Emil Sioran: Zli Demijurg
This document was uploaded by user and they confirmed that they have the permission to share it. If you are author or own the copyright of this book, please report to us by using this DMCA report form. Report DMCA
Overview
Download & View Emil Sioran: Zli Demijurg as PDF for free.
More details
- Words: 39,335
- Pages: 71
Loading documents preview...
E m il M . S io r a n
Zli demij HAPOiiHA BMBDHOTEKA |
H Mm Hav'ino o/iejieH>e I P revod sa fra n c u sk o g M ira V uković
B eograd
2019.
Izuzm em o li poneko zaatr
IZ T K P i-
opsteg poietfca, nijebroptetfvitfeniniicaforfrabia&nsfcrr. 'int viđim o ni koje m esto zauzm ta nteđu Meirtrav. r.: m E h* map»re :6:e. Da li je utvara? Dobrov to je o o o 3 to je bilov ilicće bitti to reon®- lc© ciasać rtn*. Parazi: uspom ene ill ptedosefem ja, prodfo rfi m«tgMiarov«OTO re n :: .: da bude akutahta, m ti d aop stan e santo p o sebfe cžosjoć esre. pnsrr. za njega rte zna, doćepa ga se ee& fcaid gffipRie rerras. Sae žSafemv ie njegovu nesupstancijalnost; o n o je velifca n«si?
u
JP
EMJL M. SIORAN _____
p o sto jan je rel="nofollow"> k a o i s a m i e le m e n ti, b ilo iz o p a č e n o v c ć n a
svom izv
O n a j k o n ije b io u p r i l i đ đ a b a r e m j e d n o m d n c v n o ta k o n c š t o ^ ^ ' p o s ta v i, z iv e o j e k a o m e s e č a r.
T esk o je , n c m o g u ć e j e p o v e r o v a ti d a j e d o b r i b o g , „ O ta c ” m ogao d a b u d c u p le te n u b r u k u s r i'a ra n ja . S v e u p u ć u je n a to d a o n u tom e n ije im a o n ik a k v o g u d e la , d a j e p o s r e d i d e lo n e k o g b ezo b z irn o g , p o k v a re n o g b o g a . D o b r o ta n e s tv a ra : n e d o s t a je jo j m a š ta , a raašta
Z l l D E M I/U I«,
da sc tokora ćitavog svog trajanja upinjc da namctnc ncito ncoćiglcdno: railosrdnog tvorca. Ovaj oćajnićki pokuiaj Ucrpco jc hrii' ćanstvo i obrukao boga koga jc htclo da *pasi, Nc raožcrao sc odbraniti od pomisli da Jc *vct samo skica. da nijc m ogao niti jc zasluživao da budc dovricn, da jc u cclini uzcv jcdna greška, slavno n c d d o kojc jc poćinio ćovek, zapravo biaža vcrzija m nogo tcžcg zlodela. U čemu jc na5a krivica, ako nc u tomc $to smo, raanjc-vi5c ropski, slcdili priraer tvorca? Njegov usud mi prcpoznajem o u sebi: nisrao uzalud izišli iz ruku jcdnog ncsrcćnog i ziog, jednog prokletog boga.
je p o tr e b n a d a b i se s k le p a o k a k a v - ta k a v s v e t. Č in , ili d e lo , ili svet, m o g u u n a jb o lju r u k u đ a p r o i z iđ u i z m e š a v in e d o b r a i zla. P o đ erao li o d n a š e g svcta. m n o g o n a m j e la k š e u s v a k o m s lu č a ju d a zaraislim o n e k o g su m n jiv o g , n e g o n e k o g p r i s t o j n o g b o g a . D o b ri b o g z a ista n ije b io o p r e m lje n d a s tv a r a : im a sv;e, o sim $vem o ći. VdbOk p o n e d o s ta c im a ( m a lo k rv n o s .t i d o b r o t a id u skupa),
Predodređeni da verujemo, jedni u vrhovnog aii nemoćnog boga, drugi u deraijurga, treći, najzad, u demona, mi zapravo ne biramo onoga koga obožavamo niti onoga na koga hulimo.
o n je p ro to tjp n e d d o tv o m o s ti: n ik o m e o n n e m o ž e d a p o m o g n e ...
D em on je deraijurgov izaslanik, otpravnik poslova na ovom sve-
U ostalorau za n jeg o v e se sk u te h v a ta m o te k p o š t o s m o s v u k li svoju
tu. U prkos svom ugledu i stravi koja se vezuie za njegovo ime, on jc
isto rijsk u d im e n z iju ; č im je p o n o v o n a v u č e m o , o n n a m j.e stra n , on
sarao upravitelj, anđeo zadužen za niže poslove. za istoriju
n a m je n e ra z u m ljiv ; n ič im n a s n e o p č in ja v a , n ije n i n a li k ču d o v ištu .
D em ijurgov domašaj je druge vrste: da nije njega, kako bismo se
O k re ć e m o se ta d a tv o rc u , n iž e m , p r e z a p o s le n o m b o g u , p o k re ta č u
suočili sa svojim iskušenjima? Da smo im đorasli, iii smo ih barem
zbivanja. D a b isra o sh v atili k a k o j e m o g a o d a s tv a ra , m o r a m o ga
m alo dostojni, ne bismo morali da ga prizivama Suočeni sa svojim
zam isžiti k a o p o đ d je n o g iz m e đ u zla, k o je j e n o v in a , i d o b ra , k o je
očiglednim nedostacim a, hvatamo se za njega, ćak ga prekiinjemo
je n c p o m ič n o st. O v a b o rb a je b e z s u m n je b ila k o b n a p o zlo , j e r se o n o n u ž n o zag ad ilo d o b ro ra ; b a š z b o g to g a stv a ra n je i n e m o ž e biti s a s v im rđ a v o . P o što se zio n alaz i u sv e ra u š to j e k v a rljiv o , o d n o s n o u s v e m u što je živo, sra e sn o je d o k aziv a ti d a o n o s a d rž i m a n je b ića n e g o d o b ro , ili d a g a č a k u o p š te n e s a d r ž i O n i k o ji ga p o is to v e ć u ju sa n iš ta v ilo m uob ražav aju d a n a taj n a č in spasavaju siro to g d o b r o g b o g a . N je g a je m o g u će sp asti je d in o a k o ira a ra o h ra b ro s ti d a n je g o v u z ro k ra z d v o jim o o d deraijurgovog . O d b iv ši d a to u č in i, b rišć a n stv o j e m o r a lo
d a postoji: kako bismo sam o bili nesrećni ili posramljeni kađ bi se ispostavilo da je on puka fikcija! Na koga drugog bismo tađa svaliivali svoje nedostatke, svoje jade, same sebe? Našom odlukom proizveden u tvorca svega što nam nedost^’e, on je naš izgovor za sve što n ism o postigli. Kad m u još natovarimo i odgo\*omost za ova; prom ašeni svet, gotovo da nam lakne: naši počed i naši izgledi više nisu neizvesni, sve je savršeno bezbeđno u nerešivosti, izvan more obećanja. Njegova je zasluga uistinu neprocenjiva: oslobađa nas čak i žaljenja, je r je preuzeo i inicijativu za naše neuspehe. 7:
gjUULM. SIORAN
i ■■■>» *--------------
— ■.
- -Važnijc jc da u božanstvu prcpoznamo svojc porokc ncgo svojc vrllnc. Sa svoiim dobrim osobinama sc na kraju pom irim o, dok nas nase manc progonc. nc daiu nam mira. Projcktovati ih na boga koii tnože da padnc nisko koiiko i mi. i nc da sc svcsti na već otužnc opstcprihvaćenc atributc. rastcrećujc nas i um irujc. Zli bog jc naj-
korisniji bog koji ic ikad postojao. Da nam nijc pri ruci, kud bi oticaia nasa žuć? Biio koii obiik m dnic na kraju se protiv njcga okrcnc. Pošto sri rerujcmo da su nase zaslugc ncpriznate iii potccnjenc, kako da prihvatimo da ic takva opsta zavera isključivo deio čoveka? Ona moca da potićc sa nekog višeg mesta i da se poklapa sa nekom davnasniom spletkom. sa samim činom stvaranja. Znamo, dakle, na koga da se okomimo. koga da omalovažavamo: ništa nam toliko ne pri«. niti nas toiiko bodrl koliko mogućnost da poreklo svoje nedostojnosti posta\imo što jc mogućc dalje od sebe. Sto se tiče boga u pravom smislu te reči, dobrog i slabog, sa njim sc slažcmo svaki put kad u nama ne ostane ni traga od nekog sveta. u oobđ trenuama koji ga uspostavljaju, koji su otprve vezani za njcga. koii ga pržrivaju. stvaraju, tokom kojih on izlazi iz dubina nas samih, na naiveću sramotu naših zajeđijivosti. Bog ironiju zavija u cmo. Dovoiino ie, mgdutim, da se ona pribere, da se ponovo nametoc, p2 da se naši odnosi s njim porcmete i prekinu. Dodija nam tada d t se niime bavimo. požeiimo da ga isteramo iz svojih interesovanja 1 besova. sazsog svog prezira. Toliki pre nas su mu zadavaii uđarce čz nam se dn: besmislenim đa se sad i mi okomljujemo na *cd«Đ ieš. Ipak nam on i ćalve nešto znad, ako ni zbog čeg đrugog, a ooozatoštožaiinjoštog2sami nismo dokrajdti.
bssmo izbegh teškoće svoistvene doaiizmu, mogii bismo da ječnog boga aja b» se povest odvijala u dve fiaze: u prvoi, ■■dk, beskrvan, udobljen e sebe, on oe bi pokazhrao ni najmanju
------
----------------------------------------- ZLl DEiMJJURG
nam eru da se ispoljava: bio bi to nefci uspavani bog, iscrpijen sopstvcnom večnošću; u drugoj bi. prcdvzimijr/. m ahnit. srfjao iz greške u grešku i bavio se najnedostojnipm podorimL Kad o njoj razmislimo. ova nam pretpostavfca izgleda mznje jasna i korisna od one 0 dva razlićita boga. Ako nam sc ipafc u d n i da n; iedna ni druga ne mogu da objasnc koiiko vredi ovaj svct, jo* uvek nzm preaitaje da. zajedno sa izvesnim gnosticim a. m islim o da je bog sam o jcdan žrebom izvučen anđeo. (Jadno je, ponižavajuće je božanstvo poisttrrećmz: sa ređnim !icem. Za onoga ko je živeo u skiadu sa Zavctima. božanstvo nikada neće biti puka ideja ili bezimeno naćelo. D v a đ e s e ? vefcova prepirfci ne zaboravljaju se od danas do sutra. Bilo da se inspirise Jovom ili svetim Pavlom. naš verski život je svada, preterivanje. pogama reč. 1 ateisti. koji tako rado prosipaju žuč. samo dokzzum ca u nekoga đljaju. Bolje bi im bilo đa spuste durbin: o Bogu oni imara potpuno istu predstavu kao i vemicL)
Za spoljašnjeg čoveka tvorac je apsolut; za unutrašnreg, naprotiv, stvaranje je nezgodna pojedinost, nepotrebna, pa i koboa epizođa. Svako dublje versko iskustvo počinje tam o gde prestaje demiiurgo\*a vladavina. Takvom iskustvu on nije po treban. ono ga odboone, ooo ie niegova negaciia. Svedoksm o njim eopsedm iti. njime i s\etom , ni od jednog ni od đrugog ne možemo pobeći, da bi se, nošeni uništiiaćkim zanosom, >Tatili u nestvoreno i u rjem u nestali. Uz pomoć ekstaze - koja strem i bogu bez atnbuta. suštini boga - uzđižemo se do izvesnog obhfca apatiie ćistneg od apatiie samog vrhovnog boga. a afco u božansfco i uronim o, ostaiemo ipak s onu stranu svakog božansfcogobiifca. To ie krajnia etapa. d lj mistžfce. dok ie njeno poiazište raskid sa demiiurgom. odbiianje đa s njim i dalie imamo posia i da njegovo dek) vebčamo. Niko pred niim ne Ided. 9
CMH. H SJ
__________________________________________________Z ll DEMIfURC
ffJ g p p ta e o b o ifcm L f e d in e rB Ć ik p p e n a is e i^ u ć i i p i s n n a n p a i r j p ^ - jcd in i n a č ic o p žten /a iz m e đ iu j c d m k o p o srn u J jh , jtm .«
t tvorcL
Ijubari prem a O cu. isuviše razmišljaii o Protivniku, naposletku su bolje razum eli prokletstvo nego spasenje. Zato su tako dobro shvatali suštinu ovoga sveta. Da li će. pošto ih je izbljuvala, Crkva biti dovoljno m udra da prisvoji njihovc teze i dovoljno miiosrđna da istakne ulogu rvorca. i konaćno ga ekskom unidra? O na će moći da
N am etnuvši z v m ič a o m b o g u f iin k d /e o c a , tv o cca i upraviiača. izložili sm o ga n a srta/im a o d k o jib ;e rn o ra o d a s tra d a . Koiiico bt
se ponovo rodi tek pošto jcresi iskopa iz groba i poništi svoje stare anatcm e kako bi iz rd d a novc.
bio dugovečniji d a sm o slušali M a rk io n a . h c rc z iia rh a k p ii se W će od svih suprotstavjo zata šk av an p j z la i s v o jo m m r i n j o m p r r m i zlo m bogu najvžše d o p rin e o njeg o v o j slavi! N ije d n a d ru g a rd ig ija nije n a sam om p o ćetk u u propastžla to iik o p rilik a . B ili b is m o z a c d o
Stidljrvo, nedinam ično. dobro nije sposobno da se prenosi: mno-
sasvim d rugi Ijuđi d a je h rišć a n sk a e ra o tp o č d a m r z n jo m rta rvorcs,
go hitn je. zio teži d a se prcnese i u tom c uspeva jer ima tu prednost
jer bi nam dopustenje d a ga n a p a d a m o s tg u m o o la k š a lo te re t i u o •
da je privlaćno i zarazno. Z bog toga je zlom bogu lakše nego dobro-
niio m anje teškim poslednja d v a m iie n ija . O d b tja jtić i d a g a o p tu ž i i
m e d a se širi, d a iz sebe izađe.
da prihvati učenja koja se n isu Iibila đ a to u d n e ; C rk v a je k ren u la
Svi sm o m i aasledili ovu nesposobnost da ostanemo u sebi, koju
putem lukavstva i lažL B ar se te šim o k o n s ta tu ju d d a s u u njen o i
je tvorac tako nesrećno dem onstrirao: radati, znači na drugi način i
istoriji najprivlaćniji njeni bliski n ep rija te lji, sv i o n i p r o t h ' ko jih se
na d m k d jo j iestv id nastavljati poduhvat koji nosi njegovo ime, bed-
borila i koji su, kako bi spasiii č a st B oga, p o c e n u m u č e n ištv a . o d b i-
nim oponašanjem podržavati njegovo wstvaranje”. Da on nije dao
jali da m u priznaju svojstvo tvorca. F a n a tia b o ž a n sk o g n ištav ila. o n e
podsticaj, n e bi ni bilo želje da se produži lanac bića, niti potrebe
odsutnosti u kojoj se baškari v rh u n sk a d o b ro ta . o n i s u n a ia z iii sreću
da se pržstane n a
u tom e da m rze jednog boga, a đ a d ru g o g v o le b e z z a đ rs k e i za d n jc
anđeli su, srećom , za njega nesposobni, je r je produžavanje života
m isli. Z aneti verom> nisu bili u sta n ju d a o tk r iju o n o n e š to o p se n a r-
ostavijeno p osm ulim a. Lepra je nestrpljiva i lakoma, voli da se širi.
nedoiićne radnje teia. Svako rađanje je sumnjivo;
sko što se krije i u najiskrenijoj p atn ji. P o ja m izgpvora jo š n ije p o sto -
R ađanje treba obeshrabrivati jer je strah od nestanka čovećanstva
jao, kao n i sasvim m o d e m o iskušenje đ a sv o /e a g o n ije k rije m o iza
lišen osnova: m a šta d a se desi, svuda će biti dovoljno budala koje
neke teološke vratolom ije. Izvesna đ v o lič n o st ip a k im n ije b ila stra-
sam o čekaju da produže vrstu, a ako i one od toga odustanu, uvek će
na: nisu li ovi g n o s tid i svakojaki m a n ih c jd u p ra v o b ili izopačeni ćistotom , opsednuti stravom ? ZIo ih je p riv ia d lo , g o to v o usaredvalo:
se n a d n eki ogavni p a r sprem an da podnese tu žrtvu. Boriti se ne treba toliko protiv želje za životom, koliko protiv
bez njega bi im život bio prazan. P ro g o n ili s u ga. n i z a tr e n u ta k m u nisu đavali m ira. A ko su s to lik im ž a ro m t\T d ili d a je o n o n e stv o re -
vokatori ili ludacL Z ar išta m ože da nas obeshrabri više od m o d
no, činili su to je r su u potaji želeli đ a o n o zauvdk p o s tc ji, k a k o b i u
poslednjeg žgoljavca da đ a život, da „donese na svef*. Kako bez stra-
njem u uživali i v e d to uvežbavali svoje b o rb e n e v g štin e. P o što su , iz
h a ili o dvratnosti pom isljati n a to čudo koje bilo koga proizvodi
10
težnje d a se im a „potomstvo”. Roditelji, stvoritelji, zapravo su pro-
11
EMIL M. SIORAN
-------------------------------------------------------- » u neku vrstu demijurga? Nešto što bi trebalo da bude dar redak koliko i genijalnost, podeljeno je svima bez razlike: ova sumnjiva darežljivost zauvek je diskvalifikovala prirodu. Zločinačku zapovest iz Postanja: Rađajte se i m nožite nije mogao da izrekne dobri bog. Da se on uopšte pitao, pre bi savetovao: Mek vas bude malo. Nikad on ne bi mogao da doda one kobne reči: I napunite zemlju. Njih bi trebalo izbrisati bez oklevanja i sa iBiblije sprati sramotu što ih je zabeležila. Telesnost se poput gangrene širi diljem zemaijske kugle. Ona ne zna za meru i nastavlja da besni uprkos razočaranjim a koja trpi, svoje poraze ona smatra pobedama, nikad ništa nije naučila. Ona najvise pripada vladavini tvorca koji je na nju projektovao svoje zle nagone. Po prirodi stvari, ona ne bi trebalo da toliko zgražava one koji je posmatraju koliko one koji sve čine da je produže i obezbede njeno napredovanje. Ali nije tako, jer ovi potonji i ne znaju ukakvoj izopačenosti učestvuju. Jednoga će dana tru d n a žena biti kamenovana, materinski nagon biće žigosan, jalovost slavljena. S pravom su sekte koje su prema plodnosti bile sumnjičave, poput bogumila i katara, osuđivale brak, gnusnu ustanovu koju sva društva oduvek štite na veliko očajanje onih koji se ne povode za opštim ludilom. Rađati znači voleti nesreću, održavati je i uvećavati. U pravu su |j|ti oni antićki filozofi koji su u Vatri videii načelo sveta i želje. Jer žeija pali, guta, uništava: i pokretač i razoritelj bića, ona je m račna, onaje sustinski pakiena. Ovaj svet nije stvoren u radosti. A ipak je začet u uživanju, Da, ali uživanje nije isto što i radost, ono je njen privid: njegova fimkcija je da nas prevari, da učini da zaboravimo da svet, sve do najmanje pojedinosti, nosi beieg prvobitne tuge iz koje je potekao. Nužno varijivo, uživanje nam omogućava da ostvarimo izvesne performanse koje u teoriji ne odobravamo. Da nije njega, uzdržanost Ibi osvojila čak i pacove. Aii, tek u nasiadi shvatamo koliko je uživanje 12
(MMilIf
\vaii|iioJiIU nasladi ono dostiže svoj inajveoi Intenzitet, ii tu, navrhunou luspđia, iznenada io;tkriva 'svoju nestvarnost i 'ruši m u sopstveno niišta#o. Maslada jefM ipm t uživanija. iMe možem o d a prlhvaituino J a Ibpg, pa i o k i im ek, proističe iiz odredene.fginonastike kpjaiise :završava rOManjem. čudno jjse-da m pošle itako cđiugpg vrem ena ^evoUiuofa” n fe uspela da pronađe ndku (drugu lo m u lu . 35ašito i i s e MO^talkni iiifeuiia kad ova sadašnja savrišeBOciafflkdojaše'
R a se razumemo: nije reč o sa-
MOiffl iivotu, (om|:e ||)iainstven ii zamoran kako samo može Ibiti; ia)lii cdotionafizičkaradfflja to nfše,'ffledopustivo je laka, s dbzirom nasMoje posledice. Zfflajući šta sudbina dodeljuje svakom od nas, nesrazmera između jednog trenutka zaborava i meverovatfflpg broja nevolja koje iz njega proističu (ostavf a mas ibezreči. iit© više pretresamo ovo pitafflje, to ia m se vaše (čaffli cda ;su jeđiffli itu nešto razuiffldi (oni koji su :se ippredeilii za (Orgij e l i za ;a,škezu, razvratnioi ili imškppljenici. iRošto mdaffljejprpjpostavi|a neviđefflm iludost, fcadlbismo :se turazumili,ao:dfflOSfflo postalli ravfflodušffli prem a sudbini vrste, mi od nj:e (sigurno ne te m o zadržallii više lodmdkoik© luzoraka, kao što euvamo primetke životifflja :koj.e nestajiu. iFrppreoiino put itdesnom, po'kušajmo da:®auz.daEno ffljpgovm^ferašifiuei prjtisak. iBred nama j:e prava ppidemija života, svejevišellica oko nas. Gde ii kako još možemo da (OStanemo iliceni lllee :sa iB(pgom? Miko ne može da tede-(Std'ffl©; zaOkuipijen sferavom; dešava rnam se da (od nje odvratimo pažnju, da je gotovo zaboravimo, narocito kad iposmatramo neki predeo m kojem nema naših iMižnjiih. č im se oni pojave, ona nas ponovo obuzme. Kad bismo i biU sMond da tvorcu oprostimo,
13
EMIL M. SIORAN
____ _______________________________ ___ ____________ ZLI DEMIJURG
4kako nijedan živi stvor ne bi znao na čem u je. ViŠe ništa nije jasno Slobodno možemo zamišljati da će, uverivši se u m anjkavost ili pogubnost sopstvenog dela, demijurg jed n o g a d an a poželeti da ga uništi i da će čak udesiti da i sam sa njim nestane. Ali m oguće je pretpostaviti i to da se on oduvek trudi d a sebe u n isti i da se postajanje svodi na taj proces samouništenja. U oba slučaja, ovaj malaksali
nigde; našom greškom i sam e stvari po srću i gube se u sm etenosti. Potreban n am je d ar d a zam islim o m ogućnost m olitve, n e o p h o d n e svakome ko teži spasenju. Pakao, to je nezam isliva m olitva. Uspostavljanje sveopšte dvosm islenosti je naš n ajnesrećniji p o d vig jer od nas stvara dem ijurgove suparnike.
ili zadihani proces znaćio bi vraćanje sebi, sam oispitivanje, i završio bi se tako što bi tvorac odbađo sopstveno delo. NajviŠe uvreženo a najmanje uočljivo u nama je osećanje suštinskog prom ašaja, tajna
Srećni sm o bili je d in o u v re m e n im a k ad a sm o, željni poviaćenja,
svih bića, pa i bogova. Neobićno je zaista što većina i n ije sposobna
sopstveno ništavilo prihvatali sa odu šev ljen jem . N e javlja le versko
da u sebi prepozna to osećanje. Priroda je p rem a n a m a bila poseb-
osećanje zato što sm o ustanovili so p stv en u b ezn aćajn ost, već zato
no miloitiva kad nas je takvima ućinila: snaga bića leži u njegovoj
Što osećam o čežnju za n jom , p o tre b u d a se u njoj b rlo žim o. K ako će
nesposobnosti da pojmi koliko je usam ljeno. Z ahvaljujući tom blaženom neznanju, ono može da se batrga i da đela. D esi li m u se kojim ilučajem da ovu tajnu otkrije, njegova o p ru g a se lom i, odm ah i nepopravivo. To se desiio i tvorcu, ili će m u se, m ožda, tek desiti.
se ova potreb a naše p riro d e zadovoljiti sad a k ad a više ne m o žem o da živimo vukući se za bogovim a? ProŠia su v re m e n a k ad a $u bogovi napuštali nas; sada m i n a p u šta m o njih, P rcd u g o &mo živeli sa n jim a d a b i i dalje uživali našu naklono&t; uvek &u n am biii n ad o h v at ruke, slušali sm o ih kako se vrzm a ju i vrebali su nas i u h o dili: n ism o bili sami ni u ro đenoj kući... A i&ku&tvo nas ući d a n e m a m rskijeg stvo-
Ztvett oduvek ta čežnjom da se *a nečim p o d u d arim o , a ne znati taćno i ćim... Lako je iz neverwanja preći u verovanje, ili obratno.
ra od su&eda. N jegova b lizina na& sprečava d a d išcm o, zb o g nje &u nam i dani i noći p o d je d n a k o ne&nošljivi. S atim a tm išljam o njcgovu
Ah u ita te pftobfaitti, ćega ie odreći, usred h ro n ićn e lu d d n o sti?
propa&t, a on je i dalje tu, o d v ra tn o p risu ta n . K ako d a ga u k lo n im o ?
Liiena w pttarvut, Juctdrt/M narn ne nudi nikakav sadržaj koji bis-
Samo n a to m islim o. K ad se n a to n ajzad o d lu ć im o , iz n cn a d n i kuka-
mo
vičluk saviada nas pred sam o izvršenje. T ako sm o p o ten cijaln e ubice
poftći ona je prazna, a ono ito je prazio n e da se poreći:
kiudaott je riegaiivm eirvtvaleni ekstaze, Cmaj k/j h ni u t m ne podudara, ne može se p o d u d ariti ni sa
onih koji žive u našoj blizini; ali, kak o sm o ncspo& obni d a ubistvo stvarno p o ćin im o , g rizem o se i je d e m o je r sm o slabi i m aio k rv n i.
samun Kibom; otuda oni pozivi u koje ne verujemo, on a kolebljiva
Ako je sve izgledaio je d n o stav n ije sa b o g o v im a, to je zato što sm o
uvatnpt., one groznke bez žara, ono udvajanje o d kojeg stradaju
zbog njihove nezap am ćen e n asrtljiv o sti m o rali d a ih se p o svaku
naie pa i naii reheku. Dvoimislem>it, koja upravija svim našim odnouma la ovim ivetr>m, a i la onim drugim , najpre im o ćuvali za ubr, zaum uno je proiiriii unaokok), kako joj niko ne bi um akao,
cenu reŠimo: previše su n am sm ctali d a b ism o ih i d alje štedeli. Z ato
14
niko o d nas nije m ogao d a opštoj povici na n jih ne p rid ru ž i svoj slabi glas. 15
LMtl M. SIOftAK
Ksđa razmišliaroo o lim više nego hiljadugodišnjim saputnidn^ ili Depruatdjima, o svim onim pokro\iteijim a sekti, vera i mitologj. ia. jedini od koga nam je tesko da se rastanem o jeste demijurg, a ko-ga nas vezuju bas ooe naše muke d ji uzrok želim o da mu pripišema Na njega misiimo povodom najmanjeg životnog čina i povodom samog žxvota. Svaki put kad o njem u razm išljam o, kad istražujemo njegovo porekia žhtK nas zadivi i upiasi; ovo zastrašujuće ćudo mora đa potiče od njega, posebnog, sasvim razlidtog boga. Uzaiud tvrdimo da on više ne postoji sve dok naša svakodnevna začudenost zahteva njegovu stvarnost i obznanjuje je. Prigovori li nam se da je on može biti postojao, ali da je m rtav kao i ostali, naša sc začudenost neee obeshrabriti, sve će učiniti da ga vaskrsne, a on će trajati kotiko i naša zadivijenost i naš strah, koliko i ona zabezeknuta radoznaJost za sve što postoji, za sve što živi. Reći će nam: .Pobedite strah, nek ostane samo zadivljenost” Aii, da bi se strah pobedia odagnag potrebno je napasti ga u njegovom načeiu i srušm u temelju, pooovo izgraditi ni više ni manje nego ceo svet, veseio promemti demi;urga, prepustiti se, ukratko, drugom tvorcu.
16
NOVIBOGOVI O n a j ko se zanima za povorku nesvodivih ideja i verovanja, trebalo bi da se zadrži na prizoru prvih vekova naše ere: tu bi našao model svih oblika sukoba koje, u blažem vidu, nalazimo u bilo kom trenutku istorije. To je i razumljivo: reč je o epohi u kojoj se najviše mrzelo. Zasluga za to pripada hrišćanima, grozničavim, nepomirijivim, otprve vičnim veštini mržnje, dok su mnogobošci umeii još samo da preziru. Agresivnost je zajednička odlika i novih ljudi i novih bogova. Ako bi kojim slučajem neko čudovište biagosti, koje ne zna za jarost, ipak požeielo da je upozna, ili da barem sazna koliko ona vredi, dovoljno bi mu biio da pročita nekoliko crkvenih pisaca, počev od Tertulijana, najblistavijeg, pa sve do, recimo, svetog Grigorija iz Nise, otrovnog a ipak bljutavog, čija nam beseda protiv Julijana Apostate daje želju da $e odmah preobratimo u mnogoboštvo. Tu se caru ne priznaje nijedan kvalitet; sa neskrivenim zađovoljstvom se osporava njegova herojska smrt u ratu protiv Persijanaea, u kojem ga je tobož ubio »neki varvarin, lakrdijaš po zanimanju, koji je pratio vojsku i svojim šalama uveseljavao vojnike umorne od ratovanja". Nema tu nimalo otmenosti niti žeije da se bude dostojan protivnik. Ono 17
iNAmiiNft V M m K H A
I 6P. HH>. 2J5 A S0 K H Ui
EMIL M. SIOJRAN
NOVI BOGOVI
što svecu zaista ne može da se oprosti jeste čmjenica da je Julijana poznavao, dok su kao mladi ljudi pohađali filozofske škole u Atini. Ništa odvratnije od tona onih koji brane neku, tobož ugroženu, a zapravo pobedničku stvar, koji ne umeju da zauzdaju svoju radost na pomisao da će pobediti niti da se uzdrže od toga da svoje strahove ne pretvore u pretnje. Kada podrugljivi i ustreptali Tertulijan opisuje sudnji čas, najveći od svih prizora, kako ga sam naziva, on zamišlja svoj smeh dokposmatra kako silni kraIj:evi.i,]blogovi „grozno s.tenju u najdubljem ponoru..." Ovo uporno podsećanje mnogobožaca na to da je odzvonilo i njima i njihovim idolima, moglo je daiznervira i najumerenije duhove. Niz pogrdnih spisa prerušenih u rasprave, hrišćanska apologetika predstavlja yrhunac žučljfvog žanra. Disati se može samo u senci istrošenih božanstava. Što se u to više uveravamo, to sebi češće užasnuto ponavljamo kako đa smo kojim slučajem živeli u vremenu kada je hgšćanstvo bilo u usponu, možda i sami osetili njegovu privlačnu moć. fjnčeci neke rdigije (kao i počeci bilo čega) uvek su šumnjivi., Oni jedini, međutim, poseduju određenu stvarnost, jeidini oni sn,rJs£initi: jstiniti i odvTatni Ne prisustvuje se nekažnjeno nstoličenju j|oga, nm^kakav on bio i ma gde se pojsvio. Ova nezgodnu okolnost nije ^ ^ a sn ja : na njuje već ukazivao Prometej, žrtva Zevsa in o ve klike sa^OIhnpa. Mnogo više ođ perspektive spasenja,Jbps na ^Gptičfe^^^gumo . hrišćane u isti rušilački zanos. Poštojevečina dolazila izjđrjugih krajeva, njibova ostrvijenostna Rim je objašnjiva- Ali, i^kakvpjjeppmami mogao da učestvuje starosedelac kad bi ^pfppbratio? iSianje opremljen za mržnju, njemuje preostajaia samo jednapr&pgućnost: da m m sebe. Da nije bilo ovog, na početku neobičnog, ajkasnije zaiaznog preusmerenja mrinje, brišćanstvo bi ostalo pbična $ekta ograničena na stranu klijentelu, koja je zapravo i bila jedina kadra da lako i bez muke stare bogove zameni zajedan zakucani leš. Neka onaj ko bi želeo da sazna kako bi sam reagovao na Konstantinov 18
preokret, sebe zamisli u ulozi nosioca tradidje, ponosnog na svoje paganstvo: kako se moglo pristati na krst, dopustiti da rimski barjaci nose simbol jedne sramne smrti? Na to se ipak pristalo, a mi teško možemo i da zamislimo kakvi su sve unutrasnji lomovi doveli do tog pristanka koji će ubrzo postati opšti. Ako u moralnom poretku i možemo da ga zamislimo kao krunu određene krize, i na taj način mu damo status preobraćenja ili ga kao takvog opravdamo, on seukazujekao izdaja čim ga posmatramo iz čisto političkog ugla, Napustiti bogove koji su stvornli Rim, značilo je napustiti Rim i udružiti se-sa tom „novom rasom skorojevića, bez otadžbine i tradicij.e, uroćenih protiv svih verskih i građanskih ustanova, sudski progonjenih, o4 svih žigosanih, ali ponosnih što su predmet opšteg gnušanja”. Kelsova dijatriba je iz 178- Gotovo dva veka kasnije, Juli»Ako je iko video da se pod Tiberijem i Kiaudijem ijedan otmeniji duh preobratio u hrišćanske ideje, smaS f e ^ ^ f e te - ^ o h m a n jiv a č e m ”1 I ljudska ras# mučiti pre nego što osvoji ^^^ g ie d ^ ih o v e . ^ ^ g e m o g lo imati poverenjau te neznance, pristigle. jz] podzemlja, čijj su svi postupci izazivali prezir? Zar se mogao onihkojeprezijfemp i koji je, da stvar bude gora, još iuškorije ^pi^bćbtije? Jedino je starina jemcila valjanost bogova; ^oguće j^t^lo.Jrpeti ih ^ m p,od uslovom da ne budu skorijeg datuma.;Ijo,sejbno nezgodna u tom pogledu bila je apsolutna novina Sina: ^ ^ ^ ^ e u ik ^ jsk o ro je v ić a w Najviše je „sablažnjavao” on, ta odurna ičhbshjkoju nij.edan mudrac hije pređvideo niti najavio. Njegova p o j^ a bila je ^ b lazan za koju nam je trebalo četiri veka da se na nju naviknemo, £ošto je Otac, stari znanac, biopri/zvaće«, hrišćani ŠU.iz taktičkih razloga njega stavljali u prvi plan i na njega.se pozivali: nisu.li,. smatrad je Tertulijan, knjige koje su ga slavile, čiji su duh jevanđelja nastavljale, postojale više vekova pre hramova, proročanstava, paganskih bogova! Poneseni apologeta ide dotle da tvrdi 19
EMIL M. SIORAN k ak o je M ojsije p o sto jao n e k o lik o m ile n ija p re p r o p a s ti T roje. Ovakve k o ještarije treb alo je d a o sp o re m o g u ć e d e js tv o o p a sk e poput
_ ___________ ____________________________________ NOVI BOGOVI
da ga pravdam o, aii ga razum em o. Imao je posla sa fanaticima; da bi ga poštovaii, m o rao je povrem eno da preteruje kao i oni, da izvali
ove Keisove: „N apokon, Jevreji su se p re m n o g o v e k o v a ujedinili u
poneku besm isiicu na njihov raćun, jer bi ga inaće prezreii i držall za
naciju, d o n eli zakone za svoju u p o tre b u i z a d rž a li ih d o d a n a s. Vera
diletanta. Z atražio je dakie od tih „nastavnika" da podražavaju pisce
ko ju slede, m a koiiko \TedeIa i m a šta o n jo j m o g lo d a se kaže, vera
koje su objašnjavali i da deie njihova mišljenja o bogovim a....Ali, ako
je njih o v ih predaka. O staiući joj v e m i, o n i n e č in e n iš ta što n e čine i
veruju da su se ti pisci prevarili u najbitnijoj stvari, nek idu u crkve
d ru g i ijudi koji Ćuvaju obiČaje svoje zem lje.”
Gaiilejaca i tam o tum ače M ateja i Luku!"
Prihvatiti predrasudu o starin i, z n a č ilo je im p iic itn o p riz n a ti za
U očim a starih , što više bogova priznajemo, to bolje sluiimo
je đ in o iegitim ne bogove starosedelaca. H riš ć a n i s u b ili v o ljn i d a se iz
Božanstvu, je r su o ni sam o njegovi vidovi, njegova raziićita iica.
raču n a p h k lo n e ovoj p red rasu d i, ali n is u m o g li d a je u sv o je sa svim
Ograničavati njihov broj bilo je bezbožniŠtvo; ukinuti ih sve u korist
njenim posled k am a a da sam i seb e n e u n iš te . Z a je d n o g O rigena,
jednog, zločin. Za taj su ziočin hrišćani bili krivi. Ironija prema nji-
etnički bogovi su bili idoii, ostaci p o lite iz m a ; v eć za je d n o g svetog
ma više nije bila prikiadna: zlo koje su širili bilo je osvojiio previše
Pavla, oni su obićni dem on i. Judaizam ih je sve, o s im sv o g , sm atrao
terena. Sva Julijanova jetkost dolaziia je otuda što više nije mogao
iainim a. wN u h o \a jedina greška”, k aže Julijan o Je v re jim a , „jeste ta
da ih uzim a olako.
Što, trudeći se da udovolje svom b o g u , n e slu že is to v re m e n o i drugima." O n, m edutim , hvali njihovo o d b ija n je d a sle d e m o d u u oblasti vere. »Bežim o d novine u svem u, a p o s e b n o u p o g le d u b o g o v a ”, ovo pnznazue ga je di&kreditovalo i p o slu žiio k a o p o v o d d a se o n optuži
Politeizam više odgovara raznoiikosti naših težnji i naših pobu-
kao „reakcioiurafl” Aii, kakav je to n a p re d a k d o n e lo h rišć a n stv o u
da, kojim a n u d i m ogućnost da se ostvare, ispolje, a da pritom svaka od njih slobodno i u skladu sa svojom prirodom stremi bogu
ođnosu na m nogobošno? N em a tu k v a lite tn o g s k o k a s je d n o g na
koji joj tren u tn o odgovara. Ali šta raditi sa jednim bogom? Kako
drugog boga, s ;edne dvilizacije n a d ru g u , k a o n i s je d n o g jezika
ga zamišljati, kako ga koristiti? U njegovom prisustvu uvek se živi
na drugL Ko bi se usudio da tv rdi d a su h riš ć a n s k i p isc i b olji od
pod pritiskom . M onoteizam guši našu osećajnost: daje nam dubinu tako što nas sužava; sistem prinude koji nam daje jeđnu unutrašnju
mnogobožaCkih Nisu bolji ni p roroci, lak o se n jih o v z a m a h i njihov
no ciiM) C k ero o a 1 Piauta U l o n v rem en u „ n a p re d a k ” su olićava-
dim enziju n au štrb razvitka naših moći, on predstavija prepreku, on nam ne d opušta da se razm ašem o, on nas rastrojava. Biii smo sas vim sigurno norm alniji sa više bogova nego što smo sa jednim. Ako
b ovi se d d jfv i o d : okrenuti i n ieđa zn ačiio je p re ć i u „reakciju".
je zdravlje je d n o od m eriia, koliko sm o samo nazadovaii sa mono-
JubpA ini f t &pravoui pretpoctavijao H o m era, T u k id id a iii Platona.
tetzmom! Pođ upravom više bogova, revnost je podeijena; kad je upućena sam o jed n o m bogu. ona se usredsređuje i razđražuje, i na kraju se pretvara u agresivnost. u veru. Energija više nije raspršena, već je
sni a e a o g u ni porediii sa pisanjem c rk v e n ih o ta c a . S veti Jeronim a n p ru n a K odbofaost koju je osećao čitaju ći ih , p o š to je p re th o d -
fidiki koum yt zabram o h riican sk im u ćiteijim a d a o b ja šn ja v a ju grćke autore b io je t z b b o žestok&j k r iu a n e sam o n jeg o v ih p ro tiv n ik a w ć i n đ i ■jjcfovib nbožavaiaca, i to u svim ra z d o b ijim a . N e želim o
21
KMIl M iKMUUtf «
•vi uuncrma u iMompr«vcu. 7a mnogobo&vo )e karaJcf ito k u nim u n«c pravila n tbkš itm fd i vrtmanja i/nudu imtii i prm«ti m u Vrr« u uotf*Jom. h n ii.arn j,, IMVJ H r iiT jv j» t> k \’.c n o M = M - v r L n i
dfiamtićmm i pmnamnMn 4 N * y im . O tu d a bc«om u6ii «wvr rdigin? Stam. m oofa kmmamta, oatavljala v tm ^
4š po Mymwmom nahrtfoitu Uaberptc boga; polto Vtm ta i« m ta d a * a » 'u m a p rM o d a m |w ftlo n ttr av o m i l i o n ^ ^
; z t z **•* i’n aTi pozdjavj,, t ■ 'i> ,!ii**«“* IM'« « a«voi;no jh) ni
___. __f « ,
SU
*»«** t * p m t j
bl"' rUU'“ non' i BCfflimaa
T—
6VOm " • P o M n o n , lu .» ,u
» » » I - ______ đ* b u d r *o t o w “ « u r» n d 4 ć»ruJflflJ f f f l — tf f l- B tt B*>VUf p o b « ! , hH L ... SMffl*; uiM T, ^ o d n o ^
_ __ jj.
,
„ p a ^a ^,
Vi'w i’ii« *nW M «retv«. onc divrn
*h *»WHffl«^i.L___ 1«du <««», ufi,o,-«u od mnoKolhištvi m m
H j . “*««yu vrru 4a |* aiagto d« pA *f U» li h i Ju rovuutf s\o)»nr fflmmiliu.il. *S
Ifflffl«
l* ^ aL« f f l « » > . . *
«c
tK* ‘U r* fHMirbt u ir r f-—■ •
mm i jjr* -« * sv^f« H fim m a k im * * * *
“ m*mv
\—
------
lliih'a—rm m pmfciHln pteveKkem a a ip io iiml)mm t fe«> ^j^im inHm nm Titta m daN nalntiiilinA f mffrfcnaidm—
jo
C k n t ^ d i
p«. iuutik>
$*
mđ»i m produMmM. «Ja wd«
m fm .
GM
^ | i Joffnc dftg u lato^tmtovu. cKinrdmu mu tpmlm pmm..* b n 011 ni po kopi ocnu m mm da p«koma, im iin iu mn A fn iu |g ^ im i araai m tu »kibodbo kfrt«. da m ttthm 1*0)1 in i|)i» k • , da od tirinuc doktruuinih ttin amli pobip aa lalm tto c* t««Mt - ili n p p e mpUvai afcvtvahni - a i k n fk l udu a«kii|aMfrp* Avantur« spuunof duha. dutua p ttvak ĆaiĆa » amaasaraaf Mp> u ttbcralno) rvltgiji. oaa p tmhi »iuah » tinuiratapuA tb m tm m iluhmimi bt kttfv 11u k Namfući udttpt drufDf m ttilti oaua lofa. daMa» m a uiomii I u n)cf» i u »cbc (ovo aran|an|a poadatavba p ia i a a m podabvat ki>|t uno oatvartb sa dvc htl)»>i« fodma). Mfmvati t fpar i naic ponort, uniitiii. jednu po )adna» apifpv lafia. a m ik 1 «franii ifpfovu tuftutncu dvaatrukimi afpaaipim ananpa 1maAma Ifadl antihr mmi imunvaii n o p bogpvr Ml aa pmviia aimani di bi i Htinii i 6 nab pfjdmctian p n u b a a a f N to m Id a i pmb* «ai a m ioloffc u laninfppa |n i mn btn daani, bda m f nppammm « m suIbj m-frnrri kfipt niitninr t1 nnfjBrTtrri "*^,k a s - ^ a hmmbaommni vtconmiba Kad ova| mat poafanc aaniafai;. i na naocamm da f t in d u dodM «a apm padunui. lob «« at naiaM m • van m a nfnmi mgnrfi ii p ia a 1drufp »a a m t a a aaaoaik a i * — nfdbaMbom mmmtfimau> iaim|r a šk ft bopi o apma nmnna
" uiHišitty fe iia f ,, i p ^ ^ i | u f u
fflfflktr
2 ^ * ^ « && 1 *
•» * i • « ■ * » yero^ i«4no ia Lu mMm W mmab x> wd i v
bhp aatt amdmpi a bopnm m *amac« bmifinam jnna • M on «•■*
M mmbt db dadfeumHi fdNmi biifai pmmda p • pnbv ^*b«bm 4« bmdb a dmHa ««b»
ib aii
mtmtš>% O m U
apan nammamii M b a
*M U M,
_ SOVf fi<)<jQVl
omogu&fo. jc poUttirmu dd s t uprkos svemu posrcdno produ>i, h nijc Klo
prcvišc visto hriščanslvo sigurno M irnzvaio 0p^
širofrcniju. Mn itngo\xvrlo Tbrtulijnn, dnša je prifvdno mnogobošo/ fet BUo koii bogv ako odgi'vnra na&im hitnim i u srdnim tražcnjlnia pttdstftvlia ra nsvsN’i^tk vitalnostu đodatni polct; stv*ar stoji drukcijc kad nam je namctnut iii kad nc ođgovam nikakvoj potrcbi.
Mnogo.
boštvo ic pogitiilo Jto ic prihvatilo i usvojilo prcviJc bogova: ubila
prlhvnčcn: „Odnklc dolnzl tnj JcdirntvcnL uMmljcni. rwpu4tcnl bog, 7A kogn nc znn nljcdna ilobodna nacija, nljedna kfiljcvina,,,*” Prcmn jcdnom stnrom rimskom prophu, niko nijc >mco da obo fcnvft novc Ili stnrc bogovc nko ih prcthodno nijc prlhvatila držova, tnčnljc scnnt, jcdini mcrodavan da odlući koji vu bogovi zaalužžvali da budu prihvaćcni, a kojc jc trcbalo odbaciti. Hri.ićan.tki bog, koji sc pojavio na pcrifcriji carstva \ itigao do Rima ncproptinim sred
ga ic sopshTna Sirokogrudost i prctcrano razumc\*anjc. ubio ga jc
stvima, kasnijc ćc sc osvctiti zbog toga $to jc u njcga morao da udc
maniak nagona.
na prcvaru. Jcdnu civilizaciju možcmo da uništimo tck posto uništimo njcne bogove. Hrisćani. koji $c nisu usudivali da carstvo napadnu fromalno, okomili s.u se na njegovu religiju. Pristali su da budu progonjeni samo da bi imali više razloga da je napadaju i tako zadovdje svoni nezadrživu potrebu da mrze. Kako bi samo bili ncsrcćni da im nisu dodclili zvanje žrtve! Kod mnogobožaca im je smctalo sve, čak i niihova trpeljivost Sjgurni u svoje istine, nisu mogli da pojme da neko prihvata ono što je samo verovatno, ili ispoveda veru ćiji svcšteniH obični činovnici zaduženi za obredna prenemaganja, rdkome ne nameču kuluk iskrenosti.
Ako. da bismo istrcbili gubu jastv’a. računam o jos sam o na prividc, nc možemo a da nc žaiimo za ncstankom jcdnc rcligijc bcz dramc. bcz samoprcispitivania, bcz podsticanja na grižu savcsti, za rcligiiom podicdnako povrsnom i u svojim načelima i u svojoj praksl U anUd k biža duboka hlozofija, a nc rcligija; u m odcrnom dobu icdino jc hmćansh’o bilo uzrokom „dubine' i raznih, njcm u svojstvcnih. razdirania. Upravo razdoblia bcz izrazite vere (helenističko ili nase) nastoje da bogovc razvrstaju, ali ne tako da ih đele na prave i lažne. Nasuprot tome. ideja da oni mogu biti jeđnako vredni potpuno je oeprihvatiiiva u vremenima u kojima preovlađava rev n o st Molitva se nc upuaije nekom vercvatno pravom bogu. O na se n e bavi tančinama, niti trpi stepenovanje unutar vrhunskog: čak i kada sumnja, ona to čini u iroe Istinc. Se molimo se nijansi. Sve je to tačno tek otkako je nastupila monoteistička napast Sa paganskom pobožnošću stvari su stajale drukčije. U Oktaviju, pre nego $to je izložio odbranuhrišćanskog stanovista, autor, Minucije Feliks, stavlja u usta CedHja, paganskog predstavnika: »Obožavaju se nacionalni bogovr Cercra u Ekusmi; Cibela u Frigjii; Eskulap u Epidauru; Bel u Haldeji; Astarta u Siriji; Dijana u Tauridi; Merkur kođ Gala i svi bogovi skupa u RimuT I dodane povodom hrišćanskog boga, koji jedini nije 24
Dok sebi ponavljamo da je život podnošljiv jedino ako možemo da menjamo bogove i da monoteizam sadrži u kliri sve oblike tiranije, nismo vise spremni da se žalostimo zbog antickog ropstva. Bolje je bilo biti rob i moči obožavati boga koji nam je po volji, nego biti „slobodan” i pred sobom imati uvek istu vrstu božanstva. Sbboda, to je pravo na razliku; budući mnoštv’o, ona pretpostavlja raspršenost apsohitnog, njego\’0 razlaganje na bezbrpi jednako opra\xianih i privremenih istina. U fiberalnoj demokratin postoii izvestan skriveni (ifi, ako više vofite, nesvesni) slpj pofiteizma; i obratno, svako autoritarno uređenje ima nešto što fiči na prerušeni roonoteizam. Monoteistička logika ie imala neobične posledke: čim bi se mnogobožac preobratio u hrišćanstvo. postajao bi netrpeljiv. Bolie 25
EMIL M, SIORAN
,...... ........................ — ■ - ■ NOVI BOGOVI
je bilo nestati sa masom uslužnih bogova nego napredovati u senci jednog despota! U vrem enu u kojem , u n e d o sta tk u verskih, pri. sustvujemo ideološkim sukobima, pred n am a je isto pitanje koje je opsedalo poznu antiku: „Kako da o d u stan em o o d toliko bogova radi jednog?“ S tom razlikom, m eđutim , što je žrtv a koja se od nas traži na niioj ra\mi jer je sad reč o m nenjim a, a n e viŠe o bogovima. Čim neko boianstvo, ili neko učenje, teži vrh o v n o j vlasti, sloboda je ugrožena. Ako vrhunsku vTednost nalazim o u trpeljivosti, sve što nju ugrožava treba smatrati zloćinom, počev o d o n ih preobraćeničkih poduhvata u kojima je Crkva ostala n en ad m a šn a. A ko je pretertvala govoreći o teiini progona koje je trp ela i sm ešn o uvećavala broj mučenika, činila je to jer je i sama predugo bila je d n a opresivna siia, pa je trebalo da svoja nedela opravda uzvišenijim izgovorima: nije li osta\iti nekažnjenim opasna učenja značilo izdati one koji su se za nju žrt\o\,aIi? „Zabhidele” je, dakle, uništavala iz osećanja vemosti, i pošto je i sama četiristo godina bila progonjena, davala je sebi pravo da sa svoje strane proganja četrnaest vekova. U tom e je
budu razdvojeni”. U svom bezum nom prozelitizmu, hrišćani nisu bili spremni da se toga pridržavaju: dobro su shvatali korisnost ieša, dobit koja iz njega m ože da se izvuće. Mnogoboštvo nije zataškavaio sm rt, ali se dobro čuvalo da je previše pokazuje. Rukovodilo se temeljnim načelom da se sm rt ne slaže sa svetlošću dana, da ona vređa svetlost; sm rt je pripadala noći i božanstvima pakla. Gaiilejci su sve prekrili grobovim a, govorio je Juiijan koji Isusa nikad ne zove drukčije nego „m rtvac”. Za m nogobošce dostojne tog imena novo praznoverje moglo je da liči sam o na rabljenje, na vrednovanje ružnog. Tim više m ora da su žalili zbog njegovog napredovanja u svim sredinama. O no što Kels nije im ao priliku da upozna, a Julijan jeste, i to odlično, bile su one m lake pristaŠe hrišćanstva koje su se, nesposobne da ga u potp u n o sti prihvate, ipak upinjale da ga slede iz straha da ne ostanu p o strani i ne budu isključene iz „budućnosti” Bilo iz oportunizm a, bilo iz straha od usamljenosti, hteli su da stupaju pored ovih „skorojevića”, koji će ubrzo biti pozvani da preuzmu ulogu gospodara i krvnika.
tajna, čudo njene dugovečnosti. Nikada m učenici nisu bili osvećeni sa više sistema i večom pomamom. Pošto se pojava hrišćanstva podudarala se pojavom Carstva, izvesni oci (Evsevije, na primer) tvrdili su da je ova podudarnost imala dublji smisao: jedan Bog - jedan Car. U stvari je ukidanje nadonainih barijera, mogućnost kretanja p rostranom državom bez granica omogućila hrisćanstvu da nadire i da hara. Da m u širenje time nije bilo oiakiano, hrišćanstvo bi ostalo obično disidentstvo u oknlju mđaizma, umesto što je postalo osvajačka i, jo š gore, propagandisfićka religija™ Služilo se svim i svaćim sam o da bi nam am iIo> da bi se potvrdik) i proširib, pa je čak irvelo i sahrane p o danu, dja ie vddepnost bila prava uvreda i za mnogobošce i za bogove sa Oiimpa. julijin beieii da su stari zakonodavcž sm atrali da „pošto se život t smrt razhkuju kao dan i noć, ćinovi vezani za njih treba da
Ma koliko opravdana bila njegova strast prema pokojnim bogovima, Julijan nije im ao nikakvu šansu da ih vaskrsne. Umesto što se uzalud trudio da to postigne, bolje da se iz besa udružio sa manihejcima i sa njim a potkopavao Crkvu. Tako bi, žrtvujući svoj ideal, barem mogao da zadovoiji svoju osvetoljubivost. Na koju je još kartu mogao da igra osim na osvetu? Pred njim se otvarala sjajna karijera uništitelja i on bi joj se m ožda i predao da ga čežnja za Olimpom nije zaslepljivala. Ali bitke se ne biju u ime žaljenja. Uostalom, umro je mlad: jedva da je vladao dve godine; da je pred sobom imao deset ili dvadeset godina, kakvu bi nam uslugu učinio! Hrišćanstvo, verovatno, ne bi uspeo da uguši, ali bi ga barem naterao na više skromnostL Bili bismo manje ranjivi, jer ne bismo živeli kao da smo centar sveta,
EMIL M. SIORAN
__ ^
NOVIBOGOVI
kao da se sve, pa i sam Bog, vrti oko nas. Otelovljenje je najopasnije laskanje koje smo doživeli. Ono nam je odredilo previsoki status nesrazmeran sa onim što stvarno jesmo. Dajući ljudskoj anegdoti dostojanstvo kosmičke drame, hrišćanstvo nas je prevarilo u pogledu naše beznačajnosti, gurnulo nas u zabludu, u bolesni optimizam koji, uprkos očiglednosti, ne razlikuje sporo napredovanje od apoteoze. Razboritija, paganska antika je čoveka postavljala na njegovo mesto. Kada se Tacit pita da li večni zakoni upravljaju zbivanjima ili se ova dešavaju slučajno, on ne daje odgovor, već pitanje ostavlja otvorenim i ta otvorenost dobro odražava opšte osećanje starih. Suočen više nego iko sa tom mešavinom konstanti i odstupanja od koje se sastoji istorijski proces, istoričar se nužno dvoumi između determinizma i nepredvidljivosti, zakona i hira, fizike i slučaja. Nema te nesreće koja se po volji ne da objasniti nekom nepažnjom proviđenja, ravnodušnim slučajem ili neumoljivom sudbinom. Ovo trojstvo, koje je toliko pogodno za svačiju upotrebu, a naročito za razočarane duhove, zapravo je ono najutešnije što mnogobožačka mudrost može da ponudi. Ljudi modemog doba ga nerado prihvataju, kao što nerado prihvataju i onu tipično antičku ideju po kojoj je zbir dobra i zla nepromenljiv. Opsednuti napretkom i nazadovanjem, mi implicitno pristajemo na to da se zlo menja, bilo da opada ili da raste. Istovetnost sveta sa samim sobom, ideja da je osuđen da bude ono što jeste, da budućnost ne može ništa bitno da doda postojećim datostima, ova lepa ideja nije više u opticaju; to je zato što je budućnost, predmet nade ili užasavanja, naše pravo mesto; u njoj živimo, ona nam je sve. Suštinski hrišćanska, opsednutost onim što će tek doći svodi vreme na pojam predstojećeg i mogućeg, i čini nas nesposobnim da pojmimo nepomični trenutak koji počiva u sebi i izmiče pogubnoj uzastopnosti. Ćak i kad je lišeno svakog sadržaja, iščekivanje je praznina koja nas ispunjava, zebnja koja nas umiruje, toliko smo nesposobni da stvari posmatramo statički. „Nema 28
potrebe da Bog popravlja svoje delo” - ovo Kelsovo mišljenje, koje deli čitava jedna civilizacija, protivi se našim sklonostima, našim nagonima, samom našem biću. Možemo ga odobriti tek u nekom izuzetnom trenutku, u nekom napadu mudrosti. Ono čak protivreči i onome što misli vernik, jer se u verskim sredinama, više nego u drugim, Bogu zamera upravo njegova čista savest, njegova ravnodušnost prema kvalitetu svog dela i odbijanje da ga popravi. Budućnost nam treba po svaku cenu. Verovanje u sudnji čas stvorilo je psihološke uslove za verovanje u smisao istorije: štaviše, čitava filozofija istorije samo je prateći proizvod ideje o sudnjem času. Možemo mi koliko nam je volja zastupati ovu ili onu teoriju ciklusa, s naše strane reč je o čisto apstraktnom prihvatanju; u stvari se ponašamo kao da istorija teče pravolinijski, kao da različite civilizacije koje se nižu jedna za drugom nisu ništa drugo do etape kroz koje, u svojoj težnji da se ispolji i ostvari, prolazi neka velika zamisao, čije se ime menja zavisno od naših verovanja i ideologija. *
Ima li boljeg dokaza manjkavosti naše vere od činjenice da za nas više nema lažnih bogova? Ne vidimo više kako bi bog kome se molimo ili neki drugi sasvim različiti bog mogli biti podjednako prihvatljivi za nekog vernika. Vera je isključivost, izazov. Hrišćanstvu je odzvonilo zato što više ne može da mrzi druge religije, što ih razume: sve mu više nedostaje vitalnost koja je izvor netrpeljivosti. A netrpeljivost je bila razlog njegovog postojanja. Na svoju nesreću, hrišćanstvo nije više čudovišno. Kao i umirući politeizam, njega je zarazila, paralisala prevelika širina pogleda. Njegov bog ne uživa više među nama ugled veći od ugieda koji je Jupiter uživao među poraženim paganima. 29
EMIL M. SIORAN ______________________________________ ________________ __ ^ -____________________________________________ NOVI BOGOVI
Na šta se svodi brbljanje o „smrti Boga” ako ne na umrlicu hrišćanstva? Ne usuđujući se da napadnemo sam u religiju, okomljujemo se na gazdu, kome zameramo što je neaktuelan, stidljiv, umeren. Niko se više ne boji niti poštuje boga koji je proćerdao svoj kapital okrutnosti. Obeleženi smo svim onim vekovim a kada je verovati u njega znaćilo plašiti ga se, kada sm o ga iz straha zamišljali i kao milostivog i kao bezobzimog. Koga on m ože da uplaši sada kada sami vemici osećaju da je prevaziđen, da se ne uklapa u sadašnjost, a još manje u budućnost? I kao što je m nogoboštvo moralo da ustukne pred hrišćanstvom, tako će i hrišćanstvo m orati da popusti pred nekim novim verovanjem; lišeno agresivnosti, ono više ne pređstavija prepreku upadu drugih bogova; dovoljno će biti da se oni pojave, a možda će se i pojaviti. Oni bez sum nje neće više imati ni lice, pa ćak ni masku bogova, ali zbog toga neće biti m anje strašni. Za onoga za koga se sloboda poistovećuje sa vrtoglavicom, vera, ma otkuda đolazila, makar bila i antireligiozna, predstavlja spasonosnu prepreku, prižeijkivani, sanjani lanac, koji treba da zauzda radoznalost i groznicu, da zaustavi zebnju od neodređenog. Kad ovakva vera pobedi i ustolid se, ona odmah smanji broj problem a koje sebi moramo da postavimo, i gotovo tragično svede naše mogućnosti odlućivanja. Oslobađa nas tereta Izbora; opredeljuje se umesto nas. Tananiji mnogobošd, koji su dozvolili da ih nova religija privuče, tražili su upravo da neko odiućuje umesto njih, da im pokaže kuda da idu, kako vise ne bi morali da okievaju na pragu tolikih hramova, niti da se dvoume izmedu toliko bogova. Ovo religiozno vrenje bez verov&nja koje je svojstveno celom aiek&andrijskom razdobiju, zavriava se upravo umorom, odbarivanjem duhovnih lutanja. Istovremeno poctojanje viie istina napada se bas zato što se niko više ne zadovoljava moiim koje mu svako nudi; teži se ceiini, ali ogranićenpj. omedenoj, bezbednoj, toliko je velik strah da se iz univerzalnog padne u netzvetno, iz neizvetnog u nesigurno i bezoblično. Ovo 10
stropoštavanje, koje se svojevremeno desiio mnogoboštvu, sada se dešava hrišćanstvu. O no propada, žuri da propadne; baš to ga čini podnošljivim za vernike, koji su sve blagonakloniji prema njemu. Mržnja na mnogoboštvo nije prestala ni kada je ono već bilo poraženo; hrišćani su bili besni ljudi, nespremni da zaborave, dok su u naše vreme svi već oprostili hrišćanstvu. Već su u XVIII veku argumenti protiv njega bili istrošeni. Poput otrova koji je izgubio moć, ono više ne može nikoga da spasi niti osudi na prokletstvo. Ipak je previše bogova srušilo da bi ga, ako je po pravdi, mimoišla sudbina koju je ono njima dodelilo. Kucnuo je čas njihove osvete. Mora da se raduju što je njihov najljući neprijatelj pao nisko koliko i oni, jer ih prihvata sve bez izuzetka. Dok je pobeđivao, rušio je hramove i povređivao savesti gde god bi se pojavio. Novi bog, makar bio razapet i hiljadu puta, ne zna za milost, mrvi sve pred sobom, bori se da osvoji što više prostora. Zato nas teško kažnjava što ga nismo priznali ranije. Sve dok je bio nepriznat, mogao je i da nas privuče: još u njemu nismo bili prepoznali stigmate pobede. Nikad religija nije „uzvišenija” nego kad počne samu sebe da shvata kao praznoverje i kad ravnodušno posmatra sopstveni zalazak. Hrišćanstvo je nastalo i razvilo se u mržnji na sve što nije bilo ono samo; ova ga je m ržnja održavala tokom čitavog njegovog uspona; kad se uspon okončao, nestalo je i mržnje. Neće Hristos ponovo silaziti u Pakao; još jednom je položen u grob i ovoga puta tu će i ostati, iz njega verovatno nikad neće ponovo izaći: nema on više koga da oslobađa ni na zemljinoj površini ni u njenim dubinama. Kad razmislimo o nasilju koje je pratilo njegovu pojavu, ne možemo a da se ne prisetimo onoga što je Rutilije Namatijan, posiednji paganski pesnik, uzviknuo: „Da su bogovi samo hteli da Judeja nikad ne bude osvojena!” Pošto je usvojeno da su svi bogovi bez razlike pravi, zašto da se zaustavljamo na pola puta, zašto da ih sve ne ispovedamo? Bila bi 31
tMii
g jjanjajući s« svojim žrtvam^
1 J H * # “* » g g g L ^ tako i postupi. Takobi,po Pfsroa n«kin> » i4“n4> . S inwia &St da okupi te olupine sa ugkdu iia antiike l l ,a 'a* ^ „ , 3 , Ali. da ponovim o, potreb-
bisvi0 1možli| seponovo javc.
