi postaju tek onda pokretnim dobrom, kad se riba ulovi i gi"Yljac_uhvati ili uЬije." Smatraju se nepokretnostima i pokretne stvari u funkciji neke druge nepokretnosti - nepokretnosti ро nameni. Nepokretnost ро nameni је ona pokretna stvar koja ispunjava sledece pretpostavke: 1) da је u funkciji nepokretnosti, 2) da је tu funkciju odredio vlasnik nepokretnosti i 3) da је vlasnik nepokretnosti istovremeno vlasnik pokretne stvari koji јој је odredio takvu funkciju.166 Pokretna stvar, koja se smatra nepokretnoscu ро nameni, u stvari је pri­ .·

padak nepokretnosti: "Опа hrana, drvo, pica, stoka, les i tezaCki alat, i svi zanatski Ш fabriCki i rukodelni alati, koji su za oblcnu upotrebu stvari domovodstva potrebni, smatraju se kao njihov pridodatak, sledstveno kao nepokretna stvar" (clan 188. SGZ-a).

Podela stvari na pokretne i nepokretne vazna је zbog razlicitog pravnog rezima koji se primenjuje na ove stvari. Tako је nacin sticapja prava svojine na nepokretnim stvarima njihov upis u zemljisni regis�ar. Pravni posao na osnovu koje se vrsi upis mora sadrzati clausulu intabu­ landi izjava volje zemljisnoknjiznog prethodnika da pristaje na uknjj;Z­ bu stvarnog prava na nepokretnosti u korist sticaoca. Pravo svojine "i1a pokretnu stvar stice se predajom sticaocu (realnom ili simbolicnom, predajom). Izuzetno, predaja pokretnih stvari se fingira kada sam ugovor , prenosi pravo svojine. U govor kojim se na drugo lice prenosi pravo svojine na nepokretnoj stvari, ili se na njoj konstituise zalozno pravo, mora Ьiti pisan i notarski obraden, dok је ugovor о prenosenju prava svojine na pokretnoj stvari ili njenom opterecenju, ро pravilu, usmen. -

4.

lndividualno odred:ene stvari i stvari odred:ene ро rodu

Ро rodu su odredene опе pokretne stvari koje se u pravnom prometu

odreduju ро nekoj mernoj jedinici (kilogramu, litru, ·duznom metru, novcanim apoenima itd.). Stvari ро rodu se odreduju vaganjem, brojanjem ili merenjem (res quaepondere, numero, mensura consistнnt). Џ ove stvari svrstava se novac, serijski proizvedene masine, namestaj, zitariCe, brasno, secer, alkoholni i·bezalkoholni napici itd. Pravilo је da stvar odr�dena ро rodu ne propada (genera поп pereunt). Individualno odredena stvar је stvar odredena pojedinacno (konkret­ no) Ьilo zato sto је jedina takve vrste, neponovljiva, ili su јој takvo svojstvo dale strane u zakljucenom pravnom poslu (npr. slika poznatog slikara, pi­ saci sto izraden prema odredenom projektu, odredena zemljisna cestica, stan, kuca). 165 Vid. Clan 88. stav 3. Zakona о planiranju i izgradnji. 166 Stankovic i Orlic М., n. d., str. 25

о.

·

12 8

NOG-PRAVOSUD� ISPI� TA POLAGANJE NIK PRIRUC -: � :..::.: ZA :.:.:.: :.:;::

:.:.:

__ __ __ __ __ __ __ __

� �

---

о!1а se indi�duali­ a, od iz ji vo izd : i ar .�buka I�abra� stv ina lic ko a en red od se Kada J. le g? iz I . � pr �n ividualno o�r�1desana zuje i tako poustakojelicind til rad1 an JIO m vo izd i o ba ro isp m n1c av od pr u , inu en sam odred . 1vid . . ualno odredene .znaca]na Је, naro: kupovine) . ari ро rodu 1. na ind stv ela Pod о posluz1, zalogu, zakupu a vor g . t 1 d? Pr ? vu � � � pra nom cio iga oЬl u , cito n o pad . Ak pro e ena red od no ual 1vid ind Је a koJ ar stv o sam i Ьit ze mo avi o� et obaveze staje, ali kada su prestodmduz edena stvar obaveznea pre individualno odrро nik ima cak i kad sve u, obaveza prestajzaekoj stvari odredene rod e on ne odgovara (cl. 354. ne usled okolnosti ispo od takvih stvari propadsluc iti druge stvari istog aju duznik je duzan duznruc i 355.. ZOO-a). U tomodredene samo ро rodu, ik је duzan dati stvari roda Ako su stvari -a) . srednje kakvoce (clan 311. ZOOene svojine. stvari mogu Ьiti predmet pravoda drzao Samo individualno odred dikac ca ionom tuzbom zahtevati Shodno tome, vlasnik moze reivin (clan 37. ZOSPO-a). vracanje individualno odredene stvari 5. Zamenljive i nezamenljive stvari Zamenl:jive stvari su one umesto kojih se, prilikom ispunjenja obave­ ne ze, moze predati druga stvar istih karakteristika. Nezamenljiva stvar. Ali, �о�е Ьiti zamenjena drugom. Stvari odredene ро rodu su zamenljive . ind1�du�n? ?dredena stvar moze Ьiti zamenljiva i nezamenljiva. Tako је kam1on ind��dualno ��redena stvar (ima registarske taЫice, broj sas�e i I motora), al� Је zamenlJ V, te se poveriocu moze prodati drugi kamion iste marke, nosivosti i godine proizvodnje. Podela s:tvari na zamenljive i nezamenljive znacajna је za oЫigaciono p�avo. �ako Је predmet ugovora о zajmu predaja odredene kolicine novca il1 �;ug� za�e�ljivih stvari (clan 557. ZOO-a) . Duznik moze preblti po­ �azivanJe koJ� .1ma .prema poveriocu sa onim sto ovaj potrazuje od njega, �). potrazivanJa glase na novac ili druge zamenljive stvari (clan 336. ; � ZO . 6. Potrosne i nepotrosne stvari ·v Potrosne stvari su one koje se Је · d potrose (un1stava upotrebom !1 0?1 ju) ili se njihova sufhtanca ъ·i�o s1?anJ.1 .1.1I su namenjene otudenju. Potros­ ne stvari su ni·r�· p e �a�ben�proizvodi!. gorivo za pogon motornih vozila, industrijsko J J ugalJ� еktncna energIJ.a, novac. . puta 1ћ neograniceno, а Nероtrosne stvan mogu se upotreЫJavat'1 vise da im se time Ъitno ne n�vsi· upstanca (npr. zemljiste, kuca, automoЬil). Ova podela је relati � ;rema opravdanom misljenju "knjiga u knji­ zari је potrosna stvar za �r dav�a, а nbpotrosna za kupca. Јedna р о sebl nepotrosna stvardkada s nal�1 na ro nom l�geru preduzeca, sa namenom da bude otu enap је pot na stvar...,sa &led1sta prava" Podela stvari na otr��...,��ro1.s. nepo tros.�e Је znacajna za zasnivanje odredenih pravnih poslova U 0 pos1uzi 1 zakupu imaju za predmet nepo. D., n. d., str. 15 i Gams А. n d. st 6 St . v

v

.

v

167

'

v

.

OJanovic ,

,

•

•

.

п

·

,

r. 1 .

•

167

•

i

PROF. Щt !LIJA ВАВIС UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

129

trosne stvari, а pravilo је da se plodouzivanje, takode, moze zasnovati na nepotrosnim stvarima. 7.

Deljive i nede)jive stvari

Deljive stvari su one koje se mogu deliti na vise istovrsnih delova, pri

cemu njihova supstanca ostaje ista, а manji delovi imaju srazmerno manju vrednost и odnosu na celinu (npr. vagon psenice, kontejner secera, odre­ .dena kolicina novca). Nedeljive stvari su one kod kojih Ьi se deobom unistila njihova sup­ stanca ili Ьi se nesrazmerno umanjila vrednost delova dobljenih deobom (npr. ziva zivotinja, dijamant, umetnicka slika). Moguca је fizicka, geometrijska i civilna deoba stvari. Fizicka deoba је mehanicka ·podela stvari na sitn�e delove. Та deoba n�e istovrsna sa deo­ bom и fizici, odnosno hemiji. Ona se primenjuje kod pokretnih stvari. Kod nepokretnih stvari delovi se ne mogu odvojiti fizicki nego samo markirati linijama. Geometrijskom deobom deli se zemljiste linijama na vise parcela. Zgrade se, и nasem pravu, mogu podeliti horizontalno i vertikalno. Civilna deoba је deoba ро vrednosti, ako fizicka deoba nije moguca. Tako, ako se ne moze podeliti dijamant, ziva zivotinja, stan ili namestaj, te stvari се se izloziti prodaji, а zatim се se podeliti iznos novca ostvaren prodajom. Podela stvari na deljive i nedeljive narocito је u stvarnom pravu zna­ cajna za suvlasnistvo i zajednicku svojinu. 8. Proste Gednostavne) stvari i slozene (sastavljene) stvari

Prosta stvar је prirodna jedinstvena (organska) celina (npr. ziva zi­

votinja, Ьiljka, dijamant). Prosta stvar moze Ьiti rezultat ljudskog rada i sacinjena od razlicitih sirovina koje su и procesu proizvodnje izgublle svoju individџalnost (stof, tabak papira). Stoga је irelevantno ko је Ьiо vlasnik vune ili stabala pre nego sto је od tih sirovina nastala prosta stvar. Slozena stvarје nastala spajanjem raznorodnih prostih stvari и jednu �ovu celinu, nezavisno od okolnosti da li svaka od njih moze Ьiti samostal­ na stvar ili ne. Proste stvari cine sastavni deo nove, slozene stvari koja ne moze postojati bez njih (npr. kompjuter, automobll, zgrada, televizor). U prostoj stvari pojedini delovi te stvari gube svoju samostalnost. Slo­ zena stvar, med:utim, moze Ьiti sastavljena od prostih stvari: koje postaju и slozenoj stvari nesamostalne ili zadrzavaju samostalnost. Ugrad:ena opeka i kamen и zgradi gube svoju samostalnost iako su zadrzale svoja svojstva. Izdvajanje tih stvari iz zgrade unistilo Ьi zgradu. U slozenoj stvari proste stvari mogu zadrzati svoju samostal�ost (npr. satelitska antena na zgradi), tako da njihovo odvajanje nema za P?sledicu unistenje slozene stvari. Zakljuceni pravni posao koji za predmet ima slo­ zenu stvar, prostire se na sve njegove sastavne delove, izuzev kadje ugovo­ reno drugacije.

PRAVOSUDNOG ISPITA PRIRUCNIK ZA POLAGANJE

130

р .

. OkretnaЈбВ sn:a r kOJ·U Је Тl)е� z a ln ta os J! m sa , na ed , n; e znatno vredn1.vce Pripadak је spor rzs ko a av uc og om ili a sa � la . � sopstvenik nam�nio da ? ) : s alz z zn је, glavne stvarz (res pr � P_imat1 s mo fi�1cki sa�
праdak

·

.v

•

·

•

•

•

10. Plodovi (fructus)

Plodo_,�f su prihodi koje nastaju od neke stvari prirodno ili posred­ stvo� n��lJE!9 r��a, kao i sve drugo sto proistice iz пјепе патепе . Oni se nU]cesce ;avb�Ju periodicno, ncimenjeni su za odvajanje i пе iscrpljuju . P5tanc:r; k?Je p�o� laze. Plodovi pripadaju onome kome pripada stvar v

�lf1 pravo 1Z � u

·

oga pro1s�cu, ako zakonom ili pravnim poslom nije drugacije

. sudskОЈ. praks1' .i nepokretnoj stvan· dаЈе · se SVOJstvo pпpatka glavne stvari: "Pomocna zgrada u seoskom domacinstvuje pripadak stamb z e , .kao glav:ie styari, ра se ucesniku u sticanju gradevin­ sk?g objekta, koji predstavlja pripadak g�::nfs ап, moze �� pпznati posebno pravo svojine na takvom . obJektu, ukoliko nema i pravo svojine na gl stvaп odluka YSS-a, Rev. 1207/85, objavljena u knjizi Ј Aktuelna sudska praksa iz gradansko-mateП��О . _ Cosic R., Beograd, Poslovni Ьiro, 1996, Ј nog prava, pr1red10 str. 37. . 169 Stankovic О. i Orlic М., Stvarno prav ' o Вeograd, �omos, 1996, str. 11 i Stojanovic D" Stvarno pravo, Beo��ad, �rosveta 1968 str. 17. : . Isti stav pnh vata 1 sudska praksa· 8������ d sn:ar, ��m?cna zgrada! deli sudblnu stambene zgrade kao gla�e stvari, .to pravilo vaZi samo �ko plpa ЗЈU istom vlasni.ku. Voljom stranaka sporedna sn:ar I?Oze postati samostalna i Ьiti predmet s am osta nog pravnog posla" - odluka VSS-a, Rev. 2094/90, obJaVlJena u knjizi Aktuelna sudska praksa n d str. 37. 168

�

.

•

•.

'

·

"

\:

.

.

PROF. DR ILIJA ВАВIС UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

131

odredeno. Priplod (mladunce) Zivotinje i sve koristi od nje pripadaju vlasniku zivotinje. Najznacajnija је podela plodova na prirodne, industrijske i civilne. Prirodni plodovi (jructus naturales) organski proizlaze iz neke stvari, ne umanjuju njenu supstancu, а nastaju bez ulaganja ljudskog rada (npr. samoniklo jestivo Ьilje, trava koja nije posejana). U prirodne plodove se ubrajaju i plodovi stvari cija se supstanca odvajanjem plodova umanjuje kao sto је rudno Ыаgо (organske ili neorganske mineralne sirovine, npr. ugalj i uljni skriljci, nafta, gas, kamena so i pesak). Industrijski plodovi (jructus industriales) nastaju ulaganjem ljudskog rada i uz pomoc prirode (npr. kulture voca i povrca) i razlikuju se od indu­ strijskih proizvoda. Pojam indus�jskih proizvoda, medutim, nije jednogla­ sno prihvacen.171 Civilni plodovi ne proizlaze sami iz stvari nego iz nekog pravnog od­ nosa. Ispoljavaju se и novcanom vidu, а izuzetno и vidu drugih stvari odre­ denih ро rodu. Vlasnik stana moze izdati stan и zakup ili novac dati na stednju. Zakupnina i kamata koju ostvaruje iz ugovora о zakupu stana ili ugovora о ulogu na stednju predstavljaju civile plodove. Sve dok se ne odvoji plod је sastavni deo stvari i u svojini vlasnika te stvari. Takvi, viseci plodovi (fructus pendentes) dele pravnu sudЬinu glavne stvari. Plodovi postaju samostalne stvari tek odvajanjem (jructus separati). Za neke pravne odnose vз.Zno је ne samo da је plod odvojen nego i ubran. UЬrani plodovi (jructus perceptz) su ne samo odvojeni nego i и drzavini sticaoca. Plodovi mogu Ьiti potroseni i nepotroseni i oni koji su propusteni da se uberu. Podela plodova na visece, odvojene i ubrane narocito је znacajna и situaciji kada drzalac vraca vlasniku individaulno odredenu stvar. Save­ stan drzalac duzan је predati vlasniku stvar sa plodovima koji jos nisu ubrani (clan 38. stav 1. ZOSPO-a), dokje nesavestan drzalac duzan pre­ dati vlasniku stvari sve plodove i naknaditi vrednost ubranih plodova koje је potrosio, otudio ili unistio, kao i vrednost plodova koje ј е propu­ stio da ubere (clan 39. st. 1. i 2. ZOSPO-a).

ZЬirna stvar (universitas rerum) ZЫrna stvarје skup istovrsnih, jizicki samostalnih pokretnih stvari, 11.

koje imaju istu

патепи

i и pravnim odnosima se pojavljuju kao celina

(npr. filatelisticka zЬirka maraka, galerija slika, stado ovaca).172 Svaka od . pojedinih stvari iz zЬira moze Ьiti predmet pravnog posla. Pravo svojine, naime, postoji na svakoj marki u zblrci, na svakoj slici u galeriji i svЩ
·�

i to, str. 14. Kova�evic К. R., Lazic м., s

UDNOG ISPITA

PRAVOS PRIRUCNIK ZA POLAGANJE

13 2

phodno zakljucivati neo e nij . da . o tak a osl o n prav met d pr kao poJayt � 1lo im� npr. maraka u zblrci, slika u galerЏi 1 ko l ova pos h vn1 pra o lik ono ili ov s · rne stvari . .Komple.me1'!ta�ne likuje od komplementasam ����aarz:�· k:rОЈе·;;serazsas ostalnzh stvarz koJe czne to)ie od dve ili vise stu su ·опе h . · an3e sp1·1 karatа za 1gr · ). сеlznu (npr. par с1·рela ра·r xarapa garn1tura sa а,one Nedostatak samo jedne stvari znatno otezava ili mogucava upotreЬu cele komplementame stvari. 12. Novac i procena vrednosti stvЩ . . d eg merzla vre nosti. robe ,

'Ј

•

\;

·

v

'

v

•

•

Novacje telesna stvar koja imafunkciju opst i usluga па trZistu i sredstva placanja.174

v

,

li, u noveanom oЫiku izrazava se vrednost neke stvar1 (сепа). A sve i cija se vi:e��ost moze stvari se ne mogu proceniti. Procenjive su one stvaretu 1 CIJ a se vred­ odrediti uporedivanjem sa drugim stvarima .u prom ...Stvar nost ne moze odrediti nikakvim uporedivanJem sa drug1m stvanma u pro­ .. metu su neprocenjive (paragraf 303. AOGZ-a). Il1 a vanredn a), Vrednost procenjive stvari moze Ьiti oblcna (redovn afekciona. Redovna vrednost (pretium сотипе) је normalna vrednost koja vazi na trZi.stц. Utvrduje se ро objektivnom kriterijumu. Ovu cenu odreduje par�graf 305. AOGZ-a: ..Ako se kakva stvar procenjuje ро koristi, koju ona, s obzirom na vreme 1 me­ .

•

•

sto, oblcno i uopste daje, onda se doblja redovna i oblcna cena." Kad nije sto drugo ugovoreno ili zakonom propisano, "mora se pri proceni jedne stvari uzeti za pravac oblcna сепа" (para. graf 306. AOGZ-a) .

se; takode, utvrduje ро objektivnim merilima ali se и obzir uzimaju posebne okolnosti vlasnika stvari (subjektivna vrednost stvari). Vanrednu vrednost stvar ima za vlasnika zbog posebnih odlika i posebnog interesa za vlasnika - npr.: lek neophodan vlasniku, primerak postanske marke potreban za kompletira­ nje serije maraka, pas koga је vlasnik posebno dresirao. -1fekciona vrednost �retium extraordinarium) је vrednost odredene . s�ar1 za. vlasn1ka zbog nJegove posebne, licne naklonosti koju ima prema to] stvan; cena �а k�ju "s�m pritezaJac iz osoblta za sebe uvaZavanja po1agao bude" (para­ af 2 Vanredna vrednost (pretium singulare) је vrednost koja

� �5. SGZ:a�, tj. 1;1�l���sk� moralna vrednost za vlasnika (npr. роsеЬпо draga fotogra­ fiJa, pismo, ongi�� 1 Jedim pnmerak po odic og .fi 1ma па video traci, meda1ja osvojena na � r;i sportsko� t i�eIIJu). Ona ne predstavlJa obJektivnu nego posebпu subje ktivnu vrednost za neko lice (1 r�likµJ.e se od vanrem: vrednosti stvari - takode vrste subjektivne vrednosti). � .

� U pra�1m posloyima vaz1, ро pravilu, redovna cena dok se afekciona vrednos� uz1m� o]:>z�r samo �od odredenih vidova naknade stete. Каdа је v na Ili ostecena krivicnim delom sa um s��r ?�1ste ajem, sud moze odre­ diti VlSlDU n�kn�de prema vrednoSti koju је stvarisljima prema afekc1onoJ vrednosti (clan 19s. stav 4. ZOO). la za OStecenika tj. Markovic L., Gradansk o pravo' Opsti dео stvarno pravo, Narodna samouprava, .Beograd 1927, str. 185. 174 Potpunije npr · Кrul�' V N еаneobaveze u па administracija, B�grad 1973, :,�����v :\ШU:trЦnjem i"medunarodnom;praw, Savreme�

·

173

-

·

·

1.

PROF. DR ILIJA ВАВI

С UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

1 33

Neprocenjive stvari su one "cija se vrednost ne moze odrediti nikakvim uporedivanjem sa drugim stvarima и prometu" (paragraf 303. AOGZ-a). Ode�ak drugi

D RZAVINA

I. РОЈАМ DRZAVINE. DETENCIJA

Drzavina (possessio) је pravno zasticena fakticka vlast (corpus po­ ssessionis) nekog lica па stvari. Fakticka vlast na stvari је nezavisna od

postojanja imovinskog subjektivnog prava na stvar i ona se razlikuje od pravne vlasti koju ima titular subjektivnog prava.11s Stoga drzavinu ima i zakupac i ostavoprimac, ali i lopov koji је stvar ukrao. Za postojanje drzavine nije potrebna volja drzaoca da stvar drzi kao da је njegova.116 Najcesce se u zivotu pravna i fakticka vlast poklapaju zbog cega se opravdano veruje da onaj ko ima drzavinu stvari ima i subjektivno pra­ vo na stvar. U pravnom prometu drzavina је pretpostavka za subjekta da prenese na drugo lice pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo na stvar. Prenosenje prava svojine ili drugog stvarnog prava, ро pravilu, ima za posledicu i promenu drzavine (fakticke vlasti na stvari). Fakticka vlast na stvari је zasticena samostalno i ne izvire iz prava na stvar. Drzavina је opsti institut stvarnog prava. Ona је pretpostavka za upotrebu i koriscenje vise stvarnih prava. Derivativno sticanje niza stvarnih prava vezuje se za sticanje ili prenos drzavine. Usvajanje tuzbe­ nog zahteva tuzioca koji podnese puЬlicijansku tuzbu, zavisi od kvaliteta drzavine itd.111 Drzavina se razlikuje od slicnog odnosa - detencije. I u odnosu deten­ c�e vidljiva је cinjenica fakticke vlasti na stvari, ali se ona voljno drZi za dru­ goga. "Lice koje ро osnovu radnog ili slicnog odnosa, ili u domacinstvu vrsi fakticku vlast na stvari za drugo lice, а dU.Zno је da postupa ро uputstvima ovog drugog lica, nema ddavinu" (clan 71. ZOSPO-a). Driavinsku :zaStitu u navedenim situacijama ima drugo lice а ne detentor. 11. SUВJEКТIVNO I ОВЈЕКТIVNО SНVATANJE DRZAVINE

. Subjektivno shvatanje drZavine је izgradilo �ko pravo. DVX:Zalac stvari ј� lice koje �� faktiCku vlast na stvari (corpus possessionis) i volju da stvar drZi za seb.� ( us rem Sib1 . habe�di) 178 Lice koje ima fakticku vlast na stvari ali yrsi tude. prav? SV_?Ju:1e za drn�oga (�е ponasa se kao vlasnik stvari), nema animus rem siЬ1 habendi, а ш �vm':1 stvan.nego Је detentor (pritezalac) koji ne uZiva drZavinsku za5titu. Shodno to�e, drZaoc1 �u пmsko� pravu i lica koja su stvar ukrala i1i su ih pribavila silorn, а detenton su ostavopnmc1, zakupc1, 175 Кrneta, S., Posjed, EIP, tom drugi, str. 1010. vоЏ i nije amm

и.

potrebna 1 је fakti� �last na s�ari, � v 76 Isti stav је usvojila i sudska praksa: "Ddavina stvari drzaoca da stvar drzi kao svoju. Ipak, ddavina se sastoji u ostvan�anJu nek?g шvteresa, ekonoms�_?g Щ drugo�, ра је stoga za postojanje di:Zavine stvari potrebna opsta, pnr?dna volJ.� �оса da stvar drZi radi ostvanvanja svog interesa", odluka Saveznog suda, Gz.s. 33/94, obJaVlJena u knJIZl Aktuelna sudska praksa, n. d., str. 38. 1 Vodinelic V" "Drzavina i priteZзnje" u zborniku Promene stvarnog prava u SrЬiji, lnstitut za upored­ 77 no pravo, Beograd 2004, str. 49 i 50. Stanojevic Rimsko pravo, Pravni fakultet i Dosije, Beograd 1997, str. 212.

178

О"

PRAVOSUDNOG ISPITA PRlRUi':NIK ZA POLAGANJE

134

tu ju u rimskom pravu nije imao zasti ko је uzivao tor ten De . itd i aoc '"v zi ои d · о 1 р c1, · r1m poslugop . а1о dI"laVI. 1:1Sku zastitu � оЪZirom drZalac 179 av suz је e kritikovano је jer �Ъ·ektivno shvatanje driavin . U sayrem�n?m pra�Je zbog toga izgr�dena so ti 1 utvrdi o к tes Нса nog ede � odr na to daј animus fakticku yiast na stvan (?or­ kojoj је ddalac ono Iice k?Je иnа z�upa� itd., objektivna koncepcija drZavine роdno ju osta�opпmac, ��slugopnmac�ekt ima e tom sho nu, avi Dd ). nis � sio ses pus pos _ ta 1Ica detentoп. �etenton su, prema obJ 1vnoJ kon­ Ju atan shv om tivn jek sub a em pr su dok ovu ugovora a faktiCku v1ast na stvan vrse za drugoga na osn cepciji drZavine, samo ona lica koj . .., .carsko pravo 1. ZOSPO-a. о radu ili drugog slicnog odnosaгZavine svaJ vo, pra o ack nem је usvojilo Objektivnu koncepciju d "

v. •

"

III. SUBJEКТI DRZAVINE j stvari na kojoj Subjekti drzavine mogu Ьiti fizicka i pravna lica na ono gaciono pravo.181 mogu imati pravo svojine ili neko drugo stvamo ili oЬliako је u konkret­ Ddavinu moze steci i poslovno nesposobno fizicko lice, nom slucaju, s obzirom na vrstu stvari, sposobno da na osnovu svoje odlu­ ke stekne faktiCku vlast na stvari. Tako је dete, koje nije navrsilo 14 godina zivota (nije steklo ni delimicnu poslovnu sposobnost), sposobno npr. da stekne drzavinu na odeci i obuci, igrackama, Ьiciklu, ali ne i na zgradi ili zemljistu.182 U slucaju povrede drzavine poslovno nesposobnog lica, spor се voditi njegov zakonski zastupnik. Ukoliko poslovno nesposobno lice nije sposobno da stekne drzavinu npr. zbog nesposobnosti za rasudivanje, drzavinu stice' vrsi i stiti u ime i za racun tog lica, njegov zastupnik. u ime i za racun pravnog lica drzavinu sticu, vrse i stite njegovi organi. IV. PREDMET DRZAVINE

?redmet �rzavine mog� Ьiti stvari па kojima se moze steci pravo . svo11ne (stvan и prometu) 1 druga stvarna prava. Stvari van prometa �e6in:eno ?o�ra od ops.teg inte�esa) ne mogu Ьiti predmet drzavine.18з gu Је �rzavina na on1m stvanma od opsteg interesa ko;a se nalaze � v о р d posebn1m upravnim. z1· ;n, tak. o d.a f!lOgu Ьiti U grada�skopra�om v prometu kao sto SU knJig u zavn1m bIbliotekama' drzavn1m muzeJima 4 (npr. narodnom, gradskom).18 �vi�e su i�dividualno odredene i sadasnje stvari. Pored stva e ne, naceln : n:ogu Ъiti i imovinska prava (iskljucena v p ava, na је npr. drzavina g pr!1 a, icn1h : �lednog prava). Као pred­ met ddavine rava m u;�� о ��ј=� sluzbenost1, pravo ruCne zaloge, realni (stvarni) te eti i prav е

�

'

r: �

��= �1 J ъ�:fu � i�

y

179 Horvat М., Rimsko pravo' �kol5ka kn" Jiga, Zagreb 1974, str. 109. 180 Stojanovic D D Stv pravo, Pravn . i faku

=�

ltet u Кragujevcu, Кragujevac 1998, str. 13 . Stankovic О. i мiodr g ., n. d ., st .rЗ9. . 182 �8 Кrneta s., isto, s . ?" 1023; Stankovic О. i Vodinelic V. V., n. d., str. 39. з Gams А., OsnOVI stvarnog prava N l't . eog 1955, str. 149 i 150; Stojanovic, D., n. d., str. 34; .izner, В.? Gradansko pravo и teoriji i praks: 'v�Јеsш' agreb 1962, str. 174, Stankovic, о. i Orlic, М ., n. ' S:S� 371 38. Gams А., n. d., str. iso; Isti stav prihvata i Stojanovi(: D., n. d., str. 34. i81

x

··

k; •

PROF. DR ILIJA ВАВIС.

UVOD U GRADANSKO PRAVO SТVARNO PRAVO. 1

135

V. VRSTE (OBLICi)

DRZAVINE Drzavina, kao fakticka vlast na stvari, moze se vrsiti na razlicite naci, ne. Shodno tome, postoje i razliciti oЫici drzavine: drzavina stvari i drza­ vina prava, iskljuciva (individualna) drzavina i sudrzavina, zakonita 1 ne­ zakonita drzavina, savesna i nes�vesna drzavina, prava (istinita) i manljiva (neistinita) drzavina, neposredna i posredna drzavina, tabularna drzavina i naslednicka drzavina.

·

Drzavina stvari i drzavina prava . Drzauina stuari ро sadrZini odgouara prauu suojine. Nezavisno od 1.

okolnosti da li је ili nije vlasnik stvari, njen drzalac se ponasa kao vlasnik. Stog� drzavinu stvari ima zakupac, ostavoprimac, ali i Нее kojeje ukralo stvar. Drzavinu stvari ima lice koje na njoj vrsi fakticku vlast (postupci koji znace drzavinu цazivaju se aprehenzioni akti). Fakticka vlast na stvari ne znaci da је svojinski drzalac mora neprestano koristiti ili drzati u rukama. Drzalac stana i stvari u njemuje i lice koje је stan napustilo zbog koriscenja godisnjeg odmora, drzalac zemljisne parcele је i lice koje је stotinama kilo. metara udaljeno od nje i samo је povremeno obraduje i sl. Fakticka vlast na stvari proizlazi iz mogucnosti drzaoca daje iskoriseava, odrzava, unistava. Drzavina stvari ne prestaje kada је drzalac sprecen da vrsi fakticku vlast nezavisno od svoje volje (npr� usled snezne lavine i nabujalih potoka drza­ lac ne moze koristiti.svoju vikendicu). Od pravila da drzavinu stvari ima svako lice koje na njoj vrsi fakticku vlast postoje dva izuzetka. Nema drzavinu detentor - lice koje, ро osnovu radnog Џi slicnog odnosa, ili u .domaCinstvu, vrsi fakticku vlast na stvari za drugo lice, а duzno је da postupa ро uputstvima ovog drugog Нса (Clan 71. ZOSPO-a). Naslednik postaje drzalac u trenutku otvaranja nasleda, bez obzira na to kada је stekao fakticku vlast na stvari (clan 73. ZOSPO-a). Shodno tome, . naslednik stice pravo na ·drzavinsku zastitu od smrti ostavioca. Drzauinu praua ima lice koje gafakticki ursi ipredstauljajednu urstu vlasti па stuq.ri kojaје Ша od drzauine stuari. Ova drzavina odgova�a ne­ kom drugom stvarnom pravu (stvarnoj sluzbenosti, zakupu, posluz1, plo­ douzivanju) bez obzira na to da li lice koje vrsi drzavinu prava ima osnov �а to (tako је drzalac prava sluzbenosti i onaj ko nema pravo sluz�enosti ali Је fakticki vrsi). Clan 70. stav 3. ZOSPO-a predvida samo drzavinu prava stvarhe sluzbenosti. Ovu drzavinu ima lice koje fakticki koristi nepokret­ nost drugog lica u oblmu koji odgovara sadrzini te sluzbenosti.185 2.

Iskljuciva (individualn�) drZavina i su�avi;11a

. postOJl. stvaп, lStO] na vlast Zavis fakticku no vrse od koja lica broja . . isklJuci va.(individualna) drzavina i sudrzavina. ili pr��:zoJ. li�� tako . Iskljuciva·drzauinaje опа koju vrsijedno (fizi�ko. Po�toJ1 �­ �а � drzavine stuari ili prava iskljueuje sva druga lzca ��Juc1vakuce zavma kada jedno lice ima d:rZavinu kuce, stana, automobila, � i dela str. 49 i so. Ra�ovic, Z., Stvarno pravo, Sluzbeni list SCG i Pravni fakultet Podgorica, Beograd, 185

2005,

.

·

UDNOG ISPITA PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOS

136

tastarske P.arcele zemlJista (dok na ili realno izdvojenog dela jedne ka a�u ima drugo_ lice) . .. i·ealno izdvojenom delu, iskljucivu.drZ ar J o stv z�t па st z vla zlz u tzck fak vrs kad vise lica z gSudrzva�z·па postoji ku st tic u vla fak aln na v i samost u vrs . . prauu. Svaki оd sudrzalaca u tom slucaJ· · su rui1 ь drzvalаса. fakt1cke vlasti оd d · �tv an· ' al'1 · ogranicen vrsenjem се1�ЈХ1 ici koji su suv]arnzn � Su ine. nac icite �oci· mogu miti па razl . . ..J�n· suw ea ош· se �о� Fakti\,;1'.u vlast na sJtv · titi . опs no . eme dnicku svojinu .mogu Је i�tovr т t

���

.

v

. snici kuce ш na njoj imaju zaje an danJedan, а drngi da_n drugi supruzшk. -Jed icno men naiz te koris r k1avi r n . d p 'ti а dogovor� iznos zakupnine (koJU de]e u skladu sa 1zdavanJem и zakuр Ј'ednog stana u kuci za odre . deni tog stana. su.drzav·ina prava postор dogovorom) bracni drugovi postaju posredn1 sudrzaoc1 dobra konste pravo stvarne sluz­ kada vise lica kao suvlasnici Ш zajedniCki vlasnici povlasnog benosti puta koji se nalazi na p�luZпom dobru. v

•

"

..,

�oni�a i nez�o��a �а�а v

3. Z

•

•

•

•

•

S obz1rom na osnov 1 nасш sticanJa drzaVIne 1 postoJanJa odreden1h subjektivnih momenata na strani drzalaca,. drzavii;a se I?:oze podeliti na zakonitu i nezakonitu, savesnu i nesavesnu 1 pravu 1 manђ1vu. Zakonita drzauiпa se zasniua па рипоvаZпощ pravnom osnovu za sticaпje stvarnog praua. Za sticanje· ove drzavine potreban је, naime, isti osnov kao i za sticanje prava svojine ili drugog stvarnog prava: pravni po­ sao (npr. prodaja, razmena, poklon, testament, legat, nasledstvo), odluka ddavnog organa (suda ili organa uprave) ili druge cinjenice predvidene zakonom. Zakonita је, shodno tome, drzavina stvari koja је stecena ugo­ vorom о prodaji od lica koje nije njen vlasnik. Nije zakonita ona drzavina kojaje to bila u pocetku alije osnov naknadno prestao jer је npr. ponisten odlukom suda ugovor о prodaji ili testament. Jedno lice moze imati pra­ V? na drza��l! (pravni osnov), ali ne i drzavinu. Ako је ota� sa trojicom smova zak1Juc10 ugovore о poklonu iste pokretne stvari, punovazan osnov za drzavinu imaju sva trojica, ali drzavinu stice onaj sin kome је stvar pre­ dat�. P�red puno":aZnog �ra�o osnova "koji је potreban za sticanje prava � s":?Jin� za �akon�tost drzavine clan 72. stav ],. ZOSPO-a zahteva i da ona ШЈе pnbavlJe�.a sй�m, prev�:om ili zloupotrebom poverenj a. Nez�ko�1ta drzavzna пuе zasnovaпa па punovainompravno_m оsпо­ ии Z.� sticaп1e stvarnog pra�a._ Neza koniti drzalac је npr. lopov, kupac iz ponistenog ugo�ora о proda.э1, ћсе za koga је u sud skom postupku utvrde­ no da nema svoJstvo naslednika. Neza�sn.o od okolnosti da 1i је drzavina zakonit a ili ne�akonita опа uz1va ��titu .18� ?vaj kvalitet drzavine је rele vantan prilikom sticanj a' pra­ va 8,Y�Jine od;�aJem. Каdа је savestan drzalac i zakoniti drzalac rokovi za оdrzaJ su krас1 (Clan 28. ZOSPO-a). 4· Savesna i nesavesna dr zavina Na osn ov u po sto;anJ·a odred · ь suь�е · kt'ivn1'h momenata n a stran1. drv • eni Ј • • zalаса, drzavina se moze podeћti na savesnu i nesavesnu. V

•

'

v

v

�Вб Prema odredbam . . a �ana 450 stav 1 ZPP-a r ravlJan l? �e о tuzb1 zbog smetanja poseda ogranicice se samo na raspravljanje i dokazivanje .cinj d raspravljanje о pravu na dгZavinu 0 praenica рos1е nJeg stanJa d.��vine i nastalog smetanja. Iskljuceno је vno �: 0snovu, savesnosti ili nesavesnosti drzavine ili о zahtevima za naknadu �ete. Slicne odr edbe �adri:i i 78 stav 1. ZOSPO-a. .

·

PROF. DR ILIJA ВАВIС UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

137

Savesni drzalac је опај ··kpji osnovй:no smatra da ima punovaian pravni osnov za drzavinu stvarnog рrаџа.' Од је u dobroj veri (bonaefidei possessor) ali u zaЫudi, jer nЏе imalac prava ciju sadrzinu vrsi (npr. drza­ ;_&

njem stvari). Clan 72. stav 2. ZOSPO-a је odredio da је drzavina savesna ako drzalac ne zna ili ne moze znati da stvar koju drzi nije njegova. Savestan је npr. drzalac koji је kupio stvar od lica koje nije vlasnik stvari opravdano verujuci (kao dobar domacin ili dobar privrednik) da је kupuje od vlasnika i da је na taj nacin i on postao vlasnik stvari. Ta­ kode, savestan је drzalac prava stvarne sluzbenosti puta ako osnovano veruje da mu је to pravo preneo vlasnik posluznog dobra, а u stvari је ugovor zakljucio sa licem koje nije vlasnik tog dobra. Savesnost drzavine se pretpostavlja (clan 72. stav 3. ZOSPO-a). Lice koje istice da је necija drzavina nesavesna, mora to i dokazati. Nije dovoljno da је drzavina sa­ vesna u vreme sticanja stvarnog prava, nego је relevantno da savesnost postoji za svo vreme fakticke vlasti na stvari. Drzavina prestaje Ьiti save­ sna cim drzaJac sazna ili Ьi trebalo da sazna, s obzirom na okolnosti, da nem-a osnov za drzavinu stvari. Ako је vlasnik stvari podneo tuzbu protiv drzaoca, on postaje nesavestan momentom dostavljanja tuzbe na odgo­ vor. Ali, tuzilac moze dokazivati da је drzalac ranije postao nesavestan. Nesavestan drzalacје опај koji zna ili Ы morao znati da пета puno­ vaian pravni osnov za drzavinu stvari iliprava koju vrsi. Tako је nesave­ stan drzalac prava sluzbenosti puta lice koje bez ikakvog osnova koristi put . ili kupac koji zna. da је stvar kupio od neylasnika� Savesnost ili nesavesnost pravnog lica ceni se prema savesnosti ili ne­ savesnosti organa koji ih zastupaju. U jednom delu teorije istice se razlika izmedu zakonskog i voljnog zastu:panja. Kod zakonskog zastupanja se sa­ vesnost odreduje prema savesnosti zakonskog zastupnika, а kod voljnog merodavna је savesnost zastupanog. Savesnost Ьi, u skladu sa nacelom savesnosti i postenja (v. clan 12. ZOO-a), trebalo da postoji ne samo kod zastupanog nego i zastupnika. Savesna drzavina moze, medutim, Ьiti zakonita i nezakonita. Tako је savesna i zakonita drzavina kupca koji је od nevlasnika, za koga nЏе znao da је stvar npr. ukrao, kupio stvar. Nezakonita, а savesna је drzavina lica koje је kupilo stvar od prodavca kome је potpuno oduzeta poslovna sposobnost ili ako је ugovor, iz nekog drugog razloga, docnije po�isten. . . Nasledn.ik postaje savestan drzalac od trenutka otvaranJa nasleda 1 u slucaju kada је ostavilac Ьiо nesavestan drzalac, а naslednik to nije znao niti је mogao znati (clan 28. stav 5. ZOSPO-a). Savesnost �i nesavesnost drZavine ne utice na drzavinsku zastitu (clan 78. ZOSPO-a), ali је npr. znaeajna kod sticanja svojine odrzajem - nesavesni p�sednik nika�a na taj nacin пе .moze �teci pravo зvojine (clan 28. Z�SPO-a�, prilik?m ��canJ�.prava svoJ�e na pokret­ noJ stvaп od nevlasnika (samo savesno ћсе moze na taJ nасш stec1 pravo sv�Jшe -. clan 31: �OSPO-a) kada је na osnovu vlasnicke tuzbe drzalac obavezan da pored stvan vlasniku vrati plodove (cl. 38-40. ZOSPO-a). ·.:

1

5.

:.

· ._

\�'-

Prava (istinita) i manljiva (neistinita) drzavina

Prava .drzavina је stecena na pravno dopusten nacin. Manljiva �r­ zavina је stecena na nedopusten nacin - silom (vi), prevarom - роtа]ПО

138

OG ISP ITA UDN POLAGANJE PRAVOS ,:

PRIRUCNIK :.:.:. .::.: ! � � � __! 'lA

_ _ _ _ _ _

-._,;,

-

izmoljen nacin (modo praecario). na n·a ere e otr up �o ili ) � Pv�; (clam e redvida ali (u clanu 72. stav 1) iskljucuje aVIn� ZO P �zп�i

�

� 0� �1 ·1f?;d�;:����;i<�4: аmk с ��Ћ� do;!c, dr::

� Ovu cJ.:z . d o�h �acina. е ona �tecena na jedan oavu e, n avi drz a an1 stic t tos zakon1 drZaVInu nazipr Z 0 Ј ol;nu 7). n 8i8) dok AOG :_ (cla Manljivu ddavinu ��Z ozn.a��a kао samov va istin o , sftbm, potajno Џi zloupotre� om pove�i I �rza � Ј drzavinsku zastitu osim prema licu od kogaJ e na takav . r · �� avine (clan 78. stav' 2. ZOSPO-a). 6. Neposredna i posredna dnavina . no vrs1 sred fakticku nepo koje lice ima i stvar na inu drzav dnu posre Ne · vlast na stvari. . ku vlast na st_var1 . vrs1 prekо fakt1c koje lice ima inu drzav Posrednu " drugog Iica ne neposredno), kome је ро osnovu plodouz1vanJa, ugovora о zakupu, cuvanja, posluge ili drugog pravnog posla dalo stvar u neposrednu drzavinu. . · nep?�redn1· dr Је on · vlast, fakticku Sve dok vlasnik stvari vrsi na njdj zalac. Ali, ako· na osnovu ugovora о z�pu �tvar preda u �akuy il1 na osn?­ vu ugovora о ostavi stvar preda na cuvanJ�, neposred�� drzal�� pos��ce "' zakupoprimac i ostavoprimac dok �osred.n1 d!zala � (kOJI ne v:s1 fakt1cJ
.

."

·

(а

v•

. upisano kao imalac prava. svojine ili nekog .drugog stvarnog prava koje se upisuje и zemljisne registre. Cinjenica upisa � zemljisne registre stvar� nog prava daje tom licu neku vlast i kad mu ne pripada upisano pravo. Ci­ njenica da је stvarno pravo nekog lica upisario u zemljisni registar stvara pretpostavku da mu to pravo i pripada dok u registru ne bude izbrisano. Tabularna drZavina је idealna i radi njene z'1Stite se ne moze uspesno pod­ neti .dr�vinska tuZ�a. Ddavinsku tuZbu moze podneti sam ono lice kojeje o faktiCki (stvarn1. ) ddalac stvari, iako nije upisano u zem ljisni registar. 8. Naslednicka drzavina . Dd�vi�u nasle�ika ustanovljena је zako nom da Ы se odrzao konti­ nu1tet drzaVIne ?staVIoca.187 Naslednik pos taje drzalac u trenutku otvaranja nasleda, bez obz1ra na to kadaje stekao fak ticku vlast na stvari (clan 73 . ZOSN�slede se otvara smrcu covekovom , а isto dejstvo im a i progla8enje nestal?� za umrlo CClan 20� . ZON-�). C�jen icom otvar�ja nasleda �a­ konski � test��entarn1. nasle�1c1 po staJu drzaoci (sudrzaoci) i pre nego sto su stekl1 fakticku vlast a stv . р � ovom slucaju dnavina.se fingira. .r; Pr e� me t na sle dn 1ck e drz avine . s div�n a. Naslednik koji nij e fak su stvari i ·prava koje cine predmet na­ ticl_d drzalac stv � a pravo na drzavin­ �Ьzastitu, 0� moment� s�rti. ostavioca i u moguarcni im osti је. da drzavinskim z ama vrati stvar koJa Је oduz eta iz zaostavstine ili prema njoj spreci 187 Ra� ovtc z. Stvarno pravo, Slu ZЬeni list SCG i

. РО-а).

ћса

.

� �

"

,

Pravni fakultet u Podgorici, Beograd 20 05, str. 58.

PROF. DR ILIJA ВАВIС UVOD U GRAE>ANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

139

smetanja ostalih sanaslednika ali i trecih Нса. Pravo na drzavinsku tuzbu ima na­ slednik (zakonski i testamentarni) ako vrsenje detencije nije preneseno na staraoca zaostav­ stine i1i izvrsioca testamenta i ako se, na taj nacin, ne zadire u dгZavinu lica koje ima pravo na drZavinu. Naslednik се, ро pravilu, docnije steci i faktiCku vlast na nasledenim stvarima. DгZavinsku zastitu је moguce ostvariti ako је nesporno da је jedno lice naslednik.188 Ukoliko је savestan naslednik stekao i fakticku vlast na stvari on moze steci pravo svojine odгZajem i u slucaju daje ostavilac Ыо nesavestan. VI. PRIBAVLJANJE I GUBITAК DRZAVINE Drzavinu, kao fakticku vlast na stvari, moguce је steci i izgublti na razlicite nacine. Stoga se и pravnoj literaturi prave raz1icite podele stica­ nja drzavine. Sticanje i guЬitak drzavine ZOSPO ne regulise, ali se na ove odnose mogu primeniti pojedine odgovarajuce odredbe tog zakona koje regulisu sticanje i prestanak prava svojine. U odsustvu takvih odredaba izlaganje se zasniva na pravnim pravilima iz AOGZ-a i SGZ-a. Drzavina se moze pribaviti neposredno i posredno. Drzavina stvari i pravaje pribavljena neposredno ako se zauzmu stvari i prava koja nikome ne pripadaju i nisu ni и cijoj drzavini. Takva drzavina је uvek samovlasna189 i ne izvodi se iz drzavine prethodnika. Ddavina se pribavljaposredno sticanjem faktiCke vlasti na stvari (odno­ sno vrsenjem prava) koje imaju vlasnika (titulara prava), odnosno ddaoca. Posredno sticanje moze Ьiti samovlasno (Ьеz volje prethodriika), suprotno njegovoj volji i kad nije samovlasno ili se zasnivati na volji prethodnika. Drzavina na pokretnim i nepokretnim stvarima stice se na razlicite nacine. Drzavina na pokretnoj stvari najcesce se stice prostom predajom predajom stvari iz ruke и ruku. Vrsta predaje jeste i simbolicna predaja kada se predaja pokretne stvari smatra izvrsenom i predajom isprave na osnovu koje sticalac moze raspolagati tom stvari, kao i urucenjem nekog dela stvari ili izdvajanjem ili drugim oznacavanjem stvari koje znaci predaju stvari (clan 34. stav 2. ZOSPO-a). Shodno tome, izvrsena је predaja stvari ako је sticaocu predat tovarni list, skladisnica, ili su mu uruceni kljucevi od skladista и kome se nalazi roba koju се preuzeti, ili kljucevi od automoblla ili su na kupljena drva и sumi stavljeni zigovi. Predaja pokretne stvari smatra se izvrsenom i kada iz konkretnih okolnosti proizlazi da је izvrsena predaja stvari (clan 34. stav 6. ZOSPO-a). Sticanje drzavine na nepokretnostima (npr. zemljistu, zgradama, sta. . novima) zavisi od vrste nepokretnosti i konkretne situacije. Tako se sta­ novi, zgrade i poslovne prostorije najcesce prenose и drzavinu sticaoca ispraznjenjem i predajom kljuceva, а zemljiste tako da se sticalac dovede и prili� da pocne vrsiti radnje koje se smatraju kao f�tick� vlas\ na stvari. Srpski gradanski zakonikje, u paragrafu 199. stavu 1, pnmera radi, predvideo koJe se sve rad188

str. 61. 189

Vidi potpunije: Stojanovic N., NasledniCka zajednica, Pravni fakultet Univerziteta u Nisu, Ni� 2009, Ru�nov А., Тumac Opcemu austrijskomu grat!anskomu zakoniku, knjiga prva, Zagreb, 1893, str. 456.

·

140

ISPI A.:,::: -.; Т :. -K ZA POI.AGANJE PRAVOSUDNOG PRIRUCNI :.:.: � =.: _:_:. --� � -� ---

� � ---� � �

���а1ас

e itd . . kao �ovca� hrane1.1!1an: . 1 t? ko се5 od pokretne stva:i, "Ta na: avi drZ kao aju atr u c it� sm 1 nje dгz1s kao 1, �е�1, u, a svojim ima5, u svoJ�J kes е, a, ltva ш pritezalac Ьiti, kad to u rokam 1st ПЈI� i kuc e ��� voc­ kuc k stv�, od nepokret�e p� es le zm svoje, i to се Ьiti tvoja drZavina; obe zau , zis, kao kad 1ac, e itd., onda s1 drZaJac 111 pnteza njaka vinograda, baste, vGdenic c enjem sa.
�ао"

ili

�

UZlVaS

nja nasleda, bez obzira na Naslednik postaje drzalac u trenutku otvara ZOSPO-a). Naslede se n to kada је stekao fakticku vlast na stvari (cla 73. glasenj e nestalog lica za otvara smrcu covekovom, isto dejstvo ima i pro umrlo (clan 206. ZON-a). vlas t na stvari Drzavina se guЬi kad drzalac prestane da vrsi fakticku n (cla..11 74. stav 1 . ZOSPO-a). Gubltak drzavine moze Ьiti apso luta ili re­ lativan.190 Apsolutan gubltak је prestanak mogucnosti d a s e n a toj stvari ubuduce uspostavi drzavina zbog toga sto је npr. unistena. Relativni gu­ Ъitak drzavine postoji u slucaju kada је prestala fakticka vlast d osadas­ njeg drzaoca, drzavinu је steklo drugo lice na osnovu pravnog posla Ш samovlasno. Drzavina s� ne gubl ako је drZalac privremeno sprecen d a vrsi fakticku vlast nezavisno od svoje volje (Clan 74. stav 2. ZOSPO-a) - zbog odrona ze�jiSta na sumskom pritu ddalac је onemogucen vise meseci da ide u svoju vikendicu. Drzavina prava prestaje odricanjem drzaoca ili zbog nemogucnosti vr• vseПJ prava.191

а

а

·

а

VII. ZASTIТA ПRZAVINE

1.

Uopste

· ktivno pravo, svaki Iako d�z�vina v • n1•Je • suь�е drzalac stvari i prava ima pravo z�ti� �d smetanja drZavine (clan 75. ZOSPO-a). Smetanje drzavi­ ne moz� Ь1? ucinJen� ��e irav jem ili oduzimanjem drzavine. � .� ki Drzavina se moze stitit1 konscenjem samopomoci (vansudski) ili sud­ s m putem.

:1-а

2. Samopomoc Sаторотос је vid do iJen · e sam.?o�brane (nuzne odbrane) koju preduzima drzalac da odbi' smetanJ.e .drz�vin e. Samopomoc је d ozvoljena . zakon samo u slucajevima odredenim o . N edozvoljeno preduzetom samopomoci cini se krivicvno dеlо samovl � asca.192 . Samopomoc Je dozvoljena.· 1) kad neposr�d no preti opasnost povrede prava, 2) ako је takva zastita n z 3) uko�1ko nacin otklanjanja povre­ de prava odgovara prilikama u �� 1 OJima nastaJe opasnost (clan 162. stav 2. ZOO-a i clan 76. ZOSPO-a) ve pretpostavke dozvoljene sam opo moci mo-

;'0

,

190

.,р юanc

.

v

·

О i

•

., V d� М., n. d.' str. 217. .. e 192 l]e: Кrnet� n. d., str. 1027. V�d ��an 33,О. Кrivi�nog zakonika (,,Slu! . beni glasnik RS"• br. 85/05, 88/05 - ispr. i 107/05 - ispr. i 72/09) 191 р

·

tp

�··

" PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO I SТVARNO PRAVO

14 1

raju Ьiti kumulativno ostvarene. Onaj ko је upotreblo dozvoljenu samopo­ moc i time prouzrokovalo stetu licu koje је izazvalo potrebu samopomoci, nije duzan naknaditi је.

3. Sudska za8tita

Sudska zastita se, u ·nasem pravu, ostvaruje podnosenjem tuzbe zbog uznemiravanja (interdictum retinendae possessionis) ili tuzbe zbog oduzi­ inanja drzavine (interdictum recuperandae possessionis). Tuzba zbog uznemiravanja, odnosno oduzimanja drzavine, moze se podneti и roku od 30 dana od dana saznanja za smetanje i ucinioca, а najkasnije и toku od godinu dana od dana nastalog smetanja. Rok od 30

danaje subjektivni rokjer tece od saznanja za smetanje drzavine i ucinioca, а rok od godinu dana od smetanja drzavine је objektivan s obzirom na to da se racuna od dana nastalog smetanja poseda. Subjektivni rok tece samo u okviru objektivnog roka. Svojstvo tuzioca ima poslednji mirni drzalac, ulogu tuZenog onaj ko је izvrsio smetanje (uznemiravanje ili oduzimanje drzavine) ili u cijem interesu је ono izvrseno. Pravilo је da se u drzavinskom sporu ne raspravljaju pravna vec fakticka pitanja. Rasprav�anje о tuzoi zbog smetanja drzavine ogranicice se samo na rasprav�anje i dokazivanje cinjenica poslednjeg stanja drZavi­ ne i nastalog smetanja. Ako tuZeni ne dode na rociste za glavnu raspravu, а uredno је pozvan, sud се doneti resenje zbog izostanka pod pretpostavkama odredenim za donosenje presude zbog izostanka (cl. 450, а u vezi sa cla­ nom 351. ZPP-a). Iskljuceno је raspravljanje о pravu na drzavinu, о pravnom osnovu, savesnosti ili nesavesnosti drzavine ili о zahtevima za naknadu stete. Tuzbu је, shodno tome, ovlascen podneti i drzalac koji је drzavinu stekao silom, potajno ili. zloupotrebom poverenja, osim prema licu od koga је па takav nacin dosao do ddavine (cl. 77. i 78. ZOSPO-a). U toku postupka sud је ovlascen da ро sluz.benoj duznosti i bez saslu­ sanja protivne strane odredi privremerie mere и skladu sa ZIO-om da Ьi ot­ klonio ili sprecio: 1) hitnu opasnost protivpravnog ostecenja stvari i prava ili 2) nasilj е ili 3) nenadoknadivu stetu. А..1<
а

sud се odluku о njoj doneti и roku od osam dana od podnosenJa predloga. Protiv resenJa о odredivanju privremene mere nije dozvoljena posebna zalЬa (Clan 451. ZPP-a). Shodno tome, юde, и roku sud mora doneti resenje kojim odblja predlog za izd�vanje privreme�� mere, t�] ?d osam dana od dana podnosenja predloga. S obz1�om !1а �о d�. mJe dozv?lJ� na posebna za!_ba о odr�divanju privremene mere (nego samo pro�v re�enJ a koJ � s� odlu��Je ро zahtevu . Је odbl]en pred1og za kOJlffi resenJa zbe), otiv � pr01zlazi da је posebna zalЬa dozvoljena p� izdavallJe privremene mere (argumentum е contrano).

Ako usvoji tuzbeni zahtev sud се и izreci resenja utvrditi smetanje i na­ ukloni pos!av enu og�a­ laziti strankapia odredene radnje ili neradnjy "' du, da tuziocu ne preti nasiljem itd) te odred1.ti rok za 1zvrsen� e. resenJa . Rok za izjavljivanje zalbe protiv resenja, suda Је osam d�na� al� IZ oyr�v­ danih razloga sud moze da odluci da zalba ne· za�rzav� 1zyrsenJe. r�sen��­ Protiv resenja donetih u pa1;11icыna zb� smetanJa drzavine reVIZIJa ПIЈе dozvoljena (clan 452. ZPP-a). !( .

С?�

Ч

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

142

om P ?stu�ku . zahtevavi�se�je .resenja Тuzilac gubl pravo da и izvrsn et�nJa drzavine nalaze 1zvrsenJe odre­ kojim se tuzenoih .Ј?о tиZЫ zbo�1g sm u od зо da na od proteka roka �s�nJe и ro� dene radnje, ako niJe zahtev� rse 453· ZPP-a�. � te radnJe (clan koji je resenjem odreden za 1zv nJnca g postupka zbog sm e�anJ a ?rz�vi�e Ponavljanje pravnosnaZno oko odno 30 dana od pra�osnaznostl reseilJ a dozvoljeno је samo izuzetno, u roku clanom 426. tacka 1. do 3. ZPP-a). о smetanju ddavine (clan 454, а и vezi sa prema neposrednorn koji Drzavinsku zastitu ima i posredni drzalac upac, suprotno ugovo­ prelazi granice svoje neposredne drzavine (npr. uzak vara и poslovn prostoriju ili ga izdaje u ru о zakupu, zakupljeni stan pret dгZavine v trecih Нса podnositi tuzbu radi smetanja podzakup). Svaki sudrZalac moze proti inu. eo drZav oduz је mu koji aoca sudrZ a1i i protiv (uznerniravanja ili oduzirnanja drZavine), va u oguca dota­ onem tj. oca koji ga uznemirava Takode, suddalac uziva zaStitu protiv sudгZa kojaje u njihovoj dгZavini (c}an Во. ZOSPO-a) stvari na vlasti da.5njern naCinu vrsenja fakticke npr. sudrZalac stana ugradi bravu na orrnanu koga zakljueava i tako onemogueava drugog suddaoca da ga ubuduce koristi. v

•

-

OdeUak treci PRAVO SVOJINE 1 . UOPSTE О SVOJINI . Pravo �voji'!e (dominium, proprietas) је subjektivno stvarno pravo tz k?ga proizlaz: najv!�a pravna i fakticka vlast па stvari. Titular prava svo31. �e na ne�oJ stvan ima �ravo da је drzi, da је koristi i da njome ras­ polaze и �an1ca�a odreden1m zakonorn. Ovo је individualisticki koncept prav� s�?JI?e �OJI vlada и evropskom kontinentalnom savremenom pravu, � pro1stice iz nms�og prava.193 Kolektivisticki koncept svojine vodi poreklo . iz ple��n��e SVOJ1ne, а karakteristican је za evropski srednji vek. Prema �olektiVIstic��m konceptu svojine stvar pripada kolektivitetu' а po'Јiedinac . · diпа prava koJa mu samo daJu 1z tog kolektiVItetа 1ma · роЈе usku ogranicenu vlast и pog1еdи te stvari.194 ·

'

II. PREOBRAZAJ INDIVIDUALNE SVOJINE . . Ью . 1zgraden �pso1utni i isk1jucujuci karakter · divid�alnе SVOJI�e . .. nmskom kakav Је u . pravu 1 prihvacen u velik:im evro skirn ш o oj naucii i XIX � pocetkom ХХ veka u p filozofiji opravdanoје Ыо izlozezi. kri.�a.�cra�0usrednJovek pra�ka da pravo syoj ?e obu�vata svojinu iznad i ispod zernlJе sv do а us ue ad ?nvnih ros) e i !' �Је mo_9lo opsta�vneiz:ti С q � : e�J�no. Polazeei od prava svojine, sredin � veka rn francuski , individualno pravo svojine opravdava. 1. t0 enstveno zloup s do su poceli ogra.шcava �trebom prava svojine Sad�ina prava svoji�e је, zati�� �� cava op tem �� �. s шteresu, u korist susednez!1�­ pokretno�� na osnovu zakona ali se mo�� g gr�iciti osnovu ugovora. Izmena sadr a3a pra�a �VОЈШе ubrzana је i industrijski revoluc arna. 1Unapocetku a Је Ъila in�vidualna i irnala је za objek;�)0:dn0 sre�tva razvoja kapitalizma svojin za proizvodnju. Docnije su stvo­ rena akcюnarska drustva - jedna vrsta v e , n � kojoj је vlasnik akcija odvojen SVOJШ� neposredno od sredstava za proizvodnju �i � od upravl JanJa i raspo1aganja tim sredstvima. ravn

_

u

193

Aran
.. Prilikama ' Zblrka rasprava, Geca Коп, Beograd • 11 ave а N., Jos1povtc Т., Gliha 1., Belaj V i . Stipkovi,с Z., n. d str. 260.

1;48�

1926

vi

1

.

•

"

"

P·ROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO Ј SТVARNO PRAVO

143

111. KOLEКТIVNA SVOJINA U SOCIJALISTICIOM ZEMLJAМA

I POVRATAK INDIVIDUALNOJ SVOJINI

Individualisticko shvatanje privatne svojine u zemljama koje su, ug1avnom pos]e revo­ ]ucija, u prvoj po1ovini· ХХ veka, nametnule socija1isticko drustveno uredenje, odbaceno је. Odredbe c1ana 11 Deklaracije prava radnog i eksp1oatisanog naroda Rusije iz 1918. propisuju: "Ukida se privatno v]asnistvo na zem1ju. Sva zemlja, sa svim zgradama, inventarom, i drugom opremom po1joprivredne proizvodnje, proglasava se imovinom citavog radnog naroda".19s Raznim prinudnim aktima drzave (kao sto su: konfiskacija, naciona1izacija, ko1onizacija, tzv. eksproprijacija itd.) svi vredniji objekti privatne svojine oduzeti su od pravnih i fiziCkih lica radi uspostav]janja kolektivne svojine. Ko1ektivna svojina је posta1a dominantan oЫik svojine u SSSR -u, zemljama istocnog Ыоkа, Jugoslaviji, Кini, Severnoj Koreji, Kubl, Mongo1iji, Se­ vernom Vijetnamu, nekim africkim zem1jama itd. Kolektivna svojina se oznacavala kao "na­ rodna imovina11, "drustvena imovina'\ "drzavna imovina", "drzavna socija1istiCka svojina".•96 Poput kolektivne svojine u srednjem veku ona је, u stvari, ima1a vise titulara sa razlicitim ovlascenjima. Prava na toj svojina imali su prvenstveno radnici, najniza drustvenopolitiCka zajednica ali i drzava.i91 Кrај ХХ veka obelezen је rusenjem Berlinskog zida, rasturanjem SSSR-a i SFR Jugosla­ vije i velikim talasima privatizacija koje su ima1e za ci1j da ponovo uspostave vladajucu privat­ nu svojinu u ranijim socija1istickim drZavama. Na taj nacin uspostav]jeno је pravo individual­ ne svojine prvenstveno na nepokretnostima koje su do tada bile u kolektivnoj svojini. Sistem kolektivne socijalistiCke svojine raspada se, skoro u celom svetu i uspostavlja individua1no pravo svojine. То se dogada i u nomina1no "komunistickoj" Кini, koja doZivljava ekonomski preporod, uz dramaticno raslojavanje drustva, a1i i u Indiji u kojoj su se dugo zadrZali tradici­ onalni oЫici kolektivne svojine.198

IV. SADRZINA INDIVIDUALNOG PRAVA SVOJINE

Clan 3. ZOSPO-a istice daje vlasnik ovla8cen da stvar: drzi, koristij� i njome raspolaze и granicama odredenim zakonom. Ovlascenje drzanja (ius possidendl) omogucava vlasniku da ima fak­ ticku vlast na stvari - drzavinu koja se, takode, moze stititi. Ovo ovlascenje moze imati i lice koje nije vlasnik. Ovlascenje koriscenja (iusfruendi) omogucava vlasniku da uЬire pri­ rodne industrijske ili civilne plodove od stvari. Clan 3. ZOSPO-a izricito пе govori posebno о ovlascenju vlasnika da stvar upotreЫjava (obuhvata је izrazom koriscenje stvari). Neke stvari se, medutim, mogu na takav nacin koristiti da od njih ne proisticu plodovi (camac, automobll, kucni ljuЬimac itd.) nego za vlasnika takvih stvari nastaju izdaci. ZЬog toga је primereni­ je govoriti da se neplodonosne stvari upotreЫjavaju. Pojmove upotreba i koriscenje razlikovala је i starija srpska pravna nauka.199 Izraz koriscenje stvari vise odgovara stvarima koje su plodonosne. 195 Temelji moderne demokratije (izbor deklaracija i povelja о ljudskim pravima 1215 1989), Nova knjiga, Beograd 1989, str. 161. 196 Gams А., n. d., str. 199 206; Gavella N ., Stvarnopravno uredenje � hrvats��m pravno� poret� i roces tranzicije pravnih odnosa, u zborniku radova Stvarnopravna uredenJa tranz1c10nih zemalJa - stanJe p 1 perspektive, Pravni fakultet, Zagreb, Zagreb, 2009, str. 13. 197 Potpunije 0 uspostavljanju socijalistiCke svojine: Simonetti Р., Prava na nekretninama, Pravni fa­ kultet Sveucilista u Rijeci, Rijeka 2009, str. 12. 198 8.imonetti. Р., n. d ., str. 14. 199 Arandelovic D., "О pravu svojine u danasnjim prilikama", u ZЬirci rasprava, Geca Kon, Beograd 1926, str. od 5 do 12. -

-

PRAVOSUD PRlRUCNIK ZA POLAGANJE

144

NOG ISPITA

endi) obuhvata dve mogucnosti on sp di s (iu ja an ag ol sp ra e nj ce Ovlas . . pravno r�spol�ze. . vlasnika: da sa stvari fakticki i abutendt) se �sp?lJav uz1manJu maed u pr a Fakticko raspolaganje (ius stvar1 аћ t�o. da se P?vodo.� stvari cu ta ps su na icu ut ji ko ata ak � . popravl�anJe stvar1. da Јл ��pra�­ terijalnih sto Је o ka s no od ni av pr ki ne a ne zasniv na zgrad1, automob1la, 1sus1van3e va kro ka rav pop r. (np la isa on kci no fun (npr. stare o.�tecen� z�;ad�), ari stv a cij uk str on rek , ta) ljis zem g moevarno poslovne prostor1Je) deћm1cna ili promena namene (stan је preureden u cena za lozenje, sепо dato stoci potpuna potrosnja stvari (npr. staЫa su ise za ishranu) ili njeno unistenj e. zakljucuje razne pravne Pravno raspolaganje је mogucnost vlasnika daovu ugovora о prodaji Ш poslove koji za predmet imaju stvar. Tako, na osn celoj stvari tako razmeni, vlasnik moze na drugo lice preneti pravo svoj ine па пja i korisce­ da on prestaje Ьiti vlasnik. V1asnik moze preneti ovlascenje drza nja stvari na drugo lice bez prenosenja prava svojiпe (npr. kod ugov9ra о za­ kupu, plodouzivanju, posluzi). Pravo raspolaganj(;l ima sam o vlasпik stvari. Pojedini pravni pisci ovlascenja vlasnika stvari dele па pozitivna i ne­ gativna. Pozitivna ovlascenja vlasnika su da stvar koristi, da пе koristi da sa nj?m r�polэ.Ze, da је opterecuje, dok se negativna ovlasceпja vlas�ika stvan ���toJ.e u mo�ucnosti da sva druga lica iskljuce od uticaja n a stvar, tj. od konscenJa stvan.200 V. OBELEZJA PRAVA SVOJINE

Pravo svojii:e је �psolutno (dispozitivno), jedinstveпo, jedпovrsno, re­ kadentno, nezaVIsno 1 nezastarivo. Apsolutnost prava svojine znaci da ona deluje prema svima (erga mnes). Shodno tome vlasnik је ovlascen da od Ьilo kog treceg lica kod oga se stvar nade b�z pravnog osnova, moze zahtevati vracaпje stvari naSamo Ј' е vlasn1·k ov1ascen zad (pravo v, dа punovazпo raspolaze . . slеdovanJa) . . · . :tv n .tn�er vz vo � 1 mortis causa, а ne i lice koje nema to svojstvo Neki vn .P.isci smatrЗЈU dа Ьi ovu osoblnu prava svojine trebalo oznaciti kao . dlSpOZl lVПOS t t а ne apsolutnostj' er Ь'1 apso}utnost isk}'Jucivala ograпicenj a koja su nemin�vna.201 Pravo svojine је jedinstv no er е vezano za J e?n�g s� jekta. �ada � _J _Ј .. . na istoj stvari pravo svo ' ine i а VI8; �ca�su�VOJina ili za3edп1cka svo31na), svi suvlasnici Пi zajednib 8е �ma ЗЈ ао Je�no lice jer svi zajedпo ima­ � ju isto pravo svojine ko·е Ьi npadalo 1 sа о Jedn om vlasпiku iste stvari. п:э: Izmedu suvlasnika ili z edn�ara pravo SVOJin e se ne deli ро sadrzaju zbog toga sto је sadrzaj jedinstven. Pravo svojineјеjednovrsno i ne moz se Р ovlasce njim a deliti izme� du razlicitih subjekata kao sto Ј. е tо b1' lо и ; J.e�dalizmu.202 .

�

v

�� �

v

·

·

;

·

·

.

�

v

200

SVOJ·ine odr1 ed nica u EI�. tom drugi, str. 1145. 201 ve n d , str 76 ' 202 Gavella N., Josipovi(: Т. , Gliha 1., Belaj V. i

St

кi���а'; "D

J��� .

"

•

.

•

•

Stipkovi(: Z·• n. d " str. 287.

PROF. DR ILIJA ВАВIС UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

145

Rekadentnost prava svojine (ius recadentiae) znaci da pravo svojine

doblja ponovo puni oЬim kad prestanu njena ogranicenja (npr. stvar је Ьila data na poslugu, и zakup, na njoj је konstituisana hipoteka, rucna zaloga i1i ustanovljeno plodouzivanje, sluzbenost ра su ova ogranicenja prestala). Ova osoblna se naziva i elasticnost prava svojine. Nezavisnost prava svojine је obelezje ovog prava da vlasnik samostal­ no ostvaruj e svoja ovlascenja jer se sadrzaj prava svojine odreduje nepo­ 203 sredno u zakonu. Pravo svojine ne moze zastareti bez obzira na to sto vlasnik ne vrsi svo­ ja ovlascenja. Zastarevaju, naime, oЬligaciona, а ne stvarna prava. Sve dok postoji stvar, postoji na njoj i pravo svojine, izuzev ako је ono preneseno u drzavnu svojinu.- Pravo svojine, izuzetno, moze prestati zbog nevrsenja od strane vlasnika pod pretpostavkama da na strani treceg postoje zakonom odredene okolnosti za sticanje prava svojine odrzajem ili od nevlasnika (za pokretne stvari).

1.

Uopste

VI .

OGRANICENJA PRAVA SVOJINE

Pravo svojine kao najvisa pravna i fakticka vlast na stvari nije ne­ ogranicena. Ogranicenja prava svojine mogu Ьiti opsta (ogranicavaju svako Iice u vrsenju prava svojine) ili posebna (predvidena za odredene stvari ili pojedine pravne situacije). Ona se mogu sastojati u duznosti vla­ snika da u pogledu stvari nesto trpi ili propusta (negativno ogranicenje) ili da nesto daje ili cini (pozitivna ogranicenja) sto ne Ьi Ьiо duzan da daje ili cini. 204 Ogranicenja prava svojine mogu nastati na osnovu zakona, na osno­ vu odluke drzavnog organa (suda ili organa uprave) ili na osnovu pravnog posla, а sva se mogu ticati subjekata ili oblma i sadrzine prava svojine. Sn·ana fizicka i pravna lica tako mogu sticati pravo svojine na pokretnim stvarima kao i domaca lica (clan 82. ZOSPO-a). Pravo svojine na nepokret­ nostima na teritoriji SrЬij e ona mogu sticati ako obavljaju delatnost u Sr­ Ьiji, а one su im neophodne za obavljanje te delatnosti, samo pod uslovima uzajamnosti (reciprociteta). Ako strano fizicko lice ne obavlja delatnost u Srblji, tada moze sticati pravo svojine na stanu i stambenoj zgradi (ali ne i na ostalim nepokretnostima), pod uslovima uzajamnosti, kao i drzavljanin Srblje (vid. cl. 82а i 82Ь ZOSPO-a). 205 Danas su znacajnija ogranicenja sadriine prava svojine. I �ticu se ogranicenja koja proizlaze iz opste zabrane zloupotrebe prava svoJ1ne, su­ sedskog prava i ogranicenja u drustvenom interesu. 203 Stojanovic D., n. d., str. 1132. 20 Gavella N., 4 Josipovic Т" Gliha 1" Belaj V. i Stipkovic Z., n. d., str. 301. . 5 20 Prema odredbama clana 15. Zakona о poljoprivrednom zemljistu �epuЬli�e Srpsk� - ZPZ RepuЫ� ke Srpske, "Sluzbeni glasnik RepuЫike Srpske", broj 14/04 fiziCka lica _koJ� nemaзu drzavl��tvo Repub�1: v o na poljopr1vrednom zem13iStu и RepuЫici ke Srp�ke/Bosne i Hercegovine, ne mogu da steknu vlasшstv SrpskoJ preko akta inter vivos.

O PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDN G ISPITA

2

••

ine Zabrana zloupotrebe prava svoJ

SPO-a (sad.rzano u. clanu 4) jeste d� J�dno od osnovnih nacela ZOskl m stvaп. dom 1 na me no adu sa priro . v1asn1'k ostvaruJ·е pravo svoЈ1ine и e pro ·1 · t1vno Cl Ј � zbog koga Ј е zakov.n.omа Zabranjeno је vrsenje prava SVOJlll pravo svOJtn e ne mo�e se vrs1ti � ustanovljeno ili priznato. Prema ton:ie�stet � �abusus сит C!nzmo nocen.1z), namerom da se drugome prouzrokuJe m c1lJ U zbog koga Је pravo SVOJ1ne objektivizirano ali ni kada је protivno 206 . zakonom ustanovljeno. ••

3.

•

v

Sused.sko pravo

nika Ьli­ Susedsko pravo је skup normi kojima је ureden odn os vlassno skih (susednih) nepokretnosti, cije је koriscenje uz�jva�no zavi r-aJ.uzbog toga sto medusobno granice i�i �� prema mesn�m о��саЈ11�1а smat� su­ sednim. U susedskom pravu isticu se pravne s1tuac1Je koJe nastaJu usled imisija, odnosa vlasnika granicnih nepokretnosti i upotrebe susedne ne­ pokretnosti. 201 Pojedini pravni pisci, osim toga, u susedsko pravo uvrsta­ vaju i pravo nuznog prolaza. 3.1. Imisije. Vlasnik nepokretnosti odgovara i za imisije koje sa nje po­ ticu. On је, naime, duzan da se pri koriscenju nepokretnosti uzdrzava od radnji i da otklanja uzroke koji poticu od njegove nepokretnosti, kojima se otezava koriscenje drugih nepokretnosti (prenosenje dima, neprijatnih mi­ risa, toplote, eadi, potresa, buke, oticanja otpadnih voda i sl.) preko mere koja је uoЬicajena s obzirom na prirodu i namenu nepokre·tдdsti i na me­ sne prilike, ili kojim se prouzrokuje znatnija steta.208 Bez posebricg· prav­ nog osnova zabranjeno је vrsenje navedenih smetnji posebnim uredajima (clan 5. ZOSPO-a). .џm Svaki vlasnik nepokretnosti fakticki је povezan sa granicnim ali i dru­ � !1�pokretnos�ima razlicitih vlasnika, а nalazi se u susedskopravnoj za­ J ��n1c1 (com!11unzo pro diviso) iz koje proistice susedsko pravo koje ogra­ n1cav� vlasnike ne�o���nosti. Danas је sve znacajnije ogranicenje koje se odn�s1 na za�ranu �m1s1Ja o�r�denog sadrzaja i stepena. Vlasnik nepokret­ nost� n� ���е se. 11.ЈО�е konst1ti. tako da sa te nepokretnosti na tudu dos­ pevaJu 1m1s1Je (dim, са�, ?eu?od!li 1!1irisi, otpadne vode, buka, potresi itd) ako SU_. 1. prekomerne, il1 2. IZaZIVaJU znatniju stetu, ili SU 3. nedopustene na osnovu pose.bnog zakona. .. ne v Каd s� 1. 1Је d opus tene na osnovu posebnog zakona prekomerne �� � . f?sr�d z 1s)e vl�n1k nepokretnosti koji је izlozen tim imisijama ovla­ scen Је а 0 v �sn1ka nepo�etnosti, s koje one poticu, zahtev naknadu a prouzrokovane stete. On moze zahtevati od vlasnika nep okretnosti s koje 2о6 V'd v0d'шеl'' ic, V. V., Takozvana zloupotreba 201 �r�v;' вeo d, Nomos, 1997, str. 58. 1

•

ь·�· r

Vid. Gavella N" Josipovic Т Glih . �� Вela. ska prava" u zborniku Promene stv.�rnog aprI�va Pk?vtc Z., n. d" str. 469-:-493, Pak Ј" "Sused§ u r lJl, ns щut za uporedno pravo, Beograd 2004, str. 137-142. . 2os sti I stav, opravdano, usvaja i ska praks . Vl a . " аsш'k nepokretnosti nema pravo na naknadu stete koja nastaje usled uobleajenih i mansud . jih stet nih d eJstava koJa dolaze susedne nepokretnosti", odluka VSS-a, Rev. 1700/82, objav:ljena u knJ'iziAk tuе na sudska praksa, n. d"sa str. 44 .

1

PROF. DR ILIJA BAВit UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

147

imisije poticu da otkloni njihov uzrok i da ubuduce ne oslobada prekomer­ ne imisije. Ukoliko prekomeme posredne imisije poticu od delatnosti za koju је izdata dozvola nadleznog organa, vlasnik nepokretnosti kojije izlozen imi­ siji, dok ta dozvola traje, nema pravo da zahteva propustanje obavljanja te delatnosti. u tom slucaju on moze da zahteva naknadu stete koje su imisije prouzrokovale i preduzimanje odgovarajucih mera da se ubuduce sprece ili smanje prekomerne imisije, odnosno nastupanje stete. Vlasnik nepokretnosti ovlascen је da zahteva da prestanu neposredne imisije uznemiravanje sa susedne nepokretnosti, bez posebnog pravnog osnova, time sto se posebnim uredajima ili na drugi nacin neposredno odasilje na njegovu nepokretnost dim, neugodni mirisi, cad, otpadne vode, potres, buka i drugo, te da zahteva i naknadu pretrpljene stete. U slucaju da vlasniku nepokretnosti preti predvidiva opasnost s tude nepokretnosti od neposrednih ili posrednih imisija koje nije duzan da trpi, moze zahtevati preduzimanje mera radi sprecavanja te opasnosti. 3.2. Odnosi izmedu vlasnika granicnih nepokretnosti. Pravo svojine na nepokretnosti vlasnik mora vrsiti u skladu sa njegovom sadrzi­ nom. Nije dopusteno da sa svoje nepokretnosti prodire na susedno zemlji­ ste gradeci gradevine ili sadeci staЫa. Gradenje gradevina regulisano је Zakonom о planiranju i izgradnji i podzakonskim aktima koji ga konkretizuju. Imperativne odredbe tog zako­ na ne mogu se staviti van snage dogovorom suseda. Ako је и Ыizini granicnog zemljista ili na medi granicnih zemljista izraslo drvo, prava suseda prema drvetu regulisana su posebnim pravi­ lima. Paragraf 282. SGZ-a odreduje: "Onoga је vocka ili drvo, na cijoj је zemlji staЫo, ma se zile i и tudu zemlju pustile, ili grane nad ovu nadvele. Samo је svaki vlastan zile tudeg drveta и svojoj zemlji preseci, i grane nad svoju zemlju nadvedene skresati. Drvo, cije staЫo na medama stoji је za­ jednicko onih cije su mede." 3.3. Pravo upotrebe susedne nepokremosti . V1asnik nepo­ kretnosti ovlascen је da prede na susedno zemljiste sa ciljem vracanja roja pcela, odbegle ili zalutale zivotinje, branja plodova koji su pali sa njegove vocke ili vracanja stvari koje su se tu nasle usled vise sile (npr. orkanskog vetra) ili slucajno. Каd vlasnik izvodi gradevinske radove na svom zemljistu (zida objekat, rekonstruise ga, pravi fasadu, po�v� zgradu itd.), ovlascen је da koristi delove susednog zemljista - "utvrd1vat1 odrove ili lazila na susjedovoj zemlji, bacati na nju gradu, radnici mu mogu р�е�о nje prelaziti itd." i to "kad nije moguce, i ukoliko nije moguce, �ez pov�.likih troskova posao inace vrsiti . Aii prije neg se radnja zapocne, daJe na vrIJeme о tome susjed obavijesten" (cl. 136 -137 OIZ-a). . . 3.4. Pravo nu:Znog prolaza. U pravnoJ nauc1 srece. se m1sl]enJe koje u susedsko pravo ubraja i pravo nuznog prolaza. OdreduJe �е k�o pra­ vo vlasnika jedne nepokretnosti, koja nema potrebnu vezu sa Javn1m pu­ tem, da zahteva prolaz preko susednog zemljista, uz odgovarajucu nakna,

·v

•

•

148

A:: --:.: ZA POLAGANJ� PRAVOSUDNOG ISPIТ IK U PRIR CN :.:.:__.:�

------�

� --� -� -----

је �ormalno koris�enje j�dnog o ak ju ca slu u o m sa je sta na o av pr du. Ovo 1m. nesrazmern1m troskovi­ mn ro og sa no za ve po је ili o cen lju isk zemljista rduJe se sudskom presudom. utv а , en em ivr pr i i Ьit ze mo laz pro i ma. NuZп m�dutim, susedsko р_;ауо nego Pravo nuznog prolaza, пе predstavljvaa,svo Jom odlu�om : Nuzn1 prolaz vlja pravo slu.Zbenosti koju sud ustano nepokretnostl koJa neposredno se moze odlukom suda odrediti i preko m odno.su uo c!lva se, � �tvari, ne granici sa susednim zeniljistem. � ovo kodobn1 vlasn1k (vlasn1c1) po­ svakodobni vlasnik povlasnog dobra 1 sva vlja stvarnu slrizbenost koju sluznog dobra. Pravo nuznog prolaza .predsta PO-a. Na zahtev vlasni­ ustanovljava sud, na osnovu clana 53. stav 1. ZOSnak nadu koju је vlasnik ka posluznog dobra sud utvrduje i odgovarajucu og dob ra (clan 53 . stav povlasnog dobra duzan da plati vlasniku posluzn novljava na 3. ZOSPO-a). U praksi se ova vrsta sluzbenosti najcesce usta odredeno vreme ili za odredeno doba godine (da vlasnik povlasnog dobra preveze seno u oktobru mesecu 2012 . godine; da preveze rod kukuruza ili posecena sumska staЫa u oktobru i novembru svake godine itd.), sto izricito predvida Clan 49. stav 2. ZOSPO-a. 4. Ogranicenja prava svojine u drustvenom interesu 4.1. Zakonsko pravo prece kupovine. Zakonsko pravo prece ku­ poviD:e ovlasc�je j�dno lice (imaoca prava prece kupovine) da zahteva od vlasn1�a stvar1, koJ1 namer�va da �е proda, �а prvo njemu ponudi stvar na . s�ari prvo· 1maocu prava prece kupovine ne ponudi prodaJu. Ako v�asn1k stvar na prodaJu nego Је pr?da trecem licu, iinalac ovog prava је ovlascen ,,, da se stvar njemu pred sudom pon1sti ugovor о prodaji i zahteva da tuzbom · proda pod istim uslovima. " . P�avo pr�ce kup�vine �е ustanovljava zakonom da Ьi se ukrupnili ze­ .., osedi, ��ail.JlO broJ suvlasnika i broj sporova izmedu njih ili sa ci­ Jism p . F Jem d:zavn� z�stite kulturnih koji imaju izuzetan drustveni znacaj. �се �0Ј: i�a zako�ko pdobara ravo prece kupovine nepokretnosti koja је Рrе et izm:senJa prodaJ om una prvenstvo pred najpovoljnijim ponudiocem, akо naJavnom nadmetanju odmah ро zakl'JUcenJu, izJavi da nepokret. nost kupuje pod istim s1ovima 'cсcian 120. stav 1. ZIO-�). Ako se nepokretnost prodaje ne osre� po o o?nosno i�sitelj poziva nosioca �О�ЈеsЈе�d,upISano & db zakonskog praJa .prece :�ovine u javne knjige i izvrsnog . poverioca da sе pismeno IZ]as ne da li се to pravo kori (clan 1 2 1 ZIO-a) Zakon о prometu nepokretnosti (ZPN) stanovstiti . 1Java pravo prece ku� povine suvlasnika пе okretn ti.. .Pr vo prece upovine primenjuje se na zemljiste (poljoprivrtdno gr��evins�о, sume i.�sumsk o zemljiste), zgrade (poslovne stambene sta�b oslо е, eko�o�ske � dr.) , posebne de­ love zgrada (stanove: poslo���-;os � 1Je, garaze I g�razna mesta) i �rug� gradevinske objekte (clan·1.. stiv i;N n�rnerava da proda svoj suvlasni�k' d -�)...,Su":lasn1k nepokretnost1 koJuI � � �0. uza!1 Је da ga prethodno pon ­ ·d1 ostalim suvlasnicima. u sluC.., Ju � k. а ima vis� suvlasnika, prvenstvo u ostvarivanju prava prece kupovin e ima suvlasn1k sa vecim suvlasnickim . v

•

•

•

•

·

v

•

PROF. DR ILIJA ВАВIС UVOD U GRADANSKO PRAVO I S1VARNO PRAVO

149

delom. Ako ima vise suvlasnika koji imaju pravo prece kupovine, suvla­ snik nepokretnosti ima pravo da odluci kome се od njih prodati svoj deo nepokretnosti (clan 5. ZPN-a).

