1. 4. Kako Da Zapocnem Biznis I Porezi I Doprinosi-vodic Kovacica-poreski Vodic

  • Uploaded by: Goran Grozdanic
  • 0
  • 0
  • January 2021
  • PDF

This document was uploaded by user and they confirmed that they have the permission to share it. If you are author or own the copyright of this book, please report to us by using this DMCA report form. Report DMCA


Overview

Download & View 1. 4. Kako Da Zapocnem Biznis I Porezi I Doprinosi-vodic Kovacica-poreski Vodic as PDF for free.

More details

  • Words: 33,623
  • Pages: 152
Loading documents preview...
ДА ПОКРЕНЕТЕ, РАСТЕТЕ и УСПЕТЕ У МАЛОМ БиЗНиСУ www.preduzetnickiservis.rs

ВОДиЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНиКЕ

КАКО ДА ЗАПОЧНЕМ БиЗНиС

Водич за предузетнике: Како да започнем бизнис Прво издање Издаје: Национална агенција за регионални развој За издавача: Ивица Ежденци Уредник издања: Ана Мојсиловић Припремили: Милена Васић Ана Мојсиловић Ненад Лакетић Драга Кљајић

Штампа: Бирограф

Јул 2013. године

САДРжАј ПРЕ НЕГО ЗАПОЧНЕТЕ БиЗНиС ........................................................5 Како до пословне идеје .......................................................................5 Креирање пословне идеје ...................................................................6 Питања пре започињања пословања ....................................................7 Шта је све потребно да неко постане успешан предузетник?..................8 БиЗНиС ПЛАН ................................................................................ 10 Шта се очекује од конкретног пословног плана ................................... 10 Садржај бизнис плана ....................................................................... 11 Пример за бизнис план ..................................................................... 13 ПРАВНА ФОРМА ............................................................................. 17 ПОСЛОВНО иМЕ ............................................................................. 19 СЕДиШТЕ ....................................................................................... 22 КОРАК ПО КОРАК У ОСНОВАЊУ .................................................... 23 Поступак оснивања друштва са ограниченом одговорношћу ................ 23 Поступак оснивања предузетничке радње .......................................... 25 РЕГиСТРАЦијА............................................................................... 27 Регистрација .................................................................................... 27 Предузетник..................................................................................... 29 Друштво с ограниченом одговорношћу ............................................... 30 Акционарско друштво ....................................................................... 31 Командно друштво ............................................................................ 34 Ортачко друштво .............................................................................. 34 Огранак привредног друштва ............................................................ 35 Огранак страног привредног друштва ................................................ 36 Представништво страног привредног друштва .................................... 37 Услови за регистрацију и обављање појединих делатности .................. 38 КОРиСНЕ АДРЕСЕ ........................................................................... 39

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - КАКО ДА ЗАПОЧНЕМ БИЗНИС

ПРЕ НЕГО ЗАПОЧНЕТЕ БиЗНиС КАКО ДО ПОСЛОВНЕ иДЕјЕ Пут од креирања неке идеје до коначне релизације успешног бизниса је веома дуг и напоран, испуњен недоумицама, изазовима и бројним замкама. Иако се тај процес не одвија по неком устаљеном научном моделу ипак је могуће утврдити неколико кључних фаза: 1. Мотивација 2. Креирање идеја 3. Вредновање идеја 4. Идентификација неопходних ресурса 5. Припрема за улазак у посао 6. Почетак и опстанак Прву фазу чини размишљање и проналажење мотивације, да би се поставили пословни (животни) циљеви и кренуло са послом. Друга фаза поистовећена је са креирањем (дефинисањем) пословне идеје. Трећа фаза представља својеврсну проверу пословне идеје – утврђивање оправданости уласка у одређени бизнис. Другим речима, нужно је тестирати будући (планирани) производ (услугу), пре свега кроз истраживање тржишта, а онда са аспекта пројектованих техничко-технолошких параметара. У четвртој фази потребно је идентификовати и специфицирати све битне ресурсе за успешну реализацију новопројектованог бизниса. Нужно је временски операционализовати план уласка у посао и анализирати добављаче сировина и материјала. Пета фаза представља непосредно преговарање за улазак у посао. Преговори се односе за затварање финансијске конструкције посла, придобијање следбеника (избор пословних партнера), прибављање разних врста дозвола, регистрацију предузећа и друго. Последња фаза односи се на финалне припреме и улазак у посао. Императивни захтеви који се у овој фази рађања посла постављају пред предузетника је успостављање пословних односа са стручњацима који могу бити од помоћи и успостављање јасних веза са потрошачима и добављачима. Наведене фазе представљају логичан редослед активности. Успешно савладавање сваке фазе услов је за предузимање следећег корака. Временско трајање сваке фазе није могуће генерално утврдити јер је условљено индивидуалним напорима и различито је од случаја до случаја.

КРЕиРАЊЕ ПОСЛОВНЕ иДЕјЕ Први корак у отпочињању сопственог бизниса је - како доћи до добре пословне идеје. Почетна опажања и знања о могућем (жељеном) бизнису могу потицати из стеченог искуства у бављењу истим послом, али не у сопственој организацији. Неки предузетници могу преузети нечију идеју, неки се могу укључити у већ уходани бизнис. Наравно, предузетник може започети и посао којим се раније није бавио. Многи примери из праксе развијених привреда указују на врло разнолике изворе предузетничких идеја: искуства на основу претходног посла, лични интерес, шансе, сугестије, породични бизнис и слично. 5

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - КАКО ДА ЗАПОЧНЕМ БИЗНИС

Прво и основно питање на које будући предузетник треба да одговори је – за кога и шта производи. Уколико се уочи да у непосредном (локалном) окружењу постоји потреба за неким производима или услугама којих или нема довољно или не задовољавају у потпуности одређене потребе потрошача, онда се та празнина може попунити тако што ће се ући у производњу или продају тог производа (услуге). Отуда, један од врло честих начина да се дође до пословне идеје, јесте (управо) копирање неког већ постојећег бизниса. Корисне информације могу се добити читањем локалних новина, гледањем локалне телевизије, реклама, одласком у неки други град са намером да се сазна шта све тамо постоји. Куповина постојећих бизниса је врло чест, мада и врло ризичан начин доласка до пословне идеје. У развијеним привредама, пре доношења одлуке о куповини постојећег бизниса, основно питање које треба врло студиозно разматрати је – зашто постојећи власник жели да прода свој бизнис? У нашим условима ово није најбоље решење за оне потенцијалне предузетнике који тек улазе у привредну структуру. Отцепљње представља чест начин осамостаљивања, у ствари, конституисања новог предузећа у развијеним привредама Запада, а истовремено и врло погодан начин за развијање нових предузетниничких идеја и нових производа (услуга). Оцењује се да је отцепљење пожељна форма стварања нових предузећа у економијама у транзицији, јер се одвајањем виталних делова од гломазних и неефикасних организација може пре постићи пуно тржишно вредновање одређених производа (производних програма) или услуга. Одлука да се купи франшиза може произаћи из разматрања једне од опција да се уђе у нови посао. Према дефиницији Међународне асоцијације за франшизинг (IFA-International Franchize Association) под франшизом се подразумева континуирани пословни однос на основу којег франшизор (давалац франшизе) уступа франшизанту (примаоцу франшизе), уз надокнаду, право коришћења свог имиџа, свог имена, пословног знања (know-how), маркертинг технике као пружања одређене услуге у вези са тим коришћењем и уз услове прецизно одређене Уговором. Куповином франшизе, будући предузетник добија проверен бизнис иза којег стоје професионалци. Често се мала и средња предузећа оснивају да би се боље пласирао и уновчио сопствени производ, иновација. Као специфичан пример може се навести случај ветеринара који је после дугогодишњег и напорног даноноћног рада пронашао комплексну храну за псе. Немогавши да за свој проналазак добије адекватну награду, продао је све што је имао и основао сопствени погон за производњу хране по рецептури која је остала тајна. Ово је изазвало праву малу револуцију, а предузеће је доживела тржишни бум. Иако је временом стекао нову конкуренцију, ово предузеће и даље успешно ради. Иновације, дакле, ако се покажу успешним, могу да обезбеде стабилност на дужи рок и да буду врло профитабилне. Лично искуство је чест основ отпочињања успешног бизниса. Хоби и спорт такође могу да буду добар извор предузетничке идеје. Приватна пракса бележи бројне примере као на пример да познати спортисти отварају продавнице спортске опреме. Отварање сопственог ресторана у основи често има кување као хоби.

6

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - КАКО ДА ЗАПОЧНЕМ БИЗНИС

ПиТАЊА ПРЕ ЗАПОЧиЊАЊa ПОСЛОВАЊА У поступку истраживања јаких и слабих тачака треба потражити одговоре на питања која се тичу најважнијих фактора будућег пословања. Постављају се основна питања.  Да ли могу да обављам све главне функције у будућем послу · власника · менаџера, · радника · технолога?  Ако не, да ли могу да пронађем одговарајућег менаџера, раднике и технолога?  Шта знам о тржишту? · Да ли је локално или шире? · Ко су потенцијални купци? · Ко чини конкуренцију? · Шта су моје предности? · Каква су кретања на тржишту? · Да ли могу да обезбедим сировине?  Каква је технологија производње? · Како ће изгледати процес производње од прве до последње фазе? · Колики ће бити обим производње? · Коју опрему поседујем и да ли могу да набавим недостајућу? · Да ли поседујем објекат где ћу радити, да ли га могу изнајмити или изградити?  Да ли познајем финансијски аспект посла? · Колико треба да уложим у посао? · Како ћу обезбедити потребна средства? · Како ће локација објекта утицати на трошкове транспорта сировина и готових производа? · Какав је однос производне цене и цене сировина? · Да ли се може очекивати профитно пословање? Резултати ове анализе показаће предузетнику почетну шансу за успех пословне идеје и олакшати избор оптималне варијанте између више идеја. Могући исходи су даља разрада одабране идеје кроз пословни план, елиминисање идеја које немају профитни потенцијал и шансу за реализацију и проналажење других пословних идеја. Да би се избегао чест узрок потешкоћа које могу настати, потребно је пажљиво анализирати тржиште и тржишне потенцијале. Без темељног и потпуног разумевања тржишта и конкуренције, будући предузетник неће бити у позицији да убеди партнере, банкаре, инвеститоре, заинтересоване улагаче или чланове породице, да су њихове пројекције тачне, реалне и пре свега одрживе. Одговор на основно питање које чини сваку пословну идеју - шта и како радити - долази са темеља правилне процене два врло важна фактора: циљног тржишта и конкуренције. Да бисте побудили потрошаче да купују ваш произвд морате им дати разлоге. 7

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - КАКО ДА ЗАПОЧНЕМ БИЗНИС

Свако тржиште је врло сложено, динамично и сачињено од потпуно различитих типова потрошача/корисника. Један од основних и уједно виталних начина да успете у свом бизнису, да будите информисани и у могућности да процените и експериментишете је, да истражите тржиште. Истраживање тржишта је активност која започиње моментом креирања идеје и не завршава се чином регистрације предузећа и отпочињањем посла. Оно је саставни и неодвојиви део вашег бизниса, као и кључни део бизнис плана.

ШТА јЕ СВЕ ПОТРЕБНО ДА НЕКО ПОСТАНЕ УСПЕШАН ПРЕДУЗЕТНиК? Три су основна елемента, без којих је немогуће покренути и успешно водити пословни подухват: пословна прилика, ресурси и предузетнички тим. Пословна прилика Свака пословна идеја не представља пословну прилику. Проналазак добре идеје представља само први корак у развоју предузетничког процеса. Да би нека пословна идеја била и пословна прилика, она треба да буде довољно атрактивна, постојана и видљива у право време кроз неки производ/услугу, који ствара додатну вредност за свог купца/крајњег корисника. Основна карактеристика пословне прилике је њена тржишна оправданост, односно постојање довољно великог тржишта, заинтересованог за куповину одређеног производа и услуге. Најуспешнији предузетници, приватни инвеститори, финансијери - сви они почињу с купцем и оним што тржиште жели и не губе то из вида! Ресурси Једно од најчешћих погрешних схватања међу будућим предузетницима је да прво треба имати све ресурсе „на броју“, поготово новац, као предуслов успешног подухвата. Мислити прво на новац је велика грешка. Добре пословне прилике, по правилу, дођу до новца. Али управо је то оно што често недостаје- добре пословне прилике и добри предузетници. Предузетнички тим Кључни фактор успеха предузетничког подухвата свакако је човек, односно предузетник и тим људи који га окружују. Предузетник је тај који проналази пословну прилику и управља ресурсима с циљем стварања нове вредности. Али, у том процесу тешко може успети сам. Потребан му је тим људи, који деле његову визију, циљ и који су предани идеји предузетничког подухвата и теже његовом успеху. Оно што је важно за успех предузетничког подухвата је равнотежа између наведена три елемента – пословне прилике, ресурса и предузетничког тима. Управо недостатак равнотеже може бити разлог неуспеха. Свака пословна прилика није једнако добра за сваки тим људи. Можете имати одличну пословну прилику, али уколико немате одговарајући тим људи и довољно ресурса потребних за њену реализацију тешко да ћете успети. Или, ма како добар тим људи са лошом пословном приликом и без ресурса неће резултирати успехом. Управо, јединствена комбинација људи, прилике и ресурса у тачно одређено време и на тачно одређеном месту представља најважнији фактор за успех пословног подухвата. 8

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - КАКО ДА ЗАПОЧНЕМ БИЗНИС

Пре покретања сопственог бизниса очигледно морате водити рачуна о многим стварима. Избор и тестирање пословне идеје, а затим њена детаљна провера кроз израду бизнис плана неопходни су почетни кораци које треба савладати. Процедура регистрације фирме и отпочињања посла је поједностављена и није скупа, али у многоме зависи од врсте делатности којом ће те се бавити. Постоји и повољна кредитна линија. Подробно се информишите и припремите квалитетну кредитну документацију. Пријавите се за стицање нових или усавршавање постојећих предузетничких знања. Користите стручну помоћ која вам стоји на располагању како би повећали могућност за добијање кредита. Вођење сопственог бизниса доноси бројне изазове али вам може донети и вишеструку сатисфакцију. Добро се припремите за почетак пословања, оријентишите се ка остваривању постављених циљева и ваши изгледи за успех у пословању биће много извеснији.

9

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - КАКО ДА ЗАПОЧНЕМ БИЗНИС

БиЗНиС ПЛАН

ШТА СЕ ОЧЕКУјЕ ОД КОНКРЕТНОГ ПОСЛОВНОГ ПЛАНА

Након дефинисања пословне идеје, која се на основу SWOT анализе показала као успешна, следи један од најбитнијих корака у целокупом процесу реализације пословне идеје - израда Бизнис плана. Његово креирање захтева време и значајне напоре у изради. Међутим, то је неопходно ради изоштравање пословне идеје и њене провере у смислу оправданости уласка у одређени бизнис. Бизнис план представља основно оруђе предузетника, које је огледало претензија и вештине конкретног предузетника да управља својим пословањем. Основна сврха бизнис плана је да помогне предузетнику да дефинисане циљеве пословања претвори у стварност уз што мање потреса, изненађења и непланираних активности. У том смислу, бизнис план је својеврсна мапа пута која омогућава да се што успешније пређе пут од почетне фазе до њене коначне реализације. Израдом бизнис плана пре свега разрађујете своју пословну идеју, сагледавате економску оправданост улагања и уверите себе, као и потенцијалног финансијера да сте на правом путу. Циљ није израда плана искључиво звог банке или одређене финасијске институције. Пре свега је намењен предузетнику и његовом бизнису, а тек онда потенцијалним кредиторима. Садржај пословног плана треба да понуди образложења основних аспекта пословања и прорачун очекиваних прихода, расхода и ефеката. Да би се добила шанса за финансијску подршку, бизнис план мора да: - пружи доказе о тржишној орјентацији пројекта - Будући предузетник мора имати потпуно јасну спознају о потребама купаца. Бизис план који ставља акценат на опис производа и објашњење техничко-технолошких услова, уместо на то коме је намењен и како ће га пласирати, наилази на „уздржан“ пријем код потенцијалних финансијера. - укаже на доказе о прихватању конкретног програма од стране купаца - Осим што мора да пружи јасне доказе о томе ко ће куповати његов производ, односно користити његове услуге, прдузетник треба аргументовано да покаже и на њихову платежну способност. - прецизно дефинише власничке односе унутар предузећа - Поред јасног опредељења за одређену правну форму, постојање екслузивних права на производе кроз патенте, ауторска права, трговачку марку или лиценцу, знатно ће ојачати преговарачку позицију предузетника. - што прецизније укаже на финансијску страну пројекта - Опстанак и пословни успех предузећа за могуће изворе финансирања пројекта је од интереса у оној мери у којој је нужан да би омогућио плаћање камате и поврат главнице. Кредитне институције су заинтересоване да на време добију своју камату и главницу. За њих успех конкретног подухвата може збачити могућност за одобравање нових, додатних зајмова, као и повећану сигурност за раније предузете обавезе. Већина „новорођених“ бизниса не доноси профит одмах, па је почетни капитал потребно обезбедити на основу неког другог извора. 10

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - КАКО ДА ЗАПОЧНЕМ БИЗНИС

-

своје прогнозе базира на реалним претпоставкама - Пројекција раста и развоја треба подржати што чвршћим аргументима где год је то могуће. За будућег предузетника од велике користи може бити спознаја да се финансијери у току једне године сусрећу са врло великим бројем кредитних захтвеа и да су уједно њихова средства уложена у многе пословне подухвате, у различитим привредним секторима. То значи да они већ имају увид у постигнуте финансијске резултате и тржишни положај сваког појединачног пројекта којег су подржали, па самим тим и могућност да пореде планске величине са оствареним.

САДРжАј БиЗНиС ПЛАНА Стандардан садржај бизнис плана обично обухвата следећа поглавља: резиме, менаџмент и оганизација, производ / услуга, стартегија конкурентности, план извођења и оперативни план, финасијски план, план раста и развоја, као и одређене додатке, прилоге. Сваки део бизнис плана важна је карика и предуслов осветљавања пословне идеје са свих аспеката. Резиме Резиме је део који садржи опис предузећа, мора бити сажет и директно одражавати суштину предузетничког подухвата. 1. Менаџмент и организација Квалитет менаџмет тима одређује пословни успех предузећа. Квалитетан менаџмет тим врло често предодређује пословни успех предузећа, често у знатно већој мери од производа или услуге. Отуда је потребно улагати како у сопствена знања тако и у усавршавање знања и вештина тима који окупљате и то треба да буде сталан процес. 2. Производ/услуга У делу који се односи на производ и услугу потребно је на најбољи начин описати и представити њихове конкурентске предности. 3. Маркетинг план Опис производа или услуге је почетак стварања базе за дефинисање маркетинг плана, који је веома важан део бизнис плана и представља истраживање тржишта. Маркетинг план заправо садржи податке који се односе на купце, конкуренцију и грану којој бизнис припада. Потребни је јасно дефинисати потребе купаца и видети ко су то потенцијални корисници производа или услуге. Сваки производ или услуга има своју конкуренцију коју треба упознати у што већој мери да би бисте могли да формулишете сопствену стратегију конкурентности. 4. Формулисање стратегије конкурентности Маркетинг стратегија би требало да утиче на купца и придобије га да купи баш ваш производ и да то буде на профитној основи. Она укључује ценовну стратегију, тржишно позиционирање и план промотивних активности. 5. План производње и оперативни план План производње подразумева техничко-технолошку анализу и оперативни план који обухвата оранизационе аспекте и динамички план активности у одређеном временском периоду. 11

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - КАКО ДА ЗАПОЧНЕМ БИЗНИС

6. Финансијски план Финансијски план садржи стање средстава за наредни период,од начина обезбеђивања тих средстава и очекивани ниво продаје, трошкова и профита. 7. План раста и развоја У плану раста и развоја представљају се новине, нови производи или услуге које ће предузеће понудити тржишту након одређеног временског периода, који су то нови тржишни сегменти. 8. Додаци / прилози Прилози и додаци бизнис плану могу бити различити статистички подаци у функцији бизниса, резултати истраживања, каталози, рекламни материјал, ценовници и друго. Припрема бизнис плана задире у пословно планирање као процес што је нарочито важно за виталност и дугорочну стабилност пројектованог бизниса. Основни циљ сваког предузетника је успешно конкурентно предузеће које је способно да опстане и заради.

12

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - КАКО ДА ЗАПОЧНЕМ БИЗНИС

ПРиМЕР ЗА БиЗНиС ПЛАН 1. ОСНОВНи ПОДАЦи О ПРЕДУЗЕТиЧКОј РАДЊи На основу решења бр. БП ________ од _______.200__, Агенције за привредне регистре, уписује се у Регистар привредних субјеката СЗР ПЕКАРА „ЈАНКО ЈАНКОВИЋ“ Подаци о предузетнику: Име и презиме:

Јанко Јанковић

Пребивалиште:

Ниш

Број личне карте:

ххххххх

Лични број:

ххххххххххх

Подаци о предузетничкој радњи: Назив радње:

СЗР Пекара „Јанко Јанковић“, предузетник

Седиште радње:

Марка Марковића 45, Ниш

Предмет пословања радње:

Производња домаћих пецива

Почетак рада радње: Број запослених:

3+1

Пословни простор у коме ће се обављати делатност је: у власништву:

Јанка Јанковића 80м2

у закупу:

од до

куповина новог:

-

2. ТРжиШНи АСПЕКТ Ред. бр.

Потенцијални корисници производа и услуга:

1.

Ученици и професори оближње школе

2.

Запослени у банкама, предузећима и продавницама

3.

Пролазници и наручиоци производа 13

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - КАКО ДА ЗАПОЧНЕМ БИЗНИС

3. ОСНОВНи ПОДАЦи О ПОСЛОВАЊУ Кратак опис планиране делатности: Кредитним средствима намеравам да купим машине и опрему (основна средства) за отпочињање производње домаћих пецива. Пре одлуке о самом покретању бизниса, истражио сам тржиште и увидео да постоји простор и потреба за оваквом врстом производа. Конкуренција, наравно постоји, али су производи неуједначеног квалитета, где видим своју шансу. У близини локала налази се школа и велики број других фирми чији запослени могу користити наше производе. Очекујем и наруџбине за рођендане, славе и празнике. Моја породица има дугогодишње искуство са овом делатношћу што би ми била велика помоћ и гаранција квалитета производа. 3.1. ПЛАНИРАНИ ОБИМ ПРОИЗВОДЊЕ ИЛИ УСЛУГА Ред. бр.

П Р О И З В О Д/ УСЛУГА

1.

Производи од дизаног теста 2. Производи од лиснатог теста У К У П Н О:

Обим производње

Јед. цена у дин.

Вредност производње у дин.

ком.

90.000

15,00

1.350.000,00

ком.

70.000

15,00

1.050.000,00 2.400.000,00

3.2. УТРОШАК ОСНОВНОГ МАТЕРИЈАЛА Ред. бр.

Трошење материјала

Јед. мере

Потребне количине

Јед. цена у дин.

Вредност у динарима

1.

Брашно

Т

13,5

35,00

472.500,00

2

Уље/маргарин

Л

2.000

180,00

360.000,00

3.

Квасац

КГ

650

160,00

104.640,00

У К У П Н О:

937.140,00

3.3. ПОТРЕБНА УЛАГАЊА Ред. бр.

НАБАВНА ВРЕДНОСТ

1.

Опрема

1.1.

Троетажна пећ

1.2.

Мешалица за тесто

1.3.

Радни сто

1.4.

Фрижидер

1.5.

Фрижидер за ферментацију

С.З.Т.Р. „xxxx

52.000,00

2.

Грађевински радови

Д.О.О. „xxxx

208.000,00

3.

Куповина објекта

-

-

4.

ТОС

-

-

5.

Остала улагања

-

-

УКУПНА УЛАГАЊА: 14

Испоручилац опреме Износ у дин. или извођач радова 340.000,00 С.З.Т.Р. „xxxx“

255.000,00 25.000,00 30.000,00

910.000,00

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - КАКО ДА ЗАПОЧНЕМ БИЗНИС

3.4. БРОЈ ЗАПОСЛЕНИХ Планирана производња (или услуга) захтева ангажовање 2 нова радника. 4. ПЛАН ОБЕЗБЕЂЕЊА НОВиХ СРЕДСТАВА Ред. бр.

Извори финансирања

Износ у дин.

% учешћа

I

Фонд за развој

595.000,00

65%

II

Сопствена средства

315.000,00

35%

III

Остали извори

УКУПНО: (I+II+III)

-

-

910.000,00

100%

5. ЕФЕКТи ПЛАНиРАНОГ ПОСЛОВАЊА 5.1. УКУПАН ПРИХОД (у дин.) Укупан приход на годишњем нивоу (табела 3.1) је 2.400.000,00 динара. 5.2. ГОДИШЊИ РАСХОДИ Ред. бр.

Расходи

Износ у дин.

1.

Основни материјал (табела 3.2.)

937.140,00

2.

Остали материјални трошкови

57.000,00

3.

Енергенти

320.000,00

4.

Амортизација

80.000,00

5.

Трошкови одржавања

30.000,00

6.

Трошкови зарада

490.550,00

7.

Остали трошкови

26.000,00

8.

Трошкови камата

5.950,00

УКУПНИ РАСХОДИ:

1.946.000,00

5.3. ПЛАНИРАНА ДОБИТ: 454.000,00 динара

15

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - КАКО ДА ЗАПОЧНЕМ БИЗНИС

6. ОЦЕНА ЕКОНОМСКиХ ЕФЕКАТА ПЛАНА Статичка оцена Програма (из ефеката планираног пословања): 1. Коефицијент економичности: укупни приходи укупни расходи

= 1,23

2. Стопа акумулативности: планирана добит х 100% укупна улагања

= 49,8%

3. Време враћања улагања: укупна улагања планирана добит

=2

7. З А К Љ У Ч А К Пројекат је ликвидан и економичан и гарантује враћање уложених средстава у року од две године.

16

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - КАКО ДА ЗАПОЧНЕМ БИЗНИС

иЗБОР ПРАВНЕ ФОРМЕ

ПРАВНА ФОРМА

Честа је дилема код будућих предузетника за коју правну форму бизниса да се определе. Према актуелним законским прописима, могу се регистровати као предузетници или као привредно друштво. Привредно друштво је правно лице које обавља делатност у циљу стицања добити. Својство правног лица стиче реситрацијом. Има претажну делатност, а може обављати и друге које нису забрањене. Оснивају се оснивачким актом који има форму одлуке ако друштво оснива једно лице или уговора о оснивању ако друштво оснива више лица. Може бити ортачко друштво, командитно друштво, друштво с ограниченом одговорношћу и акционарско друштво. Предузетник је пословно способно физичко лице које обавља делатност у циљу остваривања прихода, као и физичко лице уписано у посебан регистар, које обавља делатност слободне професије, уређену посебним прописом ако је тим прописом то одређено (адвокатска канцеларија). Региструје се на неодређено или одређено време. Одговара целокупном имовином и у ту имовину улази и имовина коју стиче у вези са обављањем делатности. Свакa од ових форми има своје предности и недостатке, са којима будући привредник треба да буде упознат пре доношења одлуке. Приликом одлучивања треба да узме у обзир колико ће капитала бити потребно за његов пословни подухват, колико је спреман на ризик да изгуби сопствену имовину, трошкове будуће организације фирме, пореске обавезе у односу на различите форме пословања.

17

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - КАКО ДА ЗАПОЧНЕМ БИЗНИС

РАЗЛиКЕ иЗМЕЂУ ПРЕДУЗЕТНиКА и ПРиВРЕДНОГ ДРУШТВА ПРЕДУЗЕТНиК

ПРиВРЕДНО ДРУШТВО

Предузетник има статус физичког лица и за све обавезе из пословања одговара целокупном сопственом имовином.

Власник привредног друштва има статус правног лица, а у форми ДОО одговара имовином фирме, односно одговарају оснивачи у границама уложених почетних средстава.

Могу плаћати порез на доходак грађана паушално у износу који одреди органи локалне самоуправе, уколико имају годишњи промет мањи од три милиона динара, ако нису у систему ПДВ, и ако се не баве трговином на велико, уоститељством, прометом некретнинама. У овим случајевима могу водити просто књиговодство.

Привредно друштво плаћа порез на добит на основу књиговодствене евиденције, односно резултата исказаних у годишњим финансијским извештајима.

Ако је остварен годишњи промет на рачуну мањи од осам милиона динара предузетник не послује у систему ПДВ, а ако је промет преко осам милона мора да пријави надлежној Пореској управи плаћање овог пореза.

Привредна друштва су обвезници ПДВ.

Самостална радња не може мењати статус, не могу се две радње спојити у једну. Потребно је прво да се радња брише из регистра, а затим да се поднесе захтев за оснивање нове радње.

Привредо друштво може мењати облик организовања, а могуће су и статусне промене (спајање два или више друштва у једно, припајање другом друштву, издвајање дела друштва)

Преузимање пословања од предузетника могуће је само од стране чланова његовог домаћинства у случају смрти, губитка пословне способности, осуде на казну затвора дужу од 6 месеци и расподеле заоставштине за живота предузетника.

Оснивачка права се могу уступити, односно може се мењати оснивач друштва. Привредо друштво може мењати облик организовања, а могуће су и статусне промене (спајање два или више друштва у једно, припајање другом друштву, издвајање дела друштва)

Радња се брише подношењем регистрационе пријаве и то даном подношења пријаве. Брисање радње нема последица за повериоце, јер они потраживања могу наплатити од власника и по престанку рада радње

Брисање привредног друштва може се извршити по четири основа: 1. након закључења стечајног поступка, 2. услед одлуке или престанка постојања оснивача представништва/огранка страног привредног друштва, 3. услед статусне промене која за последицу има брисање неког од учесника из Регистра привредних друштава.

