Helmut Hark-leksikon Osnovnih Jungovskh Pojmova

Helmut Hark

Leksikon osnovnih jungovskih pojmova Preveo sa nemačkog Zoran Jovanović

Beograd, 1998 DERETA

Naslov originala: Helmut Hark Lexikon Jungscher Grundbegriffe Objavljeno u saradnji sa WALTER - V E R L A G AG Zurich i Društvom za srpsko - nemačku saradnju iz Beograda © Walter Verlag AG, 1988 i DERETA, 1998

SADRŽAJ PREDGOVOR ALHEMIJA AMPLIFIKACIJA ANALIZA, ANALIZIRATI ANDROGIN ANIMA ANIMUS ARHETIP ARHETIP DETETA ARHETIP MAJKE ARHETIP OCA ARIIETIPSKI SNOVI ASOCIJACIJA CELOV1TOST DUŠA EGOUSNU ENERGIJA, PSIHIČKA EKSTROVERZIJA EROS FANTAZIJA FUNKCIJA INFERIORNOSTI IDENTIFIKACIJA IDENTITET IMAGINACIJA, AKTIVNA INDIVIDUACIJA INFLACIJA INICIJALNI SAN INKUBACIJA SNA INTEGRACIJA INTRO VERZIJA INTUICIJA INCEST ISCELJENJE JA(JA-KOMPLEKS) KATOLICIZAM KOMPENZACIJA KOMPENZATORSKI SNOVI KOMPLEKSI KOMPLEKS MAJKE KOMPLEKS OCA KONJUNKCIJA KONTRATRANSFER

7 11 14 16 18 19 22 25 28 30 31 33 35 38 39 41 43 46 48 50 53 56 58 59 62 64 65 67 68 70 72 74 77 79 81 83 85 87 90 92 94 96

MIŠLJENJE 101 MIT 103 NESVESNO 105 NEUROZA 108 NIVO OBJEKTA 111 NIVO SUBJEKTA 112 NUMINOZNOST 114 OSEĆANJE 116 OSET 118 PERSONA 120 POEZIJA SNA 123 PROGRESIJA 125 PROJEKCIJA 126 PROTESTANTIZAM 129 PSIHA 132 PSIHOTERAPIJA 134 RAZVOJ, PSIHIČKI 136 REGRESIJA 139 RELIGIJA 141 SAMOOSTVARENJE 143 SENKA 146 SERIJA SNOVA 149 SIMBOL 151 SIMBOLI SNA 154 SIMPTOM 157 SINHRONICITET 159 SLIKA 161 SLIKA GOSPODNJA 163 SLIKA MAJKE 167 SLIKA OCA 168 SNOVI UPOZORENJA 170 SOPSTVO 172 STRUKTURA SNA 175 SUPROTNOSTI 177 SVEST 179 TIPOLOGIJA, TIPOVI 181 TRANSFER 184 TRANSCENDENTNA FUNKCIJA 186 TUMAČENJE SNA 188 VELIKAMAJKA 190 ZLO 192 POGOVOR 195

PREDGOVOR

Ovaj Leksikon o osnovnim pojmovima analitičke psihologije K. G. Junga obraća se svojim čitaocima u dvojakom obliku. U kratkom članku izlažu se osnovne crte određenog pojma na opšte razumljiv način i daju se kratka objašnjenja, a uz najvažnije aspekte tog pojma mogu se pročitati citati iz Jungovih dela. Istovremeno ovi tekstovi mogu da povedu čitaoca ka životnom delu v e l i k o g dubinskog psihologa. Brojne pojmove jungovske dubinske psihologije - na primer: arhetip, Anima i Animus - danas koriste i spominju mnogi. Jungova shvatanja i saznanja o duši ili bar o skrivenom i nesvesnom duševnom doživljavanju za m n o g e su značajna p o m o ć u razumevanju stvari. Jungova analitička psihologija orijentisana je prema ocelotvorenju čoveka i isccljenju ličnosti. Iz brojnih susreta i mnogih iskustava t o k o m poslednje tri decenije imao sam priliku da od mnogih ljudi n a j r a z l i č i t i j i h nivoa obrazovanja i p r o f e s i o n a l n e pripadnosti čujem da im je jungovska psihologija dala mnogostruke podsticaje i pružila pomoć za razumevanje ličnih životnih pitanja. Za mnoge je razgovor o psihologiji Karla Gustava Junga stvar opšteg obrazovanja, a u takvim razgovorima odmah počnu da sc koriste već pomenuti pojmovi: Anima, arhetipovi, individuacija, Senka i drugi. Od kritički nastrojenog slušaoca ne može se sakriti da o onome što

7

se pod tim pojmovima podrazumeva postoji često samo površno poznavanje stvari. To iskustvo me je odavno navelo na pomisao da iz različitih dela za čitaoce sakupim značajne citate o Jungovim pojmovima kako bih stvorio osnovu za pružanje pomoći u razumevanju njegove sve popularnije psihologije. Ovaj L e k s i k o n nema pretenzija naučnog dela, nego se svesno obraća širokom krugu čitalaca koji u Jungovoj psihologiji traže pomoć za svoja životna pitanja i duševne procese, kao što su snovi, imaginacije i maštarije. Polazeći od navedene namere, pojmovi se ne posmatraju i ne opisuju u njihovom istorijskom razvoju niti se porede sa drugim psihoanalitičkim predstavama i modelima. R e č j e , pre svega, o pomoći u razumevanju sadašnjih duševnih doživljavanja. Ova koncepcija Leksikona najviše je u skladu sa osnovnim preoku­ pacijama samog Junga — da se pomogne ljudima da se osposobe kako bi sebi mogli više da pomognu a time i da rade na vlastitom ocelotvorenju i individuaciji. Trema Jungovom učenju nedostatak životnog smisla kod mnogih dovodi do neuroze ili meritorno učestvuje u njenom n a s t a ­ janju, čime se zadire i u religiozna iskustva i spiritualne dimenzije. Iz tih razloga uzeti su i neki osnovni pojmovi iz graničnog područja izmedju dubinske psihologije i teologije (na primer zlo, numinoznost, slika Gospodnja i religija). Trebalo bi izričito napomenuti da uz ove odrednice, kao i uz katolicizam, protestantizam i druge, ne bi trebalo očekivati ikakve teološke definicije ili religiozne formulacije, nego terapeutska iskustva i p s i h o a n a l i t i č k a saznanja k o j a mogu da podstaknu na dalja razmišljanja. Z e l e o bih j o š da n a p o m e n e m da se Jung citira prema Sabranim delima (Gesammelte JVerke - GW), koja su objavljena u kući Valter ferlag (Walter Verlag) u Oltenu i Frajburgu. Radi lakšeg nalaženja citata u drugim izdanjima, navode se paragrafi strana. Dr Helmut Ilark

ALHEMIJA

Kada Leksikon o osnovnim pojmovima analitičke psihologije K . G . Junga počinje uvodnim člankom o alhemiji, onda to, osim svog alfabetskog redoslcda, ima j o š jedan dublji smisao za razumevanje Jungovog dela. Posle postepenog odvajanja od svog učitelja Frojda ( 1 9 1 1 - 1 9 1 3 ) , uslediloje (sve do 1918. godine) intenzivno suočavanje sa njegovim vlastitim nesvesnim i spoznavanje vlastitog „mita", kako to Jung naziva u svojoj Autobiografiji (Erinnerungen). Prilikom istraživanja p s i h o d i n a m i č k i h p r o c e s a k o l e k t i v n o g n e s v c s n o g , arhetipova i procesa individuacije, Jung je došao do saznanja i rezultata koji su ga duboko uzdrmali. Proučavanjem tekstova alhemičara (Das Geheimnis der Golđenen Bliite, 1 9 2 8 - Tajna Zlatnog cveta) i p o t o n j i m s i s t e ­ matskim istraživanjem alhemije (od 1 9 3 4 ) , on je otkrio istorijsku suprotnost vlastitoj psihologiji nesvcsnog (1). I alhcmija jc poznavala i svojim specifičnim simbolima i slikama opisivala onaj isti put kojim danas ljudi koračaju ka svom o c e l o t v o r c n j u i individuaciji. U slučajevima zastrašujućih snova i užasavajućih fantazija svojih pacijenata, Jung jc često posezao za alhemičarskim predstavama i time ukazivao na istorijske korene takvih iskustava. To je najčešće delovalo umirujućc i pacijentu pokazivalo njegovo mesto u duhovnoj i psihičkoj egzistenciji. Iz obilja analogija i odnosa između alhemije i jungovske psihologije, odabrao sam sledeće aspekte, koji mogu biti od opšteg značaja: a) Slike i p o j m o v e k o j i na prvi pogled deluju neobično dražesno, Jung je shvatao kao duhovna i duševna iskustva koja su 11

projektovana na hemijske supstance i procedure. Jung je shvatio da između alhemičarskih simbola i simbola iz procesa individuacije postoje višestruke analogije. b) Postupci pretvaranja hemijskih materijala, koje navodi alhemija, da bi se dobilo zlato, kamen mudrosti ili u retorti proizvelo „dete duše", imaju svoje analogije u psihičkim procesima u terapiji, u kojima je reč o ocelotvorcnju čoveka. U alhemiji se često govori o četiri ili više nivoa alhemijskog procesa k o j i se označavaju kao crnjenje, beljenje, žućenje i crvenjenje. Dubinsko-psihološki ekvi­ valenti su nesvesnost i početno suočavanje sa Senkom, sa rastućim osvešćenjem u vezi sa skrivenim motivima srca i delanja. Žućenje ima svoj ekvivalent u rastućem opažanju vlastitih ideala i u intuiciji, kao korišćenje moći naslućivanja. Crvenjenje ima svoj adekvat u otvaranju nivoa vrednosti u sebi samom, uz pozitivan porast osećanja vlastite vrednosti i povećanja stvaralačkih snaga iz Sopstva (Selbst). Radi opisivanja procesa rasta i transformacije, u alhemiji se često koristi simbolika drveta života. Tu se navodi sedam fiksnih faza transformacije: sadržanost u matemjem i materijalnom; odvajanje; promena; osećanje vlastite telesnosti; dalji procesi diferencijacije i r a z d v a j a n j a ; „ n e b e s k a s v a d b a " , k a o s j e d i n j e n j e duše sa v i š i m Sopstvom; „obićenje" u smislu postati bitan. c) Sledeća središna tema alhemije i savremene terapije je objedinjavanje suprotnosti u vlastitoj osobi i međuljudskoj sferi, kao i isceljenje neurotskog rascepa. Putcvi ka tom cilju i sami metodi su i onda i danas bili i ostali mnogostruki i manifestovali su se u velikom broju oblika. d) Konačno, alhemija je imala j o š jednu kompenzatorsku funkciju u duhovnoj situaciji onog vremena, odražavajući u životu, u kolektivnom n e s v e s n o m mnogih ljudi, one duhovno-duševne snage, k o j e je tadašnje hrišćanstvo potiskivalo i potčinjavalo (na primer, zlo i mračno, odnos prema materiji i telesnosti) (2). Sličnu kompenzatorsku funkciju ima i današnja dubinska psihologija u

12

odnosu prema teologiji i drugim naukama, pri čemu ona povezuje svest i racionalnost sa p s i h o d i n a m i č k i m delatnim faktorima u analitičkoj osobi. (O kompenzaciji hrišćanstva, religija, katolicizam, protestantizam itd.) 1) Veoma brzo sam primetio da se analitička psihologija neobično podudara sa a l h e m i j o m . Iskustva a l h e m i č a r a bila su m o j a i s k u s t v a , a n j i h o v svet bio j e , u izvesnom smislu, i m o j svet. N a r a v n o , t o j e z a m e n e bilo idealno o t k r i ć e , j e r s a m (ime n a š a o isturi jski p a n d a n svojoj psihologiji nesvcsnog. Sada je ona dobila svoju istorijsku podlogu. M o g u ć n o s t p o r e đ e n j a sa a l h e m i j o m i d u h o v n i m k o n t i n u i t e t o m unazad, do v r e m e n a gnosticizma, dali su j o j određeni s a d r ž a j . B a ­ v l j e n j e m s t a r i m t e k s t o v i m a , sve jc došlo na svoje m e s t o : i m a g i n a r n i svet s l i k a , iskustveni m a t e r i j a l k o j i sam p r i k u p i o u s v o j o j p r a k s i i z a k l j u č c i k o j e s a m iz n j i h izvlačio. S a d a sam počeo da s p o z n a j e m šta su ti s a d r ž a j i značili u i s t o r i j s k o m smislu. P r o d u b i l o se m o j e r a z u m c v a n j c n j i h o v o g tipičnog k a r a k t e r a , k o j e s a m uspostavio već p r e k o svojih i s t r a ž i v a n j a m i t o v a . P r a s l i k e i s u š t i n a a r h e t i p a dospeli su u s r e d i š t e m o j i h i s t r a ­ ž i v a n j a i s h v a t i o s a m da bez i s t o r i j c n e m a psihologije a n a r o č i t o n e m a p s i h o l o g i j e n e s v c s n o g . M o ž d a se p s i h o l o g i j a svesti i može z a d o v o l j i t i p o z n a v a n j e m ličnog ž i v o t a , ali j e već z a o b j a š n j a v a n j e izvesne n e u r o z e p o t r e b n a a n a m n e z a k o j a će dosezati d u b l j e od z n a n j a svesti; i k a d a se u t r e t m a n u dođe do neobičnih odluka, onda se j a v l j a j u snovi, čije t u m a č e n j e i z i s k u j e više od ličnih reminiscencija. {Erinnerungen, str. 209) 2) Alhemija, to je s t a r i j a h e r n i j a , u k o j o j su se našle p o m e š a n e e k s p e r i m e n t a l n a hernija u d a n a š n j e m smislu sa opštim, slikovnoi n t u i t i v n i m , delimično religioznim s p e k u l a c i j a m a o p r i r o d i i č o v e k u . U n e p o z n a t e m a t e r i j e p r o j e k t o v a n i su mnogi simboli k o j e s h v a l a m o k a o s a d r ž a j e nesvcsnog. A l h e m i č a r j e tražio „ b o ž a n s k u t a j n u " u n e p o z n a t o j m a t e r i j i i t i m e dospcvao do p o s t u p a k a i putova kuji su slični o n i m a iz d a n a š n j e p s i h o l o g i j e n e s v e s n o g , a oni s u s u p r o t s t a v l j e n i p o z n a t o m o b j e k t i v n o m f e n o m e n u , t o j e s t f e n o m e n u nesvcsnog. F i l o z o f s k a a l h c m i j a s r e d n j e g veka m o r a s e d u h o v n o - i s l o r i j s k i s h v a t i t i k a o k o m p e n z a t o r s k o k r e t a n j e k a h r i š ć a n s t v u , k o j e polazi o d nesvesnog; j e r predmet meditacije i tehnike alhemičara, carstvo p r i r o d e i m a t e r i j e , nisu u hrišćanstvu imali n i k a k v o g mesta i nisu

13

nailazili na o d g o v a r a j u ć e v r e d n o v a n j e , već su slovili k a o n c š l o što

bi

t r e b a l o p r c v a z i ć i . Tuko je a l h e m i j a n e k a v r s t a m r a č n e i p r i m i t i v n e slike u ogledalu h r i š ć a n s k o g sveta slika i i d e j a , kuko je to J u n g d o k a z a o u delu

Psihologiju

i religija

na

osnovu

analogije

između

središnje

predstave a l k e m i č a r a o k a m e n u (lapis) i Hristu. S i m b o l i č n a slika i paradoks tipični su za jezik alhemičara. Oba pojma odgovaraju n e s h v a t l j i v o j p r i r o d i života i nesvesne psihe. Z a t o se, na p r i m e r , k a ž e da k a m e n n i j e k a m e n ( t j . on je u j e d n o i duhovno-religiozni p o j a m ) ili a l h c m i s t i č k a živa jc duh u m a t e r i j i k o j i jc evazivan i b r z k a o j e l e n , j e r se ne da u h v a t i t i . „ O n i m a h i l j a d u i m e n a " , a n i j e d n o ne i z r a ž a v a sasvim n j e g o v o b i ć e , k a o što n i j e d n a definicija n i j e u s t a n j u d a j a s n o o b u h v a t i suštinu j e d n o g p s i h i č k o g p o j m a . {Erinnerungen, str. 4 0 8 )

AMPLIFIKACIJA

A m p l i f i k a c i j a je proširenje sadržaja sna o b o g a ć i v a n j e m i d o d a v a n j e m slika snova s i m b o l i m a iz b a j k i , m i t o v a , r e l i g i j e , umetnosti i svih kulturnih predanja čovečanstva. D o k se preko u m e t n o s t i „ t k a j u " l i č n e veze sa s n o m , putem a m p l i f i k a c i j e se uspostavljaju odnosi sa univerzalnim predstavama i simbolima čovečanstva. Te paralele stavljaju san u jedan širi odnos i time osvetljavaju nove aspekte njegovog značenja. Pri tom je važno da se ne vrši izbor bilo kojeg materijala za poređenje, već da to bude „zvučan" materijal, u kojem snevač spoznaje sebe i svoju istinu. Pomoću ovog metoda, pojedinac može naučiti da sebe vidi i shvati kao deo jednog šireg, arhetipskog konteksta (1). Ovaj postupak pomaže u terapeutskoj primeni za usposta­ vljanje jednog produbljenog i reflektiranog odnosa prema vlastitom nesvesnom i podstiče individuaciju. Pojednostavljeno rečeno, lice koje se izlaže amplifikacijskoj analizi, ili snevač, mogu se uporediti

14

sa nekim ko se egzistencijalno upušta u pesmu, šlager ili muziku i pri tom u sebi otkriva nove strane ( 2 ) . Kritičari amplifikacije se neopravdano pribojavaju da to ua'rduje samo intelektualno i literarno redanje sličnih ili identičnih motiva i simbola. I opasnost psihičke inflacije prilikom primene ovog metoda je isto toliko neznatna kao i prilikom slobodnih asocijacija. (1) Ovo p s i h o l o š k o r a s u đ i v a n j e p o č i v a n a i r a c i o n a l n i m s t a ­ n j i m a m a t e r i j e , t j . b a j k e , mita ili s n a , s j e d n e s t r a n e , i na o s v e š ć e n j u „ l a t e n t n i h " , racionalnih u z a j a m n i h veza s t a n j a , s druge s t r a n e . Da t a k v e veze u o p š t e p o s t o j e , s t v a r j e u p r v o m redu h i p o t e z e , k a o što j e , p r i m e r i c e , ona k o j a k a ž e da snovi i m a j u smisla. Istinitost ove p r e t p o ­ s t a v k e n i j e u priori p o u z d a n a . N j e n a k o r i s n o s t može da p r o i s t e k n e s a m o iz njene p r i m e n e . Stoga je potrebno pričekati i videti da li njena metodska aplikacija na iracionalnom materijalu omogućava njegovo s a d r ž a j n o t u m a č e n j e . N j e n a p r i m e n a se sastoji u t o m e da mu se m o ž e m o tako o b r a t i t i , k a o da ono p o s e d u j e u n u t r a š n j u duhovnu vezu. R a d i toga, n a j v e ć i b r o j datosti i m a p o t r e b e z a izvesnom a m p l i f i k a c i j o m , d a k l e z a izvesnim r a z j a š n j e n j e m , u o p š t a v a n j e m i p r i b l i ž a v a n j e m n e k o m m a n j e ili više opštem

p o j m u , s a g l a s n o Karditnovom pravilu tumačenja. Da bi

se, na p r i m e r , shvatila t r o n o g o s t , ona se m o r a n a j p r e odvojiti od k o n j a i približiti svom v l a s t i t o m p r i n c i p u , n a i m e t r o j s t v u . Č e t v o r o n o g o s t iz b a j k i podiže se na viši stepen opšteg p o j m a , t a k o đ e u odnosu na t r o j s t v o , iz čega proizlazi z a g o n e t k a iz P l a t o n o v o g dela Ti maj, n a i m e p r o b l e m b r o j a tri i č e t i r i . T r i j a d a i t e t r a d a su a r h e t i p s k e s t r u k t u r e , k o j e u opštoj simbolici i g r a j u z n a č a j n u ulogu i p o d j e d n a k o su važne za i s t r a ž i v a n j e mitova i snova. Podizanje iracionalnih stanja (naime, tronogosli i č e t v o r o n o g o s t i ) n a stepen p o j m a opšteg s h v a t a n j a , dovodi d o p o j a v e u n i v e r z a l n o g z n a č e n j a motiva na površini slike i r a z u m u d a j u h r a b r o s t da

se

ozbiljno

lati

argumenta.

Ovaj

zadatak sadrži

čitav

niz

r a z m i š l j a n j a i z a k l j u č a k a t e h n i č k e p r i r o d e , k o j e ne bih želeo da u s k r a t i m čitaocu zainteresovanom za psihologiju a j o š m a n j e s t r u č n j a k u i z t e o b l a s t i . U t o l i k o p r e što j e ova d e l a t n o s t u m a t i p i č n a z a r a z j a ­ šnjenje simbola uopšte i neophodna za r a z u m e v a n j e produkata nesvesnog. S a m o na taj način može se smisao nesvesnih spojeva iznedriti i z njih s a m i h , n a s u p r o t onim d e d u k t i v n i m t u m a č e n j i m a k o j a

15

p r o i z l a z e i z n e k a k v e p r e t p o s t a v l j e n e t e o r i j e , k a o što s u , n a p r i m c r , a s t r o - m i t o l o š k e m e t e o r o - m i t o l o š k e i - Itist nol least - s c k s u a l n o - t e o r i j s k e i n t e r p r e t a c i j e . ( G W 9/1, § 4 3 6 ) (2) E m p i r i j s k o saznanje sastoji se iz mnoštva pojedinačnih iskustava m n o g i h p o j e d i n a c a p o s m a t r a č a , k o j i su se p r e t h o d n o osvedočili u i s t o v e t n o s t s v o j i h m e t o d a i o b j e k a t a p o s m a t r a n j a . K o m p l e k s n a psihička z b i v a n j a u n a j m a n j o j meri su dostupna e k s p e r i m e n t a l n i m metodima. Stoga smo upućeni na njihovo opisivanje, a njihovo tu­ m a č e n j e može s e p o k u š a t i s a m o p u t e m a m p l i f i k a c i j e i u p o r e đ i v a n j a . O v a p r o c e d u r a u p r a v o j e s u p r o t n o s t o n o m e što j e d a n s t r u č n j a k želi d a p o s t i g n e : on želi da p r e d m e t p r o u č a v a n j a spozna u n j e g o v o m n a j u ž e m svojstvu, dok se psiholog, koji vrši amplifikaciju i poređenje radi r a z u m e v a n j a s v o j e i r a c i o n a l n e , naizgled h a o t i č n o - s l u č a j n e p o j e d i n o s t i , ne srne ustezati od p r i m e n e u p a d l j i v i h , p o v r š n i h , s p o l j a š n j i h i s l u č a j n o f o r m a l n i h a n a l o g i j a , j e r s u u p r a v o one mostovi k a p s i h i č k i m s p o j e v i m a . K a o što s e u ž a s a v a f i l o z o f , k o m e j e s t r a n a p r e o k u p a c i j a p s i h o l o g a , p r i m e n o m filozofije k o j a ovome izgleda i n f e r i o r n o m , tako on r a z g n e v l j u j e n a u č n i k a , k o m e j e nepoznato p s i h o t e r a p e u t s k o i n t e r v j u i s a n j e , tačnošću i površnošću " m a š t o v i t i h " analogija. ( G W 10. § 900)

ANALIZA, ANALIZIRATI

Pod analizom podrazumcvamo specijalni terapeutski metod analiziranja (razrešavanja) prošlih ili sadašnjih nesvesnih iskustava i duševnih procesa. U odnosu između pacijanta i terapeuta ili unutar t e r a p e u t s k e grupe, k o j i j e ispunjen p o v e r e n j e m i o s e ć a n j i m a , otkrivaju se nesvesni konflikti, obrađuju i razrešavaju. Ovaj postupak p o d r a z u m e v a , pre s v e g a , analizu n e s v e s n o g ( 1 ) . Z a j u n g o v s k o razumevanje analize p o s e b n o je z n a č a j n o da je to u prvom redu dijalektički postupak, u koji ne bi trebalo samo da se udubi pacijent,

16

nego u k o j e m , u istoj meri, svojim duševnim doživaljavanjem u č e s t v u j e i terapeut ( 2 ) . Pri t o m je važan individualni put ka isceljenju neuroza pacijenta, a ne primena nekog naučenog metoda. U dijalektičkom terapeutskom postupku razlikuje se, između ostalog, analitičko-reduktivni i sintetičko-hermeneutički metod. Prvi metod je u g l a v n o m k a u z a l n o usmeren i uzroke neuroze traži u ranom ž i v o t n o m p e r i o d u . P r e m a J u n g u , drugi m e t o d j e v i š e f i n a l n o orijentisan i pokušava da u neurotičnim simptomima intenzivnije oslobodi razvojno sposobne delove ličnosti. Jung često ukazuje na to da je analitička terapija veoma složena i teška. (1) Četvrti

m e t o d jc analiza nesvesnog.

Tako a n a m n e s t i č k a

a n a l i z a m o ž e p a c i j e n t u d a o t k r i j e izvesne nesvesne č i n j e n i c e , ona n i j e " p s i h o a n a l i z a " , kako je to nazivao F r o j d . U stvarnosti postoji znatna r a z l i k a između ta dva m e t o d a . A n a m n c s t i č k i m e t o d se b a v i , k a k o s a m p o k a z a o , svesnim i za r e p r o d u k c i j u s p r e m n i m s a d r ž a j i m a , dok analiza nesvesnog tek počinje kuda su

svesni materijali već iscrpljeni.

Molim

da

se ima u vidu da o v a j č e t v r t i metod ne n a z i v a m " p s i h o a n a l i z o m " , j e r ž e l i m d a t a j i z r a z s a s v i m p r e p u s t i m f r o j d o v s k o j š k o l i . O n o što o n a p o d r a z u m e v a pod p s i h o a n a l i z o m , n i j e s a m o čista t e h n i k a , nego j e t o m e t o d k o j i je d o g m a t s k i povezan sa F r o j d o v o m s e k s u a l n o m t e o r i j o m i n a n j o j j e i z a s n o v a n . K a d a j e F r o j d otvoreno izjavio d a s u psihoanaliza i seksualna teorija neraskidivo povezane, ja sam morao da krenem novim p u t e m , j e r n i s a m bio u s t a n j u da njegova j e d n o s t r a n a s h v a t a n j a prihvatim kao ispravna. To je i razlog što d a j e m prednost tome da g o v o r i m o č e t v r t o m metodu k a o o analizi nesvesnog.