PALEONTOLOGIJA
Iznenadni p lju sak n a te ra o m e je je d n o g je s e n je g d a n a d a u đ e m u PrirodrtjaČki m u zej i tu se s k lo n im n a n e k o lik o tr e n u ta k a . Z a d rž a h $e, m eđutim , čitav sat, a m o ž d a č a k i d v a ili tr i. M e se c i su p ro te k li o d te slučajne p osete, a Još n is a m z a b o ra v io o n e oČ ne d u p lje k o je u v a s zureupornije o d o čiju , o n a j v a š a r m r tv a č k ih g lav a, o n o a u to m a ts k o keženje n a svim n iv o im a z o o lo g ije . Nema m e sta g d e n a m ^ e p r o š lo s t s n a ž n ije p re d o č a v a . M o g u ć n o tu izgleda nezam isliv o ili s u lu d o . Č o v e k im a u tis a k d a je m e s o iščezlo tek što je nastalo , d a Čak n ik a d i n ije p o s to ja lo , d a n ik a k o n ije m o g lo da srasta u z ove sv e č a n e k o s ti, p u n e se b e . L ič i n a m n a o b m a n u , n a podvalu, n a p re ru ša v a n je iz a k o je g se n e k rije n iš ta . Z a r je b ilo s a m o to? Ako i n ije b ilo v iš e o d to g a , k a k o m u o n d a p o la z i z a r u k o m d a u meni izaziva o d v ra tn o s t ili u ž a sa v a n je ? O d u v e k s a m o se ć a o p o s e b n u naklonost p re m a o n im a k o ji s u b ili o p s e d n u ti n je g o v o m n iš ta v n o š ću i po seb n o je istic a li: p r e m a B o d le ru , S v iftu , B u d l.. Ia k o je to lik o očigledno, o n o je ip a k a n o m a lija ; š to g a v iš e o d m e r a v a m o , to g a s a većim u ž a sa v a n je m z a o b ila z im o , i o d to g s iln o g v a g a n ja s e o k re ć e mo m in eralu , s k a m e n ju je m o $e. D a b is m o p o d n e li p r iz o r ili id e ju mesa, p o tre b n o n a m je v iš e o d h r a b r o s ti, p o tr d b a n n a m je d n i z a m . 31
EMIL M. SIORAN
PA L EO N TO LO G IJA
Reći, kako je to ućinio jedan crkveni otac, da ono pripada noći, znači ne poznavati njegovu prirodu; ukazivati m u preveliku čast; nije
senilnosti oponašaće m ajm una, a i ne vidimo šta bi mu drugo preostalo.
ono ni čudno ni mračno, već do nepristojnosti, do ludila kvarljivo; ono je ne samo sedište bolesti već sama bolest, neizlečivo ništavilo,
*
fikcija koja se pretvorila u opšte zlo! Predstava koju o njem u imam je predstava grobara koji naginje metafizici. Grešim, bez sumnje, što na njega neprestano mislim; ne može se živeti, a njega stalno imati u pameti: to bi ubilo i najsnažnijeg čoveka. N edopustivo je osećati ga kako ga ja osečam; ono to koristi, tera me da m u dajem neprimereni značaj, i toiiko me zaokuplja i vlada m nom e da m i se u m pretvorio u utrobu. U poređenju sa čvrstinom, sa ozbiljnošću kostura, ono je smešno privremeno i neozbiljno. Ono godi, ono prija čoveku koji je, kao ja, omamljen prolaznošču. Zbog toga se i osećam tako ugodno u tom muzeju gde nas sve poziva da se prepustim o euforiji sveta očišćenog od mesa, radosti zagrobnog života. Na uiazu uspravljen čovek; sve druge životinje su povijene, utučene, poiegle, čak i žirafa, uprkos svom vratu, čak i igvandon, smešan u svojoj volji da se uspravi. Uzalud su se i stvorenja bliža nama, ovaj orangutan, ova gorila, ova šimpanza, upinjali da se usprave. Posle neuspelih napora, ostali su tu, jadni, zaustavljeni na pola puta, ometeni u svom traganju za uspravnošću. Takoreći grbavcL I mi bismo, zaceio, još bili kao oni da srećom nism o napravili odsudni korak napred. Od tada se trudim o da izbrišem o svaki trag svog niskog porekia; otuda taj izazovni izgled toliko karakterističan za čoveka. Pored njega, njegovog držanja, njegove uobraženosti, i dinosaurusi izgledaju stidljivi No, kako njegove prave nevolje tek počinju, imače on vremena da postane mudriji. Sve ukazuje na to da će se vratiti na početnu fazu i pridružiti ovoj šimpanzi, gorili, orangutanu, da će ponovo na njih ličiti i sve teže moći da veselo pocupkuje u svom uspravnom stavu. Možda će čak, povijajući se od umora, biti pogrbljeniji od svojih nekadašnjih drugara. Na pragu 34
Mnogo više od kostura, meso je to, hoću reći mrcina, koje nas muči i zastrašuje, ali nas istovrem eno i smiruje. Budistički monasi su rado obilazili kosturnice: koji je prizor sigumije mogao da zauzda želju i od nje nas oslobodi? Pošto se jezivo ukazivalo kao put oslobođenja, naši su ostaci uživali veliku naklonost u svim razdobljima verskog žara i udubljivanja. U srednjem veku ljudi su se obavezivali na spasenje, verovali su odlučno; leš je bio u modi; vera je bila snažna, nesavladiva, volela je m rtvačko bledilo i smrad, znala je da se iz trulog i gadnog može izvući korist. Danas se razvodnjena religija vezuje još samo za dobroćudne fantazme, za Evoluciju i Napredak Od nje ne možemo očekivati da nam pruži moderni ekvivalent Mrtvačkog plesa. „Nek se onaj ko teži nirvani p otrudi da mu ništa ne bude drago”, čitamo u jednom budističkom tekstu. Dovoljno je osmotriti ove sablasti, pomisliti na sudbinu mesa koje je za njih prianjalo, pa shvatiti nužnost ravnodušnosti. N ema askeze kojoj ne prethodi razmišljanje o m esu i kosturu, o zastrašujućoj trošnosti prvog i nepotrebnoj trajnosti drugog. Vežbanja radi, dobro je povremeno se odvojiti od svog lica, od svoje kože, skinuti ovaj varljivi omotač i, makar za trenutak, odložiti ovu h rp u sala koja nam smeta da vidimo ono suštinsko u nama. Posle ovakve vežbe slobodniji smo i usamljeniji, gotovo neranjivi. Da bi se savladale naklonosti i neprilike koje iz njih proističu, potrebno je udubiti se u posm atranje krajnje nagosti bića, pogledom prodreti u njegovu utrobu i ostalo, valjati se u njegovim groznim izlučevinama, u fiziologiji budućeg mrtvaca. Ovo posmatranje treba da bude metodično a ne bolesno, da liči na usmeravanu obuzetost, 35
tMIL fti.
kop je narotilo yion m < n « sskaiemima. Kostur n as podstv, vedrifHi, \ti na odnttMasne od * b e .U p ouci 17 niitavnotti V<, , u aadr i pdaa i dnagl. asći se po&avećujc sa uniitenjefn spo^. Nr rrbiftirr *Mi mpeđmt pe^cdinosl ovikve pouke, a tlvrti i ^ doriuhu se prm dim a!
HapMlovfaa je Mo uao vretnr u kome *u usaml)enici mogjj ^ uipsutio fvofrpooofeada Aibogtoga nesmatraju opsednutim, pore. flMĆiaiM a a u ir tf * " ” 1* mje nosila negativni koeficije^ kao llo pr fio dšćtj sa m m . Žrtvovali su d e se i, dvadeset godina, pg i HmMa n l p ia o | pndatećanja, jednog Hrska apsoluta. h4 u&tna’ ims psdino u vrememma u k o jim a se smatralo |e i&reah fusu/vHemti ipidski primerak A tog primerka, složićctt te. ubrzo u nestati Vct vekovima, jedva preživljava. Kome bi se on i obraćao u «wetu kop p smatra „parazitom”. U k lo n je n je 1iz Tibeta, poskdr^c ztmitc u kopij ft m nefto znaćio. Bilo je, međutim, veoma tiieiržo mnirti da iamo možda i daruu hiljadr p u stin ja k a meditiraju o MflflM Fradfiaparanuir. Makar imao samo m rsk e strane, monaiki brvut h poi m tk vndeo v ik od biio k o g drugog ideala. Više nego tkad. uebab bi da građttno manastire... za one kpji v e ru ju u svr i za onr kofi ne vcruiu m u ka! Kuda pobeći? Nema više n ije d n o g mesta hb kpjcm sr ovaj svet možr mrzeti profesionalno.
Da btsmo popmii nestvarnott i proželi se njom, p o tr e b n o je imau pameti. Onoga dana kad je osetimo, kad je ugledamo, sve postaje nestvamo, osim uve nestvarnosti koja je đ in a ć in i livot
ti jr ftiino
snošljivim.
Biti opscdnut spojem, o sećati sve snažnije, da sm o u najboljem siućaju samo mesto u kojero se susreće nekoiiko za tr e n u ta k sastavijenih demenata, znak jr buđenja. Jastvo shvaćeno kao su p sta n cijaina i ncsvodiva datost više nas zbunjuje nego ito n a s u m iru je; 36
i ]------
-----------------
-----
fALftOIITOLOOftA
kako prihvstiti da vžie n em a ttećega Ito sc, Ć'iniio nam k , taavtm dobro držaJo; kako &e odvojiti o d nećega ito opstaje po tcbi. ito ja te f Zabiude sc, ma koiiko biia ukorenjena, m ožem o odobodin; ali b a ćiniti sa nećim ito jc p ostojano, trajno? Ako poctoji tam o ono bo postoji, ako ic biće tv u d a pokazuje, kako se o d njega otrgnuti bez pomctnje? P retpostavim o, iz p redostrožnosti ih iz terapeuukih razioga, da je posredi o p ita prevara. Potle ctraha od toga da flććcg ncnu, doiazi strah od to g a d a nećeg ipak im a. Sasvim drugaćije pnhvatamo rastanak sa nebićem nego sa bićem . Ne zato ito ovaj tvet ne poitpji, već zato što njegova stv arn o st nije ttv a m a . Sve izgjeda kao da postojU a n išta nc p o c to jl
Svako osmišljeno trag an je, Ćak i za n irv an o m , ako nism o tiobod' ni da od njega o d u sta n e m o , sm e tn ja je kao i svaka druga. Znanie
od kojeg pravim o ido la p re tv a ra se u neznanje, kako nas jc tomc vcć ućiia m u d ro st veda: MU g u sto m su m ra k u o n i koji se prepuitaju neznanju, a u još gušćem o n i ko ji uživaju u znanju.* Misiiti nrvoijno, iii, bolje, uopšte ne m isliti, već stajati u m estu i gutati tiiinu, to jc ono do Ćega treba d a n as d o v ed e lu cid n o st. N ijedno se uiivanje ne da porediti sa uživanjem ko je o sećam o k a d zn a m o da ne mislimo. Prigovoriće nam: zar z n a ti d a ne m islim o nije mišijenje? Svakako, ali beda mišljenja tu je p re v ia d a n a u o n o j m eri u kojoj, umesto da ikaćemo s ideje na ideju, svesno o stajem o u n u ta r jedne od njih, koja odbija sve ostale i sa m u sebe p o n išta v a ta k o ito sopstvenu odsutnost uzima za sadržaj. Ovo u p iita n je u n o rm a ln i m ehanizam duha plodno je jedino ako možemo da ga p o žeiji ponavljam o: ono treba da nas izieći od robovanja znanju, o d p razn o v erja kojeg im a u svakom siitemu, Osiobođenje k o je nas zavodi, opsenjuje, nije pravo osiobodenje. Odreknimo se svega, poćev o d ieije, tog uzroćnika straha. Kada se svega piašimo, jedini sp as j.e d a m isiim o da set ako je strah stvaran - a jeste, jer je osećaj, i to osećaj viie od svih drugih - svet koji ga uzrokuje svodi na privremeni skup n estv am ih eiem enata, da 37
E M l l M. SIORAN
•■
HALEONTOLOGIJA
je zapravo strah utoliko ved ukoliko viže verujemo u sebe i u svet, a da se neiiostivno smanjuie kad otkrijemo da smo i mi sami i taj svet samo varka. Stvama je samo naia pobeda nad stvarima, stvaran je samo ovaj sud o nestvamosti koji naia lucidnost izriče svakoga daiuu svakoga sata. Osloboditi se znači radovati $e toj nestvarnosti i ta njom neumorno tragati.
V'ideno tpoba. svako biče je slućajnost, laž (osim u ljubavi, ali liubiv se poctx\'ha tzvao znanja i istine). Možda bi trebalo da sebe gMamo spoha. otprilike onako kako giedamo druge, i da pokuk n o da sa sobocn ničeg zajedničkog: ako bih se prema pnnim kao stranac. sopctvenu smrt bih posmatrao sa savršettfiipBnrrannrTesovanošcu; kao ni moj život, ni moja smrt ne bi bila -®ou* 6ck mi pnpadaru i dok za njih odgovaram, i život i smrt M mkabam knpa nadmatiijn moje moćL Kakvo olakšanje, naprotiv, kadsAeabedMBdionincmajupravogpostojanja ida nebi ni treba ” da me se tičui Zaiio onda. znajući da je na kraju sve nestvarno, da * omamm kopetompem? Zanosim se, nema sumnje, ali bez strasti, ■dtakvo tantmanje ne osećam za njih. Ovu nezainlaapof serifli. postššem samo onda kada svoje staro ja LAflicnilB kope na tfvan gieda jasno i trijumfuje ovde, usred ■ ■ k gdc me §wt ugmiava. gde mi se i onaj čovek koji sam ■ BKad n o e s j dakk i nerazumljiv. O ćigiednosa kojima sam nekad ^**1*10 »<• sadi mdiai saviicno ju a o Frednost koju iz toga izviaicse u oi viie ae otećam nikakvu obavezu prema sopstvenocn b m l kna li bo^tg okvira za razmišljanje o v,n*a prazmne o knpina gpvoce tekstovi mahajane, kop tako ram su iap i razhctfe tjpove nepostojanjaf To je zato k»i #w^eas 0 akiitno atarne n atvafn osti. IB
Gotovo je neverovatno do koje mere strah prirasta uz meso; za njega se lepi, od njega ne razdvaja i gotovo ne razlikuje. Ovi kosturi to ne osećaju, srećni kosturi! Strah je jedina bratska veza koja nas spaja sa životinjama, iako one za njega znaju samo u njegovom prirodnom, boije reći zdravom obliku; ne znaju one za onaj drugi, bezraziožni strah koji, zavisno od naših hirova, svodimo bilo na neki metahzički proces, bilo na neku ludu hemiju, i koji nas svakog dana, u nekom nepredvidljivom času, spopada i obuzima. Da bismo ga saviadali, potrebna nam je pomoč svih postojećih bogova. On nas stiže u času naše najveće svakođnevne klonuiosti, u trenutku kad nas samo jedna sitnica sprečava da se onesvestimo; ta sitnica je tajna naše uspravnosti. Ostati prav, uspravan, pretpostavija dostojanstvo, disciplinu kojoj su nas teško učili i koja nas uvek spasava u posiednjem času, u onom trzaju u kojem shvatamo koiiko je toga nenormalnog u sudbini mesa, ugroženog, bojkotovanog od svih ekmenata koji ga određuju. Meso je izdalo materiju; neiagodnost koju oseća i trpi njegova je kazna. Uopšte uzev, živo se ukazuje kao krivo u odnosu na mrtvo; život je stanje krivice, stanje utoiiko teže sto ga niko nije istinski svestan. Ali greška svojstvena jedinki, koia jje mući i mimo njenog znanja, koja je cena koju ona piaća za pravo na ođvojeno postojanje, za zločin protiv neizdeljenog sveta, ta greška, iako nesvesna, nije manje stvama, i i te kako je prepoznatijiva u utućenosti stvorenja. Dok se krečem među ovim kosturima, pokušavam da sebi preditavim teret koji mora da su nosili, a kad zastanem pred tri majmubi, ne mogu a da zastoj u njihovom razvitku ne pripišem nekom jfljffli opterećenju koje ih je pritiskalo i dak> im taj ponizan i zabezeknut izgied. Nisu ii i ovi gmizavci pod shčnim teretom morak da se sramno spijošte i da u samoj prašini počnu da luče otrov taj» će th osvetiti za njihovu nakazno&t? Sve što zivi, životinja iii 39
PALEONTOLOGIJA
najodvratniji insekt, stalno se trza; sve što živi, sam im tim što Živi, zaslužuje šažaljenje. I mislim na sve one koje sam poznavao, na sve one kojih više nerna, jer već odavno leže zavaljeni u svojim sanduci* ma, zauvek oslobođeni mesa - i straha. I osećam se oslobođen tereta njihove smrti. Strepnja je svest o strahu, drugostepeni strah, strah koji razmišlja 0 sebi. O na je nemogućnost da se bude u dosluhu sa eelinom, da ses njom stopi, u njoj izgubi; ona zaustavlja tok koji ide od sveta do nas 1 od nas do sveta, i naše razmišljanje podstiče sam o da bi bolje uništila njegov zamah, ona neprestano otrežnjuje duh; a nem a ozbiljnije spekulacije koja ne potiće iz opijenosti, iz gubitka kontrole, iz moći da se zaluta, to jest da se obnovi. N aopako nadahnuće, strepnja nas opominje pri najmanjem uzletu, i najm anjem skretanju. Taj nadzor je koban za misao koja zaćas biva paralisana, uhvaćena u prokleti krug, osuđena da iz sebe izađe sam o na m ahove i krišom. Tačnoje zato da nas naši strahovi nagone da tragam o za oslobođenjem, ali je isto toliko tačno da nas upravo oni i sprečavaju da u tom e uspemo. Iako strahuje od buđućnosti toliko da se jed in o njom e bavi, čovek obuzet strepnjom je zatoćenik prošlosti, on je čak jedini čovek koji uistinu ima prošlost. Nevolje kojima robuje guraju ga napred samo da bi ga lakŠe vulde unazad. Na kraju, on zažali za golim, bezimenim strahom od kojeg sve kreće, koji je početak, poreklo, naeelo svega što živL Ma koliko bio užasan, ovaj je strah ipak podnošljiv, jer se sva živa bića na njega ipak naviknu; on ih trese i razdire, ali ih ne uništava. Drukćiji je onaj fini, „noviji” strah, koji s:e javio posle nastanka „jastva”, opasnost u njemu je rasprŠena, sveprisutna i nikad se ne materijalizuje. Zatvoren u sebe, on, u nedostatku druge hrane, proždire samog sebe.
40
Iako nisam ponovo otišao u Prirodnjački muzej, u mislima sam tamo bio gotovo svakog dana, što sve nije bilo bez određene koristi za mene: zar išta može da nas umiri bolje od povremenog vraćanja onom krajnjem pojednostavljenju bića? Mašta nam se odjednom rashladi i mi sebe vidimo onakvima kakvi ćemo biti: i eto pouke iz skromnosti, tačnije napoda skromnosti. O korisnosti kostura... Trebalo bi se njime poslužiti u teškim trenucima, tim pre što nam je pri ruci. Nije meni potreban Holbajn, niti Baldung Grin; kad je o mrtvačkom reč, pouzdam se u sopstvene moći. Ako to smatram potrebnim, ili ako mi še samo prohte, nema tog bića s kojeg ne mogu da svučem njegov omotač od mesa. Zašto bih zavideo ovim kostima ili se bojao ove mrtvačke glave koja me ne voli? Zašto bih uopšte nekoga ili samog sebe voleo, odnosno patio, kad znam kakvu sliku treba da prizovem pa da ove muke ublažim? Jasna svest o onome što vreba meso trebalo bi da uništi i ljubav i mržnju. Ona međutim jedino uspeva da ih ublaži, i tek u retkim slučajevima da ih savlada. Inače bi to bilo odveć lako: dovoljno bi bilo da sebi predočimo smrt, pa da budemo srećni..,, a mrtvačko bi, ispunjavajući naše najskrivenije želje, bilo čista korist. Sumnjam da bih se toliko često vraćao ovakvom mestu da ono, očigledno, ne odgovara mojoj nesposobnosti da se zavaravam. Ovde, gde čovek nije ništa, shvatamo koliko su učenja o oslobođenju nemoćna da čoveka razumeju, da protumače njegovu prošlost i odgonetnu njegovu budućnost. To je zato što oslobođenje ima značaja samo za svakog od nas ponaosob, ali ne i za svetinu, nesposobnu da shvati odnos koji postoji između ideje o praznini i osečaja slobode. Ne vidimo kako bi čovečanstvo moglo da buđe spaseno u celini; potonulo u lažnom, predodređeno za nižu istinu, uvek će brkati privid i supstancu. Kad bismo čak, protivno svakoj ocigleđnosti, 41
l'MU M SIORAN PALKONTOLOIilJA
i p rih v a tili da o n o idc p u tc m u sp o n a , n a k rajti tog puta ono tpaL
g e n ijalan i biti glup, u d u h o v n o in sm islu , n a ra v n o . S druge strane,
sebc u du toga nc budem o svesni, kad postićl rovnodušnost zahteva ustrajno osvešćivanjc? 'Iako je ono što je Ćini mogućnom istovremeno 1 ugrožava. U poretku unutrašnjih vrednosti, pogubna je svaka nadmoć koja nije bezlična. Što ne možemo da se od sveta otrgnemo a da to i ne prim etim o! Trebalo bi da možemo da zaboravimo da je ravnodušnost zasluga; ako to ne zaboravimo, umesto da nas osiobodi, ona će nas zatrovati. Pripisati Bogu sve naše uspehe, verovati da niŠta ne potiče od nas, da je sve dato, to je, prema Ignaciju Lojoli,
n i zn an je nam ne daje n e k u v e ć u p re d n o s t. I n e p ism e n čovek može
jedino delotvorno sredstvo u borbi protiv oholosti. Ova preporuka
n c b i d o stig lo o štm v id o st i n u jg lu p ljeg h in d u s k o g vsanjusina. U sva k o d n c v n o m životu, n c m o g u ć c jc r e đ d a li je ovaj svet stvnran ilj n e stv u ra n ; o n o što m o ž e m o đu u č in im o , i što č in im o , jeste da nepre. s ta n o p relazim o s je d n c n a d ru g u tez u , za d o v o ljn i Što izbegavamo iz b o r koji ne bi rešio n ije d n u o d n a ših tr e n u tn ih teškoća. B uđenje ne zavisi o d in te le k tu a ln ih sp o so b n o sti; m oguće je biti
d a p o seduje ,,oko sazn an ja” i ta k o b u d e iz n a d bilo kog naučnika.
važi za sva m unjevita stanja u kojim a uplitanje milosti izgleda neiz-
D o b ro videti, d o p reti d o n e p o sto je ć e g k o re n a svega znači shvatiti
bežno, ali ne i za odustajanje od sebe, taj dugi i teški podrivački rad
d a niste o n o što ste, d a o n o što im a te n ije vaše, zn a č i n e biti više sau-
čija je žrtva ja: kako se njim e ne uznositi? Stepen naše duhovnosti
česn ik ničega, čak ni so p stv e n o g živ o ta. Š to se više otvaram o pra-
može rasti, ali se m i kvalitativno ne menjamo; i dalje smo zaroblje-
zn in i i više je upijam o, to v iše iz m ič e m o k o b i što sm o to što jesmo,
nici sopstvenih ograničenja: nem ogućnost da u korenu sasečemo duhovnu oholost svakako je najnezgodnija posledica toga. „Nijedno stvorenje”, kaže sveti Toma, ,,ne m ože da dosegne viši stepen prirode a da i dalje postoji.” M eđutim , čovek je zanimljiv baš zato što je hteo da prevlada svoju prirodu. U tom e nije uspeo, a njegovi preveliki napori samo su ga izm enili, izopačili. Zato se o njemu i ne može razmišljati m irno i bez strasti. O sim toga, pristojnije je sažaljevati njega nego sažaljevati sebe (to je Paskal sasvim dobro razumeo). S
što sm o ljudi, što sm o živi. A k o je sve p ra z n o , p ra z n a će biti i ova tro stru k a kob. Tako zap o čin je m a g ija tra g ič n o g . Z a r pali junak ne vredi isto toliko m alo k o lik o i ju n a k p o b e d n ik ? N išta zanosnije od lepe sm rti, ako je ovaj svet stv a ra n ; a k o nije, č ista je g lupost diviti se bilo kakvom ishodu. P rih v a titi d a im a m o „ su d b in u ”, biti zaslepljen ili sam o privučen „izv a n red n im ”, d o k a z u je d a n a m je svaka viša istina i dalje n edostupna, d a sm o d alek o o d to g a d a im a m o pomenuto „oko” N ekoga pro cen iti znači u sta n o v iti ste p e n njegove probuđenosti, njegovo napredovanje u p o im a n ju varljivog i lažnog u drugim a i u sebi. N ezam islivo je bilo kak v o zaje d n ištv o sa čovekom koji o sam om sebi misii pogrešno. K ako se razdaJjina koja nas deli od naših ćinova uvećava, tako se sm anjuje broj tem a o k ojim a možemo da vodim o dijaiog i broj naših bližnjih. O va n as usam Jjenost ne čini gorkim a, jer nije po&iedica naših sp o so b n o sti, već n aših odricanja. Treba joŠ dodati i to da ona nikako ne iskJjučuje o p asn o st od duhovne oholosti, koja stvarno postoji sve d ok sm o zaokupljeni žrtvama koje sm o podncJi i zabiudam a koje sm o o d b ad Ji. K ako da pobedimo 42
vremenom, ova strast postaje toliko zamorna da samo tražimo načine da je se oslobodim o. N i kob što smo svoji, ni kob što smo živi, ne mogu se porediti sa kobi što sm o ljudi; čim počne da me progoni, da bih joj umakao, ja u m islim a ponovo krenem u obilazak onih kostiju koje su mi u poslednje vrem e često bile od pomoći; ugledam ih, za njih se uhvatim: dajući za pravo m om verovanju u prazninu, one mi pomažu da nazrem dan kada više neću morati da trpim svoju opsednutost Čovekom, to najstrašnije ropstvo. Njega se po svaku cenu treba osloboditi ako hoćem o da budem o slobodni; ali, da bismo zaista bili slobodni, potrebno je da odem o lcorak dalje: da se oslobodimo 43
EMll M SKMLAK
-
same siobodt, da je sm kroo na pnedrasudu ili na povod* kako
I
ne bismo morali da je obodavama.. Tck tada ćemo poćeti da uć: mo kako da deiamo a da nr osećamo želju. Razmišljanje o užasaot nas za lo pnprema: \rteti se oko mesa i njegovog propadanja zat fi udlt se veštrni fiadvajinjs želje od ćina - opendji pogubnop zi preduzetne. a nuino« za koolcmpiativne duhove. DokJe god ždimo žr. imo u podzedenosti, prediti svetu; čim prestanemo da idimo, uživamo u povlactkama i predmeta i boga: vile ne zavisimo ni od koga. Zdja se sasvun sigurno ne da iskoreniti; međutim, kakav naj nur abuzme kad samo zam islim o da smo je se rešiJi! Ovaj neobićni mtr pomešan ie ta tzvesnim nastranim zadovoljstvom: nije li taj
]
tako sumopv osećaj zapravo osveta prirode koja nas kažnjava sto tržim o jednom tako n epriro d n o m stanju? Izvan nirvane postignutt za života - retkog podviga* gotovo n e d o stižn e krajnosti - ukidanje želje je varka; žeija ae ne ukiđa, o n a se o dlaže, a to odlaganje praćeno !t n-nhti-n** osećanjem m oći, no v o m , n ep o zn ato m izvesnošču. Ne
može b se moda monaškog života, u n ekim d ru g im vekovima, objasniti ovun uvecamem moči posie oseke žd ja ? D a bi se protiv želje bonio, potrebna jc snaga; ova se snaga uvećava kako se želja povlači;
|
.......
..................................PALEOKTOLOGIIA
cemo dosegnuti izvesnu neutraJnu radost* radost sasvim neodnđen , ogoijenu poput strcpnje od koje trebs da nas tzieći, a zapravo je saao njeno ostvarenje, pozitivni zakljućaiL Izmedu nph sunetnpi je očigledna: kao da su i jedna i druga .građene' po isloa mode jg nikakav spoljni podsticaj nije im potreban. dmohne m is n e
sdNLnjihove veze i njihovo opitenje ostvaruju se o dubutL fer, kao što je konkretna rađost samo saviadani strah. tako je ocotralna ra-
I I
đost samo preobražena strepnja. A od njihove vrodnosn, od npibrv vc propustljivosti zavisi mogućnost da se uzdtžrmo od jedne do druge, aii i opasnost da se vratimo nazad, da pooovo lapadnrmo u neko pvethodno stanje, za koje smo verovali da smo ga prrvirJh To samo pokazuje koiiko je svako đuhovno napredovanfe a «nmi ugroženo. Onaj ko nije uspeo da se oaiobodi, ko je samo nendhićiM poklonik nirvane, vraća se iako i često starim strahovima. Ali, kada mu povremeno uspe da istraje, on tada prihvata savet iz Damapadr .Svetli za sebe, kao sopstvena svetiljka” i sve dok taj savet usnpi i sledi, on iznutra shvata one koji ga se oduvek pridržavaju.
kad |e žeija zaustavljena, zaustavljen je i strah. D a bi strepnju dovdi do siićnog stanja zatišja, treba otići daJje, dospefi do proređenijeg prostora, pribiižiti se apstraktm joj radosti, zanosu Jkoji podjednako
odgovara biću i odsustvu bića. U Kata upamiadi se povodom atm ana kaže da je on, „radostan i bez rBdostt’'. Do tog se stanja dospeva jkako potvrđivanjem , tako i opovrgavanjem jednog vrhovnog naćeia, kako zaobiiaznim putem vedante, tako i putem mahajane. Ma koJiko se ova dva puta railikovaia. ona vode istom lurajnjefn iskustvu, izlasku iz oblasfi privida. Bitno je ne toiiko da znamo u une ćega hoćemo da se oslo bodimo, koiiko d a kk na putu osiobođenja možemo da stignema Možemo se mi raspiinuti u apsoiuinom iii u praznom, u oba slučaja
45
SUSRETI SA SAMOUBISTVOM
rihtcva đa poćinimo ona) jedan ćin u fcojem se sa soboca ponovo trriemo i irnenada postajcmo potpuno svoji. Sudbina od kojc hijo fckfi da pobegnemo stHe nas u trcnotko kad na sebe dito no ruku. iff Mir.oubistvo i nije niita drugo do trijumf. pmmk te sudbtne.
SUSRETISA SAMOUBISTVOM
ko viie odmičem. to vfle uviđam da so moji izgied: da f< vnton od danas do sntra sve manji. Tako je. zapravo. oduvek: b0K Btora ihto u mogućnom. već u nepojmljivom. U mom se pamćenrj gonilaiu sruseni vidici.
Č cn ri %cdbm ledioo ako je. n nrdrmu. oduvek bio izvin m p . U pe «fanmta otpcHagpdenosi kojc ne m orim o ni đa budcno
p M
m a O o a k D ii /nm nr ća rr uhiji rrlr rfinf ijnn prip td i nmin m cgloa zaprm> oe pnpada noednom.
N'iszao ab sšksu samoubisrnj v tč smo za njega prcdodređeni. memu cim caem prr b£k> h b o g rtzodaranja. prc bilo kojeg tsfcosrva. cnDCanass: ntega guru isto koliko i nesrcća. ćak i vi$r. jcrjcbci obhćn*. dm r o n tR L i kao takva od nas zahtrva iscrpljujttći napar pnltgođzransa. dok u b ncsrDća nudi stgumost i strogost obrcdi
Inu noci u kouma sr budoćnost ukidt. kada od svih trcnutifci ostaie saao onjy ko;j ćcmo izabrad da nam budc poslednp.
mOoiMtiilo mi jc đš budem /a* pon»vljvnu arb i kad čttnemo d» od scbr pobcgnemo. ali dok od acbr ncpovrafno beiimo, inuui*
Prc nego vofja za smrću. u nama postoji iskuienie unrtL Jcr. da nijc tako, ko ne bi iskoristio prvu nepriliku da se ubtje? Tu se javija joi jedna smctnja: pomisao da se ubije ćini se neverom no o o n ćorcku koji je njom obuzet; on zato uobražava da je ćxn oa kup at odlućto bez pnsedana; ova ga zabluda zaokuplja i laska mu. a oe zbog nje gubi dragoceno vrcme.
Sunoubistvo jc naglo ispunjcnjc, munjevito osiobadanic: rBnkin postignutA nirvana.
Ktsmatrati nol l shvatiu da aamo od naa zavui da Ućtmo §i upotrrbtti u odrcdrnu svrhu. ova tako pcosta đ o jn k i darc nam oscćaj SMtmoćl fcojl prcrasta u nicgalomaniju.
m i L U . SK)IL\N
___ — ______________________ SUSRETI SA SAMOUBJSTVOM da jc više neće biti. I hteli b ism o d a je o d b ra n im o od d ana koji je podriva i ubrzo preplavljuje.
Kađ nas obuzme misao da sa sobom završimo, pred nama * ukazuje prostor, veiika mogućnost van vrem ena i sam e većnostj, vrtoglavi otvor, nada da ćemo um reti s onu stranu smrtL Ubiti se, u stvari znaći sa sm rću se takm ićiti, dokazati da smo od
Kad bismo sam o m o g li d a p ro m e n im o svoju priro d u , da posta-
me jaći, da možemo da joj doskoćimo i da se, što svakako nije malj
nemo bilo ko, o d m a h b ism o se p rid ru ž ili izabranim a. Kako je m eta-
uspeh, iskupimo u sopstvenim oćima. U m irujem o se i tako uverava-
morfoza ipak neostvarljiva, h v a ta m o se za P redodređenje, najćarob-
mo da nismo najgori, da zaslužujemo neko poŠtovanje. Sebi govori-
niju od svih re ć i D o v oljno je d a je izgovorim o, p a da osetim o da
mo: do sada nisam sebe nimalo cenio je r nisam bio sposoban ni za
smo prevazišli stanje p reisp itiv an ja i n eo d lu ćn o sti, i najzad pronašli
kakvu inicijativu; od sad je sve drukćije: uništavajući se, uništavam i
kljuć za sve ćorsokake.
sve razloge koje sam imao da sebe prezirem , vratilo mi se samopouzdanje, zauvek sam neko... Kad osetimo želju d a sa so b o m završim o, bila o n a slaba ili jaka, Posto sam pozvan da patim, ne shvatam zašto pokušavam da svoju sudbinu zamislim drukćije, a još m anje zašto sam kivan na osećaje. Jer patnja i nije ništa drugo, bar na početku i na kraju. U sredini, ona je, naravno, više od toga: jedan svet. O v a j bes usred noći, ova potreba za konačnim obračunom sa sobom, sa elementima. Odjednom, krv nam proključa, drhtimo, ustajemo, iziazimo, ponavljamo sebi da više nem a razloga za okle* vanje, za odlaganje: ovoga puta ćemo to učiniti. I tek što smo izašli, neprimetno smirenje. Hodamo obuzeti delom koje ćemo počiniti, zadatkom koji smo sebi dali. Izvesno likovanje smenjuje bes dok sebi govorimo da smo najzad stigli do kraja, da se budućnost svodi na nekoliko minuta, najviše na sat, i da ee našom odlukom svi trenuci biti ukinuti. A tada osećaj smirenja jer nema bližnjih. Svi spavaju. Kako napustiti svet u kojem je još moguće biti sam? Od ove noći koja je trebalo da bude poslednja ne možemo da se rastanemo, niti da zamislimo 48
skloni smo da o njoj razm išljam o, d a je tu m ačim o , da je sebi objasnimo. Tome smo, uostalom , m n o g o više sklo n i k ad je slaba, jer kad je prejaka, ona toliko o b u zm e d u h d a m u ne ostavlja ni prostora ni vremena da je razm o tri ili zaobiđe. Čekati sm rt znači trp e ti je, sv o d iti je n a p roces, pristati na rasplet eiji su nam datum , n ačin i d e k o r n ep o zn ati. D aleko sm o od apsolutnog čina. N em a ničeg zajedničkog izm eđ u opsednutosti samoubistvom i osećanja sm rti - m islim n a o n o duboko, stalno osećanje kraja po sebi, n e m in o v n o sti u m ira n ja kao takve, neodvojive od izvesne kosm ičke p o zad in e i nezavisne o d ove dram e jastva, u središtu svakog oblika sam o u n išten ja. S m rt ne osećam o nužno kao oslobođenje; sam oubistvo uvek oslobađa: ono je vrhunac, paroksizam spasenja. Iz p risto jn o sti bi treb alo da sam i izaberem o trenutak kada ćemo nestati. Ponižavajuće je ugasiti se kao što se gasimo, nepodnošljivo je biti izložen k raju n a koji ne m ožem o da utičemo, koji nas vreba, ruši, baca u neizrecivo. D oći će m ožda vrem e kad prirodna sm rt više uopšte neće biti na ceni, kad ćemo veronauku 49
JMll M HIOKAN
lUdlilVH
obogdlltl novom formuJom: HUdrll mim, (»OAjmdc, poftnu j ^,)(1() Jd nc*1>c clokiđjclmo, miloiK du 110 vinm* nc*N(rmcmOiH HiljftdugodiftnjA /.rtvciti proilv mimoubliKvrt i/.o/vcilo )c zagufenjQ i sklcto?u ciiuMvrt, Nrt ihtmrt Jc dci nmic'imo cln mc uni&iiiuo u n^, votti ftVHutkU) cirt i rtcichtiio polulimo avojoj rtvcll, vSvc dok iSc no tone odlttv Imo, ini svojrt ponUcnjft /rt.slu),uJcmo, Kod su ni/Jo/i /n posto« jrtnjc isci)>l|cnii sirtinno )c lvStrrtjrtVrtti» I /oisio nom sc, kud gcul dn brtc imo poglcd, odtisvud ukrt/.ujc ncdostojnost prirodne smrti, ..Ktidti, pc>slc vim‘ rtodiutt, srctncmo osobu koju smo po/nnvall dok ic bilti dctc, prvi poglcd na nju uvck m\s nrtvodi m\ pomisnoda ju jc /tcdcsilti ncka vclikti ncsrcća" (Lcoparđi). Thijrtti /naći unmnjk ti sc: pcvstojrtnic jc gubitrtk bica. Pošto niko nc nestrtje onda kada bt trcbalov svrtkogrt ko sebc nađživi morali bismo opomenuti, ohrabritl ga i. po potrcbi, pomoci mu da prekrati svojc dane. Počev od određcnog ticnutka, istrajavati jc isto što i pristajati na opadanjc, Ali, kako biti siguran u svoje opadanje? Zar simptomi ne mogu da nas prevare? Nc pietpostavlja li svest o opadanju da smo se uzdigli iznad njcga i da li se u tom slučaju još može reći da smo opali? Kako znati. pitamo ioš jednom, da smo počeli da se kotrljamo nizbrdo, kako utvrditi taj trenutak? Greška je zacelo moguća, ali je nevažna, jer mi zapravo nikad ne umiremo na vreme. Voda nas ođnosi, a mi priznajemo da smo olupina tek kada već tonemo. A tada je prekasno da se utopimo svojevoljno.
Misliti na samoubistvo je blagotvomo. Nema teme koja više smiruje: iakne nam ćim je naćnemo. Razmisljanje o njoj oslobađa nas gotovo koiiko i sam ćin. 5to se dtiže nalazim na rubu trenutaka, to me vise perspektiva da se od njih zauvek odvojim ponovo ukljućuje u postojanje, stavija u ravnopravni položaj sa živima, daje mi izvesnu ćasnost. Ova 50
IAMOUIIJVI VijM
j)eri|iekllvd bc/ Uojc nc m ogu Izvukhi mc Jc lz »vlh ulućcno»ll 1 vUe od »vcud oitiogućllfl inl dfl prcžlvJm onn rmlobljn u knjlnni niiuin
blu klvtin ni nu kogđ* kfltlfl »mn bio »nvrAcno /ttdovoljan, Kcz njcnc |)onu)ćli bcz inulc koju uiivn, rtij bi inl izglcdao kao najvcćr muicnjc. Koliko Nrtin puUt »cbl rckuo: drt ihiin nijc pomUli jui iuiinoiil)i»tvo, ovouii ćiiiSii bi»mo »c ublll! D u b kogn ona obu/mc, ugtuhi JoJ, ohožu vttjc, od njc oćckujc čutlrt. Krto čovck kojl «c bvata za Ideju brodolo
m
u ticiuitku kiuiii sc duvi.
linrt isto onollko rtizlogrt drt sc ubijcmo koliko I rnzloga da ostanemo u životu, s tom razlikom, mcdutlm, što su ovi drugi stariji i postojaniji; imaju veću težinu od prvih jer se poistovećuju sa našim poreklom, dok su prvi, budući plod iskustva, odnosno skorijeg datuma, istovremeno i nametljiviji i neizvesniji.
Isti onaj koji kaže: „Nemam hrabrosti da se ubijem”, samo trenutak kasnije okvalifikovaće kao kukavičluk podvig pred kojim uzmiču i najsrčaniji. Čovek se, ponavljaju nam, ubija iz slabosti, kako ne bi morao da se suoči sa bolom ili stidom. Ne uviđa se pritom da su slabi baš oni koji i ne pokušavaju da pobegnu od bola i stida, već im se naprotiv prilagođavaju, i da je potrebna snaga da bi se čovek od njih odiučno otrgao. A zapravo i jeste lakše ubiti se nego pobediti predrasudu staru koliko i sam čovek, iii bar reiigije, tako jadno neosetijive na vrhunski gest. Sve dok je Crkva svemoćno vlađala, samo je ludak bio povlašćen, samo je on imao pravo da svoj život prekrati: jcdino njegov ieš nije bio oskrnavljen niti obešen. Od antićkog stoicizma do moderne „slobodne misli”, od, recimo, Seneke pa do Hjuma, samoubistvo je, izuzmemo ii katarsko međurazdoblje, zadugo 51
£MILM, SIORAK SUSRETI SA SAMOUBISTVOM
biio potisnuto, Bilo je to uistinu m račn o d o b a za sve one koji su hteli d a um ru, a nisu smeli da prekrše zabranu i ubiju se.
Uoeene i anaiizirane boijke nisu toliko pzbiljne i velike; kad jj' potanko ispitamo, bolje ih podnosim o. Izuzev tugu. U njoj neina one igre svojstvene m danholiji; nepom irljiva, neumoljiva, ona ie zna za neozbiljnost i ćuđ. Sa njom n em a izgovora n i koketiranja. 1 njoj mozemo govoriti i tum ačiti je koliko n a m
Čovek koji nikad nije pom išljao d a §%pbij ej^odlučiće se na to mnogo brže nego onaj ko na to neprestano m is I i.^ ^ to je švaki s f e binski čin lakše izvršiti neprom išljeno npgo prom išijeno, kada duh netaknut samoubistvom oseti da ga ono neodoljivo privlaiči, pred tim iznenadnim porivom on će ostati bez odbrane; biog zaslepljen i potresen otkrovenjem konačnog izlaza, o kojem prethodno nije razmišijao ~ dok će onaj drugi uvek m oći da odloži taj bezbroj puta odmeravani i savršeno poznati m u čin, n a koji bez strasti, ako se ikada rešL
Užasi kojima obiluje svet, sastavni su deo njegove supstance; bez njih» on bi fizički prestao da postoji. Iz toga izvući krajnje posledice ne znači i počiniti „lepo" samoubistvo. Ovaj epitet pristaje jedino samoubistvu bez osnova, bez uočljivog poyoda> ,,bez razloga*: čistom samoubistvu. Samo ono - izazoy svim velikim slovima ponižava, gazi Boga, Proviđenje, pa i Suđbinu. 52
Čovek sj^kako;|g to obieno misli, ne ubija u nekom napadu ludiumhpadu lucidnosti, u paroksizmu koji, ako bašhpčam ^ m p ž^ d a b u d e izjednačen ga ludilom, jer preterana, do fcoje bi$mo po svaku eenu hteli da ^ ć Š im ^ S azflazi okvh: raZuma'. Vrhunski trenutak odluke ipak ri’e ffiuPčfn i^ p k vom ppm račenju: idioti se gotovo nikad ne ubije ubiti pepž straha od idiotizma, iz predosećanja ppistovećuje ša poslednjim trzajem duha L^ r ^ ^hpponžŠteniav sakuplja svpje moći, sve svoje šamom sebi dokazuje đa trenutku kada je potpuno ovladao
Odučili p m b ^ p pdlvešt'ine 'Mđđiriokrvnocr samoubistva. Ljudi iz antike b^j su. ppslednji koji su njom savršeno vladali. Nama još jediZanp^pčno ’š ^ o u b is tv o iz strasti, iz grozničavosti, samoubistvpkao stanje nadahnuća; kad je p ravnodušnosti reč, mi o njoj šažjlmp I^pepjlPpt'ičari. Ovi m udraci fcoji su živeli pre Krsta, umeli su da sa ovim svetom ruskinu ili da na njega pristanu bez drame i Hrižma. N j^pvp; um eće izgubilo, kao i osnov njihove mirnoće: nasilno Proviđenje odasvud je isteralo Fatum. A mi hrlimo da mu sevratiino, u potrazi za osloncem, kada niko đrugi nem ožeđa nam pomogne ili da nas zavede.
Ništa nije toliko duboko i nerazumljivo kao Želja. Zbog toga i osečamo da živimo samo onda kada smo nemoćni daje uništimo. 53
EMIL M. SIORAN SUSRETI SA SAMOUBISTVOM 4
Ubiii se mi ili se ne ubili, sve iziazi na isto. Ali odluka da se ubije. m o svakome se čini važnijom od bilo koje druge. Ne bi trebalo da je tako, a ipak jeste, i nema toga Što m ože da prevlada ovu nastranost ili zagonetku. 4 Pošto sam se uvek poistovećivao jedino sa rastojanjem koje me deli od bića i stvari, sa prazninom koja se otvara usred svakog od mojih osećaja, kako da se ne čudim kad sebe uhvatim da bilo čemu pristupam, da ozbiljno uzimam ono što govorim, da stojim iza svojih nedoumica, pa ćak i svojih uverenja? Tolika naivnost me rastužuje i umiruje.
Da bi se pomišljalo na samoubistvo, m ora se žudeti za apsolutom. Ali na samoubistvo se može pom išljati i kada se u sve sumnja. To je razumljivo: što više za apsolutom tragam o, to više, od jada što ne možemo da ga dosegnemo, tonem o u sum nju koja je nekakvo naličje traganja, negativnog zaključka velikog poduhvata, velike strastL Apsolut je traganje; sumnja je nazadovanje. To nazadovanje, traganje u obmutom smeru, sudara se, kad ne ume da $e zaustavi, sa krajnostima koje su nepristupačne racionalnom mišljenju. Na početku puki postupak, ono postaje vrtoglavica, kao i sve što se kreće s one strane sdbe. Napredovati ili nazadovati ka granicama, ispttivati dno bilo koje stvari, znači nužno se sresti sa iskušenjem samouništenia.
54
Na tom malom sredozem nom ostrvu, mnogo pre svitanja, na putu koji me je vodio do najstrm ije stene, na pam et su mi padale sve same misli kućepazitelja n a odm oru: te im aću onu vilu, te obojiću je u oker, te zameniću joj ogradu itd. Uprkos svojoj nameri, hvatao sam seza svaku slamku: posm atrao agave, zastajkivao, digresijama zabašurivao hitnost odluke. O djednom zalaja neki pas, koji mi se odmah potom ludo obradova i k ren u za m nom . Niko, ko to nije osetio, ne može da zamisli od kolike n am je utehe životinja koja nam se pridružuje u času kad su nam i bogovi okrenuli leđa.
Samo čovek posebnog kova m ože da ostane vedar pred predelom opustošenim svetlošću, ali ja nisam taj. Sunce je moj snabdevač mračnim idejama, a leto godišnje doba u kojem sam uvek preispitivao svoje odnose sa ovim svetom i sa sobom , na veliku štetu i jednog idrugog. 4
Kada shvatimo da ništa ne postoji, da stvari ne zaslužuju ni status privida, spasenje nam nije n i potrebno, spaseni smo, i zauvek nesrećni.
Bezuspešno pokušavam da se više ničim ne dičim. Kad mi to ipak pođe za rukom , osećam da više ne pripadam bandi smrtnika. Tada sam iznad svega, iznad sam ih bogova. Možda je smrt to: osećaj velike, krajnje nadmoći. 55
5tj.eMTJi. i;® r*AM fljlđ ifpji& ti V f j M
^
ns&fcft
& v^ w j|* Otfcrićt tt $Vn5c q&
v t t o i tt $ w w & w f t t v tć t fe)
rs^ ik t tsnKvto m u rttl sutrrt i m m ttl w tfhfari &ii fttte$?teftPv rtta; t)gp
|
$ h ^ tu ft\> fttt^i>vtr o§ftv>vaiH.>$t, n«-wvit> M ? 4 te i)
sftHfoivfctta^ fef& piste tk . ttf ft^m $t trtftfttfto CJftJ vfd j t rtislib q testa$ k rtv
•p$rit«t.w>t [tG&vfrtii $u$& t l i i |S t ?1 t e l |! l t o i i h j vjd U vtftx> luft.fttl ssda 8J l'lte teđ«iv
b f e K»ift ds ft&*, y raefti odhscujt tu O vo
j ^ da i te ubt*u fc»ivt &»n tt>ltkt> $lgijj3R>
p o t e ^ v i t d a $ w ft$ m $tfet detiftsl&ftM
«llh»)w »ttuttrt^ijit !tuJnMr*t teniife, piif d«.»RbudM, ftalllu,? ^ w0\ sfjfdft Ovitkvrt pt?!'!s|:ft?kf|vrt, prlmcnjenrt itrt cetokupnngl: k | ,!i^p>!‘to|iWl8» vi;»Jl ppgvp Prtmii^ljrtnjn n hf$Ki £d l^đfiljt fe ffesgfit tč ttfo flf M llflfrtdu fiodfflrt. IV? h*iuii fuofill drt prt iJ».!vp^fm»n prt »*rtk nf m ićivfth .va>iiMCfn pitipuid.rtvljrt jw!!M ugrdnlćtno vl»fahfa iffiTf} (ftm wtuh utiijitvrt, jftp oh }phJfrtt:kt*: f{? ji?»liH>|i ^fmkofik ti>llk<» £fr»>k>>u vi»t»?nj{> »J^ vfllf U^rthflJftlH'l i HrtUftlVrtfijivfH! ftVt? »JrifUft ^ff)».>Vr. fS»fr*.| Mjrtjfrt, *V»? jthitfftdvdjno i ftinrtjtHp, jcdini> *>mm fupjt f/Jt.n/, )>»>»'ij ftćf prt>vrtl»fu M'tbfafiiOf |>n>vrtIijti,
8
ftt^o ft tfttftt šm befcj od mog. §u\ja i ftavUoraACini Ja niKatjla ftt$s^ft Šgttrsft d® ft puftoi ifttri kh>£U via raspolažem $oix>m. I tak<x 4 g^ h<jfcrot puta prrtrtsarfto razjlogt w ta) jodlftl ?ftaCajni Cin ili pcotiv •vega. na kraju povftf da na$ grizo savo$t $to smo jo$ 0 žjvotu,
Opscsiia saiftoubist%x>in svojstvcna jc čovcku koji ftf iftožo ni da ii\i fti da ucsrtv &ja sc pažnja nikađ nc odvrada ođ pyc dye nemo-
IVllp $ta {§Cckivrtt|, pvde i.li drugde, ilokrt? jje »Ja jp| uvck vuiTc mookove, Otpadnik Čeznc za rajcm; ta ga. čežnja unižava. -.faniotf Biti dobodan zna^i zauvck raftkrstiti sa idejoni nagrade, ue ućekivati ni§ta ni od Ijudi ni pd bogova, oduatati ne samo od ovog i svih dru gih svetova već od rtamog spasenja, razbiti i samu ideju ovfh okova nad okovima.
gucnosti.
Đoklc god dclaro, vcrujcro đa ono što Cinim ima neki „sroisao* ;er to inače nc bih ni finio* Cim prcstancm đa delam, pdnosno čwj se iz delatnika pretvorim u suđiju, dotični smisao više nc nalazim. Bpred mo%ja koje sledi svcje zanose, postoji i drugo ;a (ja mojegja) kojc jc iznad prvog: za njcga je ono sto radim, pa čak i ono 5to sam, lišeno svakog znaćenja i stvamostL* kao đa su posredi neka daleka. zauvek prosla zbivanja, čije viđljive razloge razaiznajomot ali nam
Nagon za očuvanjem je puka tvrdoglavost i ništa više. Protiv njcga se moramo boriti, njegovo razom o dejstvo suzbijati. A to ćcmo utoliko lakše postići ukoliko samoubistvu budcmo vratili ugled, isticali njegov znaćaj, učinili ga radosnim i svima pristupaćnim. Ono i nijc negativan ćin, već, naprotiv, čin koji iskupljuje, preobražava sve prethodne ćinove. To $to je postojanje proglašeno svetim neobjašnjiv je nesporazm; ono ne samo đa nije sveto već jedino vredi ako se trudimo da ga se oslobodimp. Ono nije yiše ođ slućajnosti - slućajnosti koju,
SU SR E T i SA SA M O U B ISTV O M
Ottk>'pomalo, fvako pretvara u umkL Jednom kad tmo •$njim m£j. •to, cnrenimo flo ssno za njega vezani, a vezujemo te ipak dugimj neprimetmm procefom koji i najupućenije nagoni da ga ozbtljno fbvate. Trebalo bi ga obrautim procesom vratiti njegovom prvobitnom stanju, njegovoj prvobitnoj beznaćajnostL Za to je potreban napor slićan ćudu: onaj ko bi ga ućinio, ne bi više bio rob; gospodar svojih dana, on bi njihovo nizanje zaustavio kad mu se prohte; njegovo postojanje zavisilo bi samo od njega; vratilo bi se zapravo svojoj početnoj taćki, svom pravom statusu: statusu slućajnostl
Živeti bez ikakvog cilja! To stanje sam nazreo, često ga dosegnuo, ali mi nije uspelo da se u njem u zadržim: previše sam slab za takvu sreću.
Da je svet delo nekog pristojnog boga, ubiti se bilo bi drskost, neviđena provokacija. No, pošto im amo sve razloge da mislimo da je posredi delo nekog podboga, ne vidimo zašto bismo se uzdržavali. Koga bismo štedeli? Izvlačeći veliku korist iz nestajanja vere, samoubistvo će biti sve lakše, a samim tim i manje tajanstveno, jer će gubiti ugled anateme. Nekad zanimljivo i zaslužno, sad se odomaćuje, osvaja teren, a ako i postaje manje neobično, bar mu budućnost izgleda osigurana. U svetu vere ono je ličilo na bezumlje i izdaju, na čisti zločin. Zar je mogućno verovati i uništiti se? Usvojimo zato pretpostavku o podbogu, jer ona ima tu prednost da nam dozvoljava krajnje činove, radikalnu pobedu nad jednim iskvarenim svetom. Ovakvog tvorca možemo da zamislimo kako, postavši najzad svestan svoje greške, priznaje da je kriv: kako odustaje, povlači se, i u želji da učini poslednji lepi gest, sebi presuđuje. Nestaje tako sa 58
$vojim dekrni, bez ikakve ćovekove krivice. To bi bila ulepiana verrijaSudnjegćasa.
Samoubice najavljuju daleku sudbinu čovečanstva. Oni su najavljivači i kao takve ih m oram o poštovati; njihovo vreme tek dolazi; biće slavljeni, biće im odato javno priznanje, za njih će govoritida su, uproslosti, jedini sve naslutili, sve pogodilL Govoriće se i to da su bili prethodnica, da su se žrtvovali kako bi pokazali put, da su na svoj način bili mučenici: zar se nisu ubili onda kada to niko nije morao, kada je prirodna sm rt bila u punom jeku? Pre drugih su saznali da će čista nemogućnost jednoga dana postati sudbina svih, umesto da bude prokletstvo, povlastica. Preteče, tako će ih zvati; a to su i bili baš koliko i oni drugi, koji su, osetljivi na svemoć zla, optuživali Stvaranje: manihejci s početka hrišćanske ere, a naročito njihovi kasniji sledbenici, katari. Zadivljuje to što je ova optužba, kada je o katarim a reč, bila češća među pukom nego m eđu obrazovanim svetom. Da bismo se u to uverili, dovoljno je da prelistam o Udžbenik za inkvizitora Bemara Gija ili bilo koji ondašnji izveštaj o idejam a i postupcima „jeretika”. Tu ćemo naći utešne pojedinosti poput žene nekog štavitelja, ili trgovca kožom, kako se hvata u koštac sa Luciferom ili naše prve pretke optužuje za „najsatanskiji čin” Ovi pripadnici sekti, tačnije vizionari, tako čudesno pronicljivi usred svoje revnosti, tako neobično nadareni da otkriju đavolove zamke iza svih naših značajnih činova, umeli su, kada je trebalo, i da sebe muče glađu do smrti, i taj, među njima nimalo redak podvig, označavao je vrhunac njihovog učenja. Dovesti se u stanje endura, gladovati do potpune iznemoglosti, ova praksa, uobičajena posle inicijacije, trebalo je da brzom smrću „utešenog” sačuva od opasnosti otpadništva i raznoraznih iskušenja. 59
EMiL M. SKMtAlf
■
_____________ ____________ ____
CKibo«K>st preoM korisnoj stra n i seksualnosti, užasavunie od ra đ d n u .\\vn» da se ik*d u u k \\> s ttn je dovede. Na kvMKilu protiv bogum il*. o d n h m o m 121L godine, anatemisani su om m edu niim* koii su tvTdili d* »žen* raćin jc u svojoj utrobi u i S*t*mnu ikhikv . te d* S*t*t\* u »\ioi obitnvu s \e do dctetovog roderu**
Ne usviviuK'in sc d* jnetpostavim d* bi D e m o n mog*o da se do te tnere Mntm* c* n*sd* bi n*m mcscvima p rav io dru štv o ; *li t\e sumnt*m u to d * smo t*vVt» pod i\icgovi»n p o g le d o m l d* )e on ralsta blo vxl ponnvt iu Jiiu vtragim roditeljim*.