18

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - КАКО ДА ЗАПОЧНЕМ БИЗНИС

ПОСЛОВНО иМЕ

ПОСЛОВНО иМЕ

Приликом избора назива, оснивач претходно мора да провери у АПР-у или на интернет страни АПР-а да ли је на територији Републике Србије већ регистрован предузетник са истим или сличним називом. И по пријему пријаве Регистратор проверава да ли је у регистру који поступа по пријави под истим називом већ регистровано друго правно лице или предузетник или је већ поднета пријава за регистрацију под истим називом или је већ резервисан. Уколико желите да будете сигурни да ће тачно одређени назив који желите да региструјете бити слободан можете да поднесете пријаве за резервацију назива, као доказ о уплати накнаде за резервацију назива. Ако Регистратор утврди да назив из пријаве није резервисан, да није поднета пријава за регистрацију под истим називом нити је назив већ регистрован и да је уз пријаву достављен доказ о уплати накнаде за резервацију назива у износу од 1.000,00 динара, извршиће резервацију назива у корист подносиоца пријаве. Назив се резервише у корист подносиоца пријаве на рок од 60 дана од дана објаве и може се обновити на накнадни рок од 60 дана. ПРЕДУЗЕТНиК Предузетник обавља делатност под пословним именом. Пословно име може бити на ћириличном или латиничном писму. Назив није обавезни део пословног имена. Назив може бити и на страном језику, да садржи поједине стране речи или карактере, на латиничном писму енглеског језика, као арапске и римске бројеве. У пословању може да користи и превод пословног имена или превод скраћеног пословног имена на језику националне мањине или страном језику у ком случају се и превод региструје, с тим да се назив не преводи. Пуно пословно име предузетника садржи следеће обавезне елементе: · име и презиме оснивача – предузетника · опис делатности · ознаку пр или предузетник · седиште (место седишта без навођења адресе, односно улице и број) Може да садржи и: · посебан назив · ознаке којима се ближе одређује предмет пословања предузетника Пример: Стаклорезачака радња „ЈОЦА“, Јован Јовановић, предузетник, Младеновац Сраћено пословно име садржи: име и презиме предузетника, ознаку пр или предузетник и назив Пример: Јован Јовановић „ЈОЦА“ предузетник Промена пословног имена Уколико предузетник жели да промени пословно име, потребно је да промену пријави Агенцији за привредне регистре. 19

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - КАКО ДА ЗАПОЧНЕМ БИЗНИС

Документација потребна за промену пословног имена: 1) регистрациона пријава промене пословног имена, 2) доказ о уплати прописане накнаде. Накнада за регистрацију промене података о предузетнику износи 700,00 динара. ПРиВРЕДНО ДРУШТВО Привредно друштво послује и учествује у правном промету под пословним именом које је регистровало у складу са законом о регистрацији. Пословно име обавезно садржи назив, правну форму и место у коме је седиште друштва. Назив је карактеристични део пословног имена по коме се то друштво разликује од других друштава. Правна форма се у пословном имену означава на следећи начин: 1) за ортачко друштво: „ортачко друштво” или скраћеницом „о.д.” или „од” 2) за командитно друштво: „командитно друштво” или скраћеницом „к.д.” или „кд” 3) за друштво с ограниченом одговорношћу: „друштво с ограниченом одговорношћу” или скраћеницом „д.о.о.” или „доо” 4) за акционарско друштво: „акционарско друштво” или скраћеницом „а.д.” или „ад” Пословно име може да садржи и опис предмета пословања друштва. У пословању, поред пословног имена, може да користи и скраћено пословно име, под истим условима под којима користи пословно име. Скраћено пословно име обавезно садржи назив и правну форму и региструје се у складу са законом о регистрацији. Пословно име друштва је на српском језику, на ћириличком или латиничком писму. Изузетно, назив друштва може бити на страном језику или може да садржи поједине стране речи или карактере, на латиничком писму енглеског језика, као и арапске или римске бројеве. Друштво може у пословању користити превод пословног имена или превод скраћеног пословног имена на језику националне мањине или страном језику, при чему се назив не преводи. Друштво може уз пословно име да употребљава грб, заставу, амблем, ознаку или други симбол Републике Србије или стране државе, домаће територијалне јединице и аутономне покрајине, међународне организације, уз сагласност надлежног органа те државе, домаће територијалне јединице и аутономне покрајине или међународне организације. Пословно име друштва може да садржи лично име физичког лица уз његову сагласност, а ако је то лице умрло уз сагласност његових законских наследника. Ако правно лице члан привредног друштва чији је назив садржан у називу друштва престане да буде члан тог друштва, назив тог друштва може наставити да садржи тај назив само уз сагласност тог лица. Пословно име друштва не може бити такво да вређа јавни морал, изазва заблуду у погледу правне форме друштва или заблуду у погледу претежне делатности друштва. Назив друштва мора се разликовати од назива другог правног лица тако да не изазива заблуду о идентитету са другим друштвом. Назив друштва не може се пренети на друго друштво, осим као последица статусне промене у којој тај назив преузима друштво стицалац од друштва преносиоца које статусном променом престаје да постоји. 20

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - КАКО ДА ЗАПОЧНЕМ БИЗНИС

Пословна писма и други документи друштва, укључујући и оне у електронској форми, који су упућени трећим лицима садрже пословно или скраћено пословно име, седиште, адресу за пријем поште ако се разликује од седишта, матични број и порески идентификациони број друштва. Друштво није дужно да употребљава печат у пословним писмима и другим документима друштва, ако законом није другачије прописано. Промена пословног имена Уколико друштво жели да промени пословно име, потребно је да промену пријави Агенцији за привредне регистре. Документација потребна за промену пословног имена: 1) регистрациона пријава промене пословног имена, 2) одлука надлежног органа о промени пословног имена, 3) доказ о уплати прописане накнаде. Накнада за благовремено поднету регистрациону пријаву промене података о привредном субјекту износи 2.500,00 динара.

21

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - КАКО ДА ЗАПОЧНЕМ БИЗНИС

СЕДиШТЕ

СЕДиШТЕ

ПРЕДУЗЕТНиК Седиште предузетника је место из кога управља обављањем делатности, а може обављати делатност и изван седишта, као и ван одређеног простора (по позиву странке, од места до места и сл.) када је по природи саме делатности такво обављање делатности једино могуће или уобичајено. Предузетник је дужан да истакне своје пословно име у свом седишту, као и на сваком издвојеном месту, осим када обавља посао ван одређеног простора. Предузетник је у обавези да Агенцији за привредне регистре пријави промену седишта. Накнада за регистрацију промене података о предузетнику износи 700,00 динара. Потребна документација за регистрацију промене седишта: 1. регистрациона пријава промене седишта 2. доказ о уплати прописане накнаде. ПРиВРЕДНО ДРУШТВО Седиште је место на територији Републике Србије из кога се управља пословањем друштва и које је као такво одређено оснивачким актом или одлуком скупштине. Одлуку о промени седишта доноси скупштина, ако оснивачким актом, односно статутом није другачије одређено. Привредни субјект је у обавези да Агенцији за привредне регистре пријави промену седишта. Накнада за благовремено поднету регистрациону пријаву промене података о привредном субјекту износи 2.500,00 динара. Потребна документација за регистрацију промене седишта: 1. регистрациона пријава промене седишта 2. одлука надлежног органа о промени седишта 3. доказ о уплати прописане накнаде. Достављање поште се врши на адресу седишта друштва или на посебну адресу за пријем поште која је регистрована у регистру привредних субјеката на коју се врши достављање. Друштво може да има адресу за пријем електронске поште. Потребна документација за регистрацију пријава уписа или промене адресе за пријем поште и адресе за пријем електорнске поште: 1. регистрациона пријава уписа или промене адресе за пријем поште или адресе за пријем елетронске поште 2. доказ о улати прописане накнаде.

22

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - КАКО ДА ЗАПОЧНЕМ БИЗНИС

КОРАК ПО КОРАК У ОСНОВАЊУ ПОСТУПАК ОСНиВАЊА ДРУШТВА СА ОГРАНиЧЕНОМ ОДГОВОРНОШћУ Корак 1: Агенција за привредне регистре 1. јединствена регистрациона пријава оснивања правних лица и других субјеката и уписа у јединствени регистар пореских обвезника, 2. оснивачки акт друштва (одлука за једночлано друштво или уговор за вишечлано) са овереним потписима чланова друштва, 3. доказ о идентитету чланова друштва (за домаће физичко лице – фотокопија личне карте, а за странца – фотокопија пасоша, односно фотокопија личне карте, ако је издата странцу, односно извод из матичног регистра ако је оснивач правно лице које није регистровано у Регистру који води Агенција за привредне регистре), 4. одлука о именовању заступника ако није одређено oснивачким актом, 5. потпис заступника оверен од стране надлежног органа овере, 6. потврда банке о уплати новчаног улога, ако се улог уплаћује у друштво до оснивања, односно споразум чланова о процени вредности неновчаног улога или процена вредности неновчаног улога, ако се улог уноси у друштво до оснивања (ова потврда није неопходна, али је остављена могућност да оснивач одлучи у ком тренутку ће уплатити новчани улог, крајњи рок је 5 година од тренутка доношења оснивачког акта), 7. доказ о уплати накнаде за оснивање у износу од 4.500,00 динара на рачун Агенције за привредне регистре (рачун: 840-29770845-52, са позивом на број: 01). Приликом подношења регистрационе пријаве за оснивање привредног друштва уплаћује се и накнада за регистрацију и објављивање оснивачког акта у износу од 1.000,00 динара. Корак 2: израда печата Након подизања решења о регистрацији привредног друштва и потврде о пореском идентификационом броју у Агенцији за привредне регистре неопходно је израдити печат привредног друштва (печаторезница по избору оснивача привредног друштва). Корак 3: Отворити рачун код пословне банке 1. Фотокопија решење (оригинал на увид) о упису у регистар привредних субјеката (Агенција за привредне регистре) Напомена: Обавезно проверити да ли банка тражи само копију или оверену копију. Правила нису иста код свих банака по питању овог документа 2. Фотокопија решење (оригинал на увид) о пореском идентификационом броју(Агенција за привредне регистре) 3. Фотокопија акта о оснивању друштва ( оригинал на увид) 4. Копија одлуке о именовању заступника, ако актом о оснивању то није дефинисано 5. Образац ОП – Оверени потписи лица овлашћених за заступање, оверу је могуће извршити у било ком органу надлежном за оверу (месна заједница, скупштина општине, суд,...). Банка узима оригинал ОП образац. 6. Захтев за отварање рачуна (формулар банке) 7. Уговор о отварању и вођењу рачуна/ у два примерка ( формулар банке) 8. Картон депонованих потписа/ у три примерка ( формулар банке) 9. Фотокопије личних карата лица овлашћених за заступање 10. Печат привредног друштва 23

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - КАКО ДА ЗАПОЧНЕМ БИЗНИС

Корак 4: Отварање картице пореског обвезника 1. Фотокопија решење (оригинал на увид) о упису у регистар привредних субјеката (Агенција за привредне регистре) 2. Фотокопија решење (оригинал на увид) о пореском идентификационом броју (Агенција за привредне регистре) 3. Фотокопија акта о оснивању друштва ( оригинал на увид) 4. Копија одлуке о именовању заступника, ако актом о оснивању то није дефинисано 5. Образац ОП – Оверени потписи лица овлашћених за заступање, оверу је могуће извршити у било ком органу надлежном за оверу (оригинал на увид) 6. Картон депонованих потписа лица овлашћених за располагање средствима на рачуну 7. Уговор о отварању и вођењу рачуна клијента код банке 8. Образац ПДП – Пореска пријава за аконтационо- коначно утврђивање пореза на добит правних лица 9. Образац ЕППДВ – Пријава за евидентирање обвезника пореза на додату вредност 10. Доказ о запослењу, уколико је запослен потврда да је у радном односу и пријава на осигурање, а уколико је пензионер, решење о пензионисању). 11. Доказ о власништву пословног простора или уговор о закупу истог

24

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - КАКО ДА ЗАПОЧНЕМ БИЗНИС

ПОСТУПАК ОСНиВАЊА ПРЕДУЗЕТНиЧКЕ РАДЊЕ Корак 1: Агенција за привредне регистре 1. Jединствена регистрациона пријава оснивања правних лица и других субјеката и уписа у јединствени регистар пореских обвезника 2. Доказ о идентитету предузетника (за домаће физичко лице - фотокопија личне карте, а за лица без српског држављанства – фотокопија пасоша, односно фотокопија личне карте ако је издата странцу) 3. Доказ о уплаћеној накнади у износу од 1.200,00 динара на рачун Агенције за привредне регистре (рачун: 840-29771845-59, са позивом на број 04.) 4. Уколико се предузетник региструје за обављање делатности за коју се тражи претходна сагласност надлежног органа као услов за регистрацију, АПР је потребно поднети и решење надлежног органа у оригиналу или овереној копији Корак 2: израда печата Након подизања решења о регистрацији предузетничке радње и потврде о пореском идентификационом броју у Агенцији за привредне регистре неопходно је израдити печат привредног друштва (печаторезница по избору оснивача предузетничке радње). Корак 3: Отворити рачун код пословне банке 1. Фотокопија решење (оригинал на увид) о упису у регистар привредних субјеката (Агенција за привредне регистре) 2. Фотокопија решење (оригинал на увид) о пореском идентификационом броју (Агенција за привредне регистре) 3. Образац ОП – Оверени потписи лица овлашћених за заступање, оверу је могуће извршити у било ком органу надлежном за оверу (месна заједница, скупштина општине, суд) 4. Захтев за отварање рачуна (формулар банке) 5. Уговор о отварању и вођењурачуна/ у два примерка (формулар банке) 6. Картон депонованих потписа, у три примерка (формулар банке) 7. Фотокопије личне карте оснивача предузетничке радње 8. Печат предузетничке радње Корак 4: Отварање картице пореског обвезника 1. Фотокопија решења (оригинал на увид) о упису у регистар привредних субјеката (Агенција за привредне регистре) 2. Фотокопија решења (оригинал на увид) о пореском идентификационом броју (Агенција за привредне регистре) 3. Образац ОП – Оверени потписи лица овлашћених за заступање, оверу је могуће извршити у било ком органу надлежном за оверу (оригинал на увид) 4. Картон депонованих потписа лица овлашћених за располагање средствима на рачуну 5. Уговор о отварању и вођењу рачуна клијента код банке 6. Образац ППДГ1 – Пореска пријава дохотка грађана 25

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - КАКО ДА ЗАПОЧНЕМ БИЗНИС

7. Образац ЕППДВ – Пријава за евидентирање обвезника пореза на додату вредност (уколико предузетник жели да постане обвезник ПДВ-а) Напомена: предузентици који се одлуче да воде пословне књиге као „паушалци“ не могу бити обвезници ПДВ-а 8. Доказ о запослењу (уколико је запослен потврда да је у радном односу и пријава на осигурање, а уколико је пензионер решење о пензионисању). 9. Доказ о власништву пословног простора или уговор о закупу истог 10. Фотокопија личне карте оснивача предузетничке радње

26

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - КАКО ДА ЗАПОЧНЕМ БИЗНИС

РЕГиСТРАЦијА

РЕГиСТРАЦијА

Да би започели своју пословну активност предузетници и оснивачи привредних друштава морају се регистровати у Агенције за привредне регистре, подношењем пријаве у одговарајући регистар. Регистрација предузетника и привредних друштава врши се у Агенцији за привредне регистре (АПР). Процедура регистрације привредног субјекта врло је једноставна. Будући власник пре регистрације мора да се одлучи за правну форму, донесе одлуку о пословном имену и о претежној делатности. У Агенцији за привредне регистре примењује се једношалтерски систем регистрације привредних субјеката. Односно, потенцијални предузетници (односно оснивач привредног друштва или лице које овласти оснивач, односно лице овлашћено за заступање привредног друштва, односно законом овлашћено лице) на шалтеру Агенције подносе своје регистрационе пријаве, у једном примерку, непосредно или поштом. Регистрациона пријава се може поднети и електронским путем тако што њен подносилац уноси податке у прописани образац, а документацију која се прилаже уз регистрациону пријаву доставља у електронској форми на електронску адресу Агенције, при чему, у року од пет дана од дана подношења регистрационе пријаве електронским путем, Агенцији достваља оригинал документације. Уз регистрациону пријаву и потребну документацију, прилаже се и доказ о уплати за регистрацију. Са регистрацијом оснивања истовремено се добија и регистарски/матични број, порески идентификациони број (ПИБ) и број осигураника здравственог осигурања који издаје РЗЗО. Регистарски број додељује Републички завод за статистику, уз уплату накнаде за доделу броја, а преко Агенције за привредне регистре. Агенција за привредне регистре по датом овлашћењу у јединственој регистрационој пријави, доставља надлежном ПИО фонду пријаву осигурања за оснивача који у пријави упише да не заснива радни однос у привредном субјекту и пријаву почетка обављања делатности. Уколико оснивач наведе да заснива радни однос у обавези је да самостално изврши пријаву на оснигурање у ПИО фонду, а АПР ће овом Фонду извршити само пријаву привредног субјекта као обвезника плаћања доприниса. Уз сваки захтев за регистрацију, потребно је приложити прописану документацију, доказ о уплати накнаде за оснивање, као и доказ о уплати накнаде за издавање јединственог матичног броја који издаје Републички завод за статистику. Реистрациона пријава се подноси: · лично у седишту АПР (Бранкова 25, Београд) · организационим јединицама АПР · препорученом поштом (ако се регистрациона пријава подноси поштом, као датум и време њеног достављања узима се датум и време њеног пријема у Агенцији) · електронским путем (при чему, у року од пет дана од дана подношења регистрационе пријаве електронским путем, Агенцији доставља оригинал документације.) 27

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - КАКО ДА ЗАПОЧНЕМ БИЗНИС

Обрасци регистрационе пријаве за привредна друштва Обрасци се са интернет странице АПР-а преузимају бесплатно, док се у АПР-у преузимају уз накнаду од 120,00 динара која се уплаћују на рачун број: 84029770845-52, позив на број 01. Обрасци регистрационе пријаве за предузетнике Обрасци се са интернет странице АПР-а преузимају бесплатно, док се у АПР-у преузимају уз накнаду од 120,00 динара која се уплаћују на рачун број: 84029771845-59, позив на број 04. Услови које проверава Регистратор пре доношења решења: 1) да ли је надлежан за поступање по регистрационој пријави; 2) да ли је као подносилац регистрационе пријаве назначено овлашћено лице; 3) да ли регистрациона пријава садржи све податке у складу са овим законом; 4) да ли је уз регистрациону пријаву приложена сва документација утврђена законом; 5) да ли је уз регистрациону пријаву приложен доказ о уплати накнаде за регистрацију; 6) да ли су подаци који су унети у регистрациону пријаву истоветни као и подаци у документацији приложеној уз пријаву; 7) да ли је под истим називом регистрован други привредни субјект, односно да ли је тај назив већ резервисан у складу са овим законом, ако се регистрациона пријава односи на регистрацију оснивања или промене назива; 8) да ли је уз регистрациону пријаву поднета сагласност која је законом прописана као услов за тражену регистрацију. Регистратор не испитује тачност података и веродостојност докумената достављених уз регистрациону пријаву. Ако су испуњени услови за регистрацију Регистратор, у року од пет дана од дана подношења регистрационе пријаве, доноси решење којим се захтев из регистрационе пријаве усваја и регистрацију без одлагања спроводи у Регистар.

28

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - КАКО ДА ЗАПОЧНЕМ БИЗНИС

ПРЕДУЗЕТНиК Предузетник је пословно способно физичко лице које обавља делатност у циљу остваривања прихода, као и физичко лице уписано у посебан регистар, које обавља делатност слободне професије, уређену посебним прописом ако је тим прописом то одређено (адвокатска канцеларија). Потребна документација за регистрацију предузетника: 1. јединствена регистрациона пријава оснивања предузетника и регистрације у јединствени регистар пореских обвезника са унетим релевантним подацима 2. фотокопија личне карте или пасоша оснивача - предузетника 3. доказ о уплаћеној накнади у износу од 1.200,00 динара на рачун Агенције за привредне регистре (рачун: 840-29771845-59, са позивом на број 04.) 4. уколико се предузетник региструје за обављање делатности за коју се тражи претходна сагласност надлежног органа као услов за регистрацију АПР је потребно поднети и решење надлежног органа у оригиналу или овереној копији. Уколико се приликом оснивања региструје прокура потребно је приложити и: · Уредно попуњену страну 7 пријаве о оснивању (подаци о прокуристи) · Писано овлашћење којим предузетник издаје прокуру · Потпис прокуристе оверен од стране надлежног органа овере (ОП образац) Рок за регистрацију оснивања предузетника је 5 дана. Регистрација промена Промене код предузетника које су предмет регистрације: · лични подаци предузетника, пословође, прокуристе или ортака (лично имеиме и презиме, ЈМБГ, број пасоша или лични број странца) · пословно име, седиште, назив, претежна делатност, период на који је предузетник регистрован,скраћено пословно име,пословно име и скраћено пословно име на страном језику · прекид обављања делатности предузетника · промена података о пословођи, прокуристи и ортака овлашћеног за заступање · подаци о издвојеном месту · рачун у банци, контакти · упис или брисање забележбе података од значаја за правни промет · промена предузетника услед наставка обављања делатности од стране чланова породичног домаћинства(брачни друг, деца, усвојеници и родитељи) у случају смрти предузетника или губитка пословне способности · промена предузетника на основу расподеле заоставштине за живота предузетника од стране пословно способног наследника · адреса за пријем поште · адреса за пријем електронске поште Промене које нису предмет регистрације: · проширење делатности · привремени престанак рада издвојеног места · промена статуса предузетника (да ли се делатност обавља као основна, · допунска или је обавља пензионер) · рад на терену (од места до места) · упис и промена регистарске ознаке возила · подаци о обављању спољнотрговинског промета Накнада за регистрацију промене података о предузетнику износи 700,00 динара. Ако се регистрационом пријавом захтева више промена, накнада од 700,00 динара увећава се за 300,00 динара по промени. 29

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - КАКО ДА ЗАПОЧНЕМ БИЗНИС

ДРУШТВО С ОГРАНиЧЕНОМ ОДГОВОРНОШћУ Друштво с ограниченом одговорношћу је друштво у коме један или више чланова друштва имају уделе у основном капиталу друштва, с тим да чланови друштва не одговарају за обавезе друштва, осим у случајевима прописаних злоупотреба. Потребна документација за оснивање друштва са ограниченом одговорношћу · јединствена регистрациона пријава оснивања привредног субјекта и регистрације у јединствени регистар пореских обвезника са унетим релевантним подацима · доказ о идентитету оснивача (фотокопија личне карте или пасоша физичког лица и/или извод из регистра у коме је регистровано правно лице); · оснивачки акт друштва (одлука или уговор), са овереним потписима оснивача; · потврда банке о уплати новчаног улога на привремени рачун или оверена изјава оснивача о томе да је обезбедио новчани улог (основни капитал друштва износи најмање 100 динара); · споразум оснивача о вредности неновчаног улога, ако исти није садржан у оснивачком акту; · одлука о именовању заступника, ако заступник није одређен оснивачким актом; · оверен потпис заступника; · доказ о уплати (накнадa за оснивање у износу од 4.500,00 динара и накнада за регистрацију и објављивање оснивачког акта у износу од 1.000,00 динара). Оснивачки акт Оснивачки акт је конститутивни акт друштва који има форму одлуке о оснивању ако друштво оснива једно лице или уговора о оснивању ако друштво оснива више лица. Оснивачким актом одређује се да ли је управљање друштвом једнодомно или дводомно. Мења се обичном већином гласова свих чланова друштва, осим ако оснивачким актом није предвиђена већа већина. Оснивачки акт садржи: 1) лично име и пребивалиште, односно пословно име и седиште чланова друштва; 2) пословно име и седиште друштва; 3) претежну делатност друштва; 4) укупан износ основног капитала друштва (основни капитал друштва износи најмање 100 динара); 5) износ новчаног улога, односно новчану вредност и опис неновчаног улога сваког члана друштва; 6) време уплате, односно уношења улога у основни капитал друштва; 7) удео сваког члана друштва у укупном основном капиталу изражен у процентима; 8) одређивање органа друштва и њихових надлежности. Управљање и органи друштва Управљање друштвом може бити организовано као једнодомно или дводомно. У случају једнодомног управљања, органи друштва су скупштина и један или више директора. У случају дводомног управљања, органи друштва су скупштина, надзорни одбор и један или више директора. 30

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - КАКО ДА ЗАПОЧНЕМ БИЗНИС

Скупштину чине сви чланови друштва. Сваки члан друштва има право гласа у скупштини сразмерно учешћу његовог удела у основном капиталу друштва, осим ако је оснивачким актом другачије одређено. Седнице скупштине могу бити редовне и ванредне. Седницу скупштине сазива директор, ако је управљање друштвом једнодомно, односно надзорни одбор, ако је управљање друштвом дводомно. Свака одлука скупштине друштва уноси се у записник који води председник скупштине, односно записничар ако га именује председник скупштине. Друштво има једног или више директора који су законски заступници друштва. Број директора одређује се оснивачким актом или одлуком скупштине. Ако оснивачким актом или одлуком скупштине није одређен број директора, друштво има једног директора. Директора именује скупштина, односно надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно. Приликом оснивања друштва, директор се може именовати оснивачким актом. Члан надзорног одбора мора да испуњава услове прописане Законом о привредним друштвима за директора акционарског друштва и не сме бити запослен у друштву. Председника и чланове надзорног одбора бира скупштина. Приликом оснивања друштва први председник и чланови надзорног одбора могу се именовати оснивачким актом.

АКЦиОНАРСКО ДРУШТВО Акционарско друштво је привредно друштво које оснива једно или више правних и/или физичких лица у својству акционара ради обављања одређене делатности, под заједничким пословним именом. Основни капитал акционарског друштва утврђен је и подељен на акције. Што се одговорности тиче, акционарско друштво одговара за своје обавезе целокупном имовином. Акционари акционарског друштва не одговарају за обавезе друштва, осим до износа уговореног а неуплаћеног улога у имовину друштва. Потребна документација за оснивање акционарског друштва · јединствена регистрациона пријава оснивања правних лица и других субјеката и уписа у јединствени регистар пореских обвезника, · оснивачки акт друштва са овереним потписима чланова друштва, · статут друштва потписан од стране чланова друштва, · потврда кредитне институције о уплаћеним акцијама у новцу, односно процена овлашћеног процењивача вредности неновчаног улога или потврда надлежног органа о процени вредности неновчаног улога у складу са законом, · одлука о именовању директора односно чланова одбора директора и председника одбора директора, ако нису одређени статутом, · одлука о именовању чланова надзорног одбора, ако је управљање друштвом дводомно, ако нису одређени статутом, · одлука о именовању чланова извршног одбора, ако је управљање друштвом дводомно, · одлука о именовању заступника друштва, ако нису одређени статутом, · потпис заступника оверен од стране надлежног органа овере, · доказ о уплати накнаде (4.500,00 динара за регистрацију оснивања + 1.000,00 динара за регистрацију и објаву оснивачког акта. 31

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - КАКО ДА ЗАПОЧНЕМ БИЗНИС

Оснивачки акт Акционари који оснивају друштво потписују оснивачки акт друштва, као и први статут. Оснивачки акт садржи: 1) име, јединствени матични број и пребивалиште акционара који је домаће физичко лице, односно име, број пасоша или други идентификациони број и пребивалиште акционара који је страно физичко лице, односно пословно име, матични број и седиште акционара који је домаће правно лице, односно пословно име, број регистрације или други идентификациони број и седиште акционара који је страно правно лице; 2) пословно име и седиште друштва; 3) претежну делатност друштва; 4) укупан износ новчаног улога, односно новчану вредност и опис неновчаног улога сваког од акционара који оснивају друштво, рок уплате, односно уноса улога; 5) податке о акцијама које уписује сваки акционар који оснива друштво и то: број акција, њихову врсту и класу, њихову номиналну вредност, односно код акција без номиналне вредност део основног капитала за који су оне издате; и 6) изјаву оснивача да оснивају акционарско друштво и преузимају обавезу уплате односно уноса улога по основу уписаних акција. Статут Статут, као и његове измене и допуне, доноси скупштина обичном већином гласова свих акционара са правом гласа, осим ако је већа већина предвиђена статутом. Први статут друштва доносе акционари који оснивају друштво, и може садржати и одредбу којом се именују директори, односно чланови надзорног одбора. Статут акционарског друштва садржи нарочито: 1) пословно име и седиште друштва; 2) претежну делатност друштва; 3) податке о висини уписаног и уплаћеног основног капитала, као и податке о броју и укупној номиналној вредности одобрених акција, ако постоје; 4) битне елементе издатих акција сваке врсте и класе у складу са законом којим се уређује тржиште капитала, а код акција које немају номиналну вредност и износ дела основног капитала за који су оне издате, односно рачуноводствену вредност, укључујући и евентуалне обавезе, ограничења и привилегије везане за сваку класу акција; 5) врсте и класе акција и других хартија од вредности које је друштво овлашћено да изда; 6) посебни услови за пренос акција, ако постоје; 7) поступак сазивања скупштине; 8) одређивање органа друштва и њиховог делокруга, броја њихових чланова, ближе уређивање начина именовања и опозива тих чланова, као и начина одлучивања тих органа; 9) друга питања за која је Законом о привредним друштвима или посебним законом одређено да их садржи статут акционарског друштва. Управљање Управљање друштвом може бити организовано као једнодомно или дводомно. што се одређује статутом. У једночланом друштву функцију скупштине врши једини акционар друштва. 32

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - КАКО ДА ЗАПОЧНЕМ БИЗНИС

У случају једнодомног управљања, органи друштва су: 1) скупштина; 2) један или више директора, односно одбор директора. У случају дводомног управљања, органи друштва су: 1) скупштина; 2) надзорни одбор; 3) један или више извршних директора, односно извршни одбор. У акционарском друштву законски заступници су директори, али то не морају бити сви директори, већ само поједини уколико оснивачи тако одреде. Они директори који имају овлашћење за заступање уписују се на страни број 6 јединствене регистрационе пријаве оснивања АД, а сви директори (и они који имају и они који немају овлашћење за заступање) уписују се на страни број 5 јединствене регистрационе пријаве оснивања АД. При томе, у једнодомном систему управљања један од директора који има овлашћење за заступање може бити именован за Генералног директора (дакле генерални директор у једнодомном систему није обавезан орган), док је у дводомном систему један од извршних директора који има овлашћење за заступање обавезно и Генерални директор. Основни (регистровани) капитал акционарског друштва: Уписане акције које се у складу са оснивачким актом уплаћују у новцу уплаћују се пре регистрације оснивања на привремени рачун код пословне банке у Републици Србији. Пре регистрације друштва акционари који оснивају друштво дужни су да уплате, односно унесу улоге који представљају најмање 25% основног капитала, при чему уплаћени износ новчаног дела основног капитала не може бити нижи од износа минималног основног капитала који износи 3.000.000,00 динара. Акције Акције које издаје друштво издају се у дематеријализованој форми и гласе на име, а на регистрацију у Централном регистру, депоу и клирингу хартија од вредности њиховог издавања, законитих ималаца, преноса акција, преноса права из акција, ограничења права из акција и упис права трећих лица на акцијама, примењују се одредбе закона којим се уређује тржиште капитала. Акционарско друштво може издавати следеће врсте акција: обичне и преференцијалне акције. У оквиру сваке врсте акција, акције које дају иста права чине једну класу акција. Све обичне акције чине увек једну класу акција. Друштво може издавати акције са или без номиналне вредности. Ако друштво издаје акције са номиналном вредношћу, све акције исте класе морају имати исту номиналну вредност, а ако издаје акције без номиналне вредности, све акције друштва морају бити без номиналне вредности.