( G W 17, § 1 8 0 )

(2) U svim o k o l n o s t i m a n a j v i š e pravilo d i j a l e k t i č k o g postupka p o č i v a n a t o m e d a i n d i v i d u a l n o s t b o l e s n i k a i m a isto d o s t o j a n s t v o i o p r a v d a n o s t p o s t o j a n j a k a o u l e k a r a i da bi stoga individualni r a z v o j kod p a c i j e n t a trebalo s m a t r a t i r e g u l a r n i m , ukoliko se on sam ne koriguje. Ukoliko je jedan čovek kolektivno biće, onda se on može m e n j a t i p u t e m sugestiju, i to u tolikoj m e r i da na izgled p o s t a n e nešto d r u g o o d onoga što j c bio p r e toga. M e đ u t i m , ako j e o n i n d i v i d u a l a c , o n d a m o ž e biti s a m o ono što j e s t e i što je uvek i b i o . U k o l i k o reč " i s c e l j e n j e " znači p r e t v a r a n j e b o l e s n i k a u z d r a v o g č o v e k a , utoliko ono p r e d s t a v l j a p r o m e n u . T a m o gde je to m o g u ć e , odnosno gde sc time ne

17

z a h t e v a p r e v e l i k o ž r t v o v a n j e ličnosti,

b o l e s n i k a bi t r e b a l o terapetitski

p r o m e n i t i . Ali t a m o gde p a c i j e n t uviđa đa i s c c l j e n j e m e n j a n j e m ličnosti i z i s k u j e velike ž r t v e , l e k a r može i t r e b a đa o d u s t a n e od t a k v e p r o m e n e , o d n o s n o o d n a m e r c d a l c č i . O n m o r a ili d a o d b i j e t r e t m a n ili d a p r i s t a n e na d i j a l e k t i č k i p o s t u p a k . Poslednji s l u č a j se češće događa nego što se o b i č n o misli. U v l a s t i t o j p r a k s i često i m a m veliki b r o j v i s o k o ­ o b r a z o v a n i h , inteligentnih ljudi izrazite individualnosti, koji bi s v a k o m o z b i l j n o m p o k u š a j u p r o m e n e pružili, iz etičkih r a z l o g a , snažan otpor. U svim tim s l u č a j e v i m a l e k a r m o r a da drži otvoren put individualnog l e č e n j a i onda i s c e l j e n j e neće dovoditi do p r o m e n e ličnosti, već će p r e d s t a v l j a t i p r o c e s k o j i se može označili k a o indivuiluacijti, t j . p a c i j e n t p o s t a j e ono što z a i s t a j e s t e . U n a j g o r e m s l u č a j u , on će č a k p r i h v a t i t i svoju n e u r o z u , j e r j e s h v a t i o smisao s v o j e bolesti. V i š e b o l e s n i k a m i j e priznalo

da

su

naučili

da

budu

zahvalni

svojim

neurotičnim

s i m p t o m i m a , j e r su im oni, p o p u t b a r o m e t r a , pokazivali k a d a i gde su s k r e n u l i sa svog i n d i v i d u a l n o g p u t a ili k a d a i g d e su v a ž n e s t v a r i nesvesno ostavili. ( G W 1 6 , § 1 1 , str. 9)

ANDROGIN

Jung upotrebljava mitološku simboliku o androginu (ta se reč s a s t o j i od grčkih oznaka za m u š k a r c a i ženu) da bi izrazio postojanje ženskog u muškarcu i muškog u ženi. U ovom simbolu spojena su lična svojstva muškarca i žene i mogu se u o v a k v o j p s i h o l o š k o j p e r s o n i f i k a c i j i u jednom čoveku držati u ravnoteži. Postojanje ovih svojstava u j e d n o j osobi, međutim, ne dovodi do mešanja specifičnih karakteristika polova. Androgin ne bi trebalo da bude brkan sa hermafroditom (spoj od Hermes i Afrodita), na primer kod alhemičara. U svojim alhemičarskim metamorfozama oni su ovog celovitog čoveka smatrali za ciljnu sliku. U nastojanje da se

18

ostvari celovita slika čoveka. u kojoj jc bolna dcoba između muškog i ženskog uzdignuta na nivo simbola, ubraja se i Jungova koncepcija duševnih slika o Animi i Animusu. U snovima i maštanjima čoveka i u traganju za celovitom čovekovom slikom, simbolična predstava o androginu sc sve češće pojavljuje. I moda i literatura pokušavaju da formiraju androginog čoveka. Jungova saznanja i istraživanja u vezi sa androginitetom proširila je i produbila u S A D jungovska terapeutkinja Džun Singer. Za nju je budućnost celovite čovekove slike na duhovno-duševnoj ravni. To prouzrokuje širenje svesti i ocelotvorenje žena i muškaraca i ujedno otvara vezu sa kosmičkom dimenzijom. Gospođa Singer o tome piše: "Osećanje pripadnosti kosmičkom poretku i održavanje džinovskog makrokosmosa u ljudskom mikrokosmosu, čini osnovu za r a z u m e v a n j e koncepta androgeniteta... Na svu sreću, n o v i androgenitet ne mora da u svetu dodc do izražaja da bi evoluirao. On predstavlja unutrašnji proces, putem kojeg, dugoročno gledano, nastaje promenjeno ponašanje." (U: P.M. Pfluger: Wendepunkt Erde Frau Gott, VValter, Olten, 1987, str. 2 2 9 )

ANIMA

Anima je arhetip duševnog života i ženskosti u nesvesnom kod muškarca. Ova duševna slika se razvija u sučeljavanjima i brojnim susretima sa majkom. Scm toga, ta arhetipska slika lišena je svih iskustava sa ženskim precima, koji se pojavljuju u personifi­ kacijama, maštarijama, snovima i vizijama, o kojima će kasnije biti govora. Prema Jungu, ta unutrašnja slika žene u muškarcu pred­ stavlja "nasleđeni psihički sistem prilagođavanja" (1). Ovu skrivenu

19

i nesvesnu ženskost muškarci doživljavaju u svojim projekcijama na sasvim određene žene, na primer na majku, draganu, suprugu, sestru, bludnicu i mnoge druge ženske osobe (2). S e m toga, brojne pojave Anime nalazimo u bajkama, mitovima, literaturi i religijama u obliku vila i veštica, kraljica i boginja. Razvoj duševne slike u muškarcu najčešće se odvija u četiri sledeća stepena, koji vremenski ne moraju uvek da slede jedan za drugim. Muškarac može svoju žensku stranu sresti u svim prirodnim stanjima, na primer, u primitivnim ili seksualno izazovnim ženama. Sledeći stepen duševne slike čine erotski veoma privlačne žene, povezan sa romantičnim sanjarenjima i idealizovanom lepotom. Treći aspekt Anime javlja se u produhovljenom obliku, koji je na primer, personifikovan u Devi Mariji (Bogorodici). Četvrti stepen duševne slike javlja se u ženama koje su proglašene božanstvom, na primer, u Atini, kao boginji mudrosti, ili u proročici, koja u snu saopštava neku važnu poruku. U ličnim iskustvima najčešće postoje kombinovani oblici slike Anime. Od Anime. kao duševne dubine koja se prenosi na nesvesno u muškarcu, mogu poteći pozitivna raspoloženja i negativna dejstva. Pozitivna dejstva ogledaju se, između ostalog, u odnosima ljubaznosti i poverenja prema ljudima iz okoline, u bogatstvu ideja i kreativnosti. U nedostatku suočavanja sa Animom i dezintegracije ovih duševnih snaga, kod muškarca se, kao posledice, javljaju ćudljivost, osetljivost. razdražljivost, neuravnoteženost, ogorčenje, labilno raspoloženje (3). Stoga Jung preporučuje "objektivaciju A n i m e " . pri čemu se ona "shvata kao autonomna ličnost i sama sebi postavlja lična pitanja". U tčrapcutske svrhe Anima ima utoliko poseban značaj, koliko omogućava vezu sa arhetipskim osnovama duševnog života i time integriše snage ozdravljenja Sopstva. Na vrhuncu duševne krize ili neurotičnog oboljenja samodelatnost duše se budi i arhe­ tipovi preuzimaju vođenje duševne ličnosti posredstvom Anime.

20

P o s l e d n j i h godina J u n g o v k o n c e p t A n i m e i A n i m u s a kritikovan jc u većoj meri zbog slike žene koja stoji u drugom planu, a to su, na primer, činile jungovskc terapeutkinje Ursula Baumgart i V e r e n a K a s t . I H a n s D i k m a n p o z d r a v l j a k r i t i č k i obračun sa pomenutim pojmovima i preporučuje da se oni "ispune sa drugim sadržajima nego što su oni k o j e jc Jung naveo polazeći od vlastite osobe i svog v r e m e n a " (predgovor za knjigu U. Baumgart: Konig Drosselbart

and

C.G.Jungs

Frauenbild,

VValter,

Oltcn,

1987).

Gospoda Baumgart kritikuje to što Jungova postavka ženi ostavlja drugorazrednu ulogu, j e r nju definišc muškarac. (1) S v a k i m u š k a r a c oduvek nosi u sebi sliku ž e n e , i to ne sliku ove o d r e đ e n e ž e n e , nego jedne određene žene. Ta slika j e u osnovi deo osnovnog n a s l e đ a , k o j e potiče iz p r a i s t o r i j e i k o j e jc u g r a đ e n o u životni s i s t e m , t o j e " t i p " ( a r h e t i p ) svih i s k u s t a v a č i t a v o g niza p r e d a k a n a ž e n s k o m b i ć u , s u b l i m a c i j a svih utisaka o ženi, nasleđeni psihički sistem p r i l a g o đ a v a n j a . K a d ne bi bilo ž e n a , onda bi se iz ove nesvesne slike u s v a k o doba moglo n a z n a č i t i k a k o bi žena m o r a l a da bude f o r m i r a n a u d u š e v n o m s m i s l u . I s t o važi i za ženu - i ona p o s e d u j e u r o đ e n u sliku m u š k a r c a . ( G W 17, § 3 3 8 ) (2) S l i k a A n i m c , k o j a m a j c i u o č i m a sina d a j e n a d l j u d s k i s j a j , postepeno bledi zbog b a n a l n o s t i s v a k o d n e v i c e i time odlazi u nesvesno a da pri t o m e n i j e izgubila na bilo koji način svoju p r v o b i t n u snagu i o b i l j e i n s t i n k a t a . O n a je od tog t r e n u t k a , t a k o r e ć i , s p r e m n a na s k o k i p r o j e k t u j c se u prvoj prilici, naime onda kada neko žensko biće proizvede utisak k o j i r a z b i j a m o n o t o n i j u s v a k i d a š n j i c e . O n d a se dešava ono s t o j e G e t e doživeo u ličnosti gospođe F o n Š t a j n i što se ponovilo u liku M i n j o n i G r e t c n . U p o s l e d n j e m s l u č a j u G e t e n a m j e , k a o što j e p o z n a t o , odao i k o m p l e t n u " m e t a f i z i k u " k o j a se n a l a z i l a u p o z a d i n i svega toga. U i s k u s t v i m a l j u b a v n o g života m u š k a r c a j a s n o se p o k a z u j e psihologija ovog a r h e t i p a u formi b e z g r a n i č n e f a s c i n a c i j e , p r e c e n j i v a n j a i p r e k r i v a n j a ili u f o r m i m i z o g i n i j c sa svim n j e n i m f a z a m a i o d l i k a m a , koji se n i k a k o ne mogu objasniti stvarnom p r i r o d o m dotičnog " o b j e k t a " , već s a m o p r e n o š e n j e m k o m p l e k s a m a j k e . O n n a s t a j e putem one po sebi n o r m a l n e i svuda prisutne a s i m i l a c i j e m a j k e na p r e e g z i s t e n t a n , ženski deo a r h e t i p a j e d n o g " m u š k o - ž e n s k o g " p a n d a n a i

21

potom, putem abnormalnog odgađanja razdvajanja praslike od m a j k e . U s t v a r i , l j u d i n e p o d n o s e u k u p a n g u b i t a k a r h e t i p a . I z toga n a s t a j e , n a i m e , v e l i k a " n e l a g o d n o s t u u l j u đ i v a n j u " , u č e m u se č o v e k više ne oseća k a o kod k u ć e , j e r m u n e d o s t a j u " o t a c " i " m a j k a " ! S v a k o m e j e poznato n e p r e k i d n o preventivno delovanje religije u tom pogledu. M e đ u t i m , i m a , na žalost, v e o m a mnogo ljudi koji stalno i n e p r o m i š l j e n o p o s t a v l j a j u p i t a n j e istinitosti tamo gde jc ipak reč o p i t a n j u psihološke p o t r e b e . Ovde se ništa ne može postići " r a c i o n a l n i m " o b j a š n j a v a n j e m p u t c v a . ( G W 9/1, § 4 1 ) (3) S i t m a n u t o s t , p o d s t a k n u t a putem Anime i Animusu, p r u ž a naprotiv, drugačiju sliku. U transformaciji ličnosti prvenstveno n a s t u p a j u c r t e s u p r o t n o g pola — k o d m u š k a r c a ž e n s k e a kod ž e n e muške c r t e . O b a lica gube u stanju sumanutosti svoju privlačnost i s v o j e v r e d n o s t i , k o j e p o s e d u j u u s t a n j u o k r e n u t o s t i o d sveta ( i n t r o v e r z i j c ) , d a k l e onda k a d a u s p o s t a v l j a j u most k a n e s v e s n o m . O k r e n u l a s p o l j n o m svetu, A n i m a j e p r e v r t l j i v a , n e u m e r e n a , ć u d l j i v a , n c k o n l r o Iisana, e m o c i o n a l n a , p o n e k a d d e m o n s k i intuitivna, b e z o b z i r n a , o p a k a , l a ž l j i v a , dvolična i m i s t i č n a , dok j e A n i m u s n a p r o t i v u k o č e n , p r i n c i ­ p i j e l a n , z a k o n o d a v a c , u č i t e l j , p o p r a v l j a č sveta, teoretičar, z a r o b l j e n i k reči, s v a d l j i v i željan vlasti. O b o j e i m a j u loš u k u s : A n i m a se o k r u ž u j e i n f e r i o r n i m s u b j e k t i m a , a A n i m u s se u p u š t a u i n f e r i o r n o m i š l j e n j e . ( G W 9, § 223)

ANIMUS

Animus je muška duševna slika u ženi. Tačnijc rečeno, on predstavlja princip l o g o s a u n e s v e s n o m kod žene ( 1 ) . U o v o m kontekstu logos znači s a z n a n j e , sud, m o g u ć n o s t razaznavanja i razum. K a o što Anima muškarca nosi pečat iskustava majke, tako se to dešava sa Animusom putem uticaja oca dotične žene ili drugih muških uzora. Osim ovih pregnantnih faktora, Animus predstavlja

22

i samostalan princip kod žene. Jung ga naziva i unutrašnjim vodičem duše, "posrednikom između svesti i nesvesnog i personifikacijom nesvesnog" (2). Od b r o j n i h pojavnih slika i nesvesnih p e r s o n i f i k a c i j a navedimo kao primer sledeća četiri tipa ličnosti. U mnogim snovima, filmovima ili romanima postoji prirodni muškarac i telesno snažan junak, kao, na primer, Tarzan, junak džungle (3). Sledeći stepen je romantični muškarac, na koga mnoge žene projektuju svoj nesvesni Animus. U pogodnoj prilici Animus može preuzeti oblik žene "svetih u v e r e n j a " , kao što je primer J o v a n k e Orleanke. Četvrti stepen duševne slike javlja se u mudrim muškarcima ili "mudrom starcu", kao arhetipskoj slici mudrosti. Duševna slika Animusa može da učini ženu posrednikom ka unutrašnjem i duhovnom svetu sa sposobnostima proricanja budućnosti. Kao što su se u nekadašnjim vremenima preko proročica i sveštenica u proročištima saznavale i kazivale nove istine, tako može danas svaka žena koja radi na svom ocelotvorcnju i individuaciji da pomoću Animusa iskusi svoju duboku istinu i sazna nove ideje. Prema Jungu, suština Animusa je arhetip. To su oni nejasni faktori delanja u dubini duše, koji dolaze do izražaja u navedenim pojavnim slikama Animusa. Kritičari teorije o Animusu (na primer U. B a u m g a r t ) pretpostavljaju, nasuprot t o m e , da A n i m u s n i j e arhetipske prirode, nego d a j e t o " k o m p l e k s k o j i j o j j e naturio patrijarhat i k o j i ona više ne m o r a da nosi sa s o b o m " (Konig

Drosselbart und CG. Jungs FrauenbiJd, str. 138).

U vezi sa duševnim slikama Anime i Animusa, Jung ponovo govori o njihovom značaju: č o v e k je svestan njih da bi se resio njihovog negativnog uticaja (na primer, svojeglavog prevrtljivca, stanja sumanutosti), objedinio pozitivne aspekte Animusa i realizovao ih u životu, a to su razboritost, razmišljanje i ženska duhovnost. U vezi sa mističnim likom Sofije (gospođa Mudrost) Jung ističe i

23

posebne oblike ženske spiritualnosti i stoga se može označiti kao jedan od preteča "feminističke teologije". (1) Ž e n a ima k o m p e n z a c i j u p u t e m muškog b i ć a , p a zato n j e n o nesvesno i m a t a k o r e ć i muški p r e d z n a k . U p o r e đ e n j u sa m u š k a r c e m , to predstavlja znatnu razliku. Shodno takvom stanju stvari, ja sam p r o j e k c i o n i f a k t o r k o d žene označio kao Animus. Ta reč znači r a z u m ili d u h . K a o što A n i m a o d g o v a r a m a j č i n s k o m erosu, t a k o A n i m u s odgo­ v a r a o č i n s k o m logosu. Ni i z d a l e k a ne bih želeo da ovim i n t u i t i v n i m p o j m o v i m a d a j e m n e k u isuvišc s p e c i f i č n u d e f i n i c i j u . U p o t r e b l j a v a m e r o s i Iogos s a m o k a o p o m o ć n a s r e d s t v a r a d i o p i s i v a n j a č i n j e n i c e da svest žene više o d l i k u j e povezujuće erosa nego r a z l i k u j u ć e i s p o z n a j n o logosa. K o d m u š k a r c a j e eros, dakle odnosna f u n k c i j a , p o pravilu m a n j e r a z v i j e n n e g o logos. K o d ž e n e , n a p r o t i v , eros p r e d s t a v l j a izraz n j e n e prave prirode. ( G W 9/II, § 29) (2) K a o i A n i m a , t a k o i A n i m u s i m a pozitivnih a s p e k a t a . U liku oca ne izražava se s a m o s t a r i n s k o m i š l j e n j e nego, isto t a k o , i to što se naziva " d u h o m " , i to posebno opštefilozofske i religiozne p r e d s t a v e , odnosno o n a j stav k o j i proisliče iz takvih u v e r e n j a . T a k o je A n i m u s isto k a o psihopompos ( " v o d i č d u š a " ) , p o s r e d n i k između svesti i nesvesnog i p e r s o n i f i k a c i j a nesvesnog. K a o što A n i m a putem i n t e g r a c i j e p o s t a j e eros svesti, tako se A n i m u s p r e t v a r a u logos; i k a o što prvi m u š k o j svesti d a r u j e o d n o s i o d n o š e n j e , t a k o i o v a j p o s l e d n j i d a j e ž e n s k o j svesti z a m i š l j e n o s t , r a z m i š l j a n j e i s p o z n a j u . ( G W 9111, § 3 3 ) ( 3 ) Š t o s e tiče p l u r a l i z m a A n i m u s a n a s u p r o t j e d n o - l i č n o s t i A n i m e , izgleda mi da ta svojstvena č i n j e n i c a predstavlja k o r e l a t svesnog s t a v a . S v e s n i stav ž e n e j e , u o p š t e uzev, lično z n a t n o e k s k l u z i v n i j i o d stava m u š k a r c a . N j e n svet čine očevi i m a j k e , b r a ć a i s e s t r e , muževi i d e c a . O s t a l i svet se s a s t o j i od sličnih p o r o d i c a k o j e se u z a j a m n o p o z d r a v l j a j u , ali se u o s t a l i m s t v a r i m a b i t n o z a n i m a j u za sebe s a m e . S v e t m u š k a r c a j e n a r o d , " d r ž a v a " , interesni k o n c e r n i itd. P o r o d i c a j e s a m o sredstvo u tu s v r h u , j e d a n od t e m e l j a d r ž a v e , a n j e g o v a žena n i j e neophodno tu žena (u s v a k o m slučaju ne to što ona misli kada k a ž e " m o j m u ž " ) . O n o opšte n j e m u je bliže nego ono l i č n o , pa se zato njegov svet s a s t o j i od m n o š t v a k o o r d i n i r a n i h f a k t o r a , dok n j e n svet s one s t r a n e muža doseže svoj k r a j u nekoj vrsti kosmičke magline. S t r a s t v e n a i s k l j u č i v o s t j e stoga kod m u š k a r c a v e z a n a z a A n i m u , a n e o d r e đ e n o

24

mnoštvo kod ž e n e , naprotiv, za A n i m u s . D o k pred očima m u š k a r c a litra oštro s k i c i r a n i , z n a č a j n i lik č a r o b n i c e K i r k e ili K a l i p s o , A n i m u s s e p r e i z r a ž a v a u L e t e ć e m H o l a n d a n i n u ili d r u g i m n e p o z n a t i m g o s t i m a o k e a n a , nikad sasvim određeno uhvatljiv, protejski i motorički po­ k r e n u t . Ovi izrazi j a v l j a j u se, n a i m e , u s n o v i m a , a u k o n k r e t n o j s t v a r n o s t i to mogu biti h e r o j s k i t e n o r i , b o k s e r s k i p r v a c i , veliki ljudi u d a l e k i m , n e p o z n a t i m g r a d o v i m a . ( G W 7, § 3 3 8 )

ARHETIP

Jung je pojam arhetipa formirao kroz svoje dugogodišnje iskustvo na polju psihologije sna i na osnovu izučavanja mitologije. U mnogostrukim slikama i materijalima svojih pacijenata, on je spoznao osnovne obrasce i strukture koje je označavao kao arhe­ tipove. Kod ovog pojma je bitno da se pravi razlika između prikri­ venog arhetipa po sebi i arhetipske slike (1). Prvi predstavlja takvu strukturu koja je imanentna ljudskoj psihi, a poslednji se manifestujc u različitim arhetipskim pojavnim slikama (na primer arhetip oca, majke, deteta, slika Boga, Animus i Anima itd.). Arhetip, odnosno arhetipovi, predstavljaju nevidljive i neupadljive delotvome faktore u nesvesnom kod čoveka. Oni čine strukturalne dominante psihe, budući da uređuju duševno doživljavanje i redaju slike i motive u nesvesnom prema određenim osnovnim obrascima. T o s e b n o bi trebalo voditi računa o tome da kod arhetipova nije reč o nasleđenim predstavama, nasleđenim slikama i simbolima, nego o mogućnostima njihovog pojavljivanja i oblikovanja. Arhetipovi su sistemi pri­ pravnosti pojavne slike (2). Arhetipovi su locirani u neposrednoj blizini instinkata, kao tipičnih formi ponašanja i učestalih oblika reagovanja. Dok instinkti

25

čine osnovne oblike ponašanja, arhetipovi se mogu označiti kao osnovni oblici viđenja stvari. U tom kontekstu se kod Junga doslovce kaže da se arhetipske praslike mogu smatrati "shvatanjem instinkta o sebi samom ili samoodslikavanje instinkta" ( G W 8, str. 157). Za dalje razumevanje arhetipa od fundamentalnog značaja su njegovi slikoviti i ujedno dinamički aspekti. Ovaj poslednji posebno dolazi do izražaja u psihodinamičkim dejstvima i u fascinantnoj snazi arhetipskih slika. U oblasti ličnih doživaljavanja rečeno se manifestuje, između ostalog, u tome da ljude mogu zahvatiti arhetipske slike ili ih spopasti mitološke predstave (na primer prizori Satane) ( 3 ) . Pošto takve arhetipske predstave mogu, s j e d n e strane, da izazovu neurotične slike ili čak psihotične smetnje a, s druge strane, da nose terapeutska dejstva, to ih treba uvažavati kao duševne životne sile i uzimati ih sasvim ozbiljno. Ne samo za psihoterapiju, već i za ocelotvorenje, individuaciju i samoostvarenje svakog čoveka arhe­ tipske slike su od velikog značaja, j e r one uređuju duševna doži­ vljavanja a psihičke procese usmeravaju ka centru i ka samom cilju. (1) A r h e t i p s k e predstave k o j e n a m prenosi nesvesno n e s m e j u se b r k a t i sa arhetipom po sebi. O n e su v i š e s t r u k o p r o m c n l j i v c tvorevine, k o j e u p u ć u j u na j e d a n po sebi neočigledun osnovni o b l i k . T a j o b l i k se odlikuje izvesnim f o r m a l n i m elementima i izvesnim principijelnim z n a č e n j e m , k o j e s e može s a m o približno o b u h v a t i t i . A r h e t i p p o sebi j c psihoidni faktor, koji pripada takoreći nevidljivom, ullrnljubičastom, delu p s i h i č k o g s p e k t r a . K a o t a k a v , o n n e m a s p o s o b n o s t svesti. U s u ­ đ u j e m se da iznesem ovu h i p o t e z u , j e r sve a r h e l i p s k o što svest opaža čini se da p r e d s t a v l j a v a r i j a c i j u osnovne teme. To s t a n j e je čoveku n a j i z r a z i t i j e k a d a i s t r a ž u j e b e s k o n a č n e v a r i j a n t e motiva m a n d a l e . R e č j e o r e l a t i v n o j e d n o s t a v n o m o s n o v n o m o b l i k u , č i j e s e z n a č e n j e može navesti kao približno " c e n t r a l n o " . M a d a se mandala pojavluje kao s t r u k t u r a c e n t r a , ipak ostaje neizvesno da li je u n u t a r tc s t r u k t u r e n a g l a š e n i j i c e n t a r ili p e r i f e r i j a , d c o b a ili n c p o d c l j c n o s t . P o š t o d r u g i arhetipovi daju povoda za slične s u m n j e , s m a t r a m verovatnim da vlastito b i ć e a r h e t i p a n e m a sposobnost svesti, t j . ono j e t r a n s c e n d e n t n o , zbog čega ga o z n a č a v a m p s i h o i d n i m . ( G W 8, § 4 1 7 )

26

(2) Uvek sc iznova srećom sa pogrešnim u v e r e n j c m da su a r h e l i p o v i s a d r ž a j n o o d r e đ e n i , t j . d a p r e d s t a v l j a j u n e k u vrstu nesvesnih " p r e d s t a v a " . Z a t o s e m o r a j o š j e d n o m i s t a ć i d a a r h e t i p o v i nisu s a d r ž a j n o , nego s a m o f o r m a l n o o d r e đ e n i i t o n a v r l o uslovan n a č i n . S a d r ž a j n o o d r e đ e n a p r a s l i k a s e može d o k u m e n t o v a t i s a m o onda ako j e svesna i stoga i s p u n j e n a m a t e r i j a l o m svesnog i s k u s t v a . Njegov o b l i k se može u p o r e d i t i , k a k o s a m to već o b j a s n i o na d r u g o m m e s t u , o t p r i l i k e sn onim sistemom kristala, koji u izvesnoj meri

unapred formira

n a s t a j a n j e k r i s t a l a u lužini a da sam m a t e r i j a l n o ne p o s t o j i . O v o p o s l e d n j e se j a v l j a na n a č i n b o m b a r d o v a n j a j o n a i m o l e k u l a . A r h e t i p j e j e d a n , p o sebi, p r a z a n , f o r m a l n i element, k o j i n i j e ništa d r u g o nego fttcullasprueformandi,

apriorislička

mogućnost

predstava.

