Web-Tehnologije: Internet i www – izvučeno

Žarko Obradović

55 0. Internet predstavlja globalnu mrezu koja povezuje digitalne uredjaje I korisnike razlicitih interesovanja sa ciljem da im omoguci raymenu informacija. Omogucava pronalazenje I preuzimanje informacija sa udaljenih racunara koji su povezani na internet. 55 1. ARPANET Prenos paketa putem telefonske linije. Podaci se dele na pakete I salju kroz mrezu, a kasnije su se na odredistu spajali po odredjenom redosledu 55 2. Internet organizacijeInternet Society podrzava rad Internet Architecture Board(IAB), koji je zaduzen za vecinu tehnickih pitanja. Internet Engineering Task Force(IETF) je odgovoran za nadgledanje razvojaTCP/IP skupa protokola I standarda. World Wide Web Consortium(W3C) razvija standard za najpoznatiji segment Interneta-World Wide Web. 55 3. Prenos podataka na InternetuKada se salju podaci na Internet mrezi, Transmission Control Protocol(TCP) najpre deli podatke na pakete- manje blokove podataka koji sadrze I niz pratecih podataka koji omogucavaju transport paketa na Internetu. Na putu od posiljaoca do odredista, paketi prolaze kroz mnostvo mreza, mreznih uredjaja I komunikacionih linija. Niz hardverskih uredjaja obradjuje ove pakete i rutira ih do krajnje destinacije. Najvazniji hardverski uredjaji su: hub, bridge, gateway, repeaters I routers. - Hub je najjednostavnije uredjaj od navedenih. Svaki paket podataka koji dolazi sa jednog porta se salje na sve ostale portove. Na svakom racunaru je da odredi da li je paket namenjen za njega. Najveci problem sa hub-ovima je to sto se svaki paket se salje do svakog racunara, pri cemu se desava dosta nepotrebne transmisije. Ovo znaci da moze doci do zagusenja u mrezi. -Bridge- Za razliku od hub-a , bridge proverava destinaciju paketa. Ukoliko se konacna adresa nalazi sa druge strane, bridge nece izvrsiti prenos podataka. Bridge ima samo jedan dolazeci I jedan odlazeci port. Obicno se koristi za razdvajanje delova mreze koji nemaju potrebu za stalnom komunikacijom, ali treba da budu povezani. -Switch- poseduje vise portova. Kada paket dolazi na odredjeni port, switch odredjuje kom racunaru treba da prosledi podatke. Ovo vodi do vece efikasnosti, jer se paketi salju samo do odredjenog racunara. Skoro sve vece mreze koriste switch-eve za povezivanje racunara u -okviru istog subnet-a. -Router- je slican switch-u jer prosledjuje pakete na osnovu adrese destinacije. Ali za razliku od MAC adresa koje switch koristi, router moze da koristi IP adresu. Ovo omogucava funkcionisanje razlicitih mreznih protokola, Router se koristi za povezivanje razlicitih mreza i kao takav, omogucava funkcionisanje Interneta. U kucnoj upotrebi i manjim mrezama, router se koristi za povezivanje sa Internetom, Router ima javnu IP adresu I preko nje prosledjuje sve podatke sa lokalne mreze. -Repeaters- regenerisu dolazece elektricne,bezicne ili opticke signale. Npr, kod Etherneta ili Wi-Fi mreza, prenos podataka je moguc samo do odredjenje razdaljine, jer se tada signal degradira. Repeater nastoji da ocuva integritet signala i time da produzi razdaljinu koju podaci mogu da predju. Repeater-I rade sa fizickim signalima i ne interpetiraju podatke koji se transportuju. Zato oni funkcionisu u fizickom sloju OSI modela.