33

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - КАКО ДА ЗАПОЧНЕМ БИЗНИС

КОМАНДНО ДРУШТВО Командитно друштво је привредно друштво које има најмање два члана, од којих најмање један за обавезе друштва одговара неограничено солидарно (комплементар), а најмање један одговара ограничено до висине свог уговореног улога (командитор). За своје обавезе командно друштво одговара целокупном својом имовином. Комплементари имају статус ортака ортачког друштва. Комлементари воде послове друштва и заступају га, док командитори не могу водити послове друштва нити га заступати. Потребна документација за оснивање командног друштва · јединствена регистрациона пријава оснивања предузетника и регистрације у јединствени регистар пореских обвезника са унетим релевантним подацима · уговор о оснивању друштва, са овереним потписима оснивача · доказ о идентитету оснивача (фотокопија личне карте или пасоша физичког лица и/или извод из Регистра у коме је регистровано правно лице) · одлука о именовању заступника друштва, ако заступник није одређен оснивачким актом · оверен потпис заступника (ОП образац) · потврда банке о уплати новчаног улога, ако се улог уплаћује у друштво до оснивања, односно споразум чланова о процени вредности неновчаног улога или процена вредности неновчаног улога, ако се улог уоси у друштво до оснивања · доказ о уплати накнаде за оснивање (4.500,00 динара за регистрацију оснивања и 1.000,00 динара за регистрацију и објаву оснивачког акта). Уговор о оснивању Уговор о оснивању командног друштва садржи: 1) име, јединствени матични број и пребивалиште чланова командног друштва; 2) пословно име и седиште друштва; 3) претежну делатност друштва; 4) означење врсте и вредности улога сваког члана . Уговор о оснивању командитног друштва обавезно садржи и ознаку који је члан друштва комплементар, а који је командитор.

ОРТАЧКО ДРУШТВО Ортачко друштво је друштво два или више ортака који су неограничено солидарно одговорни целокупном својом имовином за обавезе друштва. Ортаци у друштво уносе улоге једнаке вредности, ако уговором о оснивању није другачије одређено. Сваки ортак има овлашћење за обављање радњи у редовном пословању друштва (пословођење). Ако овлашћење за пословођење има више ортака, сваки ортак је овлашћен да поступа самостално, али се други ортак овлашћен за пословођење може успротивити предузимању одређене радње у ком случају та радња не може бити предузета. Ортак има право на накнаду од друштва свих трошкова које је имао у вези са пословањем ортачког друштва, а који су с обзиром на околности случаја били неопходни. Добит друштва се расподељује између ортака на једнаке делове, ако уговором о оснивању није другачије одређено. 34

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - КАКО ДА ЗАПОЧНЕМ БИЗНИС

Потребна документација за оснивање ортачког друштва · јединствена регистрациона пријава оснивања предузетника и регистрације у јединствени регистар пореских обвезника са унетим релевантним подацима · уговор о оснивању друштва, са овереним потписима оснивача · доказ о идентитету оснивача (фотокопија личне карте или пасоша) · одлука о именовању заступника, ако није именован уговором о оснивању · оверен потпис заступника (ОП образац) · потврду банке о уплати новчаног улога, ако се улог уплаћује у друштво од оснивања, односно споразум о процени вредности неновчаног дела или процена вредности неновчаног улога, ако се улог уноси у друштво од оснивања · доказ о уплати накнаде за оснивање (4.500,00 динара за регистрацију оснивања и 1.000,00 динара за регистрацију и објаву оснивачког акта). Уговор о оснивању Уговор о оснивању ортачког друштва садржи нарочито: 1) име, јединствени матични број и пребивалиште ортака који је домаће физичко лице, односно име, број пасоша или други идентификациони број и пребивалиште ортака који је страно физичко лице, односно пословно име, матични број и седиште ортака који је домаће правно лице, односно пословно име, број регистрације или други идентификациони број и седиште ортака који је страно правно лице; 2) пословно име и седиште друштва; 3) претежну делатност друштва; 4) означење врсте и вредности улога сваког ортака. Уговор о оснивању може да садржи и друге елементе од значаја за друштво и ортаке. Измене и допуне уговора о оснивању друштва врше се једногласном одлуком свих ортака друштва, ако уговором о оснивању није другачије одређено.

ОГРАНАК ПРиВРЕДНОГ ДРУШТВА Огранак привредног друштва је издвојени организациони део привредног друштва преко кога друштво обавља делатност у складу са законом. Нема својство правног лица, а у правном промету иступа у име и за рачун привредног друштва. Привредно друштво неограничено одговара за обавезе према трећим лицима које настану у пословању његовог огранка. У правном промету огранак наступа под пословним именом друштва, уз навођење: 1) да је реч о огранку; 2) адресе огранка, ако се разликује од адресе седишта друштва; 3) назива огранка, ако га има. Потребна документација за оснивање: · јединствена регистрациона пријава образовања огранка (када се региструје уз оснивање попуњава се одговарајућа страна у пријави, а за упис код већ регистрованог користи се прва страна пријаве обавезни подаци и додатак 18), · одлука о образовању огранка, · потпис заступника огранка оверен од надлежног органа овере, · доказ о уплати накнаде (2.500,00 динара по огранку). 35

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - КАКО ДА ЗАПОЧНЕМ БИЗНИС

Оснивање Огранак се образује одлуком коју доноси скупштина, односно ортаци или комплементари, ако оснивачким актом, односно статутом није другачије одређено. Одлука садржи нарочито: 1) пословно име и матични број друштва; 2) адресу огранка; 3) претежну делатност огранка, која се може разликовати од претежне делатности друштва; 4) лично име, односно пословно име заступника огранка и обим овлашћења заступника, ако је заступник огранка различит од заступника друштва.

ОГРАНАК СТРАНОГ ПРиВРЕДНОГ ДРУШТВА Огранак страног привредног друштва је његов издвојени организациони део преко кога то друштво обавља делатност у Републици Србији у складу са законом. Одлука о образовању огранка садржи нарочито: 1) назив и адресу огранка; 2) претежну делатност огранка; 3) лично име, односно пословно име заступника огранка и обим овлашћења заступника; 4) назив и седиште регистра у ком је оснивач огранка регистрован; 5) назив, правну форму и седиште оснивача огранка; 6) матични/регистарски број оснивача огранка; 7) лично име, односно пословно име заступника оснивача огранка; 8) податак о регистрованом капиталу оснивача, ако се према праву државе у којој је регистрован оснивач такав податак региструје. Потребна документација за оснивање: · јединствена регистрациона пријава оснивања правних лица и других субјеката и уписа у јединствени регистар пореских обвезника · одлука о образовању огранка, · извод из регистра у коме је страно привредно друштво регистровано, са преводом овереним од стране сталног судског тумача, · доказ о бројевима рачуна преко којих страно привредно друштво послује, · потпис заступника огранка оверен од надлежног органа овере, · изјава овлашћеног лица страног привредног друштва о преузимању одговорности друштва за све обавезе које настану у вези са пословањем огранка оверена од надлежног органа овере, са преводом овереним од стране сталног судског тумача, · доказ о уплати накнаде (4.500,00 динара за регистрацију оснивања).

36

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - КАКО ДА ЗАПОЧНЕМ БИЗНИС

ПРЕДСТАВНиШТВО СТРАНОГ ПРиВРЕДНОГ ДРУШТВА Представништво страног привредног друштва је његов издвојен организациони део који може обављати претходне и припремне радње у циљу закључења правног посла тог друштва. Представништво нема својство правног лица. Оно може закључивати само правне послове у вези свог текућег пословања. Страно привредно друштво одговара за обавезе према трећим лицима које настану у пословању његовог представништва. Образује се одлуком надлежног органа страног привредног друштва. Одлука о образовању представништва садржи: 1) назив и седиште регистра у ком је оснивач представништва регистрован; 2) назив, правну форму и седиште оснивача представништва; 3) матични/регистарски број оснивача представништва; 4) лично име, односно пословно име заступника оснивача представништва; 5) адресу представништва; 6) лично име, односно пословно име заступника представништва. Потребна документација за оснивање: · јединствена регистрациона пријава оснивања правних лица и других субјеката и уписа у јединствени регистар пореских обвезника, · одлука о образовању представништва, · извод из регистра у коме је страно привредно друштво регистровано, са преводом овереним од стране сталног судског тумача, · доказ о бројевима рачуна преко којих страно привредно друштво послује, · потпис заступника представништва оверен од надлежног органа овере, · изјава овлашћеног лица страног привредног друштва којом преузима одговорност за све обавезе које настану у вези са пословањем представништва оверена од надлежног органа овере, са преводом овереним од стране сталног судског тумача · доказ о уплати накнаде (4.500,00 динара за регистрацију оснивања).

37

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - КАКО ДА ЗАПОЧНЕМ БИЗНИС

УСЛОВи ЗА РЕГиСТРАЦијУ и ОБАВЉАЊЕ ПОјЕДиНиХ ДЕЛАТНОСТи Обављање одређених делатности захтева и сагласност надлежних органа, односно поседовање одређених лиценци. Здравствене делатности (ординације, апотеке, клинике) - приватна пракса: решење здравственог инспектората министарства здравља о испуњености услова за обављање тражене делатности Ветеринарске ординације и апотеке: министарства пољопривреде

решење

инспектора

надлежног

Пољопривредне апотеке: решење инспектора надлежног министарства пољопривреде Промет оружја, делова за оружје и муниције: решење Министарства унутрашњих послова Послови заступања у осигурању: услов за регистрацију је дозвола Народне банке Србије о испуњености услова за обављање те делатности Туристичке агенције: Испуњеност законом прописаних услова за обављање послова туристичких агенција утврђује се у поступку издавања лиценце за обављање тих послова, и то: - лиценце за туристичке агенције – организаторе туристичких путовања и - лиценце за туристичке агенције - посреднике у организовању туристичких путовања. Лиценцу, на захтев туристичке агенције, издаје Регистратор туризма у форми решења, са роком важења од три године. Такси превоз: уколико је одлуком органа локалне самоуправе прописано да је потребно да такси превозник испуњава и друге услове поред законом прописаних, онда је потребно да се уз регистрациону пријаву оснивања достави и документација прописана том одлуком. Да ли такси превозник треба да поднесе и додатну документацију процењује се према општини у којој ће бити седиште превозника. Агенција за запошљањање - решење министарства надлежног за запошљавање Судски вештак - решење министра надлежног за послове правосуђа

38

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - КАКО ДА ЗАПОЧНЕМ БИЗНИС

КОРиСНЕ АДРЕСЕ институције - Народна банка Србије - www.nbs.rs - Министарство финансија и привреде - www.mfp.gov.rs - Министарство рада, запошљавања и социјалне политике - www.minrzs.gov.rs - Фонд за развој Републике Србије - www.fondzarazvoj.gov.rs - Фонд за иновациону делатност - www.inovacionifond.rs - Национална служба за запошљавање - www.nsz.gov.rs - Агенција за привредне регистре - www.apr.gov.rs - Национална агенција за регионални развој – www.narr.gov.rs - Агенција за страна улагања и промоцију извоза -www.siepa.gov.rs - Агенција за осигурање и финансирање извоза - www.aofi.rs - Канцеларија за одрживи развој недовољно развијених подручја www.kornrp.gov.rs - Завод за интелектуални својину - www.zis.gov.rs - Привредна комора Србије - www.pks.rs Акредитоване регионалне развојне агенције - Регионална развојна агенција за развој источне Србије „RARIS“ - www.raris.org - Регионални центар за друштвено економски развој „БАНАТ“ - www.banat.rs - Центар за развој Јабланичког и Пчињског округа - www.centarzarazvoj.org - Регионална агенција за просторни и економски развој Рашког и Моравичког округа - www.kv-rda.org - Регионална развојна агенција „ЈУГ“ - www.rra-jug.rs - Регионална развојна агенција „Златибор“ - www.rrazlatibor.co.rs - Регионална развојна агенција Бачка - www.rda-backa.rs - Регионална развојна агенција Срем - www.rrasrem.rs - Регионална развојна агенција Санџака - СЕДА - www.seda.org.rs - Регионална агенција за економски развој Шумадије и Поморавља www.redasp.rs - Агенција за регионални развој општина Колубарског округа – АРРОКО [email protected] Остало - Европска мрежа предузетништва - www.een.rs

39

Да покренете, растете и успете у малом бизнису – Предузетнички сервис www.preduzetnickiservis.rs Предузетнички сервис је информативно-едукативни портал, једноставан за коришћење, на коме можете пронаћи све релевантне информације за пословање Вашег предузећа. На једном месту налазе се информативнo-едукативни чланци о свим сегментима пословања, расположиви програми подршке, алати за унапређење пословања, база прописа, база консултаната, литература о предузетништву... Предузетнички сервис се састоји из рубрика:  Како да започнете свој бизнис?  Финансирање и субвенције  Порези и доприноси  Запошљавање  Иновације и заштита  Информационе технологије  Продаја и маркетинг  Пословање са иностранством  Потребна вам је подршка, субвенције или кредит?  Како да одржите и унапредите своје пословање?  Потребан вам је пословни партнер?  Регионалне развојне агенције Верујемо да ће Вам Предузетнички сервис помоћи да покренете, побољшати и унапредите своје пословање.

Kako započeti sopstveni biznis Realizacija ideje....

Motivi za započinjanje sopstvenog biznisa | | | | | | |

| |

biti 'sama svoja gospodarica/ gazda', veća zarada realizovati sopstvene ideje biti priznat i ugledan u društvu povećanje samopouzdanja žena prilikom uspostavljanja i vođenja uspešnog posla nezaposlenost dodatna zarada

Treba da znate da vođenje biznisa zahteva da radite 12 – 16 sati dnevno, sedam dana u nedelji Takodje, mala firma zahteva vrlo ambiciozan vlastiti angažman, koji je dugoročno moguće ostvariti samo uz dobro zdravlje, neiscrpnu upornost i posvećenost poslu

Ideja Brainstorming – Oluja mozgova

Ideja to ste Vi! |

Poslovna ideja pre svega predstavlja vašu zamisao šta ćete nuditi, kome i kako

|

Svoj biznis treba da razvijete na svojim sposobnostima (ličnim, finansijskim i obrazovnim) i interesovanjima, pokušavajući da zaobiđete svoje slabosti.

|

Često se odustaje o te zamisli..jer ljudi misle da treba da izmisle telefon i nesto slično...i vrlo često odustaju...

Postoje 4 mogućnosti razvoja poslovnih ideja Postojeći proizvodi Postojeća tržišta

Novi proizvodi

1

2

3

4

Nova tržišta

Instrument za analizu Vaše biznis ideje SWOT | Prikaz

unutrašnjih snaga i slabosti organizacije i spoljašnih prilika i pretnji s kojima se Vaša ideja / firma suočava.

Koliko vredi ideja?

Ideja postaje vredna tek kada se potvrdi na tržištu!!!!!!!

Istražite tržište

|

Istraživanjem tržišta odredjujete potencijal koji vaša ideja ima, a to doprinosi i da razradite svoj proizvod ili uslugu.

|

Znanje o vašim potencijalnim kupcima

Kako istražiti tržište (ono što možete sami) Lokacija Da li ste uradili kratak opis mesta? | broj stanovnika | nivo kupovne moći | struktura privrede | Infrastruktura Ponuda | Da li se neko još u tom kraju gde planirate da započnete biznis bavi istim ili sličnim poslom | Kakva mu je ponuda, kvalitet, cene? Potražnja | Ko će Vam biti ciljna grupa? (stariji, mladji, roditelji sa decom, deca, )

Analizirajte konkureciju... |

Vaš cilj je da imate uvid u to šta nudi vaša konkurencija, kako biste vi mogli da ponudite kvalitetnije ili jeftinije.

|

Nađite aspekt koji vi možete da uradite bolje, pametnije, jeftinije. To će biti ključ prodaje vašeg proizvoda, nešto što će vas odvojiti od ostatka konkurencije.

Gde još dobiti informacije... Dobre polazne tačke za analizu tržišta | Privredne komore (PKS i Regionalne privredne komore) | Udruženja proizvodjača | Zavod za statistiku | Stručne publikacije | Internet (poslovni imenici)

Marketing strategija |

Za Vaš uspeh u biznisu pratite potrebe kupca

Osnovni koraci u marketing strategiji: 1. Jasno definisati biznis ideju (proširenje posla ili započinjanje biznisa) 2. Definisati ciljnu grupu 3. Pozicionirati se na tržištu (lokalno, regionalno, nacionalno, izvoz) 4. Kvantitativno odrediti ciljeve preduzeća (smart) 5. Odrediti kanale distribucije (maloprodaja, veleprodaja) 6. Odrediti budžet za marketinške aktivnosti 7. Proveriti kako su delovale vaše marketinške aktivnosti

Marketing nije samo promocija, reklama... |Marketing

predstavlja pre svega analizu tržišta, odredjivanje ciljnih grupa, na osnovu toga odredjivanje proizvoda i lokacije firme, posle toga dolazi formiranje cena, a tek onda reklama distribucija. Kombinacijom Marketing mix-a (Proizvod, mesto, cena, promocija, osoba) Vaš proizvod će biti konukrentan na izabranom tržišnom segmentu.

Definisanje proizvoda i proizvodnog programa Usluge pre prodaje saveti Funkcija

Preporuke drugih

Izgled Pakovanje

isporuka

Proizvod Osobine Cena

garancija

Ugled preduzeća troškovi održavanja

Proizvodni plan Analiza i suština izrade proizvodnog plana je da se pronadje najbolje rešenje za plan (nacrt) kompanije, proizvodnog programa, kako bi se iskorišćenost prostora poboljšala produktivnost i uštedu troškova

Organizacija i menadžment |

Izbor pravne forme (preduzetnik ili privredno društvo)

|

Ime i logo kompanije

|

Struktura vlasništva

Organizacija zaposlenih Definisati poslove i odrediti koji su kadrovi neophodni da bi se posao obavio na najbolji način. Manje firme zbog uštede koriste spoljne saradnike (agencije za knjigovodstvo, čišćenje, advokate..)

Zaposleni predstavljaju firmu: -Zaposleni moraju da poseduju poslovnu kulturu -Misiju kompanije moraju svi zaposlni da dele i da je prenose krajnjem kupcu -Zaposleni, posebno prodajne službe moraju da odlično poznaju svoje proizvode Da biste dobili najbolje od vaše radne snage, morate i Vi njima da se posvetite. Potrebno je ulagati u sopstevna zananja, usavršavnje vestina i znanja tima koji okupljate.

Izrada biznis plana... |

|

|

Izrada biznis plana je još jedan korak provere vaše biznis ideje! Izradom biznis plana pre svega razrađujete svoju poslovnu ideju, sagledavate ekonomsku opravdanost ulaganja i uverite sebe, kao i potencijalnog finansijera da ste na pravom putu Biznis plan svoje prognoze treba da bazira na realnim pretpostavkama.

Elementi biznis plana REZIME BIZNIS PLANA | CILJEVI | PROIZVODI I USLUGE | TRŽIŠNA STRATEGIJA | OPERATIVNI PLAN | MENADŽMENT | FINANSIJSKI PLAN | ZAKLJUČAK |

Rezime Kratko, sažeto i jasno dati opis preduzeća i ideje koje se realizuje... Poslovna zamisao (tržišne mogućnosti) z Ključ uspeha (prednosti u odnosu na konkurenciju) z Potrebna finansijska sredstva (iznos investicije, rok, obedzbedjenje kredita) z

Definisati CILJEVE i MISIJU |

Definišite misiju Vašeg preduzeća (čime se bavimo, ko su naši klijenti, u po čemu se razlikujemo od konkurencije i gde vidimo naše preduzeće za 10 godina)

|

Jasno definisati ciljeve. Oni treba da budu SMART.

Marketing strategija |

Marketing strategija omogućava precizno definisanje puta koji treba dovesti preduzeće do željene tržišne pozicije. Odabir marketing strategije sastoji se od definisanja: misije, utvrđivanja strateških ciljeva i ciljnog tržišta, te utvrđivanja resursa i oblikovanja marketing miksa.

Marketing strategija |Definišite

Vaš proizvod i proizvodni

program |Definišite celokupno tržište na kome se takmičite(da li je u fazi rasta, opadanja, trendove) |Definišite tržišni segment i vašu ciljnu grupu |Cenovna politika |Kanale distribucije |Plan promotivnih aktivnosti

Organizacija i menadžment |

Pravna forma (preduzetnik ili privredno društvo)

|

Struktura vlasništva

|

Struktura zaposlenih

Plan proizvodnje | -

-

Plan proizvodnje podrazumeva tehničko- tehnološku analizu procesa proizvodnje Plan nabavke Plan zaliha

Finansijski plan treba da sadrži: |

stanje sredstava koja su firmi potrebna za početak poslovanja i/ili u narednom periodu

|

način na koji će ta sredstva biti obezbeđena

|

očekivani nivo prodaje, troškova i profita

|

finansijski plan razvoja firme u sledeće tri godine

Finansijski plan

|

Projektovani Bilans Uspeha

|

Projektovani BIlans Novčanih tokova

Saveti za održivost biznisa Konstantna orjentacija ka kupcu i njegovim potrebama | Ulaganje u marketing!!! (u prvim godinama 40% budžeta promacije, sajmovi, web preyentacije, razvoj proizvoda/usluge, | Nabavke – U uštedama leži profit (dobar plan navabke, udružene nabavke preko klastera ili sa poslovnim partneriam, povratne ture..) | Zaposleni (Dobar tim je vredi više od novca – i preduslov je za uspeh na tržištu) | Vi ste ti koji trebate da prodate – Sposobnost da ubedite druge je ključna- ako to ne znate angažujte profesionalca | Napravite realan finansiji plan –pesimistična varijanta Vi trebate da vratite kredit!!!!! | Tržište je surovo – osluškujte ga konstantno!!! | Uvek imajte rezervni plan |

Opština Kovačica

VODIČ ZA BUDUĆE PREDUZETNIKE

2011.

SADRŽAJ UVOD ................................................................................................................................................2 SMERNICE ZA BUDUĆE PREDUZETNIKE.................................................................................3 1.

Stanje preduzetništva u opštini Kovačica ......................................................................................3

2. Preduzetničke ideje ............................................................................................................................4 Spisak poslovnih ideja za otpočinjanje biznisa uz mala ulaganja: ....................................................4 3. Obuka za uspešnog preduzetnika.......................................................................................................8 4. Procedura registracije ........................................................................................................................9 Osnivanje preduzetnika......................................................................................................................9 Uplate naknada za registraciju preduzetnika ...................................................................................11 Visina naknade za preduzetnika.......................................................................................................11 Sledeće su aktivnosti preduzetnika od dobijanja rešenja o registraciji do otpočinjanja posla: .......12 5. Izrada pečata ....................................................................................................................................12 6. Otvaranje računa kod poslovnih banaka ..........................................................................................13 Spisak banaka u opštini Kovačica: ..................................................................................................13 7. Poreska prijava, poreske obaveze i fiskalizacija..............................................................................15 Paušalno oporezivanje .....................................................................................................................15 Evidentiranja PDV obveznika .........................................................................................................16 Fiskalizacija .....................................................................................................................................17 8. Nabavka opreme i repromaterijala...................................................................................................19 9. Vođenje poslovnih knjiga ................................................................................................................20 Knjigovodstvene agencije u opštini Kovačica:................................................................................20 ZAKLJUČAK ..................................................................................................................................21

1

UVOD Preduzetnik je osoba koja je spremna da preuzme inicijativu i rizik da bi ostvarila profit. Preduzetnički duh se pre svega ispoljava kroz marljivost, posvećenost poslu i motivisanost uspehom. Pod preduzetničkom radnjom se podrazumeva: prodavnica, radionica, kancelarija, biro, servis, agencija, studio, pansion, apoteka, ordinacija, taxi ili auto prevoznici i sl. /najčešća skraćenica u praksi: STR – samostalna trgovinska radnja; SZR – samostalna zanatska radnja; SUR – samostalna ugostiteljska radnja/ Aktuelni privredni trenutak je uticao da mnogi koji verovatno nikada ne bi preuzeli prve i nesigurne korake u pravcu privatnog biznisa, sve više shvataju i vide prednost u tome što će se baviti svojim sopstvenim biznisom, na sopstveni način i u vremenu kojim samostalno mogu raspolagati. Sam proces pokretanja sopstvenog biznisa zahteva svojevrsno buđenje i angažovanje svih unutrašnjih snaga i resursa koji neki ljudi jednostavno imaju ili mogu lakše da im priđu od drugih. Važno je postati preduzetnik iz „pravih“ razloga. Nije dovoljno odlučiti da se počne sa sopstvenim biznisom samo zato što ste ostali bez posla, postali tehnološki višak, imate novac, poslovnu ideju... Pre otpočinjanja posla se dobro informišite, raspitajte, isplanirajte prve korake. Važno je na samom početku preispitati svoju motivaciju i sposobnosti za sopstveni biznis i obezbediti podršku porodice. Takođe, neophodno je dobro proveriti svoju poslovnu ideju na tržištu rada, kao i odgovarajuće resurse za početak biznisa, upoznati poslovni ambijent i poslovne partnere, informisati se o svojim pravima i na subvencije, ali i svojim obavezama, kako poreskim tako i prema svim akterima u poslovnom ambijentu Osnovni cilj ovog vodiča je da svim potencijalnim preduzetnicima ukaže na određeni broj i redosled taktičkih poteza i zlatnih pravila za uspešno pokretanje i vođenje sopstvenog biznisa..

2

SMERNICE ZA BUDUĆE PREDUZETNIKE 1. Stanje preduzetništva u opštini Kovačica Opština Kovačica ima dugu tradiciju razvoja preduzetništva („mala privreda“) o čemu svedoči broj registrovanih radnji. Na teritoriji opštine Kovačica 2009. godine je poslovalo 957 preduzetničkih radnji. Najveći broj radnji je registrovan kao samostalne, dok je zanemarljiv procenat radnji registrovan kao ortačke. Struktura radnji po delatnostima - opština Kovačica

1%

5% 1% 0% 5%

Poljoprivreda

1%

Prerađivačka industrija

15%

Građevin Trgovina

15%

11%

Hoteli i restorani Saobraćaj i skladištenje Finansijsko posredovanje

10%

Nekretnine Obrazovanje 36%

Zdravstveni i socijalni rad Komunalne i licne usluge

Kao što se i sa grafikona vidi, najveći broj radnji registrovan je u oblasti trgovine na veliko i malo (36%), zatim slede saobraćaj i prerađivačka industrija (15%), hoteli i restorani i građevinarstvo (10%), dok su sve ostale delatnosti ispog 5%. Ovakav odnos je i razumljiv jer se većina radnji otvara u oblasti usluga (trgovina, hoteli i restorani) koji po prirodi delatnosti zahtevaju manja investiciona ulaganja i brži obrt kapitala.

3

2. Preduzetničke ideje

Preduzetnička ideja predstavlja impuls, podsticaj i pokretač volje, namere preduzetnika da svoje sposobnosti usmeri ka odabranom cilju. To je prvi korak kojim preduzetnik započinje svoje putovanje kroz svet biznisa, pa je s toga izuzetno važno odabrati pravu ideju. A koja je prava ideja? Prava ideja je kombinacija preduzetničke vizije, mašte i preduzetničkih potencijala sa jedne strane, i realnog tržišnog stanja, sa druge strane. Preduzetnička ideja može biti delo samog preduzetnika ili je preduzetnik može obezbediti iz raznih drugih izvora. U procesu dolaženja do ideje preduzetnik treba da ima osmišljenu, planiranu akciju kako ne bi nepotrebno gubio vreme i pravio troškove. U traganju za idejama preporučuju se intenzivna aktivnost, kretanje, kontaktiranje, posmatranje, osluškivanje i permanentno informisanje. Mogući izvori dobrih poslovnih ideja su potrošači, zaposleni, dobavljači, distributeri, državni organi, naučne i stručne publikacije, privredne službe, sajmovi i slične manifestacije, kao i lično iskustvo.