Ne

nasle-

đ u j u sc p r e d s t a v e nego oblici k o j i u ovom smislu o d g o v a r a j u isto t a k o f o r m a l n o o d r e đ e n i m i n s t i n k t i m a . Baš k a o što se p o s t o j a n j e a r h e t i p o v a p o sebi n e m o ž e d o k a z a t i , t a k o s e n i p o s t o j a n j e i n s t i n k n t a n e m o ž e d o k u m e n t o v a t i sve dok se oni k o n k r e t n o ne pokažu na delu. U vezi sa određenošću forme, poređenje sa n a s t a n k o m kristala jc utoliko oči­ gledno u k o l i k o osni sistem samo o d r e đ u j e s t e r c o m e t r i j s k u s t r u k t u r u a ne i k o n k r e t a n oblik p o j e d i n o g k r i s t a l a . On može biti veliki ili m a l e n , ili može da se m e n j a p r e m a različitom o f o r m l j e n j u n j e g o v i h p o v r š i n a , ili p r e m a u z a j a m n o m p r o r a š ć i v a n j u k r i s t a l a . K o n s t a n t a n j c s a m o osni sistem u n j e g o v i m n a č e l n o n e p r o m c n l j i v i m g e o m e t r i j s k i m o d n o s i m a . Isto to važi i za a r h e t i p : on sc, u p r i n c i p u , može imenovati i p o s e d u j c n e p r o m e n l j i v o z n a č e n j s k o j e z g r o k o j e stalno, samo načelno a ne i k o n k r e t n o , o d r e đ u j e n j e g o v n a č i n p o j a v l j i v a n j a . K a o što s e a r h e t i p m a j k e , p r i m e r i c e , p o j a v l j u j e e m p i r i j s k i s v r e m e n a na v r e m e , to sc iz n j e g a s a m o g n i k a d a n e m o ž e sve izvesti, n e g o o n p o č i v a n a d r u g i m f a k t o r i m a . ( G W 9/1, § 1 5 5 ) ( 3 ) Č e s t o su me pitali o t k u d a vode p o r e k l o ti a r h e t i p o v i ili p r a s l i k c . Čini mi se da sc n j i h o v o n a s t a j a n j e uopšte ne može d r u g a č i j e o b j a s n i t i n e g o p r e t p o s t a v k o m o t o m e d a s u oni n a s l a g e i s k u s t a v a č o v e č a n s t v a k o j a se stalno p o n a v l j a j u . J e d n o od n a j o b i č n i j i h i u j e d n o najupečatljivijih iskustava predstavlja svakodnevno prividno k r e t a n j e S u n c a . U nesvesnom ne m o ž e m o otkriti ništa od toga, a k o je reč o n a m a p o z n a t o m f i z i č k o m z b i v a n j u , ali zato n a l a z i m o mit o j u n a k u S u n c a u n j e g o v i m b r o j n i m v e r z i j a m a . T a j mit čini a r h e t i p S u n c a , a ne fizički

27

d o g a đ a j . I s t o t o s e može reći z a m c s e č e v e m e n e . A r h e t i p p r e d s t a v l j a j e d n u v r s t u p r i p r a v n o s t i d a u v c k iznova r c p r o d u k u j u iste ili s l i č n e m i t s k e p r e d s t a v e . P r e m a t o m e se čini da ono što se u t i s k u j e u nesvesno isključivo predstavlja subjektivno izazvane predstave mašte putem fizičkog z b i v a n j a . S t o g a bi se moglo pretpostaviti da su arhetipovi često ponavljana zapnmćivanjn subjektivnih reakcija. Ova pretpostavka p r i r o d n o s a m o odlaže p r o b l e m , ne r e š a v a j u ć i g a . Ništa nas ne s p r e č a v a da s m a t r a m o da se izvesni arhetipovi već p o j a v l j u j u kod ž i v o t i n j a , da su zasnovani na osobenosti životnog sistema i time p o s t a j u izraz života, č i j a suština n e i z i s k u j e bilo k a k v a dodatna o b j a š n j e n j a . K a k o s e čini, a r h e t i p o v i nisu s a m o p a m ć e n j a stalno p o n a v l j a n i h tipičnih i s k u s t a v a , već

se

ujedno

ponašaju

empirijski

kao

snage

ili

tendencije

za

p o n a v l j a n j e istih i s k u s t a v a . N a i m e , k a d a se a r h e t i p p o j a v i u s n u , u mašti ili u životu, on uvek donosi poseban " u t i c a j " ili moć p r e m a k o j o j d e l u j e numinozno, odnosno f a s c i n i r a j u ć e ili podsličc na d e l a n j e . (G\V 7, § 109)

ARHETIP DETETA

Arhetip deteta je simbol koji personifikuje u b a j k a m a , mitovima i snovima novo životno osećanje i početak obnove života. Motiv deteta najavljuje buduće psihičke razvojne mogućnosti u snovima. Posebno u drugoj polovini života, arhetip deteta oživljava u mnogim ljudima i utiče na temeljitu promenu ličnosti. To su posebno stvaralački trenuci, kada praslika deteta sa snažnom psihodinamičkom energijom prodre u svest. Sledeći aspekti arhetipa deteta pokazuju da se ta praslika ne može uglaviti u psihu sa konkretnim iskustvima sa decom ili se izvesti iz spoljašnje stvarnosti (1). Mnogi mitovi i bajke poznaju priče o božanskom ili heroj­ skom detetu k o j e na poseban način dolazi na svet i odmah biva izloženo opasnostima i ugrožavanjima. Međutim, ono poseduje 28

posebne sposobnosti i nadarenosti koje prevazilaze ljudsku meru. S jedne strane, ono je neugledno i baš je pravo dete. a s druge strane ima božanske osobine i pokazuje se k a o spasitelj mnogih ili kao j u n a k posebnog kova. Ono živi i realizuje onaj celoviti život koji postoji u svakom čovcku kao nagon za samoostvarenjem ( 2 ) . To, po Jungu, personifikuje životnu sposobnost s one strane ograničenog polja svesti i pokazuje puteve i mogućnosti ocelotvorenja. U hri­ šćanstvu Bogomladenac simbolizuje spasenje i otvara prilaz carstvu B o ž j e m . Prema tome, dete je simbol koji u sebi sjedinjuje i izmiaije suprotnosti. U analitičkom smislu, dete je i simbol Sopstva i time postaje odlučujući faktor delovanja u samoostvarenju čoveka. ( 1 ) M o ž d a n i j e izlišno n a p o m e n u l i d a j c l a i č k a p r e d r a s u d a s t a l n o s k l o n a poistovećivanju motiva deteta sa k o n k r e t n i m iskustvom deteta, kao da je realno postojeće dete kauzalna pretpostavka za p o s t o j a n j e m o t i v a deteta. M e đ u t i m , u psihološkoj stvarnosti e m p i r i j s k a p r e d s t a v a o detetu s a m o jc i z r a ž a j n o sredstvo ( č a k nc i j e d i n o ! ) da bi se artikulisalo duševno s t a n j e stvari k o j e se ne može bliže shvatili. S t o g a ni mitološka p r e d s t a v a o detetu n i j e izričito k o p i j a e m p i r i j s k o g d e t e t a , nego j a s n o s p o z n a t l j i v s i m b o l . R c č j e o b o ž a n s k o m , č u d e s n o m , u p r a v o neljudskom detetu, stvorenom, rođenom i odgajenom u potpuno n e o b i č n i m o k o l n o s t i m a . N j e g o v a dela s u t a k o đ e č u d n o v a t a ili m o n ­ s t r u o z n a , k a o i njegova p r i r o d a i telesna svojstva. Na osnovu ovih isključivo neempirijskih svojstava, nc postoji uopšte potreba da se govori o " m o t i v u d e t e t a " . S e m toga, m i t o l o š k o ' d e t e ' i v a r i r a kao b o g , džin, p a l č i ć , ž i v o t i n j a itd., što u k a z u j e , ništa m a n j e , nego na r a c i o n a l n u ili k o n k r e t n o l j u d s k u k a u z a l n o s t . Isto važi i za arhetipove ' o c a ' i ' m a j k e ' k o j i su t a k o đ e mitološki i r a c i o n a l n i s i m b o l i . ( G W 9/1, § 2 7 3 , p r i m . 2 0 ) ( 2 ) " D e t e " izlazi kao porod nesvesnog iz njegovog k r i l a , stvorenog iz osnova l j u d s k e p r i r o d e , ili b o l j e iz žive p r i r o d e uopšte. O n o p e r s o n i f i k i j e ž i v o t n e sile s o n e s t r a n e o g r a n i č e n o g p o d r u č j a s v e s t i , puteva i m o g u ć n o s t i , o k o j i m a svest u s v o j o j j e d n o s t r a n o s t i ne zna ništa, i celokupnost koja uključuje dubine prirode. Ono predstavlja n a j ­ s n a ž n i j i i n a j n e i z b e ž n i j i nagon b i ć a , n a i m e nagon s a m o o s t v a r e n j a . To j e n e m i n o v n o s t , o p r e m l j e n a svim p r i r o d n i m moćima i n s t i n k t a , dok s e svest stalno z a p e t l j a v a u t o b o ž n j u drugu m o g u ć n o s t . Nagon i prisila za

29

s a m o o s l v a r e n j c m p r i r o d n a je zakonitost i stoga ima nesavladivu s n a g u , pa i onda k a d a se p o č e t a k n j i h o v o g d e l o v a n j a čini neuglednim i n e v e r o v a t n i m . (GVV 9/1, § 2 8 9 )

ARHETIP MAJKE

Pod arhetipom m a j k e podrazumevamo specifično izra­ žavanje arhetipa u pogledu na polno specifične odlike majke. Pored toga, ovaj arhetip jc faktor uređivanja iskustava " m a j č i n s k o g " u svakom čoveku. S one strane polno specifičnog lika, postoji kvalitet doživljaja koji počiva na ovom arhetipu (1). Athetip majke se može spoznati u svom negativnom delovanju kao snaga koja ograničava, kontroliše i ometa razvoj, i u pozitivnom smislu kao čoveku ima­ nentan "izvor snage" koji podstiče lični rast, kreativnost i samoostvarenje. Jung rezimira ove suprotonosti kao "dragu i groznu majku" (2). Prva sreće čoveka u liku m a j k e koja rađa i hrani, u njenoj dobroti i mudrosti. Negativan arhetip majke Jung vidi u svemu onom što izaziva strah grčevitog držanja i što uzrokuje smrt. (1) K a o i s v a k i d r u g i a r h e t i p , t a k o i a r h e t i p m a j k e s a d r ž i gotovo n e p r e g l e d n o m n o š t v o a s p e k a t a . P o m c n u ć u s a m o n e k e t i p i č n i j c o b l i k e : r o đ e n a m a j k a i b a k a ; m a ć e h a , s v e k r v a i t a š t a ; bilo k o j a ž e n a p r e m a k o j o j č o v e k stoji u n e k o j vezi; d a d i l j a ili n e g o v a t e l j i c a ; p r a b a b a i " B e l a ž e n a , " u višem, prenesenom smislu b o g i n j a , posebno B o g o m a j k a , deviea ( k a o p o d m l a đ e n a m a j k a , n a p r i m e r , D e m e t r a i K o r a ) , S o f i j a (kao m a j k a m i l o s n i c a ) , e v e n t u a l n o i lip K i b c l a - A t i s ili k a o k ć e r i m i l o s n i c a ( p o d m l a đ e n a m a j k a ) ; cilj ž u d n j e z a s p a s e n j e m ( r a j , c a r s t v o B o ž j e , nebeski J c r u s a l i m ) ; u daljem smislu crkva, univerzitet, grad, zemlja, nebo, država, šuma, more i stajaće vode; m a t e r i j a , podzemni svet i M e s e c ; u užem smislu k a o mesto r a đ a n j a i n a s t a j a n j a - n j i v a , v r t , s t e n a , p e ć i n a , d r v o , izvor, duboki b u n a r , b a z e n , cvet k a o posuda (ruža

30

i l o t o s ) ; k a o č a r o b n i k r u g ( m a n d a l a k a o p a d i n a ) ili k a o k o p i j a r o g a ( C o r n u c o p i a ) ; u n a j u ž e m smislu m a t e r i c a , s v a k a š u p l j i n a (na p r i m c r , m a t i c a ) ; m a j č i n o k r i l o ; p e ć n i c a , l o n a c ; kao životinja - k r a v a , zec i k o r i s n a ž i v o t i n j a u o p š t e . ( G W 9/1, § 1 5 6 ) (2) Ovo n a b r a j a n j e ne pretenduje na celovitost, nego samo naznačuje najhitnije crte arhetipa m a j k e . Njegova svojstva čine " m a j č i n s k o " , n a p r o s t o m a g i č n i a u t o r i t e t ž e n s k o g ; m u d r o s t i duhovna visina s one s t r a n e r a z u m a ; d o b r o , zaštitno, noseće, r a s t u ć e , ono što d a j e plodove i h r a n u ; mesto m a g i č n e p r o m e n e i ponovnog r o đ e n j a ; k o r i s t a n i n s t i n k t ili i m p u l s ; t a j n o v i t o , s k r i v e n o , m r a č n o , b e z d a n , svet m r t v i h , p r o ž d i r u ć e , zavodljivo i o t r o v n o , z a s t r a š u j u ć e i neizbežno. Ova svojstva a r h e t i p a m a j k e opisao s a m izričito i d o k u m e n t o v a o ih o d g o v a r a j u ć i m dokazima

u

svojoj

knjizi

Symbole

iler

IVundUing

{Simbolipromene).

S u p r o t n o s t ovih s v o j s t a v a t a m o s a m f o r m u l i s a o k a o d r a g u i g r o z n u m a j k u . Nama najbliža istorijska paralela je Deva M a r i j a , koja jc u s r e d n j o v e k o v n o j alegorici istovremeno i k r s t Hristov. U I n d i j i , to bi bila K a l i . S a m k i j a k a o filozofija o f o r m i l a j e a r h e t i p m a j k e u p o j m u p r i r o d e ( p r a k r t i ) i n j e m u su p r i d o d a t a tri e l e m e n t a k a o osnovna s v o j s t v a , a to s u : s a t t v a m , r a j a s i t a m a s ( d o b r o t a , s t r a s t , t m i n a ) . T o s u tri b i t n a a s p e k t a m a j k e , n a i m e , n j e n a dobrota k o j a štiti i h r a n i , n j e n a s a n j a l a č k a emocionalnost i njena nerazvijena tmina. Posebna crta filozofske legende, n a i m e d a P r a k r t i i g r a p r e d P u r u š o m (duša) d a b i j e podsetila na " s p o z n a j u r a z l i k a " , ne p r i p a d a neposredno m a j c i , nego arhetipu A n i m e . O v a j se arhetip u m u š k o j psihologiji stalno meša sa slikom m a j k e . ( G W 9/1, § 1 5 8 )

ARHETIP OCA

Arhetip o c a j e , pored arhetipa m a j k e , osnovna diferencijacija roditeljskog arhetipa, u kojem je sjedinjena i očuvana celokupnost suprotnosti ( 1 ) . Razdrobljena i podcljcna iskonska

31

celovitost dovodi do ambivalentnosti i dvoznačnosti arhetipa oca. Stoga u arhetipskoj slici oca mogu uporedo da egzistiraju tamno i svetio, pozitivno i negativno. Postoje i sledeće bitne odlike arhetipa oca: višestrane aktivnosti i agresija, nametljivo i " u v e r l j i v o " , oplođujuće i nadstvarajuće, destruktivno, razarajuće i užasavajuće. Arhetipske slike i simboli arhetipa oca su, između ostalih: nebo i sunce, grom i vetar, falus i oružje. Iz sfere mitova i bajki, to su j o š : mag, heroj, princ. Iz biljnog i životinjskog carstva to su svi mužjaci i muške biljke. Iza ovih primerice navedenih simbola stoji arhetip oca kao nevidljiv uredujući faktor, čiju pokretačku i bezličnu snagu predstavljaju prasimboli duh-vetar i dah. Svuda gde su ljudi zahvaćeni oduševljenjem ili osećaju duhovno-emocionalnu dinamiku, oni su u delokrugu ovog arhetipa. (1) Imago r o d i t e l j a p o s e d u j e , n a i m e , j e d n u sasvim n e o b i č n u e n e r g i j u i utiče na duševni život deteta u tako velikoj m e r i da se č o v e k m o r a zapitati da li se j e d n o m običnom čoveku uopšte srne poveriti takva m a g i č n a sila. Očigledno je da je on p o s e d u j e , ali se n a m e ć e p i t a n j e da li je ona i njegovo stvarno vlasništvo. Č o v e k j e , naime, "u p o s e d u " mnogih stvari k o j e nikada nije stekao, nego ih je nasledio od svojih p r e d a k a . On se ne r a đ a k a o tubula ranu, nego s a m o k a o nesvesno b i ć e . Ali on sobom donosi specifično ljudske organizovane, f u n k c i o n a l n o p r i p r a v n e s i s t e m e , z a k o j e može d a zahvali l j u d s k o m r a z v o j u o d više m i l i o n a g o d i n a . K a o što ptica n i k a d a n i j e individualno n a u č i l a ili stekla n a g o n za s e l i d b o m i p r a v l j e n j e m g n e z d a , t a k o i č o v e k donosi s v o j i m r o đ e n j e m osnovne c r t e svoga b i ć a , i to ne s a m o n j e g o v e i n d i v i d u a l n e , nego i kolektivne prirode. Nasleđcni sistemi o d g o v a r a j u ljudskim situacijama k o j e su dominirale od pamtiveka, t j . postoje mladost i s t a r o s t , r o đ e n j e i s m r t , sinovi i k ć e r i , očevi i m a j k e . . . Ja sam kongenitalni i prcegzistentni predložak instinkta, odnosno model ponašanja

(putlern of behuviour),

označio k a o urhelip.

Ova slika je opremljena onom dinamikom koju ne možemo poveriti čoveku k a o j e d i n k i . K a d a bi ta moć zaista bila p o t č i n j e n a n a š o j ruci i n a š o j v o l j i , onda bi n a s odgovornost toliko pritisnula da se n i k o z d r a v e p a m e t i ne bi m o g a o usuditi da ima d e c u . M o ć a r h e t i p a , m e đ u t i m , ne k o n t r o l i š e m o m i , nego s m o j o j i sami p r e p u š t e n i u n e o č e k i v a n o j m e r i .

32

Iraa m n o g o ljudi k o j i se s u p r o t s t a v l j a j u t o m u t i c a j u ili p r i n u d i ali, isto t a k o , ima m n o g o drugih k o j i sc i d c n t i f i k u j u sa a r h e t i p o m . . . O p a s n o s t p r e d s t a v l j a u p r a v o taj nesvesni identitet s a a r h e ­ t i p o m : on n e m a s a m o s u g e s t i v n o - d o m i n a n t a n u l i c a j na d e t e , nego i p r o i z v o d i u n j e m u istu n e s v e s n o s t , t a k o da s j e d n e s t r a n e p o d l e ž e s p o l j a š n j e m u t i c a j u a s d r u g e s t r a n e se i z n u t r a od toga ne m o ž e o d b r a n i t i . U k o l i k o se otac više i d e n l i f i k u j e sa a r h e t i p o m , utoliko jc on nesvesniji i n e o d g o v o n i i j i i, štaviše, utoliko p o s t a j e više psihotičan. ( G W 4 , § 7 2 8 f.)

ARHETIPSKI SNOVI

Za razliku od snova, koji u ličnoj životnoj istoriji zauzimaju konkretno "mesto u životu", arhetipski snovi su transpersonalnc prirode. Dok se kompenzatorski i svi drugi snovi koji odražavaju lična iskustva mogu tumačiti uz pomoć snevača, po pravilu, kod arhetipskih snova to nije moguće. Arhetipski snovi, koji se u drugim kulturama nazivaju velikim snovima, posebno su upečatljivi i često poseduju pesnički oblik i lepotu (1). Oni se odigravaju u važnim, prelaznim fazama našeg života (na primer, u pubertetu, na životnoj prekretnici ili pred smrt). Takve arhetipske snove snevači najčešće doživljavaju čudnovato; niti ih mogu uklopiti u kontekst vlastite životne istorijc niti ih mogu sami rastumačiti pomoću ličnih zamisli. Novi znak raspoznavanja arhetipskih snova leži u njihovom fasci­ nantnom delovanju i u izraženim slikama i simbolima iz mitova, bajki, religija i drugih transpcrsonalnih predanja čovečanstva. U svrhe amplifikacije (obogaćivanja) uzima se materijal iz navedenih oblasti. Sledcći Jungov primer pokazuje da se i u dečjim snovima mogu pojaviti nagomilani arhetipski motivi. U ovom slučaju reč jc

33

o jednoj osmogodišnjoj dcvojčici koja jc nepunu godinu dana kasnije umrla od neke zarazne bolesti (2). (1) S j e d n e s t r a n e g o v o r i m o o individualnom, o kolektivnom

sa d r u g e s t r a n e

n e s v e s n o m , k o j e u neku r u k u znači dublji sloj od svesti

bliskog individualnog nesvesnog. " V e l i k i " , odnosno značajni snovi, p o t i č u i z ovog d u b l j e g s l o j a . N j i h o v u v a ž n o s t o d a j e , b e z o b z i r a n a s u b j e k t i v n i u t i s a k , već i n j i h o v o p l a s t i č n o o b l i k o v a n j e k o j e , n e r e t k o , p o k a z u j e p e s n i č k u s n a g u i l e p o f u . T a k v i snovi Z b i v a j u se n a j č e š ć e u s u d b o n o s n i m p e r i o d i m a ž i v o t a , na p r i m e r , u r a n o j m l a d o s t i , u v r e m e p u b e r t e t a , na ž i v o t n o j p r e k r e t n i c i (između 3 6 . i 4 0 . g o d i n e ) i in conspeelu morlis. N j i h o v o

t u m a č e n j e č e s t o je s k o p č a n o sa

znatnim

t e š k o ć a m a , j e r j e m a t e r i j a l k o j i p r u ž a s n e v a č isu više o s k u d a n . K o d a r h e t i p s k i h t v o r e v i n a ne r a d i se više o l i č n i m i s k u s t v i m a , n e g o , u i z v e s n o j m e r i , o u psi i m i d e j a m a , č i j e o s n o v n o z n a č e n j e leži u n j i m a s v o j s t v e n o m smislu, a ne u n e k a k v i m ličnim o d n o s i m a d o ž i v l j a v a n j a . ( G W 8, § 5 5 5 ) (2) Ovde m o r a m da o b j a s n i m vezu između i n s l i n k a t a i a r h e ­ t i p o v a . O n o što n a z i v a m o i n s t i n k t i m a , to su fiziološki impulsi k o j i se " s p o l j a " o p a ž a j u čulima. Istovremeno, oni se j a v l j a j u i " u n u t r a " u m a š t a n j i m a i s v o j e p r i s u s t v o o d a j u često p u t e m s i m b o l i č n i h s l i k a . Te " u n u t r a š n j e " p o j a v e s u o n o što o z n a č a v a m k a o a r h e t i p o v e . N j i h o v o p o r e k l o n i j e poznato i oni se j a v l j a j u u s v a k o doba i svuda u svetu. M n o g i l j u d i s u m e t r a ž i l i , j e r nisu znali šta ć e s a v l a s t i t i m s n o v i m a i s n o v i m a svoje dece — oni nisu r a z u m e l i j e z i k svojih snova. Neki od tih p a c i j e n a t a bili su v e o m a o b r a z o v a n i l j u d i , neki čak i sami psihijatri. T a č n o s e s e ć a m j e d n o g p r o f e s o r a univerziteta k o j i j c sasvim i z n e n a d a i m a o j e d n u v i z i j u , p a j e stoga s m a t r a o d a j e duševno oboleo. D o š a o je k o d m e n e u p a n i č n o m s t r a h u . Uzeo s a m j e d n o s t a v n o sa police j e d n u 4 0 0 godina s t a r u k n j i g u i p o k a z a o mu sliku j e d n o g d r v o r e z a , na k o j o j je b i l a o b l i k o v a n a ista ta vizija k o j u je i on i m a o . " N e m a p o t r e b e d a sebe s m a t r a t e duševno b o l e s n i m " , r e k a o s a m m u . " V a š a vizija bila j e p o z n a t a j o š p r e 4 0 0 g o d i n a . " N a t o s e o n , potpuno i s c r p l j e n , ali opet sasvim n o r m a l a n , spustio n a stolicu. J e d a n v e o m a važan s l u č a j donco mi je čovek koji jc i s a m bio p s i h i j a t a r . J e d n o g dana mi je pokazao r u k o m ispisanu knjižicu k o j u mu

34

jc za Božić poklonila njegova desetogodišnja ć e r k a . O n a jc sadržala čitav niz snova k o j e j e d e v o j č i c a s a n j a l a o d s v o j e osme g o d i n e ; bila j e t o n a j n e o b i č n i j a s e r i j a snova k o j u s a m i k a d a video. I a k o d e č j i snovi, oni su bili ipak n e o b i č n i i s a d r ž a v a l i su slike, č i j e je poreklo za oca bilo p o t p u n o n e s h v a t l j i v o . E v o tih m o t i v a : 1 . " O p a k a ž i v o t i n j a " , čudovište p o p u t z m i j e sa p u n o r o g o v a , u b i j a i guta sve d r u g e ž i v o t i n j e . P o t o m d o l a z i B o g u o b l i k u č e t i r i p o j e d i n a č n a b o g a iz č e t i r i u g l a i m r t v i m ž i v o t i n j a m a p o n o v o u d a h n j u j e život. 2. V a z n e s e n j c u n e b o , gde sc uz p a g a n s k e plesove služi velika m i s a ; silazak u A d , gde anđeli čine d o b r a dela.

(Der Mensch und seine Symbole, str.