\H wii vw«\ ai d* vino rauvvk /akv'vcni, dt» sino svojc vkIsIužIII 1pre tHvv« itv» muv' sc todili. vl* miu*p,ilt suviic nisko vla bismo imalt koga da »*l*l»o*mvv on* i#\T«\nost vl*, ubiialuCi stN nc ubtjiuuo rapnuv lukvtii tv* iv tvkuM'iuc n/*my Muuvuibistva, onog kojc, pivi»ia Apo Mokmn viivimki m nc |HmOe ii tugc |*v» Hogu. vcC l# tugc pv\ vti\volu> lv» u; i iiruteimul u«j\tieg »tepcit* kol* ItAltt »c Cllll tollko UCi?lo Cnont d* b» v\»t*l* net*ki»ut*, iuT»*vVt* v*k i k*d bisuut utotaii d< utvvimH* tieki vlttigt unimtum, k ik n i u> A i«tku i lcstoku* m olitvu juepoi Uv ujc Hiokfiliht po'
SUSUETI SA SA M O U B tSTV O M
jv* se višc ue bism o m udlli, tre b a d a se p re p u s tlm o d u b o k o j lW *iAinteresov*tu>stl» d* p re sta n e m o d a se z a n im a m o za ovaj ili za
iHiti n tt, da tapadnemo u b e z b riž n o st m rtv ih . K ako g led ati živog ^vvka, * uc tam išljati ga kao lcŠ, k a k o p o s m a tra ti leš, a n e stav iti «eu nicgov pololaj? Hifi prev azilazi z d ra v ra z u m , biti izaziva stra h . Mvrieno tioihtr ćovek sc n ik a d a n e ć e o d lu č iti d a sebi o d u z m c llvokOvaj podvig zahteva Izvestiu p o d io g u - ili o sta tk c - su ro v o sti. Ot\aj ko se ubija, tnogao |e, u o d t'e d e n im o k o ln o s tim a , i d* ubije: vimoublstvo i ublstvo prlpavlaju istoj p o ro d ic i. Ali je sa in o u b istv o pdmjenlje, jer |e surovost p re m a seb i red * . slo ž c n ija , d* nc govori n»oo opijenostl oscćnnjem d* n a s m r v i vlvistita svest. Covek eijt su nagoi»i u g i'o žen i d o b r o to m n c u p iić c sc u svoju sudbinu, nltl želi d* scbl stv o ri d ru g u ; o n sv o ju s u d b in u p o d n o s i, mlrlsc si» njoni i idc daljc, d a lc k o o d ra /.d ra ž c n o s ti, o h o lo s ti, /lo b e , kojc,svcsk\ip»L po/.lvaju u* s a m o u n lš lc n jc i ć ln c g* la k šlin . P o m isa o diubrrnsvoj kruj ne d o lićc g* sc i\i n* k o ji »\*ćit\, to lik o |e sk ro m a n . iVtrebnoj«t*ist* bitl boics»\o sk ro n \* i\ pu p ris ta tl d a sc u n itc d ru k Oijc ncgo od sopstvcnc rukc.
Kuko prihvAtiti d* jc moiiiv* i\cšto višc od pukog tno»\olog*, d* int* vtcdnosti l i/v*t\ scbc, d* t\*šc spasctijc ili tn\šc p ro k lc t »iv\»nckom bogu ncšto inaćt? Ai|k»k bi u to ticbrtlo povciitvrttl, brtictn jcvitut sckundu svakog* vilM.
Ifv kkmukisU I M tih v aii
/*iu» mt ue ubucmf 0* tuiW ri»«t»t il« me u tom c sptcv*\ *. rtc luh u i f *eb* |H*u»iw*» i»»k\1uo }»tt*ule, let bi to ri»*v»lo vl* s*n»
KV* lUUtU* vHtgv*W»tHV H
Huduviiou, tuj bcivlati, užrtsav* t»\c VoUko d* požcU m vi* »\cst*\\c i jct, m n o g o vUe ncgv> sk lirtu tcc u pv\t\v\r kv>jc
luiui tdc|* budućnotti,
----- SUSRETI SA SAMOUBISTVOM
EMIL M. SIORAN _______________ _
pretpostavlja, ona je ta koja me baca u zanose i spreČava da uživam u sadašnjosti. Razum mi posrče pred svim onim što se dešava, svim onim što tek treba da se desi. Ne muči mene i ne plaši ono što me Čeka, već samo čekanje, neizbežnost kao takva. Da bih ponovo stekao makar prividan mir, moram da se uhvatim za vreme bezsutrainjice, za obezglavljeno vreme.
Uzalud stalno ponavljam formulu trostrukog odricanja: „Odbacujera ovaj svet, odbacujem svet predaka, odbacujem svet bogova* - kad odmehm rastojanje koje me đeli od monaškog sukna i od pustmje. lidm sebi na nekog vašarskog sanjasina.
Đa li >e ialienje senilan od rođesja.
preranog starenja? Ako jeste, onda sam ja
Nned&mfln r tm m o đo kiaia ispitali, ako je nismo posmatrali 11 pohhm nrh le d n o vredoa m ten treo u d kada j t žeija da ostanemo sa sobom •oliBD naŽBa da bioBo vHe vokb da sdbi prospemo mozak nego da sa adoM n tm e m m o m k a r iedoit re ć
Om
k
ko je oAmao polovićao, tfiko j t da ide do kraja.
jsetft m abez tmmnnt tefto pada, d i j e i daJje im enađen što postof-
Omd* Hjcpon koidboMpa i kajanje ito ic zaiutavio na poLa puta, bet
Itikvog izgleda da ostvari svoj davnašnji naum. On je promašeni sunoubica.
* Patnje su te koje našim mislima daju neku težinu i sprečavaju ihda se pretvore u piruete; zbog njih, opet, objavljujemo da stvarnosti nema nigde, pa ni u njima samima. Na taj način nas one uče odbrambenom lukavstvu: pobeđujemo ih tako što ih proglašavamo ncstvarnim, što ih dovodimo u vezu sa opštom podvalom. Da su podnošljive, zar bismo ih umanjivali i razotkrivali? Kad već nemamodrugog izbora nego da ih poistovetimo sa m orom ili sa hirom, nijlakšeje da se opredelimo za ovo drugo. Kad o svemu dobro razmisiimo, i bolje je što ničeg nema. Kad bi neceg bilo, živeli bismo u strahu što ne možemo da ga se domogneroo. Pošto ništa nije, svi trenuci su savršeni i ništavni, i sasvim je svtjedno da Uu njima uživamo ili ne uživamo. Kad se sebe najviše gnušam, pomisiim da možda sebe klevećem, di&eznam čoveka koji bi, spopadnut istim napastima, mogao da se :ocko godina pretvara da je živ.
iedrni naan da nekoga odvratite od samoubistva jeste da ga na nagosarate. To vam on nikad neće oprostiti, odustaće od svoje ^roeie iii će odložiti njeno izvrienje, a vas će držati za neprijateija, amhpmVi Verovali ste da m uhriite u pomoć, da ga spasavate, a on t «ak) uffdnosti vidi samo neprijateijstvo i prezir. Najčudnije je to kfije qb samo tražio vašu podršku, vapio za vasom saradnjom. Šta * opravo oćeki\*ao? Da li vas je prevarila priroda njegpve pometajif Kakva greška što vam se obratio! Na tom stepenu usamljenosti 63
W li M.
____
UkM o jc 4 nott bode lasno d* se ^ o rt iu m d i « n a B Q |M .
SUSRETt SA SAM OUBISTVOM
ne mote m «
,kr kakra je korist čoveku ako sav svet pridobije, a sebc izgubi?” Pifldflbitti svct. izgubiti sebe! - ]a sam postigao viic. izgubio sam cflttidrap. Sia% O M aftaUi m m m m a ttvarao ooo ito lo a j t Zmmm
je iftttd 1 4 y c a o p t t t k t t d i «o6 varijmi stranu stvah, svodi vtd
pttttpMML fttBOOL ćftn mm sc. a c b i ćadom. pogied razbttn, ott ac foedMK p«»a*M i • ajej pvocveta. Bogatna od ftvamoiti kap
a tttto p fL pnatttto m wm kez mmg*.
om
fte tenelj i odiHttc
d d t t d i a p t t i t o . Aii tttt ft vu mtmtim ummnrno mmfrtm mmšt t t lH d t t i i f M t t u | . k s j e o t t a a » ? U n ijbrfjn i4 ć p i p ttt t r i žattttttaiL t t a p i p m p s b o
Itttttttt h tndaci d i ttopi. rfb ttCMt flVBpe jpctiic; npco jr tttts rfrf ft t t t t p de rftt ttdfltttttt mmšm ptm flpntt fedo zftiv, p i ttjirpiflr — jtt' H I, pfl d m iiii frrfMjttl kop žaii a odkadaiflptt flapflflttttfl. M t t tt p fittttdfte t t p k ali ac » žrfja 4 te p i »ifliL iwi tt ttptt ttflttittitt fflttttttitt fl ttntti iflifin (jef flnflrioic
4 ftMttfl ar tttto i t t |f pflflfcttpttttfltt ttflidr flttatti arftttt )e pnfttt»tt ttttpflttttttflfldttfcttHilttl ittittflttflttlfltt O flftttttttf pr ttfiflfr»flri| ttt»
i> ir h ir ftrjriH p r dtttijfi>rjir ir ž—
^ 1
flttlttttirfftlldflttflipttttpflpkllfclttflttttifttfcttžttflifl^ttttlttdiiiiftp Cttfl ittttp rfi» rfbflttfl»i^dlttttflttpofl>of,ottttp»1pflfli w— «r»ttttflflttttttttd ftndfc m tš m i m prtiifm iim •**&&/*>* # m m idkA ' ttfiifl fltt jttprjdrttfl lu r^ , • / -* ttttftflkfttt ttfl ttd ttg d flfl, M ttM # m m m ip M u đ mHš u i t f . irf ft itttt pttflifl fiirfi p n $ ^ M i pt Upf/pm jat fiUrft>f/CAi rtfl mmm ^ 4 odtti hmup v*r #/»w, id ttflftfiffcti, mu$ mm
ftdftrf»flft4 fcflrftt bštM tm m pw ofk§ M flrfi rf>oiii>,4civdfcflttdrfflflttfty ****** %4p$*
ftfl
Vis ita pokušavao, to ćc uvek biti samo ispoljavanjc oćigieđnog idrfPRBOgopidanja. Dugo sam verovao u tcoriju o ćoveku-izvanMCfli Takar sam ćovek i postao, takvog čoveka sada oteiovijujem. vkae m se sumnje obistiiiik, moja porkanja ostvarila. 2hnm ono :: sus aekad zamišliao da živim. Najzad sam sebi našao ućenika.
NEOSLOBOĐENO
jtio Čekaju da se rastave. Spasenje zaista im a sm isla je d in o ako o privremeni do beznačajnosti; da u n a m a p o sto ji i najm an je
načdotrajnosti, oduvek bism o bili sp asen i ili izgubljeni: lišeni traganjai vidika. Ako treba da se o slo b o d im o , n aša n e stv arn o st je p ravasreća. *
NEOSLOBOĐENO S t o više razm išljam o o posled n jem B u d in o m savetu: „Smrt je svojstvena svim složenim stvarim a. R adite p redano na vašem spasenju” to nas više m uči nem ogu ćn o st d a sebe osećamo kao spoj, kao privrem eni, ako ne i slučajni susret elem enata. Sebe takvima lako zamišljam o kad se upustim o u a p strak tn o mišljenje; u neposrednom životu tom e se fizički opirem o kao d a je posredi neprihvatljiva oćiglednost. Sve dok tu organsku od b o jn o st ne savladamo, trpećem o ovu nesrećnu općinjenost koja je giad za postojanjem. M ožem o m i stvari razobličavati, žigosati kao privide, to neće pom oći, jer a priori prihvatam o da u njim a ima bića. Hvatamo se za bilo šta, sam o da ne bism o m orali da se prenem o iz te zaćaranosti koja je u svim našim činovim a i u samoj našoj prirodi, iz one prvobitne zaslepljenosti koja nas sprećava da u svemu vidimo nestvarnost. Ja sam „biće” u m etaforićnom značenju; da sam to stvarno, uvek bih to i ostao, a sm rt, lišena smisla, ne bi nada mnom imaia niJcakvu moć. „Radite predano na vašem spasenju” - to jest ne zaboravite da ste kratkotrajni spoj, složena stvar čiji sastavni elementi 66
Trebalo bi da biću oduzm em o sve njegove atribute, da učinim o da više ne bude oslonac, mesto svih n aših n aklonosti, večiti u m iru jući ćorsokak, predrasuda, najukorenjenija o d svih, n a koju su nas najviše navikli. Saučesnici sm o bića, ili nečega što n a to liči, je r bića nema, postoji samo zamena za biće. K ad b i ga i bilo, trebalo bi ga se osloboditi, iščupati ga, budući d a se sve što po sto ji p retvara u potčinjenost i smetnju. Drugim a dajm o status senki; utoliko ćem o se od njihlakše odvojiti. Ako sm o toliko lu d i d a v erujem o da oni postoje, izlažemo se nebrojenim greškama. B udim o oprezni i priznajm o da je nebitoo sve što nam se dešava, svaki događaj, kao i svaka veza, i da,ako već postoji neko znanje, o no najpre treb a da n am otkrije da jekretati se među utvarama prednost. I sama misao je predrasuda i prepreka. O n a oslobađa sam o u početku, kada nam dopušta da pokidam o o dređene spone; kasnije, ona samo može da usisa našu energiju i spreči svaki naš pokušaj da se oslobodimo. Sreća koju osećam o kad je privrem eno ukinem o dovoljno pokazuje da nam ona ni n a koji način ne m ože pomoći. Kaoi želja, kojoj je srodna, misao se hran i sopstvenom supstancom, voli da se pokazuje, umnožava; strogo uzev, ona može da stremi istini, ali njena osnovna osobina je prezaposlenost: mislimo iz sklonosti ka mišljenju, kao što želimo iz sklonosti ka želji. I u jednom i u drugom slučaju groznica je usred fikcija, prenaprezanje u ne-znanju. Onaj ko zna ne veruje više u izmiŠljotine koje se rađaju iz želje i misli, on izlazi iz struje, ne pristaje više na podvalu. Misliti znači 67
NEOSLOBOĐENO
h.Vlll M SIORAN uO:et>i\\>van u \eviK\j zabludi koia rada i proždire se, koja žudi ^ s* prcsiuži i da se umštk m id iti znaCi utrkivati se sa bunilom. \j iolikv>i ^roziuvi suusla im ain ievlino predii$i u kojim a dolazimo do 'fak II | ct zastv^ia u koiuna saviadavam o n a iu zadihanost: isku^ kohf $e jx 4 lap a $a tim predasim a, prekidim a buui> tfvVvUtnv' ukkU itie žeiie, ier žeiia ie ono šlo
*u
au vU buneamo i tera nas da biće proiektuiemo ćv
^ ^ ^ K 'a va via razvuinv kieivi hica; aii ona sa«u
»Vx “
tu kvopast, v\t>a vvkdeva napadu
koii hi ia $\%, MiUvvazvvaiv tV n o >e vla o raznina i niie k kk & $e svth Kkia vVarasimvv Svaka ideia e
, *
wi*x|, s
^ treba lastevenn unu kav' što se treha »
orvvoeke vxbn^a,iavuvt R> cemo posttev»
A;>__ _
si | v -
vN>Nv s j ^ uušbeoM vk\kk gv\t misao ravht u
x ^ v ^ ' v vk> vvubnva p razn u n v kok
svv * ^ v^" > \ \ \
y»^vvvv bm |V\ ršna i vkitvse ae s«tv ^ t xeev>\atVKi t pcivkii ua u
' ** XV
V
Ses - i — • tr« t« h v v bU K «w .
£ s 5£ v l s
.
,^uto ništo Što )e sloboda.) Kkalno hi hilo da se naše n ak lo n o sti p rem a b ićim a i stvarim a ^doMimo hez patnje. Svakoga d a n a treb alo bi da nekom e ili neče* ittttv sivnrenju ili p redm etu, u k azu je m o p o čast odustajući od njetKko bisnuv idući od priv id a d o privida, i otpisujući ih jednog .uhugim, doiili do trajnog o d u stajan ja, d o sam e tajne radosti. Sve stivVnuv inanja još više nego m aterijaln a dobra, sam o pothravutf uttšu strepnju; zauzvrat, d iv n o g li spokoja, divne li ozarenosti Uvi |MV'\tane to hesom učno trag an je za d o b rim a, čak i duhovnim ! fovivja” ieozhlljna stvar, a reći um oju jo š ozbiljnija, je r pretpostavlja v\\Uuu> stm|Hxštavanje, uvećanje našeg robovanja svetu. Utešno k ittkiiti via ne poseviujemo ništa, da nism o ništa; vrhunska uteha vdihtttt je u pobedl nad sam o m tom idejom . Strepnja toliko priAtwui hict\ da se m ora o d njega o trg n u ti ako želi da sebe pobedi. ,\K h via $e u Bogu odm ori? U to m e uspeva sam o ukoliko je On nuvibka, iii bar ukoiiko sadrži izve.snu zonu u kojoj se biće sma pmievhue', tu se, nem ajuči više *a šta da se uhvati. strepnja vvkbivU Ui pribUžava o n im granicam a u kojim a se Bog, ukidajući poskdiue ostatke bica, i sam prepuštu iskušenju praznine.
Nj\vvent sn v vk ii\it\K> $a uonua, w
rie * o b ^ v < > svakvviuevtK^ tvokkt . ■ ______ x t |l\i StoUN^^ v ^ i 1 * c ^ > w ^ » w s ^ ' K vm * r * '\tS5svx ; \ m kk •V\ W Sake^ Ble evevicv ^ a v ro in r\> X*$v\* P lU W > ~ **$*VC e t i ^ V '
^
^H>ne pohediii, treba da n au čim o da se ne vezujem o ni za šta, osim
.
UM R f f N " 4® * *£ M PVIM Mi tVm
aifOC1
W^I■
om etarn a>r*‘Qt*
Mvivirac. Ulok je to oduvek li\ aw odbija da pravi plano\e, nikad * ^šhhm. Ti bv dak\e bio neka vrsta m udraca... Pravo govoteći, ti pravik ali ti \e m rsko da ib ostvariš. Sto se više u neki plan atabkhijuek tim pie će> kad od njega odustaneš, tvoje tadovbijstvo sicci da se utdigne do ekstaze. V3pUnovinva. i o d pianova, što je posledica nem anja, žive svi: teć < o metthi-ićkom pom račenju uma> čije su rannete na nivou Vrste. lx onoga ko \e progVedao> postajanje> a tim pte svaki čin koji se u Tve§* ukitpa> sam o je vatka, ptevara koja rada gadenje iVi uias. 69
N ROSLOBOĐENO
fcMll M MOKAN
Nije VAŽno priuiNTsti. včv ruiunicti. A raiumcti znači uivr^ stc j'c n (>n>hudcnosti vio k o jcg
d o ilo n c k o bic‘c, njcgovu tpotob
t>ra. dok »c p o ile d n jl
tr e n u ta k
vremena spaja sa prvim i u nje-
tiilifo
w s t d* .vp*,, koliko i n u m-stva«mw»i u sv»koj p o j.v i. I H iu n o » k o n k n ttn o g i p rM n ° » - *«*>r«nimo svc ito stoji iun, d u niih; „kultuni". »civili*..cH« - -n«previ»k". vr»<;»jm0 » najbol^ toi iuuU [H v .u d cn o i n» o v o m s v rtu : h , k k t r» d u n c k o m manan.nf M rn c m u sa.no u S tH 'kom tr o ic m u i u k o n tcm p U ciji; svc d n * * jJLLfcirnr i hmT n e k o n sn o . ncftlrm vo. Z d ra v ljc jc u hziCkom veihi iSW4lm eiK \stu u n u h c t n u i u m c d ita c iji; n i u kom tlućiju n >>r'>--cnru N k i k m b sn a£i u đ u b iti sc u n e k u td c ju i u njoj sc tzgubie. .Lvt rtusiui m m 6 sk&kau $ id e te n i id e iu , u iiv a ti u kolićini, gomiIf#. i M M Ć a p a ici o d p o p u d o p o jm a» o d c ilja d o cilja. Meditirati t m P b sh dve ru ife h tt. p a t n e s p o n v c d e la tn o s ti. ftd 'T O se mšft ii i to o b iik traganja? Svmkako. ali rtv te o tn fM n “ kxfciUiftwam t n p n ja , aa ciliem koji otprve uklanja m
• ■ ttp o k ofstvu ter n irc d a n cilj ne može da oas see se afei svim nasm i želiam a, nad bićem kao takvim, nad^ k m k k m m š m png Mta poiedince kop su akcidencije. SvtStott * m m * * * m x i M rtupsdne. pr^ r a il4 1 sfcok izv~an ove kobi - bc ^
PR* rn x I kv^fCEtsaa u su andtragićnu suštinu. Zahval'u:ua B w ritt ^ 1 1 1 ^
4
« p o n o v o n a đ e m o v rkap u d *
’keeivji W tw iB g*eL Zar ona ne ukida sve aa^ ■ m i s i ■ Mu ------a a st one u poredenlu si
■■■■i ■■■■■■■■ H « wbi ■* p n M iu n ftdaam od mtrnlKmLmtmmammi Saaoe i
*■» t Itjjk w c u odsustvu k k f. ■
Sodvec ak * E ll^ l ^ p a t « i p H B i h i i f a k M C f | F
lipctinimo svest od svih sadržaja, od svih svetova koje vuće, proje istovremeno kad i opažanje, zadovoljimo se beiim, zaboavuaosvt boje, osim one koja ih poriče. Divnog li mira ćim poniir0fi ninovrsnost, čim pobcgnemo od krsta preiiva i uronimo u (dnoohmznol Svest kao Čisti oblik, a zatim i odsustvo svesti. P« bismo pobegli od nepodnoŠlj ivog, nađim o sebi razonodu, -vgucnost bekstva, oblast u kojoj nijedan osećaj nema ime, nijedna # tdja ne otelovljuje, povratimo prvobitni mir, ukinim o prošlost •nnko pamćenje, a naročito svest, tog večnog neprijatelja, čiji je iditak da nas o sirom aši. da nas istroši. Nesvest je naša hraniteljka, .fli iu s krepi, vraća našim počecima, našoj prvobitnoj cdovito& i ponovo nas u ra n ja u blagotvorni haos koji je prethodio rani jpMebljenja. cMšUmje bitno: iz ovog velikog o t k r i ć a n ik o n ije umeo da iz v u č e fcria. O n otkriće, za koje se veruje da iz a z iv a m a l o d u š n o s t, jedijn au u , čije je ono gesio, može da učini zanosnim . jedino ona astop di negativno pretvori u pozitivno, nepopravivo u m o g u ć n o . Zmmo da nema sopstvo, ali je to znanje opterećeno zadnjim misliaa Sa srecu. pcaznina ve tu. t kada se sopstvo povuče, ona ga zame■ i zimemuje sve, ona ispunjava naša očekivanja i donosi nam ■ M l i i k ne-reainostL Praznina je ambis bez vrtogLtvice. aagaaski leiim o sopslvu; sve u nam a ga traži: ono zadovoljava u kontinuitetom , za postojanošcu, ooo nam , protivno a ^ e d a a ti, daje vanvrem ensioi dim enziju: sasvim je nor^ i i i t za D c p bvatamo, čak i kada ga dovodim o u sumnju i pievaru: sopstvo je reflcks svakog živog stvora... Tl
IkttL M.StOHtAM
NEOSLOBOĐENO
(pak, ono rum « ćini nepojmljivim ćim ga hladno razmotrimo; o*ipa se, nestaje, srodi se na puki simbol neke fikcije. Prvi porrv nas vodi pijanstvu istovetnosti, snu o nerazgovetnoiti, atmamir kojt odgovara naiim najdubijim, najskrivenijim pobudama. Ćim se otreznimo i ohladimo, napuitamo pretpostavljeni temeij naieg bića i okreeemo se temeljnoj razorijivosti, koja nas, kad smo je upoznali, iskusiii i đisdipiiDOvano se sa njom družili, vodi nirvani, punoci
Nama je potreban nekakav spasilački potres. Neverovatno je da je sveti Toma u obamrlosti video „prepreku za filozofsko meditiraoje", a mi počinjemo da razumemOi to jest da opažamo ispraznost jstina” tek kada „obamremo”. Obamrlost nas ošamueuje samo* da bi nas bolje probudila: ona nas otvara, prepušta bitnom. Potpuno' metafizičko iskustvo nije ništa drugo do neprestana; trijumfalna obamrlost.
prazTiine.
kkja apscfcitnog je sumnjiva, da ne kažemo opasna, jer nam esmi trajnodti, jer obećava ono što ne može da ispunl Kako snio oboiek u kotenci t neopremijeni da trajemo, suštinski proiazEi, nmosja oe treba užeba, w ć ozdravljenje. Apsoiut ne rešava naše aedocHHiee, ntti uklanja naše boljke: on je samo jedini mogući izlaz, prrvreseEio reseqer u nedostadai boijeg. Ućenje koje ga propoveda HtHtn jr n r dofc se svndi na anaiizu, sve dok razobiičava priviće: <3*3® izazrra om ovima a ^ ro tstav i neku konaćnu stvarĆim napusžffi»s> carstvo zabktda i poknšamo da ga zamenimo aen3ae|innL zapadamo u hL Ako manje lažemo kad je u pitanjo zvt.zt.jll m m z&o $to cfD i Ete tr3Žzmo radi nje same, radi istine fsni cm. so ri iairzi,. već radi njčmh terapeutskih svojstava; njom <eibfissvji, zasm&assm da če ona ispraviti mgveće zastranjenje uma, ksfg tć @pce^o«ara da nešto postoji— Naćeta iiHffiioja, ćovek je pret'azišao stadijum u kojem se zzćmv*jztn gtektm »oadom*; ne oćeknie on više još jednu prevam, vt£(*fatođea^K oćenm ptdoaeti? U tom pogiedu, a to je jedino te pofcazaio manje sposobnim od budizma, a n p id f i f t i spdadadja manje dekttvornom od istoćnjaćke. Zasto vosmo m eorib ■;»j& .irna apitrakrip, neosedjivim na naše krike, U u m jadva ćekaju da ćeprkaju po našim ranama? Šta }»BM >iem0Očskh^odotso^deh sveta koji u kontemplativcu \idi tetvofesg, &u piobudenom odranog ćoveka? 72
Ne moći se otvoriti oeistiteljskoj praznini, umirujueoji prazninii znakje siromaštva. Toliko smo nisko pali, toliko se zapetljali u svojefilozofije, da smo jedino mogli da zamislimo ništaviloi. odvratnu vetziju praznine. Na nju smo projektovali sve naše muke i užase, jer šta je zapravo ništavilo ako nije apstraktna dopuna pakla> podvvig prokaženih, najveći napor da se dosegne lueidnost koji mogu da ulože bića nesposobna da se oslobode? Previše okaljano našom nećistotom da bi nam omogućilo da napravimo skok ka devieanskom pojmu praznine (koji nije naslednik pakla niti je njime zaražen) - ništavilo je uistinu samo jedna jalova krajnosfc, zbunjujuei, maglovito pogrebni izlaz, blizak pokušajima odustajanja koji prerastaju u gorćinu jer su prepuni žaljenja. Praznina je ništavilo liseno negativnih određenja, preobraženo aistavilo. Desi ii nam se da ga iskusimo, naši odnosi sa svetom bivamizmenjeni, nešto se u nama menja, iako su naše ranije mane i dalje tu.Alimi više nismo odavde na isti način kao pre. Zato je dobro da se na nju pozovemo u nastupima besa: u dodiru s njom naši najgori oagoni otupe. Da nije nje, ko zna? Možda bismo sadabili na robijiUi u nekoj ludnici? Pouka iz odricanja koju od nje dobijamo podstiče nas takođe da se prema nasim klevetnieima, našim neprijateljima, ponašamo sa više mere. Da li da ih ubijemo ili da ih poštedimo? Sta više boli, šta više izjeda: osveta ili pobeda nad osvetom? Kako
EMJi M. SJtORA3N
prcscći? Ako vcć nismo sigumi, i2aberimo da se mučimo što $e ncćemo osvctitl To jc krajnji ustupak čoveka koji nije svetac.
_________
NEOSLOBOĐENO
flismo niotkud i nem am o više na čem u da zavidimo ni svecu ni sabiasd. Srcću možda i možemo naći u želji, ali blaženstva ima samO tamo gdcje svaka^spona rasldnuta. Blaženstvo je nespojivo sa ovim svetom- Zbog njega pustinjak kida sve svpje veze, zbog njega sebe uništa S i
Za oslobodenje jc zrco jcđino čovek koga pritiska svcopšta patnja. Tragati za o^obodcnicm a nc biti svestan ove patnje nije mogućno, ili jc porotno. Ncma nmintcresovanog oslobođenja. Oslobađamo k od ncćcga, u ovom shičaju od sveprisutne nepođno51jivosti koju o
Ćim prestanemo da želimo, postajemo gradani svih svetova i ni.jednog; ovom svetu pripadamo zbog želje; čim nju pobedimo,
Kravlja.mokraća bila je jedm i lek koji $u m onasi smeli da koriste upmmbudističkim zajednicama. Ovo ograničenje bilo je sasvim razumno, Ako težimo m iru, do njega dolazim o samo ako odbacimo sve što može da izazove nem ir, sve što je čovek nakalemio na jcdnostavnost, naprvobitno zdravlje. Prizor apoteke najbolje pokazujc fla§ pad: tu su svi poželjni lekovi za svaku od naših boljki, ali neinanijednog za glavnu, za onu od koje nas nijedan ljudski izum ncmožeizlečiti.
Ako je zabluda verovati da sm o jedinstveni, onda je, složićemo se, ona toliko potpuna, toliko neodoljiva, d a se s pravom pitamo da li je još možemo tako nazivati. Kako da dignem o ruke od nečeg što više nikad nećemo ponovo n a ć i,o d o v e neviđene i žalosne beznačajnosti koja nosi naše ime? O va zabluda, izvor svih patnji kroz koje moramo proći, toliko je ukorenjena u svakom od nas, da je možemo pobediti jedino uz pom oć nekog iznenadnog kovitlaca koji bi odneo naše jastvo i ostavio nas same, bez igde ikoga, čak i bez sebew Na nesreću, m i naše želje ne m ožem o da iskorenimo; jedino možcmo da ih um anjim o i osram otim o. Saterani smo u jastvo, u otrov svog „ja”. Tek kad od njega pobegnemo, tek kada zamislimo j | smo od njega pobegli, im am o pravo na krupne reči koje koristi 75
EMILM. SIORAN
-
prava, a i lažna, mistika. Temeljnog preobraćenja uopšte i nema: preobraćamo se zajedno sa svojom prirodom. Čak je i Buda, posle Prosvetljenja, ostao onaj Sidarta Gotama, samo sad sa dodatkom saznanja. Sve za šta verujemo da smo ga ugušili ponovo izlazi na povrŠinu posle izvesnog vremena: mane, poroci, opsesije. Najočigledniji nedostaci kojih smo se „rešili” vraćaju se prerušeni, ali jednako nezgodni kao i pre. Trud koji smo uložili da ih se otarasimo ipaknije bio sasvim uzaludan. Kada se neka, dugo sputavana želja ponovo javi, mi znamo da se vratila; ne muči nas više iz potaje, niti nas zatiče nespremne; i dalje nama vlada i potčinjava nas, i dalje joj robujemo, ali sada nevoljno. Svaki svesni osećaj je osećaj protiv kojeg smo se bezuspešno borili. To nas ne pogađa previše, jer ga je njegova pobeda isterala iz našeg dubokog života. * U svakom susretu izabrali smo ono najlakše: Boga ili njegove zamene, ali uvek lica s kojima možemo da čavrljamo ili da polemišemo. Kontemplaciju smo zamenili napetošću, stvarajući tako između božanstva i nas nezgodno strastvene odnose. Samo su ljudi koji tragaju, a ne žele da nađu mogli da postanu virtuozi unutrašnje drame. Duhovna nelagodnost, rastrzanost izm eđu supstance i praznine, tačnije između njihovih privida, veliko je m oderno otkriće. Otuda kuJt neobićnog u svim oblastima. U lcnjiževnosti, čudna greška vredi više od isprobane, saznate, prihvaćene istine. U duhovnoj oblasti, naprotiv, gde se jedino ceni stepen produbljenosti određenog iskustva, neobično nema nikakvu vrednost. Prema Bagavadgiti, ćovek koji se „prepustio sum nji”, istoj onoj koju budizam inaće pominje kao jednu od pet prepreka spasenju, izgubljen je i za ovaj i za onaj svet. To je zato što sumnja nije produbljenje, već zastoj, vrtoglavi zastoj... S njom se ne može ići 76
_________________ iNtUJLu ------
napredi negde stići; ona je puko izjedanje. Kad verujemo da smo od
njenajudaljeniji, ponovo u nju upadnemo, i sve počinje iznova. Ona mora da eksplodira da bismo mogli da krenemo putem oslobađanja. Bez tog rasprskavanja koje treba da raznese i najvaljaniji razlog za sumnju, zauvek smo osuđeni na nelagodnost, negujemo je, izbegavamo krupne odluke, grizemo se i u tom e uživamo.
Strast nestajanja, neostavljanja traga za sobom, nije svojstvena onome ko je vezan za svoje ime i za svoje delo, a još je manje onomeko o imenu i delu sanja, jednom rečju nesigurnom čoveku: ako takav uporno traga za spasenjem, on će se u najboljem slučaju u mrvmzaglibiti. \ * Gorkogmističara ne možemo da zamislimo. Ovosvetovno znanje, oštrovida krutost, preterana lucidnost lišena unutrašnje dimenzije, gorčina pripada onome koji, pošto je podvaljivao u svojim odnosimasa apsolutom i sa samim sobom, više ne zna na šta da se okomi, nikome da se obrati. Gorčina je ipak češća nego što mislimo, ona je normalna, svakodnevna, svi su joj podložni. Radost, naprotiv, plod izuzetnog časa, toliko protivreči očiglednostim a u kojima živimo, kao da izbija iz neuravnoteženosti, iz porem ećenja onog najintimnijegu nama. A šta ako dolazi sa nekog drugog mesta, daljeg od nas? Onaje širenje, a svako širenje pripada i nekom drugom svetu, dok je gorčina skupljanje, čak i kada beskraj stoji u pozadini. Ali taj beskraj gazi umesto da oslobađa. Ne, nemoguće je prihvatiti da je radost poremećena, a još manje dadolazi niotkud; ona je toliko puna, toliko obuhvatna, toliko božanstveno nepodnošljiva, da s njom ne bismo mogli da se suočimo bez 77
NEOSLOBOĐENO
MU M, S10RA.N
jclcli da ona veČno traje. Ali, živeli m i je d n o m ili h ilja d u p u ta ,
nckc svtvišnje pom očl O oa u svakom slučoju, i je d in o ® » a d:i shvaiimo da jc bogovc m oguče stv o riti iz potrcbe za za h v a ln f* Nije tcžko zamisliti kako bi g o w rio d a n o šn ji čovek kada b t-J' bslo da se izjasni o jedinoj religiji koja je d o n e ia rad ik aln u forniul mspascnje: Jh g an je n oslobođenjem o p rav d an o je sa m o ako
verujemo u
transmigradju, u neodređeno iu tan je jastv a , i ak o težim o da tome uvinimo kraj. Ali čemu da učinim o k raj m i k o ji u to n e verujemg?
b H gflli som° jed n im časo m ili sv im č a so v im a , p ro b le m je isti: f
kt ni bog ne bi treb alo d a ra z iič ito g e d a ju n a č in je n ic u p o s to -
^ P kojo je zastrašujuća (kalco to sa m o č u d o m o ž e b iti), d a W ^(jjriovonje n a njoj daje želju d a z a u v e k n e s ta n e m o k a k o n e bi;mo morali da je ponovo ra z m a tra m o u n e k im d r u g im ž iv o tim a . Naovoj se činjenici B uda zad ržao , i n ije iz v e sn o d a b i svoje z a k lju č k e izmenio i da je prestao d a v eru je u m e h a n iz a m tra n s m ig ra c ije .
Zar omm jeđinom i beskrajno m alo m tra ja n ju ? O n o je očigledno prekratko i nije vredno truda koji b is m o u lo ž ili d a ga izbegnemo. Za buđistu ie mora perspektiva d ru g ih živ o ta; za n a s je tp prestanak ovog života, ove more. A k a d je o m o r i reč> u iskušenju smp da pončemo: dajte nam rađije nek u d ru g u , k a k o se n a š e nevolje nebi prerano okončale, kako bi mogle d a n a s p ra te to k o m više živpta. Ođobođenje je nužnost sam o z a o n o g a k p se p seća ugrozen nelam dodatnim postojanjem, ko stra h u je o đ k u lu k a sm rti i njenog
ianjem svcukupnosti, sa u laskom u s v e u k u p n o s t. N a jz a d p o č in je m o da vidimo, nejutam o više u m ra k u , s in iru je m p se, p p s ta je m o ja č i. Ako ipostoji m ogućnost sp asen ja iz y a n v e re , n ju tr e b a tr a ž iti u s p o sobnosti da se obogatimo u do
pocavijanja. Aii zašto bžsmo se m i. k o ji s m p p sjrđ e n i n a to da ne
Kadbiislpistvo p m zn in e i b i lo sa m o p re v a r a , i p a k b i z a slu ž iv a lo
upoznamo remlamacgu, upinjali d a se p slp b p đ im p nečeg tako niš-
damuse pdamo. Jer p n o zap rav o naštojfe p p k u š a v a d a i ž iv o t i s m r t
taraog, užasa a ji je kraj ipaako n a p o m o lu ? Z a štp .hism p tragali
svede na nista i tp jed in p u .n a m p ji d a n a m i h u č in i p o d n o š ljiv im .
za nekom vrfHmđoom nestvam pšću, k a d j e sve n a pv p m svetu već nestvarno? Otarasiti se aečeg tak o m a lp o p ra v đ a n o g , tpliko malp zasnovenogoe zaskižuje naš tru d . r
Nalaziti da je sve b ez o sn o v a i n e sk o n č a ti i n ije n e k a n e d o s le d nosfcdovedeno do k rajnpsti, o p a ž a n je p r a z n in e se p o d u d a r a sa o p a -
Ako m utoppnpkad i p o đ e z a rtrfcom , š t a b is m o jo š m o g li p o ž d e ti? Ba njega nenia. leka ž a b p ljk u b li a , h lt i n a d e d a čegnp se , m a k a r i zakoji kratki cas, v ^ t i t i 'b l ^ p s t i p p d r p d e r i j a , s v e tlp s ti č is te p re đ a š -
Da nam je još zaHnda i jo š p ain ji, tp je p n p e e m u teži syako | | nas, svako od oožh fcaji nem aju s r r a i d a v e ru ju u n<^rekinutQ kolo radanja i smitL Mi čezoeinp za p ro M etstv p m p p n p v n p g rađmijaL Buda se zaista previse trudio, 1 šta je ppstigap?^
sm rt' nešto
zaštam i sasvim sigumo znam o d a n a s ce k a i fepz, m ed itiran ja i bez mueenja, bez ifcakvog napora s naše strane.” - Tafco bi otpriHke gpvorio taj p p srn iiii epv ek ,
b i pjrfstao da
do kraja otkrije svoju. misao. Ko bi se n a n je g a b n cio kam enpm ? Ko sefa ujje tako govoiio? Tolikp sm o n tp n u li u so p s tv e n u povest da 78
m
Z A D A V LJE N E M ISLI
KjjUU iameđu teoretičara vere i vernika velika je koliko i razlika ,xvtu jvsihijatra i ludaka.
duhu svojst\reno je da ne uzmiče pred budalaštinom, cta&Iu za tanane;
zato oni i jesu jalovi. *
ZADAVLJENE MISLI
Kovati \iše pllmova od istrazivača ili varalice, a ipak biti načet u sMnkorenuvolje.
preh’ii^vLnie phajijz pođriva vas koliko i potmuli boL
*
Štaje „savremenik”? Neko koga bismo rado ubilij kad bismo Kmoznalikako. ICođ Iiojeg h sam to sta ro g p is c a p r o č ita o d a je tuga posledica *
„ufparenja” krvi? O oa to i jerte: usiajala krv.
Istanžanost jjsznaksla^e^fekosti, u umetoosti, uljiubavij u svemu. *■ Gotovi smo, ž i\i sm o m rtvraci o n o g a č a sa k a d prestanem o, ne da \olim o, već da m rzim o. M rž n ja o d rž a v a : u n jp j i njjenoj hemijj Ježi „tajna* živoia. Nije ona b ez ra z lo g a jo š u v e k najjbolje izumljeno
NeprestanajlstiFzanost izmeđui čežnjje za potopom i opijenosti
nitinomi,
sredshro za jačanje, koje, p rito m , p o d n o s e i n a jn e ž n ijj organizmi. * * Bili savestan do poročnosti, autom at griže savesti. M isliti na Boga, a ne n a reJigiju, n a e k sta zu , a n e na m istikm 81
^
IMtL M IIOMN__ ________ _
-------------------- ZAOAVI I»M» Ut4.lt
Sona oetaćnije tvrdnje od one Origenove, da »vaka duia ima ^kojezashižuje.
Zattraiujula »reća. Vene u kojima m llre hiJjade planeta.
Utfjkkđiti te aa tnćem i pogodili mu ton najteža je rtvar na »vetu.
Svakije prorok naklonjen budućnosti \ netrpeJjiv prema srećL
Boiesl da* ukm ocmakiiii, ćini arom aitvo soćnijim, zaćinjavaga. 1 Ždetidam znaći radije um reri prezren nego zaboravijen.
D«fe oapiw iapesam oakoiiM StipIjenpdasevTtiiikrug,tojefl j H^rasno pomiditi: imamo lobanju - i ne izgubiti razum!
đ* prodztMpge.
Fttaja vas nagon i da vreme doživijavate usštnjeno, trenutak po
S a ša p rn » jž a i^ k a d astaDemo je da se sehe portktaDO.
isaEžk Zbog toga ono za vas i te kako postoji! Preko drugih, prene pate, ono sam o klizi; zato je tačno da oni i ne žsve u Tenaa, da čak u njemu nikada nisu n i živdi. j c a t « H 0 a o k r n a i Jrarv
Bio ?e s«v
|
*
Mtoaei3B& oaeh|pM «iaM lo. Ctttepeptnkktstva upozxsao je santo onai ko m a da bi se pn>~ vMiosecao t u samom srcu raia. a n s ke Sf rrr»TSf Njmv m * **
«d*no » r*z*v*r*iN*S
Z lA m H M N H U
& m tjau ii mmmt «wo Tiaaii: injl»u Jbkv siajkt atva':.. smm*. piiKitžć jSKiitcdm'naMnn a«cni jukaviiL
n t issiuieoiv v «ruit „zvezdu' ni naurmniu stvar nt tidmo utimL ua. napunt pop.iii caiu vudt nio tu natćovećandu pt Š0k j jw n m w poduhvat.
{jdu smu Jto *eaM8vataxno j db fuvnznulHBO ifcćšno aubo» «ifce ®e
natnn:. J'kidan iie
ko p;iErttn;> drrau pobude vwopfii ćffio-
# knnt vnL da ndinertrv;2 eircne aaane j zaidjge, lu> prtadouća da i dćna procena naših sposobnosij vodi u ioTborjjr. i od toga t>ežL .-•jaac kpii je samom seba postao jaaao viie ne stvara: upozĐtaii ^ m a a ugušrd pvoit darove 1 «vog demona.
Nemoguće \t dokazati da je bolje biti nego ne b iti JC v«c ustćt ćimn'i duka&i, dela, a vj iedino jmožete da pružite ftttfttd p M io tia irin K .
N'ikadne dopusti da te obuzme seta jer ona sprećava svako dobro, kažese u Tolerovoj propovedi o „dobrom koriićenju dana” Kakosam samo proćerdao svaki bogovetni dan!
A n b o u t t i ćovek pristaje da ostane oepoznat tek poito je istrošio tfut svok zaiidt gor ćine. PotiMUOsam sva svoja oduševljenja; ali su i dalje tu, ona su moje tt&e,moj nepotrošeni kapital, moja budućnost, možda. Saniamo jiccikii ćije bi reći, poput pesnica, lomile vilice. Duhprovaljen lucidnošću. § m fkkm mmm>Jmmmmu iveiogrđu, padavicL.. H9je$umnje nlsu uspele da me oslobodc automatizama. I dalje ^un ive ono u šta ne mogu da ventjem. Prevazići dramu oveneis-
DaftMD k
jedna rauao - aJi spovobna da raskomada svet-
bmtfi znaćik) biodreći se sebe i poništiti se. 85
EMIL M. SIORAN
m R A V L I lN E MISiLi
Stvamo vemjenio sve đok ne saznamo kome treba da semolim Religija;e živa sve dok ne smisli molltve.
Pisacdostojan
i^ m a te m jir i|^ ^ im i ne
pokušavacpi^prkapo ta đ im .
a
izsamoodbrane. N išta takoAsl^um e n e u n ištava ta len a t k ap pureveiirkaotvorenost duha.
Svaki oblik nemoći i neuspeha ima pozitivan karakter u ziČ kom poretku.
*
Ništa me neće razuveriti da ovaj svet nije;plod nekog mračnog boga ćiju senku produžavam, i da baš meni pripada da isjbisjmsve posledice prokletstva koje se nadvija nad njim i nadnjegpvimdelooi
Nema sumnje da će jednoga dana psiboanaliza biti potpuno diskreditovana. U međuvremenu, ona će uništiti i poslednje ostatke naše bezazlenosti. Posle nje, više nikada nećemo biti nevini.
Prvimdat^j^jraliste njeljudidoiazi,tejkjl^nij^B
prozu; posmatra-
„Gospodine, feako, nas je samo priroda rđavo zamislila”, reče mi jednogadana jedna starica. -. ^$ama priroda je rđavo zamisljena” trebalo je da joj odgovorim, da sam poslušao svoje manihejske reflekse>.
Njegovaneodlučnost ličila je na misiju. Bilo ko je mogao da ga potpunoizbezumi. Bio je nesposoban da donese odluku p r e d nečijimlicem.
Iste noći kad odlućih da naši snovi ncmaju nikakve vezesanaiim dubokim životom i da su p lo d lo iih knjiga, zaspah dok su mi pred oćima dcfilovali svi moji najstariji i najskrivcniji strahovl
Ono ito zovcmo „duicvnom snag om " zapravo je hrabrost da nalu sudbinu nc zamtfljamo drukčije. $6
Frijatnijc jc, kad dobro razmislimo, biti iznenađen događajima nego ih prcdvideti. Kad snagu istrošimo razmišljajući o nesreći, bko tcmo sc sa ncsrećom suočiti? Kasandra se muči dva puta: pre iiavrcmc ncsrcćc, dok jc optimista barem pošteđen strahota predznanja. 87
MMUM
- ZASAVMJvJbif.
P fe rm i P U iu r h u , u Dclte *c vcć u prvom veku nak cre Ulo ^ d»btK potiuviidb pnzcmiM piunja (o braku, kupovinanu id), Ddudcnofa Crkvc oponaU ddu
»Bczazkno fe ntpnu nfskogf, rckao je Fontenel. Ima reći kojem ki/uć za razumevanie neke zemJje, jer nam otkrivaju tajnu njenih
I b p oesanke u istoriji, od Kaligulc do Hitiera. Da U je nemo' pjo taa uzrok ili posledica okrutnosti? Tiranin bđi - to je ono što poftbno odreduje.
)edao procjak je rekao: „Kad se molimo pored cveta, on brže
aste."
ogranićcma.
Dok ?eb o r a v io na Svetoj Jeleni, Napoleon je voleo da povremeno p rrlM fi g i—Htitii Ako nićim drugim, bar je time dokazivao da jr/V—nur
Neddpno popodne Ulice pune izbezumljene, ispijene, jadne p a i r - bcdnika sa svih strana, otpadaka kontinenata, izbljuvah z e m a lj t k t kugle Pomiiljamo na Rim u doba Cezara, preplavljen taippHB carto . Svaki centar sveta je i njegovo đubrište.
Suepnja nije izbirljiva, svemu se prilagođava, nema toga što joj ceodgovara. Prvi povod koji naiđe, najbanalniju vest iz novina, ona odmahprigrli, uz njega se privije, iz njega crpi osrednju ali bezbeđcunelagodnost u kojoj uživa. Doista se zadovoljava malim, sve joj je dobro. Mlaka, neostvarena, ona nema stila: htela bi da bude teskoba, xumoje uznemirenost.
Otkuda to da u životu, kao i u knjizevnosti, pobuna, čak i ćista, m prizvuk laži, dok pomirenost sa sudbinom uvek ostavija utisak
»tinitosti? Notaaak žmznpi je ćinjenica nepojamne težine. Njihov krniik |e am jio predeot flKita ima jos samo za njega. Strašno jc \ideo ćomeka tamo gde uno mogii da posmatramo konja!
m
Satetani na obale Sene, nekoltko miUona razoćaranih zajedno imilpijii moru na kojoj im zavidi ostatak sveta.
89
saznati zašto nas neka ideja o b u zm e i yi£e ne p u šia
*tB*1
rn'jkL-saL
n-oki^: 4s#at da jtra e. eUha”, 2jdu
^
i’. iis: o u č i kki &' sa ’ircoHt&san.
h najšlabije tačke našeg duha, tačnije
iz
V $sgm^ *
Njcgovu jMomst n' b ik i>eskrdjiia itčiia je na ekstazu.
izvesnost da svoju dužnost zanemarujem, da ne činim onojažta sam stvoren, da mi sati protiču bez ikakve, makar i negativne koristi. Ova posiednja zamerka ipak nije opravdana, jer je dosada, rnoja rana, ta pacadoksalna korist.
\iajstor da prikrije svoju naduvenost, mudrac je neko kome je ^foifidasenada.
Ovoiznenadno grčenje, ovo iščekivanje da se nešto desi, da se reiisudbinaduha...
Biti prirodno borben, agresi\,an>netrpeljiv - a ne moći se pozivati ni na kakvu dogmu! Ludiloje možda samo patnja koja je prestala da se r a z v i j a . Moja prva reakcija na ovu bubu, ne veču od tačke, koja je trčkaraia po mom stolu, bila je milostiva: zgnječiti je. A onda odlučih da je prepustim njenoj pometnji. Zašto da je od nje oslobađam? Samo, toiiko sam želeo da saznam k u d a se uputila!
|g*^'Vr. Oni trenuci u kojima nam se> č in | d a n ik a d a n e ć e m o n e sta ti, u kojimai život i smrt gube s v a f o ^ a ^ n o s t, u kojim a. n a s jo š n e p o g a -
*
Čovek sklon strepnji izmišlja svoje strahove, a zatim se u njima raskomoti: on je papučar vrtoglavice.
Pogtešno jiffim to večlvat^ depresivad
NajgoteieSt
\
Inače f|& $yak i ^
ZADAVLIBNC MISLI
fc a titM m i t M i
binstm Bdtanreosti. kofe p t seb i d o v o ^ pretpostavija j BkMiatskt vriiiie d i nt vidimo xaito bismo tražili biio ita djJ~ ^ Zar * v&ino rum ooo n c otknvi niiti, iko zahMiiujucj q*. —
i
nnmmrmn stri
ŽncB k BODOgucnost kojc sam post^ao svestao dao zadanoi^ ■ B i i« c rvv-una Ortrvksct go d iru .
^ V M iM f c r y pt«iirtH yj»Aa m h i pnmngn^ Aa Žćlima
|w o adhi p refa čira m tienm ak b d a više nigdc pcćc bči ni Cra-
g l leksMMh, a a m c to ziimalo neće pogađati Kako opšsađ đay a kajcm o m a e wm«npnyr ždju, te ć )c, naprociv, podstičt, iako la paw rel="nofollow"> y w eo . ćani na naon na kop crv /m ž /abuku?
JTnahnnild m iiijaija |e om đen, pa ćak i prckinut, svaid put kad o a rrin i feaćko prisustvo mozga. Zbog toga, Itidad, možda, jcdioo itm dtubieskovim a.
92
M bd poielite da toj gospodi bogovima đoviknete: »Zapnite potrudite se da ponovo postojite!" UHltad proklinjem sve fto postoji, ipak sam - ako je suditi po $ nekgodnostima koje !iče na njegove prve simptome - za
Shfdt je najmanje tajanstven ćovek, a ipak, poćev od određe vtimutka. on viie nije od ovoga sveta.
ZADAVLJENE MISLI
I I I I
II D e l o ne m o že da nastane iz ravnodušnosti, pa čak ni iz vedrine, te pročišćene, dovršene, pobedničke ravnodušnosti. Usred najvećeg iskušenja sa iznenađenjem otkrivam o koliko je malo đela kadrih da nam pruže m ir i utehu. Kako bi i mogla, kad su i sama plod nemira i neutešenosti?
preterani strah manje je bolestan od odsustva straha. Mislim na 0nupnjateljicu koja se nikada ničega nije bojala, koja čak nije imala njpredstavu o bilo kakvoj opasnosti. Toliko slobode, toliko samopouzdanja moralo je da je jednoga dana odvede pravo do ludačke košulje. *
U izvesnosti da smo neshvaćeni ima oholosti bas koliko i stida. Otuda dvosmislenost svakog neuspeha. S jedne strane se njimeponosimo, a s druge se zbog njega jedemo. Kako je nečist svaki poraz! *
Neizlečiva - ovaj počasni pridev trebalo bi da pripada samo jednoj bolesti, najstrašnijoj od svih: Želji. *
Svaki začetak ideje odgovara nekom neprimetnom oštećenju uma. *
Nepravedno nazivamo izmišljenim boljke koje su, naprotiv, i previše stvarne, jer potiču od našeg uma, tog jedinog regulatora naše uravnoteženosti i našeg zdravlja.
N a k a m in u , slik a š im p a n z e i m a li Budin k ip . Zbog ove više sluč a jn e n e g o n a m e r n e b liz in e s ta ln o se p ita m g d e bi moglo da bude m o je m e s to iz m e đ u o v e d v e k ra jn o s ti, iz m e đ u onog što prethodi
Kao i svaki novi vernik, i ja uživam da ljudima kvanm zadovoijstvo; čim se neko nečim oduševi, makar i mojim mušicama, spreman sam da s njlm raskinem, a kasnije i da mu se osvetim.
č o v e k o v o m o b lič ju i n je g o v e p re o b r a ž e n e slike. 95 Ai
ZADAVLJENE MISLI
Sklo n sam zJopam ćenju, čcsto m u se predajem i vraćam a stavim se tek p o što se setim da sam zavideo ponekom mudracu^ čak verovao da na njega ličim. ^
T renuci u Jkojima želim o d a budem o sasvim sami jer smosigmuj d a ćem o, suoČeni sa sob o m , p ronaći retke, jedinstvene, nečuvene istin e - a p o to m razočaran je i ubrzo gorčina kad otkrijemo daizte najzad ostv aren e sam o će n e proizilazi ništa, i da ništa i nije mogjo d a p roiziđe.
U o d re đ e n im časovim a, n a m e stu gde nam je mozak, veomajasn i osećaj n asiln ičk o g ništav ila, stepe koja je zamenila ideje.
poktuga nalazi svoje opravdanje u rasuđivanju i u posmatranju, nepočiva ni na čemu, ona je zastranjenje. Nemoguće je rado^ samo zato što smo živi, tužni smo, naprotiv, čim otvorimo ^ opažanje nas, kao takvo, čini sumornim, o čemu svedoče živojioje. Jedino miševi izgledaju veseli bez ikakvog napora.
Uduhovnoj ravni, svaki bol je sreća; jedino u duhovnoj ravni
Nesposoban sam <§ se bilo Čega latim ako ne apstrahujem ono štoznam. Čim na to pomislim, i na tome se makar i za trenurak zadržim, ponestane mi hrabrosti, osipam se.
g^sfe:. P a titi z n ači p ro izv o d iti znanje.
U svojoj b iti, m isa o je razaran je. Tačnije: Usvom načelu. Mislimo, p o č in je m o d a m islim o z a to d a b ism o raskinuJi veze, ukinuli srodn o s ti, p o tk o p a li g ra đ u „stva rn o g ”. T ekkasnije, kadjepodrivačkirad v eć u zn a p red o va o , m isa o se p re n e i p o b u n i protiv sopstvenog usmero n js.
Kako sa.svakim novim naraštajem stvari stoje sve gpre, predskazivati katastrofe je normalna delatnost, dužnost duha. Ono što je Taljeran rekao o Starom poretku, odgovara biio kojem razdoblju osimonome u kojem živimo ili ćemo tek živetL Sve je manje »miline*o kojoj je tu reč; jednog će je dana i sasvim nestad. U istoriji je najgore uvek pred nama. To istoriju i čini zanimljivom, zbog togaje i mrzimo i ne uspevamo da je se osiobodimo.
I l l l j l biti sigumi da će XXI vek. mnogo napredniji od našeg, na Hidera i na Staljina gledati kao na nevinašca. 97
U D A V U M U MISU I.MII M *.li>lMW
VoAiiiJ jcdttn jcod rcikih duhova koji jc poicikom n*U crc bhvatto Ofto ito jc aada ]>o*taJo opitc mcito, to jcti da ćovcvanfctvo, ako mu jc vialo do spavcnja, mora da oatanc u avojim prirođntm granicama, odnoano da tc vrati ncznanju, jcr jc ono pravi znak izbavjjcnja. Ovo opitc m cito, trcha odmoh rcći. joi uvck nijc dopuitcno; wi o »jcm u govorc U potom . ali n c i javno. K ad b u d c poitalo krihtica, hivc to ogrom an korak naprcd.
V ivakodncvnom životu JjudJ ic ponaiaju proraćunato, a kad dođc do iudhonoinih oprcdcijcnja. onako Juko im padnć na pamct. Smcincmo Uv uma ovo ncprcdvidJjivo ponaianjc. ncćcmo ihvatiti tu pojcdmoćnc r.i koJcktivnc dromc. Nck s.c zato iitorijom nc bavi mko ko ac vid; kohko tc rctko u njoj iipoJjava nagon za oćuvanjcm. Wc u zb)va u'ko kao da ic ođbrombcni rcflcki javJja iamo prcd obtčKOim opainoiću, a nciUjc prcd kataitro/om.
PogJcdajtc Ofiitku ćovcka kop jc uipco. koji «: namučio u bdo kojOjobJoiU NanjOjncćctc oo6 ni nojnunjcg traga iamiJoiti jcron
Mcp vc cncrgija pokrcćc samo
van vrcmcna; osctim sc kao pra*
| Hcrk&l dim tc u maiti prcncscm u ncki svct u kojcm su ukinuti i udovJ za ddanjc.
.Sirava i ckstaza života" - proživljcnc istovrcmcno, kao iskustvo itttgtrcnutka, svakog trcnutka.
Kolitina umora koja sc odmara u mom mozgu!
Sa davolom mi jc zajcdniČko lo5c raspoložcnjc. zlovoljan sam. ho i on, po božjoj zapovcsti.
K&jigc kojc ćitam sa najvcćim zanimanjcm govorc o misnci i dgđena Da li izmcđu rijih postoji ncka vcza? Postoji čtoliko izo aabka prctpostavlja askczu. odnosno uzdržanost. tačnijc dijctu.
jc ttzdan od grodc od kojc ic pravi neprljatčlj.
o ctcautu fla pcl Jitonlincnata. a mjcdaog trcnuika nc
&tndsivvtuL v#
.Nc jcdi niita ilo svojom rukom nisi poscjao i poinjco" - ova prcporuka vcdskc m u đ ro sti toliko jc opravdaiu i ubcdijiva da bbnio ado um rh od gtadi iz b c sa ito nc možcmo da jc stcdimo. dv
_ ZADAVLIENE MISLI EMIL M. SIORAN
Opružen, sklapam oči. Iznenada, zazjapi provalija poput bunara koji bi, u potrazi za vodom, prokopavao tle gotovo vrtoglavom brzinom. Uvučen u tu pomamu, u tu prazninu koja se unedogled umnožava, poistovećujem se sa načelom rađanja provalije i, neočekivane li sreće, nalazim tako sebi zanimanje, čak i poslanje.