Spisak poslovnih ideja za otpočinjanje biznisa uz mala ulaganja: Zanatstvo-„Mala privreda“ − Metalna galanterija, izrada − Bravarska radionica − Servisiranje kompjutera i opreme − Puškarska radionica − Papirnate kese, izrada − Vulkanizerska radnja − Reglaža trapa automobila − Perionica automobila − Autolakirerska radionica − Stolarska radionica − Šljako-betonski blokovi, izrada − Autoelektričarska radionica − Limarska radionica − Bušenje i izrada ključeva − Cvećara − Brodski pod i parket, izrada − Štamparija, štamparske usluge − Dečja konfekcija, izrada − Filigranska radionica − Elektronski uređaji-servis − Firmopisački biro, radionica − Ramljenje slika i goblena

− − − − − − − − − − − − − − − − − − − − − −

Kozmetički salon Papirna konfekcija i štampa Krečana, pečenje i prodaja kreča Muzički instrumenti, izrada Obuća, izrada i popravka Kamenorezačka radionica Ukrasi i igračke, izrada Kozmetički preparati, izrada Kartonažna radionica, unikatna izrada Kravate, izrada Kovačka radionica Suveniri, izrada Zidanje peći i kamina Krojačka radionica Pletačko-krojačka radionica Krojačko-veziljska radionica Građevinska mehanizacija, usluge Bačvarska radionica Proizvodnja zaštitne odeće Popravka nameštaja Lutkarnica, lutke i suveniri Betonski modulni elementi 4

− Zavarivačka radionica − Ručno tkanje − Klanica − Metle i četke, izrada − Prerada mesa − Izrada klasičnog i erotskog veša − Proizvodnja čarapa − Pletenine, proizvodnja − Razne četke, izrada − Sitoštamparski studio − Izrada rukavica, odevnih, zaštitnih − Oslikavanje materijala − Čišćenje podnih prostirača − Pekara, proizvodnja i prodaja − Sitoštampa suvenira i sl. − Staklorezačka radionica − Časovničarska radnja − Trikotaža, proizvodnja − Metalostrugarska radionica − Prerada trske − Zidarski poslovi − Limarska radionica − Steznici, izrada − Ekseri i zakovice, proizvodnja − Izrada običnih i ukrasnih sveća − Mikro hidroelektrana − Foto-kino studio − Šivenje i izrada jorgana i jastuka − Tanjiri, oslikavanje − Knjigoveznica − Testenine, proizvodnja − Izrada užadi − Balansiranje točkova − Produkcioni fotograf − Vulkanizerska radionica − Izrada opanaka − Salon za masažu − Preparatorska radionica − Snimanje audio kaseta, CD-a i sl. − Praonica i peglaonica veša − Kovnica medalja i značaka − Alkoholna pića, proizvodnja − Pletenje nameštaja od pruća − Izrada damskih i muških šešira − Pletarska radionica − Arhitektonske makete, izrada − Hemijsko čišćenje odeće − Tkačnica posebnih tkanina − Izrada opeke i crepa − Saračka radnja − Izrada građevinske stolarije − Mlekara, prerada mleka − Izrada tekstilne pozamanterije − Tonski studio − Torbarsko-remenarska radionica ___________________________________________________________________________________ Trgovina, ugostiteljstvo i turizam − Galerija sa knjižarom − Prodavnica odeće − Izdavanje turističke opreme − Prodavnica delova za dvotočkaše − Kiosk sa brzom hranom − Vinoteka − Nacionalni restoran − Turistički vodič − Turistička agencija − Prodavnica nošene odeće − Čajdžinica, posebno ili kombinovano − Prodavnica umetničkih antikviteta − Organizovanje izleta − Ergela, jahanje − Picerija − Voskarsko-svećarska radnja − Kafe-bar − Rekreativno jahanje − Galerija sa unikatnom keramikom − Posrednička agencija − Antikvarnica knjiga − Organizovanje splavarenja − Knjižara i papirnica − Uvozno-izvozna agencija − Vinski podrum − Izdavanje soba, kuća i apartmana − Prodavnica opreme za hobiste − Poslastičarnica − Komisiona prodaja polovne robe − Servis i uslužne nabavke − Agencija za nekretnine − Škola jahanja − Ribarnica − Iznajmljivanje velikih šatora − Teniski teren − Restoran vegetarijanske hrane − Prodavnica suvenira _______________________________________________________________________________ 5

Ekonomija i administracija − Knjigovodstvene usluge − Iznajmljivanje računarske opreme − Marketing studio − Iznajmljivanje kancelarijske opreme − Ekonomsko-finansijski konsalting − Agencija za nekretnine − Menadžerske usluge _________________________________________________________________________________ Poljoprivreda, šumarstvo lov i ribolov − Prerada meda i cvetnog praha − Vinogradarstvo − Inkubiranje jaja − Bazensko ribogajilište − Proizvodnja živinskog mesa − Rasadnik ukrasnog grmlja − Uzgoj pčela i proizvodnja meda − Otkupna stanica za šumske plodove − Uzgoj koza − Uzgoj japanske prepelice − Tov svinja − Proizvodnja sireva − Proizvodnja začinskog bilja − Proizvodnja voća − Uzgoj ovaca − Uzgoj jagodičastog voća − Tov teladi i junadi − Proizvodnja eteričnih ulja − Sušenje pečuraka, voća i povrća − Sušenje mesa i prerađevina − Usluge sa mehanizacijom − Prerada mleka − Proizvodnja ranog povrća − Sakupljanje šumskih plodova − Sakupljanje lekovitog bilja − Staklenička proizvodnja cveća − Proizvodnja voćnih sokova − Plantažni uzgoj lekovitog bilja − Proizvodnja rezanog cveća − Uzgoj svilene bube − Proizvodnja rasada cveća − Uzgoj ptica − Uzgoj konja (ergela) − Uzgoj rasnih ili lovačkih pasa − Uzgoj puževa − Hladnjača − Proizvodnja i prerada pečuraka − Uzgoj egzotičnih životinja ___________________________________________________________________________________ Saobraćaj i veze − Javni prevoz robe i stvari − Selidbe i transporti − Taxi prevoz − Vanlinijski prevoz putnika

_______________________________________________________________________ Komunalne delatnosti − Deratizacija i dezinfikacija − Održavanje zelenih površina − Reciklaža − Sakupljanje otpada − Čišćenje objekata ___________________________________________________________________________________ Zdravstvo i socijalna delatnost − Agencija za pomoć bolesnim i iznemoglim licima − Dečji vrtić, jaslice − Zubno-protetičarska laboratorija − Rekreacioni centar − Kućna nega bolesnika − Čišćenje i spremanje stanova i kuća 6

___________________________________________________________________________________ Kultura i intelektualne usluge − Biro za konsalting usluge − Agencija za iznajmljivanje mašina i alata − Dizajn umetnički studio − Estradna agencija − Projektovanje enterijera − Slikarska škola − Studio grafičkog dizajniranja − Izrada biografija − Muzička škola − Galerija sa knjižarom − Fresko-slikarski atelje − Izdavanje turističke opreme − Škola stranih jezika − Kiosk sa brzom hranom − Prevodilački biro − Prodavnica suvenira − Izdavanje razglednica i čestitki − Umetnička galerija ___________________________________________________________________________________ Poslovi kod kuće − Ručno i mašinsko pletenje − Slobodno crtanje i slikanje − Uzgoj akvarijumskih ribica − Izrada čipke − Šivenje i krojenje po meri − Popravka muzičkih instrumenata − Uslužno pakovanje poklona,sitnije robe − Umnožavanje grafika − Zlatotisk − Prevođenje i kucanje prevoda − Prepravljanje odeće − Heklani radovi − Izrada malih drvenih igračaka − Čuvanje i nega kućnih ljubimaca − Slikanje slika slamom − Izrada lutki − Rezbarenja drveta, kamena − Uslužno zavarivanje i lemljenje − Ručno i mašinsko vezanje − Izrada alata i opreme − Izrada računarskih programa − Kućni majstor na poziv ___________________________________________________________________________________ Zabava i ostalo − Škola plesa i okretnih igara − Prevođenje i izdavanje popularnih knjiga i brošura − Snimanje video i kino kamerom − TV studio za izradu reklamnih spotova − Veterinarska klinika za lečenje kućnih ljubimaca − Iznajmljivanje muzičkih instrumenata, razglasa ili ozvučenja − Menadžerski posao u muzici − Ženidbeno-udadbena agencija − Igralište za tenis − Oslikavanje keramike

7

3. Obuka za uspešnog preduzetnika

Zašto su važna preduzetnička znanja i veštine? − zbog lakšeg snalaženja u oblasti poslovanja − preduzetnička znanja i veštine možete primeniti u svim oblastima života − razvoj ljudskog potencijala kroz obrazovanje iz oblasti preduzetništva ključni je element zapošljavanja i ekonomskog razvoja u celom svetu. Kod Nacionalne službe za zapošljavanje postoji mogućnost da pre registracije radnje zainteresovani pohađaju obuku, koja obuhvata sledeće teme: − ekonomsku motivaciju za preduzetništvo − prve korake u biznisu − poreze i doprinose za preduzetnike − definisanje poslovne ideje − prave aspekte biznisa − izrada Biznis plana- radioničarski deo. Obuka ima za cilj da polaznicima omogući da: − provere opravdanost svoje poslovne ideje − sagledaju prednosti i rizike preduzetništva − spoznaju svoje preduzetničke sklonosti − informišu se o postupku registracije i aktuelnih zakonskih propisa − popune Zahtev sa biznis planom. Nezaposleni, koji nakon uspešno završene trodnevne obuke odluči da realizuje svoju poslovnu ideju, može da konkuriše kod Nacionalne službe za zapošljavanje za dobijanje subvencije za samozapošljavanje. O ovom i ostalim potencijalnim kursevima, informišite se u Nacionalnoj službi za zapošljavanje: NSZ-Ekspozitura Kovačica adresa: Čaplovičova 15, Kovačica tel: 661-023 NSZ-Filijala Pančevo adresa: Vojvode Radomira Putnika tel. centrala: 306-800

Planiranje karijere

306-831; [email protected]

Dodatno obrazovanje i obuka

306-832; [email protected]

Poslovni centar

306-837, 306-838; [email protected] 8

4. Procedura registracije Da bi fizičko lice postalo preduzetnik obavezna je registracija preduzetničke radnje. Jedino na taj način može obavljati sve zakonom dozvoljene delatnosti navedene u Klasifikaciji delatnosti.

Osnivanje preduzetnika U skladu sa Zakonom o registraciji privrednih subjekata, Agencija za privredne registre (u daljem tekstu APR) i Opština Kovačica su zaključile sporazum po kome su u Odeljenju za privredu i razvoj jednom zaposlenom povereni poslovi vođenja privrednog registra – osnivanje, promena i brisanje preduzetnika. Registrovati se možete na 3 načina: Zahtev za registraciju preduzetničke radnje se podnosi u Uslužnom centru OU Kovačica, šalter 5-MALA PRIVREDA, u Kovačici, Maršala Tita 50. Radno vreme: 8-16. Telefon: 661122 lokal 220 u organizacionoj jedinici APR-a u Pančevu, Trg Nikole Tesle 5. Radno vreme: 9-15. Telefon: 351 610 direktno u sedištu APR-a u Beogradu, ulica Brankova 25. Radno vreme: 9-15. Telefon: 011/333-1-440 Elektronska prijava osnivanja preduzetnika - Preduzetnicima je od 12. maja 2008. godine omogućeno podnošenje registracione prijave osnivanja elektronskim putem. Za korišćenje ove usluge neophodno je: • izvršiti

registraciju korisničkog naloga u odeljku Usluge-Elektronska prijava preduzetnika

• prijaviti

se na sistem i podneti prijavu za registraciju osnivanja preduzetnika.

Ukoliko je elektronska prijava uspešno izvršena, korisnik će dobiti potvrdu o primljenoj registracionoj prijavi na svoju elektronsku adresu. U roku od 5 dana od dana podnošenja elektronske prijave, preduzetnik je u obavezi da lično ili poštom dostavi Agenciji originalnu dokumentaciju propisanu za registraciju osnivanja. Potrebna dokumentacija za osnivanje preduzetnika: •

jedinstvena registraciona prijava osnivanja preduzetnika i registracije u jedinstveni registar poreskih obveznika sa unetim relevantnim podacima



fotokopija lične karte osnivača - preduzetnika (ili svih ortaka ukoliko se radi o ortačkoj radnji)



dokaz o uplati naknade za osnivanje – 1200,00



ukoliko se preduzetnik registruje za obavljanje delatnosti za koju se traži prethodna saglasnost nadležnog organa, kao uslov za registraciju APR je potrebno podneti i rešenje nadležnog organa u originalu ili overenoj kopiji 9

Preduzetnik bira pretežnu delatnost,koja se upisuje u Registar. Osim pretežne, preduzetnik može obavljati i druge dozvoljene delatnosti, u skladu sa Zakonom o privrednim društvima. APR u roku od 5 dana od dana podnošenja, donosi Rešenje u kome je upisan PIB i matični broj radnje. Od datuma početka obavljanja delatnosti preduzetniku počinju teći sve obaveze javnih prihoda (porezi, doprinosi i ostali javni prihodi). Prilikom izbora naziva, osnivač - preduzetnik prethodno mora da proveri na Internet strani APR da li je na teritoriji opštine, na kojoj će biti registrovan preduzetnik, već postoji registrovan preduzetnik sa istim ili sličnim nazivom. Naziv nije obavezan deo poslovnog imena. Puno poslovno ime preduzetnika sadrži sledeće elemente: • ime i prezime osnivača – preduzetnika • dodatak uz naziv (pr ili preduzetnik ili ortaci ili or) • delatnost • naziv preduzetnika (nije obavezan element poslovnog imena) • mesto i adresa poslovnog sedišta. Primer: PETAR PETROVIĆ PREDUZETNIK, TRGOVINSKA RADNJA ‘’PERA’’, CREPAJA, BEOGRADSKA 10 Delatnosti za koje je potrebna prethodna saglasnost kao uslov za registraciju: • zdravstvene

delatnosti (ordinacije, apoteke, klinike) – rešenje zdravstvenog inspektora ministarstva zdravlja o ispunjenosti uslova za obavljanje tražene delatnosti

• veterinarske

ordinacije i apoteke - rešenje inspektora ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

• taksi

prevoz – ukoliko je odlukom organa lokalne samouprave propisano da je potrebno da taksi prevoznik ispunjava i druge uslove pored zakonom propisanih, onda je potrebno da se uz registracionu prijavu osnivanja dostavi i dokumentacija propisana tom odlukom. Da li taksi prevoznik treba da podnese i dodatnu dokumentaciju procenjuje se prema opštini u kojoj će biti sedište taksi prevoznika

• promet

oružja, delova za oružje i municije – rešenje ministarstva unutrašnjih poslova,

• obavljanje

delatnosti od opšteg interesa i komunalne delatnosti – ugovor nadležnog opštinskog organa da je poverio obavljanje određene delatnosti preduzetniku

• poslovi

zastupanja u osiguranju – uslov za registraciju je dozvola Narodne banke o ispunjenosti uslova za obavljanje te delatnosti

• poslovi

stečajnog upravnika – uslov za registraciju je licenca Agencije za licenciranje stečajnih upravnika

• poslovi

sudskih veštaka - uslov za registraciju je rešenje o upisu u registar stalnih veštaka

• agencija za zapošljavanje- rešenje ministarstva • psihološko

ekonomije i regionalnog razvoja

savetovalište - rešenje ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike.

10

Uplate naknada za registraciju preduzetnika Uplate naknada za usluge koje pruža Agencija u okviru Registra privednih subjekata-preduzetnici, vrše se na račun: 840-29771845-59 sa pozivom na broj 04. Prilikom promene podataka kod već registrovanih preduzetnika u uplatnici u polju poziva na broj treba dodati i matični broj preduzetničke radnje, tako da uplatnica sadrži sledeće elemente: račun: 84029771845-59, model se ne upisuje, poziv na broj 04-… (u nastavku obavezno upisati matični broj radnje). Visina naknade za preduzetnika - Naknada za registraciju-osnivanje preduzetnika iznosi 1.200,00 dinara. - Naknada za registraciju promene podataka o preduzetniku iznosi 700,00 dinara. - Ako se registracionom prijavom zahteva više promena, naknada od 700,00 dinara uvećava se za 300,00 dinara po promeni. - Naknada za registraciju drugih podataka o preduzetniku koji se u u skladu sa zakonom registruju u Registar privrednih subjekata, iznosi: • za registraciju prostora van poslovnog sedišta 700,00 dinara po prostoru • za registraciju zabeležbe podataka od značaja za pravni promet i drugih podataka koji se u skladu sa zakonom registruju 700,00 dinara • za brisanje preduzetnika 1.000,00 dinara. - Naknada za izdavanje izvoda iz Registra o preduzetniku, za izdavanje kopija i za štampanje dokumenata, iznosi: • za izdavanje izvoda o registrovanim podacima o preduzetniku 800,00 dinara • za izdavanje kopije dokumenta na osnovu koga je izvršena registracija, po strani dokumenta 30,00 dinara • za štampanje registracione prijave 120,00 dinara • za izdavanje potvrde da preduzetnik nije registrovan u Registru ili da Registar ne sadrži traženi podatak koji je, u skladu sa zakonom, predmet registracije 400,00 dinara •

za izdavanje potvrde o pravnom sledbeništvu 800,00 dinara po preduzetniku



za izdavanje potvrde o podacima sadržanim u dokumentaciji na osnovu koje je izvršena registracija i istorijski registrovanim podacima 400,00 dinara po podatku.

11

Sledeće su aktivnosti preduzetnika od dobijanja rešenja o registraciji do otpočinjanja posla: 1. 2. 3. 4.

Izrada pečata Otvaranje tekućeg računa kod poslovnih banaka; Podnošenje poreske prijave; Fiskalizacija u skladu sa Uredbom o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase; 5. Podnošenje prijave Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje i Republičkom fondu za penzijsko invalidsko osiguranje.

5. Izrada pečata Izrada pečata se vrši kod pečatoresca kome se dostavlja rešenje o registraciji. 1. Pečat mora da sadrži naziv radnje, sedište i ime vlasnika 2. Naziv na pečatu mora biti identičan nazivu radnje u rešenju.

Pečatoresci u Kovačici: DNEVNIK - Ana Poljak Adresa: Dr.Janka Bulika 60, Kovačica

12

6. Otvaranje računa kod poslovnih banaka

Prema članu 51. Zakona o porezu na dohodak građana, preduzetnik je dužan, nezavisno od načina na koji se oporezuje, da sva plaćanja vrši preko tekućeg računa kod banke i da vodi sva sredstva na tom računu, uključujući i uplatu gotovog novca u skladu sa zakonom kojim se uređuje platni promet. Preduzetnik može imati više od jednog računa u jednoj banci, kao i račune u više banaka. Dokumenta za otvaranje računa propisana Odlukom o uslovima, načinu otvaranja, vođenja i gašenja računa kod poslovnih banaka su sledeća: − zahtev za otvaranje računa – dobija se u banci − rešenje o upisu u registar od strane nadležnog organa – od APR-a − potvrda o izvršenoj registraciji (poreski identifikacioni broj - PIB) − OP obrazac − potpise lica ovlašćenih za zastupanje koje je overio nadležni organ (Opština ili Sud) − lična karta potpisnika − pečat pravnog lica

Spisak banaka u opštini Kovačica: − Banca Intesa a.d. Beograd – PJ Kovačica adresa: Maršala Tita 31ª, Kovačica tel/fax: 662-652 radno vreme: 8-15 − Banka Poštanska štedionica a.d. Beograd Ekspozitura Kovačica adresa: Maršala Tita 42, Kovačica tel:/fax 662-075 Ekspozitura Debeljača adresa: Trg Maršala Tita 1, Debeljača tel/fax: 605-121 Ekspozitura Padina adresa: Trg oslobođenja 9, Padina tel/fax: 668-988 radno vreme: 8-15 − Komercijalna banka – Ekspozitura Kovačica adresa: Masarikova 65, Kovačica tel/fax: 660-006, 660-005 radno vreme: 9-16 13

− Razvojna banka Vojvodine – Kovačica adresa: Maršala Tita 50, Kovačica tel: 661-003 radno vreme: 8-16

14

7. Poreska prijava, poreske obaveze i fiskalizacija Da bi preduzetnik postao poreski obveznik neophodno je da Poreskoj upravi, prema sedištu radnje, podnese Prijavu za registraciju (obrazac PR-2). Na osnovu podnete prijave u određenom zakonskom roku dobija rešenje o obavezi poreza na dohodak i obavezama na osnovu zdravstvenog i penzijsko invalidskog osiguranja. Visina godišnje poreske obaveze poreza na dohodak se utvrđuje na osnovu godišnje poreske prijave i na osnovu poreskog bilansa. Za prvu godinu rada visina poreza na dohodak se utvrđuje na bazi procene ostvarene zarade u toj godini. Za sve sledeće godine utvrđuje se na osnovu podnetog poreskog bilansa. Preduzetnici se mogu svrstati u tri grupe: − preduzetnici koji se paušalno oporezuju, − preduzetnici koji vode poslovne knjige po sistemu prostog knjigovodstva − preduzetnici koji vode poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva

Paušalno oporezivanje Preduzetnik koji s obzirom na okolnosti nije u stanju da vodi poslovne knjige, osim poslovne knjige o ostvarenom prometu, ili kome njihovo vođenje otežava obavljanje delatnosti, ima pravo da podnese zahtev da porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen prihod (u daljem tekstu: paušalno oporezivanje). Pravo na paušalno oporezivanje ne može se priznati preduzetniku: 1. osnivaču ortačke radnje; 2. koji obavlja delatnost iz oblasti: trgovine na veliko i trgovine na malo, hotela i restorana, finansijskog posredovanja i aktivnosti u vezi sa nekretninama; 3. u čiju delatnost ulažu i druga lica 4. čiji je ukupan promet u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, odnosno čiji je planirani promet kada počinje obavljanje delatnosti-veći od 3.000.000 dinara; 5. koji je obveznik poreza na dodatnu vrednost, odnosno koji se opredeli za plaćanje poreza na dodatnu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatnu vrednost. Preduzetniku koji trgovinsku ili ugostiteljsku delatnost obavlja u kiosku, prikolici ili sličnom montažnom ili pokretnom objektu može se, na njegov zahtev, odobriti da porez plaća na paušalno utvrđen prihod, iako spada u gore navedene delatnosti. Paušalno oporezivi prihod je zapravo osnovica na koju plaćamo doprinose po stopi od 35.8% i porez po stopi 10% (ukupno 45.8%). Ovu osnovicu određuje Poreska uprava u skladu sa Uredbom o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti. Zahtev za paušalno oporezivanje se podnosi Poreskoj upravi u roku od 15 dana od dana upisa u registar nadležnog organa, a sve promene vezane za paušalno oporezivanje regulišu se podnošenjem zahteva Poreskoj upravi do 30. novembra tekuće godine za narednu godinu. Poreska uprava – Filijala Kovačica

Maršala Tita 50, Kovačica (zgrada opštine) - prizemlje kancelarija 1, 9 ili 10 (u zavisnosti od mesta poslovanja) 661-162, 661-106

15

Zahtev sadrži sledeće: 1. Razloge zbog kojih preduzetnik smatra da nije u stanju da vodi poslovne knjige, odnosno razloge zbog kojih smatra da mu njihovo vođenje otežava obavljanje delatnosti; 2. Iznos ukupnog prometa ostvarenog u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, odnosno iznos planiranog prometa kada počinje obavljanje delatnosti; 3. Podatke o činjenicama i okolnostima od značaja za utvrđivanje visine paušalnog prihoda: mesto na kome se radnja nalazi, opremljenost radnje, broj zaposlenih radnika i angažovanih članova porodice, tržišni uslovi u kojima se delatnost obavlja, površina lokala, starost preduzetnika i njegova radna sposobnost i ostale okolnosti koje utiču na ostvarivanje dobiti. Na osnovu podataka datih u zahtevu, i na osnovu gore pomenute Uredbe, Poreska uprava određuje mesečni iznos paušalnog prihoda za plaćanje poreza i doprinosa. Paušalni prihod se utvrđuje, u skladu sa sledećim kriterijumima i elementima: 1. visina prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici, opštini, gradu i okrugu ostvarene u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje paušalni prihod; 2. mesto na kome se radnja nalazi; 3. opremljenost radnje; 4. broj zaposlenih radnika i angažovanih članova porodice; 5. tržišni uslovi u kojima se delatnost obavlja; 6. površina lokala; 7. starost obveznika i njegova radna sposobnost; 8. visina prihoda obveznika, koji pod istim ili sličnim uslovima obavlja istu ili sličnu delatnost; 9. ostale okolnosti koje utiču na ostvarivanje dobiti. Paušalno oporezivi preduzetnici ne vode poslovne knjige, osim Knjige paušalno oporezivih obveznika (KPO), što je zapravo spisak faktura i uplata na račun. Preduzetnik se sam opredeljuje i da li će knjige voditi po sistemu prostog ili dvojnog knjigovodstva, osim ortačkih radnji koje su dužne da vode poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva. Paušalno oporezivi preduzetnici nisu obveznici poreza na dodatnu vrednost (PDV).

Evidentiranja PDV obveznika Porez na dodatnu vrednost (PDV) je porez koji se obračunava i plaća u svakoj fazi prometnog ciklusa. On se odnosi samo na onu vrednost koja je u toj fazi dodata od strane učesnika u prometu (PDV obveznika). Osnovni cilj PDV-a je obuhvatanje što većeg broja dobara i usluga, a da pritom postupak utvrđivanja i naplate poreske obaveze bude lak i jednostavan. Registrovani preduzetnik u prvoj godini rada može da se registruje za PDV obveznika ukoliko podnese poresku prijavu (EPPDV obrazac) poreskoj upravi. Njegova se prijava zasniva na proceni ostvarenog prihoda: o Ukoliko je procena da će prihod biti veći od 4 miliona dinara, obavezan je da postane PDV obveznik. o Ukoliko je procenjeni prihod manji od 2 miliona dinara preduzetnik ne može da postane PDV obveznik. Prednosti evidentiranja za PDV Obveznici PDV-a stiču pravo da svoju poresku obavezu umanje za iznos prethodnog poreza. Poreski obveznici koji su se evidentirali za PDV, dužni su da za svaki obračunski period podnesu PDV prijavu.

16

Poresku prijavu (PPPDV obrazac) šalje Poreska uprava za svaki poreski period. Poreski obveznik ima obavezu da prijavu popuni i pošalje filijali Poreske uprave u kojoj je evidentiran za PDV. Poreska prijava mora da sadrži podatke o svim izvršenim prometima i porezu koji se na njih obračunava, sve prethodne poreze koji mogu da se odbiju kao i iznos poreske obaveze ( za uplatu, odnosno iznos poreza koji se može koristiti kao poreski kredit ili kao pravo za povraćaj poreza). Poreska prijava se podnosi u roku od 10 dana po isteku poreskog perioda. U slučaju da dođe do izmene podataka u evidencionoj prijavi, preduzetnik je u obavezi da najkasnije u roku od 15 dana pismeno obavesti o tome Poresku upravu. Takođe, najkasnije u roku od 15 dana pre brisanja iz registra, u obavezi je da Poreskoj upravi podnese zahtev za brisanje iz evidencije PDV obveznika i da podnese poresku prijavu za taj obračunski period.

Fiskalizacija Preduzetnik koji obavlja promet dobara na malo, odnosno pruža usluge fizičkim licima, dužno je da evidentira promet preko fiskalne kase. Otpočinjanje vršenja delatnosti vezano je za proces fiskalizacije fiskalne kase. Pre početka evidentiranja prometa preko fiskalne kase, vrši se fiskalizacija fiskalne kase. Zahtev za fiskalizaciju obveznik je dužan da podnese Poreskoj upravi, preko ovlašćenog servisa, u roku od tri dana od dana prijema obaveštenja ovlašćenog servisa. Obavezno je da se jednom godišnje izvrši tehnički pregled fiskalne kase. Fiskalnu kasu može staviti u promet samo proizvođač fiskalne kase kome je data saglasnost za stavljanje fiskalne kase u promet. Obveznik je dužan da vodi knjigu dnevnih izveštaja za svaku fiskalnu kasu. Takođe, odštampane dnevne izveštaje je potrebno evidentirati i odložiti u knjigu izveštaja hronološkim redom. Knjiga se čuva tri godine. Delatnostima, za koje u smislu Uredbe ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase, smatraju se delatnosti iz sledećih oblasti, grana i grupa klasifikacije delatnosti iz Zakona o klasifikaciji delatnosti i Uredbe o klasifikaciji delatnosti, i to: 1. Delatnosti u okviru sledećih oblasti, odnosno grupa: − Ostali smeštaj-studentski i đački − Trgovina na malo posredstvom pošte ili interneta; domovi; − Železnički prevoz putnika, daljinski − Delatnost prikazivanja kinematografskih dela; ili regionalni; − Železnički prevoz tereta; − Telekomunikacije; − Gradski i prigradski kopneni prevoz − Finansijske usluge, osim osiguranja i penzijskih fondova; putnika; − Ostali prevoz putnika u kopnenom − Osiguranje, reosiguranje i penzijski fondovi, osim obaveznog socijalnog saobraćaju; osiguranja; − Drumski prevoz tereta; − Pomoćne delatnosti u pružanju − Usluge preseljenja; finansijskih usluga u osiguranju; − Prevoz putnika unutrašnjim plovnim − Pravni poslovi; putevima; − Usluge redovnog čišćenja zgrada; − Prevoz tereta unutrašnjim plovnim putevima; − Usluge ostalog čišćenja zgrada i opreme; − Vazdušni prevoz putnika; − Usluge ostalog čišćenja; − Vazdušni prevoz tereta; − Obavezno socijalno osiguranje; − Uslužne delatnosti u kopnenom saobraćaju; − Obrazovanje; − Poštanske aktivnosti; − Zdravstvene delatnosti- zdravstvene usluge koje se obezbeđuju iz 17

− − − − −

sredstva obaveznog zdravstvenog osiguranja; Socijalna zaštita sa smeštajem; Socijalna zaštita bez smeštaja; Stvaralačke, umetničke i zabavne delatnosti; Delatnost biblioteka, arhiva, muzeja, galerija i zbirki i ostale kulturne delatnosti; Kockanje i klađenje;

− Sportske, zabavne i rekreativne delatnosti; − Delatnost verskih organizacija; − Popravka obuće i predmeta od kože; − Popravka satova i nakita; − Taksi prevoz (obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase ne postoji do 31.12.2011.)