Web-Tehnologije: Internet i www – izvučeno

Žarko Obradović

55 4. OSI ( Open System Intercoonnection) model-Sloj aplikacija- pruza mogucnost raznim aplikacijama I servisima koje koristimo na racunaru da -posalju podatke na nizi nivo tj.sloj prezentacije. Ovaj sloj takodje vodi racuna o tome da li ima dovoljno resursa za zeljenu komunikaciju. -Sloj prezentacije- prezentuje podatke sloju aplikacija I zaduzen je za prevodjenje, sifrovanje i komprimovanje podataka. -Sloj sesije- drzi podatke razlicitih aplikacija medjusobno odvojenim tj. zaduzen je za pripremanje, upravljanje i prekidanje sesije izmedju entiteta sloja prezentacije. -Transportni sloj- segmentira ili ponovo sakuplja podatke u tok podataka. -Sloj mreze- upravlja logickim adresiranjem uredjaja, prati lokaciju istih u mrezi I odredjuje najbolji nacin za prenos podataka. -Sloj povezivanja podataka- omogucava prenosenje podataka prateci hardverske adrese uredjaja u lokalnoj mrezi, prevodi segmentirane podatke u bitove I obrnuto I upravlja obavestavanjem o greskama. -Fizicki sloj- Salje I prima bitove, odredjuje napon, brzinu prenosa I nacin prikljucivanja kablova. 55 5. Kako se mreze povezuju na Internet? -Telefonske linije- 56Kbps, ISDN- 128 Kbps, T1- 1544 Mbps , T3- 44746 Mbps. -DSL( Digital Sibcriber Line) , ADSL( asihroni DSL) , poveezuje se kablovskom infrastrukturom, sateliski prenos, Bezicni prenos( npr. WiMAx omogucava brzine i do 1 Gbps izmedju fiksnih stanica) 55 6. Internet magistale OC3-155.52 Mbps, OC24- 1.244 Gbps, SciNet- 2.325Gbps(deo vBNS), OC48- 2.488 Gbps, OC256- 13,271 Gbps. Sve magistrale koriste fiber-opticke fizicke medijume za prenos. 55 7. Softverska struktura internet- Internet radi po klijent/server modulu. Klijent se poveyuje na server na kome se nalazi informacija. Klijent zahteva usluge od server (pretraga, slanje…) 55 8. Povezivanje na internet Kako DSL donosi svoje high-speed konekcije? DSL deli telefonsku liniju na tri kanala: za prijem podataka, za slanje podataka I za razgovor. Telefonska linija nije uvek fizicki razdvojena na ove kanale. Najcesce se koriste tehnike modulacije koje vrse logicko razdvajanje. Da bi DSL funkcionisao na pravi nacin, modem mora biti ociran u okviru odredjenog rastojanjaa od DSL modema pruyalaca internet usluga.Tacna razdaljina varira u zavisnosti od konkretnih tehnologija I uredjaja. 55 9. Kako rade konekcije Internet/Televizija- Da biste koristili tv sa internet funkcijama potrebno je imati STB uredjaj koji obezbedjuje pristup internet uslugama. STB prikazuje cpu, hard disk I omogucen je prikay HTML sadrzaja. 55 10. Kako funkcionise WI-FI mreza? Kljucna komponenta WiFi-a je pristupna tacka koja sluzi kao ruter. Ona ima konekciju ka Internetu I sadrzi radio transmitere I resivere. Sluzi kao bazna stanica I kao most izmedju bezicne mreze I Interneta.