69 f)

ASOCIJACIJA

Kod asocijacije, jednostavno označene i kao dosetka, reč je o povezivanju i spajanju predstava i opažanja sličnih sadržaja. U terapiji, a posebno u obradi sna, primenjuju se slobodne asocijacije (po Frojdu) i usmerena ili vezana asocijacija (kod Junga) (1). Prema njegovom iskustvu, putem slobodnih asocijacija na dnevni red sc postavljaju kompleksi i poteškoće, a da bi se primila poruka sna, potrebne su usmerene asocijacije, pri čemu sc ispitanik uvek iznova obraća snu. Ovo asocijativno ophođenje sa snovima veoma nalikuje raznim upotrebama meditacije kao upornog kruženja i promene mišljenja. Putem usmerene asocijacije uspostavlja se kontekst sna i n j e g o v a veza sa ž i v o t o m snevača ž i v o se z a m i š l j a ( 2 ) . Važno terapeutsko dejstvo asocijacija sastoji se u oslobađanju duševnih tenzija, j e r nesvesno potiskivanje ovim putem dospeva do svesti. J u n g o v test slobodnih a s o c i j a c i j a m o ž e da posluži za m e r e n j e nesvesnih kompleksa, pri čemu se ispitaniku meri vreme reagovanja od upućene reči do datog odgovora (3). Duže vreme reagovanja javlja

35

se onda kada kompleks sa snažnim emocionalnim nabojem pogodi dražna rcč. (1) Sa t a k o z v a n i m s l o b o d n i m a s o c i r a n j e m nc mogu dospeti do c i l j a k a o šio n j i m e n c bih m o g a o odgonetnuti n e k i hetitski zapis. T i m e , n a r a v n o , p r o n a l a z i m sve s v o j e k o m p l e k s e , ali u t u s v r h u n i j e m i p o t r e b a n s a n , već to mogu isto tako d o b r o u r a d i l i na spisku z a b r a n a ili na j e d n o j rečenici iz novina. P o m o ć u slobodnog a s o c i r a n j a kompleksi izlaze na vidclo, ali smisao sna samo izuzetno. Da bih shvatio smisao sna, m o r a m se što bliže držati slika iz s n a . A k o n e k o s a n j a sto od j e l o v i n e , onda to n i j e d o v o l j n o za a s o c i r a n j c na vlastiti pisaći sto, i to iz j e d n o s t a v n o g r a z l o g a š t o n j e g o v sto n i j e n a p r a v l j e n o d j e l o v i n e . M e đ u t i m , san se izričito odnosi na sto od j e l o v i n e . A k o p r e t p o s t a v i m o d a s n e v a č u o v d e n i š t a više n c p a d a n a p a m e t , o n d a t a j z a s t o j i m a o b j e k t i v n o z n a č e n j e , j e r on nagoveštava da u n e p o s r e d n o m susedstvu s l i k e sna v l a d a p o s e b n a t m i n a k o j a bi č o v e k a m o g l a n a v e s t i na r a ­ z m i š l j a n j e . N a r a v n o , m o g u s e z a sto o d j e l o v i n e v e z a t i n a d e s e t i n e a s o c i j a c i j a , ali jc z n a č a j n o da na izgled n e m a n i č e g a . U ovom s l u č a j u ponovo se v r a ć a m o slici, i ja imam običaj da tada svom pacijentu k a ž e m : " Z a m i s l i t e da ja uopšte ne z n a m šta z n a č e reči ' s t o od j e l o v i n e ' i d a j t e mi t a k a v opis p r e d m e t a i n j e g o v e p r i r o d n e i s t o r i j e sve d o k ne s h v a t i m k a k a v je to p r e d m e t . " (GVV 16, § 3 2 0 ) ( 2 ) K o d n e r a z g o v e t n o g s n a n e r a d i s e o r a z u m e v a n j u ili t u m a č e n j u , već o b r i ž l j i v o m u s p o s t a v l j a n j u k o n t e k s t a . P r i t o m n e mislim b a š na " s l o b o d n o a s o c i r a n j c " b e z g r a n i c a sa s l i k a m a iz sna k a o p o l a z i š t e m , nego n a b r i ž l j i v o , svesno o s v c l l j a v a n j c onih a s o c i j a t i v n i h veza k o j e su o b j e k t i v n o g r u p i s a n e oko slike sna. Za o v a k a v r a d mnogi p a c i j e n t i m o r a j u se v a s p i t a v a t i , j e r i oni, k a o i lekar, i m a j u neodoljivu s k l o n o s t da s t v a r i o d m a h s h v a t e i p r o t u m a č e , p o s e b n o onda k a d a su p u t e m č i t a n j a ili n e k e p r o m a š e n e analize stekli neko p r e d z n a n j e a time i p o g r e š n a u p u t s t v a . Z a t o ih n a j p r e a s o c i r a j u t e o r i j s k i , to j e s t r a z u m e v a j u ć i i t u m a č e ć i slike iz sna i, po m o g u ć s t v u , tu se i z a u s t a v l j a j u . O n i žele da o d m a h , b a š k a o i lekar, u n e k u r u k u zađu iza s n a , polazeći p r i tom o d pogrešnog m i š l j e n j a d a j e san obična f a s a d a k o j a p r i k r i v a p r a v i smisao. T a k o z v a n a f a s a d a , m e đ u t i m , n i j e n a n a j v e ć e m b r o j u k u ć a n i k a k v a v a r k a ili v a r l j i v o i z o b l i č e n j e , već o d g o v a r a sadržini kuće i č a k

36

je o d a j e b e z d a l j n j e g . Tako je i j a s n a slika sna s a m san i sadrži celovit smisao. ( G W 16, § 319) (3) Ovi se k o m p l e k s i mogu e k s p e r i m e n t a l n o l a k o d e m o n s t r i ­ r a t i p o m o ć u e k s p e r i m e n t a a s o c i j a c i j e . K a o što j e p o z n a t o , e k s p e r i m e n t se s a s t o j i u t o m e da se i s p i t a n i k u uputi r e č na k o j u

bi on t r e b a l o da

r e a g u j e što b r ž e o d g o v a r a j u ć o m reči. V r e m e r e a g o v a n j a s e m e r i . P r e m a o p š t e m o č e k i v a n j u , n a sve o b i č n e reci m o r a l o b i s e o d g o v o r i t i istom b r z i n o m , a s a m o " t e š k e " reči b i z a h t e v a l e d u ž e v r e m e r e a g o v a n j a . M e đ u t i m , s t v a r i r e a l n o d r u g a č i j e s t o j e . Č e s t o s e kod v e o m a j e d n o ­ stavnih reči beleži n e o č e k i v a n o dugo vreme r e a g o v a n j a , dok se na teže reči d a j e b r z odgovor. P o s l e bližih i s t r a ž i v a n j a sc ispostavilo da duže v r e m e r e a g o v a n j a n a j č e š ć e nsistupa o n d a k a d a d r a ž n a r e č p o g o d i sadržaj

koji jc ispunjen snažnim emocionalnim n a b o j e m . Pored

p r o d u ž e n j a v r e m e n a r e a g o v a n j a dolazi i do d r u g i h k a r a k t e r i s t i č n i h s m e t n j i , u č i j e s c p o j e d i n o s t i ovde n e mogu u p u š t a t i . E m o c i o n a l n o naglašeni sadržaji najčešće se odnose na stvari koje bi ispitanik n a j r a d i j e z a d r a ž a o s a m o za s e b e . Po p r a v i l u , r e č jc o m u č n i m i stoga potisnutim s a d r ž a j i m a , č a k o takvim k o j i su i s a m o m ispitaniku n e p o z n a t i . K a d a d r a ž n a reč pogodi u t a k a v k o m p l e k s , onda ispitaniku n e p a d a n a p a m e t b a š n i k a k a v o d g o v o r ili m u p a d a j u n a u m m n o g e s t v a r i , t a k o d a s t o g a u o p š t e n e z n a š t a d a o d g o v o r i ili m e h a n i č k i p o n a v l j a d r a ž n u reč ili d a j e n e k a k a v o d g o v o r i o d m a h ga d o p u n j u j e d r u g i m . K a d a posle završenog e k s p e r i m e n t a još j e d n o m upitate ispitanika šta je odgovorio na pojedine d r a ž n e reči, onda se on n a j č e š ć e d o b r o seća o b i č n i h r e a k c i j a , a k o m p l e k s n i h reči n a j č e š ć e veoma loše. ( G W 8, § 5 9 2 )

CEL0V1T0ST

P o j a m celovitosti sve se više upotrebljava u dubinskoj psihologiji i u mnogim drugim oblastima (na primer: integralna medicina, u različitim metodima meditacije itd.) radi opisivanja komplctnog života. U tom smislu i Jung govori o ostvarenju celog čoveka u procesu individuacije. Celovitost ne podrazumcva sa­ vršenost, nego rastuće osamostaljenje u j e d n o m često m u č n o m procesu suočavanja sa vlastitim poteškoćama i integracijom nesvesnih psihičkih sadržaja. Jung izričito ukazuje da ta fundamentalna pitanja ljudskog života daleko prevazilaze oblast delovanja Ickara i psihoterapeuta. Put ka ljudskom ocelotvorcnju nc može se opisati racionalno i jednoznačno, već može ponekad da dovede do cilja prividno z a o b i l a z n i m putcvima ili udarcima sudbine. B i t n o za celovitost je povezivanje različitih delova ličnosti i prcvazilaženje, odnosno moguće izmirenje lažno bolesnih suprotnosti (1). Približna ravnoteža radosti i bola vodi ka odmerenosti i izbalansiranosti u životu. A k o se duševne patnje svake vrste temeljito suzbijaju ili potiskuju, onda se one mogu uvući u život u obliku neuroza (2). C e l o v i t o s t unapređuju arhetipske slike i simboli koji povezuju svest i Ego sa Sopstvom (Selbst). To mogu biti posebni kružni simboli ili četvorougli sa središtem, takozvane mandale, ili osobe koje su već ostvarile celovit život (na primer Ilristos ili Buda). U ocelotvorcnje se, dalje, ubraja učenje čoveka da živi sa sve četiri tipološke orijentacione funkcije (mišljenje, osećanje, oset, intuicija) i da pri tome razvija i integrišc posebno svoje potisnute strane, tzv. inferiorne funkcije.

38

(1) N a p o r i l e k a r a i t r a g a n j a p a c i j e n t a u s m e r e n i su na onog p r i k r i v e n o g j o š n e o s t v a r e n o g " c e l o v i t o g " č o v e k a , k o j i j c u j e d n o veći i p e r s p e k t i v n i j i . M e đ u t i m , p r a v i put k a o c e l o t v o r c n j u s a s t o j i s c , n a žalost, od s u d b o n o s n i h z a o b i l a z n i h i k r i v i h p u t e v a . To je " l o n g i s s i m a v i a " , n e p r a v a , nego k r i v u d a v a l i n i j a k o j a p o v e z u j e s u p r o t n o s t i , k o j a podseća na k a d u c e j a koji p o k a z u j e put, odnosno stazu, čija lavirintovska z a m r š e n o s t n i j e lišena užasa. Na tom putu stiču sc ona iskustva k o j a s e o z n a č a v a j u k a o " t e š k o p r i s t u p a č n a " . N j i h o v a n e p r i s t u p a č n o s t p o č i v a na n j i h o v o j d r a g o c e n o s t i ; ona t r a ž i ono čega se č o v e k n a j č e š ć e p r i b o j a v a , n a i m e celovilosl. O n a n a m j e , d o d u š e , s t a l n o u u s t i m a i sa n j o m se b e s k r a j n o teoreliše, ali se z a t o u ž i v o t n o j s t v a r n o s t zaobilazi u velikom luku. Daleko i ncuporedivo omiljeniji je običaj " k o m p a r l i m e n t n e p s i h o l o g i j e " gde j e d n a ladica ne zna šta se nalazi u d r u g o j . ( G W 1 2 , § 6) (2) C e l o v i l o s t i i s p u n j e n j e života iziskuju r a v n o t e ž u p a t n j e i r a d o s t i . Z b o g pozitivnog d e j s t v a bola, č o v e k n a m e r n o izbegava da m e r i k o l i k o mu je s t r a h a i b r i g a n a n e o . Z a t o s t a l n o , na u b l a ž a v a j u ć i n a č i n , govori o p o b o l j š a n j u i što većoj sreći, ne r a z m i š l j a j u ć i pri tom da jc i s r e ć a o t r o v n a a k o se m e r a bola n i j e n a v r š i l a . Toliko često se iza neuroze k r i j e p r i r o d n a i n e z a o b i l a z n a p a t n j a k o j u čovek nije želeo da podnosi. T o s c n a j j a s n i j e vidi n a h i s t e r i č n i m b o l o v i m a k o j i p o t i č u u p r o c e s u l c č c n j a od o d g o v a r a j u ć i h duševnih bolova k o j e jc čovek želeo da i z b e g n e . (GVV 16, § 1 8 5 )

DUŠA

Jung definiše dušu kao najviši psihički intenzitet na n a j ­ m a n j e m prostoru (Briefe II, 2 5 3

f . ) . On r a z l i k u j e psihu,

kao

celokupnost svih svesnih i nesvesnih psihičkih procesa, od duše, kao razgraničenog kompleksa funkcija. Za Junga, duša je unutrašnji stav i mogućnost uspostavljanja veze sa nesvesnim ( 1 ) . Ona sadrži niz

39

slika, "u slikama izraženu očiglednost životnih delatnosti". Duša se može i sasvim uopštcno posmatrati kao nešto živo u čoveku i kao nešto što pokreće život ( 2 ) . Ona je za Junga stvarnost u tom smislu što od nje polaze određena dejstva ( 3 ) . Duša je komplementarna sa svešću i sa karakterom čoveka, budući da ona sadrži sve ono što se tamo sakupilo. U tu uzajamnost ubraja se i polni karakter čoveka, pri čemu su, na primer, muževni muškarci iznutra izloženi snažnim duševnim ushićenjima ( A n i m a ) , a ženstvene žene imaju posebno mušku dušu ( A n i m u s ) . Za J u n g a , duša n i j e o b i č n a bleda slika fizikalnih i hemijskih procesa, nego ona pretvara te procese u nizove slika, kao što se to, na primer, događa u snovima. ( 1 ) B a š k a o što nara s v a k o d n e v n o i s k u s t v o d a j e p r a v o d a g o v o r i m o o s p o l j a š n j o j ličnosti, tako n a m ono d a j e i p r a v o da p r e t p o ­ stavimo da postoji u n u t r a š n j a ličnost. U n u t r a š n j a ličnost je način ponašanja čoveka prema u n u t r a š n j i m psihičkim procesima, ona jc u n u t r a š n j i stav, k a r a k t e r , k o j i o n o k r e ć e p r e m a n e s v e s n o m . S p o l j a š n j i stav, s p o l j a š n j i k a r a k t e r o z n a č a v a m kao personu, u n u t r a š n j i stav o b e l e ž a v a m k a o Animu, k a o dušu. U k o j o j je m e r i n e k i stav h a b i t u a l a n , u tolikoj meri je on j e d a n , više ili m a n j e , k o m p a k t a n kompleks f u n k c i j a , sa k o j i m se E g o može, više ili m a n j e , identifikovali. J e z i k to plastično i z r a ž a v a : a k o n e k o i m a h a b i t u a l a n stav p r e m a izvesnim s i t u a c i j a m a , onda se obično k a ž e : " O n je sasvim drugi ako čini ovo ili o n o . " T i m e je u t v r đ e n a s a m o s t a l n o s t f u n k c i j s k o g k o m p l e k s a h a b i t u a l n o g s t a v a : reklo bi se da je n e k a d r u g a ličnost uzela u posed j e d i n k u , k a o da je u " n j u ušao drugi d u h " . ( G W 6, § 8 8 3 ) ( 2 ) D u š a je n e š t o živo u č o v e k u , ono živi iz s a m o g a s e b e i p o k r e ć e život, pa je stoga B o g udahnuo A d a m u duh da bi mogao da živi. P o m o ć u lukavstva i k o c k a r s k o g v a r a n j a , duša zavodi delatnost m a t e r i j e p r e m a ž i v o t u , iako ga ova ne želi. O n a u b e đ u j e u n e v e r o v a t n e s t v a r i , da bi se živco život. O n a jc puna z a m k i i klopki kako bi čovek p a o , dosegao z e m l j u , t a m o se z a p e t l j a o i ostao da visi, đa bi se živeo život, b a š k a o što E v a u r a j u n i j e mogla da odoli da ubedi A d a m a u kvalitet z a b r a n j e n e j a b u k e . K a d nc bi postojala uzbuđenost i prelivanje sjaja duše, č o v e k bi u s v o j i m n a j v e ć i m s t r a s t i m a i t r o m o s t i z a p a o u m r t v i l o . ( G W 9/1, § 5 6 )

40

(3) D u š a sc v e r o v a t n o ne s t a r a o n a š i m k a t e g o r i j a m a s t v a r n o ­ sti. Z a nju j e , izgleda, u p r v o m redu

stvarno

ono što

delnje.

O n a j ko h o ć e

d a i s t r a ž u j e dušu, n e srne j e p o b r k a t i s a svešću, j e r ć e s v o j i m sopstvenim g l e d a n j e m p r e k r i t i p r e d m e t i s t r a ž i v a n j a . P o t r e b n o j c , naprotiv, j o š o t k r i l i k o l i k o se duša r a z l i k u j e od svesti da bi sc mogla shvatiti. S t o g a ništa n i j e m o g u ć e , sem onoga što je za nas i l u z i j a , a za n j u s t v a r n o s t i zbog čega ništa ne bi bilo n c s a m c r l j i v o od m e r e n j a duševne s t v a r n o s t i p r e m a n a š o j s v e s n o j s t v a r n o s t i . Z a p s i h o l o g a n e p o s l o j i ništa g l u p l j e od stanovišta misionara koji je bogove sirotih pagana proglasio za iluziju. M e đ u t i m , j o š u v e k se, na žalost, d o g m a t s k i i n e s t r u č n o radi k a o da naša t a k o z v a n a stvarnost n i j e isto tako i l u z o r n a . K a o u n a š e m iskustvu uopšte, t a k o su s t v a r i k o j e đeluju u duševnom svetu s t v a r n o s t , nezavisno od toga k a k o ih čovek naziva. R e č je o tome da se te realnosti, po m o g u ć s t v u , shvate k a o t a k v e , a ne o t o m e da im sc d a j u druga i m e n a . T a k o duh z a dušu n i j e n i š t a m a n j e d u h , č a k i k a d g a č o v e k n a z i v a s e k s u a l n o š ć u . (GVV 16, § 111)

EGO U SNU

Ego u s n u j e vezivna karika između snivajućc nesvesne duše i svesno spoznajnog subjekta. Jung smatra da se Ja ne gasi potpuno tokom spavanja i pri snevanju, nego da svoje funkcije zadržava u ograničenoj meri (1). Naš Ego u snu najčešće je verno odslikavanje naše ličnosti, tj. mi se kao ličnost u snu često javljamo onakvi kakvi smo u duši, a ne onakvi kakvim bismo se rado predstavili. Radi unapređivanja komunikacije između svesnog i budnog Ja i njenog jačanja mogu se primeniti sledeće tehnike i vežbe. Dok mnogi ljudi lako pamte svoje snove i vlastitom se aktivnošću u njih uživljavaju, postoje drugi ljudi koji se moraju dobro potruditi da uspostave odnos između Ega i sna. Tako se ovo "sneno J a " može podstaći i aktivirati

41

ako čovek pre nego što zaspi sebi svcsno sugerišc: "Zanimaju me moji snovi! Želim da san zapamtim!" Dalje, potrebno je imati hartiju i pribor za pisanje na noćnom stočiću i odmah posle buđenja (bar u kratkim crtama) pribeležiti san. U radu sa snovima postigao sam dobra i interesantna iskustva kada sam snove odmah govorio u diktafon ili magnetofon. Dok se zapisivanje često oseća kao objektivizacija sna, u spontanom noćnom pripovedanju sna, u zvuku glasa i nijansiranom opisu detalja mnogo toga od pradoživljaja prelazi na ovu stranu. Posebno aktiviranje Ega iz sna događa se time što ć e m o tokom dana isprobati neki koristan i nov način ponašanja u snu. Onaj k o , na primer, pati od lakših oblika straha ili nesigurnosti i sebe u snu doživljava snažnim i hrabrim, može da taj novi životni impuls integriše u svest i da ga danju uspešno isproba. S l i č n e stvari se događaju pri analitičkom radu sa terapeutom k o j i sa s n e v a č e m precizno izrađuje male korake realizacije u svakodnevici. Onaj ko posebno vodi noćne beleške (dnevnik snova) i u njima tokom dužeg perioda zapisuje svoje snove, može tačnije da prouči sposobnosti i kreativne mogućnosti svoga Ega iz sna i da svesno menja svoj život. Ono što E g o iz sna može i što je već prethodno oprobao, to naše svesno Ja lakše uči putem podražavanja. j e r Ego iz sna pruža uzorke doživljaja koji su na odgovarajući način već profilisani. Posmatranje i razvitak Ega iz sna i prevođenje snivanih sposobnosti u svesno Ja predstavljaju koristan životni zadatak. (1) S a n j e p s i h i č k a tvorevina k o j a n a s t a j e tokom s p a v a n j a b e z svesne m o t i v a c i j e . T o k o m s p a v a n j a svest, n a r a v n o , n i j e sasvim p r e s t a l a da r a d i , nego j o š postoji n i z a k stepen svesnosti. T a k o č o v e k u n a j v e ć e m b r o j u snova z a d r ž a v a relativnu svest svoga J a , n a r a v n o j e d n o g v e o m a o g r a n i č e n o g i čudno i z m e n j e n o g J a , k o j e s e o z n a č a v a k a o E g o i z s n a . T o j e s a m o f r a g m e n t ili n a z n a k a budnog J a . Svest postoji s a m o utoliko u k o l i k o j c n e k i psihički s a d r ž a j udružen s a J a . E g o p r e d s t a v l j a psihički kompleks posebno čvrstih u n u t r a š n j i h veza. Pošto jc sasvim retko

42

s p a v a n j e b e z s n i v a n j a , t o s c može s m a t r a t i d a s c J a - k o m p l c k s v e o m a r c t k o gasi k a o d e b i l n o s t . N j e g o v u d e b i l n o s t , p o p r a v i l u , o g r a n i č a v a s a m o s p a v a n j e . O v o m E g u s c u snu p r i d r u ž u j u p s i h i č k i s a d r ž a j i k o j i p r i s t u p a j u E g u k a o realne s p o l j n e okolnosti, zbog čega smo i u snu često s t a v l j e n i u s i t u a c i j e k o j e nisu n i m a l o n a l i k n a b u d n o m i š l j e n j e , nego su sličnije s i t u a c i j a m a iz s t v a r n o j ; života. K a o što realno p o s t o j e ć i l j u d i i s t v a r i ulaze u n a š e vidno p o l j e , tako i slike s n a , k a o j e d n a druga v r s t a r e a l n o s t i , s t u p a j u u p o l j e svesti E g a u

s n u . ( G W 8, § 5 8 0 )

ENERGIJA, PSIHIČKA

Psihička energija je izraz za psihodinamiku duše i vladajuće životne procese koji su u njoj. Dcjstvo psihičke energije saznajemo u svojim afektima i prohtevima, u nagonima i željama, u drugim dinamičkim životnim manifestacijama i u zbivanjima koja pokreću snove ( 1 ) . Psihičku energiju možemo možda najpre zamisliti na modelu unutrašnjeg kosmosa, u kojem kompleksi, kao energetska polja ili centri, zauzimaju sličan uzajamni položaj kao planete u svemiru. Za Junga pojam energije ima arhetipski karakter i u sferi doživljaja sc pokazuje kao kompleks sa autonomnim pogonom. Jung može ove fenomene da opiše i na modelu energetskog sistema, j e r oni, teorijski posmatrano, mogu da se p o j a v e u n e o g r a n i č e n o j izmcnljivosti i smcnljivosti. U psihičkom sistemu, energija utiče na trajnu pokretljivost. U raznovrsnim duševnim iskustvima psiha sc pokazuje u svom energetskom obliku ( 2 ) . Neke mogućnosti razumevanja ovog teškog pojma pruža nam j e z i k koji rečju "energičan" pojašnjava vezu sa energijom. A k o čovek nastupa ili se zalaže za neku stvar, govori energično ili se energično probija, onda te jezičke slike ukazuju na ono što se pod

43

energijom podrazumeva. Naš jezik poznaje brojne energetske reci k o j e izražavaju nešto od psihičkog intenziteta. Tako govorimo o žudnji i silnoj potrebi za delanjem, o nagonu i unutrašnjem pokre­ t a č k o m nemiru kod č o v e k a . P s i h i č k i p o t e n c i j a l se p o k a z u j e u stvaralačkim mogućnostima, u udarnoj snazi i mnoštvu uvercnja. Delovanje psihičke energije doživljavamo u zračenju čoveka baš kao i u oduševljenju. Negativna dejstva energije spoznaju se u depresiji, u obliku melanholijc i ponekad u mračnom raspoloženju. U svim primerice navedenim dejstvima dolazi do izražaja "životna energi­ j a " , kojoj Jung potčinjava uži pojam psihičke energije ( 3 ) . Bitan aspekt Jungovog energetskog načina posmatranja jc na kraju j o š finalna usmerenost psihičke energije koja upravlja energetskom rekom života, i tu životnu energiju usmerava ka raznim ciljevima. Pri pretvaranju nagonske energije u duhovnu ili u idealne c i l j e v e , važnu f u n k c i j u i m a j u simboli " e n e r g e t s k i h formatora razmene". (1) P r a v i t i razliku i z m e d j u sile i e n e r g i j e p o j m o v n o je n e m i ­ novno, j e r energija j e , u stvari, pojam koji objektivno ne postoji kao p o j a v a po s e b i , nego uvek s a m o u s p e c i f i č n i m o s n o v a m a i s k u s t v a , t j . u iskustvu e n e r g i j a je uvek specifična kao k r e t a n j e ili sila, u a k l u c l n o m smislu, a k a o položaj ili uslov, u p o t e n c i j a l n o m smislu. Psihička e n e r g i j a j a v l j a s e a k t u e l n o u s p e c i f i č n i m d i n a m i č n i m f e n o m e n i m a duše k a o n a g o n , ž e l j a , h t e n j e , a f e k a t , p a ž n j a , radni u č i n a k ild. k o j e u p r a v o čine psihiCke s i l e . P o t e n c i j a l n o , e n e r g i j a s e j a v l j a u s p e c i f i č n i m d o s t i ­ g n u ć i m a , m o g u ć n o s t i m a , s p r e m n o s t i , s t a v o v i m a itd. k o j i p r e d s t a v l j a j u uslove. Diferenciranje posebnih energija - željna energija, energija o s e ć a n j a , e n e r g i j a k o n t r a s t a itd. k a k o to čini L i p s - čini mi se p o j m o v n o nedopustivo, j e r se e n e r g i j a može s p e c i f i c i r a t i k a o sila i uslov. E n e r g i j a j c k v a n t i t a t i v n i p o j a m k o j e m s u p o t č i n j e n i sile i u s l o v i . S a m o ovi p o s l e d n j i su k v a l i t a t i v n o o d r e đ e n i , j e r se r a d i o p o j m o v i m a za i z r a ­ ž a v a n j e kvaliteta k o j i s e p u t e m e n e r g i j e o s t v a r u j u . P o j a m k v a n t i t e t a n e srne u i s t o v r e m e b i t i k v a l i t a t i v a n p o k a z a t e l j , i n a č e n i k a d n e b i

44

o m o g u ć i o p r e d s t a v l j a n j e odnosa snaga, s t o j e njegovo p r a v o o d r e đ e n j e . ( G W 8, § 261.) (2) Na ovom mestu m o r a m da otklonim mogući n e s p o r a z u m . N a i m e , n i j e mi u o p š t e n a m e r a da se u ovoj r a s p r a v i u p u š t a m u diskusiju o spornom pitanju psihofizičkog paralelizma i uzajamnog d e l o v a n j a . T e t e o r i j e s u s p e k u l a c i j e o m o g u ć n o s t i m a p a r a l e l n o g ili z a j e d n i č k o g d e l o v a n j a tela i duše i odnose se u p r a v o na onu t a č k u k o j u i z o s t a v l j a m iz svog p o s m a t r a n j a , n a i m e na p i t a n j e da li p s i h i č k i e n e r g e t s k i p r o c e s p o s t o j i u p o r e d o ili je u k l j u č e n u psihički p r o c e s . Po m o m s h v a t a n j u mi o tome gotovo da ništa ne z n a m o . Sa p o k o r o m s m a t r a m da je uzajamno delovanje zamislivo i ne nalazim nikakvog p o v o d a da t o j m o g u ć n o s t i s u p r o t s t a v l j a m h i p o t e z u o p s i h o f i z i č k o m paralelizmu. Psihoterapeuti, čije je pravo radno područje baš kritička s f e r a u z a j a m n o g d e l o v a n j a tela i duše, s m a t r a j u v e o m a v e r o v a l n i m da p s i h i č k o i telesno nisu dva p a r a l e l n a p r o c e s a , nego da su oni povezani u z a j a m n i m dclovanjem, mada je njihova prava priroda j o š sasvim n e d o k u č i v a n a š e m i s k u s t v u . D u b o k e r a s p r a v e o ovom p i t a n j u su za filozofe v e r o v a l n o neizbežne, a e m p i r i č k o j psihologiji se p r e p o r u č u j e da s e o g r a n i č i n a ono što j e iskustvu p r i s t u p a č n o . M a d a n a m dosad n i j e pošlo za r u k o m da psihički proces u k l j u č i m o u fizički, isto t a k o nisu uspeli ni protivnici takve mogućnosti da sa izvesnošću r a z d v o j e psihički p r o c e s od fizičkog. ( G W 8, § 3 3 ) (3) A k o sc postavimo na tle zdravog r a z u m a n a u k e i u z d r ž i m o se od suviše r a d i k a l n i h filozofskih p o s m a t r a n j a , onda ć e m o , v e r o v a l n o , učinili n a j b o l j e ako p s i h i č k i p r o c e s j e d n o s t a v n o s h v a t i m o k a o o b i č a n životni d o g a đ a j . T i m e p r o š i r u j e m o uži p o j a m psihičke e n e r g i j e n a širi p o j a m životne energije k o j a sebi p o t č i n j a v a tzv. psihičku e n e r g i j u k a o svoju s p e c i f i k a c i j u . T i m e ć e m o postići p r e d n o s t da k v a n t i t a t i v n e odnose p r a t i m o p r e k o užeg o b i m u p s i h i č k o g d o bioloških f u n k c i j a , č i m e m o ž e m o da u d o v o l j i m o n e s u m n j i v o p o s t o j e ć i m i odavno r a s p r a v l j e n i m o d n o s i m a " d u š e i t e l a " u d o l i č n o m s l u č a j u . (G\V 8, § 3 1 )

45

EKSTROVERZIJA

Ekstrovcrzija je tip zauzetog stava kod kojeg se interesovanje prvenstveno koncentriše na spoljašnje objekte i stvarnost (1). Ako je svest ekstrovertirana, onda je nesvesno, kao kompenzacija, intro­ vertirano. Kod introvertirane svesti ono se ponaša obrnuto. Oba stava odlikuju temeljno psihičko držanje čoveka i manifestuju usmerenost psihičke energije (libida). Pažnja ekstrovertnog tipa upravlja se, prc svega, na objekte u spoljašnjoj stvarnosti a manje na subjekt. Ovaj tip zauzetog stava je od svog rođenja relativno oprcdcljen, dok su četiri orijentacionc funkcije (mišljenje, oset, osećanjc, intuicija) promenljivc. D o k j c stav po sklonosti dominantan u prvoj polovini života i prvenstveno pomaže u pronalaženju vlastitog mesta u životu, u drugoj polovini života trebalo bi da se razvije i suprotni tip (nesvesna introverzija). Pomoću nekoliko primera iz života, želeo bih da nešto bliže opišem ekstrovertni tip zauzetog stava (2). Ekstrovertni ljudi su spontani i veoma temperamentni i rado se druže sa živahnim o s o b a m a . P o s c d u j u v e s e o temperament i vole da imaju m n o g e prijateljske veze. B e z teškoća izlaze iz svoje ljušture i aktivno se okreću životu. Ekstrovertni ljudi pričaju rado, a imaju poteškoća da saslušaju druge. U stvarnosti, n a j č e š ć e nailazimo na m e š o v i t e izražajne oblike tipova zauzetog stava. Sledeći konfrontativni pregled introvertnih i ekstrovertnih tipova K. A. Majera predočava neka svojstva i životne stavove ova dva tipa (u: Psychologie des 20. Jh., Kindler, tom III, 2, str. 7 4 9 ) .