Sanbi nečemu i služio ako bism o se svaki p u t kad zaspim o vežbajjdagledamo svoje um iranje; posle nekoliko godina, sm rtb i izgubijasvaki ugled i ličila na običnu form alnost ili neprijatnost.
U životu duha koji se oslobodio svih predrasuda nailazi trenutak kad on sa istom lakoćom m ože da postane svetac ih lupež. Kad je Piron s nekim razgovarao, on bi nastavljao da govori kao đa se ništa nije desilo čak i kad bi njegov sabesednik otišao. 0 tako snažnoj ravnodušnosti, tako disciplinovanom preziru sanjam sa nestrpijenjem rastroienog ćoveka.
Prifaseij od nas oćeku e obzire, b ži, utebu, što sve zabteva naprezažije, razmišifžrie, samokontrobi. Ova neprestana pažnja puna
Za svirepost - nasu n ajstariju osobinu - retko se kaže da je neprirodna, odglumljena, prividna; sve to se, naprotiv, pripisuje dobroti, kofa, skorašnja i stečena, nem a duboke korene: ona je pozni, neprenosivi izum, koji se svako tru d i da ponovi, ali u tom e uspeva tek povremeno, u onim trenucim a kada se priroda povlači, a on odnosi pobedu nad svojim precim a i nad sam im sobom .
!wdšz5ti koiu prijatđjstvo traži m je prirodna. Dobro nam došK, on; Iš neprijatelpr da bar mak> predahnemol Često sebe zam isljam kako se penjem na krov, kako me hvata Trtoglavka, i kako, b a i kada č u pasti, zavrištim . ZamiUjati nije pra-
'
vt $mj& p/opm pro&tm / bodućim nevolja/na, da %m m tm Uprm j t pom offlo da ih podnetem h kk
n rtly jtr ja sam prinuden da to zam išljam . Mora da se pomisao na ibistvo javlja na sličan naćin.
m m * m prmeht, we m ^e /JtUhe pzžnje. Ako ždim o da nekoga nikad ne zaboravimo, da na njega stalno /miiimo, &đ se zauvek za njcga vežemo, ne im cm o se truditi da ga već da ga rnrzim o. Prcm a jednom hinduisdićkom verovanju,
m
toi
ZADAVLJENE MlSLl
ifvesiu 'Jrtnaai iM stali su kao plod idje iz nekog pređainjeg života, «ia se o*ek>t\ arimo u hicu ostrvijenom na Boga, kako bismom Bo^t vtše mislili i Mpnstano ga imali na umu.
Otkudt to jednolično viđenje, kad nevolje koje su ga izazvale i
^jnonjihoNai zajedničku suštinu. Scnrt jc začžn žhota. Jedino ona daje ukus trenucima, jedino sc o u bari protiv i^b o w bljutavosti Njoj dugujemo gotovo sve. Dug aažnalnosti knfi joj povm neno vxaćamo najviše nas bodri na omtn
Sanekim ko nije patio svaki razgovor je puko brbljanje.
RCtBL
Tokom
naćah besanžh noći ptatnja šspunjava svoju misiju, ostra-
ruftfti nrgiljupf Xada je beskrajna kao noć koju podražava.
Svr dok raspobžemo idejom o ziosreći, nemamo nikakvog raziog? za brign. ćžm se na nju pozovemo, lunirimo se, trpimo sve, goloro smo zadoroijm Ito nas muće nepravde ž boiestl Posto zahvaijujući njoj sve postaje shvadjivo, ne treba se ćudžtž što joj podjednako pržbegavaju žbudale žpametni Jer ona nije bilo koje, onaje pravo objainjenje kojem nemžnovnž poraz svih ostalih objašnjenja daje veću tnagu.
Ćim poćnemo da kopamo po bilo kojoj uspomenž, dođe nam da crknemo od besa.
102
Poooć Napetost slićna padavicL Žeija da sve raznesemo, napor iasene raspadnemo. Neizbežno rasulo. Moguće je po sebi ne vredeti ništa, a ipak biti neko zbog onoga štoocećamo. Ali moguće je takođe ne biti na visini sopstvenih osećapa.
U teoriji, do života mi nije stalo koliko ni do smrti; u praksi, spopadaju me svekoiike zebnje koje između života i smrti otvaraju provaliju.
Životinje, ptice, insekti odavno su sve rešilL Zašto bismo tražili više od toga? Priroda ne voli originalnost, ona odbacuje čoveka, ona ga «e gnuša.
103
ZADAVLJENE MISLI
EMIL M. SIORAN
Za neke ljude patnj.a je potreba, želja i ostvarenje. Svuda se 0$ ^ ju umanjeni, osim u paklu.
U krvi mi je nepresusna kap sirćeta: kojoj vili za to da zahvafcn,?
Popustio si da u tebi u m re o n o najbolje. D a si bio obazriviji, ne js izneverio svoj pravi poziv, poziv tiranina ili pustinjaka.
Sebe neprestano za nešto kriviti, znači pokazivati veliku brigu za istinu i pravdu; stići i kazniti pravog krivca. Na nesreću, to takođe znaćž zastrasiti ga i paralisati, a sam im tim ga i onesposobiti da se popravi
Zavidljrvac vam ništa ne oprašta, zavidi vam čak i na porazima i na sramotama.
Osređmost moje tuge na sahranam a. Ne m ogu da sažaljevam pokopuke; zauzvrat svako m e rođenje preneražava. Neshvatljivo j«, bezumno je pokazrvati bebu, razm etati se tom virtuelnom nesrećom i radovati joj se.
Oni besovi koji vam gule kožu, m eso i svode vas na stanje cvokotavogkostura!
Posle izvesnih noći, trebalo bi da prom enim o ime, jer više zaista nismoistl
ste vi? - Ja sam stranac i za policiju, i za Boga, i za samog sebe. O piednK ti ravnoduinoiću. ćistotom , n irvanom , a neko u tcbi ipak itpttće: S>% im ai hrabrofti da izrazii svoju najskriveniju ždju. rekao bć ,Voico bih da tam izmislio sve poroker
Već tc godinam a oduševljavam vrlinama smirenosti, a ne prođe
danda me nc spopadne neki napad besa zbog kojeg bih, kad ga ne bih obuzdao, zaslužio da me smeste u dušcvnu bolnicu. Ovi napadi Biti ćudovifte ne shtži nićemu ako istovrem eno nismo i teorrti' ćarf jbod& hfaof.
dešavaju *e najćciće bez svedoka. ali. moram reći. gotovo uvek zbog nekog. Moja bunila nisu pristoina: suviše su plebcjska, prizemna, da bt mogla da se UJc uzroka. 109
^___
t t m i m č i m A tt
____ZAPAVUBME MULl
, ?1k im na nj<») nc zavidlmo. One mogu da budu
god hoće jer
^ f o nini nUta: dinamićne lutke, nettcrpno obdarena niitavfla. M
wt*£itti*
&>?)(* N e u tr U n $ iw r U ptHi£*tn ori rfe
osztam, zaho da «a njima na iftoj stazi odmeravam snage? Mrzovxa mi daje toliku prednost da mi se ćini nemogućim da me jjbda afMi
N # d» nojimiifniBiff pejetftftćp Ui bavtlansiva u cdini, ne tnfa Jipre
Mogućno je cvakoga dana misiiti na smrt, a ipak vedro Utraja* vai u biću; stvar drukćije stoji ako neprestano mislimo na ias svoje »Mti; onaj ko bi imao na umu samo taj trenutak, poćinio bi zloćin protivsvih svojih drugih trenutaka.
/jcjrdfk )*, kjtiu, nbv* pct mitipurdi gpdina, a tivot dve ili trt Ove hrofkc irkdiit svu p o td fn u u u h u . Treba ih se setiii u tremjcima kada &dbe shvatamo ozbtfjno, kaJa se usuđujemo da patimo. ćudili su se što je tako neozbiljna nacija kao francuska mogla da iznedri jednog Ransea, osnivaća najstrožeg reda; trebalo bi se Ub vHe m uauno, vise se trudifno da dobro pdtm o. Svetimo se u k o što sism o mogh da btidemo g o v o rn k i Mucavac je rodeni stiJista.
Teiko je shvatiti one piodne, plem enite prirodc, uvek spremne da oešto rade i proizvode. Kjihova nam se energija ćini neizmemom, 106
možda više ćuditi što je još mnogo lakomislenija Italija đala jednog leopardija, najozbiljnijeg od svih pesnika.
Drama Nemačke je u tome što nijie imala jednog Montenja. Kakva sreća za Francusku što je na početku imala jcdnog skeptika! 107
ZADAV LJENE M ISLI
EMIL M. SIORAN
*
Zgađen nad nacijama, okrećem se Mongoliji gde mora daje lepj živeti, g d e y a h o u jo š nije pobedio. *
Dokpatim od nesanice, tešim se govoreći sebi da otržem od ništavilaovečasove kojih sam svestan, i da mi oni, da spavam, nikada nebipripali, da čak ne bi ni postojali. X
Svaka se plodna ideja pretvori u pseudoideju, izrodi u verovanje] Jedino jaiova ideja zadržava status ideje.
Verovao sam da sam više nego drugi lišen taštine: razuverio me je jedan skorašnji san. Tek sam bio umro. Donose mi kovčeg od belog drveta. „Mogli ste baš da ga premažete sa više laka!” -r povičem i bacim se na pogrebnike da ih izudaram. Sledi tuča. A zatim buđenje i stiđ.
Šta znači i koliko vredi ova groznica koja ne vodi nikakvomotkriću, ne sađrži nijednu ideju, ali vam daje osećanje gotovo božanske moći, koje nestane čim pokušate da ga definišete? Možda ne znači ništa, a možda ide dalje od bilo kojeg metafizičkog iskustva.
Sreća, to znači biti napolju, hodati, gledati, stapati se sa stvarima. Kad sedimo, postajemo žrtva onog najgoreg u nama. Čoveknije stvoren da bude prikovan za stolicu. A možda nije zaslužio ništa bolje. 108
„Izgtibiti se u Bogu” - ovaj iskaz, kliše za vernika, za nevernika jepravootkriće jer on u njemu vidi željenu a neostvarenu pustolovinu, i očajanje što i sam ne može da z a lu ta u nečemu, bolje reći, u nekome.
■Koje|ovršan? A ko dubok? - Otići daieko u neozbiljnosti zna1 nebiti neozbiljan; dosegnuti granicu, makar i u lakrdiji, znači približiti sl krajnostima, a za to, u svojoj oblasti, nije sposoban ni svakimetafizičar. X
I slon bi podlegao onim napadima klonulosti neodvojivim od izvesne svireposti koja samo što se nije raspala i koja vam, u trenutku dok se raspada, otkida meso i srž. Svi organi su zahvaćeni: utroba vam se kida, u crevima osećaj pometnje, nemoći da se svari ovaj svet.
Čovek, taj istrebljivač, mrzi sve što živi, sve što se miče: uskoro ćemo govoriti o poslednjoj buvi. 109
R
Z A D A V L J E N E M IS L I
E M IL M. SI.ORAN
| | sc ielja odvojila o d sopstvene funkcije, da se izo^ u p ro ts ta v ila d ru g im željam a koje su sve predodredene da U Trojanskom ratu. na jcdnoj i na đrugo; strani bio je isti broj bogova. Bilo je to pravično i otm eno stanovište za koje moderni Ijuđi. pieviše strastveni ili prosti. nisu sposobni, je r po njima razum pošto-poto m ora đa buđe n a jeđnoj s tra n i N a pocetku naše dvifir zacne Homer je srf>i đopustio objdktivnost; na suprotnom kraju. u ovom našem pozaom vrem eau. mesta ioš im a sam o zasfiav.
Kada smo sasaa. čak i kad ništa n e radim o, m i svoje vreme ae gubimo. U drušrvu ga gotovo u v d t traćim o. N iiedan razgovor sa sobom nne sasvrm iaior: nešto iz niega irvek proistekne, makar samo rtoda d a ćezao seiednoga d an a portovo sresta.
Sve dok nekome. pa bk> taj i 3og. zaviđimo na uspehu. bedni smo robovi kao i svi drogL
Svako biće ie maaitaaz bizsma.
Ako je verovatj Toistoju, jeđino što vređi želeti jeste smrt, ier, za raziiku od ostaiih žeija, jedino se ova netzostavno ostvaruje i ne mohtd a fu stz n e v e ri Nije li. mrduDm, ti prirodi teijc d a teži svemu otim smrti? Z d e ti ttpravo zmči ne htcti umrrti. Ako dakJe stanemo da prižeijkujemo
| ’ moiaraju, dok ona jed in a ispunjava svoja obećanja. Računati . - u znači igrati bez ririk a, d o b iti u svakom slučaju: ona ne vara, I ^ ng moje da prevari. Ali, m i o d želje upravo očekujemo da nas I -rvm. Da li će se ona ostv ariti ili neće, n a m a je svejeđno: bitno je I aod nas sakrije istinu. A ko n a m je otkrije, o n a svoju dužnost ne i srcnjava. bruka se i sa m u sebe p o riče, i zbog toga m ora da bude I šauta sa spiska želia.
BHodame privlači budizam , katarsko učenie. ili koii drugi sistem f _ cogma, u mem ostaie lzvestan sk e p tia z a m koii nikad ništa neće I « načne i kojem se v racam uvek, posle svakog ođuševlienia. I Sbda je xee o urođenom ili o stecenom skepticizmu. on mi prcek ^cda kao izvesnost, p a cak i k ao oslobođenie, onda kada svaki anigi oblLkspasenja nestaje ili m e odbacuie.
Za razliku od drugih lju d i koji su varalice a da toga nisu svesni, ia amvaralica koliko i o n i, ali to | zbog toga oatim.
Nije U detinjasto gristi se žbog neprestanog tračenia svpiih spoKiboosti? A ipak, um esto da m i laska, moia očigkdna neostvarenost
ne obeshrabruje, r u š t Z ar sam se zatrovao hidđnoSću da bih dotle doiao! Vučem ostatke dostojanstva koii mi ne shiže na čast \\\
fcMU M SiOJtAN _____
Jedino pisac bez ćitaiaca
raože sebi da dozvoli luksuz iskrenoitl siućaju sebi.
On se ne obraća nlkome: u najboijem
ispunjen živ o t je u najbolju ruku
ravnoteža neprilika.
III
Kada shvatimo da su svi problemi samo lažni problemi, opasno smo se približili spasenju.
Cas mislimo da je bolje da se ostvarim o nego da se zapustimo, čas opet suprotno. U oba slučaja smo potpuno u pravu. ^kepfićizam je vežba iz ocrežnjenja.
>ve e ,ia kraju
r>/ vtam
i
ia žeiju ili na odsustvoželje, Ostafojemjansa.
ižrto da sam najzad požefeo da mu tamo nifefo da m» padne pamet rec foja ne
Umesto da jedna drugu podržavaju, naše vrline, naprotiv, jednadrugoj zavide i isključuju se. Kad nam se njihov m eđusobni rat j&snopredoći, mi ih jednu po jednu okrivljujemo, srečni što ni zbog jcdneod njih ne moramo da se previše trudimo.
r
tk tražimo mi dobodu, več privide slobode. Zbog tih se Jažnih p t e r a ćovek fKluvek rastrže. Uostalom, budući da sJoboda, kako i mje ništa drugo do o$ećaj, biti sJobodan i verovati da si sJo|g im svrvit se na bto.
m
Z A O A V L J K N K MISI.I
„Nek mi sam o dovedu
$vđU vin, kđo vin, moguc je sam o u t o 5to smo raskinuJi s ft, »em, iako secanje na njega truje n aie sate i pret\mra swkog od nas mtfodušnctg anđela.
X-
Oodluci da o d u sta n e m o od spasenja đavo nem a nikakvog udela, ^rdt ima, otkuda bi dolazila vedrina koja prati ovu odluku? Ništa topripada đavolu n e m ože nas učiniti vedrima. Naprotiv, u blizini
Nase potisnute molirv’e prerv’araju se u prasak rajedljimsti.
!>roona čovek je su m o ran . To je moj slučaj... Zbog toga moja vedri-
nai jesie kratkotrajna: tra je onoliko vrem ena koliko mi je potrebno Osecamo *iaedino kad sm išljam o neko n e d d a
Ako sumnu potstane io š d tj, ona m o ie da nas uteši isto kotiko i v c n .! ssmoji ie sposoboa za revnost i ooa na sio j način iešaia 3»dnoniae. i cna šna odjgorer na sie . Zatšto je onda na Jošem gbua? Zaao šk>je m k D q?risapačnna i tajanstrenija od r a e Ne moiemo čta n k iiri r n g f a kn«i a im n iiL .
rr As
Na ppack jedan po o g o d taai dećak se batrga, rita, vrišti To se :1c = i i : « i meša žeadd sret I poknšava da ga nmiri. On te n sraje ja i pce, p m c n y , prerršava svakn m ern. Što ga ćovek više gieda, tofci nm m tp r u n n a o šfn . S b ra th s nafzad da je krajnje vreme da ga odrede, msjk# knmi pobesndo detez Jth jd e, mammaT - 5 kakvim zadovofjstvom pomiiZ/amo na Kalvioa za koga so deca bda .jnaia dnbrad £ na Frojda kop iii naziva .pniinwyfnim 14
iiodustanem o d spasenja. Srečom, na to se odlučujem često i, svaki pat fcad se odlučim , k ak \To spokojstvo!
Ustan rano, pu n en erg ije i p o le ta , Č udesno o ra n za neku veliku podbsL
-Slobodan sam d o k rajn je granice* reče k lo šar i ta ga m isao ~«%rm m ga dana lzn ad filozofia, osvajača i svetaca, jer nijedan od 113 v iiiu n cu svoje k arijere, n ije sm eo d a se pozove na takav ■pefa.
Posmuli je čovek sličan svim a nam a, s tom razlikom što on nije pristao na nameštenu igru. M i ga zbog toga osuđujem o i izbegava■M^zameramo mu što je o tk rio i o b d o d an io našu tajnu. s pravom ga sm atram o bednikom i lzdajicom . 115
ZADAVLJENE MISLl EMIL M SIORAN
Iz sna me trie pitanje: »Kuda ide ovaj trenutak?” - HU imrT odgovorih i odmah ponovo zaspah.
f ito nam se događa, sve o n o d o Ćega n a m jc sta io n im a lo druge: svoja pravila p o n aša n ja tre b a lo bi d a r a z r a d im o * od ove oćiglednosti. P rom išljen čovek bi m o ra o d a iz sv o g izbaci reč dogadaj. *
JPouttJana su jedino objainjenja fiziologijc i teologije. Sve Ito ie nalazi izmedu njih sasvim je beznaćajno.
mo je neka kaiaitrofa bliža, to je manje zadovoljitvo koje osećamo dok jc predvidamo. Ćim *e ona dogodi, zadovoljitva laivim neatane
Mudrpft pfcruicva n*4e ranc: uči na* kako da krvarimo u potaji.
Kogpd nije umro m lad zasluiuje d a u m re .
Ndta ne daje osećaj Ćiatije savesti k ao jasno viđenje. d o k to n e m o aun, neke od naiih mana koju d o ta d a sebi n ism o sm eii d a p riz n a r/j, za koju niamo ni znaii.
*e ie ijudako gubi i propada, oslm p o glcd a i giasa: d a m>c n>ih.
atopncbismo moglt da prepoznam o posie n eko iik o gp d in a.
KtHdšfi ircmrtak za avalujg prorokj naatupa onda kada on i aam pffftruji ■ otHf škf pmtf h kada ga ubcdc vtaatMa proroćamtva.
t'oatcvAi tako f
trcntHku. dok na svc strane u m iru h iljad c i hit>adc l|udi, dttplcvito driim svog p«ra i uzalud tražim rcč ku>om bth pf«*|u> njthovu »gw iiju.
Kf i t r o i Hfšinr«
¥uti Aš dhfffSftfftjt
Dupi tapiiivati ncki ćin. m akar on bio t gnusan, im u iija ii ohairc i •«|fc tc dok*M»K da n*m je )o* »Uk» tk> n *n h b Jiin jih .
I ttDvanu, d* m ib<>« njih m uiim o. |&7
ZADAVLJENE MiSLI
tbiIL M, S/OJRAN___
*
... Smatraću se oslobođenim tek onoga dana kada svoju savest budem očistio od svih nećisti grižnje.
Našepretenzije na ravnodušnost pomažu nam uvek ne da se od udaracaodbranimo, već da ih „svarimo”. U svakom poniženju postojiprvi i drugi trenutak. U drugom se naše koketiranje sa mudrošću 1 pokazujekorisnim.
I I
Dojađilo mi je da budem ja , a ipak stalno molim bogove da me vrate sebi.
Žaliti znači odlučivati u prošlom vremenu, mogućno zamenjivati nepopravivim, podvaljivati iz razdiranosti.
Našemesto u „vasioni”: jedna tačka, a možda ni toliko! Zašto da seuzbuđujemo kad smo očigledno tako beznačajni? Čim to konstatujemo, umirimo se: neće nas više sluđivati nikakve metafizičke ilidruge teškoće. A onda ona tačka počne da raste, da se uvećava, osvoji ceo prostor. I sve opet kreće iz početka.
Bunilo je sasvim sigumo lepše od sumnje, ali je sumnja postojaSaznati znači shvatiti domašaj Zablude, ključne reči vedante i Pesme, koje jedino mogu da prenesu iskustvo nestvamosti.
nija.
Skepticizamje vera lelujavih duhova.
jedini nacin da klevetu podnesemo bez patnje jeste da u njoj vidimo reći i samo rečL Rastavimo bilo koji govor izgovoren protiv nas, izd v o jim o svaku reč, prema njoj se odnosimo sa prezirom koji zasiužuju pridevi, imenice, prilozi. ... Ili odmah likvidirajmo klevetnika. 118
1
U Britanskom muzeju, pred mumijom pevačice čiji sitni nokti vireizzavoja, zakleo sam se, sećam se, da više nikada neću reći: ja... *
Samo jedan znak dokazuje da smo sve shvatili: kad plačemo u I
bezličnom obliku.
119
Z A D A V L I E N H MlSl.I
l-.S U L M . S I O K A N
U potrcbi đ a
mohmo m nogo )c $traha od skorog odratu mozp
Pošto su i srcća i nctreća gotovo ;cdnako pogubnc, jcdinj na6n d a lh izbcgncm o
jc da
kc postavim o izvan svcga.
Kada
kvct prom oia; vidjm o u tomc ito *c bc/ ustru motcnu> porcdjti m O nirn koji bi (rcbaJo da ga jc .vtvono. jjj xic i Napoioooom . pa ćak ni u kioiorom . pogotovo ako jc ov^ ncnadm aian u »vojoj vr*ii O oka/ da
fc ovai
Dtjcpobcdila bilo koja hrišćanska jcrcs, ona sc nc bi gubila u Odvažnija od Grkvc, bila bi i nctrpcljivija jcr jc ćvrsćc ^ovah. Sumnja nijc bila dopuštcna: da su pobcdili. katari bi nadsjSli iokvizitorc. Svaku žrtvu, ma koliko plcmcnita btla. sažaljcvajmo bcz zavara* vUfL
Ono ito od filozofo ostajc. jcstc njcgov tcmpcramcnt. ono zbog wfg4 sc on zaboravlja, prcdajc svojim prouvrcćnostimju ćudina. tcddjima ncspojivim sa osnovnim crtanu njcgovog surcau Ako istini, nck sc odrcknc svakc žcljc za kohcrcntnoku. Trcba di Btuiumo ono ito misli, a nc ono sto jc odlučio da muiL Mu bodr tA’iju viic ćc sc prcpuitati scbi, a prcživcćc jcdino ako nc vodi maa* *>taćuna o onomc u ita bi trcbalo da vcrujc.
Zi mcdiliranjc o praznini. ncpostojano»ii, oirvonu lctanK &2anjc najbolji jc polotaj. U tog su poloiaja o v t uoac i aa»tak- ^ kdino sc oa Zapadu m u li UOfičkL Otuda. m o/Ja. tako PMKnran karaktcr njcgovc hkuoftjc-
J to iK ruic m o g io ’ - r e b o K u iJr>i>viđcn;c ;cd«m m n o K ^ ^ a n irrsfo** cikvom o t i i m jc bao dovoljno poitcn da u k o n****' liB o g n .
Ffodu možcmo podnct* »amo
i . ^ m iilu in o prtiOM
***
k kojućcnu> jodoogaduu vkUu*1« ■* ____ ....................
f I ć u U A K b c a lK d u iK 1w a u u > p o m d i u d a k a W QM I* *
rcd iudaka kop o c o tv irr usU.
tf t
**■<—»*
^^»P ****
)t? 4 # &9M9tA jt o | 2*g.4>pJju
{* fjt/uiji,
:
■ t&fcf? Vr J5jH0§ />v+ \ijr)t,i Jk/.>j.w d p d ir u jv m ^ š p i jtf ip ^ajedničh) i-///nc 4**|pj&| £lv*ky/) i^pitivaMje trebjii/) bi poriovili i $3 iickirrj dru ^Uii fU’J/jhi fajp i ii.j^i.iviU ga $yt? ii/ik vi5t* ni£ta ntr bu4e mjie.
fe sd u
i«4avy%*
33>ai
i <>«;»§* .&*>)«
n* fvs&in usavfžavaivj\i. napnStdjućl w&, Jjr
p | f sumnje u i’roviđenje nikad ne traju dugo*. ko bi, psim nj^. I H moS*n da nam takp redovno deli rva$« svakodnevno siedovjanie |
porajja?
Biti l^ tovrerneno $kion i/a /iv a n ju i p o v u č e n o sti, bi.ti nagonski n eko k» d r u ^ i m a kvari ra s p o lp ž e n je i le i \j} u b eđ en ja .
oNišta ne treba uzimati k srcu” - porvavlja sebi ona) ko se na sebe | juii 6vaki put kad pati, a ne propužta nijednu priliku da tp čin.i. Posle toiiko iivih koji su svi mrtvi, nije li zamorno i sam umreti i, kao i oni, pretrpeti taj glupi strah! Kako objasniti da strah još nije nestao, da nije ni iscrpijen ni obezvređen, da ga još ntojtemo osetiti kap što ga je osetio prvi smrtniJk?
Pošto se u svakome od nas bore fanatik i varaiica, nikad ne zna-
Mkm? da se pbradmo. m
m
Isposnik je odgovoran samo za sebe ili z,a sye; ni u kom slučaju za vekoga. Povlačimo se u samoću da ne bismp morali m 0 kome da se staramo; dovoljno nam je što imamo sebe i svet.
- w$ta radfte? Sta priprema^e?M Da ii bi se iko usudio da se oyako pbrati Pironu ili Lao Ceu? Ne pnhvatamo da nam se postavijaju pitanja koja ne bl mogia da se PP.stave našim idolima.
Da sam siguran u svoju ravnoduinost prema spasenju, bio bib dalekp najsrećniji čpvek.
Eo pritodi sam tojiko nespremao za btto l»kav poduhvst da nii je, pre nego 5to odiučim da 'se ičega latim. potrebno da prettstaro neku biogra&ju, Aleksandratti Džingjskana.
122
H
Z A iM m p N E
m
m
*
L'MILM.SIORAN
Nažu' sfarost toebai dta>učinii podiio%vomt zadbvoljjstivG)šfo.)jjadbm zai dipugimi nestajui swi onii kojji sui ui nas;verovai^, aikoj^v^eneinožiBf mo da razočaramo.
Svakaiteorijskai fojimul'aikojja iskisne u toku sna, prekida njegpV' iokSnoriisuidog^đajji €mi se.jjedan' od nj;h>pretvori upmblem il ^TŠiioikriićem^miisenaglri;hudhnOi „M'ishti” dok spavamaje anor jngljja^estaikodl porištenih,, npravo koil onih koji loše spavaju, jer njihovemuke, ife',moeiiumoć,, dbbijjajju oblik definicija.
Volim da se raspričam o posmuću;, v o fai diai žiinmi nai raeum Pnobitnog greha. *
Stavljamo sehe na\ muke k, mučeći se, stvaramo sebi „savest”; a zatimsaiužasom otkrijemo da više ne možemo da je se rešimo.
Kad bismo mogli da postanemo neponizljivi!
Supiotno uobićajenoj tvrdnji, patnje nas vezuju, zaldvajui zai žhvL' to su mzšepatnje, laska nam sto ih osećamo, one potviduju da smo bića, a ne saUastL A naša gordost što patimo toliko je jaka da je ftadmašuje jedino gofdost što smo propatilL
l ’ pgofćeooj borbi koju vodi za spas prošjosti, žaljenje je naše
Nelagodnost koju oseeamo posle neke gadosti najpogodniieje stanje za razmišljanje o sebi, ona se čak i ne razlikuje od tog raamšljanja. Zar je onda neobično što svaki put kada nas spopadne imamo utisak dia smo sebe najzad upoznali?
Subverzivan je jedino duh koji dovodi u pitanje obavezu da postojimo; sv\ ostali, na čelu sa anarhistom, nagpdili su se sa ^postavijenira poretkom.
>edino orude proćv mlađicz zaborava: ono j nije ništa drugo do pamćtDfi kojeprdaa u napad. \fasknava/ud bezbroj epizoda i po itofp ib ttkrivf/ujoa ooo nam nudi idjeoe verzije našeg ihott, i zMo Bftmi Emamo da zafavabmo što nam se on dni istovremeoo i jadbn i ifpunjea
Razdoblja koja najviše volim: doba pećinskog čoveka i \ek proivditeljstva. Ali pritom ne zaboravljam da su pecine dovele do Istorije, a saioftidoGiljotine.
124
txtu XI
ZADAVLJENE MISLI
RAX
Svuda tdo ra novac. Alt koliko može da vredi subvencionisano tdo? - R&nije se rađalo iz ubedenja ili slučajno; danas, da bi sedobila socijalna pomoć. Tolika proračunatost može samo da naudi kvalitetu spermatozoida.
Tragati za smislom bilo čega više je svojstveno mazohisti nego naivnom čoveku.
Spasenje je svest o našoj potpunoj, temeljnoj razorljivosti. Ali imati neprestano na umu da smo razorljivi znači suprotstavljati se našim najdubljim težnjama. Da li je spasenje protivprirodan podvig?
Budući da sam neozbiljan i nepovezan, amater u svemu, jedina neprilika koju sam temeljno upoznao jeste ta što sam se rodio.
Trebalo bi baviti se filozofijom kao da „filozofija” ne postoji, kao pećinski čovek zaslepljen ili preplašen povorkom nesreća koje promiču pred njegovun očima.
126
Ufivofi upattiji - ovo osećanje, a i sam izraz, nalazimo kod Homerj,kaoizuzetak, razume se. Da bi dobilo opštiji karakter, trebalo je sačekati novijavremena. Dug je put od epa do intimnih dnevnika. *
Zaljude se ne bismo zanimali da se ne nadamo da ćemo jednoga danasresti nekoga ko je u većem škripcu od nas.
Kad ih zatvorimo u neki skučen prostor i hranimo isključivo hemijskimproizvodima kojima se mi kljukamo, pacovi navodno postajumnogo opasniji i agresivniji nego obično. Osuđeni, budu li se i dalje množili, da žive jedni preko drugih, ljudiće se mrzeti mnogo više nego ranije, izmisliće čak i neke neobičneoblike mržnje, uzajamno će se razdirati kao nikad pre i izbiće opšti građanski rat, ne zbog nekakvih zahteva, već zato što čovečanstvoviše neće moći da podnosi vlastitu sliku. Već i sada, ako bi i za trenutakmoglo da sagleda budućnost u celosti, ono ne bi otišlo dalje odovogtrenutka.
Prave samoće ima jedino tamo gde se razmišlja o hitnosti molitve- molitve posle Boga i same Vere.
127
i
EMIL M. SIORAN
Treba sebi neprestano ponavijati da sve što nas čini radosnim iii tužnim zapravo nije ništa, da je sve to savršeno smešno i prazno. ... Pa lepo, ja to sebi ponavijam svakoga dana, a ipak se i daije radujem i rastužujem.
Svi smo mi na dnu pakia ćiji je svaki trenutak pravo ćuđo.
POGOVOR PA R A D O K SI E M IL A S IO R A N A
O d 1986. do ovog ća sa iz illo je v iše k n jig a Em ila S iorana, starih i oovih, njegovih tli p is a n ih u sa ra d n ji s njim i o njem u. (U su šti-
ni, Sioran i ne u m e g o v o riti n i o ćem u dru g o m , sem o sebL) D va w naslova p rev ed en a sa ru m u n sk o g , đva p rv i p u t objavljena, a pojavile stt se i rasp rav e o n jeg o v u d elu , kao i razgovori s piscem . Hovoobjavljena dela su Vežbe iz o božavanja i P ristajanja i kletve, su objavili Silvija Ž odo i n em ać k i pisac Bergflet, raspravu oddu dala je M arijana S ora, a ita m p a n i su i prvenci N a vrhuncim a oiajanja t Suze i $veci, u p re v o d u sa ru m u n sk o g a. Ć itava mala biblitttka opuskula! ktsac koji uporno odoieva pozivim a iz novina i sa televizije, od koj#g niko )oi nije uzeo intervju, pristao je da sc ispovedi pred Ijudim a Od pera i untverzitetskim profcsorim a; njihova mu se znaliželja ućinil» piHlstkajnom I prlhvatljivom . Ovo utoliko prc što se u novije 12V
PARADOKSI EMILA^'IORAKA EMIL M. SIORAN
vreme sve ređe i sve neradije sam prihvata pera. Zatočenik najviših1 ideala stilskog savršenstva najzad je sebi dopustio nešto predaha, i prepustivši brigu oko traženja tačnog izraza svojim sagovornicima. Nesklon i nevešt u opisivanju životnih činjenica, on taj posao, evo, ostavlja intelektualnoj posluzi, diktirajući u pero ono što mu se činilo nedostojno neposrednog predstavljanja i tumačenja. Još jedan život i još jedno delo se, u sumraku stoleća, pred našim očima zaokružuju i okončavaju. Sioran će kroz koji mesec napuniti osamdesetu godinu života. Nepriznati usamljenik, nastanjen u jednom potkrovlju u blizini Luksemburškog vrta, kojeg sam upoznao početkom sedamdesetih kad sam> za Maticu srpsku, prevodio Kratak pregled raspadanja, on je u međuvremenu postao prihvaćen i priznanjima obasut stvaralac. Na povoljan obrt su uticali nekoliki činioci. Sredinom sedamdesetih popustio je intelektualni teror levice koja je ovog pisca odbacivala kao nazadnjaka i mračnjaka. A onda, i francuska književna scena se prilično ispraznila, pa jeMo delo najzad moglo biti primećeno i ocenjeno po zasluzi. I tu dolazimo do prvog među mnogobrojnim sioranovskim paradoksima. Dugo, tvrdoglavo odbijanje učestvovanja u životu Polisa, uporno stranstvovanje u životu prve književne republike Evrope završava se> ipak, jednom vrstom posvećenja. Preiprošle jeseni pisac je dao na znanje Francuskoj akademiji da će morati odbiti ponuđenu nagradu, uz koju je išao novčani iznos od 200.000 ffanaka; žiri se predomislio i povukao odluku. Novine su, međutim, objaviie da je književnik pokvario igru što je u javnosti odjeknulo jače nego da je nagrada ćutke i smemo primljena. I švedska akademija je upozorena da ne dovodi sebe i pisca u neugodan položaj. Večiti izbegliea, stranac i pred poiicijom, i pred Bogom i pred ijudima, prorok Jeremija iz petog pariskog kvarta pažljivo se čuva svih prilika i ustanova u kojima se deii siatka vodica uspeha i slave, strahujući da bi ona mogla razblažiti svetu gorčinu koja ga je održala u književnosti i u 130
tu. Ispostavlja seda se jedan od žešćih oblika zadovoljavanja tašonesastoji u njenom ofeuzdavanju, i da slasti, koje osvajaju kroienjemsamoljublja, prostodušni robovi sujete nikad neee upoznati!
Rana dela, ppjavljena odnosno 19 5l; u Rumuniji, Na I vrhuncim$ajanjai:Suze i^yeci (Re culmile disperarii i Lacrimi si I sfnti),anedavno prevedena na francuski, pokazuju da je Sioran, od 1 prvihredaka do poslednjih objavljenih straniea, pisac jedne jedine I laijige,nosilacjedne jedine poruke. Srž te poruke, suština tog oseeaI njasvetadade sepvako izraziti: mi ne pripadamo ovom svetu, nikad I seistinski nećemo uključiti u postojanje, koje je nesavladljiva muJca | duhu.Ovo je psećanje iskazano u brojnim kratkim ogledima, zapi1 simai fragmentima, šioženim oko pojedinih tematskih žarišta, i u ] britkimvarijacijama na temu prvobitnog krika i prvog jecaja. Zbog I togasesvakašpranova knjiga može čitati spreda i otpozadi, redom I * preskok, onako kako se sama otvori. Već posle desetak stranica, I iitaocubiva j^no^3^.^§ac- žčl^ da kaže”, -posle čega mu ostaje da I uživau lucidnim, namahove jednoličnim varijacijama. ^ranovski patadoks, kao oblik mišljenja i razotkrivanja suštine 1 s^var*>jeste jedan ^krobatski kolut preko glave. »Čovek je gotov, on 1 ^ivažiyi mrtvac ne onda kad preštaire Vpleti. ^ee kad prestane mrze| Ovom seiormulacijom niasrće na opšte prihvaćeno iskustvo, na | onudrugu, svima znanu maksimu, po kpjoj je čovek mrtav od časa | kadprestane voleti. To je, dakako, tačno, ali bi se i suprotna tvrdnja još kako mogla braniti. Sioran uživa u ovakvim nasrtajima na viadajuću logiku, a Što se poneka kamenica, hitnuta na njenu tvrđavu, odbija od zida i ranjava njega samog, on za to ne mari. Njegovi su aforizmi stenogrami večnog monološkog spora sa ustrojstvom sveta. „Odlomak, jedini rod primeren mojim raspoloženjima, jeste ponos preobraženog trenutka. sa svitn protivtečnostima koje iz toea Droizilaze. Delo duga daha. podvrgnuto aahtevima konstrakZ no opsesiiom jedinstva. odveć je koherenmo da br brlo 131
razliv en o u
rolotinju i jasnoću. Ka"».
M- 8I0HAN
istinito," Ovde se, dakalto, nema na umu umetnička istina, nego ver> nost odražavanja. Siorannije umetnik, več dokumentarista svogočaja, Jetopisac svojeizgubJjenosti u svetu. Bekstvomiz rodnog gnezda tase izgubJjenost nijezaJeČila, negoje postala još surovija i oštrija. EmiJM. Sioran rođenje 8. aprila 1911. u selu Ravinari, u Erdelju. Otacmuje biopravoslavni sveštenik. Od 1928. do 1932. studira filosofijuuBukureštu. Izučava Bergsona, čita Kjerkegora i Šestova, pada pod uticaj nemačkog filosofa Zimela (1858-1918), a Propovjednik I Jov su mu stalno kraj uzglavlja. To su godine tesjkobe i nesanice, u kojima nastaje delo Na vrhuncima očajanja. Knjiga se prodaje, publika je zgranuta. Pročitavši je, piščeva majka zaključuje da se:s. njenimsinomdešava nešto ozbiljno i opasno. „Jedan lekar-specijalista, kojegje u vezi sa mnomkonsultovala, i $kojimsam^ou neku ruku sastao, bioje ubeđen da imam sifilis. U intelektualnimkrugovima Istočne Evrope ta se bolest visoko kotirala. Uprav:Q sam bio pročitaoknjigujednogSrbinakoji se trudio da dokaže kako zaljude koji nisu imali sreću da dobiju sifilis u životu vise i nema nikakve nade. Trebaloje izvršiti ispitivanje krvi bjalazje bio r^o^e^avajuć. ’Krvvamje čistsCpobedonosno objavi lekar. ’Šta, niste zadovoljni^ *Ne, zaistanisamo(%ovoriL” „Mislilackoji misli protiv sebe”, Sioran počinje od bodlerovskog osećanjanepopravljivosti i neizlečivosti; nesanicama i iracionalnim strahovima on se ponosi kao milošću nebeskom, a smrt ga neprestanovuče, očarava i užasava. Akoje, po Kamiju, samoubistvojedini ozbiljanfilosofski problem, onda Sioran, po dubini posvećenosti ovompredmetu, ide u red najizabranijih svetskih duhova. Dakako, i Kami i Sioran su prirodni misliod izvan sistema, gde je stvar slobodnevolještaćeseuzeti kao središte i opsesivna tema razmišljanja. Sanda Stolojan, prevodilac Suza i svetaca, koji su u skraćenom obliku izišli kod izdavačke kuće L’Herne, smatra da je francuski jezik učinio Siorana piscemkakav danas jeste. Na ovom se iđiomu 132
kojima misao ■
nogo u vrst,
tuh sredstava. U m ladosti, lirska žica je m nogo jača; tom e |e doprinosio m aternji jezik, neprecizan, ali sočan i penušav, ui je autora upućivao ka zabranu n acio n a ln e tra d ic ije . P oetičnost i
ztam o
W gjezika bila je u suprotnosti s onim što je o n im ao i h te o d a k a ž e . Stolojanova napominje da Sioranovo p isan je tre b a g le d a ti u s k lo pubalkansko-latinsketradicije izrugivanja. M irčes V u lk a n esk u , n a jedaommestu, heleži da rum unski d u h o d lik u je te zn ja k a u n iš te n ju protivmka, posle čfega .se napadač povlači u fa talističk o m ire n je sa sudbmomMe^znam koliko.p^o,važi za sve R um une, a li n e m a n ik a kvesumuje-daj^sm enjivanj e divlj ih u zleta i te šk ih k lo n u ć a, z a le ta i odustaj^^^||^l^tah3L2L odlika Sioranove sin tak se. e ie sudbinski lom u d u h o v n o j i stv aJoš jed an p arad o k s: d a b i se ro d io jLkoj književnosti kakva je fran cu sk a, o n je l|biao Pisac će, p o to m , celog; života sebi hrabrosti da rask rsti sa životom . a n ik a d m u aeće^pasti na um daj|^odbacivanjem m aternjeg jezika, o n takav. samouMački koiak'već učiiuo. Izveo ga je tako uspešno d a ga, k ao i svaki nartvac, nije niti naože biti svestanl Zbog toga on i n e razu m e Simon Vejl, koja kaže da je za pisca opasno prom eniti jezik koliko je za istinskog vernika opasno prom eniti veru... Veliki Sioranovi prethodnici, kojima je ovaj preobražaj uspeo> jesu D žozef K onrad i Vladimir Nabokov, obojica prozaici. N ijednog pesnika. Jezičko preperjavanje pisac je iskoristio da bi se osiobodio jednog dela emotivnog prtljaga i kuiturnog nasieđa s kojim a nije znao kud bi ni šta bi. Odbačene su poetične izmagUce, kojih, izgleda, im a u svim baikan skim jczicima, poSto je naša m entalna struktura j j j j j g 133
EMLta.ŠKi£M
ilfeg^Ve žefie
Miijč Vfdl m§® |t # $$ sa gofe® ištii^ nom. Fr€n!<§t$šfcf$$ švđjifl štf@gim! i @e]pfiieH|%olL širitiafcsorriv pišću! Li poeetkii llio ' na „ludačku koMfttf* Žtf SMš^ M 1-kanske baffearogefiije, ižlažak iia Ovaiatf išpit |e veMai ižažOvjVMe^ na logika Dekartovog jezika može potvfditi bogatstvo sto ga u sebinosimo, ali nam, isto tako, može otkfiti Veliku nezfelost i pfažninui Između sočnosti i otmenosti, mutne sVeobuhvatnosti i jasnih pogodaka, za Siorana nema dvoumljenja. Još jedno pitanje se fažfešava paradoksom: očaran poezijom, Sioran kida sa poetičnostima koje mu obezbeđuje maternji jezik i izlazi na brisani prostor logičkog diskursa. Raskid je izvršen u knjizi Kratak pregled raspadanja, u kojoj još ima zavičajnog daha i baroknih naplavina. „Slasno mučenje”, to jest, usvajanje novog jezika, trajalo je od 1937. do 1947. (Tada se, već, pokazalo da se pisac u zemlju ne može vratiti i iz političkih razloga.) Prvu knjigu, Precis de decomposition, (Kratak pregled), pisao je nekoliko puta zaredom, da bi na noviji, ubedljiviji, velikom svetu razumljiviji način kazao ono što je pokušao izraziti u Vrhuncima oćajanja i Suzama i svecima. Već i glavna reć naslova, ono pakleno, Školsko, neumoljivo precis obavezivalo je na savršenu jasnoću. Ideal, Što ga je tada Sioran sebi postavio, bio je: dostići izražajnu providnost moralista iz XVIII veka. Oko sredine našeg stoleća, francuska književnost ulazi u izrazito nepesnićko i antipoetsko razdobljc svog razvoja, 1 rumunskl uljez se, od jrrvog koraka, priklonio njenom ukusu, Skcptićan, gorak i podrugljiv prerna duhovnoj situadji Hcksagona, Sioran ćc, istovreTneiut, distjplinovarjo pribvatati osnovna ogranićcnja i mcrlla Što ib je ta siluacija nametala. Kultura, kojoj u celom svom dclu proriće skotu i r>eurnitnu propast, istcrvrcnicm; jc ncŠto Što ga oĆarava, sa ćirne i/j da se, u svakom pogledu, usaglasi, U Francuskoj Jc* vcll, naućio svej svp, pa I lo šta u Ijudskmn žlvotu trcba da znaĆi hra rm, J*vakog je julra, u jcdnom rnalom pariskom hotclu, pratio dugu 114
iOgft
ćč
§ft$fcio je>đia: obed frio že p o s t a ti o b re d - f i e s to š t o p r e v a z i •za(^ovolja!vmije ^efr^ ž iv o triih p o t r e b a . „ T e k u d v a d e s e t edmojsam pojnii©' srnisao je d e n ja , r a z u m e o s a m o n O š t o j e u t o m svakodnevnom poiiižavanju: feitrio i je d in s tv e n o . I t a k o s a m p r e s t a o da budern životifija” O vo, ifiače, g o v o ri č o v e k k o ji j e n a jv e ć i d e o životaproveo pođ stro g o m d ije to m , i k o ji m o r a z n a ti d a s u P l a t o n i Aristotel uzimali za o b e d p o jedlriu s u š e n u r i b u i n e k o li k o m a s li na. Sioranovskim p ro tiv re č n o s tim a n e m a k ra ja ; o n ž iv i s n j i m a i o d njih. Koliko je zgranut n a d d e k a d e n c ijo m Z a p a d a , to lik o j e n j o m e i ushićen. Bez nje, d ekadencije, k u ltu r a se n e m o ž e v in u ti d o v r s n o s t i i istančanosti; nažalost, o n o g č a sa k a d d o s tig n e z e n it, p o č in j e i n je noumiranje. „Propast Z a p a d a ” z a n j je n a jo č ig le d n ija u z e m lji u k o joj je potražio sklonište: » F ran cu sk a, p o s e b n o , p ro la z i k r o z is to rijs k i zamor, jer se ona, u E vropi, n ajv iše ra z d a v a la . A k o je to n a jc iv iliz o vanija zemlja, ona je i n ajran jiv ija, n a jis tro š e n ija . J e d a n n a r o d j e u opasnosti od časa kad prozre u stro jstvo , to je s t, k a d d o s tig n e s tu p a n j istančanosti koji, neizbežno, za nj b iv a k o b a n .” Emila Siorana m nogi d a n a s sm a tra ju n a jb o ljim živ im s tilis to m francuske književnosti, što u sre d in i u k ojoj se ta v rlin a n e g u je v ek o vima nije maio prižnanje. R ekao b ih d a je u ovoj p ro c e n i p ris u ta n jedan ozbiljan ncsporazum . U n ašem se v re m e n u p iše n eb riž ljiv ije nego u proŠlosti, ali su se p ro m en ila i m e rila d o b ro g p isan ja. D a sc nc teži stilskom savršenstvu p o svaku cen u , n eg o iz v o rn o sti I fekladnosti izraza s onim Što se im alo reći. O n o čem u izraz valja da se približi, što treba da uhvati, jesu teško kazivo i nekazivo; što I blbtavo iskazano, ćcsto je dosadno i bez dubljeg značaja i težinel Sioranov stiiski ideal jc starinski: u izraz se pretačc sam o o n o što je u *ebl domišljcno i do kruja rasvetljcno, što sc u rečenici odražava kao Ubleštavom oglcdalu, Sioi anov stil je savršen... po cenu nesavrem enosti i vanžlvotnostl. Ncmllosrdan prcsuditelj svemu 1svaćcm u, p a i 135
PARADOKSI EMILA SIORANA EM'II M SIORAN
________________________ ________ 1
samom sebi, on mi je, jedanput, u uličnoj šetnji, dao najbolju ocenu J svog slučaja, rekavši: - Vidite, mene slave kao stilistu, a u stvari, ja sam se izveštio jedi-1 no u iskazivanju nekih apstraktnih tema i razmišljanja. Kad bi mi j palo u zadatak da opišem ovu ulicu, sve ovo što sad, oko nas, ljudi čine i govore, ja to ne bih umeo da izvedem... Ono što je najvažnije u jednog pisca, jeste ton. „Ton, to je nešto više od talenta, to je njegova bit.” Izmrvljenom i obespućenom duhu Zapada Emil Sioran je ponudio estetiku fragmenta. Reka istorijskog smisla je presušila, „središte je popustilo”, celinu niko ne vidi. Živi se od trenutka do trenutka, misli od slučajnosti do slučajnosti. Deset knjiga, koliko ih je napisao, variraju nekoliko srodnih tema, i to u jednom ključu koji nije ni filosofski, ni pesnički: za prvo piscu nedostaje smisao za gradnju sistema, a za drugo čvršća veza sa životom i ukopanost u jeziku. Sumu ranih iskušenja i saznanja daje Kratak pregled raspadanja (1949): ovaj praskav ogled s opakom nasladom izlaže ulogu zla u istoriji; vrline svetosti i ponori poročnosti u njemu se izlažu sa stanovišta nekog kome su oba izbora tuđa i nedostupna. Svest je prokleta time što samu sebe proniče. Mislilac izvan sistema i protiv njih, pisac se na jednom mestu pita: „Nije li loša probava bogatija zamislima od parade koncepata?” Da, svakako, pogotovo ako je ono što treba svariti - sama povest ljudske vrste! Silogizme gorčine (1952) odlikuje nešto ublaženiji ton; u ovoj knjizi se prvi put iskušava aforistički oblik. P o k u š a j ž iv lje n ja (1956) priziva „Življenje je stvar uverenja, jedan oblik negodovanja protiv očiglednosti” Ostaje nam da biramo između iluzije ili životnu obmanu.
samoukidanja. Sioran tu vojuje ne samo protiv svojih zabluda nego i protiv ranijih pobijanja svojih zabluda. Istine, s kojima se ne može živeti, vaija odbacivati. I z la z je u p u s to lo v in i stila , a što se života tiče, tu ćemo brigu prepustiti onima k o ji nemaju pametnija posla...
„
0gkduo
reakcionarnommišljenju (1957) S ioran o tk riv a d u -
hovnusrodnost sa Ž o z e fo m de M estrom (1753-1821), v elik im p ro tivnikom revolucije i napretka; on je o čaran „rečitošću njegove zlovoije” Zaključak: da je De M estr bio trpeljiviji i u m eren iji, n e bi biotakodobarpisac. Istorija i utopija (1 9 6 0 ) je z b i r k a n e š t o d u ž i h o g l e d a u k o j i m a s e strahota postojanja n e r a z m a t r a s a s t a n o v i š t a filo s o f ije , v e ć u k o n tekstu istorijskih z b iv a n ja . K o le k ti v n a i s k u š e n ja s a m o p o n a v l j a j u ludostiitežnjepojedinaca. I n k v iz ic ija , O k t o b a r s k a r e v o lu c ija , D r a n g nach Osten, C o m m o n vvea lth , N a p o l e o n o v i p o h o d i s a m o s u n a d g r a I dena, na istorijski p la n p r e n e s e n a is k u š e n ja š p a n s k e , r u s k e , n e m a č ke, britanske i fra n c u s k e d u š e . S lo b o d a c v e ta u d r u š t v i m a k o ja s u
I
izgubila životnu s a m o u v e re n o s t; li š e n m r ž n je , č o v e k b i p r e s ta o d a deluje kao ak tiv n i č in ila c is to rije . U Padu u vrem e (1 9 6 4 ) iz r a ž a v a se s ta v d a je p o v e r e n je u m o ć j spoznavanja o sla n ja n je n a je d n u fik c iju . Iz g u b iv š i p r v o b i tn u n e v inost, mi sm o p a li u v re m e , i o n o n a s je z a ro b ilo . S ilu k r e ta n ja živ o tu daje ono što je ir a c io n a ln o ; g lu p o s t je v ita ln ija o d m u d r o s ti. Z li demijurg (1969) p o n o v o se b a v i p r o b le m o m zla. Ž iv o t je p lo d je d ne giupe p o g rešk e, je d n o g z a s tra n je n ja ; o n je u v re d a n a n e ta č isto ći nepostojanja. Z lo je p o k re ta č k a sn a g a isto rije ; d o b ro ta n e z n a za potrebu stv aran ja . „ M i sm o tv o re v in e izišle iz r u k u n e k o g n esrećnog, zlog i p ro k le to g b o ž a n stv a ...” S vaka v la st, a b o ž a n sk a p o g o to v o , opstaje n a sili. „N ik o se n e b o ji i n ik o n e p o štu je b o g a koji je rasfiićkao svoj k a p ita i surovosti.” N ezgoda zv a n a d o la za k na svet (1973) je zb irk a a fo rizam a koji se izruguju b e sm islu p o sto ja n ja . Ž iv o t je n ep o jm ljiv k oliko i sm rt, ako nije još nepojm ljiviji. B u d n o stan je je z am o rn o , svest nas iznuruje, a p o v ratak u p re tp o sto ja n je je nem o g u ć. R asptnjanje (1979) o d raiava duhovno stanje ćoveka rasp eto g izm eđ u ilv ljen ja i spoznavaB rvnr. sto osmišljava povest, to su pogreSke. R aspett sm o tzm eđu
J
i
f
EMIL M. SIORAN
među kojima su mnogi Sioranovi prijateljL Tu su sabrani ogledi i j napisi o Mišou, Beketu, Čeronetiju, Mirčea Elijadu, Sen-Džon Per- I
I
su, Rožeu Kajoa, Borhesu, Valeriju, Vajningeru i, ponovo, oDeMes- I fru, Sioran-skeptik nam daje uzor bezrezervnog obožavanja dragjh 1 m u pisacai mislilaca, Niko se, u pisanju pohvalnica, ne može upo- I rediti sa skeptikom koji je uspeo da nadvlada svoje sumnje i rezerve. ] Knjiga Prihvatanja i anateme (1987) donosi aforizme o pustoši, 1 razočaranju, srozavanjubiča, ali u nešto drukčijem tonalitetu. Pisac 1 kao da je postao trpeljmji. On govori o onoj svetlosti što se, bez naše j volje, u izvesnim trenucima ukazuje pred očima. Taje svetlost uvezi ] sa nadzemnom miloštom. „Svaki p ut kad mi se budućnost prikaie ; prihvatljiva, učini m iseda m ejepohodila miiost” Emil Sioran je izgnanik koji se osećao kao tuđinac i u prostoru, i uvremenu, i uIjudskom drustvu, i u kuJturi kojoj je, takoreći protiv I svoje volje, dao nesumnjiv doprinos. Ranu balkanskog porekla nikad nije preboleo; sebe i druge mučioje njome, stideći se pomrčine izkojedolazi, i na savglas objavljujući svoj stid, u nadi, valjda, da će gasetakoosloboditi: „Kako sesavladati, kako zagospodariti sobom, kad čovekdolazi iz zemlje u kojoj se na saJiranama urla?” GJasna kuknjava na balkanskim grobljima nije ni najtužniji, ni najružniji prizor koji se na našoj planeti danas može videti. Zbog eHkasnosti aforizma, pisacponekad žrtvuje ponešto od duševnosti i uviđavnosti prema slabima i neukJjučenima u tzv. veliki svet. Kidajući sa svojim poreldom, usmeren elitistički, Emil Sioran je često upadao uprvi od sedamsmrtnih grehova, koji se zove gordost. Nije najmanji paradoks da je ovaj metek i duhovni proleter, beskućnik i monah, celogživota, politički, stajao na desnici...
^ ^ ž š v o ts v im m o g v ^ im u v r e d a m a ,o v a jp is a c n ije š te ^ ^ E v o n e k ih s a m o k a r a k te r is tiic a , k o j e s e m o g u n a ć i u n je g o -
neizdržljivih istim i spasonosnih varki Za šta god se odlučimo, bićemo na gubitku. Vežbe iz obožovanja (1986) su zbirka portreta poznatih pisaca, ;
_____________ P A R A D O K Si E M IL A S IO R A N A
U delu: sto lp m k b e z s tu b a , h o h s ta p le r p o n o r a , s k o r o je v ić n e u r o z e , I
za kleti n e p r ija te lj m a k r o k o s m o s a , J o v u p o tr a z i z a g u b o m , \ntej beznađa, b e z v o ljn ik N ir v a n e , p la č ip e v k a p o m ilo s ti b o ž jo j tr o glodit o b u zetp ro la zn o šču , z g a đ e n ik , J o v u r a z u m lje n u s k o ti m o r a tis ta , befi-Buda, m rtva c u sv a k o m tr e n u tk u ž iv o ta , r a z b e š n je n ik k r o z m e ta jort, mislilac o d p r ilik e d o p r ilik e , le n i i k lo n u li S k it, p u s tin js k ip r o p a Hgenije, m rtvo ro đ en če v id o v ito s ti, s tro g o o b je k tiv n i b e z u m n ik , u č e n i
pakosnik, k riv o tv o rite lj z v r k n u t m e ta fiz ik o m ...
Dođoš, lzgnanik, uldeti stranac, Sioran sebe rado upoređuje sa varvannom koji se, u decenijama umiranja Rimskog carstva, ušunjao u prestonicu i uživa u svetu koji je sve svoje sklonosti i ukuse doveodo vrhunca, i čije raspadanje oslobađa opojne mirise, a dogorevanje obasjava sva obzorja. Žitelji francuske prestonice za ovog apatrida su „nekolnko miliona prznica nagomilanih na obalama Sene, koji su, svi odreda, „obuzeti jednom noćnom morom, dok im ostatak sveta zavidi.” Govoriti o očaju sa nesumnjivom stilskom perfekcijom i klasicističkom merom jedan je od onih Sioranovih p a r a d o k s a na kojima se kritičari, ne bez zlobnosti, često zadržavaju. Pisac im odgovara da se užas postojanja savlađuje stilom. Očaj je veliki majstor u pronalaženju upečatljivih sintaktičkih obrta. Sagledan tako iscela, i sa tolikim parti pris, život u Sioranovim knjigama biva u izvesnom smislu beživotan. U stvari, sve što iz te, astronomske perspektive o njemu reknemo, i tačno je, i netačno. Ono što ovom viđenju izmiče, što mu se suprotstavlja, jesu pojedinosti: sasvim određena bića, travke, delovi dana i noći, predeli, trenuci... Postoji jedna tajna života k o ja je s one strane svih naših istina i laži; ona je poznata Prirodi, i Poeziji. Sioran se Prirode užasavao, a Poeziju je voleo na pasivan način. Imao H pesničkog temperamenta, ali nije imao pesničkog dara; u tome je, 139
138
EMIL M. SIORAN
možda, sva njegova nesreća. A taj se nedostatak nikakvom dosetkom , nikakvom inteiektuainom operacijom ne da nadoknaditl Paradoksima i aforizm ima istina se iznenađuje na spavanju, savlađuje se, za časak, đžiju-đžicu zahvatim a i lucidnim vratoiomijama, aii suština, i dalje, ostaje ono što se prepadim a nije dalo uhvatiti... ... Kađ sam ga posieđnji put sreo, Stari M ajstor m i je izgledao um om iji nego ikada. Bio je, po običaju, n a rečim a predusretljiv, ali u biti odsutan. Kopao je po biblioteci, donosio knjige koje su mi nedostajale, a sa lica su m u se čitala pitanja: Dokie? Čemu? Zasto? Ispratio me je do stepeništa i - kao i p ri svim ranijim posetama upozorio me da sagnem glavu proiazeći kroz niska i čudno iskošena vrata, ona ista na kojima sam ga, pre dvadeset godina, prvi put sreo. Dok sm o se razmimoilazili u tesnom hodniku, pogleda me svojim žalosno-smešljh’im oćima, i prom uca: - Biago vama, vi ste tako vredni, tako p u n i života... - Iz oćaja - odgovorih. - Ha, iz očaja! To je tako lepo: biti živahan iz očaja! Ovaj tipično sioranovski o b rt izbacio sam da bih pisca utešio. Hteo sam mu reći: »Ne m orate m i zavideti, nije kod m ene tako veseio kako vam izgleda.. Siiazeći niz stepenice, ućinilo m i se da je, o d svega što sam tog popodneva govorio, on ćuo jedino tu, više njegovu nego moju rečeniciL M ib va n D anojlićy 1991.
m m * inmiouiu H M III
140
SADRŽAJ
ZLIDEM IJURG ......................................................................... N O V IB O G O V I.........................................................................