Vlasnik koji namerava da proda poljoprivredno zemljiSt:e duzan је da ga prethodno ponu­ di vlasniku susednog poljoprivrednog zemljista koji ima pravo preee kupovine poljoprivrednog zemJjista. Каd ima vise vlasnika susednog zem1jista cije se poljoprivredno zem1jiste granici sa poljoprivrednim zemljiSt:em prodavca, prvenstvo и ostvarivanju prava prece kupovine ima vla­ snik susednog zemljista cije se poljoprivredno zemljiSte preteZnim delom granici sa zem1jistem prodavca. Ako ima vise vlasnika susednog zem1jista cije se poljoprivredno zemljiSte preteZnim delom granici sa zemJjiStem prodavca, а granicne linije su jednake, prednost izmedu njih ima vlasnik susednog zemljiSt:a cija је povr8ina najveea. U ostvarivanju prava preee kupovine vla­ snik susednog zemljista је ро redosledu iza suvlasnika zem1jista koji је predmet prodaje (C1an 6. ZPN-a). U slueaju povrede prava prece kupovine (ako је nepokretnost prodata trecem licu, а prethodno nije ponudena imaocu prava prece kupovine)209 imalac tog prava moze tuZЬom pred sudom zahtevati poniSt:enje ugovora о prodaji nepokretnosti i da se nepokretnost njemu proda pod istim uslovima (C1an 10. ZPN-a) . ·

Kulturna dobra su stvari i tvorevine materijalne i duђ.ovne kulture od opsteg interesa koje uzivaju posebnu zastitu ро odredbama ·Zakona о kul­ turnim dobrima (ZКD-a). Ovaj zakon ustanovljava pravo prece kupovine kulturnog dobra. U zaVisnosti odcfizickih, umetnickih, kulturnih i istorij ­ skih svojstava kulturna dobra su: spomenici kulture, prostorne kulturno­ istorijske celine, arheoloska nalazista i znamenita mesta - nepokretna kulturna dobra; umetnicko-istorijska dela, arhivska grada, filmska grada i stara i retka knjiga - pokretna kulturna dobra (Clan 2. stav 2. Zakona). Pravo prece kupovine imaju ustanove za5tite kulturnih dobara, i to: zavod za zastitu spomenika kulture, muzej, arhiv i kinoteka, а polozaj usta­ nove zastite ima i ЬiЬlioteka koja obavlja zastitu stare i retke knjige; ali dobara ispunjavaju uslove i druga lica koja za poslove zastite "kulturnih . odredene clanom 70. ZКD-a. Ostvarivanje prava prece kupovine nepokretnog kulturnog dobra obavlja se na nacin i ро postupku utvrdenim sa ZPN-om. Sopstvenik, odnosno lice koje koristi i upravlja nepokretnim kџltur­ nim dobrom, а namerava da ga proda, duzanje da ga prethodno pism�nim putem ponudi odgovarajucoj nadleznoj ustanovi zastite na cijoj se teritoriji dobro nalazi. U slucaju povrede prava prece kupovine (ako је nepokretnost, odno­ sno kulturno dobro, prodato trecem. Iicu, а prethodno nije ponudena ima­ ocu prava prece kupovine)210 imalac tog prava moze tuzbom pred sudom zahtevati ponistenje ugovora о prodaji nepokretnosti i da se nepokretnost njemu proda pod istim uslovima (clan 10. ZPN-a). ТuZba se moie podneti и roku od 30 dana, racunajuci od dana kadaje imalac prava prece ku­ ·

povine saznao .za prodaju te nepokretnosti, а najkasnije и ro.ku od dve godine od dana zakljucenja ugovora о prodaji nepokretnostt, odnosno kulturnog dobra (clan 119. stav 2. ZКD-a). m о zastit1 . Vlasnik nepokretnosti granicama zasticenog podrucJa� s!<Jadu sa Zakono и

.

и

v

•

•

pnrode (ZZP-om), koji namerava da proda nepokretnost, duzan Је da tu nepokretnost prvo 209 210

О ponudi nepokretnosti na prodaju imaocu prava prece kupovine i postupku vidi с!. О ponudi etnosti na prodaju imaocu prava prece kupovine i postupku vidi с!.

nepokr

7-10. ZPN. 7-10. ZPN.

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

l ici SrЬJi 'i о zastiti (RepuЬ ·U suь·�еktu J·avne vlasti' - organu koiiЈ Ј.е doneo akt . ," · х: З d pro ponud1 na Ј ouprave, па uJem se роd nIC' JU nepokret" · , О· dnosnoJ'edinici loka1ne sam autonomnoJ· роkrа)Ш1 u 1 · osta}е ь·1tne �astОЈkе ugovora 0 u ponudi navede cen · nost nalaz1)· рrodavac Је duZaп da · sш u roku od tr1dеsеt. dana оd pnda se о po�ud1' 1zJa roda'i. Subjekatjavne vlasti duzanje ne na u ovom r?�' vlasшk (prodavac) ude. Ukoliko ponuda bude pr1�v��euslo fema �isane tpon v� od on1� tz .P.onude. . za njega povol.JnIJe nepokretnos moze prodati uz iste Ш �sko prece kupo�ne, subJe� Javne vla�ti mogu pravo moz Ako је prodavac povredio zako � se ve podneti sudu na CtJe m podrucJu se n�­ zahtevati ponistenje ugovora 0 prodaJ1. 1:t1zbtivno od �evedeset dan a о� �an� saznanJa pokretnost �alazi (clan 51. ZPP-a)� u s.ubJek rokumodroku pet godшa od dana zak]jucenJa ugovora za zakljucenJe tog ugovora, а u obJektivnom '" . о prodaji (Clan бо. st. 1 - 5. ZZP-a). za poш�tellje P?�tupak �о�� se 6) da stav бо. (Clan suje propi de priro i z�tit о n Zako i su Je 1Ii uslov k�?a proda 111 nu poklo . "pokrenuti i kada је taj ugovor zakljucen .�а!? ugov?r о , za odnosu kul?ca � па cena privid.ni, kao i kada је stvarna cena шzа 1 uslovi �.govora povo.lJШJI ya�e e 1 �ktiyn ugovo­ s1mulo vidu u ima ustvan ZZP-a, ponudu iz stava 1. ovog clana". Stav 6. re. Fiktivni i simulovani ugovori su nistavi (clan 66. ZOO-a). Pravo na 1sticanJe шstavosti se ne gasi. Na nistavost sud pazi ро sluzbenoj duznosti i na nju se moze pozvati svako zaintere­ sovano lice ijavni tuZilac (vid. clan 66, а u vezi sa с1. 109. i 110. ZOO-a). Prema odredbama Zakona о vodama (ZOV-a) RepuЬlika Srblja ima pravo prece ku­ povine vodnog zemljista. Vodno zemljiste jeste zemljiste na kome stalno ili povremeno ima vode i to: vodno zemljiSt:e tekuce vode (korito za ve1iku vodu i priobalno zem1jiste) i. v:odno zemljiste stajace vode (korito i pojas zemljista uz korito stajace vode, do najviseg zah��zenog vodostaja). Vodno zemljiste obuhvata i napusteno korito i peseani i sljuncani sprud koji voda povremeno plavi i zemljiste koje voda plavi usled radova и prostoru (pregradivanja teki.Irih . �: \1 voda, eksploatacije mineralnih sirovina i s1icno) - clan 8. ZOV-a. ytasnik koji namerava da proda vodno zemljiste duZaп је da to zemljiSt:e prvo ponudi nadl�ZI10m organu RepuЫike Srblje. Ponuda mora da sadrZi podatke о vodnom zemljistu СЬ:оЈ katastarske parc�le, povrsinu, kulturu i drugo), cenu i ostale· uslove prodaje. Ako nad� lezш ?Г�� ne pi:hvati ponudu, vlasnik moze vodno zemJjiste prodati drugome, aii ne pod povolJmJtm usloVIma za kupca. Ukoliko se nadlezni organ пе izjasni · о ponudi u roku od 30 dana, smatrace se daje odblo ponudu (Clan 12. ZOV-a). '

•

'

·

:·�

�.2. Posebni s�ucajevi. Ogranicenja prava svojine. u opstem drustve­

·

nom 1nteresu prop1sana su za odredene stvari koje imaju poseban znaeaj za drustvo. · Cla_n �· �akona o sumama (ZOS-a) propisuje d�· ј sopstvenik, odno­ е v da: sprovodi mere zastit sko kons�;k suma duz�n e suma stiti sume i sum­ s а kemlp sta od deg adacije i erozij e, izvrsava ыlanove ga�dovanj a suma­ � ma, ао 1 da sprovod1 ostale mere propisane ZOS-om i prop isim donetim a. , na osnovu ovoga zakona·..... ". "'ит а povrszna zетlyzsta veca od- 5 art obraszа . , ·

v•

" "'

k�т;:k: �'f:s d7есе"!. Pod sитот se podrazumevaju i sumski rasadnici z с u �та_ lsemenske plantaze, kao i zastitni poj � asevi drveca povr­ sine е е od т ито s s е таь:ајu odvojene grupe sumskog drveca � п�ar�o na povrsini т��··о . n, k и .naseij�nim mestima, kao i dn;eCe koje se nalazi is:o� d�fе ovo а z и kond oru lZgradenog dalekovoda, Ье� obz v

и

ira �а povr_Sinu.

Radi ocuvanJa suma osim kada .е ZOS " propisao, zabranjeno је: 1) pustosenje i krcenje suma· 2) cista seca i k -?m "drugac1Je

ОЈаЈ11Је P!anirana kao redovan vid obnavljanja suma; 3) seea koja nije � skladu 5 plan�v�a g� �� i strogo zэ.Sticenih vrsta drveea· ) od ielJ�van{iovanJa sumama; 4) seca stabala za8ticenih sti�·ala; 6) pasa, brst stoke, kao i zirenj� u sumi; 7) sakupljanje ostalih �u� s1љ zvo drugog); 8) seea semenskih sastojina i s;�en�kih(g JIVa, plodova, lekovitog Ыiја, puzeva 1 stabala koja nije predvidena planovima g32:dovanja sumama; 9) koriscenje kamen а, sljunk�, �а izgradnju infrastrukturnih objekata za gazdOVЗilJepeska, humusa, zem1je i treseta, osim SUmama; 10) samovoljno zauz anje suma, unistavanje iJi OStecivanie · imdn' '.Ј sumskih zasadа oznaka · , 1 graщcr · n·ь znakova, kao 1· izgra Ја

�

v

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO I SТVARNO PRAVO

151

objekata koji nisu u funkciji gazdovanja sumama; 11) odlaganje smeca i St:etnih i opasnih ma­ terija i otpadaka, kao i zagadivanje suma na ЫЈо koji nacin; i 12) preduzimanje drugi h radnji kojima se sJabl p1·inosna snaga sume Ш ugrozava funkcUa sume (C1an 9. stav 1. ZOS-a). Seea staba1a moze da se vrsi samo pos]e izvrsenog odablranja, obelezavanja doznacnim Zigom i evidentiranja stabala za secu (c1an 57. stav 1. zoS-a).

Clan 1. Zakona о eksproprijacЏi (ZE-a) propisuje da se nepokretnosti mogu eksproprisati ili se svojina na njima moze ograniciti, samo u j avnom interesu, utvrdenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne moze Ьiti niza od trzisne. Zakon о poljoprivrednom zemljistu (ZPZ) zabranjuje koriscenje obra­ divog poljoprivrednog zemljista I, П, III, IV i V katastarske klase u nepoljo­ privredne svrhe (clan 22. ZPZ-a). То је dozvoljeno samo izuzetno u s1ucajevima odre­
stetnih materija na poljoprivrednom zemljistu i u kanalima za navodnjavanje i odvodnjava­ nje, kao i koriscenje Ъioloski nerazgradive fоЩе па poljoprivrednom zemljistu (clan 16. ZPZ­ a). Clan 59. ZPZ-a namece duznost v]asniku, odnosno korisniku poljoprivrednog zemljista: 1) da obradivo poljoprivredno zemljiste redovno obraduje i da primenjuje mere propisane tim zakonom i drugim propisima i 2) da postupa kao dobar domacin i ро pravilima kodeksa dobre poljoprivredne prakse. Obra<Џvo poljoprivredno zemljiste koje nije obradeno и prethodnom vegetacionom peri­ odu, Ministarstvo moze dati u zakup fiziCkom, odnosno pravnom licu za period do tri godine, uz placanje zakupnine vlasniku zemljista, а ро odbljэpju troskova postupka. Uredenje po]jopri­ vrednog zemljiSta putem komasacije duZпi su da trp� vlasnici, odnosno korisnici tog zemJjista (Clan 31. ZPZ-a).

Odeljak cetvrti . :

STICANJE PRAVA SVOJINE I. OSNOVI SТICANJE PRAVA SVOJINE

Pravo svojine se, na osnovu clana 20. ZOSPO, stice: 1) ро samom zako­ nu, 2) na osnovu pravnog posla, 3) nasledivanjem, i 4) odlukom drzavnog organa.2 11 U skladu sa vladajucom teorijskom podelom osnovi stica:nja prava svo­ jine mogu se razvrstati na derivativne i originame. Ova podela se zacela u rimskom pravu, ali је danas vladajuca. ·

1.DERIVATIVNO SПCANJE prava svojine (na osno� pravnog posla). Pojam. Ako sticalac (sticalac) pravo sv:ojine izvodi iz prav� tr�densa­

prenosioca (u istom ili manjem oblmu), postoji derivati�o �t1canJe.. Pre­ nosilac ne moze na sticaoca preneti vise prava о? onog ?Jeg im.a. Pravo· svojine prethodnika se p9javljuje kao izvor koJI uslovlJaya nasta­ nak prava svojine sticaoca.212 �rethodnik moze na sticaoca pr�_neti pravo u celini koje ima (npr. ugovorom о prodaji preneo ти pravo svoJI�e. �a nepo­ kretnostima, zajedno sa. pripacim�) ili и jednom delн. U tom slucaJU posto-

�

211 ,Х,, -Х ' \.. 1an 114. ZVН-a i aan 23. stav 1. ZSP-a preuze}'1 su ova rc,)nJa. 12 . 2 StOJanovt1.; 'Ј. D., n. d., str., 128.

PRIRUCNIK 'ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

152

.

?van prenos s

oznaca

va � ih prava Тra�sla _l ji translativan prenos subjektivn g Ч na singularnu 1 u?1verzalnu .. szn u ?r�?j i kao sukcesija. Sukces�a se deli og �ledben1ka pr.en os 1 Jed no 111 VI�e sukcesi}i sa prethodnika se na pravnva eza), аћ .tako da �le�beшk ih (individualnih) pra (1 obav

tacno odreden ika213 - prethodn1k poklon1 sticaocu stice sva prava (i obaveze) prethodn . . . ovcu ili mu proda autom�Ьil. 1 va obaveza sa pra h svi ak laz pre Univerzalna sukcesya predstavlJa akta. .sl.edbeni� postaje in_ia­ prethodnika na sledbenika na osno� je�no? u koJOJ prava I obaveze n1su lac imovinskopravne celine (universztas zurzs) verzalni sukcesor na­ individualno odredene nego na opsti nacin. Uni ali tako da ulazi u slednik koji nasleduje zaostavstinu ili njen idealni deo ove smrti. sva prava i obaveze koja su ostaviocu pripadale и trenutku njeg Каd pravni prethodnik na pravnog sledbenika ne pren osi svoje pravo u celini nego delimicno, odnosno u иZет oblmu vrsi konstitutivan pre­ nos (npr. pravni prethodnik ugovorom и korist sticaoca konstituise pravo sluzbenosti na zemljisnoj parceli koja ostaje i dalje u njegovoj svojini).214 U ovoj situac�i sledbenik istovremeno i singularni sukcesor koji samo delimicno ulazi u prava prethodnika. Opste pretpostavke za derivativno sticanje. Derivativno stica­ pravilu, ispunjene sledece osnovne nje prava svojine postoji ako su, pretp�sta�ke: 1) .da prenosila� ima pravo svojine na stvari koj a j e predmet" pre.no�enJ � �а sti.caoca; 2) daJe stvar podobna da bude objekat p rava svoji­ ne 1 s�canJa, а �ticalac sp?soban da stekne pravo svojine na tu stvar; 3) da postoJ1 p�novazan J?ravn1 P?sao koji upravljen na prenos prava svojine sa pre�os1oca na sti�oca (zus�� .titulus); i 4) da postoji punovazni nacin . st1caПJa (1?1odus acquzrendz} koJ1 ima stvarnopravno dejstvo (sa prenosio­ ca pren_,�s1 p�avo svojine na sticaoca). . �ac1n stican�� na stvari koja se prenosi pravnim poslom zavisi od njene pr1r��e - da l� pokretna ili nepokretna . . Nac1n s��n]a po��tnih stvari· predaja stvari sticaocu - iz ruke u ruku, pre?a.Ja i�prava il1 uredaja koje omogucavaju drzavinu pokretnih sn:an. - sп�bolicna predaja, ili sam ugovor prenosi pravo svojin e' predaJ а se fing1ra. Nacin sticanja prava svo1Ј ine na nepоkrеtnoJ· stvan· Ј· е up1s "v · · u zemlJ1sn1 registar.

пе

је

је

ро

је

Је

..

р

је

.

а

�аktv�. ne moZe n a s:ап а 0. lllJe llJen ylasnik U skladu sa pra­ vilom: "Tek ono sto ima8 v� i; o�da. izrdRa: nem
оса р;е�:� ���t�:v�Л:е n m

nosio

_

jih obelezja ne mogu

з 21 214

�renosilac

stica

,

и

е n1 s cati n1 prenos1t1. Ukoliko pokretna

Stankovic, о. i Vodinelic V. V., Uvod u gra
.

PROF. DR ILIJA BABit UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 S1VARNO PRAVO

1 53

stvar ima svojstvo pripatka glavne nepokretne stvari koja је javno dobro (npr: javni putevi, ulice, trgovi i drugo) i zbog toga izuzeta iz prometa, ona, ро pravilu, deli pravnu sudЬinu glavne stvari Gavnog dobra) i ne moze Ьiti predmet prenosenja na druga lica. 21s Pravo svojine se ne moze steci na stvarima cUe је prenosenje zabranje­ no i od lica kojima propisi zabranjuju sticanje. Tako, fizicka lica ne mogu, na osnovu pravnog posla, punovazno steci pravo svojine na vatrenom oruz­ ju ciji је promet zabranjen. 216 Pravni subjekt koji ima poslovnu sposobnost za sticanje prava svojine na stvari koja је podobna za sticanje moze је dalje prenositi.217 Pravni osnov (iustus titulus, iusta causa). Pravni osnov је prav­ ni posao na osnovu koga prenosilac svojom voljom na sticaoca prenosi pra­ vo svojine na nekoj stvari. Najcesci pravni posao kojim se prenosi svojinaje ugovor (dvostrani pravni posao), ali to moze Ьiti ijednostrani pravni posao kao sto је testament. Relevantan је onaj pravni posao koji ima za predmet prenosenje prava svojine na sticaoca - ugovor о prodaji, ugovor о poklo­ nu, ugovor о razmeni (trampi), ugovor о ustupanju i raspodeli imovine za zivota i ugovor о dozivotnom izdrzavanju . Shodno tome, ugovori о ostavi, posluzi i zakupu nisu-osnov za sticanje prava svojine na stvari, jer nemaju� za predmet prenosenje prava svojine na drugu stranu.

Zasпivaпjem pravпog posla koji ima za predmet preпos prava svojiпe sticalac пе stice pravo svojiпe па stvar (kao sto је to прr. slucaj и fraпcu­ skom pravu) пеgо oЬligacioпo pravo - ovlascenje da и predvideпo vrerne i па odredenom mestu zahteva predaju stvari (ako prenosilac dobrovoljno пе preda stvar sticaocu, оп moze podпeti tиZbu sudu i nakon donosenja pravnosnaZпe presude o·tome, zahtevati prinudпu predaju stvari). Sve do predaje stvari sticaocu, prenosilac zadrzava pravo svojiпe. Ako је pravni osnov za sticaпje prava svojiпe ugovor, kauza ugovora mora Ыti upravije­ na па preпosenje prava svojine па odredeпoj stvari sa prenosioca па stica­ oca. Pravпi osпov mora blti punovaian. Akoје ugovor niStav218 na osnovu njega se ne moze steci pravo svojine. Rusljiv ugovor deluje i Ьiсе konvalidi­ ran ako se и objektivnom roku od tri godine od dana zaldjucenja, а и subjek­ tivnom roku od jedne godine- od saznanja za razlog ru8ljivos� o�osno od prestanka prinude (clan 117. ZOO-a) пе istalme zahtev za pomstenJe. . Na nepokretnoj stvari pravo svojine na stvari �ren? s� samo о.пај pra�i posao koji sadrzi clausulu intabulandi punovaznu IZJavu volJe z.emlJIS­ noknjiznog vlasnika usmerenu na to da njegova svojina prede na sticaoca. Pravo svojine sa prenosioca na sticaoca najcesce se prenosi ugovorom о prodaji (cl. 4S4 ·-:- 551� ZOO-a); ugovorom о razmeni (cl. 552 - 556. ZO
215 Vid. cla

n 11, а u vezi sa clanom 7. ZSP-a. Na primer: vatreno oru�je za prigusivanje zvuk�, teleskopski n�sani sa svetlosnim sno�?�' роћ.1:а�: tomatsko, automatsko i komЬinovanO drugo oruzje, OSlffi }ovaCkog - Vld. c}an 5. Zakona О OГUZJU l ШUШClJl (ZOM-a) 217 Uporedi: Gavella N., Josipovic Т" Gliha 1., Belaj V. i Stipkovic Z" n. d., str. 320· 218 Vid. cl. �оз 110. ZOO-a. 216

-

•

PRAVOSUDNOG ISPITA PRIRUCNIK ZA POLAGANJE

154

, ugovorom о dozivot ota Z°iv za ine ov im eli · od asp r 1 U J ugov?ron; о us�I?�D nom 1zd1·zavanJU itd. akl'.}1ucuj e se и pi sa noj formi, а p otpise z sti no ret ok ep n tu e om pr о r vo Ugo" о prometu ne pokretnosti na ko Za 1 v sta 4 lan " (c d su a rav ove ugovaraca for�e ugovora ima za ро�lеdicu nJeg�ZPN219). Nepostovanje ove zakonske о Jav_nom belez­ panja na snagu sVIh od1·edaba Zakona vu nistavost. Posle stu о l?rometu ne ��kre tnos�1 m�ra, pod nistvu ZJB (l. septembra 2014) ugovoriku nobelezn1c�?g zap�sa (�lan. 82: pretnjom nistavosti, blti sacinjen и oЫ Jav prav� svoJ1ne su i 0Ы1gас10�1 stav 1. tacka 5. i stav 4. ZJB). Osnov za sti�anj-eZO 1 �о: ugo vor о 1:�tupanJu ugovori regulisani Zakonom о nasledivan]u ZONN -a) i ugo':or о doz1vo?1om i raspodeli imovine za zivota (cl. 182 - 19�. izdriavanju (cl. 194 205. ZON-a). SticanJe na osnovu ovih ugovora Је de­ rivativno. ·

­

·

·

·

·

·

-

..,

_

-

2.

ORIGINARNO STICANJE prava svoj ine

Clan ;о. stav 1. ZOSPO-a propisuje. da se p1-avo svojin e stice se "ро samom zakonu". Pravo svojine se, samo izuzetno, stice direktno n� osnovu . zakona. Zakon, ро pravilu, odreduje i pretpostavke koje se moraju ispuniti da da Ьi jedno lice steklo pravo svojine. U ovim situacij ama pravo svojine se stice na osnovu ispunjenja pretpostavki odredenih zakonom i ро svojoj pri­ rodi је originamo. Кarakter originarnog sticanja ima, najcesce odluka suda i organa uprave� Naime, originarno sticanje postoji ako pravni sledbenik svoje pravo ne izvodi iz prava prethodnika nego iz cinjenica odredenih zakonom. Zbog toga pravo svojine koje stice sticalac nema svoj koren ni и cijem pravu. Na osnovu pretpostavki odredenih zakonom (i originaran nacin) stice se pravo svojine:

1) �ko1iko nijedno Нее nij� to pravo imalo u vreme sticanja, odnosno ako ne postoji raniji vla­ snxk, 2) ako se ne �а da ћ postoji vlasnik te stvari, 3) kada se raniji vlasnik aktorn derelikcije o�ekao Р!а�а SVOJШe na stva�.. Originarno se stice pravo svojine koje је irnao raniji vlasnik, а1.1Је ono isti��uto pr�v?m svo3шe �ticaoca u sluCajevima predvidenirn zakonorn (npr. stica-

n3� prava s�o31�e od�a3em, graden3em na tudem zemljistu, sticanjem od nevlasnika itd). U OVIm pravn1m s1�ac13ama pravo �v���e s�cala� ne izvodi iz prava prethodлika i njegove vo1je kadaJc prethodшk pozпat, nego iz СIП]ешса ko3e su zakonom propisane. . �а o�no� z�kona (ZOSPO-a) pravo svojine se stice: stvaranjem nove stvari (clan 22); ·sP.aJanJe m I mesan3e� (Clan 23); gradenjem na tudem zemljistu (cl . 24 .:..... 26); odvajanjem plod�v� (�lan 27); o�a3em (CI: 28 зо); od nevlasnika (clan 31); okupacijo rn (clan 32), ali i u sluca3evuna odredemm drugim zakonom. З· Sticanje na osnovu odluke drzavnog organa .Pravo"svojine prelazi sa je�nog imaoca na drugog odlukom suda i1i g· � rza�og or�ana u pravn1m situacijama koje su odredene zakonom . " -

�� : lY� · ���l drzavn.l ?rg�n, u odrede�oj pravnoj situaciji, moze doneti od­ i lu u

o� Ј osnov sticaП]a prava SVOJ1ne, ako su za to ispunjene zakonom pr<;>P,lSane pretpostavke. Zakon, osim toga, odreduJ'е i nacin sticanJ0а p rava SVOJlПe. .

219 Za overavanje potpisa ugovaraea na

�н�1� ��.n�etu �

u v . 0 n�pokretnosti �adleza� је osnovni �ud па cijoj se te�toriji nepokretnost пalazi. Sluz ben tue се 0 lti resenJe� overavanJe potpisa ako utvrd 1 da su u sudu vec overeni potpisi na ugovoru 0 р . r0me iste nepokretnosti, а prodavac је isto lice (vid. clan 4а ZPN-a).

·

PROF. DR ILIJA BABIC

UVOD U GRADANSKO PRAУО 1 SТVARNO PRAУО

155

Odluke suda kojom se danas, najcesce, stice pravo svojine jesu: rese­ nje о deobl stvari и suvlasnistvu (cl. 153. i 154. ZOVP-a), resenje о urede­ nju meda (clan 162. ZOVP-a), resenje suda и izvrsnom postupku kojim se dosuduju stvari и postupku prinudnog izvrsenja), presuda suda kojom se ponistava nistav ugovor, а stvar oduzima u korist opstine (clan 104. stav 2. ZOO-a) itd. Sticanjem prava svojine odlukom suda ili odlukom drugog drzavnog organa ne prestaju stvarna prava koja su ranije stekla druga lica na toj stvari, na osnovu odluke suda ili odluke drugog drzavnog organa ili na osnovu zakona. Pravo svojine steceno na ovaj nacin ne moze se su­ protstaviti pravu treceg savesnog lica koje је, postupajuci sa poverenjem u zemljisne registre, podnelo zahtev za upis svog prava, pre nego sto је lice koje је steklo pravo svojine na osnovu nasledivanja, zakona, odluke suda ili ddavnog organa zatrazilo upis svog prava. 4. Sticanje nasledivanjem i ostavljanjem legata

Testamentom moze blti odreden naslednik ili legatar. Ovaj pravni posao nastaje izjavom volje zavestaoca koji za naslednika ili legatara moze odrediti fiziCka ili pravna lica. Naslednik ili legatar pravo izvodi iz prava prethodnika (zavestaoca), tako da је sticanje na osnovu testamenta derivtivno sticanje prava svojine. Zaostavstina prelazi ро sili zakona na ostavioceve naslednike u trenutku njegove smrti (Clan 212. ZON-a i clan 36. ZOSPO-a).

Zakonsko nasledivaпje, iako se izvodi iz prava prethodпika (osta­ vioca) пiје, medutim, derivativпo sticaпje, s obzirom па to da пе zavisi uopste od volje ostavioca пеgо od cinjeпica koje su zakonom propisaпe. Zavisпo od tih cinjeпica nasledпi deo, па osпovu odluke suda, moze Ыti manji ili veci. Nasledivaпje па osпovu zakonaje origiпarno sticaпje stva­ ri i prava, jer se prava пе izvode iz prava prethodпika nego iz cinjeпica odredeпih zakonom i resenja suda. II. NACIN STICANJA PRAVA SVOJINE 1.

Nacin sticanja nepokretnosti

Za sticanje prava svojine na nepokretnim stvarima, P?red �o.stojanja punovaznog ugovora (koji mora blti zakljucen и pismenoJ [orm1 1 over�n u sudu),220 potreban је i odgovarajuci naCin sticanja. Pr�daJa neJ?okre�1h stvari u drzavinu sticaoca nije dovoljan i relevantan naCin predaJe kao sto је to slucaj kod pokretnih stvari. · Na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnost stice se up1som u javnu knjigu ili drugi odgovarajuc� nac�n odred�� zakonom (��an 33· ZOSPO-a). Pravni posao је osnov za up1s и Javnu. knJ!� ako �аШ:z1 clau­ sulu iпtabulandi izricitu izjavu prethodnika u toJ �JIZI d� рпs!аЈе da se, na osnovu ovog pravnog posla, kao imalac prav� s�OJine �p1s� sticalac. Nа podrucjima gde vazi tapijski sistem nacin sticanJa Је oznacenJe prenosa na . v

-

220 )'.,,

'-'IЗП 4. ZPN-a.

•

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

e, ak� је na .os�ovu pur:ovaznog · · · I· predaja tapije. Shodno tom tapIJI .U nepokretnosti u zemljisn1m reg1str1ma izvrsen pre· enJ d otu о a vor ugo . aoca, stic · v1asn1'k stvan · a1ас postаЈе "1n esa prenosioca na stic sv0J a ra p nos y a. nije isplacena. Suprotno bez оbz1ra na tо svto mu stva.r niJ'е predat . . a, аacen i kad mu Је na osn o� P.unov�no.g tome sticalac ne postaje vlasnik stvanizvr l.J1sn1m reg1stri· ugov�ra nepokretnost predat� ali nije sen prenos u zem ma (konstitutivno dejstvo up1sa) . sam· oJ ·

·

..,

2.

Nacin sticanja pokretnЊ stvari

j s.tyari Ako postoji punovazan pravni osnov, pr�vo sv�jin� ?а pokretno sticalac stice kad mu је stvar predata. Pre�aJa mo�e. b1t1: 1). pra�a (fiz1cka) - iz ruke u ruku, 2) simbolicna - predaja isprava.11I uredaJa koJe omogu: cavaju drzavinu pokretnih stvari ili 3) fiktivna - kad sam ugovor prenos1 pravo svojine, а predaja se fingira. .. . . 2.1. Predaj a stvari (isporuk�robe). St1��ac stic� pravo svoJ1ne �� stvari u trenutku njene predaje, ako sto drugo nIJe predvideno zakonom ili ugovorom.221 Nacin sticanja prava svojine predajom stvari u gradanskom i privrednom pravu, ро pravilu, jedinstveno је regulisano. · Na osnovu punova.Znog pravnog posla pravo svojine па pokretnu stvar stice se predajom stvari и drzavinu sticaoca (clan 34. stav 1. ZOS­ PO-a). Predaja pokretne stvari zavisi od vrste stvari, dogovord strana i prirode posla. Опа se smatra izvrsenom i kada iz konkretnih okolnosti proizlazi daje izvrsena predaja stvari (clan 34. stav 6. ZOSPO-a).' Predajaје relevantna samo akoје ucinjena sa namerom da па stica­ oca preпese pravo svojiпe odredene stvari i namere sticaoca daје stekne и svojinu. Sticalac i prenosilac, shodno tome, moraju imati poslovn u spo­ sobnost (ograпiceпu ili potpuпu) koja је potrebna za izjavlji vanj� takve volj�. Sama pred�ja s'tvari bez патеrе da se па sticaoca prenese pravo s�oJzпe пе preпosz p:.avo svojine (tzv. nuda traditio). Da Ьi predaja stva­ n �renela pravo svopne ?na mora Ьiti fakticka posledica pravnog pqsla s koJ;m Ј. � u kauzalnoJ vez1. Predmet predaje (stvar) mora Ьiti moguc, do­ pusten � odreden, odnosno odrediv (clan 46. stav 2. ZOO-a). Ne moze se punovazno preneti prav? ���jine (iako ј� stvar predata) ako је stvar izuzeta iz pr?me�a � po�un�sti il1 Је u ogranicenom prometu (izmedu zakonom prop1san1h l1c� koJe n1su strane u ugovorn) P�-avo SVOJI1:1e se mozve prene�. predajom stvari samo ako је prenosilac . vlasnik te stvan (N_ето P.lus zurz . s ad alzu m transferre po tes t qua m ipse habet). Ak� prenosila? �1Је vlas�ik stvari pre dajom stvari u drzavinu stica­ ocu ne .mo�e �u na �ЈОЈ preneti pravo svojine pren?s� drzavin� ko�a, pod odredenim pretpo. Na taj nacin se na sticaoca stavkama moze Ьiti osnov · za oпg1n arn o stic anJ e pra va SVOJ"ine (st1canje prava svojine od nevlasnika, " .em 1'td. ) оdrzaз . Predaja stvari izvrsenaje kadа Је " · 8tvar, na osnovu pravnog posla , pres. la iz samostalne drza . e prenos1oca u samostaln v vin u drzavinu sticaoca. Ona ..,

'

-----221

V1'd1' 1;1an 223. stav 1. GZRF-a. ю

11

PROF. DR ILIJA BABI� UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

15 7

је punovazna ako је re�ultat �jihove saglasne izjave volja - da prenosilac 222 prenosi drzavinu stvar1 na st1caoca. Voljom prenosioca i sticaoca moze Ьiti predvideno da se stvar predaje direktno sticaocu ili nekom trecem licu (fizicka predaja) ili da se preda isprava ili uredaj sticaocu na osnovu koje on moze steci drzavinu i raspolaganje sa stvari ili da sam ugovor prenosi pravo svojine. Fizicka predaja (traditio vera). Odredene manje stvari mogu se predati iz ruke u ruku (predaja konja, robe u prodavnicama ali i voca ili povrca na pijaci itd.). Paragraf 287. SG�-a odreduje: "One pokretne stvari, koje se pre­

aati i uzeti mogu, prelaze na drugoga, kad se lZ ruke и ruku drugome predadu". Takva predaja pokretnih stv�ri naziva se fiziCka ili prava predaja.

Pravu predaju ima и vidu сlап 467. stav 2. ZOO-a koji propisuje daje prodavac "izvrsio obavezu predaje kupcu, ро pravilu, kad ти stvar uru­ ci... "Akoје stvar iпdividualпo odredeпa predaje se upravo ta stvar, а uko­ likoје stvar odredeпa ро rodu опа se, prethodпo, mora iпdividualizovati. Fizicka predaja postoji i kada se stvar ne uzima iz ruke u ruku (npr. zbog toga sto је kabasta) nego se na pribavioca prenosi fakticka vlast na stvari (prenosilac је dovezao i istovario seno na mesto koje је sticalac oznacio - gde се seno

npr. sadeti ш Је psenica dovezena pred silos sticaoca gde се ыti uskladistena).

Као fizicka predaja smatra se i situacija и kojoj sticalac sam uzme stvar (robil) и drzaviпu i pre рlасапја сепе. Мотепаtpredaje stvari tre­ balo Ы izjedпaciti sa treпutkom placanja па kasi. Dok robu пе plati па kasi kupac је, паiте, moze vratiti. Karakter prave predaje ima i preu­ zimanje stvari iz automata и drzaviпu sticaoca и koga је оп prethodпo ubacio поvас kao сепи te robe. 2.2. Simbolicna predaja (traditio symbolica). Neke stvari se

ne mogu predati iz ruke u ruku (npr. teret џ utrobl broda) ili su udaljene od ugovornih strana (prodavac prodaje robu koja se prevozi zeleznicom ili avionom) ili Ьi bllo nepodesno ili neracionalno da se vrsi fizicka predaja (npr. p1·edaja automobila, kamiona, zamrznutog mesa u hladnjaci, predaja vise hiljada Ьоса sljivovice). U tim situacijama vrsi se simbolicna predaja. Shodno tome, predaja pokretnih stvari smatra se izvrsenom i predajom isprava na osnovu kojih sticalac moze raspolagati tim stvarima kao sto su: predaj a skladisnice, tovarnog lista (tradicioni ili dispozicioni papiri). Sim­ bolicno је predata stvar sticaocu ako mu је urucen deo neke stvari ili 1:1re­ daj na osnovu koga sticalac moze stupiti u drzavinu stvari (npr. predaJom kljuceva automoblla, kamiona, skladista, stale) ili izdvajanjem ili drugim oznacavanjem stvari koje znaci predaju stvari (Clan 34. stav 2. ZOSPO-a). Ova predaje se zbog toga oznacava i kao predaja �nacima. .. 2.3. Fiktivna predaja. U odredeniin slucajevi�a pr�vo svoJine ne '" " st1c e se u momentu predaje stvari nego и trenutku zaklJucenJa pravnog posla. Fizicka predajaje tada suvisna, опа se fingira. · �daJa pokret­ . Predaja kratkom rukom (traditio brevi "!апи): O-ya. pr nih stvari postoji u slucaju kada se stvar nalaz1 u drzaVInI sticaoca ро ne·

222

� р enc L., n. . ,

d., str. 111.

.

SUDNOG ISPIТA PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVO

15 8

i na osnovu :igovora о ?sta� , zaku­ dd ar stv . pr (n vu no os m no _ kom prav zasnuJ e P.�avn1 po sa o о st1canJu prava om ioc os en pr sa ра , u) zit pu ili depo о ��odaJI, u�ovo� о p �kl?nu, ugovo� or ov ug i uc klj (za ari stv toj svojine na rzavallJU it� .). U OVOJ zajmu, u�ov.or о do�1yotnom izd 0 razmeni, ugovor 0 alac st1ce � trenutku za sn 1va nJ� pravnog situaciji pravo svojine te stvan st1� stvar1 na o �n o� ko g� �tice pravo posla sa prenosiocom, kao vlasn1kom_ e, "kad pr1bavilac ve c im a stvar u im svojine (clan 34. stav 3. ZOSPO-a). Na sebl otpada". 2�3 svojim rukama, onda predaja sama ро r osta)e и drzavz �� preпosi­ Preпos prava svojiпe па sticaoca dok s �a._ suprotna pre da3 1 kratkom oca (constitutum possessorium). Ova predaJ aJe a u 1�renutku zakljucenja rukom. V1asnik prenosi pravo svojine na sticaoc µ. Stvar ostaje i dalje pravnog posla sa njim, а stvar mu ne predaje u drzavin; mo ili oЫigaciono u drzavini prenosioca koji na stvari stice neko uze stya ostavi, ugovora pravo npr. ро osnovu ugovora о plodouzivanju , ugovo!r.� о о zakupu, ugovora о posluzi (clan· 34. stav 4. ZOSPO-a) .. Preпos prava svojiпe па stvari koja se пе nalazi и rukama vlasnika пеgо treceg lica (cessio vindicationis). U ovom odnosu ucestvuju: prenosi­ lac, sticalac i trece lice. Prenosilac, kao vlasnik stvari, ima posre dnu drzavinu stvari koja se prenosi sticaocu, sticalac nema drzavinu �(posrednu, а ni ne­ posrednu) i trece lice koje је neposredni drzalac i imalac nekog иZeg stvar­ nog i obligacionog prava. Pravo svojine na pokretnu stvar, koju drZi trece lice, prelazi na sticaoca и trenutku zakljucenj a ugovora, odnosno zasnivanja praVI;tog p�sl� kojim mu је prenosilac preneo pravo da zahteva povracaj te sn:ai:· !t"ece lice una p��vo da prema novom vlasniku istakne sve prigovore koJe Је imao prema ranIJem vlasniku (Clan 34. stav 5. ZOSPO-a). Distaпcioпa pr�daja (prodaja uz otpremu) је predaja robe licu koje, za kupca, o�gamZl:lJ � otp:emu. U privrednom pravu ova predaja se, ро P:�vnom deJstvu, IZJednacava sa fizickom predajom stvari, iako stvar jos ПIЈе predata kupcu nego licu koje се izvrsiti prevoz stvari ili posti. u slucaju kad Је prema ugovoru :pot�ebno da se izvrsi prevoz stvari, а ugovorom nije . odr��ex;o me�to 1spu113enJa, predaja је izvrsena urucenjem stvari prevozi­ o�u �li l�cu koJe. organizuje otpremu (clan 472. ZOO-a). Rizik za propast i1i ost cenJe stv�n (robe) predate prevoziocu ili licu koje organizuje otpremu, pre az� na s�1caoca u trenutku predaje stvari tim licima аи prodа;е па· osnovu opste poDzstaпczoпa prodaja dапа · � . 5 zma и vz . пиdе koИ·е se obavl.J. . v

1

·

•

·

·

•

v

a;u �al.Jznskom komunikacijom, bez neposrednog i istov�етепоf! koпtakta zzmedu prodavca i kupca а kupac osim toga, �ema .mogucпost da neposredno vidi robu (kao i to је elektronska po­ . z stа, vzdeotekst' te1efaks' katalog' аdreszraпz z � neadresirani sta panz � materijal).224 . Predaja stvari bez preпosa prava svo1zпe (pactum reservati domн:zi). U ugov .

·

oru 0 prodaji рrodavac роkretne stvari moze .

223

.

.

·

··,

.

.

se obavezati da preda

Markovic L., о. d" str. збs. Mi?drag М., Za5tita prava potro�aea' Pravni f.
i,.·

•

•

·,

PROF. DR ILIJA ВАВIС

·

UVOD U GRADANSKO Р�VO 1 SТVARNO PRAVO

159

stvar kupcu odmah nakon zakljucenja ugovora uz zadrzavanje prava svoji- · ne, sve dok kupac ne isplati cenu u potpunosti. Ovaj vid prodaje predstavlja izuzetak od pravila da se svojina na pokretnoj stvari stice predajom, а naj­ cesce se ugovara u prodaji sa obrocnim otplatama cene. Zadrzavanje prava svojine predvida se posebnom odredbom ugovora 0 prodaji_. Punovazno је, medutim, ugovoriti zadrzavanje prava svojine i naknadno, nakon zakljucenja ugovora о prodaji, а najdocnije dok stvar nije predata kupcu. Ugovor о zadrzavanju praYa svojine moze Ьiti zakljucen i prostom saglasnoscu volja (clan 28. ZOO-a). Da Ы zadrzavanje prava svo­ jine delovalo prema kupcevim poveriocima, mora Ьiti ucinjeno u oЫiku javno overene isprave, pre stecaja kupca ili pre plenidbe stvari u izvrsnoiP postupku (clan 540. stav 2 . ZOO-a). Ako se о pokretnim stvarima vode posebne javne knjige, pravo svojine moze se zadrzati samo ako је to pred­ videno propisima о uredenju i vodenju tih knjiga. Ugovor. о zadrzavanju prava svojine stvara obaveze za оЬе ugovome strane. Prodavac је u obavezi da stvar preda kupcu i pravo svojine pre­ nese na njega tek kada cenu plati u potpunosti, dok se kupac obavezuje da isplati cenu prodavcu nakon predaje stvari, u odredenom, ugovore�<J!l roku. Prodajom i predajom stvari kupac stice ovlascenje daje koristi ipгZf� а ne da i njome raspolaze. Rizik slucajne propasti ili ostecenja stvari snosi kupac od easa kada mu је stvar predata (C1an 541. ZOO-a) iako na njega nije preneseno pravo svojine. Ukoliko kupac ne plati cenu koja је dospela, prodavac је ovlascen da zahteva njenu isplatu prinudnim putem ili raskid · ugovora. Dejstvo predaje stvari. Ugovor sam za sebe ne prenosi sa prenosioca na sticaoca pravo svojine. Tek predaja stvari ima stvarnopravno dejstvo. Sve dok prenosilac stvar nije predao, iako је ugovor zakljucen, а on, npr. primio i isplatu prodajne cene od sticaoca, pravo svojine na stvari ima pre­ nosilac, koji snosi rizik propasti ili ostecenja stvari. Post9 је prenosilac vlasnik stvari sve do njene predaje, on do tada ima pravo na odvajanje plodova od stvari. Naime, pravo svojine na plodove koje stvar daje pripada vlasniku stvari i on stice pravo svojine na plodove u trenutku njihovog·o dvajanja (clan 27. st. 1. i 2. ZOSPO-a). S obziro� da su ove odredbe dopunsko dispozitivnog karaktera, ug9vome strane svoJom vo�om mogu drugacije urediti sticanje plodova. . . . Ukoliko prenosilac nije рrеЦао stvar u roku odredenon:i za _1spunJenJe (clan 324. ZOO-a), а sticalac је zbog toga pretrpeo stetu on ima pravo zah­ tevati i naknadu stete kojuj� usled toga pretrpeo (�lan 262. �tav 2. zoo-cy. Џ sJ? caju da �renosilac n� zeli da >reda stv�r sticaoc.u, stic�ac ne moze ) protiv prenos1oca podneti stvarnopravno · tuzbu (actzones zn rem) z?og toga sto nije stekao pravo svojine na stvari (v. cl. 37 - 43. ZOSP�-�). �tic�­ lac moze protiv prenosioca podneti jedino oЬ}igacio:iu ��zbu rad1 izvrsen]a ugovora - predaje stvari. Tek na osnovu P!.a�osnaz�� i 1zvrsne presud�! � postupku prinudnog izvrsenja, ako to ranlJe ili u p�r1�1.?nom roku f!-.e uc1n1 prenosilac, stvar се se predati sticaOCU kada na DJOJ St1ce pravo SVO]Ine. ·

·

VO PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRA SUDNOG ISPITA

160

oj stvari etn kr po na e in oj sv a av pr e nj 3.Stica .a e11J ud ot g ko ru st slucaju vi�e a ili. vise P?seb�ih ug
III. NAJCESCI SLUCAJEVI ORIGINARNOG STICANJA PRAVA SVOJINE

s�canje po�t<&i �o pravni sledbenik svoje pravo ne izvodi .k�� Originamo �av� pretho?.n1ka ne�? iz cinJen�. ca odredenih zakonom. Ро samom zap. avo svoJ1ne se stice stvaraЦJem nove stvari spajanjem mesanjem gra�enJem na tu1dem zemljistu, odvajanjem plodo�a odrzaJ·e� sticanJ·e� svoJ 1ne оd nev asnik ku a i l U drugim s}ucajevima odredenim zaff Cl]O : �3 ZQ m no ko (clan 21. S a) . 1. Stvaran.j_e nove stvari (prerada, specifikacija) . · . . Pravo svoJ1ne se stice i .fik stva�nJem 1zra nove stvar1. (nova speczes) dom stvari preradom �peci �ClJOffi �� ranje nove Stvari podrazume­ : g va ulagan}e rada od b se od Jedne 1!1 vzse stvari doЬila nova stvar (od · cementa sljunka kreca �;��� з�pravljena је ъ.�!?.:iska terasa; od hrastovih dasaka n'apravlje�o је b . Izradena stvar (prerada) nkst�� . аk0 su IS,I?unjene pretpostav­ ј ke: 1. da е ulozen rad; 2. da је onscen mate Jal; з., s�edece da Је radom od mate­ rijala stvorena nova stvar i �da;ova stvar � ima vecu vrednost (ako neko od tudeg materijala izradi n s �� se�e). Rad podrazumeva aktivnost coveka i kada koristi snagu mas·1 �{ �а 1 1 zivotinJa. Materijalje Ьilo koja sirovi225 ?avella.N., Josipovic T., Gliha I., Belag' V i Stipko . . V1c z" n. d., str. 330; Stankovic О. i Orlic М., n. d., str. 128, RaSoV1c Z., n.d., str. 119. . · ·

'

·

'

-

· -·

'

"

,

PROF. DR ILIJA BAВit UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

161

na cijom preradom moze пastati поvа stvar. Nova stvar se razlikuje od ma­ terijala koj.i је ko�sceп za izra�u ili је рrоm�пјепа па�епа stvari. Izradom nove stvaп prestaJe pravo SVOJine па mater11alu (ako Је on и svojini drugog Нса, а ne опоg koji ulaze rad) i stice se pravo svojiпe па пovoпastaloj stvari. Ako se izradena stvar moze, bez nesrazmerno velikih troskova, vratiti u predasnje staпje ili rastaviti, svakome се se vratiti опо sto је njegovo, ako је materijal tudi. U tom slueaju se smatra da stvar пiје izradena, tj. da ne postoji nova stvar (prerada). Pretpostavka za пastanak izradene stvari, ako neko od tudeg materijala izradi novu stvar za sebe, је da је nova stvar vrednija od materijala. Ako је neko lice od svog materijala svojim radom izradilo novu stvar stice na njoj pravo svojine uz istovremeni prestanak prava svojine na ma­ terijalu. U ovom slucaju, u uzem smislu, ne stice se pravo svojine na novoj stvari s obzirom da је vlasnik nove stvari i vlasnik materijala. Za razliku od pokretnih stvari koje se radom mogu pretvoriti и novu stvar, nepokretnosti se ne mogu preraditi u novu stvar.

Каdа је vlasnik materijala zakljucio ugovor sa drugim licem - preradivacem (najcesce ugovor о delu), na osnovu koga је ono, od materijala koji mu је predao v1asnik, izradilo novu stvar (nije relevantno da li se preradivac tj. pos1enik koristio radom trecih lica kao pomocni­ ka, snagom masina i1i Zivotinja), pravo svojine na novoj stvari pripada vlasniku materijala. Istovremeno prestaje pravo svojine na materijalu od kogaje preradivac izradio novu stvar. U slueaju daje preradivac upotreblo tudi materijal i od njega izradio novu stvar, na novoj stvari stiee svojinu ako su za to kumulativno ispunjene sljedece pretpostavke: 1. ako је prera­ divac od tudeg materijala izradio novu stvar za sebe; 2. da је savestan i 3. ako је vrednost rada veea od vrednosti materijala. Savesnost preradivaea mora postojati и vreme kada је od tudeg materijala izradio novu stvar. Preradivac је savestan ako nije znao ili nije mogao znati da је materijal tudi (ako је vlasnik sume - narucilac prevoza, ang3Zovao prevozioca iseeenih sumskih stabala koji је naruciocu dovezao i predao, pored stabala graba, i staЫo hrasta, koje је bilo и svojini drugog lica, Sto narucilac nije znao, ра је od staЫa hrasta napravio bure). Savesnost se pretpostavlja. Lice koje tvrdi da је preradivac nesavestan mora to i dokazati. Vrednost rada preradivaea i materijala utvrduje se u vreme zavrsetka izrade stvari tj. sticanja prava svojine. Preradivac stice pravo svojine samo u slueaju da је vrednost rada veea od vrednosti materijala. Ukoliko је savestan preradivac od tudeg materijala izradio novu stvar za sebe, а vrednost rada i materijaJa је jednaka, nastaje susvojina. Zakon nije regulisao situaciju ako је preradivac nesavestan (znao је ili је mogao znati da stvar nije u njegovoj svojini). Na :akvu s!!1Jacij� sп,ia: trcu;io ?а se analogno i na odgovarajuCi nacin mogu p�e niti о�е�Ье koJe re�� spaJanJe 1 �esanJe (Clan 23. ZOSPO-a). Ро jednom miSljenju, ako Је preradivac �esav�an il1 Је vre
Sjedinjenje - spajanje (adjunctio) i mesanje (comixio) Spajanje i mesanje se u pravnoj teoriji naziva i jednim imenom - sje­ dinjenje. Razlika izmedu spajanja i mesanja је izgublla znacaj (ima samo te�rijski karakter)226 usvajanjem jedinstvenih pravila u clanu 23. ZOSPO-a koJa vaie za оЬе pravne situacjje. . . пzm dogCf-� przro la � (пasta епа Sраја рrот пје ili mesanje је fakticka . dCl)em ili voljпom odпosno nevoljпom radnjom) па osпovu ko1e od dve zlz vise s�ari пastaje јеdпа поvа stvar. Spajanje i .mesanje '!а?�аје ak� �и stvan и svojini dva ili vise vlasnika stvari. Ukolzko se �роЈе. zlz pomesa;� dve ili vise stvari koje su и svojiпi istog lica to пе prozzvodz pravno deJt.

226 О spajanju i mesanju Gams А, n. d., str. 168 i Stankovic О. i Orlic, М., n. d., str. 111.

PRIRUCNIK ZA P LAGANJE PRA

VOSUDNOG ISPITA

O

16 2

se ka d� su sv e spojene stvari je nju im pr nja sa me i nja aja sp tut stvo. Insti stvarz sa nep?_�retna.,.m pri­ Пe e kr po nje ! aja sp Na e. etп kr po e) (dve ili vis graden)e па tudem ze mljzstu - cl. 24 menjuju se posebna pravila (прr. .). . 26. ZOSPO-a, sejanje i sa denje itd na osnovu ugovora vlasn1ka

duzeto Каdа је spajanje ili mesanje pregog dru pravnog osnova, praV?a sudbl­ spojenih ili pomesanih stvari ili tim ugovorom od no sno predvida se tim na tako nastale stvari regulise se janje i mesanje koje је na­ osnovom. Pravilima о sjedinjenju regulise seospa injenje dve ili vise stvari stalo bez pravnog osnova. Relevantno је sam sjed rice razlicitih vlasnika). koje је nerazdvojno (sjedini se rakija ili vino ili zitazbo toga nastala znatna Smatra se da se stvari ne mogu razdvojiti: ako Ьi Ьig se one fizicki mogle steta ili nesrazmemi troskovi, bez obzira na to sto ojiti razdvojiti (ili izdvojiti, na primer filtriranjem). Stvari se mog u razdv ako se bez znatne stete ili bez nesrazmernih troskova mog u vratiti u pre­ dasnje stanje. u tom slucaju svakom се se vlasniku vratiti ono sto је njego­ vo, s tim sto lice koje је pretrpelo stetu ima pravo da zahteva naknadu stete ро pravilima oЬligacionog prava. Na novoj stvari nastaloj spajanjem ili mesanjem nastaje pravo susvoji­ ne u korist dotadasnjih vlasnika, i to srazmemo vrednosti koje su pojedine stvari imale u trenutku spajanja i1i mesanja. U slucaju da је neko od vlas�1ika pokretnih stvari Ьiо nesavestan u tre­ n�tku spajanja ili mesanja, savestan vlasnik moze zahtevati, и roku od go­ d1nu �an3: ?� dana takvog sjedinjenja stvari: 1. da mu cela stvar pripadne u s�?J1nu ili 2. �а cela.stvar pripadne nesavesnom vlasniku . Sticalac prava svoJ1�e na.�ovoJ st:v�n (nastaloj spajanjem ili mesanjem) duzan је drugom vlasn1ku (1ћ vlasn1c�ma) naknaditi trzisnu vrednost njegove stvari. Save­ snost.se p:etpost�vlJa t�ko da vlasnik spojene j}i pomesane stvari mora do­ kaz�� da Је d�� vla�n1k...r1es�ve�t�n. оп је nesavestan ako ј е namerno ili . . . SJedinJenJe kraJnJom nepaz�Jom izvrs10 stvari. · · kd . Posebna pravtla se р · "

�menJUJU а а su, pod odredenim pretpostavkam a pome�ane . e stvan. 1.11 spoJen dva vlasшka а ne stvari · d'ШЈ.ешь stvar1 . Рп to�e _n1Je . . . vi"se v1���'kа SJe Ьitno da 1i su v1asnici 5Ј·еd'ШЈеш ene · h btl1 stvar1 savesш �ћ nesavesш· Ј edna od dve s;edшJ 'Ј , stvan· , os1m · toga mora 1mati neznatnu vrednost и оdnosu na drugu stvar. Pravni standard neznatna vredn�st" i С1 a a 2 з a, odreduje i konkretizuje sud u svakom . ZOSPO�av pojedinom slueaju Uz�;:.a : �0ЗЬzir n znatna vrednost sjedinjene stvari u odnosu na drugu d stvar (s kojom је sjedinjena) и о nos.u �а �tvari uopste. Da 1i jedna stvar ima neznat­ . nu vrednost u odnosu na �guneCkoJe su SJedinJene u novu stvar) procenjuje se u trenutka spajanja ili me5anja. ." Ako jedna stvar irna neznatnu vred n0.5t � 0dnosu na drugu, v1asnik vrednije stvari stic� . pravo svojine na novoj stvari Na stv a �e�natnu vrednost prestaje pravo svojine 1 sva ogranieenja koja su na njoj posto.�na \Iсеk� 0Је Је izgubl1o pravo svojine na stvari, koja ima neznatnu vrednost u odnosu na dru � �." tvar, mo e da �aht�va, и roku od godine dana od dana spajanja i1i mesanja stvari naknad�rzisne vrednosti SVOJe stvari. Zahtev ima и vidu oЫig�­ cionu tuzbu koja se podno�i nadlezn m sudu za naknadu trzisne vrednosti stvan. Rok za podnosenje tuzbe је prekluzi�� ?5�ovш� 1 ПJegovim prote,kom guЬi se samo pravo . ' '

з.

Graden.Je па tudem zemljistu

·

·

·

'.

•

. U savremenom pravu vlad� pnnc · ip sup�rjicies s?lo cedit - da vlasn�� zemljista pripada sve sto је 8Р0�eno sa zemlJ1 stem (Ь1lо da iz njega raste 111

PROF. DR ILIJA ВАВIС

UVOD U GRADANSKO PRAVO I SТVARNO PRAVO

163

)227 је na njemu savgraden? ta�o da g�.adevina ��li pra:vnu sudЬinu zemljista. U zivotu se desava da jedno ћсе SVOJlffi mater1Ja}om 1 radom sagradi zgradu iii drugu gradevinu na zemljistu na kome drugo lice ima pravo svojine,228 а da izmedu njih nije zakljucen nikakav ugovor. Ako је graditelj s�vestan (nije znao niti је mogao znati da gradi na tudem zemljistu), а vlasnik zemljista nesavestan (znao је za gradnju i nije se odmah usprotivio), stice pravo svojine na gradevinskom objektu, na ze­ mljistu na kome ј е objekat izgraden kao i na zemljistu koje је neophodno za redovnu upotrebu objekta. Vlasnik zemljista ima pravo da za vreme od tri godine od dana saznanja za zavrsenu izgradnju, ali najkasnije za vreme od deset godina od zavrsene gradnje, trazi da mu graditelj naknadi vrednost zemljista u visini njegove prometne cene u vreme donosenja sudske odluke (Clan 24. ZOSPO-a). Каd је graditelj nesavestan ili savestan� а vlasnik zemljista је save­ stan (gradenju se odmah usprotivio), vlasnik moze alternativno zahtevati: 1) da mu pripadne pravo svojine na gradevinskom objektu (u tom slucaju vlasnik zemljista је duzan naknaditi graditelju vrednost objekta u visini prosecne gradevinske cene objekta u mestu u kome se nalazi u vreme do­ nosenja sudske odluke) ili 2) da graditelj porusi gradevinski objekat i vrati mu zemljiste u prvobltno stanje (u ovoj situaciji sud moze odluciti da se izgradeni gradevinski objekat ne porusi ako rusenje gradevinskog objekta, s obzirom na okolnosti slucaja а posebno na vrednost objekta, imovinske prilike vlasnika zemljista i graditelja, kao i njihovo ponaВanje u toku iz­ gradnje, ne Ьi Ьilo drustveno opraydano) ili 3) da mu graditelj isplati pro­ metnu cenu zemljista. Pravo izbora izmedu ovih zahteva vlasnik zemljista moze ostvariti najkasnije u roku od tri godine od dana zavrsene izgrad­ nje gradevinskog objekta. Nakon isteka tog roka graditelj postaje vlasnik objekta i zemljista, а vlasnik zemljista moze zahtevati isplatu prometne cene zemljista. Vlasnik zemljista је ovlascen zahtevati i naknadu stete koju је pretrpeo gradenjem (clan 25. ZOSPO-a). Ukoliko su graditelj i vlasnik zemljista savesni, moguce su sledece si­ tuacije: 1) da gradevinski objekat vredi znatno vise od zemljista - tada gra­ devinski objekat, zajedno sa zemljistem pripada graditelju, а ?n za zemljiSte du�'!je vlasniku naknadu ро prometnoj ceni zemljista; 2) ?а Је vre�ost ze­ mlJ1sta znatno veca - u tom slueaju sud се, na zahtev vlasnika zem1J1sta, gra­ d�vinski objekat dosuditi njemu i obavezati ga da graditelju n�adi grade­ vmsku vrednost objekta u visini prosecne gradevinske cene оЬЈе�а u �estu u kome se na1azi (ovaj zahtev vlasnik moze podneti u roku od tri godine .od dana zavrsetka izgradnje gradevinskog objekta) i 3) da su vrednos� gra�evi.n­ , gradevinski оЬЈеskog objekta i vrednost zemljista priЫizno jednake, sud се

:2278 Romac А" Rjecnik rimskog prava, Informator, Zagr�b, 1�7.5, str: 549·

..

Pravila о gradenju na tudem zemljiStu se ne mogu pпmeniti akoЈе zemlJiste и drZ�vnOJ (?.rustvenoJ) ojini . U tom smislu se izjasnila i sudska praksa: "Odred�e cl. �-26. Za�ona о ?snovn1m .�voJшskoprav­ � rustve­ nim odnosima о gradnji na tudem zemljistu ne mogu se pruneniti па slueaJ gradnJe na zemђistu и � . na obJavlJe /89, S 47 noj svojini, koie na zakonit nacin niie dato graditelju na kori.Seenje", odluka VS -a, Rev. 5 � Ј " U kn" �1zi Aktuelna sudska praksa, n. d., str. 5 1. v

•

•

PRIRUCNIK 'lA POLAGANJE PRA VOSUDNOG ISPITA

ljiste, dosuditi ':lasnik� ze�ljista ili kat odnosno gradevinski objekat i zem a�a, а nar?c1t? о �J1hovim stam­ gi-aditelju, vodeci racuna 0 njihovim potreb d1 gradevinsk1 obJekat, odnos�o beniin prilikama. Ona strana kojoj sud �osu udenog ро prometn1m zemljiste, u obavezije da drugoj naknad1 vrednost dos (ti.Zisnim cenama) - clan 26. ZOSPO-a. . . . .. 4. Sej anj e na tudem zemljistu . m nJo Je rad na� Jed koJI staJ rira � � .?�g Sejanje na tudem zemljistu ј� p Нса (sejaca) koji seje svoje seme bi13a na tudem zemlJIS� . U ovom .slucaJu spaja se pokretna stvar sa nepokretnom . .shodno R:avilu sup�rficz�s solo cedit rod nastao iz semena pripada vlasn1ku zeml.J1sta: ,,Ako t1 SVOJlm se­ menom tudu njivu zasejes, plod nije tvoj, no onoga cija је njiva" (paragraf 281. SGZ-a). Ako је sejac nesavestan (znao је da је zemljiste tude i da nema pravo na sejanje) rod pripada vlasniku zemljista koji nije duzan da m u naknadi troskove semena i rada. Vlasnik zemljista, osim toga, ima pravo i na na­ knadu stete nastale sejanjem. Каdје sejac savestan, savesnom vlasniku ze­ mljista takode pripada rod, ali nastaje njegova obaveza da sejacu naknadi ulozeno seme i rad, najvise do visine prihoda koji је ostvario sa zemljista. Ukoliko је sejac savestan а vlasnik zemljista nesavestan (nije sejaca na vreme opomenuo), rod se deli kao da је izmedu njih zakljucen ugovor о zakupu. U slucaju da su sejac i vlasnik zemljista nesavesni, rod pripada vlasniku zemljista. Vlasnik zemljista је tada duzan naknaditi sejacu seme i rad najvise do visine prihoda koje је vlasnik imao sa zemljista. 5. Sadenje na tudem zemljistu

Sadenje na tudem zemljistu је vestacki prirastaj koji nastaje sade­ . nJem sa�n1ce (pokr�tne stvari) na tudem zemljistu. U skladu sa pravilom �t;perfic�es"solo cedtt sadnice postaju sastavni deo zemljista "ako su vec zile pustil� Cparagraf 2�1. SGZ-a) i pripadaju vlasniku zemljista. Cinjenica v , medutim, na odnose izmedu sadioca i vlasnika zemljista. savesnos� ut1c� Каd Је ��dilac savestan (nije znao i nije Ьiо duzan da zna da sadi na tudem ze�lJ1s�, odnosno da nema pravo da sadi), а vlasnik zemljista ne­ �av�stan (1ako � е znao za sadenje nije se tome usprotivio), vlasnik zemlji­ �ta Је и ob.av�z1 �а .sadiocu naknadi vrednost sadnica i rada а najvise do izno��vkoristi kOJU Je vlasnik zemljista imao od sadenja . Nes�vesni vlasnik zemlJis�� nema P.ravo da zahteva od savesnog sad ioca vracanje zemljista и prv � no tan� e. ? �d su оЬе strane savesne ili nesavesne, nastaju isti � pravni 0 nosi, s tin:sto Ј.е vlasnik zem ljista ovlascen da pocupa sadnice, i1i . аd zahteva dа se pocupaJu bez naknade. 6. Odron zem]je. Nanos (allu

vio)

Pravila о sticanJ'u prava svo�1ne v . pпra . sta­ . " оdronom zemlj.e (pnro d dn1m Jem sa rz1 paragraf 266 SGZ- .. о а na раk zemђ a, koJu Ь1 voda s1lom оd jedn)e obale otkinul na d ugu prenela, nece pripasti onom gospodaru r obale' kuda је odne��a, no sam o u onom slucaju, ako Ьi predasnj i gospo·

V•

·

·

"

·

·

·

·

PROF. DR ILIJA BABit UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

1 65

dar nju ostavio; koje se razumeva onda, kad nju za godinu dana radio ili njom korist�o ne Ы ." . . Nanos Je "опа zemlJa, koJU Ь1 voda malo-pomalo najednu obalu nanela" (paragraf 265: SGZ-a). ;ako nanesena zemlja па pribreznu obalu "pri­ pasce gospodaru iste obale . 7. Novo recno ostrvo · U slucaju da se ,и reci (Ь�z o:b�ira .na tq �а. �� је plovna ili nije) poja­ vi novo ostrvo, опо се postati obJekat Javne �911ne. Ostrva nastala usled racvanja reke ili plavljenjem. re�� u. vise rukavacц "qstaju i dalje u svojini dotadasnjih vlasnika. 229 Odnose proistekle nastankoni'novog recnog ostrva - · ·: paragraf 262. SGZ-a је drugacije ·regulisao. ; 8. Napu.steno recno korito . Napusteno recno korito· (korito §а koga se- voda povukla ili је presu­ sila) ostaje i dalje objekat javn�. svojine. Ako-je voda presusila ili pocela da ponire, mozda се se pojaviti 'kasnije. u javnoj ·svojini је i vodotok, bez obzira na to sto nema vode. . Paragraf 264. SGZ-aje na druga�iji nacin regulisao situaciju "kad voda jedna svoje korito ostavi". 9. Sticanje svojine odvajanjem plodova Pravo svojine na plodove koje stvar daje pripada vlasniku stVari (npr. mladuncad domacih zivotinja, rod voca i povrca). Plod postaje samqstalna stvar (i poseban objekat prava svojine) odvajanjem od maticne stvari. Od­ vajanje moze nastati delovanjem prirodnih zakona Ocrava se bez pomoci ljudi otelila), radnjom (ako su ljudi odvojili plodove voCaka ili su odsekli . delove staЬla) ili delovanjem prirodnih zakona i radnji. '

.

. .

·

"-

.

Plodovi su prihodi koji nastaju od neke stvari. Oni se najcescejavlja­ ju periodicno, namenjeni su za· odvajanje i пе iscrpljuju supstancu stvari iz koje proizlaze. Najznacajnijaје podela plodova па prirodne, industrij­ ske i civilne. · Prirodni plodovi organski proizlaze iz neke stvari, ne uma juju nj�nu i;i .

s��stancu, а nastaju bez ulaganja ljudskog rada (npr. sam?D:1klo Je_s_tiv� . bilJe, trava koja .nij'e posejana). U prirodne plodove se ubraJaJ� 1 plodoVI stvari cija se supstanca odvajanjem plodova umanjuje kao s.t? је .�
229

Stankovic О. i Or1ic м., Stvarno pravo, Nomos, Beograd �004, str. 109·

PRIRUC':NIK ZA POJ..AGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

166

tavni deo stvari i и sv ojini vlasnfka Sve dok se пе odvoji plodје sas en_tes) dele I?raynu sudbinu nd pe us uct (fr i dov plo eci vis vi, Tak . a1·i te stv alne stvar1 tek ?dvaJanJem (fructus glavne stvari. Plodovi postaju samost no је _пе samo da Је plod ?dV�Jen n�go separati). za neke pravne odnose vaz su r:e sam o odv J�n1 ?eg� i u i ubran. UЬrani plodovi (fructus � e_rcвpti)v . ne trose �1 1 0111 koJ1. s� l?a. Plodovi mogu �1ti potru�en1. � :p? .

drzavini sticaoc mo�e b1t1. od:"oJe� . d�o stvar1. propusteni da se uberu. Od maticne stvar1 . a se pnmenлuJu pravila nJeg na lan osta sam sno tele tao pos ri stva deo је Ako koja vaze za plodove. . dela �atlcne Odvajanjem plodova od maticne stv�r1 .11I o�vaJan� �m icne s�ar1, ne P?­ stvari plod ili samostalni deo, nastao odvaJ �?Jem od mat staju nicije stvari (res nullius). "Pravo svOJine na plodove �ОЈе stvar daJe pripada vlasniku stvari" (clan 27. stav 1. ZOSPO-a). DrugacIJa ·pravna sud­ Ьina odvojenih stvari moze Ьiti odredena pravnim poslon1 (najc esce ugo­ vorom ali i testamentom) ili odlukom suda. Od pravila da odvojena stvar (plod ili deo o�voje n od maticne stvari) pripada vlasniku odreden је izuzetak, kad neko lice kao samostalan drzalac drzi tudu stvar (npr. kao plodouzivalac ili zakupac), а od nje su se odvojili plodovi ili drugi delovi stvari. Takav drzalac stice pravo svojine na plodove u trenutku njihovog odvajanja, а ne vlasnik stvari. Lice cija је drzavina bila savesna, а stvar mora vratiti n a osnovu vla­ snicke tuZbe za vraeanje stvari (actio rei vindicatio) ili tuzbe iz pretpostav­ ljene svojine (actio PuЬliciana) duzan је da vrati stvar vlasniku sa·plodovi­ ma koji j�s �isu ubrani. On nije duzan da vrati stvari koje је propustio da ubere, koJe Је ubrao, а zatim potrosio ili otudio. Od m?ment� kad jed;rio lice postane nesavestan drzalac, ono је du�­ no da vrati vlasniku stvan sve plodove (da mu naknadi vrednost ubranih plodova. koje је potrosio, otudio ili unistio, kao i vrednost plodova koje је pro�usti? da ubere) Savestan drzalac postaje nesavestan od trenutka kada : mu Је tuzba dostavlJena , ali vlasnik moze dokazivati da је savestan drzalac postao nesavestan i pr� dostavljanja tuzЪe (cl. 38. i 39. ZOSPO-a). •

v

•

•

•

•v

•

10. OdrZaj

· �� OdгZai;.i (u�u�p10 · · ) Је ш-z.�vina stvari koja traje odredeno vreme i na 0 ?� koJe se stice pr.�v:o SVOJ1ne.23� "Osnovna ideja kod pribavljanja stvari 0 zaJemJe pretvara�Je Jednog fakt1Ckog stanja koje traJ· alo izvesno duze је vreme и pravno stanJe "2з1 Nа osnovu оdrza.Ja ong1narno se stice pravo svo. . · . Jine na роkretnim . 1 nepokretni·m stvan1na. · . Stic а1ас svoJe pravo пе moze . . . izv dd· · · � r ;a prethodni� Jer Ј� nj egova fakt iCka (i ekonomska) vlast u � . su . r pravom SVOJin e koJu ima prethodnik Sam o ona drzavina . kОЈа ima zakonom odreden kval1'tete · . · J.e.osnov za st1ca . nje prava svojine. Odrzaj se razl'ku�e od zast;rel?sti iako и оЬе si'tuacije pravna dejs�a nastaju zbog nevr eDJa prava. nstitut zastarelosti primenjuje se na

�

· ·

·

v

'

; �� a :

�

' •

•

•

е

230 U jednom delu starije pravne literatur drz е

по pravo, Beograd, i920' str• 57• 231 Markovic, L., n. d., str. 404.

•

.

. . uvr�tavana и zastarelost avina Је

-

v

оЫ�-

vidi:

Peric, Z., t;tvar·

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 S'IVARNO PRAVO

gacione odnose (relativna prava), а odrzaj na stvarna prava. Poveriocu је duznik poznat zbog cega moze spreciti zastarelost (npr. podizanjem tuzbe), dok vlasnik stvari cesto ne zna kod koga se njegova stvar nalazi (npr. stvar koju је izgublo naslo је drugo lice, stvar mu је ukradena, а zatim prodata). Stoga је odrzaj ustanovljen pretezno u drustvenom interesu - da se posti­ gne izvesnost u pravnom prometu. Svako fizicko ili pravno lice moze steci pravo svojine odrzajem. On proizvodi dejstva samo ako ima odredene kvalitete i traje zakonom odre­ deno vreme. Drzavina mora predstavljati stvarnu fakticku vlast na stvari i trajati sve vreme koje је zakonom odredeno kao rok odrzaja. Zavisno od kvalifikovanosti (kvaliteta) drzavine, odrzaj moze Ьiti redovan i vanredan. 10.1. Redovan odrzaj. Redovan odrzaj postoji kadaje drzavina savesna i zakonita, а traje i zakonom odredeno vreme. Ovo је kvalifikovani odгZaj i zbog toga traje krace vreme od vanrednog. Savestan i zakoniti drzalac pokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stice pravo svojine na tu stvar odrzajem protekom tri godine, а savestan i zakoniti drzalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svo­ jine, stice pravo svojine na tu stvar odrzajem protekom 10 godina (clan 28. st. 1. i 2 . ZOSPO-a). Vreme potrebno za odrzaj pocinje onog dana kada је drzalac stupio u drzavinu stvari, а zavrsava se istekom poslednjeg dana vremena potrebnog za odrzaj. U vreme potrebno za odrzaj uracunava se i vreme za koje su prethodnici sadasnjeg drzaoca drzali stvar kao savesni i zakoniti drzaoci, odnosno kao savesni drzaoci. 10.2. Vanredni odrzaj. Vanredni odrzaj је sticanje prava svojine na osnovu savesnog odrzaja koji је trajao zakonom odredeno vreme. Ovaj odrzaj је, prema tome, manje kvalifikovan od redovnog (ne zahteva se da је drzavina i zakonita kao kod redovnog odrzaja) zbog cega su rokovi za odrzaj duzi. Savesni drzalac pokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stice pravo svojine na tu stvar odrzajem protekom 10 godina, а savestan �.rzalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stice pravo svoJ1ne na tu stvar odrzajem protekom 20 godina (clan 28. st. 3. i 4. ZOSPO-a). . U vreme potrebno za odrzaj uracunava se i vreme za koJe su prethod­ nici sadasnjeg drzaoca drzali stvar kao savesni drzaoci ili i savesni i zakoni­ ti drzaoci (clan 30. stav 2. ZOSPO-a). Ovo uracunavanj� (priracu�avanje) vremena odrzaja prethodnika naziva se akcesija (accesszo ten:zporzs). . Naslednik postaje savestan drzalac od trenutka otvara�Ja nas_l_eda i u sl_u��u kada је ostavilac Ьiо nesavestan drzalac, а nasledn1k to n1Je znao Шti Је mogao znati. 10.3 . Racunanje vremena. Prekid i zastoj odrzaja. Vreme potrebno za odrzaj pocinje onog dana kada је drzalac stupio и drzavinu sty�ri, а za­ vrs"�v� se istekom poslednjeg dana vremena. potrebnog za odrzaJ. Vreme odrzaJa naslednika pocinje od dana otvaranJa nasleda (naslede se otvara �mrcu ostavioca, а isto dejstvo ima i proglasenje nestalog lica za umrlo clan 206. ZON-a).

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPIТA

168

i zavrse�a roka potrebnog za odrzaj) Na ·racunanje vremena (pocetkaO-a a 77 ZO u vez1 sa clanom 25. stav 3 . ZOO-a \; pnmenJUJU se оdredbe x1an se pnmen3u3u оd redbe 0 1 odnosno zasto;Ј odrzaja shodno Nа prek'd zastarelosti potraz1van3a (\;Х}an 30. stav 3. ZQS'Ј prekidu Odnosno zastoiu а. Рoslе prekidа оd. rzaзa d�Jstv РО-а). Prekid izaziva jedna а zastoJ drugea�оЈе . protel<Jo pre �rekida ne rok za odrzaj pocinje teci iznova, а vren:aзa (s�Јеodn e�a clana 392. racuna se u zakonom odredeni rok odrz tece zboagpr1m oзa - �akonom ZOO-a). Ako odrzaj nije mogao da pocne da k p estazast ..., Kada Је odrzaj odredenog uzroka, on pocinje ·teci kad. taj uzro � d ne � kad prestane росео teci pre nego sto је nastao zastoJ, on nastavlJa � tec uzrok zastoja, а vreme koje је isteklo pre nastanka zasto]a racuna se u zako­ nom odredeni rok odrzaja (shodna primena clana 384. ZOO-a). ·

·

·

'

11.

·

'

•

v

•

•

·

•

·

·

·

·

"

·

Sticanje svojine od nevlasnika

Sticanje prava svojine od nevlasnika predstavlja odstupanje od pra­ vila da prenosilac drugome ne moze ustupiti vise prava nego sto sam irna. Каdа to pravilo ne Ьi dozvoljavalo izuzetke, pravni promet Ьiо Ьi nesiguran i otezan, а princip savesnosti i postenja (clan 12. ZOO-a), ozblljno doveden u iskusenje - sticalac stvari и svakom slucaju morao Ы da utvrduje da li је prenosilac zaista vlasnik stvari. Pravo svojine direktno se moze steci od nevlasnika ako su ostvarene odredene opste i posebne pretpostavke. Opste pretpostavke su: 1) daje sti­ calac savestan (koji ne zna ili prema okolпostima nije morao znati da stvar koju stice nije svojina prenosioca); 2) da је stvar pokretna; 3) da ј е pravni posao na osnovu kogaje prenesena stvar па sticaoca teretan (uz naknadu ­ �pr. pr?daja, razmeпa, ugovor о delu, а пе прr. ugovor о poklonu, posluzi); 1 4) da Је. stvar pr�data sticaocu. Pored ovih pretpostavk-ai, koje se moraju kumulativno. stec1, P.otrebno је da se ostvari ijedna od sledecih posebnih pretposta_vkz: 1� da Је stvar pribav�eпa od пevlasnika koji u okviru svoje ?�latnosti stavlJa u promet takve stvari (npr. zlatni nakit kupljen и zlatari ili �estu gde se uo�ieajeпo �rodaje, iako је ukra.d en); 2) da је stvar pri­ bavlзena od nevl��n1.�a kome Је vlasnik predao stvar u drzavinu na osnovu pravnog posla k?Jl nIJe os�ov za pribav�aпje prava svoji ne (npr. na osnovu ugovora о ostavi ostavopnmac se obavezao ostavodavcu sacuvati nakit ali ga :proda; poslu�oprima� је p�odao knjigu koju је doblo na poslugu) ; ili З) da Је .s�ar �upl3eпa na JavnoJ prodaji.2з2 Tako se javna prodaja popisanih styan u l�SП?m postupku moze Sprovesti tek ро pravnosnaZnosti resenja .., Ju, �s1� ako duznik pristaje 0 1zvr�en . se prodaja ranije izvrsi, ili ako su u pitanJu stvan koJe su P?dlo�e brzomdakva reпju, ili ako postoji opasnost od znatnog P.?da се�а _Pop1san1h stvari (clan 95 . stav 1. ZIO-a) Ran iJ l vla sni k3e ovl asc en od. savesпog. sticaoca zaht�va da mu. stvar vrati. uz naknadu ро prometnoda . а' (trz1sn .., с o3 ) еп1, al1 . samo ako ta stvar 1ma za .., nЈеga poseban znacaJ (npr. oce v sat, majcin nakit, zlatna medalja osvojena ·

..,

..,

'

232 Vidi: Planojevic N., . Sticanje svo�'ine 0d nev1asnik a, Pravn1 fakultet Univerziteta u Кragujevcu, КrаguJevac, 2008, str. 93-114 . •

.

PROF. DR IUJA BABit UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

na drzavnom prveпstvu и rukometu) i ako је zahtev podпesen pre isteka jedne godine od sticanja prava svojine od nevlasnika na tu stvar (сlап 31. st. 2. i 3. ZOSPO-a). 12. Prisvojenje (okupacjj � -_ occupatio)

Pravo svojine na pokretnim· stvanma stice se i okupacijom (prisvo­ jenjem). Prisvojeпje је uzimanje и drzavinu nicijih stvari (res nullius) sa namerom da se па пjima zasnuje pravo svojiпe. Ako su za to ispunjeпe za­ konske pretpostavke pravo svojiпe па пicijim stvarima stice okupaпt shod­ no rimskom pravilu res nullius cedit occupanti. Da Ьi se prisvojeпjem steklo pravo svojiпe, neophodno је ostvarenje sledecih pretpostavki: 1) daje stvar pokretna, 2) daje pokretпa stvar nicija, 3) da okupaпt uzme stvar u drzaviпu sa namerom da na njoj stekne pravo svojine i 4) da z_��оп пiје iskljucio sticaпje prava svojine па toj stvari. Pokretпe su опе stvari koje se mogu premestiti sa jednog mesta па drugo bez promeпe пjihove sustiпe. Stvari su nicije ako nisu Ьile u svojiпi nijednog lica ili su Ьile u svojiпi nekog lica ali se опо odreklo prava svo­ jine (derelikcija). Tako se prisvojeпjem stice pravo svojiпe па delovima opsteg dobra - па samoпiklom jestivom Ьilju, ako za to пiје potrebпa dozvola пadleznog orgaпa (divlje kupine, maline, jagode itd.) ili vodi za­ hvacenoj iz jezera, plaпinskog potoka, ili atmosferskom vazduhu. Naime, opsta dobra пisu objekat prava svojine (ne mogu Ьiti u vlasti fizickog ili pravnog lica ројеdiпаспо) nego ih svi podjedпakim uslovima mogu upo­ treЫjavati. Pravo svojiпe па pokretnoj stvari prestaje пapustanjem drzavine te stvari (derelikcija). Stvar se smatra пapustenom (res derelicae) kad njen vla­ snik na nesumnjiv пасiп izrazi volju da пе zeli vise da је ima u svojini (сlап 46. stav 2. ZOSPO-a). Prisvojeпjem se stice pravo svojine na pokretnoj stvari ako је jedno lice uzelo stvar u samostalnu drzaviпu sa namerom da па пјој stekne pravo svojiпe. Samo uzimanje stvari и drzavinu bez namere prisvoje­ nja ne proizvodi dejstva prisvojeпja i na taj nacin se na tim stvarima пе stice pravo svojiпe. Ddaviпa, naime, mora Ьiti samostalna - da је okupant drZi k�o da је nјеп vlasпik. Pravo svojine se ne moze па pokretnoj steci prisvoje­ nJem ako је tu mogucnost iskljucio ZOSPO ili drugi zakon. Odredeпa dobra moguce је steci prisvojenjem samo na osnovu po­ sebne dozvole. Rudna bogatstva, vode, divljac, ribe i drugi slobodпi delo� priro�e postaju predmet svojiпe i drugih stvamih prav.a.kada se .� ahvate �1 odvoJe od svoga lezista ili stanista na osnovu dozvole il1 �o.nces1Je �adlez­ nog organa. Na ostalim nicijim pokretnim stvarima - opstlm dobпma, za koje· nije potrebna posebna dozvola, prisvojenje ј� s.lob�?.�o. � nasem pravu divlje zivotinje ne predstaVlJaJU ,ПI.ClJU s.tvar, а mogu se pr1svojiti ubljanjem ili hvatanjem, na osno� adm1n1strati�� d�z�ole. Na nepokremim stvarima i nepokretnostzma ро na�enz zskl.Jlfcena . Је mogucnost sticanja prava svojine prisvojenjem.233 Nazme, ako Је пе233 Potpunije: I., "Sticanje svojine na napustenim stvarima i stvarima odsutnih 1ica", Izbor sud­ ske prakse, broj 11/ВаЬiс, 95, str. 8 i 9.

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPIТA

1 70

sili zakona, prelazi и drza vnu s vojinu и ро а, оп , na ste pu na t os etn kr po v 3 ZOSPO-a). trenutku napustanja (clan 46. sta ·

Nalaz izguЬljene tude stvari voIJ; vlasn1ka .?dn osn o drzaoca, Pokretna stvar је izguЫjena .kad, �ez g ceg mu n J e P Znat? gde �е ona vise nije u njegovoj faktiCkoJ vlast1 zbo aiaz1� fakPз� koJ?vla ti vlas n1� � nalazi. zaturena stvar - stvar koja.se i dalj e i:i �IJ ne. I;:gu�lJena s!"ar ka ali on ne zna tacno gde - razlikuj � se od i�g� � napustanJe stvan od se razlikuje i od derelinkvirane stvan (derelikc1Ja Је vlasnika - Clan 46. st. 1. i 2. ZOSPO). 14. Nalaz skrivenog Ыаgа Skriveno Ыаgо su pokretne stvari -: dra�ocenosti (zlato, sre?r�, naki�, drago kamenje i druge skupocene stvar1) koJe su 1!- nepokretnosti b1le sI
.

.

v

�

� юr

":i:

Dordevic А., n. d., str. 265.