Web-Tehnologije: Internet i www – izvučeno

Žarko Obradović

55 11. Kako funkcionise WiMax mreza? WiMax (Worldwide Interoperability for Microwave Access) slican WIFI, ali emituje signal na vecoj povrsini. Brzina oko 30-40 Mbit/s a moguce je i do 1 Gbit/s. 55 12. Email spam Spam su nezeljene poruke poslate od strane nekih kompanija I slicno. Postoje razliciti softveri koji sluze za otklanjanje spama I rade po principu skeniranja poruka I priloga. Koriste se inteligentni algoritmi koji upozoravaju na spam I kreiraju crne liste sa spam posaljiocima. 55 13. Kako funkcionise Email Email radi na slican nacin kao I vecina podataka na internet. TCP deli poruke u pakete, IP protocol ih isporucuje na odrediste, a zatim ih TCP ponovo sastavlja tako da je moguce procitati istu. Da bismo poslali neku sliku, video, zvuk potrebno je da fajl bude kodiran najcesce u MIME I uuencode semu kodiranja. Problem kod Email-a je bezbednost jer poruke idu preko osetljivih internet mreza. 55 14. Kako funkcionise LDAP? Lightveight Directori Access Procotol je baza podataka koja sadrzi podatke o korisnicima koji su uredjeni prema odredenim pravilima i protokolima koji olaksavaju pretrazivanje. Obicno se nalazi na Internet serveru. 55 15. VoIP (Voice over Internet Protocol) je komunikaciona tehnologija koja omogucava prenos audio signala preko internet. Koristi se za besplatno telefoniranje…(Skype, Microsoft Communication/Lync, Google Talk) 55 16. Blog je niz hronoloski organizovanih unosa teksta koji prikazuju web-stranicuputem automatizovanog softvera koji omogucuje jednostavno kreiranje I vodjenje bloga. (WordPress, Blogger…) 55 17. Fidovi (feeds) koji se nazivaju I RSS fidovi, XML fidovi, distribuirani sadrzaj ili web fidovi ukljucuju sadrzaj koji se cesto azurira a koji objavljuju web lokacije. Na fidove se mozemo pretplatiti pomocu web pretrazivaca da bismo automatski vrsili provere da li je blo nekih azuriranja. 55 18. WIKI je vrsta websajta koji se menja na drasticno razlicit nacin od uobicajenog. Informacije na Wiki-ju moze da menja svaki posetilac. MediaWiki (najpoznatiji Viki softver) koristi se na Wikipedia, TikiWiki, DokuWiki). 55 19. World Wide Web( www )radi po klijent/server modelu. Klijent je web pretrazivac, on kontaktira web server I trazi informacije ili resurse. Web server locira a zatim salje podatke na web pretrazivac koji ih prikazuje. 55 20. Kako funkcionise XML (Extensibl Markup Language) resave problem pristupa web stranicama pomocu razlicitih uredjaja. Projektant sajta bi morao dizajnirati svaki sajt po nekoliko puta za razlicite vrste uredjaja.

Web-Tehnologije: Internet i www – izvučeno

Žarko Obradović

55 21. Kako radi AJAX? ( Asihroni JavaScript I XML) omogucava kreiranje interaktivnih sajtova koji funkcionisu slicno desktop programerima, za razliku od klasicnih sajtova, gde se nakon svake promene ucitava cela strana. Gmail i Google Maps 55 22. URL funkcionise poput postanske adrese. On daje tacnu lokaciju klijentskom racunaru da bi on mogao pristupiti sadrzaju I preuzeti isti sa web stranice. Jedinstveni identifikator hosta zove se internet protocol adresa, a jedinstveni identifikator za stranu se zove uniform resource locator (URL) 55 23. Web 2.0: pretraga, interaktivnost, upravljanje sadrzajem, blog, wiki, podcasting, web feeds, drustvene mreze, Rich Internet Aplications, mashups, tagovanje I drustvene oznake. 55 24. EDGE racunarstvo je proces process u kome se deo sadrzaja web sajtovi I obrada locirani blizu korisnika a u cilju brzeg odziva I nizih troskova obrade. Sastoji se iz tri komponente: racunar koji klijent koristi za pristup web sajtu, relativno skromniji srever, server(i) na kome se nalazi web sajt.(Akamai- lider) 55 25. CLOUD racunarstvo je sastavljeno od velikog broja racunara, softvera I mreznih komponenti. Cloud nudi skalabilnost I elasticnost uvecanja usluga. Postoje javni, privatni I hibridni cloud sistemi. Cloud servisi: IaaS(infratruktura kao servis)-hostovanje, PaaS(platform kao servis)-izgradnja, SaaS(softver kao servis)-koriscenje. 55 26. Cloud servisi

55 27. Kako radi Grid Computing? On kombinuje racunarsku snagu mnogih racunara, server, baza podataka I drugih racunarskih resursa u lokalnoj mrezi ili preko Interneta. Centralni server ili server obradjuju velike racunarske zadatke, kao sto se resavanje slozenih problema u vezi sa biohemijom, tako sto ih deli na manje podzadatke I salje ih racunarima koji su deo mreze.