17
PALEONTOLOGIJA................................................................ SUSRETISA SAM OUBISTVOM ..........................................
46
N EO SLOBOĐ ENO .................................................................
66
ZADAVLJENE M IS L I.............................................................
80
. POGOVOR: Paradoksi Emiia Siorana .................................
120
Zli demij HAPOiiHA BMBDHOTEKA |
H Mm Hav'ino o/iejieH>e I P revod sa fra n c u sk o g M ira V uković
B eograd
2019.
Izuzm em o li poneko zaatr
IZ T K P i-
opsteg poietfca, nijebroptetfvitfeniniicaforfrabia&nsfcrr. 'int viđim o ni koje m esto zauzm ta nteđu Meirtrav. r.: m E h* map»re :6:e. Da li je utvara? Dobrov to je o o o 3 to je bilov ilicće bitti to reon®- lc© ciasać rtn*. Parazi: uspom ene ill ptedosefem ja, prodfo rfi m«tgMiarov«OTO re n :: .: da bude akutahta, m ti d aop stan e santo p o sebfe cžosjoć esre. pnsrr. za njega rte zna, doćepa ga se ee& fcaid gffipRie rerras. Sae žSafemv ie njegovu nesupstancijalnost; o n o je velifca n«si?
u
JP
EMJL M. SIORAN _____
p o sto jan je rel="nofollow"> k a o i s a m i e le m e n ti, b ilo iz o p a č e n o v c ć n a
svom izv
O n a j k o n ije b io u p r i l i đ đ a b a r e m j e d n o m d n c v n o ta k o n c š t o ^ ^ ' p o s ta v i, z iv e o j e k a o m e s e č a r.
T esk o je , n c m o g u ć e j e p o v e r o v a ti d a j e d o b r i b o g , „ O ta c ” m ogao d a b u d c u p le te n u b r u k u s r i'a ra n ja . S v e u p u ć u je n a to d a o n u tom e n ije im a o n ik a k v o g u d e la , d a j e p o s r e d i d e lo n e k o g b ezo b z irn o g , p o k v a re n o g b o g a . D o b r o ta n e s tv a ra : n e d o s t a je jo j m a š ta , a raašta
Z l l D E M I/U I«,
da sc tokora ćitavog svog trajanja upinjc da namctnc ncito ncoćiglcdno: railosrdnog tvorca. Ovaj oćajnićki pokuiaj Ucrpco jc hrii' ćanstvo i obrukao boga koga jc htclo da *pasi, Nc raožcrao sc odbraniti od pomisli da Jc *vct samo skica. da nijc m ogao niti jc zasluživao da budc dovricn, da jc u cclini uzcv jcdna greška, slavno n c d d o kojc jc poćinio ćovek, zapravo biaža vcrzija m nogo tcžcg zlodela. U čemu jc na5a krivica, ako nc u tomc $to smo, raanjc-vi5c ropski, slcdili priraer tvorca? Njegov usud mi prcpoznajem o u sebi: nisrao uzalud izišli iz ruku jcdnog ncsrcćnog i ziog, jednog prokletog boga.
je p o tr e b n a d a b i se s k le p a o k a k a v - ta k a v s v e t. Č in , ili d e lo , ili svet, m o g u u n a jb o lju r u k u đ a p r o i z iđ u i z m e š a v in e d o b r a i zla. P o đ erao li o d n a š e g svcta. m n o g o n a m j e la k š e u s v a k o m s lu č a ju d a zaraislim o n e k o g su m n jiv o g , n e g o n e k o g p r i s t o j n o g b o g a . D o b ri b o g z a ista n ije b io o p r e m lje n d a s tv a r a : im a sv;e, o sim $vem o ći. VdbOk p o n e d o s ta c im a ( m a lo k rv n o s .t i d o b r o t a id u skupa),
Predodređeni da verujemo, jedni u vrhovnog aii nemoćnog boga, drugi u deraijurga, treći, najzad, u demona, mi zapravo ne biramo onoga koga obožavamo niti onoga na koga hulimo.
o n je p ro to tjp n e d d o tv o m o s ti: n ik o m e o n n e m o ž e d a p o m o g n e ...
D em on je deraijurgov izaslanik, otpravnik poslova na ovom sve-
U ostalorau za n jeg o v e se sk u te h v a ta m o te k p o š t o s m o s v u k li svoju
tu. U prkos svom ugledu i stravi koja se vezuie za njegovo ime, on jc
isto rijsk u d im e n z iju ; č im je p o n o v o n a v u č e m o , o n n a m j.e stra n , on
sarao upravitelj, anđeo zadužen za niže poslove. za istoriju
n a m je n e ra z u m ljiv ; n ič im n a s n e o p č in ja v a , n ije n i n a li k ču d o v ištu .
D em ijurgov domašaj je druge vrste: da nije njega, kako bismo se
O k re ć e m o se ta d a tv o rc u , n iž e m , p r e z a p o s le n o m b o g u , p o k re ta č u
suočili sa svojim iskušenjima? Da smo im đorasli, iii smo ih barem
zbivanja. D a b isra o sh v atili k a k o j e m o g a o d a s tv a ra , m o r a m o ga
m alo dostojni, ne bismo morali da ga prizivama Suočeni sa svojim
zam isžiti k a o p o đ d je n o g iz m e đ u zla, k o je j e n o v in a , i d o b ra , k o je
očiglednim nedostacim a, hvatamo se za njega, ćak ga prekiinjemo
je n c p o m ič n o st. O v a b o rb a je b e z s u m n je b ila k o b n a p o zlo , j e r se o n o n u ž n o zag ad ilo d o b ro ra ; b a š z b o g to g a stv a ra n je i n e m o ž e biti s a s v im rđ a v o . P o što se zio n alaz i u sv e ra u š to j e k v a rljiv o , o d n o s n o u s v e m u što je živo, sra e sn o je d o k aziv a ti d a o n o s a d rž i m a n je b ića n e g o d o b ro , ili d a g a č a k u o p š te n e s a d r ž i O n i k o ji ga p o is to v e ć u ju sa n iš ta v ilo m uob ražav aju d a n a taj n a č in spasavaju siro to g d o b r o g b o g a . N je g a je m o g u će sp asti je d in o a k o ira a ra o h ra b ro s ti d a n je g o v u z ro k ra z d v o jim o o d deraijurgovog . O d b iv ši d a to u č in i, b rišć a n stv o j e m o r a lo
d a postoji: kako bismo sam o bili nesrećni ili posramljeni kađ bi se ispostavilo da je on puka fikcija! Na koga drugog bismo tađa svaliivali svoje nedostatke, svoje jade, same sebe? Našom odlukom proizveden u tvorca svega što nam nedost^’e, on je naš izgovor za sve što n ism o postigli. Kad m u još natovarimo i odgo\*omost za ova; prom ašeni svet, gotovo da nam lakne: naši počed i naši izgledi više nisu neizvesni, sve je savršeno bezbeđno u nerešivosti, izvan more obećanja. Njegova je zasluga uistinu neprocenjiva: oslobađa nas čak i žaljenja, je r je preuzeo i inicijativu za naše neuspehe. 7:
gjUULM. SIORAN
i ■■■>» *--------------
— ■.
- -Važnijc jc da u božanstvu prcpoznamo svojc porokc ncgo svojc vrllnc. Sa svoiim dobrim osobinama sc na kraju pom irim o, dok nas nase manc progonc. nc daiu nam mira. Projcktovati ih na boga koii tnože da padnc nisko koiiko i mi. i nc da sc svcsti na već otužnc opstcprihvaćenc atributc. rastcrećujc nas i um irujc. Zli bog jc naj-
korisniji bog koji ic ikad postojao. Da nam nijc pri ruci, kud bi oticaia nasa žuć? Biio koii obiik m dnic na kraju se protiv njcga okrcnc. Pošto sri rerujcmo da su nase zaslugc ncpriznate iii potccnjenc, kako da prihvatimo da ic takva opsta zavera isključivo deio čoveka? Ona moca da potićc sa nekog višeg mesta i da se poklapa sa nekom davnasniom spletkom. sa samim činom stvaranja. Znamo, dakle, na koga da se okomimo. koga da omalovažavamo: ništa nam toliko ne pri«. niti nas toiiko bodrl koliko mogućnost da poreklo svoje nedostojnosti posta\imo što jc mogućc dalje od sebe. Sto se tiče boga u pravom smislu te reči, dobrog i slabog, sa njim sc slažcmo svaki put kad u nama ne ostane ni traga od nekog sveta. u oobđ trenuama koji ga uspostavljaju, koji su otprve vezani za njcga. koii ga pržrivaju. stvaraju, tokom kojih on izlazi iz dubina nas samih, na naiveću sramotu naših zajeđijivosti. Bog ironiju zavija u cmo. Dovoiino ie, mgdutim, da se ona pribere, da se ponovo nametoc, p2 da se naši odnosi s njim porcmete i prekinu. Dodija nam tada d t se niime bavimo. požeiimo da ga isteramo iz svojih interesovanja 1 besova. sazsog svog prezira. Toliki pre nas su mu zadavaii uđarce čz nam se dn: besmislenim đa se sad i mi okomljujemo na *cd«Đ ieš. Ipak nam on i ćalve nešto znad, ako ni zbog čeg đrugog, a ooozatoštožaiinjoštog2sami nismo dokrajdti.
bssmo izbegh teškoće svoistvene doaiizmu, mogii bismo da ječnog boga aja b» se povest odvijala u dve fiaze: u prvoi, ■■dk, beskrvan, udobljen e sebe, on oe bi pokazhrao ni najmanju
------
----------------------------------------- ZLl DEiMJJURG
nam eru da se ispoljava: bio bi to nefci uspavani bog, iscrpijen sopstvcnom večnošću; u drugoj bi. prcdvzimijr/. m ahnit. srfjao iz greške u grešku i bavio se najnedostojnipm podorimL Kad o njoj razmislimo. ova nam pretpostavfca izgleda mznje jasna i korisna od one 0 dva razlićita boga. Ako nam sc ipafc u d n i da n; iedna ni druga ne mogu da objasnc koiiko vredi ovaj svct, jo* uvek nzm preaitaje da. zajedno sa izvesnim gnosticim a. m islim o da je bog sam o jcdan žrebom izvučen anđeo. (Jadno je, ponižavajuće je božanstvo poisttrrećmz: sa ređnim !icem. Za onoga ko je živeo u skiadu sa Zavctima. božanstvo nikada neće biti puka ideja ili bezimeno naćelo. D v a đ e s e ? vefcova prepirfci ne zaboravljaju se od danas do sutra. Bilo da se inspirise Jovom ili svetim Pavlom. naš verski život je svada, preterivanje. pogama reč. 1 ateisti. koji tako rado prosipaju žuč. samo dokzzum ca u nekoga đljaju. Bolje bi im bilo đa spuste durbin: o Bogu oni imara potpuno istu predstavu kao i vemicL)
Za spoljašnjeg čoveka tvorac je apsolut; za unutrašnreg, naprotiv, stvaranje je nezgodna pojedinost, nepotrebna, pa i koboa epizođa. Svako dublje versko iskustvo počinje tam o gde prestaje demiiurgo\*a vladavina. Takvom iskustvu on nije po treban. ono ga odboone, ooo ie niegova negaciia. Svedoksm o njim eopsedm iti. njime i s\etom , ni od jednog ni od đrugog ne možemo pobeći, da bi se, nošeni uništiiaćkim zanosom, >Tatili u nestvoreno i u rjem u nestali. Uz pomoć ekstaze - koja strem i bogu bez atnbuta. suštini boga - uzđižemo se do izvesnog obhfca apatiie ćistneg od apatiie samog vrhovnog boga. a afco u božansfco i uronim o, ostaiemo ipak s onu stranu svakog božansfcogobiifca. To ie krajnia etapa. d lj mistžfce. dok ie njeno poiazište raskid sa demiiurgom. odbiianje đa s njim i dalie imamo posia i da njegovo dek) vebčamo. Niko pred niim ne Ided. 9
CMH. H SJ
__________________________________________________Z ll DEMIfURC
ffJ g p p ta e o b o ifcm L f e d in e rB Ć ik p p e n a is e i^ u ć i i p i s n n a n p a i r j p ^ - jcd in i n a č ic o p žten /a iz m e đ iu j c d m k o p o srn u J jh , jtm .«
t tvorcL
Ijubari prem a O cu. isuviše razmišljaii o Protivniku, naposletku su bolje razum eli prokletstvo nego spasenje. Zato su tako dobro shvatali suštinu ovoga sveta. Da li će. pošto ih je izbljuvala, Crkva biti dovoljno m udra da prisvoji njihovc teze i dovoljno miiosrđna da istakne ulogu rvorca. i konaćno ga ekskom unidra? O na će moći da
N am etnuvši z v m ič a o m b o g u f iin k d /e o c a , tv o cca i upraviiača. izložili sm o ga n a srta/im a o d k o jib ;e rn o ra o d a s tra d a . Koiiico bt
se ponovo rodi tek pošto jcresi iskopa iz groba i poništi svoje stare anatcm e kako bi iz rd d a novc.
bio dugovečniji d a sm o slušali M a rk io n a . h c rc z iia rh a k p ii se W će od svih suprotstavjo zata šk av an p j z la i s v o jo m m r i n j o m p r r m i zlo m bogu najvžše d o p rin e o njeg o v o j slavi! N ije d n a d ru g a rd ig ija nije n a sam om p o ćetk u u propastžla to iik o p rilik a . B ili b is m o z a c d o
Stidljrvo, nedinam ično. dobro nije sposobno da se prenosi: mno-
sasvim d rugi Ijuđi d a je h rišć a n sk a e ra o tp o č d a m r z n jo m rta rvorcs,
go hitn je. zio teži d a se prcnese i u tom c uspeva jer ima tu prednost
jer bi nam dopustenje d a ga n a p a d a m o s tg u m o o la k š a lo te re t i u o •
da je privlaćno i zarazno. Z bog toga je zlom bogu lakše nego dobro-
niio m anje teškim poslednja d v a m iie n ija . O d b tja jtić i d a g a o p tu ž i i
m e d a se širi, d a iz sebe izađe.
da prihvati učenja koja se n isu Iibila đ a to u d n e ; C rk v a je k ren u la
Svi sm o m i aasledili ovu nesposobnost da ostanemo u sebi, koju
putem lukavstva i lažL B ar se te šim o k o n s ta tu ju d d a s u u njen o i
je tvorac tako nesrećno dem onstrirao: radati, znači na drugi način i
istoriji najprivlaćniji njeni bliski n ep rija te lji, sv i o n i p r o t h ' ko jih se
na d m k d jo j iestv id nastavljati poduhvat koji nosi njegovo ime, bed-
borila i koji su, kako bi spasiii č a st B oga, p o c e n u m u č e n ištv a . o d b i-
nim oponašanjem podržavati njegovo wstvaranje”. Da on nije dao
jali da m u priznaju svojstvo tvorca. F a n a tia b o ž a n sk o g n ištav ila. o n e
podsticaj, n e bi ni bilo želje da se produži lanac bića, niti potrebe
odsutnosti u kojoj se baškari v rh u n sk a d o b ro ta . o n i s u n a ia z iii sreću
da se pržstane n a
u tom e da m rze jednog boga, a đ a d ru g o g v o le b e z z a đ rs k e i za d n jc
anđeli su, srećom , za njega nesposobni, je r je produžavanje života
m isli. Z aneti verom> nisu bili u sta n ju d a o tk r iju o n o n e š to o p se n a r-
ostavijeno p osm ulim a. Lepra je nestrpljiva i lakoma, voli da se širi.
nedoiićne radnje teia. Svako rađanje je sumnjivo;
sko što se krije i u najiskrenijoj p atn ji. P o ja m izgpvora jo š n ije p o sto -
R ađanje treba obeshrabrivati jer je strah od nestanka čovećanstva
jao, kao n i sasvim m o d e m o iskušenje đ a sv o /e a g o n ije k rije m o iza
lišen osnova: m a šta d a se desi, svuda će biti dovoljno budala koje
neke teološke vratolom ije. Izvesna đ v o lič n o st ip a k im n ije b ila stra-
sam o čekaju da produže vrstu, a ako i one od toga odustanu, uvek će
na: nisu li ovi g n o s tid i svakojaki m a n ih c jd u p ra v o b ili izopačeni ćistotom , opsednuti stravom ? ZIo ih je p riv ia d lo , g o to v o usaredvalo:
se n a d n eki ogavni p a r sprem an da podnese tu žrtvu. Boriti se ne treba toliko protiv želje za životom, koliko protiv
bez njega bi im život bio prazan. P ro g o n ili s u ga. n i z a tr e n u ta k m u nisu đavali m ira. A ko su s to lik im ž a ro m t\T d ili d a je o n o n e stv o re -
vokatori ili ludacL Z ar išta m ože da nas obeshrabri više od m o d
no, činili su to je r su u potaji želeli đ a o n o zauvdk p o s tc ji, k a k o b i u
poslednjeg žgoljavca da đ a život, da „donese na svef*. Kako bez stra-
njem u uživali i v e d to uvežbavali svoje b o rb e n e v g štin e. P o što su , iz
h a ili o dvratnosti pom isljati n a to čudo koje bilo koga proizvodi
10
težnje d a se im a „potomstvo”. Roditelji, stvoritelji, zapravo su pro-
11
EMIL M. SIORAN
-------------------------------------------------------- » u neku vrstu demijurga? Nešto što bi trebalo da bude dar redak koliko i genijalnost, podeljeno je svima bez razlike: ova sumnjiva darežljivost zauvek je diskvalifikovala prirodu. Zločinačku zapovest iz Postanja: Rađajte se i m nožite nije mogao da izrekne dobri bog. Da se on uopšte pitao, pre bi savetovao: Mek vas bude malo. Nikad on ne bi mogao da doda one kobne reči: I napunite zemlju. Njih bi trebalo izbrisati bez oklevanja i sa iBiblije sprati sramotu što ih je zabeležila. Telesnost se poput gangrene širi diljem zemaijske kugle. Ona ne zna za meru i nastavlja da besni uprkos razočaranjim a koja trpi, svoje poraze ona smatra pobedama, nikad ništa nije naučila. Ona najvise pripada vladavini tvorca koji je na nju projektovao svoje zle nagone. Po prirodi stvari, ona ne bi trebalo da toliko zgražava one koji je posmatraju koliko one koji sve čine da je produže i obezbede njeno napredovanje. Ali nije tako, jer ovi potonji i ne znaju ukakvoj izopačenosti učestvuju. Jednoga će dana tru d n a žena biti kamenovana, materinski nagon biće žigosan, jalovost slavljena. S pravom su sekte koje su prema plodnosti bile sumnjičave, poput bogumila i katara, osuđivale brak, gnusnu ustanovu koju sva društva oduvek štite na veliko očajanje onih koji se ne povode za opštim ludilom. Rađati znači voleti nesreću, održavati je i uvećavati. U pravu su |j|ti oni antićki filozofi koji su u Vatri videii načelo sveta i želje. Jer žeija pali, guta, uništava: i pokretač i razoritelj bića, ona je m račna, onaje sustinski pakiena. Ovaj svet nije stvoren u radosti. A ipak je začet u uživanju, Da, ali uživanje nije isto što i radost, ono je njen privid: njegova fimkcija je da nas prevari, da učini da zaboravimo da svet, sve do najmanje pojedinosti, nosi beieg prvobitne tuge iz koje je potekao. Nužno varijivo, uživanje nam omogućava da ostvarimo izvesne performanse koje u teoriji ne odobravamo. Da nije njega, uzdržanost Ibi osvojila čak i pacove. Aii, tek u nasiadi shvatamo koliko je uživanje 12
(MMilIf
\vaii|iioJiIU nasladi ono dostiže svoj inajveoi Intenzitet, ii tu, navrhunou luspđia, iznenada io;tkriva 'svoju nestvarnost i 'ruši m u sopstveno niišta#o. Maslada jefM ipm t uživanija. iMe možem o d a prlhvaituino J a Ibpg, pa i o k i im ek, proističe iiz odredene.fginonastike kpjaiise :završava rOManjem. čudno jjse-da m pošle itako cđiugpg vrem ena ^evoUiuofa” n fe uspela da pronađe ndku (drugu lo m u lu . 35ašito i i s e MO^talkni iiifeuiia kad ova sadašnja savrišeBOciafflkdojaše'
R a se razumemo: nije reč o sa-
MOiffl iivotu, (om|:e ||)iainstven ii zamoran kako samo može Ibiti; ia)lii cdotionafizičkaradfflja to nfše,'ffledopustivo je laka, s dbzirom nasMoje posledice. Zfflajući šta sudbina dodeljuje svakom od nas, nesrazmera između jednog trenutka zaborava i meverovatfflpg broja nevolja koje iz njega proističu (ostavf a mas ibezreči. iit© više pretresamo ovo pitafflje, to ia m se vaše (čaffli cda ;su jeđiffli itu nešto razuiffldi (oni koji su :se ippredeilii za (Orgij e l i za ;a,škezu, razvratnioi ili imškppljenici. iRošto mdaffljejprpjpostavi|a neviđefflm iludost, fcadlbismo :se turazumili,ao:dfflOSfflo postalli ravfflodušffli prem a sudbini vrste, mi od nj:e (sigurno ne te m o zadržallii više lodmdkoik© luzoraka, kao što euvamo primetke životifflja :koj.e nestajiu. iFrppreoiino put itdesnom, po'kušajmo da:®auz.daEno ffljpgovm^ferašifiuei prjtisak. iBred nama j:e prava ppidemija života, svejevišellica oko nas. Gde ii kako još možemo da (OStanemo iliceni lllee :sa iB(pgom? Miko ne može da tede-(Std'ffl©; zaOkuipijen sferavom; dešava rnam se da (od nje odvratimo pažnju, da je gotovo zaboravimo, narocito kad iposmatramo neki predeo m kojem nema naših iMižnjiih. č im se oni pojave, ona nas ponovo obuzme. Kad bismo i biU sMond da tvorcu oprostimo,
13
EMIL M. SIORAN
____ _______________________________ ___ ____________ ZLI DEMIJURG
4kako nijedan živi stvor ne bi znao na čem u je. ViŠe ništa nije jasno Slobodno možemo zamišljati da će, uverivši se u m anjkavost ili pogubnost sopstvenog dela, demijurg jed n o g a d an a poželeti da ga uništi i da će čak udesiti da i sam sa njim nestane. Ali m oguće je pretpostaviti i to da se on oduvek trudi d a sebe u n isti i da se postajanje svodi na taj proces samouništenja. U oba slučaja, ovaj malaksali
nigde; našom greškom i sam e stvari po srću i gube se u sm etenosti. Potreban n am je d ar d a zam islim o m ogućnost m olitve, n e o p h o d n e svakome ko teži spasenju. Pakao, to je nezam isliva m olitva. Uspostavljanje sveopšte dvosm islenosti je naš n ajnesrećniji p o d vig jer od nas stvara dem ijurgove suparnike.
ili zadihani proces znaćio bi vraćanje sebi, sam oispitivanje, i završio bi se tako što bi tvorac odbađo sopstveno delo. NajviŠe uvreženo a najmanje uočljivo u nama je osećanje suštinskog prom ašaja, tajna
Srećni sm o bili je d in o u v re m e n im a k ad a sm o, željni poviaćenja,
svih bića, pa i bogova. Neobićno je zaista što većina i n ije sposobna
sopstveno ništavilo prihvatali sa odu šev ljen jem . N e javlja le versko
da u sebi prepozna to osećanje. Priroda je p rem a n a m a bila poseb-
osećanje zato što sm o ustanovili so p stv en u b ezn aćajn ost, već zato
no miloitiva kad nas je takvima ućinila: snaga bića leži u njegovoj
Što osećam o čežnju za n jom , p o tre b u d a se u njoj b rlo žim o. K ako će
nesposobnosti da pojmi koliko je usam ljeno. Z ahvaljujući tom blaženom neznanju, ono može da se batrga i da đela. D esi li m u se kojim ilučajem da ovu tajnu otkrije, njegova o p ru g a se lom i, odm ah i nepopravivo. To se desiio i tvorcu, ili će m u se, m ožda, tek desiti.
se ova potreb a naše p riro d e zadovoljiti sad a k ad a više ne m o žem o da živimo vukući se za bogovim a? ProŠia su v re m e n a k ad a $u bogovi napuštali nas; sada m i n a p u šta m o njih, P rcd u g o &mo živeli sa n jim a d a b i i dalje uživali našu naklono&t; uvek &u n am biii n ad o h v at ruke, slušali sm o ih kako se vrzm a ju i vrebali su nas i u h o dili: n ism o bili sami ni u ro đenoj kući... A i&ku&tvo nas ući d a n e m a m rskijeg stvo-
Ztvett oduvek ta čežnjom da se *a nečim p o d u d arim o , a ne znati taćno i ćim... Lako je iz neverwanja preći u verovanje, ili obratno.
ra od su&eda. N jegova b lizina na& sprečava d a d išcm o, zb o g nje &u nam i dani i noći p o d je d n a k o ne&nošljivi. S atim a tm išljam o njcgovu
Ah u ita te pftobfaitti, ćega ie odreći, usred h ro n ićn e lu d d n o sti?
propa&t, a on je i dalje tu, o d v ra tn o p risu ta n . K ako d a ga u k lo n im o ?
Liiena w pttarvut, Juctdrt/M narn ne nudi nikakav sadržaj koji bis-
Samo n a to m islim o. K ad se n a to n ajzad o d lu ć im o , iz n cn a d n i kuka-
mo
vičluk saviada nas pred sam o izvršenje. T ako sm o p o ten cijaln e ubice
poftći ona je prazna, a ono ito je prazio n e da se poreći:
kiudaott je riegaiivm eirvtvaleni ekstaze, Cmaj k/j h ni u t m ne podudara, ne može se p o d u d ariti ni sa
onih koji žive u našoj blizini; ali, kak o sm o ncspo& obni d a ubistvo stvarno p o ćin im o , g rizem o se i je d e m o je r sm o slabi i m aio k rv n i.
samun Kibom; otuda oni pozivi u koje ne verujemo, on a kolebljiva
Ako je sve izgledaio je d n o stav n ije sa b o g o v im a, to je zato što sm o
uvatnpt., one groznke bez žara, ono udvajanje o d kojeg stradaju
zbog njihove nezap am ćen e n asrtljiv o sti m o rali d a ih se p o svaku
naie pa i naii reheku. Dvoimislem>it, koja upravija svim našim odnouma la ovim ivetr>m, a i la onim drugim , najpre im o ćuvali za ubr, zaum uno je proiiriii unaokok), kako joj niko ne bi um akao,
cenu reŠimo: previše su n am sm ctali d a b ism o ih i d alje štedeli. Z ato
14
niko o d nas nije m ogao d a opštoj povici na n jih ne p rid ru ž i svoj slabi glas. 15
LMtl M. SIOftAK
Ksđa razmišliaroo o lim više nego hiljadugodišnjim saputnidn^ ili Depruatdjima, o svim onim pokro\iteijim a sekti, vera i mitologj. ia. jedini od koga nam je tesko da se rastanem o jeste demijurg, a ko-ga nas vezuju bas ooe naše muke d ji uzrok želim o da mu pripišema Na njega misiimo povodom najmanjeg životnog čina i povodom samog žxvota. Svaki put kad o njem u razm išljam o, kad istražujemo njegovo porekia žhtK nas zadivi i upiasi; ovo zastrašujuće ćudo mora đa potiče od njega, posebnog, sasvim razlidtog boga. Uzaiud tvrdimo da on više ne postoji sve dok naša svakodnevna začudenost zahteva njegovu stvarnost i obznanjuje je. Prigovori li nam se da je on može biti postojao, ali da je m rtav kao i ostali, naša sc začudenost neee obeshrabriti, sve će učiniti da ga vaskrsne, a on će trajati kotiko i naša zadivijenost i naš strah, koliko i ona zabezeknuta radoznaJost za sve što postoji, za sve što živi. Reći će nam: .Pobedite strah, nek ostane samo zadivljenost” Aii, da bi se strah pobedia odagnag potrebno je napasti ga u njegovom načeiu i srušm u temelju, pooovo izgraditi ni više ni manje nego ceo svet, veseio promemti demi;urga, prepustiti se, ukratko, drugom tvorcu.
16
NOVIBOGOVI O n a j ko se zanima za povorku nesvodivih ideja i verovanja, trebalo bi da se zadrži na prizoru prvih vekova naše ere: tu bi našao model svih oblika sukoba koje, u blažem vidu, nalazimo u bilo kom trenutku istorije. To je i razumljivo: reč je o epohi u kojoj se najviše mrzelo. Zasluga za to pripada hrišćanima, grozničavim, nepomirijivim, otprve vičnim veštini mržnje, dok su mnogobošci umeii još samo da preziru. Agresivnost je zajednička odlika i novih ljudi i novih bogova. Ako bi kojim slučajem neko čudovište biagosti, koje ne zna za jarost, ipak požeielo da je upozna, ili da barem sazna koliko ona vredi, dovoljno bi mu biio da pročita nekoliko crkvenih pisaca, počev od Tertulijana, najblistavijeg, pa sve do, recimo, svetog Grigorija iz Nise, otrovnog a ipak bljutavog, čija nam beseda protiv Julijana Apostate daje želju da $e odmah preobratimo u mnogoboštvo. Tu se caru ne priznaje nijedan kvalitet; sa neskrivenim zađovoljstvom se osporava njegova herojska smrt u ratu protiv Persijanaea, u kojem ga je tobož ubio »neki varvarin, lakrdijaš po zanimanju, koji je pratio vojsku i svojim šalama uveseljavao vojnike umorne od ratovanja". Nema tu nimalo otmenosti niti žeije da se bude dostojan protivnik. Ono 17
iNAmiiNft V M m K H A
I 6P. HH>. 2J5 A S0 K H Ui
EMIL M. SIOJRAN
NOVI BOGOVI
što svecu zaista ne može da se oprosti jeste čmjenica da je Julijana poznavao, dok su kao mladi ljudi pohađali filozofske škole u Atini. Ništa odvratnije od tona onih koji brane neku, tobož ugroženu, a zapravo pobedničku stvar, koji ne umeju da zauzdaju svoju radost na pomisao da će pobediti niti da se uzdrže od toga da svoje strahove ne pretvore u pretnje. Kada podrugljivi i ustreptali Tertulijan opisuje sudnji čas, najveći od svih prizora, kako ga sam naziva, on zamišlja svoj smeh dokposmatra kako silni kraIj:evi.i,]blogovi „grozno s.tenju u najdubljem ponoru..." Ovo uporno podsećanje mnogobožaca na to da je odzvonilo i njima i njihovim idolima, moglo je daiznervira i najumerenije duhove. Niz pogrdnih spisa prerušenih u rasprave, hrišćanska apologetika predstavlja yrhunac žučljfvog žanra. Disati se može samo u senci istrošenih božanstava. Što se u to više uveravamo, to sebi češće užasnuto ponavljamo kako đa smo kojim slučajem živeli u vremenu kada je hgšćanstvo bilo u usponu, možda i sami osetili njegovu privlačnu moć. fjnčeci neke rdigije (kao i počeci bilo čega) uvek su šumnjivi., Oni jedini, međutim, poseduju određenu stvarnost, jeidini oni sn,rJs£initi: jstiniti i odvTatni Ne prisustvuje se nekažnjeno nstoličenju j|oga, nm^kakav on bio i ma gde se pojsvio. Ova nezgodnu okolnost nije ^ ^ a sn ja : na njuje već ukazivao Prometej, žrtva Zevsa in o ve klike sa^OIhnpa. Mnogo više ođ perspektive spasenja,Jbps na ^Gptičfe^^^gumo . hrišćane u isti rušilački zanos. Poštojevečina dolazila izjđrjugih krajeva, njibova ostrvijenostna Rim je objašnjiva- Ali, i^kakvpjjeppmami mogao da učestvuje starosedelac kad bi ^pfppbratio? iSianje opremljen za mržnju, njemuje preostajaia samo jednapr&pgućnost: da m m sebe. Da nije bilo ovog, na početku neobičnog, ajkasnije zaiaznog preusmerenja mrinje, brišćanstvo bi ostalo pbična $ekta ograničena na stranu klijentelu, koja je zapravo i bila jedina kadra da lako i bez muke stare bogove zameni zajedan zakucani leš. Neka onaj ko bi želeo da sazna kako bi sam reagovao na Konstantinov 18
preokret, sebe zamisli u ulozi nosioca tradidje, ponosnog na svoje paganstvo: kako se moglo pristati na krst, dopustiti da rimski barjaci nose simbol jedne sramne smrti? Na to se ipak pristalo, a mi teško možemo i da zamislimo kakvi su sve unutrasnji lomovi doveli do tog pristanka koji će ubrzo postati opšti. Ako u moralnom poretku i možemo da ga zamislimo kao krunu određene krize, i na taj način mu damo status preobraćenja ili ga kao takvog opravdamo, on seukazujekao izdaja čim ga posmatramo iz čisto političkog ugla, Napustiti bogove koji su stvornli Rim, značilo je napustiti Rim i udružiti se-sa tom „novom rasom skorojevića, bez otadžbine i tradicij.e, uroćenih protiv svih verskih i građanskih ustanova, sudski progonjenih, o4 svih žigosanih, ali ponosnih što su predmet opšteg gnušanja”. Kelsova dijatriba je iz 178- Gotovo dva veka kasnije, Juli»Ako je iko video da se pod Tiberijem i Kiaudijem ijedan otmeniji duh preobratio u hrišćanske ideje, smaS f e ^ ^ f e te - ^ o h m a n jiv a č e m ”1 I ljudska ras# mučiti pre nego što osvoji ^^^ g ie d ^ ih o v e . ^ ^ g e m o g lo imati poverenjau te neznance, pristigle. jz] podzemlja, čijj su svi postupci izazivali prezir? Zar se mogao onihkojeprezijfemp i koji je, da stvar bude gora, još iuškorije ^pi^bćbtije? Jedino je starina jemcila valjanost bogova; ^oguće j^t^lo.Jrpeti ih ^ m p,od uslovom da ne budu skorijeg datuma.;Ijo,sejbno nezgodna u tom pogledu bila je apsolutna novina Sina: ^ ^ ^ ^ e u ik ^ jsk o ro je v ić a w Najviše je „sablažnjavao” on, ta odurna ičhbshjkoju nij.edan mudrac hije pređvideo niti najavio. Njegova p o j^ a bila je ^ b lazan za koju nam je trebalo četiri veka da se na nju naviknemo, £ošto je Otac, stari znanac, biopri/zvaće«, hrišćani ŠU.iz taktičkih razloga njega stavljali u prvi plan i na njega.se pozivali: nisu.li,. smatrad je Tertulijan, knjige koje su ga slavile, čiji su duh jevanđelja nastavljale, postojale više vekova pre hramova, proročanstava, paganskih bogova! Poneseni apologeta ide dotle da tvrdi 19
EMIL M. SIORAN k ak o je M ojsije p o sto jao n e k o lik o m ile n ija p re p r o p a s ti T roje. Ovakve k o ještarije treb alo je d a o sp o re m o g u ć e d e js tv o o p a sk e poput
_ ___________ ____________________________________ NOVI BOGOVI
da ga pravdam o, aii ga razum em o. Imao je posla sa fanaticima; da bi ga poštovaii, m o rao je povrem eno da preteruje kao i oni, da izvali
ove Keisove: „N apokon, Jevreji su se p re m n o g o v e k o v a ujedinili u
poneku besm isiicu na njihov raćun, jer bi ga inaće prezreii i držall za
naciju, d o n eli zakone za svoju u p o tre b u i z a d rž a li ih d o d a n a s. Vera
diletanta. Z atražio je dakie od tih „nastavnika" da podražavaju pisce
ko ju slede, m a koiiko \TedeIa i m a šta o n jo j m o g lo d a se kaže, vera
koje su objašnjavali i da deie njihova mišljenja o bogovim a....Ali, ako
je njih o v ih predaka. O staiući joj v e m i, o n i n e č in e n iš ta što n e čine i
veruju da su se ti pisci prevarili u najbitnijoj stvari, nek idu u crkve
d ru g i ijudi koji Ćuvaju obiČaje svoje zem lje.”
Gaiilejaca i tam o tum ače M ateja i Luku!"
Prihvatiti predrasudu o starin i, z n a č ilo je im p iic itn o p riz n a ti za
U očim a starih , što više bogova priznajemo, to bolje sluiimo
je đ in o iegitim ne bogove starosedelaca. H riš ć a n i s u b ili v o ljn i d a se iz
Božanstvu, je r su o ni sam o njegovi vidovi, njegova raziićita iica.
raču n a p h k lo n e ovoj p red rasu d i, ali n is u m o g li d a je u sv o je sa svim
Ograničavati njihov broj bilo je bezbožniŠtvo; ukinuti ih sve u korist
njenim posled k am a a da sam i seb e n e u n iš te . Z a je d n o g O rigena,
jednog, zločin. Za taj su ziočin hrišćani bili krivi. Ironija prema nji-
etnički bogovi su bili idoii, ostaci p o lite iz m a ; v eć za je d n o g svetog
ma više nije bila prikiadna: zlo koje su širili bilo je osvojiio previše
Pavla, oni su obićni dem on i. Judaizam ih je sve, o s im sv o g , sm atrao
terena. Sva Julijanova jetkost dolaziia je otuda što više nije mogao
iainim a. wN u h o \a jedina greška”, k aže Julijan o Je v re jim a , „jeste ta
da ih uzim a olako.
Što, trudeći se da udovolje svom b o g u , n e slu že is to v re m e n o i drugima." O n, m edutim , hvali njihovo o d b ija n je d a sle d e m o d u u oblasti vere. »Bežim o d novine u svem u, a p o s e b n o u p o g le d u b o g o v a ”, ovo pnznazue ga je di&kreditovalo i p o slu žiio k a o p o v o d d a se o n optuži
Politeizam više odgovara raznoiikosti naših težnji i naših pobu-
kao „reakcioiurafl” Aii, kakav je to n a p re d a k d o n e lo h rišć a n stv o u
da, kojim a n u d i m ogućnost da se ostvare, ispolje, a da pritom svaka od njih slobodno i u skladu sa svojom prirodom stremi bogu
ođnosu na m nogobošno? N em a tu k v a lite tn o g s k o k a s je d n o g na
koji joj tren u tn o odgovara. Ali šta raditi sa jednim bogom? Kako
drugog boga, s ;edne dvilizacije n a d ru g u , k a o n i s je d n o g jezika
ga zamišljati, kako ga koristiti? U njegovom prisustvu uvek se živi
na drugL Ko bi se usudio da tv rdi d a su h riš ć a n s k i p isc i b olji od
pod pritiskom . M onoteizam guši našu osećajnost: daje nam dubinu tako što nas sužava; sistem prinude koji nam daje jeđnu unutrašnju
mnogobožaCkih Nisu bolji ni p roroci, lak o se n jih o v z a m a h i njihov
no ciiM) C k ero o a 1 Piauta U l o n v rem en u „ n a p re d a k ” su olićava-
dim enziju n au štrb razvitka naših moći, on predstavija prepreku, on nam ne d opušta da se razm ašem o, on nas rastrojava. Biii smo sas vim sigurno norm alniji sa više bogova nego što smo sa jednim. Ako
b ovi se d d jfv i o d : okrenuti i n ieđa zn ačiio je p re ć i u „reakciju".
je zdravlje je d n o od m eriia, koliko sm o samo nazadovaii sa mono-
JubpA ini f t &pravoui pretpoctavijao H o m era, T u k id id a iii Platona.
tetzmom! Pođ upravom više bogova, revnost je podeijena; kad je upućena sam o jed n o m bogu. ona se usredsređuje i razđražuje, i na kraju se pretvara u agresivnost. u veru. Energija više nije raspršena, već je
sni a e a o g u ni porediii sa pisanjem c rk v e n ih o ta c a . S veti Jeronim a n p ru n a K odbofaost koju je osećao čitaju ći ih , p o š to je p re th o d -
fidiki koum yt zabram o h riican sk im u ćiteijim a d a o b ja šn ja v a ju grćke autore b io je t z b b o žestok&j k r iu a n e sam o n jeg o v ih p ro tiv n ik a w ć i n đ i ■jjcfovib nbožavaiaca, i to u svim ra z d o b ijim a . N e želim o
21
KMIl M iKMUUtf «
•vi uuncrma u iMompr«vcu. 7a mnogobo&vo )e karaJcf ito k u nim u n«c pravila n tbkš itm fd i vrtmanja i/nudu imtii i prm«ti m u Vrr« u uotf*Jom. h n ii.arn j,, IMVJ H r iiT jv j» t> k \’.c n o M = M - v r L n i
dfiamtićmm i pmnamnMn 4 N * y im . O tu d a bc«om u6ii «wvr rdigin? Stam. m oofa kmmamta, oatavljala v tm ^
4š po Mymwmom nahrtfoitu Uaberptc boga; polto Vtm ta i« m ta d a * a » 'u m a p rM o d a m |w ftlo n ttr av o m i l i o n ^ ^
; z t z **•* i’n aTi pozdjavj,, t ■ 'i> ,!ii**«“* IM'« « a«voi;no jh) ni
___. __f « ,
SU
*»«** t * p m t j
bl"' rUU'“ non' i BCfflimaa
T—
6VOm " • P o M n o n , lu .» ,u
» » » I - ______ đ* b u d r *o t o w “ « u r» n d 4 ć»ruJflflJ f f f l — tf f l- B tt B*>VUf p o b « ! , hH L ... SMffl*; uiM T, ^ o d n o ^
_ __ jj.
,
„ p a ^a ^,
Vi'w i’ii« *nW M «retv«. onc divrn
*h *»WHffl«^i.L___ 1«du <««», ufi,o,-«u od mnoKolhištvi m m
H j . “*««yu vrru 4a |* aiagto d« pA *f U» li h i Ju rovuutf s\o)»nr fflmmiliu.il. *S
Ifflffl«
l* ^ aL« f f l « » > . . *
«c
tK* ‘U r* fHMirbt u ir r f-—■ •
mm i jjr* -« * sv^f« H fim m a k im * * * *
“ m*mv
\—
------
lliih'a—rm m pmfciHln pteveKkem a a ip io iiml)mm t fe«> ^j^im inHm nm Titta m daN nalntiiilinA f mffrfcnaidm—
jo
C k n t ^ d i
p«. iuutik>
$*
mđ»i m produMmM. «Ja wd«
m fm .
GM
^ | i Joffnc dftg u lato^tmtovu. cKinrdmu mu tpmlm pmm..* b n 011 ni po kopi ocnu m mm da p«koma, im iin iu mn A fn iu |g ^ im i araai m tu »kibodbo kfrt«. da m ttthm 1*0)1 in i|)i» k • , da od tirinuc doktruuinih ttin amli pobip aa lalm tto c* t««Mt - ili n p p e mpUvai afcvtvahni - a i k n fk l udu a«kii|aMfrp* Avantur« spuunof duha. dutua p ttvak ĆaiĆa » amaasaraaf Mp> u ttbcralno) rvltgiji. oaa p tmhi »iuah » tinuiratapuA tb m tm m iluhmimi bt kttfv 11u k Namfući udttpt drufDf m ttilti oaua lofa. daMa» m a uiomii I u n)cf» i u »cbc (ovo aran|an|a poadatavba p ia i a a m podabvat ki>|t uno oatvartb sa dvc htl)»>i« fodma). Mfmvati t fpar i naic ponort, uniitiii. jednu po )adna» apifpv lafia. a m ik 1 «franii ifpfovu tuftutncu dvaatrukimi afpaaipim ananpa 1maAma Ifadl antihr mmi imunvaii n o p bogpvr Ml aa pmviia aimani di bi i Htinii i 6 nab pfjdmctian p n u b a a a f N to m Id a i pmb* «ai a m ioloffc u laninfppa |n i mn btn daani, bda m f nppammm « m suIbj m-frnrri kfipt niitninr t1 nnfjBrTtrri "*^,k a s - ^ a hmmbaommni vtconmiba Kad ova| mat poafanc aaniafai;. i na naocamm da f t in d u dodM «a apm padunui. lob «« at naiaM m • van m a nfnmi mgnrfi ii p ia a 1drufp »a a m t a a aaaoaik a i * — nfdbaMbom mmmtfimau> iaim|r a šk ft bopi o apma nmnna
" uiHišitty fe iia f ,, i p ^ ^ i | u f u
fflfflktr
2 ^ * ^ « && 1 *
•» * i • « ■ * » yero^ i«4no ia Lu mMm W mmab x> wd i v
bhp aatt amdmpi a bopnm m *amac« bmifinam jnna • M on «•■*
M mmbt db dadfeumHi fdNmi biifai pmmda p • pnbv ^*b«bm 4« bmdb a dmHa ««b»
ib aii
mtmtš>% O m U
apan nammamii M b a
*M U M,
_ SOVf fi<)<jQVl
omogu&fo. jc poUttirmu dd s t uprkos svemu posrcdno produ>i, h nijc Klo
prcvišc visto hriščanslvo sigurno M irnzvaio 0p^
širofrcniju. Mn itngo\xvrlo Tbrtulijnn, dnša je prifvdno mnogobošo/ fet BUo koii bogv ako odgi'vnra na&im hitnim i u srdnim tražcnjlnia pttdstftvlia ra nsvsN’i^tk vitalnostu đodatni polct; stv*ar stoji drukcijc kad nam je namctnut iii kad nc ođgovam nikakvoj potrcbi.
Mnogo.
boštvo ic pogitiilo Jto ic prihvatilo i usvojilo prcviJc bogova: ubila
prlhvnčcn: „Odnklc dolnzl tnj JcdirntvcnL uMmljcni. rwpu4tcnl bog, 7A kogn nc znn nljcdna ilobodna nacija, nljedna kfiljcvina,,,*” Prcmn jcdnom stnrom rimskom prophu, niko nijc >mco da obo fcnvft novc Ili stnrc bogovc nko ih prcthodno nijc prlhvatila držova, tnčnljc scnnt, jcdini mcrodavan da odlući koji vu bogovi zaalužžvali da budu prihvaćcni, a kojc jc trcbalo odbaciti. Hri.ićan.tki bog, koji sc pojavio na pcrifcriji carstva \ itigao do Rima ncproptinim sred
ga ic sopshTna Sirokogrudost i prctcrano razumc\*anjc. ubio ga jc
stvima, kasnijc ćc sc osvctiti zbog toga $to jc u njcga morao da udc
maniak nagona.
na prcvaru. Jcdnu civilizaciju možcmo da uništimo tck posto uništimo njcne bogove. Hrisćani. koji $c nisu usudivali da carstvo napadnu fromalno, okomili s.u se na njegovu religiju. Pristali su da budu progonjeni samo da bi imali više razloga da je napadaju i tako zadovdje svoni nezadrživu potrebu da mrze. Kako bi samo bili ncsrcćni da im nisu dodclili zvanje žrtve! Kod mnogobožaca im je smctalo sve, čak i niihova trpeljivost Sjgurni u svoje istine, nisu mogli da pojme da neko prihvata ono što je samo verovatno, ili ispoveda veru ćiji svcšteniH obični činovnici zaduženi za obredna prenemaganja, rdkome ne nameču kuluk iskrenosti.
Ako. da bismo istrcbili gubu jastv’a. računam o jos sam o na prividc, nc možemo a da nc žaiimo za ncstankom jcdnc rcligijc bcz dramc. bcz samoprcispitivania, bcz podsticanja na grižu savcsti, za rcligiiom podicdnako povrsnom i u svojim načelima i u svojoj praksl U anUd k biža duboka hlozofija, a nc rcligija; u m odcrnom dobu icdino jc hmćansh’o bilo uzrokom „dubine' i raznih, njcm u svojstvcnih. razdirania. Upravo razdoblia bcz izrazite vere (helenističko ili nase) nastoje da bogovc razvrstaju, ali ne tako da ih đele na prave i lažne. Nasuprot tome. ideja da oni mogu biti jeđnako vredni potpuno je oeprihvatiiiva u vremenima u kojima preovlađava rev n o st Molitva se nc upuaije nekom vercvatno pravom bogu. O na se n e bavi tančinama, niti trpi stepenovanje unutar vrhunskog: čak i kada sumnja, ona to čini u iroe Istinc. Se molimo se nijansi. Sve je to tačno tek otkako je nastupila monoteistička napast Sa paganskom pobožnošću stvari su stajale drukčije. U Oktaviju, pre nego $to je izložio odbranuhrišćanskog stanovista, autor, Minucije Feliks, stavlja u usta CedHja, paganskog predstavnika: »Obožavaju se nacionalni bogovr Cercra u Ekusmi; Cibela u Frigjii; Eskulap u Epidauru; Bel u Haldeji; Astarta u Siriji; Dijana u Tauridi; Merkur kođ Gala i svi bogovi skupa u RimuT I dodane povodom hrišćanskog boga, koji jedini nije 24
Dok sebi ponavljamo da je život podnošljiv jedino ako možemo da menjamo bogove i da monoteizam sadrži u kliri sve oblike tiranije, nismo vise spremni da se žalostimo zbog antickog ropstva. Bolje je bilo biti rob i moči obožavati boga koji nam je po volji, nego biti „slobodan” i pred sobom imati uvek istu vrstu božanstva. Sbboda, to je pravo na razliku; budući mnoštv’o, ona pretpostavlja raspršenost apsohitnog, njego\’0 razlaganje na bezbrpi jednako opra\xianih i privremenih istina. U fiberalnoj demokratin postoii izvestan skriveni (ifi, ako više vofite, nesvesni) slpj pofiteizma; i obratno, svako autoritarno uređenje ima nešto što fiči na prerušeni roonoteizam. Monoteistička logika ie imala neobične posledke: čim bi se mnogobožac preobratio u hrišćanstvo. postajao bi netrpeljiv. Bolie 25
EMIL M, SIORAN
,...... ........................ — ■ - ■ NOVI BOGOVI
je bilo nestati sa masom uslužnih bogova nego napredovati u senci jednog despota! U vrem enu u kojem , u n e d o sta tk u verskih, pri. sustvujemo ideološkim sukobima, pred n am a je isto pitanje koje je opsedalo poznu antiku: „Kako da o d u stan em o o d toliko bogova radi jednog?“ S tom razlikom, m eđutim , što je žrtv a koja se od nas traži na niioj ra\mi jer je sad reč o m nenjim a, a n e viŠe o bogovima. Čim neko boianstvo, ili neko učenje, teži vrh o v n o j vlasti, sloboda je ugrožena. Ako vrhunsku vTednost nalazim o u trpeljivosti, sve što nju ugrožava treba smatrati zloćinom, počev o d o n ih preobraćeničkih poduhvata u kojima je Crkva ostala n en ad m a šn a. A ko je pretertvala govoreći o teiini progona koje je trp ela i sm ešn o uvećavala broj mučenika, činila je to jer je i sama predugo bila je d n a opresivna siia, pa je trebalo da svoja nedela opravda uzvišenijim izgovorima: nije li osta\iti nekažnjenim opasna učenja značilo izdati one koji su se za nju žrt\o\,aIi? „Zabhidele” je, dakle, uništavala iz osećanja vemosti, i pošto je i sama četiristo godina bila progonjena, davala je sebi pravo da sa svoje strane proganja četrnaest vekova. U tom e je
budu razdvojeni”. U svom bezum nom prozelitizmu, hrišćani nisu bili spremni da se toga pridržavaju: dobro su shvatali korisnost ieša, dobit koja iz njega m ože da se izvuće. Mnogoboštvo nije zataškavaio sm rt, ali se dobro čuvalo da je previše pokazuje. Rukovodilo se temeljnim načelom da se sm rt ne slaže sa svetlošću dana, da ona vređa svetlost; sm rt je pripadala noći i božanstvima pakla. Gaiilejci su sve prekrili grobovim a, govorio je Juiijan koji Isusa nikad ne zove drukčije nego „m rtvac”. Za m nogobošce dostojne tog imena novo praznoverje moglo je da liči sam o na rabljenje, na vrednovanje ružnog. Tim više m ora da su žalili zbog njegovog napredovanja u svim sredinama. O no što Kels nije im ao priliku da upozna, a Julijan jeste, i to odlično, bile su one m lake pristaŠe hrišćanstva koje su se, nesposobne da ga u potp u n o sti prihvate, ipak upinjale da ga slede iz straha da ne ostanu p o strani i ne budu isključene iz „budućnosti” Bilo iz oportunizm a, bilo iz straha od usamljenosti, hteli su da stupaju pored ovih „skorojevića”, koji će ubrzo biti pozvani da preuzmu ulogu gospodara i krvnika.
tajna, čudo njene dugovečnosti. Nikada m učenici nisu bili osvećeni sa više sistema i večom pomamom. Pošto se pojava hrišćanstva podudarala se pojavom Carstva, izvesni oci (Evsevije, na primer) tvrdili su da je ova podudarnost imala dublji smisao: jedan Bog - jedan Car. U stvari je ukidanje nadonainih barijera, mogućnost kretanja p rostranom državom bez granica omogućila hrisćanstvu da nadire i da hara. Da m u širenje time nije bilo oiakiano, hrišćanstvo bi ostalo obično disidentstvo u oknlju mđaizma, umesto što je postalo osvajačka i, jo š gore, propagandisfićka religija™ Služilo se svim i svaćim sam o da bi nam am iIo> da bi se potvrdik) i proširib, pa je čak irvelo i sahrane p o danu, dja ie vddepnost bila prava uvreda i za mnogobošce i za bogove sa Oiimpa. julijin beieii da su stari zakonodavcž sm atrali da „pošto se život t smrt razhkuju kao dan i noć, ćinovi vezani za njih treba da
Ma koliko opravdana bila njegova strast prema pokojnim bogovima, Julijan nije im ao nikakvu šansu da ih vaskrsne. Umesto što se uzalud trudio da to postigne, bolje da se iz besa udružio sa manihejcima i sa njim a potkopavao Crkvu. Tako bi, žrtvujući svoj ideal, barem mogao da zadovoiji svoju osvetoljubivost. Na koju je još kartu mogao da igra osim na osvetu? Pred njim se otvarala sjajna karijera uništitelja i on bi joj se m ožda i predao da ga čežnja za Olimpom nije zaslepljivala. Ali bitke se ne biju u ime žaljenja. Uostalom, umro je mlad: jedva da je vladao dve godine; da je pred sobom imao deset ili dvadeset godina, kakvu bi nam uslugu učinio! Hrišćanstvo, verovatno, ne bi uspeo da uguši, ali bi ga barem naterao na više skromnostL Bili bismo manje ranjivi, jer ne bismo živeli kao da smo centar sveta,
EMIL M. SIORAN
__ ^
NOVIBOGOVI
kao da se sve, pa i sam Bog, vrti oko nas. Otelovljenje je najopasnije laskanje koje smo doživeli. Ono nam je odredilo previsoki status nesrazmeran sa onim što stvarno jesmo. Dajući ljudskoj anegdoti dostojanstvo kosmičke drame, hrišćanstvo nas je prevarilo u pogledu naše beznačajnosti, gurnulo nas u zabludu, u bolesni optimizam koji, uprkos očiglednosti, ne razlikuje sporo napredovanje od apoteoze. Razboritija, paganska antika je čoveka postavljala na njegovo mesto. Kada se Tacit pita da li večni zakoni upravljaju zbivanjima ili se ova dešavaju slučajno, on ne daje odgovor, već pitanje ostavlja otvorenim i ta otvorenost dobro odražava opšte osećanje starih. Suočen više nego iko sa tom mešavinom konstanti i odstupanja od koje se sastoji istorijski proces, istoričar se nužno dvoumi između determinizma i nepredvidljivosti, zakona i hira, fizike i slučaja. Nema te nesreće koja se po volji ne da objasniti nekom nepažnjom proviđenja, ravnodušnim slučajem ili neumoljivom sudbinom. Ovo trojstvo, koje je toliko pogodno za svačiju upotrebu, a naročito za razočarane duhove, zapravo je ono najutešnije što mnogobožačka mudrost može da ponudi. Ljudi modemog doba ga nerado prihvataju, kao što nerado prihvataju i onu tipično antičku ideju po kojoj je zbir dobra i zla nepromenljiv. Opsednuti napretkom i nazadovanjem, mi implicitno pristajemo na to da se zlo menja, bilo da opada ili da raste. Istovetnost sveta sa samim sobom, ideja da je osuđen da bude ono što jeste, da budućnost ne može ništa bitno da doda postojećim datostima, ova lepa ideja nije više u opticaju; to je zato što je budućnost, predmet nade ili užasavanja, naše pravo mesto; u njoj živimo, ona nam je sve. Suštinski hrišćanska, opsednutost onim što će tek doći svodi vreme na pojam predstojećeg i mogućeg, i čini nas nesposobnim da pojmimo nepomični trenutak koji počiva u sebi i izmiče pogubnoj uzastopnosti. Ćak i kad je lišeno svakog sadržaja, iščekivanje je praznina koja nas ispunjava, zebnja koja nas umiruje, toliko smo nesposobni da stvari posmatramo statički. „Nema 28
potrebe da Bog popravlja svoje delo” - ovo Kelsovo mišljenje, koje deli čitava jedna civilizacija, protivi se našim sklonostima, našim nagonima, samom našem biću. Možemo ga odobriti tek u nekom izuzetnom trenutku, u nekom napadu mudrosti. Ono čak protivreči i onome što misli vernik, jer se u verskim sredinama, više nego u drugim, Bogu zamera upravo njegova čista savest, njegova ravnodušnost prema kvalitetu svog dela i odbijanje da ga popravi. Budućnost nam treba po svaku cenu. Verovanje u sudnji čas stvorilo je psihološke uslove za verovanje u smisao istorije: štaviše, čitava filozofija istorije samo je prateći proizvod ideje o sudnjem času. Možemo mi koliko nam je volja zastupati ovu ili onu teoriju ciklusa, s naše strane reč je o čisto apstraktnom prihvatanju; u stvari se ponašamo kao da istorija teče pravolinijski, kao da različite civilizacije koje se nižu jedna za drugom nisu ništa drugo do etape kroz koje, u svojoj težnji da se ispolji i ostvari, prolazi neka velika zamisao, čije se ime menja zavisno od naših verovanja i ideologija. *
Ima li boljeg dokaza manjkavosti naše vere od činjenice da za nas više nema lažnih bogova? Ne vidimo više kako bi bog kome se molimo ili neki drugi sasvim različiti bog mogli biti podjednako prihvatljivi za nekog vernika. Vera je isključivost, izazov. Hrišćanstvu je odzvonilo zato što više ne može da mrzi druge religije, što ih razume: sve mu više nedostaje vitalnost koja je izvor netrpeljivosti. A netrpeljivost je bila razlog njegovog postojanja. Na svoju nesreću, hrišćanstvo nije više čudovišno. Kao i umirući politeizam, njega je zarazila, paralisala prevelika širina pogleda. Njegov bog ne uživa više među nama ugled veći od ugieda koji je Jupiter uživao među poraženim paganima. 29
EMIL M. SIORAN ______________________________________ ________________ __ ^ -____________________________________________ NOVI BOGOVI
Na šta se svodi brbljanje o „smrti Boga” ako ne na umrlicu hrišćanstva? Ne usuđujući se da napadnemo sam u religiju, okomljujemo se na gazdu, kome zameramo što je neaktuelan, stidljiv, umeren. Niko se više ne boji niti poštuje boga koji je proćerdao svoj kapital okrutnosti. Obeleženi smo svim onim vekovim a kada je verovati u njega znaćilo plašiti ga se, kada sm o ga iz straha zamišljali i kao milostivog i kao bezobzimog. Koga on m ože da uplaši sada kada sami vemici osećaju da je prevaziđen, da se ne uklapa u sadašnjost, a još manje u budućnost? I kao što je m nogoboštvo moralo da ustukne pred hrišćanstvom, tako će i hrišćanstvo m orati da popusti pred nekim novim verovanjem; lišeno agresivnosti, ono više ne pređstavija prepreku upadu drugih bogova; dovoljno će biti da se oni pojave, a možda će se i pojaviti. Oni bez sum nje neće više imati ni lice, pa ćak ni masku bogova, ali zbog toga neće biti m anje strašni. Za onoga za koga se sloboda poistovećuje sa vrtoglavicom, vera, ma otkuda đolazila, makar bila i antireligiozna, predstavlja spasonosnu prepreku, prižeijkivani, sanjani lanac, koji treba da zauzda radoznalost i groznicu, da zaustavi zebnju od neodređenog. Kad ovakva vera pobedi i ustolid se, ona odmah smanji broj problem a koje sebi moramo da postavimo, i gotovo tragično svede naše mogućnosti odlućivanja. Oslobađa nas tereta Izbora; opredeljuje se umesto nas. Tananiji mnogobošd, koji su dozvolili da ih nova religija privuče, tražili su upravo da neko odiućuje umesto njih, da im pokaže kuda da idu, kako vise ne bi morali da okievaju na pragu tolikih hramova, niti da se dvoume izmedu toliko bogova. Ovo religiozno vrenje bez verov&nja koje je svojstveno celom aiek&andrijskom razdobiju, zavriava se upravo umorom, odbarivanjem duhovnih lutanja. Istovremeno poctojanje viie istina napada se bas zato što se niko više ne zadovoljava moiim koje mu svako nudi; teži se ceiini, ali ogranićenpj. omedenoj, bezbednoj, toliko je velik strah da se iz univerzalnog padne u netzvetno, iz neizvetnog u nesigurno i bezoblično. Ovo 10
stropoštavanje, koje se svojevremeno desiio mnogoboštvu, sada se dešava hrišćanstvu. O no propada, žuri da propadne; baš to ga čini podnošljivim za vernike, koji su sve blagonakloniji prema njemu. Mržnja na mnogoboštvo nije prestala ni kada je ono već bilo poraženo; hrišćani su bili besni ljudi, nespremni da zaborave, dok su u naše vreme svi već oprostili hrišćanstvu. Već su u XVIII veku argumenti protiv njega bili istrošeni. Poput otrova koji je izgubio moć, ono više ne može nikoga da spasi niti osudi na prokletstvo. Ipak je previše bogova srušilo da bi ga, ako je po pravdi, mimoišla sudbina koju je ono njima dodelilo. Kucnuo je čas njihove osvete. Mora da se raduju što je njihov najljući neprijatelj pao nisko koliko i oni, jer ih prihvata sve bez izuzetka. Dok je pobeđivao, rušio je hramove i povređivao savesti gde god bi se pojavio. Novi bog, makar bio razapet i hiljadu puta, ne zna za milost, mrvi sve pred sobom, bori se da osvoji što više prostora. Zato nas teško kažnjava što ga nismo priznali ranije. Sve dok je bio nepriznat, mogao je i da nas privuče: još u njemu nismo bili prepoznali stigmate pobede. Nikad religija nije „uzvišenija” nego kad počne samu sebe da shvata kao praznoverje i kad ravnodušno posmatra sopstveni zalazak. Hrišćanstvo je nastalo i razvilo se u mržnji na sve što nije bilo ono samo; ova ga je m ržnja održavala tokom čitavog njegovog uspona; kad se uspon okončao, nestalo je i mržnje. Neće Hristos ponovo silaziti u Pakao; još jednom je položen u grob i ovoga puta tu će i ostati, iz njega verovatno nikad neće ponovo izaći: nema on više koga da oslobađa ni na zemljinoj površini ni u njenim dubinama. Kad razmislimo o nasilju koje je pratilo njegovu pojavu, ne možemo a da se ne prisetimo onoga što je Rutilije Namatijan, posiednji paganski pesnik, uzviknuo: „Da su bogovi samo hteli da Judeja nikad ne bude osvojena!” Pošto je usvojeno da su svi bogovi bez razlike pravi, zašto da se zaustavljamo na pola puta, zašto da ih sve ne ispovedamo? Bila bi 31
tMii
g jjanjajući s« svojim žrtvam^
1 J H * # “* » g g g L ^ tako i postupi. Takobi,po Pfsroa n«kin> » i4“n4> . S inwia &St da okupi te olupine sa ugkdu iia antiike l l ,a 'a* ^ „ , 3 , Ali. da ponovim o, potreb-
bisvi0 1možli| seponovo javc.