PROF. DR ILIJA BAВit UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

171

i sl. Svojstvo Ыаgа imaju i stvari koje se nalaze na brodu koji је potopljen usled oluje, u napadu pirata, u ratnim dogadajima i sl. zbog toga sto su dragocene ili su to postale protekom vremena. Naime, da li su dragocenosti skrivene ceni se ро objektivnom kriterijumu. Svojstvo pokretne stvari i Ыаgа dragocenosti zadrzavaju i ako su se, zbog proteka vremena, pomesale ili spojile sa nepokretnoscu (Ьlago је uzi­ dano и zid kuce, ubaceno u pecinu i zacementirano ili zatrpano kamenjem i sl.), ali tako da se mogu odvojiti od nepokretnosti. Pokretne stvari koje su Cvтsto spojene sa nepokretnostima tako da su izguЬile svoju samostalnost postaju sastavni deo nepokretnosti i nemaju obelezja Ыаgа (anticki mozaik и podu ili zidu neke gradevine, bareljefi i s} . 236). Svojstvo Ьlaga imaju i one dragocene stvari ciji su vlasnici, u vreme kada su potopljene u more ili u duboku reku, znali gde se one nalaze, ali nisu imali tehnicke mogucnosti da ih vise pronadu. Izraz "skriveno Ыаgо" Ьi trebalo, stoga, tumaciti ekstenzivno - on ne obuhvata samo Ыаgо koje је neko zakopao, zazidao itd. sa ciljem da ga sa­ krije (istakli smo da to ne mora Ьiti uvek slucaj), nego prvenstveno ima u vidu Ыаgо koje nije otkriveno (skriveno је jer se za njega ne zna), za razliku od otkrivenog, pronadenog Ыаgа koje moze Ьiti и muzeju, и prodajnoj ga­ leriji ili drugom mestu za prodaju pronadenog Ыаgа). Prema tome, Ыаgо su i one stvari koje nisu sakrivene sa ciljem da se ne mogu pronaci, ako su, zbog dogadaja, postale skrivene odnosno nedostupne tako da s� tesko mogu pronaci. Blago su samo one pokretne stvari za koje se osnovano pretpostavlja da su Ьile u necijoj svojini. Shodno tome, svojstvo Ыаgа nemaju one stvari koje nisu blle ni u cijoj svojini kao sto su meteoriti pali na zemlju, kosti dinosaurusa i sl.231 Ruda dragocenog metala sastavni је deo nepokretnosti и kojoj је otkrivena. Posto nije pokretna stvar ne moze imati svojstvo Ыаgа. U pravnoj literaturi se istice da nema pozitivnih propisa о nalazu skri­ v�nog Ыаgа. Роjednom misljenju, nalaz skrivenog Ыаgаје poseban slueaj nalaza izgu�lje­ odredbama yputs a о postupanJ sa �s

� � �ari_. Ako је nadeno skriveno Ыаgо postupa se ро 238 ':11m stvarima koju је Vlada FNRJ donela 31. 10. 1949. Lice koJe nade s,t':'ar ?�� guЫJ� �z Је d� �nJavi nalazak i stvar preda mesnom, odnosno gradskom nax:�dno�. ?db�X:U �11 naJЫIZOJ sta�1c1 narodne milicije na cijem је podrucju stvar nadena. Odbor 111 poltc1J.a saci_nJava о tome zap1snik i preduzima mere cuvanja stvari i pronalзZenja Нса koje је stvar izgubilo. Ako se �о . !1се p�onade stvar ее mu se predati, а опо се platiti troskove cuv�ja i nag;adu nalazacu koJa 1znos1 15 odsto. Uko1iko se za vreme od jedne godine od dana pnJave da Је stvar nadena, ne �ade vlasnik stvari ona postaje ,,opstenarodna imovina" pod upravo� n�odnofi odbor� k.ome Је stvar predata. Ovo uputstvo prema misljenju jednog broja pravшh p1saca, Ь1 na slucaJ nalaza skrivenog Ыаgа, trebalo primeniti ро analogiji.239

Delatnost arheoloskog iskopavanja i istrazivanJa mogu obavЧati usta­ �ove zastite kultumih dobara (clan 17. ZКD-a). Ко van o�gan:�ovanog istraiivanja iskopa iz zemlj e, odnosno izvadi iz vode dobro koJe uz1va pret•

236

Peric Z., Stva��o pravo, Narodna �tamparija, Beograd, 1920, str. 38. V�d. Gavel1a N., Josipovic т., Gliha 1., Belaj V. i Stipkovic Z., n. d., str. 376. V1zner В., n. d., str. 270. . 239 Stankovic О. i Orlic м., n. d., str. 120; Ra!ovic Z., n. d" str. 179. 1 180.

:;

•

•

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

172

ajkasnije � r?k_u od 24 casa, da hodnu zastitu, duzan је о tome odmah, а � 1h dobara 1 m1 n1starstvo za un�­ obavesti nadleznu ustanovu zastit� ku!tum a novean a nagrada, �о u otkr1trasnje poslove. Nalazacu te stvan pr1pa� Nagradu utvrduJ e ustanova vanju stvari nisu koriscen� sre�tva ь.ud�eta. ZКD-a) :., . . . . . zastite kojoj se predmet daJ e na cuvanJ :.Cclan 28. tu Samo za nadeno Ыаgо, koje ne uz1va prethodnu �asti �ћ n.1Je kul­ lJa s e P.ItanJ e : koja turno dobro ро Zakonu о kultumim d?bri�a, po�ta� pravila primeniti - Uputstvo о postupanJu �� 1zguЬ13en�1!1 styaпma, pravna pravila iz ranije vazeceg SGZ-a (AOGZ-a) ili se na ovaJ 1nst1tut mogu ana. . logno primeniti neki drugi zakon? ��u va о postup s:i na��­ Iako se u pravnoj literaturi predlaZe analo�a p�men� _tJputst cчu no �CIJ� na p potp dru s1tua pnmeш� moze ne ono se da o nim stvarima iz 1949, smatram p . utvrditi ce Је mo ko ШЈ� vlasnik vremena � - na nalaz izguЫjenog Ыаgа, kada, zbog proteka stvari. Nadene stvari koje ima u vidu Uputstvo razlikuju se od 1zguЫJenog Ыаgа. V1asnik koji је izguЬio Ш zaturio stvar i1i mu је ona ukradena, nije prestao Ьiti njen vlasnik. ZЬog toga se pretpostavlja se da takva stvar ima vlasnika. Stvar se cesto gubl i1i krade n a javnim mestima (na autobuskoj ili zeleznickoj stanici, u metrou, na u1ici). Blago se nalazi na skrivenim mesti· ma (najcesce u zemljistu ali i u zidu kuce ili nekoj pokretnoj stvari) i za njega se pretpostavlja da nema vlasnika zbog dugog proteka vremena. Analogija se more primeniti kada postoje dva slicna slucaja i to: prvi slucaj, koji је regu· lisan pravnom noпnom i drugi slueaj koji је neregulisan. Na neregu]isani drugi slueaj moze se primeniti noпna kojom је regu]isan prvi slueaj samo ako је drugi slucaj slican prvom.24°

Pravna pravila, sadrzana u gradanskim zakonicima koji su va.Zili u prvoj Jugoslaviji, na osnovu ovlascenja iz Zakona о nevaznosti pravnih propisa donetih pre 6. 4. 1941. i za vreme neprijateljske okupacije. 241 mogu se primenj �vati na odnose koji nisu uredeni va.Zecim propisima, а nisu и suprotnosti. sa Ustavom i prinudnim propisima (vid. cla:n 4. Zakona). Nade�o sia:1veno Ыаgо koje је kulturno dobro (ili uziva prethodnu zastitu) regulisano Је Zakonom о kultumim dobrima . Stoga se na ove slucajeve ne mogu primeniti pravna pravila iz SGZ-a i AOGZ-a. 15. Eksproprijacija

�ksp�oprijacija /e l!�in'!dno prenosenje nepokretnosti iz privatne . svo11ne и Javnu svo;z. nu zlt 11)eno ogranicenje, u javnom interesu, utvrde­

nom na osi;io� zakona, uz naknadu koja ne moze Ьiti niza od trzisne. Ne­ P?kr�tno�ti �оЈе se mogu eksproprisati su: zemljiste' zgrade i drugi gradeVInski obJekti . . . E�proprij�cija moze Ьiti potpuna ili nepotp una . Potpunom ekspro­ pnJaciJom menJa se .�opstvenik na ekspro prisanoj nepokretnosti. Nepot­ " IJom pun?m ekspr?prJaC se ogranicava pravo svo;ine vlasnika nepokret. nost1 Nа kor1sn1�k Ј eks а propn ]a cIJe preno . se se samo stvarna prava koja · , nepokre!n 0Рtere��J os� .v�asnika (pravo sluzbenosti, pravo zakupa). Ek­ �. r�priJaCIJ se moze vrs1ti za potreb e RepuЬlike Srblj e autonomne poa rad a B ogr ada , opstine, javnih fondova, ј�vnih preduzeca, � pri n d tava kОЈа su osnovana od strane javnih preduzeca, kao i za .' " "

� � ��� 1h �t

.

·

·

240 Lukic R" Teorija drZa ve i prava stva, i Beogradski izdava�ki grafiCki zav ' П·втeon"J prava, Zavod za izdavanje udzbenika i nastavna sred· 0d eogra • 1995, str. 268. 241 "Sluzbeni list FNRJ", br. 86146.

'

�

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

1 73

f

potrebe privrednih drustava sa veCinskim drzavnim kapitalom osnov�nih od strane RepuЬlike Srblje, autonomne pokrajine, grada, grada Beograda, i1i opstine, ako zakonom nije drukcije odredeno (clan 8. stav 1. ZE-a) . . . Vlada moze utvrditi javni interes za eksproprijaciju ako је ekspropri­ jacija nepokretnosti neophodna za izgradnju objekata u oЫasti: obrazova­ nja, zdravstva, socijalne zastite, kulture, vodoprivrede, sporta, saobracaj­ ne, energetske i komunalne infrastrukture, objekata za potrebe drzavnih organa i organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, objekata za potrebe odbrane zemlje, kao i za izgradnju stanova kojima se resavaju stambene potrebe socijalno ugrozenih lica. Vlada moze utvrditi javni inte­ res i u vise drugih slucajeva (vidi clan 20. ZE-a). Predlog za eksproprijac1ju moze podneti korisnik eksproprijacije ako је prethodno utvr­

den javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti. U ime RepuЬlike Srblje predlog za ekspro­ prijaciju podnosi repuЫicki javni pravobranilaca и ime autonomne pokrajine, grada, grada

Beograda, odnosno opstine predlog za eksproprijaciju podnosi nad1eZпi javni pravobranilac, odnosno drugo lice koje zastupa autonomnu pokrajinu, grad, grad Beograd, odnosno opstinu. Predlog za eksproprijaciju podnosi se opstinskoj upravi opstine na cijoj se teritoriji na1azi ne­ pokretnost predlozena za eksproprijac�u, и roku odjedne godine od dana utvrdivanjajavnog interesa za eksproprijaciju (clan 25. ZE-a). Postupak ро predlogu za eksproprijaciju sprovodi i resenje donosi

slиZba opstinske uprave nadlezna za imovinskopravne poslove na �јој · se teritoriji nalazi nepokretnost predlozena za eksproprijaciju (clan 29�·.§.tav 1. ZE-a). Ako је predlog za eksproprijaciju osnovan organ uprave се doneti '' resenje о eksproprijaciji. Korisnik eksproprijacije stice pravo da stupi u posed eksproprisane nepokretnosti, ро pravilu, danom pravosnaZnosti odluke о naknadi, odno­ sno danom zakljucenja sporazuma о naknadi za eksproprisanu nepokret­ nost (clan 34. ZE-a). Posle pravosnaznosti resenja о eksproprijaciji opstinska uprava duz­ na је da bez odlaganja zakaZe i odrzi raspravu za sporazumno odredivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost (clan 56. stav 1. ZE-a). Sporazum о naknadi unosi se u zapisnik koji mora da sadrzi sve podatke neophodne za ispunjenje obaveza stranaka. Ovaj sporazum ima snagu izvrsne isprave, ukoliko opstinska uprava ne odblje zakljucenje sporazuma. U postupku pred opstinskom upr�vom ili pred nadlez�im su�?m ��anke �е mogu sporazumeti: о davanJu druge n �pokretn�st1 u syoJ1nu Il1 susvo3inu, umesto eksproprisane nepokretnosti, о �ovcanom izn?su naknade, о medusoЪnim doplatama razlike u vrednosti nepokretnosti, о premestanju eksproprisanih objekata na drugo, ро propisi�a do.zvoljeno mesto, о izgradnji prilaza, prolaza i pristupnih puteva, kao i drug1m zako­ nom dozvoljenim cinidbama. Sporazum о novcanoj naknadi izvrsava nadlezni sud, а sporazum о drngim oЫicima naknade izvrsava opstinska uprava. U slucaju da se sporazum о nakn�di и celini n� po�.�ignev� roku od dva v a о е�Р�?.РПЈасч1, ops�1?ska upra�a meseca od dana pravosnaznosti resenJ dostavice pravosnazno resenje о ekspropnJac131 sa syim s�1�1ma nadlez­ nom osnovnom sudu radi odredivanja naknade. Ukoliko opst1nska uprava

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPIТA

174

risnik eks�ro�rijacije mogu se).neposredno tako ne ucini, raniji vlasnik i kona ade �vid. cl. 56 - 61 . ZE.-a obratiti sudu radi odredivanja ekkn opnsanu �ep�kretnost и skladu sa CI. Sud odreduje naknadu za spr0, z1 sa cl. 1-30. Zakona о vanve u а -14 132 cl. ma ba red od -a i ZE 5. _5 41 pamicnom postupku. 16. Komasacija

ljis.ta koje је t;�itnjen� Ш Komasacija је oduzimanje vlasn��im(ka zem rucJ �), da �1 se �masac1oпo pod ima nepravilni oЫik na jednom podruCJU drz novu ��ta �vno� orgaпa, иvop�tem int�­ и vidu pravilnijih parcela na os. . obJekata и ops toJ upotreb1. resu dodelilo istim vlasnicima il1 rad1 izgradnJeupk zimaju se ��asni­ ! odumas Usihijene zemljisne parcele, u upravnom post t�Јепе zemlJ1ste se cima i ukljucuju и komasacionu masu. Iz tak.o dоЬ1 e daje eodgo varajuce preraspodeljuje tako da se ranijim vlasnicima iz te mas zemljiste koje је pravilnije i pogodnije za poljoprivrednu obradu. Komasacija se moze preduzeti: 1) kada se zbog velike usitnjenosti i nepravilnog oЫika katastarskih parcela poljoprivredno zemljiste ne moze raciona1no koristiti; 2) kada se vrsi izgradnja sistema za odvodnjavanje ili navodnjavanje ili mreze poljskih puteva; 3) kada se izgradnjom infrastruk­ turnih i vecih objekata Gavni putevi, zeleznicke pruge, akumulacija i dr.), uredenjem vodotoka i sirenjem gradevinskog rejona vrsi dalje usitnjavanje postojecih katastarskih parcela, poremecaj mreze poljskih puteva i sistema za odvodnjavanje i navodnjavanje; i 4) kada је potrebno izvesti protivero­ zione radove i mere (clan 31. ZPZ-a). Skupstinajedinice lokalne samouprave odreduje teritoriju katastarske opstine ili delove katastarskih opstina, koja se ureduje komasacijom. Uredenje teritorije komasacijom vтsi se na osno� programa komasacije koji donosi skupstinajedinice ]okalne samouprave, uz sagla­ . Na osnovu programa komasacije donose se nacela komasacjje i izraduje snoS! Мiшstarstva. tehшCka dokumentacija (projekti) - clan 32. ZPZ-a. Od1uk.u о sprovodenj� komasacije donosi skupstina jedinice 1oka1ne samouprave па o�novu р�орг�а .k
Svaki �!asnik, odno�n,o korisnik zemljista, doЬij a iz komasacione mase ze�lJ1st� odg�varaJuce vrednosti, а ро mogucnosti iste katastarske kulture i ;idalJ�nost1 od nase9 a, kao i polozaja koji pruza priЫizno jedna­ . obrade koje је imao pre komasacije. Pri ke mogu�nosti .�Po?ledu nac1na raspod�li zeml}�ta iz k�m�sacio�e mase svaki ucesnik komasacij e mora da dobiJe zemlJ1. �te praviln1Jeg 0Ы1kа i na manjem broju mesta nego sto је u;ieo и komasacionu masu ukoliko је uneo zemljiste na dva ili vise mesta (\;1an 40. ZPZ). ь ·ti �pn� �e�nost zemljista koje se daje iz komasacione mase пе moze � m�nJa niti veca о� 1? ?��? od ukupne vrednosti zemljista unetog и ko­ �a��on����� (uklJ��UJuc1 1 umanjenje za zajednicke potrebe). Т�о�е� . se daJe uk � Pti. , zemlJlsta koJa . 1z komasacioпe mase пе moze b1ti · zem1Jista manJa n1 veca оd 20 odsto od ukupne P vrs1ne v .. unetog u komas�­ � cionu masu. KomisiJ·а 1· uces " n1'k komasac1Je se mogu drugacije sporazumeti.

ARNO PRAVO PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 S1V

175

Ukoliko ucesnik komasacije doЬije iz komasacione mase vecu vrednost zemljista od unetog, umanjenog za iznos odЬitka za zajednicke potrebe, ra­ zliku placa u novcu. Каdа је ucesnik komasacije doЬio manju vrednost ze­ mljista od unetog ро "o�Ьitk� z� zajednicke po�rebe, razlika mu se isplacuje u novcu. U ovom slucaJU resenJem о raspodeћ komasacione mase utvrduje se visina naknade za razliku и vrednosti zemljista unetog и komasacionu masu i zemljista dobljenog iz komasacione mase (vid. clan 42. ZPZ-a). 17.

Prisvajanje Zivotinja i riba

Sticanje prava svojine na zivotinjama zavisi od okolnosti da li su pito­ me, pripitomljene ili divlje. Pitome zivotinje se, s obzirom na svoju prirodu i nacin zivota, uvrstavaju и domace zivotinje. Pripitomljene zivotinje su divlje zivotinje koje imaju fakticki odnos prema coveku kao i domace. Pi­ tome i pripitomljene zivotinje su, ро pravilu, и necijoj svojini i sticu se kao i nezive stvari.242 Опе se mogu steci okupacijom samo ako ih је sopstvenik napustio, kao i Ьilo koju drugu stvar (clan 32. stav 1. ZOSPO-a). Divlje zivotinje mogu Ьiti divljac i ostale divlje zivotinje. Divljac, ptice, ribe и jezerima i rekama predstavljaju prirodno bogatstvo koje se lovom i ribolovom, u skladu sa zakonima, moze steCi u svojinu na osnovu admini­ strativne dozvole za lov i ribolov koju је izdao nadlezni organ uprave. IV. NACIONALIZACIJA I DRUGI NACINI ODUZIМANJA SТVARI I PRAVA ·P ravo svojine moze prestati ili se moze steci i na osnovu odluke dr­ zavnog organa i direktno na osnovu zakona. U оЬе pravne situacije sticalac pravo svojine, ро pravilu, ne izvodi iz prava prethodnika nego na osnovu cinjenica odredenih zakonom (originarno sticanje). Prestanak i sticanje prava svojine na zemljistu (poljoprivrednom, sumskom i gradevinskom), zgradama i stanovima (porodicnim i poslovnim) i znacajnijim pokretnim stvarima fiziCkih i pravnih lica u povrsini (oblmu) vecoj od propisane, po­ sle okoncanja Drugog svetskog rata и Jugoslaviji, bilo је cesto, radi sprovo­ denja korenite reforma svojinskih odnosa. Pravo svojine, prestajalo је na osnovu odluke drzavnog organa ili na osnovu samog zakona. . . . . U Jugoslaviji је sprovedena је prvenstveno agrarna refor�a. Zatim Је izvrsena nacionalizacija u privredi, nacionalizacija porodicnih i poslovn1� zgrada, poslovnih prostorij a i stanova kao posebnih delova zgrade. Akti k?nfiskacije, eksproprijacije, sekvestracije i druge n:ere samo su UJ?Otp�­ nile korpus prinudnih mera drzave koja је na taj nac1n postala vlasn1k na�­ vэ.Znije imovine u zemlji. Naknada kojaje za vecinu ovih mer� bila I?�edvi­ den� da se isplati ranijim vlasnicima nije Ьila trzisna, nego s1mbolicna. � pretez u: Zakona о agrarnoJ nom delu svojinski odnosi su promenjeni prvenstveno na osnov reformi i kolonizacji, 243 Zakona с;> konfiskacUi imo ine i о izvrsenju konfiskacije, 244 Zakona о v 2"2

243

10/65,

Gavella N., Josipovic Т" G1iha 1" Belaj V. i Stipkovic Z" n. d., str. 371. "Sluzbeni list DFJ"1 broiЈ 64;45 i »Sluzbeni list FNRJ", br. 24/46, 101/47, 105/48, 21/56, 55/57 1 .

"Slulbeni Jist DFJ"1 broj 40;45 i sa istim nazivom objavljen u "Sluzbenom listu FNRJ", br. 61/46 1 74/46. .

244

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

а ПЈ·ој ап ·и

alizaciji privatпih privrednih · zaciji245 Zakona о пacion oni kol s tr unu 1 rm agrarnoJ re � 1 sopstveпici mora1i пapustiti u toku sa imovinom koju su tup preduz a 2. Z kona o i njegovih pomagaca,247 Osnovora ne• okupat stra od zeta o�u ·e J m · 1 s o a � k 'Ј �nom o �� l! lffiOVl • fiопdu ор�vten�od�� okupaCIJe o zem}ј'" ona po1J.opnvredn . �. оп а а о nacюna]izaciJI nog zakona eksproprijaciji,248 Zak ma, J·oprivredшm organ1zac1Ja . vin pol ·e lJ zem J·u van ' 1i 'Ј 1 deJ • d 1 · • e imo · dzаkonskim akt'ima.25� ljista�50 � drugim z?koшm�1 ро najamnih zgrada i gradevinskog zeш g1 a ne po sre dno , .

fi

·

о о о

f: : Jl�k

о

dru taJala drza:v Na oduzetim stvarima vlasn1k Је pos je d stven 1m �?no s?o d��avn�m deo su drzavni organi dodelili na korisceD: l� 1 , а t ec1 c1!1 � � , �aJm �nJ1, poJe­ preduzecima i ostalim drustvenim pravn1� � caJ a Ј� 1�ovina. bila drzavna od­ dinoj kategorij i fizickih lica. U prva dva slu Iica 1mala 1 odredena stvar­ nosno drustvena s tim sto su drustvena pravna eЧ ena na kor�scenJe. na i druga imovi�ska prava na imovini koj:i јој је dod " . . 1movina Je ena J l. rzav pod a252 1s1m prop im udn prin lim osta i Navedenim v. fizickih i pravnih Iica. Ovo је originarn� nacin sticanja pr��a SV0��!1e drza � Za prinudno oduzete stvari i prava drzava, uglavnom, nIJe ran1J1m vlasш­ cima isplatila nikakvu naknadu ili ta naknada nije Ьila trzisna, odnosno pravicna. 1.

Agrarna reforma

Sveobuhvatna agrarna reforma izvrsena је па osnovu ZARIK-a253 na celoj teritoriji Jugoslavije "s ciljem dodeljivanja zemlje zem1joradnicima koji nemaju zem1je ili је nemaju dovoljno" u skladu sa nacelom: ,,lemlja pripada onima koji је obraduju" (clan 1. ZARIK Da Ьi se stvorio zemljiSni fond potreban za dodeljivanje, kao "i radi stvaranja i dopu­ njavanja velikih dПavnih uglednih i oglednih poljoprivrednih dobara", od tadasпjih vlasnika, oduzeti su veliki posedi, "tj . takva poljoprivredna i sumska dobra cija ukupna povrsina pre1azi 45 hektara, odnosno 25 hektara obradive povrsine, ukoliko vlasnik пiје zemljoradnik" (clan Od verskih "ustanova" oduzeti su zem1jisni posedi i sve vrste nji­ 3. stav 1. tacka 1. ZARIKh?vih z�duZЬina "svet.ovnih i verskih" (Clan 3 . tacka v. ZARIK-a). Sastavni deo nepokretnosti b1le su 1 �epo�etnost1 ро nameni (pokretne stvari u funkciji neke druge nepokretnosti). Nai­ me, zem�J � se oduz�a � �elini prelazilaje "u ruke ddave sa svim zgradama i postrojenji­ -i mrtvim poljoprivrednim inventarom koji se zatekao na po­ ma na ПЈОЈ 1 sa celokupшm z1vim sedu na dan 28. avgusta 1945. i to bez ikakve naknade vlasnicima" (clan 4. stav 1. ZARIK - а). Ak�.su �е ove n�pokr�tno�ti ро 1:1ameni (sa oduzetih zemljisnih poseda) sastojale od trak­ tora,. JE�Ina 1 krupnih polJopnvrednih sprava moglc su imati razlicitu sudblnu od nepokret­ nosti �Jim. su se delom smatrale. U slucaju da је oduzeto zemljiSte odredeno za veliko drZav­ no polJopnvre�o dob!o, traktori, ma8ine i krupne poljoprivredne sprave Ьile su sastavni deo zemlJ1 (�vnog poljoprivrednog dobra). Ako oduzeto zemljiste nije odredeno za �џop1:vre�og ve .а] о ро navedene nepokretnosti ро пameni sa tog zemljista po­ sta.J е su "шv�n� drZavnih p�lJopi:vrednih ma8inskih stanica" (Clan 4. tac. 1. i 6. ZARIKOd. a asnJ h pos da POJe��rnh "bogomolja, manastira i verskih ustanova" oduzet je sam V1J : prekо 10 hektara llJihove ukupne povrsine njiva, basta, vinograda, vocnjaka, -

а).

а).

�оЈа

0�'tket:Zаупо

�оЬ�о,

" о а

а).

"Sluzbeni glasnik NRS", br. 5/48, 11149 i 34156 "Sluzbeni 1ist FNRJ", br. 98/46 i 35148. "Sluzbeni 1ist FNRJ", broj 64/46. 248 "Sluz�ьеш 1lSt FNRJ", broj 28/47. 249 "Sluzbeni list FNRJ", broj 22153. 250 "s.Iuzbeni list FNRJ", broj 52158. . . 251 v1d роtpun1Je: si·monetti Р Denacional' za .a рrav n1 faku1tet u Rijeci, Rijeka, 2004, str. 39-113 1 �lan 2. Zakona о vraeanju oduzete i:Поvine i. oьJ е�lJе ! Sluzb eni g1asnik RS", broj 72/ 11). � с .�Ј� (" . iz 252 Vid. potpunije: Todorovic V., Denacюnal aciJa izmedu nacio naHzacije i privatizacije, ЈР Sluzbeni list SRJ, Beograd, 2001, 253 "Sluzbeni list DFJ" broj 5. SluzbешТistNRJ", br. 24/46, 10 1/47, 105/48, 16/56, 21/56 i 55/57 i "Slufbeni 1ist SFRJ", broj ю/6564/4 . '" 245

246 247

.

·

"

.

.

.

.

.

•

ТV ARNO PRAVO PROF. DR ILIJA BAВit UVOD U GRADANSKO PRAVO I S

177

utrina i . �uma" .. Ver�kim ustanov�ma (c�kva�a, manastirima, crkvenim vlastima) veeeg znacaja �ћ vece 1stonJske vrednost1 ��tavlJ�n? Је do зо hektara obradive zemlje i do 30 hek­ tara su1!1e (Clan 8. �R��-.a) . .zemlJ�Ste ko) e Ј � oduz�to, _.,sa svim zgradama i postrojenjima па njoj i sa cel �kupшm z1yi,m I �IJVim po1Jvopnvredшm шventarom" preslo је u ruke ddave "bez ik�e odstete v�as�1C1IJ?-a (clai; 4. tacka 1. �К-а). Pored poljoprivrednog zemljiSta od verskih ustanova i nJ1hoVIh zaduzbшa oduzet1 su bez naknade i sumski posedi (clan 26. tacka 1. ZARIK-a) . Svi �umski posedi koji su ро ZARIK-u oduzeti dotadasnjim vl asnicima preSli su, takode, и svojinu drZave kao opstenarodna imovina i, ро pravilu, prikljuceni su drzavnom sumskom posedu one narodne repuЬlike na cijem podrucju leze (v. Clan 5. а и vezi sa Clanom 1. Osnov­ nog zakona о postupanju sa eksproprisanim konfiskovanim sumskim posedima' Sluzbeni Iist FNRJ" br. 61/46 i 75/46). Na osnovu oduzetog zemljista i nepokretnosti ро nameni, stvoren је Zemljisni fond agrame reforme i kolonizacije (Ddavni zemljisni fond). Iz Drzavnog zemljisnog fonda obra­ diva zemlja davana је "zemljoradnicima bez zemlje Ш sa nedovoljno zemlje и cilju obradi­ vanja i izdrzavanja, i to и mestu i ЫiZoj okolini ili za naseljavanje и nekom drugom kraju" (clan 12. ZARIK-a). Dodeljeno zemljiste је prelazilo и privatnu svojinu domacinstva kome је dodeljeno i odmah je upisivano и zemljisne knjige (clan 2. stav 1. ZARIK-a). Zakonom о poljoprivrednom zemljisnom fondu opstenarodne imovine i dodeljivanju zemlje poljoprivrednim organizacijama (ZPZF)254 jos vise је ogranicen zemljisni maksimum poljoprivrednog zemljista. Opstenarodna imovina postalo је i obradivo poljoprivredno ze­ mljiste zemljoradnika preko 10 hektara (cl. 1. i 3. Zakona), а vise obradivog zemljiSta od tog maksimuma moglo se odrediti propisom repuЬlike (Clan 4. ZPZF-a). Od zemljista koje prelazi ovu povrsinu obrazovan је poljoprivredni zemljisni fond и koji је uSlo svo poljoprivredno zemljiSte u opStenarodnoj imovini. Zemljiste iz poljoprivrednog zemljisnog fonda dodeljeno је poljoprivrednim organizacijama (zemljoradnickim zadrugama, poljoprivrednim dobrima i drugim privrednim organizacijama i ustanovama koje se bave poljoprivrednom delatnoscu) па trajno koriscenje (Clan 7. Zakona). "

Arondacija i komasacija sprovodene su u okviru agrame refoпne, ali i docnije, u cilju racionalnijeg i lakSeg iskoriseavanja poljoprivrednog ze­ mljista. Arondacijaje agrarna mera kojomje od vlasnika privatnog zemljista koje se nalazi izmedu parcela zemljista u drustvenoj svojini, radi racional­ nije obrade oduzimano to zemljiste i umesto njega davano mu u privatnu svojinu drugo poljoprivredno zemljiste, ili, izuzetno, isplacivano novcano ob stecenj Uredbom о arondaciji drzavnih poljoprivrednih dobara opstedrzav­ nog znacaja,255 zemljiste i zgrade koje se nalaze medu zemljistem drzavnog poljoprivrednog dobra prelazilo је besteretno u svojin1:1 �&! i predav:an� Је na upravljanj e drzavnom poljoprivrednom dobru. F1zicka 1 pravna 1��31 1 zadruzne organizacije za oduzeto zemljiste dobljale su u naknadu zemlJ1st� odgovarajuce vrednosti bez tereta iz zemljisnog fonda agrarne r��oпne. 1 kolonizacije, а ako је taj fond iscrpljen, davale su se nepokretnosti iz pen­ fern?g zemljista drzavnog poljoprivrednog dob��- U n�a�u za
e.

.

se '

•

11

��

255

·,.SlШbeni list FNRJ", br. 22/53 i "Sluzbeni 1ist SFRJ" broj io/65. "SluЊeni list FNRJ" broj 99/46.

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPIТA

o�odenja meЏoracio�ih i �adov�, .з) sprnJe mehanizacije poljoprivrednih cav anJa zgrad ek on omskih dv ,nsta i protiverozionih radov�! 4) omo�5) ako Ь1� �ez sp r?ve�ene arond ?J e Р�· ��! . podizanja dugogodisnJ1h za���a imetoda pr1 obrad1vanзu to g ���IJ1s ta Ьila mena savremenih agrotehn1ckih n з�· onemogucena ili znatno otez�na (cl� c1Je . dne n vre ge rga pr1
2. KONFISКACIJA 1 SEКVESTAR

vn

Konfiskacija је oduzimanje imovine Ъеz naknade u korist drzave od fiziCkog ili pra og �ica z!юg izvrSenog krivicnog dela, privrednog prestupa ili prekrSaja. Ovaj nacin oduzimanja imovшe vr5en je na osnovu Zakona о konfiskaciji imovine i о izvrsenju konfiskacije.256 Cl an 1. tog zakoz:ia је ?dredio da је konfiskacija prinudno oduzimanje bez nak.nade u korist drZave celo�J. >ne �oyin.e (potpuna konfiskacija) Ш tacno odredenog dela imovine (delimicna kon· fiska c11 a) �ОЈа Је l �na s':'ojina i1i licni udeo u zajedniCkoj imovini sa drugim licima. Predmet konfiskaclje su �a.1movinska �rava. Za obaveze osudenog ciju је imovinu kon fiskovana, drZa­ ya o g�vara do VISine vrednosti konfiskovane imovine, i to samo ako su te obaveze nastale pre 1zvrsen1a dela. K�nfisk?vana imovina pre81aje u drzavnu svojinu sa svojom aktivom i pasivom dano� pravos�aznos,!] presude о konfiskaciji (Clan 1. stav 1. Zakona). Obradivo konfiskovano zeml118te u�o Је u �rzavni zemljisni fond iz koga је zemljiste dodeljivano licima bez zemlje ili sa nedovoljno zem1Je. v U jinu FNRJ preslaje i postala "opstenarodna imovina" i neprijateljska imovina (vid. сlап l.ds Za o na ? prelazu и drzavnu svojinu neprijateljske imovine i о sekvestraciji nad imovi· nom о и lica) 257 Imovi'na ti'h 1·ica 1· 1movшa · · FNRJ koJa borave u mostranstvu, drvzav1Jana · · . msu �е 0d ala po1.1vu da. se vrate u domovinu u zakonom predvidenom roku, i1i koja po1 z e, ose a odlџk� о ko?fis�cji, m?gla su se staviti pod sekvestar �dave .t � )· uzetom nno�ol? 1 1mo �nom pod sekvestrom, prema n)enom privrednom zn ca.' n.e osr�dno 8'! upravl1al�: nadlezno savezno ministarstvo, nadlezna repuЬliCka ministarn: . а1 rugi о�gа uprave �Vld. �lan 6. Zakona). . "Napustena" �nnudno odu�п:xian1e imovine Ьilo је omoguceno i Zakonom о postupanju sa imo · OJ su sops�e�c1 orali napustiti u toku okupacije i imovin � � koja imje oduzeta od stran.е 0 u atora 1 n1egovih pomagaea . 258 Sva imovina fiziCkih i pravn1h Jica na podruc'u FNRJ k iЏ uZi�aoci mora1i da napuste u toku okupacije ze­ mJje, imovina oju su �va a d el z proty.v njihove volje, uz naknadu ili bez naknade, � okupator Ш njegovi рота aci i � versk;ih, nacionalistickih i1i politickih razloga, �о i imovina koja је pod priti kom upat a p avnun poslom ili inace presla u ruke treceg 11�, vracenaje, na osnovu clana 1 Za o na, о �а sopstvenicima, odnosno uzivaocima, bez obztra na to ko је tu imovinu i о k�m о 0 р zao na �� stupanja na snagu tog zakona. Imo'?na koju su sopstvenici morali napustl U О U ОkUpaClJe, do njenog vraeanja vlasnicima, stav]jala

i

?

svk i h tn Ь (����:n �:� ����� d : u 3О � ш .:�:ik kp ici =�i��cipstven k ? ,i rksistiCkih � k � h � v;1 �

·

·

256 "Sluzb о� 1'�st DF J", br. 40/45 i 70/45. е l sluzben �t DFJ br. 63/46 i 74/46. "Sluzben1� list FNRJ", br. 64/46, 105/46, 88/47 i 99/48

51 2 2ss

"

'

·

"

'

o

PROF.

DR ILIJA ВАВIС UVOD U GRADANSKO PRAVO I SТVARNO PRAVO

1 79

se pod sekvestar drzavnih orgaп� (vid. cl. 1 . � 6. Zakona). Odredbama clana 3. Zakoпa odreden је izuzetak - imovina se пе vr�ca sopstveшku nego prelazi u ddavnu svojinu ako Ьi to Ьi1о §tetno ро interese пarodne :pnvrede, оЬш?vе zemlje i1i vojne sigurnosti drzave.Oduzimanje imovine zbog. guЬitka dr��v1J �stva. O��z1ma�je i�ovine omoguce�o је i Zakoпom о oduzi­ manju drZavlJa�stva ?�с1пm3: 1 podofic1r1�a b1.�se Jug��l?venske VOJske, koji nece da se vrate pnpadшc1ma VOJnih formac1Ja koJ1 su sluz11i okupatoru i odbegli и inostranstvo u otadZЬinu, kao i Iici�1ia �dbe�li� I �osle osl�bod�n) �.259 Dd�v�ja�s;:vo FNRJ izguЬili su: 1) svi zaroЫjeni . 1vn1 1ћ rezervш ofic1n 1 podofic1n b1vse Jugoslovenske vojske koji su odЬili Ш interшraш akt da vrate u otadZЬinu i 2) svi pripadnici "raznih protivnarodnih politiC.kih 'organizacija i vojni�kih formacija. �oje. su Ьile и ��uzbl okupatora, �oji su. se sa teri�?rije �ugoslavij e povu­ k1i zaJedno sa nepnJatelJem" sa koJima su se do gran1ce zaJedno bonl1 protiv Jugoslovenske armije i nasih saveznika, а koji su se tada nalazili u inostranstvu", kao i ostali pripadnici tih fonnacija koji su zemlju ranije napustШ (clan 1 . Zakona). Gubltak ddavljanstva povlacio је za soЪom i guЬitak celokupne imovine (vid. clan 2. Zakona). 3. NACIONALIZACIJA PRIVA1NIH PREDUZEC� NAJAМNIН ZGRADA 1 GRADEVINSKOG ZEМLJISTA Zakonom о nacionalizaciji privatnih privrednih preduzeea260 nacionalizovana su privat­ na privredna preduzeca. Danom stupanja па sпagu tog zakona "пacioпalizuju se i prelaze u drZa.vnu svojinu sva privatna privredna preduzeca opsteddavnog i repuЬlikanskog znacaja" navedeпa taksativno u clanu 1. tac. 1 42. Predmet nacionalizacije preduzeea su pokretne i nepokretne stvari, "imoviпska prava koja pripadaju preduzecu i sluze njegovoj svrsi, kao sto su narocito patenti, 1icence, dozvole za rad, slu.Zbenosti, rudarska prava, uzorci, Zigovi, modeli i tome slicno" (Clan 4 . Zakoпa) . Naknada za nacionalizovana preduzeea nije bila trZisna. Опа је davana u vrednosti ciste aktive nacioпalizovane imovine preduzeea na dan preuzimanja od strane ddave i to u obvezпicama koje glase na doпosioca (vidi СЈ. 1 - 14. Zakona). Pravna i fiziCka lica koja su imale udele и ortackim drustvima, komanditnim drustvima i drustvima sa ograпicenom odgovornoscu, odnosno akcije и akcionarskim druStvima, ostale su bez tih udela odnosпo akcija. Na osпovu Zakona о nacioпalizaciji najamnih zgrada i gradevinskog zemljista261 preSle su priпudno и drZavnu (drustvenu svojiпu), pored najamnih stambenih zgrada i najamnih poslovnih zgrada, i gradevinska zemljista u gradovima i пaseljima gradskog karaktera (Clan 1 . Zakona). Danom stupanja na sпagu tog zakoпa (Zakoпje stupio па snagu 28. decembra 1958) nacionalizuju se: 1) najamne stambene zgrade, tj. zgrade и gradanskoj svojini sa viSe od dva sta­ na ili sa vise od tri mala stana; 2) sve stambene zgrade i stanovi kao posebni delovi zgrada, koji su u svojini gradanskih pravnih lica, druStvenih orgartizacija i drugih udruZenja gradana; 3) po­ slovne prostorije u svojini gradanskih pravnih lica, druStvenih organizacija i drugih udruzeпja gradana, ako пе sluZi njihovoj dozvoljenoj delatnosti; 4) viSak preko dva stana u svojini jednog gradanina; i 5) poslovne prostorije u stambeпoj zgradi u svojini gradana (Clan 12. Zakona). Predmet пacionalizacije su sve poslovne zgrade и gradanskoj svojini koje slilZe za vr­ senje privrednih, administrativnih, prosvetnih, kulturnih, zdravstvenih, socijalnih i drugih sli�nih delatnosti. Poslovne zgrade i poslovne pro�torije u пacio�3:1izovanoj poslo�oj �gra�, kOJe ро SVOШ kapacitetu sluze za vrsenje dozvo}Jene pos}ovne Iћ druge delatnosti ПJihOVIb sopstvenika ostav�aju im se па njihov zahtev u svojini (cl. 28. i 29. stav 1. Zakona). Naciona1iza�ija је pogadala crkve i verske zajednice kao gradanska pravna lica - imaoce gradanske SVOJШe. . Prema odredbama clana 34. Zakona smatraju se gradevins�m zemlji�te� i na�io�ali­ ZUJU se sva izgradena i neizgradena zemljista, koja se nal�e u uzi� gra�evms.l_dm reJomma gradova i naselja gradskog karaktera. Која se mesta sm�traJU gr�dov_im� I naselJm:ia gradsko& karaktera, odreduje repuЬlicko izvrsпo vece, dok је uZi gradeVInski reJon odr�.mva� "�res� narod!'li odbor". UZi gradeviпski rejon mogao је obuhvatati .s.amo ono ро�сЈе koJ.e Ј� .v_ec urbanisticki izgradeпo i koje се prema planiran?j ��аmЬеП�Ј 1 �Om?nalnoJ I.zgradnJI .b1ti IZ­ gradeno u doglednom vremenu. Ranije odredeш uzi gradeVIпski rеЈОП sreski narodn1 odbor

se

-

226590 261

"SluZЬeni list FNRJ", broj 86/46 "Sluzbeni list FNRJ", broj 98/46 - 99/46 (ispravka). "Sluzbeni list FNRJ", broj 52/58. Stupio је па snagu 28. decembra 1958.

PRIRU(:NIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

180

. . �··�11 . da prosiri. Ovom odlukom vrsila : ona, docnijom odlukom ��3s;: Zak cla11 mogao је na osnovu skog e 1"sta se, takod�, nacionaliz�cija g��e �� van� : �zi �an uzeg gradevinskog rejona n� kon:ie �u na� Ako se zgrada koJaJe n�c10� id mljista zajedno sa tom zgradom nacюnaћ zuJ e se i cionalizovana sva izgrade�a .1 _neizgra ena nuta 'tj. zernlj�te koje pokriva zgradu i zemUiste gradevinska parcela na koJOJ �е zgrada �о gradevinsko izgradeno zemljiste (clan 36. Zakona). koje sluZi za redovnu upotreЂu. te zgra . е arceli naJazi zgrada koja nije nacionalizovana, k Ukoliko se na na.cionaliz9v -oJ rade n� � e � j a zemljista koje pokriva zgradu i zemljista koje v1asnik te zgrade 1rna pravo ьesp dtnog zernljiStu postoji zgrada (Clan 37. Zakona). sluZi za redo�u upatrebu te z�a svedok na tom zajedno sa zemljistem koje pokriva � nac1��alizov�u zgr� и 1 1 po ebni deo zgrade ranijem SOJ?�tveniku davana �gradu 1 zemlJ�st�m k�Je slu&:a r�d��u u�otrebu te �grade, placa za tu zgradu 111 deo zgrade na Је naknada koJa lznos1 10 ° 0 0 s anari e koja se Visina naknade utvrdivaJa se u godina dan stupanja na s�agu tog z�on� - z�. vreте od 50 · dnakim mes�cnim obrocima za vreme od 50 jed�om ukupndrn i�osu, koJl se �� . anja zgrade Ш posebnog dela zgrade kraci od godina .Pocev o l J uar� 1959 se placa na dan stupanja na snagu tog 1znos1 1 0 0dsto od stanarine koia аd.а� 50 godina na kn Ј �� seuJednakirn roesecnim obrocima za to krace vreme, pocev оd 1. Januara 1959 zakona, а р' 1a\A v (cl. 42. i 43. Zakona). " Zа nacюnaiizovano gradeVI'nsko neizgradeno zemlJiste raшJem sopstvеш'kи dаvalа se naknada odredena ро tarifi ро kojoj se odreduje naknada za eksp:opns�o gr�devшs.kо .�e . mljiste Tako odredena naknada isplacivana је za vreme <:>d 50 �?d1na, и J�dnakim god1s�J�rn obrocima, pocev od prvog dana ро isteku meseca u kome Је raПIJI sopstven1k predao zemlJ1ste . opstini i1i drugom korisniku (Clan 46. Zakona). Је sto zeml.J1ste, kao to 1 Naknada za nacionalizovane zgrade, posebne delove zgrade ocevidno, nije Ьila trZisna nego simbolicna.262

l!

1

cll:

_

·

��j�·�:k J

·

v

,

·

· ·

·

·

·

.

·

· ·v

"

V. VRACANJE (RESТIТUCIJA) ODUZEТIH SТVARI 1 PRAVA. OBESTECENJE.

1. VraCanje imovine ро Zakonu о PZF-u (1991). Zakon .? nacinu i uslovim� p�­ znavanja prava i vraeanju zem1jista koje је preSlo и drustvenu svoJШU ро osnovu poђopп­ vrednog zernljisnog fonda i konfiskacUom zbog neizvrsenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda26з regulisao је vraeanje zemljista koje је oduzeto: 1. ро �akon� о poljoprivrednom zemljisnorn fondu drustvene svojine i dodeljivanju zemlje poljopnvredn1rn organizacijama i 2. ро osnovu konfiskacije zbog neizvrsenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda ро propisirna о obaveznom otkupu. . . Osim ova dva osnova vracanja zemljista koji se, ро zahtevu stranaka, raspravlJaJU � upravnom postupku, Clan i7. Zakonaje odredio da se, pred sudom opste mesne nad1eZпosti, moze podneti tuZba za ponistaj ugovora о pok1onu zemljiSta koji је ucinjen u korist drustve­ nog pravnog lica u periodu sprovodenja mera otkupa od 10. avgusta 1945. do 2. avgusta 1 52. 9 и uslovirna postojanja pritiska i prinude da se pok1o n ucini. Oduzeto �e��iste vraceno је ranijem vlasniku, odnosno njegovom pravnom sledbeniku (naturalna restituc1Ja), ako је to zem1jiSt:e u drustvenoj svojin i na dan podnosenja zahteva. Rз.�ij�m vlas�, odnosno v�j�fiOVO� pravnom sledbeniku prenece se svojinu drugo U odgovara�?C e �mlJ ste.о ?vrs�ш 1 kvalitetu (naturalna supstitucij a): 1) kad su na o��ze­ 1 " Р. P tom zemlJIStu Izgradeш Objekti tl'ajnog karaktera cija vrednost pre}azi vrednost tog zemlJISta, 2) .�о su na. oduzetom. zemljistu podignuti trajn hektara koJI �� mlad1 od 15 godш.a, З) ako se zemljiste i zasadi u kompleksu vecem od tri zeto koris ti odu kao sportski teren Ш 4) ako је zem}j1ste �о dana s�panJa na sna� tog zako na otudeno iz drustvene svojine . . �n���m vlasn1ku ?dnosf!-o nJegovom u VISШI trZisne.vre�osti, .ukoliko se stran pravnom sledbeniku isplatice se novcana naknad� e ti naturalna �e.stituc1Ja, а ш naturalna supst drukcije ne sporazumeju ako se ne moze sprov� itucija ze mo (nem a takvog zemljista' odnosno ne se obezbediti).

. 62 Potpun.ije 0 nacionalizaciji gradevinsko zemljista :i: �a, Zbоrшk Pravn�g fakulteta Sveucili.§ta ug Rijeci, brovidi: ВаЬiс I. Denacionalizacija gradevinskog ze­ m1�: "Sluzbeш. g1asn1k RS" br. 18/91, 20/92 i 42/98. j 3/03, str. 772 777. -

,

PROF. DRILIJA ВЛВIС

181

UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

Ukoliko
2. Restitucija imovine crkvama i verskim zajednicama (2006). Zakon о vracanju (restituciji) imovine crkvama i verskim za]edni­

cama (ZVI)264 omogucava vracanje oduzete imovine ili isplatu novcane na­ knade crkvama i verskim zajednicama. Subjekti vracanja oduzete imovine prema tom zakonu jesu: 1) crkve odnosno verske zajednice, kao i njihove zaduzЪine koje imaju prava na restituciju, i 2) RepuЪlika SrЪij a i pravna ili fizicka lica koja imaju obavezu vracanja odnosno isplate novcane naknade. Predmet vracanja su oduzete nepokretnosti (zemljiste i objekti), kao i pokretne stvari od kulturnog, istorijskog ili umetnickog znacaja. Crkva odnosno verska zajednica kao titular prava na vracanje .ili isplatu naknade, и skladu sa nacelom zastite na privatni zahtev, moze, а ne mora za­ htevati vracanje imovine. Кarakteristika ove zakonske oЪligacije jeste da se njeno ispunjenje moze zahtevati и upravnom postupku. Postupak_za vraca­ nje imovine, odnosno isplatu naknade ili obestecenja pokretan је 'zahtevom koji se podnosio Direkciji za restituciju (clan 23. ZVI). Na osnovd:�lana 63. Zakona о vracanju odнzete imovine i obestecenju (ZVOI) Agencija zaтrestitu­ ciju (kojaje рос�'а sa гadom 1. januara 2012) је preuzela predmete;"sredstva za rad, ar'hivu i zapoэ1ene u Direkciji za restituciju. Agencija za restitucijri о zahtevu odlucuje reseнjem protiv koga se ne moze izjaviti zalba (konaean upravni 1kt) ali se moze pokrenuti upravni spor (cl. 29. i 32. ZVI). Pov.erioci vracanja stvari ne sticu iz prava prethodnika '�ako su ranije Ьili v1asnici tih stvari) nego na. o.snovu cinjenica predvidemh Zakonom о vracaniн i upravnog akta kojim se vracanje stvari nalaze. Shodno tome, tit·1J � ri vracenu imovinu sticu na originaran nacin.

Poverioci vracanja imovine jesu "t:rkve" i "verske zajed.nice", odn'osnd njihovi pravni sledbenici "u sk1adu sa va.Zecim aktima crkava i verskih zajednicз.". Prema o�dbama clana io. Zakona о crkvama i verskim zajednicama26S tradicionalne crkve su опе koje u SrЬiji imaju visevekovni istorijski kontinuitet i ciji је pravni subjektivitet stecen na osnovu posebвih zako­ na, i to: Srpska pravoslavna crkva, Rimokatolicka crkva, SlovaCka evangeliCka crfya, �efor­ matska hriseanska crkva i EvangelistiCka hriseanska crkva. Тradiciona1ne verske �Jedru�e su one koje u SrЫji imaju visevekovni istorijski kontinuitet i ciji је pravni subjektivitet stect::n na osnovu posebnih zakona i to Islamska verska zajednica i Јevrejska verska zajednica. , z_akon о vraeanju (;estituciji) imovine crkvam� i vers�m zajednicamaj� ka� obvez�ke vr�canJ a, odnosno isp1ate naknade odredio RepuЫ1ku ��b.IJU, �nvredna �.s�a 1vdruga 1ica koJa su u momentu stupanja na snagu tog zakona vlasnic1 1movtne. Zakon stltl stecena prava trecih lica. Ako је fizicko lice zakonitim (t.eretnim ili besteretnim� praynim po��om steklo J?ra­ vo syojine na imovini koja је Ьila oduzeta ·crkvama i verskim zaJedш�a�a, mJe и ?bave,zi �а vrati. oduzetu imovinu niti da za nju isplati novacnu nal_
iz

4 26

6 2 5

"Sluzbeni glasnik RS", broj 46/06. "SluZЬeni glasnik RS", broj 36/06.

..,

1

pRJRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPIТA

182

· no obogaceno od te imovine". Ako takvo lice dan stupanJa na snagu tog zakona neosnova Је Republ'k lJa. Nezakoшtost· , odnosno 1 а srЬ" naknade 1,; nJ·a novcane "" ОЬvezш'k pla1.a "ne postOJl u k (x\;l an 8 · st · 2· 1 з. ZVI-a). Р. tu pos 0� k s е u sud fiktivnost p1·avnih akata i poslova "utvrduJe � 11

·

•

•

3• Vracanje oduzete imovin�

•

"

�ugim l1c1ma (20�1�. Zakon 0

.. (ZVO�) ured10 Је preo�ta­ vracanju oduzete imovine i obestecenJu 1z 2?11.g VIJ?-e te 1�а kar�ter op�;eg le, nere.gulisane slucajeve vracan!a �du�e�e im� sn1k - fiz1cko zakona Pravo na vraeanje ili obestece?J.e ima ?ivs1 (�аn1a,з1?iliyla . nJegovo� prav­ ili pravno lice i njihovi pravni sl�dben�c1, ako Је od �Jeg nog prethodnika, oduzeta imovina P.�1me?om I?rop1sa: 1) о agrarnoJ r�for­ mi, 2) nacionalizaciji, 3) sekvestrac1J1, 4) 1 drug1h prop1sa. �akon se pr1me­ njuje na slucajeve oduzimanja imovine na osnovu tasksativno navedenih propisa (u Clanu 2. ZVOI) koji su doneseni posle 9. marta 1945. godine. Zakon о vracanju oduzete imovine i obestecenju istice dva najvaznija nacela: nacelo prioriteta vraeanja и naturalnom oЬliku (clan 8 . ZVOI-a) i nacelo zastite sticaoca (clan 10. ZVOI-a). Predmet vracanja и svojinu i drzavinu su nepokretne i pokretne stvari koje postoje na dan stupanja na sna� ZVOl-a.

VraCaпJem su obuhvaeene sledeee nepo1cretnosti: 1) gradevinsko zem1jiste u javnoj svo­ jini RepuЫike Srblje, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, kao i gradevin­ sko zemljiste u drZavnoj, drustvenoj odnosno zadruznoj svojini, 2) poljoprivredno zemljiste, sume i sumsko zemljiste (ako је oduzeto poljoprivredno, odnosno sumsko zemljiste Ьilo pred­ met komasacije, odnosno arondacije nakon oduzimanja, Ьivsi vlasnik ima pravo па vracanje zemljista koje је doЬijeno iz komasacione mase za to zemljiste (Clan 24. stav 2. ZVOI-a), 3) st�Ъ�ne zgra�e i stanovi, 4) poslovni objekti i poslovne prostorije, i 5) drugi objekti ujavnoj sv�Jlni �epub]ike S��ije, autonomne pokrajine od.nosno jedinice lokalne samouprave, i1i u d�avnoJ, 9-rus!Ven?J 1 za�noj svojini. Vraeaju se u svojinu i drZavinu i : 1) pokretne stvari up1sane UJa�1 .registar, 1 2) drug� p okretne stvari koje, prema propisima о kulturnim dobri­ ma, predstavljaJU kulturna dobra 1 kulturna dobra od velikog i izuzetnog znacaja.

.od�zet; n.epokretne i pokretne stvari vracaju se Ьivsem vlasniku u . svoJ1i:u � drzavinu. U slucaju kada nije moguea naturalna restitucija, Ьivsi vla�nik �ma pra�o �а obestecenje. Naturalno vracanje, u apsolutnom sm1slu, Jeste vracanJe prava svojine i drzavine stvari onim licima od kojih su on� oduzete odnosno njihovim pravnim sledbenicima. Nije predvidena mogucnost naturalne su�stit::u�ije (kao kod konfesionalne restitucije), ра ak 1 ° o�uze�� stvar ne moze b1ti vracena и naturi, za nju се u korist Ьivseg v asn1ka b1ti od�eden9 �ovcano obestecen ·е. � �· t; s�se vra�Ju os�?bodene h�pote

�

ka oji su konstituisane od momeпta njiho­ vog p cИ� � � tuJ e za aZivanja koja su bila obezbedena hipo· . �� tekom. U Sl eaj da POЬ: r !Јаl Р atila dug hipotekarnog duznika ima pravo regresa prema hipotekarnom dиZniku . Postojece stvarne slиZbenosti konstitu . . . .. ' isane u �o�st 111 .�а teret nepokretnos� koJa)e predmet vraean'a ne resta' u e, konstitu1sane l1cne sluzbenosti u kor1st trec1h Iica se, ро sili .z o�a,P��e � Obveznik vraщa l.ffiovme imа pravo · 1. dа 1 neu\. on donosenja resenja о vraCaпju nepokretnosti, kao zaku ас koristi d epo e st za syoju de!atпo�t, u p�rio�u koji ј� ne?p­ 1?" 0 hodan za pril davanje s ov�J a, ne ?uz� od tri �оdш . е od 1zvrsnosti resenJ� о vraCanJU imovine, u skladu sa u ov " ivse l privrednom zemljiStu nalaze vis go ��.Ъ �V: �шka 1 obvezmka. Izuzetno, ako se па pol�o­ �lueajevima Ьivsi vlasnik stupa na ;;;:nogr.a�, predvideni su duzi roko�. U oVl� Р 1 1113а pravo па zakupninu, а11 пе moze Jed.nostrano menjati visinu zakupпm ine i dru ge о е zatec . enog ugovora о zakupu. . Ъ . . . Pravo na vr

J �

J������IJ:

.

�a� fi��O� � J:; :�� l � � � ili :� = dredca, acan{� е �VI�e ili o�este enje ima fizicko lice, drzavljan�� Srblje' koji је Ьivsi v ni uzete 1mo � vine. Ako је Ьiv vla umro 1ћ i

�

0

si

snik

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAУО 1 SТVARNO PltAVO

183

је proglasen umrlim pravo na vracanje imaju njegovi zakonski nasledni­ ci и skladu sa odredbama Zakona о nasledivanju. 266 Lica kojima је raniji vlasnik testamentom ostavio u naslede imovinu, koja је docnije oduzeta, nemaju pravo na vracanje imovine ili obestecenje. Pravo na obestecenje za oduzete stvari koje је Ьivsi vlasnik vratio na osnovu teretnog pravnog posla imaju i njegovi zakonski naslednici.

Zakon о vracanju oduzete imovine i obeSt:ecenju primenjuje se i na vracanje imovine cije nje posledica Holokausta na teritoriji koju d�as cini teritorija Republike SrЬije oduzima је (clan 1. stav 2). Otklanjanje posledica oduzimanja imovine zrtvama Holokausta, ali i drugim zrtvama fasizma na teritoriji RepuЫike SrЬije, koje nemaju zivih zakonskih naslednika, pre­ ma odr�dbama clana 5. stav 4. ZVOI-a, uredice se posebnim zakonom.

Drzavljanin strane drzave ima pravo na vracanje ili obestecenje, а u slucaju njegove smrti ili proglasenja umrlim, njegovi zakonski naslednici, pod uslovom reciprociteta. Pravo na vracanje imovine ili obestecenje nema strani drzavljanin, odnosno njegovi zakonski naslednici, za koga је obave­ zu obestecenja preuzela strana drzava ро osnovu medunarodnog ugovora ilije, i bez postojanja medunarodnog ugovora, obestecen ili muje pravo na vracanje imovine priznato pravom strane drzave. Nema pravo na vracanje ili obestecenje fizicko lice koje је Ьilo pripadnik okupacionih snaga koje su delovale na teritoriji RepuЬlike Srblje, za vreme Drugog svetskog_ rata, kao ni njegovi naslednici. ukoliko је to lice cinilo ratne zlocine.

OЂveznici vraCa.nja oduzete imovine u naturalnom oЫiku su subjekti koji su, па dan stu­ panja na snagu ZVOI, vlasnici, drZaoci ili imaoci prava koriscenja odnosno raspolaganja na po­ drZavljenoj imovini, koja је predmet vraeanja. Razlikuju se tri grupe obveznika vracanja. Prva grupa ima u vidu drZavne organe i to: RepuЫiku Srblju, autonomnu pokrajinu i jщlinicu lokalne samouprave (grad Beograd, grad, opStina - Clan 188. stav 1. Ustava Srb�e). Drugu grupu cine: javna preduzeea, privredna drustva ili druga pravna lica ciji је osnivac Republika Srblja, auto­ nomna pokrajina i1i jedinica lokalne samouprave. Treea grupa obuhvata privredna drustva sa veeinskim drustvenim kapitalom i zadruge, uldjucujuci i privredna drustva i zadruge u postup­ ku stecaja i likvidacije. Navedeni subjekti su се Ьiti u mogucnosti da vrate oduzetu imovinu u naturi kada postanu titulari javne svojine (ddavne, pokrajinske i opstinske) na osnovu Zakona о javnoj svojini. Obveznik obe5tecenja u vidu drZavnih obveznica i u novcu је RepuЫika Srblja.

Zakonom о vraeanju oduzete imovine i obestecenju osnovana je Agen­ cija za restituciju koja је stvarno nadlezna da vodi postupak i odlucuje о zahtevima za vracanje imovine, isplacuje novcane naknade i obestecenja i obavlja druge poslove utvrdene zakonom. Ove poslove Agencija za restitu­ ciju ?bavlja kao poverene, posluje u skladu sa propisima о javn.i;n agencij.�­ ma, ima svojstvo pravnog lica i racun kod poslovne banke. Sed1ste AgenClJe �а restitUciju је u Beogradu, а ima podrucne jedinice и Beogradu, КraguJevcu, Ni�� i. No�om Sadu (clan 51 - 53. ZVQI-�). . od sest AgenclJa Је duzna da 0 potpunom zahtevu odluc1 resenJem, naJkasшJ� .u roku meseci, а izuzetno kod posebno s]ozenih predmeta, godinu dana ?d. dana Р1;"1}е�а P?tpunog zaht�va. Protiv prvostepenog resenja podnosilac zahteva, obvezшk 1 �epubћcki JaVПI pravo­ braшlac mogu izjaviti zalЬu ministarstvu nadleznom za poslove finaПSIJa� kao �gostepen�m organu, u roku od 15 dana od dana dostavljanja resenja. Ministarstvo Је duzr;o �а odl?c1 О podnetoj zalЬi и roku od 90 dana od dana prijema. Protiv drugostepenog reseщa. Ш?Zе �е pokrenuti upravni spor. Postupak ро tuzЬi za pokretanje upravnog sp�ra smatra s: h1tшm (с1. .

..

v

ZVOI-aObestece�je se vrsi emitovan)em drzavn1h o�vezn1:a �ep:u­ Ы1ke SrЬije, koje glase na evro i u novcu za isplatu akontac1J e obestecenJa. 46.- 46. 266

V'1d х\;1. 8 - 77. ZON-a. •

DNOG E PRAVOSU GANJ A ZA POLA � NIK ::;:_ �ISPIТ PRI RUC;.:.: � --::,.: ::.;: :: _:;: -184 n u ukup· nom maksi· dаь·ь obvezni·ca i novcanih isplata је utvrde· Iznos iz ьir р�· раdaJ:ic1·ь kamata z za e can uve a, evr de ijar mil dve malnom iznosu od i� ро kamatnoJ stop� od 2 ods!o za sve korisnike obestecenja, obracunat rokova dospeca utvrdenih godisnje, za period od 1. januara 2015. god1ne do . . . . ovim zakonom (clan 30. ZVOI-a). s:g vl�sn1ka, ро b1v nog Jed za 1 1ma evr u se e duj utvr Iznos obestecenja a "u opstem 1nteresu". svim osnovima ne moze preci iznos od 500.00р0 evr osnovu oduzete .im���e Kad jedan zakonski nasled�ik ?s�aruje pravo �ku ovu svih b1vs1h od vise Ьivsih vlasnika obestecenJe tom nasledn1 ро osn vlasnika, u okviru njihovog zakonskog maksimuma, "u opstem interesu", ne moze preci iznos od 500.000 evra (clan 3�: ZVOI-:a). osti. � �

---� -�

,

'

v

•

nepokretnosti. Osnovica za obestecenje za oduzete nepokretnosti Jednaka Је vredn ednost nepok.retnosti koja Agencija za restituciju du7.na је, ро sluZЬenoj dиZnosti� utvrditi ':f је predmet obe8tecenja. Vrednost nepokretnosti utvrduJe nadlezш organ, prema mestu gde se nepokretnost na1azi. Relevantno је stanje nepokretnosti na dan oduzimanja, а prema vredno­ sti na dan procene, koju nadleZпi organ izraiava u evrima, prema zvanicnoin srednjem kursu Narodne banke Srblje na dan procene. Ukoliko је oduzeto zem1jiste u vreme oduzimanja bilo poljoprivredno, а na dan procene ima status .gradevinskog zemljista, vrednost tog zemljista procenice se kao vrednost gradevinskog zemljiSta. Vrednost objekata koji ne postoje u vreme procene, utvrduje se na osnovu vrednosti istih i1i slicnih objekata, sa istom ili s1icnom name­ nom, na istom mestu ili u blizoj okolini (Clan 32. ZVOI-a). Vrednost postojecih pokretnih stvari, koje se vracaju u svojinu i drzavinu (Clan 29. stav 1, а и vezi sa c1anom 15. stav 3. ZVOI-a), utvrduje se u evrima prema njihovoj trZisnoj vredno­ sti, koju utvrduje Agencija, preko sudskog vestaka odgovarajuce struke. Za oduzeta preduzeca za koja је u aktu о oduzimanju imovine navedena cista aktiva, osnovica .obe8tecenja је vrednost ciste aktive, valorizovane na osnovu pariteta dinara pre­ ma amei:icko� �o1aru na dan oduzimanja i pariteta dinara prema americkom dolaru na dan donos�nJa r�en} a. �а�а .u � о oduzimanju preduzeea nije navedena njegova cista aktiva, osx:?vi�u obestecenJa сш1 registrovan osnovni kapital na dan oduzimanja, valorizovan na isti nасш (clan 34. ZVOI-a) . .RepuЬlika Srblja се, zaj�vni dug koji nastaje ро osnovu obesteeenja, emitovati obvezni­ ce koJe glase �а evro. Ob:'ezmce glase na ime,.prenosive su, а isplacuju se u evrima. Emituju u nemat�nJa1nom o�l�� bez kup�na, pojedinacno za svaku godinu, i registruju kod Cen­ ��og r��stra, depo�} �1nnga hartiJa od vrednosti. Obveznice dospevaju u roku od 15 godi­ a.1 isplacuJu se u go�snJ1m ratama pocev od 2015. godine. Ako pravo na obveznice imaju ОЈа su !1а dan stupanJa na �na� ZVO�-� starji a od 70 godina, obveznice dospevaju u roku od pet godш�. Каdа su obvezn�ce 1zdate 1ic1ma koju su na dan �tupanja na snagu ZVOI-a starija od godina, one dospevaJu u roku od 10 godina. U slueaju kada је resenje о obe8tecenju " ро е .dospeca snazn° �1 prve godisnj� rate o�veznica и 201s. godini, korisni1?1 : . � ЕоЬ� i .Р .e l o p le godisnJe rate obvezm.ca sa pnpada Jucom kamatom Promet emitovanih an (mogu se ku ovati i prodavati na berzi), а njihov p�omet i posedovanje . os J е vrstе poreza (cR1an 35. ZVOI-a) .

� k

1ica

6� � f��� b � ���d��� � ��

Odelj* peti

ZASTПA I PRESTANAК PRAVA SVOJINE

" . I. ZASTITA PMVA SVOJINE .Pravo SVOJin� Је subjektivno aps tno gradansko pravo Svako lice је duzvno dа se uzdrzava od "povrede рr olu . :, 3. stav 2. (clan �':a SVOJ1ne drugog 11са ZOSPO-a) · Ali I?ravo SVOJine moze " b1ti povred eno oduzimanJ·em stvar. i vlasniku n1· smetanJem tog prava u tim 81'tu . a:IJa . �a n�taje zahtev vlasn1k� za . za8titu prava svojine ovlasce·11Je na podnoseПJe SVOJ1nske (petitome) tuzbe. "

'

_

"'

PROF. DR ILIJA BABIC

UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

185

' Vlasnik kome је oduzeta individualno odredena stvar ovlascen је na podnosenje r�i�n�ika;�?n� tuz�e (actio rei vindicatio). Zakoniti i savesni drzalac stvar1 (tj. lice ClJa Је drzaVIna podobna za redovan odrzaj) takode је ovlascen na podnosenje svojinske tuzbe u slucaju oduzimanja stvari puЬlicijanska tuzba (actio PuЪliciana). Ako trece lice neosnovano uznemi­ ·rava vlasnika ili pretpostavljenog vlasnika (na drugi nacin, а ne oduzima­ njem stvari), oni mogu podneti negatornu tuzbu (actio negatoria). 1. Reivindikaciona tuzba (actio rei vindicatio) · Reivindikacionu tuzbu moze podneti vlasnik individualno odredene stvari kojije prestao blti пјеп drzalacprotiv drzaoca stvari. Da Ьi tuzbeni zahtev Ьiо usvojen, tuzilac mora dokazati da na stvari ciji povracaj trazi ima pravo svojine, kao i da se stvar nalazi u faktickoj vlasti tuzenog. Pra­ vo na podnosenje ove tuzbe ne zastareva (v. clan 37. ZOSPO-a). Da Ы tuzbeni zahtev za vraeanje stvari Ыо usvojen, tuzilac mora dokazati da postoje cinjenice na osnovu kojih је postao vlasnik stvari. Ako su nepokretnosti upisane u zemljisni regista.r ili је izdata tapija, pravo svojine na njima dokazuje se izvodom iz zemljisnog regi­ stra i1i podnosenjem tapije. U svim ostalim situacijama derivativnog sticanja prava svojine tuzilac dokazuje postojanje pravnog osnova (iustus titulus) sticanja i pravo svojine pret­ hodnika na toj stvari i nacina sticanja (modus acquirendi). Ukoliko tuzilac nije upisan u zem}jisni registar ili u tapiji, on se, najcesce, poziva na odrzaj (vanredni i1i redovni). Tada mora dokazati postojanje cinjenica iz kojih proizlazi daje odrzajem·stekao prava svojine na stvari. S obzirom na teskoce u dokazivanju prava svojine (narocito prethodnika tuZioca), ono se nazivalo probatio diabolica (davolsko dokazivanje).

Tuzilac moze zahtevati vracanje samo individualno "Odredene stvari (species), опе ciji identitet moze dokazati, sto izricito odreduj� clan 37. stav 1. ZOSPO-a: "Vlasnik moze tuzbom zahtevati od drzaoca povraeaj indivi­ dualno odredene stvari." Ako је tuziocu oduzeta genericna stvar, on moze podneti tuzЪu zbog neosnovanog obogacenja ili naknade stete.

Тuzbom tuZilac zahteva od tuzenog vracanje stvari te mora dokazati "da se stvar nalazi u faktiCkoj vlasti tuzenog" (clan 37. stav 2. ZOSPO-a). Тuzeni moze isticati protiv tuzbe vise prigovora sa ciljem da doka.Ze da ima pravo na dnavinu stvari. Tako tuzeni moze dokazati da је postao vlasnik stvari na osnovu ugovora sa tuziocem koji mu је stvar predao (exceptio rei �endita��c tra�tae); ili da su tvrdnje tuzio� daje postao vlasn�k �ari ?�tacne"�tuZ�� doka­ ze da tuz1lac koJ1 se poziva na redovan odrzaJ. nema sa�esnu d�av �u) �ћ da !;Шi�ас J?S nema п: pra�o da zahteva stvar nazad (tuzilac npr. podnese tuzbu protiv tuzenog koJ•. pr1znaJe p�avo svозше na stvari tuzioca, ali dokaze daje on zakupac i da nije protekao zakupш rok) zbog cega se tuZЬeni zahtev оdЫја kao preuranjen.

Ako је tuzbeni zahtev usvojen, tuzeni se obavezuje. da stvar vrati nazad tuziocu. Savestan drzalac predaje stvar vlasniku sa plodovima koji jos nisu ubrani. On nije duzan da plati naknadu za koriscenje stvari ni� od�ov"ara za pogorsanje i

.

propast stvari koji su nastali za vreme njegovog savesnog drZanJa (v 1d. clan 38. ZOSPO-�): p sve plodove, nakn�d1? stv�n vla.sniku otno tome, nesavestan drzalac duzan је predati Su r vrednost ubranih plodova koje је potrosio, otudio i1i unistio, kao 1 vrednost plodova koJe Је propustio da ubere (vid. clan 39. ZOSPO-a).

2.PuЫicijanska tuzba "(actio publiciana) Ovu tuzbu u rimskom pta� .uveo је pretor PuЬlicijus ро kome је i doЬila ime. PuЪlicijanskom tиZbom kvalifikovani drzalac stvari za�t�va vracanje stvari od drzaoca kod koga se nalazi bez pravnog osnova zlz ро · slabijem pravnom osnovu. I ovom i reivindikacionom tuzbom se zahte-

PRIRU�NIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

186

ari od d:za��a stvari. PuЬliciJa?ska stv ene red od o aln du ivi ind je va vracan tareya. Da �1 tuz1la� �sp�o, sa re1vindi­ tuzba је svojinska tuzba, te ne za� Је vlasn1k styar1 . (sto Је nekada vrlo kacionom tuzbom, mora dokazati da tuzbu, dovolJn o Је da dokaze da ima tesko ) а ako је podneo puЬlicijans�u . jaci pravni osnov za .drz�viI?-u ��а!1. oW:ed�nu stvar ро 1;>ravn?.m osnovu (tj na ,

�o . ТuZilac је Нее koje Је pnbavilo шdiVId� 1 d� Ш)e.postalo vlasnik Z:f1at l� mog 1:11J i. o zn� � Је � а in, nac nit zako na i osnovu pravnog posla) ТuzешЈе 11се и ClJOJ se dr�avш1 ta stvar naJazi. (savestan drZa1ac), раје ddavinu stvari izgubю. stvar stekao ро punovaznom pravnom osno­ TuZilac mora dokazati daje individualno odredenu inu v. Clan 72. ��v 1. ZOSP��, �ri cemu se vu i na zakonit nacin (tj. daje imao zakonitu drZav -tuZJ:> dokazuзe Ј��е pravo na .om, tuzilac savesnost pretpostavlja (�� 72. stav 3. ZO.SPO) . �om vestan 111 Је savestan nesa ac) sn11 drZa1 drZavinu. Stoga се tuz"Ъa b1ti osnovana ako Је tuzeш (sadaslablj em pravnom osnovu. aliје stvar stekao bez punovainog pravnog osnova i1i ро , jaci pravni osnov ima Каdа se dva Нса smatraju pretpostavljenim vlasnicima iste stvari koje је stvar stekJo beste­ lice na u lice koje је stvar steklo teretnim pravnim poslom и odnos , retnim pravnim poslom. Ako su pravni osnovi ovih lica iste jacine prvenstvo ima lice kod koga se stvar nalazi (npr. оЬе strane imaju savesnu drZavinu, tuzilac је stvar stekao na osnovu ugovora о prodaji, а tuzeni na osnovu ugovora о razmeni). Ovu tuZЬu moze podneti i vlasnik stvari da Ьi izbegao dokazivanje da је njegov pravni prethodnik vlasnik stvari. ТuZeni и sporu moze prvenstveno istaci prigovor da је vlasnik stvari i1i da ima jaci prav­ ni osnov za drZavinu od tuZioca ili isti osnov za drzavinu kao tuZilac (tuzeni Ьi i tada imao prvenstvo jer ddi stvar). 3. Negatorna tuZba

(actio negatoria) - tuzba zbog uznemiravanja

Negato�a tuzba је svojinska tuZba vlasnika (drzaoca) protiv svakog ko gaDuzn��нr?va. na d�gi .nacin а ne oduzimanjem stvari.

. . ok �e1vin?ikac10nu tuzbu .1 pub.licij�ns�u tuZЪu podize vlasnik, odnosno pretpostav· drzavшe, negatornu tuzbu podize vlasnik (drzalac) lJeni vlasш� Cd:zalac) z�o�. oduz1manJa �ad�...mu drzayшa stvan ШЈ� od�ze�a a1i je ometen u vrsenju ovlascenja n·a stvar. Ova tuzЪa Је �11с�� tuz"b1 zbog s�etanJa drzavine tako da vlasnik drzalac moze podneti ili drzavinsku °:tzbu �ћ �egatornu tuzbu. Prednost negatorne tuzbe је sto ne zastareva za razliku od dria· vшske koJa se mora podneti и relativno kratkom roku. �egatorna �zb!l.se 131oze podici ako su ostvarene sledece pretpostavke: 1) dajedno lice u�ermrava y�asшka i1i drZaoca (pretpostavljenog vlasnika) stvari (isticuci da ima neko pravo kOJim ogran1cava prava vlasnika - drZaо�а, npr. tvi.di dа ima pravo s1uzbenosti 1 zbog toga prelazi preko zeml'""ta il' �a.n.ego stv otieu imisije kao sto su: buka, jaka svetlost, ead , zagadena voda koj m a.JU v,asm-'Ьi Clan 5. ZOSPO-a); 2) da је uznemiravanje o c u neosnov daano (negato�a tuz'Ъa s� ne moze osnovano podneti kadaje v]asnik oba­ trpitjtf vezan u ica na SVOJU stvar); 1 З) da uznemiravanje vlasnika (drZaoca) postoji i u vrem�podnosenj� Tuzbu podnos1 vlasnik - dПalac роkr�tn� ili nepokretne stvari. Tuzilac prethodno mora dokazati da је vlasnik stvari п· p etpo�tavlJeш vlasшk. On ne mora dokazivati pravni osnov � anJa, sticanja stvari2а7ni nacin njeno S C ь· .... nego samo ddavinu, pri cemu se savesnost drZavine 6 D . 'Ј pretpostavlia а 1 LUL еш. zahtev Ью . usvo·e � n, tu"zilас, os1m toga, mora dokazati dа ga " tuze ni neosnovano (protivpravno) uzneп · urav a " ' '• Ј..ULl ас tuzbom ffiOZe zahtevati vr . c "' P0 a._ �zюса ukloni pokvareni automobll 1 s eceaku.p�e�asnзe �tan1e (npr.· da tuzeш sa zem1J1sta ОЈе Је Istovano), а и slucaju imisija - sprecava­ ПЈе nastanka stete odnosno njeno sv e� u � Je normaln e granice (ugradnja filtera na dimnjaku fabrike ili pekare, izgradnja bazena u k J m e е voda prethodno zadrzavati pre ispustanja, .c � postavljanje zvucne izolacije na zidovi i a ю mсе) cla� 15.6. ZOO-a. U tuzbl se, ро pravilu, zahteva da takvo uznemiravanje ubudu prestane. Ako Је t1m uznemiravanjem prouzroko. '-'. р . 267 юап1; . 1 VedriS М., Gradansko Рrav0• Narodne novine, . , . Zagreb, 2009, str. 300. i Stankovic, О. i Orlic М., n. d., str. 142.

��· е: ���1:�· tuz�.

'Т'..х·�

·

•

.

-

�

·

·

-

хь �

�d � � �:

·

v

•

·

•

v

•

·

""

PROF. DR ILIJA ВАВIС UVOD U GRADANSKO PRAVO I S1VARNO PRAVO

vana steta, vlasnik ima pravo da zahteva naknadu stete ро opstim pravilima о naknadi stete (clan 42. stav 2. ZOSPO-a).

11.

PRESTANAК PRAVA SVOJlNE Pravo svojine moze prestati samo za njenog titulara - preneo је pravo svojine na drugo lice pravnim poslom, oduzeta mu stvar u postupku ekspro­ prijacije ili komasacije, sudskom odlukom је utvrdeno da је tu stvar steklo odrzajem drugo lice itd. Na ovaj nacin pravo svojine prestaje relativno - je­ dan subjekt prestaje da bude vlasnik stvari, ali pravo svojine na njoj stice drugi subjekt. Pravo svojine na stvari prestaje apsolutno ako је ona uniStena. Pravo svojine prestaje: kad drugo lice stekne pravo svojine na istoj stvari, napustanjem stvari (derelikcija), propascu stvari i u drugim sluca­ jevima odredenim zakonom. Stvar se smatra napustenom ako пјеп vlasпik, па пesumnjiv пасiп, izrazi slobodпo volju da se odrice prava svojiпe па пјој. Clan 46. stav 2. ZOSPO-a neprecizno odreduje da se stvar smatra napustenom "kada njen vlasnik na nesumnjiv nacin izrazi volju da ne zeli vise da је drii". Izjava о napustanju ne znaci samo volju jednog lica da stvar ne drzi nego i da ne zeli vise da na njoj ima pravo svojine. Volja moze Ьiti izjavljena na razlici­ te nacine: recima, uoblcajenim znacima ili drugim pona5anjem iz koga se sa sigurnoscu moze zakljuciti kakva volja је izraZena, s tim sto је pravno relevantna samo slobodri.a i ozblljna volja (clan 28. ZOO-a). Tako је volja jasno i nesumnjivo izjavljena da se jedno lice odrice prava svojine npr. na procitanim novinama ako ih ostavi na klupi и parku ili kada u kontejner ili kantu za smece, koja se nalazi na ulici, ubaci odredene stvari. Vlasпik пepokretnosti moze se odreci prava svojiпe na njoj u foпni kojaje propisana za upis u zemljisni registar. Dejstvo odricanja, medutim, nastaje tek kad se u zemljisnim knjigama izvrsi brisanje ranijeg vlasnika. Napustena nepokretnost prelazi u drzavnu svojinu и trenutku njenog na­ pustanja (clan 46. stav 3. ZOSPO-a). Pravo svojiпe koje odredeпo Iice ima па stvar prestaje kad drugo lice stekпe pravo svojiпe па tu stvar (clan 45. ZOSPO-a). Prema tome, pravo svojine na stvari i dalje ostaje ali je promenjen njen titular. Pravo svojiпe и potpunosti (apsolutno) prestaje k.�da је stv� potpuno propala, jer vise uopste ne moze Ьiti objekat prava SVO]llle (kuea Је potpuno izgorela, kineska vazna је razЬijena tako da se ne moze le:pi�). �а, ostatke propale stvari vlasnik zadrzava pravo svojine (npr. auto.mobilJ e �t�cen t�o da se ne moze popraviti i ponovo koristiti, a1i su osta11 �P?treЬlJIVl �eloV1). Ako se ostecena stvar moze popraviti, pravo svojine na ПЈОЈ ne �restaJe. Pravo svojiпe prestaje i kad stvar prir�ste �1:1190) st;;an -�о da I??: stane njen deo, koji nije od nje pravno odvoJen .n1t1 se moze fiz1cki odvoJ1ti bez nesrazmemih troskova. svoji!1i i� odrede­ . Zakon moze propisati da jedna stvar �е m�z� Ьiti utoga sto Је progla�OJ v:sti svojine - ne moze Ьiti и privatnoJ svoJ1n1 zbog sena Javnom svojinom.

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPIТA

188

Odeljak sesti

um) SUSVOJINA (Condomini I. РОЈАМ

) је p avo svojin e �va ili vise li�a Susvojina (suvlasnistvo, smes�istv? ar1�, odredena u 1dealno �ali­ OJ sn.: � . . (suvlasnika) na istoj, fizicki nepodelJe� a�1 uvl svi � �sn1c1 (sa J stv , аћ tako da . kvotnom) delu i srazmeri prema celo onoliko :p rava �oliko ima Jedan i�­ svojim suvlasnickim del��ma) jmaju na celoJ stvar1 svakog od suvlasn1kljucivi vlasnik stvari. Ona Је opsta vlast a ka ali svedena na idealni deo koji mu pripad . e este da �u najmanje dva Osnovna pretpostavka za nastanak susvojin ) suvlasn1ka odredeni su lica postali vlasnici jedne (ili vise) stvari. DeloVI odsto; 25 odsto; 40 od­ razlomkom (npr: 1/3; l/4; 1/7), procentom (npr: 33 asn�ci irnaju sto) ili decimalnim brojem (npr: 33,33; 25,75; 45,40). Svi suvl ri. onoliko pravne vlasti koliko Ьi imao jedan iskljucivi vlasnik te stva Stvar koja је predmet susvojine nije fizicki podeljena nego је podeljeno pravo svojine prema idealnirn delovirna. Idealna deoba stvari nije izvrsena ро ovlascenjirna (na primer: da jedan suvlasnik ima ovlascenje da stvar drZi; drugi da stvar koristi ili upotreЪljava; а treci da sa celom stvari raspolCiZe). Pravo svojine nije podeljeno izdvajanjem svojinskih ovlascenja vec ро obi­ rnu. Suvlasnik је imalac svog idealnog dela stvari, а ne samostalnog prava svojine. Svi suvlasnici zajedno vlasnici su cele stvari. Idealni deo stvari koji pripada suvlasniku је u prometu. Pravo koje ima suvlasnik ograniceno је pravirna drugih suvlasnika. stvari koje su objekat prava svojine, ро pravilu, mogu Ьiti i . 668. Sve obJ �kat sus:vo�i!1e. Titulari susvojine su fizicka i pravna lica. Susvojina moze postoJati 1 na nepodeljenoj stvari ciji su delovi u razlicitim oЫicima svojine (clan 17. ZOSPO-a). . Suv���шi.Stvo �е r�likuje od kolektivne svojine, zajedniCke svojine i eta.Zne svojine. Kolek�vna svозша ima �se �tulara sa raznovrsnim ovla.Scenjima i obavezama268• Prilikom rесерсђе ��og P��va, koJ� mзе do�oljaval� postoj�je viSe oЫika svojine na istoj stvari, glosatori su 1stakl1 teon3u podel3ene svo3me (dommum divisum) kako Ьi је pri1agodili novonasta1im prilika­ ��· Vrhovno pravo.gospo�a na zemlji glosatori su nazva1i dominum eminens pravo svojine !11zeg feu�ca dormnum dir�ctum, а pravo uZivanja kmeta dominum utile.269 U pravnoj nauci �;i��n3en �neusJ>e? I ne�o�c pokuSaj.27 Kolektivna svojina pripada kolektivu, ovla­ �� �u, а sv ? ovl:i.sceno lice una �eden� opcmicena prava na stvari. Ovla5ceno lice na stv . � ; � z�a�samo 0�� radnз� n� k?Je зе ovla.Scen, dok osta1a ovla5eenja pripadaju �l�edu ost ТТ.13: . 0 е vne SV�Jшe. Розеdшс1 su na stvarima imali ona prava koja im је dao visi feudalас: kOJ� Је za sebе zadrZavao ona ovla.Seenja koja im nije preileo 271 Dео zазеdnieara и nepodelJ'eno1 stvап· ШЈе оdrеden ро oЬimu ni realno ni ро alikvotшm delovima tako da ( a . u d �;} l�ni�a, ciji de? је odreden alikvotno) .ne moze �aspo­ lagati svojim stvЭ:i � p���: °z еd n samo zaзed no mogu raspolagati sa stvar1 (npr. са � ш prodati је' kostituisati na 1Ј0Ј!11�a· lo�o pravo, sluzbenost) . Za5titu zajednicke svojine, medutim' moze isticati Ьilo ko 0 zазеdшсаrа prema trecim licima (vlasniCke i dl'Zavinske tuZЬe). ·

"

·

·

268 Ваь1\,; · 1. 1·• 269

SVOJma - lStOnJat' pojam 1· sadd'lDa", :,raV"I? 1. �ivot, broj 11/0 , str. 553. 9 Taranovski Т., Istori·Јa s "

"

·

"

rpskog prava u NemanJ1ckoJ dl'Zavi, ЈР SluZЬeni list SRJ, Beograd, str. 598. 270 Gams А., SVOJI "�a, Nau�na knjiga, Beograd 1991 str 6 1. 271 Gavella N., Jos1povic Т., Gliha 1., Belaj V. i Stip ovi Z . n. d , str. 260 .

k ·�

, .

1996,

UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO PROF. DR JLIJA BABIC

189

Etaina ��.oj�na је .pra�o svojine na stanu, J?OSl�vn�j prostoriji i1i garazi kao posebnom de1u zgra�e CIJl .ьtular �ma 1 stva�a prava na z�edm�m delovima zgrade i pravo susvojine па gradevп�skOJ раrсећ na �ome Је zg:.ada.�od�gnu!� (clan �9 · ZOSPO-a. Na objektu etaZпe svojine moze �1ti uspo"stavlJe�� susvoJшa �1� zaJedшcka svoJшa (npr. bracnih i1i vanbracnih drugova). ObJek�t etazne SV?J.шe mogu b1ti samo odredene vrste nepokretnosti (а objekat susvojine Ьi1о koJa pokretna 111 nepokretna stvar koja, uopste, moz� blti objekat svojine). II.VRSENJE SUSVOJINE 1. Idealni deo suvlasnika na stvari. Suvlasnik је vlasnik idealnog dela stvari. Izmedu suvlasnika stvar nije fizi�ki podeljena. Susvojina po­ stoji na nepodeljenoj stvari. Stvar nije podeljena na fizicke delove, nego apstraktno, na idealne delove. Pravna priroda suvlasnickog idealnog dela se ispoljava tek prilikom vrsenja ovlascenja na stvari (narocito koriscenja i raspolaganja).