Web-Tehnologije: Internet i www – izvučeno

Žarko Obradović

55 28. Kako radi softver za Meta-pretrazivanje? Softver za meta-pretrazivanje je softver koji se nalazi na vasem racunaru (ili eventualno na web-u) I omogucava vam da pretrazujete kroz mnoge Internet pretrazivace istovremeno i da vidite i koristite rezultate. Kada zelite da trazite nesto na Internetu, kucate opisne reci ili termin za pretragu u softver meta-pretrazivaca. 55 29. Kako radi Telnet? Telnet sledi klijent/server model, sto znaci da pokrenete klijent softver na vasem racunaru(klijentu) da biste koristili resurse udaljenog servera. Kada korostite Telnet, pre nego sto mozete preuzeti resurse racunara domacina, obicno se prijavite na domacina. Telnet pruza nacin za koriscenje ovih komandnih sistema koristeci emulaciju terminala. SSH zamenjuje Telnet zbog boljeg bezbedosnog mehanizma. 55 30. Kako radi FTP? FTP takodje radi po klijent/server modelu. Najpre treba pokrenuti FTP klijent ( npr. FileZilla. CuteFTP, itd ) i uneti adresu host-a, korisnicki nalog/lozinku i eventualno pocetno direktorijum. Postoje dve vrste veze: COMAND link I Data Link ( ASCII ili binarni ). 55 31. Softverski agenti: Perzistentnost, Autonomija, Drustvene sposobnosti, Reaktivnost. 55 32. Agenti na internet primer internet agenta je program koji sakuplja informacije iz raznih izvora dok vi koristite ili ne koristite racunar. Primer je kada popunjavamo formular navodjenjem koji tip vesti nas zanima I u kakvom rasporedu zelimo da vesti budu isporucene. 55 33. Java je kompajlerski jezik sto znaci da napisani program mora biti kompajliran da bi se pretvorio u jezik koji racunar cita. Kompajliranjem java koda dobija se java bytecode. Java platforma je pogodna zato sto pruza mogucnost da kreiran program na jednom racunaru koristimo I na drugim. 55 34. Aplet: je java program koji radi unutar web pregledaca na word wide webu. 55 35. JavaScript: je objektno-orjentisan jezik sto znaci da mozemo upravljati objektima na stranici, kao sto su prozori, dugmad slike…JavaScript je interpreter jezik sto znaci da web pretrazivac izvrsava komande redosledom kojim su napisane. 55 36. Pretrazivanje internet pretrazivacima