46

introvcrtna osoba

ckstrovcrtna osoba

pasivan uzdržan

aktivan prcdusrctljiv

hladan pesimista istrajan oprezan štediša diskretan precizan dubok otmen

srdačan optimista kooperativan nehajan rasipnik otvoren okolišan širok narodski

( 1 ) Ekstroverzija

znači

okretanje

libida

prema

spoljašnjoj

s t r a n i . O v i m p o j m o m o z n a č a v a m očevidnu vezu s u b j e k t a s a o b j e k t o m u smislu pozitivnog k r e t a n j a subjektivnog i n l c r e s o v a n j a p r e m a o b j e k t u . Neko ko se nalazi u s t a n j u e k s t r o v e r z i j e misli, oseća i dela s o b z i r o m na o b j e k t , i to na n e p o s r e d a n i s p o l j a j a s n o u o č l j i v n a č i n , ( a k o da ne može p o s t o j a t i n i k a k v a s u m n j a u njegov pozitivan stav p r e m a o b j e k t u . Zato je ekstroverzija na neki način premeštanje interesovanja sa s u b j e k t a n a o b j e k a t . A k o j e e k s t r o v e r z i j a intelektualne p r i r o d e , s u b j e k t se prenosi mislima u o b j e k t ; a k o jc e k s t r o v e r z i j a e m o c i o n a l n a , s u b j e k t se o s e ć a n j i m a prenosi u o b j e k t . U s t a n j u e k s t r o v e r z i j e postoji s n a ž n a , i a k o ne i s k l j u č i v a u s l o v l j e n o s t o b j e k t o m . M o ž e se govoriti o aktivnoj e k s t r o v e r z i j i a k o se e k s t r o v e r z i j a želi n a m e r n o p o s t i ć i , i o pasivnoj e k s t r o v e r z i j i a k o o b j e k a t iznuđava e k s t r o v e r z i j u , ( j . a k o s a m privlači interesovanje subjekta, eventualno protivno nameri samog subjekta. ( C W 6, § 7 9 9 ) (2) O p a s n o s t e k s t r o v e r t n o g a s a s t o j i se u tome što se on uvlači u o b j e k t e i s a s v i m n e s t a j e u n j i m a . F u n k c i o n a l n e ( n e r v n e ) ili s t v a r n e telesne s m e t n j e k o j e otuda n a s t a j u i m a j u k o m p e n z a l o r s k i z n a č a j , j e r one p r i m o r a v a j u s u b j e k t n a izvesno p r i n u d n o s a m o o g r a n i č a v a n j e . A k o s u s i m p t o m i f u n k c i o n a l n e p r i r o d e , o n d a oni s v o j i m p o s e b n i m o s o ­ b i n a m a mogu s i m b o l i č k i d a i z r a ž a v a j u psihološku s i t u a c i j u . T a k o , n a p r i m e r , k o d p c v a č a č i j a s l a v a n a g l o dostiže o p a s n u v i s i n u i k o j a g a

47

zavodi n a n e s r a z m e r n o veliko t r o š e n j e e n e r g i j e , zbog n e r v n e napetosti i z n e n a d a o t k a z u j u visoki tonovi. O d č o v e k a k o j i j e o d v e o m a s k r o m n i h početaka dospeo do veoma uticajnog, perspektivnog društvenog p o l o ž a j a , psihogeno se p o j a v l j u j u svi s i m p t o m i visinske bolesti. Č o v e k k o j i n a m e r a v a da se oženi o b o ž a v a n o m i b e z m e r n o p r e c e n j i v a n o m ž e n o m v e o m a s u m n j i v o g k a r a k t e r a , d o b i j a n e r v n i grč u ž d r e l u , k o j i ga p r i s i l j a v a da se o g r a n i č i na dve šolje m l c k a na dan a n j i h o v o u z i m a n j e t r a j e tri s a l a . T i m e je zaista s p r e č e n da p o s e ć u j c s v o j u v e r c n i c u i može s e s a m o j o š b a v i l i i s h r a n o m svoga tela. Č o v e k a k o j i više n i j e s p o s o b a n za napore na, vlastitom zaslugom, veoma proširenim poslovima, spopa­ daju nervni napadi žeđi, zbog kojih on brzo podleže histeričnom a l k o h o l i z m u . ( G W 6, § 6 3 3 )

EROS

Pod erosom Jung podrazumcva prirodno svojstvo psihe i definiše ga kao princip odnosa (1). Eros deluje svuda gde čovek doživljava veze ili je u njih upleten. Tamo gde se umesto veza praktikuju razni oblici vladanja nad sobom, javlja se potisnuti eros u obliku moći. Na osnovu mnogobrojnih iskustava iz svoje terapcutske prakse, Jung je došao do pretpostavke da se potisnuti i nesvesni eros manifesruju u moći ( 2 ) . Teorija o povratku neproživljenog erosa u obliku moći ima dalekosežan značaj za praktično poznavanje čoveka na ličnom planu, u psihoterapiji i raznim psihološkim savetovalištima. Svako poznaje muškarce i žene koji u društvu, institucijama i p o l i t i c i sa v e l i k o m strašću zastupaju određena shvatanja ili ideologije. Onaj k o j e upoznat sa intimnim životom tih ličnosti, često će otkrivati potisnutu erotiku i prigušena osećanja. Sve se to onda ispoljava u strastvenoj težnji za vlašću. Nasuprot tome, sasvim

48

drugačije se eros ponaša pri sublimiranju erotike kod stvaralački nastrojenih ljudi i njihove kreativnosti. Erotsko zračenje kao važan deo snažnih ljubavnih osećanja kod čoveka, i eros, kao mitološki oblik, okupirali su Junga na različite načine tokom njegovog života. Eros je višeznačan i višeslojan pojam iz kojeg ovde izdva­ j a m o samo aspekt psihičkog odnošenja. U erosu se iskazuje nesvesna sila i p s i h i č k a energija, č i j i intenzitet i j a č i n a rastu kada jc ona nesvesna. Eros se često projektuje na određene žene i muškarce koji, na n e k i n a č i n , s i g n a l i z i r a j u s v o j u erotsku p r e d u s r e t l j i v o s t . I u mnogim ljubavnim aferama eros jc aktivno i intenzivno na delu. (1) K a o i z r a z i t e m p i r i č a r , n e k o r i s t i m neki f i l o z o f s k i p o j a m n i k a d a r a d i s a m o g a s e b e . E r o s j e z a m e n e reč k o j a z n a č i nešto r e a l n o i p r i m e t n o , ali ništa više. K a d a sam pokušao da f o r m u l i š c m osnovnu c r t u m u š k o g s t a v a , p a o mi je na um p o j a m logos, kao o d g o v a r a j u ć a o z n a k a za č i n j e n i c e k o j e se pos ma t r a j u . P r i p o k u š a j u opisivanja osnovnog stava žene došao sam na reč eros. N a r a v n o , logos, kao duhovni element, poseduje svojstvo d i s k r i m i n a c i j e , bitnu osnovu svakog r a z u m s k o g r a s u đ i v a n j a . Sa svoje s t r a n e , eros jc p r i n c i p o d n o s a , a pošto s a m t r a g a o za i z r a z o m odnosnosti, to sc reč eros p r i r o d n o s a m a p o n u d i l a . T a j i z r a z nisam ni od koga preuzeo. On potiče iz mog rečnika i u b e s k r a j n o mnogo reči s a m o b j a s n i o šta pod tim p o d r a z u m e v a m , n a i m e p r i n c i p o d n o ­ snosti. I z a b r a o s a m taj izraz a ne reč " a g a p e " j e r je odnosnosl p r i r o d n a o s o b i n a l j u d s k e psihe, a a g a p e to nije. A g a p e jc veoma specifičan etički p o j a m . K o d erosa n e m a n i č e g sličnog. I z tog r a z l o g a naći ćete p o j a m erosa ne s a m o u s t a r o j k i n e s k o j r e l i g i j i , n e g o i u m n o g i m p r i m i t i v n i m religijama. Cela m o j a psihologija nastala je iz neposrednog iskustva sa živim l j u d i m a a to se r a z u m l j i v o odnosi i na primenu p o j m a eros. {Briefe II, str. 8 2 ) ( 2 ) S a s v i m m i j e j a s n o d a s a m o l a m o gde p o s t o j i v i s i n s k a r a z l i k a vodi s t a z a ž i v o t a . M e đ u t i m , n e p o s t o j i n i k a k v a e n e r g i j a gde n e m a p r o t i v n a p o n a , p a s e s t o g a m o r a o p r o n a ć i a n t a g o n i z a m z a stav svesti. Z a n i m l j i v o j e videti k a k v u j e ulogu t a k o m p e n z a c i j a s u p r o t n o s t i o d i g r a l a u i s t o r i j i t e o r i j e n e u r o z e : F r o j d o v a t e o r i j a je z a s t u p a l a eros, Adlcrovo s h v a t a n j e moć. L o g i č a n antonim za l j u b a v je m r ž n j a ili za eros

49

s t r a h ( f o b o s ) , a psihološki jc to želja za vlašću. T a m o gde vlada l j u b a v , n e m a ž e l j e za v l a š ć u , a gde m o ć odnese p r e v a g u , t a m o n e m a l j u b a v i . J e d n o je Senka drugog. O n a j ko stoji na stanovištu erosa, njegova k o m p e n z a t o r s k a suprotnost izražava se u ž u d n j i za moći. O n a j ko ističe moć, ima svoju k o m p e n z a c i j u u e r o s u . ( G W 7, § 78)

FANTAZIJA

Arhetipski svet slika pojavljuje se u snovima, vizijama, stvaralačkim procesima kreativnih ljudi i u fantaziji. Dalje, fantazija stoji u vezi sa sećanjima i iskustvima. D o k mi možemo svesno da upravljamo svojim mislima, fantazije imaju sklonost ka prodiranju u svest, pa je mogu u izvesnim prilikama i preplaviti. S druge strane, postoje i svesno vođene fantazije, kao što se to, na primer. događa pri aktivnoj imaginaciji. Odnosima između Ega i fantazije Jung pridaje veliki značaj, j e r ona svesno razumevanje dopunjava dotad nesvesnim nazorima. Jung pravi razliku između aktivne i pasivne fantazije, pri čemu prva intuitivno opaža nesvesne psihičke sadržaje, dok sc pasivna fantazija podnosi i čoveka "obuzima" u obliku vizija (1). Dalje, Jung razlikuje fantazije individualnog karaktera, koje potiču iz ličnih doživljaja, sećanja i potiskivanja, i transpersonalne fantazije koje proizlaze iz kolektivno nesvesnog. Ove poslednje često sadrže arhetipske slike i mitološke motive. Sledeću razliku čini očigledan i prikriven smisao pojedine fantazije. Trvo predstavlja jasan i konkretan događaj, koji ipak svest mora da protumači. Ona istražuje skriveni s m i s a o i latentno značenje. Naposletku, Jung razume fantaziju i u njenom kauzalnom i u finalnom značenju. U kauzalnom tumačenju fantazije se mogu shvatiti kao psihički simptom koji je prouzrokovan odre-

50

đcnim psihičkim i fiziološkim procesima. Finalna interpretacija vidi u fantaziji, pre svega, s i m b o l e k o j i upućuju na buduće p s i h i č k e razvojne mogućnosti. Pored ovih više teorijskih razlika, Jung navodi i brojne k r e a t i v n e f u n k c i j e . Z a J u n g a , f a n t a z i j a j e " n a j s m e l i j i proizvod sažimanja svekolikog znanja" ( 2 ) , pri čemu se kombinuju osećanja i m i s l i , čulni oseti i m o g u ć n o s t n a s l u ć i v a n j a . O v a s t v a r a l a č k a uobrazilja izdiže čoveka iznad njegove svakodnevice i ukalupljcnosti (3). ( 1 ) Fantaziju.

Pod fantazijom podrazumevam

s t v a r i , n a i m e ( 1 ) fantuzmu i (2) imuginativnu deluinosi.

dve r a z l i č i t e Iz moga r a d a

proizlazi ono što sam ponekad p o d r a z u m c v a o pod izrazom f a n t a z i j a . Pod f a n t a z i j o m , k a o fantazmom, r a z u m e m k o m p l e k s p r e d s t a v a k o j i se od drugih k o m p l e k s a p r e d s t a v a r a z l i k u j e time što m u s p o l j a n c o d g o v a r a n i k a k v o r e a l n o s t a n j e s t v a r i . I a k o s e f a n t a z i j a p r v o b i t n o može zasnivali n a s l i k a m a s e ć a n j a s t v a r n o p o s t o j e ć i h d o ž i v l j a j a , ipak n j e n s a d r ž a j n c o d g o v a r a n i k a k v o j s p o l j a š n j o j s t v a r n o s t i , nego je s a m o i b i t n o ishodište s t v a r a l a č k e d u h o v n e d e l a t n o s l i , a k t i v n o s t ili p r o i z v o d k o m b i n a c i j e psihičkih elemenata sa energetskim n a b o j e m . Ukoliko se psihička e n e r g i j a može podvrgnuti s a m o v o l j n o m u s m e r e n j u , utoliko se i f a n t a ­ z i j a može proizvesti svesno i s a m o v o l j n o , ili k a o celina ili, bar, k a o deo. U p r v o m s l u č a j u ona n i j e ništa drugo do k o m b i n a c i j a svesnih e l e m e n t a . Ali je o v a j s l u č a j z n a č a j a n e k s p e r i m e n t s a m o u v e s l a č k o m i t e o r i j s k o m s m i s l u . U s t v a r n o s t i s v a k o d n e v n o g psihološkog i s k u s t v a , f a n t a z i j a j e n a j č e š ć e ili i z a z v a n a i n t u i t i v n i m s t a v o m o č e k i v a n j a ili p r e d s t a v l j a p r o v a l u nesvesnih s a d r ž a j a u svest. Možemo

razlikovati

aktivne i pasivne

fantazije;

prve

su

izazvane intuicijom, t j . stavom usmerenim na opažanje nesvesnih s a d r ž a j a , pri č e m u libido o d m a h poseda sve elemente k o j i i z r a n j a j u iz n e s v c s n o g , p a i h a s o c i j a c i j o m p a r a l e l n i h m a t e r i j a l a d o v o d i n a nivo jasnosti i očiglcdnosti; druge se, bez prethodnog i propratnog intui­ t i v n o g s t a v a , o d m a h p o j a v l j u j u u o č i g l e d n o j f o r m i pri p o t p u n o p a ­ sivnom stavu s p o z n a j u ć e g s u b j e k t a . O v e f a n t a z i j e p r i p a d a j u p s i h i č k i m " a u t o m a t i z m i m a " ( Ž a n e ) . P a s i v n e f a n t a z i j e mogu se, n a r a v n o , p o j a v i t i s a m o u relativnoj disocijnciji psihe, j e r njihova r e a l i z a c i j a p r e t p o s t a v l j a da se b i t n a količina e n e r g i j e otrgla svesnoj kontroli i zaposela nesvesne

51

m a t e r i j a l e . T a k o P a v l o v a v i z i j a p r e t p o s t a v l j a d a j c o n n e s v c s n o već h r i š ć a n i n , što j e bilo n e p o z n a t o n j e g o v o m s v c s n o m p o i m a n j u . Pasivna f a n t a z i j a v o d i p o r e k l o o d j e d n o g , u o d n o s u p r e m a svesti s u p r o t n o g p r o c e s a u n e s v e s n o m , k o j i p r i b l i ž n o k o n c e n t r i š e u s e b i isto t o l i k o e n e r g i j e k a o i svesni stav, pa je stoga i u s t a n j u da slomi o t p o r ovog drugog. Aktivna fantazija, naprotiv, postoji zahvaljujući nc samo j e d n o s t r a n o i n t e n z i v n o m i s u p r o t n o m n e s v e s n o m p r o c e s u , n e g o , isto t a k o , s k l o n o s t i s v e s n o g s t a v a d a p r i h v a t i n a g o v e š t a j e ili f r a g m e n t e r e l a t i v n o s l a b o n a g l a š e n i h , nesvesnih veza i da ih, a s o c i r a n j e m p a r a ­ lelnih e l e m e n a t a , uobliči do potpune očiglednosti. K o d aktivne fan­ t a z i j e , d a k l e , n i j e neizbežno reč o n e k o m d i s o c i r a n o m d u š e v n o m s t a n j u , nego č a k o pozitivnom učešću svesti. ( G W 6, § 8 5 8 ff.) (2) P s i h a s v a k o d n e v n o s t v a r a r e a l n o s t . Tu d e l a t n o s t nc mogu d a o z n a č i m n i k a k v i m d r u g i m i z r a z o m sem k a o fantaziju. F a n t a z i j a j e isto toliko osećnnjc koliko i misao, isto toliko intuitivna koliko i senzitivna. Nema nikakve psihičke f u n k c i j e koja u njoj ne bi bila neraskidivo povezana sa drugim psihičkim f u n k c i j a m a . O n a sc čas j a v l j a kao p r a s t a r a p o j a v a , čas kao poslednji i n a j s m e l i j i proizvod s a ž i m a n j a svekolikog z n a n j a . Stoga mi se f a n t a z i j a čini k a o n a j j a s n i j i izraz specifične psihičke aktivnosti. Ona je prvenstveno stvaralačka delatnost, iz k o j e proističu odgovori na sva p i t a n j a na k o j a se može dati o d g o v o r ; ona jc mati svih m o g u ć n o s t i , u k o j o j su, k a o sve p s i h o l o š k e s u p r o t n o s t i , živo povezani u n u t a r n j i i s p o l j a š n j i svet. ( G W 6, § 7 3 , str. 5 3 f.) (3) F a n t a z i j a j c , u k r a j n j o j liniji, m a j č i n s k a s t v a r a l a č k a snaga m u š k o g d u h a . U k r a j n j o j k o n s e k v e n c i n i k a d a nismo sebe uzvisili iznad fantazije. Zasigurno postoje bezvredne, nedovoljne, bolesne i neza­ d o v o l j a v a j u ć e f a n t a z i j e , č i j u ć e sterilnu p r i r o d u odmah spoznali svaki č o v e k o b d a r e n z d r a v i m r a z u m o m , ali j e p o z n a l o d a p o g r e š k e n c mogu dezavuisali n o r m a l n a o s t v a r e n j a . C c l o k i i p n o l j u d s k o delo vodi p o r e k l o od s t v a r a l a č k e f a n t a z i j e . K a k o bismo onda smeli da i m a m o nisko m i š l j e n j e o u o b r a z i l j i ? F a n t a z i j a , n a r a v n o , n e prelazi u l u d i l o , j e r j c isuviše, d u b o k o i u n u t a r n j e , p o v e z a n a sa osnovom l j u d s k i h i a n i m a l n i h i n s l i n k a t a . N a i z n e n a đ u j u ć i n a č i n o n a u v e k dolazi u p r a v o v r e m e . Stvaralačka delatnost mašte oslobađa čoveka njegove sputanosti u

52

" n i š t a o s i m " i izdiže ga u s t a n j e onoga koji se igra. A čovek j e , k a k o kaže Šiler, " s a m o onda k o m p l e t a n č o v e k k a d a se i g r a " . (G\V 16, § 9 8 )

FUNKCIJA INFERIORNOSTI

Prilikom opisivanja psiholoških tipova funkcija (tipologija mišljenja, osećanja, oseta, intuicije) trebalo bi ukazati na to da svaki čovek, po pravilu, poseduje jednu osnovnu funkciju za orijentaciju u životu i dve pomoćne funkcije. Prema tipološkom modelu funkcija inferiornosti (označava se i kao "problemska funkcija") stoji naspram osnovnoj funkciji, pa je zaostala u razvoju zbog njene prenaglašenosti (1). P o s t o j e funkcija manje vrednosti protkana nesvesnim duševnim sadržajima, to ona u slučajevima neuroze lako podleže negativnom delovanju nesvesnog. D a l j e , sadržaji funkcije inferiornosti o ž i ­ vljavaju i jačaju putem regresije arhaične snage nesvcsnog, jer one nisu priključene na svest, pa to na nju deluje zbunjujućc i desnaiktivno. Cesto je stvar takva da "urođena" ili privilegovana osnovna funkcija dolazi putem našeg sistema obrazovanja do širokih d i f e r e n c i j a c i j a i razvojnih mogućnosti, a kao posledica toga funkcija inferiornosti se j o š više p o t i s k u j e . Jung izričito p o d s e ć a na to da u dosad zapostavljenoj i nesvesnoj funkciji dremaju upravo individualne vrednosti koje jedinki mogu pomoći u proširenju svesti, ocelotvorenju i u životnoj radosti (2). (l)Funkcija

inferiornosti.

Pod

funkcijom

niže

vrednosti

p o d r a z u m e v a m onu f u n k c i j u k o j a z a o s t a j e u p r o c e s u d i f e r e n c i j a c i j e . N a i m e , k a o što iskustvo p o k a z u j e , gotovo da i n i j e m o g u ć e da n e k o — z b o g n e p o v o l j n i h o p š t i h u s l o v a — i s t o v r e m e n o r a z v i j e sve s v o j e psihološke f u n k c i j e . Već s o c i j a l n i zahtevi donose sa s o b o m to da čovek, p r v e n s t v e n o i u n a j v e ć e m b r o j u s l u č a j e v a , n a j s n a ž n i j e d i f e r e n c i r a onu

53

f u n k c i j u za k o j u je ili po p r i r o d i n a j b o l j e osposobljen ili k o j a mu pruža n a j e f i k a s n i j a s r e d s t v a za njegov uspeh u društvu. V e o m a često, gotovo r e d o v n o , č o v e k s e , m a n j e ili v i š e , p o t p u n o i d e n l i f i k u j e s a n a j v i š e p o v l a š ć e n o m i s t o g a n a j v i š e r a z v i j e n o m f u n k c i j o m . I z toga n a s t a j u psihološki

tipovi.