2. Ovlascenja suvlasnika da raspolaie sa stvari 2.1. Uopste. Idealni deo stvari se, u pravnom prometu, smatra samo­

stalnom stvari. Shodno tome, suvlasnik moze raspolagati svojim delom bez saglasnosti ostalih suvlasnika (clan 14. stav 2. ZOSPO-a). On nije ovla8cen da raspolaZe fizickim (realnim) delom stvari, а ni da preduzima materijal­ ne radnje prema celoj stvari. Suvlasnik moze svoj deo prodati, pokloniti ili razmeniti. Na svome delu on moze konstituisati sva stvarna prava kojima se ne zadire u stvar, nego u plodove koji proisticu iz stvari. Tako, nije potrebna saglasnost drugih suvlasnika za izvrsenje izvrsne presude na suvlasniCkom delu272; suvlasnik moze konstituisati u korist poverioca hipoteku, registarsko zalozno pravo, realne terete, pravo plodoиZivanja, ali ne i stvarnu sluzoe­ nost, s obzirom na to da se ona prostire na celu nepokretnost. Stvarna. prava kojima opterecuje stvar suvlasnik moze konstituisati bez saglasnosti ostalih suvlasnika. Lice koje stice idealni deo suvlasnika samo postaje suvlasnik na delu koga је stekao. Ako је objekat sticanja nepokretna s�ar, pravni posao, odredba zakona, cinjenica nasledivanja ili donosenje pravnosna.lne odluke �uda ili organa uprave, nije sama ро seЬi dovoljna da se prenese pravo svo­ Jine sa ranijeg suvlasnika (prenosioca) na novog suvlasnika (sukcesora). Na­ cin sticanja nepokretnosti (i suvlasnickog dela) је upis ovog prava u zemljis­ ni registaU slueaju da suvlasnik prodaje svoj deo, clan 1:1• stav 3. ZOS�O-a propisuje da ostali suvlasnici imaju pravo prece kupovine �ато ako Је to odr�deno zakonom. Zakon о prometu nepokretnosti (ZPN) P !av� prece l_
p�

�а

-

272 su­ "Saglasnost drugih suvlasnika potrebna је samo u slu�ju izvrsenja na celoj �epo�etnosti u svoji�i izvrsnog duznika. Saglasnost drugih sнvlasnika nije potrebna k�da se... i�senJe tra.Zi 53}1� na su­ vlasnickom delu nepokretnosti koji p�ada izvrsnom duzniku" - ResenJe Opstinskog suda. u М а �?vcu Iv.l47/07 od 17.6.2007. i re5enje Okruzщ:>g suda u Beogradu Gz._н2�8/07 о� 30.8.2��7, B��ten О znog suda u Beogradu, broj 77/2008 Intermex Beograd, ·sentencu priredio: Branislav BosilJkovic. , ,

190

pRJRUCNIK ZA POLAGANJE P RAVOSUDNOG ISPITA

����----�--

pokr�tna. Suvl�snik li је stvar n�pokretna iliSUS njeno dejstvo zavisi od toga da lll�, �О ll]egov ze se odrecl SVOp Р�'ЛVаtomVOJ idealnog dela nepokretnosti mo . Pos�Jc�1ca stvar­ � se sas ili drugim stvarn1� teroze do nije opterecen hipotekom t?}C1tl � prodaji s�1 n: og dela nep�kre�oblp nog opte1·ecenja suvlasnickје, . realizaClJa. o·te�e pro�aJOffio�ч>otekci­ suvlasnickog dela, kao stoa Ы senprnep edu bn� �s�omplikoval1 odn п�1 izm vane nepokretnosti. Tad nepokrotre . ро ot�ka.r��g уе оса etnosti 1 h1psluzb g dela recen sticaoca tog suvlasnicko ::шoscu moze se, medutim, arno a s� п,i osti koja је opte

Suvlasnik nepokretn шk pov121:>nog dobra) �е moz� po­ odreci svog dela. Тitu1ar pr�v� stvarne sluzbe�ost� . tiCylas r?daJ.l : Pravo stva�ne sluz]:>enosti op­ sluzno dobro (ра ni suvlasnicki deo tog dobra) izlozianP111 . ne�1 od эuvlasr:i!ka moze zэ.htevati terecuje ce1u nepokretnost k�o poslиZn? dob�o. Јe� (suv]asшc�� nepokretnosti). utvrdivanje postojanja prava sluzbenosti u �?i:st svih s�vlasшka ?m ar � s reti opte � sluzbenoscu� Jer to prelazi On nije ovlaБcen da nepo1?"etnos� и susvoJШI . moze b1ti stranka u parшcnom postup­ okvire redovnog uprav}JanJa stvaIJu. Jedan suvlasшk ku ako preduzima procesne radnje и korist suvlasnika - na primer: moze sam podneti tuzЪu za ukidanje prava sluzbenosti koja postoji na nepokretaosti u suvlasnistvu.

Izjava о· odricanju suvlasnickog dela nepokretnosti daje se formi propisanoj za upis u zemljisni registar. Brisanjem prava susvojine ze­ mljiSnom registru dosadasnjeg vlasnika (od kada se оп vise ne moze odreci prava susvojine) njegov idealni deo postaje drzavna svojina (clan 43. stav 3. ZOSPO-a). Suvlasnik se moze odreci svog suvlasnickog dela i nap1Jstit.i sudrzavi­ nu stvari, ali u dr7.avini te stvari ostaju drugi suvlasnici. Drzavina pokr��tne stva­ ri ima funkciju puЫiciteta, funkciju puЪliciteta na nepokretnoj s·tvari ima t�pis u zemljisni registar. Na taj nacin stvar ne postaje nullius. Okupacijom (prisvojenjem) se na s�ari moze steci pravo svojine: 1) ako ta stvar nije ni u cijoj svo­ P,J On1;�etnoj � 2) ako Је stvar podobna za sticanje svojine na taj nacin; 3) .ako је jedno lice. _uzelo pokr�tnu s�ar u samostalnu drzavinu; i 4) ako sticanje prava " svoJme okupacl) om n1Je protivno zakonu. Za sticanje susvojinskog del�, koga se suvlasnik odrekao, nisu ispunje­ ne nave.dene pretpostavke. Da Ь1 se okupacijom steklo р��аУо svojine i na su�la�n1ckom delu nuzno је da sticalac uzme pokretnu stvar u samostalnu drzavin�. On t.o ne .�oze . uciniti jer se stvar nalazi d1·zavini preostalih suvlasn.1�a (on1h koJ1 se n1su odrekli prava susvoiinskog dela) Osim toga okupac1Јо� se moze st��1 pravo SVOJ1ne samo na stvari na kojoj niko nema pravo SVOJl�� Cu. su1!1nJ1 se smatra da stvar nije ·iiicija), а ovoj situaciji pravo su�VOJ1ne imaJu oni suvlasnici koji stvar drze S obzirom na tq da ZOSPO ni'Је regru]'isao оdncanJe . suv1asnika od svog de1a, u pravnOJ nauci је opravdano �takn d� �. �eal�i. fео koga se e�o s: u vlasnik ostalim suvlasnicima s��ovi 1 tre а о da eksten 1vnim odrekao, prirasta srazm tumacenjem clana 46. ZOSP,0� а i sistematskim tu�acen'Je edaba OS O a koJe r u susvojinu, zauzmu stav ·da �gulis � � napust�ni suvlasniCki deo ��ne stvaп pпrast a deloVIm a ostalih suvlasnika, srazmemo njihovim suvlasnickim delo�ma. . Suv lasnik ima pravo na tuvbu za zastitu svog prava svojine na delu· stvari. . }:.й3. . toJa s nov ic D, n. d., str Rasovic z ; d str. 225. Clan stav 4. ZVН-a propisao је da napu­ steni. suvlasnicki deo pokretii�· ·stv'·ari pnrasta п

а

res

v

'·

kim delovima.

·

.

е

"

"

v

z

.

··

е1 ·

u

Ј

••

273

273

11

.

•

u

'

.

·

132.

ovima ostalih suvlasnika srazmerno njihovim suvlasnic·•.

PROF. DR ILIJA ВАВIС

UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

191

2.3.Vr�enj e prava susvojine na celoj stvari.

Ovlascenja suvla­ ро pojedinim podeljena ovlascenjima . Stoga on ima pravo na vr­ snika nisu koja pripadaju jednom iskljucivom vlasniku stvari, ali senje svih ovlascenj a su ona ogranicena odgovarajucim pravima ostalih suvlasnika na istu stvar. Suvlasnici svoja ovlascenja drzanja, koriscenja ili upotrebe stvari izvr­ savaju na celoj stvari. Svaki suvlasnik је vlasnik onog idealnog dela stvari koji odgovar� njeg �vom �uvlas�ickom elu . .U odnosu na ide ni deo suvlasnik

4

�

ima sva ovlascenJa v1asшka ako 1h, s obz1rom na pnrodu 1dealnog dela, moze izvrsavati. Tako se drZavina stvari moze ostvarivati istovremeno od svih suvlasnika (sva tri Ъrata su dгZaoci zemljisne parcele: zajedno kose travu i obavljaju na isti nacin i druge poslove na toj parce­ Ji) Ш naizmenicno (dva suvlasnika naizmenicno koriste bunar Ш traktor). Suvlasnici, osim toga, mogu stvar izdati u zakup, а ostvarenu zakupninu deliti srazmerno svojim suv]asnickim delovima. Brojni odnosi koji nastaju izmedu suvlasnika и · vrsenju prava susvojine na celoj stvari ureduju se voljom suvlasnika. U slucaju da se oni na taj nacin ne razrese, primenjuju se odredbe ZOSPO.

Sudrzavina stvari. Odluka о podeli sudrzavine i vrsenju suvlasnickih ovlascenja. Suvlasnik ima pravo da stvar drzi i da se njome koristi srazmer­

no svom idealnom delu, ne povredujuci prava ostalih suvlasnika. Oni zajed­ no i, cesto, istovremeno vrse fakticku v1ast na fizicki nepodeljenoj stvari. Tako, ako svaki suvlasnik ima ро trecinu automoЫla, jedan suvlasnik ne moze imati ovlascenje da ga drzi, drugi da ga koristi, а treci da sa njime raspolaZe. U ovom slucaju svaki od suvlasnika ima pravo na trecinu drza­ vine stvari i trecinu koriscenja ili upotrebe stvari. Nijedan od suvlasnika nema pravo da sam (iskljucivo) vrsi jedno ili sva ovlascenja zajedno. Svaki suvlasnik ima pravo na neposrednu ili posrednu sudrzavinu stvari. Suvlasnik је ovlascen da drzavinu stiti putem samopomoci ili sud­ skim putem. On moze stititi drzavinu podnosenjem tuzbe protiv treceg lica zbog samovlasnog smetanja, pod opstim pretpostavkama propisanim za podnosenje tuzbe od strane drzaoca. . Sudrzalac moze stititi drzavinu i od . drugih sudrzalaca: 1) ako su ga ostali sudrzaoci potpuno iskljucili od dota­ dasnje sudrzavine ili ga ometaju u sudrzavini, ili 2) ako su mu ostali sudr­ zaoci Ьitno odgranicili dotadasnji nacin izvrsavanja fakticke vlasti na stvari (vili clan 80. ZOSPO-a). . . Suvlasnici mogu da donesu odluku .kojom се medusobno podeliti dr­ zavinu stvari' ali i izvrsavanje svih ili nekih suvlasnickih ovlascenja . Ova odluka, kao i njen eventualni opoziv ili izmena predstavlja posao re ovr:�� upravljanja te је za njeno donosenje potrebna saglasnost suvlasn1ka с131 deloyi cine vise od jedne polovine . Punovama је i usm�na �dl�a s�vlasnik� сЏi

�

?elovi cine vise od jedne polovine stvari kojim se regulise �zvr�av�nJe svih. 1�1 neki.h ovlasce��a prava svojine. Ako suvlasnici ne donesu odluku о podeli drZavine stvan 1 ost�1h suv1asruc­ kih ovlascenja, а nije ·moguce vrsenje ojedinih ovlascenja iskazati srazmern� idealnom de!u iz suv1asn�ka, suvlasnik ima pravo da vrsi svoja ov1a5cenj a sve d�k ne :povreduJ� ·prava ostalih suv1 asшka. Ovaj pravni standard се, u slueaju spora, �o� etizovati s':1d svoJom o�uko1:11 . �о su, na primer, dvojica Ъrасе suvlasnici na kuci, koja unaзedan g1avm ';11az Ia:oz pnzemlJe, Jed� brat koristi prizemlje, а drugi sprat, moze se vredati pravo suvlasnika pnzemnog dela uko1tko suvlasnik sprata cesto ima brojne goste. . . iz

�

Suvlasnik ima pravo da oпsti sn:ar s:azmer­ no svom idealnom delu, ne povredujuci prava ostalih suvlasn1ka (clan 27.

Koriscenje stvari.

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPIТA

192 _

_. suvlasnici ko!11pjutera, .svaki od" suylasnika __ __ ZSP-a) . Tako, ako su dva lica to Је danas upotreЬlJava kompJuter. Pos ' 1ma pravo dа, иkupno' sest meseci · syaki dan 1 Јеdan 1 drug1 suv1 asn1k lffiaJU pra-

:

:·

.

·

·

·

·

! upotreba kompjutera _nuzna �dnog dana. u tok u i sat . 12 aJU J jav vo da ga upotreЫ s sn u vla del 1 o �a. Tako, � me raz �1ti � � Koriscenje stvari ne mora uve� konsna s:"oJstva, n1Je ne��­ kad se upotrebom stvari ne i��rplJUJU nJena mern n]e govo� suvlasn1c­ ? hodno da se suvlasniku ogran1c1 upotreba sraz l1h suvla.�n1ka. Shodno kom delu, nego u m;ri koja �� povreduje pra�� osta lasn1stvu � ez ograu tome, suvlasnik moze prola.z1ti putem.�а �emlj1�tu suv m r1. nicenja, а ne strogo u srazmeri sa s_yoJI� �dealn1:n d�lo 11:а .stva " Plodovi, druge koristi, n:oskovi 1. te:.:eti. Suvlasn1c1 �ogu syoJ1m sporazumom (pisan�m ili"'us�en1�) reg�1sat1 pode�u plodova 1 dI"?g1h k?­ risti od stvari' kao 1 snosenJe troskova 1 tereta. Podela plodova 1 drug1h koristi od cele stvari kao i troskova i tereta smatra se poslovima vanrednog upravljanja stvarim� za sto је potrebna saglasnost svih suvlasnika. Ukoliko suvlasnici ne zakljuce ugovor о podeli plodov a i drugih ko­ risti od stvari, kao i snosenje troskova i tereta, trebalo plodove i druge koristi medu suvlasnicima deliti srazmerno velicini njihovih medusobnih delova.

3.Upravljanje stvarju 3.1. Uopste. Suvlasnik ima pravo da zajedno sa ostalim suvlasnicima

upravlja stvarju, bez obzira na velicinu svog suvlasnickog dela. On ima pra­ vo da ucestvuje u odlucivanju о svim pitanjima koja se ticu stvari. Ukoliko neki suvlasnik preduzme posao na stvari koj а је· u suvlasnistvu, bez sagla- ·. snosti ostalih suvlasnika, na taj odnos primenjivace se pravila poslovod­ stva bez naloga (220 228. ZOO-a). Radi zastite suvlasnickog dela svaki suvlasnik ima pravo da istice prema drugim suvlasnicima odgovarajuce za­ hteve. Tako, svaki sudrzalac је ovlascen da stiti sudrzavinu putem suda od drugih sudrzalaca ako su ga potpuno iskljucili od dotadasnje sudrzavine ili su mu Ьitno ?g;anicili dotada8nji nacin izvrsavanja fakticke vlasti. . Suvla�n1k ima"pravo da postavi zahtev protiv treceg lica, isto kao i vla­ sn1k stvan. On moze zahtevati predaju cele stvari od treceg lica u drzavinu kao kada s�. u pitanj� ?ed�!iive obaveze. Prema odredbama C1ana 435. stav 2. ZOO· а �d u nedelJ VOJ ob v zi nna ls poverilaca (u ovom slucaju i suvlasnika) jedan poverila� � � � . ': � !11°ze .z�teva? da duzn�k ispu�1 ПJemu samo ako је ovla5cen od osta1ih poverilaca da pri 1 m " s':aki po��nlac moze zahtevati od IS�UnJen�e, а ш.а�е poveri­ duznik svim a da ispuni obavez u oc1ma zaJedno 1]1 da Је poloz1 u sudu. - . Z�jed �o up1-av�anje stvarj� ne znaci uvek i jednogla snost. Za predu zi�aПJe s�? pravn1� poslova nlJe potrebna jednoglasnos koju ј е u praks1": t, tes.ko postici.. Ako Ъ1 s� za sve poslove - i one man . jeg znacaja zahteva­ la Je���glasx;ost b1lo Ь1 onemoguceno efikasno upravljanje suvlasnickom ari. Zav � isno od t?g� da li је potrebno preduzeti znacajan Пi manje zna-. � C8]an posao uredeno Је 1 upravljanje stvalju. -

274 Gavellа N Јos1p · ' Т., Gliha I в 1 · · · ovic · kovic · , Z" Gavella N., Josipovic Т" Gliha " е аЈ у., stip 1., BelaJ V. l Stipkovic Z., n. d.,'str. 501. ·

.

.

·

PROF. DRILIJA ВАВIС

3.2 .

UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

19 3

Poslovi redovnog upravljanja. Poslovi redovnog upravljanja

poslovi redovnog odrz.�v�nja stv�ri,. �adi oc�v�nje njenih svojstava, da Ьi se mogla redovno, uob1caJeno kor1stlt1. U slucaJu spora standard redov­ nog upravЧan� a �е k.onkre�i�ovati vsud .. S .obzirom na to da poslovi redov­ nog upravlJanJa 1maJu za cilJ da ocuvaJu ispravno funkcionisanje· stvari, и skladu sa njenom namenom, u ove poslove se mogн uvrstiti: drzanje stvari na mestu koje се ocuvati njena svojstva (vina u odgovarajucim bacvama i pogodnom podrumu itd); popravke stvari (promena slavina ili vodovodnih cijevi и slucaju kvara); obavljanje redovnog servisa (automoЪila, traktora, kombajna itd); obradivanje zemljista, setva, zetva i ublranje drugih plodo­ va sa zemljista, prodaja plodova itd. Za preduzimanje poslova redovnog upravljanja potrebna је saglasnost suvlasnika ciji delovi cine vise od jedne polovine stvari. Svaki suv1asnik ima pravo su

da izrazi svoje misljenje prilikom donosenja odlUke о poslovima redovnog upravljanja, iako је ostao u manjini. Moguce је da se glasovi podele kad postoji parni broj suv1asnika: dva, cetiri, sest itd. tako da su jedni za preduzimanje odredenog posla, а drugi protiv toga. U tom slucaju nema potrebne saglasnosti i suvlasnici ne mogu doneti odluku о redovnom upravljanju stvaxju.

Odluku о redovnom upravljanju stvarju moze doneti sud ako su za to ispunjene sledece pretpostavke: 1) ako zbog podele glasova suvlasnika nije postignuta potrebna saglasnost, 2) preduzimanje posla је neophodno za redovno odrzavanje stvari, i 3) da је neko od suvlasnika podneo osnovnom . sudu predlog. Postupak radi donosenja odluke о upravljanju stvarju pokrece se na predlog lica koje smatra da је povredeno u pravu upravljanja. Као protiv­ nici predlagaca и predlogu се Ьiti oznaceni svi ostali suvlasnici. Predlog se podnosi sudu na cijem se podrucju stvar nalazi, а ako se stvar nalazi na podrucju vise sudova, predlog se moze podneti svakom od tih sudova (clan 142 . ZOVP). Ро prijemu prijedloga sud се na rocistu pozvati sva zainteresovana lica, ukazace im na

mogucnost sporazuma i pomoCi im da sporazumno urede nacin uprav1janja stavaxju. �о suvla.snici na rocistu postignu sporazum, sud се ga uneti и zapisnik kao sudsko poravnanJe. Ukoliko suvlasnici пе postignu sporazum, sud се izvesti dokaze i na osn�vu .rezulta�a celo­ kupnog raspravljanja doneti resenje. Sud се resenjem urediti nacin upravlJanJa Stvar]U (Clan 144. stav I. ZOVP-a). . ;i�vOJIПI,. , Каd se predlogom traZi uredenje koriscenja stana i1i poslovn1h pro�toп�a u � �ud се narocito urediti koje се prostorije suvlasnici koristiti posebno .а koJ� zaJedшc�, kako се se koristiti zajednicke prostorije, i kako се se snositi troskovi koпscenJa proston1a (Clan 144. stav 2. ZOVP-a). 3.3. Poslovi vanrednog upravljanja. Za preduzim�je poslova koji "

"

pr�laze okvir redovnog upravljanja potreb naje sagl�sn?st (jed?oglasnos.t) SVIh suvlasnika. Као slucajevi vanredovnog upravlJanJa stvaГJU sm�traJ_u s�: 1) promena namene stvari, 2) izdavanje stv�ri u za�up, 3) zas�1yanзe h1poteke na celoj stvari, 4) zasnivanje sluzbenos�, ?) vece P?Pr':v�e 1�1 pre­ eVI. Sva­ P:avke stvari koje nisu nuzne za njeno odrzavanJ.e, i 6) drug1. slucaJ �1 suvlasnik, nezavisno od velicine svog suvlasn1ckog dela, ima pravo ve!a 1 m?ze spreciti donosenje odluke koja se odnosi n� c:Iu �tv�r. Suv��:n1� moze na svom suvlasnickom delu samostalno konst1tu1sat1 h1poteku , ali u

udeo 275 P rema odredbama Clana 3. tacka 3. Zakona о hipoteci predmet hipoteke moze blti susvojinski nepo kretnoj stva1·i.

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPIТA

194

lasnici zele k?nstituisa�i hipoteku i zalogu na pokretnoj stvari. Ukoliko suv a. saglasnost s�h suvlasn1ka. Sag�a­ na celoj stvari za tu odluku)e �otreb�aJu da s� otud�Ч � cela stvar, zasn1va snost svih suvlasnikaj e nuzna 1 u sluc real n1 tereti ili pravo gradenja na zaloga na celoj pokretnoj stvari, osnivaju celoj stvari. rednog upravljaSuvlasnik koji se protivi donos�nju odluke о poslu.van nja ima pravo da zahteva razvrgnuce (deobu) suvlasn1stva. 3.4. Poveravanj e prava. UJ?ravlj311;ja . u�.ra�ik su�lasnic�e stvari. Suvlasnici mogu upravlJanJe poslovima koJI pro.1steknu iz stvan u suvlasnistvu poveriti upravniku. Za upravnika se moze postaviti: 1) jedan suvla­ suvlasnik, 2) nekoliko suvlasnika ili 3) �rece lice. Suvlasnik (ili nekoliko .

snika) se moze postaviti za upravnika �а�о ako Је .��tpuno po�lo�o ,sposo�an Suvlasnici mogu odluciti da medusobno podel� drZa�u"�tvan i izvrsa��nJ� �vih �11 .nekih suvlasnickih ovla8cenja. U tom slueaju, za suvlasmka koJ1 drZ1 stvar u susvoJ IПI ilI neki ПЈеn samostalni deo pretpostavlja se da mu је povereno redovno upravljanje stvari, odnosno upravljanje samo� staJnim delom stvari, ako to sporazumom izmedu suvlasnika nije drugacije odredeno . Poslovi upravljanja mogu Ьiti povereni trecem fiziCkom Ш pravnom 1icu. Za donosenje odluke о postavljanju upravnika, koje се lice Ьiti upravnik Gedan ili neko­ liko suvlasnika i1i trece fiziCko Ш pravno Iice) nuznaje saglasnost svih suv]asnika. Posto је za preduzimanje navedenih poslova nиZna jednoglasnost suvlasnika oni u]aze и krug poslova vanrednog upravljanja, iako to nije propisao ZOSPO. Upravnik deluje kao punomocnik suvlasnika te se na ugovor о puno­ mocstvu supsidijarno primenjuju odredbe ZOO-a. Prema tome, pravilo је da forma propisana zakonom za pravni posao VaZi i za punomocje za preduzimanje pravnog posla (Clan 90. ZOO-a). S obzirom da takav upravnik moze preduzimati i poslove vanred­ nog upravljanja stvari Ger је za njegovo postavljanje potrebna sag]asnost svih suvlasnika) u�ovor о poveravanju upravljanja koji se odnosi na nepokretnu stvar trebalo Ьi zak1juciti p1smeno. Ukolik? se prihvati .stav d� upravnika mogu postaviti suvlasnici ciji delovi cine vise od . edne polovшe vr��osti s�an, tada on ne moze preduzimati poslove koji ulaze u domen J vanrednog upravlJanJ a stva.IJu.


svo�o� vo� mogu ��.rediti oЬim ovlascenja upravnika kao naJogoprim� dе drugaciJe, � o�osu !1а J as.nici ?-е.о . е. njegova prava, duznosti i prestanak n·� ovih ovla§� m en e J ar J uca о nalogu kao dopunsko clispozitivne i��-�0)���VNaa.J?8�alepravila o��dbe (Clan �i1�g � o 0 nose (izvan prava, duznosti i prestan�a � · . ovlascen·a u ra�ka ka77 · ogo nmca) n en Ј se e о koje regulisu punomocJe Ju J odredb 1 � (СЈ. в9 _ 94.PZOO-a) s iь��о a upravPi:u k delu e kao J punomocnik suvlasnika. Odredbe ш � dela, punomoc'u su naim'e 1��tit· utтo steg а ugov or о nalo gu institut posebnog dela ZOO· p а. Ukolik� nek.i odno; : san dredbama Z�
·

odredbe ZOO-a koЈ e e u s p nomocstvo, kaо ops ti institut.

о

276 В Ьi� 1., OЬligaciono pravo - op�ti deo F ku Кamenica,а Sluzbeni glas а ltet za evropske pravno - politiCke studije Sremska nik Beograd' 2009, 8tr.,273 - 276.

pROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

195

Odelj_ak sedmi

ZAJEDNICКA SVOJINA I. РОЈАМ

Zajednicka svojina је ucesce dva ili vise lica (zajednicara) u pravu svo­ jine na istoj nepodeljenoj stvari, ali tako da njihovi udeli nisu odredeni re­ alno ni idealno, ali su odredivi.271 Ovaj oЫik svojine nije jedinstven institut kao kod (iskljucive) svojine ili susvojine. Glavna sadrzina svojine i susvojine, ро pravilu, regulise se jednim zakonom. Zajednicka svojina ima vise obli­ ka sa razlicitom sadrzinom. ZЬog toga su jednim zakonom regulisana njena osnovna i zajednicka obelezja, dok su pojedini odnosi, svojstveni odredenom oЫiku zajednicke svojine, regulisani posebnim zakonima. Tako је zajednic. ka svojina bracnih drugova i vanbracnih drugova regulisana cl. 171 185. i 191. Porodicnog zakona (PZ), а clanova porodicne zajednice clanom 195. PZ-a. ZajedniCka svojina sanaslednika regulisana Zakonom о nasledivanju, а nedeljiva svojina na zajednickim delovima zgrade i uredajima u zgradi Za­ konom о osnovama svojinskopravnih odnosa itd. ZajedniCka svojina bracnih i vanbracnih drugova, razlikuje se ро svojoj sadrZini od zajednicke svojine Clanova porodicne zajednice, ali i od zajednicke svojine sanaslednika u na­ slednickoj zajednici. Svi navedeni oЫici zajedniCke svojine i dalje zadrZa­ vaju Ьitne osoЬine zajednicke svojine. Pravo zajednicke svojine svakog od zajednicara prostire se na nepodeljenu stvar kao celinu, а njihovi ude1i nisu odredeni realno ni idealno. Sledom toga, nijedan zajedniear nij e sam vlasnik zajednicke styari. Pravo svojine na stvari u zajedniCkoj svojini imaju svi za­ jednicari kao celina. -

П. RAZGRANICENJE

. ZajedniCka svojina se razlikuje od susvojine, etэ.Zne svojine i pravnog lica sa kojim је и SGZ 1 OIZ povezivana zajedniCka imovina. Stvar и susvojini, takode, kao i zajedniCka svojina, nije podeljena realno. Za razliku od zajedniCke svojine stvar u susvojini је podeljena tako da su delovi suvlasnika o<J:�deni idea1no. �usvojina је vrsta idealne svojine. Svaki suvlasnik је samostalni imalac SV�Jih prav� Sa . SVOJ1m suvlasniCkim delom suvlasnik, ро pravilu, moze samostalno raspolagat:I (prodati ga, opteretiti zaloznim pravom i slicno). Titu1ar susvojine u zem1jisnim knjig�a na nepokret­ nosti upisuje se kao suvlasnik odredenog idealnog dela cele nepokre�osti. .supr��o to�e, u zemljisnim registrima se upisuju svi zajedniCari kao celina Ged.an il1 neki od nJih), а11 sa neodredenim delovima. . N� stvari и zajedniCkoj svojini svi subjekti su jedinstveni �rema .trecim Ё�а �ako da �ше �elшu. Zajednieari, ipak, ne obrazuju novi pravni subjekt, а llca koJa ga sacшJaVaJU zadr. zavaJu svoj pravni subjektivitet. . . SVOJШU 1m� ., Svaki suvlasnik samostalni је imalac svog suvlasni�og del�. �Jedni,?
"

,.

,

119; а77 Stojanovic D., Stvamo pravo, Pravni fakultet Univerziteta и Кragujevcu, Кraguje�ac, �?98, �· Stan�o�c О. i Orlic М., Stvamo pravo, Nomos, Beograd, 2001, str:.. i61;. qavella N" JoS1poVIc Т., Gliha I., BelaJ V. i Stipkovic z., n. d., str. 524; Rasovic z., Stvamo pravo, Sluzbeш Iist SRJ, Beograd, 2005, str. 243.

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

је

uprav1j�ju s�ari, nacin donosenja odlu�e �avisi od de1om. Ako potrebno doneti odluku о pred?z1man�e poslova r�dovnog upravl.J CU1Ja. stvari vrste pos1a koji ы treba1o preduzeti. Za Ja stv�п) potrebn aJe saglasnost suvlasnika ciji (to su prvenstveno pos1ovi redovnog odrZav� ti stv�n �clan 1�. stav �OSPO-a) . � preduzi. de1ovi zajedno cine vise od po1ovine vтednos upravlJ�nJa �tvan �otuden:�<' cele stvai:i, pror�ena manje pos1ov� koji pre1�ze okvir re�ovnog " p, zas�1vanJe zal?znog р1 .t, а na celoJ stvaп, za. namene stvan, izdavanJe cele stvan u zaku Ih suv�a�n1ka �clan 15. stav 4 . ZOSP�-�). snivanje sluzbenosti itd.) potrebnaje sagl�snost.SV ovt 1 teret_i. dele se medu s�vlasшcima P1odovi i druge koristi od cele stvan, kao 1 trosk ako se. drugac�� ne �P?razur�eJu . (clan 1s. srazmerno ve1iCini njihovih suvlasnickih de!ova, plodovt 1 konsti od za,эedшcke stva­ stav 6. ZOSPO-a). Posto delovi zajednieara nisu odredeш, i terete, koji se odnose te��ma, а troskove ri, nasuprot tome, jednako p�pa?�ju. svi.m z� . . . . . na zajednicku stvar, snose zaJedn1can � edn1cki 1.sol�darno m zaJedni­ sa o ostali zaJ�dn � stvar1 sa lJanJU uprav и uJe ucestv da Zajedniear ima pravo ckom stvari zajednicari Carima. Odluke о upravljanju donose sporazumno. Takode, zaJedш raspolэ.Zu zajedniCki. Zajednicka svojina se, takode, razlikuje od etэ.Zne svojine (clan 19. ZOSPO-a). EtзZna svojina svojina na posebnom delu nepokretnosti. Zajednicka svojina moze imati za pred­ . met pokretnu Ш nepokretnu stvar Etazna svojina postoji samo na odredenoj vrsti nepokret­ nosti - na odredenom posebnom (realnom) delu zgrade, garэ.Ze ili na omedenom delu zgrade - garunom mestu, dok udeli zajednieara nisu odredeni iako su odredivi. Ako se odrede ude1i u zajednickoj svojini, ona prestaje i pravo zajednieara se pretvara и susvojin u. ZajedniCka svojina i zajednica u kojoj se nalaze zajednieari razlikuju se od pravnog Нса. 1.ajednica u kojoj se nalaze zajednicarije licnopravno povezana (Ьracni drugovi - brakom, va­ nbracni drugovi - vanbracnom zajednicom koja ispunjava zakonom propisane pretpostavke, sanas1ednici - ostaviocem koga nasleduju itd.) i nema status pravnog lica. Licnopravna veza u pravnom licu nije pravilo nego izuzetak.

2.

је

III. UDEO ZAJEDNICARA U ZAJEDNICKOJ SVOJINI

. Zaj �dnick� svojina moze nastati ako na istoj stvari imaju pravo svojine n�Jma?Je dva ��са.
iCke svojine. U tom slueaju se, ро ug?vor m il1 z�:lюnom (npr: Clan 1�� · ZOVP-a, Cl. 179 185. PZ-a i Clan 228�1:зеб �0d�1:1'�Је �k

j

• . U zem�JlS�l re�!star se Upisuju svi zajednicari sa neodredenim deloa. S':aki zaJ�dn1�ar ima pravo da zahteva da pravo zajed nicke svojine Vlm . bи dе up1sano и Javn1 registar· zа m�dus.obn� odnose zaJedшeara, . rnedutirn, ШЈе zna"V

је

)

dn}\; a SVOJma pretvara u SUSVOJinU.

���а 17i · �Р�°ј1��0· � � � 0�

�

"

. cajno da li zajedniCka svo" upisana ':1Јаvш registar. Takode, ako jedan i1i neki zajed­ niear upisan u zeml'isni re ar, .to ne tice na prav� ostalih zajednicara prema toj stvari. U tom smislu clan . .matra PZ-a j se da upis izvrsen na оЬа supruznika i kada izvrsen na ime s�o edno , os ako nakon upisa nije zakljucen pismeni sporazum ПЈI� supruznika о deobl zaj dni imovme osno bracni ugovor, ili о pravirna supruZпika na nepokretnosti odlucivao sud".

је

Је

"

је

је

Zajed • v k � · · �· up · sa� и �mljisni registar (ili neki od njih) moze . zasnovati i s р sa e im icem. Ako је trece lice savesno (postupa. lo је и dobroj veri), а ouz а о se и up1s и zemljisnom registru, ono се na

��� ; � �� � �

·

UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRЛVO PROF. DR ILIJA BABIC

197

zajednickoj stvari s�eci pravo �yoj�ne. Ка�а је j eda� zajednicar raspolagao stvar1� b�z ovlascenJa osta�1h zaJ �d�� cara, teretnim pravnim sa pokretnom poslom, savesno trece ћсе, takode, na toJ stvaп stlce pravo svojine. IV.

OVLASCENJA ZAJEDNICARA

Svaki zajednicar ima pravo da stvar drzi, upotreЫjava i prisvaja koristi od nje u meri i na nacin predviden medusobnim sporazumom zajednicara. Ako se zajednicari ne sporazumeju о nacinu drzanja, upotrebe i korisce­ nja stvari, svaki zajednicar moze zahtevati da о tome odluci sud (vid. 144. ZOVP-a). Plodovi i druge koristi od zajednicke stvari jednako pripadaju svim za­ jednicarima, ako zajednicari drugacije nisu odredili svojiгa sporazumom. Ako drugacije nije odredeno zakonom ili sporazumom zajednicara, za­ jednicar је ovlascen da vrsi sva vlasnicka prava samo zajedno sa svim osta­ lim zajednicarima. Shodno tome, svaki od zajednicara moze zahtevati da se u zemljisnom registru ili registru pokretnih stvari (ako se vode registri za tu stvar) upise pravo zajednicke svojine svih zajednicara. Zajednicar moze svoj udeo u zajednickoj svojini pravnim poslom pre­ neti u celini ili delimicno samo na drugog zajednicara. Naime, njegov udeo u zajedniCk svojini proistice iz cinjenice sto је СГаn zajednice ciji Clanovi imaju zajednicku imovinu. Clanstvo u ovoj zajednici, kojaje povezana licnopravnim vezama, ne moze se preneti na trece lice. Tako se na trece lice ne moze preneti svojstvo Clana bracne Ш vanbracne zajed­ nice, Ш naslednicke odnosno porodicne zajednice. Moguce је da jedan zajedniear na osta1e prenese svoj udeo na stvari. Clan 231. ZON-a propisuje da svaki sanaslednik rnoze pre deobe svoj nasledni deo, potpuno ili delimicno, preneti samo na naslednike, ugovororn koga �ora o�eriti sudija. U slueaju smrti nekog od zajednieara njegov udeo, ро sili zakona, prelazi па DJegove zakonske ili testamentarne naslednike.

Qj

�deo koji ima zajednicar u zajednickoj svojini је deo njegov� imo.vine. �aki duznik (ра i zajednicar) odgovara za dugove celokupnom 1moVI�om (1�uzev onom kojaje ро zakonu izuzeta od izvrsenja). Shodno to�e, z�led: шсаr za dugove odgovara poveriocima do visine svog udela u zaJe?n1ck oJ svojix:ii. Da Ьi namiri1i svoja potrazivanja poverioci mogu zahtevatI deobu stvar1 u zaj ednickoj svojini. V. OBAVEZE ZAJEDNICARA �vaki zajednicar је u obavezi da ucestvuje и .tr?skovi.ma odrzavan� a stvar1 u zajednickoj svojini i ispunjavanju zakonsk1h i dru�1h ��aveza koJe terete vlasnika stvari. Troskovi i tereti stvari dele se na zaJednicare u .skla­ d� .sa njihovim sporazumom. Uko1iko takav sporazum пе bude postignut . se, odl�kon: s�da ;: vis1na tereta i troskova pojedinog zajednicara odreduJe vanparnicnom postupku (clan 144. ZOVP-a). Deoba plod�va 1 �or1st1 vrs� �� 1:1 skladu sa udelom zajednicara. Za obaveze nastale odr�avanJem. stva�i � ispunjenju zakonskih i drugih obaveza koje terete vlasn1ka styari, .koJe Је bilo koji zajed nicar preduzeo prema trecim licima, odg.ovaraJ � d� su: v vlasnici solidarno. Ро ispunjenju obaveza prema trecem ћсu, zaJe mсап medusobno raspodeljuju teret ро dogovoru .

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPIТA

za razliku od susvojinskog odnosa u kome ��vl.as�ici �lodove i �ruge koristi, kao i troskove i terete dele srazmer!lo velic1n1 n.Jihovih .suvlasn1ckih delova, zajednicari Ьi trebalo da s�?se na Jed�ake �elov�. Na1.me, Rlo�ove i druge koristi od zajedniCke stvariJednako pr1padaJU svim za� edn1car1ma, . te Ы ih, shodno tome, na isti nacin ter�tile i obaveze. Prayilo Ј е da. se veli­ . U cina suvlasnickog dela deobom odreduJe spor�zu�o� svih .zaJedll:1cara. nedostatku sporazuma smatrace se da su udeli zaJedn1cara J ednaki. VI. UPRAVLJANJE I RASPOLAGANJE S'IVARJU

Upravljanje stvarju obuhvata poslove redo� og uprav�anja (poslovi koJi se preduzimaju radi ocuvanja postojecih svoJstava stvar1, uredenja na­ cina drzanja, upotrebe ili iskoriscavanja stvari) i poslove vanrednog uprav­ ljanja stvarju (kao sto su: menjanje postojecih fizickih stvojstava stvari, ustupanje stvari na upotrebu ili iskoriscavanje trecem licu ili zasnivanje u korist treceg lica nekog prava koje se odnosi na celu stvar, izdavanje stvari u zakup, zasnivanje zaloznog prava na celoj stvari, zasnivanje sluzbenosti, realnog tereta ili prava) . Za poslove upravljanja zajednickom stvarju ·po­ trebna је saglasnost svih zajednicara. Poslove redovnog i vanrednog uprav­ ljanja stvari zajednicari saglasno mogu poveriti upravniku. U tom slucaju on deluje kao punomocnik zajednicara. Za upravnika zajednicari mogu po­ staviti jednog ili nekoliko zajednicara ili drugo poslovno sposobno fizicko lice ili pravno lice. �spolaganje �ajednickom stvarju ima u vidu otudenje stvari tj. pre­ nosenJe prava svo�1ne �а pokretnoj ili nepokretnoj stvari na trece lice, а ne na n�kog od zaJedn1cara (na primer: ugovorom о prodaji, ugovorom о razme�1, u?ov�:on; о poklonu, ugovorom о dozivotnom izdrzavanju itd. ). S� zaJedn1ca� mogu, ugovorom о punomocstvu, pravo raspolaganja prenet1 na upravnika odnosno punomocnika ili na nekoga od zajednicara. ·

-

v

VII . ZASПTA PRAVA ZAJEDNICARA

�ad.i...zastite svog u?ela � zaj�?n�ckoj svojini. svaki zajednicar ima pra­ v�dЭ: istice prema drugim zaJedn1canma odgovarajuc e zahteve . Zajedniear t 1m� I?ravo: u svako .doba da zahteva da se poloze racuni i da se podele 0 �vЛ k. ?n�ti 0� cele. stvan; da zahteva donosenje sudske odluke ako se za­ J �ni�(: � ne ogovore о nacinu drzanja, upotrebe i koriscenja zajed nickom 8 . ari· �� 14t· ZOVP-a) da zahteva potpunu ili delimicnu deobu zajed. n1ckе SVOJine ( \;1. 148 154. ZOVP. -а) 1·td. z3.)еdnlcar, . 'V ·kао sudrzalac, moze • stititi d�zv �dnu k�Ju.�u povred1. �Ilo ko od ostalih zajednicara (sudrzalaca� ako J n n��h on�mo�u�a a � dotadasnje m vrsenju fakticke vlasti na stv:ri koi�.,, J. . u llJ lhOVOJ d�zaV1n�1 (clan Во . ZOSPO-a) . . ZаЈеdn1car1 su u pravn0J· Z�J·ednici · eta spora tako da · · u pogledu predm . . tuzbu moraju podnet· kао J �dlI_l�tveni suparnicari (clan 205. stav 1. tacka 1 . ZPP-a). Takode svi zajeJn�� o aJu � � Ъ1iti o�uhvaceni tuZЬom kao tuzeni. Najznaeajniji zahtevi koje mogt{ podneti zaJ· ednican su v asn1cke tuzbe: vlasnicka tuzba za vracanje stva...

с

_

�

�

v

v

PROF. DR ILJJA BABI� UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

199

�1. 37 4
-

-

-

VIII. PRESTANAК ZAJEDNICКE SVOJINE DEOBOM 1.

Pravo zajednicara na deobu. Zajednicka svojina prestaje odre­

divanjem suvlasnickih delova na zajednickoj stvari, kada zajednicari po­ staju suvlasnici. Svaki suvlasnik ima pravo na deobu odredivanjem suvla­ snickih delova i to pravo ne zastareva. Odricanje od ovog prava nistavo је. Pravilo је da velicinu suvlasnickog dela koji се deobom pripasti dota­ dasnjem zajednicaru, odreduju svi zajednieari ugovorom. Ugovor о deobl nepokretne stvari mora Ьiti pisan i i overen u sudu. Od 1. septembra 2012.278 ovaj ugovor mora Ьiti sacinjen u oЫiku javnobeleznickog zapisa (clan 82. stav 1. tacka 3. Zakona о javnom beleznistvu - ZOJB-a). PunovaZan је, ро pravilu, usmeni ugovor· о deoЬi pokretnih stvari i prava. Ukoliko zajedniCari ne zakljuce u&_ovor о -deobl smatra se da su udeli zajednicara jednaki.279 0vu

pretpostavku moze oboriti onaj zajedniear koji smatra da је njegov udeo veci. Tako, veci udeo jednog suprиZnika u sticanju zajedni&e imovine zavisi od njegovih ostvarenih prihoda, vodenja poslova u domacinstvu, staranja о deci, staranja о imovini te i drugim okolnostima od zn�eaja za odrlavanje ili uvecanje zajednicke imovine (Clan 180. stav 3. PZ-a).

Velicina zakonskog naslednog dela zavisi od toga kojem naslednom redu pripadaju, koliko naslednika istog naslednog reda konkurise na na­ slede, da li se neki od naslednika odrekao svog naslednog dela i drugih okolnosti. Do deobe zaostavstine naslednici su u zajednici. Zaostavstinom zajednicki upravljaju i raspolazu svi naslednici (clan 229. ZON-a). Svaki nas�ednik moze pre deobe svoj nasledni deo, potpuno ili delimicno, pr�: net1 samo na sanaslednika. Ugovor о prenosu naslednog dela mora oventi sudija (clan 23 1. ZON-a). о predlogu jednog ili vise zajednicara (ostal� s? proti�i�i predla&�­ Р 80 ca)2 osnovni sud u vanparnicnom postupku odlucuJe о velic1n1 suvlasn1c�og dela prema pravilima koji za odredivanje velicine udela.zak�� postav: lJa �а odredeni slucaj zajednicke svojine. Postupak deobe ��Jedn1c�e sty� m�ze pokrenuti svaki zajednicar, а predlog mora obuhvatitl sve zaJedn1ca­ re 1 sadrzati podatke odredene clanom 149. stav 2. Z�VP��· . Р���� v

�oliko sud, postupajuci ро predlogu, utvrdi da ј� medu zaJ�dn1c.�nma sp�mo

na stvan koje su predmet deobe i1i је sporno koje stvari ulaze u zaJe�1cke stvari, preki се postupak i uputiti predlagaca da u odredenom roku pokrene parm�� Clan ч;о. �?VP-a).

cht

Pr�d1agac koji podnese tuZЬu postaje tuzilac koji tuZЬom mora .obuhva�ti sve zaJedшcar kao tuzene. Odlukom о deoЬi sud utvrduje suvlasnicki deo zajedn1cara koJI to zahteva u 0 osu na ostale zajednicare. 278

septembra Na osnovu Clana 182 Zakona о javnom belezni�tvu, njegova primena u celosti росесе 1• . 2012. godine. . . . oJ. 1mo vm1 dшCk zaJe u a znik pro su i· 1 е u d su а ЈЗ d 1..; an 180. stav 2. PZ-a propisuje da se pretpostav1. Jednaki. 280 Х1 2. stav 1, u vezi sa с1. 148 154. ZOVP-a. V"d 1 1,;1an •

·

.

279 ;t..l

·

-

200

VOSU E PRA GANJ ISPI ТA PRIRUCNI --- DNOG � � ---.;.:;.:.:.ZA POLA ::..: K-� --�::;. ---

----� -�

j svojini zajed. Udeo u zajednicko Dеоьa na Predlog treceg lica ): ,1. 1 ica · (kОЈ· а n1s · u zaJ·ednka. Stoga \;a tre ne ovi im · e gov . nJ'e tav sas 1 u az1 . u a n1\.Air х.... · xkа svoJin · · a роd е1·1 оdrеdivallJem · teres da se zaJ·edn1\; · · ш vru pra ' ti ima ') mogu n · · · •

2.

•

· xkОЈ· sv0Jin · 1. s. uv1a�n1�ki · edn1\; zaJ u la ude og gov nje ime na a, del og ick suvlasn nom stvar1. Тrеса Iica se samo� . talom deo stvari je u pravnom prometu i smatra suv u. se, shodno tome, mogu namiriti na svom lasn1ck del ·

IX. OBLICI ZAJEDNI CКE SVOJINE

U trenutku smrti ostavj�ca �aosta�s�i: . . na prelazi na njegove naslednike. Ako su �;edmet..zaostaysti�� 1ustva� (111 samo stvari), naslednici od tog trenu�a s.t1cu !1а �Jima zaJe�n1c� �VOJ1nu. Ona postoji do deobe, odnosno donosenJa rese�a о nasled1vaПJu Jer se u njemu odreduje suvlasniCki deo svakog nasledn1ka. .., . о nasledi.va­ resenJ nese d ne � . ? ZajedniCka svojina postoji (sve dok se � nju, odnosno izvrsi deoba) izmedu svih·nasledn1ka (zakons 1 t�stamen­ tarnih) nezavisno od velicine naslednog dela. Izmedu nasledn1ka 1 legatara ova svojina ne moze nastati zbog toga sto legatar ima samo oЬligaciono pravo prema dиZniku legata.281 Do deobe naslednici zajednicki upravljaju i raspolazu nasledstvom. Каd nema izvrsioca testamenta, а naslednici se пе sloze о upravljanju nasledstvom, sud се, na zahtev nekog od njih, postaviti upravitelja (za upravitelja sud moze postaviti i nekog od naslednika) koji се za sve njih upravljati nasledstvom, ili се svakom nasledniku odrediti deo nasledstva kojim се on upravljati.282 Svaki naslednik moze pre deobe svoj nasledni deo, potpuno ili delimicno, preneti samo na sanaslednika. Ugovor о pre­ nosu naslednog dela mora overiti sudija. Ugovor naslednika о ustupanju naslednog dela sa onim ko nije naslednik samo obavezuje naslednika da, ро izvrse�?j d�obl, preda svoj deo saugovaracu, cime saugovarac do deobe ne dob1Ja n1kakvo drugo pravo (clan 231. ZON- a). 2 Zajt:dniCka svojiцa bracnih drugova. Stvari koje su bracni dru�ovi stekli radom u toku trajanja zajednice zivota su njihova. zajedniCka SVOJma. Pr�!Post�V:�� se da �u ud�li bracnih drugova u zajednickoj svojini (i ce���pnoJ. �о':�) Je�aki Bracni drugovi mogu bracnim ugovorom dru­ g�clJe.ured1� SVOJe i�ovi�k� odnose.28з Svojim delom u nepodelje noj zajed­ n�CkoJ stvan ne mo�e bracn1 ?ru� raspolagati, niti ga moze opteretiti prav­ " . a. ZaJedn1Ckom stvari nun poslom med� �vi;rn (imovinom) bracni drugovi u toku br�a.upravlJa�u i raspolafu zajednicki i spo umno (clan 174. PZ-a). Bracni drugovi mogu u svako doba (za vremraz braka i nakon njegovog prestan�a). sporazu?1no izvrsiti deobu zajednickeeimo vine (clan 179. PZ-a). A_ko bJacni �go� ne �ogu da se sporazumeju deob о l zajedniCke imo­ vine, eobu ZaJedn1cke imovine vrsi sud (sudska deo ba) - clan 180 . PZ-a. 1. Naslednicka zajednica.

• .

281 ВаЬ'' lC, 1 " КOmentar Zakona О nasledivаnJu, · Вeograd, "SlиZbeni list 282 �lan 229 . . 283 Clan 171. Z-a.

ZON. P

SRJ", 2002, str. 204.

PROF. DR ILIJA BABIC

UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

201

Pretpostavlja se da su bracni drugovi izvrsili deobu zajednicke svojine ako su и javni registar prava na nepokretnostima upisana оЬа bracna dru­ ga kao suvlasnici na opredeljenim udelima. Smatra se da је upis izvrsen na оЬа bracna druga u toku trajanja zajednice zivota, i kada је izvrsen na ime samo jednog od njih, osim ako nakon upisa nije zakljucen njihov pi­ sani sporazum о deobl zajednicke imovine, odnosno bracni ugovor, ili je о pravima bracnih drugova na nepokretnosti odlucivao sud (clan 176. PZ-a). 3. Ostali slucajevi. lmovina koju su vanbracni drugovi stekli radom u toku trajanja zajednice zivota u vanbracnoj zajednici predstavlja njihovu zajednicku imovinu. Na imovinske odnose vanbracnih drugova shodno se primenjuju odredbe zakona о imovinskim odnosima bracnih drugova ( clan 191. PZ-a). Каdа su clanovi porodicne zajednice radom stekli stvari u toku tra­ janja porodicne zajednice, nastaje zajednicka svojina. Sticanje ovog vida zajednicke imovine, uglavnom, nastaje na selu u brojnijim porodicama, u kojima svojim radom uvecavaju imovinu roditelja njihova deca i unuci. Deo imovine koji је uvecan radom potomaka pripada potomku, srazmer­ no delu za koji је uvecao imovinu. Stoga је clan 1. stav 3. ZON-a pravilno odredio da ne cine zaostavstinu dobra u zaostavstini koja su stecena radom potomaka. Ukoliko zajednicari ne zakljuce sporazum о deobl, о udelu za­ jednicara u zajednickoj svojini odlucice sud ро predlogu bllo koga od njih. Odeljak osmi

ETAZN°A SVOJINA I. РОЈАМ, ОБЈЕКАТ I STICANJE ETAZNE SVOJINE

EtaZna svojinaj e pravo svojine na stanu, poslovnoj prostoriji, garazi ili garaznom mestu kao posebnom delu zgrade ciji titular ima i susvojinu na zajedniCkim delovima zgrade i gradevinskoj parceli na kojoj је zgrada po­ dignuta. Svojinu na posebnom delu zgrade moze imati samo jedan titular -jedno fizicko i pravno lice ili vise titulara. Na njoj moze Ьiti uspostavljena susvojina ili zajednicka svojina (npr. bracnih ili vanbracnih drugova). . Etazna svojin a se moze uspostaviti na stanu ili drugoj samostalno� �rostorij i kao sto su : poslovne prostorije, garaze, garaZna mesta u �grad1 . Gasno omedena). Ona se moze protezati i na sporedne delove kao sto su v aste ne e, j ori pros ke � vore tavans �� ili ni ske i, podrum , balkon terase � ?t itd. Zajednicki nedeljivi delovi nepokretnosti su : te�elJ1, glavn1 z1do-yi, ta­ . van, stepenice, hodnici, liftovi, elektricna, kanalizac1ona, vodovodna i tele­ fonska mreza i sl.284 �osebni deo zgrade је glavni deo etazne s�ojine, �i on _?,buhvata za­ . Jedn1cke delove zgrade, zemljiste pod zgradom ivono �оЈ.е sluz1 z� �edovnu upotrebu zgrade. Dok posebni delovi zgrade sluze etazn1m vlasn1c1ma, za284 О predmetu etazne svojine u uporednom pravu vid: Spasic 1., "Etama svojina", Promene stvarnog prava u SrЬiji, Institut za uporedno pravo, Beograd, 2004, str. но.

ISPI .:.: TA � --. UtNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG

PRIR .:.::: ::..;_ :=.:; .:.

---� � � � __ __

20 2

� � -� � � �

__

ze svim etaznim vlasnicima (koji imaju slu e rad zg i lov de i ljiv de ne ki jedniC . . . .. . svojinu na posebnom delu zgrade). I prestaJe ро os�ovama 1 na ce s� 1, vtlt pra о Pravo etaZne svojine se, р stanak �_ VOJlll�.na D:ep_?kretnos,t.1m a (na de­ nacin koj i vaZe za sticanje i pre . 1 svoJ1ne moze. se stec1 na o.snovu rivativan i originaran nacin) Ovaj oЫ �. �JISta na. kome Је zgrada. pod1gi:iuta odluke suda ili izjave volje vlasnika ze� . Ca]U vlasn1k nepo�etnostl ko��tltui­ ili се Ьiti podignuta. U posled�jem sћ� uspostavlJa pravo SVOJlne na se suvlasnicke delove i sa svakim od tih delova ma zgrade.285 odredenom stanu ili drugim posebnim delovi suvlasnic�o.m .�el� nepokr�tno��i koja Etaina svojina se uspostavlja na . lica stekl1 svoJ1nu na cini samostalnu upotrebnu celinu Ako su dva ili vise a treci� licima i posebnom de_lu ·zgrade kao suvlasnici ili zajedni�ari, pre� o ћсе. ostalim suvlasnicima iste nepokretnosti, smatraJU se kao Jedn II.PRE1VARANJE PRAVA тRлтоG KORISCENJA NA ZEMLJISTU U PRAVO SUSVOJINE ETAZNOG VLASNIКA . Stupanjem na. snagu Zakona о planiranju i izgradnji 11. 9. 2009. ро sili zakona, pravo trajnog koriscenja etaZnih vlasnika (vlasnika pos.ebnih fizickih delova stambene zgrade sa vise stanova, poslovne zgrade i poslov­ no - stambene zgrade) pretvareno је u pravo susvojine na tom zemljistu, bez naknade. Pravo susvojine na zemljistu, na kome se nalazi zgrada i koje sluzi za redovnu upotrebu zgrade, nastalo је inverzijom nacela superfici­ es solo ce.dit. Nai�e, vlasnik posebnog dela. zgrade stice n a zemljistu pod zgradom I za redovnu upotrebu zgrade. "pravo svojine, srazmerno povrsini . posebnih fizickih delova ciji su vlasnici". Svoj.��a �а pos�bnom d�lu nepokretno�ti izveden-a је iz suvlasnistva na zem1J1stu 1 zgrad1 kao celini. Ova dva oЫika svojine ostaju neraskidivo povezani.286 III"PRAVA ETAZNOG VLASNIКA . . . . 1. .Prava ·na posebnom delu zgrade. Etazni vlasilik ima pravo da P?s�bn1 deo nepokretnosti iskljucivo koristi i raspolaze nJ'im а na zaJ·ed" m ned�1' I':m n1cki · n��_?kretnosti ima pravo susvojine. J · · dе1?VIma Suvlasnicki delovi na .zeml31stu na kome. se nalazi zgrada i koje sluzi dovnu up��:ebu z&rade odreduju se srazmerno povrsini posebnih fizic­ h de.l�va Cl]l su on1 vlasnici. Na taj nacin Ј· е ostvareno pravno J'edinstvo suv1. asn1 stva nа zem1'JIS · "tu роd zgradom i za redovnu upotrebu zgrade . svo31nom na posebnom delu zgrade. 287 · Pose?,an deo zg�ade moze Ьiti u privatnoj svoj ini i 1· edno m od oЫika . зavne svo31ne. Delovi zgrade k01;1 1· · · · · Ј · sluze " zgrad' poseЬn1m · · · a su u nedeljivoj susvojin 1 kао се 1n1 1li samo · dе1ovim nзenim i svih vlasnika p9sebnih delova, ·

'

�

285

286 287 ·

·

. Юaric Р. VedriS М Gradansko pravo, N arodne no�ne, 2009, str. 267. i 268. Юaric р Vеdri! м'.', n. d. str. 265. . " S1monetti Р., "Pravno jedinstvo nekrеtnine . ' рravni. z1vo t, broj 11/2007, str. 445. •

•

•

za sa

PROF. DRILIJA ВАВIС UVOD U GRADANSKO PRAVO I SТVARNO PRAVO

203

odnosno vlasn.ika �ij�� pose��im delovima sluze. Stupanjem na snagu Zakona о plan1r�nJu 1 1zgrad�;ч1 (11. ? · .2009) �ravo trajnog koriscenja iz­ gradenog gradevinskog zer�.lJ1sta etazn1h vlasn1ka u stambenim zgradama је pretvoreno u pravo svoJ1ne, srazmerno povrsini fizickih delova ciji su vlasnici, bez naknade (clan 101. stav 2. Zakona). Etazni vlasnici objekta, koji је izgraden na gradevinskom zemljistu za koje је zakljucen ugovor о zakupu radi izgradnje na rok od preko 50 godina, stupanjem na snagu Zakona о planiranju i izgradnji (11. 9. 2009) postali su suvlasnici na gradevinskom zemljistu pod objektom i za redovnu upotrebu objekta, srazmerno povrsini posebnih fizickih delova objekta ciji su vlasnici, bez naknade (clan 101. stav 3. Zakona) . 2. Sadrzina etaZne svojine. Vlasnik posebnog dela nepokretnosti (najcesce zgrade) nije u potpunosti imalac najvisih prava na stvar. On ima pravo nedeljive susvojine na zemljistu pod zgradom i za. redovnu upotrebu zgrade i zgradi kao celini. Etazno vlasnistvo se koncentrise prvenstveno na poseban deo nepokretnosti kao objekat prava svojine.288 Titular posebnog dela zgrade moze tim delom raspolagati inter vivos i mortis causa. Shodno tome, ugovorom о prodaji, razmeni, poklonu on moze preneti pravo svojine na drugo lice ili poseb,1I1 deo nepokretnosti moze opteretiti hipotekom. Poseban deo nepokretnosti moze Ьiti predmet testamentarnog raspolaganja ili ga mogu naslediti zakonski naslednici. U svim slucajevima pravno raspolaganje posebnim delom ima za posledicu raspolaganje i suvlasnickim delom nepokretnosti ispod zgrade, za redovnu upotrebu zgrade i delovima zgrade kao celini (krov, stepenista, .svetlarnici, spoljni zidovi, liftovi, pumpe i drugi чredaji). Vlasnik posebnog dela zgrade је duzan о svom trosku izvrsiti opravke n� svom posebnom delu, ako је to neophodno da Ьi se otklonila steta za роsеЬш deo drugog vlasnika ili za delove zgrade koji sluze zgradi. On more,� skladu sa gradevinskim propisima, о svom trosku vrsiti prepravke svog pos�bn�& dela zgrade ako se tim prepravkama ne dira u posebni deo drugog ylasnika il1 delove koji sluze zgradi kao celini ili posebnom delu drugog vlasn1ka. Za vrsenje popravki i prepravki (eventualno i promenu namene pose�­ nog dela) nije potrebno odobrenja ostalih suvlasnika cele nepokretnosti. lpak, vlasnik posebnog dela nepokretnosti nije ovlascen �siti :prepravk� �а svom posebnom delu zgrade kojima Ьi se mogao naru�,,,�ti a�h1t��tons� izgled zgrade, ili umanjiti sigurnost ili stabllnost zgr��e ili zaJ�dn�ckog Il1 posebnog dela drugog sopstvenika, ili Ьi s.e tim delovt!11a nanosila steta. . . . p avo i na .sve plodove ko11 ��s�ik posebnog dela nepokretnosti 1ma � . pro1sticu 1z posebnog dela njegove nepokretnost1 (zakupn1na�. . ucestvovat1 � tr?sko�ma odr­ "'zav Etazni vlasnik ima i obaveze - duzan јеerno vrednost1 n1egoVIћ posebanja zajednickih delova zgrade289 srazm 288

Юаnc · ' Р. Vеdr1� ·х М ., n. d ., str. 269· . .. 1 . f;аsada ·� 289 ZajedniCki delovi zgrade su oni koji sluze zgradi kao сеlш1 - te�elJ1, g аvш. zi"d?VI,· tavan, 1 odna vodo na, izacю � stepenice, hodnik stan namenjen za nastojnika zgrade, dizalice, elektn�na, kanal sve' an3e, zagrev za ji ureda telef�nsk mreza. bunari, prostorije za pranje i su5enje ruЬlja, krov, podruш, � tlarщc1,. d1 mnjaci i sl. .

204

VOSUDN OG� ZA POLAGANJE PRA ISPI� TA PRIRUCN � �-� IK � � � � � --

� � � � � � � �

cele zgrade, а ako zajednicki d�lo� nih delova prema ukupnoj vredno�ti zgrade -. srazmerno vrednosti ЦJl­ sluze samo nekim posebnim delovim� ukupno] vrednost1 onog dela zgrade u kome hovih posebnih delova prema 290 se ti posebni delovi nalaze. nog vl�sn1ka na nedelJ1vim Pravo etaZne svojine obuhvata 1 pravo etaz gradom i za redovnu �P?tre­ zajednickim delovima zgrade, zemljistu �?� � srazmerno povrs1n1 po­ bu zgrade. Ovi nedeljivi delovi su и susvoJ1n1 Jer �u, p sebnog dela zgrade, odredeni. Suprotno tom�,vи Jednom delu �-avne nauke se istice da su zajedniCki delovi zgrade, zemlJiste pod zgradom i za redovnu upotrebu zgrade и zajednickoj svojini. . . . . ezu 1 pravo da аћ obav ima st1 retno nepok Titular posebnog dela 291 upravlja zgradom i zemlj istem, sa o·stalim etaznim vlasn icima . Suvla­ snici cele nepokretnosti ovlasceni su odrediti lice koje се preduzimate akte redovnog upravljanja celom nepokretnoscu. U akte redovnog uprav­ ljanja svrstavaju se poslovi redovnog (tekuceg) odrzavanja nedeljivih delova zgrade i uredaja koji sluze·svima ili vecini etaznih vlasnika Oift, pumpe za vodu, stepeniste itd), davanje и zakup onih delova zgrade koji nisu poseban objekat etazna svojine. Poslovi vanrednog upravljanja obu­ hvataju pretvaranje dela zgrade kao celine и objekat etaz·n e svojine, zna­ cajnije popravke, rekonstrukciju na delovima nepokretnosti koje slU:ze svima ili vecini itd. Suvlasnici nepokretnosti kao celine imaju pravo na plodove i druge koristi koji iz nje proisticu (zaklip fasade, krova radi postavljanja antena Ш drugih uredaja ako to dozvoljavaju propisi itd). Oni su duzni da snose i stetu koja је prouzrokovana trecim licima а potice od nepokretnosti kao celine Oedje рао sa krova i ostetio automobile; Iift povredio fizicko li�e itd). •

•

v

••

•

.

IV. PRESTANAК ETAZNE SVOJINE

Pravo et?zne svoj ine.prestaje: 1) kad jedno lice stekne pravo svojine па . . s�m os �bn�m delovim a zgrade (clan 107. ZSP-a), 2) unistenjem ili znat­

�

nim ostecen� em zgra�e - kada trajno prestane da bude odgovarajuca za .., anJe su lasnik samost��no izvrsa ovih prava (clan 105. ZSP) , 3) brisanjem y y и zemlJis !om registru up1sa kojim је svojina posebnog dela zgrade bila l usposta�lJena, na osno ll r vnog posla, odluke suda ili orga uprave i1i ':7 � � na naredeПJa zakona, I. 4) iskl.Jucen jem suvlasnik iz suvlasnicke zajednice, па osnovu odluke suda. ml�ta.Zna svoj ina moze prestati za sve etэ.Zne vlas nike (zgrada је srusena u ze JOtresu, ?dronu, usled nevremena) ili za neke etazne vlasnike koji imaju pravo dа SVOJ poseban deo nepokretnosti obnove. 290 о tтo!kovima odrzavanja zgrade v. clan 24· Zak ona о odrzavanju stambenih zgrada, Sluzbeni gla· snik RS", broj 44/95. 291 CI . 10-23. Zakona о odrzavanj u stambenih zgrada. v

"

PROF. DR ILIJA BABIC

UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

205

Odelj ak deveti

ЈАVNA SVOJINA

I. UOPSТE

Javna �yojiD:� J e syojii:a na s��ri�a koj� su, ро svojoj prirodi, namenje­ ne upotreb1 i konscenJu svih, kor1scenJu rad1 neposrednog izvrsavanja prava i duznosti RepuЪlike SrЪije, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samo­ uprave, te ciljeva i duznosti javnih ustanova, agencija i drugih organizacija.

Ustav RepuЫike Srblje292 jemci privatnu, zadrиZnu i javnu svojinu i garantuje njihovu jednaku pravnu zastitu. Javna svojinaje: 1) drzavna svojina, 2) svojina autonomne pokrajine i 3) svojina jedinice lokalne samouprave (Clan 86. st. 1. i. 2. Ustava). Ustav, u clanu 86. stav 1, pravilno razlikuje ddavnu svojinu od svojine autonomne po­ krajine i svojine jedinica lokalne samoupravne. Titular ddavne svojine је samo driava - Re­ puЫika SrЬija, kako је to i propisano u clanu 87. stav 1. Ustava. Ovom clanu prethodi naslov "Ddavna imovina". Iz stava 4. istog clana, proizlazi daje svojstvo drzavne imovine ima i imo­ vina ovih subjekata (а ne samo drzэ_ve), sto је netacno. Clan 87. stav 4. Ustava, osim toga, predvida da se imovina autonomnih pokrajina i je­ dinica lokalne samouprave, nacin njenog koriscenja i raspolaganja, ureduje zakonom. Prema tome, Ustav nije predvideo da se i sticanje imovine autonomnih pokrajina i jedinica loka1ne samouprave ureduju zakonom.

П. ЈАVNA SVOJINA I OPSTA DOBRA

Javna svojinaje svojina na stvarima koje su, ро svojoj prirodi, namenje­ ne upotrebl i koriscenju svih, koriscenju radi neposrednog izvrsavanja prava i duznosti RepuЬlike Srblje, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samo­ uprave, te ciljeva i duznosti javnih ustanova, agencija i drugih organizacija. U javnoj svojini mogu Ьiti pokretne i nepokretne stvari na kojima moze postojati i pravo privatne svojine. Stvari u javnoj svojini ne razlikuju se, ро svojim prirodnim osoblnama, od stvari и privatnoj svojini. Na stvari и javnoj svojini primenjuju se opsta pravila stvarnog prЭ:va. Sh?dno. t?me, na Sticanje, vrsenje, zastitu i prestanak prava javne SVOj1ne, pr1meПJUJU Se v drugo odredbe zakona kojim se ureduje pravo privatne svojine, ako nesto nije propisano zakonom . . . . Svojstvo javne svojine, odnosno njena namena odreduJe se zakonom ili odlukom nadleznog organa donetom na osnovu zakona, odnosno drugog propisa ili opsteg akta (clan 5. Zakona о javnoj s�ojini - ZJ�-a) . Supro�o tome, namenu stvari u privatnoj svojini, ро pravilu, odreduJe sam vlasnik stvari. Javna svojina se razlikuje od opstih dobara. Opst� do�ra su. �elovi pri­ rode k?ji ро svojim osoblnama ne то� Ьiti. и vl�st� ?z1c�og й� pravn.og . 1ica POJedinacno, nego ih mogu upotreЫJavat1 (k�r1st1ti) svi pod Jedn�m uslovima kao sto su: atmosferski vazduh kao сећnа, v�da ? reka_ma 1 Je­ zerima kao celina i slicno . Tako, svojstvo opsteg dobra imaJu koпta reka, dno jezera, obale reka i jezera kao celine .293 Opsta dobara n1su и pravnom 292

"Sluzbeni glasnik RS''i broj 98/06 Z" Stvarno pravo, sveska 1• Narod�е ��� 293 Gavella N Josipovic т Gliha I Belaj V., Stipkovic Zagreb" 2007 136;01ВаЬiс I., Medic D., Ha�ic Е" Povlakic М. i Velic L" Komentar Zakona 0 stva rш Р RepuЫ1ke Srpske, Privredna stampa, Sarajevo, 2011, str. 145. ·

.

20 6

P� RU C N I K ZA PO � RI �

LA G ANJ E PRAvo suDN

A T OG IS�PI�

__ _ _ _ _ � _ _ _ _ __ __ _ _ _ __ _ _ _ _ _ _

-� --� --� � � �

svojine �p.rivatne а ni javne) ili dru­ prometu - ne mogu Ьiti objekat p�ava �raVIlнD:a stvar!log pra':a. Opsta gog stvarnog prava. Ona nisu stvar� pr�ma Iica po dJe dnak1m usloVIma. Ko­ dobra mogu da koriste sva pravna i fiz1ckalica mo ipak da obezbedi drzava riscenje ili upotrebu ovih dobara od svih ara.�94 ra ali u ulozi suverena, а ne vlasnika tih d?b m dobnma �pra:VlJa RepuЫ1ka Srb1Ja. Prav­ .

•

"

Ako zakonom nije odredeno sto drugo, ops� (up?treЫ�avaJU). opste .dobr? u sk1adu sa na i fizicka lica imaju subjektivno p�avo. da k�nst� dшh SVOJstava Za kor1scenJe (upotrebu) njegovom narnenom i bez narusavanJa nJegovih pr1ro (nacin zahvatanja vode iz jezera i reka opsteg dobra propisan је poseban javnopravni rezim itd). Tako, za�on?m �е predvida na� ribolov, letenje vazdusnim prostorom RepuЬlike Srblje g dobra. IzdvaзanJem 1z opsteg dobra cin na koji fizicka i pravna lica mogu izdvojiti deo opste moguce steci pravo svojine. kao ce1ine nastaje posebna pokretna stvar na kojoj је, ро pravilu, rimiran u bocu na tim de­ komp h Ako је voda zahvacena iz reke ili jezera u posudu, i1i vazdu e lovima opsteg dobra uspostavlja se privatnopravna vlast, i stice se pravo svojin okupacђom. RepuЬlika Srblja ili neki drugi subjekt kome је povereno da upravlja opstim dobrom (Clan 13. Zakon о javno - privatnom partnerstvu i koncesijama - ZJPPK) moze na odredeno vreme' uz naknadu, dati koncesiju pravnom iii fizickom 1icu radi koriscenja opsteg dobra.

Stvari u javnoj svojini su u pravnom prometu u skladu sa odredbama zakona koji regulise pravo privatne svojine (clan 4.stav 1. ZJS). III. PREDMET ЈАVNE SVOJINE v J.avna svojina ima za predmet: 1) prirodna bogatstva; 2) dobra od op­ steg interesa; 3) dobra u opstoj upotrebl; 4) stvari koje koriste organi i organizacije; 5) druge stvari. 1. Prirodna bogatstva . �r:irodna bog�tstva �� ,?o�ra kojima је zakon odredio to svojstvo, а "u SVOJIПI su Repubћke SrbIJe �clan 9; stav 1. ZJS-a). Vecina prirodnih bogat­ stava (npr: rudna bogats�a 1 .vode) su opsta dobra i nisu ni u cijoj svojini. ��а postaJu pr��me� �VOJI�� i drug1h stvamih prava kada se zahvate ili odOJe od svog lez1sta il1 stan1sta, na osnovu koncesije ili dozvole nadleznog organa.295 Као pri�odna bogatstva ZJS odred&.·е: vode vodotoke i n1ihove izvore podze· a "1 druga obra koja su posebnim zakonom odredena mne vodе, rezerve nun�.ral 'h si·rovш Ь · · · · · v , van1a 1 upravl' kао рпrоdnа ogatstva (Clan 9 stav 1 ZJS)·296 Na\;m · 11anJa х 1 1s 1 k ove onsca · · . 0 · ь 7 'Ј .

m

'Ј

'

·

us

'

· z.akonom. Tako је Zakon о rudar Pnr dmm ogatstvom uredUJ� · se . ь� stvu29 propisao uslove i nacin eksploataci'e � mш�r ��oVIna "kao prirodnog dobra и drZavnoj svojini", u . zemlji i na n'eno· ovrs· _ i izgradnju, kori�skom dnu ili ispod njega, kao scenje i 3·.�ona
�h o�v�� ru�kiь�ьј:�����: .

....

·

·

. . Nа pnrodnom bogatstvu tnoz 1 e• se stес'1 konces1Ja il1 pravo konscenJa, оdv nosno iskoriSeavanja u tот s ucaJu pravo na naknadu za koriscenje prirod' 0

•

·

·

•

•

\ U

0

Gavella N., Josipovic Т" Gliha 1 В 1 . ovic z., n. d., str. 137. . ВаЬiс 1., Medic D., Hasic Е., Po�ia�ca.JMV. '!1 VSti�k . lic � L. n �., , str. 146 �lan 147; . 7. stav 3. ZSP-a. · 296 C�an 9. stav 1. ZJS-a, 1 . pored ostalo 'skr0P1.5\lJ� �а su pnrodna bogatstva "mineralni resursi, resurski podzemn1h voda, geotermalni i drugi geot� resursi i rezerve mineraln ih sirovina". Ove pojmove ZJS nije, medutim, definisao. 297 ,,Sluibeni glasnik RS" r. ь �4/95, · 34/061. 104/09. 298 "SJuЊeni. g1 asni'k RS . , broJ 30/10. 294

.

29s

,,'

.

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

207

nog bogatstva pripada RepuЬlici SrЬiji, autonomnoj pokrajini i jedinici lo­ kalne samouprave, u skladu sa posebnim zakonom (clan 9. st. 3. i 4. ZJS-a). 2. Dobra od opsteg interesa Dobra od opsteg interesa su stvari za koje је zakon odredio da uzivaju posebnu zastitu kao sto su: poljoprivredno zemljiste, sume' i sumsko ze­ mljiste, vodno zemljiste, vodni objekti, zasticena prirodna dobra, kulturna dobra (clan 10. stav 1. ZJS-a). Svojstvo dobra od opsteg interesa ima i mre­ za. Mreza ј е nepokretna stvar sa pripacima, odnosno zЬir stvari, namenje­ nih protoku materije ili energije radi njihove distribucije korisnicima ili odvodenja od korisnika (clan 11. ZJS-a).

Ova dobra su u svojini drzave (RepuЫike Srblje), autonomne pokrajine, grada, opstine, mogu Ьiti u privatnoj svojini pod uslovima utvrdenim zakonom. Ukoliko је zakonom odre­ deno da jedno dobro u privatnoj svojini postaje dobro od opsteg interesa, na njemu samim tim, ро pravilu, ne prestaje pravo svojine. То је izricito propisano clanom 11. stav 6 . ZJS-a za mrezu: "Mreza na kojoj па dan stupanja na snagu ovog zakona postoji pravo privatne svo­ jine ostaje u privatnoj svojini". Medutim, kad је neko dobro и privatnoj svojini progla8eno dobrom od opsteg interesa, pravo svojine na tom dobru se nuzno ogranicava.299 Za.Stita kori­ scenje i upravljanje dobrima od opsteg interesa ostvaruju se pod uslovima i na nacin utvrden zakonom (clan 85. Ustava RS). а

Dobra od opsteg interesa na kojima postoji pravo javne svojine su u svojini RepuЫike Srblj e, ako zakonom nije drukcije odredeno. Tako su vode i vodno zemljiste (javno vodno dobro), kao neotudiva dobra od op­ steg interesa, u drzavnoj svojini. Javno vodno dobro se koristi na nacin kojim se ne utice stetno na vode i priobalni ekosistem i ne ogranicavaju prava drugih. Najavnom vodnom dobru moze se, pod uslovima utvrdenim zakonom, steci pravo koriscenja (clan 5. ZOV). Za upravljanje dobrima od opsteg interesa u javnoj svojini mogu se osnivati javna preduzeca, javne agencije i drustva kapitala. Pod upravlja­ njem dobrima od opsteg interesa podrazumevaju se, zavisno od prirode d?bra, uzgoj, staranje, izgradnja, odrzavanje, unapredivanje, �skori.scav�­ nJe i Odredivanje nacina koriscenja dobra od opsteg interesa UJaVПOJ SVOJI­ ni, u skladu sa posebnim zakonom.

3. Dobra u opstoj upotrebl Dobra u opstoj upotreЬi su stvari odredene zakonom koje su, sh? d­ . no svojoj prirodi, namenjene da ih upotreЫjavaju odnosno konste SVI, u �kladu sa njihovom namenom kao sto su: javni pu�evi, j avne P1:11ge, ��s! 1 tunel na javnom putu, pruzi ili ulici, ulice, trgovi, Javn1 J?ark?VI, gr�n1cn1 prelazi (clan 10. stav 2 . ZJS-a). Javni putevi i nekategor:i sa�1 puteVI, �ао dobra u opstoj upotreЬi, prema odredbama Zakona о Javn1m puteVIma (ZJP), cine mrezu puteva. Zakon predvida zastitni pojas sa svake strane javnog puta sledece sirine: za autoputeve, kao drzavne puteve I reda: 40 metara, ostale drzavne puteve I reda: 20 metara, drzavne puteve II reda: 10 metara i opstinske puteve 5 metara (cl. 3, 5. i 29 . ZJP-a). а99

Gavella N" Josipovic Т" G1iha 1., Ве1ај V., Stipkovic Z" n. d., str.143.

20 8

VOSUD t NIK ZA POLAGANJE PRA NOG ISPIT A � PRIRU ---� � .:- -.= .. � .:.

----� __ __ __

--

� �

tih dobara, j �su �bje�at prau ·apstoj upotreЬi, za razliku od ops bra Do . samom zakonu mo ze st1cati konceva Javne SVOJ··lnе. Na nJ·1·ma se' stoga' ро sti· 1· druga P.rava оdr�dena z�sija, zakup, pravo koriscenja, prav.o s�uzben� nm� u opstoJ upotr�?1. ured�J� konom . Nacin koriscenja i upravlJanJ 8: dob 1 � dr�avnoJ SVOJl� , nac1n 1 titular te svojine. Ako је dobro u opstoJ upotreb . ro u toJ dob Је ops �1�0 �0 upo­ o zak lise . regu ara dob � tih uslove koriscenja . lokal�e s.amouprave trebl u pokrajinskoj svoj ini odno.�no sy?J�n1 Jed1n1ca nJe pra��m a (gradska odnosno opsti�ska . sV?Jina) й.1 Ј� dato n. upr�vlJa va licu nacin u uslovi koriscenJa i upravlJanJa regulisano Је odgo raJuc1m opstlm aktom pokrajine, grada, opstin� ili pravn�g �ica. . .. . Ро pravilu, dobra u opstoj upotreb1 s� � svoJ1n1 RepuЫ1ke .�rb1Je, i�u: zev drzavnih puteva П reda, koja su u svo3�n1 .auton omne P,..O �IЋJ �ne na ClJO� se teritorij i nalaze, kao i izuzev nekategor1sn1h puteva, opstinskih puteva i ulica (koja nisu deo autoputa ili drzavnog puta 1 i 11 reda) i trgova i javnih parkova, koji su u svojini jedinica lokalne samouprave na cijoj se teritoriji nalaze (clan 10. stav 7. ZJS-a). Za upravljanje dobrima u opstoj upotrebl u javnoj svojini mogu se osnivati javna preduzeea, javne agencije i drustva kapitala. 4.

Stvari koje koriste organi i ogranizacije

Stvari koje koriste organi i organizacije (oznacavaju se i kao javna do­ bra ujavnoj upotreblз00) su stvari ujavnoj svojini namenjene za izvrsavanje njihovih prava i duznosti . Namenu ovih stvari, nacin njihovog koriscenja i upravljanja odreduje zakon, opsti akt autonomne pokrajine, grada, opstine ili odluka drugog pravnog lica. Stvari ujavnoj svojini koje koriste organi RepuЬlike Srblj e, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave za vrsenje svojih prava i duznosti obuhvataju nepokretne i pokretne stvari.

Nepokretne �tvari k�je ko��e ovi,_ organi jesu: sluzbene zgrade i poslovne prostorije, stambene zg�ade 1 stan_o�, garaze 1 garazna mesta, nepokretnosti za reprezentativne potrebe, za p otrebe dip�om�tski� i konzuI�n:iih predstavnistava i nepokretnosti za posebne namene. Pokr etne stv� koJe �onste orgam Jesu: prevozna sredstva, predmeti istorijskodokumentar­ ! ne, kulturne I umetniCke vre�o�ti, oprema, potrosni materijal i pokretne stvari za posebne namen�. Као pokr�tne ��ап koJe su �amenjene za rsenje prava duznos organa uprave ti i smatraJ� se n�vac.1 har tiJe.�� vr�dnosti, sto se ureduyJe posebnim zakonom (clan 52. ZJS-a). .

�r;ba�lJanJ�, konsce�J �, upravljanje .i raspolaganje stvarima u javnoJ . SV�JlDl �о�� konste organ1 1 organizacije vrsi .se u skladu s Zakonom о јаv­ ПОЈ SVOJ1m 1 na osn?w njega donetim podzakonskim aktima. Organ1. R:p�Ьlike Srblje, au�onomne pokrajine i jedinice lokalne sa­ mouprav� duzn1 su da stvan, u Javnoj svoj ini kor iste na nacin kojim se obe��ed�Je e�asn? �senje njihovih prava i duznosti, kao i racionalno . korisc�nJe �v �cuyaDJe tih stvari Vlada се pod . zakonskim aktom detalj nije . urediti kor 1sce nJe · · stvar1m · a u JavnoJ · · n1· kоЈе . · · svoJ1 ' odrz"avanJ·e i' upraviJanJe ko�ste organi. RepuЬlike Srbije, ako za · odr edene vrste nepokretnosti nije nesto drugo zakonom propisano. ·

300

Clan 35. stav 5. ZOV-a.

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO i ·SТVARNO PRAVO

209

5. Druge stvari i imovinska prava

u javnoj svojini mogu Ьiti i stvari koje nisu uvrstene и prirodna bogat­ stva, dobra od opsteg interesa, dobra и opstoj upotreЬi, а nisu namenjene da ih koriste organi i organizacije javne vlasti RepuЬlike SrЬije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Od drugih stvari и javnoj svojini ро svom znacaju izdvaja se gradevinsko zemljiste u javnoj svojini, ali one obuhvataju i druge nepokretne (zemljisne parcele koje nisu gradevinsko zemljiste, objekte itd) i pokretne stvari и javnoj svojini . Ove stvari и jav­ noj svojini sluze izvrsavanju prava i duznosti organa javne vlasti posredno. Tako se kao nepokretnosti koje koriste drzavni organi i organizacije sma­ traju i nepokretnosti u j avnoj svojini koji neposredno ne sluze izvrsavanju nadleznosti tih organa i organizacija, vec za ostvarivanje prihoda putem davanja u zakup, odnosno na koriscenje (komercijalne nepokretnosti: po­ slovni prostor, stanovi, garaZe, garazna mesta i dr. - cl. 20. stav 2. ZJS-a). Stvar se, osim toga, moze prodati na nacin propisan zakonom ili podzakon­ skim aktom. Ostvarena imovinska vrednost je budzetski prihod RepuЪlike Srblje, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave. Gradevinsko zemljiste moze Ьiti u svim oЫicima svojine i u prometu је pod uslovima propisanim zakonom. Опо је odredeno zakonom i plan­ skim dokumentom kao gradevinsko, а predvideno је za izgradnju i redovno koriscenje objekata. Svojstvo gradevinskog zemljista ima i ono na kojem su izgradeni objekti u skladu sa zakonom i zemljiste koje slиZi za redovnu upotrebu tih objekata. Pravo svojine na gradevinskom zem1jistu u javnoj svojini ima RepuЫika SrЬija, auto­ nomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave (cl. 82. i 83. ZPI-a). Promet ovog zemljista oЪavlja se pod pretpostavkama odredenim zakonom. Otudenje Ш davanje u zakup gradevinskog zemljista u javnoj svojini radi izgradnje sprovodi se javnim nadmetanjem �i prikupljanjem ponuda javnim og1asom, ро trfisnim us1ovima, u skladu sa zakonom. Kada Је vlasnik gradevinskog zemljista и javnoj svojini RepuЪ1ika SrЬija, otudenje ili davanje u zakuJ? ovog zem1jista sprovodi RepнbHCka direkcija za im�vinu Repub��e Sr�ije, o�nos:1:1o. nadlezrп organ autonomne pokrajine, ako је vlasnik gradevшskog zeml31sta u 3avnoJ �O)IJ?l autono­ �a pokrajina. Postojece i planirane povrsine javne namene ne �ogu se otuditi 1z Javne svo­ JШ�. One se mogu otuditi Ш dati u zakup samo ako је donet planski dokument na osnovu koga se izdaje lokacijska dozvola (clan 96. st. 1- 4. ZPI-a). .