2. Pojedine delatnosti u okviru sledećih grupa, i to: − Ostala trgovina na malo izvan prodavnica, tezgi i pijaca; − Prodaja preko automata; − Prodaja preko putujućih prodavaca-ulična prodaja sladoleda, lozova, kokica i štampekolporteri; − Veterinarske delatnosti- Primarna terenska zdravstvena zaštita životinja, poslovi iz Programa mera zdravstvene zaštite životinja, poslovi dezinfekcije i deratizacije u objektima u kojima se drže i uzgajaju životinje i aktivnosti na sprečavanju pojavljivanja, širenja i suzbijanja zaraznih bolesti životinja; − Ostale nepomenute lične uslužne delatnosti- aktivnosti čistača cipela, nosača, lica za naplatu parkiranja automobila.

18

8. Nabavka opreme i repromaterijala

Za početak poslovanja preduzetniku su neophodna novčana sredstva za nabavku opreme, sirovina, poslovnog prostora itd. Mogu se uložiti sopstvena sredstva, kao osnivački ulog, ili iskoristiti kreditna sredstva. Obaveštenja o kreditima mogu se pronaći na sajtu: Opštine Kovačica (www.kovacica.org Aktuelno->Krediti i subvencije ili ->Konkursi), Fonda za razvoj RS- www.fondzarazvoj.gov.rs Fonda za razvoj APV - www.vdf.org.rs Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede - www.fondpolj.vojvodina.gov.rs i poslovnih banaka. Informacije se uglavnom odnose na sledeće: − Vrstama kredita u ponudi, − Rokovima plaćanja, − Načinima otplate, − Kamatnim stopama, − Namenama kredita, − Sredstva za obezbeđenje kredita, − Naknade za korišćenje sredstava. Garancijski fond AP Vojvodine ima ugovore sa određenim poslovnim bankama, gde banke daju kredite, a Fond kroz garantovanje kredita podstiče razvoj malih i srednjih preduzeća, preduzetnika i poljoprivrednika. Ako se kredit podiže preko Garancijskog fonda kamatna stopa na godišnjem nivou je manja od redovnih kamatnih stopa koje imaju poslovne banke. Posebnu podršku pružaju ženama preduzetnicama sa teritorije AP Vojvodine. Ovaj Fond procenjuje bonitet (platežnu sposobnost) zajmotražioca, profitabilnost budućeg poslovnog projekta i kvaliteta sredstava obezbeđenja. Garancijski fond AP Vojvodine - www.garfondapv.org.rs Za nabavku opreme i repromaterijala mogu se koristiti i sredstva iz Programa za sprovođenje aktivnih mera zapošljavanja (samozapošljavanje). NSZ-Filijala Pančevo adresa: Vojvode Radomira Putnika tel: 306-800 Pančevo – Poslovni centar

013/306-837, 306-838 [email protected]

19

9. Vođenje poslovnih knjiga Svi preduzetnici su u obavezi da vode neku od zakonom utvrđenih evidencija – poslovnih knjiga. U zavisnosti da li su registrovani kao paušalni obveznici ili obveznici čiji se porez na dohodak određuje na bazi poslovnih knjiga ustrojene su i određene evidencije. Poslovne knjige i evidencije mogu da vode preduzetnici samostalno ili da ih povere nekoj od knjigovodstvenih agencija. Obavezno je da se poslovne knjige vode ažurno i uredno. Potrebno je da se u njima iskažu sve poslovne promene po redu kojim su nastale. Obavezno se drže u poslovnoj prostoriji preduzetnika ili kod ovlašćene knjigovodstvene agencije.

Knjigovodstvene agencije u opštini Kovačica: o Agencija FINPO - Zuzana Hrubik Adresa: Maršala Tita 74, Kovačica Telefon: 660-482, 660-483 o Agencija KMV - Marija Venjarski Adresa: Nikole Tesle 73, Kovačica Telefon: 662-299, 063/8488830 o Agencija DNEVNIK – Ana Poljak Adresa: dr.Janka Bulika 60, Kovačica Ljudevita Štura 30a, Padina Telefon: 668-565, 063/7480879 Fax: 668-910 o Agencija ANA – Ana Husar Adresa: Janka Bartoša 10, Kovačica Telefon: 661-612, 063/302152 o Agencija FINK – Jaroslav Hrubik Adresa: Maršala Tita 74, Kovačica o Agencija TANJA – Tanja Bireš Adresa: Maršala Tita 74, Kovačica Telefon: 660-482, 063/8180635 o Agencija DANTESSA – Dantesa Husar Adresa: Janka Bartoša 10, Kovačica Telefon: 661-118 o Agencija STIL PLUS - Jozef Havjar Adresa: Ive Lole Ribara 40, Kovačica Telefon: 063 868 00 47 o Agencija STANOJEVIĆ – Gordana Stanojević Adresa: Maršala Tita 35a, Crepaja Vojvođanski bulevar 30a, Pančevo

20

ZAKLJUČAK

Vodič za buduće preduzetnike je osmišljen da bi pomogao početnicima u privatnom preduzetništvu, nezaposlenim licima koja nemaju dovoljno hrabrosti da krenu u preduzetništvo, licima koja se još uvek nisu opredelila za svoje buduće zanimanje i, naravno, postojećim preduzetnicima, radi bolje informisanosti. Dobra informisanost i znanje pruža mogućnost unapređenja postojećih ideja. Daje sposobnost da se pravilno razmišlja o tržištu i pronalaze novi, bolji i efikasniji načini da se zadovolje potrebe tržišta, da se promeni i unapredi način sopstvenog delovanja, da se prihvate inovacije na tržištu, da se postane uspešan preduzetnik. Ukoliko ovaj Vodič pomogne i najmanjem broju nezaposlenih lica da dođu do svog posla, smatraće se da su njegova svrha i osnovni cilj ostvareni.

21

Za bilo koji savet, informaciju, pomoć... kontaktirajte nas: Odeljenje za privredu i razvoj OU Kovačica Maršala Tita 50, 26210 Kovačica tel: 661-122 fax: 661-047 e-mail: [email protected] Prizemlje: Uslužni centar – šalter 6 – poljoprivreda Uslužni centar – šalter 5 – mala privreda I sprat:

Kancelarija 130 – rukovodilac odeljenja Kancelarija 131 – informatička služba Kancelarija 127 – projektno odeljenje

Svi kontakti, cene i podaci ažurirani dana 02.11.2011.

22

Ponuda obuka za potencijalne preduzetnike, preduzetnike I mlade nezaposlene ljude u okviru projekta ZIP Centar za mlade Pirot 1. Započinjanje posla Izrada biznis plana Otvaranje firme (preduzetnik ili preduzeće) Nomenklatura delatnosti Postupak registracije preduzetnika Postupak registracije preduzeća Poreski identifikacioni broj Otvaranje računa Izrada pečata Prijava na socijalno osiguranje Start up krediti (Fond za razvoj, banke) Podsticajna sredstva (po granama, za zapošljavanje) Biznis inkubatori Prostor za obavljanje delatnosti (koje uslove treba da zadovoljava, ugovori sa komunalnim preduzećima) Saglasnosti inspekcija za početak rada Kupovina i iznajmljivanje mašina i opreme (kredit, lizing, obaveze prodavca) Zapošljavanje radnika 2. Knjigovodstvo, poreske obaveze i finansijsko poslovanje Odnosi sa knjigovođom ili knjigovodstvenom agencijom Odnosi sa poslovnom bankom Koje poreze i doprinose treba plaćati Doprinosi za socijalno osiguranje PDV Formiranje cene (marža i rabat) Porez na dobit Porez na prihod od samostalne delatnosti Lokalne takse (firmarina i slično) Načini plaćanja preko računa i sredstva obezbeđenja Promet gotovim novcem i obaveza uplate pazara Isplata zarada Poreska prijava 3. Ugovori Ugovori sa snabdevačima repromaterijalom i robom Ugovori o prodaji robe i usluga Ugovori sa dobavljačima usluga i ostalim poslovnim partnerima (knjigovodstvene agencije itd.) Ugovori na daljinu Nezakoniti ugovori Raskid ugovora Naknada štete 4. Inspekcijski nadzor

Koje sve inspekcije postoje i šta koja kontroliše Postupak rada inspekcije Šta inspektori mogu da urade 5. Rešavanje sporova sa dobavljačima i poslovnim partnerima Sporovi pred redovnim sudovima Sporovi pred Trgovinskim sudovima Sudovi časti i arbitraže 6. Odgovornost Privredni prestupi Krivična dela Prekršaji 7. Odnosi sa potrošačima Obaveze prodavca Popusti i akcije Obmanjujuće i nametljivo poslovanje Obaveze kupca Garancija i reklamacija Pružanje usluga Načini rešavanja sporova 8. Marketing Istraživanje tržišta Isticanje firme, panoa, bilborda, putokaza i znakova Oglašavanje(propisi) Oglašavanje (odnosi sa oglasnim kanalima) Internet promocija Direktni marketing Multilevel marketing Reklama poruka (šta je dozvoljeno a šta ne) 9. Poslovanje sa inostranstvom Izvoz-uvoz Carinski propisi Finansijsko poslovanje sa inostranstvom Poreski propisi Ugovorni odnosi sa stranim partnerom Strana ulaganja Nadležnost sudova i međunarodna arbitraža 10. Poslovanje na internetu Reklamiranje na internetu Prodaja preko Interneta Kupovina preko interneta Mehanizmi naplate (kartice, Pay Pal i slično)

11. Promene u poslovanju Privremeno zatvaranje firme Promena oblika organizovanja (preduzetnik u D.O.O, D.O.O. u akcionarsko društvo, itd.) Promena vlasnika Proširenje delatnosti (organizacione promene, registracija za nove delatnosti, krediti za proširenje delatnosti) Zatvaranje privrednog društva Prestanak rada preduzetnika 12. Udruživanje privrednika Opšta udruženja Klasteri

ДА ПОКРЕНЕТЕ, РАСТЕТЕ и УСПЕТЕ У МАЛОМ БиЗНиСУ www.preduzetnickiservis.rs

ВОДиЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНиКЕ

ПОРЕЗи и ДОПРиНОСи

Водич за предузетнике: Порези и доприноси Прво издање

Издаје: Национална агенција за регионални развој

За издавача: Ивица Ежденци

Уредник издања: Ана Мојсиловић

Припремили: Светлана Николић Марија Тадић

Штампа: Бирограф

Јул 2013. године

САДРЖАЈ Рачуноводство ....................................................................................5 Порески обвезник ...............................................................................9 Пореска пријава .................................................................................9 Порески идентификациони број (ПИБ) ............................................... 10 Пословне књиге и књиговодствене исправе ........................................ 11 Порез на додату вредност (ПДВ) ........................................................ 13 Акцизе ............................................................................................. 18 Порез на приходе од самосталне делатности ...................................... 19 Паушално опорезивање .................................................................... 20 Порез на добит правних лица ............................................................ 22 Социјално осигурање ........................................................................ 25 Пензијско и инвалидско осигурање .................................................... 27 Субвенције и ослобађање плаћања доприноса код запошљавања ........ 30

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - ПОРЕЗИ И ДОПРИНОСИ

РАЧУНОВОДСТВО

РАЧУНОВОђА

Рачуновођа је особа која води пословне књиге. Циљ вођења пословних књига је састављање годишњег финансијског извештаја, односно утврђивање да ли сте пословали са добитком или не. Добит је уз стопу раста и инвестиција један од битних показатеља путем којег поредимо успешност пословања фирми које се баве различитим делатностима. Годишњи финансијски извештај који се подноси Агенцији за привредне регистре и Пореској управи је основа за плаћање пореза на добит (а у случају радње пореза на приход од самосталне делатности и доприноса за обавезно осигурање). Осим тога он је врло битан документ приликом тражења кредита од банке, Фонда за развој, субвенцију државе и слично. Рачуноводство чине следеће целине: • Књиговодство - које је саставни део рачуноводства, односно његова рачунска основа чији је предмет евидентирање сваког пословног догађаја који је стварно настао, за који постоји веродостојна документација о његовом настанку, који се може вредносно изразити, који делује на стање имовине или средстава односно изворе средстава или појаву прихода и расхода, и с тим у вези, мења имовину или средства односно изворе средстава; • Рачуноводствено планирање - бави се сакупљањем, систематизовањем, обрадом и представљањем података који се односе на будуће пословање. Овај елемент рачуноводства односи се на економске трансакције које би тек требало да се десе. Крајњи резултат рачуноводственог планирања су рачуноводствени предрачуни који обухватају податке о стањима или променама у будућности; • Рачуноводствена контрола - испитује исправност извођења прописаних поступака, од пријема рачуноводствене документације и обраде до обликовања финалних информација. Рачуноводствена контрола је првенствено облик интерног рачуноводственог надзора, треба стално да буде присутна и превентивног је карактера; • Рачуноводствена анализа пословања - представља реално стање успешности пословања, а ако је у питању неуспешно пословање, треба да послужи као анализа узрока и последица. Она укључује и формулисање предлога за побољшање пословања. Главни предмет анализе су подаци и информације које даје књиговодство. Између наведених делова рачуноводства постоји тесна повратна повезаност. Тако, на пример, подаци сакупљени и класификовани у књиговодству су полазна основа за обављање делатности у осталим деловима рачуноводства, с тим да и сви делови, сваки на свој начин, повратно утичу на рад књиговодства. Разлика између рачуноводства и књиговодства најједноставније се своди на то да се књиговодство односи на дневне операције рачуноводственог система, на записивање и класификовање рутинских трансакција. Књиговодство је вештина коју појединац може да стекне током неколико недеља или месеци. Већина књиговодствених функција може бити изведена најефикасније употребом рачунара. Професионални рачуновођа мора имати много већи распон знања и вештина него књиговођа. На пример, рачуновође треба да разумеју захтеве за финансијско извештавање, прописе о порезу на добит и прописане захтеве који утичу на специфичне гране. Они би требали да буду у стању да дизајнирају рачуноводствене системе и системе интерне контроле, интерпретирају и записују сложене трансакције и помогну менаџерима у интерпретацији свих врста 5

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - ПОРЕЗИ И ДОПРИНОСИ

рачуноводствених информација. Рачуновође морају да буду у могућности да дају професионално мишљење — у погледу решења проблема који немају „службена“ решења. Рачуноводство је више од вештине то је професија. Да неко постане професионални рачуновођа, потребно је формално образовање, искуство и преданост сталном употпуњењу и проширењу знања. Поред састављања годишњег финансијског извештаја рачуновође могу да обрачунавају друге порезе, да попуњавају пореске пријаве и друго. У низу ствари које су раније поменуте рачуновође могу имати улогу, али не морају. Фирме могу саме обављати те послове у сопственој организацији. Рачуновођа треба да има одговарајуће образовање и одговарајуће искуство. Фирма сама одређује (правилником о рачуноводству и рачуноводственим политикама и правилником о систематизацији радних места) које то квалификације треба да има рачуновођа да би могао да води пословне књиге те фирме. Те квалификације нису прописане од стране државе, али свака фирма, и директор фирме, су одговорни за вођење пословних књига у складу са законом. Уколико се ангажује рачуноводствена агенција за вођење пословних књига, тај пословни однос треба да буде уређен уговором. Уговор треба да што детаљније прецизира права и обавезе обе уговорне стране. Посебно треба обратити пажњу на то ко сноси одговорност пред законом у појединим случајевима. Услуге које можете да очекујете и треба да прецизирате уговором са агенцијом за књиговодство/рачуноводство су: ⋅ перманентна едукација и саветовање о примени прописа из рачуноводствено - књиговодствено - финансијско - пореског сегмента пословања клијента; ⋅ вођење пословних књига: дневник, главна књига и помоћне књиге; ⋅ вођење аналитичких књиговодстава: купци, добављачи, основна средства, роба, производња, материјал, готови производи; ⋅ израда калкулација малопродајних и велепродајних цена, вођење КЕПУ књиге; вођење ПДВ евиденција, обрачун ПДВ-а, израда пореске пријаве за ПДВ; ⋅ анализа пословања и финансијских показатеља са циљем обезбеђивања информација клијенту за доношење најбољих пословних одлука у правцу плаћања најмањих пореских дажбина у складу са важећим прописима (коришћење законом предвиђених олакшица, пореских кредита и слично); ⋅ израда завршног рачуна: биланс стања, биланс успеха, статистички анекс, код средњих и великих правних лица и извештај о променама на капиталу, извештај о токовима готовине и напомене уз финансијске извештаје; ⋅ израда пореског биланса обвезника пореза на добит правних лица и пореског биланса обвезника пореза на доходак грађана на приходе од самосталне делатности, као и пореске пријаве пореза на добит, односно доходак грађана; ⋅ обрачун плата за раднике, директоре, осниваче и власнике - нето, бруто, порези и доприноси, обуставе из нето плата кроз реализацију административних и/или судских забрана; ⋅ обрачун свих накнада зарада (боловања до 30 дана, преко 30 дана, породиљског боловања и сл.), предаја тих обрачуна у социјално; ⋅ обрачун свих других личних примања запослених (регрес, топли оброк, путни трошкови); ⋅ обрачун накнада по уговорима о делу, привременим и повременим пословима и слично; 6

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - ПОРЕЗИ И ДОПРИНОСИ

⋅ ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ ⋅

обрачун закупнина, капиталних добити; вођење аналитичког књиговодства зарада; вођење евиденција о свим обрачунима и исплатама, а у сврху израде М-4 и ППП образаца; подразумева се да се сачине одговарајуће пореске пријаве и предају Пореској управи; израда уговора о раду код запошљавања радника, уговора о привременим и повременим пословима, уговора о допунском раду, уговора о делу и слично; пријаве и одјаве радника, директора, оснивача и власника, у Фонду ПИО обрасци М-1 и М-1/СП; пријаве и одјаве радника, директора, оснивача и власника, у Фонду здравства - обрасци М и М-1; израда решења о годишњим одморима, допустима радника и слично; израда разних потврда о запослењу, висини примања и слично; упис плата за предузетнике у аналитичку евиденцију Фонда ПИО; упис стажа запосленим у предузећима - израда М-4 обрасца; прављење нових и оверавање постојећих здравствених књижица; узимање листинга (стања рачуна) и усклађивање стања; сређивање пореске ситуације, решавање прекњижавања и повраћај пореза; предаја пореских пријава; учешће у пореском поступку уместо клијента; сва кореспонденција клијента са Пореском управом; учествовање у одбрани клијента у прекршајним поступцима.

Уопштен савет је да треба чувати све рачуне, уговоре, фискалне рачуне, блок рачуне, било коју врсту оригиналног доказа која се односи на финансијске трансакције које су евидентиране на изводима из банке пословних рачуна фирме. Такође, требало би сва документа архивирати хронолошки са изводима из банке и евидентирати у деловодним књигама. Обавезу ревизије својих пословних књига имају средња и велика правна лица према Закону о рачуноводству. Ревизија заправо значи да овлашћени ревизор према познатим правилима ревизије утврди да ли је годишњи финансијски извештај који сте саставили у складу са законом, међународним стандардима финансијског извештавања и општим актима ваше фирме.

7

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - ПОРЕЗИ И ДОПРИНОСИ

ПОРЕСКи ОБВЕЗНиК

ОБВЕЗНиК

Порески обвезник јесте сваки порески дужник који је обавезан да плати порез, односно било које споредно пореско давање. Mоже бити физичко или правно лице које је дужно да изврши обавезу насталу из пореско-правног односа који je детаљно дефинисан у оквиру Закона о пореском поступку и пореској администрацији. Пореско-правни однос обухвата права и обавезе у пореском поступку Пореске управе с једне и физичког, односно правног лица, с друге стране. Пореско-правним односом се уређују плаћање пореза, обавеза обезбеђења пореске обавезе и обавеза плаћања споредних пореских давања од стране физичког, односно правног лица и право Пореске управе да захтева испуњење ових обавеза. Такође, овај однос обухвата обавезу физичког, односно правног лица да (у складу са законом):  утврди порез,  плати порез,  води прописано рачуноводство,  подноси пореске пријаве,  доставља Пореској управи тражену документацију и податке,  не обавља плаћања на начин друкчији од прописаног,  дозволи преглед свог пословања службеном лицу Пореске управе  и друге законом утврђене обавезе у циљу благовременог и правилног плаћања пореза, као и право Пореске управе да захтева испуњење ових обавеза.

ПОРЕСКА ПРиЈАВА Обавеза сваког физичког и правног лица је да подноси пореске пријаве, у складу са законима, доставља Пореској управи тражену документацију и податке, у циљу благовременог и правилног плаћања пореза, а право Пореске управе да захтева испуњење ових обавеза. Дужност сваког пореског обвезника је да поднесе пореску пријаву Пореској управи на прописаном обрасцу, у року и на начин уређен пореским прописима. Пореске пријаве се подносе у прописаном року за регистрацију Пореској управи, осим оних пореских обвезника за чију је регистрацију надлежна Агенција за привредне регистре. Обавеза свих пореских обвезника јесте и да пријаве Пореској управи све касније измене података у пријави које се не пријављују Агенцији за привредне регистре. У циљу ефикасне електронске комуникације, Пореска управа нуди пореским обвезницима могућност за електронско подношење пореских пријава преко портала еПорези (https://eporezi.poreskauprava.gov.rs/), након регистрације помоћу Пријаве за електронско пословање и добијања одговарајућег сертификата. Предности електронског пословања су могућност бесплатног подношења докумената 24 сата дневно, 7 дана у недељи, без трошкова и без обзира на географску локацију, као и пренос овлашћења по основу електронског пословања. Преко портала се не може поднети измењена пријава. У случају подношења и папирне и електронске пријаве врши се књижење папирне пријаве. Да бисте електронским путем потписали пријаву за ПДВ морате поседовати и електронски сертификат за дигитално потписивање, који додељују овлашћена сертификациона тела. Све обрасце за пореске пријаве можете наћи на порталу Пореске управе. 9

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - ПОРЕЗИ И ДОПРИНОСИ

Сходно Закон о изменама и допунама Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Сл. гласник РС“, бр. 47/13 од 29.05.2013. године) у 2013. години, пореска пријава ће се од 1. јула 2014. године, осим измењене пореске пријаве, подносити искључиво у електронском облику.

ПОРЕСКи иДЕНТифиКАциОНи БРОЈ (ПиБ) У циљу идентификације пореских обвезника, Пореска управа додељује физичким лицима, предузетницима, правним лицима и сталним пословним јединицама нерезидентног правног лица Порески идентификациони број (ПИБ). ПиБ је јединствени и једини број физичког лица, предузетника и правног лица за све јавне приходе и задржава се до престанка статуса пореског обвезника. ПиБ се одређује тако да првих осам цифара чине редни број регистрације пореског обвезника, а последња цифра представља контролни број. ПИБ се користи у пореском поступку, платном промету и обавезно се уноси у: ⋅ акта која порески обвезник подноси Пореској управи, организацијама обавезног социјалног осигурања, другим државним органима и организацијама и органима територијалне аутономије и локалне самоуправе; ⋅ акта која Пореска управа доставља пореском обвезнику; ⋅ документа којима порески обвезник плаћа порез и споредна пореска давања; ⋅ налоге којима се банци налаже плаћање пореза и споредних пореских давања; ⋅ акта која порески обвезник подноси органима и организацијама надлежним за вођење регистра и рачуна. Са регистрацијом оснивања у Агенцији за привредне регистре, добија се и ПИБ, који се одређује и додељује у Централи Пореске управе за све пореске обвезнике у Републици Србији. Пореским обвезницима, за чију регистрацију није надлежна Агенција за привредне регистре, ПИБ се одређује и додељује на основу пријаве за регистрацију, која се подноси Пореској управи, односно по службеној дужности, у случајевима прописаним законом. ПИБ не помаже само Пореској управи Републике Србије да идентификује своје обвезнике, већ може бити користан податак свакоме за информисање о пословним партнерима. На страницама Народне банке Србије у делу који обухвата инфо сервис може се наћи део који се односи на базе, претраживаче и шифрарнике. Уласком у овај мени, добија се још једном могућност да се изабере опција у оквиру истоименог дела која се зове јединствени регистар рачуна. Помоћу ове опције долази се до интерактивне странице: претраживање јединственог регистра рачуна. Када се унесе тачно било који од тражених података добијају се детаљни подаци о свим рачунима којима пословни партнер располаже код било које банке у земљи. Уколико се не поседује сазнање о матичном броју правног лица за које постоји интересовање, на овај начин се може доћи до матичног броја компаније пословног партнера и без претераних напора се даље информисати путем веб портала Агенције за привредне регистре о билансу стања и билансу успеха из финансијских извештаја поднетих за претходну годину. Биланс стања и биланс успеха нешто више говоре какво је финансијско здравље и какве су економске могућности потенцијалног партнера, односно дају могућности боље процене за улазак у пословни однос. 10

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - ПОРЕЗИ И ДОПРИНОСИ

ПОСЛОВНЕ КњигЕ и КњигОВОДСТВЕНЕ иСПРАВЕ Рачуноводствена исправа представља писани документ или електронски запис (треба да садржи електронски потпис у складу са законом) о насталој пословној промени која обухвата све податке потребне за књижење у пословним књигама тако да се из рачуноводствене исправе недвосмислено може сазнати основ, врста и садржај пословне промене. Пословне књиге представљају једнообразне евиденције о стању и променама на имовини, обавезама и капиталу, приходима и расходима правних лица и предузетника. И то су дневник, главна књига и помоћне књиге. Дневник и главна књига се воде по систему двојног књиговодства. Пословне књиге воде се за пословну годину која је једнака календарској, а затварају после књижења свих пословних промена и обрачуна на крају пословне године, као и у случајевима статусних промена, престанка пословања. Отварање пословних књига врши се на почетку пословне године на основу закључног биланса стања претходне године. Новооснована правна лица и предузетници отварају пословне књиге на основу биланса оснивања који се саставља на основу пописа имовине и обавеза, са стањем на дан уписа у регистар код Агенције, односно код другог надлежног органа. Правна лица и предузетници дужни су да уредно чувају рачуноводствене исправе, пословне књиге и финансијске извештаје и да општим актом одреде одговорна лица и пословне просторије за њихово чување, као и начин чувања. финансијски извештаји и извештаји о извршеној ревизији чувају се 20 година. годишњи извештај о пословању, дневник и главна књига чува се 10 година од последњег дана пословне године за коју је састављен. Пет година се чувају исправе на основу којих се уносе подаци у пословне књиге и исправе платног промета у овлашћеним финансијским институцијама платног промета, као и помоћне књиге од дана њиховог закључења. Трајно се чувају исплатне листе или аналитичке евиденције зарада. Предузетници воде пословне књиге по систему простог књиговодства у складу за Законом о порезу на доходак грађана или по систему двојног књиговодства у складу Законом о рачуноводству. Предузетници који порез плаћају на паушално утврђен приход дужни су да воде само пословну књигу о оствареном промету. Предузетници који воде пословне књиге по систему простог или двојног књиговодства састављају годишњи порески биланс. Пореска управа врши контролу исправности евидентирања пословних промена у прословним књигама, а Агенција за привредне регистре врши контролу достављања финансијских извештаја.

11

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - ПОРЕЗИ И ДОПРИНОСИ

ПОРЕЗи ПОРЕЗ НА ДОДАТУ ВРЕДНОСТ (ПДВ) Порез на додату вредност или ПДВ је порез на промет који се наплаћује у свакој фази промета. ПДВ се обрачунава на испоруке добара и пружање услуга, у свим фазама производње и промета добара и услуга, као и на увоз добара, а обавеза је једнака разлици између дугованог (улазног) ПДВ и претходног (излазног) ПДВ, осим ако Законом о порезу на додату вредност није друкчије прописано. ПДВ се рачуна на вредност улазних и излазних фактура, а ПДВ се у суштини плаћа на разлику између збира свих вредности на улазним и излазним фактурама. Због тога се са становишта предузећа јављају одбитни (улазни) ПДВ и дуговани (излазни) ПДВ. Предузеће у току периода са плаћањем обавезе према добављачу плаћа и улазни ПДВ, а наплатом својих фактура наплаћује излазни ПДВ. На крају периода (нпр. месеца) предузеће држави плаћа порез у виду разлике између дугованог и одбитног ПДВ-а. Та разлика практично представља порез на додату вредност која је настала у предузећу. ПДВ је за предузећа најзначајнији са становишта ликвидности јер захтева велико финансијско напрезање између момента плаћања ПДВ-а и момента повраћаја. Обвезник који је у претходних 12 месеци остварио укупан промет већи од 8.000.000 динара дужан је да, најкасније до истека првог рока за предају периодичне пореске пријаве, поднесе евиденциону пријаву надлежном пореском органу. Евиденциону пријаву подноси и мали обвезник, односно пољопривредник који се определио за обавезу плаћања ПДВ, најкасније до истека првог рока за предају периодичне пореске пријаве. Надлежни порески орган обвезнику издаје потврду о извршеном евидентирању за ПДВ. Обвезник је дужан да наведе ПИБ у свим документима у складу са овим законом. Обвезник пореза на додату вредност је дужан да: ⋅ поднесе пријаву за ПДВ (евиденциона пријава); ⋅ издаје рачуне о извршеном промету добара и услуга; ⋅ води евиденцију у складу са овим законом; ⋅ обрачунава и плаћа ПДВ и подноси пореске пријаве. Предмет опорезивања су испоруке добара и пружање услуга које порески обвезник изврши у Србији уз накнаду и увоз добара. Место промета добара и услуга је важно за утврђивање обвезника. Време промета добара и услуга важно за утврђивање тренутка настанка пореске обавезе, која настаје даном кад се најраније изрши једна од следећих радњи: промет добара и услуга или наплата ако је накнада или део накнаде наплаћен пре промета добара и услуга или настанак обавезе плаћања царинског дуга, код увоза добара, а ако нема царинске обавезе даном у којем би настала обавеза плаћања дуга. Обвезник ПДВ мора издати рачун који обавезно садржи: 1. назив, адресу и ПИБ обвезника - издаваоца рачуна 2. место и датум издавања и редни број рачуна 3. назив, адресу и ПИБ обвезника - примаоца рачуна 4. врста и количина испоручених добара или врста и обим услуга 5. датум промета добара и услуга и висину авансних плаћања 13

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - ПОРЕЗИ И ДОПРИНОСИ

6. 7. 8. 9.