P o r e d j e d n o s t r a n o s t i p r o c e s a o v o g r a z v o j a , j e d n a ili više f u n k c i j a n u ž n o z a o s t a j u u r a z v o j u . Z a t o se one mogu na pogodan način o b e l e ž i t i k a o " i n f e r i o r n e " , i to u p s i h o l o š k o m , a n i k a k o u p s i h o ­ p a t o l o š k o m smislu, j e r ove z a o s t a l e f u n k c i j e n i k a k o nisu b o l e s n e , nego su s a m o z a o s t a l e u p o r e đ e n j u sa povlašćenom f u n k c i j o m . K a o f e n o m e n , f u n k c i j a niže v r e d n o s t i je svesna f u n k c i j a , ali n i j e s p o z n a t a u n j e n o m p r a v o m z n a č e n j u . O n a s e p o n a š a k a o mnogi p o t i s n u t i ili n e d o v o l j n o zapaženi s a d r ž a j i k o j i su s j e d n e s t r a n e svesni a s d r u g e s t r a n e nesvesni, k a o što č e s t o i m a s l u č a j e v a k a d a n e k o g č o v e k a p o z n a j e m o p r e m a n j e g o v o j s p o l j a š n o j p o j a v i , ali stvarno nc z n a m o k o j e on.- T a k o f u n k c i j a niže v r e d n o s t i o s t a j e u n o r m a l n i m s l u č a j e v i m a n e s v e s n a , b a r u svom d e l o v a n j u . N a i m e , u meri u k o j o j sc c e l o k u p a n libido privodi pov l a š ć e n o j f u n k c i j i , f u n k c i j a niže v r e d n o s t i s c r a z v i j a r e g r e s i v n o , t j . v r a ć a se u svoje p r e t h o d n e a r h a i č n e stadij u me, pa jc zbog toga n e k o m p a t i b i l n a sa svesnom i privilegovanom f u n k c i j o m . Ako neka f u n k c i j a , k o j a bi n o r m a l n o t r e b a l o da b u d e svesne p r i r o d e , p r i p a d n e n e s v e s n o m , onda i toj f u n k c i j i n a m e n j e n a specifična e n e r g i j a p r i p a d a nesvesnom. J e d n a prirodna f u n k c i j a , k a o , n a primer, o s e ć a n j c , poseduje e n e r g i j u k o j a j o j p r i p a d a o d p r i r o d e ; o n a j e č v r s t o o r g a n i z o v a n živ sistem k o j e m sc ni pod k a k v i m o k o l n o s t i m a ne može oduzeti n j e g o v a celokupna energija. T i m e što f u n k c i j a niže v r e d n o s t i p o s t a j e n e s v e s n a , o s t a t a k n j e n e e n e r g i j e p r e n o s i sc u n e s v e s n o , č i m e sc n e s v e s n o o ž i v l j a v a na n e p r i r o d a n n a č i n . I z toga n a s t a j u f a n t a z i j e k o j e o d g o v a r a j u f u n k c i j i k o j a se p r e t v o r i l a u a r h a i č n u . Stoga sc a n a l i t i č k o o s l o b a đ a n j e f u n k c i j e niže v r e d n o s t i iz nesvesnog može desiti s a m o a k o na p o v r š i n u i z b i j u nesvesne slike m a š t e , k o j e j e u p r a v o p o k r e n u l a t a n e s v e s n a f u n k c i j a . O s v e š ć i v a n j c m ovih f a n t a z i j a i f u n k c i j a n i ž e v r e d n o s t i p o n o v o s c privode svesti i time se j o š p r u ž a m o g u ć n o s t r a z v o j a . ( G W 6, § 8 5 2 f.) (2) M e đ u t i m , ovaj j e d n o s t r a n i r a z v o j m o r a izazvati r e a k c i j u i i z a z v a ć c j c , j e r p o t i s n u t e f u n k c i j e niže v r e d n o s t i n c mogu s c b e s k o -

54

nnčno isključivati iz saživota i r a z v o j a . J e d n o m će doći taj t r e n u t a k u k o j e m " r a z d v o j e n o s t u u n u t a r n j e m čoveku opet m o r a bili o t k l o n j e n a " , k a k o bi se o n o m što je r a z v i j e n o dozvolilo da živi. Već s a m nngovestio da d i f e r e n c i j a c i j a u k u l t u r n o m razvitku u k r a j n j o j liniji stvara d i s o c i j a c i j u o s n o v n i h f u n k c i j a p s i h i č k o g ž i v o t a , idući d o n e k l e iznad d i f e r e n c i r a n j a s p o s o b n o s t i i z a k o r a č i i j u ć i u o b l a s t opšteg psihološkog stava uopšte, k o j i u p r a v l j a modalitetima u p o t r e b e sposobnosti. Pri tome k u l t u r a u t i č e n a d i f e r e n c i j a c i j u one f u n k c i j e k o j a o d s a m o g r o đ e n j a uživa b o l j u sposobnost o b r a z o v a n j a . Tako j e d a n p o s e d u j e misaone mogućnosti, a drugi osećanje koje d a j e posebne mogućnosti za dalji r a z v o j . S t o g a će se on pod n a l e t o m k u l t u r n i h zahleva u p o s e b n o j m e r i baviti r a z v o j e m onih m o g u ć n o s t i k o j e su u n j e m u već po prirodi naročito povoljne, odnosno sposobne za obrazovanje. Sposobnost o b r a z o v a n j a s v a k a k o ne z n a č i da bi f u n k c i j a u priori i m a l a p r a v o n a s l e đ i v a n j a p o s e b n e s p o s o b n o s t i , nego ona p r e t p o s t a v l j a - moglo bi se r e ć i : n a p r o t i v - izvesnu n e ž n o s t , l a b i l n o s t i s p o s o b n o s t u o b l i č a v a n j a f u n k c i j e . S t o g a se n i k a k o i ne može uvek n a j v i š a individualna vrednost t r a ž i t i i n a l a z i l i u toj f u n k c i j i , nego m o ž d a s a m o n a j v i š a k o l e k t i v n a v r e d n o s t , u k o l i k o j c , n a i m e , ta f u n k c i j a r a z v i j e n a do nivoa k o l e k t i v n e v r e d n o s t i . Ali, k a o S t o j e r e č e n o , muže se veoma lako dogoditi da među z a n e m a r e n i m f u n k c i j a m a i m a m n o g o s k r i v e n i h viših i n d i v i d u a l n i h v r e d n o s t i , k o j e , doduše, i m a j u m a n j i z n a č a j za kolektivni život, ali su z a t o za i n d i v i d u a l n i život od n a j v e ć e v r e d n o s t i i s t o g a s a č i n j a v a j u životne vrednosti k o j e pojedincu mogu podariti intenzitet i lepotu ž i v l j e n j a k o j e on uzalud o č e k u j e od s v o j e k o l e k t i v n e f u n k c i j e . D o d u š e , d i f e r e n c i r a n a f u n k c i j a p r u ž a mu m o g u ć n o s t kolektivnog b i l i s a n j a , ali mu ne o m o g u ć u j e z a d o v o l j e n j e i životne radosti k o j e mu može p o d a r i l i s a m o r a z v o j individualnih v r e d n o s t i . ( G W 6, § 1 0 9 )

IDENTIFIKACIJA

Identifikacija je neprekidni, nesvesni psihički proces, tokom kojeg jedinka prisvaja svojstva i delove ličnosti drugih. Putem tog procesa ne razvija i ne konstituiše se samo čovek u razvoju, nego i svaka odrasla osoba u razvoju i diferencijaciji sopstvene ličnosti. U procesu identifikacije subjekt se izvesno vreme "zaodeva" određenim predmetima i pokušava da bude takav kao što dotični predmeti izgledaju. Identifikacija predstavlja za svakog čoveka neophodan stadijum razvoja na putu ka individuaciji. Identifikacija se najčešće odigrava sa delovima svesti drugog čoveka i/ili jednim od roditelja (1). U kontekstu četiri orijentacionc funkcije (mišljenje, osećanje, oset, inituicija) Jung ukazuje na to da od osnovnih funkcija čoveka polazi karakterističan uticaj i time vrši tipičnu dispoziciju ličnosti. Identifikacijom sa sasvim određenom profesionalnom ulogom ona se često iznova pojačava, pri čemu, na primer, misaoni tip radi u oblasti humanističkih nauka, što neumitno dovodi do određenih j e d n o ­ stranosti (a time se funkcija osećanja zanemaruje ili čak potiskuje). Slično prolaze ljudi koji su orijentisani prema prirodnim naukama sa svojim veoma razvijenim osetnim funkcijama, što često dovodi do zapostavljanja intuicije i slikovitog m i š l j e n j a . N o v e p o t e š k o ć e proizlaze za jedinku, na primer, identifikacijom Ega sa Sopstvom. Jedna takva osoba razviće prenaglašeno grandomansko Ja i zbog nesrazmere između Ja i Sopstva podleći će psihičkim smetnjama. (1)

Identifikaciju.

Pod

identifikacijom

se

podrazumeva

psihološki p r o c e s pri k o j e m se ličnost d e l i m i č n o , ili p o t p u n o s a m a od s e b e , disimiliše. I d e n t i f i k a c i j a je o t u đ i v a n j e s u b j e k t a od s a m o g a sebe u k o r i s t o b j e k t a , u k o j i se s u b j e k t u n e k u r u k u p r e o d e v a . I d e n t i f i k a c i j a

56

sa o c e m , na p r i m e r , znači p r a k t i č n o u s v a j a n j e očevih m a n i r a , k a o kad b i sin b i o i d e n t i č a n s a o c e m , a n e o d o c a r a z l i č i t a i n d i v i d u a l n o s t . I d e n t i f i k a c i j a s e r a z l i k u j e o d imitacije p o t o m e što j e i d e n t i f i k a c i j a nesvesna imitaciju, d o k j e s a m a

i m i t a c i j a svesno p o d r a ž a v a n j e . I m i ­

t a c i j a p r e d s t a v l j a n e i z b e ž n o p o m o ć n o s r e d s t v o m l a d a l a č k e ličnosti u periodu n j e n o g r a z v o j a . O n a d e l u j e s t i m u l a t i v n o sve dok ne poene da služi k a o sredstvo pukog k o m o d i t e t a i time o m e t a r a z v o j o d g o v a r a j u ć e individualne m e t o d e . I d e n t i f i k a c i j a može isto t a k o da bude stimulativna sve d o k j e i n d i v i d u a l n i put n e p r o h o d a n . Ali a k o s e u k a ž e b o l j a i n d i ­ vidualna mogućnost, onda identifikacija m a n i f e s t u j e svoj patološki k a r a k t e r n a t a j n a č i n što ona otada p o s t a j e p r e p r e k a , k a o što j e r a n i j e b i l a s t i m u l a t i v n a i nesvesno n o s e ć a . O n a tada d e l u j e d i s o c i r a j u ć e t a k o što se zbog n j e s u b j e k t cepa na dva u z a j a m n o tuđa dela ličnosti. I d e n t i f i k a c i j a se ne odnosi u v e k na lica, nego i na stvari (na p r i m e r , na n e k i duhovni p o k r e t , posao itd.) i na p s i h o l o š k e f u n k c i j e . Š t a v i š e , p o s l e d n j i slučaj je osobito v a ž a n . U tom s l u č a j u i d e n t i f i k a c i j a vodi i z g r a đ i v a n j u s e k u n d a r n o g k a r a k t e r a , i to t a k o što se j e d i n k a sa s v o j o m n a j b o l j o m f u n k c i j o m i d e n t i f i k u j e u toj meri da se velikim d e l o m , ili p o t p u n o , o t u đ u j e o d s v o j e p r v o b i t n e k a r a k t e r n e c r t e , zbog čega n j e n a p r a v a individualnost podleže nesvesnom. T a j slučaj j e gotovo p r a v i l o k o d svih l j u d i s a j e d n o m d i f e r e n c i r a n o m f u n k c i j o m . O n j e , š t a v i š e , n u ž n a p r o l a z n a t a č k a n a putu i n d i v i d u a c i j e u o p š t e . I d e n t i f i ­ k a c i j a s a r o d i t e l j i m a ili n a j b l i ž i m č l a n o v i m a p o r o d i c e d e l i m i č n o j e n o r m a l n a s t v a r u k o l i k o se p o k l a p a sa porodičnim identitetom, k o j i a priori postoji. U tom s l u č a j u p r e p o r u č l j i v o je ne govoriti o i d e n t i f i k a c i j i , n e g o o i d e n t i t e t u , k a o što to o d g o v a r a s t a n j u s t v a r i . I d e n t i f i k a c i j a sa č l a n o v i m a p o r o d i c e r a z l i k u j e se od i d e n t i t e t a po t o m e što n i j e u priori d a t a č i n j e n i c a , nego tek p o s t a j e s e k u n d a r n a ovim p r o c e s o m . I n d i v i d u a k o j a se r a z v i j a i izlazi iz p r v o b i t n o g p o r o d i č n o g i d e n t i t e t a n a i l a z i u p r o c e s u svog p r i l a g o đ a v a n j a i r a z v i t k a n a n a i z g l e d n e s a v l a d i v u p r e p r e k u , pa zbog toga dolazi do g o m i l a n j a libida, k o j i postepeno t r a ž i r e g r e s i v a n izlaz. R e g r e s i j o m s e ponovo o ž i v l j a v a j u r a n i j a s t a n j a , među k o j i m a je i porodični identitet. Taj regresivno ponovo oživljeni, a z a p r a v o v e ć gotovo s a v l a d a n i i d e n t i t e t , p r e d s t a v l j a i d e n t i f i k a c i j u s a članovima porodice. Sve identifikacije sa licima n a s t a j u tim p u t e m .

57

I d e n t i f i k a c i j a u v e k i m a za cilj da tuđim n a č i n o m o s t v a r i izvesnu k o r i s t ili ukloni n e k u p r e p r e k u ili reši n e k i z a d a t a k . ( G W 6, § 8 1 9 f.)

IDENTITET

Za razliku od opšteg shvatanja identiteta u smislu d a j e neko našao ličnu uporednu veličinu i ravnotežu u životu, Jung pod tim podrazumeva nesvesni fenomen kao neraznolikost subjekta od drugih objekata (1). Za razliku od procesa identifikacije ili upoređivanja sa drugima, identitet govori o istovetnosti. Ona postoji u pozitivnom i negativnom izrazu, budući da se na tome zasnivaju svi socijalni i idealni stavovi, kao i psihopatološki procesi (na primer, ludilo ili masovna histerija). Taj pojam je posebno važan u oblasti razvojne psihologije, da bi se nesvesni identitet deteta mogao shvatiti pomoću nesvesnog njegovih roditelja. Pošto sc dete još ne može razlikovati od roditelja, to ono često opaža nesvesne i potisnute konflikte roditelja i predstavlja ih u svojim simptomima i teškoćama. Zbog nesvesnog identiteta i i z j e d n a č a v a n j a , deca postaju neopravdano nosioci roditeljskih simptoma i odnosnih lica. U svojoj model-predstavi kolektivnog nesvesnog, Jung se upušta i u "porodično s t a b l o " i kolektivnu dušu, koji takode predstavljaju osnovne faktore delovanja u nesvesnom identitetu. (1) Identitet. O identitetu govorim u s l u č a j u k a k v e p s i h o l o š k e istovetnosti. Identitet je uvek nesvestan fenomen, j e r bi svesna j e ­ d n a k o s t u v e k p r e t p o s t a v l j a l a svest o d v e m a s t v a r i m a k o j e s u m e đ u sobom j e d n a k e p a , p r e m a t o m e , i r a z d v a j a n j e s u b j e k t a i o b j e k t a , a time bi f e n o m e n i d e n t i t e t a već bio ukinut. P s i h o l o š k i i d e n t i t e t p r e t p o s t a v l j a vlastitu nesvesnost. On je odlika primitivnog mentaliteta i stvarna osnova " m i s t i č k e p a r t i c i p a c i j e " , k o j a , naime, nije ništa drugo nego ostatak prvobitne psihološke nerazličitosti subjekta i objekta, dakle

58

p r i m o r d i j a l n o « nesvesnog s t a n j a . Z a t i m j e o n odlika r a n o g infantilnog s t a n j a duha i, n a p o s l e t k u , i k a r a k t e r i s t i k a nesvcsnog u o d r a s l o g k u l t u r n o g č o v e k a , k o j e , ukoliko n i j e postalo s a d r ž a j svesti, t r a j n o o s t a j e s t a n j e i d e n t i t e t a sa o b j e k t i m a . Na identitetu sa r o d i t e l j i m a z a s n i v a se identifikacija s a r o d i t e l j i m a ; i s t o t a k o n a n j e m u p o č i v a m o g u ć n o s t projekcije

i

introjekcije.

I d e n t i t e t j c prvenstveno nesvesna identičnost s a o b j e k t i m a . O n nije

n i k a k v o izjednačavanje,

nikakva

identifikacija,

nego

apriorna

j e d n a k o s t , k o j a u o p š t e n i k a d a n i j e b i l a p r e d m e t svesti. N a i d e n t i t e t u se zasniva naivna predrasuda o j e d n a k o s t i psihologije jednoga sa p s i h o l o g i j o m d r u g o g č o v e k a , da svugde važe isti motivi, da je ono što j e meni p r i j a t n o p r i r o d n a p r i j a t n o s t i z a drugog, d a ono što j c z a m e n e n e m o r a l n o i za d r u g o g m o r a biti n e m o r a l n o i t d . Na identitetu počiva i opšte r a š i r e n a t e ž n j a da č o v e k želi da na d r u g o m e p o p r a t i ono što bi t r e b a l o da izmeni u sebi s a m o m . Na i d e n t i t e t u se b a z i r a i m o g u ć n o s t sugestije i psihičke z a r a z e . Veoma j a s n o , identitet se p o j a v l j u j e u patološkim slučajevima, na primer u paranoičnoj zabludi odnošenja, gde se u d r u g o m e p r e t p o s t a v l j a svoj sopstveni s u b j e k t i v n i s a d r ž a j k a o nešto r a z u m l j i v o s a m o po s e b i . Ali, i d e n t i t e t je i m o g u ć n o s t svesnog kolektivizma, svesnog socijalnog stava, koji je u idealu h r i š ć a n s k e l j u b a v i p r e m a b l i ž n j e m u n a š a o svoj najviši izraz. (G\V 6, § 821 f.)

IMAGINACIJA, AKTIVNA

Aktivna imaginacija jc važan terapcutski metod jungovske psihologije, pomoću koje se obraduju duševna raspoloženja i drugi sadržaji nesvesnog. Za razliku od snevanja, koje se čoveku događa, kod i m a g i n a c i j e se Ja aktivno suočava sa unutrašnjim slikama i fantazijama.

Pomoću

nesvesne

uobrazilje

može

se

kakav

nezadovoljavajući san preneti u slike i dalje oblikovati, pri čemu se on oslikava, prepričava ili zapisuje. Ovaj metod je posebno pogodan

59

za to da se a f e k t i m a i drugim zastrašujućim o s e ć a n j i m a daju mogućnosti izražavanja u slikama. Na osnovu priloženih citata čitalac može sam da zamisli kako je Jung 1913. godine otkrio ovaj metod. Tri tom, takođe saznajemo koji su sve strahovi i otpori morali da se prcvaziđu da bismo se upustili u ovu aktivnu raspravu sa nesvesnim ( 1 ) . Aktivna imaginacija može se dogoditi i u formi pisanja pisama. Jungovo iskustvo pokazuje d a j e zapisivanje često k o r i s n i j e od o b i č n o g pripovedanja. K o d i m a g i n a c i j e , sadržaji nesvesnog se personifikuju i sa njima se tako postupa kao da su realni likovi ( 2 ) . V a ž n o je ne s a m o emitovati slike iz s e b e , n e g o i razumevati poruke i sadržaje racionalno urediti i iz svega toga izvući zaključke (3). Naposlctku, j o š jedno upućivanje na svojstva slikovitih likova koji, po pravilu, ne mogu i ne žele da predstavljaju umetničke forme izražavanja. One često nalikuju prc arhaičnim slikama i imaju primitivan s i m b o l i č a n karakter, j e r potiču iz dubokih s l o j e v a nesvesnog. (1) Da bih pohvatao fantazije koje su me podzemno pokretale, morao sam, tako reći, da uronim u njih. Ne samo da sam protiv toga osećao izvestan otpor, nego sam imao i jako osećanje straha. Bojao sam se gubitka samokontrole i da ću postati plen nesvesnog, a šta to znači, bilo m i j e , kao psihijatru, sasvim jasno. Ipak sam sc morao odvažiti da se dočepam tih slika. Važan motiv u tim razmatranjima bila jc okolnost da nisam od svojih pacijenata mogao ništa da očekujem, na šta sc ni sam ne bih smeo usuditi. Izgovor da pored pacijenta stoji pomagač, nisam hteo da prihvatim. Znao sam da takozvani pomagač, l j . j a , nije još poznavao materiju iz svog sopstvenog shvatanja, nego da sam maksimalno posedovao neke teorijske predrasude o tome, čija jc vrednost bila sumnjiva. Pomisao da sc u ovaj avanturistički poduhvat, u koji sam sc upleo, naposlctku ne upuštam sebe radi, već zbog svojih pacijenata, mnogo mi jc pomogla u brojnim kritičnim fazama. (Erinnerungen,

str.

182)

(2) Pisao sam, tako reći, jednom delu svog Sopstva koji jc zastupao drugačije stanovište od moje svesti i dobio iznenađujuće i neobične odgovore. Pričinjavao sam se sebi kao pacijent na analizi kod

60

n e k o g ž e n s k o g d u h a ! S v a k e v e č e r i dao bih s e n a p i s a n j e , j e r s a m s m a t r a o d a , a k o n e p i š e m A n i m i , onda ona n e m o ž e d a s h v a t i m o j e f a n t a z i j e . M e đ u t i m , p o s t o j a o j e j o š j e d a n razlog m o j e s a v c s n o s l i : A n i m a n i j e m o g l a d a p r e o k r e n e o n o što j c n a p i s a n o i d a o d t o g a i z m i š l j a i n t r i g e . U vezi s t i m , p o s t o j i velika r a z l i k a da li se i s k l j u č i v o n a m e r a v a n e š t o p r i p o v e d a l i ili se to z a i s t a z a p i s u j e . U s v o j i m " p i s m i m a " s a m p o k u š a o d a b u d e m d o k r a j a pošten, sledeći pri tom s t a r u g r č k u m u ­ d r o s t : " P r e p u s t i d r u g o m ono što imaš i bićeš p r i h v a ć e n . " O n o o č e m u se p r v e n s t v e n o r a d i , to je r a z l i k o v a n j e između svesti i s a d r ž a j a nesvesnog. Njih m o r a m o tako reći izolovali, a to se n a j l a k š e o b a v l j a tako š t o se oni p e r s o n i f i k u j u a p o t o m se iz svesti

u s p o s t a v l j a k o n t a k t sa

n j i m a . S a m o t a k o m o ž e m o i m o d u z e t i m o ć , k o j u oni i n a č e v r š e n a d svešću. P o š t o s a d r ž a j nesvesnog p o s e d u j e izvestan stepen a u t o n o m i j e , t o ova t e h n i k a n e s t v a r a n i k a k v e p o s e b n e p o t e š k o ć e . S a s v i m j c d r u g a s t v a r složiti se uopšte sa č i n j e n i c o m o a u t o n o m i j i n e s v e s n i h s a d r ž a j a . A u p r a v o u t o m e leži m o g u ć n o s t o p h o đ e n j a sa n e s v e s n i m . (Erinneritngen, str. 1 8 9 f.) (3) Veliku p a ž n j u p o s v e ć u j e m t o m e da r a z u m e m svaku sliku i svaki s a d r ž a j , da ga - k o l i k o je to m o g u ć e - r a c i o n a l n o k l a s i f i k u j e m i p r v e n s t v e n o o s t v a r i m u životu. To je ono što čovek n a j č e š ć e p r o p u š t a . P u š t a m o slike da sc uzdižu i možda im se č u d i m o , ali se pri tom z a d o v o l j a v a m o time. Č o v e k se ne trudi da r a z u m e , a k a m o l i da izvuče e t i č k e k o n s e k v e n c e . T i m e s e priziva negativno dejstvo nesvesnog. I o n a j ko shvata slike u izvesnoj m e r i , v e r u j e da je sa z n a n j e m gotovo i podleže opasnoj zabludi. J e r onaj ko svoja saznanja nc p o s m a t r a k a o e t i č k u o b a v e z u , u p a d a u p r i n c i p m o ć i . I z toga m o g u n a s t a t i d e s t r u k t i v n a d e j s t v a , k o j a ne s a m o što r a z a r a j u d r u g e , nego i s a m o g onog k o z n a . S l i k e nesvcsnog n a m e ć u čoveku tešku o d g o v o r n o s t . N e r a z u m e v a n j e i n e d o s t a t a k etičke dužnosti lišavaju p o s t o j a n j e n j e g o v e celovitosti i nekom individualnom životu daruju mučan k a r a k t e r fragmentarnosli.

(Erinnerungen,

str.

61

196)

INDIVIDUACIJA

Individuacija jc proces psihičkog sazrevanja i transforma­ c i j e , k o j e m sc u j u n g o v s k o j p s i h o l o g i j i poklanja velika pažnja. Individuacija sc često opisuje i uz pomoć pojmova samoostvarcnja i ocelotvorenja ličnosti. Od mnoštva aspekata individuacije pomenimo najpre proces diferencijacije, "koji ima za cilj razvoj individualne l i č n o s t i " ( 1 ) . U najtešnjoj vezi sa tim procesom stoji izrastanje individualnosti iz kolektivnih normi i iz kolektivnih psihičkih struktura. Ovaj individualni put ne vodi u koliziju sa kolektivnom normom, nego do konflikata dolazi samo onda kada se individualne norme proglase opštevažećim ( 2 ) . Za Junga, individuacija predstavlja prirodni psihički proces i model njegovog metoda lečenja. Na izvesnim etapama individuacije dolazi do suočavanja sa Senkom, potom sledi odnos prema duševnim slikama Anime i Animusa i naposletku susret sa Sopstvom kao središtem čitave ličnosti. U individuaciji pomaže i pravilno opho­ đenje sa četiri vlastite orijentacione funkcije (mišljenje, osećanje, oset i intuicija), a posebno kompenzacija između osnovne funkcije i inferiorne funkcije, kao i razvoj ove poslednje. U individuaciju i samoostvarenje ubraja se naposletku i konfrontacija sa svim nesvesnim i transpersonalnim "duševnim dominantama". (1) Individuacija. P o j a m i n d i v i d u a c i j e igra u n a š o j psihologiji važnu ulogu. I n d i v i d u a c i j a j c uopšte p r o c e s f o r m i r a n j a i p o s c b l j c n j a pojedinačnog bića, specijalno razvitak psihološke individue kao bića k o j e se razlikuje od opšteg, od kolektivne psihologije. Stoga je indi­ v i d u a c i j a proces diferencijacije, k o j i i m a za

cilj

razvitak individualne

ličnosti. Nužnost individuacije jc utoliko prirodna pojava ukoliko

62

s p r e č a v a n j e i n d i v i d u a c i j e p r e t e ž n i m ili, č a k , i s k l j u č i v i m n o r m i r a n j e m , shodno kolektivnim m e r i l i m a , znači nanošenje štete individualnoj ž i v o t n o j d e l a t n o s t i . Ali individualnost je v e ć data fizički i fiziološki, pa se, p r e m a t o m e , izražava i u psihološkom smislu. Stoga z n a t n o o m e t a n j e individualnosti predstavlja veštačko osakaćenje. J a s n o je odmah da s o c i j a l n a g r u p a k o j u čine o s a k a ć e n e j e d i n k e , n i k a k o nc može biti z d r a v a i z a život t r a j n o o s p o s o b l j e n a i n s t i t u c i j a , j e r s a m o ona z a j e d n i c a k o j a je u s t a n j u da svoju u n u t r a š n j u k o h e z i j u i s v o j e k o l e k t i v n e v r e d n o s t i sačuva paralelno sa maksimalnom slobodom pojedinca, može da o č e k u j e t r a j n u vitalnost. K a k o j e d i n k a n i j e s a m o p o j e d i n a č n o biće nego p r e t p o s t a v l j a i k o l e k t i v n e o d n o s e p r e m a s o p s t v e n o j e g z i s t e n c i j i , to i proces

i n d i v i d u a c i j e ne v o d i

u

ruzdruiivunje,

nego

uspostavljanju

i n t e n z i v n i j e i o p š t i j e k o l e k t i v n e veze. ( G W 6, § 8 2 5 ) (2) I n d i v i d u a c i j a se u v e k , više ili m a n j e , nalazi u s u p r o t n o s t i sa kolektivnim n o r m a m a , j e r ona znači odvajanje i diferenciranje od o p š t e g i o f o r m l j e n j e p o s e b n o g , ali nc tražene p o s e b n o s t i , n e g o p o s e ­ b n o s t i k o j a je u priori z a s n o v a n a na n a d a r e n o s t i . M e đ u t i m , s u p r o t n o s t k o l e k t i v n o j n o r m i samo j e p r i v i d n a , j e r pri t a č n i j e m p o s m a t r a n j u može se zapaziti da individualno stanovište nije suprotno k o l e k t i v n o j n o r m i , nego je s a m o drugačije o r i j e n t i s a n o . Individualni put ne može, z a p r a v o , p r e d s t a v l j a t i suprotnost k o l e k t i v n o j n o r m i , j e r b i suprotnost p r e m a n j o j m o g l a biti s a m o s u p r o t s t a v l j e n a normu. M e đ u t i m , i n d i v i d u a l n i p u t , zapravo, nikada nije n o r m a . Norma nastaje iz celokupnosti indi­ vidualnih p u t e v a i s a m o o n d a ima o p r a v d a n j e svog p o s t o j a n j a i u t i c a j na u n a p r e đ i v a n j e života a k o uopšte p o s t o j e putevi k o j i se, s v r e m e n a n a v r e m e , o r i j e n t i š u p r e m a n e k o j n o r m i . N o r m a n i č e m u n e služi a k o je njena važnost apsolutna. Realan sukob sa kolektivnom normom n a s t a j e s a m o onda ako se individualan p u t podiže na nivo n o r m e , što je upravo namera ekstremnog individualizma. Ova namera je pato­ loškog k a r a k t e r a i sasvim je u koliziji sa životom. P r e m a tome, ona n e m a n i k a k v e veze s a i n d i v i d u a c i j o m , k o j a , doduše, k o r a č a indi­ v i d u a l n o m s t r a n p u t i c o m , t e j o j j e b a š zbog toga p o t r e b n a n o r m a radi o r i j e n t a c i j e p r e m a društvu i zbog u s p o s t a v l j a n j a n e o p h o d n i h životnih v e z a j e d i n k e u d r u š t v u . S t o g a i n d i v i d u a c i j a vodi p r i r o d n o m v r e d n o ­ v a n j u k o l e k t i v n i h n o r m i , dok j e isključivo k o l e k t i v n o j životnoj o r i j e n t a ­ c i j i n o r m a u sve većoj m e r i s u v i š n a , zbog čega p r a v a m o r a l n o s t

63

propada.