PALEONTOLOGIJA
Iznenadni p lju sak n a te ra o m e je je d n o g je s e n je g d a n a d a u đ e m u PrirodrtjaČki m u zej i tu se s k lo n im n a n e k o lik o tr e n u ta k a . Z a d rž a h $e, m eđutim , čitav sat, a m o ž d a č a k i d v a ili tr i. M e se c i su p ro te k li o d te slučajne p osete, a Još n is a m z a b o ra v io o n e oČ ne d u p lje k o je u v a s zureupornije o d o čiju , o n a j v a š a r m r tv a č k ih g lav a, o n o a u to m a ts k o keženje n a svim n iv o im a z o o lo g ije . Nema m e sta g d e n a m ^ e p r o š lo s t s n a ž n ije p re d o č a v a . M o g u ć n o tu izgleda nezam isliv o ili s u lu d o . Č o v e k im a u tis a k d a je m e s o iščezlo tek što je nastalo , d a Čak n ik a d i n ije p o s to ja lo , d a n ik a k o n ije m o g lo da srasta u z ove sv e č a n e k o s ti, p u n e se b e . L ič i n a m n a o b m a n u , n a podvalu, n a p re ru ša v a n je iz a k o je g se n e k rije n iš ta . Z a r je b ilo s a m o to? Ako i n ije b ilo v iš e o d to g a , k a k o m u o n d a p o la z i z a r u k o m d a u meni izaziva o d v ra tn o s t ili u ž a sa v a n je ? O d u v e k s a m o se ć a o p o s e b n u naklonost p re m a o n im a k o ji s u b ili o p s e d n u ti n je g o v o m n iš ta v n o š ću i po seb n o je istic a li: p r e m a B o d le ru , S v iftu , B u d l.. Ia k o je to lik o očigledno, o n o je ip a k a n o m a lija ; š to g a v iš e o d m e r a v a m o , to g a s a većim u ž a sa v a n je m z a o b ila z im o , i o d to g s iln o g v a g a n ja s e o k re ć e mo m in eralu , s k a m e n ju je m o $e. D a b is m o p o d n e li p r iz o r ili id e ju mesa, p o tre b n o n a m je v iš e o d h r a b r o s ti, p o tr d b a n n a m je d n i z a m . 31
EMIL M. SIORAN
PA L EO N TO LO G IJA
Reći, kako je to ućinio jedan crkveni otac, da ono pripada noći, znači ne poznavati njegovu prirodu; ukazivati m u preveliku čast; nije
senilnosti oponašaće m ajm una, a i ne vidimo šta bi mu drugo preostalo.
ono ni čudno ni mračno, već do nepristojnosti, do ludila kvarljivo; ono je ne samo sedište bolesti već sama bolest, neizlečivo ništavilo,
*
fikcija koja se pretvorila u opšte zlo! Predstava koju o njem u imam je predstava grobara koji naginje metafizici. Grešim, bez sumnje, što na njega neprestano mislim; ne može se živeti, a njega stalno imati u pameti: to bi ubilo i najsnažnijeg čoveka. N edopustivo je osećati ga kako ga ja osečam; ono to koristi, tera me da m u dajem neprimereni značaj, i toiiko me zaokuplja i vlada m nom e da m i se u m pretvorio u utrobu. U poređenju sa čvrstinom, sa ozbiljnošću kostura, ono je smešno privremeno i neozbiljno. Ono godi, ono prija čoveku koji je, kao ja, omamljen prolaznošču. Zbog toga se i osećam tako ugodno u tom muzeju gde nas sve poziva da se prepustim o euforiji sveta očišćenog od mesa, radosti zagrobnog života. Na uiazu uspravljen čovek; sve druge životinje su povijene, utučene, poiegle, čak i žirafa, uprkos svom vratu, čak i igvandon, smešan u svojoj volji da se uspravi. Uzalud su se i stvorenja bliža nama, ovaj orangutan, ova gorila, ova šimpanza, upinjali da se usprave. Posle neuspelih napora, ostali su tu, jadni, zaustavljeni na pola puta, ometeni u svom traganju za uspravnošću. Takoreći grbavcL I mi bismo, zaceio, još bili kao oni da srećom nism o napravili odsudni korak napred. Od tada se trudim o da izbrišem o svaki trag svog niskog porekia; otuda taj izazovni izgled toliko karakterističan za čoveka. Pored njega, njegovog držanja, njegove uobraženosti, i dinosaurusi izgledaju stidljivi No, kako njegove prave nevolje tek počinju, imače on vremena da postane mudriji. Sve ukazuje na to da će se vratiti na početnu fazu i pridružiti ovoj šimpanzi, gorili, orangutanu, da će ponovo na njih ličiti i sve teže moći da veselo pocupkuje u svom uspravnom stavu. Možda će čak, povijajući se od umora, biti pogrbljeniji od svojih nekadašnjih drugara. Na pragu 34
Mnogo više od kostura, meso je to, hoću reći mrcina, koje nas muči i zastrašuje, ali nas istovrem eno i smiruje. Budistički monasi su rado obilazili kosturnice: koji je prizor sigumije mogao da zauzda želju i od nje nas oslobodi? Pošto se jezivo ukazivalo kao put oslobođenja, naši su ostaci uživali veliku naklonost u svim razdobljima verskog žara i udubljivanja. U srednjem veku ljudi su se obavezivali na spasenje, verovali su odlučno; leš je bio u modi; vera je bila snažna, nesavladiva, volela je m rtvačko bledilo i smrad, znala je da se iz trulog i gadnog može izvući korist. Danas se razvodnjena religija vezuje još samo za dobroćudne fantazme, za Evoluciju i Napredak Od nje ne možemo očekivati da nam pruži moderni ekvivalent Mrtvačkog plesa. „Nek se onaj ko teži nirvani p otrudi da mu ništa ne bude drago”, čitamo u jednom budističkom tekstu. Dovoljno je osmotriti ove sablasti, pomisliti na sudbinu mesa koje je za njih prianjalo, pa shvatiti nužnost ravnodušnosti. N ema askeze kojoj ne prethodi razmišljanje o m esu i kosturu, o zastrašujućoj trošnosti prvog i nepotrebnoj trajnosti drugog. Vežbanja radi, dobro je povremeno se odvojiti od svog lica, od svoje kože, skinuti ovaj varljivi omotač i, makar za trenutak, odložiti ovu h rp u sala koja nam smeta da vidimo ono suštinsko u nama. Posle ovakve vežbe slobodniji smo i usamljeniji, gotovo neranjivi. Da bi se savladale naklonosti i neprilike koje iz njih proističu, potrebno je udubiti se u posm atranje krajnje nagosti bića, pogledom prodreti u njegovu utrobu i ostalo, valjati se u njegovim groznim izlučevinama, u fiziologiji budućeg mrtvaca. Ovo posmatranje treba da bude metodično a ne bolesno, da liči na usmeravanu obuzetost, 35
tMIL fti.
kop je narotilo yion m < n « sskaiemima. Kostur n as podstv, vedrifHi, \ti na odnttMasne od * b e .U p ouci 17 niitavnotti V<, , u aadr i pdaa i dnagl. asći se po&avećujc sa uniitenjefn spo^. Nr rrbiftirr *Mi mpeđmt pe^cdinosl ovikve pouke, a tlvrti i ^ doriuhu se prm dim a!
HapMlovfaa je Mo uao vretnr u kome *u usaml)enici mogjj ^ uipsutio fvofrpooofeada Aibogtoga nesmatraju opsednutim, pore. flMĆiaiM a a u ir tf * " ” 1* mje nosila negativni koeficije^ kao llo pr fio dšćtj sa m m . Žrtvovali su d e se i, dvadeset godina, pg i HmMa n l p ia o | pndatećanja, jednog Hrska apsoluta. h4 u&tna’ ims psdino u vrememma u k o jim a se smatralo |e i&reah fusu/vHemti ipidski primerak A tog primerka, složićctt te. ubrzo u nestati Vct vekovima, jedva preživljava. Kome bi se on i obraćao u «wetu kop p smatra „parazitom”. U k lo n je n je 1iz Tibeta, poskdr^c ztmitc u kopij ft m nefto znaćio. Bilo je, međutim, veoma tiieiržo mnirti da iamo možda i daruu hiljadr p u stin ja k a meditiraju o MflflM Fradfiaparanuir. Makar imao samo m rsk e strane, monaiki brvut h poi m tk vndeo v ik od biio k o g drugog ideala. Više nego tkad. uebab bi da građttno manastire... za one kpji v e ru ju u svr i za onr kofi ne vcruiu m u ka! Kuda pobeći? Nema više n ije d n o g mesta hb kpjcm sr ovaj svet možr mrzeti profesionalno.
Da btsmo popmii nestvarnott i proželi se njom, p o tr e b n o je imau pameti. Onoga dana kad je osetimo, kad je ugledamo, sve postaje nestvamo, osim uve nestvarnosti koja je đ in a ć in i livot
ti jr ftiino
snošljivim.
Biti opscdnut spojem, o sećati sve snažnije, da sm o u najboljem siućaju samo mesto u kojero se susreće nekoiiko za tr e n u ta k sastavijenih demenata, znak jr buđenja. Jastvo shvaćeno kao su p sta n cijaina i ncsvodiva datost više nas zbunjuje nego ito n a s u m iru je; 36
i ]------
-----------------
-----
fALftOIITOLOOftA
kako prihvstiti da vžie n em a ttećega Ito sc, Ć'iniio nam k , taavtm dobro držaJo; kako &e odvojiti o d nećega ito opstaje po tcbi. ito ja te f Zabiude sc, ma koiiko biia ukorenjena, m ožem o odobodin; ali b a ćiniti sa nećim ito jc p ostojano, trajno? Ako poctoji tam o ono bo postoji, ako ic biće tv u d a pokazuje, kako se o d njega otrgnuti bez pomctnje? P retpostavim o, iz p redostrožnosti ih iz terapeuukih razioga, da je posredi o p ita prevara. Potle ctraha od toga da flććcg ncnu, doiazi strah od to g a d a nećeg ipak im a. Sasvim drugaćije pnhvatamo rastanak sa nebićem nego sa bićem . Ne zato ito ovaj tvet ne poitpji, već zato što njegova stv arn o st nije ttv a m a . Sve izgjeda kao da postojU a n išta nc p o c to jl
Svako osmišljeno trag an je, Ćak i za n irv an o m , ako nism o tiobod' ni da od njega o d u sta n e m o , sm e tn ja je kao i svaka druga. Znanie
od kojeg pravim o ido la p re tv a ra se u neznanje, kako nas jc tomc vcć ućiia m u d ro st veda: MU g u sto m su m ra k u o n i koji se prepuitaju neznanju, a u još gušćem o n i ko ji uživaju u znanju.* Misiiti nrvoijno, iii, bolje, uopšte ne m isliti, već stajati u m estu i gutati tiiinu, to jc ono do Ćega treba d a n as d o v ed e lu cid n o st. N ijedno se uiivanje ne da porediti sa uživanjem ko je o sećam o k a d zn a m o da ne mislimo. Prigovoriće nam: zar z n a ti d a ne m islim o nije mišijenje? Svakako, ali beda mišljenja tu je p re v ia d a n a u o n o j m eri u kojoj, umesto da ikaćemo s ideje na ideju, svesno o stajem o u n u ta r jedne od njih, koja odbija sve ostale i sa m u sebe p o n išta v a ta k o ito sopstvenu odsutnost uzima za sadržaj. Ovo u p iita n je u n o rm a ln i m ehanizam duha plodno je jedino ako možemo da ga p o žeiji ponavljam o: ono treba da nas izieći od robovanja znanju, o d p razn o v erja kojeg im a u svakom siitemu, Osiobođenje k o je nas zavodi, opsenjuje, nije pravo osiobodenje. Odreknimo se svega, poćev o d ieije, tog uzroćnika straha. Kada se svega piašimo, jedini sp as j.e d a m isiim o da set ako je strah stvaran - a jeste, jer je osećaj, i to osećaj viie od svih drugih - svet koji ga uzrokuje svodi na privremeni skup n estv am ih eiem enata, da 37
E M l l M. SIORAN
•■
HALEONTOLOGIJA
je zapravo strah utoliko ved ukoliko viže verujemo u sebe i u svet, a da se neiiostivno smanjuie kad otkrijemo da smo i mi sami i taj svet samo varka. Stvama je samo naia pobeda nad stvarima, stvaran je samo ovaj sud o nestvamosti koji naia lucidnost izriče svakoga daiuu svakoga sata. Osloboditi se znači radovati $e toj nestvarnosti i ta njom neumorno tragati.
V'ideno tpoba. svako biče je slućajnost, laž (osim u ljubavi, ali liubiv se poctx\'ha tzvao znanja i istine). Možda bi trebalo da sebe gMamo spoha. otprilike onako kako giedamo druge, i da pokuk n o da sa sobocn ničeg zajedničkog: ako bih se prema pnnim kao stranac. sopctvenu smrt bih posmatrao sa savršettfiipBnrrannrTesovanošcu; kao ni moj život, ni moja smrt ne bi bila -®ou* 6ck mi pnpadaru i dok za njih odgovaram, i život i smrt M mkabam knpa nadmatiijn moje moćL Kakvo olakšanje, naprotiv, kadsAeabedMBdionincmajupravogpostojanja ida nebi ni treba ” da me se tičui Zaiio onda. znajući da je na kraju sve nestvarno, da * omamm kopetompem? Zanosim se, nema sumnje, ali bez strasti, ■dtakvo tantmanje ne osećam za njih. Ovu nezainlaapof serifli. postššem samo onda kada svoje staro ja LAflicnilB kope na tfvan gieda jasno i trijumfuje ovde, usred ■ ■ k gdc me §wt ugmiava. gde mi se i onaj čovek koji sam ■ BKad n o e s j dakk i nerazumljiv. O ćigiednosa kojima sam nekad ^**1*10 »<• sadi mdiai saviicno ju a o Frednost koju iz toga izviaicse u oi viie ae otećam nikakvu obavezu prema sopstvenocn b m l kna li bo^tg okvira za razmišljanje o v,n*a prazmne o knpina gpvoce tekstovi mahajane, kop tako ram su iap i razhctfe tjpove nepostojanjaf To je zato k»i #w^eas 0 akiitno atarne n atvafn osti. IB
Gotovo je neverovatno do koje mere strah prirasta uz meso; za njega se lepi, od njega ne razdvaja i gotovo ne razlikuje. Ovi kosturi to ne osećaju, srećni kosturi! Strah je jedina bratska veza koja nas spaja sa životinjama, iako one za njega znaju samo u njegovom prirodnom, boije reći zdravom obliku; ne znaju one za onaj drugi, bezraziožni strah koji, zavisno od naših hirova, svodimo bilo na neki metahzički proces, bilo na neku ludu hemiju, i koji nas svakog dana, u nekom nepredvidljivom času, spopada i obuzima. Da bismo ga saviadali, potrebna nam je pomoč svih postojećih bogova. On nas stiže u času naše najveće svakođnevne klonuiosti, u trenutku kad nas samo jedna sitnica sprečava da se onesvestimo; ta sitnica je tajna naše uspravnosti. Ostati prav, uspravan, pretpostavija dostojanstvo, disciplinu kojoj su nas teško učili i koja nas uvek spasava u posiednjem času, u onom trzaju u kojem shvatamo koiiko je toga nenormalnog u sudbini mesa, ugroženog, bojkotovanog od svih ekmenata koji ga određuju. Meso je izdalo materiju; neiagodnost koju oseća i trpi njegova je kazna. Uopšte uzev, živo se ukazuje kao krivo u odnosu na mrtvo; život je stanje krivice, stanje utoiiko teže sto ga niko nije istinski svestan. Ali greška svojstvena jedinki, koia jje mući i mimo njenog znanja, koja je cena koju ona piaća za pravo na ođvojeno postojanje, za zločin protiv neizdeljenog sveta, ta greška, iako nesvesna, nije manje stvama, i i te kako je prepoznatijiva u utućenosti stvorenja. Dok se krečem među ovim kosturima, pokušavam da sebi preditavim teret koji mora da su nosili, a kad zastanem pred tri majmubi, ne mogu a da zastoj u njihovom razvitku ne pripišem nekom jfljffli opterećenju koje ih je pritiskalo i dak> im taj ponizan i zabezeknut izgied. Nisu ii i ovi gmizavci pod shčnim teretom morak da se sramno spijošte i da u samoj prašini počnu da luče otrov taj» će th osvetiti za njihovu nakazno&t? Sve što zivi, životinja iii 39
PALEONTOLOGIJA
najodvratniji insekt, stalno se trza; sve što živi, sam im tim što Živi, zaslužuje šažaljenje. I mislim na sve one koje sam poznavao, na sve one kojih više nerna, jer već odavno leže zavaljeni u svojim sanduci* ma, zauvek oslobođeni mesa - i straha. I osećam se oslobođen tereta njihove smrti. Strepnja je svest o strahu, drugostepeni strah, strah koji razmišlja 0 sebi. O na je nemogućnost da se bude u dosluhu sa eelinom, da ses njom stopi, u njoj izgubi; ona zaustavlja tok koji ide od sveta do nas 1 od nas do sveta, i naše razmišljanje podstiče sam o da bi bolje uništila njegov zamah, ona neprestano otrežnjuje duh; a nem a ozbiljnije spekulacije koja ne potiće iz opijenosti, iz gubitka kontrole, iz moći da se zaluta, to jest da se obnovi. N aopako nadahnuće, strepnja nas opominje pri najmanjem uzletu, i najm anjem skretanju. Taj nadzor je koban za misao koja zaćas biva paralisana, uhvaćena u prokleti krug, osuđena da iz sebe izađe sam o na m ahove i krišom. Tačnoje zato da nas naši strahovi nagone da tragam o za oslobođenjem, ali je isto toliko tačno da nas upravo oni i sprečavaju da u tom e uspemo. Iako strahuje od buđućnosti toliko da se jed in o njom e bavi, čovek obuzet strepnjom je zatoćenik prošlosti, on je čak jedini čovek koji uistinu ima prošlost. Nevolje kojima robuje guraju ga napred samo da bi ga lakŠe vulde unazad. Na kraju, on zažali za golim, bezimenim strahom od kojeg sve kreće, koji je početak, poreklo, naeelo svega što živL Ma koliko bio užasan, ovaj je strah ipak podnošljiv, jer se sva živa bića na njega ipak naviknu; on ih trese i razdire, ali ih ne uništava. Drukćiji je onaj fini, „noviji” strah, koji s:e javio posle nastanka „jastva”, opasnost u njemu je rasprŠena, sveprisutna i nikad se ne materijalizuje. Zatvoren u sebe, on, u nedostatku druge hrane, proždire samog sebe.
40
Iako nisam ponovo otišao u Prirodnjački muzej, u mislima sam tamo bio gotovo svakog dana, što sve nije bilo bez određene koristi za mene: zar išta može da nas umiri bolje od povremenog vraćanja onom krajnjem pojednostavljenju bića? Mašta nam se odjednom rashladi i mi sebe vidimo onakvima kakvi ćemo biti: i eto pouke iz skromnosti, tačnije napoda skromnosti. O korisnosti kostura... Trebalo bi se njime poslužiti u teškim trenucima, tim pre što nam je pri ruci. Nije meni potreban Holbajn, niti Baldung Grin; kad je o mrtvačkom reč, pouzdam se u sopstvene moći. Ako to smatram potrebnim, ili ako mi še samo prohte, nema tog bića s kojeg ne mogu da svučem njegov omotač od mesa. Zašto bih zavideo ovim kostima ili se bojao ove mrtvačke glave koja me ne voli? Zašto bih uopšte nekoga ili samog sebe voleo, odnosno patio, kad znam kakvu sliku treba da prizovem pa da ove muke ublažim? Jasna svest o onome što vreba meso trebalo bi da uništi i ljubav i mržnju. Ona međutim jedino uspeva da ih ublaži, i tek u retkim slučajevima da ih savlada. Inače bi to bilo odveć lako: dovoljno bi bilo da sebi predočimo smrt, pa da budemo srećni..,, a mrtvačko bi, ispunjavajući naše najskrivenije želje, bilo čista korist. Sumnjam da bih se toliko često vraćao ovakvom mestu da ono, očigledno, ne odgovara mojoj nesposobnosti da se zavaravam. Ovde, gde čovek nije ništa, shvatamo koliko su učenja o oslobođenju nemoćna da čoveka razumeju, da protumače njegovu prošlost i odgonetnu njegovu budućnost. To je zato što oslobođenje ima značaja samo za svakog od nas ponaosob, ali ne i za svetinu, nesposobnu da shvati odnos koji postoji između ideje o praznini i osečaja slobode. Ne vidimo kako bi čovečanstvo moglo da buđe spaseno u celini; potonulo u lažnom, predodređeno za nižu istinu, uvek će brkati privid i supstancu. Kad bismo čak, protivno svakoj ocigleđnosti, 41
l'MU M SIORAN PALKONTOLOIilJA
i p rih v a tili da o n o idc p u tc m u sp o n a , n a k rajti tog puta ono tpaL
g e n ijalan i biti glup, u d u h o v n o in sm islu , n a ra v n o . S druge strane,
sebc u du toga nc budem o svesni, kad postićl rovnodušnost zahteva ustrajno osvešćivanjc? 'Iako je ono što je Ćini mogućnom istovremeno 1 ugrožava. U poretku unutrašnjih vrednosti, pogubna je svaka nadmoć koja nije bezlična. Što ne možemo da se od sveta otrgnemo a da to i ne prim etim o! Trebalo bi da možemo da zaboravimo da je ravnodušnost zasluga; ako to ne zaboravimo, umesto da nas osiobodi, ona će nas zatrovati. Pripisati Bogu sve naše uspehe, verovati da niŠta ne potiče od nas, da je sve dato, to je, prema Ignaciju Lojoli,
n i zn an je nam ne daje n e k u v e ć u p re d n o s t. I n e p ism e n čovek može
jedino delotvorno sredstvo u borbi protiv oholosti. Ova preporuka
n c b i d o stig lo o štm v id o st i n u jg lu p ljeg h in d u s k o g vsanjusina. U sva k o d n c v n o m životu, n c m o g u ć c jc r e đ d a li je ovaj svet stvnran ilj n e stv u ra n ; o n o što m o ž e m o đu u č in im o , i što č in im o , jeste da nepre. s ta n o p relazim o s je d n c n a d ru g u tez u , za d o v o ljn i Što izbegavamo iz b o r koji ne bi rešio n ije d n u o d n a ših tr e n u tn ih teškoća. B uđenje ne zavisi o d in te le k tu a ln ih sp o so b n o sti; m oguće je biti
d a p o seduje ,,oko sazn an ja” i ta k o b u d e iz n a d bilo kog naučnika.
važi za sva m unjevita stanja u kojim a uplitanje milosti izgleda neiz-
D o b ro videti, d o p reti d o n e p o sto je ć e g k o re n a svega znači shvatiti
bežno, ali ne i za odustajanje od sebe, taj dugi i teški podrivački rad
d a niste o n o što ste, d a o n o što im a te n ije vaše, zn a č i n e biti više sau-
čija je žrtva ja: kako se njim e ne uznositi? Stepen naše duhovnosti
česn ik ničega, čak ni so p stv e n o g živ o ta. Š to se više otvaram o pra-
može rasti, ali se m i kvalitativno ne menjamo; i dalje smo zaroblje-
zn in i i više je upijam o, to v iše iz m ič e m o k o b i što sm o to što jesmo,
nici sopstvenih ograničenja: nem ogućnost da u korenu sasečemo duhovnu oholost svakako je najnezgodnija posledica toga. „Nijedno stvorenje”, kaže sveti Toma, ,,ne m ože da dosegne viši stepen prirode a da i dalje postoji.” M eđutim , čovek je zanimljiv baš zato što je hteo da prevlada svoju prirodu. U tom e nije uspeo, a njegovi preveliki napori samo su ga izm enili, izopačili. Zato se o njemu i ne može razmišljati m irno i bez strasti. O sim toga, pristojnije je sažaljevati njega nego sažaljevati sebe (to je Paskal sasvim dobro razumeo). S
što sm o ljudi, što sm o živi. A k o je sve p ra z n o , p ra z n a će biti i ova tro stru k a kob. Tako zap o čin je m a g ija tra g ič n o g . Z a r pali junak ne vredi isto toliko m alo k o lik o i ju n a k p o b e d n ik ? N išta zanosnije od lepe sm rti, ako je ovaj svet stv a ra n ; a k o nije, č ista je g lupost diviti se bilo kakvom ishodu. P rih v a titi d a im a m o „ su d b in u ”, biti zaslepljen ili sam o privučen „izv a n red n im ”, d o k a z u je d a n a m je svaka viša istina i dalje n edostupna, d a sm o d alek o o d to g a d a im a m o pomenuto „oko” N ekoga pro cen iti znači u sta n o v iti ste p e n njegove probuđenosti, njegovo napredovanje u p o im a n ju varljivog i lažnog u drugim a i u sebi. N ezam islivo je bilo kak v o zaje d n ištv o sa čovekom koji o sam om sebi misii pogrešno. K ako se razdaJjina koja nas deli od naših ćinova uvećava, tako se sm anjuje broj tem a o k ojim a možemo da vodim o dijaiog i broj naših bližnjih. O va n as usam Jjenost ne čini gorkim a, jer nije po&iedica naših sp o so b n o sti, već n aših odricanja. Treba joŠ dodati i to da ona nikako ne iskJjučuje o p asn o st od duhovne oholosti, koja stvarno postoji sve d ok sm o zaokupljeni žrtvama koje sm o podncJi i zabiudam a koje sm o o d b ad Ji. K ako da pobedimo 42
vremenom, ova strast postaje toliko zamorna da samo tražimo načine da je se oslobodim o. N i kob što smo svoji, ni kob što smo živi, ne mogu se porediti sa kobi što sm o ljudi; čim počne da me progoni, da bih joj umakao, ja u m islim a ponovo krenem u obilazak onih kostiju koje su mi u poslednje vrem e često bile od pomoći; ugledam ih, za njih se uhvatim: dajući za pravo m om verovanju u prazninu, one mi pomažu da nazrem dan kada više neću morati da trpim svoju opsednutost Čovekom, to najstrašnije ropstvo. Njega se po svaku cenu treba osloboditi ako hoćem o da budem o slobodni; ali, da bismo zaista bili slobodni, potrebno je da odem o lcorak dalje: da se oslobodimo 43
EMll M SKMLAK
-
same siobodt, da je sm kroo na pnedrasudu ili na povod* kako
I
ne bismo morali da je obodavama.. Tck tada ćemo poćeti da uć: mo kako da deiamo a da nr osećamo želju. Razmišljanje o užasaot nas za lo pnprema: \rteti se oko mesa i njegovog propadanja zat fi udlt se veštrni fiadvajinjs želje od ćina - opendji pogubnop zi preduzetne. a nuino« za koolcmpiativne duhove. DokJe god ždimo žr. imo u podzedenosti, prediti svetu; čim prestanemo da idimo, uživamo u povlactkama i predmeta i boga: vile ne zavisimo ni od koga. Zdja se sasvun sigurno ne da iskoreniti; međutim, kakav naj nur abuzme kad samo zam islim o da smo je se rešiJi! Ovaj neobićni mtr pomešan ie ta tzvesnim nastranim zadovoljstvom: nije li taj
]
tako sumopv osećaj zapravo osveta prirode koja nas kažnjava sto tržim o jednom tako n epriro d n o m stanju? Izvan nirvane postignutt za života - retkog podviga* gotovo n e d o stižn e krajnosti - ukidanje želje je varka; žeija ae ne ukiđa, o n a se o dlaže, a to odlaganje praćeno !t n-nhti-n** osećanjem m oći, no v o m , n ep o zn ato m izvesnošču. Ne
može b se moda monaškog života, u n ekim d ru g im vekovima, objasniti ovun uvecamem moči posie oseke žd ja ? D a bi se protiv želje bonio, potrebna jc snaga; ova se snaga uvećava kako se želja povlači;
|
.......
..................................PALEOKTOLOGIIA
cemo dosegnuti izvesnu neutraJnu radost* radost sasvim neodnđen , ogoijenu poput strcpnje od koje trebs da nas tzieći, a zapravo je saao njeno ostvarenje, pozitivni zakljućaiL Izmedu nph sunetnpi je očigledna: kao da su i jedna i druga .građene' po isloa mode jg nikakav spoljni podsticaj nije im potreban. dmohne m is n e
sdNLnjihove veze i njihovo opitenje ostvaruju se o dubutL fer, kao što je konkretna rađost samo saviadani strah. tako je ocotralna ra-
I I
đost samo preobražena strepnja. A od njihove vrodnosn, od npibrv vc propustljivosti zavisi mogućnost da se uzdtžrmo od jedne do druge, aii i opasnost da se vratimo nazad, da pooovo lapadnrmo u neko pvethodno stanje, za koje smo verovali da smo ga prrvirJh To samo pokazuje koiiko je svako đuhovno napredovanfe a «nmi ugroženo. Onaj ko nije uspeo da se oaiobodi, ko je samo nendhićiM poklonik nirvane, vraća se iako i često starim strahovima. Ali, kada mu povremeno uspe da istraje, on tada prihvata savet iz Damapadr .Svetli za sebe, kao sopstvena svetiljka” i sve dok taj savet usnpi i sledi, on iznutra shvata one koji ga se oduvek pridržavaju.
kad |e žeija zaustavljena, zaustavljen je i strah. D a bi strepnju dovdi do siićnog stanja zatišja, treba otići daJje, dospefi do proređenijeg prostora, pribiižiti se apstraktm joj radosti, zanosu Jkoji podjednako
odgovara biću i odsustvu bića. U Kata upamiadi se povodom atm ana kaže da je on, „radostan i bez rBdostt’'. Do tog se stanja dospeva jkako potvrđivanjem , tako i opovrgavanjem jednog vrhovnog naćeia, kako zaobiiaznim putem vedante, tako i putem mahajane. Ma koJiko se ova dva puta railikovaia. ona vode istom lurajnjefn iskustvu, izlasku iz oblasfi privida. Bitno je ne toiiko da znamo u une ćega hoćemo da se oslo bodimo, koiiko d a kk na putu osiobođenja možemo da stignema Možemo se mi raspiinuti u apsoiuinom iii u praznom, u oba slučaja
45
SUSRETI SA SAMOUBISTVOM
rihtcva đa poćinimo ona) jedan ćin u fcojem se sa soboca ponovo trriemo i irnenada postajcmo potpuno svoji. Sudbina od kojc hijo fckfi da pobegnemo stHe nas u trcnotko kad na sebe dito no ruku. iff Mir.oubistvo i nije niita drugo do trijumf. pmmk te sudbtne.
SUSRETISA SAMOUBISTVOM
ko viie odmičem. to vfle uviđam da so moji izgied: da f< vnton od danas do sntra sve manji. Tako je. zapravo. oduvek: b0K Btora ihto u mogućnom. već u nepojmljivom. U mom se pamćenrj gonilaiu sruseni vidici.
Č cn ri %cdbm ledioo ako je. n nrdrmu. oduvek bio izvin m p . U pe «fanmta otpcHagpdenosi kojc ne m orim o ni đa budcno
p M
m a O o a k D ii /nm nr ća rr uhiji rrlr rfinf ijnn prip td i nmin m cgloa zaprm> oe pnpada noednom.
N'iszao ab sšksu samoubisrnj v tč smo za njega prcdodređeni. memu cim caem prr b£k> h b o g rtzodaranja. prc bilo kojeg tsfcosrva. cnDCanass: ntega guru isto koliko i nesrcća. ćak i vi$r. jcrjcbci obhćn*. dm r o n tR L i kao takva od nas zahtrva iscrpljujttći napar pnltgođzransa. dok u b ncsrDća nudi stgumost i strogost obrcdi
Inu noci u kouma sr budoćnost ukidt. kada od svih trcnutifci ostaie saao onjy ko;j ćcmo izabrad da nam budc poslednp.
mOoiMtiilo mi jc đš budem /a* pon»vljvnu arb i kad čttnemo d» od scbr pobcgnemo. ali dok od acbr ncpovrafno beiimo, inuui*
Prc nego vofja za smrću. u nama postoji iskuienie unrtL Jcr. da nijc tako, ko ne bi iskoristio prvu nepriliku da se ubtje? Tu se javija joi jedna smctnja: pomisao da se ubije ćini se neverom no o o n ćorcku koji je njom obuzet; on zato uobražava da je ćxn oa kup at odlućto bez pnsedana; ova ga zabluda zaokuplja i laska mu. a oe zbog nje gubi dragoceno vrcme.
Sunoubistvo jc naglo ispunjcnjc, munjevito osiobadanic: rBnkin postignutA nirvana.
Ktsmatrati nol l shvatiu da aamo od naa zavui da Ućtmo §i upotrrbtti u odrcdrnu svrhu. ova tako pcosta đ o jn k i darc nam oscćaj SMtmoćl fcojl prcrasta u nicgalomaniju.
m i L U . SK)IL\N
___ — ______________________ SUSRETI SA SAMOUBJSTVOM da jc više neće biti. I hteli b ism o d a je o d b ra n im o od d ana koji je podriva i ubrzo preplavljuje.
Kađ nas obuzme misao da sa sobom završimo, pred nama * ukazuje prostor, veiika mogućnost van vrem ena i sam e većnostj, vrtoglavi otvor, nada da ćemo um reti s onu stranu smrtL Ubiti se, u stvari znaći sa sm rću se takm ićiti, dokazati da smo od
Kad bismo sam o m o g li d a p ro m e n im o svoju priro d u , da posta-
me jaći, da možemo da joj doskoćimo i da se, što svakako nije malj
nemo bilo ko, o d m a h b ism o se p rid ru ž ili izabranim a. Kako je m eta-
uspeh, iskupimo u sopstvenim oćima. U m irujem o se i tako uverava-
morfoza ipak neostvarljiva, h v a ta m o se za P redodređenje, najćarob-
mo da nismo najgori, da zaslužujemo neko poŠtovanje. Sebi govori-
niju od svih re ć i D o v oljno je d a je izgovorim o, p a da osetim o da
mo: do sada nisam sebe nimalo cenio je r nisam bio sposoban ni za
smo prevazišli stanje p reisp itiv an ja i n eo d lu ćn o sti, i najzad pronašli
kakvu inicijativu; od sad je sve drukćije: uništavajući se, uništavam i
kljuć za sve ćorsokake.
sve razloge koje sam imao da sebe prezirem , vratilo mi se samopouzdanje, zauvek sam neko... Kad osetimo želju d a sa so b o m završim o, bila o n a slaba ili jaka, Posto sam pozvan da patim, ne shvatam zašto pokušavam da svoju sudbinu zamislim drukćije, a još m anje zašto sam kivan na osećaje. Jer patnja i nije ništa drugo, bar na početku i na kraju. U sredini, ona je, naravno, više od toga: jedan svet. O v a j bes usred noći, ova potreba za konačnim obračunom sa sobom, sa elementima. Odjednom, krv nam proključa, drhtimo, ustajemo, iziazimo, ponavljamo sebi da više nem a razloga za okle* vanje, za odlaganje: ovoga puta ćemo to učiniti. I tek što smo izašli, neprimetno smirenje. Hodamo obuzeti delom koje ćemo počiniti, zadatkom koji smo sebi dali. Izvesno likovanje smenjuje bes dok sebi govorimo da smo najzad stigli do kraja, da se budućnost svodi na nekoliko minuta, najviše na sat, i da ee našom odlukom svi trenuci biti ukinuti. A tada osećaj smirenja jer nema bližnjih. Svi spavaju. Kako napustiti svet u kojem je još moguće biti sam? Od ove noći koja je trebalo da bude poslednja ne možemo da se rastanemo, niti da zamislimo 48
skloni smo da o njoj razm išljam o, d a je tu m ačim o , da je sebi objasnimo. Tome smo, uostalom , m n o g o više sklo n i k ad je slaba, jer kad je prejaka, ona toliko o b u zm e d u h d a m u ne ostavlja ni prostora ni vremena da je razm o tri ili zaobiđe. Čekati sm rt znači trp e ti je, sv o d iti je n a p roces, pristati na rasplet eiji su nam datum , n ačin i d e k o r n ep o zn ati. D aleko sm o od apsolutnog čina. N em a ničeg zajedničkog izm eđ u opsednutosti samoubistvom i osećanja sm rti - m islim n a o n o duboko, stalno osećanje kraja po sebi, n e m in o v n o sti u m ira n ja kao takve, neodvojive od izvesne kosm ičke p o zad in e i nezavisne o d ove dram e jastva, u središtu svakog oblika sam o u n išten ja. S m rt ne osećam o nužno kao oslobođenje; sam oubistvo uvek oslobađa: ono je vrhunac, paroksizam spasenja. Iz p risto jn o sti bi treb alo da sam i izaberem o trenutak kada ćemo nestati. Ponižavajuće je ugasiti se kao što se gasimo, nepodnošljivo je biti izložen k raju n a koji ne m ožem o da utičemo, koji nas vreba, ruši, baca u neizrecivo. D oći će m ožda vrem e kad prirodna sm rt više uopšte neće biti na ceni, kad ćemo veronauku 49
JMll M HIOKAN
lUdlilVH
obogdlltl novom formuJom: HUdrll mim, (»OAjmdc, poftnu j ^,)(1() Jd nc*1>c clokiđjclmo, miloiK du 110 vinm* nc*N(rmcmOiH HiljftdugodiftnjA /.rtvciti proilv mimoubliKvrt i/.o/vcilo )c zagufenjQ i sklcto?u ciiuMvrt, Nrt ihtmrt Jc dci nmic'imo cln mc uni&iiiuo u n^, votti ftVHutkU) cirt i rtcichtiio polulimo avojoj rtvcll, vSvc dok iSc no tone odlttv Imo, ini svojrt ponUcnjft /rt.slu),uJcmo, Kod su ni/Jo/i /n posto« jrtnjc isci)>l|cnii sirtinno )c lvStrrtjrtVrtti» I /oisio nom sc, kud gcul dn brtc imo poglcd, odtisvud ukrt/.ujc ncdostojnost prirodne smrti, ..Ktidti, pc>slc vim‘ rtodiutt, srctncmo osobu koju smo po/nnvall dok ic bilti dctc, prvi poglcd na nju uvck m\s nrtvodi m\ pomisnoda ju jc /tcdcsilti ncka vclikti ncsrcća" (Lcoparđi). Thijrtti /naći unmnjk ti sc: pcvstojrtnic jc gubitrtk bica. Pošto niko nc nestrtje onda kada bt trcbalov svrtkogrt ko sebc nađživi morali bismo opomenuti, ohrabritl ga i. po potrcbi, pomoci mu da prekrati svojc dane. Počev od određcnog ticnutka, istrajavati jc isto što i pristajati na opadanjc, Ali, kako biti siguran u svoje opadanje? Zar simptomi ne mogu da nas prevare? Nc pietpostavlja li svest o opadanju da smo se uzdigli iznad njcga i da li se u tom slučaju još može reći da smo opali? Kako znati. pitamo ioš jednom, da smo počeli da se kotrljamo nizbrdo, kako utvrditi taj trenutak? Greška je zacelo moguća, ali je nevažna, jer mi zapravo nikad ne umiremo na vreme. Voda nas ođnosi, a mi priznajemo da smo olupina tek kada već tonemo. A tada je prekasno da se utopimo svojevoljno.
Misliti na samoubistvo je blagotvomo. Nema teme koja više smiruje: iakne nam ćim je naćnemo. Razmisljanje o njoj oslobađa nas gotovo koiiko i sam ćin. 5to se dtiže nalazim na rubu trenutaka, to me vise perspektiva da se od njih zauvek odvojim ponovo ukljućuje u postojanje, stavija u ravnopravni položaj sa živima, daje mi izvesnu ćasnost. Ova 50
IAMOUIIJVI VijM
j)eri|iekllvd bc/ Uojc nc m ogu Izvukhi mc Jc lz »vlh ulućcno»ll 1 vUe od »vcud oitiogućllfl inl dfl prcžlvJm onn rmlobljn u knjlnni niiuin
blu klvtin ni nu kogđ* kfltlfl »mn bio »nvrAcno /ttdovoljan, Kcz njcnc |)onu)ćli bcz inulc koju uiivn, rtij bi inl izglcdao kao najvcćr muicnjc. Koliko Nrtin puUt »cbl rckuo: drt ihiin nijc pomUli jui iuiinoiil)i»tvo, ovouii ćiiiSii bi»mo »c ublll! D u b kogn ona obu/mc, ugtuhi JoJ, ohožu vttjc, od njc oćckujc čutlrt. Krto čovck kojl «c bvata za Ideju brodolo
m
u ticiuitku kiuiii sc duvi.
linrt isto onollko rtizlogrt drt sc ubijcmo koliko I rnzloga da ostanemo u životu, s tom razlikom, mcdutlm, što su ovi drugi stariji i postojaniji; imaju veću težinu od prvih jer se poistovećuju sa našim poreklom, dok su prvi, budući plod iskustva, odnosno skorijeg datuma, istovremeno i nametljiviji i neizvesniji.
Isti onaj koji kaže: „Nemam hrabrosti da se ubijem”, samo trenutak kasnije okvalifikovaće kao kukavičluk podvig pred kojim uzmiču i najsrčaniji. Čovek se, ponavljaju nam, ubija iz slabosti, kako ne bi morao da se suoči sa bolom ili stidom. Ne uviđa se pritom da su slabi baš oni koji i ne pokušavaju da pobegnu od bola i stida, već im se naprotiv prilagođavaju, i da je potrebna snaga da bi se čovek od njih odiučno otrgao. A zapravo i jeste lakše ubiti se nego pobediti predrasudu staru koliko i sam čovek, iii bar reiigije, tako jadno neosetijive na vrhunski gest. Sve dok je Crkva svemoćno vlađala, samo je ludak bio povlašćen, samo je on imao pravo da svoj život prekrati: jcdino njegov ieš nije bio oskrnavljen niti obešen. Od antićkog stoicizma do moderne „slobodne misli”, od, recimo, Seneke pa do Hjuma, samoubistvo je, izuzmemo ii katarsko međurazdoblje, zadugo 51
£MILM, SIORAK SUSRETI SA SAMOUBISTVOM
biio potisnuto, Bilo je to uistinu m račn o d o b a za sve one koji su hteli d a um ru, a nisu smeli da prekrše zabranu i ubiju se.
Uoeene i anaiizirane boijke nisu toliko pzbiljne i velike; kad jj' potanko ispitamo, bolje ih podnosim o. Izuzev tugu. U njoj neina one igre svojstvene m danholiji; nepom irljiva, neumoljiva, ona ie zna za neozbiljnost i ćuđ. Sa njom n em a izgovora n i koketiranja. 1 njoj mozemo govoriti i tum ačiti je koliko n a m
Čovek koji nikad nije pom išljao d a §%pbij ej^odlučiće se na to mnogo brže nego onaj ko na to neprestano m is I i.^ ^ to je švaki s f e binski čin lakše izvršiti neprom išljeno npgo prom išijeno, kada duh netaknut samoubistvom oseti da ga ono neodoljivo privlaiči, pred tim iznenadnim porivom on će ostati bez odbrane; biog zaslepljen i potresen otkrovenjem konačnog izlaza, o kojem prethodno nije razmišijao ~ dok će onaj drugi uvek m oći da odloži taj bezbroj puta odmeravani i savršeno poznati m u čin, n a koji bez strasti, ako se ikada rešL
Užasi kojima obiluje svet, sastavni su deo njegove supstance; bez njih» on bi fizički prestao da postoji. Iz toga izvući krajnje posledice ne znači i počiniti „lepo" samoubistvo. Ovaj epitet pristaje jedino samoubistvu bez osnova, bez uočljivog poyoda> ,,bez razloga*: čistom samoubistvu. Samo ono - izazoy svim velikim slovima ponižava, gazi Boga, Proviđenje, pa i Suđbinu. 52
Čovek sj^kako;|g to obieno misli, ne ubija u nekom napadu ludiumhpadu lucidnosti, u paroksizmu koji, ako bašhpčam ^ m p ž^ d a b u d e izjednačen ga ludilom, jer preterana, do fcoje bi$mo po svaku eenu hteli da ^ ć Š im ^ S azflazi okvh: raZuma'. Vrhunski trenutak odluke ipak ri’e ffiuPčfn i^ p k vom ppm račenju: idioti se gotovo nikad ne ubije ubiti pepž straha od idiotizma, iz predosećanja ppistovećuje ša poslednjim trzajem duha L^ r ^ ^hpponžŠteniav sakuplja svpje moći, sve svoje šamom sebi dokazuje đa trenutku kada je potpuno ovladao
Odučili p m b ^ p pdlvešt'ine 'Mđđiriokrvnocr samoubistva. Ljudi iz antike b^j su. ppslednji koji su njom savršeno vladali. Nama još jediZanp^pčno ’š ^ o u b is tv o iz strasti, iz grozničavosti, samoubistvpkao stanje nadahnuća; kad je p ravnodušnosti reč, mi o njoj šažjlmp I^pepjlPpt'ičari. Ovi m udraci fcoji su živeli pre Krsta, umeli su da sa ovim svetom ruskinu ili da na njega pristanu bez drame i Hrižma. N j^pvp; um eće izgubilo, kao i osnov njihove mirnoće: nasilno Proviđenje odasvud je isteralo Fatum. A mi hrlimo da mu sevratiino, u potrazi za osloncem, kada niko đrugi nem ožeđa nam pomogne ili da nas zavede.
Ništa nije toliko duboko i nerazumljivo kao Želja. Zbog toga i osečamo da živimo samo onda kada smo nemoćni daje uništimo. 53
EMIL M. SIORAN SUSRETI SA SAMOUBISTVOM 4
Ubiii se mi ili se ne ubili, sve iziazi na isto. Ali odluka da se ubije. m o svakome se čini važnijom od bilo koje druge. Ne bi trebalo da je tako, a ipak jeste, i nema toga Što m ože da prevlada ovu nastranost ili zagonetku. 4 Pošto sam se uvek poistovećivao jedino sa rastojanjem koje me deli od bića i stvari, sa prazninom koja se otvara usred svakog od mojih osećaja, kako da se ne čudim kad sebe uhvatim da bilo čemu pristupam, da ozbiljno uzimam ono što govorim, da stojim iza svojih nedoumica, pa ćak i svojih uverenja? Tolika naivnost me rastužuje i umiruje.
Da bi se pomišljalo na samoubistvo, m ora se žudeti za apsolutom. Ali na samoubistvo se može pom išljati i kada se u sve sumnja. To je razumljivo: što više za apsolutom tragam o, to više, od jada što ne možemo da ga dosegnemo, tonem o u sum nju koja je nekakvo naličje traganja, negativnog zaključka velikog poduhvata, velike strastL Apsolut je traganje; sumnja je nazadovanje. To nazadovanje, traganje u obmutom smeru, sudara se, kad ne ume da $e zaustavi, sa krajnostima koje su nepristupačne racionalnom mišljenju. Na početku puki postupak, ono postaje vrtoglavica, kao i sve što se kreće s one strane sdbe. Napredovati ili nazadovati ka granicama, ispttivati dno bilo koje stvari, znači nužno se sresti sa iskušenjem samouništenia.
54
Na tom malom sredozem nom ostrvu, mnogo pre svitanja, na putu koji me je vodio do najstrm ije stene, na pam et su mi padale sve same misli kućepazitelja n a odm oru: te im aću onu vilu, te obojiću je u oker, te zameniću joj ogradu itd. Uprkos svojoj nameri, hvatao sam seza svaku slamku: posm atrao agave, zastajkivao, digresijama zabašurivao hitnost odluke. O djednom zalaja neki pas, koji mi se odmah potom ludo obradova i k ren u za m nom . Niko, ko to nije osetio, ne može da zamisli od kolike n am je utehe životinja koja nam se pridružuje u času kad su nam i bogovi okrenuli leđa.
Samo čovek posebnog kova m ože da ostane vedar pred predelom opustošenim svetlošću, ali ja nisam taj. Sunce je moj snabdevač mračnim idejama, a leto godišnje doba u kojem sam uvek preispitivao svoje odnose sa ovim svetom i sa sobom , na veliku štetu i jednog idrugog. 4
Kada shvatimo da ništa ne postoji, da stvari ne zaslužuju ni status privida, spasenje nam nije n i potrebno, spaseni smo, i zauvek nesrećni.
Bezuspešno pokušavam da se više ničim ne dičim. Kad mi to ipak pođe za rukom , osećam da više ne pripadam bandi smrtnika. Tada sam iznad svega, iznad sam ih bogova. Možda je smrt to: osećaj velike, krajnje nadmoći. 55
5tj.eMTJi. i;® r*AM fljlđ ifpji& ti V f j M
^
ns&fcft
& v^ w j|* Otfcrićt tt $Vn5c q&
v t t o i tt $ w w & w f t t v tć t fe)
rs^ ik t tsnKvto m u rttl sutrrt i m m ttl w tfhfari &ii fttte$?teftPv rtta; t)gp
|
$ h ^ tu ft\> fttt^i>vtr o§ftv>vaiH.>$t, n«-wvit> M ? 4 te i)
sftHfoivfctta^ fef& piste tk . ttf ft^m $t trtftfttfto CJftJ vfd j t rtislib q testa$ k rtv
•p$rit«t.w>t [tG&vfrtii $u$& t l i i |S t ?1 t e l |! l t o i i h j vjd U vtftx> luft.fttl ssda 8J l'lte teđ«iv
b f e K»ift ds ft&*, y raefti odhscujt tu O vo
j ^ da i te ubt*u fc»ivt &»n tt>ltkt> $lgijj3R>
p o t e ^ v i t d a $ w ft$ m $tfet detiftsl&ftM
«llh»)w »ttuttrt^ijit !tuJnMr*t teniife, piif d«.»RbudM, ftalllu,? ^ w0\ sfjfdft Ovitkvrt pt?!'!s|:ft?kf|vrt, prlmcnjenrt itrt cetokupnngl: k | ,!i^p>!‘to|iWl8» vi;»Jl ppgvp Prtmii^ljrtnjn n h
8
ftt^o ft tfttftt šm befcj od mog. §u\ja i ftavUoraACini Ja niKatjla ftt$s^ft Šgttrsft d® ft puftoi ifttri kh>£U via raspolažem $oix>m. I tak<x 4 g^ h<jfcrot puta prrtrtsarfto razjlogt w ta) jodlftl ?ftaCajni Cin ili pcotiv •vega. na kraju povftf da na$ grizo savo$t $to smo jo$ 0 žjvotu,
Opscsiia saiftoubist%x>in svojstvcna jc čovcku koji ftf iftožo ni da ii\i fti da ucsrtv &ja sc pažnja nikađ nc odvrada ođ pyc dye nemo-
IVllp $ta {§Cckivrtt|, pvde i.li drugde, ilokrt? jje »Ja jp| uvck vuiTc mookove, Otpadnik Čeznc za rajcm; ta ga. čežnja unižava. -.faniotf Biti dobodan zna^i zauvck raftkrstiti sa idejoni nagrade, ue ućekivati ni§ta ni od Ijudi ni pd bogova, oduatati ne samo od ovog i svih dru gih svetova već od rtamog spasenja, razbiti i samu ideju ovfh okova nad okovima.
gucnosti.
Đoklc god dclaro, vcrujcro đa ono što Cinim ima neki „sroisao* ;er to inače nc bih ni finio* Cim prcstancm đa delam, pdnosno čwj se iz delatnika pretvorim u suđiju, dotični smisao više nc nalazim. Bpred mo%ja koje sledi svcje zanose, postoji i drugo ;a (ja mojegja) kojc jc iznad prvog: za njcga je ono sto radim, pa čak i ono 5to sam, lišeno svakog znaćenja i stvamostL* kao đa su posredi neka daleka. zauvek prosla zbivanja, čije viđljive razloge razaiznajomot ali nam
Nagon za očuvanjem je puka tvrdoglavost i ništa više. Protiv njcga se moramo boriti, njegovo razom o dejstvo suzbijati. A to ćcmo utoliko lakše postići ukoliko samoubistvu budcmo vratili ugled, isticali njegov znaćaj, učinili ga radosnim i svima pristupaćnim. Ono i nijc negativan ćin, već, naprotiv, čin koji iskupljuje, preobražava sve prethodne ćinove. To $to je postojanje proglašeno svetim neobjašnjiv je nesporazm; ono ne samo đa nije sveto već jedino vredi ako se trudimo da ga se oslobodimp. Ono nije yiše ođ slućajnosti - slućajnosti koju,
SU SR E T i SA SA M O U B ISTV O M
Ottk>'pomalo, fvako pretvara u umkL Jednom kad tmo •$njim m£j. •to, cnrenimo flo ssno za njega vezani, a vezujemo te ipak dugimj neprimetmm procefom koji i najupućenije nagoni da ga ozbtljno fbvate. Trebalo bi ga obrautim procesom vratiti njegovom prvobitnom stanju, njegovoj prvobitnoj beznaćajnostL Za to je potreban napor slićan ćudu: onaj ko bi ga ućinio, ne bi više bio rob; gospodar svojih dana, on bi njihovo nizanje zaustavio kad mu se prohte; njegovo postojanje zavisilo bi samo od njega; vratilo bi se zapravo svojoj početnoj taćki, svom pravom statusu: statusu slućajnostl
Živeti bez ikakvog cilja! To stanje sam nazreo, često ga dosegnuo, ali mi nije uspelo da se u njem u zadržim: previše sam slab za takvu sreću.
Da je svet delo nekog pristojnog boga, ubiti se bilo bi drskost, neviđena provokacija. No, pošto im amo sve razloge da mislimo da je posredi delo nekog podboga, ne vidimo zašto bismo se uzdržavali. Koga bismo štedeli? Izvlačeći veliku korist iz nestajanja vere, samoubistvo će biti sve lakše, a samim tim i manje tajanstveno, jer će gubiti ugled anateme. Nekad zanimljivo i zaslužno, sad se odomaćuje, osvaja teren, a ako i postaje manje neobično, bar mu budućnost izgleda osigurana. U svetu vere ono je ličilo na bezumlje i izdaju, na čisti zločin. Zar je mogućno verovati i uništiti se? Usvojimo zato pretpostavku o podbogu, jer ona ima tu prednost da nam dozvoljava krajnje činove, radikalnu pobedu nad jednim iskvarenim svetom. Ovakvog tvorca možemo da zamislimo kako, postavši najzad svestan svoje greške, priznaje da je kriv: kako odustaje, povlači se, i u želji da učini poslednji lepi gest, sebi presuđuje. Nestaje tako sa 58
$vojim dekrni, bez ikakve ćovekove krivice. To bi bila ulepiana verrijaSudnjegćasa.
Samoubice najavljuju daleku sudbinu čovečanstva. Oni su najavljivači i kao takve ih m oram o poštovati; njihovo vreme tek dolazi; biće slavljeni, biće im odato javno priznanje, za njih će govoritida su, uproslosti, jedini sve naslutili, sve pogodilL Govoriće se i to da su bili prethodnica, da su se žrtvovali kako bi pokazali put, da su na svoj način bili mučenici: zar se nisu ubili onda kada to niko nije morao, kada je prirodna sm rt bila u punom jeku? Pre drugih su saznali da će čista nemogućnost jednoga dana postati sudbina svih, umesto da bude prokletstvo, povlastica. Preteče, tako će ih zvati; a to su i bili baš koliko i oni drugi, koji su, osetljivi na svemoć zla, optuživali Stvaranje: manihejci s početka hrišćanske ere, a naročito njihovi kasniji sledbenici, katari. Zadivljuje to što je ova optužba, kada je o katarim a reč, bila češća među pukom nego m eđu obrazovanim svetom. Da bismo se u to uverili, dovoljno je da prelistam o Udžbenik za inkvizitora Bemara Gija ili bilo koji ondašnji izveštaj o idejam a i postupcima „jeretika”. Tu ćemo naći utešne pojedinosti poput žene nekog štavitelja, ili trgovca kožom, kako se hvata u koštac sa Luciferom ili naše prve pretke optužuje za „najsatanskiji čin” Ovi pripadnici sekti, tačnije vizionari, tako čudesno pronicljivi usred svoje revnosti, tako neobično nadareni da otkriju đavolove zamke iza svih naših značajnih činova, umeli su, kada je trebalo, i da sebe muče glađu do smrti, i taj, među njima nimalo redak podvig, označavao je vrhunac njihovog učenja. Dovesti se u stanje endura, gladovati do potpune iznemoglosti, ova praksa, uobičajena posle inicijacije, trebalo je da brzom smrću „utešenog” sačuva od opasnosti otpadništva i raznoraznih iskušenja. 59
EMiL M. SKMtAlf
■
_____________ ____________ ____
CKibo«K>st preoM korisnoj stra n i seksualnosti, užasavunie od ra đ d n u .
Ne usviviuK'in sc d* jnetpostavim d* bi D e m o n mog*o da se do te tnere Mntm* c* n*sd* bi n*m mcscvima p rav io dru štv o ; *li t\e sumnt*m u to d * smo t*vVt» pod i\icgovi»n p o g le d o m l d* )e on ralsta blo vxl ponnvt iu Jiiu vtragim roditeljim*.