износ основице пореска стопа која се примењује износ ПДВ који је обрачунат на основицу напомена о пореском ослобођењу

Издавање рачуна је обавезно и у случају авансног плаћања. Евиденција о претходном ПДВ-у или књига примљених рачуна (образац КПР) је законом прописан образац у коме се приказују рачуни који су примљени у одређеном периоду и она садржи информације о: 1. Примљеним рачунима, 2. Набавној цени добара и услуга испоручених од лица која нису обвезници ПДВ, 3. Набавној цени добара и услуга са обрачунатим ПДВ, 4. Износу обрачунатог ПДВ по рачунима и другој документацији за набављена добра и услуге, 5. Набавној цени добара и услуга ослобођених ПДВ, 6. Вредности увезених добара на која се плаћа ПДВ, 7. Вредности увезених добра на која се не плаћа ПДВ, 8. Износу ПДВ који је плаћен приликом увоза, 9. Износу унапред извршених уплата (авансно плаћање). Евиденција о дугованом ПДВ-у или књига издатих рачуна (образац КИР) је законом прописан образац у коме се приказују рачуни који су издати у одређеном периоду и она садржи информације о: 1. Издатим рачунима 2. Вредности опорезивог промета по општој и посебној стопи, без ПДВ 3. ПДВ-у за извршен промет по општој и посебној стопи 4. Износу промета ослобођеног ПДВ са правом и без права на одбитак претходног пореза 5. Промету са иностранством, када би и када не би постојало право на одбитак претходног пореза да је извршен у Републици 6. Износу извршеног и наплаћеног промета у Црној Гори и Косову и Метохији 7. Износу унапред примљених уплата (аванси) и обрачунати ПДВ 8. Исправкама одбитка претходног пореза за набављену опрему и објекте. Пореска основица код промета добара и услуга Пореска основица код промета добара и услуга јесте износ накнаде (у новцу, стварима или услугама) коју обвезник прима или треба да прими за испоручена добра или пружене услуге, укључујући субвенције које су непосредно повезане са ценом тих добара или услуга, у коју није укључен ПДВ, ако Законом о порезу на додату вредност није друкчије прописано. У основицу се урачунавају и: 1. акцизе, царина и друге увозне дажбине, као и остали јавни приходи, осим ПДВ; 2. сви споредни трошкови које обвезник зарачунава примаоцу добара и услуга. Основица не садржи: ⋅ попусте и друга умањења цене, који се примаоцу добара или услуга одобравају у моменту вршења промета добара или услуга; ⋅ износе које обвезник наплаћује у име и за рачун другог, ако тај износ преноси лицу у чије име и за чији рачун је извршио наплату. 14

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - ПОРЕЗИ И ДОПРИНОСИ

Ако накнада или део накнаде није изражен у новцу, већ у облику промета добара и услуга, основицом се сматра тржишна вредност тих добара и услуга на дан њихове испоруке у коју није укључен ПДВ. Општа стопа ПДВ за опорезиви промет добара и услуга или увоз добара износи 20%. По посебној пореској стопи од 8% опорезује се промет добара и услуга или увоз следећих добара: хлеба и других пекарских производа, млека и млечних производа, брашна, шећера, јестивог уља од сунцокрета, кукуруза, уљане репице, соје и маслине, јестиве масноће животињског и биљног порекла и меда; воде за пиће, осим флаширане; свежег, расхлађеног и смрзнутог воћа, поврћа, меса, рибе и јаја; житарица, сунцокрета, соје, шећерне репе и уљане репице; лекова, укључујући и лекове за употребу у ветерини; ортотичких и протетичких средстава, као и медицинских средстава – производа који се хируршки уграђују у организам; материјала за дијализу; ђубрива, средстава за заштиту биља, семена за репродукцију, садног материјала, компоста са мицелијумом, комплетне крмне смеше за исхрану стоке и живе стоке; уџбеника и наставних средстава; дневних новина; монографских и серијских публикација; огревног дрвета; услуга смештаја у хотелима, мотелима, одмаралиштима, домовима и камповима; комуналних услуга; услуга које се наплаћују путем улазница за биоскопске и позоришне представе, сајмове, циркусе, забавне паркове, концерте (музичке догађаје), изложбе, спортске догађаје, музеје и галерије, ботаничке баште и зоолошке вртове, ако промет ових услуга није ослобођен ПДВ; природног гаса; први пренос права располагања на стамбеним објектима, као и власничким уделима на тим објектима. С обзиром на изменљивост производа у услуга које се опорезују по стопи од 8%, детаљније информације налазе се на сајту Пореске управе. Повраћај пореза у случају ПДВ обавезе предвиђен је Законом о порезу на додату вредност и ако је износ претходног пореза већи од износа пореске обавезе, обвезник има право на повраћај разлике. У случају да се обвезник не определи за повраћај, разлика се признаје као порески кредит. Порески обвезник може да тражи повраћај неискоришћеног износа пореског кредита подношењем захтева, најраније истеком рока за подношење пореске пријаве за текући порески период. Повраћај се врши најкасније у року од 45 дана, односно у року од 15 дана за обвезнике који претежно врше промет добара у иностранство, по истеку рока за предају пореске пријаве, односно од дана подношења захтева за повраћај пореза. Обвезник ПДВ чији укупан промет добара и услуга у претходних 12 месеци није већи од 50.000.000,00 динара и који је у том периоду непрекидно био евидентиран за обавезу плаћања ПДВ може да поднесе захтев надлежном пореском органу за одобравање плаћања пореске обавезе по наплаћеном потраживању за извршени промет добара и услуга (у даљем тексту: систем наплате), под условима да: 1) је у претходних 12 месеци подносио пореске пријаве за ПДВ у прописаном року и 2) у претходних 12 месеци нису престали услови за обрачунавање ПДВ по систему наплате, односно да обвезник ПДВ није престао да користи систем наплате на сопствени захтев. Захтев се подноси надлежном пореском органу који проверава испуњеност услова за систем наплате и издаје потврду о одобравању система наплате. Обвезник ПДВ примењује систем наплате од првог дана пореског периода који следи пореском периоду у којем је примио потврду. 15

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - ПОРЕЗИ И ДОПРИНОСИ

Мали обвезник Одредбом члана 33. став 1. Закона о ПДВ, прописано је да се малим обвезником сматра лице које врши промет добара и услуга на територији Републике и/или у иностранству, а чији укупан промет добара и услуга: - у претходних 12 месеци није већи од 8.000.000 динара, односно - ако при отпочињању обављања делатности процењује да у наредних 12 месеци неће остварити укупан промет већи од 8.000.000 динара. За извршен промет добара и услуга, мали обвезник не обрачунава ПДВ, нема право исказивања ПДВ у рачунима, нема право на одбитак претходног пореза и није дужан да води евиденцију прописану овим законом. Међутим, мали обвезник има могућност да се евидентира у систем ПДВ, уколико то жели, ако процењује да ће у наредних 12 месеци остварити укупан промет већи од 8.000.000 динара. У том случају, дужан је да поднесе евиденциону пријаву надлежном пореском органу - на Обрасцу ЕПППДВ, и испуњава све обавезе у складу са Законом о ПДВ (обрачунава ПДВ за извршен промет добара и услуга, исказује ПДВ у рачунима или другим документима који служе као рачун, има право на одбитак претходног пореза, дужан је да води евиденцију прописану овим законом и правилником). Ако се евидентира као обвезник ПДВ, најмање две године мора да остане у систему ПДВ, а по истеку овог рока, може да поднесе захтев за престанак обавезе плаћања ПДВ надлежном пореском органу, уколико не испуни обавезан услов за останак у ПДВ - укупан промет преко 8.000.000 динара. Имајући у виду да од 1. јануара 2013. године не постоји обавеза евидентирања у ПДВ до 15. јануара текуће године, јасно је да и мали обвезник може да, на основу своје процене да ће у наредних 12 месеци остварити промет преко 8.000.000 динара, поднесе захтев за евидентирање у ПДВ било када у току године, што подразумева да у односу на дан отпочињања ПДВ активности мора да остане у систему ПДВ две године, односно 24 месеца. Брисање из евиденције за ПДВ На захтев обвезника који у претходних 12 месеци није остварио укупан промет већи од 8.000.000 динара, за престанак обавезе плаћања ПДВ, надлежни порески орган спроводи поступак и издаје потврду о брисању из евиденције за ПДВ. Пре брисања из регистра привредних субјеката, односно другог регистра у складу са законом код органа надлежног за вођење регистра, обвезник ПДВ који престаје да обавља делатност дужан је да, најкасније у року од 15 дана пре подношења захтева за брисање из регистра, надлежном пореском органу поднесе захтев за брисање из евиденције обвезника за ПДВ. Захтев за брисање из евиденције за ПДВ обавезно садржи податак о датуму престанка обављања ПДВ активности. Надлежни порески орган спроводи поступак и издаје потврду о брисању из евиденције за ПДВ. Орган надлежан за вођење регистра не може извршити брисање обвезника из регистра без поменуте потврде. Потврда садржи следеће податке: 1) назив, односно име и презиме и адресу обвезника; 2) датум издавања потврде о извршеном евидентирању за ПДВ, односно брисању из евиденције за ПДВ; 3) ПИБ; 16

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - ПОРЕЗИ И ДОПРИНОСИ

4) датум отпочињања ПДВ активности и евидентирања за ПДВ, односно датум брисања из евиденције за ПДВ. Надлежни порески орган води евиденцију о свим обвезницима ПДВ којима су издате потврде.

17

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - ПОРЕЗИ И ДОПРИНОСИ

АКциЗЕ Акцизе су специјални, додатни и високи порези на промет којима се обично опорезује потрошња углавном монополских производа који немају алтернативу и имају изузетно високу тражњу и масовну потрошњу. Обавеза по основу акцизе настаје када су акцизни производи произведени и увезени у Републику Србију. Акцизама се опорезују: цигарете (дуванске прерађевине), алкохолна пића (осим пива које садржи до 0,5% алкохола), кафа (у свим облицима), деривати нафте, биогорива и биотечности. Произвођач је обвезник акцизе чак и када своје производе уступи на поклон, без надокнаде, давањем производа у размену, исказивањем мањка и расхода, коришћење производа за потребе запослених и уласком производа на територију Републике Србије са територије Црне Горе. Основицу за обрачун акцизе чини јединична мера (паклица цигарета, литар вина, килограм кафе и слично). Стопа је код нас одређена у апсолутном износу (за кафу на пример 10,00 динара по килограму и слично). Обвезник је дужан да производ обележи акцизном маркицом, осим медицинских вина, пива и медовине. Законом о акцизама одређено да је произвођач или увозник дужан да при производњи, односно пре увоза цигарета и алкохолних пића (осим пива), обележи контролном акцизном маркицом сваки од тих производа посебно, чије издавање одобрава Министарство финансија. Такође, оно води и евиденцију о издатим контролним акцизним маркицама. Народна банка Србије – Завод за израду новчаница и кованог новца штампа и издаје контролне акцизне маркице и води евиденције о издатим контролним акцизним маркицама. Обвезник акцизе је произвођач, односно увозник акцизних производа. Осим тога, обвезник акцизе је и: правно лице које је овлашћено од стране државног органа за продају заплењених акцизних производа, купац акцизних производа одузетих у поступку контроле, односно у поступку принудне наплате, а које продаје државни орган. Акциза се не плаћа на акцизне производе које извози произвођач, које произвођач односно увозник продаје за службене потребе дипломатских и конзуларних представништва, међународних организација, личне потребе страног особља наведених представништва и организације укључујући и чланове њихових породица, деривате нафте, биогорива и биотечности које продаје произвођач односно увозник, а чији се промет врши на основу међународног уговора ако је њиме предвиђено ослобађање од плаћања акцизе, на акцизне производе који се отпремају ради продаје у авионима и бродовима који саобраћају на међународним линијама, гориво за млазне моторе-керозин, цигарете и алкохолна пића које је произвођач уништио по одобрењу или налогу надлежног органа, а обележене су контролним акцизним маркицама.

18

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - ПОРЕЗИ И ДОПРИНОСИ

ПОРЕЗ НА ПРихОДЕ ОД САМОСТАЛНЕ ДЕЛАТНОСТи Циљ сваке пословне делатности је остваривање добити. Оно што је за друштво са ограниченом одговорношћу порез на добит, то је за предузетника порез на приход од самосталне делатности. Пошто се приходи од самосталне делатности сматрају приходима физичких лица тако ову материју обрађује Закон о порезу на доходак грађана. Приходом од самосталне делатности сматра се приход остварен од привредних делатности, укључујући и делатности пољопривреде и шумарства, пружањем професионалних и других интелектуалних услуга. Обвезник пореза на приходе од самосталне делатности је физичко лице које остварује приходе обављањем наведених делатности и свако друго физичко лице које је обвезник пореза на додату вредност, у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност. Обвезник пореза по основу приходе од пољопривреде и шумарства је физичко лице-носилац породичног пољопривредног газдинства. Основицу опорезивог прихода од самосталне делатности представља опорезива добит која се утврђује у пореском билансу усклађивањем добити исказане у билансу успеха сачињеном у складу са прописима којима се уређује рачуноводство и ревизија ако предузетник води двојно књиговодство, односно у складу са прописима из члана 49. Закона о порезу на доходак грађана ако предузетник води просто књиговодство. Основицу за приход од самосталне делатности код паушалних обвезника пореза одређује порески инспектор на основу паушално утврђеног прихода. Стопа по којој се опорезује приход од самосталне делатности је 10%. Оно што држава опорезује је чиста добит, која се утврђује на крају пословне године у пореском билансу. Дакле, треба водити рачуна о сакупљању и документовању свих трошкова који су везани за пословање. Честа је пракса предузетника да неке ситне трошкове плаћају из личних средстава. Оваква пракса може да утиче на то да добит буде по билансу већа него што у стварности заиста јесте. Такође, у консултацијама са рачуновођом треба искористити све пореске подстицаје. Порески подстицаји се односе на ново запошљавање, инвестиције у сопствену регистровану делатност, убрзану амортизацију и улагања у неразвијена подручја. Неопорезиви износ зараде сада износи 11.000,00 динара.

19

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - ПОРЕЗИ И ДОПРИНОСИ

ПАУшАЛНО ОПОРЕЗиВАњЕ Предузетник који у односу на околности није у стању да води пословне књиге, осим пословне књиге о оствареном промету, односно, ако му вођење књига отежава обављање делатности, има право да поднесе захтев да порез на приходе од самосталне делатности плаћа на паушално утврђен приход од стране пореске управе. Право на паушално опорезивање не може се признати предузетнику: ⋅ који обавља делатност из области: рачуноводствених, књиговодствених и ревизорских послова, послова пореског саветовања, рекламирања и истраживања тржишта; ⋅ који обавља делатност из области: трговине на велико и трговине на мало, хотела и ресторана, финансијског посредовања и активности у вези с некретнинама; ⋅ имају делатност у коју улажу и друга лица; ⋅ имају укупан промет у години која претходи години за коју се утврђује порез, односно чији је планирани промет када почиње обављање делатности већи од 6.000.000,00 динара; ⋅ су обвезници пореза на додату вредност, односно који се определи за плаћање пореза на додату вредност у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност. Изузетно је Законом о порезу на доходак грађана предвиђено да предузетнику који трговинску или угоститељску делатност обавља у киоску, приколици или сличном монтажном или покретном објекту може се, на његов захтев, одобрити да порез плаћа на паушално утврђен приход, иако спада у горе наведене делатности. Предузетник подноси Захтев за паушално опорезивање пореском инспектору. Захтев за паушално опорезивање нужно садржи следеће елементе: 1. разлоге због којих предузетник сматра да није у стању да води пословне књиге, односно разлоге због којих сматра да му њихово вођење отежава обављање делатности; 2. износ укупног промета оствареног у години која претходи години за коју се утврђује порез, односно износ планираног промета када почиње обављање делатности; 3. податке о чињеницама и околностима од значаја за утврђивање висине паушалног прихода; 4. место на коме се радња налази; 5. опремљеност радње; 6. број запослених радника и ангажованих чланова породице; 7. тржишни услови у којима се делатност обавља; 8. површина локала; 9. старост предузетника и његова радна способност и остале околности које утичу на остваривање добити. На основу података који су представљени у захтеву и на основу Уредбе о ближим условима, критеријумима и елементима за паушално опорезивање обвезника пореза на приходе од самосталне делатности, порески инспектор одређује месечни износ паушалног прихода за плаћање пореза и доприноса. 20

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - ПОРЕЗИ И ДОПРИНОСИ

Паушални приход се утврђује, у складу са следећим критеријумима и елементима: 1. висина просечне месечне зараде по запосленом у Републици, општини, граду и округу остварене у години која претходи години за коју се утврђује паушални приход; 2. место на коме се радња налази; 3. опремљеност радње; 4. број запослених радника и ангажованих чланова породице; 5. услови у којима се делатност обавља; 6. површина локала; 7. старост обвезника и његова радна способност; 8. висина прихода обвезника, који под истим или сличним условима обавља исту или сличну делатност; 9. остале околности које утичу на остваривање добити. Код утврђивања паушалног прихода, надлежни порески орган узима у обзир и све доказе, чињенице и податке до којих је дошао путем контроле и на други начин. Паушално опорезиви предузетници не воде пословне књиге осим Књиге паушално опорезивих обвезника која је још позната и као КПО књига, што је заправо списак фактура и уплата на рачун.

21

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - ПОРЕЗИ И ДОПРИНОСИ

ПОРЕЗ НА ДОБиТ ПРАВНих ЛицА Порески обвезник пореза на добит правних лица је привредно друштво, односно предузеће, односно друго правно лице које је основано ради обављања делатности у циљу стицања добити као и задруге које остварују приходе продајом производа на тржишту или вршењем услуга уз накнаду. Основица пореза на добит правних лице је опорезива добит. Опорезива добит се утврђује у пореском билансу усклађивањем добити обвезника исказане у билансу успеха, који је сачињен у складу са међународним рачуноводственим стандардима односно међународним стандардима финансијског извештавања и прописима којима се уређује рачуноводство и ревизија. Добит предузећа (нето доходак) утврђује се тако што се бруто доходак предузећа (приходи) умањује се за трошкове који су настали при његовом остваривању (трошкови материјала и сл, трошкови рада, трошкови камата, али не и дивиденда и трошкови амортизације). Порески период за који се обрачунава порез на добит је пословна година. Пословна година је календарска година, осим у случају престанка или отпочињања обављања делатности у току године, укључујући и статусне промене као и у случају покретања поступка стечаја или ликвидације. Стопа пореза на добит правних лица је пропорционална и једнообразна и износи 15%. На приходе које оствари нерезидентни обвезник од резидентног правног лица по основу дивиденди и удела у добити у правном лицу, ауторске накнаде, камата и накнада по основу закупа и подзакупа непокретности и покретних ствари, обрачунава се и плаћа порез по одбитку по стопи од 20%, ако међународним уговором о избегавању двоструког опорезивања није друкчије уређено. Порез по одбитку обрачунава се и плаћа и на приходе нерезидентног обвезника по основу извођења естрадног, забавног, уметничког, спортског или сличног програма, који нису опорезивани као доходак физичког лица (музичара, спортисте) у складу са прописима којима се уређује опорезивање дохотка грађана. На приходе које оствари нерезидентно правно лице из јурисдикције са преференцијалним пореским системом по основу ауторских накнада, камата, накнада по основу закупа и подзакупа непокретности и покретних ствари као и накнада по основу услуга, без обзира на место њиховог пружања или коришћења, обрачунава се и плаћа порез по одбитку по стопи од 25%. На приходе које оствари нерезидентни обвезник од резидентног правног лица, другог нерезидентног обвезника, физичког лица, нерезидентног или резидентног или од отвореног инвестиционог фонда на територији Републике, по основу капиталних добитака насталих у складу са одредбама чл. 27 до 29. Закона о порезу на добит правних лица, обрачунава се и плаћа порез по стопи од 20% ако међународним уговором о избегавању двоструког опорезивања није друкчије уређено. Одбијање..амортизације. Куповином основних средстава која се користи више година само се мења структура имовине. Стварно смањење вредности основних 22

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - ПОРЕЗИ И ДОПРИНОСИ

средства у одређеном периоду (услед употребе или протека времена) представља економску амортизацију. Економска амортизација није позната пореској управи, стога она одређује порески век трајања неког основног средства. Законом се може допустити предузећима да нека средства амортизују брже него што одговара економској амортизацији. Могуће је чак и да се дозволи једнократан отпис неког основног средства. Убрзана амортизације и једнократан отпис смањују обавезу по основу пореза на добит предузећа. Амортизацијом се често смањује ефективна вредност основног средства. Основна средства представљају основу за рад сваког предузећа. Његове основне карактеристике су време употребе које је дуже од времена израде једног производа, постепеност трошења, постојаност физичког облика и употребне вредности све време коришћења средстава за рад. Односно, њихов век употребе је дужи од једне године и вишекратно су употребљиви. Основна средства обично не служе за продају па се зато и ретко претварају у новац. Њихова појединачна вредност је знатно виша од вредности обртних средстава и она представљају значајан део ангажованих средстава предузећа којима се она везују за репродукцију у дугом временском периоду. Најзначајнији облици основних средстава су земљиште, шуме, грађевински објекти, машине, опрема (компјутерска, канцеларијски намештај, итд), вишегодишњи засади, итд. Закон о изменама и допунама Закона о порезу на добит правних лица који је усвојен маја 2013. године („Сл. гласник РС“, бр. 47/13 од 29.05.2013. године) доноси новине. Резидентни обвезник који откупљује секундарне сировине и отпад од резидентног, односно нерезидентног правног лица, дужан је да приликом исплате накнаде тим лицима обрачуна, обустави и на прописани рачун уплати порез по одбитку по стопи од 1% од износа плаћене накнаде. Износ накнаде не садржи ПДВ. Овај нови порез плаћаће домаћа правна лица на посебан уплатни рачун, а надлежном пореском органу подносиће се пореска пријава квартално, у року од 15 дана по истеку тромесечја. Повећана је стопа порески признатих расхода за здравствене, образовне, хуманитарне и сл. намене на 5% укупних прихода, као и за издатке у области културе чије је признавање у пореском билансу такође повећано на 5% укупних прихода, укључујући и кинематографску делатност. Наведене измене примењују се на порески биланс за 2013. годину. Од обрачуна пореза на добит за 2013. годину дато је право на порески кредит по основу улагања у развој која се исказује као нематеријална улагања, а ускраћено је право на порески кредит за улагања у основна средства која се налазе у иностранству.

23

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - ПОРЕЗИ И ДОПРИНОСИ

СОциЈАЛНО ОСигУРАњЕ

ДОПРиНОСи

Према Закону о доприносима за обавезно социјално осигурање, установљен је систем социјалног осигурања који се заснива на четири основна начела: ⋅ начело обавезности, што значи да је систем доприноса за социјално осигурање, одређен законом као обавезујући, како за физичка, тако и за правна лица на која се односи; ⋅ начело различитости извора финансирања, што значи да се систем доприноса за социјално осигурање заснива на економској снази осигураника, послодавца и других обвезника доприноса; ⋅ начело пропорционалности, што подразумева да се доприноси за социјално осигурање плаћају према пропорционалним стопама и ⋅ начело наменског коришћења средстава, што се огледа у чињеници да су прикупљена средства путем доприноса за социјално осигурање строго наменска и не могу се користити за неке друге јавне потребе. Постоје три вида обавезног социјалног осигурање: ⋅ пензијско и инвалидско осигурање, ⋅ здравствено осигурање, ⋅ осигурање за случај незапослености. Пензијско и инвалидско осигурање подразумева увођење доприноса који се уплаћује у Фонд пензијског и инвалидског осигурања за: ⋅ обавезно пензијско и инвалидско осигурање; ⋅ допринос за стаж осигурања који се рачуна са увећаним трајањем у складу са законом и ⋅ допринос за случај инвалидности и телесног оштећења по основу повреде на раду и професионалне болести у случајевима утврђеним законом. Здравствено осигурање подразумева наплату доприноса Заводу за здравствено осигурање у виду: ⋅ доприноса за обавезно здравствено осигурање и ⋅ доприноса за случај повреде на раду и професионалне болести у случајевима утврђеним овим законом. Осигурање за случај незапослености подразумева наплату доприноса Националној служби за запошљавање за обавезно осигурање за случај незапослености. Утврђивање и наплата доприноса Обвезник обрачунавања и плаћања доприноса у Републици Србији је послодавац, а средства се прикупљају и сливају у посебне фондове који служе као механизми за финансирање обавезног социјалног осигурања. Обвезници сва три наведена доприноса за социјално осигурање су: запослени, послодавци, предузетници и пољопривредници који, међутим, нису обвезници доприноса за обавезно осигурање за случај незапослености. Основица доприноса за сва три вида осигурања у највећем броју случајева одговара врсти обвезника, при чему је она идентична за две најчешће категорије обвезника: запосленог и његовог послодавца. Ако је обвезник запослени, односно послодавац, основица је зарада, односно плата и накнада зараде у складу са законом који уређује радне односе, општим актом и уговором о раду, односно решењем надлежног органа. 25

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - ПОРЕЗИ И ДОПРИНОСИ

Закон је одредио најнижу (месечну) и највишу (месечну и годишњу) основицу доприноса. Најнижу месечну основицу доприноса чини износ од 35% просечне месечне зараде у Републици исплаћене у претходном кварталу за који су објављени подаци републичког органа надлежног за послове статистике, осим ако законом није другачије одређено. Највишу месечну основицу доприноса чини петоструки износ просечне месечне зараде по запосленом у Републици према последњем податку републичког органа надлежног за послове статистике, а примењује се од првог у наредном месецу по објављивању података о просечној месечној заради исплаћеној по запосленом у Републици. Највишу годишњу основицу доприноса чини петоструки износ просечне годишње зараде у Републици исплаћене у години за коју се обрачунавају и плаћају доприноси. Стопе додатног доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за стаж осигурања који се запосленом и предузетнику рачуна са увећаним трајањем у складу са законом се налазе у распону од 3,70% када се ефективних 12 месеци рачуна као 14 месеци стажа осигурања до 11%, када се ефективних 12 месеци рачуна као 18 месеци стажа осигурања (укупно четири распона). Коначно, стопе доприноса за случај инвалидности и телесног оштећења по основу повреде на раду и професионалне болести за пензијско и инвалидско осигурање износе 4% и за здравствено осигурање 2%.