Što je jače

kolektivno

normiranje

čoveku,

to je

veću

njegovu

individualnu nemoralnost. I n d i v i d u a c i j a sc p o k l a p a sa r a z v i t k o m svesti iz p r v o b i t n o g stanja identiteta (vidi I d e n t i t e t ) . S t o g a i n d i v i d u a c i j a z n a č i p r o š i r i v a n j e sfere svesti i svesnog psihološkog života. ( G W 6, § 8 2 8 )

INFLACIJA

O inflaciji se u analitičkom smislu govori onda kada Ja prekorači ograničenja koja su mu postavljena i suviše zakorači u sferu Sopstva (Selbst). Identifikacijom sa kolektivnim nesvesnim dolazi do prodora arhetipskih sadržaja u Ja. U religioznoj jezičkoj upotrebi to znači da ljudi žele da budu kao Bog. U takvoj nadmenosti nestaje neophodno razlikovanje između Ja i slike Gospodnje, pa dolazi do inflacije Ja. Stoga Jung upozorava na opasnost po Ja od identifikacije sa Sopstvom, odnosno sa slikom Gospodnjom (1). Psihička stanja inflacije s e , primera radi, ispoljavaju u uobraženosti i u ekstremnim osećanjima posebnosti i odabranosti. Međutim, inflacija može obuhvatati i suprotna osećanja preterane nevrednosti i duboke inferiornosti. Dalje, inflacija se manifestuje u raznim oblicima depresije i manije. (1) Naduvcna svest uvek je e g o c e n t r i č n a i svesna je s a m o svoje vlastite prisutnosti. O n a je nesposobna da uči na osnovu prošlosti, n e s p o s o b n a da shvati s a v r e m e n a z b i v a n j a , n e s p o s o b n a da izvuče p r a v e z a k l j u č k e za b u d u ć n o s t . O n a se nalazi u s t a n j u a u t o h i p n o z e i stoga ne dopušta r a z g o v o r e sa s a m o m s o b o m . S t o g a je ona upućena na k a t a s t r o f e k o j e j e , u s l u č a j u p o t r e b e , u s m r ć u j u . I n f l a c i j a j e n a p a r a d o k s a l a n način nesvesnost svesti. T a j s l u č a j n a s t a j e onda k a d a svest p r e u z i m a s a d r ž a j e n e s v e s n o g , a i z g u b i s p o s o b n o s t r a z l i k o v a n j a k o j a jc conditio sine qua non s v a k e s v e s t i . K a d a j e s u d b i n a E v r o p e z a v r e m e o d č e t i r i g o d i n e o d i g r a l a r a t v e l i k e o d v r a t n o s t i , r a t k o j i niko n i j e želeo, o n d a se, t a k o

64

r e ć i , niko n i j e z a p i t a o ko jc p r o u z r o k o v a o r a t i njegov p r o d u ž e t a k . Niko nije položio sebi račun o tome da jc evropski čovek bio spopadnut n e č i m što ga je l i š a v a l o svakog s l o b o d n o g o d l u č i v a n j a v o l j e . To s u m a n u t o i nesvesno s t a n j e nastavilo se u p o r n o sve dotle dok sc E v r o p l j a n i n a j e d a n p u t nisu " u p l a š i l i s v o j e sličnosti s a B o g o m " . ( G W 12, § 5 6 3 )

INICIJALNI SAN

Pod inicijalnim/uvodnim snom podrazumeva se svaki san koji se sanja prilikom ulaska u novu životnu situaciju ili na nekom novom početku posebne vrste (na primer, na početku obavljanja zanimanja ili studija, u svadbenoj noći, na sredini života itd.). U specijalnom smislu, međutim, inicijalni san posmatramo ovde kao uvodni san na početku analitičkog rada na terapiji. Jung lično i terapeuti koji rade po njegovom metodu, nisu ovaj pojam utvrdili jednoznačno ili ga ograničili na jedan jedini san. Ono što jc posebno i bitno kod uvodnog sna, za razliku od drugih snova, je to što sc ovde izražavaju faktori koji izazivaju neurotična oboljenja ili komplikovane životne situacije. Zbog toga uvodni san ima veliki značaj za dijagnostiku, j e r on pomaže u spoznavanju nesvesnih i prikrivenih motiva tih p o t e š k o ć a . Jung demonstrira značaj uvodnog sna na priloženom primeru, koji je prema njegovim sopstvenim recima sam po sebi razumljiv i bez posebnog znanja u tumačenju snova (1). Pored dijagnostičkog aspekta u mnogim uvodnim snovima se javlja i izvesna prognostička dimenzija, budući da slike iz snova pomažu da se spoznaju buduće razvojne mogućnosti snevača (2). S l i č n o i n i c i j a l n i m iskustvima prvobitnih kultura ili religioznih rituala i simbola (na primer, krštenje, prvo pričešće, konfirmacija itd.), k o j i dotično l i c e uvode u j e d n o važno životno ili versko

65

iskustvo, tako i inicijalni snovi omogućavaju pojavljivanje osnovnih iskustava i time uvode buduće razvojne mogućnosti. (1) S n o v i , n a i m e i n i c i j a l n i s n o v i , t j . snovi s a s a m o g p o č e t k a l e č c n j a , v r l o često b a c a j u j a s n o svetio n a dotični ctiološki v a ž a n f a k t o r . Z a i l u s t r a c i j u o n o g a što j e r e č e n o , n e k a posluži sledeći p r i m e r . J e d a n čovek na rukovodećem položaju konsultovao se sa mnom. M u č e ga strahovanje, nesigurnost, vrtoglavica do povraćanja, o š a m u ć e n o s t , o t e ž a n o d i s a n j e , u k r a t k o : s t a n j e k o j e j e toliko nalik n a v i s i n s k u b o l e s t d a s e može p o b r k a t i s a n j o m . P a c i j e n t i m a z a s o b o m v e o m a u s p e š n u k a r i j e r u . S v o j život j c z a p o č e o k a o m a r l j i v sin s i r o ­ m a š n o g s e l j a k a i v e l i k o m m a r l j i v o š ć u i t a l e n t o m peo se, stepenicu po s t e p e n i c u , d o r u k o v o d e ć e g p o l o ž a j a , k o j i j c p r u ž a o v e o m a velike izglede za j o š viši s o c i j a l n i uspon. F a k t i č k i , on je već dosegnuo p r a v u o d s k o č n u d a s k u k o j a bi mu o m o g u ć i l a da d o g u r a d a l e k o , da u m e đ u v r e m e n u n i j e i z n e n a d a došla n j e g o v a n e u r o z a . P a c i j e n t n i j e m o g a o izbeći da na ovom mestu ne izgovori onu isuviše poznatu f r a z u k o j a p o č i n j e s t e r e o t i p n i m r e c i m a : " I b a š s a d a k a d a . . . " itd. S i m p t o m a t o l o g i j a v i s i n s k e b o l e s t i izgleda v e o m a p o g o d n o m za d r a s t i č n o p r e d s t a v l j a n j e s t v a r n o g položaja p a c i j e n t a . O v a j p a c i j e n t je i s t o v r e m e n o donco na k o n s u l t a c i j u i dva sna iz p r e t h o d n e noći. Prvi san glasi: "Ponovo sum u mulom selu gde sam rođen.

Na

ulici stoji nekolicina

momaka koji su su

mnom

išli u Škotu.

Ju se pravim da ili uopšte ne poznajem i prolazim pored njih. kuko jedan od njih, pokazujući na mene, naše

kaže:

Onda čujem

'Ovaj i ne dolazi često u

selo'." N i j e p o t r e b n a n i k a k v a i n t e r p r e t a t i v n a a k r o b a t i k a da u ovom

snu p r o n a đ e m o u p u t na s k r o m a n p o č e t a k n j e g o v e k a r i j e r e i da shva­ timo šta ta n a j a v a h o ć e da k a ž e . Ona očigledno k a ž e : " Z a b o r a v l j a š k a k o si nisko p o č e o . " ( G W 1 6 , § 2 9 6 ff.) (2) D r u g i san g l a s i : putujem. leti,

voz

Pokušavam će

mulo stvtiri,

uskoro otići. istrčavum na

vužnim spisima, jurim

du prikupim

na stanicu,

izluzi iz stanice.

svoj prtljug i ne

naluzim

ništa.

Vreme

Komično mi polazi za rukom du sakupim ulicu i vidim

bez duha trčim

uz krujnje nupore,

"Nalazim se u velikoj žurbi, jer želim da

zaboravio fasciklu

ono su

nazad u stan, konačno je nuliizim, žutim

uli su teškom mukom stropoštuvum

da sam

idem premu cilju.

Nuposletku se,

na peron du bih video kako voz

upravo

Voz se kreće u obliku neobične zmijolike krivulje i veomu

66

je

dugačak.

Pomislio

sum:

ako

purom, čim izađe na pravu prugu, Mušinovođa

zaista

daje pun

mašinovođa

ne puzi

gus,ju pokušavam

da

kriknem,

su se veoma zaljuljali i potom zaista iskliznuli iz šinu. katastrofa.

Probudio

sam

se

i

krene punom

onda će zadnji vagoni da iskoče iz šina. zadnji vagoni

Bilu je to strašna

uplašen."

I ovde n i j e p o t r e b n a n i k a k v a m u k a da s h v a t i m o opis sna. S a n n a j p r e p r i k a z u j e uzaludnu n e r v o z n u ž u r b u d a b i s c i p a k išlo n a p r c d . P o š t o m a š i n o v o đ a t a m o n a p r c d i p a k vozi b e z o b z i r n o , to p o z a d i n a s t a j e u k o m p o z i c i j i n e r v o z a , l j u l j a n j e i i s k l i z n u ć c . P a c i j e n t je o č i g l e d n o u s a d a š n j e m p e r i o d u svog života dostigao svoj v r h u n a c , a n i s k o p o r e k l o i n a p o r i d u g o t r a j n o g u s p i n j a n j a iscrpli su n j e g o v e s n a g e . T r e b a l o bi da se z a d o v o l j i p o s t i g n u t i m , a u m e s t o toga n j e g o v a a m b i c i j a ga t e r a d a l j e , više i g o r e , gde jc v a z d u h za n j e g a isuviše r a z r e đ e n i na k o j i on n i j e n a v i k a o . S t o g a ga stiže u p o z o r a v a j u ć a n e u r o z a . ( G W 1 6 , § 2 9 9 ff.)

INKUBACIJA SNA

Pod inkubacijom sna ovde razumemo reakciju usnule duše na važne događaje u životu i na osnovna životna pitanja. Kao što su ljudi u antičko doba, dok su spavali u hramovima, od proricanja putem sna tražili pouku ili isccljcnje (na primer u Epidauru), tako i mnogi savremeni ljudi doživljavaju da se neki problem " i z l e ž e " tokom snevanja. Izvesne podvrste inkubacije sna čine iskustva da se na nerešena pitanja ujutru, prilikom buđenja ili već tokom snevanja, nudi neko r e š e n j e . M n o g i pisci i n a u č n i c i potvrđuju kako su usnili kreativne ideje ili čak i sama otkrića (tako je K c k u l e usnio svoj bcnzolski prsten ili slučajevi u knjizi: Dichter erzahlen ihre Traume, izdavač M. Kiessig). Kod inkubacije sna duša sc usmerenim pitanjem pre spavanja podstiče na bavljenje dotičnim problemom i da insceniranjem sna i

67

kombinacijom raznih slika i motiva pruži neki šifrovani odgovor. 1 kada slike iz sna najčešće ne prenose nikakva patentna rešenja (što se u nekim prilikama može desiti), ipak te slike i simboli skiciraju b a r pravac za rešenje k o j e se traži. Onaj ko je na s o p s t v e n i m analizama školovan za rad na snu, ko se duže bavi svojim snovima ili je na dužim seminarima o snovima " l e ž a o " na svojim problemima i pitanjima, imaće najčešće drugačija iskustva sa inkubacijom sna nego n e k o ko iz čiste radoznalosti želi to da uzgred isproba. U mnogim aspektima psihologije sna Jung dodiruje pojam inkubacije sna samo na izgled, kao neki marginalni fenomen. Međutim, onaj k o j e bliže proučavao Jungovu praksu funkcionisanja sna u njegovoj psihoterapiji, otkriće mnoga uputstva koja su duboko povezana za inkubacijom sna. Jung često ohrabruje svoje pacijente, naročito u teškim životnim situacijama ili u neurotičnim zamkama, da paze na snove ili čak da u njima traže odgovor ili putokaz. Kritičari ili ljudi sa malim iskustvom sa snovima ne bi smeli da sa svojim preuranjenim sudom misle da je to vraćanje u arhaične tehnike proricanja ili u primitivna stanja duha. I kad naše Ja predstavlja centralnu instancu za tumačenje naših snova, i onda Selbst zna više, j e r ono to crpi iz izvora bića.

INTEGRACIJA

Psihička integracija služi za uspostavljanje ličnog o c e lotvorenja, budući da se odvojeni delovi ličnosti uklapaju u samu ličnost. Integracija je važan korak na putu individuacije i samoo s t v a r c n j a . A k o r a z l i č i t i p a r c i j a l n i aspekti l i č n o s t i egzistiraju nepovezano, onda može doći do disocijacije ličnosti (razdvajanje i bolno cepanje). Integrativna sposobnost izraz je zdravog i normalnog

68

Ja. Naročito u lečenju neuroza, integracija razdvojenih i potisnutih sadržaja predstavlja važan proces ( 1 ) . U Jungovim spisima pojam

integracije je

od

funda-

m e n t a l n o g z n a č a j a u dve sledeće oblasti. S j e d n e strane je to u s u o č a v a n j u sa S c n k o m a s druge strane posredi su v i š e s l o j n e interakcije između svesti i nesvesnog. Jung često govori o integraciji S c n k e kao tamne strane ličnosti. D o k mnogi svoju Scnku projektuju na druge ili na " d r u š t v o " , neuroza najpre dovodi do napora za integraciju tih snaga. Pored toga, Jung označava integraciju nesvesnih sadržaja kao "osnovnu operaciju" svoje kompleksne psihologije (2). (1) K o n f r o n t i r a n j e s a a r h e t i p o m ili s a n a g o n o m p r e d s t a v l j a etički problem p r v o g r e d a , čiju hitnost m o ž e da oseti s a m o o n a j ko se nalazi pred neminovnošću odlučivanja o asimilaciji nesvesnog i o i n t e g r a c i j i s v o j e ličnosti. O v a n e v o l j a snalazi s a m o onoga ko s h v a t a da i m a n e u r o z u ili sa s v o j o m d u š e v n o m s i t u a c i j o m ne s t o j i b a š n a j b o l j e . T a k v i h ljudi izvesno n i j e m n o g o . O n a j ko je u pretežni j o j m e r i prosečan č o v e k , u načelu ništa ne shvata a i n e m a p o t r e b e za (im, j e r j e d i n i k o j i z a i s t a m o ž e d a čini g r e š k e , t o j e veliki a n o n i m u s k o j i s c u o b i č a j e n o o z n a č a v a k a o " d r ž a v a " ili " d r u š t v o " . M e đ u t i m , o n a j k o zna d a nešto od njega zavisi ili da bi b a r t r e b a l o da zavisi, oseća se o d g o v o r n i m za s v o j e d u š e v n o s t a n j e , i to u t o l i k o više u k o l i k o j a s n i j e vidi k a k a v bi m o r a o biti da bi postao z d r a v i j i , stabilniji i p o d o b n i j i . A k o sc on, š t a v i š c , n a l a z i na putu a s i m i l a c i j e n e s v e s n o g , onda može biti s i g u r a n da nc može p o b e ć i od teškoća k o j e čine n e u m i t n u k o m p o n e n t u n j e g o v e p r i r o d e . O b i č a n č o v e k i m a , naprotiv, p r a v o p r v e n s t v a d a b u d e sasvim n e d u ž a n za svoje velike političke i s o c i j a l n e k a t a s t r o f e , u k o j e se upleo čitav svet. Njegov završni bilans odgovara tome, dok drugi ima mogućnost da pronađe duhovno stanište, carstvo koje " n i j e ovo­ z e m a l j s k o " . ( G W 8, § 410) (2) I n l e g r i s a n j e nesvesnih s a d r ž a j a u svest, što čini osnovnu operaciju kompleksne psihologije, predstavlja utoliko principijelnu promenu ukoliko odstranjuje samovlašće subjektivne Ja-svesti i njoj s u p r o t s t a v l j a n e s v e s n e k o l e k t i v n e s a d r ž a j e . S v e s t o sebi p o j a v l j u j e se u zavisnosti od dva f a k t o r a : prvo od uslova kolektivne, odnosno socijalne svesti, i drugo, od nesvesnih kolektivnih dominanti, odnosno a r h e -

69

tipova. Ovi p o s l c d n j i r a s p a d a j u se fenomcnološUi u dve k a t e g o r i j e : u n a g o n s k u s f e r u , s j e d n e s t r a n e , i a r h e t i p s k u sferu, s d r u g e s t r a n e . P r v a r e p r e z e n t u j e p r i r o d n e p o d s t i c a j e , a druga one d o m i n a n t e k o j e s t u p a j u u svest k a o opšte ideje. I z m e đ u s a d r ž a j a k o l e k t i v n e svesti, k o j i se p r e d s t a v l j a j u k a o o p š t e p r i h v a ć e n e istine i onih iz k o l e k t i v n o g n e s v c ­ snog, postoji suprotnost, k o j a jc toliko izražena da ove poslednje n a u č n a i s t r a ž i v a n j a i p o s m a t r a n j a i s k l j u č u j u k a o potpuno i r a c i o n a l n e i, štaviše, o d b a c u j u ih na n e o p r a v d a n n a č i n k a o b e s m i s l e n e , k a o da oni uopšte i n e p o s t o j e . P s i h i č k i f e n o m e n i ove v r s t e , m e đ u t i m , p o s t o j e . I k a d a n a m se čine b e s m i s l e n i m , onda to s a m o d o k a z u j e da ih ne r a z u m e m o . K a d a j e n j i h o v o p o s t o j a n j e v e ć j e d n o m s h v a ć e n o , onda oni više n e mogu biti p r o g n a n i i z slike sveta, č a k iako s e p o i m a n j e sveta k o j e d o m i n i r a svešću pokaže nesposobnim da shvati fenomene o kojima je reč. Savesno i s t r a ž i v a n j e ovih p o j a v a u k a z u j e na n j i h o v veliki z n a č a j i stoga se ne može o t r g n u t i s a z n a n j u da između k o l e k t i v n e svesti i k o l e k t i v n o nesvesnog p o s t o j i gotovo n e p r e m o s t i v a s u p r o t n o s t , u k o j o j s u b j e k t vidi sebe samog. ( G W 8, § 423)

INTROVERZIJA

In tro verzija je tip zauzetog stava, kod kojeg se interesovanjc u s m e r a v a prvenstveno n a unutarduševna zbivanja. A k o j e svest čoveka introvertno usmerena i nosi taj pečat, onda nesvesno deluje kompenzatorski, dakle ekstraveilno. Oba stava odlikuje temeljno psihološko držanje čoveka i pokazuju usmerenje psihičke energije (libido). Sva pažnja i svi odnosi introvertnog čoveka manje su upravljeni na objekte iz spoljašnje stvarnosti, a više na subjekt i sopstvenu subjektivnost ( 1 ) . Ovaj tip zauzetog stava je relativno utvrđen od s a m o g r o đ e n j a , dok s u četiri o r i j e n t a c i o n e f u n k c i j e v a r i j a b i l n e prirode. D o k j e stav po sklonosti dominantan u prvoj polovini života

70

i pomaže čoveku u pronalaženju svog mesta u životu, to bi u drugoj polovini života trebalo da se razvije i njegov antipod (kao nesvesna ekstroverzija). Introvertni tip zauzetog stava bliže jc okarakterisan na nekim primerima i iskustvima iz neposrednog života ( 2 ) . Introvertni ljudi su ozbiljnog temperamenta i rado se druže sa misaonim ljudima. Kod kuće i u društvu su tihi, uzdržani i radije slušaju druge umesto da sami govore. B o l j e se izražavaju pismeno nego usmeno. V i š e naginju p o s m a t r a č k o m stavu, n e g o da aktivno kreiraju život. U životnoj praksi teško se sreće čista i jednoznačna varijanta ovog tipa, a najčešće postoje mešoviti tipovi zauzetog stava. (1) Introverzija. I n t r o v e r z i j a je o k r e t a n j e libidu ka u n u t a r n j o j strani. T i m e je izražen negativan odnos s u b j e k t a prema o b j e k t u . I n t e r e s o v a n j e se ne k r e ć e p r e m a o b j e k t u , nego se povlači od n j e g a na s u b j e k t . N e k o k o j e i n l r o v e r t n o n a s t r o j e n misli, oseća i dela n a način koji j a s n o u k a z u j e na to da je s u b j e k t u p r v o m redu motivator, dok o b j e k t u p r i p a d a najviše s e k u n d a r n i z n a č a j . I n t r o v e r z i j a može imati više i n t e l e k t u a l a n ili više emotivni k a r a k t e r , a može se, isto l a k o , odlikovati i n t u i c i j o m ili i m p r e s i j o m . I n t r o v e r z i j a j c aktivnu a k o s u b j e k t želi izvesnu i z o l a c i j u od o b j e k t a , a pasivna a k o s u b j e k t n i j e u s t a n j u da r e a k t i v n u s n a g u o b j e k t i v n o g l i b i d a p o v r a t i iznova n a o b j e k t . A k o j e i n t r o v e r z i j a h a b i l u a l n e p r i r o d e , o n d a g o v o r i m o o introvertnom tipu. ( G W 6, § 8 3 3 ) (2) N a s u p r o t t o m e , introverzija k o j a se ne o k r e ć e o b j e k t u nego s u b j e k t u i k o j a se u p r a v o ne o r i j e n l i š e ka o b j e k t u , nc može sc o d m a h r a z a z n a t i . I n t r o v e r t n a l i č n o s t n i j e , n a i m e , p r c d u s r c l l j i v a , nego j c s p r e m n a n a stalno p o v l a č e n j e p r e d o b j e k t o m . O n a j e z a t v o r e n a p r e m a s p o l j n j i m z b i v a n j i m a , nc čini ono što i d r u g i č i n e , p o s e d u j e i z r a z i t u o d b o j n o s t p r e m a d r u ž e n j u čim s e n a đ e među većim b r o j e m l j u d i . N a v e ć i m s k u p o v i m a s e o s e ć a u s a m l j e n o i i z g u b l j e n o . U k o l i k o s c više n a v a l j u j e na n j e g a , utoliko on t o m e p r u ž a veći otpor. N i k a k o ne voli " p r i s u t n o s t " a isto t a k o m a l o voli da ž a r k o s a r a đ u j e i p o d r a ž a v a . O n o što on čini, čini na svoj n a č i n , i s k l j u č u j u ć i i dalje s p o l j n j e u l i c a j e . Njegov nastup naginje ka nespretnosti, pa jc sloga često sputan i d o g a đ a mu sc da s v o j o m o s o r n o m i m r z o v o l j n o m n e p r i s t u p a č n o š ć u ili

71

prcvaziđenom

sumnjičavošću odbija ljude. Svoja dobra svojstva

p r v e n s t v e n o z a d r ž a v a za s e b e i, nc r e l k o , čini sve da ih p r i k r i j e . P o m a l o je n e p o v e r l j i v , svojeglav, često pati od o s e ć a n j a niže vrednosti i zato je z a v i d l j i v . N j e g o v s t r a h u odnosu n a o b j e k t n e p o č i v a n a s t r a š l j i v o s t i , n e g o n a t o m e što m u s e t o p r i č i n j a v a u n e g a t i v n o m s v e d u , k a o n a ­ metljivo, snažno i čak ugrožavajuće. Stoga on rado naslućuje rđave s t v a r i , p o s e d u j e večiti s t r a h , može sebe učiniti s m c š n i m i po pravilu je lično v e o m a o s e l l j i v , p a s e z a t o o k r u ž u j e o g r a d o m o d b o d l j i k a v e žice k o j a je često toliko gusta i n e p r o b o j n a da bi i on s a m r a d i j e činio sve d r u g o nego da sedi iza n j e . U odnosu na svet p r i m e n j u j e j e d a n r a z u đ c n sistem bczbednosti koji se sastoji iz skrupuloznosti, pedanterije, štedljivosti, pažljivosti, uznemirene savesnosti, opreza, mučne kor e k t n o s t i , učtivosli i uvek b u d n e n c p o v c r l j i v o s t i . U n j e g o v o j slici sveta n e d o s t a j u r u ž i č a s t i tonovi, j e r on je k r i t i č a n i nalazi dlaku u j a j e t u . U n o r m a l n i m o k o l n o s t i m a on je z a b r i n u t i p e s i m i s t a , j e r s m a t r a da svet i č o v c č a n s l v o nisu d o b r i , nego da p r i t i s k u j u i gaze p o j e d i n c a k o j i se u n j i h o v o m krilu nikad nc oseća p r i h v a ć e n i m . Ali ni on ne p r i h v a t a svet, b a r n e n e p o s r e d n o , n e g o s e sve m o r a p r e t h o d n o m e r i t i i v r e d n o v a t i p r e m a n j e g o v i m k r i t i č k i m m e r i l i m a . Naposletku p r i h v a t a s a m o ono što i z i n a č e m n o g i h s u b j e k t i v n i h r a z l o g a može u č i n i l i s v o j i m . ( G W 6 , § 1046)

INTUICIJA

U smislu j u n g o v s k e t i p o l o g i j e , intuicija jc o p a ž a n j e na n e s v e s n o m putu. M o ć naslućivanja daje sposobnost spoznavanja m o g u ć n o s t i sadržanih u stvarima i saznanja pozadine određenih situacija. To je jedna vrsta instinktivnog obuhvatanja celovitog utiska ( 1 ) . D o k se emotivni tipovi, zahvaljujući svom dobro razvijenom prilagođavanju stvarnosti, mogu pridržavati reda i pravila, intuitivci se snažnije povode za svojim fantazijama i imaginacijama. Prema