\H wii vw«\ ai d* vino rauvvk /akv'vcni, dt» sino svojc vkIsIužIII 1pre tHvv« itv» muv' sc todili. vl* miu*p,ilt suviic nisko vla bismo imalt koga da »*l*l»o*mvv on* i#\T«\nost vl*, ubiialuCi stN nc ubtjiuuo rapnuv lukvtii tv* iv tvkuM'iuc n/*my Muuvuibistva, onog kojc, pivi»ia Apo Mokmn viivimki m nc |HmOe ii tugc |*v» Hogu. vcC l# tugc pv\ vti\volu> lv» u; i iiruteimul u«j\tieg »tepcit* kol* ItAltt »c Cllll tollko UCi?lo Cnont d* b» v\»t*l* net*ki»ut*, iuT»*vVt* v*k i k*d bisuut utotaii d< utvvimH* tieki vlttigt unimtum, k ik n i u> A i«tku i lcstoku* m olitvu juepoi Uv ujc Hiokfiliht po'
SUSUETI SA SA M O U B tSTV O M
jv* se višc ue bism o m udlli, tre b a d a se p re p u s tlm o d u b o k o j lW *iAinteresov*tu>stl» d* p re sta n e m o d a se z a n im a m o za ovaj ili za
iHiti n tt, da tapadnemo u b e z b riž n o st m rtv ih . K ako g led ati živog ^vvka, * uc tam išljati ga kao lcŠ, k a k o p o s m a tra ti leš, a n e stav iti «eu nicgov pololaj? Hifi prev azilazi z d ra v ra z u m , biti izaziva stra h . Mvrieno tioihtr ćovek sc n ik a d a n e ć e o d lu č iti d a sebi o d u z m c llvokOvaj podvig zahteva Izvestiu p o d io g u - ili o sta tk c - su ro v o sti. Ot\aj ko se ubija, tnogao |e, u o d t'e d e n im o k o ln o s tim a , i d* ubije: vimoublstvo i ublstvo prlpavlaju istoj p o ro d ic i. Ali je sa in o u b istv o pdmjenlje, jer |e surovost p re m a seb i red * . slo ž c n ija , d* nc govori n»oo opijenostl oscćnnjem d* n a s m r v i vlvistita svest. Covek eijt su nagoi»i u g i'o žen i d o b r o to m n c u p iić c sc u svoju sudbinu, nltl želi d* scbl stv o ri d ru g u ; o n sv o ju s u d b in u p o d n o s i, mlrlsc si» njoni i idc daljc, d a lc k o o d ra /.d ra ž c n o s ti, o h o lo s ti, /lo b e , kojc,svcsk\ip»L po/.lvaju u* s a m o u n lš lc n jc i ć ln c g* la k šlin . P o m isa o diubrrnsvoj kruj ne d o lićc g* sc i\i n* k o ji »\*ćit\, to lik o |e sk ro m a n . iVtrebnoj«t*ist* bitl boics»\o sk ro n \* i\ pu p ris ta tl d a sc u n itc d ru k Oijc ncgo od sopstvcnc rukc.
Kuko prihvAtiti d* jc moiiiv* i\cšto višc od pukog tno»\olog*, d* int* vtcdnosti l i/v*t\ scbc, d* t\*šc spasctijc ili tn\šc p ro k lc t »iv\»nckom bogu ncšto inaćt? Ai|k»k bi u to ticbrtlo povciitvrttl, brtictn jcvitut sckundu svakog* vilM.
Ifv kkmukisU I M tih v aii
/*iu» mt ue ubucmf 0* tuiW ri»«t»t il« me u tom c sptcv*\ *. rtc luh u i f *eb* |H*u»iw*» i»»k\1uo }»tt*ule, let bi to ri»*v»lo vl* s*n»
KV* lUUtU* vHtgv*W»tHV H
Huduviiou, tuj bcivlati, užrtsav* t»\c VoUko d* požcU m vi* »\cst*\\c i jct, m n o g o vUe ncgv> sk lirtu tcc u pv\t\v\r kv>jc
luiui tdc|* budućnotti,
----- SUSRETI SA SAMOUBISTVOM
EMIL M. SIORAN _______________ _
pretpostavlja, ona je ta koja me baca u zanose i spreČava da uživam u sadašnjosti. Razum mi posrče pred svim onim što se dešava, svim onim što tek treba da se desi. Ne muči mene i ne plaši ono što me Čeka, već samo čekanje, neizbežnost kao takva. Da bih ponovo stekao makar prividan mir, moram da se uhvatim za vreme bezsutrainjice, za obezglavljeno vreme.
Uzalud stalno ponavljam formulu trostrukog odricanja: „Odbacujera ovaj svet, odbacujem svet predaka, odbacujem svet bogova* - kad odmehm rastojanje koje me đeli od monaškog sukna i od pustmje. lidm sebi na nekog vašarskog sanjasina.
Đa li >e ialienje senilan od rođesja.
preranog starenja? Ako jeste, onda sam ja
Nned&mfln r tm m o đo kiaia ispitali, ako je nismo posmatrali 11 pohhm nrh le d n o vredoa m ten treo u d kada j t žeija da ostanemo sa sobom •oliBD naŽBa da bioBo vHe vokb da sdbi prospemo mozak nego da sa adoM n tm e m m o m k a r iedoit re ć
Om
k
ko je oAmao polovićao, tfiko j t da ide do kraja.
jsetft m abez tmmnnt tefto pada, d i j e i daJje im enađen što postof-
Omd* Hjcpon koidboMpa i kajanje ito ic zaiutavio na poLa puta, bet
Itikvog izgleda da ostvari svoj davnašnji naum. On je promašeni sunoubica.
* Patnje su te koje našim mislima daju neku težinu i sprečavaju ihda se pretvore u piruete; zbog njih, opet, objavljujemo da stvarnosti nema nigde, pa ni u njima samima. Na taj način nas one uče odbrambenom lukavstvu: pobeđujemo ih tako što ih proglašavamo ncstvarnim, što ih dovodimo u vezu sa opštom podvalom. Da su podnošljive, zar bismo ih umanjivali i razotkrivali? Kad već nemamodrugog izbora nego da ih poistovetimo sa m orom ili sa hirom, nijlakšeje da se opredelimo za ovo drugo. Kad o svemu dobro razmisiimo, i bolje je što ničeg nema. Kad bi neceg bilo, živeli bismo u strahu što ne možemo da ga se domogneroo. Pošto ništa nije, svi trenuci su savršeni i ništavni, i sasvim je svtjedno da Uu njima uživamo ili ne uživamo. Kad se sebe najviše gnušam, pomisiim da možda sebe klevećem, di&eznam čoveka koji bi, spopadnut istim napastima, mogao da se :ocko godina pretvara da je živ.
iedrni naan da nekoga odvratite od samoubistva jeste da ga na nagosarate. To vam on nikad neće oprostiti, odustaće od svoje ^roeie iii će odložiti njeno izvrienje, a vas će držati za neprijateija, amhpmVi Verovali ste da m uhriite u pomoć, da ga spasavate, a on t «ak) uffdnosti vidi samo neprijateijstvo i prezir. Najčudnije je to kfije qb samo tražio vašu podršku, vapio za vasom saradnjom. Šta * opravo oćeki\*ao? Da li vas je prevarila priroda njegpve pometajif Kakva greška što vam se obratio! Na tom stepenu usamljenosti 63
W li M.
____
UkM o jc 4 nott bode lasno d* se ^ o rt iu m d i « n a B Q |M .
SUSRETt SA SAM OUBISTVOM
ne mote m «
,kr kakra je korist čoveku ako sav svet pridobije, a sebc izgubi?” Pifldflbitti svct. izgubiti sebe! - ]a sam postigao viic. izgubio sam cflttidrap. Sia% O M aftaUi m m m m a ttvarao ooo ito lo a j t Zmmm
je iftttd 1 4 y c a o p t t t k t t d i «o6 varijmi stranu stvah, svodi vtd
pttttpMML fttBOOL ćftn mm sc. a c b i ćadom. pogied razbttn, ott ac foedMK p«»a*M i • ajej pvocveta. Bogatna od ftvamoiti kap
a tttto p fL pnatttto m wm kez mmg*.
om
fte tenelj i odiHttc
d d t t d i a p t t i t o . Aii tttt ft vu mtmtim ummnrno mmfrtm mmšt t t lH d t t i i f M t t u | . k s j e o t t a a » ? U n ijbrfjn i4 ć p i p ttt t r i žattttttaiL t t a p i p m p s b o
Itttttttt h tndaci d i ttopi. rfb ttCMt flVBpe jpctiic; npco jr tttts rfrf ft t t t t p de rftt ttdfltttttt mmšm ptm flpntt fedo zftiv, p i ttjirpiflr — jtt' H I, pfl d m iiii frrfMjttl kop žaii a odkadaiflptt flapflflttttfl. M t t tt p fittttdfte t t p k ali ac » žrfja 4 te p i »ifliL iwi tt ttptt ttflttittitt fflttttttitt fl ttntti iflifin (jef flnflrioic
4 ftMttfl ar tttto i t t |f pflflfcttpttttfltt ttflidr flttatti arftttt )e pnfttt»tt ttttpflttttttflfldttfcttHilttl ittittflttflttlfltt O flftttttttf pr ttfiflfr»flri| ttt»
i> ir h ir ftrjriH p r dtttijfi>rjir ir ž—
^ 1
flttlttttirfftlldflttflipttttpflpkllfclttflttttifttfcttžttflifl^ttttlttdiiiiftp Cttfl ittttp rfi» rfbflttfl»i^dltttt
ftdftrf»flft4 fcflrftt bštM tm m pw ofk§ M flrfi rf>oiii>,4civdfcflttdrfflflttfty ****** %4p$*
ftfl
Vis ita pokušavao, to ćc uvek biti samo ispoljavanjc oćigieđnog idrfPRBOgopidanja. Dugo sam verovao u tcoriju o ćoveku-izvanMCfli Takar sam ćovek i postao, takvog čoveka sada oteiovijujem. vkae m se sumnje obistiiiik, moja porkanja ostvarila. 2hnm ono :: sus aekad zamišliao da živim. Najzad sam sebi našao ućenika.
NEOSLOBOĐENO
jtio Čekaju da se rastave. Spasenje zaista im a sm isla je d in o ako o privremeni do beznačajnosti; da u n a m a p o sto ji i najm an je
načdotrajnosti, oduvek bism o bili sp asen i ili izgubljeni: lišeni traganjai vidika. Ako treba da se o slo b o d im o , n aša n e stv arn o st je p ravasreća. *
NEOSLOBOĐENO S t o više razm išljam o o posled n jem B u d in o m savetu: „Smrt je svojstvena svim složenim stvarim a. R adite p redano na vašem spasenju” to nas više m uči nem ogu ćn o st d a sebe osećamo kao spoj, kao privrem eni, ako ne i slučajni susret elem enata. Sebe takvima lako zamišljam o kad se upustim o u a p strak tn o mišljenje; u neposrednom životu tom e se fizički opirem o kao d a je posredi neprihvatljiva oćiglednost. Sve dok tu organsku od b o jn o st ne savladamo, trpećem o ovu nesrećnu općinjenost koja je giad za postojanjem. M ožem o m i stvari razobličavati, žigosati kao privide, to neće pom oći, jer a priori prihvatam o da u njim a ima bića. Hvatamo se za bilo šta, sam o da ne bism o m orali da se prenem o iz te zaćaranosti koja je u svim našim činovim a i u samoj našoj prirodi, iz one prvobitne zaslepljenosti koja nas sprećava da u svemu vidimo nestvarnost. Ja sam „biće” u m etaforićnom značenju; da sam to stvarno, uvek bih to i ostao, a sm rt, lišena smisla, ne bi nada mnom imaia niJcakvu moć. „Radite predano na vašem spasenju” - to jest ne zaboravite da ste kratkotrajni spoj, složena stvar čiji sastavni elementi 66
Trebalo bi da biću oduzm em o sve njegove atribute, da učinim o da više ne bude oslonac, mesto svih n aših n aklonosti, večiti u m iru jući ćorsokak, predrasuda, najukorenjenija o d svih, n a koju su nas najviše navikli. Saučesnici sm o bića, ili nečega što n a to liči, je r bića nema, postoji samo zamena za biće. K ad b i ga i bilo, trebalo bi ga se osloboditi, iščupati ga, budući d a se sve što po sto ji p retvara u potčinjenost i smetnju. Drugim a dajm o status senki; utoliko ćem o se od njihlakše odvojiti. Ako sm o toliko lu d i d a v erujem o da oni postoje, izlažemo se nebrojenim greškama. B udim o oprezni i priznajm o da je nebitoo sve što nam se dešava, svaki događaj, kao i svaka veza, i da,ako već postoji neko znanje, o no najpre treb a da n am otkrije da jekretati se među utvarama prednost. I sama misao je predrasuda i prepreka. O n a oslobađa sam o u početku, kada nam dopušta da pokidam o o dređene spone; kasnije, ona samo može da usisa našu energiju i spreči svaki naš pokušaj da se oslobodimo. Sreća koju osećam o kad je privrem eno ukinem o dovoljno pokazuje da nam ona ni n a koji način ne m ože pomoći. Kaoi želja, kojoj je srodna, misao se hran i sopstvenom supstancom, voli da se pokazuje, umnožava; strogo uzev, ona može da stremi istini, ali njena osnovna osobina je prezaposlenost: mislimo iz sklonosti ka mišljenju, kao što želimo iz sklonosti ka želji. I u jednom i u drugom slučaju groznica je usred fikcija, prenaprezanje u ne-znanju. Onaj ko zna ne veruje više u izmiŠljotine koje se rađaju iz želje i misli, on izlazi iz struje, ne pristaje više na podvalu. Misliti znači 67
NEOSLOBOĐENO
h.Vlll M SIORAN uO:et>i\\>van u \eviK\j zabludi koia rada i proždire se, koja žudi ^ s* prcsiuži i da se umštk m id iti znaCi utrkivati se sa bunilom. \j iolikv>i ^roziuvi suusla im ain ievlino predii$i u kojim a dolazimo do 'fak II | ct zastv^ia u koiuna saviadavam o n a iu zadihanost: isku^ kohf $e jx 4 lap a $a tim predasim a, prekidim a buui> tfvVvUtnv' ukkU itie žeiie, ier žeiia ie ono šlo
*u
au vU buneamo i tera nas da biće proiektuiemo ćv
^ ^ ^ K 'a va via razvuinv kieivi hica; aii ona sa«u
»Vx “
tu kvopast, v\t>a vvkdeva napadu
koii hi ia $\%, MiUvvazvvaiv tV n o >e vla o raznina i niie k kk & $e svth Kkia vVarasimvv Svaka ideia e
, *
wi*x|, s
^ treba lastevenn unu kav' što se treha »
orvvoeke vxbn^a,iavuvt R> cemo posttev»
A;>__ _
si | v -
vN>Nv s j ^ uušbeoM vk\kk gv\t misao ravht u
x ^ v ^ ' v vk> vvubnva p razn u n v kok
svv * ^ v^" > \ \ \
y»^vvvv bm |V\ ršna i vkitvse ae s«tv ^ t xeev>\atVKi t pcivkii ua u
' ** XV
V
Ses - i — • tr« t« h v v bU K «w .
£ s 5£ v l s
.
,^uto ništo Što )e sloboda.) Kkalno hi hilo da se naše n ak lo n o sti p rem a b ićim a i stvarim a ^doMimo hez patnje. Svakoga d a n a treb alo bi da nekom e ili neče* ittttv sivnrenju ili p redm etu, u k azu je m o p o čast odustajući od njetKko bisnuv idući od priv id a d o privida, i otpisujući ih jednog .uhugim, doiili do trajnog o d u stajan ja, d o sam e tajne radosti. Sve stivVnuv inanja još više nego m aterijaln a dobra, sam o pothravutf uttšu strepnju; zauzvrat, d iv n o g li spokoja, divne li ozarenosti Uvi |MV'\tane to hesom učno trag an je za d o b rim a, čak i duhovnim ! fovivja” ieozhlljna stvar, a reći um oju jo š ozbiljnija, je r pretpostavlja v\\Uuu> stm|Hxštavanje, uvećanje našeg robovanja svetu. Utešno k ittkiiti via ne poseviujemo ništa, da nism o ništa; vrhunska uteha vdihtttt je u pobedl nad sam o m tom idejom . Strepnja toliko priAtwui hict\ da se m ora o d njega o trg n u ti ako želi da sebe pobedi. ,\K h via $e u Bogu odm ori? U to m e uspeva sam o ukoliko je On nuvibka, iii bar ukoiiko sadrži izve.snu zonu u kojoj se biće sma pmievhue', tu se, nem ajuči više *a šta da se uhvati. strepnja vvkbivU Ui pribUžava o n im granicam a u kojim a se Bog, ukidajući poskdiue ostatke bica, i sam prepuštu iskušenju praznine.
Nj\vvent sn v vk ii\it\K> $a uonua, w
rie * o b ^ v < > svakvviuevtK^ tvokkt . ■ ______ x t |l\i StoUN^^ v ^ i 1 * c ^ > w ^ » w s ^ ' K vm * r * '\tS5svx ; \ m kk •V\ W Sake^ Ble evevicv ^ a v ro in r\> X*$v\* P lU W > ~ **$*VC e t i ^ V '
^
^H>ne pohediii, treba da n au čim o da se ne vezujem o ni za šta, osim
.
UM R f f N " 4® * *£ M PVIM Mi tVm
aifOC1
W^I■
om etarn a>r*‘Qt*
Mvivirac. Ulok je to oduvek li\ aw odbija da pravi plano\e, nikad * ^šhhm. Ti bv dak\e bio neka vrsta m udraca... Pravo govoteći, ti pravik ali ti \e m rsko da ib ostvariš. Sto se više u neki plan atabkhijuek tim pie će> kad od njega odustaneš, tvoje tadovbijstvo sicci da se utdigne do ekstaze. V3pUnovinva. i o d pianova, što je posledica nem anja, žive svi: teć < o metthi-ićkom pom račenju uma> čije su rannete na nivou Vrste. lx onoga ko \e progVedao> postajanje> a tim pte svaki čin koji se u Tve§* ukitpa> sam o je vatka, ptevara koja rada gadenje iVi uias. 69
N ROSLOBOĐENO
fcMll M MOKAN
Nije VAŽno priuiNTsti. včv ruiunicti. A raiumcti znači uivr^ stc j'c n (>n>hudcnosti vio k o jcg
d o ilo n c k o bic‘c, njcgovu tpotob
t>ra. dok »c p o ile d n jl
tr e n u ta k
vremena spaja sa prvim i u nje-
tiilifo
w s t d* .vp*,, koliko i n u m-stva«mw»i u sv»koj p o j.v i. I H iu n o » k o n k n ttn o g i p rM n ° » - *«*>r«nimo svc ito stoji iun, d u niih; „kultuni". »civili*..cH« - -n«previ»k". vr»<;»jm0 » najbol^ toi iuuU [H v .u d cn o i n» o v o m s v rtu : h , k k t r» d u n c k o m manan.nf M rn c m u sa.no u S tH 'kom tr o ic m u i u k o n tcm p U ciji; svc d n * * jJLLfcirnr i hmT n e k o n sn o . ncftlrm vo. Z d ra v ljc jc u hziCkom veihi iSW4lm eiK \stu u n u h c t n u i u m c d ita c iji; n i u kom tlućiju n >>r'>--cnru N k i k m b sn a£i u đ u b iti sc u n e k u td c ju i u njoj sc tzgubie. .Lvt rtusiui m m 6 sk&kau $ id e te n i id e iu , u iiv a ti u kolićini, gomiIf#. i M M Ć a p a ici o d p o p u d o p o jm a» o d c ilja d o cilja. Meditirati t m P b sh dve ru ife h tt. p a t n e s p o n v c d e la tn o s ti. ftd 'T O se mšft ii i to o b iik traganja? Svmkako. ali rtv te o tn fM n “ kxfciUiftwam t n p n ja , aa ciliem koji otprve uklanja m
• ■ ttp o k ofstvu ter n irc d a n cilj ne može da oas see se afei svim nasm i želiam a, nad bićem kao takvim, nad^ k m k k m m š m png Mta poiedince kop su akcidencije. SvtStott * m m * * * m x i M rtupsdne. pr^ r a il4 1 sfcok izv~an ove kobi - bc ^
PR* rn x I kv^fCEtsaa u su andtragićnu suštinu. Zahval'u:ua B w ritt ^ 1 1 1 ^
4
« p o n o v o n a đ e m o v rkap u d *
’keeivji W tw iB g*eL Zar ona ne ukida sve aa^ ■ m i s i ■ Mu ------a a st one u poredenlu si
■■■■i ■■■■■■■■ H « wbi ■* p n M iu n ftdaam od mtrnlKmLmtmmammi Saaoe i
*■» t Itjjk w c u odsustvu k k f. ■
Sodvec ak * E ll^ l ^ p a t « i p H B i h i i f a k M C f | F
lipctinimo svest od svih sadržaja, od svih svetova koje vuće, proje istovremeno kad i opažanje, zadovoljimo se beiim, zaboavuaosvt boje, osim one koja ih poriče. Divnog li mira ćim poniir0fi ninovrsnost, čim pobcgnemo od krsta preiiva i uronimo u (dnoohmznol Svest kao Čisti oblik, a zatim i odsustvo svesti. P« bismo pobegli od nepodnoŠlj ivog, nađim o sebi razonodu, -vgucnost bekstva, oblast u kojoj nijedan osećaj nema ime, nijedna # tdja ne otelovljuje, povratimo prvobitni mir, ukinim o prošlost •nnko pamćenje, a naročito svest, tog večnog neprijatelja, čiji je iditak da nas o sirom aši. da nas istroši. Nesvest je naša hraniteljka, .fli iu s krepi, vraća našim počecima, našoj prvobitnoj cdovito& i ponovo nas u ra n ja u blagotvorni haos koji je prethodio rani jpMebljenja. cMšUmje bitno: iz ovog velikog o t k r i ć a n ik o n ije umeo da iz v u č e fcria. O n otkriće, za koje se veruje da iz a z iv a m a l o d u š n o s t, jedijn au u , čije je ono gesio, može da učini zanosnim . jedino ona astop di negativno pretvori u pozitivno, nepopravivo u m o g u ć n o . Zmmo da nema sopstvo, ali je to znanje opterećeno zadnjim misliaa Sa srecu. pcaznina ve tu. t kada se sopstvo povuče, ona ga zame■ i zimemuje sve, ona ispunjava naša očekivanja i donosi nam ■ M l i i k ne-reainostL Praznina je ambis bez vrtogLtvice. aagaaski leiim o sopslvu; sve u nam a ga traži: ono zadovoljava u kontinuitetom , za postojanošcu, ooo nam , protivno a ^ e d a a ti, daje vanvrem ensioi dim enziju: sasvim je nor^ i i i t za D c p bvatamo, čak i kada ga dovodim o u sumnju i pievaru: sopstvo je reflcks svakog živog stvora... Tl
IkttL M.StOHtAM
NEOSLOBOĐENO
(pak, ono rum « ćini nepojmljivim ćim ga hladno razmotrimo; o*ipa se, nestaje, srodi se na puki simbol neke fikcije. Prvi porrv nas vodi pijanstvu istovetnosti, snu o nerazgovetnoiti, atmamir kojt odgovara naiim najdubijim, najskrivenijim pobudama. Ćim se otreznimo i ohladimo, napuitamo pretpostavljeni temeij naieg bića i okreeemo se temeljnoj razorijivosti, koja nas, kad smo je upoznali, iskusiii i đisdipiiDOvano se sa njom družili, vodi nirvani, punoci
Nama je potreban nekakav spasilački potres. Neverovatno je da je sveti Toma u obamrlosti video „prepreku za filozofsko meditiraoje", a mi počinjemo da razumemOi to jest da opažamo ispraznost jstina” tek kada „obamremo”. Obamrlost nas ošamueuje samo* da bi nas bolje probudila: ona nas otvara, prepušta bitnom. Potpuno' metafizičko iskustvo nije ništa drugo do neprestana; trijumfalna obamrlost.
prazTiine.
kkja apscfcitnog je sumnjiva, da ne kažemo opasna, jer nam esmi trajnodti, jer obećava ono što ne može da ispunl Kako snio oboiek u kotenci t neopremijeni da trajemo, suštinski proiazEi, nmosja oe treba užeba, w ć ozdravljenje. Apsoiut ne rešava naše aedocHHiee, ntti uklanja naše boljke: on je samo jedini mogući izlaz, prrvreseEio reseqer u nedostadai boijeg. Ućenje koje ga propoveda HtHtn jr n r dofc se svndi na anaiizu, sve dok razobiičava priviće: <3*3® izazrra om ovima a ^ ro tstav i neku konaćnu stvarĆim napusžffi»s> carstvo zabktda i poknšamo da ga zamenimo aen3ae|innL zapadamo u hL Ako manje lažemo kad je u pitanjo zvt.zt.jll m m z&o $to cfD i Ete tr3Žzmo radi nje same, radi istine fsni cm. so ri iairzi,. već radi njčmh terapeutskih svojstava; njom <eibfissvji, zasm&assm da če ona ispraviti mgveće zastranjenje uma, ksfg tć @pce^o«ara da nešto postoji— Naćeta iiHffiioja, ćovek je pret'azišao stadijum u kojem se zzćmv*jztn gtektm »oadom*; ne oćeknie on više još jednu prevam, vt£(*fatođea^K oćenm ptdoaeti? U tom pogiedu, a to je jedino te pofcazaio manje sposobnim od budizma, a n p id f i f t i spdadadja manje dekttvornom od istoćnjaćke. Zasto vosmo m eorib ■;»j& .irna apitrakrip, neosedjivim na naše krike, U u m jadva ćekaju da ćeprkaju po našim ranama? Šta }»BM >iem0Očskh^odotso^deh sveta koji u kontemplativcu \idi tetvofesg, &u piobudenom odranog ćoveka? 72
Ne moći se otvoriti oeistiteljskoj praznini, umirujueoji prazninii znakje siromaštva. Toliko smo nisko pali, toliko se zapetljali u svojefilozofije, da smo jedino mogli da zamislimo ništaviloi. odvratnu vetziju praznine. Na nju smo projektovali sve naše muke i užase, jer šta je zapravo ništavilo ako nije apstraktna dopuna pakla> podvvig prokaženih, najveći napor da se dosegne lueidnost koji mogu da ulože bića nesposobna da se oslobode? Previše okaljano našom nećistotom da bi nam omogućilo da napravimo skok ka devieanskom pojmu praznine (koji nije naslednik pakla niti je njime zaražen) - ništavilo je uistinu samo jedna jalova krajnosfc, zbunjujuei, maglovito pogrebni izlaz, blizak pokušajima odustajanja koji prerastaju u gorćinu jer su prepuni žaljenja. Praznina je ništavilo liseno negativnih određenja, preobraženo aistavilo. Desi ii nam se da ga iskusimo, naši odnosi sa svetom bivamizmenjeni, nešto se u nama menja, iako su naše ranije mane i dalje tu.Alimi više nismo odavde na isti način kao pre. Zato je dobro da se na nju pozovemo u nastupima besa: u dodiru s njom naši najgori oagoni otupe. Da nije nje, ko zna? Možda bismo sadabili na robijiUi u nekoj ludnici? Pouka iz odricanja koju od nje dobijamo podstiče nas takođe da se prema nasim klevetnieima, našim neprijateljima, ponašamo sa više mere. Da li da ih ubijemo ili da ih poštedimo? Sta više boli, šta više izjeda: osveta ili pobeda nad osvetom? Kako
EMJi M. SJtORA3N
prcscći? Ako vcć nismo sigumi, i2aberimo da se mučimo što $e ncćemo osvctitl To jc krajnji ustupak čoveka koji nije svetac.
_________
NEOSLOBOĐENO
flismo niotkud i nem am o više na čem u da zavidimo ni svecu ni sabiasd. Srcću možda i možemo naći u želji, ali blaženstva ima samO tamo gdcje svaka^spona rasldnuta. Blaženstvo je nespojivo sa ovim svetom- Zbog njega pustinjak kida sve svpje veze, zbog njega sebe uništa S i
Za oslobodenje jc zrco jcđino čovek koga pritiska svcopšta patnja. Tragati za o^obodcnicm a nc biti svestan ove patnje nije mogućno, ili jc porotno. Ncma nmintcresovanog oslobođenja. Oslobađamo k od ncćcga, u ovom shičaju od sveprisutne nepođno51jivosti koju o
Ćim prestanemo da želimo, postajemo gradani svih svetova i ni.jednog; ovom svetu pripadamo zbog želje; čim nju pobedimo,
Kravlja.mokraća bila je jedm i lek koji $u m onasi smeli da koriste upmmbudističkim zajednicama. Ovo ograničenje bilo je sasvim razumno, Ako težimo m iru, do njega dolazim o samo ako odbacimo sve što može da izazove nem ir, sve što je čovek nakalemio na jcdnostavnost, naprvobitno zdravlje. Prizor apoteke najbolje pokazujc fla§ pad: tu su svi poželjni lekovi za svaku od naših boljki, ali neinanijednog za glavnu, za onu od koje nas nijedan ljudski izum ncmožeizlečiti.
Ako je zabluda verovati da sm o jedinstveni, onda je, složićemo se, ona toliko potpuna, toliko neodoljiva, d a se s pravom pitamo da li je još možemo tako nazivati. Kako da dignem o ruke od nečeg što više nikad nećemo ponovo n a ć i,o d o v e neviđene i žalosne beznačajnosti koja nosi naše ime? O va zabluda, izvor svih patnji kroz koje moramo proći, toliko je ukorenjena u svakom od nas, da je možemo pobediti jedino uz pom oć nekog iznenadnog kovitlaca koji bi odneo naše jastvo i ostavio nas same, bez igde ikoga, čak i bez sebew Na nesreću, m i naše želje ne m ožem o da iskorenimo; jedino možcmo da ih um anjim o i osram otim o. Saterani smo u jastvo, u otrov svog „ja”. Tek kad od njega pobegnemo, tek kada zamislimo j | smo od njega pobegli, im am o pravo na krupne reči koje koristi 75
EMILM. SIORAN
-
prava, a i lažna, mistika. Temeljnog preobraćenja uopšte i nema: preobraćamo se zajedno sa svojom prirodom. Čak je i Buda, posle Prosvetljenja, ostao onaj Sidarta Gotama, samo sad sa dodatkom saznanja. Sve za šta verujemo da smo ga ugušili ponovo izlazi na povrŠinu posle izvesnog vremena: mane, poroci, opsesije. Najočigledniji nedostaci kojih smo se „rešili” vraćaju se prerušeni, ali jednako nezgodni kao i pre. Trud koji smo uložili da ih se otarasimo ipaknije bio sasvim uzaludan. Kada se neka, dugo sputavana želja ponovo javi, mi znamo da se vratila; ne muči nas više iz potaje, niti nas zatiče nespremne; i dalje nama vlada i potčinjava nas, i dalje joj robujemo, ali sada nevoljno. Svaki svesni osećaj je osećaj protiv kojeg smo se bezuspešno borili. To nas ne pogađa previše, jer ga je njegova pobeda isterala iz našeg dubokog života. * U svakom susretu izabrali smo ono najlakše: Boga ili njegove zamene, ali uvek lica s kojima možemo da čavrljamo ili da polemišemo. Kontemplaciju smo zamenili napetošću, stvarajući tako između božanstva i nas nezgodno strastvene odnose. Samo su ljudi koji tragaju, a ne žele da nađu mogli da postanu virtuozi unutrašnje drame. Duhovna nelagodnost, rastrzanost izm eđu supstance i praznine, tačnije između njihovih privida, veliko je m oderno otkriće. Otuda kuJt neobićnog u svim oblastima. U lcnjiževnosti, čudna greška vredi više od isprobane, saznate, prihvaćene istine. U duhovnoj oblasti, naprotiv, gde se jedino ceni stepen produbljenosti određenog iskustva, neobično nema nikakvu vrednost. Prema Bagavadgiti, ćovek koji se „prepustio sum nji”, istoj onoj koju budizam inaće pominje kao jednu od pet prepreka spasenju, izgubljen je i za ovaj i za onaj svet. To je zato što sumnja nije produbljenje, već zastoj, vrtoglavi zastoj... S njom se ne može ići 76
_________________ iNtUJLu ------
napredi negde stići; ona je puko izjedanje. Kad verujemo da smo od
njenajudaljeniji, ponovo u nju upadnemo, i sve počinje iznova. Ona mora da eksplodira da bismo mogli da krenemo putem oslobađanja. Bez tog rasprskavanja koje treba da raznese i najvaljaniji razlog za sumnju, zauvek smo osuđeni na nelagodnost, negujemo je, izbegavamo krupne odluke, grizemo se i u tom e uživamo.
Strast nestajanja, neostavljanja traga za sobom, nije svojstvena onome ko je vezan za svoje ime i za svoje delo, a još je manje onomeko o imenu i delu sanja, jednom rečju nesigurnom čoveku: ako takav uporno traga za spasenjem, on će se u najboljem slučaju u mrvmzaglibiti. \ * Gorkogmističara ne možemo da zamislimo. Ovosvetovno znanje, oštrovida krutost, preterana lucidnost lišena unutrašnje dimenzije, gorčina pripada onome koji, pošto je podvaljivao u svojim odnosimasa apsolutom i sa samim sobom, više ne zna na šta da se okomi, nikome da se obrati. Gorčina je ipak češća nego što mislimo, ona je normalna, svakodnevna, svi su joj podložni. Radost, naprotiv, plod izuzetnog časa, toliko protivreči očiglednostim a u kojima živimo, kao da izbija iz neuravnoteženosti, iz porem ećenja onog najintimnijegu nama. A šta ako dolazi sa nekog drugog mesta, daljeg od nas? Onaje širenje, a svako širenje pripada i nekom drugom svetu, dok je gorčina skupljanje, čak i kada beskraj stoji u pozadini. Ali taj beskraj gazi umesto da oslobađa. Ne, nemoguće je prihvatiti da je radost poremećena, a još manje dadolazi niotkud; ona je toliko puna, toliko obuhvatna, toliko božanstveno nepodnošljiva, da s njom ne bismo mogli da se suočimo bez 77
NEOSLOBOĐENO
MU M, S10RA.N
jclcli da ona veČno traje. Ali, živeli m i je d n o m ili h ilja d u p u ta ,
nckc svtvišnje pom očl O oa u svakom slučoju, i je d in o ® » a d:i shvaiimo da jc bogovc m oguče stv o riti iz potrcbe za za h v a ln f* Nije tcžko zamisliti kako bi g o w rio d a n o šn ji čovek kada b t-J' bslo da se izjasni o jedinoj religiji koja je d o n e ia rad ik aln u forniul mspascnje: Jh g an je n oslobođenjem o p rav d an o je sa m o ako
verujemo u
transmigradju, u neodređeno iu tan je jastv a , i ak o težim o da tome uvinimo kraj. Ali čemu da učinim o k raj m i k o ji u to n e verujemg?
b H gflli som° jed n im časo m ili sv im č a so v im a , p ro b le m je isti: f
kt ni bog ne bi treb alo d a ra z iič ito g e d a ju n a č in je n ic u p o s to -
^ P kojo je zastrašujuća (kalco to sa m o č u d o m o ž e b iti), d a W ^(jjriovonje n a njoj daje želju d a z a u v e k n e s ta n e m o k a k o n e bi;mo morali da je ponovo ra z m a tra m o u n e k im d r u g im ž iv o tim a . Naovoj se činjenici B uda zad ržao , i n ije iz v e sn o d a b i svoje z a k lju č k e izmenio i da je prestao d a v eru je u m e h a n iz a m tra n s m ig ra c ije .
Zar omm jeđinom i beskrajno m alo m tra ja n ju ? O n o je očigledno prekratko i nije vredno truda koji b is m o u lo ž ili d a ga izbegnemo. Za buđistu ie mora perspektiva d ru g ih živ o ta; za n a s je tp prestanak ovog života, ove more. A k a d je o m o r i reč> u iskušenju smp da pončemo: dajte nam rađije nek u d ru g u , k a k o se n a š e nevolje nebi prerano okončale, kako bi mogle d a n a s p ra te to k o m više živpta. Ođobođenje je nužnost sam o z a o n o g a k p se p seća ugrozen nelam dodatnim postojanjem, ko stra h u je o đ k u lu k a sm rti i njenog
ianjem svcukupnosti, sa u laskom u s v e u k u p n o s t. N a jz a d p o č in je m o da vidimo, nejutam o više u m ra k u , s in iru je m p se, p p s ta je m o ja č i. Ako ipostoji m ogućnost sp asen ja iz y a n v e re , n ju tr e b a tr a ž iti u s p o sobnosti da se obogatimo u do
pocavijanja. Aii zašto bžsmo se m i. k o ji s m p p sjrđ e n i n a to da ne
Kadbiislpistvo p m zn in e i b i lo sa m o p re v a r a , i p a k b i z a slu ž iv a lo
upoznamo remlamacgu, upinjali d a se p slp b p đ im p nečeg tako niš-
damuse pdamo. Jer p n o zap rav o naštojfe p p k u š a v a d a i ž iv o t i s m r t
taraog, užasa a ji je kraj ipaako n a p o m o lu ? Z a štp .hism p tragali
svede na nista i tp jed in p u .n a m p ji d a n a m i h u č in i p o d n o š ljiv im .
za nekom vrfHmđoom nestvam pšću, k a d j e sve n a pv p m svetu već nestvarno? Otarasiti se aečeg tak o m a lp o p ra v đ a n o g , tpliko malp zasnovenogoe zaskižuje naš tru d . r
Nalaziti da je sve b ez o sn o v a i n e sk o n č a ti i n ije n e k a n e d o s le d nosfcdovedeno do k rajnpsti, o p a ž a n je p r a z n in e se p o d u d a r a sa o p a -
Ako m utoppnpkad i p o đ e z a rtrfcom , š t a b is m o jo š m o g li p o ž d e ti? Ba njega nenia. leka ž a b p ljk u b li a , h lt i n a d e d a čegnp se , m a k a r i zakoji kratki cas, v ^ t i t i 'b l ^ p s t i p p d r p d e r i j a , s v e tlp s ti č is te p re đ a š -
Da nam je još zaHnda i jo š p ain ji, tp je p n p e e m u teži syako | | nas, svako od oožh fcaji nem aju s r r a i d a v e ru ju u n<^rekinutQ kolo radanja i smitL Mi čezoeinp za p ro M etstv p m p p n p v n p g rađmijaL Buda se zaista previse trudio, 1 šta je ppstigap?^
sm rt' nešto
zaštam i sasvim sigumo znam o d a n a s ce k a i fepz, m ed itiran ja i bez mueenja, bez ifcakvog napora s naše strane.” - Tafco bi otpriHke gpvorio taj p p srn iiii epv ek ,
b i pjrfstao da
do kraja otkrije svoju. misao. Ko bi se n a n je g a b n cio kam enpm ? Ko sefa ujje tako govoiio? Tolikp sm o n tp n u li u so p s tv e n u povest da 78
m
Z A D A V LJE N E M ISLI
KjjUU iameđu teoretičara vere i vernika velika je koliko i razlika ,xvtu jvsihijatra i ludaka.
duhu svojst\reno je da ne uzmiče pred budalaštinom, cta&Iu za tanane;
zato oni i jesu jalovi. *
ZADAVLJENE MISLI
Kovati \iše pllmova od istrazivača ili varalice, a ipak biti načet u sMnkorenuvolje.
preh’ii^vLnie phajijz pođriva vas koliko i potmuli boL
*
Štaje „savremenik”? Neko koga bismo rado ubilij kad bismo Kmoznalikako. ICođ Iiojeg h sam to sta ro g p is c a p r o č ita o d a je tuga posledica *
„ufparenja” krvi? O oa to i jerte: usiajala krv.
Istanžanost jjsznaksla^e^fekosti, u umetoosti, uljiubavij u svemu. *■ Gotovi smo, ž i\i sm o m rtvraci o n o g a č a sa k a d prestanem o, ne da \olim o, već da m rzim o. M rž n ja o d rž a v a : u n jp j i njjenoj hemijj Ježi „tajna* živoia. Nije ona b ez ra z lo g a jo š u v e k najjbolje izumljeno
NeprestanajlstiFzanost izmeđui čežnjje za potopom i opijenosti
nitinomi,
sredshro za jačanje, koje, p rito m , p o d n o s e i n a jn e ž n ijj organizmi. * * Bili savestan do poročnosti, autom at griže savesti. M isliti na Boga, a ne n a reJigiju, n a e k sta zu , a n e na m istikm 81
^
IMtL M IIOMN__ ________ _
-------------------- ZAOAVI I»M» Ut4.lt
Sona oetaćnije tvrdnje od one Origenove, da »vaka duia ima ^kojezashižuje.
Zattraiujula »reća. Vene u kojima m llre hiJjade planeta.
Utfjkkđiti te aa tnćem i pogodili mu ton najteža je rtvar na »vetu.
Svakije prorok naklonjen budućnosti \ netrpeJjiv prema srećL
Boiesl da* ukm ocmakiiii, ćini arom aitvo soćnijim, zaćinjavaga. 1 Ždetidam znaći radije um reri prezren nego zaboravijen.
D«fe oapiw iapesam oakoiiM StipIjenpdasevTtiiikrug,tojefl j H^rasno pomiditi: imamo lobanju - i ne izgubiti razum!
đ* prodztMpge.
Fttaja vas nagon i da vreme doživijavate usštnjeno, trenutak po
S a ša p rn » jž a i^ k a d astaDemo je da se sehe portktaDO.
isaEžk Zbog toga ono za vas i te kako postoji! Preko drugih, prene pate, ono sam o klizi; zato je tačno da oni i ne žsve u Tenaa, da čak u njemu nikada nisu n i živdi. j c a t « H 0 a o k r n a i Jrarv
Bio ?e s«v
|
*
Mtoaei3B& oaeh|pM «iaM lo. Ctttepeptnkktstva upozxsao je santo onai ko m a da bi se pn>~ vMiosecao t u samom srcu raia. a n s ke Sf rrr»TSf Njmv m * **
«d*no » r*z*v*r*iN*S
Z lA m H M N H U
& m tjau ii mmmt «wo Tiaaii: injl»u Jbkv siajkt atva':.. smm*. piiKitžć jSKiitcdm'naMnn a«cni jukaviiL
n t issiuieoiv v «ruit „zvezdu' ni naurmniu stvar nt tidmo utimL ua. napunt pop.iii caiu vudt nio tu natćovećandu pt Š0k j jw n m w poduhvat.
{jdu smu Jto *eaM8vataxno j db fuvnznulHBO ifcćšno aubo» «ifce ®e
natnn:. J'kidan iie
ko p;iErttn;> drrau pobude vwopfii ćffio-
# knnt vnL da ndinertrv;2 eircne aaane j zaidjge, lu> prtadouća da i dćna procena naših sposobnosij vodi u ioTborjjr. i od toga t>ežL .-•jaac kpii je samom seba postao jaaao viie ne stvara: upozĐtaii ^ m a a ugušrd pvoit darove 1 «vog demona.
Nemoguće \t dokazati da je bolje biti nego ne b iti JC v«c ustćt ćimn'i duka&i, dela, a vj iedino jmožete da pružite ftttfttd p M io tia irin K .
N'ikadne dopusti da te obuzme seta jer ona sprećava svako dobro, kažese u Tolerovoj propovedi o „dobrom koriićenju dana” Kakosam samo proćerdao svaki bogovetni dan!
A n b o u t t i ćovek pristaje da ostane oepoznat tek poito je istrošio tfut svok zaiidt gor ćine. PotiMUOsam sva svoja oduševljenja; ali su i dalje tu, ona su moje tt&e,moj nepotrošeni kapital, moja budućnost, možda. Saniamo jiccikii ćije bi reći, poput pesnica, lomile vilice. Duhprovaljen lucidnošću. § m fkkm mmm>Jmmmmu iveiogrđu, padavicL.. H9je$umnje nlsu uspele da me oslobodc automatizama. I dalje ^un ive ono u šta ne mogu da ventjem. Prevazići dramu oveneis-
DaftMD k
jedna rauao - aJi spovobna da raskomada svet-
bmtfi znaćik) biodreći se sebe i poništiti se. 85
EMIL M. SIORAN
m R A V L I lN E MISiLi
Stvamo vemjenio sve đok ne saznamo kome treba da semolim Religija;e živa sve dok ne smisli molltve.
Pisacdostojan
i^ m a te m jir i|^ ^ im i ne
pokušavacpi^prkapo ta đ im .
a
izsamoodbrane. N išta takoAsl^um e n e u n ištava ta len a t k ap pureveiirkaotvorenost duha.
Svaki oblik nemoći i neuspeha ima pozitivan karakter u ziČ kom poretku.
*
Ništa me neće razuveriti da ovaj svet nije;plod nekog mračnog boga ćiju senku produžavam, i da baš meni pripada da isjbisjmsve posledice prokletstva koje se nadvija nad njim i nadnjegpvimdelooi
Nema sumnje da će jednoga dana psiboanaliza biti potpuno diskreditovana. U međuvremenu, ona će uništiti i poslednje ostatke naše bezazlenosti. Posle nje, više nikada nećemo biti nevini.
Prvimdat^j^jraliste njeljudidoiazi,tejkjl^nij^B
prozu; posmatra-
„Gospodine, feako, nas je samo priroda rđavo zamislila”, reče mi jednogadana jedna starica. -. ^$ama priroda je rđavo zamisljena” trebalo je da joj odgovorim, da sam poslušao svoje manihejske reflekse>.
Njegovaneodlučnost ličila je na misiju. Bilo ko je mogao da ga potpunoizbezumi. Bio je nesposoban da donese odluku p r e d nečijimlicem.
Iste noći kad odlućih da naši snovi ncmaju nikakve vezesanaiim dubokim životom i da su p lo d lo iih knjiga, zaspah dok su mi pred oćima dcfilovali svi moji najstariji i najskrivcniji strahovl
Ono ito zovcmo „duicvnom snag om " zapravo je hrabrost da nalu sudbinu nc zamtfljamo drukčije. $6
Frijatnijc jc, kad dobro razmislimo, biti iznenađen događajima nego ih prcdvideti. Kad snagu istrošimo razmišljajući o nesreći, bko tcmo sc sa ncsrećom suočiti? Kasandra se muči dva puta: pre iiavrcmc ncsrcćc, dok jc optimista barem pošteđen strahota predznanja. 87
MMUM
- ZASAVMJvJbif.
P fe rm i P U iu r h u , u Dclte *c vcć u prvom veku nak cre Ulo ^ d»btK potiuviidb pnzcmiM piunja (o braku, kupovinanu id), Ddudcnofa Crkvc oponaU ddu
»Bczazkno fe ntpnu nfskogf, rckao je Fontenel. Ima reći kojem ki/uć za razumevanie neke zemJje, jer nam otkrivaju tajnu njenih
I b p oesanke u istoriji, od Kaligulc do Hitiera. Da U je nemo' pjo taa uzrok ili posledica okrutnosti? Tiranin bđi - to je ono što poftbno odreduje.
)edao procjak je rekao: „Kad se molimo pored cveta, on brže
aste."
ogranićcma.
Dok ?eb o r a v io na Svetoj Jeleni, Napoleon je voleo da povremeno p rrlM fi g i—Htitii Ako nićim drugim, bar je time dokazivao da jr/V—nur
Neddpno popodne Ulice pune izbezumljene, ispijene, jadne p a i r - bcdnika sa svih strana, otpadaka kontinenata, izbljuvah z e m a lj t k t kugle Pomiiljamo na Rim u doba Cezara, preplavljen taippHB carto . Svaki centar sveta je i njegovo đubrište.
Suepnja nije izbirljiva, svemu se prilagođava, nema toga što joj ceodgovara. Prvi povod koji naiđe, najbanalniju vest iz novina, ona odmahprigrli, uz njega se privije, iz njega crpi osrednju ali bezbeđcunelagodnost u kojoj uživa. Doista se zadovoljava malim, sve joj je dobro. Mlaka, neostvarena, ona nema stila: htela bi da bude teskoba, xumoje uznemirenost.
Otkuda to da u životu, kao i u knjizevnosti, pobuna, čak i ćista, m prizvuk laži, dok pomirenost sa sudbinom uvek ostavija utisak
»tinitosti? Notaaak žmznpi je ćinjenica nepojamne težine. Njihov krniik |e am jio predeot flKita ima jos samo za njega. Strašno jc \ideo ćomeka tamo gde uno mogii da posmatramo konja!
m
Satetani na obale Sene, nekoltko miUona razoćaranih zajedno imilpijii moru na kojoj im zavidi ostatak sveta.
89
saznati zašto nas neka ideja o b u zm e i yi£e ne p u šia
*tB*1
rn'jkL-saL
n-oki^: 4s#at da jtra e. eUha”, 2jdu
^
i’. iis: o u č i kki &' sa ’ircoHt&san.
h najšlabije tačke našeg duha, tačnije
iz
V $sgm^ *
Njcgovu jMomst n' b ik i>eskrdjiia itčiia je na ekstazu.
izvesnost da svoju dužnost zanemarujem, da ne činim onojažta sam stvoren, da mi sati protiču bez ikakve, makar i negativne koristi. Ova posiednja zamerka ipak nije opravdana, jer je dosada, rnoja rana, ta pacadoksalna korist.
\iajstor da prikrije svoju naduvenost, mudrac je neko kome je ^foifidasenada.
Ovoiznenadno grčenje, ovo iščekivanje da se nešto desi, da se reiisudbinaduha...
Biti prirodno borben, agresi\,an>netrpeljiv - a ne moći se pozivati ni na kakvu dogmu! Ludiloje možda samo patnja koja je prestala da se r a z v i j a . Moja prva reakcija na ovu bubu, ne veču od tačke, koja je trčkaraia po mom stolu, bila je milostiva: zgnječiti je. A onda odlučih da je prepustim njenoj pometnji. Zašto da je od nje oslobađam? Samo, toiiko sam želeo da saznam k u d a se uputila!
|g*^'Vr. Oni trenuci u kojima nam se> č in | d a n ik a d a n e ć e m o n e sta ti, u kojimai život i smrt gube s v a f o ^ a ^ n o s t, u kojim a. n a s jo š n e p o g a -
*
Čovek sklon strepnji izmišlja svoje strahove, a zatim se u njima raskomoti: on je papučar vrtoglavice.
Pogtešno jiffim to večlvat^ depresivad
NajgoteieSt
\
Inače f|& $yak i ^
ZADAVLIBNC MISLI
fc a titM m i t M i
binstm Bdtanreosti. kofe p t seb i d o v o ^ pretpostavija j BkMiatskt vriiiie d i nt vidimo xaito bismo tražili biio ita djJ~ ^ Zar * v&ino rum ooo n c otknvi niiti, iko zahMiiujucj q*. —
i
nnmmrmn stri
ŽncB k BODOgucnost kojc sam post^ao svestao dao zadanoi^ ■ B i i« c rvv-una Ortrvksct go d iru .
^ V M iM f c r y pt«iirtH yj»Aa m h i pnmngn^ Aa Žćlima
|w o adhi p refa čira m tienm ak b d a više nigdc pcćc bči ni Cra-
g l leksMMh, a a m c to ziimalo neće pogađati Kako opšsađ đay a kajcm o m a e wm«npnyr ždju, te ć )c, naprociv, podstičt, iako la paw rel="nofollow"> y w eo . ćani na naon na kop crv /m ž /abuku?
JTnahnnild m iiijaija |e om đen, pa ćak i prckinut, svaid put kad o a rrin i feaćko prisustvo mozga. Zbog toga, Itidad, možda, jcdioo itm dtubieskovim a.
92
M bd poielite da toj gospodi bogovima đoviknete: »Zapnite potrudite se da ponovo postojite!" UHltad proklinjem sve fto postoji, ipak sam - ako je suditi po $ nekgodnostima koje !iče na njegove prve simptome - za
Shfdt je najmanje tajanstven ćovek, a ipak, poćev od određe vtimutka. on viie nije od ovoga sveta.
ZADAVLJENE MISLI
I I I I
II D e l o ne m o že da nastane iz ravnodušnosti, pa čak ni iz vedrine, te pročišćene, dovršene, pobedničke ravnodušnosti. Usred najvećeg iskušenja sa iznenađenjem otkrivam o koliko je malo đela kadrih da nam pruže m ir i utehu. Kako bi i mogla, kad su i sama plod nemira i neutešenosti?
preterani strah manje je bolestan od odsustva straha. Mislim na 0nupnjateljicu koja se nikada ničega nije bojala, koja čak nije imala njpredstavu o bilo kakvoj opasnosti. Toliko slobode, toliko samopouzdanja moralo je da je jednoga dana odvede pravo do ludačke košulje. *
U izvesnosti da smo neshvaćeni ima oholosti bas koliko i stida. Otuda dvosmislenost svakog neuspeha. S jedne strane se njimeponosimo, a s druge se zbog njega jedemo. Kako je nečist svaki poraz! *
Neizlečiva - ovaj počasni pridev trebalo bi da pripada samo jednoj bolesti, najstrašnijoj od svih: Želji. *
Svaki začetak ideje odgovara nekom neprimetnom oštećenju uma. *
Nepravedno nazivamo izmišljenim boljke koje su, naprotiv, i previše stvarne, jer potiču od našeg uma, tog jedinog regulatora naše uravnoteženosti i našeg zdravlja.
N a k a m in u , slik a š im p a n z e i m a li Budin k ip . Zbog ove više sluč a jn e n e g o n a m e r n e b liz in e s ta ln o se p ita m g d e bi moglo da bude m o je m e s to iz m e đ u o v e d v e k ra jn o s ti, iz m e đ u onog što prethodi
Kao i svaki novi vernik, i ja uživam da ljudima kvanm zadovoijstvo; čim se neko nečim oduševi, makar i mojim mušicama, spreman sam da s njlm raskinem, a kasnije i da mu se osvetim.
č o v e k o v o m o b lič ju i n je g o v e p re o b r a ž e n e slike. 95 Ai
ZADAVLJENE MISLI
Sklo n sam zJopam ćenju, čcsto m u se predajem i vraćam a stavim se tek p o što se setim da sam zavideo ponekom mudracu^ čak verovao da na njega ličim. ^
T renuci u Jkojima želim o d a budem o sasvim sami jer smosigmuj d a ćem o, suoČeni sa sob o m , p ronaći retke, jedinstvene, nečuvene istin e - a p o to m razočaran je i ubrzo gorčina kad otkrijemo daizte najzad ostv aren e sam o će n e proizilazi ništa, i da ništa i nije mogjo d a p roiziđe.
U o d re đ e n im časovim a, n a m e stu gde nam je mozak, veomajasn i osećaj n asiln ičk o g ništav ila, stepe koja je zamenila ideje.
poktuga nalazi svoje opravdanje u rasuđivanju i u posmatranju, nepočiva ni na čemu, ona je zastranjenje. Nemoguće je rado^ samo zato što smo živi, tužni smo, naprotiv, čim otvorimo ^ opažanje nas, kao takvo, čini sumornim, o čemu svedoče živojioje. Jedino miševi izgledaju veseli bez ikakvog napora.
Uduhovnoj ravni, svaki bol je sreća; jedino u duhovnoj ravni
Nesposoban sam <§ se bilo Čega latim ako ne apstrahujem ono štoznam. Čim na to pomislim, i na tome se makar i za trenurak zadržim, ponestane mi hrabrosti, osipam se.
g^sfe:. P a titi z n ači p ro izv o d iti znanje.
U svojoj b iti, m isa o je razaran je. Tačnije: Usvom načelu. Mislimo, p o č in je m o d a m islim o z a to d a b ism o raskinuJi veze, ukinuli srodn o s ti, p o tk o p a li g ra đ u „stva rn o g ”. T ekkasnije, kadjepodrivačkirad v eć u zn a p red o va o , m isa o se p re n e i p o b u n i protiv sopstvenog usmero n js.
Kako sa.svakim novim naraštajem stvari stoje sve gpre, predskazivati katastrofe je normalna delatnost, dužnost duha. Ono što je Taljeran rekao o Starom poretku, odgovara biio kojem razdoblju osimonome u kojem živimo ili ćemo tek živetL Sve je manje »miline*o kojoj je tu reč; jednog će je dana i sasvim nestad. U istoriji je najgore uvek pred nama. To istoriju i čini zanimljivom, zbog togaje i mrzimo i ne uspevamo da je se osiobodimo.
I l l l j l biti sigumi da će XXI vek. mnogo napredniji od našeg, na Hidera i na Staljina gledati kao na nevinašca. 97
U D A V U M U MISU I.MII M *.li>lMW
VoAiiiJ jcdttn jcod rcikih duhova koji jc poicikom n*U crc bhvatto Ofto ito jc aada ]>o*taJo opitc mcito, to jcti da ćovcvanfctvo, ako mu jc vialo do spavcnja, mora da oatanc u avojim prirođntm granicama, odnoano da tc vrati ncznanju, jcr jc ono pravi znak izbavjjcnja. Ovo opitc m cito, trcha odmoh rcći. joi uvck nijc dopuitcno; wi o »jcm u govorc U potom . ali n c i javno. K ad b u d c poitalo krihtica, hivc to ogrom an korak naprcd.
V ivakodncvnom životu JjudJ ic ponaiaju proraćunato, a kad dođc do iudhonoinih oprcdcijcnja. onako Juko im padnć na pamct. Smcincmo Uv uma ovo ncprcdvidJjivo ponaianjc. ncćcmo ihvatiti tu pojcdmoćnc r.i koJcktivnc dromc. Nck s.c zato iitorijom nc bavi mko ko ac vid; kohko tc rctko u njoj iipoJjava nagon za oćuvanjcm. Wc u zb)va u'ko kao da ic ođbrombcni rcflcki javJja iamo prcd obtčKOim opainoiću, a nciUjc prcd kataitro/om.
PogJcdajtc Ofiitku ćovcka kop jc uipco. koji «: namučio u bdo kojOjobJoiU NanjOjncćctc oo6 ni nojnunjcg traga iamiJoiti jcron
Mcp vc cncrgija pokrcćc samo
van vrcmcna; osctim sc kao pra*
| Hcrk&l dim tc u maiti prcncscm u ncki svct u kojcm su ukinuti i udovJ za ddanjc.
.Sirava i ckstaza života" - proživljcnc istovrcmcno, kao iskustvo itttgtrcnutka, svakog trcnutka.
Kolitina umora koja sc odmara u mom mozgu!
Sa davolom mi jc zajcdniČko lo5c raspoložcnjc. zlovoljan sam. ho i on, po božjoj zapovcsti.
K&jigc kojc ćitam sa najvcćim zanimanjcm govorc o misnci i dgđena Da li izmcđu rijih postoji ncka vcza? Postoji čtoliko izo aabka prctpostavlja askczu. odnosno uzdržanost. tačnijc dijctu.
jc ttzdan od grodc od kojc ic pravi neprljatčlj.
o ctcautu fla pcl Jitonlincnata. a mjcdaog trcnuika nc
&tndsivvtuL v#
.Nc jcdi niita ilo svojom rukom nisi poscjao i poinjco" - ova prcporuka vcdskc m u đ ro sti toliko jc opravdaiu i ubcdijiva da bbnio ado um rh od gtadi iz b c sa ito nc možcmo da jc stcdimo. dv
_ ZADAVLIENE MISLI EMIL M. SIORAN
Opružen, sklapam oči. Iznenada, zazjapi provalija poput bunara koji bi, u potrazi za vodom, prokopavao tle gotovo vrtoglavom brzinom. Uvučen u tu pomamu, u tu prazninu koja se unedogled umnožava, poistovećujem se sa načelom rađanja provalije i, neočekivane li sreće, nalazim tako sebi zanimanje, čak i poslanje.
Sanbi nečemu i služio ako bism o se svaki p u t kad zaspim o vežbajjdagledamo svoje um iranje; posle nekoliko godina, sm rtb i izgubijasvaki ugled i ličila na običnu form alnost ili neprijatnost.
U životu duha koji se oslobodio svih predrasuda nailazi trenutak kad on sa istom lakoćom m ože da postane svetac ih lupež. Kad je Piron s nekim razgovarao, on bi nastavljao da govori kao đa se ništa nije desilo čak i kad bi njegov sabesednik otišao. 0 tako snažnoj ravnodušnosti, tako disciplinovanom preziru sanjam sa nestrpijenjem rastroienog ćoveka.
Prifaseij od nas oćeku e obzire, b ži, utebu, što sve zabteva naprezažije, razmišifžrie, samokontrobi. Ova neprestana pažnja puna
Za svirepost - nasu n ajstariju osobinu - retko se kaže da je neprirodna, odglumljena, prividna; sve to se, naprotiv, pripisuje dobroti, kofa, skorašnja i stečena, nem a duboke korene: ona je pozni, neprenosivi izum, koji se svako tru d i da ponovi, ali u tom e uspeva tek povremeno, u onim trenucim a kada se priroda povlači, a on odnosi pobedu nad svojim precim a i nad sam im sobom .