Clan 13. st. 2. i 3. ZJS-a и javnu svojinu (kao njen predmet) uvrstava 1 druga imovinska prava i to: pravo na patent, pravo na licencu, model, uzo­ rak i zig, pravo koriscenja tehnicke dokumentacij e i druga imo nska prava utvrdena zakonom. Predmetjavne svojine su, medutim, stvaп. Navedena imovinska prava predstavlj aju predmet javne imovine.

�

IV. IМAOCI PRAVA ЈАVNE SVOJINE

Imaoci prava javne svojine su RepuЬlika Srbij a, autonomna pokrajina 1 opstina, odnosno grad (jedinica lokalne samouprave). Pravilo је da pravo javne svojine ima grad, а пе gradsk� op�nna koJa Је u njenom sastavu. Statutom grada moze se, medutim, predvidet;t da gra�ska opstina ima pravo javne svojine na pokretnim i nc: �epokretn1m stvanma neophodnim za rad organa i organizacija gradske opsnne. Ako statutom gra.

v

•

•

•

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPIТA

210

ti�a i�a pra�o �oris�enja na da ova mogucnost nije predvidena gradska. ops ?l1ko Је stvar1 pr1bavil� �rad­ stvarima u svojini grada u cijem је sasta":?. Uk Је. sast.a� grad�ka �p.stina, а ska opstina, pravo svojine stice grad, u CIJem zaJe n1ce � dru�1 ?Ьl1�1 .mesne gradska opstina ima pravo korisc�nja. Mesn� a u�Javn oJ svoJ�n1 opst1ne od­ samouprave imaju pravo koriscenJa na stvaпm odnosno drug1m aktom ovih m, nosno grada, u skladu sa zakonoщ i propiso . . . . jedinica lokalne samouprave.�cla� 18: st 1 - 5. ZJS-a). r1m stva a anJa a u � asp avo Jav­ r P U imaJ � . ne ? � Imaoci prava javne svoJi svoJ1 n1, smatra se: 1) ?ava­ ОЈ Ја u a . i stvar � � noj svojini Raspolaganjem nje stvari na koriscenje; 2) davanJe s�ar1 u zakup; 3) pr��os prava Javne svojine na drugog nosioca javne. SVOJin� (sa nak�ad�m �li bez naknade), ukljucujuci i razmenu; 4) otud�nJe stvar1; 5) z�sn1vanJe h1pote�e. na nepo­ kretnostima; 6) ulaganje u kap1tal; 7) zalaganJe pokre�t; stvan; 1 8) dava­ nje stvari u javnoj svojini na koriscenje (sa naknadom 111 bez naknade), Ш u zakup drugom nosiocu javne svojine (clan 26. ZJS-a). О pribavljanju stvari i raspolaganju stvarima u javnoj svojini RepuЬli­ ke Srbije odlucuje Vlada, ako zakonom nije drugacije odredeno (da о tome odlucuje ministar ili drugi nadlezni organ) - clan 27. st. 1 - 8. ZJS-a.

Stvarima u svojini autonomne pokrajine, pod uslovima propisanim zakonom, raspolaie (sto obuhvata i pribavljanje svojine) organ autonomne pokrajine odreden u skladu sa statutom autonomne pokrajine. О pribavljanju stvari i raspolaganju stvarima u svojini grada odnosno opstine, pod uslovima propisanim zakonom, odlucuje organjedinice loka1ne samouprave odre­ den u skladu sa zakonom i statutomjedinice loka1ne samouprave (Clan 27. st. 9 12 . ZJS-a). -

V. IМAOCI PRAVA KORISCENJA SТVARI U JAVNOJ SVOJINI Pravo koriscenja је pravo izvedeno iz prava javne svojine. Ono obu­ hvata akte redovnog (а ne vanrednog) upravljanja stvarima. Imaoci prava koriscenja imaju pravo da stvari u javnoj svojini drze i da ih koriste u skla­ du sa prirodom i namenom stvari, da ih daju u zakup i njima upravljaju u �klad� sa zako�o�. �pravljanje stvarima u javnoj svojini је njihovo odr­ zavaПJe, obnaylJan)e 1 unal?redivanje, kao i izvrsavanje zakonskih i drugih o�avez� u vez1 sa tun stvanma, ako za odredeni slucaj koriscenja zakonom n1Je nesto drugo propisano (Cl. 22. i 23. ZJS-a) . .. . .Prayo koriscenj� na nepokretnim i pokretnim stvarima u javnoj svo­ �1�1 1.m.aJu: 1) organ1 1 organizacije RepuЬlike Srblj e, autonomne pokrajine 1 Je�1n1�a lok�e sam�:iprave; 2) javna preduzeca i drustva kapitala ciji је osniv�c R�puЫ1ka SrbIJ a, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samou­ prav� i zaVIsna drustva ovih javnih preduzeca i drustva kapitala 3) gradska ?Pstina �о statutom gr�da .nije predvideno da gradska opstin� ima pravo Javne 8':0Jine n� P��etn1m 1 na nepokretnim stvarim neo phodnim za rad organ� 1 0�gan1z�c�a gradske opstine; 4) ustanove i a javne agencije i druge . (uklJucujucj r �_nizaciJe . �.Na:�c!nu. banku Srblje) ciji je osnivac RepuЬlika r l]a, a�tonomna pok:r�Jina Il1 Jed1nica lokaln e samduprave ko;Ј e nemaju status d.rzavno g org · ana · 1 0 g r . an1zac1Je, · · 1 Javn og preduzeca odnosno drustva kapitala,. 1 ?) ?�tala pravna lica kojinma, na osnovu konceslJe il1 na drugi nacin predvidesu stvari date �а koriscenje n zakonom (cl. 18 . i 19. ZJS-a). ·

��

"

•

'

v

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

211

Imaoci prava korisc�nja duzni su da stvari u javnoj svojini koriste na nacin kojim se obezbeduje efikasno vrsenje njihovih prava i duznosti, kao i racionalno koriscenje i ocuvanje tih stvari. Stvari u javnoj svojini koje nisu neophodne z� vrs�?je_P?Slova iz delokruga organa RepuЬlike Srblje, auto­ . 1 Jed1n1ce lokalne samouprave mogu se dati na koriscenje nomne pokraJ1ne drugom organu tog nosioca javne svojine ili drugom organu drugog nosi­ oca javne svojine na odredeno ili neodredeno vreme, dati u zakup drugom pravnom ili fizickom licu, zameniti za drugu stvar ili otuditi (clan 49. stav 1. i clan 51. ZJS-a). VI. UPIS PRAVA JAVNE SVOJINE I PRAVA KORISCENJA

Pravo javne svojine i pravo koriscenja na nepokretnostima u javnoj svojini upisuju se u javne knjige о nepokretnostima i pravima na njima, u skladu sa odredbama Cl. 75 89. Zakona о drzavnom premeru i katastru - ZDPK-u). Pored nosioca prava javne svojine na nepokretnostima moze se upisati i drzavni, pokrajinski, gradski ili opstinski organ kao korisnik ne­ polcretnosti, ako је to aktom nadleznog organa odredeno (clan 25. ZJS-a) . -

.

VII. POSEBAN PRAVNI REZIМ SТVARI U ЈАVNOJ SVOЛNI Pravo svojine је jednovrsno, bez obzira na to ko је njegov imalac - pravno ili fizicko lice, organ ј avne vlasti, pravna lica privatnog ili јavnog pravaз01•

Shodno tome, vaZi pravilo da se na sticanje, vrsenje, za8titu i prestanak pra­ va javne svojine, primenjuju odredbe zakona kojim se ureduje pravo privat­ ne svojine (clan 4 . ZJS-a), ako nesto drugo nije odredeno zakonom. . . Pojedine kategorije stvari u javnoj svojini su znacajne za sve gradane ili za rad organa i organizacija javne vlasti. Za ove kategorije stvari Zakon о javnoj svojini је propisao poseban pravni rezim. Те stvari su izuzete od prinudnog izvrsenjaз02 i na njima se ne moze steci pravo svojine na nacin propisan za privatnu svojinu. �ogat: Od izvrsenja su izuzeta (ne mogu Ьiti predmet prinudnog izvrsenja): pri�odJ;ia

stv�? �obr� ?, opstoj upotrebl, mreze u jaynoj �
SVOJ1m, zast:icena prirodna dobra u javnOJ svoJШI 1 ku]turna dobra и JavnoJ SVOJlill. Ova dobra se ne mogu otuditi iz javne svojine. Takode, od izvrsenja su izuzete nepokretnosti и ЈаVПОЈ SVOJIШ koJe, u cellill 11I delimic­ no, koriste organi RepuЫike SrЬije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne s�o�pr_ave. za a ?Isu ?stvarivanje njihovih prava i duznosti (clan 16. st. 1. i 2. ZJS-a). J.'rem�. tome, о�1 izvi:.senJ izuz�te nepokretnosti koje ne koriste ovi organi za ostvarivanJe SVOJih prava duznost 1, ро . . . praVIlu, pokretne stvari. , о�Ьrаш Je�1 name� a op�em � orиZje , objekti Pr��et prinudnog izvrsenja ne mogu Ьi� drz�vnoJ 1 Javnoj bezbednosti. Ove nepokretne 1 pokretne stvan �u IZ?Ze�� od .1zvrsenJ� zb�g SVOJih osoЬina i namene. Nije nuzno da se one i koriste za ostvanvanJe nJihovih prava I duz­ nosti (objekti i novo naoruzanje koje Ьi se koristili u slueaju �ata �sl.) - clan 16. s�av 3 · ZJS-�: . ne moze se stec1 . enJa, .

.

"

.

.

.

.

.

.

.

.v

v

Na navedenim stvarima, koje su izuzete od izvrs pravo svojine odrzajem, niti se moze zasnovati hipoteka ili drugo sredstvo stvarnog obezbedenja (clan 17. ZJS-a). З stav "Samo је jedna vrsta prava svojine, bez obzira о kojem se nosiocu prava svojine radi" Clan · 2. ZSP-a 02 Izuzimanje od izvrsenja stvari u javnoj svojini nije propisano Zakonom о izvrsenju i obezbe
-

.

•

'•

.

PRIRUCNIK 'lA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

212

�stale оЫ�kе svoj.ine, pre�vide­ Јаса zastita javne svojine, u odnosu na 1n ere�.�' 1 и �ekim drug1m za­ na zakonima koj a ureduju dobra od opste� ! c131 prop1�ano da predme� t1za konima. Tako је clan 3. stav 6. Zakon.a о p�1va bogatstava, n1 dobra и opstoJ privatizacije ne mogu Ьiti� por.ed pnrodn1h upotrebl, kao dobra od opsteg 1nteresa. VIII. KONCESIJA NA ЈАVNOJ SVOJINI n, Koncesija је javni �govor koji!ll nadlezni drzavni orga :p�krajinsl_d organ ili organ grada odnosno opstine �o�cendent� ust�pa ko�scenJ � pr1rodnog bogatstva, odnosno dobra u op�toJ upotreb1, �оЈа �� u JavnoJ s�o­ jini ili obavljanja delatnosti od opsteg 1nteresa, doma�em _1li stran?m licu (koncesionar), na odredeno vreme, ро? posebno prop1�an1m uslovima, uz obavezu koncesionara da placa konces1onu naknade (vtd. clan 10. Zakona о javno - privatnom partnerstvu i koncesijama - ZJPPK-a303). Na osnovu konc�sije koncesionar ne moze steci pravo svojine. Koncesija se m·oze dati radi komercijalnog koriscenja prirodnog bo­ gatstva, odnosno dobra ·u opstoj upotreЬi koja su u javnoj svojini ili obav­ ljan�a delatnosti od opsteg interesa. Clan н. ZJPPK-a Qdreduje da se koncesij a moze

narocito (tj. primera radi) dati: 1) za istraZivanje i eksploataciju minera1nih sirovina i drugih geoloskih resursa; 2) za pojedine delatnosti unutar zastieenih podrucja prirode, kao i za kori­ seenje drugih zasticenih prirodnih bogatstava; 3) u oЫasti energetike; 4) za luke; 5) zajavne puteve; 6) zajavni prevoz; 7) za aerodrome; 8) u oЫasti sporta i obrazovanja; 9) na kulturnim dobrima ; 10) za komunalne delatilosti; 11) u oЫasti zeleznica; 12) za komercijalno . koriscenje · zicara; 13) u oЫasti zdravstva; i 14) u oЫasti turizma.

Ugovor о koncesiji Gavni ugovor) zakljucuje se na odredeno vreme. Trajanje koncesije odreduje ·se javnim ugovorom. Rok trajanja koncesije tece od dana potpisivanja javnog ugovora. Zakon о javno - privatnom par­ tnerstvu i koncesiji imperativnim odredbama propisao је da javni ugovor �е moze Ьiti kraci od pet godina ni dиZi od so godina. Posle isteka trajanja J_avnog ugovo�a, ugovorne strane mogu da zakljuce novi ugovor. Posebnim zakonom, koJ1m se ureduje oЫast iz koje је predmet koncesije' mogu se odredit;l Г�rugaciji rokovi (Clan 18. ZJPPK-a). ·�.-

IX. ZASTIТA JAVNE SVOЛNE . Javna svojina s?ti se и krivicnom, upravnom i suds:\
303 "Sluzbeni glasnik RS", broj 88/ll.

PROF. DR ILIJA ВАВIС UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 S1VARNO PRAVO

213

Sudovi su nadlezni da resavaju grad:anskopravne odnose i apsolutno su nenadlezni za resavanje upravnih stvari. Sud се tuzbu, posle prethodnog ispitivanja, odbaciti resenjem ako utvrdi da odlucivanje о tuzbenom zah­ tevu "ne spada u sudsku nadleznost" (clan 294. tacka 1, u vezi sa clanom 16. ZPP-a). Zakonom о javnom pravobranilastvu (ZOJP-om) poslovi zastite imo­ vinskih prava i interesa RepuЬlike Srblje, autonomne pokrajine, grada Beograda, grada i opstine, obavlja javno pravobranilastvo. Javno pravo­ branilastvo је zakonski zastupnik RepuЫike, autonomne pokrajine, grada i opstine (clan 1. Zakona). RepuЬlicko javno pravobranilastvo preduzima pravne radnje i koristi pravna sredstva pred sudovima, organima uprave i drugim nadleznim organima radi ostvarivanja imovinskih prava i interesa RepuЬlike Srblje, njenih· organa i organizacija i drugih pravnih lica cije se finansiranje obezbeduje u budzetu RepuЬlike ili iz drugih sredstava Repu­ Ыike (cl. 7-9. Zakona).

а

Х.

DRUSТVENA SVOJINA

Drustvena svojina је najvisa pravna vlast na stvarima koju imaju drus­ tvena pravna lica (udruzenja, ustanove). Titulari drustvene svojine svedeni su, uglavnom, na drustvena preduzeca i pojedine neprivatizovane ustanove и oЫasti kulture i obrazovanja. U drugoj Jugoslaviji predmet drustvene svo­ jine cinili su objekti koji su, prema sada vazecim propisima, u javnoj svojini ili su, posle privatizacije, postali objekat privatne svojine. Postojeca drustvena i javna preduzeca mogu se privatizovati tako da promene vlasnistvo na osnovu jednog od modela privatizacije.304 Odeljak deseti

PRAVA NA IZGRADENOM GRADEVINSKOM ZEMLJISТU I. PRAVNO RAZDVAJANJE ZEMLJISTA 1 ZGRADE. NAPUSTANJE PRINCIPA SUPERFICIES SOLO CEDIT. IZUZECI. Princip superficies solo cedit u drugoj Jugoslaviji i Srblji, u gradovima i naseljima gradskog karaktera, napusten је donosenjem Zakona о naci­ onalizaciji najamnih zgrada i grad:evinskog zemljista305• Na osnovu ovog zakona presle su prinudno u drzavnu C?rustvenu �vojinu) � pored naj��nih stambenih zgrada i najamnih poslovn1h zgrada, 1 gradevinska zeml11sta u gradovima i nas�]jima gradskog karaktera (clai:i 1. Z�kona). . . . .on . Ukoliko se na nacionafizovanoj gradevinskoj parceli nalazi zgrada koJa ШЈе n��� � . pravo besplatnog konscenJa l1zovana (zgrada је u privatnoj svojini) vlasnik te zgrade ima zemljista koje pokriva zgradu i zemljista koje sluii Z!\ re�o�� �potrebu te zgra�e, sve dok na �?m zemljistu postoji zgrada (Clan 37. Zakona) . Na taJ nac1� Је pravno r�dv?Jeno prav� SVOJШe na zemljistu (koje је u drustvenoj svojini) od prava svoJшe na porodicnoJ stambenoJ

304 Vid. Zakon о privatizaciji, "Sluzbeni glasnik RS", br. 38/01, 18/03, 45/08, 123/07 i 123/07 zakon. 305 "Sluzbeni Iist FNRJ", broj 52/58. Stupio је na snagu 28. decembra 1958.

-

dr.

PRIRUCNIK 'ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

214

prava svoj ine na zemljistu vajanje · · } · Ј u podignuta 1'Ii се Ьiti podignuta. Razd . •ШI · · na n·em zgradi kOJaJe · а Је ро s1·1·1 zakona, tаЈа nas pnvatnoJ svoJ u di zgra na ne svoji a prav od ni svoji oj u drustven 6 na osnovu imperativne norme. · kim ze�1·· JlStem оdr�d'ю dа s� gradevшs Clan 32. Zakona 0 gradevinskom zemljistuЗ� Је kom 1 odlu stine utvrd o na s da se u s�ul? � � u gradevinskom podrucju smatra zemljiste za koJe deno ros odre a�Je ra. ocuv Takvo enJe ure� & za tg �li l? . opstem interesu namenjuje za izgradnj� 3 7 Zakon 0 1�tu. i:i:i zemlJ insko adev g о una zakon Jim docnl � . . resenje је, u osnovi, preuzeto i u 08 " ko zemlJ�St� moze ?1ti : grads�o evшs gra� з da је o odr�� . 1995 iz istu zemlj om gradevinsk om podruCJU 1 gradevmsko zemђ1gradevinsko zemljiste; gradevinsko zemlJiste u gradevinsk . . ste izvan gradevinskog podrucja (cl� �) . . . . gradeVI�sk�m ze1!?-lJ1Vlasnik zgrade u privatnoj svOJIШ sticao Je,. 1zgradnJo�,,zgrade na zgradom 1 koJe sluz za stu u drustvenoj svojini, trajno pravo koriscenзa na zemlз1stu pod . .. . . redovnu upotrebu zgrade. . . . Prinudne norme о pravnom razdvaJanJU �gra�� �d zemlJISta u drustveJ?-OJ �уоЈ�Ш, nisu, medutim, vdile za zemljiste i zgrade u pnvatnoJ svoз1rt1. Za �ve n�p?�etnosti vazilo Је ��celo pravnog jedinstva zemljista i zgrade. Ako је zgrad� u е�аZПОЈ. svo�ш1 izgrad�!la na ��mђ1stu u privatnoj svojini, vlasnici posebnih delova zgrade 1m�1 su zaJe
·

"

•

1

"

1

"

П. ZAКON О PLANIRANJU 1 IZGRADNJI IZ 2003. 1 PRAVNO RAZDVAJANJE ZEMLJISTA 1 ZGRADE

Zakon о planiranju i izgradnji iz 2003. godine (ZPI iz 2003)310 zadrZao је pravilo о raz­ dvajanju zemljista i zgrade. U odredenim slucajevima omoguceno је pretvaranje prava koriscenJa u pravo SVOJtne. Gradevinsko zem1jiste, prema koncepciji ZPI-a iz 2003. moze Ьiti: javno gradevinskog zemljiste i ostalo gradevinsko zemljiste (Clan 68). Osim prava svojine i prava koriscenja kao pretpostavke za sticanje odobrenja za gradenje, а posle izgradnje zgrade i prava svojine па zgradi, .ZPl-a iz 2003 odredio је jos jedan osnov - zakup. Putem zakupa је, takode, pravno :. razdvoзex;io pravo s�озше na zem1jistu od prava svojine na zgradi. Opstina је mogla davati u zakup x;ieizgi:adeno Jayno �adevinsko zemljiste, па odredeno vreme do privodenja planiranoj . n�еш, radi 1z�adnJe pnvrem�nih objekata,311 Ovi rokovi u opstim aktima opstina nisu Ьili dugJ. Ostalo ne1z�adeno gra�evшsko zemljiste u drZavnoj svojini moglo se davati и zakup па osnovu �govor� izmedu op�ne, odnosno preduzeea kome је ove poslove poverila i lica kome se zeml.J1ste daie u zakup (VI�.; �an 81. stav 1, а u vezi sa C1anom 72. stav 3. ZPI-a iz. 2003), а . u skladu sa op�tim aktom ops�e (Clan 81. stav 4. ZPl-a iz 2003). Odluke opstina, odnosno gradova predVIdele su, u stvan, dugorocni zakup gradevinskog zemljista. v ,

•

••

III. PRE1VARANJE PRAVA KORISCENJA U PRAVO SVOJINE РО ZAКONU О PLANIRANJU I IZGRADNJI IZ 2009. GODINE Pravno jedinstvo zemljiSta i zgrade Zakon о planiranJ·u i izgradnJ'i (ZPI . . lZ 200 9)312 k�Ј �. Је stup10 na snagu 11. 9. 200 9. godine, uspostavio је: 1) ро .. . s1li zakona, il1 Је 2) omogucio njeno uspostavlj anj e. '

'

306 "Slu�хьеш. g1аsш"k SRS " broj 32/75 307 "Sluz "Ьеш. glasn1· k" SRS ' bro1.1 27/86· Sluz"Ьеш· g1аsш"k SRS", broj 23/90 i "Sluzbeni glasnik RS" Ьr. 44/95 i 16/97. . 0 8 "Ь 3 "Sluz еш g1asn1'k RS" br. 44/95 i 16/97. 3 9 Isto, str. 148 - 151. "�Iuibeni glasnik �" br. 47/оз i 34106. V1d. �lan 76. ZPI-a iz 2003. godine. 312 "Sluzbeni glasnik RS", br. 72/09 i 82/09 - ispravka. •

0 ::�

,

.

' "

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

215

Zakon о planiranju i izgradnji је pretvorio pravo koriscenja u pravo javne svojine na gradevinskom zemljistu, bez naknade u korist RepuЬlike Srblje, autonomne pokrajine, odnosno jedinice 1okalne samouprave (clan 100). Zakonom nije <;>dredeno da prestaje trajno pravo koriscenja, nego је, kao pravilo, propisa:fio pretvaranje (konverzija) prava koriscenja u pravo javne svojine ili pravo (privatne) svojine.з1з Pravo trajnog koriscenja na iz­ gradenom gradevinskom zemljistu fizickih lica pretvoreno је, bez naknade и pravo svojine (clan 101. ZPI-a). Na taj nacinje uspostavljeno nace1o da na zemljistu u drzavnoj svojini ne moze stajati zgrada u privatnoj svojini·З14 Na zemljistu koje ne moze Ьiti predmet prava svojine ne moze se ni pretvara­ njem prava koriscenja ono steci u svojinu·з1s Zakon о planiranju i izgradnji је, ро sili zakona, pravo trajnog koriscenja gradevinskog zemljista etaznih vlasnika pretvorio u pravo susvojine na tom zemljistu, bez naknade. Pretvaranje prava koriscenja u pravo svojine na gradevinskom zemlji­ stu predvideno је kao mogucnost, za privredna drustva i druga pravna Нса na koja su se primenjivale odredbe zakona kojima se ureduje privatizacija, stecajni i izvrsni postupak, uz naknadu trzisne vrednosti.

1.Pretvaranje prava koriscenja u pravo svojine па gradevinskom zemljistu bez naknade. 1.1. Pretvaranje prava koriScenja u pravo javne svojine. Ti­

tulari prava koriscenja, upisani u zem1jisnom registru, i to: RepuЬlika Sr­ b�a, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, na iz­ gradenom i neizgradenom gradevinskom zemljistu u drzavnoj svojini, ро zakona (clan 100. ZPI-a iz 2009) postaju titulari javne svojine danom stupanja na snagu ZPI (tj. 11. 9. 2009), bez naknade. Pravo koriscenja, URisano u zemljisnom registru na pravna lica, koje је osnova1a RepuЬlika Srblja, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokal­ ne samouprave, na izgradenom i neizgradenom gradevinskom zemljistu u drzavnoj svojini, prelazi и pravo javne svojine osnivaca, bez naknade, danom stupanja na snagu ZPI-a iz 2009 (clan 100. stav 2. ZPI-a). 1.2. Pretvaranje prava koriscenja u pravo svojine. U vreme stupanja na snagu Zakona о planiranju i izgradnji iz 2009. gradevinsko zemljiste је moglo Ьiti javno gradevinsko zemljiste i ostalo gradevinsko z.e­ mljiste (clan 68. ZPI-a iz 2003). Javno gradevinsko zemljiste postalo је gradevinsko zen;iljiste u drzavnoj svojini, па kojem su, do dana stupanjaра snagu ZPI-� iz 2?ОЗ.. (tj., i.�· !,ЈЩЈа �003), izgradeni objekti od opsteg interesa ijavne povr�шe. Ta}· stav 7. �PI-a iz �003). Ostalo gradevinsko zemljiste jeste izgгadeno zeml31ste, kao.1 zeml31ste n�en3eno �а 1zgradnju objekata, u skladu sa zakonom, а koje nije odredeno kao 3avno gradevшsko zem.1J1ste. Ovo zemljiste moglo је Ьiti u svim oЫicima svojine i Ъilo је u prometu (clan 79. st. 1. i 2.

sili

313 Simonetti Р., Prava na gradevinskom zemljistu, Pravni fakultet SveuciliSta и Rijeci, Rijeka, 2008, str. 419. 314 Isto. 315 Simonetti р. n. d., strana 400. Vidi i Clan 360. stav 1. Zakona о vlasniStvu i drugim stvarnim praVlma RepuЫike Hrvatske. •

,

O PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDN G ISPITA

216

planiranju i izgra�nji iz a clana 83. ZakJa?nanaОsna 2003).Prema odredbam gu t?g zakona, iz.�:a­ 200 3. vlasnici ciji su objekti, do dana stupan nsk?m zemlJ1stu adenom ostalomtoJe�racedevi deni u skladu sa zakonom napraizgr gradevinske parcele kori�cenja pos u ddavnoj svojini, imala su vo�PI . . . 83. -a �z 200va3).t� J?O . dok taj objekat postoji (claan kao kori��enJa na i�gra­ oc1 pr� � �gzem Licima koja su upisan u 1ma lJisnom reg1stru, ��1 u drzavnoJ svo�scen denom gradevinskom zemljist 200 avo pravo kon . Ja se pr��a;tЋ u pr"ћса . stupanjem na snagu ZPI-a od 101. 9.stav Z�I-a) �akon..,kor1�tl izr� " svojine bez naknade (vidi clan izuzev1.pr1v redn1h dГ?.stva 1 drug1h.pra�­ te ima u vidu fizicka i pravna lica, odredbe za�o kOJima .�� ur�duJe pr1nih lica "na koja su se primenjivale (pr�tvaranJe na a kor�scenJa �J�ra�o vatizac.ija, stecaj i izvrsni postupak" iz 2009). prav Pravo traJnog �onscenJa svojine regulisano је clanom 103.:iPI-a e. Ovo pravo se pretvonlo, ро sili sticao је vlasnik zgrade izgradnjom zgrad zgrade posta o istovremeno i zakona, u pravo svojine, tako da је vlasnik upotrebu zgrade (na kojoj је vlasnik zemljista pod zgradom i za redovnu imao trajno pravo koriscenja). Pravnim poslom se ova imperativna norma ne moze menjati.З16 1.3. Pretvaranje prava trajnog koriscenja na zemljiStu u pra" vo susvojine etainog vlasnika. Pravo trajnog koriscenja etaznih vla­ delova stambenih zgrada sa vise stanova, snika (vlasnika posebnih fizickih · poslovnih zgrada i posiovno _ stambenih zgrada), pretvareno је, stupa­ (11. 9. 2009. godine), u pra­ njem na snagu Zakona.o planiranju i izgradnji . vo susvojine na tom zemljistu, bez naknade Pravo susvojine na zemljistu, na kome se nalazi zgrada i koje sluzi za redovnu upotrebu zgrade, nastalo је inverzijom nacela superjicies solo cedit. Vlasnik posebnog dela zgrade svo­ ��Jinice na zemljistu pod zgradom i za redovnu upotrebu zgrade "pravo � �razm�rno povr�ini posebnih fizickih delova ciji su vlasnici". Suvla­ . v na kome se nalazi zgrada i koje sluzi za redovnu sn1cki delovi na zemlJistu se srazmerno povrsini posebnih fizickih delova �;i:>?trebu. zgrad� ?dreduju ClJl su o��vvlasn1c1. Na taj naciдje ostvareno pravno jedinstvo suvlasnistva na zemlJ1stu pod zgradomОi za redovnu upotrebu zgrade sa svojinom na poseb��m delu zgrade.�17 уа pravila se ne prћrienjuju na lica koja mogu os�a�ti pravo na pretvar�Je prava koriscenja u pravo svojine uz ·naknadu (vid. clan 101. st: 2, а � vez1 sa.�!avom 4. ZPI-a iz 2009) . . �·4· Odred:ivanJe zeml�ista za redovnu upotrebu objekta Ze­ . mlpste za redov;n1;1 up.on:ebu Jeste zemljiste ispod objekta i zemljiste oko 0bJekta u povrs1n1 kоза Је odredena kao minimalna za formiranje novih parcela za tu Z?ПU, ро Vaz:cem planskom dokumentu, za taj objekat (clan ho. st�v 1· �PI iz �оо�). Resenj� о utvrdivanju zemljista za redovnu upotreu obhekta 1 form.1�anJu. gradevinske parcele donosi nadlezni organ uprave, �о .za tevu v�a�n1�a obJekta. Povrsina zemljista za redovnu upotrebu utvr­ UJe se u slucaJevima :pretvaranja prava korisc�nja grad�vinskog zemljista 316 imone tti Petar, n. d., strana 421 317 Simonetti "Pravno jedinstvo �eki-etnine" Pravn1' "z1'."ot Ь " , ГОЈ 11/ 07, str. 445.

ZPI-a

iz

,

..

8.

.

Р.,

•

.

PROF. DR ILIJA BAВit

UVOD U GRADЛNSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

217

u pravo svojine, Ье� na�ade ako.vlasnik objekta, o �nosno posebnog fizic­ . kog d�la obJekta, n1Je up1san kao 1malac prava konscenja na gradevinskom zemlji�tu na kome је objekat izgraden, vec је kao imalac prava koriscenja upisana jedinica lokalne samouprave;·- autonomna pokrajina, RepuЬlika SrЬija ili neko pravno lice ciji је osnivac jedinica lokalne samouprave, au­ tonomna pokrajina, RepuЬlika Srblj a (vid. clan 102, а u vezi sa clanom 101. st. 1. i 2. ZPI-a iz 2009). Ako se u postupku utvrdivanja zemljista za redovnu upotrebu objekta utvrdi da povrsina katastarske parcele istovremeno predstavlja i zemljiste za redovnu upotrebu objekta u skladu sa ZPI-a iz 2009, vlasnik postojeceg objekta stice pravo svojine na tom gradevinskom zemljistu, bez naknade. Ukoliko se utvrdi da је zemljiste za redovnu upotrebu objekta manje od ka­ tastarske parcele na kojoj је objekat sagraden, vlasnik zemljista moze, ako se od preostalog zemljista ne moze formirati posebna gradevinska parcela, taj preostali deo zemljista dati u zakup vlasniku objekta ili otuditi vlasniku objekta ро trzisпoj ceni пeposredпom pogodbom (v. сlап 102. st. 2. i 3, а u vezi sa clanom 96. stav 9. tacka 4. ZPI-a iz 2009). U slucaju da se utvrdi da је zemljiste za redovnu upotrebu objekta manje od katastarske parcele na kojoj је ·objekat sagraden, а od preostalog zemljista se moze formirati posebna gradevinska parcela, vlasnik preostalog dela zemljista raspolaZe tim zemljistem u skladu sa ZPI -а iz 2009. Vlasnik objekta, odnosno posebnog dela objekta stice pravo da se u ze­ mljisnom registru upise kao vlasnik na gradevinskom zemljistu, na osnovu p�avnosnazпog reseпja пadleznog organa uprave kojim je utvrdeno zemlji­ ste za redovnu upotrebu tog objekta, u navedenim situacijama (vid. clan 102. stav 5, а u vezi sa Claпom 70·. st. 4 7. ZPI-a iz 2009). · �.5. Pretvaranje prava dugorocnog zakupa u pravo svojine. Clan 101. stav 3. ZPI-a iz 2009. odreduje i pretvaraпje prava dugorocnog zakupa gradevinskog zemljista u pravo svojine (susvojine). Prema tim odredbama vlasпiku objekta ili vlasnicima posebnih fizickib delova objek­ ta koji је izgradeп па gradevinskom zemljistu za koje је zakljucen ugovor � zakupu radi izgradпje па rok od preko 50 godina, �:Мduje se pra.vo svo­ Jlne na gradeviпskom zemljistu, odnosno pravo svoJiпe na gradevinskom zemljistu srazmerno povrsini posebnih Ц�ickih del�va ciji su vlas�ici, bez naknade (сlап 101. stav 3. ZPI-a iz 2009). Iako ZPI 1z 2009. govon о ,,gra­ devinskom zemljistu za koje је zakljucen ugovor о �akupu r�di �zgr3:dnje �а . rok preko .5 0 godiпa" (clan 101. stav 3) s1ste � atskim tuma��!1Jem s: moz� zakђuciti da је Zakon imao и vidu ostalo ne1zgradeпo zemlJiste u drza� OJ svoj ini. U (dugorocпi) zakup s.e moglo davati ostalo пeiz�.radeno gradeVIn­ . sko zemljista u drzavnoj svojini, а postupak, uslove, nac1n, kao 1 �rogram davanja и zakup tog zemljista uredivala је opstina (clan 81. st. 1. 1 stav 4. ZPI-a iz 2003 ). . . . . Ostalo пeizgradeпo gradevinsko zemlji�te и pr1va�?OJ svo� 1n1 �las:i1c1 su mogli zakupcima izdavati и zakup voden1 autonoml)om �о]Је (VId. clan 10. ZOO-a). Ukoliko Ьi se odredbe clana 101. stav 3. ZPI-a iz 2009. tuma-

"

.

PRIRUCNIK 7.А POLAGANJE PRAVOSU

218

DNOG lSPITA

gradevinsk?g ze�ljista. � priva�oj cile tako da se odnose i na pretvaranje u vl�sn1ka.obJ ekta ili s�syoJI�� svojini na kome su izgradeni obj ekti u svojin t1m e Ъ1 se, u stvar1, izvrs1e, . vlasnika posebnog dela zgrade, bez naknad . Stoga n ayed�ne o�r �db� " la nacionalizacija, sto је suprotno Us�avu Srb1J�·. lJ1ste u drzavnoJ SVOJ �n1. . imaju u vidu ostalo izgradeno .gradeVI_n�o zem о za�upu gradevinsk�g Ako su pravna ili fizicka Iica zaklJucila ugovor ma lana 81. ZPI-a �z zemljista u drzavnoj svojini, u skladu sa od!ed�� . � a o . ­ lic1m p �ebne fiz1c 2003, а ро zavrsetku iz�radnje o�j.ekat,pr�dali trec1� ecem ugovoke delove objekta, ostaJU obvezn1c1 placa�Ja zakupn1ne ро vaz .. ru о zakupu (vid. clan 100. stav 4. ZPl-a �z 2009). og Pra­ IJarn e�C pa (�up zaku g rocn dugo vu .? Kada је zakupac, na osno . va) na neizgradenom gradevinskom ze�lJIStu, s�grad10 obJe k�t, а zatim, trecim licima prodao posebne delove obJ �kta, on, 1 P?sle stupanJa na snagu . ZPI-a iz 2009, ostaje zakupac sve dok taJ ugovor tra.Je .

2. Pretvaranje prava koriScenja u pravo svojirte na gradevin­

skom zemljistu uz naknadu. Pravo koriscenja izgradenog i neizgrade­

nog gradevinskog zemljista u drzavnoj odnosno javnoj svojini na kome su imaoci prava koriscenja Ьila i1i jesu privredna drustva i druga pravna lica (na koja su se primenjivale odredbe zakona kojima se ureduje privatizacija, stecajni i izvrsni postupak, kao i njihovi pravni sledbenici), ne pretvara se ро sili zakona u pravo svojine tih pravnih lica ili njihovih pravnih sledbe­ nika. Pravni sledbenici privrednih drustava i drugih pravnih lica mogu Ьiti i fizicka i pravna lica. Pretvaranje ovog prava koriscenja u pravo svojine navedenih lica mo�e se izvrsiti samo uz naknadu trzisne vrednosti tog gra­ devinskog zemljista џ momentu pretvaranja prava, umanjenu za troskove pribavljanja prav�,:-�oriscenja na tom gradevinskom zemljistu (vidi clan 103. stav 1. ZPI-a 1Z:2009). Pretvaranje·,prava koriscenja u navedenim slucajevima ostvaruje se samo ро zahtevu sadasnjeg imaoca prava koriscenja . Na osnovu zahteva resenje do.nosi nadle�r;i organ·:µprave, na cijoj se teritorij i nalazi predmet­ no gradeVInsko zemlJi.ste (Clan\ioз. st. 2. i 3. ZPI-a iz 2009) . Pro�e�� vlas�istva drzavn6g odnosno drustvenog kapitala drustvenog pre��zeca il1 drugЏi pravnih lica vrsena је u skladu sa Zakonom о privati­ �ac1J1 .318 P:edme� p�v�ti�·�cije Ьila su drustvena preduzeca ili druga pravna . lica �. _?rustve�OJ SV?J1n1; Na izgrade nom ili neizgradenom gradevinskom ze�lJ1stu u drza�oJ ?dnosno ја ој svojini kupac kapitala је mogao steci � tra� no pr��o kor1scenJ: (na zemђ 1stu pod objektom i za redovnu upotrebu o ekta) 1�1 pravo �onsc, e�ja. !_(u ovinom drustvenog pred uzeca ili drugog Р vnog ћса u drustvenoJ SVOJ1n1pkupac nije sticao pravo svoj ine na zemlji­ stu na kome se nalaze obj ekti ilij e to zemlJ"iste nei zgradeno · · · Zak on о 1 ani Ju Р 1 iz : . radn J1 � p. iz 2009 � . . regulisao је mogucnost pretvar:�l\J P�a':a ko�scenJa �e1zgradenog grad evinskog zemljista u drzavnoj V?J IDl, . ��Ј е st ceno rad1 g�-adnje, u skla du sa ranije vazecim zakonima 0J1ma1e 1 0 ure eno gradevinsko zemljis te do 13. maja 200 3 (dan stupa-

��

�

\

·

"

·

·

�

з1s "SlиZbeni glasnik RS", br. 38/01, 18/0 3, 45/05, 123/07 i 123/07 - drugi zakon.

pROF. DR ILIJA BABIC

UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

219

nja na snagu ZPI-a iz 2003) u pravo svojine. Pretvaranje prava koriscenja и pravo svojine vrsi se ро zahtevu imaoca prava koriscenja i uz naknadu trzisne vrednosti tog zemljista u momentu konverzije prava, umanjene za iznos stva1·nih troskova pribavljanja prava koriscenja, sa obracunatom re­ valorizacijom do momenta uplate ро ovom osnovu (clan 104. st. 1. i 2). Drustvena preduzeca, lica ciji је polozaj ureden zakonom kojim se ureduje sport, kao i udruzenja gradana, kao imaoci prava koriscenja na gradevinskom zemljistu, ostaju imaoci prava koriscenja, osim ako se na njih mogu primeniti odredbe ZPI-a iz 2009. koje se odnose na prestanak prava koriscenja ili ponistaj resenja о izuzimanju zemljista, do okoncanja postupka privatizacije. Pretvaranje prava koriscenja u pravo svojine su­ bjekta privatizacije na tom zemljistu moguce је nakon privatizacije i uplate prodajne cene (cl. 105. i 106. ZPI-a iz 2009). Odeljak jedanaesti

S1VARNA PRAVA NA ТUDOJ SТVARI

I. РОЈАМ I PODELA Osim stvarnih prava na sopstvenoj stvari (pravo svojine, susvojine, zajednicke svojine i etazne svojine) postoje i stva.rna prava na tudoj stvari. Titular stvamih prava na tudoj stvari imaju uza ovlascenja na toj stvari od njenog vlasnika zbog cega se ova prava nazivaju i sektorska prava. Stvarna prava na tudoj stvari opterecuju pravo svojine i ovlascuju njihovog titulara da tudu stvar koristi za oc}redene potrebe. U stvarna prava na tudoj stvari uvrstava se pravo sluzbenosti, zalozno pravo, pravo gradenja, realni tereti i susedska prava.

1.Pojam

11. PRAVO

s1uzвENbsn

Pravo sluzbenosti је stvarno pravo na tudoj stvari (posluzno dobro) koje ovlascuje njenog titulara da tudu stvar ograniceno i neposredno kori­ sti odnosno upotreЫjava. Koriscenje tude stvari moze se sastojati u tome da је titular prava sluzbenosti i vlasnik povlasnog dobra, ovlascen da vrsi neke radnje ili zahvate na tudoj stvari (posluzno dobro) sto је vlasnik po­ s�иZnog dobra duzan da trpi odnosno da ne cini ono sto Ьi (da nije ustanovljena sluzbenost) mogao ciniti. . Тitular prava sluzbenosti ima stvarno pravo na tudoJ stvan, p�sluzn� ??bro (njegov vlasnik) opterecen је stvarnopravnim te�etom - da nesto trp1 I11.propusta da cini, StO Ьi mogao ciniti da nije USpOSt�V}JeПO praVO s}�,,.benO­ Sti . Pravo svojine vlasnika posluznog dobra је opterecena pravom sluz�en?­ sti - pravom koje proistice iz novog stvai;iopra"!log �dn�sa. Pr�vu svoJine Је suprotstavljeno је tude pravo (pravo sluzbenosti) na istoJ stvan. . lar T1tu a. stran na p�siv i a akt se e U stvarnopravnom odnosu nalaz YD: Pra,,.va sluzbenosti је aktivna strana. On moze i� atI pr�vo: 1) da na po­ slu znom dobru preduzima neke radnje (npr. crp1 vodu iz bunara), 2) da .

�

а

v

220

(:NIK PRIRU : � :.:.:.: �� __:_ 'ZA

--� -� -� � �

POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPIT A.. --. ---� � -� --

· va (np� . stanuje u kuci ' vozi motorna vozila putem) , 3) stvar up. �treыJa ga priЬirati plodove - prirod� dа posluzno dobro kor1sti tako sto се iz njer1ce . v · povrce sa zem1" J с 1 е о sne , zita ra ubl � � r (np . lne ne, industrijske ili civi J � ��pr. kid �ravo siuzb�­ parcele), ili 4) da ne preduzima nikakve radn у1d1 . - tа о � .se v asn�k nosti ovlascuj e vlasnika povlasnog dobra _паVIso k1h stabala 1ћ gradenJa posluznog dobra mora uzdrzati od sadenJa gradevine). . . ravno� o�nosu. Vlasnik poslиZnog dobraJe pas1�a stran� u �tv:i�op �ropus��nJe. Ovn Sadrzaj sluzbenosti pasivne strane Је: 1) trplJen]e ili .2) t1tula r licne sluz­ mora trpeti ili propustati �а vl�.snik.povlasnog d��ra 1ћ benosti koristi, na odreden1 nac1n, nJegovu stvar. ,

2. Nacela prava sluzbenosti

. Pravo sluibeпostije stvarпo pravo. Titular prava s�u�benosti je ?vla­

scen da stvar, koja је posluzno dobro, nep�sredno �or1sti (upotreЫJava) nezavisno od toga ko је, zatim, postao vlasn1k posluz?og .dobra. .sup�otno tome, u oЫigaciji se uspostavlja odnos izmedu duzn1ka 1 роv�пос� 1 on� ne moze obavezati treea lica. Prema posluznom dobru, na pas1vnoJ stran1 (svakodobni vlasnik poslиZnog dobra) sluzbenosti (stvarne i licne) imaju stvarnopravni karakter. Stvarna sluzbenostje i na aktivnoj i pasivnoj strani vezana za nepokretnost (svakodobni vlasnik povlasnog i posluznog dobra), ima i na aktivnoj strani stvarnopravni karakter.з20 SlиZbeпosti su stvarпa prava па tuaoj stvari (Nemini res sua servit Nikome ne moze sluziti sopstvena stvar). Na sopstvenoj stvari ne moze se osnovati pravo sluzbenosti. Ova vrsta sluzbenosti Ьila Ьi nepotrebna s obzirom na -

to da vlasnik na stvari ima najviSu pravnu vlast. Od pravila da se na sopstvenoj stvari ne moze osnovati pravo sluzbenosti, predviden је izuzetak u slueaju svojinske sluzbenosti. U slucaju da је nastupilo sjedinjenje (konfuzija) - kad se u jednom licu sjedinjuje svojstvo zaloznog pover!oca i. zaloz�og dиZnika ili konsolidacija - kad se u jednom licu sjedini svojstvo zaloznog povenoca 1 vlasшka zalozene stvari, isto lice postaje vlasnik povlasnog i posluZпog dobra. U toj situaciji nastaje svojinska s1пZЪenost - isto lice је upisano i kao vlasnik stvari i titular prava slиZbenosti, sve dok pravo sluzbenosti ne bude izbrisano. Pravo sluibenosti пе moze obavezati vlasпika stvari па cinjenje Ser­ vitus �n faciendo �o�sistere nequit (sluzbenost se ne moze sastojati cinjenju). и -

Vlasnik op­ tere�ene stvar1 1ma obavezu da ne cini (ono sto ы mogao ciniti da nije usta­ novl]e�a sl�zben�st) ili da trpi. Vlasnik posluznog dobra је tako u obavezi �� trp1 ,Cpatt) �� �itular prava sluzbenosti zahvata vodu iz njegovog bunara. Il1 da n1sta ne .c1n1 (no'!-/acere) - npr. da ne sadi visoka staЬla pored mede. Od ovog pr��a _PostoJ1 1zuzetak. Ako је za vrsenje stvarne sluzbenosti po­ tre�no k�пscenJe ne�o& uredaja ili preduzimanje neke radnje, troskove odrzavanJa tog ure�aJa 1 preduzimanja te radnje snosi vlasnik povlasnog do�ra. Каdа �reda} ili radnja s�u�i i i teresima vlasnika posluznog dobra, troskove odrza�a�Ja �о� ur�daJa 1 tros�kove preduzimanja te radnje snose, srazmerno kor1st1 koJu 1maJu, vlasnik povlasnog i vlasnik posluz og dobra n 319

Gavella N" Josipovic т Gliha 1., ве1аЈ· у. stip . . · kovic Z., Stvarno pravo, svezak 2, Narodne novine,

Zagreb, 2007, str. 5• 320

Isto.

"

,

,

PROF. DRILIJA ВАВIС UVOD U GRADANSKO PRAVO I S1VARNO PRAVO

221

(clan 50. st. 2. i 3. ZOSPO-a).321 Vlasnik posluznog dobra moze se obavezati vlasniku povlasnog dobra (titularu prava licne sluzbenosti) i na neke druge cinidbe. Opravdano se istice daje takva obaveza akcesorna, da deluje inter partes i ne prenose se na svakodobne vlasnike.322

Na pravu sluzbenosti se ne moze vise ustanovljavati sluzbenost (Servitus servitutis esse non potest , Paulus D. 33, 2, 1). Pravo sluzbenosti ne moze Ьiti objekat prava sluzbenosti iako predmet licnih sluzbenosti mogu Ьiti i prava. Sluzbenost mora Ьiti korisna i imati razu­ mnu svrhu za titulara. Titular ne moze osnovati sluzbenost da Ьi је dalje prenosio samostalno. Ako slиZbenost nije potrebna i korisna jednom licu (titularu 1icne sluZЪenosti ili svakodoЪ­ nom vlasniku povlasnog dobra) ne moze se ni osnovati. -

Na istom posluznom dobru moze postojati vise istovrsnih ili razlicitih stvarnih sluzbenosti. Novij a sluzbenost ne sme Ьitno otezati vrsenje vec postojece. Moguce је da nastupe promenjene prilike zbog kojih se sve sluz­ benosti ne mogu vrsiti u punom oblmu. u tom slucaju sluzbenosti se suza­ vaju ili prestaju ро redosledu obrnutom od redosleda njihovog nastanka. Istovremeno nastale sluzbenosti cije vrsenje nije moguce u punom oblmu, suzavaju se srazmerno, osim ako pravicnost drugacije nalaze.323 Izvrsava­ nje suzenih sluzbenosti ureduje sud. ·

Sluzbenost se moze ustanoviti samo ako је potrebna (korisna) za njenog titulara. Sluzbenost se osniva radi bolje upotrebe ili koriscenja

povlasnog dobra (kod stvarnih sluzbenosti) ili radi zadovoljavanja po­ treba titulara licne sluzbenosti. Tako, pravo sluzbenosti vlasnika povla­ snog dobra da crpi vodu sa posluznog dobra osniva se и korist vlasnika povlasnog dobra. Crpljenje vode ima svrhu ako је potrebno (korisno) za povlasno dobro i njenog vlasnika (za napajanje stoke, zalivanje itd), а ne i za drugu nepokretnost istog titulara koja nema status povlasnog do­ bra. Korist koju ima povlasno dobro (njen vlasnik) је objektivna - mora imati "razum�u

svrhu".324 Ako objektivna korisnost prava sluzbenosti prestane za povlasno dobro! moze se za�tevati ukidanje prava sluzbenosti. Tako је clan clan 58. stav 2. ZO�P_O-a P.rop1sao da vlasnik posluznog dobra moze zahtevati da prestane I/;ravo stvarne sluzbenosti kada ona "postane nepotrebno za koriscenje povlasnog dobra".3 5

Sluibenost se mora vrsiti tako da sto тапје opterecuju posluzno dobro (clan 50. stav 1. ZOSPO-a) и skladu sa njenom prirodom i po­ -

trebama radi kojih је zasnovana: "Stvarna sluzbenost vrsi se tako da sto manje opterecuj e posluzno dobro, ogranicavajuci njenog vlasnika san:o koliko је potrebno za ostvarivanje cilja sluzbenosti". Titular prava sluz­ benosti moze, ро svojoj volji, vrsiti pravo sluzbenosti. Ipak, on ne moze prosirivati ovlascenja na upotrebu ili koriscenje posluz.nog dobra. в�tna pro�ena nacina vrsenja sluzbenosti mogucaje na osnovu sporazuma ti�lara prav� sluzbe: v prava sl�zbenostl nost1 sa vlasnikom posluznog dobra Ш ро odluci suda. Promena �s��Ja postoji kada је: 1) bltno p1·omenjen nacin vrsenja prava sluzbenosti, 111 2) promen3eno mesto vrsenja prava sl11zbenosti. .

321 Vid: Stankovic о. i or1ic м., n. d., str. 183; Gavella N" Josipovic -:r:" Gliha I., Belaj V., Stipkovic Z" n. d. str. 9. i 10; Rasovic z., n. d. str. 957; Clan 211. ZSP-a, Clan 181. ZVН-a 1 Clan 198. ZSPO-a. 322 , •1. z., 1sto. RaX :;OVI\.: 323 Clan 210. ZSP-a; �lan 180. ZVH-a i Clan 196. ZSPO-a. 324 Vid. �1. 202. stav 1. i �lan 175· stav 1. ZVH-a. RasoVIc Z., n. d. str. 1152 1 1153,. 325 Gavella N., Josipovic Т., Gliha I" Belaj V., Stipkovic Z., n. d. str. ю; I
·

222

PRAVOSUDNOG ISPI� ANJE C NIK ZA POLAG TA PRIRU � � � � � � -� � __ -;._-�

� � � � --� � �

osti i promena �esta vr­ Bitna promena nacina vrs�nja prava slu�.�ben ors ne senja prava sluzbenosti dozvol.Jena Је ako se те znatno pog ava po. .. v· . lozaj vlasnika posluznog dobra. .. . · tlz u e 1е kom суи kor па r zst dob od c;. SlиZbenost se пе moze odvo)tti. . -avil p Ovo o. � o nastalo Је uC r1�skom pr�­ је ustanovljena i prenositi posebn Ulp1anus, VD.19 ,2,4�. �1ko ne m?ze vu: Locare servitutem пето potest . od aposluzne slиZbenost dati и zakup). Sluzbenost se ne �oze ra�J1�y1 o31t1 t1tul :a �r�va stvari i preneti na drugu stvar. Ona se ne moze odvo �naoddrug o lice}li na licne sluzbenosti ili povlasne stvari i samostal�o prenet1_ drugu povlasnu stvar.з26 Sluzbenost se prenos1 s�mo zaJ��no s posluznom stvari, а stvarna sluzbenost i s povlasnom stvar1. U slucaJU da se prenosi pravo svojine na posluznoj stvari na drugo lice, pravo svojin e se_prenosi sa teretom sluzbenosti kojaje na njoj osnovana. Kada se na drugo lice prenosi pravo svojine na povlasnoj nepokretnosti prenosi se sa njom i pravo sluz­ benosti na posluznom dobru. Licne sluzbenosti su strogo licna prava i ne mogu se preneti na drugog titulara. SlиZbnosti su nedeljive. Ona se ne moze podeliti: poveeanjem, smanje­ njem ili komadanjem poslиZne stvari, promenom njenog oЪlika, povrsine ili izgradenosti. Pravilo nedeljivosti vaZi za stvarne sluzbenosti, а ne i za plo­ douzivanje. Tako ako је osnovano pravo slиZbenosti crpljenja vode iz buna­ ra, katastarska parcela na kojoj se bunar nalazi, opterecena је kao posluzno dobro и celini, iako se bunar i staza do njega nalaze pored povlasnog dobra. 1\ko se podeli povlasno dobro, stvama slиZbenost ostaje u korist svih njego­ vih delova (koji su nastali deobom maticne parcele). U tom slucaju vlasnik poslиZnog .dobra moze zahtevati da stvarna sluzbenost vlasnika pojedinog dela podelJenog povlasnog dobra prestane, ako stvarna sluzbenost ne sluZi za P?trebe tog dela. Каdа је podeljeno posluzno dobro, stvama sluzbenost ostщe samo na delovima na kojimaje vrsena (clan 59. ZOSPO-a). -

3.Vrste. slпZbenosti

S�1:1zbenos�i se grupis� s obzirom na razlicita obelezja. s obzirom na nac1n �ako. Је odre?en titular prava, sluzbenosti se mogu grupisati na stvarne, licne i nepravilne. Zavisno od .cinjenice da li se sluzbenosti uspostavljaju u korist sva­ ko�obnog ylasn1ka nepokretnosti ili и korist oznacenog fizickog lica sve sluzbenost1 se dele na stvame i licne. Stvame sluzbenosti regulisane ;u Cl. 49 .59· �OSPO:a dok Clan бо. tog zakona odreduje da se pravo plodouzi­ vanJa (l�cna sluz�enost) ureduje zakonom. Sl�hb�� �t � pravilna а�о ima tiJ?icne osoЬine jedne vrste sluzbenosti (stv r1 1 ricni�. )' а nepravilna ako ima neke zajednicke osoЬine i stvar·ь. �1 ic ni·ь. 8 o�ziro� na na�in vrsenja sluzbenosti se mogu pod elit na pon.1ti i z1 vne (аfirmativne) i negativne Pre · · оЬ��ktu vrsenJa sluzbenosti mo�u . · . ma Ьiti zemljisne i k ,n , а р .ne tra 3 1 povremene. Ukoliko se moze ';. uociti da se na po�lu�;n�� � �а.ЈЮ1Ј � vrsi sluzbenost onaje vidljiva, а ako se ne moze uociti toJ·e neVI dl Jlva s01uzbenost. з26 Gavella N" Josipovic Т. Gliha I Bela . Z., n. d. str. 11. ' J· V" Sti'РkOVlc ., v

Ј.

•

v

•

PROF. DR ILIJA BABIC

UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

223

Stvarne, licne i nepravilne (stvarno - licne) sl11Zbenosti. Stvarne slиZbenosti se osnivaju prema pravu svojine na odredenoj nepo­ kretnosti, nezavisno od toga ko је njen vlasnik (svakodobni vlasnik). Licne slиZbenosti se osnivaju s obzirom na odredeno fizicko ili pravno Нее. Nepravilna (stvarno - licna) slиZbenost postoji ako је sluzbenost, koja

је ро svojoj prirodi stvarna, osnovana na posluznoj nepokretnosti i kao licna - и korist odredenog Нса. Na nepravilnu sluzbenost primenjuju se pravila о licnim sluzbenostima Shodno tome, ako је osnovana nepravilna sluzbenost crpljenja vode u korist odredenog lica, njegovom smrcu ova sluzbenost se gasi i naslednici је ne mogu steci. Ako stvarna sluzbenost crpljenja vode nije osnovana u korist odredenog lica, ona је vezana za svakodobnog vlasnika povlasnog dobra i svakodobnog vlasnika posluznog dobra. . Pozitivne (a:firmativne) i negativne. Pozitivne slиZbenosti ovla­ scuju vlasnika povlasnog dobra da na odredeni nacin koristi (upotreЫjava) posluzno dobro. Vlasnik povlasnog dobra ovlascen је da na posluznom do­ bru preduzima odredene radnje (progoni stoku, vozi zapregu ili motorno vozilo putem; sece drva u sumi, crpi vodu iz bunara itd) dok vlasnik posluz­ nog dobra to mora .da trpi. Negativna sluzbenost ovlascuje vlasnika povlasnog dobra da zahteva od vlasnika posluznog dobra da se uzdrzi od preduzimanja radnji па svom dobru (koje Ъi mogao preduzimati da nije osnovana sluzbenost) . Ova slиZ­ benost obavezuje vlasnika posluznog dobra na necinjenje (da svoju kucu ne povisuje ili snizava, da ne oduzima svetlo i vazduh ili vidik, da ne odvra­ ca kisnicu s krova svoje kuce od susedovog zemljista itd.). ZemljiSne i kucne sl11Zbenosti. Zemljisne slиZbenosti slиZe poljo­ privrednom zemljistu, sumi i sumskom zemljistu ili drugom zemljistu. Naj­ cesce se osnivaju sledece sluzbenosti: sluZЪenosti puta (pravo staze, pravo progoniti stoku, pravo puta), sluzbenosti vode (crpeti vodu, pojiti stoku, od­ vraeati vodu na tudu nepokretnost ili navoditi s tude nepokretnosti), slиZbe­ nosti pase, sumske sluzbenosti (seea drva, kupiti suvo granje, zir i sl.). Kucne sluzbenosti ovlascuju vlasnika posluznog dobra da nesto pre­ �uzima na posluznom dobru, sto је vlasnik tog dobra duzan t::peti. Tako tltular kucne s}uzbenosti moze Ьiti OV}ascen: imati delove SVOJe zgrade U vazdusnom prostoru, ili na zemljistu ili ispod njegove povrs��e �1i imati u�edaje na nepokretnosti vlasnika posluznog dobra; sprovod1ti d1m kroz d1mnjak vlasnika posluznog dobra; navoditi kapnicu sa svo� �о�а na tudu nepokretnost· odvoditi ili prolivati tecnost na susedno zemlJ1ste itd. 327 . Trajne i povremene sluzbenosti Trajne slиZbeno�ti (stalne? kon­ . ne) pretpostavljaju odredeno prethodno uspo�tavlJe�e stanJ� p9tinu1ra sluznog dobra (prirodno ili vestacko). Nek�da se .traJn� sluz�e�osti . vrse tako sto је vlasnik posluznog dobra и obavez1 da pr:hvat1 pos�o} ece .Pr1rod� no stanje: da ne gradi gradevinu tj. da se ne oduz1.ma �ovlascenoJ zgrad1 svetlo i vazduh ili da ne odvraea kisnicu s krova svoJe kuce. Prethodn� st�­ nje posluznog dobra moze se uspostaviti vestacki - za sluzbenost crpl]en]a 327

Vid. c1an 219. ZSP-a. О poljskim i kucnim sluibenostima vidi: Stankovic О. i Orlic М., n. d., str. i88.

224

UDNOG ISP IT VOS� JE PRA� POLAGAN-A ZA � UCNIK PRIR=-= -� ----._ .;:. .. :.:= � ------� �

. Ova slu�ben?�t se vr�i а�о se .ne vode prethodno su postavl�ene cevi it.� llO stan]e . Pr1ћk�m vrSeП]a trCl] ne menja prethodno uspostavlJeno materlJ � v o ravke аћ se zbog toga �е i se p slиZbenosti ponekad је pot;ebno ;!а se � sluzbe ?.ost, . pre ma tome, ?� е Jn tra a 1 ! vrs se Ь1 � Da er. akt kar n nje menja ne sluzbenosti lffiaJU karakter tra] n1h potrebno vrsiti radnje.з28 Sve negativ . i veliki broj pozitivnih sluzbenosti . eno_stt se izvrsavaPovremene (diskontinuirane, zsprekz�ane) s�uzb . l ra prava ti n3e Rad st1. eno b �� sluz va pra lara titu a njam . ju, ро potreЬi , rad put azak �n;i) 1�1 svedene sluzbenosti mogu Ьiti neredovne CJ?ovremen1 prel 1scenJe puta za , na odredeno doba godine (crpljenJe vode u toku leta kor prevoz sena i poljoprivrednih plodova u toku jeseni itd. ). Podela sluzbenosti na trajne i povremene znacajna је prilikom utvrdi­ vanja da li је sluzbenost stecena odrzajem ili prestala nevrsenj em. Vidljive i nevidljive slпZbenosti. Vidljive slиZbenosti su one cije vrsenje mogu zapaziti i treca lica. Ро pravilu, ovu sluzbenost prati neka sprava ili znak (kapija na putu prema povlasnom dobru, stepeniste, kana­ lizacione ili vodovodne cevi, pumpa za vodu itd.), nezavisno od toga da li se ona nalazi na poslиZnom ili povlasnom dobru. Svojstvo vidljivih sluZЬe­ nosti imaju i one koje ne prati neka sprava ili znak, ako se njihovo vrsenje moze zapaziti (prolazak pesice stazom ili prevoz zapreznim ili motomim vozilima putem i kada nije naci:µjena sprava ili postavljen znak itd) .329 Nevidljive slиZbenosti SU1>Iie cije vrsenje ne mogu zapaziti treca lica. Tako, ako su kanalizacion(c� - " ·а odvod tecnosti ukopane u zemlju, sluz­ benost Ј е nevi�jiva, � vidfJ!v� е odvodenje vode sa nepokretnosti ako su postavlJene cevi, oluc1, brane:1 d. . P_odela �l�zbenosti na vidljive i nevidljive znacajna је prilikom utvr­ d1va�J� da 11 Је �luzbenost stecena odrzajem ili prestala zbog nevrsenja. OdrzaJem se, naime, mogu steci samo vidljive stvarne sluzbenosti. prava. Posebni zakoni odre­ . Zakonske slШbenosti ili susedska du]u da neke sluzbenosti terete stvari. Vlasniku stvari se tako namecu ogranicenja d.a ispod elek� cnih, telefonskih i drugih vod�va n � sadi vi­ . _ soka s�аЫа ili da _1h. skrati na visinu koja nece ugroziti vodove odnosno da �1 da t� �rad1 l1ce koje odrzava tu mrezu. Ogranicenja prava svojine StaJu ро sil� �a�ona, bez o�uke drzavnog organa (i bez upisa u kat�star po�etnosti) 111 odlukom drzavnog organa. Iako su slicna sluzbenost1ma, _ _ �?ranicenJa koJa se namecu vlasniku nepokretnosti prinudnim propisima, c1ne korpus susedskog рrаvа.ззо Za �azliku od sluzbenosti, takozvane zakonske sluzbenosti ne osnivaju �е �а tac?,0 odredenoj stvari ni u korist odredenog lica Zakonska ogranicenJa ne c1ne sadrzinu "' poseЬnog pravnog odnosa u kom e је pravo svojine и , 328 Stankovic о. i Orlic м n d., 5tr. 188 1. 189; Gavella N., Josipovic Т., Gliha 1., Belaj V., Stipkovic · .

v

•

•

v

�

�:

·

z.,

------

n. d. str. �з i ц; R�ovic z.' n :d• 5tr• 965• • . Ј. М., 329 Vid1 suprotno mOOjenje·· Stankovt· , 0 1. 0r11\; c · isto; RaSovic Z" isto; Kovacevic к. R. i Lazic м., n. d., str. 176. ззо V1'dt' о zakonskim stvamim sluZЬenostima: Stan kovic О· 1' Оr1·1\: Ј. М . n. d . str. 190 - 192. •

,

PROF. DRILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO I SТVARNO PRAVO

225

sukobu sa drugim stvarnim pravom (sluzbenosti), nego su nametnuta unu­ tar sadrzaja prava svojine. Ako Ьi se pokusala iskonstruisati zakonska sluz­ benost pitanje је sta је P?Vl.�� no а sta P?Sluzno dobro. Zakoni koji regulisu stvarna prava zbog toga izr1c1to odreduJu da se na zakonske sluzbenosti ne primenjuju pravila о sluzbenostima. Zakon moze propisati da na odredenim nepokretnostima jednom iz­ brisano pravo sluzbenosti ozivljava. Tada zakon neposredno uspostavlja sluzbenost i ona se vrsi, menja i prestaje ро pravilima propisanim za sluz­ benost. 4. Subjekti i objekti sluzbenosti а. Тitular prava sluzbenosti moze Ьiti odreden ро imenu ili uopsteno, kao svakodobni vlasnik tacno odredene nepokretnosti. Zavisno od ·nacina odredivanja titulara prava sluzbenosti mogu Ьiti stvarne i licne. Titular prava stvarne sluzbenosti је svakodobni vlasnik (fizicko ili pravno lice) povlasne nepokretnosti. Ukoliko је povlasno dobro и suvla­ snistvu ili zajednickoj svojini titular prava sluzbenosti је svaki suvlasnik ili zajednicar.зз1 Pravo stvarne sluzbenosti ne gasi se smrcu njegovog titulara. Lice koje је sticalac povlasnog dobra (univerzalni ili singularni) stice i pra­ vo sluzbenosti na posluznom dobru. Тitular prava licne sluzbenosti је odredeno fizicko ili pravno Iice (izuzev prava stanovanja koje је vezano za fizicko lice). Smrcu fiziCkog lica - titulara licne sluZЬenosti, ova slUZ.benost prestaje. Ako је licna sluzoenost ustanov­ ljena za pravno. lice, ona prestaje istekom odredenog vremena. Dok odrede­ no vreme ne protekne licna sluzbenost se ne moze prenositi na druga lica. Pasivni subjekt u institutu sluzbenosti је svakodobni vlasnik nepo­ kretnih i pokretnih stvari koje su opterecene pravom sluzbenosti. Ь. Objekat prava sluzbenosti је stvar i pravo. Stvarne sluzbenosti se osnivaju na nepokretnim stvarima. Licne sluzbenosti za objekat imaju ne­ pokretne stvari, pokretne stvari i prava. Nepokretnost kojaje objekat prava sluzbenosti ne moze Ьiti u svojini vlasnika povlasnog dobra. То је moguce u slucaj u svojinske sluzbenosti. Ova sluzbenost traje privremeno - od t;�: nutka sjedinjenja ili konsolidacije - do brisanja и katastru nepokretnost1 ili dok se pravo svojine na povlasnom i posluznom dobru ne razdvoji. Posluzna nepokretnost moze Ьiti и susvojini i zajednickoj svojini. U tom slucaju stvarna sluzbenost ne moze postojati na idealnom delu nepo­ kretnosti nego na celoj nepokretnosti. Каdа је predmet sluzbenosti etal.na svojina na posebnom delu nepokretnosti, ovaj deo nepokretnostije objekat sluzbenosti, zajedno sa idealnim delom na zemljistu pod zgradom i za redovnu upotrebu zgrade, te na nedeljivim del�vim� �grade. . 1 upotr��e а�о Је D:epo­ z1vanJa plodou Pokre premet Ьiti tna moze stvar v trosna. Potrosna stvar moze Ьiti predmet nepravog. plo�ouz1vanJa. .C?ЪJekat praya plodouzivanja i upotrebe moze Ьiti pravo ko1 e daJe plodove �ћ druge konsti. U tom slucaju se ovo pravo smatra kao daJe stvar. 3 31

Vid. clan 215. stav 4. ZSP-a i Gavella N" Josipovic Т., Gliha 1., Belaj V., Stipkovic Z., n. d. str. 15·

226

ANJE PRAVOSUDNOG ISPIT POLAG A I R UCNIK � P R=. -- � � ---:..:.:.:.:.'lA � .: -.: �

----� � � �

�

�

�e.�osti .

5. Sticanje i osnivanje prava sluz

. isp�nJe1:1e dve osnovne �ret­ za sticanje prava slџibenosti moraj� b1t1lll st��anJa (m?�US acql!�ren­ postavke: OSDOV sticanja (iustus titulus) 1 naC st1ce na ong1naran Il1 de­ di). Sluzbenost se, kao i ostala stvarna P.rava, e n.a osnovu pravnog posla sa rivativan nacin. Ukoliko se sluzbenost st1�va o. . vlasnikom posluznog dobra, stic��je је. der1 !1vn 1 pra ost ben sluz zv osn koJ1 v_n � poslo?1, �е ra � Vlasnik posluznog dob �Je izvodenJem 1z prenosi na sticaoca postojece pravo. Sluzbenost t�k nastt1, o no�o p�avo prava svojine vlasnika posluznog d?�ra. Pravo sluz�enos k�ka koje proistice iz prava svojine, zavis1 od prava s':OJine ylasn1 pos�uznog dobra.332 Ukoliko se osnovana sluzbenost. prenos1 na st1caoca pravn1m po. slom prenos је derivativan i translativan Osnovi sticanja prava sluzbenosti su: pravn1 posao, odluka drzavnog organa i zakon. Vlasnik nepokretnosti moze na njoj, za drugoga, osnovati novo pravo - pravo stvarne sluzbenosti. Stvarna sluzbenost ima stvarno­ pravni karakter (deluje prema svima) na pasivnoj i aktivnoj strani. Lice koje је vlasnik povlasnog dobra i titular prava sluzbenosti nije drzalac ne­ pokretnosti nego drzalac prava stvarne sluzbenosti. v

6. Stvarne sluzbenosti

Pojam. ObeleZja i nacin vrsenja. Stvarna sluzbenost је pravo svakodobnog vlasnika jedne nepokretnosti (povlasno dobro domini­ um domi11:ans) da za njene potrebe preduzima odredene radnje na ne­ pokretnosti drugog vlasnika (posluznog dobra dominium serviens) ili -

-

da od njega zahteva da ne preduzima radnje na svojoj nepokretnosti na koje Ъi imao pravo (clan 49. stav 1. ZOSPO-a). Pravo stvarne sluzbenosti је pravni odnos koji nastaje izmedu sva­ k��obnih :viasnika �veju nepokretnosti - vlasnika povlasne nepokretno­ st1 1 ylasn1ka posluzne nepokretnosti. Stoga ona ne prestaje ako је pro­ menJ.�� vlasnik Ьilo posluznog ili povlasnog dobra . Tako, ako је vlasnik ze�lJ1s�� parcel� kao posluzno dobro prodao novom vlasniku, ona се i dalJe b1ti opterecena. te�etom sluzbenosti u korist svakodobnog vlasni­ ka povlasnog dobra Jer Је pravo stvarne sluzbenosti akcesorno. Naime, pravo stvarne slu�benosti је neodvojivo od povlasnog i posluznog do­ br�. �о .se роdећ povla�no dоЪ о, stvarna sluzbenost ostaje u korist : SVl� llJen1h de}ova. V1asn1k pos}uzno g a moze zahtevati da stvarna sluzbenost vlasnik� pojedinog d �a poddobr nog povlasnog dobra presta­ ne ak� stvarna sluzbenost ne sluz:1 za potelje rebe tog dela. Ako је podelj eno posl�zno dobro, stvarna sluzbenost ostaje samo na delovima na kojima Је vrse�a (clan 59. ZOSPO-a). . �bJeka� sn.:am� sluzbenosti su nepokretnosti : zemljiste i zgrade (sta­ novi). 1 drugi 0ЪJekt1 �agradeni na zemlji ili u nju ugr e stvari, nepokretnost1 ро nameni, brodovi, vazdu adeni, а ne i pokretn hoplovi ili drvece.333 Ро332 Gavella N., Josipovic т Gliha 1 в 1 · v., .pk .c Z ·• е аЈ ovi " n. d. str. 18; Ra�ovic z., n. d., str. 1026. 333 Stankovic о. i Orli-' м·· n. d. str . i8o 1 181Sti . •

1.:,

.,

,

.

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAУО 1 S1VARNO PRAУО

227

sluzno dobro moze Ьiti jedna ili vise nepokretnosti: zemljisnih parcela, zgrada ili drugih objekata. Nepokretnosti koje su opterecene pravom sluz­ benosti ne mora Ьiti susedne.зз4 Vlasnici povlasnog i posluznog dobra su, ро pravilu, razlicita lica koja imaju pravo svojine na dva zemljista (ne moze, naime, postojati sluzbenost na sopstvenoj stvari - Nulli res sua seruit). Izuzetak postoji u slucaju svo­ jinske sluzbenosti. Stvarna sluzbenost vrsi se na nacin kojim se najmanje opterecuje posluzno dobro. Ako је za vrsenje stvarne sluzbenosti potrebno koriscenje nekog uredaja ili predu·zimanje neke radnje, troskove odrzava­ nja tog uredaja i preduzimanja te radnje snosi vlasnik povlasnog dobra. Kada uredaj ili radnja sluzi i interesima vlasnika posluznog dobra, troskove odrzavanja tog uredaja i troskove preduzimanja te radnje snose, srazmer­ no koristi koju imaju, vlasnik povlasnog i vlasnik posluznog dobra. Stvarna sluzbenost se moze vrsiti tako da se na odredeni nacin po­ sluzno dobro korjsti ili upotreЪljava: crpi voda, seku drva ili se svakodob­ ni vlasnik povlasnog dobra provozi putem itd. Vlasnik povlasnog dobra moze Ьiti ovlascen da od vlasnika posluznog dobra zahteva da ne vrsi one radnje na koje Ьi, da nije osnovana sluzbenost, imao pravo (da svoj objekat ne povisava ili snizava, da ne odvraca kisnicu sa krova svoje kuce od susedovog zemljista itd.). Stvarna sluzbenost se moze osnovati ako је objektivno korisna. Ukoliko prestane da bude objektivno korisna moze Ьiti ukinuta. Osnivanje stvarnih sltlZbenosti. Osnivanje pravnim poslom. Nа osnovu pravnog posla stvarna sluzbenost se. stice upisom u zemljisni registar ili na nacin odreden zal
-

334 335

Юaric Р. Vedri� м., n. d., str. 320. Gave1la N., Josipovic т., Gliha I., Belaj V., Stipkovic

Z., n. d. str. 19.

DN VOSU OG-E PRA� A ISPIТ POLAGANJ � CNIK ZA -PRIRU -� � � � � � � � __: � � � � � 22 8 ���

ana. Sluzbenost se moze usta­ Osnivanje odlukom drzavnog org ana u rave). Та_!<о sud u r

e­ ili org � noviti odJukom drzavnog organa (suda ze a o, mo ust noviti suvlasn1stv senju 0 deobl zemljista, na kome је postojalo n av rga og dobra. � .up� e rese­ pravo stvarne sluzbenosti и korist pov�asn .�... kor1�t kor�sn1�� �rade­ njem moze ustanoviti pravo sluzbei:ost1 prolaza lJIStu u JavnoJ svo3 1n1 . vinske parcele, na gradskom gradevinskom zem sluz ben ost usta­ Odlukom suda ili drugog drzavnog organa stva.rna ili deli mic no ne moze novljava se kada vlasnik povlasnog dobra u celini g ra,3З6 kao koristiti to dobro bez odgovarajuceg koriscenja posl uzno dob udom osni­ i и drugim slucajevima odredenim zakonom. Suds kom pres va se nuzni prolaz, ро tuzbl vlasnika nepokretnosti d o koje nem a nika­ kve ili nema odgovarajuce putne veze s javnim putem .337 Ako ј е testator testamentom osnovao pravo sluzbenosti na nepokretnosti nasle dnika, sud се u resenju о nasledivanju uneti osnivanje sluzbenosti. Ukoliko zakon drukcij e ne odreduje, pravo stvarne sluzbenosti stice se danom pravosnaznosti odluke. Nacin sticanja prava sluzbenosti na osnovu odluke suda ili organa uprave је upis u katastar nepokretnosti. 338 Na zahtev vlasnika posluznog dobra nadlezni drzavni organ utvrduje i odgovarajucu naknadu koju је vlasnik povlasnog dobra duzan da plati vlasnik11 posluznog dobra (clan 53. ZOSPO-a). Organ uprave koji vodi postupak eksproprijacije moze izvrsiti ne­ potpunu eksproprijaciju - da na nepokretnosti vlasnika posluznog dobra o�nuje sluzbenost (clan 5. ZE-a). U ovom slucaju sluzbenost se osniva rese­ nJ�� �rgana upr�ve . T!!11lar prava stvarne sluzbenosti - korisnik eksproprIJ3CIJe, ро pra':lu, St1ce pravo da vrsi sluzbenost danom pravosnaznosti odluke о naknad1, odnosno danom zakljucenja sporazum a о naknadi za eksproprisanu nepokretnost (clan 34. ZE-a). Zasn�:vanje :i:ia osn_?� z�ona. t:ra osnovu zakona prvo stvarne " sluzbenost � �е osn1v� odrza3em 1 zakonskim nasledivanjem povlasne ne­ pokretn�st� 1 ponovn1m uspostavlj anjem и korist povlasne nepokretnosti . .?�zaJem . se stvю�na sluzbenost stice ako је vlasnik povlasnog dobra fak!!cki ostvar1vao sluzbenost za vreme od dvadeset godina а vlasnik pog se .tome. nij� protivio (clan 54. stav 1. ZOSPO-�) . Zakon, prema o . �е � a Је z� sticanJe stvarne sluZЪenosti odrZajem neophodna zakonita ра cak ni

����� i��� g saves� drZ

n u se, ravd�o �redlde uvodenje kraeeg roka odrZaja ako је ddavi­ na pra�a si:Zь���sti s� ci na ?P � zr0:3il. g_ak, sluibenost se ne moze steci odrZajem ako је � e: YI'Sena zloupotrebom po renJ� v as JL��ca poslиZnog dobra, silom, prevarom Ш ako је sluz'Ъenost ustu 1·ena do 0 va n 1as1 � . nik ili drzalac poslиZnog dobra dopusta, iz prijatelj( 1:[.k o� sve skih motiva nje��vo koris.f en1e, о Је ne opozove, ali to iz raznih razloga ne cini).

Danom 0tv�ran�a nasleda zakonski naslednici sticu prava na zaostavsti. . . nu - sva nas1ed1vaЦJu podob na prava kОЈа su ostaviocu pr1padala u vreme '

336 "Saglasno na�elu restrikcije konstituisan. placa dozvoljeno је samo izuzetno i to kad Је prfva stvarne sluzbenosti kolskog prolaza preko kucnog trobl
·•

·

pROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 S1VARNO PRAVO

229

njegove smrti (vi�. cl. 1. i 2?6. ZON-a). Naslednik koji је nasledio povla­ sno dobro stekao Је na posluznom dobru, na osnovu zakona, i pravo stvarne sluzbenosti. Ako је nepokretnost, koja је predmet zaostavstine, opterecena stvarnom sluzbenoscu ona smrcu vlasnika poslиZnog dobra ne prestaje. ·u nekim. slucajevima zakon osniva sluzbenost na nepokretnosti na kojima је ranije postojala ра је izbrisana. Tako је clan 14. Zakona о vra­ canju (restitucij i) imovine crkvama i verskim zajednicama propisao da se sluzbenosti, izbrisane podrzavljenjem, ponovo uspostavljaju, ako se time ne narusavaju prava trecih lica. Pravo stvarne sluzbenosti osniva se kada protekne vreme zakonom odredeno za odrzaj, kad nastupi smrt ostavioca ili stupanjem na snagu zakona koji ponovo osniva pravo stvarne sluzbenosti. Vlasnik povlasnog dobra na osnovu zakona stice pravo stvarne sluzbenosti i bez upisa и ze­ mljisn� registar. Sticalac koji ne upise stvarnu sluzbenost u zemljisni re­ gistar rizikuje da to ucini neko drugi ko se pouzdao и zemljisni registar i upisao svoje pravo u na istoj nepokretnosti. Upis и zemljisni registar ima samo deklarativni karakter. U slucaju da vlasnik posluznog dobra osporava zakonsku sluzbenost, vlasnik povlasnog dobra и parnici moze dokazati da је је titular ove sluzbenosti. Sudska odluka kojom se utvrduje da је tuzilac titular prava slиZbenosti ima deklarativni karakter.з4о Pojedine vainij e stvarne slпZbenosti. Zemljisne slпZbenosti (servitutes praediorum). Uopste.Zemljisna sluzbenost se osniva sa

ciljem da sluzi: poljoprivrednom zemljistu, sumi i sumskom zemljistu ili drugom zemljistu. U rimskom pravu zemljisne sluzbenosti ·delile su se na seoske (servitutes praediorum rusticorum) i gradske (servitutes praedi­ orum urbanorum)з41• Seoske sluzbenosti su uvrstavane u res mancipi i za njih su vazila posebna pravila о prenosu. Ova podela danas nije znacajna. Zemljisne sluzbenosti mogu se osnovati kao: sluzbenost puta (pravo puta, kao pravo staze, pravo progoniti stoku); sluzbenost vode (pravo crpiti vodu, pojiti stoku, odvracati vodu na tudu nepokretnost ili navoditi s tude. nepokretnosti); sluzbenost pase; sumske sluzbenosti (seca drva, pravo sa­ kupljati suvo granje, zir ili slicne sluzbenosti). Nuini prolaz. Nuzni prolaz је sluzbenost puta koju је osnovao sud u s�u­ caju da vlasnik povlasne nepokretnosti nema nikakve ili nema odgovaraJu­ ce putne veze (npr.: opkoljeno zemljiste) s javnim �utem. �� tuzbj �lasnika povlasne nepokretnosti, sud се presudom osnovati . (otvonti) nuzn1 prolaz ako је korist od osnivanja nuznog prolaza za vlasmka P?vlasn� nepok:et­ nosti veca od stete koju osnivanjem nuznog prolaza trp1 vlasn1k P?sluzne nepokretnosti. Nuzni prolaz moze Ьiti osnova� za od��deno vr�me � sez�n­ ski kao pravo prolaza peske, kolima, motom1m voz1lima, polJopi:ivredn.1m masinama. Presudom kojom osniva nuzni prolaz sud се oba:ve,zati vlasn1ka povlasnog dobra da vlasniku posluznog dobra plati odgovaraJucu naknadu. Vedri� М., str. �0 Gavella N., Josipovic т., Gliha 1., Belaj v., Stipkovic z., n. d. str. 23. i Кlaric Р. i

341 Stanojevic О" Rimsko pravo, ЈР Sluibeni list SCG, Beograd, 2004, str. 280 1. 281.

331 1 33 2.

230

NJE PRAVOSUDNOG ISPI TA ZA POLAGA PRIRUCNIK ------�--�----.:.: __ -;_ � __:.;

__ __ __ __ __ __ __ __

osti os1:1ivaj u se na nepo­ Kucne sluzbenosti. Uopste.Kucne sluzben og vla�n1�a ove (povlasne) kretnostima sa zgradom, а ovlascuju svakodob? znoJ) nep?kretnosti, nepokretnosti da nesto preduzima n� su�ednoJ (p��l� ta. sto је vlasnik posluzne nepokretnost1 duzan da trpl I11 da propus . kret nepo asne ost1 povl ik moze vlasn ti eno � sluzb e kucn em vanj Osni � Ьiti ovlascen: da ima delove svoJe zgr·ade u susedovo� v��dus?om pro­ storu na susedovom zemljistu ili ispod njegove povrs1ne il1 da ima svoje napr�ve na tudoj nepokretnos�; ?а na�loni teret svoje zgra�e na t\.�du; da gredu ili dimnjak umetne и tud1 z1d; da ima proz?r u �udem z1d'? rad1 �vetla ili i radi vidika· da sprovodi dim kroz susedov d1mnJ ak, navod1 kapn1cu sa svog krova na tudu nepokretnost; �dvodi il� proliva tecnosti .na �use�ovo zemljiste i slicne sluzbenosti. Vlasnik posluzne nepokretnost1 duzan Је da navedene zahvate i stanje na svojoj nepokretnosti trpi. Kucna sluzbenost moze Ьiti osnovana tako da vlasniku nepokretnosti sa zgradom (vlasnik povlasnog dobra) daju ovlascenje da zahteva da vla­ snik posluzne nepokretnosti nesto propusta, sto Ьi inace slobodno cinio da nije osnovana sluzbenost. Ova sluzbenost obavezuje vlasnika posluznog dobra na propustanja kao sto su: da svoju kucu ne povisava ni snizava; ne oduzima povlascenoj zgradi svetlo i vidik; ne· odvraca kisnicu s krova svoje kuce od susedovog zemljista kojem Ьi mogla koristiti itd. · Pravo imati deo zgrade i uredaja na poslШnoj nepokretno­ sti. Stvarna sluzbenost moze se osnovati tako da ovlascuje vlasnika povla­ sne nepokretnosti da na susednoj nepokretnosti, na njenoj povrsini, ispod nje ili и njenom vazdusnom prostoru ima deo svoje zgrade, neku drugu napravu ili uredaj koji sluzi njegovoj zgradi. Ova sluzbenost ima u vidu i pravo vlasnika povlasnog dobra da na susednoj nepokretnosti, na njenoj povrsini, ispod nje, ili u njenom vazdusnom prostoru ima vodove i dru­ ?e uredaje (�lektricne, gasovodne, toplovodne, kanalizacione, vodovodne 1 dr_.). V1asn1k povlasne nepokretnosti koji na posluznom dobru ima deo �VOJ � zgrade � neku drugu napravu. ili uredaj koji sluzi njegovoj zgradi du­ zan Је to odr�ava ?" �vom �os�u, а yJ�sniku posluzne nepokretnosti placati n�adu z� 1skor1scavanJe DJegove nepokretnosti u visini zakupnine, ako . n1Je drugac1Je odredeno ugovorom ili zakonom. 7. Licne sluzbenosti Po�am. �ic� a sluz���os� је ograniceno i neprenosivo stvarno pravo !la tudoJ stvan k�>J e ovlascuJ ti�ulara &va sluzbenosti � da tude nepokretne � 1 po�etne stvar1 1 prava koпsti (upotr�b ljava) na odredeni nacin u skladu �а nJihovom n�!11e�om i Ье� zadiranja u supstancu tih stvari. О�а optere­ CUJ. � P.ravo SVOJI�e Jednog lica i ovlascuj u njih ovog titulara da tudu stvar kori�tI СUI,>?treЫJav�) za odredene potreb e. Svakodobni vlasnik stvari op­ terece�e licn?m sluz�enoscu mora trpeti ta ogran ·v, Titular li�" ne sluzbenosti је odredeno fizic icenja.з42 ko ili pravno lice koje isko­ riscava posluzno dobro dok povlasno dobro ne po�toji . Licna sluzbenost 342 Lazic М., Li�ne sluzbenosti Pra -· . vni fakultet и N:xu;u, N'x 1-:>, 2000 •

d:ше, str. 5.