Web-Tehnologije: Web dizajn

Žarko Obradović

55 0.Discipline web design-a: *Graficki dizajn, *Dizajn informacija, *Dizajn interfejsa, *HTML stil i grafika, *Proizvodnja, *Skripting i programiranje, *Multimedija 55 1. Poslovi koji se smatraju kao frontend discipline: *Graficki dizajn, *Dizajn interfejsa, *Izrada sajta ukljucujuci HTML, *Dokumenta, stilovi *JavaScript 55 2. Poslovi koji se odvijaju na backend strani: *Informacioni dizajn se odnosi na to kako je informacija organizovan na server, *Obrada formi, *Programiranje baze podataka, *Sistemi za upravljanje sadrzajem *Druge serverske aplikacije koriscenjem Perl/CGI, PHP, ASP, JSP, Ruby on Rails, Java i drugih programskih jezika. 55 3. Postoje sledeci SOFTVERI: *Softver za dizajn, izradu i odrzavanje web sajtova, *Softver za rad sa HTML-om, *Softver za grafiku, *Softver za multimediju, *Internet alatke 55 4. Planiranje sajta: *Kakav treba da bude vas sajt?, *Koja je svrha vaseg sajta?, *Koji auditorijum nastojite da obuhvatite? -Odredite ciljeve sajta, -Analizirajte vas auditorijum, -Analizirajte “Konkurenciju” -Upoznajte svoje sopstvene sposobnosti, -Mapirajte postojeci sajt, -Kreirajte novi sajt 55 5. Ciljevi sajta i smernice: -Zasto se stvara ovaj sajt, -Sta vlasnik sajta ocekuje da ce se postici sa ovim sajtom? -Koje akcije vlasnik sajta zeli da postigne kod publike kao rezultat posete sajtu? -Koja ogranicenja ili smernice se moraju postovati prilikom izrade sajta

Web-Tehnologije: Web dizajn

Žarko Obradović

55 6. Analiza structure posetilaca:  Kome se obracate? -Starost, -Jezik i kultura, -Nivo obrazovanja, -Pristup Web-u, -Poznavanje Web-a -Prepreke pristupu  Sta oni traze na vasem sajtu? -Informacije, -Usluge, -Drustvena zajednica 55 7. Faze Web Projekta: *Faza planiranja, *Faza ugovaranja, *Faza dizanja, *Faza izgradnje, *Faza testiranja *Lansiranje (startovanje) sajta, *Odrzavanje sajta 55 8. Pocetak planiranja *Odredjivanje namene sajta, *Izgradnja imidza sajta, *Odredjivanje sadrzaja sajta *Dijagnostikovanje potrebnih dinamickih funkcionalnosti sajta, *Definisanje nacina da se privuku posetioci 55 9. Vrste zahteva: *Posnovni zahtevi (Definisati cilj web sajta, rezultat ce biti sadrzaj web sajta) *Tehnicki zahtevi (Brzo preuzimanje sadrzaja, Kompatibilnosti sa web pregledacima, Kompatibilnost sa razlicitim uredjajima, Optimizovan za web pretrazivace) *Korisnicki zahtevi (Sajt treba biti dostupan i citljiv, lak za koriscenje, odgovarajuci za datu ciljnu grupu) *Dizajnerski zahtevi (Dizajn prema sadrzaju, Uklapa se u korisnicki ekran, vidljive su najvaznije info. pri citanju, laka navigacija, razlikovanje linkova od sadrzaja, citljiv tekst. 55 10. Suocavanje sa razlicitim verzijama pretrazivaca: *Ne trositi vreme na sitnice, *Pridrzavati se standarda, *Poceti sa dobrim HTML kodom *Ne koristiti specificne (X)HTML elemente web pretrazivaca, *Upoznavanje sa aspektima CSS-a koji mogu da izazovu problem 55 11. Suocavanje sa korisnickim preferencijama *Fleksibilan dizajn, *Uverite se da je sadrzaj dostupan bez slika, skripta, apleta, I plug-in-ova.

Web-Tehnologije: Web dizajn

Žarko Obradović

55 12. Suocavanje sa razlicitim platformama: *Dostupnost fontova I nacin prikaza, *Prikaz elemenata formi, *Dostupnost plug-in-ova, *Dozvoliti odredjene varijacije, *Navesti obicanjene fontove I obezbediti alternative *Proveriti da su media plajeri na raspolaganju za sve platform, *Ne oponasati odredjeni operativni system u svom dizajnu interfejsa 55 13. Razlicitost radnih povrsina:  Prilagodljivi (liquid) rasporedi (layouts): -Prilagodljivi rasporedi menjaju velicinu i prilagodjavaju se promenama velicine prozora.  Fiksni raspored: -Fiksni (ili fiksna-sirina) rasporedi drze sadrzaj u odredjenoj sirini, mereno u pikselima, bez obzira na velicinu prozora. 55 14. Sta je storyboards: Graficiki prikaz structure web sajta.