!wdšz
'
vt $mj& p/opm pro&tm / bodućim nevolja/na, da %m m tm Uprm j t pom offlo da ih podnetem h kk
n rtly jtr ja sam prinuden da to zam išljam . Mora da se pomisao na ibistvo javlja na sličan naćin.
m m * m prmeht, we m ^e /JtUhe pzžnje. Ako ždim o da nekoga nikad ne zaboravimo, da na njega stalno /miiimo, &đ se zauvek za njcga vežemo, ne im cm o se truditi da ga već da ga rnrzim o. Prcm a jednom hinduisdićkom verovanju,
m
toi
ZADAVLJENE MlSLl
ifvesiu 'Jrtnaai iM stali su kao plod idje iz nekog pređainjeg života, «ia se o*ek>t\ arimo u hicu ostrvijenom na Boga, kako bismom Bo^t vtše mislili i Mpnstano ga imali na umu.
Otkudt to jednolično viđenje, kad nevolje koje su ga izazvale i
^jnonjihoNai zajedničku suštinu. Scnrt jc začžn žhota. Jedino ona daje ukus trenucima, jedino sc o u bari protiv i^b o w bljutavosti Njoj dugujemo gotovo sve. Dug aažnalnosti knfi joj povm neno vxaćamo najviše nas bodri na omtn
Sanekim ko nije patio svaki razgovor je puko brbljanje.
RCtBL
Tokom
naćah besanžh noći ptatnja šspunjava svoju misiju, ostra-
ruftfti nrgiljupf Xada je beskrajna kao noć koju podražava.
Svr dok raspobžemo idejom o ziosreći, nemamo nikakvog raziog? za brign. ćžm se na nju pozovemo, lunirimo se, trpimo sve, goloro smo zadoroijm Ito nas muće nepravde ž boiestl Posto zahvaijujući njoj sve postaje shvadjivo, ne treba se ćudžtž što joj podjednako pržbegavaju žbudale žpametni Jer ona nije bilo koje, onaje pravo objainjenje kojem nemžnovnž poraz svih ostalih objašnjenja daje veću tnagu.
Ćim poćnemo da kopamo po bilo kojoj uspomenž, dođe nam da crknemo od besa.
102
Poooć Napetost slićna padavicL Žeija da sve raznesemo, napor iasene raspadnemo. Neizbežno rasulo. Moguće je po sebi ne vredeti ništa, a ipak biti neko zbog onoga štoocećamo. Ali moguće je takođe ne biti na visini sopstvenih osećapa.
U teoriji, do života mi nije stalo koliko ni do smrti; u praksi, spopadaju me svekoiike zebnje koje između života i smrti otvaraju provaliju.
Životinje, ptice, insekti odavno su sve rešilL Zašto bismo tražili više od toga? Priroda ne voli originalnost, ona odbacuje čoveka, ona ga «e gnuša.
103
ZADAVLJENE MISLI
EMIL M. SIORAN
Za neke ljude patnj.a je potreba, želja i ostvarenje. Svuda se 0$ ^ ju umanjeni, osim u paklu.
U krvi mi je nepresusna kap sirćeta: kojoj vili za to da zahvafcn,?
Popustio si da u tebi u m re o n o najbolje. D a si bio obazriviji, ne js izneverio svoj pravi poziv, poziv tiranina ili pustinjaka.
Sebe neprestano za nešto kriviti, znači pokazivati veliku brigu za istinu i pravdu; stići i kazniti pravog krivca. Na nesreću, to takođe znaćž zastrasiti ga i paralisati, a sam im tim ga i onesposobiti da se popravi
Zavidljrvac vam ništa ne oprašta, zavidi vam čak i na porazima i na sramotama.
Osređmost moje tuge na sahranam a. Ne m ogu da sažaljevam pokopuke; zauzvrat svako m e rođenje preneražava. Neshvatljivo j«, bezumno je pokazrvati bebu, razm etati se tom virtuelnom nesrećom i radovati joj se.
Oni besovi koji vam gule kožu, m eso i svode vas na stanje cvokotavogkostura!
Posle izvesnih noći, trebalo bi da prom enim o ime, jer više zaista nismoistl
ste vi? - Ja sam stranac i za policiju, i za Boga, i za samog sebe. O piednK ti ravnoduinoiću. ćistotom , n irvanom , a neko u tcbi ipak itpttće: S>% im ai hrabrofti da izrazii svoju najskriveniju ždju. rekao bć ,Voico bih da tam izmislio sve poroker
Već tc godinam a oduševljavam vrlinama smirenosti, a ne prođe
danda me nc spopadne neki napad besa zbog kojeg bih, kad ga ne bih obuzdao, zaslužio da me smeste u dušcvnu bolnicu. Ovi napadi Biti ćudovifte ne shtži nićemu ako istovrem eno nismo i teorrti' ćarf jbod& hfaof.
dešavaju *e najćciće bez svedoka. ali. moram reći. gotovo uvek zbog nekog. Moja bunila nisu pristoina: suviše su plebcjska, prizemna, da bt mogla da se UJc uzroka. 109
^___
t t m i m č i m A tt
____ZAPAVUBME MULl
, ?1k im na nj<») nc zavidlmo. One mogu da budu
god hoće jer
^ f o nini nUta: dinamićne lutke, nettcrpno obdarena niitavfla. M
wt*£itti*
&>?)(* N e u tr U n $ iw r U ptHi£*tn ori rfe
osztam, zaho da «a njima na iftoj stazi odmeravam snage? Mrzovxa mi daje toliku prednost da mi se ćini nemogućim da me jjbda afMi
N # d» nojimiifniBiff pejetftftćp Ui bavtlansiva u cdini, ne tnfa Jipre
Mogućno je cvakoga dana misiiti na smrt, a ipak vedro Utraja* vai u biću; stvar drukćije stoji ako neprestano mislimo na ias svoje »Mti; onaj ko bi imao na umu samo taj trenutak, poćinio bi zloćin protivsvih svojih drugih trenutaka.
/jcjrdfk )*, kjtiu, nbv* pct mitipurdi gpdina, a tivot dve ili trt Ove hrofkc irkdiit svu p o td fn u u u h u . Treba ih se setiii u tremjcima kada &dbe shvatamo ozbtfjno, kaJa se usuđujemo da patimo. ćudili su se što je tako neozbiljna nacija kao francuska mogla da iznedri jednog Ransea, osnivaća najstrožeg reda; trebalo bi se Ub vHe m uauno, vise se trudifno da dobro pdtm o. Svetimo se u k o što sism o mogh da btidemo g o v o rn k i Mucavac je rodeni stiJista.
Teiko je shvatiti one piodne, plem enite prirodc, uvek spremne da oešto rade i proizvode. Kjihova nam se energija ćini neizmemom, 106
možda više ćuditi što je još mnogo lakomislenija Italija đala jednog leopardija, najozbiljnijeg od svih pesnika.
Drama Nemačke je u tome što nijie imala jednog Montenja. Kakva sreća za Francusku što je na početku imala jcdnog skeptika! 107
ZADAV LJENE M ISLI
EMIL M. SIORAN
*
Zgađen nad nacijama, okrećem se Mongoliji gde mora daje lepj živeti, g d e y a h o u jo š nije pobedio. *
Dokpatim od nesanice, tešim se govoreći sebi da otržem od ništavilaovečasove kojih sam svestan, i da mi oni, da spavam, nikada nebipripali, da čak ne bi ni postojali. X
Svaka se plodna ideja pretvori u pseudoideju, izrodi u verovanje] Jedino jaiova ideja zadržava status ideje.
Verovao sam da sam više nego drugi lišen taštine: razuverio me je jedan skorašnji san. Tek sam bio umro. Donose mi kovčeg od belog drveta. „Mogli ste baš da ga premažete sa više laka!” -r povičem i bacim se na pogrebnike da ih izudaram. Sledi tuča. A zatim buđenje i stiđ.
Šta znači i koliko vredi ova groznica koja ne vodi nikakvomotkriću, ne sađrži nijednu ideju, ali vam daje osećanje gotovo božanske moći, koje nestane čim pokušate da ga definišete? Možda ne znači ništa, a možda ide dalje od bilo kojeg metafizičkog iskustva.
Sreća, to znači biti napolju, hodati, gledati, stapati se sa stvarima. Kad sedimo, postajemo žrtva onog najgoreg u nama. Čoveknije stvoren da bude prikovan za stolicu. A možda nije zaslužio ništa bolje. 108
„Izgtibiti se u Bogu” - ovaj iskaz, kliše za vernika, za nevernika jepravootkriće jer on u njemu vidi željenu a neostvarenu pustolovinu, i očajanje što i sam ne može da z a lu ta u nečemu, bolje reći, u nekome.
■Koje|ovršan? A ko dubok? - Otići daieko u neozbiljnosti zna1 nebiti neozbiljan; dosegnuti granicu, makar i u lakrdiji, znači približiti sl krajnostima, a za to, u svojoj oblasti, nije sposoban ni svakimetafizičar. X
I slon bi podlegao onim napadima klonulosti neodvojivim od izvesne svireposti koja samo što se nije raspala i koja vam, u trenutku dok se raspada, otkida meso i srž. Svi organi su zahvaćeni: utroba vam se kida, u crevima osećaj pometnje, nemoći da se svari ovaj svet.
Čovek, taj istrebljivač, mrzi sve što živi, sve što se miče: uskoro ćemo govoriti o poslednjoj buvi. 109
R
Z A D A V L J E N E M IS L I
E M IL M. SI.ORAN
| | sc ielja odvojila o d sopstvene funkcije, da se izo^ u p ro ts ta v ila d ru g im željam a koje su sve predodredene da U Trojanskom ratu. na jcdnoj i na đrugo; strani bio je isti broj bogova. Bilo je to pravično i otm eno stanovište za koje moderni Ijuđi. pieviše strastveni ili prosti. nisu sposobni, je r po njima razum pošto-poto m ora đa buđe n a jeđnoj s tra n i N a pocetku naše dvifir zacne Homer je srf>i đopustio objdktivnost; na suprotnom kraju. u ovom našem pozaom vrem eau. mesta ioš im a sam o zasfiav.
Kada smo sasaa. čak i kad ništa n e radim o, m i svoje vreme ae gubimo. U drušrvu ga gotovo u v d t traćim o. N iiedan razgovor sa sobom nne sasvrm iaior: nešto iz niega irvek proistekne, makar samo rtoda d a ćezao seiednoga d an a portovo sresta.
Sve dok nekome. pa bk> taj i 3og. zaviđimo na uspehu. bedni smo robovi kao i svi drogL
Svako biće ie maaitaaz bizsma.
Ako je verovatj Toistoju, jeđino što vređi želeti jeste smrt, ier, za raziiku od ostaiih žeija, jedino se ova netzostavno ostvaruje i ne mohtd a fu stz n e v e ri Nije li. mrduDm, ti prirodi teijc d a teži svemu otim smrti? Z d e ti ttpravo zmči ne htcti umrrti. Ako dakJe stanemo da prižeijkujemo
| ’ moiaraju, dok ona jed in a ispunjava svoja obećanja. Računati . - u znači igrati bez ririk a, d o b iti u svakom slučaju: ona ne vara, I ^ ng moje da prevari. Ali, m i o d želje upravo očekujemo da nas I -rvm. Da li će se ona ostv ariti ili neće, n a m a je svejeđno: bitno je I aod nas sakrije istinu. A ko n a m je otkrije, o n a svoju dužnost ne i srcnjava. bruka se i sa m u sebe p o riče, i zbog toga m ora da bude I šauta sa spiska želia.
BHodame privlači budizam , katarsko učenie. ili koii drugi sistem f _ cogma, u mem ostaie lzvestan sk e p tia z a m koii nikad ništa neće I « načne i kojem se v racam uvek, posle svakog ođuševlienia. I Sbda je xee o urođenom ili o stecenom skepticizmu. on mi prcek ^cda kao izvesnost, p a cak i k ao oslobođenie, onda kada svaki anigi oblLkspasenja nestaje ili m e odbacuie.
Za razliku od drugih lju d i koji su varalice a da toga nisu svesni, ia amvaralica koliko i o n i, ali to | zbog toga oatim.
Nije U detinjasto gristi se žbog neprestanog tračenia svpiih spoKiboosti? A ipak, um esto da m i laska, moia očigkdna neostvarenost
ne obeshrabruje, r u š t Z ar sam se zatrovao hidđnoSću da bih dotle doiao! Vučem ostatke dostojanstva koii mi ne shiže na čast \\\
fcMU M SiOJtAN _____
Jedino pisac bez ćitaiaca
raože sebi da dozvoli luksuz iskrenoitl siućaju sebi.
On se ne obraća nlkome: u najboijem
ispunjen živ o t je u najbolju ruku
ravnoteža neprilika.
III
Kada shvatimo da su svi problemi samo lažni problemi, opasno smo se približili spasenju.
Cas mislimo da je bolje da se ostvarim o nego da se zapustimo, čas opet suprotno. U oba slučaja smo potpuno u pravu. ^kepfićizam je vežba iz ocrežnjenja.
>ve e ,ia kraju
r>/ vtam
i
ia žeiju ili na odsustvoželje, Ostafojemjansa.
ižrto da sam najzad požefeo da mu tamo nifefo da m» padne pamet rec foja ne
Umesto da jedna drugu podržavaju, naše vrline, naprotiv, jednadrugoj zavide i isključuju se. Kad nam se njihov m eđusobni rat j&snopredoći, mi ih jednu po jednu okrivljujemo, srečni što ni zbog jcdneod njih ne moramo da se previše trudimo.
r
tk tražimo mi dobodu, več privide slobode. Zbog tih se Jažnih p t e r a ćovek fKluvek rastrže. Uostalom, budući da sJoboda, kako i mje ništa drugo do o$ećaj, biti sJobodan i verovati da si sJo|g im svrvit se na bto.
m
Z A O A V L J K N K MISI.I
„Nek mi sam o dovedu
$vđU vin, kđo vin, moguc je sam o u t o 5to smo raskinuJi s ft, »em, iako secanje na njega truje n aie sate i pret\mra swkog od nas mtfodušnctg anđela.
X-
Oodluci da o d u sta n e m o od spasenja đavo nem a nikakvog udela, ^rdt ima, otkuda bi dolazila vedrina koja prati ovu odluku? Ništa topripada đavolu n e m ože nas učiniti vedrima. Naprotiv, u blizini
Nase potisnute molirv’e prerv’araju se u prasak rajedljimsti.
!>roona čovek je su m o ran . To je moj slučaj... Zbog toga moja vedri-
nai jesie kratkotrajna: tra je onoliko vrem ena koliko mi je potrebno Osecamo *ia
Ako sumnu potstane io š d tj, ona m o ie da nas uteši isto kotiko i v c n .! ssmoji ie sposoboa za revnost i ooa na sio j način iešaia 3»dnoniae. i cna šna odjgorer na sie . Zatšto je onda na Jošem gbua? Zaao šk>je m k D q?risapačnna i tajanstrenija od r a e Ne moiemo čta n k iiri r n g f a kn«i a im n iiL .
rr As
Na ppack jedan po o g o d taai dećak se batrga, rita, vrišti To se :1c = i i : « i meša žeadd sret I poknšava da ga nmiri. On te n sraje ja i pce, p m c n y , prerršava svakn m ern. Što ga ćovek više gieda, tofci nm m tp r u n n a o šfn . S b ra th s nafzad da je krajnje vreme da ga odrede, msjk# knmi pobesndo detez Jth jd e, mammaT - 5 kakvim zadovofjstvom pomiiZ/amo na Kalvioa za koga so deca bda .jnaia dnbrad £ na Frojda kop iii naziva .pniinwyfnim 14
iiodustanem o d spasenja. Srečom, na to se odlučujem često i, svaki pat fcad se odlučim , k ak \To spokojstvo!
Ustan rano, pu n en erg ije i p o le ta , Č udesno o ra n za neku veliku podbsL
-Slobodan sam d o k rajn je granice* reče k lo šar i ta ga m isao ~«%rm m ga dana lzn ad filozofia, osvajača i svetaca, jer nijedan od 113 v iiiu n cu svoje k arijere, n ije sm eo d a se pozove na takav ■pefa.
Posmuli je čovek sličan svim a nam a, s tom razlikom što on nije pristao na nameštenu igru. M i ga zbog toga osuđujem o i izbegava■M^zameramo mu što je o tk rio i o b d o d an io našu tajnu. s pravom ga sm atram o bednikom i lzdajicom . 115
ZADAVLJENE MISLl EMIL M SIORAN
Iz sna me trie pitanje: »Kuda ide ovaj trenutak?” - HU imrT odgovorih i odmah ponovo zaspah.
f ito nam se događa, sve o n o d o Ćega n a m jc sta io n im a lo druge: svoja pravila p o n aša n ja tre b a lo bi d a r a z r a d im o * od ove oćiglednosti. P rom išljen čovek bi m o ra o d a iz sv o g izbaci reč dogadaj. *
JPouttJana su jedino objainjenja fiziologijc i teologije. Sve Ito ie nalazi izmedu njih sasvim je beznaćajno.
mo je neka kaiaitrofa bliža, to je manje zadovoljitvo koje osećamo dok jc predvidamo. Ćim *e ona dogodi, zadovoljitva laivim neatane
Mudrpft pfcruicva n*4e ranc: uči na* kako da krvarimo u potaji.
Kogpd nije umro m lad zasluiuje d a u m re .
Ndta ne daje osećaj Ćiatije savesti k ao jasno viđenje. d o k to n e m o aun, neke od naiih mana koju d o ta d a sebi n ism o sm eii d a p riz n a r/j, za koju niamo ni znaii.
*e ie ijudako gubi i propada, oslm p o glcd a i giasa: d a m>c n>ih.
atopncbismo moglt da prepoznam o posie n eko iik o gp d in a.
KtHdšfi ircmrtak za avalujg prorokj naatupa onda kada on i aam pffftruji ■ otHf škf pmtf h kada ga ubcdc vtaatMa proroćamtva.
t'oatcvAi tako f
trcntHku. dok na svc strane u m iru h iljad c i hit>adc l|udi, dttplcvito driim svog p«ra i uzalud tražim rcč ku>om bth pf«*|u> njthovu »gw iiju.
Kf i t r o i Hfšinr«
¥uti Aš dhfffSftfftjt
Dupi tapiiivati ncki ćin. m akar on bio t gnusan, im u iija ii ohairc i •«|fc tc dok*M»K da n*m je )o* »Uk» tk> n *n h b Jiin jih .
I ttDvanu, d* m ib<>« njih m uiim o. |&7
ZADAVLJENE MiSLI
tbiIL M, S/OJRAN___
*
... Smatraću se oslobođenim tek onoga dana kada svoju savest budem očistio od svih nećisti grižnje.
Našepretenzije na ravnodušnost pomažu nam uvek ne da se od udaracaodbranimo, već da ih „svarimo”. U svakom poniženju postojiprvi i drugi trenutak. U drugom se naše koketiranje sa mudrošću 1 pokazujekorisnim.
I I
Dojađilo mi je da budem ja , a ipak stalno molim bogove da me vrate sebi.
Žaliti znači odlučivati u prošlom vremenu, mogućno zamenjivati nepopravivim, podvaljivati iz razdiranosti.
Našemesto u „vasioni”: jedna tačka, a možda ni toliko! Zašto da seuzbuđujemo kad smo očigledno tako beznačajni? Čim to konstatujemo, umirimo se: neće nas više sluđivati nikakve metafizičke ilidruge teškoće. A onda ona tačka počne da raste, da se uvećava, osvoji ceo prostor. I sve opet kreće iz početka.
Bunilo je sasvim sigumo lepše od sumnje, ali je sumnja postojaSaznati znači shvatiti domašaj Zablude, ključne reči vedante i Pesme, koje jedino mogu da prenesu iskustvo nestvamosti.
nija.
Skepticizamje vera lelujavih duhova.
jedini nacin da klevetu podnesemo bez patnje jeste da u njoj vidimo reći i samo rečL Rastavimo bilo koji govor izgovoren protiv nas, izd v o jim o svaku reč, prema njoj se odnosimo sa prezirom koji zasiužuju pridevi, imenice, prilozi. ... Ili odmah likvidirajmo klevetnika. 118
1
U Britanskom muzeju, pred mumijom pevačice čiji sitni nokti vireizzavoja, zakleo sam se, sećam se, da više nikada neću reći: ja... *
Samo jedan znak dokazuje da smo sve shvatili: kad plačemo u I
bezličnom obliku.
119
Z A D A V L I E N H MlSl.I
l-.S U L M . S I O K A N
U potrcbi đ a
mohmo m nogo )c $traha od skorog odratu mozp
Pošto su i srcća i nctreća gotovo ;cdnako pogubnc, jcdinj na6n d a lh izbcgncm o
jc da
kc postavim o izvan svcga.
Kada
kvct prom oia; vidjm o u tomc ito *c bc/ ustru motcnu> porcdjti m O nirn koji bi (rcbaJo da ga jc .vtvono. jjj xic i Napoioooom . pa ćak ni u kioiorom . pogotovo ako jc ov^ ncnadm aian u »vojoj vr*ii O oka/ da
fc ovai
Dtjcpobcdila bilo koja hrišćanska jcrcs, ona sc nc bi gubila u Odvažnija od Grkvc, bila bi i nctrpcljivija jcr jc ćvrsćc ^ovah. Sumnja nijc bila dopuštcna: da su pobcdili. katari bi nadsjSli iokvizitorc. Svaku žrtvu, ma koliko plcmcnita btla. sažaljcvajmo bcz zavara* vUfL
Ono ito od filozofo ostajc. jcstc njcgov tcmpcramcnt. ono zbog wfg4 sc on zaboravlja, prcdajc svojim prouvrcćnostimju ćudina. tcddjima ncspojivim sa osnovnim crtanu njcgovog surcau Ako istini, nck sc odrcknc svakc žcljc za kohcrcntnoku. Trcba di Btuiumo ono ito misli, a nc ono sto jc odlučio da muiL Mu bodr tA’iju viic ćc sc prcpuitati scbi, a prcživcćc jcdino ako nc vodi maa* *>taćuna o onomc u ita bi trcbalo da vcrujc.
Zi mcdiliranjc o praznini. ncpostojano»ii, oirvonu lctanK &2anjc najbolji jc polotaj. U tog su poloiaja o v t uoac i aa»tak- ^ kdino sc oa Zapadu m u li UOfičkL Otuda. m o/Ja. tako PMKnran karaktcr njcgovc hkuoftjc-
J to iK ruic m o g io ’ - r e b o K u iJr>i>viđcn;c ;cd«m m n o K ^ ^ a n irrsfo** cikvom o t i i m jc bao dovoljno poitcn da u k o n****' liB o g n .
Ffodu možcmo podnct* »amo
i . ^ m iilu in o prtiOM
***
k kojućcnu> jodoogaduu vkUu*1« ■* ____ ....................
f I ć u U A K b c a lK d u iK 1w a u u > p o m d i u d a k a W QM I* *
rcd iudaka kop o c o tv irr usU.
tf t
**■<—»*
^^»P ****
)t? 4 # &9M9tA jt o | 2*g.4>pJju
{* fjt/uiji,
:
■ t&fcf? Vr J5jH0§ />v+ \ijr)t,i Jk/.>j.w d p d ir u jv m ^ š p i jtf ip ^ajedničh) i-///nc 4**|pj&| £lv*ky/) i^pitivaMje trebjii/) bi poriovili i $3 iickirrj dru ^Uii fU’J/jhi fajp i ii.j^i.iviU ga $yt? ii/ik vi5t* ni£ta ntr bu4e mjie.
fe sd u
i«4avy%*
33>ai
i <>«;»§* .&*>)«
n* fvs&in usavfžavaivj\i. napnStdjućl w&, Jjr
p | f sumnje u i’roviđenje nikad ne traju dugo*. ko bi, psim nj^. I H moS*n da nam takp redovno deli rva$« svakodnevno siedovjanie |
porajja?
Biti l^ tovrerneno $kion i/a /iv a n ju i p o v u č e n o sti, bi.ti nagonski n eko k» d r u ^ i m a kvari ra s p o lp ž e n je i le i \j} u b eđ en ja .
oNišta ne treba uzimati k srcu” - porvavlja sebi ona) ko se na sebe | juii 6vaki put kad pati, a ne propužta nijednu priliku da tp čin.i. Posle toiiko iivih koji su svi mrtvi, nije li zamorno i sam umreti i, kao i oni, pretrpeti taj glupi strah! Kako objasniti da strah još nije nestao, da nije ni iscrpijen ni obezvređen, da ga još ntojtemo osetiti kap što ga je osetio prvi smrtniJk?
Pošto se u svakome od nas bore fanatik i varaiica, nikad ne zna-
Mkm? da se pbradmo. m
m
Isposnik je odgovoran samo za sebe ili z,a sye; ni u kom slučaju za vekoga. Povlačimo se u samoću da ne bismp morali m 0 kome da se staramo; dovoljno nam je što imamo sebe i svet.
- w$ta radfte? Sta priprema^e?M Da ii bi se iko usudio da se oyako pbrati Pironu ili Lao Ceu? Ne pnhvatamo da nam se postavijaju pitanja koja ne bl mogia da se PP.stave našim idolima.
Da sam siguran u svoju ravnoduinost prema spasenju, bio bib dalekp najsrećniji čpvek.
Eo pritodi sam tojiko nespremao za btto l»kav poduhvst da nii je, pre nego 5to odiučim da 'se ičega latim. potrebno da prettstaro neku biogra&ju, Aleksandratti Džingjskana.
122
H
Z A iM m p N E
m
m
*
L'MILM.SIORAN
Nažu' sfarost toebai dta>učinii podiio%vomt zadbvoljjstivG)šfo.)jjadbm zai dipugimi nestajui swi onii kojji sui ui nas;verovai^, aikoj^v^eneinožiBf mo da razočaramo.
Svakaiteorijskai fojimul'aikojja iskisne u toku sna, prekida njegpV' iokSnoriisuidog^đajji €mi se.jjedan' od nj;h>pretvori upmblem il ^TŠiioikriićem^miisenaglri;hudhnOi „M'ishti” dok spavamaje anor jngljja^estaikodl porištenih,, npravo koil onih koji loše spavaju, jer njihovemuke, ife',moeiiumoć,, dbbijjajju oblik definicija.
Volim da se raspričam o posmuću;, v o fai diai žiinmi nai raeum Pnobitnog greha. *
Stavljamo sehe na\ muke k, mučeći se, stvaramo sebi „savest”; a zatimsaiužasom otkrijemo da više ne možemo da je se rešimo.
Kad bismo mogli da postanemo neponizljivi!
Supiotno uobićajenoj tvrdnji, patnje nas vezuju, zaldvajui zai žhvL' to su mzšepatnje, laska nam sto ih osećamo, one potviduju da smo bića, a ne saUastL A naša gordost što patimo toliko je jaka da je ftadmašuje jedino gofdost što smo propatilL
l ’ pgofćeooj borbi koju vodi za spas prošjosti, žaljenje je naše
Nelagodnost koju oseeamo posle neke gadosti najpogodniieje stanje za razmišljanje o sebi, ona se čak i ne razlikuje od tog raamšljanja. Zar je onda neobično što svaki put kada nas spopadne imamo utisak dia smo sebe najzad upoznali?
Subverzivan je jedino duh koji dovodi u pitanje obavezu da postojimo; sv\ ostali, na čelu sa anarhistom, nagpdili su se sa ^postavijenira poretkom.
>edino orude proćv mlađicz zaborava: ono j nije ništa drugo do pamćtDfi kojeprdaa u napad. \fasknava/ud bezbroj epizoda i po itofp ib ttkrivf/ujoa ooo nam nudi idjeoe verzije našeg ihott, i zMo Bftmi Emamo da zafavabmo što nam se on dni istovremeoo i jadbn i ifpunjea
Razdoblja koja najviše volim: doba pećinskog čoveka i \ek proivditeljstva. Ali pritom ne zaboravljam da su pecine dovele do Istorije, a saioftidoGiljotine.
124
txtu XI
ZADAVLJENE MISLI
RAX
Svuda tdo ra novac. Alt koliko može da vredi subvencionisano tdo? - R&nije se rađalo iz ubedenja ili slučajno; danas, da bi sedobila socijalna pomoć. Tolika proračunatost može samo da naudi kvalitetu spermatozoida.
Tragati za smislom bilo čega više je svojstveno mazohisti nego naivnom čoveku.
Spasenje je svest o našoj potpunoj, temeljnoj razorljivosti. Ali imati neprestano na umu da smo razorljivi znači suprotstavljati se našim najdubljim težnjama. Da li je spasenje protivprirodan podvig?
Budući da sam neozbiljan i nepovezan, amater u svemu, jedina neprilika koju sam temeljno upoznao jeste ta što sam se rodio.
Trebalo bi baviti se filozofijom kao da „filozofija” ne postoji, kao pećinski čovek zaslepljen ili preplašen povorkom nesreća koje promiču pred njegovun očima.
126
Ufivofi upattiji - ovo osećanje, a i sam izraz, nalazimo kod Homerj,kaoizuzetak, razume se. Da bi dobilo opštiji karakter, trebalo je sačekati novijavremena. Dug je put od epa do intimnih dnevnika. *
Zaljude se ne bismo zanimali da se ne nadamo da ćemo jednoga danasresti nekoga ko je u većem škripcu od nas.
Kad ih zatvorimo u neki skučen prostor i hranimo isključivo hemijskimproizvodima kojima se mi kljukamo, pacovi navodno postajumnogo opasniji i agresivniji nego obično. Osuđeni, budu li se i dalje množili, da žive jedni preko drugih, ljudiće se mrzeti mnogo više nego ranije, izmisliće čak i neke neobičneoblike mržnje, uzajamno će se razdirati kao nikad pre i izbiće opšti građanski rat, ne zbog nekakvih zahteva, već zato što čovečanstvoviše neće moći da podnosi vlastitu sliku. Već i sada, ako bi i za trenutakmoglo da sagleda budućnost u celosti, ono ne bi otišlo dalje odovogtrenutka.
Prave samoće ima jedino tamo gde se razmišlja o hitnosti molitve- molitve posle Boga i same Vere.
127
i
EMIL M. SIORAN
Treba sebi neprestano ponavijati da sve što nas čini radosnim iii tužnim zapravo nije ništa, da je sve to savršeno smešno i prazno. ... Pa lepo, ja to sebi ponavijam svakoga dana, a ipak se i daije radujem i rastužujem.
Svi smo mi na dnu pakia ćiji je svaki trenutak pravo ćuđo.
POGOVOR PA R A D O K SI E M IL A S IO R A N A
O d 1986. do ovog ća sa iz illo je v iše k n jig a Em ila S iorana, starih i oovih, njegovih tli p is a n ih u sa ra d n ji s njim i o njem u. (U su šti-
ni, Sioran i ne u m e g o v o riti n i o ćem u dru g o m , sem o sebL) D va w naslova p rev ed en a sa ru m u n sk o g , đva p rv i p u t objavljena, a pojavile stt se i rasp rav e o n jeg o v u d elu , kao i razgovori s piscem . Hovoobjavljena dela su Vežbe iz o božavanja i P ristajanja i kletve, su objavili Silvija Ž odo i n em ać k i pisac Bergflet, raspravu oddu dala je M arijana S ora, a ita m p a n i su i prvenci N a vrhuncim a oiajanja t Suze i $veci, u p re v o d u sa ru m u n sk o g a. Ć itava mala biblitttka opuskula! ktsac koji uporno odoieva pozivim a iz novina i sa televizije, od koj#g niko )oi nije uzeo intervju, pristao je da sc ispovedi pred Ijudim a Od pera i untverzitetskim profcsorim a; njihova mu se znaliželja ućinil» piHlstkajnom I prlhvatljivom . Ovo utoliko prc što se u novije 12V
PARADOKSI EMILA^'IORAKA EMIL M. SIORAN
vreme sve ređe i sve neradije sam prihvata pera. Zatočenik najviših1 ideala stilskog savršenstva najzad je sebi dopustio nešto predaha, i prepustivši brigu oko traženja tačnog izraza svojim sagovornicima. Nesklon i nevešt u opisivanju životnih činjenica, on taj posao, evo, ostavlja intelektualnoj posluzi, diktirajući u pero ono što mu se činilo nedostojno neposrednog predstavljanja i tumačenja. Još jedan život i još jedno delo se, u sumraku stoleća, pred našim očima zaokružuju i okončavaju. Sioran će kroz koji mesec napuniti osamdesetu godinu života. Nepriznati usamljenik, nastanjen u jednom potkrovlju u blizini Luksemburškog vrta, kojeg sam upoznao početkom sedamdesetih kad sam> za Maticu srpsku, prevodio Kratak pregled raspadanja, on je u međuvremenu postao prihvaćen i priznanjima obasut stvaralac. Na povoljan obrt su uticali nekoliki činioci. Sredinom sedamdesetih popustio je intelektualni teror levice koja je ovog pisca odbacivala kao nazadnjaka i mračnjaka. A onda, i francuska književna scena se prilično ispraznila, pa jeMo delo najzad moglo biti primećeno i ocenjeno po zasluzi. I tu dolazimo do prvog među mnogobrojnim sioranovskim paradoksima. Dugo, tvrdoglavo odbijanje učestvovanja u životu Polisa, uporno stranstvovanje u životu prve književne republike Evrope završava se> ipak, jednom vrstom posvećenja. Preiprošle jeseni pisac je dao na znanje Francuskoj akademiji da će morati odbiti ponuđenu nagradu, uz koju je išao novčani iznos od 200.000 ffanaka; žiri se predomislio i povukao odluku. Novine su, međutim, objaviie da je književnik pokvario igru što je u javnosti odjeknulo jače nego da je nagrada ćutke i smemo primljena. I švedska akademija je upozorena da ne dovodi sebe i pisca u neugodan položaj. Večiti izbegliea, stranac i pred poiicijom, i pred Bogom i pred ijudima, prorok Jeremija iz petog pariskog kvarta pažljivo se čuva svih prilika i ustanova u kojima se deii siatka vodica uspeha i slave, strahujući da bi ona mogla razblažiti svetu gorčinu koja ga je održala u književnosti i u 130
tu. Ispostavlja seda se jedan od žešćih oblika zadovoljavanja tašonesastoji u njenom ofeuzdavanju, i da slasti, koje osvajaju kroienjemsamoljublja, prostodušni robovi sujete nikad neee upoznati!
Rana dela, ppjavljena odnosno 19 5l; u Rumuniji, Na I vrhuncim$ajanjai:Suze i^yeci (Re culmile disperarii i Lacrimi si I sfnti),anedavno prevedena na francuski, pokazuju da je Sioran, od 1 prvihredaka do poslednjih objavljenih straniea, pisac jedne jedine I laijige,nosilacjedne jedine poruke. Srž te poruke, suština tog oseeaI njasvetadade sepvako izraziti: mi ne pripadamo ovom svetu, nikad I seistinski nećemo uključiti u postojanje, koje je nesavladljiva muJca | duhu.Ovo je psećanje iskazano u brojnim kratkim ogledima, zapi1 simai fragmentima, šioženim oko pojedinih tematskih žarišta, i u ] britkimvarijacijama na temu prvobitnog krika i prvog jecaja. Zbog I togasesvakašpranova knjiga može čitati spreda i otpozadi, redom I * preskok, onako kako se sama otvori. Već posle desetak stranica, I iitaocubiva j^no^3^.^§ac- žčl^ da kaže”, -posle čega mu ostaje da I uživau lucidnim, namahove jednoličnim varijacijama. ^ranovski patadoks, kao oblik mišljenja i razotkrivanja suštine 1 s^var*>jeste jedan ^krobatski kolut preko glave. »Čovek je gotov, on 1 ^ivažiyi mrtvac ne onda kad preštaire Vpleti. ^ee kad prestane mrze| Ovom seiormulacijom niasrće na opšte prihvaćeno iskustvo, na | onudrugu, svima znanu maksimu, po kpjoj je čovek mrtav od časa | kadprestane voleti. To je, dakako, tačno, ali bi se i suprotna tvrdnja još kako mogla braniti. Sioran uživa u ovakvim nasrtajima na viadajuću logiku, a Što se poneka kamenica, hitnuta na njenu tvrđavu, odbija od zida i ranjava njega samog, on za to ne mari. Njegovi su aforizmi stenogrami večnog monološkog spora sa ustrojstvom sveta. „Odlomak, jedini rod primeren mojim raspoloženjima, jeste ponos preobraženog trenutka. sa svitn protivtečnostima koje iz toea Droizilaze. Delo duga daha. podvrgnuto aahtevima konstrakZ no opsesiiom jedinstva. odveć je koherenmo da br brlo 131
razliv en o u
rolotinju i jasnoću. Ka"».
M- 8I0HAN
istinito," Ovde se, dakalto, nema na umu umetnička istina, nego ver> nost odražavanja. Siorannije umetnik, več dokumentarista svogočaja, Jetopisac svojeizgubJjenosti u svetu. Bekstvomiz rodnog gnezda tase izgubJjenost nijezaJeČila, negoje postala još surovija i oštrija. EmiJM. Sioran rođenje 8. aprila 1911. u selu Ravinari, u Erdelju. Otacmuje biopravoslavni sveštenik. Od 1928. do 1932. studira filosofijuuBukureštu. Izučava Bergsona, čita Kjerkegora i Šestova, pada pod uticaj nemačkog filosofa Zimela (1858-1918), a Propovjednik I Jov su mu stalno kraj uzglavlja. To su godine tesjkobe i nesanice, u kojima nastaje delo Na vrhuncima očajanja. Knjiga se prodaje, publika je zgranuta. Pročitavši je, piščeva majka zaključuje da se:s. njenimsinomdešava nešto ozbiljno i opasno. „Jedan lekar-specijalista, kojegje u vezi sa mnomkonsultovala, i $kojimsam^ou neku ruku sastao, bioje ubeđen da imam sifilis. U intelektualnimkrugovima Istočne Evrope ta se bolest visoko kotirala. Uprav:Q sam bio pročitaoknjigujednogSrbinakoji se trudio da dokaže kako zaljude koji nisu imali sreću da dobiju sifilis u životu vise i nema nikakve nade. Trebaloje izvršiti ispitivanje krvi bjalazje bio r^o^e^avajuć. ’Krvvamje čistsCpobedonosno objavi lekar. ’Šta, niste zadovoljni^ *Ne, zaistanisamo(%ovoriL” „Mislilackoji misli protiv sebe”, Sioran počinje od bodlerovskog osećanjanepopravljivosti i neizlečivosti; nesanicama i iracionalnim strahovima on se ponosi kao milošću nebeskom, a smrt ga neprestanovuče, očarava i užasava. Akoje, po Kamiju, samoubistvojedini ozbiljanfilosofski problem, onda Sioran, po dubini posvećenosti ovompredmetu, ide u red najizabranijih svetskih duhova. Dakako, i Kami i Sioran su prirodni misliod izvan sistema, gde je stvar slobodnevolještaćeseuzeti kao središte i opsesivna tema razmišljanja. Sanda Stolojan, prevodilac Suza i svetaca, koji su u skraćenom obliku izišli kod izdavačke kuće L’Herne, smatra da je francuski jezik učinio Siorana piscemkakav danas jeste. Na ovom se iđiomu 132
kojima misao ■
nogo u vrst,
tuh sredstava. U m ladosti, lirska žica je m nogo jača; tom e |e doprinosio m aternji jezik, neprecizan, ali sočan i penušav, ui je autora upućivao ka zabranu n acio n a ln e tra d ic ije . P oetičnost i
ztam o
W gjezika bila je u suprotnosti s onim što je o n im ao i h te o d a k a ž e . Stolojanova napominje da Sioranovo p isan je tre b a g le d a ti u s k lo pubalkansko-latinsketradicije izrugivanja. M irčes V u lk a n esk u , n a jedaommestu, heleži da rum unski d u h o d lik u je te zn ja k a u n iš te n ju protivmka, posle čfega .se napadač povlači u fa talističk o m ire n je sa sudbmomMe^znam koliko.p^o,važi za sve R um une, a li n e m a n ik a kvesumuje-daj^sm enjivanj e divlj ih u zleta i te šk ih k lo n u ć a, z a le ta i odustaj^^^||^l^tah3L2L odlika Sioranove sin tak se. e ie sudbinski lom u d u h o v n o j i stv aJoš jed an p arad o k s: d a b i se ro d io jLkoj književnosti kakva je fran cu sk a, o n je l|biao Pisac će, p o to m , celog; života sebi hrabrosti da rask rsti sa životom . a n ik a d m u aeće^pasti na um daj|^odbacivanjem m aternjeg jezika, o n takav. samouMački koiak'već učiiuo. Izveo ga je tako uspešno d a ga, k ao i svaki nartvac, nije niti naože biti svestanl Zbog toga on i n e razu m e Simon Vejl, koja kaže da je za pisca opasno prom eniti jezik koliko je za istinskog vernika opasno prom eniti veru... Veliki Sioranovi prethodnici, kojima je ovaj preobražaj uspeo> jesu D žozef K onrad i Vladimir Nabokov, obojica prozaici. N ijednog pesnika. Jezičko preperjavanje pisac je iskoristio da bi se osiobodio jednog dela emotivnog prtljaga i kuiturnog nasieđa s kojim a nije znao kud bi ni šta bi. Odbačene su poetične izmagUce, kojih, izgleda, im a u svim baikan skim jczicima, poSto je naša m entalna struktura j j j j j g 133
EMLta.ŠKi£M
ilfeg^Ve žefie
Miijč Vfdl m§® |t # $$ sa gofe® ištii^ nom. Fr€n!<§t$šfcf$$ švđjifl štf@gim! i @e]pfiieH|%olL širitiafcsorriv pišću! Li poeetkii llio ' na „ludačku koMfttf* Žtf SMš^ M 1-kanske baffearogefiije, ižlažak iia Ovaiatf išpit |e veMai ižažOvjVMe^ na logika Dekartovog jezika može potvfditi bogatstvo sto ga u sebinosimo, ali nam, isto tako, može otkfiti Veliku nezfelost i pfažninui Između sočnosti i otmenosti, mutne sVeobuhvatnosti i jasnih pogodaka, za Siorana nema dvoumljenja. Još jedno pitanje se fažfešava paradoksom: očaran poezijom, Sioran kida sa poetičnostima koje mu obezbeđuje maternji jezik i izlazi na brisani prostor logičkog diskursa. Raskid je izvršen u knjizi Kratak pregled raspadanja, u kojoj još ima zavičajnog daha i baroknih naplavina. „Slasno mučenje”, to jest, usvajanje novog jezika, trajalo je od 1937. do 1947. (Tada se, već, pokazalo da se pisac u zemlju ne može vratiti i iz političkih razloga.) Prvu knjigu, Precis de decomposition, (Kratak pregled), pisao je nekoliko puta zaredom, da bi na noviji, ubedljiviji, velikom svetu razumljiviji način kazao ono što je pokušao izraziti u Vrhuncima oćajanja i Suzama i svecima. Već i glavna reć naslova, ono pakleno, Školsko, neumoljivo precis obavezivalo je na savršenu jasnoću. Ideal, Što ga je tada Sioran sebi postavio, bio je: dostići izražajnu providnost moralista iz XVIII veka. Oko sredine našeg stoleća, francuska književnost ulazi u izrazito nepesnićko i antipoetsko razdobljc svog razvoja, 1 rumunskl uljez se, od jrrvog koraka, priklonio njenom ukusu, Skcptićan, gorak i podrugljiv prerna duhovnoj situadji Hcksagona, Sioran ćc, istovreTneiut, distjplinovarjo pribvatati osnovna ogranićcnja i mcrlla Što ib je ta siluacija nametala. Kultura, kojoj u celom svom dclu proriće skotu i r>eurnitnu propast, istcrvrcnicm; jc ncŠto Što ga oĆarava, sa ćirne i/j da se, u svakom pogledu, usaglasi, U Francuskoj Jc* vcll, naućio svej svp, pa I lo šta u Ijudskmn žlvotu trcba da znaĆi hra rm, J*vakog je julra, u jcdnom rnalom pariskom hotclu, pratio dugu 114
iOgft
ćč
§ft$fcio je>đia: obed frio že p o s t a ti o b re d - f i e s to š t o p r e v a z i •za(^ovolja!vmije ^efr^ ž iv o triih p o t r e b a . „ T e k u d v a d e s e t edmojsam pojnii©' srnisao je d e n ja , r a z u m e o s a m o n O š t o j e u t o m svakodnevnom poiiižavanju: feitrio i je d in s tv e n o . I t a k o s a m p r e s t a o da budern životifija” O vo, ifiače, g o v o ri č o v e k k o ji j e n a jv e ć i d e o životaproveo pođ stro g o m d ije to m , i k o ji m o r a z n a ti d a s u P l a t o n i Aristotel uzimali za o b e d p o jedlriu s u š e n u r i b u i n e k o li k o m a s li na. Sioranovskim p ro tiv re č n o s tim a n e m a k ra ja ; o n ž iv i s n j i m a i o d njih. Koliko je zgranut n a d d e k a d e n c ijo m Z a p a d a , to lik o j e n j o m e i ushićen. Bez nje, d ekadencije, k u ltu r a se n e m o ž e v in u ti d o v r s n o s t i i istančanosti; nažalost, o n o g č a sa k a d d o s tig n e z e n it, p o č in j e i n je noumiranje. „Propast Z a p a d a ” z a n j je n a jo č ig le d n ija u z e m lji u k o joj je potražio sklonište: » F ran cu sk a, p o s e b n o , p ro la z i k r o z is to rijs k i zamor, jer se ona, u E vropi, n ajv iše ra z d a v a la . A k o je to n a jc iv iliz o vanija zemlja, ona je i n ajran jiv ija, n a jis tro š e n ija . J e d a n n a r o d j e u opasnosti od časa kad prozre u stro jstvo , to je s t, k a d d o s tig n e s tu p a n j istančanosti koji, neizbežno, za nj b iv a k o b a n .” Emila Siorana m nogi d a n a s sm a tra ju n a jb o ljim živ im s tilis to m francuske književnosti, što u sre d in i u k ojoj se ta v rlin a n e g u je v ek o vima nije maio prižnanje. R ekao b ih d a je u ovoj p ro c e n i p ris u ta n jedan ozbiljan ncsporazum . U n ašem se v re m e n u p iše n eb riž ljiv ije nego u proŠlosti, ali su se p ro m en ila i m e rila d o b ro g p isan ja. D a sc nc teži stilskom savršenstvu p o svaku cen u , n eg o iz v o rn o sti I fekladnosti izraza s onim Što se im alo reći. O n o čem u izraz valja da se približi, što treba da uhvati, jesu teško kazivo i nekazivo; što I blbtavo iskazano, ćcsto je dosadno i bez dubljeg značaja i težinel Sioranov stiiski ideal jc starinski: u izraz se pretačc sam o o n o što je u *ebl domišljcno i do kruja rasvetljcno, što sc u rečenici odražava kao Ubleštavom oglcdalu, Sioi anov stil je savršen... po cenu nesavrem enosti i vanžlvotnostl. Ncmllosrdan prcsuditelj svemu 1svaćcm u, p a i 135
PARADOKSI EMILA SIORANA EM'II M SIORAN
________________________ ________ 1
samom sebi, on mi je, jedanput, u uličnoj šetnji, dao najbolju ocenu J svog slučaja, rekavši: - Vidite, mene slave kao stilistu, a u stvari, ja sam se izveštio jedi-1 no u iskazivanju nekih apstraktnih tema i razmišljanja. Kad bi mi j palo u zadatak da opišem ovu ulicu, sve ovo što sad, oko nas, ljudi čine i govore, ja to ne bih umeo da izvedem... Ono što je najvažnije u jednog pisca, jeste ton. „Ton, to je nešto više od talenta, to je njegova bit.” Izmrvljenom i obespućenom duhu Zapada Emil Sioran je ponudio estetiku fragmenta. Reka istorijskog smisla je presušila, „središte je popustilo”, celinu niko ne vidi. Živi se od trenutka do trenutka, misli od slučajnosti do slučajnosti. Deset knjiga, koliko ih je napisao, variraju nekoliko srodnih tema, i to u jednom ključu koji nije ni filosofski, ni pesnički: za prvo piscu nedostaje smisao za gradnju sistema, a za drugo čvršća veza sa životom i ukopanost u jeziku. Sumu ranih iskušenja i saznanja daje Kratak pregled raspadanja (1949): ovaj praskav ogled s opakom nasladom izlaže ulogu zla u istoriji; vrline svetosti i ponori poročnosti u njemu se izlažu sa stanovišta nekog kome su oba izbora tuđa i nedostupna. Svest je prokleta time što samu sebe proniče. Mislilac izvan sistema i protiv njih, pisac se na jednom mestu pita: „Nije li loša probava bogatija zamislima od parade koncepata?” Da, svakako, pogotovo ako je ono što treba svariti - sama povest ljudske vrste! Silogizme gorčine (1952) odlikuje nešto ublaženiji ton; u ovoj knjizi se prvi put iskušava aforistički oblik. P o k u š a j ž iv lje n ja (1956) priziva „Življenje je stvar uverenja, jedan oblik negodovanja protiv očiglednosti” Ostaje nam da biramo između iluzije ili životnu obmanu.
samoukidanja. Sioran tu vojuje ne samo protiv svojih zabluda nego i protiv ranijih pobijanja svojih zabluda. Istine, s kojima se ne može živeti, vaija odbacivati. I z la z je u p u s to lo v in i stila , a što se života tiče, tu ćemo brigu prepustiti onima k o ji nemaju pametnija posla...
„
0gkduo
reakcionarnommišljenju (1957) S ioran o tk riv a d u -
hovnusrodnost sa Ž o z e fo m de M estrom (1753-1821), v elik im p ro tivnikom revolucije i napretka; on je o čaran „rečitošću njegove zlovoije” Zaključak: da je De M estr bio trpeljiviji i u m eren iji, n e bi biotakodobarpisac. Istorija i utopija (1 9 6 0 ) je z b i r k a n e š t o d u ž i h o g l e d a u k o j i m a s e strahota postojanja n e r a z m a t r a s a s t a n o v i š t a filo s o f ije , v e ć u k o n tekstu istorijskih z b iv a n ja . K o le k ti v n a i s k u š e n ja s a m o p o n a v l j a j u ludostiitežnjepojedinaca. I n k v iz ic ija , O k t o b a r s k a r e v o lu c ija , D r a n g nach Osten, C o m m o n vvea lth , N a p o l e o n o v i p o h o d i s a m o s u n a d g r a I dena, na istorijski p la n p r e n e s e n a is k u š e n ja š p a n s k e , r u s k e , n e m a č ke, britanske i fra n c u s k e d u š e . S lo b o d a c v e ta u d r u š t v i m a k o ja s u
I
izgubila životnu s a m o u v e re n o s t; li š e n m r ž n je , č o v e k b i p r e s ta o d a deluje kao ak tiv n i č in ila c is to rije . U Padu u vrem e (1 9 6 4 ) iz r a ž a v a se s ta v d a je p o v e r e n je u m o ć j spoznavanja o sla n ja n je n a je d n u fik c iju . Iz g u b iv š i p r v o b i tn u n e v inost, mi sm o p a li u v re m e , i o n o n a s je z a ro b ilo . S ilu k r e ta n ja živ o tu daje ono što je ir a c io n a ln o ; g lu p o s t je v ita ln ija o d m u d r o s ti. Z li demijurg (1969) p o n o v o se b a v i p r o b le m o m zla. Ž iv o t je p lo d je d ne giupe p o g rešk e, je d n o g z a s tra n je n ja ; o n je u v re d a n a n e ta č isto ći nepostojanja. Z lo je p o k re ta č k a sn a g a isto rije ; d o b ro ta n e z n a za potrebu stv aran ja . „ M i sm o tv o re v in e izišle iz r u k u n e k o g n esrećnog, zlog i p ro k le to g b o ž a n stv a ...” S vaka v la st, a b o ž a n sk a p o g o to v o , opstaje n a sili. „N ik o se n e b o ji i n ik o n e p o štu je b o g a koji je rasfiićkao svoj k a p ita i surovosti.” N ezgoda zv a n a d o la za k na svet (1973) je zb irk a a fo rizam a koji se izruguju b e sm islu p o sto ja n ja . Ž iv o t je n ep o jm ljiv k oliko i sm rt, ako nije još nepojm ljiviji. B u d n o stan je je z am o rn o , svest nas iznuruje, a p o v ratak u p re tp o sto ja n je je nem o g u ć. R asptnjanje (1979) o d raiava duhovno stanje ćoveka rasp eto g izm eđ u ilv ljen ja i spoznavaB rvnr. sto osmišljava povest, to su pogreSke. R aspett sm o tzm eđu
J
i
f
EMIL M. SIORAN
među kojima su mnogi Sioranovi prijateljL Tu su sabrani ogledi i j napisi o Mišou, Beketu, Čeronetiju, Mirčea Elijadu, Sen-Džon Per- I
I
su, Rožeu Kajoa, Borhesu, Valeriju, Vajningeru i, ponovo, oDeMes- I fru, Sioran-skeptik nam daje uzor bezrezervnog obožavanja dragjh 1 m u pisacai mislilaca, Niko se, u pisanju pohvalnica, ne može upo- I rediti sa skeptikom koji je uspeo da nadvlada svoje sumnje i rezerve. ] Knjiga Prihvatanja i anateme (1987) donosi aforizme o pustoši, 1 razočaranju, srozavanjubiča, ali u nešto drukčijem tonalitetu. Pisac 1 kao da je postao trpeljmji. On govori o onoj svetlosti što se, bez naše j volje, u izvesnim trenucima ukazuje pred očima. Taje svetlost uvezi ] sa nadzemnom miloštom. „Svaki p ut kad mi se budućnost prikaie ; prihvatljiva, učini m iseda m ejepohodila miiost” Emil Sioran je izgnanik koji se osećao kao tuđinac i u prostoru, i uvremenu, i uIjudskom drustvu, i u kuJturi kojoj je, takoreći protiv I svoje volje, dao nesumnjiv doprinos. Ranu balkanskog porekla nikad nije preboleo; sebe i druge mučioje njome, stideći se pomrčine izkojedolazi, i na savglas objavljujući svoj stid, u nadi, valjda, da će gasetakoosloboditi: „Kako sesavladati, kako zagospodariti sobom, kad čovekdolazi iz zemlje u kojoj se na saJiranama urla?” GJasna kuknjava na balkanskim grobljima nije ni najtužniji, ni najružniji prizor koji se na našoj planeti danas može videti. Zbog eHkasnosti aforizma, pisacponekad žrtvuje ponešto od duševnosti i uviđavnosti prema slabima i neukJjučenima u tzv. veliki svet. Kidajući sa svojim poreldom, usmeren elitistički, Emil Sioran je često upadao uprvi od sedamsmrtnih grehova, koji se zove gordost. Nije najmanji paradoks da je ovaj metek i duhovni proleter, beskućnik i monah, celogživota, politički, stajao na desnici...
^ ^ ž š v o ts v im m o g v ^ im u v r e d a m a ,o v a jp is a c n ije š te ^ ^ E v o n e k ih s a m o k a r a k te r is tiic a , k o j e s e m o g u n a ć i u n je g o -
neizdržljivih istim i spasonosnih varki Za šta god se odlučimo, bićemo na gubitku. Vežbe iz obožovanja (1986) su zbirka portreta poznatih pisaca, ;
_____________ P A R A D O K Si E M IL A S IO R A N A
U delu: sto lp m k b e z s tu b a , h o h s ta p le r p o n o r a , s k o r o je v ić n e u r o z e , I
za kleti n e p r ija te lj m a k r o k o s m o s a , J o v u p o tr a z i z a g u b o m , \ntej beznađa, b e z v o ljn ik N ir v a n e , p la č ip e v k a p o m ilo s ti b o ž jo j tr o glodit o b u zetp ro la zn o šču , z g a đ e n ik , J o v u r a z u m lje n u s k o ti m o r a tis ta , befi-Buda, m rtva c u sv a k o m tr e n u tk u ž iv o ta , r a z b e š n je n ik k r o z m e ta jort, mislilac o d p r ilik e d o p r ilik e , le n i i k lo n u li S k it, p u s tin js k ip r o p a Hgenije, m rtvo ro đ en če v id o v ito s ti, s tro g o o b je k tiv n i b e z u m n ik , u č e n i
pakosnik, k riv o tv o rite lj z v r k n u t m e ta fiz ik o m ...
Dođoš, lzgnanik, uldeti stranac, Sioran sebe rado upoređuje sa varvannom koji se, u decenijama umiranja Rimskog carstva, ušunjao u prestonicu i uživa u svetu koji je sve svoje sklonosti i ukuse doveodo vrhunca, i čije raspadanje oslobađa opojne mirise, a dogorevanje obasjava sva obzorja. Žitelji francuske prestonice za ovog apatrida su „nekolnko miliona prznica nagomilanih na obalama Sene, koji su, svi odreda, „obuzeti jednom noćnom morom, dok im ostatak sveta zavidi.” Govoriti o očaju sa nesumnjivom stilskom perfekcijom i klasicističkom merom jedan je od onih Sioranovih p a r a d o k s a na kojima se kritičari, ne bez zlobnosti, često zadržavaju. Pisac im odgovara da se užas postojanja savlađuje stilom. Očaj je veliki majstor u pronalaženju upečatljivih sintaktičkih obrta. Sagledan tako iscela, i sa tolikim parti pris, život u Sioranovim knjigama biva u izvesnom smislu beživotan. U stvari, sve što iz te, astronomske perspektive o njemu reknemo, i tačno je, i netačno. Ono što ovom viđenju izmiče, što mu se suprotstavlja, jesu pojedinosti: sasvim određena bića, travke, delovi dana i noći, predeli, trenuci... Postoji jedna tajna života k o ja je s one strane svih naših istina i laži; ona je poznata Prirodi, i Poeziji. Sioran se Prirode užasavao, a Poeziju je voleo na pasivan način. Imao H pesničkog temperamenta, ali nije imao pesničkog dara; u tome je, 139
138
EMIL M. SIORAN
možda, sva njegova nesreća. A taj se nedostatak nikakvom dosetkom , nikakvom inteiektuainom operacijom ne da nadoknaditl Paradoksima i aforizm ima istina se iznenađuje na spavanju, savlađuje se, za časak, đžiju-đžicu zahvatim a i lucidnim vratoiomijama, aii suština, i dalje, ostaje ono što se prepadim a nije dalo uhvatiti... ... Kađ sam ga posieđnji put sreo, Stari M ajstor m i je izgledao um om iji nego ikada. Bio je, po običaju, n a rečim a predusretljiv, ali u biti odsutan. Kopao je po biblioteci, donosio knjige koje su mi nedostajale, a sa lica su m u se čitala pitanja: Dokie? Čemu? Zasto? Ispratio me je do stepeništa i - kao i p ri svim ranijim posetama upozorio me da sagnem glavu proiazeći kroz niska i čudno iskošena vrata, ona ista na kojima sam ga, pre dvadeset godina, prvi put sreo. Dok sm o se razmimoilazili u tesnom hodniku, pogleda me svojim žalosno-smešljh’im oćima, i prom uca: - Biago vama, vi ste tako vredni, tako p u n i života... - Iz oćaja - odgovorih. - Ha, iz očaja! To je tako lepo: biti živahan iz očaja! Ovaj tipično sioranovski o b rt izbacio sam da bih pisca utešio. Hteo sam mu reći: »Ne m orate m i zavideti, nije kod m ene tako veseio kako vam izgleda.. Siiazeći niz stepenice, ućinilo m i se da je, o d svega što sam tog popodneva govorio, on ćuo jedino tu, više njegovu nego moju rečeniciL M ib va n D anojlićy 1991.
m m * inmiouiu H M III
140
SADRŽAJ
ZLIDEM IJURG ......................................................................... N O V IB O G O V I.........................................................................
17
PALEONTOLOGIJA................................................................ SUSRETISA SAM OUBISTVOM ..........................................
46
N EO SLOBOĐ ENO .................................................................
66
ZADAVLJENE M IS L I.............................................................
80
. POGOVOR: Paradoksi Emiia Siorana .................................
120
Related Documents
Emil Sioran: Zli Demijurg
March 2021 0
Emil Sioran - Zli Demijurg
March 2021 0
Emil Sioran - Krik Beznadja
March 2021 0
Emil Sioran Razgovori
March 2021 0
Emil Sioran - Krik Beznadja
March 2021 0
Emil Sioran - Pad U Vreme
March 2021 0More Documents from "Anankaananka"
Agamben - Otvoreno - Covjek I Zivotinja
March 2021 0
Moris Bares ~ El Greko Ili Tajna Toleda
March 2021 0
Herman Dils - Predsokratovci (fragmenti) 1
March 2021 0
Georg Bihner - Dantonova Smrt
February 2021 0