, go

pROF. DR ILIJA ВАВIС

UVOD U GRADANSKO PRAVO I S1VARNO PRAVO

231

odr:deno lice i, Ј?О .�ravilu, nepre�osiva је i nenaslediva. Za v razlil?1 о� stvamih sluz_henosti, li�ne sluZЬenosti su stvarna prava na tudoj stvan koJa su ustanovl�ei:a u konst ?dredeno� titulara, а ovlэ.Seuju ga da odredeno vreme (za koJe Је ustanovlJena, а naJkasnije dok ne prestane po­ stojati titular licne sluzbenosti), na odredeni nacin, iskoriseava ili upotre­ Ыjava posluzno dobro.343 Shodno tome, licne sluzЪenosti ne predstavljaju odnos svakodobnih vlasnika nepokretnosti. Vrste i predmet licnih slпZЪenosti. Vrste. Broj lienih sluZЬeno­ sti је odreden zakonom tj . ogranicen (za razliku od stvarnih sluzЪenosti). Tradicionalno, pod uticajem resenja rimskog prava, liene sluZЬenosti se u sk]�du sa svojom pravnom prirodom, mogu podeliti na: 1. pravo pl� . (ususfructus), 2. pravo upotrebe (usus) i 3. pravo stanovanja douz1vanJa (haЬitatio) . . Pravo plodouZivanja (ususfructus) ovla.Seuje plodouZivaoca: 1. da se sluzi (koristi) poslu.Znom stvari ili pravom, sa ciljem pnЪiranja plodova, и skladu sa namenom stvari ili prava, 2. da stvar drn kao neposredni dda­ lac (vlasnik ima pravo na posrednu ddavinu stvari koja је predmet plodo­ uzivanja i ov1a5cen ј е da sa stvari pravno raspolзZe da је proda, optereti pravom zaloge ili drugim stvarnim teretom, ali time ne more vredati ovla­ scenja plodoиZivaoca) i 3. daje upotreЬljava. PlodouZivalac se sluZi poslu.Z­ nom stvari da Ьi od nje pribavio prirodne, industrijske i civilne plodove. OЬim ovla.Seenja plodoШivaoca se, prilikom njenog osnivanja, mofe ugovorom ograniciti. Plodouzivalac se poslиZnom stvari moze sluZiti u skladu sa njenom osnovnom namenom. ZЬog toga on nije ovla.Seen da pro­ meni osnovnu namenu stvari niti da zadire u njen sadrZaj - supstancu. Na­ protiv, plodouZivalac mora oeuvati supstancu stvari (rerum supstanti.a). Ako ј е u korist pravnog lica ustanovljeno pravo plodouiivanja ono је, kao strogo licno pravo, neotudivo. Ipak, plodouZivalac је ovlaSCen praY­ nim poslom preneti drugom pravnom ili fizickom licu, W.тSavanje svojih ovlaScenja (na primer, poslovni prostor ili ma.Sine izdati u zakup). Na dru­ go (fizicko ili pravno) lice plodouzivalac more preneti sva ovlaSCenja kori­ seenja (slU.Zenja) posluznom stvari, drZanja i upotrebe ili izvrSavanje samo pojedinih ovla.Scenja. Pravo upotrebe (usus) ovlaВcuje imaoca tog prava na drZanje, upo­ trebu i koriScenje poslиZniЪ stvari - u granicяma svojih Iicnih роtтеЬа i u odnosu na plodoU.Zivanje pravo upotrebe је ogr�ieeno prayo: 1i� pra­ va upotrebe, ро pravilu, ne ublra sve plodove I druge �oristi stva:i n_ego s�o one koji su u granicama njegovih licr:Jh potr��a i potreb� c�ov� nJegovog porodicnog domaCinstva. Svi osta11 plodoVI I druge koristi stvan Pripadaju vlasniku stvari, ako se na taj nacin ne o:1:1eta .pravo upotrebe. Moguee је da se pravo upotrebe podudari s� plodouzivanJ�:П ako su �е potrebe imaoca prava upotrebe i Clanova nJegovo& porodicnog d?mac:n­ �tva. Ove potrebe procenjuju se objektivno, nezavisno od ostale пno-v111e imaoca prava upotrebe. је v�zana za

·

-

343

Zagreb, i956, str. 356. RајШс С., Stvamo pravo (umnofeno za potreЬe stndenata),

232

ISPI:::: TA PRlRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG�

: _:.:=:.:..=.;.:.

� ---� � � �

� � � -� ----

.svog imaoca d� radi stano­ Pravo stanovanj a (haЪitatio) ovlas��je nJen deo na.menJen za stano­ vanja upotreЫjava tudu stambenu zgradu 111 upotreb�a':a ostale delove vanje. Imalac prava stanovanja nije ovlascen da n menJen 1 }а �tanovanje nepokretnosti i pokretne stvari, izuzev ka�a SU; � �ravo vrs�nJa stan?va­ ili imaju svoj stvo pripatka. Pravo stanov�nJa, ali n1 1r s nja ne moze se pravnim poslom prenet1 na drugo lice obz �m da Је to vrsta prava upotrebe. Ро svojoj pri�odi tit��ar p�av� stano�anJВ: ..,ne J??ze . Ьiti pravno lice Stano:r!nje se vez��e za fiz1cko lice 1 obavl.Ja selicn�. Il1 sa clanovima svog porod1cnog domac1ns�a. �up:otno . tome.'. plodou,z1v�ac moze pravnim poslom preneti drugom licu IzvrsavanJe SVOJlh ovlascen3a. Titular prava upotrebe (usus) i prava stanovanja (habl tatio) ne moze, ро pravilu, na druga lica preneti izvrsavanje ovlascenja koja mu pripadaju (kao sto је to moguce kod plodouzivanja). Predmet. Stvari. Nepravo plodoпZivanje. Predmet prava licnih sluzbenosti su postojece nepotrosne stvari tj. one koje se mogu koristiti Ш upotreblti bez povrede njene sustine: pokretna nepotrosna stvar, nepokret­ nost, а izuzetno i potrosna stvar (nepravo plodouzivanje). Pravnim poslom (testamentom ili ugovorom) moze se ustanoviti pravo licne sluzbenosti i na stvarima koje· ce tek nastati. Stvari koje su predmet plodouzivanja mogu Ьiti individualno odredene ali i ро rodu, ako se one (izdvajanjem, obeleza­ vanjem i sl.) mogu individualizovati.344 Ove mogu ciniti zblrnu stvar (skup pokretnih stvari), ili vise nepokretnosti, ali predmet mogu Ьiti pokretne i nepokretne stvari jednovremeno. ZЬirna stvar је cesto predmet plodouzi­ vanja ili upotrebe na delu imovine privrednog drustva. Каd је polodouZivanje ustanovljeno na zblrnoj stvari, plodoиZivalac i vlasnik stvari su u obavezi da sacine popis (inventar) stvari. Spisak potpisuju оЬе strane i u njemu se oznacava dan predaje stvari. Svaka strana ima pravo da zahteva javnu overu potpisa. Takode, svaka strana ima pravo da zahteva d� spisak stvari bude sacinjen od strane nadleznog organa ili javnog belez­ n�a. Predmet p�ava licnih sluz'Ъenosti pravnog lica nisu stambena zgrada ili nJe� �ео n�enJeR- �� stanovanje s obzirom na to da pravno lice ne moze, ро _ �1, stec1}icnu sluz �VOJOJ pnro "Ъ�nost. Тitular prava licne sluzbenosti ovla8cen Је da se sluz1 posluznom stvan и skladu sa njenom namenom ali tako da se " ocuva supst�ca (sadrZaj) stvari koja је predmet licne sluzbe�osti. Izuzetak od ov�� pravil� postoj� u slueaju ne�ravog plodouzivanja. L1cne sluzbenosti mogu postoJ ti na celoj posluznoj stvari, ili na ide­ . � , s obz1rom alnom delu ako Је �о oguce na sadrzaj sluzbenosti i prirodu � . P.re�meta. Ukoliko Ј� li�na s�uz"benost ustanovljena na celoj posluznoj stva­ n UJe� .predmet su 1 pr1p c Pterecene stvari ili � �? prava. Licne sluzbenosti �1;1 delJ i e te mogu �osto3 t1 1 na suvlasnicko m (idealnom) delu pok.retne 111 .nepo retne stvan, ako �Је to moguce s obz irom na sadrzaj sluzbenosti i pnrodu predmeta. . КаdаЈе plodouzivanje ko�tituisano na potrosnim stvarima ili na pravu ko3e ne da.Je plodove (npr. glavn1ca koj a nije data u banku na stednj u da Ьi te344 Vidi Lazarevic D SlиZ benosti 1· susedsko pravo, Beograd, 2011, str. 308. i Lazic, М., n. d., str. 10. ·

k ·

"

PROF. DR ILIJA BABIC

UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

233

kla ugovoma kamata) nastaje nepravo plodouzivanje (quasi ususfructus).34s Na potrosnim stvarima, medutim, nije moguce ni nepravo pravo upotre­ be.346 Nepravo plodouzivanje moze Ьiti konstituisano na glavnici kojaje data na stednju u banci. u tom slucaju nepravi plodouzivalac ima pravo da zah­ teva

samo kamate. Potrosne stvari ili pravo prelazi, kao predmet nepravog plodouzivanja, u svojinu odnosno imovinu nepravog plodouzivaoca. Posluz­ na stvar је novcana vrednost stvari koja се se Ьivsem vlasniku vratiti nakon isteka plodouzivanja. Tako, pravno lice kao nepravi plodoиZivalac moze steci plodouzivanje na privrednom drustvu ili drugom privrednom subjektU (pre­ duzetniku - prodavnici mesovite robe koje su namenjene prodaji). Nepravo plodouzivanje se razlikuje od ugovora о zajmu. Кauza zajma sa

kamatom је sticanje kamate od strane zajmodavca, а al
Prava. Predmet licnih sluzbenosti moze Ьiti i pravo iz koga proisticu

plodovi ili druge koristi - glavnica na koju tece kamata, akcije akcionarskog drustva itd. , Zavestalac moze testamentom odrediti da pravno lice (posle nJegove smrti) stekne na njegovoj zaostavstini kao celini ili njenom delu pravo plodouzi­ vanja ili pravo upotrebe,348 na primer: na poslovnim zgradama i prostori­ jama, masinama, slikarskoj galeriji, na autorskom pravu, nekom pravu in­ dustrijske svojine (da se koristi njegovim patentom itd). Pravno lice moze steCi stvari i prava iz zaostavstine na osnovu testamenta kao univerzalni sticalac (naslednik) ili singularni sticalac (legatar). Plodouzivanje moze Ьiti konstituisano ugovorom na odredenim nepo­ trosnim pokretnim i nepokretnim stvarima koje se mogu koristiti odnosno upotreЫjavati, a1i i na pravima i potrosnim stvarima. �.ako, predm�t pl�­ douzivanja i upotrebe pravnih lica su, pored prava svOJI�e na s�aпma,. �: realni tereti, zakup, imovinska prava iz autorskog prava i �rava шdustпJ.­ . od vrednosti, ske svojine, pravo na potraZivanjima, potrazivanja iz �artiJa ��vilni plodovi koji proisticu iz bankarskih i b�rzansk1h posl�':a, pl�dou­ z1vanje na udelu u ortackom drustvu, komand1tnom drustvu 1li drustvu s ogranicenom odgovornoscu.349 Plodouzivanje moze imati za predmet potra_z1vanJe lZ OSI�ra�Ja. Na potrazivanju prema osiguracu plodouzivaocu pr1pada plodouz1vanJe pre--

v•

•

•

•

•

Rajacic С" Stvamo pravo, Zagreb, 1956, str. 356 i 357· . Gavella N., Josipovic Т., Gliha 1" Belaj V. i Stipkovic z" n. d" str. 666; clan 212. stav 2. zvн, 242. Gavella N., Josipovic Т" Gliha I" Belaj V. i Stipkovic Z" n. d" str. 662• . . 9о; Lazic М., n. d., str" d., n I., Derd i Z. ic Nkul 8 Peric Z., 273; str. 1920, ad, Beogr , o Stvarn pravo str.,3413· Lazarevic . . · ' D ., n. d., str., 309 a Repuы1·: P.ravun 349 ВаЬiс I., Medic D., Ha�ic Е., Povlakic М" Veliic, L" Kom.�ntar �kona 0 stvarш� ke Srpske, Privredna �tampa, Sarajevo, 2011, .str: 616 i, ?17; Laz1c М" L1cne slиZbenosti, N�. 2000, str. н 1 J:�i Gavella N" Josipovic Т" Gliha 1., Belaj V. 1 Stipkovic Z" n. d" str. 662. 345 6 ZS 34 Р-а. 347

,

1

•

�':'1

OG ANJE PRAVOSU ISPrr л � �DN --

POLAG CNIK PRIRU � �ZA � ..:.=

� � � � � � �

234 �

� � � �

:.:::

sa kamatom. Ako se. dogodi osi­ ma propisima koj i vaze za plodouzivanje c mogu da zaht�:aJu da se osi­ gurani slucaj vlasnik stvari ili plodouziv��� nabavku nove. gurana suma iskoristi za popravku s�ап �ћ zv � tes�am e�tom kon­ mo tor t Tes . ovi del ni � nje ili a tin Zaostavs stvar1m � 1 pr�vi� a .u ko­ stituisati pravo polodouzivanj a na odred�n1m vno l �c� poJ �vlJ ?Je kao rist fizickog ili pravnog lica. U tom slucaJu s� pra tevat1 isp�nJenJ e lega­ Iegatar i moze od naslednika koga le?at.teret1 zah duzn1k� .legata. зs1 ta. Legatar, prema tome, ima 0Ьligac1on1 zahtev pre m� v Kad duznik legata ispuni svoju obavezu - J>red� stvar1 .plodouz1 aocu ili mu prenese pravo koje је predmet plodouz1v.anJ � (ako Је stvar _n �pokret­ na nuzan је upis u zemljisni registar, а za taJ up1s � ora post0Jat1 pravni osnov), nastaje plodouzivanje i dobija stvarnopravn1 karakter. Zavestalac moze testamentom odrediti osnivanje samostalne zaduzblne koja се imati svojstvo pravnog lica i Ьiti titular prava plodouzivanja . Sredstva za postizanje cilja zaduzblne zavestalac moze ostaviti odredivanjem zaduz­ Ьine kao naslednika ili legatara ili korisnika naloga (clan 118. ZON-a). Ako је odredena za naslednika zadиZЬina to svojstvo stice u momentu smrti ostavioca iako jos nije stakla pravnu i poslovnu sposobnost, ako је kasnije stekne.зs2 Osnivanje licnih sluzbenosti. Licne sluzbenosti se mogu osnova­ ti pravnim poslom, odlukom suda, odlukom organa uprave ili na osnovu zakona . Pravni posao more Ьiti ugovor ili testament. Ugovor ili testament mo­ rajп imati za cilj prenosenje (sticanje) prava licne sluzbenosti. Ako se licne s�uzbenosti osnivaju na stvarima опе se izvode iz prava svojine posluzne stva­ п, а kada se osnivaju na nekom drugom pravu (pravu industrijske svojine, �utorskom pravu ili pra� srodnom autorskom pravu itd) izvode se iz prava �tulara �ome to pr�vo pnpada.зsз Ugovorne strane svojom voljom odredu­ v J� �adrz1nu .P.rava lic�e slиZbenosti. Ugovor о osnivanju sluzbenosti moze �Iti t�retan Й1 dobrocm (ugovor о poklonu, ugovor о ustupanju i raspodeli . imovi?e za z1vota). Каdа se sporazum о osnivanju licnih sluzbenosti unosi u glavn1 ugo:�r on mora Ьiti zakljucen u formi predvidenoj za taj ugovor. U slu�aJ1� da se na pokretnim stvarima ugovorom osniva licna sluzbe­ nost, pravilo Је da se on zakljucuje neformalno, osim kada је zakon propi­ sao posebnu formu (zakon�ka forma) ili su је strane ugovorile (ugovorna forma).354 T�stam�n�, kao Jednostrani pravni posao, punovaz n је ako је a preduzet u �1�0 koJOJ form1. propisanoj cl. 84 - 111. ZON-a. �ravo l�cne sluz"beno sti stice se (modus acquirendi) na pokretnim stvar1ma up1som и zem1JISn1 reg1star na osnovu sagl asnosti za upis od stra-

-----350 351

·· "

·

·

Paragraf 1046. NGZ-a. ВаЬiс 1., Nasledno pravo' Sluzben'1 g1asni'k• Вeograd, 2011, str. 172 i 173; Clan 141 i 145· Zakona о nasledivanju. 352 ВаЬiс I., n.d., str. 172. зsз Vid. Clan 188. stav 1. ZSPa. 354 Vid. Cl. 28, 67, 69 70. ZOO i -a.

PROF. DR ILIJA BABIC tNOD U GRADANSKO PRAVO 1 S1VARNO PRAVO

235

ne vlasnika stvari (clausula intabulandi), а na pokretnim stvarima preda­ jom stvari sticaocu licne sluzbenosti.355 Plodouzivanje na predmetima iz zaostavstine, bez obzira na to da li se plodouzivanje stice na osnovu nasledivanja (univerzalna sukcesija) ili Iega­ ta (singularna sukcesija) nema stvamopravni karakter sve dok se pokretne stvari ne izdvoje (izvrsi deoba stvari), kada se njihovom predajom sticaocu (ili upisom u zemljisni registar) plodouzivanje stice (doblj a stvamopravni karakter).356 Pravno lice (npr. zaduZЬina) kao legatar, momentu delacije, stiee oЪligaci­ и

ono pravo - da zahteva od onog kome је nalozeno ispunjenje legata da ga ispuni (C1an

145.

ZON-a). Kada је pravno lice korisnik na1oga, а korist se sastoji и licnoj sluZЬenosti, tada iz­ medu pravnog lica i obaveznog 1ica ne nastaje oЪligacioni odnos. Stoga опо ne moze isticati nikakav zilitev prema obaveznom licu (nasledniku, legataru) izuzev sto moze podneti tuz'Ъu za utvrdenje prestanka prava Н са koje nije ispunilo na1og (СЈ. 132 - 134. ZON-a). Ukoliko је pravno lice testamentarni naslednik stiee pravni osnov za pravo plodouZivanja i1i pravo upo­ treЪe u trenutku smrti testatora (vid. cl. 206. i 212. ZON-a).

Licna sluzbenost moze Ьiti osnovana odlukom suda. Ova mogucnost izricito је predvidena u korist bracnog druga na stvarima i pravima koje su nasledili naslednici drugog naslednog reda, ali i u korist roditelja ostavioca koji nasleduju sa bracnim drugom, na stvarima i pravima koje је nasledio bracni drug (vid. Cl. 23 - 25. i cl. 31 - 36. ZON-a). Organ uprave moze osnovati licnu sluzbenost u korist korisnika ek­ sproprijacijeзs1, svojim resenjem (nepotpuna eksproprijacija). Ako se licna sluzbenost osniva odlukom suda ili organa uprave nacin na koji је titular prava licne sluzbenosti ovlascen da se sluZi poslиZnom stvari ili pravom, odreduje se tom odlukom. Zakonsko plodouzivanje propisano је u Clanu 128 . ZON-a. Naime, kad је naslednik postavljen pod raskidnim uslovom ili rokom, on ima polozaj "U.Zivaoca zaostavstine". U tom slucaju naslednik za ostavioceve dugove, legate i naloge odgovara samo stvarima i pra"ima iz zaostavs�e. . Pravo licne sluzbenosti moze se steci odrzajem ро pravilima о stica­ nju prava svojine od nevlasnika (vэ.Zi sarno .za pokretne stvari),358 analogno pravilima koji vaZe za originarno sticanje prava svojine.359 Prava titulara licnih sl\lZbenosti. Prava plodouhvaoca. Pravo plodouzivanja ovlascuje plodouzivaoca: 1. da se sluZi (koristi) posluZпom stvari ili pravom, sa ciljem priblranja plodova, и skla�u sa патепот stvari ili prava 2 . da stvar drZi kao neposredni drzalac; i 3. da s�.ar o_d­ nosno pravo upotrebljava. Plodouzivalac se sluZi p�slиZno� s� i ub1ra od nje prirodne, industrijske i civilne plodove. Obun ovlascenJa plodou­ zivaoca se, prilikom njenog osnivanja, ugovorom, testamento�, odlukom suda ili organa uprave, moze ograniciti. Plodouzivalac se posluznom stva•

355 О predaji pokretne stvari sticaocu, u izvгSenju pra�og posl� po�unije vid. Bablc, I., ,,.Stkanje pra, Pravo i pnvreda, Ъr. 7-9/lO. 356 Lazic, М., n.d., str. 15. i LazareviC, D., n.d., str. 341. 357 Korisnici eksproprijacije odredeni su Clanom 8. ZE-a. . 55· 358 Stankovic о., Orlic м., Stvarno pravo, Beograd, 2001 1 Lazic М., n.d., str:.s1 . od 359 Vid. о sticanju prava svojine odгZajem Cl. 28 - 30, а о sticanju prava SVOJШe nevlasnika Clan 31·

va svojine na pokretnim stvarima па osnovu pravnog posla

.

,

-

ZOSPO-a.

236

ZA NIK PRIRU(: :.:� --:.:=

NOG ISPIТ VOSUD POLAGANJE PRA� A � --�

� � � �

-� ---� �

om namenom, s . tim sto mora ri moze sluziti u skladu sa njenom osnovn . Т�? ���douz1valac �е stice ocuvati supstancu stva.ri (r�rum s�psta!1tia) pravo svojine na staЫ1ma Ja�uka 1 krusaka koJe Је iscupao vetar Jer one . . predstavljaju supstancu stvaп. . Jem. тakode on stlce I c1�l aJan odv . od �os eo. �ао odvo n� Plodouzivalac plodove stice _ J�n1 p plodove odvajanjem, а ne u trenutku �ad Је �r1� aceni) tJ . .ostvaren1 u smatraju se oni civilni .plodovi koji su i ubran1 (1spl da Је plodouzi­ vremenu dok је plodouzivanje postojalo. Moze se dog?�Itl vanje prestalo, ali da је plodouzivalac u?a�red u�rao c1�lne plo�1,ove. Posle prestanka plodouzivanja civilni plo�o'? pr1padal? vla.sn1ku stvar odnosno prava, iako su dospeli za vreme traJanзa p�odouz1vanJa. . . . . ili 1 prava stvar od koJe d su pr1ho sav na pravo stice Plodouzivalac predmet plodouzivanja. On ima pravo na one plodove i koristi od stva­ ri koje Ьi mogao sticati i sam vlasnik. Ukoliko prinudni propisi zabranjuju sticanje .

.

v

.

.

plodova i drugihкoristi vlasniku stvari ta zabrana se proteze i па plodouzivaoca (па primer: vadenje uglja, rude itd.). Na1az Ыаgа и poslиZnoj stvari nije prihod posluzne stvari. Blagom se smatraju novac, dragocenosti i druge stvari od vrednosti koje su Ьile skriveпe tako dugo da se vise ne moze utvrditi ko imje vlasnik.360 Ipak, plodouZivalac је ovlascen pravnim poslom preneti drugom licu izvrsavanje svojih ovlascenja (npr. stan izdati u zakup). Na drugo (fizicko Ш pravno Нее) plodouziva1ac moze preneti sva ovlascenja koriscenja (sluzenja) poslиZnom stvari, ddanja i upotrebe ili izvтsavarije samo po-

Као strogo licno, pravo plodouzivanje је neotudivo i nenasledivo.

jedinih ovlascenja.

Prava titulara upotrebe.Titular

prava upotrebe је ovlascen da stvar drzi, upotrebljava i koristi, bez promene njene namene i bez za­ diranja u supstancu stvari, sto su ovlascenja i plodouzivaoca . Za razliku od plodouzivaoca imalac prava upotrebe ima ograniceno pravo na drza­ nje, �potrebu .i koriscenje posluznih stvari. Imalac prava upotrebe, ро praVIlu, ne ub1ra sve plodove i druge koristi stvari nego samo one koji su � granicama, .njegovih licnih potreba i potreba clanova njegovog po­ rod 1 c � o g dom?c1nstva. Svi ostal� plodovi i druge koristi stvari pripadaju . ne ometa pravo upotrebe. Moguce је vlasn1ku stvar1, ako se na taJ. nac1n ?а se pravo upotrebe podudari sa plodouzivanjem ako su takve potrebe imaoca prava u�o.trebe i c�an�va njegovog porodicnog domacinstva . Ove potrebe procenJUJU se obJektivno, nezavisno od ostalз i1novine imaoca p�ava up?trebe. Imalac p�ava upot��be ovlascen је da uроћ·еЫјаvа i kori­ sti posluznu s�ar и �ran1�a1!1a sy�JI� potre? koje odgovaraju njegovom � uzrastu, zvanJu, �an1maПJu i velic1n1 porod1cn og domacinstva, pri cemu se pod pot;ebom imao,�a prava upotrebe podrazumevaju i potr ebe njego­ v og domac1nstva. vog porod1cn Prav? upotr�be koje.ima za predmet jedna stvar ili vise stvari prostire . se 1 na pr1patke tih stva. n'. Ono se ne moze роdеilti · · · na vi::1e · de1ovima · , · х 1·ica, ро idealшm kao v

kod plodouzivanja р v 1 Je aime, da p�avo upotrebe ima jedno lice, а da se potrebe � . clanova porodice smat aj ei o iic · e potreb.e 1maoca prava upotrebe. Ali, ako је pravo upo� � trebe osnovano za vise lica ono m рпраd а zaJednicki. . i

;

�� k

0 Potpunije ВаЬiс ., "Nalaz skrivenog 6 3 37 - 57. '

1

v

ыaga"• Zborn1k . radova Pravnog fakulte

ta u Nisu, LVI/10, str.

PROF. DR ILIJA ВАВIС UVOD U GRADANSKO PRAУО 1 SТVARNO PRAУО

23 7

Imalac prava upotrebe ima pravo na drzavinu. Drzavina stvari ili pra­ va, koje cine predmet upotrebe, osnovna је pretpostavka da Ьi imalac prava upotrebe mogao upotreЫjavati i koristiti stvari ili prava i priЬirati njene plodove. Posto oЬim upotrebe i koriscenja posluznih stvari kod prava upo­ trebe zavisi od licnih potreba imaoca prava upotrebe i potreba Clanova nje­ govog porodicnog domacinstva, neprenosivo је ne samo pravo upotrebe nego i nJeno izvrsavanJe. : Obaveze titulara licne sluzbenosti. Titular licne sluzbenosti је u obavezi da ocuva supstancu stvari odnosno prava koja је predmet lic­ ne sluzbenosti. On nema ovlascenje da pravno, а ni fakticki rasp.QlaZe sa stvari odnosno pravom (ne moze ga otuditi, unistiti, Ьitnije P!19�iti). Prema predmetu licne sluzbenosti fizicko lice se mora ponasaЏ liao)lOЬar domacin, а pravno lice kao dobar privrednik. On је u obavezi d�.osigura predmet licne sluzbenosti od uoЬicajenog rizika koji mu moze pretiti, а snosi sve troskove tekuce upotrebe i iskoriscavanja posluzne stvari. Titular licne sluzbenosti је u obavezi da о svakoj znatnijoj promeni predmeta plo­ douzivanja obavesti vlasnika i da vrati stvari i prava koje su predmet licnih . sluzbenosti.з61 Prava i obaveze imaoca posluzne stvari ili prava. Imalac po­ sluznog dobra (vlasnik stvari·ili imalac nekog drugog prava) koji ga је t�­ retnim pravnim poslom opteretio licnom sluzbenoscu odgovara za pravne i materijalne nedostatke koji �е pokazu na stvari. Iako је drzavinu stvari ili prava preneo na titulara licne sluzbenosti imalac posluznog dobra moze pravno raspolagati sa stvari ili pravom koje је optereceno pravom licne sluzbenosti. Vlasnik stvari, istina, ima golu svojinu (nuda proprietas) na stvari jer је opterecena licnom sluzbenoscu, ali ona mu omogucava pravno raspolaganje sa stvari. Dok licna sluzbenost traje, vlasnik stvari ne sme uznemiravati titulara licne sluzbenosti u vrsenju njegovog prava (in поп faciendo). Vlasnik stvari ili ·iпi�ac drugog prava koje је predmet plodo­ uzivanja duzan је da snosi troskove vanrednog odrzavanja stvari, ali mu pripadaju i vanredni prihodi od stvari. On је ovlascen i da obavlja nadzor nad vrsenjem prava licne sluzbenosti.З62 Posle prestanka licne sluzbenosti vlasnik stvari ili imalac prava ovla­ scen је da zahteva da mu se vrate stvari (ili neko drugo pravo) u drzavinu. Vracanje stvari (prava) vlasniku (imaocu) istovremeno predstavlja i obave­ zu titulara licne sluzbennosti. Titular licne sluzbenosti, prema odredbama clana 240. ZSP, duzan је da vrati stvar u stanju u kome ju је primio. •

•

•

v

.

8 . Zastita sluzbenosti

. Тitular prava sluzbenosti ima prava da svoje,,Pravo s?5i.k.a? i svi .i�a?ci stvarnih prava. Osim toga, on ima prav_? da sll!zbenost1 s�1t1. 1 SJ?ec1ficn1m �uzbama. Sredstva za zastitu prava sluzbenost1 mogu se isticati ne samo protiv vlasnika posluznog dobra (koji najcesce sprecava, ometa ili suzava . ·

361

362

Peric Z., n.d., str. 287. ·s. М., n.d., st1". 94. V'd' 1 i: Laz1\;

238

ISPr rл ZA PO GANJ E PRAVOSUDNOG UCNI � PRIR -�K.;__ LA�� .=:.:; __:_ ---

� � � � � � �

-� �

s obzirom na to da sluzvrsenje prava sluzbenosti), nego i protiv trecih lica . . . . benost deluje apsolutno. sre sk1 1 s s�d � 1m � s a sud �m van � Sluzbenost se moze stititi opstim zbenosti mo�e kor1s�1tl s�­ za za5titu stvarnih prava. Tako, titular :prav�asl';lne prava sluzbe�osti, 0��1: mopomoc, podneti tuzbu zbog smatanJa drz ��a�JU prava sluzbe1:1ost1 ili gacionu tuzbu radi ispunjenja ugovora о osn1 ��k.u up1sa p�a­ tuzbu za utvrdenje postojanja prava sl�zbenosti.3 U pos va sluzbenosti u katastar nepokretnost1 pravo sluzbenostl st1tl se pravn1m sredstvima propisanim ZDPK-a i VZUP-a. . . , Lice koje је drzalac prava sluzbenos� н�а p_r�vo ?а sa�opomoc pro�1v lica koje ga neovlasceno uznemirava и drzavin1 i11 koJe ти Је oduzelo drza­ vinu prava sluzbenosti ako: 1) preti neposredna opasnost povrede drzavi­ ne, 2) daje samopomoc nuzna, i 3) da nacin vrsenja samopomoci o�govara prilikama и kojima postoji opasnost.364 Tuzba kojom se stiti pravo sluzbenosti oznacava se kao actio confesso­ ria. Ovom tuzbom titular prava sluzbenosti stiti sluzbenost od svih neo­ snovanih povreda.36s Vlasnik povlasnog dobra moze zahtevati da se prema vlasniku posluznog dobra utvrdi postojanje prava sluzbenosti.366 Ovo је pe­ titoma tuzba za utvrdenje prava sluzbenosti koja ne zastareva. Presudom kojom se usvaja tuzbeni zahtev utvrdice se da titular prava sluzbenosti ima pravo sluzbenosti na posluznoj stvari i da је vlasnik obavezan da trpi ovaj teret i izvrsavanje titularevih prava na njoj, odnosno da propusta ciniti na njoj опо sto је, zbog titularevih prava, duzan propustati.367 Ukoliko se tuz­ ba ne podnese u roku od 20 godina od oduzimanja ili smetanja drzavine sluzbenosti ovo pravo prestaje, а time i mogucnost podnosenja tuzbe. . Za podnosenje tuz�.e .�V?o ј.е l�giti��san. vla�nik p�v:Iasnog �obra.3�8 v

vз

.

·

.

Ako Је nep�kre�ost u susvoJШl Љ zaJed.шCkoJ SVOJinl aktivno Је legitim1san svili suvlasшk odnosno zaJedшcar poslasne nepokretnosti, а kod licnih sluzbenosti svaki od vise ovlascenih li<:Э; na plo?ouZi�.anje,.�tan�y�je i1i upotre�u. Pasivno је legitimisan vlasnik posluzne stvari al11 tr�ce lice �OJI pobIJ � tuz10cevo pravo sluzbenosti. TШilac mora dokazati da је imalac pra­ va sluzbenosti na posluznom dobru (Clan 56, а и vezi sa clanom 37. ZOSPO-a) i daje vlasnik posluznog dobra duzan da trpi tu sluZЬenost.

Acti? C?nfessoria stiti imaoca prava sluzbenosti i od uznemiravanja (�k� Jnu ·oь�ekat sluz�enosti �ije oduzet) i slicna је negatornoj tuzbl (ac­ tio negatorta). Tako се vlasn1k podneti negatornu tuzbu protiv lica koja g� neosnovano u�nemiray�ju (isticu pravo sluzbenosti na njegovoj stvari). T1tular �rava sluzbenosti се podneti actio confessoria da Ы se odbranio od vl�sn1ka posluznog dobra ili treceg koji ga ometaju ili onemogucuju u v Ju prava sluzb v enosti. vrsen

str. 362.43 ·

., р юалс

·

.

1 vеdri.S М" n. d" str. 333; Gavella N., Josipovic Т., Gliha 1., Belaj V., Stipkovic Z., n. d.

364 Vidi clan 76. ZOSPO-a. 365 М di' О N r vo R b ke f"akultet pravnih nauka Panevropskog univerziteta ,,Apeiroen" � Udru��j��iki. .�epubllkе �rpsSkrpske, е, BanJ 366 Lazarevic О" Sluzbenosti 1 susedsko pravo, Poslo a Luka, 2оџ, str. 191. · bi'ro, вeograd, 2011, str. 232. 367 StankOVl·со., 0.r1"lC �" n. d , str. 205; cl. 248 i 249,vn1ZSPa; cl. 233 i 234 ZVН-a. : a .368 Gavella N., Jos1povic Т., Glih 1" Belaj v. Stipk .

•

ovic z., n d., str. 25. .

.

pROF. DR ILIJA BABit

UVOD U GRADANSKO PRAVO I SТVARNO PRAVO

239

Jedno lice moze podneti tuzbu za zastitu pretpostavljenog prava sluzbenosti kao sto је moze podneti pretpostavljeni vlasnik (puЬlicijan­ ska tuzba) . Tuzba za zastitu pretpostavljenog prava sluzbenosti jeste ac­ tio confessoria puЬliciana. Nа ovu tuzbu se analogno i na odgovarajuci nacin primenjuju odredbe clana 41. ZOSPO-a. Shodno tome, tuzilac u postupku pred sudom dokazuje jaci pravni sluzbenosti i zakoniti nacin njenog sticanja. 9. Prestanak sluzbenosti

Sluzbenost moze prestati na osnovu pravnog posla, odricanjem, usled nevrsenja, ukidanjem odlukom drzavnog organa,з69 zbog prome­ njenih okolnosti, propascu stvari, istekom vremena, ako је ustupljena na odredeno vreme. Sluzbenost prestaje, takode, па osnovu pravnog posla najcesce na osnovu ugovora izmedu vlasnika povlasnog i posluznog dobra, а rede na osnovu testamenta kao jednostranog pravnog posla. Ugovor о prestanku prava stvarne sluzbenosti proizvodi dejstvo ako је zakljucen и pisanoj for­ mi, P.OtJ>is� ugovaraca overeni i akoje taj teret !�pisan iz zemljisnog,registr'!. Vlasn1k povlasnog dobra moze se odrecz prava stvarne sluzbenosti. -

Jednostranu izjavu о odricanju prava stvarne sluZЬenosti daje isk1jucivi v]asnik povlasnog dobra. Ako је povlasno dobro u suv]asnistvu ili zajednickoj svojini potrebnaje saglasnost svih suvlasnika ili zajednieara za odricanje. Odricanje proizvodi dejstvo i bez sag]asnosti v]asnika posluznog dobra о odricanju. 37о Isprava о odricanju proizvodi dejstvo ako је sacinjena u pisaщ>m oЫiku а potpis vlasnika povlasnog dobra overen u sudu. Na osnovu takve isprave izvrsice se ispis iz zem1jisnog registra kada pravo slиZbenosti prestaje.

Stvarna sluzbenost prestaje nevrsenjem: zastareloscu ili lebarator­ nom uzukapijom. Zastareloscu jedino prestaju sluZЬenosti od svih stvar­ nih prava.371 Ako se sluzbenost dugotrajno ne vrsi smatra se da tada nije ni potrebna. Primenom instituta zastarelosti otklanja se nesklad izmedu fakticnog i pravnog stanja. Pravo slиZbenosti prestaje zastareloscu ako nije a izvrsavano za vreme od 20 godina. Clan 58. stav �· ZOS�O-� pro�is�je � stv� l , dok c an sluz'Ъenost prestaje "ako se пе vrsi za vreme potreb�� za nJ� �o sticanJe .odrZaзe� 54. ZOSPO-a propisuje da se stvarna sluz "Ъenost snce o aJem kad� Је vlas!11k povlasnog dobra fakticki ostvarivao sluzbenost za vreme od 20 godшa, vlasnik posluznog dobra se tome nije protivio. Nevrsenje u ovom slueaju nije nasta1o zbog protivljenja vlasnika poslumog dobra, nego usled oblcnog nevrsenja.372 •

d;1i

а

Liberatorna uzukapija (usucapio libert��s) је pr�stanak "sluzЪenosti

zbog nevrsenja u slucaju kada se tome uspi:_otiVIo v�as�1k posluznog dobr�. Smatra se da је za neizvrsavanje prava sluzbenosti kriv titular prava slu�­ benosti jer је tu zabranu prihvatio, umesto �а stiti svoje p�-avo sluZЬen.o��· Pri tome је svejedno da li је vlasnik posluznog dobra Ъ10 savestan 1ћ Је upotreblo i silu. Stvarne sluzbenosti па nepokretnosti пе gase se prodajom nepokretnosti u izvrsnom postupku �an 111. stav 1. ZIO-a. 370 Меdic"' D" n. d. str. 195· 371 Gavella N" Josipovicт., Gliha 1., Belaj V., Stipkovic Z., n. d., str. зо. 372 Stankovic О., Orlic М" n. d., str. 200. 369

vid.

240 �

G ISPI ТA �NIK.. ZA POLAGANJE PRAVOSUDNO PRIRU::.;.:.: � -::..: .:: _.:.:.:

�

� � �

� � -� � � --

� � �

se vlas?ik posluznog �obra..pro�yi Stvarna sluzbenost prestaje akodob god1ne lllJe vrs1o njenom vrsenju, а vlasnik povlasnog ra tr1 uzastopne . 1i. o gan up ave moze do . svoJe pravo. 373 1 d su � �eti ra dob � og luzn pos Ро zahtevu vlasnika l ako . -: r ost utv ben d1 sluz me da odluku о prestanku (ukidanju) р���а �Jetvapov 1ћ ra kad �ob st og p:e lasn ane . se је ona postala -nepotrebna za kor1scen . ost1 a ben 3 uk1d sluz vo r drugi. razlog zbog koga je ona zasnov�na 74 � � razum svrhu.375 kad �� izgubl korisnost za titulara prava sluz�er;os�1 tj. (�o fuz1J .а kod plodo­ Stvarna sluzbenost prestaje i sj�d11uen.Je!11 .� st1?m), spaJa prav? svo­ uzivanja konsolidacijom. SjedinjenJem se u. IStOJ 11cno �em , vkupovino�, jine na posluznoj .stvari .i prava �l�zbenost1 (np�. nasle poklonom) shodno praVilu: nemznz res sua servzt. Ako Је sluzbenost up1sana u zemljisni registar ona prestaje tek brisanjem. U tom slucaju, sve do brisanja u zemljisnom registru, vlasnicka sluzbenost miruje. Ukoliko se pre brisanja prava slиZbenosti pravo svojine razdvoj i na povlasnom i posluznom dobru, sluzbenost ozivljava. Propast povlasnog ili poslиZnog dobra ima za posledicu i prestanak prava stvame sluZЬenosti (npr., odron zemljista unistio је put ili deo puta na posluznom dobru, zbog cega se ne moze koristiti od strane vlasnika po­ vlasnog dobra). Sa propa8cu pos1umog ili pov1asnog dobra izjednaceno је i stav1janje ovih •

v

v

stvari izvan prometa (Usus fructus est ius in corpore, quo suЫato et ipsum tоШ necesse est - P1odouZivanje је pravo ciji predmetje stvar, ра kad propadne stvar, prestaje i pravo Celzus - D. 7, 2). SlиZbenost se moze ponovo uspostaviti uko1iko se stvar vrati u prija5nje stanje (npr. kuea z�paljena udarom gromaje rekonstruisana).

Sluzbenost se gasi prodajom nepokretnosti u izvrsnom postupku, а �ogu se ugasiti i. na zahtev izvrsnog poverioca, uz odgovarajucu naknadu (clan 11!,· Z�O-a) Ta��de, sluzbenost prestaje i kad se ispuni raskidni uslov pod koJ1m Је ona bila konstituisana ili istekom vremena na koje је Ьilo . osno:rano pravo svojine iz kojeg је izvedena Ukoliko је sluzbenost usta­ !1ov1Jena na odredeno. vreme (v. clan 49. stav 2. ZOSPO-a), опа prestaje 1stekom tog vremena 10. Specificnosti prestanka licnih slпZbenosti

. . .Licne sluzbenosti prestaju is�ekom vremena na koje su Ьile osnovane, � 1 istekom vremena na koje је Ьilo ustanovljeno pravo svojine iz kojeg је 1zvedena. Licna slиZ�e�ost prest�e o.�ri�anjem njenog titulara od plodouziva­ . nJa, zb�� n�yrsenJ � konsolidac1Je 1 u drugim slucajevima odredenim za­ konom· . L1�na sluz�enost, kao neprenosivo pravo (pravnim poslom moze se t'redvid�t1 pre�os1vost ovog prava), prestaje prestankom titulara Iicne sluzbe�osti. Ako Је �a.d privrednim drustvom, koje је predmet licne sluz­ benosti, otvoren stecaJ, prestaje njegov subjektivitet, а samim tim i plodo·

373 C1an 58. stav 1. ZOSPO-a. 374 C1an 58. stav 2. ZOSPO-a.

:� Can �42. ZVН-a i aan 258. ZSP-a.

Proda.эom nepokretnosti u i�nom postu k ( .P �ne gase se ш. 11�ne sluzbenosti koje su ujavnoJ. :\uJJ1z1 upisane pre prava za1oznih izvrsnih poven1аса d Vl 1,;1an 111. stav 2. ZIO-a). .

.

·

" .

pROF. DR ILIJA BABIC

UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 S1VARNO PRAVO

24 1

uzivanje·З77 Pravna lica su, teorijski, besmrtna te se opravdano postavlja pitanje d? kada tr�je lic:r:ia.sluz�e�o�� praV}'log lica?

�r�sf gradans� z.akoшk Је t�aJ �nJe licne sluzbenostj pra�nog lica vezao za njegovo . traJanJe.37 Takvo resenJe preuzeto Је 1z AOGZ-a,379 а usvoJeno Је u paragrafu 161. NGZ-a i par. 558. Predosnove. Grada�skog zakonika iz 1934. Rimsko pravo је odredivalo da se licna s1uzbenost pravnog lica gas1 posle 100 godina. Isti rok prihvatilo је i svajcarsko pravo,380 dok pre�a odredba,ma cla!la 169. 91� licn� sluzbe!lost pr�vnog lica traje 50 godina;j 81, Francuski gradanski zakoшk odredю Је da ћсnе sluzbenostl pravnog lica traju najvise 30 godina.

III_. ZALOZNO PRAVO

Zalozno pravo је stvarno pravo poverioca na tudoj stvari ili pravu (duznika ili treceg lica). Ovo stvarno pravo је realna garancija (stvarno­ pravno obezbedenje) poveriocu da се se, pre ostalih, oЬicnih poverilaca, naplatiti iz vrednosti zalozenih stvari ili prava, ako mu duznik ne ispuni obavezu u vreme dospelosti. Zalozno pravo najcesce nastaje na osnovu ugovora, ali i na osnovu od­ luke suda ili zakona. Ро pravilu, da Ьi nastalo zalozno pravo mora prethodno ili istovremeno postojati obligacioni ugovor (oЬligacioni odnos). OЬligacioni odnos је glavno pravo, а zalozno pravo sporedno (akcesorno) i, uglavnom, deli sudЬinu glavnog prava od nastanka, promene i prestanka. Titular zaloznog prava је zalozni poverilac, а stvar koja је zalozena oznacava se kao zaloga (zalog). Zalozni poverilac stice zalozno pravo i zadrzava potra.zivanje prema duzniku, sve dok mu to potrazivanje duznik ne ispuni ili ono ne prestane na drugi nacin. Ukoliko duznik ne ispuni potrazivanje u roku, zalozni po­ verilac је ovlascen da se naplati iz vrednosti zalozene stvari ili prava. On se ne mora naplatiti iz vrednosti zalozene stvari ili prava, ali u tom slucaju ima polozaj oЫcnog (hirografernog) poverioca (onog koji svoje potra.ziva­ .nje prema dU.Zniku nije obezbedio pravom zaloge). 1. Zalomopravni odnos

Pravo zaloge moze nastati samo ako је prethodno nastao oЬligacioni odnos. Na osnovu oЬligacionog odnosa, а radi obezbedenja potraZivanja poverioca, moze nastati akcesorni (sporedni, zavisni) ugovor о zalozn?m pravu (zaloznopravni odnos) izmedu poverioca i duznika, odnosno treceg lica koje је saglasno da se njegova stvar optereti zalogom za �uzn.ika. Zalozni poverilac ima prema duzniku prv�nstve�o. 0Ы1�ас1оn.о pr�­ vo da zahteva ispunjenje dospele obaveze. Ukoћko duzn1k ne ispun1 SVOJU 377 Prestanak privrednih subjekata otvaranjem stecaja regulisano је Zakonom о steeaju, "SlиZbeni glasnik RS", br. 104/09. . . . 1, onda takva traJe, zadruz1. �ћ opstш 378 ,,Ako 1i је dana (1icna sluZЬenost - primedba autora) JednoJ dokle god ista zadruga Ш opstina postoji" (paragraf 392. stav 2. SGZ-a). . . 379 "Licna sluzbenost, koju је zadoblla kakva opstina i1i drugo moralno llce, traJe dotle, dokle moralno lice postoji" (par. 529. AOGZ-a in fine). 380 Vid. clan 749. stav 2. �z-a. . dok �od Sa!D Opsto: З8t ,,Ako је uzivalac kakav ne}icni imaonik, pretpostav}Ja se da ПJegOVO preav� traJ� ke os1m kuce e imaoш nelicn druge sve za je presta ja uzivan ji". Ipak posto је pedeset godina trajalo, pravo (clan 169. stay 2. OIZ-a). .

.

.

•

.

·

.

'lA

C

pRJRU � ..:::: NIK :.�

------� --

242

DN-OG -GANJE- PRAVOSU POLA ISРГГА--...: ------�

---

·1

na stvar duznika koja је oЫi, dstvo obezbedenja. Na osnovu · predmet zaloz,,, nog prava i sluzi kao sre ·· · v osta·vlja se zaloznopra':11 ?dnos u k0� � �� P�Jav1JU�e usp osa g odn gaciono · mora b1ti i licn1 duzn1k za1ozn1 pover1·1ас 1· zalozvn1 duznik· Zalozni duzn1k ne · kо Је dozvo1i· 1 о d· а se na poverioca jer to svoj stvo moze imati. i. trec, e 1.ice а njegovoj stvari konstituise zalo�a. Je Zalozni poverilac је lice koJe. stice zalozno pravo .1 ovlas�en da �е n� c miri iz vrednosti zalozene stvari On је istovremeno i poverila u 0Ы1gac1onom odnosu . . · 1· h оd· ostalih ogra�1cen 'k UJe 1 � r se kojoj (ро . a prav Sustina zaloznog stvarnih ·prava) је ovlascenje zaloz�og po�e.r��ca da odredeno potraz1vanJe, ako ne bude ispunjeno о dospelost1, nam1r1 iz predmeta z�lo.ge. . o pravo оьavezu pover1 ac moze iskoristiti stvarn v

•

V

v

•

v ,

•

v

ZaloZпopravni odnos ima dvefaze: Јazu o.Ьez�eden.Ja t fazu n_amzre­

nja. Faza obezbedenja (virtuelno pravo na nam1renJe zaloge) nastal� us�a­

novljenjem zaloge i postoji do trenu�� do�peca obezbed�nog � ot�az1v.an��· Faza namirenja nastaje ako је potraz1vanJe dospelo za ispunJenJe аћ n1Je ispunjeno. U ovoj fazi zalozni poverilac је ovlascen da realizuje zalozno pravo vansudskim putem ili putem suda. 2. Zalozno pravo i pravo zadrzavanja 1. Pojam. Pravo zadrzavanja је pravo poverioca (retinenta) da privre­ meno zadrzi duznikovu stvar, odnosno da uskrati ispunjenje svoje duzne cinidbe sve dok duznik ne ispuni dospelu trazblnu poverioca prava zadr: zavanja. Pravo zadrzavanja ima dvostruku funkciju i to kao: 1) sredstvo , prinude na duznika da svoju dospelu obavezu uredno ispuni, i 2) sredstvo namirenja potrazivanja iz zadrzane duznikove stVari, ukoliko duznik i po­ red zadrzanja njegovih stvari od retinenta nece da ispuni svoju obavezu. 2. Razgranieenje. Pravo ·zadrzavanja је slicno zaloznom pravu, posebno rucnoj zalozi.

Pravo rucne zaloge, naime, ima istu saddinu kao i pravo zadrZavanja i neretko, и ugovorima u privredi, o�a.prav� prip�daj� istom titularu.382 ! r�tine�t i zalozпi poverilac mogu zadПati . stvar ako duzшk -ne ispun1 SVOJU obavezu. Ako duzшk ne 1spuni. SVOJU obavezu u оЬа pravna odnosa, poverilac se moze naplatiti iz vrednosti stvari. I pravo zadrzavanja i pravo zaloge su �edeljivi. Ako se traZ��na pode1i, za svaki deo .odgovara cela stvar, а ako е vise stvari predmet ј tih pr �va, �ako. od nJ1h od�ovara za celo potraZivanje. ОЬа prava su akcesorna i postoje uz potr�vanJe koJe obezbeduJu kao glavno pravo i mogu Ьiti prenet na drugo lice samo sa a glavшm pravom kome slпZe. 1 pored sli�no�ti izmedu tih �rava postoje razlike. Pravo za drZavanja ne izaziva stvarno­ neg? 0Ь11gac10?opravna. deJstva, za razliku od zaloznog prava koje је stvarno pravo. Za­ oz 1 po���lac, za razliku od retine?ta, а pravo sledov anja na stvari. Pravo retencije poverilac � � n_ioze �1n,samo dok se ��ar nalazi u n egovim rukam a. Prestankom nepo�redne drZavine stva­ n pr est a Je 1 pravo retenc1Je dok s zalozJena stvar ne mora � nalaziti u rukama poverioca. . Nas�anak u�ov�rnog zaloznog prav , za razlik u od prava zadrZavanja, nije uslovljeno � P!ethodn1m postoJanJem dospelog potraZ1van ja prema duzniku. Pravo zadrzavanja je ро pra­ !11µ, zakonsko Oegali;o) pravo i nastaje i bez sagla snosti duznika dok је zalozno pr�vo, .naj­ ce8ce ugovorno. �alozno p�avo ne prestaje davanjem obezbedeцja od duznika, dokje Clano� 288. ZOO-a prop1sano da Је povenlac (reti.nent) duzan vratiti stvar duznika ako mu on pruzi

�r��

3:2 M�g��e ј; da se i zalozno pr�vo i pravo retencije steknu u istom licu �to proizlazi i iz odluke Vr o no� :аd�� �j;ј�����5 �d 9. Januara 1996, u kojoj је zauzet sledeci stav: "Pravo zaloge i pravo phridv­r­ zaj ri�� k eu o oz r z� i;ia prevoz, �е podrazumeva proizvoljno raspolaganje po§iljkom, �l�Jaoc samovolJ·no oduziman;'Ј e r·ob e po�:;1 u i nJenu prodaJu."

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO odgovar�juce ob���edenje njegovog potr"aziva?ja. Vracanje zadrzane stvari, istovremeno znac1 1 prestanak prava zadrzavanJa.

243 и

tom s1ucaju,

3. Vrste

zaloznog prava Uopste. Ako је kriterijum razvrstavanja zaloznog prava priroda

objekta (predmeta), zalozno pravo se deli na zalozno pravo na pokretnim stvarima (rucna zaloga - pignus), na nepokretnim stvarima (hipoteka hypoteca) i pravima. Pravo zaloge moze postojati na pokretnim stvarima, nepokretnostima i pravima (clan 61. stav 1. ZOSPO-a). Ako је pravo kao objekat zaloznopravп.og odnosa upisano u javni registar, postoji hipoteka (u uzem smislu ozn�cava samo zalogu na nepokretnostima, а u sirem smi­ slu obuhvata i moЫlijarnu hipoteku - registarsko zalozno pravo), а ako nije upisano - rucna zaloga. s obzirom na nacin nastanka pravo zaloge se razvrstava na zalogu koja nastaje na osnovu ugovora, sudske odluke i zakona (clan 61. stav 2. ZOSPO-a). . Ugovorno zalomo pravo. Rucna zaloga na pokretnoj stvari nastaje najcesce na osnovu ugov9ra kojim se zalogodavac obavezuje da preda odre­ denн pokretnu stvar na kojoj postoji pravo svojine, zaloznom poveriocu da Ьi se pre ostalih. poverilaca mogao naplatiti iz njene vrednosti, ako mu potraZi­ vanje ne bude isplaceno о dospelosti (clan 966. ZOO-a). Nacin sticanja rucne zaloge је predaja te stvari zalogoprimcu (clan 968. ZOSPO-a). Zalozno pravo na pokretnim stvarima upisanim u registar nastaje na osnovu ugovora о zalozi. Tim ugovorom obavezuje se zalogodavac prema poveriocu da mu pruzi obezbedenje za njegovo potraZivanje, tako sto се se poveriocevo pravo na stvari zalogodavca upisati u registar zalomog prava (c1an 2. Zakona о zaloznom pravu na pok.retnim stvarima upisanim и registar - ZZP-a). Poverilac stice zalozno pravo upisom u Re­

gistar zaloge, а predmet zaloznog prava i dalje ostaje u drzavini duznika ili treceg lica koje је pristalo da se njegove stvari opterete zalogom za duznika. Hipoteka, takode, najcesce nastaje na osnovu ugovora о hipoteci. Sud.Sko zalozno pravo. Sudsko zalozno pravo moze Ьiti prinudno i1i sporazumno. Prinudno sudsko zalozno pravo na pokretnim stvarima poverilac stice popisom stvari u postupku izvrsenja, u skladu sa odred­ bama ZIO, а ne predajom stvari kao kod rucne zaloge. Kad је popis izvr­ sen u korist vise poverilaca, red prvenstva zaloznog prava stecenog po­ pisom ili zabeleskom u zapisniku о popisu odreduje se prema danu kad је · izvrsen upis u odgovarajuci registar u skladu sa Zakonom о zaloznom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar (clan 87. st. 1. i 3. i clan 88. ZIO-a). Sudsko zalozno pravo moze se zasnovati samo na stvarima koje su sposobne za unovcenje (nisu izuzete od izvrsenja, odnosno na nji­ ma nije ograniceno iz\тrsenje). Lice koje na nepokretnosti stekne zalozno pravo na osnovu odluke suda, ovlascen је zahtevati upis stecenog prava u zemlji snom registru. Sporazumno sudsko zalozno pravo na nepokretnim i pokretnim stvarima i pravima zasniva se sporazumom stranaka da zaloz­ nim pravom obezbede odredeno potrazivanje. Radi obezbedenja novcanog potraz1vanja, zasnivanjem.�aloz.n.og prava"na nep�kretnoj �tvari, strane podnose zajednicJ?: pred1og osno�om s�du kOJI vo.�1 Ja�u knJ1gu u koJu treba 1 etnoatastar nepoкr izvrsiti upis, odnosno sudu na c1Jem se podruCJU nalazi organ kOJl vod1 k

244

NO ISPIТA VOSUD ANJE PRA� � G�

POLAG ZA IK UCN PRIR:.:.;:.: -----.. .::::. � .:.

---

�

---� --_;_ � �

anog �otrazivanja, z�nivanjem z�loznog sti. Za odlucivanje 0 predlogu za obezbedenje novc aka 1 za sprovodenJe obezbedenJa, nadprava na роkr�tn. ?Ј· stvаr'1 na osnovu sporazuma stran 1ezan je sud na c1Jem se podrucJU ta stvar nalazi. ' . o с'1 �" te : Na roc1st ," .., iti d odre се u .се su� aka, � stran oga predl g Na osnovu ovog, zajednicko .., a z1va vre potra n og ovcan j u stojan P о a � f!-e­ � ? se u zapisniku utvrditi: sporazum stran pr va na n.epo � nos uzn1k�' govog dospeea i njihovu saglasnost da se up1som zaloznog � " ka, obezb duzш stvan tшh pokre eduje m odnosno da se zasnivanjem zaloznog prava popiso . . novcano potraZ:ivanje. . �а . . Potpisani zapisnik 0 sporazumu stranaka ima sna� sudskog poravnanJa I os�o� Је upis zalomog prava. Zalozno pravo stice se trenutkom up1sa sporazuma u odgovara.эuc1 registar (clan 267. ZIO-a).. . . Izvrsna isprava је i sudsko poravnanJe (Clan. 13 : �IO-a). Suds�o pora:;ian�e (odn�sno sporazum strana koji ima snagu suds�og pora�anJa� Je.1zvrsno ako Је po.tr�1vanJe I?Ovenoca ро poravnanju dospelo, Sto se dokazu]e sudskim zap1s�kom о poravnanJu, J�vnom isprav�m i1i ро zakonu overenom ispravom (clan 16. ZIO-a). Na1m�, sudsko poravnanJe se ро pravn1m dejstvima izjednaeava sa pravosnaino presudenom stvan. "'

•

� : ;rd

v

• ...,

Zakonsko zalomo pravo. Zakonsko zalozno pravo stlce se u tre­

nutku kad su ispunjene pretpostavke odredene zakonom. Zakonsko zaloz­ no pravo na pokretn.im stvarima moze nastati bez predaje stvari u. drzavinu zaloznom poveriocu i bez upisa u Registar zaloge, а n·a nepokretn1m stvari­ ma bez upisa zaloznog prava u zemljisni registar. Zakonsko zalozno pravo primenjuje se na ugovore u privredi. Tako, za­

konsko zalomo pravo ima: komisionar na stvarima koje su predmet ugovora о komisionu dok se te stvari nalaze. kod njega, i1i kod nekog koji ih drZi za njega ili dok on ima u rukama ispravu pomocu koje moze raspolagati njima (Clan 786. ZOO-a); trgovinski zastupnik, radi obezbedenja naplate svojih dospelih potraZivanja nastalih u vezi sa ugovorom na svotama kojeje naplatio za nalogodavca, ро njegovom ovlascenju, kao i na svim nalogodavcevim stva­ rima koje је и vezi sa ugovorom primio od nalogodavca ili od nekog dn1gog, dok se kod njega nalaze, ili kod ne�og koji ih drZi za njega, i1i dok ima u rukama ispravu pomocu koje moze raspol�gati njima (clan 809. ZOO-a); otpremnik radi obezbedenja naplate svojih potrazivanja nastal1h u vezi sa ugovorom о otpremanju, na stvarima predatim radi otpremanja i и vezi sa otpremanjem sve dok ih ddi ili dok irna u rukama ispravu pomocu koje moze raspolagati njima (Clan 846. ZOO-a) itd.

4. Nacela zaloznog prava

��� nacel.a su zajednicka za rucnu zalogu, hipoteku i registarsku (m�bill)arnu�. h1p�teku. То su: nacelo akcesornosti, nacelo specijalnosti i nace�o ned�lJ1vosti. �acel? ?ficijel�osti i dalje vazi za zalogu na pokretnim . �tva;1ma �!.s� ne p��enJ�Je na h1poteku. �acela deluj ujednovremeno, а ima.Ju �azlic1ti domasщ za�sno od vrste zaloznog prava. " l akcesornosti. Izuzeci. 1 . Nace Nacelo akcesornosti je obelezje zaloz­ � nog p�-ava da Је sporedno (akcesorno) i zavisno od post ojanja potraZivanja po':er1�ca kao sa�ostaЬ:og (gl�v;iog) Ј?Гаvа - accessorium itur princi­ pal1. u. �kl.adu sa tim nac�lom �е i _Pravilo odredeno za rucnusequ gu: "Zalo­ ga kojt)m Је. ob�zbedeno.1spunJenJe neke obaveze proteze se izalo na ugovorene o�aveze koJe Ь1 nas!ale 1z�e�u zalogoprimca i zalogodavc pos a le zakljuce­ nJ.a ';lgovora о zal?z1, а koJe Ь1 dospele za isplatu pre namiren ja obaveze za с1Је Је оЬе�Ье�е�Је zaloga_,data" (clan 972� ZOO-a) . . PostoJanJe 1 pun�vaznost potrз.Zivanja kao glavnog pra direktno . z ozn va utic"� na .�udbin � og prava. Samo ako је nastalo glavno potrazivanje � (oЬligaciJa), moze, istovremeno s njim ili docnije , dok glavno potraziva-

PROF. DR ILIJA BABit

UVOD U GRADANSKO PRAVO I SТVARNO PRAVO

245

po�razi�anje. Zalozno pravo moze prestati i pre nje jos traje, nastati) �ces
prestanka glavnog pot.raziva1:1Ja,, а zuzetno 1 kasшje. Ako је potraZivanje poverioca nastalo iz ni�tavog ugovora, шstavo Је 1 zaloZпo pravo. Ukoliko је potrdivanje poverioca nastalo iz rusljivog ugovora, punovaznost zaloznog prava zavisi od okolnosti da li је ruSljiv ugovor poni­ sten u zakonom odredenom roku.383 Ponistenje glavnog potraZivanja obezbedenog za1ogom dovodi do prestanka zaloge kao akcesornog prava.

Suprotno nacelu akcesornosti, zalozno pravo se moze dati za oba­ vezu koja jos nije nastala (buduca obaveza) i neizvesnu (uslovnu obave­

zu). Clan 971. ZOO-a, naime, propisuje: "Zaloga se moze dati za buducu, kao i za us]ov­ nu obave�u."384 ��log� za �ud�cu obavezu �oze Ъiti �auci?na .ili kreditna . Kau�iona zaloga

obezbeduJe potraz1vanJe koJe Ь1 moglo nastati u buducnosti (ali ne mora) zbog cega nije po­ znata ni visina potrdivanja ako nastane . ZЬog toga se odreduje najvisi iznos koji potraZivanje moze imati i za taj iznos se obezbeduje zalogom. Кreditna za1oga obezbeduje potraZivanje koje се tek nastati u buducnosti na osnovu ugovora о kreditu. Zalozno pravo nastaje iako jos nije nastalo potraZivanje poverioca.

\

Zalozno pravo za buducu i uslovnu obavezu gasi se ako glavno potrazi­ vanje ne nastane. Ako је potrэ.Zivanje poverioca prestalo na bilo koji nacin, prestaje i zalozno pravo i ne moze trajati duze od glavnog potrэ.Zivanja. Каd prestane potrazivanje cije je ispunjenje Ъilo obezbedeno zalogom, poveri­ lac је duzan vratiti zalozenu stvar zalogodavcu (clan 987. ZOO-a), osnosno brise se upis hipoteke u katastru nepokretnosti ili zalozno pravo u Registru zaloga na zahtev zaloznog poverioca, duznika ili zalogodavca, kad to nije isto lice (clan 51. stav 1 . ZZP-a). Izuzetak od nacela akcesornosti moze nastati u slueaju konsolidacije (svojinska hipoteka) - sjedinjenja svojstva hipotekarnog poverioca i vla­ snika zalozene nepokretnosti u jednom licu. U toj situaciji potrazivanje moze prestati, ali hipoteka postoji sve dok ne bude brisana iz javnih knjiga, а vise ne obezbeduje potrazivanje koje је prestalo. Zaloga na buducoj stvari ili pravu. Pitanje је da li predmet zaloge moze Ьiti Ъuduca stvar ili pravo. Opravdano је istaknuto u nasoj novij oj prav­ noj literaturi da је ZOO, napustanjem koncepcije realnih ugovora, otklo­ nio smetnje da ugovor о zalaganju ima za predmet buducu stvar "s tim sto zalozno pravo kao pravo erga omnes nastaje tek kada stvar Ъude predata . poveriocu".38s Clan 13. ZZP-a propisuje da predmet zaloznog prava mogu b�ti stvari ili prava koja се zalogodavac pribaviti u buducnosti. .� tom sluca]� zaloz­ no pravo nastaje kad zalogodavac stekne pravo svoJ.ine na .stvar1, odno­ sno pravo potrazivanja ili drugo imovinsko pravo, а11 poverilac, pre to� a� moze da trazi da se u Registar zaloge upise zalozno pravo na buducoJ stvari. 383 Vid. aan 117. Zakona о ohligacionim odnosima. . na po­ 314 Sudska praksa samo је upotpunila ovu jasnu ali kratk� ocI.:edbu Z�
kretnoj i nepokretnoj stvari mogu se obezbediti buduca potraz1vanJa samo IZ 1stog pravnog odnosao�� � zbog odob�en�g kredit�· pr�u��t?g pos� �it zjealoznim pravom obezbeduju trazblne koje mogu nastati 1 iznos OJI . . mstva Ш naknade �tete onda se u ispravi na osnovu koje se vr�1 upIS navodi naJve og suda Srb1Je, Vr�ovn suda, vojnog og Vrhovn moze dostici" zaklju�k sa Savetovanja saveznog suda, bra 1993, novem 17. 16. 1 od adu Beogr u suda edno Pri i Vrhovnog suda Cme Gore, ViSeg privrednog suda � � objavljen u Biltenu sudske prakse Vrhovnog suda Srb�e: broJ 1/�4, str. 30. . fivot, broJ io/03, str 127. з9s Tdic N., "О predmetu zaloznog prava", Pravn1 _

246

VOSUDN OG ISPI POLAGANJE PRA� TA � �--

PRIRUCN :.:..:; IK ZA -::. � :.: _.:.:

---� � � �

--

� �

objekat .� izgra�nj � , kao i poseb.an Predmet hipoteke moze da bude i s oпJ e, garaza 1 �r.) bez obz1�a deo objekta u izgradnji (stan, poslovne pr? � ato pravosna no o �obren)e izd � na to da lije vec izgraden, pod uslovom daJ � 6. Zakona о h1p otec1) . ka za gradnju u skladu sa zakonom (clan 3. tac prav.o. Z�loga se 1:11oz� dati Zastarelost glavnog potrazivanja � z�lozno. d1 de�stvo odr1canJa od za zastarelo pottaZivanje i и tom slucaJU pro1zvo g prayil� da zas�arelos�u zastarelosti (clan 366. ZOO). Za �azliku ?d opst� nJenJ e, praVI�a zaloz­ potraZivanja prestaje zahtev"�а �Jeno pr�nud�o ispu п��' а�о nog prava obezbeduju povlas�en1 po�?ZaJ .zaloznog. pov�.1:1o�a. Nа је proteklo vreme zastarelosti potraz1va;э.Ja, pove�1l�� CIJe Је. potraz1v�nJe obezbedeno zalogom ili hip?�eko�, �oze se nam1nti. samo 1� opt�rec�n� ) kiij1z1. stvari, ako је ddi u rukama ili ako Је nз�govo p�avo up1saseno u )��? Zastarela potraZivanja kamata i drugih povremeniЬ davanJa ne mogu nam1nti ш 1z optere-

cene stvari (Clan 368. ZOO).

2. Nacelo oficijelnosti i njegovo ogranicenje i iskljucenje. Nacelo ofici­ jelnosti је pravilo da se zaloZпi poverilac, kome zalozni duznik nije u roku

platio dug, moze naplatiti iz vrednosti zalozene stvari u sudskom postup­ ku. Zakon о hipoteci је napustio nacelo oficijelnosti. Naime, ako duznik ne plati dug о dospelosti, hipotekarni poverilac iz ugovora о hipoteci, iz vero­ dostojne, odnosno izvrsne isprave (koje moraju imati zakonom odredenu sadrZinu), moze se namiriti vansudskim putem. Nacelo oficij.elnosti se, medutim, primenjuje na rucnu zalogu i zalogu na pokretnim stvarima koja nastaje upisom u registar. Clan 980. stav 1. ZOO-a koji regulise rucnu zalogu propisuje: ,,Ako poveriocevo potrazivanje ne bude namireno o -dospelosti poverilac moze zahtevati od suda odluku da se stvar proda na javnoj prodaji, ili ро tekucoj ceni, kad stvar ima berzan­ sku ili trzisnu cenu." Odstupanje od nacela oficijelnosti za pokretne stvari predvideno је za ugovore и p�vredi odredbama clana 981. ZOO-a koje ovlascuju poverioca �а, kad d�n1k .о dos_Pelosti .э:�е narniri potrazivanje, pristupi prodaji zalo­ zen� stvan na JavnoJ prodaJ1, а da se prethodno ne obraca sudu. Nacelo . lnosti и osnov ofic1Je i usvaja ZZP, iako predvida i niz izuzetaka (Clan 27). Pre�a o�redba�a clana 43. stav 1. ZZP-a, posle izvrse nog upisa pocetka nam1renJa u Reg1star zaloge, zalozni poverilac moze zahtevati od suda od­ luk1;1 da se pre�met zaloznog prava proda na javnoj prodaji ili ро tekucoj cen1, kad styar ima berzansku ili trzisnu cenu. U zaloznom pravu, kad su zalozene pokretne stvari ili prava zabranje­ nе su u ugovo� о �ozi klau�le �ojima Ьi se iskljuci lo nacelo �ficijelnosti (tzv. !ех �omm1;sorza). Tako ,�е nlSt va odre dba ugovora о zalozi polae�e stvaп da се z�ozena stvar prec� и SVOJ�1 u poverio ako njegovo potraZivanJe re bud� namiren? о dospelosti,386 kao�1 odredba cu da се u tom slucaju poveri­ ac moci, ро unapred odredenoj ceni, pro dati zalozenu stvar ili је zadrzati za

. s. v usvaJa i sudska praksa Pove ·1 u svojinu vec zalozena stvar predstav !le moz� traz1ti od duzшka da mu zalozenu stvar predda lj�· 0"ЬezЬе�ас enJe Vrhovnog suda SrЬije Prev 437/99 0d 29· septembr duga iz koje ее se poverilac moci naplatiti" - presu а a 1999, objavljena u Sudskoj praksi privrednih sudova, Bilten broj 1/2ооо, str. 131: 386

lsti' ta

.

.

.

v

•

..,

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

·:

247

sebe. Ali, ak? је ? zalogu data styar cija ј� cen � propisana, ugovaraci se mogu . . spora�me� da ceyovenlac m �c1 prodati zalozenu stvar ро propisanoj ceni ili је ро toJ cen1 zadrzati, za sebe (clan 993. stav 2. ZOO-a). Prema odredbama ZZP-a zabrana iskljucenja nacela oficijelnosti vazi za �zicka lica sve �ok potrЭ:zivanje zalOZJ?.Og I?Oy�r�oca nije dospelo. Naime, ako Је zalogodavac fiz1cko llce koJe ugovor о zaloz1 zakijucuJe 1zvan okvira privredne delat­ nos�, ugovoron;i о zalozi n� moze se pr��vid�ti da се predm�t zaloznog prava preci u svojinu zaloz�og pover1�ca, ako nJegovo potra�1vanJ� .ne bude na.m1reno о dospelosti, niti da се ga __ za sebe (Clan 28. st. 1. i 2. ZZP-a) . povenlac prodati ро unapred odredenoJ сеш 111 ga zadrZati U trenutku dospelosti potraZivanja, zaloZпi poverilac i zalogodavac se mogu sporazumeti da се predmet zaloznog prava preci u svojinu poverioca umesto isplate duga ili da се poverilac moci da ga proda ро odredenoj ceni ili da ga ро toj ceni zaddi za sebe (clan 28. stav 4. ZZP-a). Nacelo qficijelnosti suzeno је Zakonom о hipoteci. Naime, ako duznik ne isplati dug о dospelosti, hipotekarni poverilac iz verodostojne ili izvrsne isprave pok.rece i vodi vansudski postupak namirenja (vid. cl. 29-38. Zako­ na о hipoteci). 3. Nacelo specijalnosti Nacelom specijalnosti (odredenosti) obelezava se svojstvo zaloznog prava da se njime obezbeduje odredeno potrdivanje (tacno navedeni iznos) jednog poverioca i da moze nastati na stvari koja je ·odredena (а ne na svim stvarima zaloznog duznika). Potrdivanje poverioca prema zaloz­ nom duzniku odreduje se navodenjem pravnog osnova (najcesce ugovora о kreditu ili zajmu) iz koga potice potra.Zivanje poverioca, ali i predmet potrazivanja, kao sto је Ъrој novcanih jedinica koje duznik duguje zaloz­ nom poveriocu, ukljucujuci zakonsku ili ugovornu kamatu. Ipak, glavno potrazivanje zaloznog poverioca mora Ьiti precizno odredeno, za razliku 9,d sporednih potrazivanja (kamate, troskovi za ocuvanje stvari i troskovi realizacije potrazivanja) za koje је dovoljno da su odredive. ·". Nacelo specijalnosti podrazumeva odredenost stvari i prava koje su predmet zaloznog prava. Sustina zaloznog prava i jeste u izuzimanju zalo­ zene stvari iz sudЬine preostale imovine duznika. Zalozno pravo ne moze nastati na celokupnoj imovini duznika ili uopsteno odredenom delu imovi­ . ne duznika. Predmet za1oge moze Ьiti vise stvari i pr�va., Џi skup stvari i prava, i1i cak veCi deo stvari i prava iz imovine jednog Iica samo ako s.u шdi�dualno odredene. Z�og t<_>ga �е moze nastati ni zalozno pravo na genericki odredenoJ stvaz: �е dok ona пе bude,iz.dvoJen� 1z Je nanureroda i tako individualizovana (in species). Tako odredena 1 1zuzeta stvar omogucu . nje zaloznog poverioca, ako mu duznik dug ne plati � dospelosti . .. . b1t1 in�­ moze , ZZP-a Ј m clano : · · Predmet zaloznog prava, u skladu sa vidualno odredena stvar kojom zalogodavac moz� slob?dno raspolagat1. Zaloziti se mogu i pokretne stvari �dreden� _po vrsti, ako Ј� ugov:orom о z�­ lozi odredena kolicina ili broj i nac1n na koJl se mogu razlikovat1 od drugih stvari iste Vгste i zЬir pokretnih stvari . . d c1nJen1ce kako · · ZзJozno pravo obezbeduje potraziva�j � nezavi�no ? је РПО nasta}o (iz ugovora, prouzrokovan]a stete, S?C��Ja bez o.sn?ya, za: kona itd.) i kakav ima predmet. Iako se z�loga naJcesce konst1tu1se .rad1 obeipedenja novcanih oЬligacija, moguce Је da se zalogom obezbede 1 ne�

v·

•

•

248 �

---

�

--

PRIRUCNIK 'lA ------:: � --:.:

----� �

G ISPITA POLAGANJE P RAVOSUDNO � � �

sadrzinu: davanj e, cinjenj e, neci­ novcane obaveze bez obzira na пjihovu njenje ili trpljenje. 4. Nacelo nedeljivosti pr va da zalozena �tvai:_ ili Nacelo nedeljivosti је_ obe�ezjv� zal?znog � �111;u. Prema �о�е, zal?zno pravo kao celina obezbedu3e potraz1va?le k�o ce e o e beduJe 1 s obz1rom pravo је nedeljivo s obzirom na potrazi.vanJe k�� � � met zaloge fi­ 1 na predmet zaloge bez obzira na to sto su potraz1vanJe pred re zicki deljivi. Nedeljivost zaloznog prava u�vojen:i је u inte _su оЬе ugovor­ ne strane.зs7 Potrazivanje zaloznog pover1oca oьezbedeno Је zalogom kao potrazivanj�. Smanje�� celina. Obezbedenje glavnog potraii�an�a prostire se i na spored�aen� s�ar, naim , v

� u се1щ1 potraZivanja nema za posledicu smanJenJe predmet� zal?ge. Zaloz bez obZira �yanJa �а ka­ obezbeduje potrзZivanje poverioca do potp��og nam1r;nJ3: t
Ukoliko је predmet zaloge podeljen, zalozno pravo i dalje postoji na podeljenim delovima. Ako је predmet zaloge delimicno propao, on i dalje postoji na preostalom predmetu. Potpuna propast predmeta zaloge ima za posledicu prestanak zaloge osim kad је na mesto propale stvari, na osnovu zakona ili sporazuma strana, stupila druga stvar ili pravo (realna subrogac�a). .

оа nacela nedeljivosti postoje odstupanja. Tako se zalozena stvar moze prodati ро odluci suda i pre nego sto је potraZivanje dospelo ako se kvari ili kad gubl vrednost te postoji opasnost da postane nedovoljna za obezbedenje poveriocevog potraZivanja. Pod istim uslovima sud се d?zvoliti zan_i.enu zalozene stvari na zahtev zalogodavca i и slucaju kad zalogoprimac ne traZi ll)enu. prodaзu (Clan 982. st. 1. i 3. ZOO-a). Pre dospelosti potraZivanja sud moze, na zahtev zalogodavca, dozvoliti prodaju zaloZene stvari odredenom licu za odredenu cenu ako nade da је �ena povoljna i �о su time ocuvani opravdani interesi zalogoprimca. Dobljen� cena, ili do­ volJa;i deo cene, koJ1 се sud ?drediti dozvoljavajuCi prodaju, stupa na mesto zalozene stvari i polaze se u sud za obezbedenJe naplate poverioeevog potraZivanja (Clan 983. ZOO-a).

(hipoteka) . 1. Poj�m: I:lipot�ka је zal�zno pravo na nepokretnim stvarima koje ?staJu u drzavin1 zalozno� d';lznika. Ako hipotekarni duznik ne ispuni svo­ JU ��av�zu. ро dospel?sti, �1potekarni poverilac moze namiriti svoje po­ traz1v�nJ � iz vrednos�� z�lo�ene nepokretnosti pre poverilaca koji na njoj nem.aJu h1poteku. (?b1cn1 h1rograterni poverioci), kao i pre p overilaca koji su h�poteku na ПЈОЈ ste�1� posle nJega, bez obzira na promenu vlasnika op­ . terecene nepokretnosti. Za �azlik u о� rucne zaloge kod koje se objekat za­ v vinu zalog loge (pokretna stvar) pred�e u drza oprimcu (clan 968 . ZOO-a), v aloz ena P � . ?; �kretno�t ostaJe u drzavini zaloznog duznika sto mu omogu­ cava ko�sc�nJe stv�r1. Iako zalozni poverilac nema nep osrednu drzavinu na stvar1, h1poteka Је stvarno pravo. Ima�ac hipoteke ima apsolutnQ pravo koje delu je erga omnes. Apsoutno deJstvo obuhvata pravo sledenja i pravo prv enstva. Pravo sledenja 5. Zalozno pravo na nepokretnim stvarima

1

387

.Vid. Pavlovic D., Hipotekarno pravo, Ddavna . io; Medic, D., Ra'h mpanJa, B�ograd, 1868, str. sprave 1z gradanskog i poslovnog prava' Fakultеt prav sta n1 nauka, BanJa Luka, 2007, str. 49. .

··

·

· ,

PROF. DR ILIJA BABiC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

249

ovlascuje hipotekarnog poverioca da svoje pravo vrsi protiv trecih lica ali i prot�v vlasnik� hipotek?��ne nepokretnosti. Shodno tome, hipotekovani poverilac se moze naplatit1 1z zalozene nepokretnosti iako је duznik prodao i predao trecem licu i ono postalo novi vlasnik. Pravo prvenstva karakte­ :i�e hipote�u �ао .i druga s��ma .prava. Hipoteka је, kao stvamo pravo, Јаса od 0Ы1gac1on1h prava ali 1 od 1stovrsnog prava koje је kasnije nastalo. Hipotekarni poverilac koji se prvi obezbedio hipotekom ima prvenstvo ne samo u odnosu na oblcne (hirografeme) poverioce, nego. i u odnosu na ostale hipotekame poverioce, cija је hipoteka kasnije nastala. Као i ostala zalozna prava i hipoteka је akcesomo (sporedno) pravo koje moze nastati ako је nastalo glavno oЫigaciono pravo. Postojanje hipoteke zavisi, stoga, od glavnog prava, ра ako prestane glavno pravo, prestaje i hipoteka kao akcesomo pravo. Lice koje stekne glavno pravo (npr. cesijom potrazivanja) stice i hipoteku kao akcesomo pravo (Accessorium sequitur principale). 2. Napustanje nacela oficijelnosti. Zakon о hipoteci napusta do sada vladajuce nacelo - nacelo oficijelnosti (sadrZano u clanu 980. stav 1. ZOO-a i clanu 63. stav 1 . ZOSPO-a, koji је, stupanjem na snagu Zakona о hipote­ ci, prestao da vзZi) ро kome se zaloZпi poverilac, kome zalozni dиZnik nije о roku platio dug, mogao naplatiti iz vrednosti zalozene stvari u sudskom postupku. Osnovni nacin namirenja hipotekarnog poverioca, prema resenju Zakona о hipoteci, vansudski је i regulisan cl. 29-41. Zakon, medutim, ne is­ kljucuje sudsko namirenje hipotekarnog poverioca, sto proizlazi iz clana 47. Zakona о hipoteci koji odreduje da hipoteka prestaje i kadje izvrsena sudska javna prodaja predmeta. U toj situaciji ispis iz registra nepokretnosti vrsi se na osnovu pravosnзZne sudske odluke о namirenju hipotekarnog poverioca. 3. Predmet hipoteke. Predmet hipoteke su nepokretnosti. Najznaeajnija nepokretnost је ·zemljiste. Nepokretnosti su i pokretne stvari koje su trajno spojene sa zemljisteцi: gradenjem objekta, njegovom rekonstrukcijom, do­ gradnjom, adaptacijom ili sanacijom,з88 sejanjem i sadenjem.З89 Svojstvo ne­ pokretnosti imaju i odredene pokretne stvari koje �lиZe nepokretnosti. Sve nepokretnosti, medutim, ne mogu Ьiti opterecene hipotekom. Hipotekom se, ро pravilu, mogu opteretiti nepokretnosti koje su и prometu. Predmet hipoteke mogu Ьiti: Ј)° nepqkretna stvar (pravo svojine n� zemJjiStu, �� susvo­ �radevinskom objektu i sl.); 2) deo nepokretne stvari, .u sk1adu sa odluko� о deob1; Jmski udeo и nepokretnoj stvari; 4) poseban deo zgrade na kome postoJ1. pravo sуоЈше, �d­ nosno drugo pravo koje sadrZi pravo raspo1aganja (stan, pos1ovne prostonJe, garaza, gara�o mesto !. dr.); 5) pravo n� zem1jistu koje sad� o�1�cenje s1ob?dnog pravn?g raspolaganJ�, а naroc1to pravo gradenJa, pravo prece gradn1e, 1li r.aspo1ag.anJa и �avno}.' odnosno drus­ tvenoj svojini; i 6) objekat u izgradnji, kao i ·poseban deo obJekta и izgradnJl (�t�, poslovne prostorije, garaZa, i dr.), bez obzira na to da 1ije vec iz�ad�n, pod uslov?П? da1e 1�dato prav­ . nosnaino odobrenje za gradnju u sk1adu sa zakonom koJun se uredu1e 1zgradnJ a obJekata (clan 3. Zakona о hipoteci). v " , и

. . . . Izmedu javnih preduzeca, koJa za osnovicu 1maJu drzavnu �VOJI�U prometu, dozvoljeno је danas zasnivati hipoteku na nepokretnosti и drzavcije i sanacije u clanu Vidi definicije pojmova: objekta, gradenja, rekonstrukcije, dogradnje, adapta 2 . ta�. 22-29. ZPI-a. Simonetti Р., "Hipoteka (objekat, obujam, sticanje)", Zakonitost, br. 9-10/90, str. 1115.

з88 389

250

А-: UCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISРГГ --

PRIR :..: � .:.:: :.:.: ..