55 15. Sta je wireframes Struktura web stranice - vizuelni prikaz

55 16. Dizajn process -U idealnom slucaju, graficki dizajn je dao spisak onoga sto treba da se pojavi na stranici, ukljucujuci i potrebne slike, elemente za navigaciju, kao i rukopis za tekst. Takodje moze postojati wireframe dijagram structure I funkcionalnosti uradjen od strane interfejs dizajnera. -Posle razmatranja skica, klijent bira jednu skicu, cesto sa listom promena, koje zahtevaju jos jednu rundu dizajna do dogovorenog konacnog dizajna.

Web-Tehnologije: Web dizajn

Žarko Obradović

55 17. Osnovna provera kvaliteta: *Da li je sav potreban sadrzaj na sajtu?, *Da li postoje greske u kucanju ili gramaticke greske?, *Da li sve veze (linkovi) rade?, *Da li se sve slike prikazuju?, *Da li svi skriptovi I aplikacije funkcionisu kako treba? 55 18. Ispitivanje okruzenja za pretrazivanje: *Kako izgleda stranica u razlicitim pretrazivacima? *Kako sajt funkcionise u razlicitim pretrazivacima?, *Sta se desava sa stranicama, kada prozor pretrazivaca promeni velicinu?, *Da li je sajt upotrebljiv na tekstualnim pretrazivacima?, *Da li je sajt upotreblijv sa iskljucenom podrskom za grafiku?, *Sta se desava ako korisnik nije u mogucnosti da vidi multimedijalne elemente?, *Kako izgleda sajt na dial-up modemu? 55 19. Registracija domena: Postoje dva nacina: uzeti hosting kompaniju da to radi umesto vas, ili dobiti domen direktno iz registra. Da bi ste videli kompletnu listu ovlascenih registra idete na www.internic.net/regist.html. Neki od najpopularnijih su Network Solution, originalni registar domena (Register.com) i GoDaddy poznat po niskim cenama. Firme za registraciju domena ce traziti sledece podatke: *Administrativni kontakt za nalog (ime i adresa), *Kontakt za placanje racuna (ime i adresa), *Tehnicki kontakt za racun (obicno ime i adresu hostin provajdera), *IP adresu. 55 20. Izbor hosting usluga: *Da li je u pitanju poslovni ili licni sajt?, *Da li vam je potrebno ime domena?, *Koliki proctor je potreban?, *Da li vam treba namenski server?, *Koliko saobracaja ce vam biti potrebno?, *Koliko e-mail naloga vam je potrebno?, *Da li vam je potrebna dodatna funkcionalnost?, *Da li se osecate udobno sa njihovim nivoom tehnicke podrske?, *Da li ce oni redovno da prave rezervne kopije?, *Da li zelite da budete preprodavac? 55 21. Prenosenje datoteka putem FTP-a Potrebno: *ime vaseg veb server(host) *vase korisnicko ime *vasa lozinka *direktorijum u kom je vas veb sajt smesten *vrsta prenosa podataka *softver: WS_FTP, CuteFTP, Filezilla, itd.

Web-Tehnologije: Web dizajn

Žarko Obradović

CSS 55 22. Prednosti CSS-a *Pojednostavljuje izmene u dizajnu *Odvajanje sadrzaja od dizajna omogucava da se kreiraju razliciti stilovei sajtova za razlicite korisnike i uredjaje *Koriscenjem css-a sajt ce biti u skladu sa aktuelnim standardima *Stranice dizanirane u css-om imaju citiji i jasniji kod *web sajtovi dizajnirani CSS-om dostupni su za vise posetilaca *Lakse azuriranje *Konzistentnost *Manja velicina datoteka 55 23. Kombinovanje CSS-a i XHTML-a *Koristiti XHTML za kreiranje struktura stranica sa tagovima, npr. blokovi