26

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - ПОРЕЗИ И ДОПРИНОСИ

ПЕНЗиЈСКО и иНВАЛиДСКО ОСигУРАњЕ Пензијским и инвалидским осигурањем су, за случај настанка одређених ризика који су Законом утврђени (ризик старости, ризик потпуног губитка радне способности, односно инвалидности, ризик смрти, ризик настанка телесног оштећења чији је узрок повреда на раду или професионална болест), утврђена права на одређена давања. Права на давања (за наведене ризике) у области пензијског и инвалидског осигурања су: право на старосну пензију, право на инвалидску пензију, право на породичну пензију, право на накнаду погребних трошкова, право на новчану накнаду за телесно оштећење и право на новчану накнаду за помоћ и негу другог лица. Наведеним давањима, која се стичу и остварују под условима прописаним законом, се обезбеђује материјална и социјална сигурност осигураних лица. Као код других врста осигурања, пензијско и инвалидско осигурање (ПИО) се састоји из уплате „премије“ односно доприноса, којим се обезбеђују права за будућност, односно време када наступи осигурани случај (старост, инвалидност, смрт, повреда). Стопа доприноса за обавезно пензијско и инвалидско осигурање износи 24%. Стопа доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за зараде која се плаћа на терет запосленог износи 13%, стопа доприноса за ПиО на терет послодавца 11%. Обавезно осигурана лица (која плаћају доприносе) су: 1. запослени 2. лица која самостално обављају делатност 3. пољопривредници. Може се десити да нека од ових лица буду истовремено у обе категорије и истовремено испуњавају услове за осигурање по више основа, нпр. ситуација када је неко лице запослено у неком привредном друштву, а истовремено има регистровану радњу за самостално обављање делатности. У таквим случајевима, основ осигурања одређује се на тај начин што постојање основа по претходној тачки искључује основ осигурања из наредне тачке. Дакле, у нашем примеру, лице би било обвезник по основу запослења, а не по основу обављања самосталне делатности. Под запосленима који су осигураници и који имају обавезу уплате доприноса за обавезно пензијско и инвалидско осигурање, подразумевају се и домаћи држављани који су на територији Србије запослени код страних или међународних организација и установа, страних правних или физичких лица односно страних дипломатских и конзуларних представништава, уколико није другачије одређено међународним уговором. Исто тако, својство осигураника имају и запослени који су упућени на рад у иностранство, односно запослени у предузећу које обавља делатност или услуге у иностранству, уколико нису обавезно осигурани по прописима те земље или ако није нешто друго предвиђено међународним уговором са том земљом. Осигураником запосленим сматра се и лице које обавља привремене и повремене послове, ако није обавезно осигурано по другом основу, а то су и лица која привремене и повремене послове обављају преко омладинске задруге која има улогу послодавца. Та лица која се ангажују имају навршених 26 година живота, односно без обзира на године живота, ако нису на школовању. 27

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - ПОРЕЗИ И ДОПРИНОСИ

Осигураником запосленим сматрају се такође и лица за чијим радом је престала потреба, као и лица којима је престало запослење услед стечаја, ликвидације, односно у свим случајевима престанка рада послодавца, све док остварују новчану накнаду за случај незапослености. Дакле, и лица која остварују новчану накнаду као незапослени преко Националне службе за запошљавање, имају обавезу плаћања доприноса за социјално осигурање (ПИО, здравствено осигурање и осигурање за случај незапослености). Осигураници самосталних делатности јесу: • Лица која, у складу са законом, самостално обављају привредну или другу делатност, ако нису обавезно осигурана по основу запослења. • Лица која су оснивачи, односно чланови привредних друштава у складу са законом, који у њима раде, без обзира да ли су у радном односу у привредном друштву чији су оснивач односно члан. • Лица која обављају послове по основу уговора о делу односно послове по основу ауторског уговора, као и послове по основу других уговора, код којих за извршен посао остварују накнаду, а нису осигурани по другом основу. • Свештеници и верски службеници ако нису обавезно осигурани по основу запослења. • Лица која су престала да обављају самосталну делатност, док остварују новчану накнаду према прописима о раду и запошљавању. Највише полемике и недоумица изазива тачка 2) те ћемо том начину стицања својства осигураника посветити више пажње. Према мишљењу Министарства рада осигураник самосталне делатности је лице које је оснивач, односно члан привредног друштва и које у њему ради, без обзира да ли је у радном односу са привредним друштвом чији је оснивач, односно члан. Радом у случају из тачке 2) сматра се представљање и заступање привредних друштава од стране њихових оснивача, односно чланова на основу уписа у регистар Агенције за привредне регистре. Радом се такође сматра и обављање пословодствених овлашћења и послова управљања (дакле, није постављен услов да то лице буде у радном односу, већ је довољно да ради односно обавља наведене послове и ван радног односа). Овде бисмо могли навести један случај из праксе, где се као оснивач привредног друштва јавља пензионер, који није засновао радни однос са тим привредним друштвом, али није ни обављао рад у смислу представљања и заступања друштва на основу уписа у регистар, а није обављао ни послове управљања и пословођења. Према мишљењу Министарства финансија, пензионер - оснивач привредног друштва који у њему не ради, а не остварује ни уговорену накнаду по основу уговора о делу или неког другог уговора, није обвезник плаћања доприноса за обавезно пензијско и инвалидско осигурање. Занимљива је и ситуација када осигураник остварује приходе по више различитих основа (радни однос, самостална делатност, уговори и сл.). У том случају, допринос за ПИО се обрачунава и плаћа по свим тим основима, до износа највише годишње основице доприноса. Дакле, обвезници доприноса не могу бити ослобођени обавезе обрачунавања и плаћања доприноса. Уколико је нпр. лице које је предузетник истовремено и корисник старосне пензије, ово лице подлеже обавези обрачунавања и плаћања доприноса за ПИО по основу прихода од самосталне делатности, без обзира на то што је истовремено и корисник старосне пензије, а тако плаћени допринос, по престанку обављања самосталне делатности, представља основ за поновно одређивање висине пензије лицу које је већ корисник старосне пензије, под условом да је био у осигурању (у овом случају по основу самосталне делатности) најмање годину дана. 28

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - ПОРЕЗИ И ДОПРИНОСИ

Ако је физичко лице које је оснивач привредног друштва уписано у АПР-у као законски заступник тог привредног друштва истовремено запослено у некој другој фирми (у којој није оснивач), тада мора да плаћа само доприносе за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО-24%). У овом случају основица за плаћање доприноса је опорезива добит коју завршним рачуном утврди рачуновођа, а сагласи се пореска управа. Предузетник који ради у некој другој фирми плаћа само допринос за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО-24%).

29

ВОДИЧ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ - ПОРЕЗИ И ДОПРИНОСИ

СУБВЕНциЈЕ и ОСЛОБАђАњЕ ПЛАћАњА ДОПРиНОСА КОД ЗАПОшљАВАњА Послодавци који желе да запосле лица која припадају посебним категоријама незапослених имају право на ослобађање од плаћања доприноса на обавезно социјално осигурање, који се плаћају на основицу, односно на терет средстава послодавца, односно имају тзв. олакшице код плаћања доприноса. Право на олакшицу могу остварити послодавци који запошљавају: ⋅ лица старијa од 50 година којa су корисници новчане накнаде или пријављенa на евиденцију Националне службе за запошљавање (НСЗ) најмање 6 месеци без прекида, пре заснивања радног односа; ⋅ лица старија од 45, а млађа од 50 година којa су корисници новчане накнаде или пријављенa на евиденцију НСЗ најмање 6 месеци без прекида, пре заснивања радног односа; ⋅ приправници који су у статусу приправника, у складу са чланом 47. Закона о раду, млађи од 30 година, на евиденцији НСЗ пре заснивања радног односа; ⋅ лица млађа од 30 година на дан закључења уговора о раду, којa су пријављенa на евиденцију НСЗ најмање 3 месеца без прекида, пре заснивања радног односа; ⋅ лица са инвалидитетом за која се одговарајућом правно-медицинском документацијом докаже инвалидност, за период од 3 године од дана заснивања радног односа. Послодавaц који запосли лице старије од 50 година има: ⋅ право на ослобађање од плаћања доприноса (100%), који се плаћају на основицу, односно на терет средстава послодавца, у периоду од 2 године од дана заснивања радног односа ⋅ обавезу задржавања лица у радном односу 3 године након истека олакшице. Послодавац који запосли лице старије од 45, а млађе од 50 година има: ⋅ право на ослобађање од плаћања доприноса који се плаћају на основицу, односно на терет средстава послодавца, умањених за 80%, у периоду од 2 године од дана заснивања радног односа ⋅ обавезу задржавања лица у радном односу 3 године након истека олакшице. Послодавац који запосли приправника има: ⋅ право на ослобађање од плаћања доприноса (100%) који се плаћају на основицу, односно на терет средстава послодавца, у периоду од 3 године од дана заснивања радног односа ⋅ обавезу задржавања лица у радном односу 3 године након истека олакшице. Послодавац који запосли лица млађа од 30 година има: ⋅ право на ослобађање од плаћања доприноса (100%) који се плаћају на основицу, односно на терет средстава послодавца, у периоду од 2 године од дана заснивања радног односа ⋅ oбавезу задржавања лица у радном односу 2 године након истека олакшице. Послодавац који запосли лице са инвалидитетом има: ⋅ право на ослобађање од плаћања доприноса (100%) за обавезно социјално осигурање, на основицу, односно на терет средстава послодавца, у трајању од 3 године од дана заснивања радног односа. 30

Да покренете, растете и успете у малом бизнису – Предузетнички сервис www.preduzetnickiservis.rs Предузетнички сервис је информативно-едукативни портал, једноставан за коришћење, на коме можете пронаћи све релевантне информације за пословање Вашег предузећа. На једном месту налазе се информативнo-едукативни чланци о свим сегментима пословања, расположиви програми подршке, алати за унапређење пословања, база прописа, база консултаната, литература о предузетништву... Предузетнички сервис се састоји из рубрика:  Како да започнете свој бизнис?  Финансирање и субвенције  Порези и доприноси  Запошљавање  Иновације и заштита  Информационе технологије  Продаја и маркетинг  Пословање са иностранством  Потребна вам је подршка, субвенције или кредит?  Како да одржите и унапредите своје пословање?  Потребан вам је пословни партнер?  Регионалне развојне агенције Верујемо да ће Вам Предузетнички сервис помоћи да покренете, побољшати и унапредите своје пословање.

Poreski vodič za preduzetnike Osnovni privredni subjekti: a) PREDUZETNICI su fizička lica koja ostvaruju prihod samostalnim obavljanjem delatnosti i sa tim u vezi osnivaju radnju, odn. odgovarajući oblik poslovanja - radionicu, kancelariju, biro, servis, agenciju, studio, pansion, apoteku, ordinaciju; b) PRIVREDNA DRUŠTVA su pravna lica koja osnivaju osnivačkim aktom pravna ili fizička lica radi obavljanja delatnosti proizvodnje, prometa robe i vršenja usluga na tržištu a sve radi sticanja dobiti: društvo sa ograničenom odgovornošću, društveno preduzeće, javno preduzeće, akcionarsko društvo, ortačko društvo, komanditno društvo; Koje su vaše aktivnosti od dobijanja rešenja o registraciji do otpočinjanja posla? Nakon što ste dobili rešenje o registraciji od strane Agencije za privredne registre (Zakonom o registraciji privrednih subjekata propisani su uslovi, predmet i postupak registracije u Registar privrednih subjekata) vaši sledeći koraci su: 1. Izrada pečata a) vrši se kod pečatoresca kome se dostavlja rešenje o registraciji; 2. Dobijanje poreskog identifikacionog broja (PIB) b) jedinstvenog i jedinog broja preduzetnika, pravnog lica, koji se koristi u poreskom postupku i platnom prometu za sve javne prihode i zadržava se do prestanka statusa poreskog obveznika; c) prijava za registraciju podnosi se na obrascu PR-1 za pravna lica i PR-2 za preduzetnike (uz obrazac potrebno je podneti još i rešenje o registraciji, ličnu kartu, pečat i dokaz o sedištu pravnog lica, preduzetnika); d) prijava se podnosi filijali Poreske uprave prema sedištu radnje odnosno pravnog lica; 3. Otvaranje tekućeg računa kod banke e) prema čl. 51. Zakona o porezu na dohodak građana, preduzetnik je dužan, nezavisno od načina na koji se oporezuje, da sva plaćanja vrši preko tekućeg računa kod banke i da vodi sva sredstva na tom računu, uključujući i uplatu gotovog novca u skladu sa zakonom kojim se uređuje platni promet;

33

f) preduzetnik može imati više od jednog računa u jednoj banci kao i račune u više banaka; 4. Prijava zaposlenih g) nakon zaključenja Ugovora o radu, kojim se zasniva radni odnos, vrši se prijava zaposlenih kod: 1. Nacionalne službe za zapošljavanje (mesno nadležne filijale prema sedištu poslodavca) - dostavljaju se popunjeni obrasci E1 i E3. 2. Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (mesno nadležne filijale prema sedištu poslodavca) - dostavlja se popunjeni obrazac M1/M2. 3. Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (mesno nadležne filijale prema seidštu poslodavca) - dostavlja se popunjeni obrazac M1/M2. h) Preduzetnici prijavu za penzijsko i invalidsko osiguranje podnose kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih

delatnosti. 5. Instaliranje fiskalne kase i dodatne opreme i) lice koje obavlja promet dobara na malo, odnosno pružanje usluga fizičkim licima dužno je da evidentira svaki pojedinačno ostvaren promet preko fiskalne kase; j) lice može da otpočne obavljanje delatnosti posle fiskalizacije fisklane kase i njenog instaliranja u objektu, mestu gde se obavlja promet; k) osim toga obveznici su dužni da obezbede i priključe na interfejs fiskalne kase u objektu terminal za daljinsko očitavanje svih formiranih dnevnih izveštaja. PORESKE OBAVEZE PREDUZETNIKA Preduzetnici plaćaju poreze i doprinose na prihod od samostalne delatnosti na osnovu rešenja nadležnog poreskog organa i to: a) porez na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti b) doprinosi za obavezno socijalno osiguranje (doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, doprinos za zdravstveno osiguranje, doprinos za osiguranje od nezaposlenosti) c) lokalna komunalna taksa za isticanje firme na poslovnim prostorijama Porez na prihode od obavljanja samostalne delatnosti Porez na prihod od samostalne delatnosti preduzetnici plaćaju na osnovu Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS" br. 24/01...65/2006). Poreski obveznik? Obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti je fizičko lice koje ostvaruje prihode obavljanjem: privredne delatnosti, pružanjem profesionalnih i drugih intelektualnih usluga, trajnim ili sezonskim iskorišćavanjem zemljišta u nepoljoprivredne svrhe, inkubatorskom proizvodnjom živine i dr.

34

Poreska osnovica? Poreska osnovica je oporeziva dobit ( utvrđuje se u poreskom bilansu usklađivanjem dobiti iskazane u bilansu uspeha). Poreska stopa? Poreska stopa na prihode od samostalne delatnosti iznosi 10%. Kada se plaća? Do 15. -og u mesecu po akontacionom rešenju, odn. po konačnoj godišnjoj obavezi u roku od 15 dana od dana dobijanja rešenja. Poreski podsticaji? Preduzetnicima se priznaju poreski podsticaji po osnovu: a) ubrzane amortizacije stalnih sredstava b) ulaganja u osnovna sredstva u sopstvenu registrovanu proizvodnju v) ulaganja u skladu sa propisima kojima se uređuje podsticanje ulaganja u privredu Republike g) zapošljavanje novih radnika na neodređeno vreme Preduzetnike možemo svrstati u tri grupe po kriterijumu vođenja poslovnih knjiga: 1. preduzetnici koji se paušalno oporezuju 2. preduzetnici koji vode poslovne knjige po sistemu prostog knjigovodstva 3. preduzetnici koji vode poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva Preduzetnici koji se paušalno oporezuju Prema čl. 40 Zakona o porezu na dohodak građana preduzetnik koji s

obzirom na okolnosti nije u stanju da vodi poslovne knjige, osim poslovne knjige o ostvarenom prometu, ili kome njihovo vođenje otežava obavljanje delatnosti, ima pravo da podnese zahtev da porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen prihod - paušalno oporezivanje. Paušalno oporezivanje ne može se priznati preduzetniku: a) osnivaču ortačke radnje; b) koji obavlja delatnost iz oblasti trgovine na veliko i malo, osim održavanja i opravke motornih vozila, hotela i restorana, finansijskog posredovanja i aktivnosti u vezi sa nekretninama; izuzetno se preduzetniku koji obavlja trgovinsku ili ugostiteljsku delatnost obavlja u kiosku, prikolici ili sl. montažnom ili pokretnom objektu; c) u čiju delatnost ulažu i druga lica; d) čiji je ukupan promet u prethodnoj godini, odnosno planirani promet veći od 3 miliona dinara; e) koji je obveznik PDV, odnosno koji se opredeli za plaćanje PDV u skladu sa Zakonom o PDV; Paušalni prihod se utvrđuje u skladu sa sledećim kriterijumima i elementima: 1. visina prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici, opštini, gradu

35

2. ostvarene u prethodnoj godini; 3. mesto na kome se radnja nalazi; 4. opremljenost radnje; 5. broj zaposlenih radnika i angažovanih članova porodice; 6. tržišni uslovi u kojima se delatnost obavlja; 7. površina lokala; 8. starost obveznika i njegova radana sposobnost; 9. visina prihoda obveznika, koji pod istim ili sličnim uslovima obavlja istu ili 10. sličnu delatnost; 11. ostale okolnosti koje utiču na ostvarivanje dobiti; a) zahtev za paušalno oporezivanje može se podneti nadležnom poreskom organu do 30. novembra tekuće godine za narednu godinu,odn. u roku od 15 dana od dana upisa u registar nadležnog organa; b) rešenje se donosi u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, u protivnom se smatra da je zahtev prihvaćen; c) preduzetnik kome je utvrđeno pravo na paušalno oporezivanje ovaj način oporezivanja koristi sve dok se ne utvrdi da su prestali razlozi za paušalno oporezivanje, ukoliko se promenu uslovi nadležni poreski organ će rešenjem naložiti preduzetniku vođenje poslovnih knjiga od polovine tekuće godine odn. od početka naredne godine; d) preduzetnici koji porez plaćaju na paušalno utvrđen prihod dužni su da vode samo poslovnu knjigu o ostvarenom prometu - Obrazac KPO koji se pre knjiženja overava kod nadležnog poreskog organa; Preduzetnici koji vode poslovne knjige Prosto ili dvojno? Preduzetnik se sam opredeljuje da li će voditi poslovne knjige po sistemu prostog ili dvojnog knjigovodstva imajući u vidu obim delatnosti, složenost i vrstu delatnosti, broj zaposlenih radnika.

Izuzetak su ortačke radnje koje su dužne da vode poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva kao i preduzetnik kome prestaje pravo na paušalno oporezivanje i koji je dužan da vodi poslovne knjige najkasnije od dana kada je postao obveznik PDV bez donošenja rešenja Poreske uprave. a) Poslovne knjige po sistemu prostog knjigovodstva: knjiga prihoda i rashoda PK-1, knjiga osnovnih sredstava i sitnog inventara PK-2, pomoćne evidencije (osnovna sredstva, alati, inventar). Podaci iz ovih knjiga koriste se za sastavljanje bilansa uspeha, poreskog bilansa, poreske prijave, praćenje prometa dobara i usluga i obračun amortizacije i revalorizacije osnovnih sredstva. b) Poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva vode se u skladu sa zakonom i dr. propisima kojima se uređuje računovodstvo i to su: glavna knjiga, knjiga ulaznih faktura, knjiga izlaznih faktura, knjiga troškova, knjiga izvoda sa tekućih računa i pomoćne evidencije. c) Prema tome, porez na prihode od samostalne delatnosti za obveznike koji vode poslovne knjige se utvrđuje rešenjem nadležnog poreskog organa na osnovu podataka iz napred navedenih poslovnih knjiga kao i na osnovu drugih podataka do kojih se dođe putem kontrole ili na drugi način ;

36

Kada poreska prijava? a) Preduzetnik koji u toku godine započne obavljanje samostalne delatnosti, ako će da vodi poslovne knjige dužan je da podnese poresku prijavu u kojoj će dati procenu prihoda i rashoda. b) Poreska prijava se podnosi na obrascu PPDG 1 najkasnije u roku od 15 dana od dana dobijanja rešenja od Agencije za privredne registre. Način vođenja poslovnih knjiga? a) preduzetnik je dužan da vodi poslovne knjige b) u njima iskazuje sve poslovne promene po redu kojim su nastale c) poslovne knjige vodi ažurno i uredno d) knjiženje se vrši najkasnije narednog dana od dana kada je prihod ostvaren e) knjiženje troškova se vrši u roku od sedam dana od dana nastanka f) na osnovu verodostojnih knjigovodstvenih isprava g) drže se u poslovnoj prostoriji preduzetnika ili kod računovođe Porez na dobit preduzeća a) preduzeće je pravno lice koje osnivaju osnivačkim aktom pravna ili fizička lica radi obavljanja delatnosti proizvodnje, prometa robe ili vršenja usluga na tržištu a sve radi sticanja dobiti; b) mogu biti organizovana u jednom od sledećih oblika: akcionarsko ruštvo, društvo sa ograničenom odgovornošću, ortačko društo, komanditno društvo, društveno preduzeće, javno preduzeće c) sva preduzeća su obveznici poreza na dobit preduzeća na osnovu Zakona o porezu na dobit preduzeća ("Sl. glasnik RS" br. 25/01...84/2005). Poreska osnovica? Osnovica je oporeziva dobit koja se utvrđuje u poreskom bilansu kada se od ukupne dobiti oduzmu rashodi u jednoj poslovnoj godini a sve u skladu sa

međunarodnim računovostvenim standardima i propisima kojima se uređuje računovodstvo. Poreska stopa? Stopa poreza na dobit preduzeća je proporcionalna i jednoobrazna i iznosi 10%; Poreski kredit? a) ostvarena dobit u novoosnovanoj PJ u nedovoljno razvijenim područjima 2 god. srazmerno učešću tako ostvarene dobiti; b) ulaganja u osnovna sredstva u sopstvenoj registrovanoj delatnosti: 20 50% u toj godini; c) posebna stimulacija za poljoprivredu, ribarstvo, kinematografiju, proizvodnju tekstila, kože, metala, mašina, opreme - 80% u trajanju od 1 do 10 god. d) za novoosnovano koncesiono preduzeće - 100% na rok od 5 god; e) za radno osposobljavanje, profesionalnu rehabilitaciju i invalidna licasrazmerno učešću tih lica; f) zapošljavanje novih radnika - 100% bruto zarade plus javni prihodi.

37

Obračunavanje i plaćanje poreza? a) primenjuje se princip samooporezivanja; b) poreski obveznik je dužan da nadležnoj filijali PU podnese poresku prijavu u kojoj je obračunat porez i oreski bilans za period za koji se utvrđuje porez; c) uz poresku prijavu podnosi se i bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o novčanim tokovima, kapitalu... d) mesečne akontacije do 15.-og u mesecu; Doprinosi za obavezno socijalno osuguranje a) Doprinosima se obezbeđuju sredstva za finansiranje obaveznog socijalnog osiguranja: penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti; b) U toku godine obveznici plaćaju akontaciona zaduženja doprinosa za socijalno osiguranje do 15.-og u mesecu za prethodni mesec; c) Osnovica doprinosa za preduzetnike, osnivače, odnosno članove privrednog društva, preduzeća, je oporeziva dobit, odn. paušalno utvrđen prihod na koji se palaća porez po zakonu koji uređuje porez na dohodak građana , odnosno porez na dobit preduzeća, s tim da mesečna osnovica doprinosa ne može biti niža od najniže mesečne osnovice doprinosa, koju čini iznos od 40% prosečne mesečne zarade u Republici; d) Stope po kojima se obračunavaju i plaćaju doprinosi jesu: 1. penzijsko i invalidsko osiguranje - 22% 2. zdravstveno osihuranje -12,3% 3. osiguranje za slučaj nezaposlenosti - 1,5% ; Porez na dodatu vrednost Sledeći tekst treba da vam objasni osnovne pojmove PDV-a, poreza na dodatu vrednost, koji je počeo s primenom u Srbiji 1. januara 2005. godine. Zakon o porezu na dodatu vrednost može se naći u «Službenom glasniku RS», br.84/04, 86/04 i 65/05 ili na sajtovima www.mfin.sr.gov.yu ili www.poreskauprava.sr.gov.yu

Šta je PDV? Porez na dodatu vrednost je porez koji se obračunava i plaća u svakoj fazi prometnog ciklusa, ali tako da pogađa samo onu vrednost koja je u toj fazi dodata od strane učesnika u prometu (PDV obveznika). Osnovni cilj PDV-a je obuhvatanje što većeg broja dobara i usluga, a da pri tom postupak utvrđivanja i naplate poreske obaveze bude lak i jednostavan. Zbog čega PDV? a) zato što predstavlja preduslov za učlanjenje u Evropsku uniju b) zato što je nadmoćno efikasan u prikupljanju poreza c) zato što omogućava smanjenje sive ekonomije i više prihoda za državni budžet d) zato što su ga uvele sve evropske zemlje. Kako PDV funkcionise? a) Kroz lanac - na primer : proizvodnja - veleprodaja – maloprodaja. b) U lancu svako obračunava porez na svoju dodatu vrednost.

38

c) Faktura je dokaz da je prethodna karika u lancu obveznik PDV-a i predstavlja osnov za ostvarivanje prava na povracaj prethodnog poreza. Poreski obveznik mora da obračuna svoju PDV obavezu u okviru vrednosti svog prometa. Ukoliko vršite nabavke za potrebe poslovanja, PDV koji vam je obračunat odnosno naplaćen, od strane prodavca, moze se iskoristiti kao prethodni porez ( odbitna stavka od obračunate PDV obaveze). U zakonom odredjenim rokovima, svaki poreski obveznik uplaćuje u budžet iznos PDV-a (za promet) koji odgovara razlici PDV obaveze i iznosa prethodnog poreza. Ukoliko je nbjegov prethodni porez veći od PDV obaveze, on moze da traži razliku (povraćaj poreza) iz budžeta. SAMO ONI OBVEZNICI KOJI SU REGISTROVANI ZA PDV MOGU OSTVARITI PRAVO NA ODBITAK PRETHODNOG POREZA. KAKO FUNKCIONIŠE PDV

Obračun PDV-a Uvoznik cena 100 + 18 (PDV)

(dinara) Veleprodaja Cena 100 + 50 din (50% marža) 150din + 27din (PDV) Maloprodaja Cena 150 + (10% marža)15= 165 + 29,7 (PDV) = 194,7 (din) Državni budžet +29,7 din

(18+9+2,7) Platio PDV 18 - 14,4 = 3,6 (dinara) Platio PDV 27 -18 = 9 (dinara) Platio PDV 29,7– 27 = 2, 7 (dinara) Uvoz 80 h 18% =14,4 (dinara)

39

PORESKA OBAVEZA Šta je to poreska obaveza ? To je onaj porez koji vi zaračunavate vašim kupcima kada vršite promet koji podleže oporezivanju. Šta podleže oporezivanju ? Ukoliko obavljate poslovnu delatnost, odnosno prodajte dobra ili pružate usluge, i za to primate novac, vi vršite oporeziv promet. Ukoliko prodajete dobra ili pružate usluge, i za to primate neko drugo dobro ili uslugu, odnosno vršite kompezaciju, vi takodje vršite oporeziv promet. PDV se obračunava na svaku vrstu oporezivog prometa koji obavljate. To je vaša poreska obaveza. Kada nastaje poreska obaveza ? Poreska obaveza nastaje danom kada se najranije izvrši jedna od sledećih radnji: a) promet dobara i usluga b) naplata ako je naknada ili deo naknade naplaćen pre prometa dobara i usluga (avans) c) nastanak obaveze plaćanja carinskog duga kod uvoza dobara. Da li se svaki promet dobara i usluga oporezuje ? Ne. Neki prometi dobara i usluga se ne oporezuju, te se na njih ne obračunava PDV. Za ovakav promet kažemo da je oslobođen plaćanja PDV-a. Koji promet dobara i usluga je oslobođen plaćanja PDV-a ? Promet dobara i usluga na koji se ne plaća PDV podeljen je u dve kategorije i to: Oslobođenje za promet dobara i usluga sa pravom na odbitak prethodnog poreza Na primer: 1. Izvoz dobara 2. Promet dobara i usluga namenjen potrebama diplomatskih i konzularnih predstavništava i međunarodnih organizacija 3. Promet dobara namenjen stranim državljanima 4. Međunarodni prevoz putnika u vazdušnom i rečnom saobraćaju I sve ostalo što je propisano članom 24. Zakona o PDV. Oslobođenje za promet dobara i usluga bez prava na odbitak

prethodnog poreza. Na primer: 1. Usluge banaka 2. Usluge osiguranja 3. Zdravstvene usluge 4. Obrazovanje I sve ostalo što je propisano članom 25. Zakona o PDV.

40

Šta ne spada u promet dobara i usluga ? 1. Prenos celokupne ili dela imovine, sa ili bez naknade, ili kao ulog, ako je sticalac poreski obveznik ili tim prenosom postane poreski obveznik i ako produži da obavlja istu delatnost. 2. Promet putničkih automobile, motocikala, plovnih objekata i vazduhoplova za koja pri nabavci obveznik PDV nije imao pravo na odbitak prethodnog poreza u potpunosti ili srazmerno 3. Zamena dobara u garantnom roku 4. Besplatno davanje poslovnih uzoraka u uobičajenim količinama za tu namenu kupcima ili budućim kupcima 5. Davanje poklona manje vrednosti, ako se daju povremeno različitim kupcima. Koje su stope PDV-a ? 1. Opšta stopa 18% 2. Posebna stopa 8% - na osnovne životne namirnice – npr. Pekarski proizvodi, mleko i mlečni proizvodi, brašno, šećer ,jestiva ulja; Voda za piće; Sveže rashlađeno i smrznuto voće, povrće, meso, riba i jaja; Žitarice, suncokret, soja, šećerna repa; Lekovi; Ortotička i protetička sredstva; Material za dijalizu;Đubriva, sredstva zazaštitu bilja,semena, Sadni material; Udžbenici i nastavna sredstva; Dnevne novine; Monografska i serijska publikacija; Ogrevno drvo; Usluge smeštaja u hotelima, motelima,odmaralištima, kampovima; Komunalne usluge;Usluge koje se naplaćuju putem ulaznica-bioskopi,pozorišta, sajmovi, cirkusi, koncerti izložbe, sportski događaji, muzeji, galerije,zoološki vrt; Prirodni gas; Prvi prenos prava raspolaganja na stambenim objektima. 3. Videti: Pravilnik o utvrđivanju dobara i usluga čiji se promet oporezuje po posebnoj stopi PDV . (Sl. Glasnik RS, br. 108/04, 130/04 i 65/05). O čemu bi trebalo da vodim računa ? Kada pokušavate da ustanovite PDV koji treba da obračunate i platite, nemojte uzimati u obzir samo svoj svakodnevni promet, već i one promete koji se izjednačavaju sa prometom uz naknadu. Na primer: 1. Korišćenje dobara koja su deo vaše poslovne imovine za vaše lične potrebe, potrebe zaposlenih ili drugih lica. 2. Dobro koje ste vi ili vaša porodica uzeli iz preduzeća za vaše lične potrebe.

41

PORESKI OBVEZNIK Ko je poreski obveznik ? To je lice koje samostalno obavlja promet dobara i usluga, u okviru obavljanja delatnosti.