----� � � �

� � -------

i se uvrstava u redovno noj svojini. zasnivanje hipoteke nije pravni posao koj . . .. . " u Jav nego u vanredno poslovanje. . mreze noJ 31 svo n�, vod: Ъ tr Prirodna bogatstva, dobra u opstoj u�o : �� . pnro�na do�ra u Javn?� no zemljiste i vodni objekti u javnoj sv?jin1, zastic�D:aopt �na h1potekom ili svojini i kulturna dobra u javnoj svojim.ne mogu b1ti vezi�rec sa clanom 16. stav 1. drugim sredstvom stvarnog obezbedenJa (Clan 17, а u Zakona о javnoj svojini). . " noJ. . . . . оdb �n1. 1. drzav . l JavnoJ. �1m en)e nam � Na objektima, orиZju i oprem1 bezbednosti takode ne moze se zasnovati h1poteka 111 drugo stvarno sred­ stvo obezbedenja (cian 17, а u vezi sa ·clanom 16. stav 3. Zakona о javnoj svojini). . . . . 7.8: redovnu upotresl k?J 1ste 3 m1 e z 1 ktom obje pod ste � � at, Objek zemlji .. bu objekta cine jedinstvenu celinu prilikom konstituiSanJa h1poteke. Predmet hipoteke moze Ьiti i drugo stvarno pravo na nepokretnosti - pravo grade­ prece gradnje ili raspolaganja u drzavnoj odnosno drustvenoj nja,. .pravo . SVO]llll. Realni deo nepokretnosti moze se opteretiti samo ako se taj deo real­ no otcepi od postojeceg zemljisnoknjiznog tela i formira nova katastarska parcela. Nova parcela се se posebno upisati i cinice posebno zemljisno­ knjizno telo. Hipoteka moze nastati i na suvlasnickom - idealno odredenom delu nepokretnosti. Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada је potrebna saglasnost svih suvlasnika (clan 6. stav 1. Zakona о hipoteci). Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajednickoj svojini zasniva se samo na се1ој nepokretnoj stvari i uz saglasnost· svih zajednieara. Hipoteka se moze ustanoviti i na stanu ili poslovnoj prostoriji koja је poseban deo zgrade. Prilikom namirenja hipoteke ostali suvlasnici, odno­ sno zajednieari imaju pravo prece kupovine. Za obezb.edenje j�dnog potrazivanja hipoteka moze da optereti vise nepokretnosti bez obz1ra na to da li pripadaju istom ili razlicitim vlasnici­ ma. u tom sl?caju poverilac moze potr3Zivanje da nap1ati ро svom saYe­ . snom .1zbor u iz vi:ednosti jedne ili vise nepokretnosti� �1multana h1poteka �� naJcesce zashiva ako jedna nepokretnost ima man]u vredno�t о� p�traz1�anJ a poverioca, ali i iz drugih razloga (nepokret­ ·

""

1

·

"

•

nost u vreme .zasшv�JaЪ1p?teke 1ma vect\ vrednost od potraZi vanja poverioca, ali vrednost nepo�etn�sti P3:da 111 pove�il�c zahteva dodatno obezbedenj e itd .) . U zemljisnim registrima, kod zaJe�mCke h1pote�e, �p1s Jedne .nepokretnosti se oznac ava kao glavni, а ostali upisi nep.o­ I<:etn
4. Prenose�Je Ыpoteke (natI;i�ote� i pothipoteka), . Cesija i nathipot�

·

ka. Pray? potraz1�an!a prema duzniku hipotekovani poverilac moze ustup1ti: tre�, �m li�u - �es�Ja (clan 436. ZOO-a). Sa potr3Zivanjem prelazi na trece lice Cpi:�em�ka) i. h1p?teka kao sporedno pravo (clan 437. ZOO-a). Trece lice (pn3emn1k) stice h1poteku tek kad se ona upiSe u zemljisn regi star (zemljisi

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

25 1

�jige ili katastar nepo1?"etnost��· Ni�tav је ugovor о prenosu hipoteke �ez isto';7I"e�enog p��nosei;Ja potraz1vanJa kao glavnog prava jer је protivan ne

1mperativn1m prop1s1ma (clan 103. stav 1. ZOO-a). Za prenos potrazivanja nije potreban pristanak duznika, ali је hipotekarni poverilac duzan obave­ stiti duznika о izvrsenom ustupanju (clan 438. stav 1. ZOO-a). Poveriocevo potraZivanj� sa hi�o�eko� (i ostalim sporednim pravima) prelazi ро samom zakonu na lice koJe ispun1 obavezu umesto poverioca, ako опо ima u tome neki pravni interes (zakonska subrogacija) - clan 300. ZOO-a. Hipoteka је sporedno (akcesorno) pravo zavisno od sudЬine potraZiva­ nja koje obezbeduj e. Poverilac, stoga, moze svoje potraZivanje (obezbedeno hipotekom) zaloziti nathipotekarnom poveriocu. Tada nastaje hipoteka na hipoteci (nathipoteka). Naime, potrC1Zivanje obezbedeno hipotekom moze se zaloziti na osnovu ugovora izmedu hipotekamog poverioca i nathipote­ karnog poverioca. Ugovor se zakljucuje u pisanoj foпni, sa potpisima overe­ nim u sudu, odnosno od drugog zakonom ovla8cenog organa. SadrZi izricitu i bezuslovnu izjavu poverioca da se nathipotekarni poverilac moze upisati u tom svojstvu u registar nepokretnosti (clausula intabulandz) . Nathipoteka se konacno stice kao i hipoteka - upisom u zemljisni re­ gistar. Ona proizvodi pravno dejstvo prema trecim licima od dana upisa u registar nepokretnosti. Nezavisno od upisa u registar nepokretnosti ugo­ vor izmedu hipotekarnog poverioca i nathipotekarnog poverioca proizvodi pravno dejstvo prema duzniku od dana kada mu stigne pismeno obaveste­ nje о zalaganju potrazivanja, od kada duznik obavezu moze ispuniti samo prema nathipotekamom poveriocu ili ро njegovom pismenom nalogu (clan 21. Zakona о hipoteci). Hipotekami duznik koji prodaje hipotekovanu nepokretnost �oze sa kupcem (trecim licem) zakljuciti ugovor о preuzimanju duga, ako Је na to pristao hipotekarni poverilac (clan 446. ZOO-a). Dug prema hipotekarnom poveriocu moze da se prene.se ugovorom о .Preuzimanju duga obezbedenog hipotekom izmedu vlasn1k� predmeta h1poteke i pribavioca predmeta hipoteke, odnosno ugov?ro� iz� edu vla­ snika, pribavioca predmeta hipoteke i duznika ako vlasn1� �1Је h1poteka�­ ni duznik . Ugovor о preuzimanju duga zaklj ��uje .se pr11Ikom otudenJa predmeta hipoteke, и vidu posebnog ugovora ilI u vidu od.redbe, odn?sno dela ugovora о otudenju predmeta hipoteke. On proi�od1 pravn.a deJ �tva ako poverilac da svoj pristanak na preuzimanje и p1sanom 0Ы1ku Сclan 22. Zakona о hipoteci). Pothipoteka. Јedna nepokretnost se moze opteret1ti �1poteka?1a radi obezbedenj a dva ili vise potrazivanja r�z1iciti� h.ip ot�karn1h pover1la­ ca (pothipoteka). Kad na istoj nepokretnost1 posto31 vis� h1poteka, redosled hipoteka odreduje se prema trenutku njihovog. nastaJ �nJa (prema danu, casu i minutu, racunajuci od momenta prve up1sane h1poteke) ��о .zako­ nom nije drukcije odredeno. Shodno tome, а�о presta�e da postoJI hiI?o�e­ ka koja је prva nastala, na njeno mesto dolaz1 druga h1poteka Сопа ko3a Је, posle prve, upisana и zemljisni registar) itd. v

v

•

•

•

252

PRIRU�NIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

c lu nepo�re!nost na 5. Domasaj hipoteke. Hipoteka se odnosi n� � ?1su odvoJen� od nepo... sve njene sastavne delove, prirodne. plod�ve koJ1. e �dr�deno (clan 5: za" , . kretnosti, osim ako је ugovorom ? h1po�ec1 drukc1J skog rada 1 ak� kona 0 hipoteci). Prirodni plodovi nastaJU �ez ulaganJa .aJud o su postojali u vreme nasta�a hip�teke, on1 su sast�':11 d�o nep .l_
Hipoteka obuhvata i pripatke nepokretnos� al_t� su оdr�dеш u�ovorom о ipotec1, а .1 ne o posle nastanka h1po­ i stvari u svojini treeih lica. Pripaci. �epokre�o�ti k?Jl su stekl1 to �VOJStv e s.amo �о su ��е t? hipotek t predme su teke, nisu predmet blpoteke. DосшЈе nastЭ:11 pnpac1 . . moze izdvoJ1ti pn­ vlasшk , predvidele ugovorom. Ukoliko strane to шsu predvidele ugovorom padak tako da on postane samostalna stvar. Nepokretnosti ро nameni (to S? ро pri�odi pokret­ ne stvari u funkciji nepokretnosti) sastavni su deo samostalne nepo�etno�ti, de�� nJenu pravnu sudblnu i konstituisana blpoteka na samostalnu nepokretnost prostire se 1 na nJih.

Poboljsanja i povecanja vrednosti nepokretnosti do kojih је doslo po­ sle zasnivanja hipoteke, takode, cine predmet hipoteke. Brodovi i vazduhoplovi, iako ро prirodi pokretne stvari, u stvamom pra­ vu se smatraju nepokretnostima i na njima se moze konstituisati hipoteka. 6. Nepokretnosti koje ne mogu Ьiti predmet hipoteke. Predmet za­ loznog prava ne mogu Ьiti nepokretnosti koje nisu u prometu. One se ni vansudskim putem, а ni u izvrsnom .sudskom postupku ne mogu unov­ citi. Na prirodnim bogatstvima, dobrima u opstoj upotrebl, mreZi u javnoj svojini, vodnom

zemljistu i vodnim objektima u javnoj svojini, zaStieena prirodna dobra u javnoj svojini, kul­ turnim dobrima u javnoj svojini i objketima namenjenim odbrani i drZavnoj i javnoj bezbed­ nosti, ne moze se zasnovati hipoteka (Clan 17, и vezi sa Clanom 16. Zakona о javnoj svojini) . Ne moze Ьiti predmet izvrsenja, а ni hipoteke, poljoprivredno zemljiste zemljoradnika u povrsini do 10 ari, izuzev kad је noveano potraZivanje obezbedeno ugovomim zaloZпim pravom na nepokretnostima (hipotekom) - Clan 115. ZIO-a.

Pravo stvarne sluzbenosti пе moze Ъiti predmet hipoteke. Stvarna sluzbeno�t s� ustanovljava u korist svakodobnog vlasnika povlasnog do­ bra. Ako ) е h1potekom opterecena nepokretnost na kojoj se nalazi posluzno do�r?, h1po�ek� .se �rostire i na posluzno dobro optereceno sluzbenoscu. U .., nost slucaJ� real1zac1Je h1poteke sluzbe i dalje ostaje u korist povlasnog do­ bra . H1poteka zasnovщ1a na povlasnom dobru prostire se i na pravu stvar­ ne sluzbenosti na posluznom dobru. . . Nije u pr��etu �ravo plo.doиZivanja (ususfructus) kao licna sluzbenost, Jer Је strogo �cn� pnr?d�. T1tular prava licne slиZbenosti, stoga, ne moze ne�okretn?sti koJ.e konsti op!ere�? hipot kom ne samo zbog prirode licnih � sluzbenos!i ne�o i zbog toga sto nlJe vlasn1k nepokretnosti koje koristi . . �· S canJ e h1po teke. Uopste. Hipoteka је stvamo pravo na nepokret­ � . nosti �. stice se up1s?m u zemljisni registar (modus acqu irendi) ako za to postOJl od�ovaraJ�Ct pravni osnov (iustus titulus). Pravn1 ?snovi nastanka hipoteke su: 1) ugovor ili sudsko poravnanje (ugovom� h1potek�); 2) zalozna izjava (jednostrana hipoteka); з) zakon (za­ konska h1poteka); i 4) sudska odluka (sudska hip oteka). Pravila 0 ugovomoj

PROF. DR ILIJA ВАВIС UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 S1VARNO PRAVO

253

hi�oteci s�odno se primeni�) u na j � dnostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, v os1m ako Је zakon�m drukc1Je prop1sano (clan 8. Zakona о hipoteci) . Ugovor о blpoteci. Ugovor о hipoteci је ugovor izmedu vlasni.ka nepokretn osti i po�erioca kojim s� vlasnik n�pokretnosti obavezuje, ako . dug ne �':1de �s�lacen о do.spe1osti, da pov�nlac naplati svoje obezЬede­ no potraz1vanJ е 1z vrednost1 te nepokretnosti, na nacin propisan zakonom. Ugovor о hipoteci moze da zakljuci vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji. Ugovor о hipoteci zakljucuje se u pisanoj formi, sa overenim potpisi­ ma. On moze da bude samostalan ili deo ugovora koji ureduje potra.Zivanje (ugovora о zajmu, kreditu, prodaji s obrocnim otplatama cene i dr.), u vidu jedne ili vise odredaba tih ugovora ili predstavljati docniji ugovor о hipote­ ci poverioca i duznika . Docniji ugovor о hipoteci moze Ьiti u sastavu nekog drugog ugovora (а ne samo ugovora о kreditu ili zajmu). Каdје samostalni ugovor nistav, vaZe odredbe ugovora о hipoteci ako one nisu zahvacene nistavoscu. Ugovor о hipoteci proizvodi dejstva ako sadrZi obavezne Ъitne sastojke, i to: 1) ime i pre­ zime, preblvaliSte ili boraviste, odnosno poslovno ime i sediSte poverioca, zalogodavca, kao i duZ:nika, ako su to razlicita lica; 2) bezuslovnu izjavu v]asnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiSe hipoteku na njegovoj nepokretnost:i (clausu]a intabulandi); 3) precizne podat­ ke о potraZivanju koje se obezЪeduje, valut:i obracuna i valuti plaeanja, iznosu pojedinih rata i vremenu njihove dospelosti i mestu i nacinu plaeanja, odnosno podatke о glavnom potraii­ vanju, kamatnoj stopi i1i drugim elementima na osnovu kojih se moze odrediti visina kamate, mestu i nacinu plaeanja kamate, kao i iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovoreщ ro­ kovima dospevanja potrэ.Zivanja, odnosno naCinu na koji se odreduje dospelost, ako rok nije odreden; 4) podatke о hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnost:ima, ukljueujuCi i dokaz о vlasnistvu, odnosno о drugom pravu koje је predmet hipoteke; i 5) podatke о sast:a:v­ nim delovima nepokretnosti, neodvojenim prirodnim plodovima, pripacima nepokretn?511 1 o . sviin poЬoljsanjima i poveeanjima vrednosti nepokretnosti do kojih је doS1o posle zasmvanJa hipoteke (Clan 12, а u vezi sa Cl. 3. i 5. Zakona о hipoteci).

Lex commissoria i naknadni ugovor. Lex commissoria oznaeava odredbu u ugovoru о zalozi (о hipoteci) kojom zaloZni 1.:юvе ас ugo�� �

�

Sebe pravo da се, U slueaju neisplate duga О dospelosti, SVOJe potrazl.Vci?Je namiriti sticanjem prava svojine na zalozenu stvar ш . �а се tada ро�е�ас ро unapred odredenoj ceni moci prodati stvar, zadгZati Је za sebe, ubirati sa nje plodove ilije iskoriseavati na drugi nacin (vid. clan 973. ZOO-a). z.aЪ.ra­ na ugovaranja klauzule lex commissoria propisana је u Clanu 13. st. 1. 1 2. Zakona о hipoteci. . ugo.

zal?

"

JUCenJa Navedene odredbe su zabranjene i nistave ako su ugovorene u vreme di, zЬog tes"ko.g vora о zajmu ili hipoteci. Smatra se da na ove pogodbe duZпik pristaje u nuz ZOO-a�'. m= �aterijalnog stanja Ш zbog lakomislenost:i, pa.su о�е, kao zelenaSk� (v. C1an 141. pot:razmi enog obezЬed . ti dospelos stave Zabrana ugovaranja k1auzu]e lex cormmss?пa, pre ugovo e k1au� te su li kada �e nja, za vlasnika nepokretnosti ima, stoga, zastit;;1 ka�akter: A " na de1 a. � naknadno, posle dospelosti obezbedenog potraz1van1a, pro�ode �unovaz naime, nije vise u okolnostima koje su postojal� и vreme zaklJucenJa ugovora о za1mu t о

D�

se on sada ne moze okarakterisat:i kao zelenaski.

.

Nistavost lex commissoria u ugovoru о zajmu ili zalozi (hipotec1) ne povlaci nistavost i samog ugovora, ako on moze opstati Ъеz nistav� odred­ be. Takvi ugovori се ostati na snazi cak i ako је nistava odredba bila uslov

2 54

CNIK PRIRU .;;.. ZA :.:. :=:.:.:. �

----� � �

DN VOSU E PRA OG-ISPIТ POlAGANJ A � ----

----

t ustanovlje na da Ьi ugovor ili odlucujuca pobuda ugovora, jer је !'listavo� \lf Ьiо osloboden te odredbe i vazio bez �Је. dno ugovaranJe .lex �ommtClan 27. Zakona hipoteci pre�vid� naJ.М.� nepokretn?stl, ali t�k я� ssorie izmedu hipotekarnog pover1oca 1 vlasn1k�ugo v?r m
0

.

•

.

-

Up1s t}�OV� �e hipoteke ??jekta u izgradnji, kao i posebnog dela objekta u izgradnji, vrsi se na sled�c1 nасш: �) na z.emlJtstu n� kojem se objekat gradi, upisu je se hipoteka na objektu . u� dnJ a ро up1su obJekta u registar nepokretnost;i,. hipoteka se upisuje na izgradenom b�e 'ь� osn� poseb�?m delu zgrade, ро sluzbenoj ·dmnosti; i 2) ako је investitor prodao kupcu 0 � k t u izgradnJt! o�osno posebni deo objek ta и izgradnji, i hipotekarni poverilac реа �о е Ь� zahteva up1s h1poteke na objektu u izgrad odnosno posebnom delu objekta, а ро upisu �ekta u registar nepokretnosti, hipoteka senji odnosno P?se nom dеlu zgrade, ро l zben?j duznosti (Clanupisuje na izgradenom objektu' 11. Zakona о hipoteci). ��

ku

� d'n :d Ь

. . Hipoteka se redovno stice up1som u zemljisni registar (zemljisne knjige Ili katas�ar nepo�etnosti), а u tapijskom sistemu inta bulacijom. Na taj nacin . se puЫikuJe da Је odredena nepokretnost optere cena _!iipotekom, ра treca

_

PROF. DR ILIJA BABIC

UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

�

�

255

lica ne m�gu o ��ov�n� isticati da im ta c njen ca nije blla poznata. Hipoteka se ne moze �tec1 pre щom nepokre�ost1 u d�zavinu poverioca. Ako za h1potekovantPnepokretnost nlJe ustanovlJen katastar nepokretnosti' а postoje zem1jisne knjige, hipoteka се se upisati u teretni list (С list) zemljisnih knjiga. U katastarskoj opstini za koju је izraden katastar nepokretnosti и skladu sa odredbama ZDP-a, dan.?!11 pocetka njegov� primene prestaju da va.ze ze�j isne knjige, knjige tapija i ka­ " pnmene katastarskog operata h1poteka se upisuje и katastar koji tastar zem1J1sta. Od pocetka vodi RepuЬlicki geodetski zavod (OJ;gan uprave). Za upis hipoteke na nepokretnosti nad1ezan је RepuЬlicki geodetski zavod - organizaciona jedinica и opstini na cijoj se teritoriji nalazi nepokretnost. Hipoteka se moze konstituisati samo ako је duZпik Ш trece lice koje zalaZe nepokretnost umesto duznika, upisan u zemljisnim knjigama, odnosno katastru nepokretnosti kao vlasnik. 9. Prava i obaveze vlasnika nepokretnosti. Vlasnik i posle nastanka hipoteke ima pravo da: 1) drzi predmet hipoteke; 2) upotreЫjava predmet hipoteke prema uoЬicajenoj nameni; 3) priblra prirodne ili civilne plodove koje predmet hipoteke daje; i 4) otudi predmet hipoteke i prenese pravo na pribavioca, u kom slueaju se ne menja nista u dиZnikovoj obavezi i u obez­ bedenom potraZivanju (clan 16. ZOH). Vlasnik nepokretnosti је u obavezi da: 1) fizicki ne menja predmet hipoteke (pregradivanje, dogradnja, rusenje, spajanje, deoba, i dr.) bez pismene saglasnosti poverioca, koju poverilac nece odblti da izda bez opravdanog razloga; 2) cuva i odrzava predmet hipoteke kao dobar domacin, odnosno dobar privrednik, da ne Ы svojim postupcima ili propustima umanjio vrednost nepokretnosti; i 3) osigura predmet hipote­ ke od svih uobleajenih rizika pre zakljucenja ugovora о hipoteci. Poverilac ima pravo pristupa nepokretnosti, ukljucujuci i ulazak u nepokretnost bez obzira па to ko se u njoj nalazi (vlasnik, zakupac i dr.), radi kontrole odrZavanja ili iz drugih opravdanih razloga, ako је hipoteka zasnovana· u skladu sa odredbama c1ana 15. Zakona о hipoteci ili ako је takvo pravo izricito utvrdeno и ugovoru о hipoteci, odnosno zaloZn.oj izjavi. Vlasnik, zakupac i svaki drugi neposredni drzalac nepokretnosti dиZan је da saraduje sa poveriocem u postupku prodaje, а narocito da omoguci pristup predmetu hipoteke (ulazak u stan i s1.), ili ako је takvo pravo izricito utvrdeno u ugovo1u о hipoteci, odnosno zaloZn.oj izjavi (clan 17. ZOH-a). 10. Prava i obaveze poverioca. Poverilac ima pravo da zahteva da mu duznik pruzi dodatno obezbedenje slicnog stepena sigurnosti ako је: 1) zbog ponasanja, odnosno radnji vlasnika, odnosno neposrednog drZaoca, vred­ nost predmeta hipoteke smanjena; ili 2) zbog radnji koje vlasnik namera­ va preduzn: e preti o;easno�t od smanjenja vredno�ti predm�ta hipoteke. Ako Је ZЬog ponasanJa (radnJ1) vlasnika, od�o�no nepo��ednog drZaoca (na p:imer: z�kup�), vrednost predmeta hipoteke smanjena, а duzmk ne pГUZI dodatno obezbedenJe, poverilac una pravo da zahteva naplatu celog potraZivanja iz vrednosti nepokretnosti bez odlaganja (Clan 18. ZOH-a). Smanjenje vrednosti predmeta hipoteke utvrduje sudski ve5tak, na zahtev poverioca. Poverilac ima pravo da zahteva da sud naredi vlasniku, odnosno ne­ posrednom drzaocu, da prestane sa o� redenim po�asa�j�m, ako је zbog takvog ponasanja vrednost predmeta hч;>oteke smanJena й1 �k� zbog pona� sanj a koje namerava da preduzme, pret1 opasnost od smanJenJa vrednosti hipotekovane.nepokretnosti. Sud moze da dozvoli poveriocu da preduzme potrebne mere da se izbegne smanjenje vrednosti hipotekovane nepokret­ �osti. Takve mere hipotekarni poveri.lac izuzetno mo�e u..,ciniti i pre nego sto doЬije dozvolu suda, ako okolnost1 ne trpe odlaganJe (clan 1. ZOH-a).

�

�а

256

GANJ E PRAVOSUDNOG IS P IT A ZA POLA � CNIK:.: RIRU� P� .:::.:..: ..:. __:.;

-----� __

----� --

�a na hipoteku . ne ogra­ Izbor sredstva namirenja. Pravo poverioh1p tu oteke. �� sv�Je. prav? on o namiri na predme vezn nicava gа da se oba eva па preosta1oJ 1moVIш zaloznog · t'ti' Ako poven'lac namireni .� e zaht • · Ь х moze, а пе mora kons · · 'k dа n?c1, z og \;ega �о�tOJl· nz1 pove . �VOJe rn1) grafe (hiro ni oblc kao zaj polo e isti imac duZпika 11.

v

1

•

·

, паЈсеsсе, opredeliti za папurепЈе na potraZiv'anje ne naplati. Za1ozni poverilac се se stoga . . . hipotekovanoj nepokretnosti. "

dospelo P?tr�ZIVall)e Hipotekarni poverilac moze da zahteva da SVOJenost l, а zat1m iz ostal<: namiri: 1) najpre iz vrednosti hipo�e�ovane n�p�kret imovine duznika· 2) istovremeno iz vrednost1 h1potekovane nepokretnosti i iz duznikove in{ovine; ili 3) najpre iz. d�nikove imovine, ра �ek �otom iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti (clan 25. ZOH-a). Ako Је �1poteko­ vana nepokretnost opterecena s vise zilozni� prava, prednost pr1 namire­ nju ima ono potrazivanje koje је ispred ostalih u prve.�s�enom �edu.

Poverilac se ne mora naplatiti iz hipotekov�e nepok retn�sti Jer ie to za n�e�a pra�o, а ne obaveza. Iz hipotekovane nepokretnosti poverilac .s�, medutim, moze �aplЗ:titi �:z�visno od Cinjenice da 1i је njegovo potraZivanje nastal? р�е ili posle pr�va potraz1vanJa оЬ1сшh Р?: verioca. Hipotekarni poverilac moze �a s� narmn lZ vr_;'!nosti h1po�ekovane nepokretnosti 1 posle zastarelosti obezbedenog potrazivanJa. U tom slucaJu, kamata 1 druga povremena dava­ nja ne mogu se namiriti iz predmeta hipoteke (C1an 26. ZOH-a). v

12. Vansudski postupak namirenja. Ugovor о hipoteci i zalozna izjava izvrsna isprava. Ako duznik ne isplati dug о dospelosti, hipotekarni

kao poverilac moze da namiri svoje potraZivanje iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, bez obzira na to и cijoj svojini ili drzavini se ona nalazi u tom trenutku. Postupak namirenja sprovodi se u skladu sa ZOH-a i ZIO­ a kao i zakonom koji ureduje prinudnu naplatu poreskih potrazivanja na nepokretnostima. Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizlazi. Ugovor о hipoteci, odnosno zalozna izjava, ima­ ju svojstvo izvrsne isprave ako su sacinjeni u skladu sa Clanom 15. stav 3. ZOH-a.

. Pokr�tanje po5t?pka slanjem prve opomene. Ako duznik ne isplati dug о dospelosti, hi�ote�am1 povenlac iz ugovora о hipoteci, odnosno zalozne izjave (koji imaju svojstvo iz­ yrsne lsprave pr��a cl.anu 15: stav 3. Zakona о hipoteci), poslace opomenu u pismenoj formi 1stovremeno duzmku 1 v]asniku predmeta hipoteke (ako su razlicita lica)' cime se pokrece postupak vansudskog namirenja.

Prva opo:nena �adrZi: 1) podatke о ugovoru о hipoteci i hipotekovanoj nep?kr��o�ti; 2) op1s povrede ugovora о hipoteci na osnovu koga se zahteva r�c1Ja blpoteke;. З) radnje koje dиZnik mora da preduzme da Ьi isplatio �ug 1 izbeg�? prodaJu nep?kretnosti; 4) rok u kome dиZnik mora da ispla­ ti dug da Ь1 izbegao I?r�d�JU �epoJ<:etnosti; 5) opomenu da ukoliko dиZnik �е preduzn:� te �ad.nJe 1 �е 1Sp�ati dug, poverilac се potrafivati celokupan iznos potraz1vanJa 1 pro�aJo� h1potekovane nepokretnosti izgublti drzavi­ nu na nepo��tnos�;. 6) пn� � neophodne podatke о predstavnik poverioca u kom.� se duz�1k moz� obratiti za dob�anje vise informacija i 7) dru ge infor­ ; mac1Je za koJe poverilac slI!�tra da su od znacaja (clan 29. ZO H-a). Opomena о ��odaJ1 nepokretnosti. Zab zba . Ako u roku od vd�: ?d da11:iJ;ПJema prve opomene duZnik ne ele �оu�n ti dug poverilac Се i 1v�lasni nepokretnosti uputiti opomenu ispla kОЈа sadrz1 е1emente odredene clanom зо. ZOH- о prodaji �epokretnosti a.

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADAN.SKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

25 7

Poveri1ac се istovremeno poslati registru nepokretnosti zahtev da se izvrsi zabelezba blpotekarne prodaje и njegovu korist i; 1) k�piJu_ ,�mene о prodaji nepokretnosti; 2) kopiju ugovora о hipoteci; 3) izjavu da duznik do tog · dan�;;r1ije ispunio dug; 4) dokaze da su prva opomena i opomena о prodaji poslate �u�?ik�.:i .;v la� iku nepokretn�sti. ��gistar �epo�et­ v zabelezbu h1po­ nosti се, u rok1;J od se�am �апа od dana:·�l(Je�a e va za zabeleZЬu, 1zvrs1ti .tekarne prodaJe u konst h1potekarnog povёnqca. · Zabe1ezba hipotekarne prodaje izvrsice s� и zemljisnim knjigama koje vode osnovni sudovi i1i u katastru nepokretnosti koje vode or�ani uprave - RepuЫicki geodetski zavod. Zabelezba hipotekarne prodaje i reseti)e hipotekarne prodaje sadrZi: 1) izriCito ov1a­ scenje da hipotekarni poveri1ac, kada resenje postane pravosnэ.Zno, ali ne pre isteka roka od зо dana od dana izdavanja resenja, moze kao hipotekarni poverilac и svoje ime prodati nepokretnost, и skladu sa odredbama Zakon.д о hipoteci i 2) zabranu prodaje hipotekovane , · nepokretnosti od strane vlasnika. : · Bez obzira na to da li је res.enje о z4Ъelezbl hipotekarne prodaje doneo opstinski sud ili organ uprave koji vodi katastar nepokreЏюsti, v1asnik, duznik i poverilac imaju pravo zаЉе na to resenje u roku od 15 dana od daшi'prijema resenja. Rok za za1bu od 15 dana od dana prijema resenja, i obaveza drugostepenog organa da drugostepeno resenje donese u roku od 15 dana od dana podnosenja zаЉе, propisanaje Clanom 31. st. 4. i 5. ZOH-a. Ako је re5enje о zabelezbl doneo osnovni sud, zalba se podnosi nadleznom visem sudч. Protiv resenja or­ gana uprave koji vodi katastar za1ba se podnosi RepuЫiCkom geodetskom zavodu. Visi sud, odnosno RepuЫiCki geodetski zavod, moraju doneti drugostepeno re5enje u roku od 15 dana od dana podnosenja zalbe. ZalЬa te Ьiti uvazena ako duznik ili vlasnik dostavi registru nepo­ kretnosti nesporne pismene dokaze da: 1) potrэ.Zivanje ne postoji; 2) hipoteka ne postoji; 3) potra.zivanje nije dospelo za naplatu Ш је 4) dug isplacen. Drugostepeno resenje doneseno ро zalЬi konacno је i izvrsno i protiv njega nije dozvoljena tuZЬa u upravnom sporu Ш drugi pravni lek (clan 31. ZOH-a).

� P,

13. Pravo prodaje poverioca. Uopste. Ako duznik ne isplati dug do dana pravosnaznosti resenja о zabelezbl hipotekarne prodaje, а od dana izdavanja tog resenja prode i:o� od зо dana, poverilac na osnovu resenja moze pristupiti prodaji hipote�ovane nepokretnosti putem aukcije ili neposredne pogodbe. : u upravnom postupku pravosnazno је ono resenje protiv koga se ne moze izjaviti zal­ ·

_

ba niti pokrenuti upravni spor, а kojim је stranka stekla odredena prava, odnosno kojim su stranci odredene neke obaveze (Clan 13. ZUP-a). Postaje pravosnaZпo i izvrsno prvostepeno resenje о zabelezЬi hipotekarne prodaje, bez obzira na to da li gaje doneo sud ili organ uprave, osim ako је zalЬa uvэ.Zena. Drugostepeno resenje postaje izvгSno kad se dostavi stranci ako је njime izmenjeno prvostepeno resenje (clan 261. ZUP-a). Resenje osnovnog suda о о hipo­ tekarnoj prodaji (clan 18. ZOVP-a) postaje pravosnэ.Zno ako se vise ne moze pobljati Zalbom.

Pre pristupanja prodaji poverilac је dиZan da utvrdi orijentacionu trmnu vrednost nepokretnosti angaZovanjem ovla5cenog sudskog vestaka. Poverilac moze sam organizovati aukcijsku prodaju nepokretnosti ili је moze pove­ riti licu koje se time profesionalno bavi. Javni oglas о odrZavanju aukcijske prodaje mora sadrzavati elemente odredene Clanom 35. ZOH-a i Ьiti na vidan nacin objavljen и dnev­ nom listu koji se prodaje u regionu и kome se nalazi hipotekovana nepokretnost i to najmanje 45 dana pre zakazane prodaje. Pocetna cena na aukciji ne moze Ьiti niza od 75 posto procenjene vrednosti. Ako prva aukcija n.e uspe, pocetn� cena �а drug�j au�ciji n� moze Ьiti niz� �d бо posto ?d procenjene vrednosti. Izuzetno od tib pravila povenlac 1 vlasшk, odnosno duzшk, mogu, prilikom organi­ zovanja aukcijske prodaje, u pismenom oЫiku ugovoriti da se nepokretnost moze prodati i ро nizoj ceni od 75 posto procenjene vrednosti, odnosno od бо posto procenjene vrednosti (clan 34. ZOH-a). Poverilac moze dati sopstvenu ponudu na aukciji.

Prodaja neposrednom pogodbom. Poverilac, na osnovu pravno­ snaznog resenja о zabelezbl hipotekarne prodaje, а ро isteku roka od зо dana od dana izdavanja resenja, moze и svoje ime prod3:ti nepokretnost

OG ISPIТ JE PRAVOSU A-:.: -- DN�

ZA POLAGAN IK � UCN PRIR -� ::.=:.: �

----� --�

25 8 �

--

.

� � �

trzis�oj. Ро� trZisn.o� се� ceni koja је J?i:ib!izna aсе�а neРosrednom p0godbom, ро koJa se moze postiCi_ pro· uob1�ц,en · 1u Zakona 0 hipoteci podrazumeva se nom, u sm1s · ekarne prodaJe . z an dajom te nepokretnosti u dobroj veri, u vreme ь1pot ili o l osta sam t tnos � :u �azovanJe Poverilac moze prodavati nepokre nost1. Na�kasn1Je. и r?ku advokata, odnosno agencije za promet ne�?kret ?1ost1� P?Ve�ilac се о od 15 dana pre zakljucenja ugovora о prodaJI nepo�e lica �ОЈа Ima.Ju druga prodaji obavestiti duznika, vlasnika nepo�retnos!� 1sasto Jke odredene claprava na nepokretnosti, obavestenjem koJe sadrz1 nom 36. stav 5. ZOH-a. Namirenje kad je predme� hi�ot�ke obJekat � 1zgra�J1 . P?.­ sebna pravila su odredena za nam1ren�e h1poteke na O�Jektu u 1zgrad11J1. Prodaja radi namirenja vrsi se ustupanJem prava. gradnJ� utvrden?g �rav­ nosna.znim odobrenjem za gradnju, uz naknadu, I prodaJ om stvan koJe su ugradene u objekat u izgradnji. Clan 39: stav 2: zoн-�. P.rOpisuje da: "Orga!1 koji је '

.

•

.

"

·

•

'\

.

••

izaao odobrenje z� gradnju, �а zaht�v kupr;a obJekta.u �z.gradnJ1, 1zdace �ez odlag�� kupcu istovetno odobrenJe za gradnJU na nJegovo 1me 1 pon1stiti staro odobreПJe za �adnJu а stav 3. istog zakona da: "U tom slucaju kupac ро samom zakonu stupa u sva prava 1 obaveze prodavca ро osnovu odobrenja i pre izdavanja odobrenja kupcu". ,

Odredbe clana 39. stav 2. ZOH-a predvidaju poseban slucaj nistavosti resenja koji se ne uklapa u nistavost predvidenu cl. 257. i 258. ZUP-a, а u suprotnosti је sa pravilima vanparnicnog, odnosno izvrsnog postupka, sto се и praksi izazvati nejasnoce. Redosled namirenja. Каdје jedan predmet hipoteke zalozen neko­ licini hipotekarnih poverilaca, redosled ро kome se isplacuju njihova po­ tra.zivanja iz cene dobljene prodajom predmeta hipoteke odreduje se pre­ ma danu, casu i minutu nastajanja hipoteke (tzv. astronomsko racunanje vremena), racunajuci od momenta prve upisane hipoteke. Poverilac се, u roku od sedam dana od dana naplate prodajne cene nepokretnosti, sledecim redom namiriti: 1) troskove prodaje, ukljucujuci troskove i honorare trecih lica; 2) potra.Zivanje hipotekarnog poverioca; i ?) potr�ivanje hipotekarnog poverioca nizeg reda ili drugog poverioca sa Jednakim red.om obezbedenja. Preostali iznos pripada duzniku (clan 41. ZO!f-a). Ako Је predmet hipoteke u stecajnom postupku, poverilac ima ra­ zlucno pravo zaseb�og namirenja iz vrednosti nepokretnosti. 14. Prest�nak �1poteke. Prestanak potra.Zivanja. Hipoteka kao spored­ no pravo deli sudb1nu glavnog potra.zivanja. Shodno tome, pravilo је da P1:estanak glavnog potraiivanja povlaci i prestanak hipoteke. Prestanak h1po�eke ne nastupa trenutkom prestanka glavnog potraZivanja nego tek kad Је ona}�pis�na iz zemljisnog registra. · Potra.z1vanJe o�ez�e�eno �ipotek m moze prestati ispunjenjem . ? (t.J. kad h1p�tekar 1 duzшk plati potraziv anj e obezbedeno hipotekom), ;i kompenzacIJom (clan 336. ZOO-a), otpuSta njem duga (Clan 344 . ZOO­ a), pren?�om �Clan �4�. �
PROF. DR ILIJA ВАВIС

UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

259

stvari ako је njegovo pravo upisano u j avnoj knjizi. Zastarela potraziva­ nja kamata i drugih povremenih davanja ne mogu se, medutim, namiriti ni iz opterecene stvari (clan 368. ZOO-a). Ako је hipoteka Ьila zasnovana radi obezbedenja uslovnog potraziva­ nja ili potrazivanja koje traje do odredenog roka, neispunjenje uslova ili protek roka dovodi do prestanka hipoteke.з9o Odricanje od hipoteke. Hipoteka moze prestati i nezavisno od postojanja (prestanka) glavnog potrazivanja. U slucaju da se hipotekarni poverilac odrekne hipoteke, to ne znaci i odricanje od prava da traZi is� punjenje glavnog potrazivanja (clan 345. ZOO-a). Odricanje hipotekarnog poverioca od hipoteke је jednostrana izjava volje poverioca. Ona mora Ьiti izra.zena u pisanom oЫiku sa potpisom poverioca koji је overen. Na osnovu jednostrane izjave volje poverioca о odricanju odnipoteke vlasnik hipotekovane nepokret­ nosti moze zahtevati ispis hipoteke. Ako је vlasnik podneo zahtev za ispis iz hipoteke posle odricanja poverioca od hipoteke, na taj nacin se vlasnik saglasio sa odricanjem od hipoteke. Od tog momenta nastaje ugovor о odricanju od hipoteke, kao osnov za ispis iz hipoteke. Konfuzija i konsolidacija. Propast nepokretnosti. Konfuzija nastaje ako se u istom licu stekne svojstvo hipotekarnog poverioca i hi­ potekarnog duznika. Konsolidacija nastupa u slucaju kad se u istom licu sjedini svojstvo hipotekarnog poverioca i vlasnika hipotekovane nepokret­ nosti. Hipoteka prestaje i potpunom propascu nepokretnosti opterecene hipotekom (kuea srusena u zemljotresu; kliziste је unistilo hipotekovanu nepokretnost). Ukoliko hipotekovana nepokretnost bude obnovljena (npr. na temeljima srusene kuce sagradena је nova), hipoteka se ponovo uspo­ stavlja i ponovni upis hipoteke vrsi se ро samom zakonu (clan 45. stav ·2. Zakona о hipoteci). Hipoteka se svodi na preostali deo ako predmet delimicno vro�adne, а ispravka upisa vrsi se ро samom zakonu. . PoJedim pravni pisci smatraju аа, ako se npr. za hipotekovanu srusenu kucu doblje osigurana suma, nastaje ро samom zakonu rucna zaloga na toj sumi (tj. realna subrogacija).391 Sama predaja iznosa novca, medutim, ne stvara rucnu zalogu osim ako је to zakonom propi­ sano. Na taj nacin se ne moze konvertovati hipoteka u rucnu zalogu ako о tome nije zakljueen novi, akcesorni ugovor о rucnoj zalozi za obezbedenje istog potraZivanja. � Prestanak hipoteke u opstem interesu. Hipoteka prestaje i kad, na osnovu odluke drzavnog organa, и opstem interesu (eksproprijacija i sl.), pravo vlasnika na predmetu hipoteke prede na trece lice (novi vlasnik). Ispis hipoteke se vrsi na zahtev novog vlasnika nepokretnosti. U ovom slu­ caju nastaje realna subrogacija propisana zakonom. Naime, hipotekarni poverilac stice zalozno pravo na potra.zivanju naknade, odnosno na ispla­ cenoj naknadi. Ako ima vise hipotekarni� po��rila7a, nakna�a se raspodejuj� medu .hi­ � Је vlasmku potekarnim poveriocima prema �edosledu up1sa nJ1ho�� prava h1poteke. Ukoћko oduzete nepokretnosti u opst�,,m i�teresu predata и svозш� di:1g� nepokretnost, ,1;1mesto o�u­ zete, hipotekarni poverilac stice h1poteku na nepokretnosti koJaJe predata u SVOJШU vlasшku umesto oduzete (clan 47. ZOH-a). Amortizacija. Hipoteka prestaje na osnovu pravosnazne sudske od­ luke kojom se utvrduje amortizacija, u skladu sa zakonom, na predlog vla-

39о Stankovic о. i Orlic М., Stvarno pravo, Nomos, Beograd, 2001, str. 282. 391

Isto, str. 285.

260

O�LAGANJ E P RAvosu oNOG 1sP1т� ZA P� K� P� I� tN� �� IO RU __:,; _ _ _ _ __ _ __ _ _ _ _ _ _ _ _ _

---� -� -� ---

snika, suvlasnika ili titulara zajednicke s�?jin� ako је: 1). protekl� dvad�set godina od dospelosti obezbedenog pot:�i�anJa (star; h1pote��), �) �p1sa ni hipotekarni poverilac vise ne postoJl il1 s� ne moze .:pron�c1, n1 nJego�: naslednici (univerzalni sukcesori), ni lica koJa s? docn1Je up 1sana kao pr1jemnici (cesionari) potraiivanja obezbedenog h1potek?� ; 1. З) z� protekl� . platu n1 vreme upisani hipotekami poverilac nije zahtevao, !11t1 p;r 1m10 �� . glavnog potrazivanja ni kamate niti је to zahtevalo bilo koJe ovl�sceno lice . upisano u registar nepokretnosti (v. cl. о� 43. d? 52 Zak�na о h1potec1); . Prodaja predmeta hipoteke radi nanm:enJa. H1po��ka prestaJe 1 . kad је izvrsena sudska javna prodaja predmeta h1poteke sa cilJ�m da se h1potekarni poverilac namiri iz dobljene prodajne cene. Takode, h1poteka pre- · staje i kad је, na osnovu verodostojne isprave ili izvrsne i�prave, u s�adu �а Zakonom о hipoteci, predmet hipoteke prodat vansudskim pu�em ili kad Ј е poverilac namiren na osnovu naknadnog ugovora, u skladu sa tim zakonom. 15. Centralna evidencija hipoteka. Centralna evidencija hipoteka је centralna jedinstvena elektronska javna baza podataka u koju se unose hi­ poteke upisane u nadleZпi registar nepokretnosti, radi pretraZivanja i pri­ kupljanja informacija о hipotekama. Centralnu evidenciju hipoteka vodi RepuЫicki geodetski zavod - ka­ tastar nepokretnosti, u skladu sa zakonom. U vrsenju svoje nadleznosti, katastar .•

nepokretnosti је dпZan: 1) da se stara о zakonitom, sistematicnom i a.Zurnom vodenju Central­ ne evidencije blpoteka; 2) da propise obrazac obave5tenja koje је nadlemi registar dпZan bez odlaganja dostaviti katastru nepokretnosti; i 3) da preduzme druge akte i radnje neophodne za nesmetano i pravi 1no funkcionisanje Centra1ne evidencije hipoteka, u skladu sa zakonom. Кatastar nepokretnosti, ро s1Шbenoj dиZnosti, obavlja: 1) unos hipoteka upisanih u nadleZпi registar nepokretnosti; 2) unos drugih podataka о hipotekama upisanim u nadlezni registar nepokretnosti; i 3) unos svake promene i1i brisanje navedenih podataka, koje su izvr­ sene u nadleznom registru nepokretnosti. Centralna evidencija hipoteka zasniva se na nacelu javnosti (dostupna је svim licima, Ъеz ogranicenja, radi pretraZivanja Ш prikup1janja informacija, u svakom trenutku u okviru radnog vremena katastra nepokretnosti ili putem Interneta, i van radnog vremena' bez naknade) - vidi Cl. od 57. do 62. ZOH-a.

6. Pravo zaloge na pokretnim stvarima 1. Pojam i predmet zalo�e. Pravo zaloge na pokretnim stvarima је, ta­ kode, stvarno pravo na tudoJ pokretnoj stvari. Najveci znacaj u pravnom zi�otu ima z�ozno pravo koje nastaje na osnovu ugovora. Ugovorno za­ lozno pravo ima dve podvrste - rucnu zalogu i registarsko zalozno pravo {hipoteku na pokretnoj stvari). Predmet zaloge moze Ьiti Ьilo koja individualno odredena stvar na kojoj P?Stoji . prayo svojine, а koja је u prometu. Clan 9. st. 1 . . i 3. ZZP-a ovo svoJstvo �razava u zahtevu da predmet zaloge bude individualno odre­ �ena .stvar ko3om z��god��ac �oze slobo�no raspolagati, odnosno druga im?vins�a prav� koJ1ma ПJ1hov imalac moze slobodno raspolagati. Stvari kOJ e SU lZ�zete IZ pro1!1e�a (res е�а Commercium) kao StO SU prirodna bogatstva 1 �obra u. ops.t?J upotreb1 ne mogu Ьiti predmet zaloznog prava. u ugovonma � pn�edi cest J?f��et za1oge.�este

�Ьir pokretnih stvari kao sto је roba v za enom skladiStu, 111 pro� �ymc1, ШVentar kOJl s}uzi U �dredPredm obavljanje privredne de}atnosti i " zaloge moze b1ti slicno.

et

1 stv ar odredena ро rodu kojaje individualizo vana. Novac se

PROF. DR ILIJA ВАВIС UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

261

individualizuje izdvajanjem odredenog nominalnog iznosa i moze u tom slucaju Ьiti zalozen, sto proizlazi i iz odredaba сЈ. 982. i 983. ZOO-a. Predmet zaloge na pokretnoj stvari moze Ьiti suvlasnicki udeo stvari i1i zblra pokretnih stvari ili Ьilo koji idealni deo imovinskih prava (clan 12. ZZP-a). Ро pravilu, predmet rucne zaloge је nepotrosna stvar. Ovo obelezje stvari proizlazi iz dispozitivne zakonske odredbe da zalogoprimac nema pravo da upotreЫjava za­ lozenu stvar, ili daje preda drugome na upotrebu, osim ako mu to dozvoli zalogodavac. Zalo­ goprimac koji upotreЫjava stvar bez dozvole zalogodavca, ili је preda drugome па upotrebu, ili u zalogu, odgovara i za slucajnu propast i1i ostecenje stvari koji Ьi se dogodi1i tom prilikom (CJan 976. ZOO-a).

Ako Ъi predmet zaloge bila potrosna stvar, ona Ы se upotrebom ili ko­ riscenjem istrosila, odnosno bltno umanjila vrednost. Strane, ipak, i u na­ sem pravu mogu ugovoriti da се predmet zaloge blti potrosne stvari koje се zalogoprimac potrositi, odnosno zameniti, а kasnije vratiti istu vrstu i istu kolicinu stvari. U ovom slu�ju postoji nepravilna zaloga (pignus irregulare) zalozena stvar prelazi u svojinu poverioca ali је on posle prestanka zaloge duzan vratiti duzniku istu vrstu i kolicinu stvari. Zaloziti se mogu samo stvari koje imaju imovinsku vrednost ра se mogu unovciti. Tako, predmet zaloge ne mogu Ъiti ni stvari koje imaju iskljucivo afekcionu vrednost (praetium ci.ffectionis) za vlasnika kao sto su: licna pisma, isprave о identitetu itd.392 Stvari van prometa i:li· u Qgranicenom prometu (ako to iskljucuje nji­ hovo unovcenje ро pravilima ·zaloznog prava), ne mogu Ьiti predmet za­ loge jer se ne mogu unovciti. Ne mogu se unovciti pokretne stvari koje se, ро pravilima izvrsnog postupka, ne mogu izloziti prodaji zbog toga sto su izuzete od izvrsenja ili ako је na tim stvarima ograniceno izvrsenje.393 Ipak, izuzimanja i ogranicenja odredena odredbama ZIO-a ne mogu uticati na namirenje potrazivanja ako se prodaja - unovcenje stvari - moze sprovesti vansudskim putem. Zalozno pravo na pokretnoj stvari obuhvata sve pripatke i prirastaje te stvari, kao i plodove ako nisu odvojeni. Strane mogu ugovoriti posebno zalozno pravo na plodovima koji su odvojeni. Ugovor о zalozi moze se zaldjuciti о stvari koja је vec zalozena drugome. U tom slucaju zalomo pravo nastaje kad zalogodavac obavesti poverioca kod koga se stvar nalazi о zakljucenju ugovora о zalozi sa drugim poveriocem i na­ loZi mu da ро naplati svog potraZivanja preda stvar ovome (Clan 970. ZOO-a). Predmet zaloge na pokretnoj stvari mogu Ьiti postojece ili buduce ро� kretne stvari i prava sa kojima zalogodavac moze slobodno raspolagati sto је vec istaknuto u izlaganju о nacelu akcesomosti. Zalomo pravo na buducoj stvari ili pravu nastaje kad zalogodavac stekne pravo svojine na stvari, od­ nosno pravo potraZivanja ili drugo imovinsko pravo (clan 13. stav 2. ZZP-a). Intelektualna svojina moze Ьiti objekat registarskog zaloznog prava, s tim sto se zaloga na tim pravima upisuje u registar zavoda nadleznog za intelektualnu svojinu, i to: registar zigova, registar patenata, registar mo­ dela registar uzoraka i registar geografskih oznaka porekla (clan 14. stav 3. ZZP�a). Takode, predmet zaloge moze Ьiti pravo potrazivanja zalogodavea prema duzniku i druga imovinska prava. -

·

392 Vid. .Stoj;шovic D., Stvarno pravo, Pravni fakultet u Кragujevcu, Кragujevac 1998, str. 209. 393 Vid. В. 115. i 147. ZIO-a.

2 62

GANJE P RAVOSUDNOG ISPITA UCN ZA PO PRIR :.;_ LA ::: IK:.: � :.: _;_;:

---� � � � --

--� � ------

i, Obj ekat registarskog zaloznog prava ne m�gu Ьi� brodov v�zduho­ plovi i hartij e od vrednostijer је za njih ustanovђen reg1star posebn1m propisima (clan 14. st. 1. i 2. ZZP-a). . . . . ic1 erat tus p1gn us). trac (co z1 zalo 1:1 2. Rucna zaloga (pignus). Ugovor о Zalozno pravo na pokretnoj stvari najcesce se �asn1va n� �sn?yu ugovor�: Ugovor 0 zalozi pokretne stvari је ugovor koJIШ se duzn1k ili neko trec1 (zalogodavac) obavezuje poveriocu (zalo&?primcu� da mu pred� odred�nu pokretnu stvar na kojoj postoji pravo svoJ1ne, da Ь1 s�. pre .ostalih pov�r1la­ ca mogao naplatiti iz njene vrednosti, ako .mu po�az1yanJe ne b�de ispla­ ceno о dospelosti, а poverilac se obavezuJe da pnmlJenu stvar cuva 1 ро prestanku svog potraZivanja vrati neostecenu zalogodavcu. . . Ugovor о zalozi moze Ьiti zakljucen istovrem�;io kad .} �lavn1 ugovor (ugovor о kreditu, ugovor о zajmu, ugovor о pr?��! s .obrocn1m otplat�ma cene) ili posle zakljucenj a glavnog ugovora. NaJcesce Је ugovor о zaloz1 re­ gulisan sa jednom ili vise odredaba glavnog ugovora. Osnovna osoЬina ugovora о zalozi је njeg
PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

263

svojstava i vrednosti stvari. Ako pri tome nije postupao sa paznjom do­ brog privrednika, odnosno dobrog domacina, odgovara za stetu koja је zbog toga nastala na stvari. Zalozni poverilac, ро pravilu, nije ovlascen koristiti (upotreЫjavati) predmet zaloge niti је moze dati drugome na upotrebu (npr. ugovorom о posluzi, ugovorom о zakupu) ili zalogu (podzaloga). Poverilac i duznik mogu ugovorom о zalozi predvideti da је zalogodavac ovlascen upotre­ Ыjavati (koristiti) stvar, s obzirom na to da је pravilo о uzdrzavanju od upotrebe zalozene stvari dispozitivno. Neovlasceno upotreЫjavanje za­ lozene stvari poostrava zalogoprimcevu odgovornost za stetu. On се od­ govarati i za slucajnu propast i ostecenje stvari koja Ы se dogodila tom prilikom. Ukoliko za1ozena stvar daje plodove, а nije ugovoreno kome се oni pripasti posle odvaja­ nja od stvari, poverilac, ako hoce, moze ih zadrZati za sebe. U tom s1ucaju iznos cistog prihoda od plodova odЬija se od troSkova na ciju naknadu poverilac ima pravo, zatim od dume kama­ te i najzad od glavnice, sto vaZi i za koristi postignute upotrebom zalozene stvari (Clan 971. ZOO-a). Prema tome, dok se zalozena stvar moze upotreЬljavati samo na osnovu dogovora zalogodavca i zalogoprimca, .u odsustvu dogovora о plodovima zalozene stvari, vaZi suprotno dispozitivno pravilo - da је zaloZпi poverilac ovla8cen plodove zadrZati za sebe . Ovla8cenja zalogoprimca. Osnovno ovlascenje zalogoprimca је drzavina stvari koja је predmet zaloznog prava. Zalogoprimac, ро pra­ vilu, ima neposrednu drzavinu na stvari. Drzavina zalogoprimca је ne­ samostalna jer zalozni duznik ima ovlascenje na samostalnu i posrednu drzavinu stvari. Zalozni poverilac ne mora imati iskljucivu drzavinu stva­ ri koja је predmet zaloge. Zalogodavac moze predati kao predmet zalo­ ge suvlasnicki deo stvari na kojoj zalozni poverilac (zalogoprimac) stice sudrzavinu. Jedna stvar se moze vise puta zaloziti i и tom slucaju samo prvi zalogoprimac ima neposrednu drzavinu stvari, а ostali zalogoprimci imaju posrednu drzavinu. Zalogodavac је duzan pismeno obavestiti pr­ vog zalogoprimca da је zakljucio drugi ugovor о zalozi i da је on duzan, kad mu potrazivanje bude isplaceno, zalozenu stvar predati drugom zalo­ goprimcu u neposrednu drzavinu. з94 Zalogoprimac moze izguЬiti neposrednu drzavinu, а zadrZati posrednu, posredstvom nekog treceg lica. Nairne, sud rnoze odluciti, ро zahtevu zalogodavca, da se zalozena stvar oduzme od zalogoprirnca i preda nekom trecem licu daje drZi za njega, ako zalogoprimac po­ stupa prema zalozenoj s�ari protivno ugovoru.i zakonu (clan 978. ZOO) . Ako је dug namiren, zalogoprimac је u obavez1 da stvar odmah vrati zalogodavcu (Clan 975. stav 2. ZOO-a). Drzavina predmeta zaloga obezbeduje poverioca da се se, u slucaju da dиZnik dug пе u plati vreme dospelosti, naplatiti iz zalozene stvari. Zalogoprimac је ov�a8cen d� zahte�a о� .z�logod�vca drugu o�govarajucu zalo� ako se pokaZe da zalozena stvar 1ma neki matenJalШ 111 pravn1 nedostatak, 1 da ne predstav�a dovolj­ no obezbedenje naplate potraZivanja (Clan 979. ZOO-a). Relevantan је materijalni ili pravni nedostatak kojije postojao u casu prelaza rizika (predaje stvari) na kupca bez obzira na to da 1i је to zalogodavcu Ьilo poznato (v. clan 478. ZOO-a). Ako је nedostatak nastupio posle predaje predmeta zaloge, zalogodavac nije duzan dati zalogoprimcu drugu zalogu. Poverilac, kao imalac �aloge - �arnog P.rava na tudu stvar.} drZalac stvari - ima i pravo sledovanja. Pravo sled?van)a ovlascuJe povenoc:1, . �о mu ;al�enJem tuZЬe sudu, zahteva stvar nazad od svakog lica kod koga se nade bez osnova 111 ро slab1Jem pravnom osnovu. Zalozni ро394 Stankovic О. i Orlic М., Stvarno pravo, Nomos, Beograd, 2001, str. 251.

264

O S P ПA P A O� P� LA:GANJ E R vo s u DN G I U C� ::.:.:. P� �K�ZA NI IO R� � _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

-� � ----_ � .._ �

verilac m�ze podneti ddavinsku tuzbu zbog oduzimanja stvari, �i i posebnu p�titornu tu�bu za vraeanje stvari (vindicatio pignoris).395 Naime, trece savesno llce moze stec1 pravo�pSV?Jine r1ma� na zalozenu stvar i od nev1asnika, u skladu sa odredb�m� Clana .з1. ZOSPO-a.; Zalo& og Ili tuzen tuzeщ се uspeti u sporu za vracanje zalozene stvari ako ima ЈЗСl pravm osnov od nema osnov za ddavinu. • • •

v

Zalogoprimac ima pravo da se nap�at� iz vr:�?nost1 �alozen1p stvar1 ak� duznik ne plati dug о dospelosti. U toJ S1tu�c1J1 po':�r�l�c moze z:i�teva? od suda odluku da se stvar proda na javnoJ �rodaJI, 1�1. ро tekucoJ . се�1� kad stvar ima berzansku ili trzisnu cenu. Ako Ь1 troskovi Javne prodaJe b1li nesrazmerno veliki prema vrednosti zalozene stvari, sud .moz� ?dlu�iti da poverilac proda stvar ро ceni utvrdenoj procenom strucnJak�, 1li da Је, ako .., . . . ћосе, zadrzi za sebe ро toj ceni (clan 980. ZOO-a) . .

Kod ugovora о privredi poverilac nije duzan da se obraca sud� n�go moze pnstup1ti prodaji zalozene stvari najavnoj prodaji pod pretpostavkama odredemm.clanom 9�1. ZOO-a. Ро zahtevu bilo koje strane sud moze odluciti da se .zalozena stvar �оЈа se ��, odnosno gubl vrednost te postoji opasnost da postane nedovolJna za o?ezb�den1e J.??V:e�ocevog potra: Zivanja) pre dospelosti potra2ivanja zalogoprimca proda na ЈаVП?Ј prodaJ1, 11I Ј?О berzansk?J ili trZisnoj ceni ako је ima, i da se cena i1i dovoljan deo cene poloZi kod suda radi obezbedenJa zalogoprimcevog potra2ivanja _ ,v. clan 982. ZOO-a).

Zalogoprimac ima �ravo da iz cene postignute prodajom zalozene stvari naplati pre ostalih poverilaca (pravo prvenstva) svoje potrazivanje, duznu kamatu, troskove ucinjene za ocuvanje zalozene stvari, kao i trosko­ ve oko ostvarenja naplate potrзZivanja. Кadjejedna stvar zalozena nekoli­ cini poverilaca, red ро kome se isplacuju njihova potrзZivanja iz vrednosti zalozene stvari odreduju se prema datumu nastanka njihovih zaloznih pra­ va (cl. 984. i 985. ZOO-a). Poveriocevo pravo da se prvenstveno naplati iz vrednosti zalozene stvari prestaje prestankom njegove drzavine, а ponovo nastaje vracanjem drzavine stvari. Prenosenje zaloZпog prava. Podzaloga. Zalomo pravo је akce­ somo i ne moze se samo, bez potrзZivanja iz samostalnog ugovora, preno­ siti na trece lice. Ako је zalozni poverilac ugovorom о usttipanju na treceg (prijemnika, novog poverioca) preneo svoje potrзZivanje (cesija), sa potra­ Zivanjem prelaze na prijemnika sporedna prava ukljucujuci i zalogu. Ipak, zalozni poverilac (ustupilac) moze predati zalozenu stvar prijemniku samo ako zalogodavac pristane na to, inace ona ostaje kod ustupioca da је cuva za racun prijemnika (cl. 436. i 437. ZOO-a). Za prenos potrзZivanja nije po­ treban pristanak dиZnika, alije raniji zalozni poverilac (ustupilac) duzan da obave�ti d�znika о izvr:senom us!Up�nj?. lspunjenje izvrseno ustupiocu pre obavestenJa о ustupanJu punovazno Је 1 oslobada duznika obaveze' ali samo ak� nije. zna� za ustupanje, inace o�ayeza os:aje i �n је duzan da je ispuni pnJemniku (clan 438. ZOO-a). Zalozn1 povenlac duzan је predati prijemni­ ku u�ovor о. kreditu (�ajmu, prodaji �� obro�n� otplatama cene), ugovor о zaloz1 �ako �e о� sadrzan .u pose�nOJ 1spraV1) 1 druge dokaze о ustupljenim . .., potraz1vanJ1ma 1 sporedn1m praVIma. Na osno� u.govo:a о cesiji prije�nik (novi_poverilac) stice prema za­ logodavcu (duzniku) ista prava koJa Је ustupilac imao prema duzniku do з9s

Stankovic о. i Orlic, М., n.d., str. 253.

PIIOP. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO I SТVARNO PRAVO

265

ustupanja а prestaje za1ozno pravo zalogoprimca. Ukoliko duznik ne plati dug novo � poveriocu u vreme dospelosti, prijemnik (novi zalozni pove­ rilac) moze zahtevati da se namiri iz vrednosti zalozene stvari. Zalozena stvar se moze predati prijemniku samo ako zalogodavac (duznik) pristane na to (clan 437. stav 2. ZOO-a). Duznik sa trecim licem moze zakljuciti ugovor о preuzimanju duga. On је punovazan ako је na preuzimanje pristao hipotekami poverilac. Na ovaj nacin, medutim, ne prestaje zalozno pravo poverioca na stvari koj a mu ј е predata u za1ogu. Zalogoprimac nema pravo da zalozenu stvar preda dalje u zalogu (podzalogu), radi obezbedenja placanja svog duga. Ako to ucini bez dozvo­ le zalogodavca, odgovara i za slucajnu propast ili ostecenje stvari koja Ьi se dogodila tom prilikom. Ukoliko је zalogodavac dozvolio zaloznom poveri­ ocu da zalozenu stvar preda dalje u podzalogu, radi obezbedenja placanja svog duga, poverilac zalogoprimca (podzalogoprimac) stice na stvari nepo­ srednu drzavinu. Zalogodavac је u obavezi da svoj dug isplati podzalogo­ primcu. Ako takva obaveza zalogodavca ne Ьi postojala, moglo Ьi se desiti da zalogoprimac (kasnije, podzalogodavac) ne plati dug podzalogoprimcu, i da zbog toga on ne vrati stvar podzalogodavcu.396 Prestanak zaloznog prava. Zalozno pravo prestaje apsolutno ili relativno. Ono prestaje apsolutno ako vise ne pripada nijednom subjek­ tu, а relativno ako prestane za dotadasnjeg imaoca ali prede na drugog . imaoca zaloznog prava. Prestanak zaloznog prava koje obezbeduje glavno pravo (odredeno potrazivanje) nema za posledicu prestanak glavnog pra­ va. Glavno pravo се nastaviti postojanje ali bez zaloznog prava. Zalozno pravo prestaje kad zalozni poverilac izgubl drzavinu stvari. Na taj nacin, medutim, ne prestaje definitivno zalozno pravo poverioca. Zalozno pravo moze da se stiti drzavinskom tuzbom i tuzbom vindicatio· pignoris. Takav zakljucak proizlazi iz odredaba clana 986. stav 2. ZOO-a koje odreduju da zalozno pravo ponovo nastaje kad poverilac povrati dr• zavinu stvari. Zalozno pravo najcesce prestaje prestankom potraZivanja. PotraZiva­ nje mora prestati u potpunosti, ukljucujuci i sporedna potrazivanja (kama­ te, troskove itd.). Otplacivanje duga nema za posledicu smanjenje predme­ ta zaloge. Shodno nacelu nedeljivosti, zalozena stvar, naime, u celini obez­ beduje potra.livanje poverioca do potpunog namirenja tog potraZivanja. Ako је prestao glavni dug u potpunosti, ukljucujuci i kamate, zalogoprimac је u obavezi da vrati zalozenu stvar zalogodavcu.

ispunjenjem a1i moze prestati i: prebljanjem (cl Potrэ.Zivanje, ро pravilu, prestaje duga (cl. 344-347. ZOO-a); novacijom (Cl. 348-352. ZOO� otpustanjem 336-343. ZOO-a); (Cl. 353-356. ZOO-a); nemogucnoscu ispunjenja (Cl. 354_356 а); sjedinjenjem -konfuzijom ZOO-a); protekom vremena i1i ot�azom (Cl. 357-358. ZOO-�); smrcu (Clan 359. ZOO-a). Za� stareloscu potraZivani� ne pr�sta3e (nego samo zahtev za.pnnudno is�unjenje obaveze). Ali, је zastarelo potraz1van3 e i.z sa�ostalnog ugo�ora .о za.эmu za1ogop:.imac se moze n amiriti izakopredmeta zaloge samo ako Је drZ1 u rukama, а11 ne 1 zastarela potraz1vanja kamata i drngih povremenih davanja (Clan 368. ZOO-a). 396

Stankovic О. i Orlic М., n.d., str. 257.

2 66

O_ PTTA IS_ G_ oN_ _ E_ P RAvo _ _u_ LA I� GANJ _ O� � K� U� � L.A P P� CN� IO R� __:_:. __ _

� � � -� -� � ---

__

s

__

Каd se ispunjava tuda obaveza (i��unje�je sa su�rogacijo�), zalozno pravo ne mora prestati. Naime, svak1 is�uf1:1lac m.oze u� ovor1ti s .pov ­ � riocem, pre ispunjenja ili prilikom ispunJenJa, da 1spunJe�o pot:az1vail)�e . prede na njega sa svim ili samo sa neki� sporedn1m pravima - clan 299. stav 1. ZOO-a (i sa zalogom, kao sporedn1m pravom). Suprotn? tome, ka� obavezu ispuni lice koje ima neki pravni inte�es u. tome! n� nJega I?r�laz1 ро samom zakonu (zakonska subrogacija) u casu ispunJenJa povenocevo potrazivanje sa svim sporednim pravima - clan 300. ZOO-a. Zalozno pravo prestaje propascu predn; eta zaloge. Pro�ast pr� dmeta zaloge dovodi do apsolutnog prestanka zaloznog prava na toJ stvar1, za ra­ zliku od guЬitka drzavine па stvari koja nije propala. Dok otpustanje duga dovodi do prest�nka. pr�va zaloge, kao �kces�r­ nog prava, vraeanje zaloge zalogodavcu kOJOffi Је bilo obezbe?.en� lSp�nJe­ nje obaveze, ne znaci poveriocevo odricanje od prava da traz1 DJen� lSpU­ njenje (clan 345. ZOO-a). Vracanjem zaloge zalogodavcu ne prestaJe glav­ no potr3Zivanje . Poverilac se, medutim, vise ne moze naplatiti iz vrednosti zalozene stvari nego namirenje moze zahtevati, kao hirografemi poverilac, na celokupnoj imovini dиZnika koja nije izuzeta od izvrsenja. Zaloga se moze dati za uslovnu obavezu i do odredenog roka. Shodno tome, zalozno pravo prestaje ako uslov nije ispunjen i protekom odredenog roka. . Zaloga prestaje i konsolidacijom ako zalogoprimac postane vlasnik zalozene stvari (npr. nasledivanjem), а na predmetu zaloge ne postoje za­ lozna prava trecih lica. Zalozno pravo prestaje u slucaju kad је prestalo postojati pravno lice - zalozi poverilac (izguЪilo је pravnu sposobnost) iza koga nema univerzalnog sukcesora. -

7.

Registarsko zalozno pravo (hipoteka na pokretnoj stvari)

1. Pojam. Registarsko zalozno pravo (hipoteka na pokretnoj stvari, mobilijarna hipoteka) је pravo zaloge na pokretnim stvarima koja nastaje bez predaje predmeta zaloge u drzavinu zaloznog poverioca (on nema pra­ vo na drzavinu predmeta zaloge), samim upisom zaloznog prava u registar zaloge. Na isti nacin nastaje i zaloga na pravu potrazivanja i drugim imo­ vinskim pravima (npr. pravu intelektualne svojine). Nacin sticanja zaloz­ nog prava (modus acquirendi) na pokretnim stvarima i pravima је, prema tome, upis u registar zaloge, poput sticanja hipoteke (koja za predmet ima n �pokretn� stvari). Za razliku. od ru �ne zalog:, kod koje se puЬlicitet po­ stize J?redaJO� pokretne s.t;aп poven?cu, zalozno pravo i puЬlicitet na po­ kre�1m stvanma ne P?St�ze s.e pr�daJoП: stvari poveriocu, nego upisom u �eg1 �ta� zaloge, �о� �rza�nu i ?alJe �a�r��va duznik. Stvar (pravo) duznik i dalJe ima � drza':n1 ра Је moze ko�st1t1 i njome raspolagati. Koriscenje i , raspolaganJe stvar1 omogucava dиZniku da stice prihode iz poslovanja i na . taj nacin poveca izglede da uredno otplati kredit.397 �9'7 ulino�c Е �., Ugovor�o osiguranje trazЬina za1aganjem pokretnih stvari bez preda'e stvari u Ј posJed VJerovnika, RiJeka, Pravm fakultet, 1998, str. 390.

�

. .

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GМDANSICO PRAVO I SТVARNO PRAVO

Registar zaloge је elektronski registar zaloznih prava pravnih i fizickih lica koga vodi organ uprave. Vodi se u skladu sa nacelima jedinstvenosti, dostupnosti i javnosti. Registar zaloge је jedinstvena elektronska javna baza podataka za teritoriju RepuЬlike SrЬije. U centralnoj bazi podataka cuvaju se svi uneti podaci. Lokalne jedinice Registra zaloge formiraju se na teritorij i RepuЫike Srblje. 2. Ugovor о zalozi. Zalozno pravo na pokretnim stvarima upisanim u registar zasniva se na osnovu ugovora, а stice upison1 u registar zaloge, osim ako zakonom nije drukcije odredeno. Da li се ovaj ugovor zakljuciti odlucuju strane vodene autonomijom volje. Naime, Zakon о zaloznom pravu na po­ kretnim stvarima upisanim u registar (ZZPP-a) regulise ovaj institut dispo­ zitivnim odredbama. Ugovor о zalozi zakljucuju zalogodavac i zalogoprimac. Zalogoprimac је poverilac koji је stekao zalozno pravo upisom u registar zaloge (zaloz­ ni poverilac), а zalagodavac је duznik koji ima pravo svojine na pokretnoj stvari ili svojstvo imaoca nekog prava kojim moze slobodno raspolagati. za tudi dug (cl. Zalogodavac moze Ьiti i trece lice koje pruza obezbedenje . 15. i 17. ZZPP-a).

Ugovor о zalozi nastaje ako su strane postigle saglasnost: о objektu zaloZпog prava, о potrэ.Zivanju koje se obezbeduje zalozniпi pravom i da се se pravo zaloZпog poverioca upisati u registar zalomog prava (Ьitni sastojci ugovora). U Clanu 3. ZZPP-a odredeni su, osim Ьitnih sastojaka, i prirodni sastojci koje ugovor narocito sadrZi: dan zak1jucenja, ime i prezime Ш firтu, preblvaliste ili boraviste, odnosno sediste poverioca i zalogodavca, kao i dиZnika ako su to razlicita lica. Ugovor mora Ьiti zakljucen u pisanoj formi kojaje odredena kao Ьitan uslov njegove punovэ.Znosti (forma ad solemnitatem).

Registarskom zalogom moze se obezbediti novcano potrazivanje u do­ macoj ili stranoj valuti. Novcano potrazivanje obuh,rata iznos glavnog po­ trazivanja, duznu kamatu i troskove, а moze Ьiti buduce i uslovno. 3. Ovlascenja i obaveze izmedu zalogo_davca i zalogoprimca. Zalo­ godavac је u obavezi da cuva objekat zaloznog prava sa paznjom dobrog domacina, odnosno dobrog privrednika i, shodno tome, odrzava predmet zaloznog prava u ispravnom stanju i vrsi potrebne opravke na njemu. Ugo­ vorom о zalozi moze se predvideti i obaveza zalogqdavca da osigura predmet zaloznog prava. Zalogodavac i posle upisa u registar zaloge ima prayo da. drzi obje­ kat zaloznog prava, upotreЫjava ga prema njegovoj uoblcajenoj nameni i lpriblra plodove ako obJ ekat zaloznog prava daje plodove. Ugovorom 0 ·

·

za ozi moze se ograniciti ovlascenje zalogodavca da upotreЫjava objekat zaloznog prava а moze se predvideti da umesto za1ogodavca, zalozni poverilac u potpunosti priЬira plo� dove od objekata zaloznog prava. Zalogodavac gubl dгZavinu ako ne ispuni obavezu prema zaloznom

poveriocu. Zalogodavac је ovlascen da objekat zaloznog prava izda u zakup ili ga na osnovu drugog ugovora preda na upotrebu i priblranje plodova trecim licima. On moze otuditi objekat zaloznog prava i preneti na nje­ mu pravo svojine na trece lice. Pribavilac stice pravo svoji11e opterece­ no upisanim zaloznim pravom. Zalogodavac је duzan da, bez ойiсч�аnја� podnese zahtev radi upisa zaloznog prava u registar zaloge na teret no

268

o_ vo_s_u_D_ N_ П_� G_Is_P_ O.:.:.. LA P� __ RA GAN _E_P_ - J -ZA K� :. � ё� I N U� �R� IO �P�

� � -----� � --

__

vog vlasnika. ugovorom 0 zalozi moze se iskljuciti ovlascenje zalogodavca da otudi objekat zaloznog prava. . c stice zaloz�o pr�vo, о praenla pov zni Zalo . 4. Dejstvo upisa u registar .�zal go­ rilac 111 pove ati v zahte . vilu, upisom u registar ,zaloge Upis �al!>z?...�g p�ava mo� . ? :':a izJava zalogo?avca da pns�a.Je da ·v

v

1ta p1sme1 . davac. Ako UJ2iS zahteva poverilac, potrebnaJe 1znc poverilac upise zalomo pravo u registar zaloge. Povenlac koJI Је ste�o zalozno .P��vo up1som u registar postaje zalozni poverilac.

Od tog momenta on se moze n�plaЦti iz vre�.no­ sti objekta zaloznog prava pre ostalih poverilaca, ako mu.DJegovo po�az1va­ nje ne Ъude isplaceno о dospelosti. Zalomo pr�vo :povenoca deluJe 1 prem� trecem licu koje је predmet zaloznog prava pn�avilo о� zalogodavca, kao 1 docnijim pribaviocima objekta zaloznog prava �cl.. 5, 6. � 15. �ZPP�a). 5. Namirenje na predmetu zaloge. Ako duzn1k ne 1spun1 SV?JU obave�u о dospelosti, zaloZni poverilac stice drZa��u Р? samom z�onv� 1 p�avo d!- 1z vrednosti predmeta zalomog prava nam1r1 svoJe glavno potraz1vanJe, duznu kamatu i troskove oko ostvarenja naplate potr�iv�ja. Po�J?ak �amirenja p
Zalozni poverilac moze sudu podneti zahtev. za donosenje resenja о oduzimanju objekta zaloznog' prava od zalogodavca Пi lica u cijoj se dr­ zavini predmet zaloznog prava nalazi i predaju tog predmeta u njegovu drZavinu. ·

Ukoliko zalogodavac ima svojstvo pravnog i1i fiziCkog 1ica koje se profesionalno bavi trgovinskom delatnoscu (trgovinsko drustvo, banka, ustanova, preduzetnik itd.), ugovorom о zalozi moze se predvideti da zalomi poverilac ima pravo da objekat zaloznog prava proda na vansudskoj javnoj prodaji, ako njegovo potraZivanje ne bude namireno о dospelosti. Ugovo­ rom о zalozi izmedu ovih strana moze se predvideti, ako objekat zaloznog prava ima tdisnu ·ili berzansku cenu, da ga zalomi poverilac proda ро toj ceni, Ш ga ро toj ceni zadrZi za sebe. U slueaju da predmet zalomog prava nema trZisnu ili berzansku cenu, zalozni poverilac ga moze prodati na nacin na koji Ьi to ucinio razuman i paZljiv eovek, cuvajuci interese dU.Znika i zalogodavca, kad to nije isto lice.

Ako је zalogodavacfizicko lice, koje ugovor о zalozi zakljuci izvan okvira trgovinske delatnosti, ugovorom о zalozi se ne more unapred predvideti da се objekat zalomog prava preei u svojinu zaloznog poverioca ili da ga poveri­ lac m?.Ze p:od�? ро �apred odredeno� ceni ili zadrZati za sebe, ako njegovo potraz1vanJe ШЈе nanureno о dospelosti (lex commissoria). U trenutku dos­ pelos� po�aZiv�ja zalo� poverilac i zalogodavac se, medutim, mogu spora­ zume� da �е obJe�t zaloz�og prava preci u svojinu poverioca umesto isplate duga il1. da се poverilac moc1 da ga proda ро odredenoj ceni ili da ga ро toj ceni zadrZi za sebe (СЈ.ап 28. Zakona). 6. Nacin i re?o.sled n�irenj �. Posle upisa pocetka namirenja u Re­ . g1star zaloge zalozn1 po�enlac m�ze zahtevati sudsku prodaju tj. da sud done�e. odћ.�ku da se obJ�kat z���zno�.prava proda na javnoj prodaji ili ро tekt;coJ �en1, �d stvar im� !rz1sn� ili berzansku cenu. Zalozni poverilac moze pnstup1t1 V�nsudskOJ JaVllOJ prodaji ako је takav nacin predviden ugovorom о zaloz1. -

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO I SТVARNO PRAVO

269

Zalozni poverilac ima pravo da iz cene postignute prodajom objekta zaloznog prava naplati svoje potrazivanje pre ostalih poverilaca zalogodav­ ca. Ako је jedan objekat zaloznog prava, putem upisa и Registar zaloge, zalozen nekolicini poverilaca, red ро kome se isplacuju njihova potrazivanja iz vrednosti tog objekta, odreduje se prema trenutku upisa njihovih zaloznih prava и Registar zaloge. Red prvenstva izmedu registarskog zaloznog prava i zaloge (koja na­ staje predajom zalozene stvari u drzavinu poveriocu) odreduje se prema vremenu nastanka. Ako upis u Registar zaloge prethodi predaji и drzavinu, upisano zalozno pravo uziva prvenstvo. u s)ucaju da је zalogodavac prvo predao stvar u drzavinu jednom poveriocu, а zatim zatrazio upis zaloznog prava u Registar zaloge u korist drugog poverioca, poverilac u cijoj drzavni se nalazi stvar uZiva prvenstvo. Zalozno pravo stece­ no predajom u drzavinu uziva prvenstvo u odnosu na docnije zalozno pravo upisano u Registar zaloge (clan 31. ZZPP-a). Za potrazivanje poreza i drugih dэ.ZЬina red prvenstva odreduje se prema vremenu njihovog upisa u Registar zaloge. 7. Prestanak registarske zaloge . Zalozno pravo prestaje brisanjem upisanog zaloznog prava iz Registra zaloge. Registarska zaloga se brise ako је: prestalo potrazivanja koje ona obezbeduje, propascu stvari koja је obje­ kat zaloge, prodajom objekta zaloznog prava, protekom roka, konfuzijom, konsolidacijom i odricanjem poverioca od zaloznog prava. Potrazivanje zaloznog poverioca najcesce prestaje ispunjenjem ali i na drugi nacin (kompenzacijom, otpustanjem duga itd.) . Zastareloscu ne prestaje registarska zaloga. Naime, zalozni poverilac se moze namiriti iz vrednosti objekta zaloznog prava i posle zastarelosti njegovog potra.Zivanja (clan 51. stav 2. ZZPP-a). Zalozno pravo prestaje i brise se iz Registra zaloge kad propadne obje­ kat zaloZпog prava (koji mora Ьiti odreden). Ako је predmet zaloZпog prava Ьiо osiguran, zalozno pravo se, na osnovu clana 52. stav 2. ZZPP-a, uspo­ stavlja na potraZivanju iznosa (ili naknade) osiguranja (realna subrogacija). Ako је izvrsena javna prodaja Ш druga prodaja objekta zalomog prava, radi namirenja potrэ.Zivanja zaloznog poverioca, zaloga се se izbrisati iz Registra zaloge. Ukoliko је izvrsena sudska prodaja objekta zaloznog prava, ро pravosnзZnosti sudske odluke о namirenju, sud се reser1jem odrediti da se zalozno pravo brise iz Registra zaJoge. U slueaju vansudske prodaje zalozni poverilac је duzan da izda ispravu na osnovu koje zalogodavac moze zahtevati brisanje zaloznog prava (clan 53. ZZPP-a). Ako је trajanje zaloznog prava ograniceno rokom, protekom roka moze se zahtevati brisanje registarskog prava. Zalozno pravo prestaje i brise se iz Registra zaloge ako је prethodno nastupila konfuzija (kada se svojstvo za­ loznog poverioca stekne u istom licu sa svojstvom duznika), konsolidacija (kad zalozni poverilac stekne pravo svojine na objektu zaloznog prava) ili se zalozni poverilac odrekao od zaloznog prava u pismenoj formi .

1.

Pojam

IV REALNI (SТVARNI) TERETI

Realni teret је stvarno pravo koje opterecuje svakodobnog vlasnika nepokretnosti i obavez.uje ga da k?risniku relnog tereta periodicno daje v tog s�arnog t�reta. Ovo stvarno pra­ stvari ili cini radnj � ko�e su s�drzaJ . vo osniva se u kor1st lica koJe ne mora b1t1 vlasn1k neke nepokretnosti.

270

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Suprotno tome, lice koje ima obaveze davanja � (ili) cinj��ja је. vlas�ik nepo kretnosti. Vlasnik opterecene nepokretnost1. u obavez1 Је da �spunJ a: va s adrzaj tereta i za to odgovara vrednoscu �voJe �ei;>okretno�ti: ��a�I?- 1 teret ј е stvarnopravno sredstvo obezbedenj a 1spunJenJa davan]a 1 (1ћ) ci­ njenja. 398 Osnivanjem realnog tereta nastaje stv�rnopra�a odgovornost za davanja i (ili) cinjenja i to svakodobnog vlasn1ka opterecene nepokret: nosti.399 Realni teret је ograniceno samostalno sn:arno pr:vo na· tu��� stvari (iura in re aliena). Ovo pravo ne zastareva 1 ne moze se odvoJ1t1 Od nepokretnosti koju opterecuje. U slucaju da је realni vteret О��?V�П U korist neke nepo�retnosti (predijalni teret) on se ne moze odvoJ1tl n1 od povlasne nepokretnosti.4оо

Institut stvarnog tereta AOGZ-a је regulisao delimicno u p�rag�afi�a 512, 5�0, 686, �!37. i 928. Tako paragraf 512. koji regulise pravo l�cne sluzb�no� u�vanJa odr�duJe: "Као ClSt dohodak moze se smatrati samo ОПО sto pretece ро odbIJanJU SVlh potrebшh troSkova. UZivalac prima dakle na se sve terete, koji su Ьili skopcani sa sluznom stvaiju u vrieme, kad mu Ъi dozvoljeno uzivanje, а tako i kamate od g1avnica upisanih n� spomenutoj stvari". 4°1 Srpski gradanski zakonik nije regulisao realne terete, zbog cega su se oni retko osnivali u pravnom zivotu.

Clan бо. ZOSPO-a propisao је da se pravo stvamog tereta ureduju zakonom. Osnivanje realnog tereta najcesce se predvida ugovorom о ustu­ panju i raspodeli imovine za Zivota. Cian 188. stav 1. ZON-a propisuje da u ugovoru о ustupanju i raspodeli, "ustupilac moze za sebe ili svog bracnog druga, ili za оЬоје, ili .za kog drugog zadrzati pravo uzivanja na svim ili nekim ustupljenim dobrima, moze ugovoriti dozivotnu rentu u stvarima ili novcu, dozivotno izddavanje ili kakvu drugu naknadu". Realnim tere­ tom moze Ьiti opterecena i nepokretnost davaoca izdrzavanja u ugovoru о dozivotnom izdrzavanju, s tim sto se potrazivanja primaoca izdrzavanja ne mogu preneti na drugoga (v. 194. i 200. ZON-a). U ovom slucaju realni te­ retje stvamopravno obezbedenje primaoca izdrzavanja. Ovaj teret se moze osnovati i drugim oЬligacionim ugovorima.4°2 2 . Razgranicenje Pravo �ealnog.teretaj ��tva�o pravo na tu�oj stvari isti kao i hipoteka . 1 pravo sluzbenosti. Ova sl1cnost Је mnogo manJa od dubokih razika izme­ tereta i navedenih instituta. du realnog b

Hipote је akces.�rno p�av? i sluii obezbe�enju unapred odredenog odredivog po­ · v trazi��Ja (nacelo spec1Jalnosti h1poteke) kao cel e (iz ugovora о kreditu, zajmu, prodaji s ili

� obrocrum otplatama cene - glavno pravo) и novcanom iznosu. Realni teret је samostalno (glavno) pravo u kome su odredena pojedinacna davanja i radnje (najcesce periodicno)' dok ukupan iznos davanja i radnji ne mora blti odreden. Hip?teka se osniva r�di. obezbedenja celokupnog novcanog potrazivanja poverioca prema tacno odredenom duzшku (ad personam). Kod realnog tereta Ьitna је stvarna odgo-

Rajacic С., n. d., str. 373. Gavella N, Jos�povicT, Gliha 1, Belaj V. i StipkovicV" Stvarno pravo, Svezak drngi, Narodne novine, Zagreb 2007, str. 47. i 48. 4оо Isto, str. 61. 4oi Vidi potpunije: RШnovА, Тumac Obeemu austrijskomu gradanskomu zakoniku knjiga prva Кnji' ' �ara Lav. Hartmana, Zagreb, 1893, str. 703. 4°2 Kovacevic К. R, Lazic М., Stvamo pravo, Punta, Ng, 2009, str. 214. з9s 399

·

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO I S1VARNO PRAVO

271

vornost - za davanja i cinidbe odgovara svakodobni vlasnik opterecene nepoI<:retnosti. Licna odgovornost prema poveriocu kod realnih tereta postoji samo и pogledu onih cinidbl koje nije ispunio kao vlasnik opterecene nepokretnosti (i dok је Ьiо njihov vlasnik).4°3 Vlasnik opterecene nepokretnosti, naime, duguje davanja i cinjenja korisniku stvarnog tereta, koje su dospele u vreme kad је on Ьiо vlasnik opterecene nepokretnosti. Za ispunjenje ovih davanja i cinjenja onje duznik iz oЫigacije za koju odgovara celokupnom svojom imovinom.4°4 Pravo rea1nih tereta i kada obezbeduje novcano davanje - doZivotnu rentu, odnosno do­ zivotno izdrzavanje (ne zna se, unapred, koliko dugo се primalac rente, i1i izdrzavanja ziveti i kolike su ukupne obaveze vlasnika realnim teretom opterecene nepokretnosti) ne obezbeduje unapred odredena potraZivanja u celini nego pojedinacna davanja i cinjenja. Pravo realnog tereta moze se osnivati i sa ciljem obezbedenja davanja i cinjenja vlasnika nepokretnosti, а to nije moguce hipotekomjer se njome obezbeduje novcano potraZivanje zaloznog poverioca. Slicnost prava sluzbenosti i prava realnog tereta proistiee iz cinjenice sto su оЬа prava ogranicena stvarna prava na tudoj stvari. Pravo sluzbenosti, medutim, obavezuje vlasnika po­ sluznog dobra na necinjenje (na trpljenje i propustanje), dok pravo realnog tereta obavezuje vlasnika opterecene nepokretnosti na pozitivno cinjenje - da korisniku realnog tereta nesto daje i1i cini radnje.405 3. Vrste i sadrzina realnog tereta

Realni teret moze Ьiti ustanovljen и korist svakodobnog vlasnika po­ vlasne nepokretnosti (predijalni realni teret) ili и korist odredenog lica (te­ ret licne prirode). Ako је osnovan pred�alni realni teret, on se ne moze razdvojiti od svo­ jine na povlasnoj nepokretnosti. Predijalni teret prenosiv је samo zajedno s povlasnom nepokretnoscu, kao sto se prenosenjem opterecene nepokretno­ sti na njoj prenosi teret. Korisnik realnog tereta је vlasnik povlasne nepo­ kretnosti. Realni teret se moze osnovati i и korist imaoca prava gradenja.4°6 Realni teret osnovan и korist lica (personalni realni teret) ovlascuje to lice na davanja i radnje na teret opterecene nepokretnosti. Pravo iz realnog tereta osnovanog и korist nekog lica, а eventualno i njegovih naslednika, ne moze se prenositi sa ovlascenog lica na drugo lice, ako zakonom nije drugacije odredeno.4о7 Korisnik realnog tereta ovlascen је da od svakodobnog vlasnika optere­ cene nepokretnosti zahteva ispunjenje sadrzine realnog tereta - odredena periodicna davanja ili cinjenja. Obavezno lice је uvek vlasnik nepokretnosti s obzirom da је realni teret stvamo pravo na tudoj nepokretnosti.4os Sadr­ zaj realnog tereta moze se sastojati i и jednokratnom davanju ili cinjenju. Sadrzina realnog tereta mora Ьiti moguca, dopustena, odredena ili odrediva, а ako se ne sastoji и davanju novcanog iznosa, da se moze novea. " no izraziti. Davanja mogu Ьiti novcana (u vidu rente) ili naturalna. Ako је sadrzina stvarnog tereta isplata rente, ona se placa periodicno i namenjena је izdrzavanju korisnika rente. Stoga se visina rente odreduje и srazmeri sa svakodobnom vrednoscu nepokretnosti. Za placanje rente licno odgovara ·

4о3 Vid. clan 252. ZVH-a i Clan 273. ZSP-a. 4о4 Rajacic с., n. d., str. 37з; Kovacevic К. R, Lazic М., n. d. str. 215. 4os Gavella N, Josipovic Т, G1iha 1, Belaj V. i Stipkovic V" n. d., str. 61. 4о6 Vid. Clan 282. ZSP-a. 4о7 Vid. clan 259. ZVН-a i clan 280. ZSP-a. 408 Rakic V" Realni tereti, odredniva u EIP, tom drugi, str. 1271.

272

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

�vakodobni vlasnik opterecene nepokretnos�, u. �ете kad ј � .dospel� za isplatu.409 Naturalna davanja, takode, moraJU b1t1 odredena 11� ?dred1va. Osnov za njihovo odredivanje jesu prihoda koji se mogu ostvar1t1 sa opte.. recene nepokretnosti. u vez1 sa ekonomskom namenom ор: .

Radnja kojaје sadrZaj realnog tereta, ne mora b1ti no terecene nep�kretnosti. Ona ne mora sluZiti ostvarivanju eko�om�ke nю;nene ne�okret sti cene nep?­ korisnika realnog tereta. Tako se radnja koju је duzan pr�d�zi�ati v�as!11k opter� u sluCaju anJa ne&ov 1 vanJa 1zdda . kretnosti, moze sastojati u obradivanju zemЏist�, obavez1 1td. en1ka po Ъolesti, sahrani korisnika realnog tereta, podizanJu nacip"obno� � � .

Realnim teretom moze Ьiti opterecena Jedan ili vise nep?kretnosti .Си iskljucivoj svojini i1i susvojini). Ako је nepokretnost �pterec�na realn1m teretom on se prostire i na njene pripatke. Svakod?�n1 vlasn�k �epokret­ nosti, koja је opterecena realnim teretom, u obavez1 Је da kor1sn1ku.tereta ispunjava sadrzaj tereta, za sto odg9vara vrednoscu opterecene �e�o�et­ nosti. Osnovna obaveza iz realnog ttereta ne zastareva, dok p0Jed1nacne ;� �i obaveze zastarevaju. ·. 4. Osnivanje, zastita, pre� ak i UkidanJe realnih .t�reta Realni teret se moze osnovati "·zalџ>nom, pravn1m poslom ili odlukom drzanog organa. Zakonom se osnivajuja�op ravni realni tereti - na primer, obaveza vla�

snika priobalnog zemljiSta da preduzima radnje radi zaStite od poplava (podigne ili oddava branu), obaveza vlasnika poljoprivrednog zemljiSta da ga obraduje itd. Najcesci pravni posao kojim se osniva realni teret је ugovor, ali to moze Ъiti i testament. Pravo realnog tereta stice se па osnovu ugovora ili testamenta upisom и zemljisni registar, kao teret na opterecenoj nepo­ kretnosti. Sud moze osnovati realni teret re5enjem о deobl, и ostavinskom postupku i drugim slueajevima odredenim zakonom.

Korisnik realnog tereta ima pravo da tuzbom podnesenom osnovnom sudu zahteva da se prema vlasniku opterecene nepokretnosti utvrdi posto­ janje realnog tereta. Istom ili odvojenom tuZЪom korisnik realnog tereta moze zahtevati ostvarenje prava na davanje ili cinjenje. Ako trece lice ome­ ta ili sprecava korisnika u izvrsavanju realnog tereta, on ima pravo tuzbom da zahteva da to ometanje iH sprecavanje prestane (actio negatoria). Radi ZaStite dospelog pojedinacnmog davanja i cinjenja, korisnik real­ nog tereta ima pravo da zahteva od Нса koje је dиZnik davanja i cinjenja, ispunjenje dospelog, а neispunjenog davanja i cinjenja ili placanje novcane protivvrednosti. Za ispunjenje pojedinacne obaveze davanja ili cinjenja od­ govara svom svojom imovinom Нее koje је vlasnik opterecene nepokretnosti u 'V!eme dospeca oba�eze. Odgovornos�.tog lica za dospele obaveze ne pre­ staJe sa pr�stankom nJ�gov?g pr�va �OJI�e na opterecenoj nepokretnosti. Realn1 tei:,et prestaJe.nJegovim bn��Je� u .zemЏisnom· registru. Brisanje realnog tereta mo� se �tev�ti zbo�: 9

propasti ili �VlJanJa van prometa optereeene Ш povla­ n�po� 2) odrican kons� e tnos ne Ja �, ka .ter�, 3) istekom vremena na koje је Ьiо osnovan Ш � ras kidnog usloya enJem spun d po ��J�m)� Ью osnovan, 4) odlukom suda i 5) smrcu lica и ciju � � Је kortst osnovan, ako realni teret ШЈе lZГlcito osnovan i za njegove naslednike.

Vlasnik opterecene nepokretnosti moze zahtevati da sud donese od­ luku о ukidan�u re�lnog. tereta. Sud се doneti odluku о ukidanju realnog tere.ta а�о on izgub1 svoJu svrhu, bez obzira na pravni osnov 0 njegovom osn1vanJu. 4о9 Raja�ic с., n. d., str. 374.

PROF: DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

273

Odeljak dvanaesti

ZEMLJISNI REGISTRI I. РОЈАМ I FUNKCIJA ZEMLJISNIH REGISTARA

Zemljisni registri su verodostojni registri ry.epokretnosti .i prava па tim stuarima. Za razliku od pokretnih stvari, ciji broj је veliki tako da ih

је tesko registrovati (popisati), nepokretnosti su prostorno ogranicene (i

broj stvarnih prava na njima) i mogu se registrovati. Stvarna prava na nepokretnostima mogu delovati prema svima (erga omnes) ako је na od­ govarajuci nacin .objavljeno da na odredenoj nepokreц1osti postoje necija prava, koji је njihov sadrzaj i oblm, te ko је njihov inialac. 410 Ukoliko su stvarna prava na nepokretnosfima, njihov sadrzaj, oblm i titulari (ima­ oci) objavljena (puЬlikovana) i tako ucinjena dostupnim javnosti, tada se od svih trecih lica moze zahtevati da ih postuju. Treca zainteresovana lica mogu saznati gde se nepokretnosti nalaze, koja је njihova povrsina, kultura, klasa, granice dokle se prostiru i stvama prava koja-pbstoje na nepokretnosti. PuЬlikovanje stvarnih prava na nepokretnostimaje nuzno da Ьi pravni promet Ьiо siguran (sticalac prava na nepokretnosti moze da proveri da lije prenosilac vlasnik stvari koju mu prenosi), а titulari mogli stititi svoja stvarna prava. Upise nepokretnih stvari u javn�_knjige i prava na njima obavlja drzava. v

П. OSNOVNI SISTEMI ZEMLJISNIH REGISTARA

U uporednom pravu postoji vise sistema zem1jisnih registara.411 Prema francuskom sistemu zemljisnoknjiznih registara puЫicitet stvarnih prava na nepokretnosti ostvaruje se polaganjem isprava о raspolaganju pravima na nepokretnostima u javne knjige. Pravo svojine prenosi se ugovorom, а obavljeni prenos se samo puЫikuje - da Ъi se treea lica obavestila о izvrsenom prenosu. Upis u zem1jisnoknjimi registar је, u pojedinim pravima, koja prihvata­ ju ovaj sistem, i pretpostavka za sticanje odredenih stvarnih prava (npr. hipoteke).412 Ovaj sistem је usvojen u francuskom, ita1ijanskom, belgijskom, holandskom, 5panskom, portugalskom i drugim pravima. . Torensov sistem zasniva se na neposrednom upisivanju u zem1jisni registar prava na nepokretnostima. Neka prava se na konstitutivan nacin sticu jedino upisom u zemljisni regi­ sta_r. Ovaj sistem su usvojile neke fed�ra1ne drzave u SAD, а jednim delom i Velika Britanija pos1e reforme stvarno�r��og uredenJ a 1925. ... . . .. . . Austrijsko-nemacki s1ste� usv�Je�Je u Nem�ckoJ, Austri]l, �aзcars�OJ 1 :eravmm s1st�­ mima koji su Ьili pod germanskim uticaзem (prva 1 druga JugoslaV1Ja, PolJska, CeSka, Slovac­ ka Madarska Slovenija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska itd.). Prema ovom sistemu stvarna pr�va na nep�kretnim stvariina se puЫikuju neposrednim upisom u zem1jisne (gruntovne) knjige.'_-tJpis u zemlj���e 1:
Gavella N., Josipovic Т., Gliha I., Belaj V. i Stipkovic Z., Stv�rno pravo Informator, Zagreb 1998, str. 194 . • $. F., кoment_, "х ·ь zakona, Geca Коп, шoVI\; ar zeml"x 411 · ,., �li:>DOknJ11.ru V1 1, npr. '-- u1." . о istorijatu zemljisnih knJ1ga . . Beograd 1931, str. IV-VII (uvod). . . . . . . . st r . 196; BelaJ V.1 StipkovicZ., n. d., 412 1., Stankovic О. 1 Gltha Orl1c M., StvaricT., N., Josipov GaveПa no pravo, Beograd, NIU Sluzbeni list SRJ, 1993, str. 318. 4 1. 13 CuHnovic, F., n. d" str. 410

'd'

)1,

274

IT Is G_ A P_ O_ N_ D_ u_ _ s P_ RA vo _ LAG� JE_ _ N_ A:: � _ _ .:.:.. ::.: � PO :. 'lA � K � NI ·� t � k;.u ·� � Piu --�

� � � � � -� � �

III. ZEMLJISNI REGISTRI U NASEM PRAVU

Sistem zemljisnih knjiga postoji u Vojvodini, а na uzem podrucju Sr��te uvodenje zemljisnih knjiga pocelo је stupanjem n"a �nagu Zako�a о z�mlJI�­ nim knjigama od 18. maja 1930. Zakona о unutrasnJe�.urede���, .osn1vanJu i ispravljanju zemljisnih knjiga iz 1931. i Zakon� о zemlJ1sn�knJ1zn1m d;oba: ma, otpisima i pripisima iz 1931. i podzakonskih :11,
1. Uopste

ZeI_Dljisne knjige s.e u na5em pravu vode ро sistemu realnih folija - prema samoj пepo­ kretnosti, а ne prema titu1aru stvarnog prava na nepokretnosti. Stvarno pravo se upisuje u zemljisnu knjigu samo ako је vezano za nepokretnost upisanu u tu knjigu.41s 1330. ZemljiSna knjiga ima za osnovu katastar zem1jista. Кatastar zemljista evideпtira d;.Zavin? !1epo�etnosti evidencija), dok zem1jisna knjiga ima karakter pravne evideп­ - с1Је. Up1s1 u katastar ne uttcu na stvarna prava na nepokretnostima, nego samo upisi u zemljis­ пој knjizi. Кatastar ј�, medutim, osnovi� za zemljisn1.1 knjigu jer sadrZi podatke pribavljene neposredno geod�skim premerom zen_llJ1Sta. �?datk�. � tastra ko�� zemljisпa knjiga. Ka­ tastro;s� par�la }е osnov za obrazovanJe ze mlJISnoknJ1znih t ela. ZemlJ1snoknjiZno telo moze se saБ!oJ.ati s"�? iz1edne kat�arske parcr:I� ili vise njih (ako su svojinajednog lica, optereceпe su па 1sti пас��1zuzev. �tv arnih slu�enosti 1 nalaz.� se �.istoj. katastarskoj opStini) .416 ZemlJISПa �l�a Se ��tOJl Od glavne kn]lg�} lZ zb��ke isprav (pr vno pravi}o iz c}ana � 1. Zakoпa о �e�11smm 1?1J1ga�a). �о deo zem1J1sne knJ1ge smatraJu se�1 zЬirka katastarskih VIdenc1Je. planova, registrt 1. pomocne e

(f�Cka

�

J

2. Glavna knjiga

. �lavna �jigaje �ео. z�mljiSne ��ige u koju.�e upis�ju �epokretnosti i prava па пjima. zem111sпu kiiJ1gu se up1SUJU. pravo sуо1ше, susvo]ina 1 zaJedmcka svojina, hipoteka i zemlj u iSni dug, S';1ds�O zaloz"no pravo, podzalo�O prav?, pravo dugorocnog najma i zakupa, pravo rece kupoVIne 1 pravo otkupa, stvarne sluzbenosti, plodouZivanje, stvarni tereti i prav a koris nja. 4•4

"Sluzbeni list FNRJ", broj 86/46. Culinovic F. n. d., str. IV (uvod). 416 Stankovic О. i Orlic М" Stvarno pravo, Beograd, Nomos, 1996, str. 321.

415

fe

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

275

Prava na nepokretnosti se mogu steci, preneti, ograniciti i ukinuti jedino upisom u g]av­ nu knjigu. GJavnu knjigu sacinjavaju zemljisnoknjizni u1osci. Zemljisnoknjizni ulosci koji obuhvataju zemljistajedne katastarske opstine cine skupajednu glavnu knjigu. Glavna knjiga moze imati vise svezaka. Zemljisnoknjizni u1ozak obuhvata samo jedno zemljisnoknjizno telo, ajedno zem1jisno­ knjizno telo moze obuhvatiti samo zem1jista koja se nalaze u jednoj istoj katastarskoj opStini. Svaki zemljisnoknjizni ulozak sastoji se iz: 1) popisnog Нса (posedovnice), 2) vlasniCkog lista (vlastovnice) i 3) teretnog Hsta (teretovnice). Svaki list i svaka strana mora se oznaciti s]ovima А (popisni list), В (vlasnicki list), i V (teretni list) - 1atinicom А, В, С. Popisni list (А list, prvi odeljak, posedovnica) se sastoji iz dva dela. Prvi deo obuhvata nat­ pis (naziv katastarske opstine i Ъrој zemljisnoknjiznog uloska, ЫiZи oznaku zemljista - njegove delove i naziv i sastavne delove zemljisnoknjiZпog tela). U prvi deo popisnog ]ista upisivace se zemljista pod rednim brojevima i njihova povrsina prema katastru. Drugi deo obuhvata sve ostale upise koji se odnose na stanje nepokretnosti, а koji se ne upisuju u prvi deo. U drugom delu popisnog 1ista oznacava se (cini vid1jivim) da је nepokretnost opterecena (slиZbenoseu realnim teretima i rea1nim pravima koji pripadaju povlasnom dobru), unosi zaЪelezba otpis� otpisi, pripisi i beleze sve promene koje se odnose na natpis i prvi deo popisnog lista.417 U vlasnickom listu (В list, drugi odeljak, vlastovnica) upisuje se ime titulara prava svoji­ ne na nepokretnosti iz А 1ista i pravni osnov sticanja (ugovor о pok1onu, resenje о naslediva­ nju, sudska presuda itd.). U ovaj list upisuju se i ogranicenja vlasnika nepokretnosti da samo­ stalno upravlja i raspolaZe zemljisnoknjiZnim telom ili njenim delom (vlasnik је maloletan' lisen је poslovne s�osobno�ti itd.) i beleze ogranicenja �оја su upis�a u teretni list. U teretnom listu (С listu ро abecednom redu, V listu ро azbucnom redu, treci odeljak teretovnica) upisuju se sva stvarna prava kojima је zemljiste optereceno, prava steeena na� pravima i ogranicenja koja se odnose na njih: hipoteka, nathipoteka, stvarne i licne sluZЬe­ nosti, realni tereti, pravo otkupa, prekupa, pravo prece kupovine i druga optereeenja nepo­ kretnosti iz А lista. 3.

ZЬirka isprava

ZЪirka isp�ava obrazuje �� i� i�or?ika Ш P.��pisa ��pr�va,,koji se podnose zemljisno­ .. .., knJ1znom sudu 1 na osnovu koJ1h Је IZVrsen zemlJ1snoknJ1zш up1s. Uz predlog za upis u ze­ mljisne knjige predlagac podnosi sudu odgovarajucu ispravu: presudu parnicnog suda, re­ senje о nasl�divanju, o�ereni ugovor о p�odaji, .poklonu, razll?-eni, kreditu itd. �о se ispra­ vom J?Гenos� .:pravo SVOJine �epokretnosti vla�m� na drug� ћсе, опа �?ra sadrzati i izjavu zem1J1snoknJ1�nog preth.odnika о t?me d� J?ПStaJe ?а �е. stical�c ukцJ1z1 �ао vlasnik na toj nepokretnosti (clausula шtabuland1). Ova IZJava moze b1ti data 1 u posebnoJ overenoj ispravi. 4. Katastarski planovi �tastarski pla;io� �u.crteZi zemlji�ta (geo!11etrijsko pre�tavljanj�..,zemlji�ta) koja leze ki planovt su merodavш za zemlJ1sne knJ1ge. Sve pro­ u jednoJ katastarskoJ opstim. Кatastars mene u katastarskim planovima trebal? Ьi pr?vesti i u zem1j��1im knjigama. �tastar zemlji­ ! ta ро kat�starskim opSt:inama. sta izradenje na osnovu. pre�era, ��s�ranJ�.1 procene.�e�J1s Sluzi kao pod1oga za osшvanJe zemlJ1smh knJ1ga а sastOJI se 1z katastarskih planova i spiskova. 5. Pomocni registri Uz glavnu knji� yodi se re�st� parcel� (stvarni registar) i regi�tar ylasnika (imenik). u registru vlasnika up1suJe se pre�me� 1me, P.?stans.�� adresa� rodeno. �me 1 �atum rodenja vla­ snika kao i katastarska op�tina 1 �ГОЈ zemlJ1snoknJ1�og uloska u koJI su. up1sane nepokretno­ eti koje pripadaju vlasniku;. U r�gistru parce��unos��ve :parc�la ��on �p1sa и z.�mljisnoknjizni ulozak (odeljak) А sa upu�1vanJem na zemlJ1snoknJ1zn: �lozak ili.uloske u. �OJ1ma је о�а upi­ sana. Registar parce]a vodi se.za sva�u kata�tars� ops��u za �OJU se v.�di 1. glavna knJiga. Zemljisnoknjizni sudovi v�de 1 P?moc�u evidenCIJU о шzu. r�dnJ1 �ОЈе preduzima sud ili ucesnici u postupku. Iz.pomoc.ne. evtden.cчe se ро syom znacaJU 1zdvaJa dnevnik. u dnev­ niku se registruju zahteVI za up1s 1 dodelJUJU se registarske oznake. Kod svakog upisa se 417

Vidi pravno pravilo iz Clana 19. Pravilnika za vodenje zemlji�nih knjiga ("Sluzbene novine", broj

64/1930).

G ISPITA

SUDNO PRIRUtNIK ZA POLAGANJE PRAVO

� d

dono enje rese­ obavezno naznacava registarska oznaka upisa. Zavrsetak obrade za�teva a om atuma nazn sa n1k nj a о odobrenju ili odbljanju zahteva potrebno је ubeleziti u dnev . donosenja resenja . . . 1h sp1sa, ье1еz� ica о preSudovi vode i druge pomocne evidencije kao s�oј� spisak �oslat ш kalendar, poslov pisivanju u1ozaka, spisak narucenih izvadaka, prep1sa 1 sluZЬenih potvrda, be1eznica za rokove itd.418

V. NACELA ZEMLЛSNIH REGISTARA

�

Zakon о drzavnom premero i katastro u os�ovi је preuze? re enja iz pravnih praVila 0 upisima prava na nepokretnos ma. Stoga s� 1 n� cela. ze­ mljisnih knjiga i katastra nepokretnosti иI?.�eteznom delu �a;ednuika, � to: nacelo stvarnosti, nace}o upisa, nace}o knJlZllOg preth?d�1ka, nacelo JaV­ llOSti, nacelo poverenja U zemljisne registre, nacelo pr1or1�eta (prvenstva) i nacelo legaliteta (zakonitosti) upisa. Pojedina nacela SVO]Stvena su samo katastru nepokretnosti (uvedenom Zakonom о drzavnom premeru i kata­ stru), а predstav�aju odstupanje od zemljisnih knjiga. Izdvajaju se sledeca nacela: objedinjene evidencije, obaveznosti upisa i nacelo ро kojoj organi uprave vode zemljisne registre.419

,!i

1.

N acelo stvarnosti i odred:enosti

Prema nacelu stvarnosti predmet upisa u zemljisne registre su nepo­ kretnosti, stvarna prava na njima i droga prava odredena zakonom. Iz tako odredenog predmeta upisa proizlazi i ovo nacelo. u katastar nepokretnosti upisuju se pravo svojine, pravo susvojine, pravo zajednicke svojine i druga stvarna prava na nepokretnostima, odredena oЫigaciona prava koja se od­ nose na nepokretnosti, realni tereti i ogranicenja u raspolaganju nepokret­ nostima (vid . cl. 75. i 75. ZDPK-a).

2. Nacelo sticanja stvarnЊ prava upisom Stvarna prava na nepokretnosti sticu se samo upisom u zemljisne knjige, odnosno katastar nepokretnosti. Ugovori u nasem pravu proizvode oЫigaciona dejstva, ра se samo na osnovu ugovora, nц primer, na kupca ne moze preneti pravo svojine. Ugovor о prodaji, razmeni, poklonu itd. је samo pravni osnov (iustus titulus) za sticanje prava svojine. Pravo svojine na osnovu pravnog p��la m?ze s es�eci ako је ispun ena jos jedna pretpo­ . . stavka - odreden1 nасш pnbavђanJa (modus acquzrendi). Nacin predaje nepokretnih stvari је uknjizba u zemljisni registar.

j

3.

Nacelo knjimog prethodnika

Prema o�oll?- nacelu upisi su dopusteni jedino potiv onoga koji је u vr�me pod�osenJa predloga sudu (zahteva katastru) u zemljisnom registru up1san kao imalac stvarnog prava u pogledu koga se vrsi upis ili koji bude bar u isto doba kao takav uknjizen ili predbelezen.420 Nacelo jiznog pret-

�

418 419

420

Vid. pravno pravilo iz clana 62. Pravilnika za vodenje zemlji!nih knjiga. Stankovic О. i Orlic М., n. d., str. 364. Vid. �an 85. ZDPK-a i clan 21. �kona о zemlji!nim knjigama iz i930. godine.

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

277

hodnika sadrzano је i u clanu 85. ZDPK-a koji odreduje daje upis prava na nepokretnostima dozvoljen samo protiv lica koje је u trenutku podnosenja zahteva za upis vec upisano u katastar nepokretnosti kao imalac prava u pogledu kojeg se upis zahteva ili је predbelezeno kao imalac tog prava. Izu­ zetno, upis se dozvoljava i protiv lica koje nije upisani prethodnik, ako se uz zahtev priloze isprave kojima se dokazuje pravni kontinuitet izmedu lica protiv kojeg se trazi upis i upisanog prethodnika. 4. N acelo javnosti Zemljisni registri su javni i njihov sadrzaj је svima dostupan. Iz ovog nacela proizlazi i duznost zainteresovanih lica i svakog ucesnika u prometu nepokretnosti da se obavesti о upisima u zemljisne registre. Pretpostavlja se, stoga, da је stanje u zemljisnim registrima zainteresovanim licima po­ znato. Fingira se da zemljisni registri istinito i potpuno odraZavaju pravno i cinjenicno stanje nepokretnosti. 5. N acelo poverenja u zemljisne registre Ovim nacelom se stite treca savesna lica koja su se pouzdala u istini­ tost i potpunost zemljisnih registara. Pravna dejstva nacela poverenja u ze­ mljisne registre ne nastaju ako је zemljisnoknjizno stanje nepotpuno - kad u zemljisnom registru nisu upisana sva prava i pravne cinjenice u pogledu odredene nepokretnosti, koje inace mogu Ьiti predmet upisa u zemljisni registar. U odnosu na savesnog sticaoca knjiznog prava deluje neoboriva pretpostavka da је stanje u zemljisnim registrima potpuno i tacno. Isto na­ celo preuzeo је i clan 63. ZDPK-a: "Podaci о nepokretnostima upisani u katastar nepokretnosti su istiniti i pouzdani i niko ne moze snositi stetne p osledi�e z�og tog pouzdanja.". . .

OsшvanJe katastra nepokretnosti obJaVlJUJe se Javnun oglasom u katastarskoj opstini u kojoj se osniva katastar nepokretnosti i �а Internet stranici zavoda, najkasnije 30 dana pre pocetka osnivanja katastra nepokretnosti (Clan 93. stav 1. ZDPK-a). Ко smatra da је upisom prava na nepokretnosti povredeno njegovo knjizno pravo, moze tuzbom nadleznom sudu tra� ziti brisanje upisa. .

.

.

6. Nacelo prioriteta (prvenstva) Nacelo prioriteta izrazava se u zahtevu zakona da raniji upis ima pr­ venstvo u odnosu na docniji. Titular stvarnog prava koji је ranije upisan u zemljisni registar ima јасе pravo od onog koji је svoje pravo upisao kasnije shodno pravilu prior tempore potior iure (prvi u vremenu jaci u pravu). u slucaju vise upisa prava na nepokretnostima, јасе је ono pravo koje је rani­ je upisano (clan 6�. ZDP�-a) . Kad �e podneto vise zahtev�.�a upi� pr�va na istoj nepo�etnost1, prvo се se uzet1 u pos�pak z�htev kOJlJe рм pnmljen u RepuЬlickom geodetskom zavodu. u:1
ISPПA RAVOSUDNOG-zл POLAGANJ U CNIK PRIR :::.:: E P-�:.:� � � �

2 78

� --

---� � � �

7.

Nacelo legaliteta (zakonitosti) upisa

.

da ро Nacelo legaliteta obavezuje sud (RepuЬlicki geodetski zavod)avk sluzbenoj duznosti ispita da li su ispunjene sve zakonske pretpost e .za upis stvarnih prava na nepokretnostima. Ukoliko predlog (z�tev) ре i�: punjava pretpostavke za upis stvarnog prava na nepokretnostl, on се b1ti odbljen. · "v · tra u р оgledu zereg1s

d

Upis u zemljisni registar се se dozvoliti: 1) kad 1z zemlJI�nog mljista Ш prava ne proizlazi nikakva preprek� z�htevanom up1su; 2) ka� ne a osnovane sumnje о tome da li su ucesnici1 kojih se up1s tice, sposobш r�spolagati pre I?-eto�, �а koji se upis odnosi, Ш о tome da li su molioci ovl�sceni P?dn�ti mo!bu; �) ka� Је trazenJe osnovano sadrZinom podnesenih isprava i 4) kad isprave im�JU .onaJ 0Ы1k, koJl se zahteva za dozvolu uknjizbe, predbelezbe ili zabelezbe (pravno pravilo 1z clana 104. Zakona о zemljisnim knjigama). . .

Ako u aktu ili ispravi, na osnovu kojih se zahteva up1s, nepo�etnosti nisu oznacene prema podacima premera i katast:� nep.okre�osti," ?rg�n koji vrsi upis zatrciZice od organa kojije akt doneo, 1ћ od lica koJe traz1 up1s, da u odredenom roku nedostatke otkloni. Ukoliko se nedostaci ne uklone u tom roku, RepuЬlicki geodetski zavod се resenjem odЬiti upis. Upis prava na nepokretnosti nece se dozvoliti ako Ьi to Ьilo protivno prinudnim pro­ pisima ili u ispravi, na osnovu koje se vrsi upis, raniji nosilac prava nije oznacen i prema njemu pravo novog nosioca nije utvrdeno. VI.

POSEBNA NACEIA КATASTRA NEPOКREТNOSTI

Nacelo objedinjene evidencije nepokretnosti. Кatastar ne­ pokretnosti uveden Zakonom о drzavnom premeru i katastru spojio ј е dve 1.

funkcije - klasicnu i novu. Юasicna funkcija ima u vidu vod:enje relevan­ tnih podataka о zemljistu, а nova funkcija odnosi se na upise stvarnih pra­ va na nepokretnostima. Кatastar, u novoj funkciji, preuzima ulogu zemljis­ nih knjiga, dok njihovo vodenje potpuno ne prestane.421 2. Sadrzina katastra nepokretnosti. Кatastar nepokretnosti sa­ stoji se od: elaborata premera, zblrke isprava i baze podataka katastra n.epokretnosti. Elaborat premera jeste skup dokumenata i podataka nasta­ lih u postupku projektovanja i realizacije katastarskog, komasacionog pre­ inera ili postojeceg premera, na osnovu kojih se osniva ili obavlja katastar nepokr.etnosti .CCI�n 68. ZDPK-a2. �Ьirka i�prava sastoji se iz originala ili overen1h prep1sa isprava od znacaзa za up1s prava na nepokretnostima.422 Baza P?da�ka katastr� nepokr�tnosti .sadrz� narocito podatke о parcela­ ma, obJektim�, po�ebn1m deloVIma obJekta 1 imaocima stvarnih prava na nepokretnostima (clan 70. ZDPK-a) . U katastar nepokretnosti vrsi se upis nepokretnosti, stvarnih prava, predbelezba i zabelezba.42з �: Nace�9 obavezno�ti upisa. �а razliku od pravila predvid enog za zem1J1sne knJ1ge - da se up1s u ove kn.J1ge vrsi na predlog zainteresovanog 421

Stankovic о. i Orlic м., n. d., str. 364. ZЬirka isprave cuva se trajno (Clan 69. stav 2. ZDPK-a). 423 Vid. Clan 73. ZDPK-a.

422

279

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO I SТVARNO PRAVO

lica - upis podataka о nepokretnostima i pravima na njima vrsi se za sve nepokretnosti ро sluzbenoj duznosti ili ро zahtevu nosioca prava na ne­ pokretnosti (clan 61. stav 2. ZDPK-a). Sticalac prava na nepokretnosti је u obavezi da organu uprave dostavi pisanu ispravu koja је osnov za upis promene prava na nepokretnosti (clan 61. stav 1. ZDPK-a). 4 . Nacelo vodenja registra od organa uprave. Evidenciju nepo­ kretnosti i prava na njima vrsi organ upr_ave - RepuЬlicki geodetski zavod. О svim upisima odlucuje upravni organ na osnovu ZDPK-:-a, а supsidijarno primenom odredaba Zakona о opstem upravnom postupku. VII. PREUZIМANJE ZEMLJISNE КNJIGE 1 DRUGIH REGISTARA. OSNIVANJE КATASTRA NEPOКREТNOSTI Sudovi се, posle stupanja na snagu ZDPK-a i dalje voditi zem1jisne knjige, knjige tapija i intabulacionu knjigu, najkasnije do dana pocetka psnivanja katastra nepokretnosti. Odluku о katastarskom premeru. i osnivanju katastra nepokretnosti donosi RepuЬliCki geodetski za­ vod (Zavod). Nadlezni sudovi dиZni su da na zahtev Zavoda predaju zem1jisnu knjigu, knjigu tapija i intabulacionu knjigu, odnosno njihove delove, najkasnije do dana pocetka osnivanja katastra nepokretnosti. Od dana pocetka osnivanja katastra nepokretnosti nece se provoditi promene u kata­ stru zemljista, zemljisn
U katastar nepokretnosti upisuju se podaci о nepokretnostima prema podacima katastra zemljista, podacima zemljisne knjige, knjige tapija, od­ nosno intabulacione knjige, knjige prodatih drustvenih stanova sa hipote­ kom, neprovedene komasacije i naknadno pri�pljenim podacima о nepo­ kretnostima. Upis podataka о nepokretnostima, prema podacima katastra zemljista, vrsi se и katastarskim opstinama u kojima ne postoji zemljisna knjiga ili knjiga tapija (clan 95. ZDPK-a). Pravo svojine na parceli upisuje se prema stanju poslednjeg upisa u katastru zemljista u skladu sa clanom 96. stav 1. ZDPK-a. Ako se na taj nacin ne moze upisati imalac prava svojine na parceli, lice koje је poslednje upisano и katastru zemlji�ta upisac� se ka? �zal�c parcele, ako је parcela u njegovom posedu. Ukol�? nema lic� koJe Је drzalac p�cele, .а pos�ednje је upisano u katastru ze�psta, kao drzala� par�ele, up1sace �е ћсе koJe nije upisano u kata.stru zem}Jist�, ako. s� utvrd1 daJe parcela � nJegovom pose­ " du - ovo praVIlo se nece pnmen1t1 na parcele u drzavnoJ odnosno javnoj svojini, bez obzira na pos�d parceI:. " . . . .. Као imalac prava svoJ1ne na obJektu up1suJe se: 1) graditelJ koJ1 una pra­ vo svojine, susvojine ili zajednicke svojine na parcel�; 2) g;aditelj .koji је ima­ lac drugog odgovaraJ.:U�,�g styarno.g· prava n.a parceli ako Је za �bJekat izdata gradevinska dozvola 11I Ј� O�Jekat 1zg;ad�n и vre.m� kad gradevп�ska dozvola nije Ьila uslov za gradnJu; 1 З) grad1telJ kome Је izdata gradevinska i upo­ trebna dozvola. Ako se P.ri�en�m о�� pr�vila ne moze UJ?is�ti imalac prava · �vojine na objektu, grad1telJ obJekta ili drZalac parcele up1suJe se za drZaoca ·

.

.

280

RA OSUDNOG ISPПA PRJRUtNIK ZA POLAGANJE P V -_.,;_

:.;:. �����::.:�

--� � � � �

----

. . · izdata gradevinska do. se i 1.1се k0me .Ј· е. . oь�ekta. Као drzalac obJekta up1suJe ZDРК- ) �l)· 1.i�e zvola za gradnju objekta privremenog karaktera (vid1. clan 97·. . . se Je lSU UJ? ta � e ob u J Као imalac prava svojine na posebnom del e im�. ispravu �а р�� koJ koje је imalac prava svojine na objektu; 2) lice na 0b�� u , � prava svojine ako svoje pravo izvodi od imaoca prava �voJine avnoJ 3) lice koje prilozi ugovor о otkupu stana u drustvenoJ , odnosno drz svojini, sacinjen u skladu sa zakonom. " . .. sati im�ac prav� s�oJine na up1 e Ako se primenom ovih pravila ne moz se kao posebnom delu objekta, lice u posedu posebnog dela obJekta up1suJe drzalac (vidi clan 98. ZDPK-a).

�

"

VIII. UPIS PRAVA SVOJINE NA OSNOVU ZEMLJISNE КNJIGE, КNJIGE TAPIJA I INТAВULACIONE КNJIGE U katastarskim opstinama и kojima, pored kat�stra ze�jista, .postoji i zemljisna knjiga, knjiga tapija, odnosno intabulac1on� knJ1ga,. za. 1maoca prava svojine na parceli, objektu i posebnom delu obJekta �P!SUJ � . se : 1) lice koje је poslednje upisano и zemlj.isnoj knjizi, odno�no �J1z1 �ар1Ја;. 1 �) . ako to pravo izvod1 od 11са koJe Је lice koje ima osnov za upis prava svoJ1ne, upisano u zemljisnoj knjizi (knjizi tapija) Izuzetno, kao imalac prava svojine posebnog dela objekta upisuje se lice koje priloZi ugovor о otkupu stana u dru8tvenoj, odnosno drzavnoj svo­ jini sacinjen u skladu sa zakonom. U slueaju da nema lica koje se moze upisati za imaoca prava svojine, kao drzalac na objektu ili posebnom delu objekta upisuje se lice koje ne is­ punjava navedene uslove, ako је u posedu objekta, odnosno posebnog dela objekta i ako ima ispravu koja vodi sticanju prava svojine. IX. ЈАVNO IZLAGANJE РОDАТАКА О NEPOКREТNOSTI I NJIHOV KONACAN UPIS

.

Osnivanje katastra nepokretnosti objavljuje se javnim oglasom u kata­ starskoj opstini u kojoj se osniva katastar nepokretnosti i na internet stranici Zavoda, najkasnije 30 dana pre pocetka osnivanja katastra nepokretnosti. Javni oglas narocit:o sadrZi podatke odredene clanom 93. stav 2. ZDPK-a. �da u postu�ku izla�anja .nisu ?sporeni podaci о parceli i stvarnim pravtma na :parc�li, podac1 о obJektu 1 posebnom delu objekta koji su pri­ vremeno upISan1 и bazu podataka katastra nepokretnosti' ti podaci utvrduju se kao konacni.

. . T_ereti i ogranicenja upisani u zemljisnoj, o�osno u intabulacionoj knjizi preuzimaju se �pISU JU и bazu pod�taka katastra nepo�etnos�. Ako se uredno pozvano Нее ne odazove 1 po­ z1vu smatrac� s_e �а Је sag}asno sa podac1rna pnvrerneno upisanim u bazu podataka katas tra . se kao nepokretnosti, 1 ti podac1. utvrduJu konacni. "Ч postu�ku izla��nja vodi se zapisnik u koji se upisuju podaci о nepokretn ostima i praVШla na nJuna. Na podatke unesene и zapisnik ueesnici u postu aпnm s� pku m 1 "'ti pngov:or u roku od osam dana od dana urucenja zapisnika. Osim toga, na poda tke e ­ �o up�ane u bazu podat�ka kat�a nepokretnosti, lica koja nisu ucestvovala и ostu ku 1zlaganJa, odnosno imaoc1 pravnog interesa, rnogu podneti prigovor najkasnije do avr8 ka

°i;iiv': %� � �

PROF. D R ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO I SТVARNO P RAVO

osnivanja. Prigovor se podnosi komisiji za izlaganje koja је duZпa da razmotri prigovor i do­ nese resenje u roku od osam dana (vidi clan 104. ZDPK-a). Protiv resenja komisije za izlaganje moze se izjaviti zalba u roku od osam dana od dana dostavljanja resenja. Stranka se moze odreci prava na zalbu, а do donosenja drugostepenog_resenja moze povuci izjavljenu zalbu, izj avama koje se ne mogu opozvati. Zalba i izjava podnose se preko komi­ sije za iziaganje koja је donela prvostepeno resenje. U katastar nepokretnosti upisuju se, bez donosenja resenja upisu, p odaci nepokretnostima i stvarnim pravima na njima upisani u zapisni­ ku, koji nisu osporeni u postupku izlaganja, Podaci nepokretnostima i stvarnim pravima na njima upisuju se и katastar nepokretnosti i na osnovu drugostepenog resenja ili na osnovu sudske odluke iz upravnog spora (clan 106. ZDPK-a). Postupak izlaganja smatra se zavrsenim istekom roka za osnivanje ka­ tastra nepokretnosti odredenog и javnom oglasu. Ako postupak izlaganja nije zavrsen и odredenoщ roku, odredice se novi rok zavrsetka osnivanja katastra nepokretnosti i objaviti javnim oglasom. Posle zavrsetka postupka izlaganja nije dozvoljen povracaj u preda8nje stanje i ponavljanje postup­ ka, u skladu sa odredbama Zakona opstem upravnom postupku. Каd Zavod utvrdi da је katastar nepokretnosti osnovan u skladu sa ZDPK-om potvrduje ga resenjem, koje se objavljuje na internet stranici za­ voda. Кatastar nepokretnosti primenjuje se od dana donosenja ovog resenja.

о

о

о

о

Х. UPIS U КATASTAR NEPOКREТNOSTT

Uopste. Predmet i osnov upisa. U katastar nepokretnosti upisuju se: 1) zemljiste 2) nadzemni i podze­ mni gradevinski objekti i 3) posebni delovi objekata koji cine gradevinsku . celinu - stan, poslovni prostor, garэ.Za i drugi (vidi clan 4. ZDPK-a). U skladu sa nacelom konstitutivnosti upisa svojina i druga stvarЏ.a 1.

prava na nepokretnostima sticu se, prenose i ogranicavaju upisom u kata­ star nepokretnosti, а prestaju brisanjem upisa. U slucajevima odredenim zakonom, svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima mogu se steci i pre upisa u katastar nepokretnosti, а upisom proizvode pravno dejstVo prema tre im licima de �rativnost upis�). . U registre se up1suJu 1 odredena obligac1ona prava, vezana za nepo­ kretnost (pravo dugorocnog zakupa, ugovorno pravo prece kupovine, pravo otkupa i pravo pre���a) i odredene pravne cinjenice koje se odnose na vla: samu na Il1 etnostl . nepokretnost nepokr snika Upis prava na nepokretnosti vrsi se na osnovu privatne ilijavne isprave kojaje ро forin.i i saddini podobna za upi� i mora narocito sadrZati sastojke odredene C1anom 86. ZDPK-a. :ю�lu, por�d op�tih u�lova koji vaie � i�pravu za Privatna isp�ava, odnosno isp�ava о pra':1.om.. : 1 , Jena u p1sanoJ foпm uz overu potp1sa 1 sadrZati upis .(da Ъi b1la podobna za up1s), mora b1ti sacш izjavu 0 dozvoli upi�a (claus�1a int��ulan�), koja nUe �slovЧena i1i orocena. Ako izjava 0 do­ zvo1i upisa nije sa�ana u pnvatn.oJ ispraVI, .o�?sno u 1.spr�Vl о pravnom poslu, moz� blti data u posebnoj ispravi uz overu potp1sa l1ca k?Je IZJavu daJe (Clan 87. ZDPK-a). Javna isprava је odluka suda ili drugog ddavnog.o�gan��OJa је pravnosnaZпa. Stranajavna ispravaje podobna Srb1J1 u sk1adu sa zakonom (C1an 88. ZDPK-a). za upis ako је priznata u RepuЫ1c1

�

� �

:

28 2

SP_ A S_ G_ _ П I_ O V PRA _N_O_ UD E..:. :.:.; � A� ::.: ZA P� NJ:;: G� CNI� � OLA U� K� R� � RI _!P�

_ _ _ _ _ _ _ _ _

2. Vrste upisa u katastar nepokretnosti . se mogu stl o etn okr nep r asta kat U is. up vke za . sta 2 ste 1 tpo Op pre • . . : 1sane nepoЈ · 1) up up1sati stvarna prava, predbeleZЬa 1 zaЬе1ez"Ьа аk0 I?osto;e e drukkretnosti; 2) upisani prethodnik; i 3) isprave za u�1s. �akonom moz . � cije odrediti uslov i osn()v upisa. U trenutku podnosenJ.� �ahteya z u 1 � Р pokretnost mora blti upisana u katastru nepokretnostl 111 moze Ь istovremeno sa upisom stvarnog prava. . . . . Је � koJe lica 1v prot o sam su i Upisi u katastar nepokretnosti .do�olje� trenutku podnosenja zahteva za up1s vec up1s�.no u ���astar nepo�etnosti kao imalac prava u pogledu kojeg se upis . zahteva 111 }е p�edbe�ez�no k�o imalac tog prava (upisani prethodnik). Up1s �е �o�olJava 1 p�otiv lica koJe nije upisani prethodnik, ako se uz zahte� pnl?ze lsprav;, koJ�m� se. doka­ zuje pravni kontinuitet izmedu lica protiv koJeg se �az1 up1s 1 up1s�nog prethodnika. Каd se vrsi upis stvarnih prav� na novo1�gradenom obJektu .., 84� i 85 ZDPK� ) ne zahteva se postojanje upisanog prethodn1ka (cl. � : : Jayne 111 tne ПV J snovu na se vrsi tnosti Upis u katastar nepokre ? ? � isprave, koja је ро sadrzini i formi podobna za up1s. Sadrz1na i forma pr1v�­ te ijavne isprave propisane su cl. 86, 87. i 88. ZDPK-a. Organ uprave nece dozvoliti upis u katastar· nepokretnosti: 1) kad је z�onom, odluko1,11 suda ili drugog nadleznog organa, odredena zabrana up1sa na ?dred�noJ nepo­ kretnosti; i 2) kad Ы se takvim upisom izvrsila povreda pnnudn1h prop1sa. U katastar nepokretnosti upisuju se: 1) nepokretnosti; 2) stvama pra­ va; 3) predbeleZЬa; i 4) zabeleZЬa (Clan 73. ZDPK-a). · 2.2. Upis nepokretnosti. Upis nepokretnosti је upis podataka о par­ celi, objektu i posebnom delu objekta. Podaci о parceli upisuju se na osnovu elaborata premera, odnosno elaborata geodetskih radova i isprave za upis kada је to odredeno zakonom. Podaci о objektu upisuju se na osnovu ela­ borata premera, odnosno elaborata geodetskih radova. Podaci о posebnim delovima objekta upi$uju se na osnovu tehnicke dokumentacije na osnovu koje је izdata gradevinska ili upotrebna dozyola, ili na osnovu: 1) zemljisne knjige, knjige tapija, intabulacione knjige i knjige prodatih drnstvenih stano­ va sa blpotekom; 2) akta nadleznog organa; i 3) elaborata geodetskih radova. Каdа za objekat, odnosno posebni deo objekta nije izdata gradevinska ili upotrebna dozvola, kada је objekat izgraden prekoracenjem ovlascenja iz gradevinske dozvole, ili је objekat privremeni, upisuje se i odgovarajuca zabelezba. 2.3. Upis stvarnih prava.Upis stvarnih prava je upis kojim se sticu, prenose, ogranieavaj u ili prestaju pravo svojine i druga stvarna prava na ne­ pokretnostima. Svojina na nepokretnosti upisuje se kao: 1) pravo svojine· 2) prav� susv?jine; 3) pra�� zajedn�cke svojine (clan 76. ZDPK-a). Upiso� se konacn?.�ticu, �renose i11 p�� �t�Ju p��va na ne);?okretnostima. Dejstvo upi­ sa (uknJ1zbe u sistemu zemlJ1snih knJ1ga) sastoJ1 se u bezuslovnom i defini­ tivnom sticanju, prenosu ili prestanku prava i nije ograniceno u vremenu. UknjiZЬ a se ne mora naknadno opravdati, а dejstvuje od podnosenja zaht eva organu uprave odnosno sudu predloga za uknjiZЬu. Ovim upisom puЫ ikuju •

� � �� J ..,

PROF. DR ILIJA ВАВIС UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 S'IVARNO PRAVO

283

se stvama prava na nepokretnostima i obezbeduje njihovo apsolutno delo­ vanje prema trecim licima. Posebno dejstvo upis (uknjiZba) ima za sticanje stvamih prava na nepokretnosti na osnovu pravnog posla - ona је jedna od materijalnopravnih pretpostavki takvog sticanja modus acquirendi. U katastar nepokretnosti upisuju se i druga stvarna prava na nepo­ kretnostima: pravo koriscenja, pravo zakupa, pravo sluzbenosti, hipoteka i druga stvarna prava na nepokretnostima propisana zakonom. 2.4. Predbelezba (prenotatio). Predbelezba је upis kojim se uslov­ no sticu, prenose, ogranicavaju ili prestaju stvarna prava na nepokretno­ stima. Predmet predbelezbe su stvarna prava na nepokretnostima koja su i predmet upisa. Ovom vrstom upisa lice koje zahteva predbelezbu zeli da stekne pravo prvenstva u odnosu na ostala lica, а isprava nije podobna za konacan upis prava. Predbel�zba se upisuje na osnovu isprave za upis koja ne ispunjava uslove za konacan upis stvamih prava, i to: 1) ako privatna isprava, odno­ sno isprava о pravnom poslu ne sadrzi izjavu о dozvoli upisa, а ta izjava nije data ni и posebnoj ispravi; 2) ako је izjava о dozvoli upisa uslovna ili orocena, а uslov i rok nisu ispunjeni; 3) ako javna isprava nije postala prav­ nosnazna; i 4) ako nadlezni organ u javnoj ispravi odredi upis predbelezbe. Predbelezba se upisuje i na osnovu isprave za upis u kojoj је nepo­ kretn9st na koju se predbelezba odnosi odrediva, ali nije potpuno i tacno odredena. U resenju kojim se dozvoljava upis predbelezbe odreduje se i rok pred­ belezbe (najdalje na rok do 90 dana ili na rok koji odredi nadlezni organ u j avnoj ispravi kojom је odredio njen upis - vidi сlаџ 78. ZDPK-a). Predbelezba se opravdava otklanjanjem smetnji za upis stvamih prava koje su postojale u trenutku upisa predbelezbe, odnosno naknadnini do­ stavljanjem dokaza о ispunjenju uslova ili roka za upis stvamih prava. Ako је predbelezba opravdana ona postaje upis stvamih prava, sa dejstvom od trenutka upisa predbelezbe. Ukoliko se predb.elezba ne opravda u odrede­ nom roku brise se resenjem ро sluzbenoj dиZnosti ili ро zahtevu stranke. 2.5. Zabelezba (adnotatio). Zabelezba je upis kojim se u katastar nepokretnosti upisuju cinjenice koje su znaeajne za zasnivanje, izmenu, prestanak ili prenos stvarnih prava na nepokretnostima, koje se odnose na licnost imaoca prava, na samu nepokretnost ili na pravne odnose povodom . nepokretnosti. za zasnivanje, izmenu, prestanak ili prenos Upis zabelezbe је znacajan stvarnih prava na nepokretnostima. Raspolaganja imaoca prava i upisi u katastru nepokretnosti, koji su protivni svrs� �pisane zabelezbe, uslovni su i zavise od ishoda resavanja stvarnih prцva ila :µepokretnosti zbog kojih је zabelezba upisana. Zabelezba је upis pravnih cinjenica koje s� ·odnose na vlasnika nepokretnosti ili na samu nepokretnost. Za razliku od uknjizbe i predbelezbe koji predstavljaju upis; kojima �е sti�u, menja�u ili prestaju prav� na ne­ pokretnostima, ·zabelezba ne pro1zvod1 takva deJstva. Svrha zabelezbe је da -

·

·

284

s_ o_ I T_ OG IS_ A __ __ P_ ZA P� uD N E_ PRAv_ LA ANJ_ � G � K ::.:.:. NI O� �� � P� �� IO RU �

---� � � � � � �

__

__

_ _

se puЬlikuju cinjenice relevantne za pravno s�anje nepok�etno��i ili st�tus i stanje licnosti vlasnika nepokretnosti (na pnmer� mogucnost1 1 ogran.1ce: nja vlasnika da raspolaze nepokretnostima): S obz1rom �а pr�_?�et up1sa 1 pravna dejstva, zabelezbe se mogu razvrstat1 na 1) zabelezbe 1Icn1h odn osa ; . i 2) zabelezbe cinjenica koje se odnose na nepokret.no�t. . .

sta.nJ � vla�шka Zabelezba licnih odnosa. ZaЬelezbom 1icnih odnosa pub�1�Ju. se 1Icna 1movш m ol ganJa ras 1 anJa �pravlJ p � nepokretnosti, а narocito njegova ogranicenja u pog1edu . vlasш? anJ � st шh lt� zbom �a (maloletstvo, starate1jstvo i 1isenja poslovne sposobnosti). Zabele . lica nepokretnosti ove okolnosti pocinju de1ovati apsolu.tno и odn�su па .�va treca .:Гrе�е lice se ne moze pozivati na to da mu _zabelezeni licш odnos !lд:sшka knJiZnog I?rava ШЈе Ью poznat Ш da mu nije mogao blti poznat. Zabelezba 1icnih st�Ja 1ma de15Jaratorш.karakter..Na taj nacin ne nastaju licni odnosi koji mogu Ьiti predmet up1sa zabe1ezbom. Na1me, d a Ь1 se upisa1i и zemlji�ni registar oni vee rnoraju postojati. -

Zabelezba cinjenica koje se odnose na nepokretnost. Druga vrsta za­ belezbe odnosi se na zabelezbu cinjenica koje se odnose na samu nepo­ kretnost, а relevantne su za pravno stanje nepokretnosti i raspolaganje upisanim pravima: pokretanje spora za utvrdivanje prava na nepokretno­ sti; pokretanje upravnog spora protiv drugostepenog resenja u osnivanju i odrzavanju katastra nepokretnosti i katastra vodova; pokretanje postupka eksproprijacije nepokretnosti; zabranu otudenja i opterecenja nepokret­ цosti; zabranu upisa stvarnih prava na nepokretnosti; postupak izvrsenja; pobijanje dиZnikovih pravnih radnji; zastitu prirodnih dobara i ostale "za­ konom propisane zabelezbe (vidi clan 82. ZDPK-a).

- 1.

Uopste

XI. TAPIJSКI SISTEM

Tapijs� otomanski sistem vazio је u delovima Srblje (tzv. uza Srblj a, АР Ko�ovo 1 Me�?hij a) i Crne Gore koji su Ъili pod turskom okupacij om, . а .1!- k?JI�a do�n1Je n1�u uvedene zemljisne knjige. U prvoj Jugoslaviji ta­ p1Jski s1st�m Ј� regulisan Zakonom о izdavanju tapija od 14. decembra . 192�� 1sto1men1m zakonom od 30. �аја 1_?31 (kojim је stavlje n van snage . ran1J1 zakon), Zak�nom ? i�dav� nJu tap1Ja na podrucju apelacionih su­ ?o�a u Beogradu 1 S�oplJu � Velikog suda u Podgorici od 18. juna 1931 . 1 n1z?� podzakonskih pr?p1sa. Na odnose koji nisu uredeni pozitivnim prop�s1ma �ogu se, u ?УОЈ oЫasti, primeniti pravna pravila iz navedeni h . ��op1sa (k�p su 1zgub11i pravnu snagu). Tapijski sistem obuhvata tapiju I п ftabulac1Ju. 2. Tapija � .1. Pojam.. Tapijaj ejavna �sprav�.koja sadrzi podatke daj e lice u n·o · oznac�n� vlasn1k ne�?kr�tr:iosti za koJu је izdata.424 Ona sam o konstat j postoJanJe :prava svoJ 1ne 1 ima �eklarat mu prirodu . Takva konstatacija � s�ara obo�vu pretpostavku koJa se moze osporiti tuzv bom zа razl"k . 1 u оd up1sa u taP1JU upi. s u zemi·JISn · v e kn'" Jige, odnosno katastar, ima konstitutivni

��

.

424

�

Georgievski S., Tapijski sistem odrednica u Encikl · skog prava i prava udruzenog · JI unovin rada, tom III, Beograd, NIU Sluzbeni l�t SFRJ, 1978, str 27 �еdi" _ .

PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

285

znacaj, а posle proteka odredenih rokova, stvara fikciju apsolutne tacno­ sti. 1..ice koje ima tapiju da је vlasnik nepokretnosti zasticen је zakonskom pretpC'5tavkom postojanju tog prava. Strana koja tvrdi da ima pravo na tu nepokretnost mora pobljati tu pretpostavku. 2.2. Izdavanje tapije. Izdavanje tapije obuhvata sastavljanje tapije i overu tapije. Na zahtev zainteresovanog lica tapiju sastavlja organ opstin­ ske skupstine nadlezan za imovinskopravne odnose. U slucaju delimicnog prenosa tap�e sud moze sam sastaviti tapiju. Podnosilac uz zahtev prilaZe u originalu ili u overenom prepisu dokaze о pribavljanju prava svojine na nepokretnosti: sudsku presudu, poravnanje, ugovor, resenje о naslediva­ nju, kopiju katastarskog plana za nepokretnost, prepis posedovnog lista itd.42s Каdа sastavi tapiju, organ uprave је duzan da javno oglasi da је na zahtev odredenog lica ili suda sastavio tapiju i da је tapiju dostavio sudu na overu. Organ uprave се oglasom pozvati sva lica koja smatraju da im је sastavljanjem tapije povredeno pravo da istaknu prigovor sudu u roku od deset dana od objavljivanja oglasa na oglasnoj taЫi upravnog organa. 426 Tapiju, zajedno sa zahtevom i ostalim spisima, organ uprave dostavlja osnovnom sudu koji vodi knjigu tapija i u koju se upisuje sastavljena tapija.

о

Sud ее preg1edati sve spise i ispitati pos tupak sproveden pred opstinskim organom uprave. Ako podneseni dokazi nisu dovoljni, sud се, iako је tapija sastavljena, zahtevati od podnosioca zahte­ va da podnese dopunske dokaze. Ako su istaknuti-relevantni prigovori koji se ticu cinjenica, sud се stranu Cije pravo smatra manjeverovatnim, uputiti na parnicu. Zahtev za izdavanje tapije sud се odЬiti i nece је overiti ako utvrdi da је za istu nepokretnost ili njen deo vec izdata tapija. Sud се overiti tapiju ako iz spisa predmeta proizlazi daје dokazano pravo na nepokretnosti za kojuје sastav1jena tapija. Каd o·.;eri tapiju, sudje upisuje u knjigu tapija i dostav1ja organu uprave koji је tapiju sastavio da Ьi је predao podnosiocu zahteva za izdavanje tapije.

2.3. Prenos tapije. Nacin pribavljanja (modus acquirendi) prava svo­ jine na nepokretnosti, na osnovu ugovora, u tapijskom sistemu se obavlja prenosom (predajom) tapije. Lice koje ·namerava da proda nepokretnost Ъilo је duzno da podnese tapiju. lzjave о prenosu i sticanju nepokretnosti iz tapije daju prenosilac i sticalac pred nadleznim sudom koji vodi knjigu tapija. Potpun prenos tapije obavlja se prenosom prava na svim nepokret­ nostima oznacenim и tapiji posle cega se tapija i fizicki predaje sticaocu. Delimicni prenos tapije vrsi se и slucaju da se prenose jedna ili vise parcela (а ne sve) iz tapije na sticaoca. U tom slucaju sud pravi prepis tapije koju overava (nova tapija) i predaje је sticaocu, а и staroj tapiji unosi podatak da su nepokretnosti smanjene za deo koji је prenesen sticaocu. Prenos tapije upisuje se u knjigu tapija na mestu gde је upisana tapija koja је predmet prenosa. Sticalac s��pisuje и az��c�i imeni� sticala�a tapija. v · 2-4. Intabulac1Ja. Intabulacl)a Је, и tap1Jskom s1stemu, nac1n sticanja (modus acquirendi) stvarnih prava na tudim nepokretnostima - prava na hipoteku i prava sluzbenosti. Intabulacija и zemljisne registre је nacin sti­ canja svih stvarnih prava na nepokretnosti, а u tapUskom sistemu inta­ bulacijom se sticu hipoteka i sluzbenost. Hipoteka i sluzbenost, suprotno 415 Vid. pravno pravilo iz cla� 1: Zakona о izdavanju tapUa na podrucju apelacionih sudova u Beogradu i Skoplju i Velikog suda u Podgonc1. 426 Georgievski S." ·,1. d., str. 276; Stankovic О. i Orlic М., n. d., str. 360.

286

K ZA POLAG UCNI PRIR ::.:.:: =:.: :.:..:. � .: ..:=

--� � � � -�

ANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

� -------

tome, prestaju brisanjem - ekstabulacijom. Intabulacija i ekstabulacija proizvode konstitutivno dejstvo u pogledu sticanja i brisanja hipoteke i sluzbenosti za razliku od upisa u knjigu tapija i same tapije. Postupak za intabulaciju pokrece se predlogom upucenom opstin­ skom sudu na cijem se podrucju nalazi nepokretnost koja se opterecuje intabulacijom. Predlog za intabulaciju sluZЬenosti moz� poneti vlasnik posluznog i1i po­

vlasnog dobra ili оЬа zajedno. Takode, predlog za intabulacђu hipoteke moze podneti hipo­ tekarni poverilac, hipotekarni duZпik ili оЬа zajedno. Ako se predlog zasniva па ispravi о ugovoru, potpisi na njoj moraju Ьiti overeni u sudu. Isprava о ugovoru mora saddati i izjavu hipotekarnog dumika, odnosno vlasnika poslumog dobra, da dozvoljava intabulaciju hipote­ ke, odnosno sluZЬenosti na teret njegove nepokretnosti (clausula intabulandi). Ova klauzula nije potrebna ako se intabulacija pr edlaze na osnovu odluke suda, ako ј� predlog podneo sam duznik ili vlasnik poslиZnog dobra. Ako је predlog za intabulaciju osnovan, sud се doneti re8enje kojim dozvoljava intabulaciju.

Ekstabulacija intabuliranog prava vrsi se, takode, ро zahtevu podno­

sioca predloga za ekstabulaciju. Uz predlog se podnosi i isprava u kojoj је �ud onstatovao daje izvrsena intabulacija i dokazna sredstva iz kojih pro1zlaz1 da su ostvarene pretpostavke za ekstabulaciju (hipotekarni duznik uz p:edlog za ekstabulaciju, tako, moze podneti priznanicu poverioca da је platio dug). о brisanju intabuliranih prava sud се doneti resenje u skladu sa odredbama ZOVP-a.

�

CIP -о Каталогизација у публикацији

Нар дна библиотека Србије, Београд

34/35(075.9) 347.1/.2 БАБИЋ, Илија, 1951-

Uvod u gradansko pravo i Stvarno pravo /

Пiја ВаЬiс. - 6. aiurirano izd. - Beograd :

Projuris, 2014 (Beograd : Big stampa). - 286 str. ; 21 cm. - (Prirucnik za polaganje pravosudnog ispita / [Projuris, Beograd]) Tiraz 1.000. - Napornene i ЬiЫiografske reference uz tekst. ISBN 978-86-86105-60-8 ) а Правници - Стручни испити - Приручници Ь) Адвокати - Стручни испити - Приручници с) Судије - Стручни е испити - Приручници d) о о о п во ) в с к ђ Ст арн прав ра Гра ан

COBISS.SR-ID 208445196

knjiga 4.Uvod

u

gradansko

4. g. & Stvarno pravo - PR OJ UR IS, 1 2. 1 1 . 201

JINI od з. oktobra 2014.g. -ZAKON о IZMENAMA ZAKONA о JAVNOJ SVO BEL&NIAТVU od 5.1 1.20 14. -ZAKON О IZMENAMA 1 DOPUNAMA ZAKONA О JAVNOM embra 2014 .g. -ZAKON о PROMETU NEPOKRETNOSTI od 1 .sept PISA od 1 .sept 2014.g. -ZAKON О OVERAVANJU POTPISA, RUKOPISA 1 PRE od 29.okt. 2014.g -ZAKON о IZMENI ZAKONA о LEGALIZACIJI ОВЈЕ КАТА

ZAKON О IZMENAMA

ZAKONA О JAVNOJ SVOJI N I "Slu�beni glasnik RS", br. 105 od 3. oktobra 2014.

lzvriene su izmene u ёl.77.st.1 I u ёl.82.st.3. Zakona о javnoj svojini tako ito је za joi dve godine produzen rok za upis prava javne svojlne sa driave па jedinice lokalne samouprave 1 druga pravna lica.

Naime, u clanu 77. stav 1 . Zakona о javnoj svojini ("SluZbeni glasпik RS", br. 7211 1 i 88/1 З) utvrcten је rok od tri godiпe od dana stupanja na sпagu Zakona u kojem autonomпa pokrajina i jedinice lokalne samouprave podnose zahteve za upis prava јаvпе svojine, dok је flanom 82. stav 3. Zakona odrecten rok od tri godiпe od dапа stupaпja па sпagu Zakoпa u kojem javna preduzeea, drustva kapitala i пjihova zavisna drustva mogu podneti zahtev za upis prava svojine па nepokretnostima. lmajtici u vidu da rokovi iz clana 77. stav 1 . i clana 82. stav 3. Zakona isticu 6. oktobra 2014. godine, kao i cinjenicu da veliki broj пavedeпih subjekata пisu podneli zahteve za upis prava svojine u javnu evidenciju о nepokretnostima i pravima па пjima, izvrseno· је produzenje ovih rokova, tako sto је izmenama Zakoпa о javnoj svojini 3. oktobra 2014. godine rok za upis prava svojiпe па пepokretnostima za navedeпe subjekte produzen sa tri па pet godina, Ц. poveean za dve godiпe, ра је upis prava novih vlasnika moguc do 6. oktobra 2016. godine. Ova izmenaje stupila па snagu 4. oktobra 2014.godiпe.

ZAKON О IZMENAMA 1 DOPUNAMA

ZAKONA О JAVNOM BELEZNISТVU (Sluzbeni glasnik br.121/2014 od S. novembra 2014.g.)

lzvriene su izmene i dopune tako sto је ukinut ekskluzivitet javnih beleZnika za sastavljanje ugovora о prometu щtpokretnosti i predvicfeno је da te ugovore mogu sastavljati i same stranke i advokati u fonni privatne isprave - ugovora, s tim sto iste mora da overi i potvrdi (solemnizira) javni belefnik putem posebne kaf uzule koju stavlja па takav ugovor. Predvideno је i da 30% svojih prihoda javni beleznici treba da daju driavi.

1 . Novi Zakoп о prometu пepokretпosti ("Sluzbeni glasnik RS0, broj 93/14}, koji је stupio na sпagu 1 . septembra 2014. godiпe, predvideo је da se ugovori о prometu nepokretnosti �akl�uёuju �s�lj �civo u formi javnobelefпickog zapisa za ёiје s � sastavljanje nadleiпi iskljuёivo �avn1 bel:z��c1. lzm�пom Zak�na о prometu nepokre!nost1 predviCJeno је da se pored �avnobelezn1ckog za �1sa u�ovon о prometu ne�kretnosti mogu saёiпjavati i u formi privatne 1sprav� - ug��ora, -� t1m d� Је пеорhоdпо da takvi �govori produ postupak solemпizacije javnog . belezn1ka kOJI na n11h stavl1a klauzulu overe, c1me st1cu svojstvo javne isprave. 2. lzmenom u clanu 16. �tav 5. Zа�опа daje se mogucпost kandidatima za javne . . . belefn1ke da konkur1!u za to zvanJe bez obzrra па svo1e preЫvaliste u momentu raspisivanja Codex Projuris

*www.projuris.org

"tt'

Page 1

knjiga 4.Uvod

u

gradansko

& Stvarno pravo - PRO JUR IS,

1 2 . 1 1 . 201 4.g .

е svoiЈ e preblvali!te do dana konkursa, s tim da su du2ni da, u sluf.aJU 1menovanJa, promen polaganja zвkletve u mesta zв koja su imenovani. •• а 1·z zema JЈi a u kojima :1. Jlm . з �lanom 5. Zakona, u skladu sa uporedno-pravn1m re;ieП k postoji j�vnobele.tni�ka delatnost, predvi�a se da se deo priho�a (ЗО�) i 1 � u SгЬ1Је bele.tnici па ime nagrade za svoj rad usmerava u budtet RepuЬ11ke rada sudova. ·

·

·

i ������� �=�� "

•

•

•

ZAKON О PROMETU NEPOKRETNOSTI "Slu!Ьeni g\asnik RS", br. 9312014 od 1.9.2014. godine

па pravnoj snazl od 1. septembra 2014.g. sa izmenama i dopunama - SG ьг.12112014 od 5. novembra 2014.g.

U Repu Ыlcl Srbljl od 1. septembra 2014.g. па snazl је novi zakon о �rometu nepokretnosti kojl је usaglasen sa Zakonom о javnoj svojini 1 Zakonom о Javnom belefnlitvu. Vec 5. novembra 2014.g. Zakon је noveliran ра је pored !��е javnobeleznickog zapisa, predvic1eno da se promet nepokretnost� f!10l� v �1ti 1 p �t!m privatnih isprava - ugovora koje mora da overl i potvrdi (solemn1z1ra) Javn1 belezn1k.

Dosada�njim Zakonom о prometu nepokretnosti iz 1998.g. bllo је predvideno da se promet nepokretnosti vrsi preko ugovora, koje ugovome stranke same ili putem advokata sastavljaju, uz obavezu overe potpisa ugovomih strana od strane nadleinog su�a. Dve fonne prometa. Zakonom о javnom beleznistvu ("Sluzbeni glasn1k Rs·. Ьг.31/1 1, 85/12, 19/1 З i 55/14 - dr. zakon) predvideno је da se ugovori о raspolaganju nepokretnostima saёinjavaju u oЫiku javnobeleiniёkog zapisa, kao i da su za ove poslove iskljucivo nadlezni javni ЬeleZnici. lzmenama Zakona о javnom beleznistvu i Zakona о prometu nepokretnosti od 5. novembra 2014.g. javnobeleinicka iskljucivost u prometu nepokretлosti је donekle uЫэZena, tako sto је predvic:Jeno da рогеd javnobeleznickog zapisa, ugovori о prometu nepokretnosti mogu se sacinjavati i u pismenom oЫiku od strane samih ugovaraca ili advokata, s tim da је neophodno da takvi ugovori produ postupak solemnizacije javnog beleznika ёime Ьi stekli svojstvo javne isprave. U postupku solemnizacije javni beleznik na ugovor stavlja klauzulu kojom potvrduje da sadr:Zina ugovora odgovara volji ugovomih strana, kao i da su ugovome strane svojerucno potpisale ugovor. Ugovor о prometu nepokretnosti koji nije zakljuёen u oЫiku javnobeleZnickog zapisa ili u pismenom oЫiku overenom od strane javnog beleznika (solemnizacija) ne proizvodi pravno dejstvo. Nadleznost Za sastavljanje ugovora о prometu nepokretnosti u oЫiku javnobeleznickog zapisa, odnosno za overavanje ugovora о prometu nepokretnosti zakljuёenog u pismenom oЫiku iskljuёivo је nadle!an javni Ьeleznik na ёijem se podrucju nalazi nepokretлost koja је predmet ugovora. Javni beleinik prilikom sastavljanja ugovora duzan da proveri da li prenosilac prava koje је predmet prometa nepokretnosti ima to pravo. Ako javni Ьeleznik u postupku overe utvrdi da postoje manjkavosti u predmetnom pravnom poslu (vec izvrsen promet iste nepokre�no�ti, prometovani objekat nema upotrebnu dozvolu) duzan da о tome upozori . ugovorn1ke 1 da to upozorenJe unese u javnobelezniёki zapis, odnosno klauzulu о overi а ako se ugovomici protive unosenju upozorenja, javni beleinik се odblti da sacini javnobelezniёki zapis, _ ?
� � www.projuris.ora

Page 2

knjiga 4.Uvod

·u

gradansko

& Stvarno pravo - PRO JURI S,

1 2. 1 1 . 2014 .g.

)

pretnjom novtane kazne, da overen prepis tog avn�belefnlckog . zapl��· odnosno ugovora, . odmah dostavi osnovnom sudu koji ustanovl1ava 1 vod1 posebnu ev1denc11u ugovora о prometu nepokretnosti koje se nalaze па njegovom podrucju. Pravo prefe kupovlne. Zadrfana su rе§епја iz vafe6eg Zakona о prometu nepokretnosti u pogledu prava prece kup?vin� u korist suvl�snike nepo etnosti, kao i рга�а prece kupovine vlasnika susednog pol1opr1vrednog zeml11Ata, kada Је predmet proda.ie poljoprivredno zemlji§te. Odredbama �1. 7. i 8. Zakona predvi
�

se u roku od 15 dana od dana prijema poпude u pismenoj formi izjasne о tome. Kako Ьi se sprecila povreda prava prece kupovine, predvit1eno је da prodavac пе mo.te prodati nepokretnost drugom licu pod povoljnijim uslovima od onih koje је ponudio nosiocu prava ргесе kupovine. ёlanom 1 о. Zakona propisan је nacin ostvarivanja pravne za§tite prava prece kupovine, koja se ogleda u mogucnosti nosioca prava prece kupovine da podnese tuzbu nadleznom sudu radi za§tite ovog prava. Odricanje od prava svojlne. Vlasnik пepokretпosti moze se jedпostranom izjavom odreci prava svojine па nepokretnosti u korist RepuЫike SгЫје, autonomne pokrajine, odnosno jedinice loka\пe samouprave.lzjava о odricanju moze se dati u oЫiku javnobe\eznickog zapisa ili u pismenom oЫiku, koji overava javni beleznik u skladu sa zakonom kojim se ureduje overavanje nejavne isprave (solemnizacija} i s\uzi kao osnov za upis u javnu knjigu о evidenciji nepokretпosti i pravima па njima. Prometjavne svojine. lzvr§eпe su пeophodne izmeпe, radi usk\adivaпja sa Zakonom о јаvпој svojiпi, а uvedeпa је i obaveza za javnog beleznika koji saёinjava javnobelezпiёki zapis о ugovoru о otudenju пepokretnosti iz јаvпе svojine da primerak tog zapisa dostavi nadleznom pravobraпiocu, i to u roku od 1 5 dапа od dana saёinjavanja zapisa. Takode, u cilju pojaeane zastite javne svojine, utvrdeпa је i duznost nadlezпog pravobraпioca da podnese tuzbu za ponistaj ugovora, ako је ugovor о prometu nepokretnosti ёiji је predmet javna svojina zak\juёen suprotno odredbaпa Zakoпa о prometu nepokretnosti i Zakona о јаvпој svojiпi. Nistavost ugovora. Posebпim odredbama uredena su pitaпja koja se odnose па nistavost ugovora о prometu пepokretпosti, kao i pojedina pitaпja koja se odпose na otudenje пepokretпosti u javnoj svojiпi. Nistav је ugovor о prometu пepokretnosti zakljuёeп pod uslovima postojaпja pritiska i пasilja, odnosпo u uslovima i okolnostima u kojima је Ыlа ugrozena ili nije Ыlа obezbedena sigumost ljudi i imoviпe, ostvarivaпje zastite sloboda, prava i duzпosti gradana ili zakoпitost i ravnopravnost gradana. Pojam nepokretnosti. Nepokretпosti, u smislu ovog zakona, jesu: zemljiste (poljoprivredпo, grat1eviпsko, sume i sumsko zemljiste), zgrade (poslovпe, stambene, stambeno­ poslovпe, ekoпomske i dr.} i drugi gradevinski objekti, kao i posebпi delovi zgrada {stanovi, poslovпe prostorije, gara:Ze i gar8Zna mesta) па kojima moze postojati zasebno pravo svojiпe. Оsпоvпо пасеlо Zakoпa је da је promet nepokretпosti slobodan i moze se ograпiёiti samo zakonom. Poljoprtvredпo 1 gradevinsko zemljiste, sume 1 sumsko zemljlste, kao i lutko zemljlste ne mogu se otuditi iz javne svojine, ako zakoпom пiје drugaёije odredeпo (ёl.1 2/2). Prelazni reiim. Predvideno је da u opstiпama za koje· пisu imeпovani javпi beleznici, do njihovog imeпovanja, poslove zak.ljuёeпja javпoЬelezпickih zapisa о ugovorima о prometu пepokretпosti i overu ugovora о prometu nepokretnosti obavljaju nadleiпi osпovni sudovi. ·

ZAKON О OVERAVANJU POTPISA, RUKO�ISA 1 PREPISA "Sluzbeni glasnik RS", br. 93/2014. od 1 .9.2014. godine na pravnoj snazi od 1 .septembra 2014.g.

!f1f,..

Codex Projuris 1·

www.projuris.org

Page 3

knjiga 4.Uvod

u

1 2. 1 1 . 201 4.g. gradansko & Stvarno pravo - PRO JUR IS,

!

�

an u potpisa, rukop sa 1 Od 1. septembra 2014.g. па snazi је novi Zakon о �verav a prebacuje n� prepisa koji svu dosadainju sudsku overu potpisa, rukup1sa i prep1s tu nepokretnosti, Ato Ј& beleznike, koji tako4e vrie overu i solemnizaciju ugo�ora о prome retnosti. posebno regulisano u Zakonu о prometu nepok

�

JЗVf!8

�

repisa

rukopi�� P. � Nadle!nost za overu. Stvamo nadletnl za overavaпje potpisa, ik, bele.Zn_ ЈЗVПI svak1 n adle је sп е М isprava. tih i izdavaoc � javni beleinici (notari), kao i sami aпJ overav 7: _koJe �ahteva. nezavisno od toga gde se nalazi preblvaliste, odnosno borav1ste . ''' nJe 1zva 1 vima sluёaJe nim � opravda u а Оvега se vrsi u javnoЬeleinickoj kancelariji,

11�

i

u

�s�arost. bolest podnosioca isprave na overu, istovetna overa veeem broju li�a i dr.). �a�n1 be!ez�1k mo�e пе izvaп nJega (pnncap te rito �a l � ost1) vrsiti overu samo u okviru svog sluzbenog sedista, n

а

Meduti m, i overa izvrsena izvan sluzЬenog sedista javnog belezпika пiје s�ma ро �е�� n1sta�a niti klauzuli о overavaпju oduzima svojstvo javne isprave. Overa izvrsena 1zvan ter1tor1Je Srb1Je пе proizvodi pravno dejstvo. . 1 .0veravanje potpisa. Overavaпjem potpisa javni Ьeleiпik potvrdUJe da Је podnos1lac isprave, ciji је identitet prethodno utvrdio, u пjegovom prisustvu svojerucno potpisao �odnet� ispravu, odnosno da је potpis koji se vee nalazi na podnetoj ispravi priznao za SVOJ. Javn1 beleinik utvrduje identitet podnosioca isprave, uvidom u njegovu licnu kartu, putnu i pravu, vozacku dozvolu ili drugi sluzbeni dokument s fotografijom, а ako to пiје moguce, saslusanjem dva svedoka identiteta. Ako podnosilac isprave пе moze da dokafe svoj ideпtitet па nacin predviden zakonom, javni beleinik odblja da overi ispravu. Potpis se overava tako sto se na podnetu ispravu stavtja klauzula о overavanju potpisa, koja sadrZi sluzbene podatke о javnom Ьelezniku, liёne podatke podnosioca isprave, nacin па koji је utvrбen identitet podnosioca isprave, izjavu javnog beleznika (klauzula о overavanju) da је lice u njegovom prisustvu potpisalo ispravu, datum i mesto overavanja, zavodni broj, peeat notara. Licu koje nije u stanju da procita ispravu, ili ne cuje, mora se oЬezbediti upoznavanje sa sadrfinom isprave preko sudskog tumaёa. Javni beleznik nije odgovoran za sadrfinu podnete isprave, пiti је duzan da utvrduje da li podnosilac ima pravo da potpise podnetu ispravu. Medutim on је duzan da odblje overu ako utvrdi: 1 ) da postoji razlog za njegovo izuze6e, 2) da podneta isprava sadГZi pravni posao koji је zabranjen; З} da podneta isprava sadrZi pravni posao za koji је kao obavezпa propisaпa forma javnoьelвZniёkog zapisa ili javnoЬeleZniёkog potvrdivanja isprave; 4) da se overavanjem potpisa pomЗZe ostvarivanje nedozvoljenih ciljeva. Overavanje Ыanko potpisa nije dozvoljeno. lzuzetno, javni beleznik moze overiti potpis . na ispravi ciji pojedini delovi nisu popunjeni ako podnosilac isprave moze da pruzi okvime podatke � tome �ako Ьi ti delovi trebalo da budu ispisani i ako dokзZe da postoje vaini razlozi za overavan1e potp1sa pre nego sto se isprava u celosti popuni. O�era�anje potpisa zastupпika na ispravi javni beleznik izvr�ite ako prethodno utvrdi da . Је podnos1lac 1sp�ave ovlascen da potpisuje u ime lica koje је oznaceno па is pravi. Overava�Jem rukoznaka ja i beleznik potvrдuje da је podnosilac isprave, ciji � је identitet prethodno utvrd10, u ПJ.�ovom p ustvu stavio na ispravu otisak prsta, i �� to kaiiprsta otisak . koJ• desne ��е. U�esn1k �ema kaztprst desne ruke stavlja na ispravu otisak prvog prsta desne . ruke kOJI 1ma, to sle�ec1m redosl�do".1: sr�dnji prst, prstenjak, mali prst i palac, а ako nema desnu �aku onda n� 1spravu stav1Ja ot1sak Jednog od prstiju leve ruke ро istom redosledu. U klauzul1 о �veravanJ� nazna�va se kako је podnosilac isprav e stavio svoj rukoznak. Ako P� nosi.!ac 1sprave n11e u stanju da stavi rukoznak, u postup ku overavanja potpisa moraju da uce.stVUJU dva �ozvan� svedoka. Кlauz lom о overavanju potpisa javni beleznik potvrduje da је � u п1egovom pnsustvu Jedan od pozvan1h svedoka ispisao na ispravi ime i prezime podnosioca ·

.

.

s

potpis i

1

.... Сос/ех Projuris у ,.. www.projuris.ors

Page 4

knjiga 4.Uvod

u

gradansko

&

Stvarno pravo - PROJ URIS , 1 2. 1 1 . 2014. g.

za svoj. Pozvani svedok mога biti ave koji је neposredno nakon toga takav potpis priznao ispr па kojem se sastavlja isprava. jezik znati t n potpuno poslovno sposoban, pismen i mога e punol 2. veravanje rukopisa. Кlauzulom о overavanju rukopisa javni belefnik potvr"uje da је io, u nje�ovom prisustvu sv�jeruёno napisao podnosilac isprave, ciji је identitet prethodno u ranlje svoJeruёno nap1sao.Shodno se 1spravu podnetu је da odnosno podnetu ispravu,

�

0

�rd

primenjuju pravila о overavanju potpisa. 3.0veravanje prepisa. Overavanjem prepisa javni Ьeleznik potvrбuje da је prepis odrecJene isprave podudaran sa izvomikom ili overenim prepisom isprave (prepisana isprava). Javni bel8Znik је ovla§cen da overi prepis ako vlada jezikom па kome је isprava napisana i ako mu stranka podnese prepis i prepisanu ispravu. Pre nego sto stavi klauzulu о overavanju prepisa, javni beleznik mora da uporedi prepis sa prepisanom ispravom. Prepis se mora slagati

sa prepisanom ispravom i u pravopisu, interpunkciji i skracivanju reёi. Javni beleznik moze overiti prepis samo jednog dela isprave ili izvod iz neke isprave samo ako је prepis tako saёinjen da se iz njega jasno vidi koji su delovi ostali neprepisani. Overavanjem izvoda iz javne, trgovacke ili poslovne knjige javni beleinik potvrc:fuje da se izvod u potpunosti slaie sa odgovarajucim stavkama iz izvome knjige. Рге nego sto overi izvod iz javne, trgovaёke ili poslovne knjige javni beleznik је dU.Zan da izvrsi uvid u izvomu knjigu. U klauzuti о overavanju izvoda iz javne, trgovaёke ili postovne knjige javni beleZПik naznaeava mesto, datum i cas kada је izvrsio uvid u knjigu Overavanje kopije. Overavanjem kopije javni beleZnik potvrduje da је kopija odredene isprave istovetna s kopiranom ispravom. lstovetnost kopije sa kopiranom ispravom koja је saёinjena na jeziku kojim javni beleznik пе vlada, odnosno koja sadrii crteze, planove, skice ili fotografije, javni beleznik moze potvrditi ako је kopiranje obavljeno primenom adekvatnog tehnickog postupka i pod njegovim nadzorom. Legalizacija isprava. Overu isprava za upotrebu u inostranstvu пе vrsi notar. lspraw namenjenu za upotrebu u inostranstvu overava osnovni sud u skladu sa propisima kojima se ure(fuje legalizacija isprava u meбunarodnom saobracaju. ·

ZAKON О IZMENI ZAKONA О LEGALIZACiJI ОВЈЕКАТА "SluZЬeni glasnik RS", Ьr. 117/2014

Zakonom о legalizaciji objekata ("Sluibenl glasnik RS", br.9512013) ureduju se uslovi, postupak i nacin legalizacije objekata, odnosno delova objekta izgracJenih bez grac.!evinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju, uslovi za izdavanje upotrebne dozvole, kao i druga pitanja od znacaja za legalizaciju objekata. Zakon је па pravnoj snazi od 1. novembra 2013.g. lzmenom ovog zakona od 29. oktobra 2014.g. produzen је rok za prikupljanje dokumentacije za legalizaciju za jos sest meseci. U slueaju kad је legalizaciona dokumentactia nepotpuna, organ nadlezan za legalizaciju zatraZiee od podnosioca zahteva da dopuni dokumentaciju. Ako u roku, koji ne moze Ыti duzi od godinu dana i sest meseci od dana stupanja па snagu ovog zakona (do sada је Ыlо godinu dana tako da је krajnji rok isticao 1 . novembra 2014.g.), podnosilac zahteva n e dostavi dokumentaciju potrebnu za utvrdivanje mogucnosti legalizacije, nad/eini organ се zakljuckom odbaciti zahtev.

Cadex Prajuris

*www.projuris.org

'\1"

PageS

PRAVOSUDNI ISPIT

KOMPLETNA REDOVNO AZURIRANA PRAVNA LITERATUR 1.

PRAVOSUDNI PRIRUCNIK ( 1 1 knjiga)

1. USTAVNO PRAVO 1 ORGANIZACIJA PRAVOSUOA

2. KRIVICNO MATERIJALNO PRAVO

3. KRIVICNO PROCESNO PRAVO

4. UVOD U GRAOANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO

5. OBLIGACIONO PRAVO

6. PORODICNO PRAVO 1 NASLEDNO PRAVO

7. GRADANSKO PROCESNO PRAVO

8. PRIVREDNO/ТRGOVINSKO PRAVO

9. MEDUNARODNO PRIVATNO PRAVO

10. UPRAVNO PRAVO

1 1 . RADNO PRAVO

11. PRAVOSUDNI PRAКТIKUM

111. PRAVOSUDNI ZAKONI

PRAVOSUDNA PRAKSA V. PRAVOSUDNA MEOUNARODNA РОМОС VI. PRAVOSUDNE BILATERALNE KONVENCIJE Vll. PRAVOSUDNE MULTILATERALNE KONVENCIJE Vlll. PORODICNI ZAKON SRBIJE IV.

SPECIJALIZOVANI .PRAV.Q SUDNI SEMINARI u organizaciji PROJURISA •

vise podataka о knjigama i pravosudnim seminarima па

web

sajtu: www.projuris.org •

PROJ U R I S Beograd, Trg Nikole Pasica 2, tel.01 1 /2391925, 065/2391925 e-mail: [email protected]

l $BN

9 7 8 -8 6-86 1 0S ·6 0-I

9 788686 1 0 5608