Obveznik je lice u čije ime i za čiji račun se vrši isporuka dobara ili pružanje usluga. Obveznik je lice koje vrši isporuku dobara, odnosno pružanje usluga u svoje ime, a za račun drugog lica. Republika, organi, odnosno pravna lica osnovana zakonom (organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i pravna lica osnovana zakonaom u cilju obavljanja poslova državne uprave) obveznici su ako obavljaju promet dobara i usluga izvan delokruga organa, odnosno van obavljanja poslova državne uprave, a koji su oporezivi u skladu sa zakonom. Šta je delatnost poreskog obveznika ? Delatnost je trajna aktivnost proizvođača, trgovca ili pružaoca usluga u cilju ostvarivanja prihoda, uključujući i delatnosti eksploatacije prirodnih bogastava, poljoprivrede , šumarstva i samostalnih zanimanja. Smatra se da obveznik obavlja delatnost i kada je vrši u okviru poslovne jedinice. Ko je poreski dužnik ? Poreski dužnik je šira kategorija od poreskog obveznika, i obuhvata: a) obveznika u smislu zakona o PDV; b) Republiku i njene organe, ako obavljaju promet dobara i usluga izvan delokruga organa, odnosno van obavljanja poslova državne uprave, a koji su oporezivi u skladu sa zakonaom; v) poreski punomoćnik koga odredi strano lice koje u Republici nema sedište ni stalnu posovnu jedinicu, a koje obavlja promet dobara i usluga u Republici, g) primalac dobara i usluga, ako strano lice ne odredi poreskog punomoćnika; d) lice koje u računu ili drugom dokumentu koji sli kao dokument iskaže PDV, a u skladu sa zakonom nije dužan da obračuna i plaća PDV; đ) lice koje uvozi dobro; e) lice koje, pre isteka roka od pet godine od dana sticanja prava raspolaganja na novoizgrađenom građevinskom objektu ili ekonomski deljivoj celini u okviru tog objekta pribavljenog za stambene potrebe ili vlasničkog udela na tom stambenom objektu, po posebnoj stopi PDV, promeni namenu stambenog objekta.

42

EVIDENTIRANJE PDV OBVEZNIKA Koje su prednosti da se evidentira za PDV ? Obveznici PDV-a stiču pravo da svoju poresku obavezu umanje za iznos prethodnog poreza. Ko ima obavezu da se evidentira za PDV? Lice koje je u prethodnih 12 meseci ostvarilo ukupan promet veći od 2 miliona dinara, dužno je da, najkasnije do isteka prvog roka za predaju periodične poreske prijave, podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu. Datum početka obavljanja PDV aktivnosti obveznika je datum kada je obveznik, u prethodnih 12 meseci, ostvario ukupan promet veći od 2 miliona dinara. Šta je obaveza svakog obveznika?

1. Da svakodnevno prati ukupan promet ostvaren u 12 meseci, 2. Kada u prethodnih 12 meseci ostvari ukupan promet veći od 2 milinoa dinara, podnese evidencionu prijavu (Obrazac EPPDV), najkasnije do isteka prvog roka za predaju periodične poreske prijave, 3. Da danom ostvarivanja ukupnog prometa većeg od 2 miliona dinara, počinje da obavlja PDV aktivnosti, odnosno stiče sva prava i obaveze obveznika PDV. Ko se može evidentirati za PDV od 26.07.2005. godine ? Mali obveznik, koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 1.000.000 dinara može se opredeliti za obavezu plaćanja PDV, podnošenjem evidencione prijave nadležnom poreskom organu. Mali obveznik, koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 1.000.000 dinara može bilo kada u toku godine da se opredeli za obavezu plaćanja PDV, podnošenjem evidencione prijave nadležnom poreskom organu. Datum početka obavljanja PDV aktivnosti malog poreskog obveznika je datum naveden u evidencionoj prijavi. Najraniji datum je kada je ostvario ukupan promet veći od 1.000.000 dinara i opredelio se za obavezu plaćanja PDV. U navedenom slučaju obaveza plaćanja PDV traje najmanje dve godine od dana početka obavljanja PDV aktivnosti. Mali obveznik, koji pri otpočinjanju delatnosti ili u toku obavljanja delatnosti procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet verći od 1.000.000 dinara, može se opredeliti za obavezu plaćanja PDV, podnošenjem evidencione prijave nadležnom poreskom organu. Prema tome od 26. jula 2005. godine, mali obveznik, koji procenjueje da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet veći od 1.000.000 dinara, može se opredeliti za obavezu plaćanja PDV, podnošenjem evidencione prijave nadležnom poreskom organu i to: a) Pri otpočinjanju delatnosti ili b) U toku obavljanja delatnosti-bilo kada u toku godine.

43

U ovom slučaju obaveza plaćanja PDV traje najmanje dve godine od dana početka obavljanaja PDV aktivnosti. Poljoprivrednik koji u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet poljoprivrednih i šumskih proizvoda, odnosno poljoprivrednih usluga u iznosu većem od 1.000.000 dinara, može se na početku kalendarske godine opredeliti za obavezu plaćanja PDV, podnošenjem evidencione prijave nadležnom poreskom organu najkasnije do 15. januara tekuće godine. Datum poćetka obavljanja PDV aktivnosti poljoprivrednika je jedan od datuma u periodu od 01. do 15. januara tekuće, odnosno godine u kojoj se podnosi evidenciona prijava U ovom slučaju obaveza plaćanja PDV traje najmanje dve kalendarsake godine. PORESKA PRIJAVA PDV-A Mesečna prijava Poreski period - za koji se obračunava PDV, predaje poreska prijava i plaća PDV je kalendarski mesec za obveznika koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet ili procenjuje da će ostvariti promet veći od 20.000.000 dinara. Tromesečna prijava

Poreski period za obveznika koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ili procenjuje da će ostvariti ukupan promet manji od 20.000.000 dinara je kalendarsko tromesečje. Podnošenje evidencione prijave vrši se u roku od 10 dana po isteku poreskog perioda na propisanom obrascu, a podnosi se bez obzira da li obveznik ima obavezu plaćanja PDV. Plaćanje PDV se vrši u roku od 10 dana po isteku poreskog peroda. Šta sadrži poreska prijava? PDV prijava mora da sadrži podatke o svim izvršenim prometima i porezu koji se na njih obračunava, sve prethodne poreze koji mogu da se odbiju kao i iznos poreske obaveze (za uplatu, odnosno iznos poreza koji se može koristiti kao poreski kredit ili kao pravo za povraćaj) Ako ste PDV obveznik, podnosite poresku prijavu bez obzira da li u tom poreskom periodu imate PDV obavezu ili ne, pri čemu u delu poreske prijave koja se odnosi na poresku obavezu upisujete “0” (nula).

44

PORESKA OSNOVICA Šta je poreska osnovica? 1. Iznos naknade koju obveznik prima ili treba da primi za isporučena dobra ili izvršene usluge u koju nije uključen PDV. 2. U osnovicu se uračunava: - akciza, carina i dr. uvozne dažbine, - svi sporedni troškovi, 3. Osnovica ne sadrži: - popuste i druga umanjenja cena, - iznose koje obveznik naplaćuje u ime i za račun drugog. 4. Osnovica kod uvoza je vrednost uvezenog dobra utvrđena po carinskim propisima. PRETHODNI POREZ Šta je prethodni porez ? Iznos PDV-a obračunat u prethodnoj fazi prometa dobara i usluga, odnosno plaćen pri uvozu dobara zove se prethodni porez. Poreski obveznik može da odbije prethodni porez od PDV-a koji duguje. Kakav dokaz će mi biti potreban da ostvarim pravo na odbitak prethodnog poreza? Da biste ostvarili pravo na odbitak vašeg prethodnog poreza, morate imati: 1. Račun izdat od strane drugog obveznika u lancu o iznosu prethodnog poreza 2. Dokument o izvršenom uvozu dobara, u kome je iskazan prethodni porez koji dokazuje da ste kao uvoznik iskazani PDV platili prilikom uvoza. Mogu li ja uvek da ostvarim pravo na odbitak prethodnog poreza? Postoje neke nabavke na koje ne možete odbiti svoj prethodni porez. Na primer: a) Nabavka, proizvodnja i uvoz automobila, ukoliko vaše preduzeće ne prodaje nove automobile, kao i iznajmljivanje, održavanje i poravke koje su povezane sa ovim vozilima. b) Nabavke u svrhu poslovne reprezentacije

c) Nabavke ili uvoz tepiha, elektirčnih aparata za domaćinstvo, televizijskih i radio prijemnika, umetničkih dela likovne i primenjene umetnosti i drugih predmeta, koji se koriste za opremanje administrativnih prostorija. Kako da obračunam i odbijem prethodni PDV? PORESKA OBAVEZA 100 din minus PRETHODNI POREZ 20din = POREZ ZA UPLATU 80 din

45

Ukoliko je obračnati PDV manji od prethodnog poreza, tražite povraćaj te razlike PORESKA OBAVEZA 20 din minus PRETHODNI POREZ 40din = ZA POVRAĆAJ -20 din Koji je rok za povraćaj poreza? Rok za povraćaj PDV-a je 45, odnosno 15 dana od dana isteka roka za podnošenje poreske prijave ukoliko ste pretežni izvoznik. Račun U sistemu obračuna i plaćanja PDV račun je osnovni dokument u kojem poreski obveznik obračunava PDV na vrednost izvršenog prometa dobara i usluga i na osnovu kojeg ostvaruje pravo na odbitak prethodnog poreza. Podela prethodnog poreza prema ekonomskoj pripadnosti: Poreski obveznik je dužan da izvrši podelu prethodnog poreza prema ekonomskoj pripadnosti na deo koji ima pravo i na deo koji nema pravo da odbije od PDV koji duguje. Podela prethodnog poreza u skladu sa članom 30. Zakona primenjuje se od 1. oktobra 2005. godine. Koje su obaveze poreskog obveznika? a) Da podnesu evidencionu prijavu o početku obavljanja delatnosti; b) Izdaju račune o izvršenom prometu dobara i usluga; c) Da vode evidenciju u skladu sa zakonom; d) Da obračunavaju i plaćaju PDV i podnose poreske prijave. Mali poreski obveznici nisu obveznici PDV, i oni: a) Ne iskazuju PDV u računima za izvršeni promet dobara i usluga; b) Nemaju pravo na odbitak prethodnog poreza; c) Ne vode poreske evidencije propisane zakonom. Obaveza vođenja evidencije Obveznik je dužan da, radi pravilnog obračunavanja i plaćanja poreza, void evidenciju koja bi mu omogućila utvrđivanje i kontrolu poreske obaveze u svakom poreskom periodu. Obračunavanje i plaćanje PDV vrši sam poreski obveznik po sistemu samooporezivanja. dipl. oec. Dražen Marić

Водич кроз изворне јавне приходе

ГРАДСКА УПРАВА ГРАДА СОМБОРА ЛОКАЛНА ПОРЕСКА АДМИНИСТРАЦИЈА

ВОДИЧ КРОЗ ИЗВОРНЕ ЛОКАЛНЕ ЈАВНЕ ПРИХОДЕ

Поштовани грађани, До 2008. године локална администрација је администрирала као своје изворне јавне приходе само таксе, накнаде за коришћење добара од општег интереса и остале локалне јавне приходе. Од 2008. године, Градска управа је преузела послове утврђивања, наплаћивања и контролисања пореза на имовину у статитици (имовина физичких и правних лица), поред осталих изворних локалних јавних прихода. Ове послове је до недавно обављала Пореска управа Републике Србије. Преузимањем послова из домена опорезивања имовине, Граду Сомбору је омогућено да у целости администрира овај јавни приход, у складу са законом. Водич који држите у рукама замишљен је као збир корисних података о локалним јавним приходима. Градска управа је на располагању странкама сваким радним даном од 07,30 до 14,00 часова. За рад са странкама по питању пореза на имовину задужена је локална пореска администрација чији шалтер број 4 можете посетити у канцеларији број 63. у приземљу Жупаније, или добити све потребне информације путем бројева телефона: 025/ 468- 165.

Водич кроз изворне јавне приходе

Службеници локалне пореске администрације могу вам путем бројева телефона 025/468-158 и 025/468-149 дати све потребне информације о измирењу ваших пореских обавеза. Шта су то локални јавни приходи? Локални јавни приходи су сва средства која у буџет локалне заједнице долазе од свих грађана, плаћањем пореза на имовину, такси, накнада за коришћење добара од општег интереса (нпр. попут коришћења грађевинског земљишта). Средства локалних јавних прихода се враћају грађанима посредно кроз комуналну изградњу града и насеља, боље функционисање културних, спортских, образовних институција и осталих области од опште користи . Уколико као грађани уредно измирујемо своје обавезе имаћемо:  развијенију комуналну инфраструктуру (већу покривеност територије града и насељених места топловодом, атмосферскoм и фекалнoм канализације, мрежом добрих путева и сигнализације; квалитетне услуге комуналних предузећа; управљање имовином града – стратегију развоја, урбанистичке планови...);  квалитетне услуге које пружају институције културе, физичке културе и спорта;  загрејане учионице наших ђака;  стручно усавршавање професора и наставника;  уређене и функционалне школе;  виши ниво развијености предшколског образовања и васпитања;  боље социјално старање о становништву;  квалитетнију животну средину (уређене паркови, улице, јавне површине; здраву вода за пиће, чист ваздух...);  ефикаснију локалну администрацију. Ко доноси одлуке из области локалних јавних прихода? Основна карактеристика изворних јавних прихода јесте да локална скупштина својим актом установљава јавни приход, одређује

Водич кроз изворне јавне приходе

стопу, начин и мерила за одређивање висине јавног прихода у складу са законом. Доношењем и објављивањем одлука о висинама стопе пореза на имовину, и одлука којима се уводе административне, комуналне и боравишне таксе као и накнаде, стичу се и нормативни услови за њихову примену у пореском поступку локалне пореске администрације. Како грађани могу допринети бољој фискалној политици локалне заједнице? Вашим укључивањем у јавну расправу о годишњем буџету Града Сомбора, чији саставни део чине и предлози одлука о изворним јавним приходима дајете свој лични допринос креирању фискалне политике локалне заједнице.

ПОРЕЗ НА ИМОВИНУ ГРАЂАНА

Водич кроз изворне јавне приходе

За непокретност (осим пољопривредног и шумског земљишта), пореска основица је тржишна вредност непокретности на дан 31. децембра године која претходи години за коју се утврђује порез на имовину, умањена за амортизацију по стопи од 1,5 % применом пропорционалне методе, а највише до 70 %. За непокретност изграђену у току године - то је тржишна вредност одговарајуће непокретности на дан 31. децембра године која претходи години за коју се утврђује порез на имовину. 

Обвезник пореза на имовину који је поднео пореску пријаву није у обавези да за исту имовину подноси нову пријаву, осим у случају п р о м е н е п о д а т а к а садржаних у пријави који су од утицаја на висину пореске обавезе. На имовину коју стекне, започне или престане да користи у току године или му по другом основу настане или престане пореска обавеза, обвезник подноси пореску пријаву у року од 10 дана од дана настанка такве промене. 



Ко је дужан да поднeсе пријаву?

Физичка лица без обзира на то што је за конкретну имовину раније поднета пореска пријава, уколико је током 2008. године дошло до промене података од утицаја за опорезивање, за већ пријављену имовину, подносе "нову" пореску пријаву у року од 10 дана од настанку промене. Пореска пријава подноси се на Обрасцу ППИ-2 Пореска пријава за утврђивање пореза на имовину, пореском органу на чијој се територији налази непокретна имовина и то појединачно за сваку непокретност која се налази на територији те општине (града). 

Шта чини пореску основицу?

Да ли се пријава подноси сваке године?

У којим случајевима може да се смањи износ пореза?

Порез на згради или стану у којем станује обвезник умањује се 40 % за обвезника и по 10 % за сваког члана његовог домаћинства, а највише 70 % утврђеног пореза. Порез на згради или стану у којем станује члан породице обвезника умањује се по 10 % за члана породице обвезника и сваког члана његовог домаћинства, а највише до 30 % утврђеног пореза. Утврђени порез на права на зграде и станове површине до 60 м2, који нису на градском грађевинском земљишту, односно на земљишту у грађевинском подручју и не дају се у закуп, а у којима станују само лица старија од 65 година, умањује се за 80 %. 

Да ли једном пријавом могу да се обухвате све непокретности физичког лица?

Водич кроз изворне јавне приходе

Пореска пријава ППИ-2 подноси се за сваку непокретност посебно, што значи да ће обвезник поднети онолико пријава колико има непокретности.

Водич кроз изворне јавне приходе

Крајњи рок за подношење пореских пријава за утврђивање пореза на имовину за 2009. годину, је 31.03.2009. године. 



Како се врши утврђивање и наплата пореза на имовину?

Утврђивање пореза на имовину врши се на основу података из пореске пријаве и других података којима надлежни порески орган располаже. Порез на имовину утврђује се решењем локалног пореског органа. Промене у току године од значаја за висину пореске обавезе пореза на имовину не утичу на утврђену пореску обавезу за ту годину. До доношења решења о утврђивању пореза на имовину за текућу годину, порез се плаћа аконтационо у висини обавезе за последње тромесечје претходне године. Разлику између пореза утврђеног решењем пореског органа и аконтационо уплаћеног пореза за тромесечје зе које је пореска обавеза доспела, обвезник је дужан да уплати у року од 15 дана од дана достављања решења о утврђивању пореске обавезе. 

Колико износи пореска стопа?

Порески обвезници - физичка лица, порез на имовину плаћају по прогресивним стопама. 

Где набавити пријаве за утврђивање пореза на имовину? Образац ППИ-2 (Пореска пријава за утврђивање пореза на имовину), може се купити у књижарама или преузети на сајту Пореске управе (www.poreskauprava.sr.gov.yu - пореске пријаве) 

Који је рок за подношење пореских пријава?

Шта ће се десити ако се не поднесе пореска пријава?

Ако физичко лице не поднесе пореску пријаву казниће се за порески прекршај по члану 180. став 1. тачка 6) Закона о пореском поступку и пореској администрацији, новчаном казном у износу од 5.000 до 50.000 динара.

ПОРЕЗ НА ИМОВИНУ ЗА ПРАВНА ЛИЦА И ПРЕДУЗЕТНИКЕ 

Ко је дужан да поднесе пријаву?

1) Правна лица и предузетници који воде пословне књиге, за имовину која им служи за обављање делатности, подносе пореску пријав за утврђивање пореза на имовину, а најкасније до 31. марта текуће године. Пореска пријава подноси се на Обрасцу ППИ-1 Пореска пријава за утврђивање пореза на имовину, пореском органу на чијој се територији налази непокретна имовина и то за све објекте који се налазе на територији те општине. 2) Предузетници који воде пословне књиге - за имовину која им не служи за обављање делатности (нпр. стан у коме станује) и предузетници који не воде пословне књиге - за сву своју имовину независно од намене, без обзира на то што је за конкретну имовину раније поднета пореска пријава, кад год дође до промене података од утицаја на опорезивање, за конкретну имовину, подносе "нову" пореску пријаву до 31. марта године за коју се утврђује и плаћа порез.

Пореска пријава подноси се на Обрасцу ППИ-2 Пореска пријава за утврђивање пореза на имовину, пореском органу на чијој се

Водич кроз изворне јавне приходе

територији налази непокретна имовина и то појединачно за сваку непокретност која се налази на територији општине (града). 

Шта чини пореску основицу?

1) За непокретности обвезника који воде пословне књиге - то је вредност утврђена у његовим пословним књигама на дан 31. децембра претходне године. Када је основица у пословним књигама обвезника исказана у вредности која није у складу са прописима којима се уређује рачуноводство - утврдиће је порески орган у висини тржишне вредности. 2) За непокретност (осим пољопривредног и шумског земљишта) где обвезник не води пословне књиге - то је тржишна вредност непокретности на дан 31. децембра претходне године, умањена за амортизацију по стопи од 1,5 % применом пропорционалне методе, а највише до 70 %. За непокретност изграђену у току године - то је тржишна вредност одговарајуће непокретности на дан 31. децембра претходне године.  Да ли се пријава подноси сваке године? Правна лица и предузетници који воде пословне књиге, за имовину која им служи за обављање делатности, подносе пореску пријаву за утврђивање пореза на имовину на обрасцу ППИ-1 сваке године. Обвезник пореза на имовину који је поднео пореску пријаву није у обавези да за исту имовину подноси нову пријаву, осим у случају промене података садржаних у пријави који су од утицаја на висину пореске обавезе. На имовину коју стекне, започне или престане да користи у току године или му по другом основу настане или престане пореска обавеза, обвезник подноси пореску пријаву у року од 10 дана од дана настанка такве промене.

Водич кроз изворне јавне приходе



Да ли једном пријавом могу да се обухвате све непокретности правног лица и предузетника?

Једном пореском пријавом ППИ-1 могу се обухватити све непокретности правног лица, односно предузетника на територији исте општине (града). Пореска пријава ППИ-2 подноси се за сваку непокретност посебно, што значи да ће обвезник поднети онолико пријава колико има непокретности. 

Како се врши утврђивање и наплата пореза на имовину?

Утврђивање пореза на имовину врши се на основу података из пореске пријаве, пословних књига пореских обвезника и других података којима надлежни порески орган располаже. Порез на имовину утврђује се решењем локалног пореског органа. Промене у току године од значаја за висину пореске обавезе пореза на имовину не утичу на утврђену пореску обавезу за ту годину. До доношења решења о утврђивању пореза на имовину за текућу годину, порез се плаћа аконтационо у висини обавезе за последње тромесечје претходне године. Разлику између пореза утврђеног решењем пореског органа и аконтационо уплаћеног пореза за тромесечје зе које је пореска обавеза доспела, обвезник је дужан да уплати у року од 15 дана од дана достављања решења о утврђивању пореске обавезе.  Колико износи пореска стопа? Стопа пореза на имовину на права на непокретности пореског обвезника који води пословне књиге (правна лица и предузетници који воде пословне књиге за имовину која им служи за обављање делатности), износи 0,40 %. Остали предузетници који не воде пословне књиге, порез плаћају по прогресивним стопама.

Водич кроз изворне јавне приходе



Водич кроз изворне јавне приходе

Где набавити пријаве за утврђивање пореза на имовину?

Обрасци ППИ-1 и ППИ-2 (Пореска пријава за утврђивање пореза на имовину), могу се купити у књижарама или преузети на сајту Пореске управе. http: //www.poreskauprava.sr.gov.yu - пореске пријаве 

Који је рок за подношење пореских пријава?

одређене професије, право на истицање фирме, право на држање оружја, кућних љубимаца....).

Крајњи рок за подношење пореских пријава за утврђивање пореза на имовину за 2009. годину, је 31.03.2009. године. 

Локалне комуналне таксе

У изворне приходе локалне самоуправе спадају следеће таксе, и то: 1) локалне адм. таксе 2) локалне комуналне таксе 3) боравишна такса

Таксе Локалне админ. таксе

Боравишна такса

Шта ће се десити ако правно лице или предузетник не поднесе пореску пријаву?

Ако правна лица и предузетници не поднесу пореску пријаву казниће се за порески прекршај по члану 179. Закона о пореском поступку и пореској администрацији ("Сл. гласник РС", бр. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06, 63/06, 61/07 и 5/09).

ТАКСE

Такса се плаћа као надокнада за одређену услугу коју неки државни орга пружа обвезнику таксе. Услуга која се пружа таксеном обвезнику може бити одређена радња јавног органа (издавање радне књижице, овера потписа...) или стицање одређене привилегије (право на обављање



Локалне административне таксе

Одлука о увођењу локалне административне таксе мора да садржи следеће елементе: - списи и радње за које се такса уводи (морају бити из изворне надлежности локалне самоуправе), - настанак таксене обавезе, - обвезници таксе, - начин плаћања таксе, - ослобађања од плаћања таксе, - висина таксе. Законска ограничења: * висина таксе не може се одредити у износу који је већи од износа републичке адм. таксе, прописане за одговарајући, односно сличан спис или радњу.

Водич кроз изворне јавне приходе

Водич кроз изворне јавне приходе

** не може се уводити локална адм. такса за списе и радње које су у надлежности органа виших нивоа власти (спречавање двоструког плаћања такси). 

Локалне комуналне таксе

Скупштина локалне самоуправе може уводити локалне комуналне таксе за коришћења права, предмета и услуга. Закон о финансирању локалне самоуправе таксативно је утврдио за чега се могу уводити комуналне таксе. Комуналне таксе могу се уводити у различитој висини зависно од: - врсте делатности; - површине и техничко-употребних карактеристика објекта; - делова територије, односно зона у којима се налазе објекти, предмети или врше услуге за које се плаћају таксе. Одлуком о увођењу комуналне таксе утврђују се: обвезници, висина, олакшице, рокови и начин плаћања.



НАКНАДЕ ЗА КОРИШЋЕЊЕ ДОБАРА ОД ОПШТЕГ ИНТЕРЕСА

Боравишне таксе

Боравишна такса се уводи одлуком Скупштине локалне самоуправе у складу са Законом којим се уређује област туризма. Плаћа је лице за сваки дан боравка у туристичком објекту за смештај, изван свог пребивалишта. Ова такса се наплаћује истовремено са наплатом услуге смештаја. Јавни приход од боравишне таксе користи се за обезбеђење информативно-пропагандног материјала којим се промовише туристичка понуда и културно наслеђе, за обезбеђивање туристичке сигнализације и за рад туристичких организација.

Ова накнада се плаћа као цена за коришћење добара од општег интереса (вода, шума, путева, земљишта, рудног блага).

Локална самоуправа Сомбор има прописане накнаде за: 1. коришћење земљишта 2. заштиту и унапређење животне средине.



Накнада за коришћење земљишта уводи се:

а) за уређење грађевинског земљишта б) за коришћење грађевинског земљишта (од физичких и правних лица). Средства од ових накнада користе се за уређивање грађевинског земљишта и за изградњу и одржавање објеката комуналне инфраструктуре. - плаћа инвеститор - висина накнаде уређује се уговором на основу критеријума и мерила које утврђује општина (град) својом одлуком, као и динамика плаћања, обим, структура и рокови за извођење радова на уређивањеу земљишта.

Водич кроз изворне јавне приходе

- разликују се три категорије ове накнаде: изграђено, неизграђено и остало јавно грађевинско земљиште у државној својини и остало грађ. земљиште које није у државној својини. - накнаду плаћа корисник земљишта. - висина накнаде (земљ. у држ. својини) зависи од: обима и степена уређености земљишта; положаја земљишта у насељу; опремљености земљишта објектима друштвеног стандарда; саобраћајне повезаности земљишта са локалним, односно градским центром, радним зонама и другим садржајима у насељу, односно погодностима које земљиште имиа за корисника; - ближе критеријуме, мерила, висину, начин и рокове плаћања накнаде утврђују се одлуком Скупштине општине (града) а на основу које се издају појединачна решења обвезницима. - накнада за коришћење осталог грађ. земљишта које није у државној својини плаћа се ако је то земљиште јавним средсвима опремљено основним објектима комуналне инфраструктуре (ел. мрежа, водовод, приступни пут и др.). 

Накнада за заштиту и унапређење животне средине

Средствима ове накнаде обезбеђује се остваривање права човека на живот и развој у здравој животној и уравнотежен однос привредног развоја и животне средине у локалној заједници. - обвезник плаћања је свако лице које узрокује загађивање животне средине емисијама, односно отпадом или производи, користи или оставља у промет сировине, полупроизводе или производе који садрже материје штетне по животну средину. - висина накнаде, начин плаћања као и олакшице прописује Скупштина општине (града), а средства се морају наменски користити.

Водич кроз изворне јавне приходе

ОСТАЛИ ЛОКАЛНИ ЈАВНИ ПРИХОДИ

Закон о финансирању локалне самоуправе у члану 6. таксативно наводи који су то остали изворни јавни приходи: - новчане казне изречене у прекршајном поступку - за прекршаје прописане актом Скупштине општине (града), а за чију наплату није надлежан Суд, односно орган за прекршаје; - приходи од давања у закуп, односно на коришћење непокретности у државној својини које користе општина (град) и индиректни корисници њеног буџета - остварује се давањем у закуп, односно на коришћење непокретности; висина закупа и начина плаћања уређује се Уговором, а на основу Одлуке коју доноси Скупштина општине (града); - приходи од продаје покретних ствари - одузети предмети у прекршајним и другим поступцима, који се воде пред државним органом; - приходи од камата на средства КРТ-а Града Сомбора могућност пласирања слободних средстава КРТ града дозвољава Закон о буџетском систему, а одабир пословних банака врши се према критеријумима најповољнијих понуда, по јавном позиву; - приходи које својом делатношћу остваре органи и организације локалне самоуправе - у складу са посебним законима.

Водич кроз изворне јавне приходе

Водич кроз изворне јавне приходе

Изворни јавни приходи буџета Града Сомбора

Порез на имовину у статици

Порез на имовину од физичких лица

Административ не таксе

Порез на имовину од правних лица

Накнаде за коришћење добара од општег интереса

Таксе

Комуналне таксе

Боравишне таксе

за коришћење простора на јавним површинама

држање апарата за забавне игре

за истицање фирме

Локална пореска администрација утврђује, наплаћује и контролише изворне локалне јавне приходе.

Остални jaвни управни приходи

За коришћење земљишта

Новчане казне изречене у прекршајном поступку

за уређење грађевинског земљишта

Приходи од давања у закуп односно на коришћ. непокретности

за заштиту и унапређење животне средине

Приходи од продаје покретних ствари

за коришћење грађевинског земљишта

Приходи од камата на средсттсва КРТ-а

постављање и коришћење рекламних паноа

физичка лица

летње баште и киосци

правна лица

Приходи које својом делатношћу остваре органи и организације

Related Documents


More Documents from "javipergonaviles"