72

tipovima zauzetog stava, r a z l i k u j e m o introvertni i ekstrovertni intuitivni tip. Ovaj poslednji primcnjujc svoju m o ć naslućivanja najčešće uspešno u stvarnosti, pri čemu, na primer, kao poslovni č o v e k n a s l u ć u j e šta će doneti uspeh ili kao novinar predoscća aktuelne teme. Svi kreativni ljudi i umetnici stvaraoci poseduju solidno r a z v i j e n u ekstrovertnu intuiciju k o j a im o m o g u ć a v a ostvarenje unutrašnjih predstava. K o d introvertne intuicije m o ć naslućivanja je prvenstveno okrenuta ka unutrašnjosti. Ovom tipu pripadaju religiozni proroci i vidovnjaci, kao, na primer, mističari Jakob Berne, Svedenborg i drugi. I šamani naslućuju i osećaju poruke svojih predaka i duhova i saopštavaju ih svome narodu. Introvertna intuicija predstavlja funkciju opažanja radi promena i transformacija u arhetipskom svetu. Opšte odlike intuitivaca su, između ostalih, sledeće: rado čine nešto fantastično i za to dobijaju iz sveta slika sopstvene duše brojne kreativne ideje. Od literature rado čitaju poeziju i fantastične priče. Kada žele da putuju, kofer pakuju n a j č e š ć e u poslednjem trenutku, j e r im je važnija spontanost od dugoročnog planiranja. I za svoj godišnji odmor ne prave najčešće nikakve čvrste planove, nego slede svoje spontane ideje. Njihove odluke najčešće proizlaze iz trenutnih pomisli. Kod mnogih stvari dobijaju ukupan utisak, dok pojedinosti nc opažaju sa toliko tačnosti. (I)

Intuiciju

(intueri -

gledati,

posniatrati)

ju,

po

mom

s h v a t a n j u , o s n o v n a p s i h o l o š k a f u n k c i j a . I n t u i c i j a j e ona p s i h o l o š k a f u n k c i j a k o j a prenosi o p a ž a n j a nesvesnimputem. P r e d m e t tog o p a ž a n j a m o ž e b i t i s v e : s p o l j a š n j i i u n u t r a š n j i o b j e k t i ili n j i h o v i s p o j e v i . O s o b i t o s t i n t u i c i j e je u tome što ona n i j e ni čulna p e r c e p c i j a , ni o s e ć a n j e , ni i n t e l e k t u a l n i z a k l j u č a k , iako se može j a v l j a t i i u tim o b l i c i m a . K o d i n t u i c i j e s e izvcstan s a d r ž a j p o k a z u j e k a o gotova c e l i n a , a da n i s m o u s t a n j u da n a v e d e m o ili p r o n a đ e m o na k o j i je n a č i n t a j s a d r ž a j o s t v a r e n . I n t u i c i j a j e v r s t a instinktivnog p o i m a n j a bilo kakvih s n d r ž a j a . K a o i oset, ona je irucionulna čulna f u n k c i j a . N j e n i s a d r ž a j i , kao i sadržaji oseta, imaju k a r a k t e r datosti, nasuprot karakteru " i z v e d e n o s l i " , " p r o i z v e d e n o s t i " emotivnih i mislenih s a d r ž a j a . Z a t o

73

i n l u i l i v n o s a z n a n j e (lobija svoj k a r a k t e r pouzdanosti i izvcsnosli, pa je stoga S p i n o z a m o g a o da s m a t r a da je "scientiu intuitivu" najviši o b l i k s a z n a n j a . Ta osobina je z a j e d n i č k a i i n t u i c i j i i p e r c e p c i j i , č i j a jc Fizička osnova razlog i u z r o k n j e g o v e izvcsnosli. Isto t a k o , izvesnost i n t u i c i j e z a s n i v a s e n a o d r e đ e n o m p s i h i č k o m s t a n j u s t v a r i , ali o s t v a r i v a n j e i p r i p r a v n o s t ovoga bili su nesvesni. I n t u i c i j a se p o j a v l j u j e u subjektivnom ili objektivnom o b l i k u . P r v i znači opažanje nesvesnih psihičkih stanja stvari k o j a poseduju poglavito s u b j e k t i v n o p o r e k l o , a drugi o b l i k j e o p a ž a n j e s t a n j a s t v a r i koje počivaju na subliminalnim opažanjima na objektu i na njima i z a z v a n i m s u b l i m i n a l n i m o s e ć a n j i m a i m i s l i m a . T r e b a l o bi razlikovati konkretne i apstraktne

oblike

intuicije, zavisno

od

stepena

čulnog

s u d e l o v a n j a . K o n k r e t n a i n t u i c i j a p r e n o s i o p a ž a n j e k o j e s c odnosi n a činjeničnost stvari, a apstraktna intuicija je posrednik opažanja idealnih s a s t a v a . K o n k r e t n a i n t u i c i j a p r e d s t a v l j a r e a k t i v a n p r o c e s , p r i č e m u ona n e p o s r e d n o proizlazi iz d a l i h s t a n j a s t v a r i . N a s u p r o t t o m e , a p s t r a k t n a i n t u i c i j a , b a š k a o i a p s t r a k t n i oset, ima p o t r e b u za izvesnim e l e m e n t o m u s m e r e n j a , za v o l j o m ili n a m e r o m . ( G W 6, § 8 3 4 )

INCEST

Simbolika incesta izražava duboku čežnju čoveka za o c e lotvorenjem i ponovnim rođenjem. Ne radi se, dakle, o seksualnoj simbolici i stremljenju ka seksualnom sjedinjavanju sa roditeljskim delom suprotnog pola, nego je reč o sjedinjavanju sa samim sobom ( 1 ) . Po Jungu, značaj zabrane incesta je u tome da spreči seksualne pobude prema m a j c i ili ocu i da ujedno inspiriše maštu u njenom traganju za drugim mogućim rešenjima i simboličnim značenjima incesta. Dok bi konkretno nerazumevanje seksualne požude dovelo do kobnih veza i do simbioze između roditelja i dece, dotle simbo-

74

lično razumevanje omogućuje celovit razvitak i otvara lične slobode. Po J u n g u , incestna želja nagoni č o v e k a na duhovni preporod i obnovu, koja se ne shvata samo kao psihološki zadatak, nego i kao religiozno iskustvo. Kao primer iz biblijskog predanja pomenimo, radi razumevanja, razgovor Isusa sa starešinom Nikodimom. Kada mu Isus priča o tajni ponovnog rođenja, Nikodim to zamišlja sasvim konkretno i kaže kako bi morao ponovo ući u telo svoje majke i roditi se po drugi put. Onda mu Isus tumači tu simboliku kao duhovno iskustvo, slično onome kako to danas čini terapeut (Jevanđelje po Jovanu,

gl.

3).

Simbolika incesta nije samo modcl-predstava za Junga i muškarce, nego ona važi i za devojke i žene. Slično uvođenju mladića putem njegovih incestnih maštanja u njegovu sopstvenu seksualnost, to se događa i kćeri u njenom erotsko-seksualnom odnošenju prema ocu. Kada otac, nasuprot tome, potiskuje svoje erotske nagone ili je seksualno ravnodušan, onda se kćerka ometa u svom psiho-seksualnom razvitku. Zabrana incesta sprečava seksualno iskustvo sa roditeljima (mada se to uvek iznova događa) tako da incestna maštanja dovode do emocionalne stimulacije i time ujedno otvaraju dubinske slojeve duše. U incesruoznim maštanjima i željama deteta Jung vidi klicu mogućnosti da putem prisne i emocionalne veze sa roditeljima postane svesno svojih sopstvenih seksualnih osećanja. Ovo slično deluje na životne obrasce i kod odraslog čoveka i predstavlja traganje duše za obnovom i ponovnim rođenjem. Pri tom seksualne slike i osećanja pokazuju intenzitet i kvantitet želje za obnovom i sjedinjenjem sa samim sobom (2). Ono što u Jungovom razumcvanju incesta predstavlja pomoć i novost je to da se psihičkim sjedinjenjem sa dotle neintegrisanim delovima ličnosti omogućuje celovit odnos prema ovim životnim moćima u sebi samom. A k o se čovek vraća u taj životni obrazac, onda njegova duša dospeva u sferu materinskog instinkta i odatle

75

dobija o ž i v l j a v a j u ć e i stvaralačke impulse. D o k p l a š l j i v o prenag l a š a v a n j e zabrane i n c e s t a m o ž e , s j e d n e strane, da dovede do intelektualizacije i racionalizacije života, "divlje fantazije o incestu" žele, s druge strane, baš da spreče "isušivanje" prirode ( 3 ) . O s v e š ć i v a n j c naših incestuoznih m a š t a n j a , terapeutska obrada tih potiskivanja ili, čak, oprezno ophođenje sa sopstvenim incestnim o ž i l j c i m a , predstavljaju mučan, a ujedno i veoma bitan p o d u h v a t za p s i h o - s e k s u a l n i r a z v i t a k i za s u s r e t a n j e sa dnom sopstvene duše. (1) Incest simbolizuje sjedinjavanje sa vlastitim bićem, i n d i v i d u a c i j a ili o s t v a r e n j e S o p s l v a i i m a , zbog visokog vitalnog z n a č a j a ovih p o s l e d n j i h , p r i g o d n u , g o t o v o n e p r i j a t n u f a s c i n a c i j u a k o n c u b r u t a l n o j s t v a r n o s t i , onda b a r u psihičkim z b i v a n j i m a pod k o n t r o l o m nesvesnog, k a o što j e d o b r o p o z n a t o svim z n a l c i m a p s i h o p a t o l o g i j e . I z toga r a z l o g a , a ne m o ž d a zbog incestnih s l u č a j e v a , p r a b o g o v i su gotovo uvek rađali putem incesta. Incest predstavlja j e d n o s t a v n o stepen s j e d i n j a v a n j a iste v r s t e k o j e n e p o s r e d n o sledi p r a i d e j u s a m o o p l o đ e n j a . (G\V 1 6 , § 4 1 9 ) (2) P o s t o j a n j e incestuoznog aspekta ne znači samo inte­ l e k t u a l n u p o t e š k o ć u , nego i a f e k t i v n o o t e ž a v a n j e t e r a p e u t s k e s i t u a c i j e . U tom se a s p e k t u , n a i m e , k r i j u n a j t a j a n s t v e n i j a , n a j m u č n i j a , n a j ­ snažnija, najnežnija, najstidljivija,

najplašljivija,

najiščašenija,

n n j n e m o r a l n i j a i , u j e d n o , n a j s v e t i j a o s e ć a n j a k o j a o b l i k u j u neopisivo i n e o b j a š n j i v o o b i l j e l j u d s k i h odnosa i f o r m i r a j u ih s n a g o m p r i n u d e . P o p u t p i p a k a o k l o p o d a , oni sc nevidljivo o b a v i j a j u oko r o d i t e l j a i deee i p u t e m t r a n s f e r a oko I c k a r a i p a c i j e n t a . Ta p r i n u d a se o č i t u j e u neodoljivosti i upornosti neurotičnog simptoma i u očajnički davljen i č k o m h v a t a n j u z a i n f a n t i l n i s v e t ili z a l e k a r a . R e č " s u m a n u t o s l " nenadmašno karakteriše to stanje. ( G W 16, § 371) (3) Z a s i g u r n o j c blisko pretpostaviti d a j c z g o d n i j e j e d n o t a k o v e o m a k o m p l i k o v a n o p i t a n j e p r e b a c i t i u n e k u drugu oblast i t a m o ga p r e d s t a v i t i k a o rešenu stvar. Ali j e d n o takvo o b j a š n j e n j e j e ipak isuviše j e d n o s t a v n o i psihološki p o g r e š n o , kad bi se m o r a l o pretpostaviti da je taj p r o b l e m k a o t a k a v već j e d n o m svesno p o s t a v l j e n , o c e n j e n k a o težak i zato p r e b a č e n na n e k u d r u g u osnovu. T a k a v z a h v a t o d g o v a r a s a v r c -

76

l u č n i m r a z m i š l j a n j i m a , ali ne duhu d a l e k e prošlosti, a i n e m a n i k a k v i h i s t o r i j s k i h d o k a z a za slične n e u r o t i č n e o p e r a c i j e . Štaviše, svi d o k u m e n t i govore u prilog tome da se taj problem uvek j a v l j a o izvan n a m a p o z n a t o g p s i h i č k o g s v e t a . T o j e b i l o sveto v e n č a n j e b o g o v a , m i s t i č n i p r e r o g a t i v v l a d a l a c a , sveštenički ritual itd. R e č je o a r h e t i p u k o l e k t i v n o nesvesnog k o j i je r a s t u ć o m svešću v r š i o sve veći u l i c a j na život svesti. D a n a s se s v a k a k o čini da je c r k v e n a a l e g o r i k a o m l a d o ž e n j i i nevesti, a da nc g o v o r i m o o s a s v i m z a s t a r e l o m s j e d i n j a v a n j u a l h e m i j e , toliko izbledela da se p o j a m i n c e s t a j o š s a m o može sresti u k r i m i n a l i s t i c i i u s e k s u a l n o j psihopatologiji. F r o j d o v o o t k r i ć e tzv. " E d i p o v o g k o m p l e k s a " , posebnog problema incesta uopšte i njegove sasvim univerzalne r a s p r o s t r a n j e n o s t i , r e a k t i v i r a l o j e s t a r u p r o b l e m a t i k u , ali z a s a d s a m o za l e k a r e k o j i se z a n i m a j u za p s i h o l o g i j u . ( G W 14/1, § 1 0 4 )

ISCELJENJE

Iako pojam isceljenja nije jungovske prirode, uvrstio sam ga ovde zbog toga što o dubokom razumevanju terapije i isceljenja Jung ima da k a ž e bitne stvari. Za proces p s i h i č k o g ozdravljenja od fundamentalnog z n a č a j a je ne samo odnos poverenja između pacijenta i terapeuta (transfer), nego i transpersonalno zbivanje, u kojem sputani i neurotični čovek iznova nalazi priključak na svoje k o r e n e i s p o z n a j e lekovite m o ć i arhetipskih slika. Uz p o m o ć terapeuta, njegovo uživljavanje i tumačenje pacijentu omogućuju da se suoči sa svojim strahotvomim osećanjima i traumatskim komple­ ksima, oživljavajući ih ponovo i uredujući njihovu psihodinamiku ( 1 ) . U o v o m v i š e s l o j n o m procesu terapeut ne srne da pacijentu nameće svoje kurativne namere i uverenja, nego mora poštovati i prihvatati razvojne mogućnosti pacijenta. U procesu isceljenja i ozdravljenja arhetipske slike i mitološke predstave pomažu da se

77

"pokrene unutrašnjost čovekova" da bi integrisala lekovite moći iz duševne dubine ( 2 ) . Za psihičko ocelotvorenje bitno je ne samo da se pomenute životne energije opaze i prihvate nego i da doprinesu fundamentalnoj promeni života ( 3 ) . Kada pacijent posle dugotrajnih napora otkrije i realizuje prikriveni smisao neurotskog simptoma, onda je to često neodrživo i besmisleno. Za proces ozdravljenja bitni su i slike, simboli i mitske predstave, j e r se povezuju sa duševnom dubinom i time omogućuju novu orijentaciju. (1) K a d a bi lekovito dcjsrvo zavisilo jedino od p o n a v l j a n j a d o ž i v l j a j a , onda b i s c a b r c a k c i j a p a c i j e n t a mogla izvršiti sasvim s a m a , t a k o r e ć i k a o vežba. N j e m u n c b i bio p o t r e b a n niko k o ć c sedeti p r e k o puta i primati njegove afekte. Intervencija lekara je apsolutno neop­ h o d n a i bez d a l j e g a je v i d l j i v o šta za p a c i j e n t a znači k a d a m o ž e da svoj doživljaj poveri jednom saosećajnom lekaru punom razumcvanja. N j e g o v a svest nalazi u l e k a r u m o r a l n i oslonac protiv a f e k t a njegovog t r a u m a t s k o g k o m p l e k s a k o j i ne može da s a v l a d a . On više n i j e s a m u b o r b i protiv tih e l e m e n t a r n i h sila, nego je tu čovek k o m e on nudi s v o j e p o v e r e n j e , č o v e k koji mu drži s i r a n u i lime mu pruža m o r a l n u p o d r š k u koja mu je potrebna za suzbijanje tiranije nekonlrolisanih emocija. Na taj način j a č a n j e g o v a svest d o k ne s m o g n e snage da inlegrišc k o m p l e k s i da k o n a č n o s a v l a d a a f e k t . ( G W 16, § 2 7 0 ) (2) I z g l e d a k a o d a p r o c e s o z d r a v l j e n j a l c s n a g e m o b i l i š c z a svoje svrhe. M i t s k e predstave zadiru sa s v o j o m s o p s l v c n o m s i m b o l i k o m u dubinu l j u d s k e duše, u i s t o r i j s k e t e m e l j e , gde naš r a z u m , v o l j a i d o b r a n a m e r n n i k a d a n c d o s e ž u , j e r o n e p o t i č u i i z onih d u b i n a i g o v o r e j e z i k o m k o j i n a š d a n a š n j i r a z u m , doduše, n c r a z u m e , ali k o j i , t a k o r e ć i , " p o k r e ć e u n u t r a š n j o s t č o v e k a " . D a k l e , ono što bi nas moglo uplašiti k a o r e g r e s i j a , više je reculerpour mieu.v suuler, p r i k u p l j a n j e i i n t e g r i s a n j e s n a g a , k o j e ( o k o m r a z v o j a u s p o s t a v l j a j u novi p o r e d a k . N e u r o z a n a ovom s t e p e n u p r e d s t a v l j a čistu duševnu p a t n j u , k o j o j s e n i j e moglo prići u o b i č a j e n i m r a c i o n a l n i m m e t o d i m a . S t o g a n i j e mali b r o j p s i h o t e r a p e u t a koji u k r a j n j o j liniji, k a d a sc p o k i d a j u sve niti, p r i b e g a v a j u j e d n o j o d p o z n a t i h r e l i g i j a ili k o n f e s i j a . N i j e m o j o b i č a j da i s m e v a m t a k v a n a s t o j a n j a . Š t a v i š e , m o r a m istaći da sc ona t e m e l j e

78

n a v e o m a i s p r a v n o m i n s t i n k t u , a k o d a n a š n j e religije j o š uvek p o s e d u j u žive o s t a t k e mitskog d o b a . ( G W 1 6 , § 19) (3)

Za

objektivno

razumcvanje

njegove

bolesti

i

za

uspostavljanje ljudskog odnosa potrebno jc znanje, i to ne čisto m e d i c i n s k o z n a n j e k o j e s e odnosi n a o g r a n i č e n o p o d r u č j e , nego š i r o k o p o z n a v a n j e svih a s p e k a t a l j u d s k e duše. T r e t m a n m o r a da postigne više od prostog razrešenja starog bolesnog stava; on m o r a da dovede do z a u z i m a n j a n o v o g stava k o j i j e z d r a v i v i t a l a n . Z a t o j e često p o t r e b n a temeljita promena shvatanja života. Pacijent ne treba samo da bude s p o s o b a n da shvati u z r o k i p o r e k l o svoje n e u r o z e , već m o r a da sagleda c i l j k o j e m teži. O n o bolesno u n j e m u ne može se j e d n o s t a v n o o d b a c i t i k a o s t r a n o telo a da se č o v e k istovremeno nc izloži opasnosti r a z a r a n j a nečeg b i t n o g , što t a k o đ e t r e b a da živi. Naš z a d a t a k nije da nešto u n i š t i m o , nego b i s m o trebali da n e g u j e m o i o d r ž a v a m o ono što želi da r a s t e , sve d o k ono ne bude moglo da igra svoju ulogu u celini duše. (G\V 16, § 293)

JA (JA-KOMPLEKS)

J a , odnosno J a - k o m p l e k s , čini, kao centar svesti, samo isečak i dco celokupne ličnosti. "Ja-komplcks je sadržaj svesti baš kao i uslov svesti, jer psihički element mi je svestan ukoliko sc odnosi na J a - k o m p l e k s " ( 1 ) . Jung govori o Ja-kompleksu da bi naznačio mnoštvo duševnih elemenata i funkcija k o j e su sadržane u ovom parcijalnom kompleksu integralne ličnosti. Dok Sopstvo (Selbst) obuhvata celinu ljudskog bića i duše, Ja/Ego je vezivni faktor svesti, budući da on koordinira slike iz sećanja i čulne funkcije i upravlja njima (2). E g o je nadležan za očuvanje ličnosti i njenog kontinuiteta i za lični identitet. Ego obavlja i proveru stvarnosti oko nas i u nama. U J a - k o m p l e k s u opažamo suprotnosti i tenzije između svesti i

79

nesvesnog. Ja pokušava da neprekidno asimilira nesvesne sadržaje i da ih p r e n e s e u s p o z n a j n e m o g u ć n o s t i svesti. D a l j e , E g o je povezujući faktor i posrednik u odnosu na Senku i duševne slike kao što su Animus i Anima. Ako se izjednače Ja i Sopstvo i ako Ja ostane povezano sa Sopstvom u prvobitnom i nesvesnom identitetu, onda dolazi do inflacije svesti i poteškoća u prilagodavanju stvarnosti. Zato bi Ja trebalo

da,

po Jungu,

(dopunjavajućoj) funkciji prema

stalno

stoji u kompenzatorskoj

Sopstvu. Procesi samoregulacije

celokupne psihe mogu se realizovati povećanom samospoznajom. Time se popravljaju mogućnosti odnosa sa bližnjima i sa svetom, j e r jedinkom više ne upravljaju njeni nesvesni kompleksi i motivacije. (1) P o d p o j m o m J a p o d r a z u m e v a m k o m p l e k s p r e d s t a v a k o j i čini središte polja m o j e svesti i za koji mi se čini da ima veliki k o n t i n u i t e t i identitet sa s a m i m s o b o m . S t o g a govorim o Ja-kompleksu. J a - k o m p l e k s je ne s a m o s a d r ž a j svesti, nego i uslov svesti, j e r svesnost je za mene psihički element ukoliko je vezan za J a - k o m p l c k s . Ali ukoliko j e J a - k o m p l e k s s a m o c e n t a r m o j e s v e s t i , o n onda n i j e i d e n t i č a n s a celinom m o j e psihe, nego j e s a m o k o m p l e k s među drugim k o m p l e k s i m a . S t o g a p r a v i m razliku između Ju i Sopstvu ( S e l b s t ) , ukoliko je Ja s u b j e k t m o j e svesti, a S o p s t v o s u b j e k t m o j e c e l o k u p n e , d a k l e i nesvesne, psihe. U tom smislu S o p s t v o bi bila j e d n a ( i d e a l n a ) veličina k o j a u sebi obuhvata J a . ( G W 6, § 810) ( 2 ) S v e s t b i t i m e , k a o odnos p r e m a J a , m o g l a biti d o v o l j n o razumljiva. Međutim, kritična tačka jc J a . Šla treba podrazumcvali pod p o j m o m J a ? U z svo j e d i n s t v o J a reč j e , očigledno, o j e d n o j k r a j n j e raznovrsno k o m p o n o v a n o j veličini. Ono počiva na odslikavanjima čulnih f u n k c i j a , k o j e p r e n o s e n a d r a ž a j e i z n u t r a i s p o l j a , d a l j e p o č i v a n a o g r o m n o m n a g o m i l a v a n j u slika p r o t e k l i h z b i v a n j a . Svi ovi v e o m a različiti sastavni delovi i m a j u p o t r e b u za s n a ž n o m k o h e z i o n o m silom a k a o takvu s m o spoznali svest. T i m e se svest čini n e o p h o d n i m uslovom p o s t o j a n j a J a . . . Ovo p o i m a n j e J a kao s p o j a duševnih e l e m e n a t a vodi nas logično ka p i t a n j u o t o m e da li jc Ja c e n t r a l n a slika, o d n o s n o isključivi z a s t u p n i k c e l o k u p n o g l j u d s k o g b i ć a . Da li Ja u k l j u č u j e i u sebi izražava sve s a d r ž a j e i f u n k c i j e ? Na to p i t a n j e m o r a m o dati negativan odgovor. J a - s v e s t j e s t e k o m p l e k s k o j i n c o b u h v a t a celinu l j u d s k o g b i ć a : ona j e

80

prvenstveno z a b o r a v i l a m n o g o više nego što zna. O n a je d a l e k o više čula i videla i n i k a d a toga n i j e bila svesna. Misli n a s t a j u s one s t r a n e njegove svesti, šta više, one su sasvim p r i p r a v n e , a ona ništa ne zna o l o m e . O n e v e r o v a t n o v a ž n o j r e g u l a c i j i u n u t r a š n j i h telesnih p r o c e s a , čemu služi s i m p a t i č n i n e r v n i sistem, J a ima j e d v a n e k a k v u bledu p r e d s t a v u . O n o što J a u sebi s h v a t a , m o ž d a j c n a j m a n j i deo o n o g a što b i k o m p l e t n a svest m o r a l a o b u h v a t i t i . ( G W 8, § 611 ff.)

KATOLICIZAM

Iako je Jung bio protestant, imao je duboko razumevanje za katolicizam. U svojim značajnim religiozno-psihološkim radovima o misi (1) i ispovesti, Jung jc pokazao kako ovi religiozni rituali i simboli mogu da utiču na duševni život čoveka. Čak se pretpostavlja da katoličke verske forme posebno obuhvataju nesvesno u čoveka. U to se, na primer, ubraja veoma razvijen svet dogmatskih i religioznih predstava k a t o l i c i z m a , k o j i pomaže u struktuiranju nesvesnih duševnih sila (2). I u praksi njegove psihoterapije, Jungu je pomagalo da u lečenju katolika - u kompleksnim procesima transfera - prenese sliku oca na papu. S l i č n o ponašanje beležimo i kod p r o j e k c i j e i prenošenja slike majke na Bogorodicu. Jung dalje smatra da reli­ giozna orijentacija čoveka i njegov pogled na svet imaju bitan značaj za psihičko zdravlje i za unutarnju duševnu ravnotežu. Naposletku j o š sledi zanimljivo pitanje da li religioznost pojačava komplekse nesvesnog. Prema j e d n o m istraživanju u S A D , k o j e Jung smatra verifikovanim preko njegovih pacijenata iz svih religija i konfesija, najveći je broj kompleksa kod Jevrcja, zatim slede protestanti, a tek se na trećem mestu nalaze katolici. Ovo se, između ostalog, svodi na pomažuću i olakšavajuću funkciju ispovesti i na spasenje u veri. Pošto

8!

je navedeno istraživanje već starijeg datuma, želeo bih, dopune radi, da ukazem ukratko na jedno sopstveno istraživanje, prema kojem je psihoneurotizam katolika u poređenju sa protestantima u najvećem broju pitanja nešto veći (up. I I . Hark: Religiose Neurosen, Stuttgart 1984, str. 2 7 6 ) . (1) Živi p r i m e r d r a m e s a b i b l i j s k i m m o t i v i m a , k o j a p r e d s t a ­ v l j a t r a j a n j e i m e n j a n j e života, j e s t e misa, k a t o l i č k o b o g o s l u ž e n j c . K a d a p o s m a t r a m o p u b l i k u z a v r e m e svete s l u ž b e , onda m o ž e m o videti sve s t e p e n e — od r a v n o d u š n o g i f o r m a l n o g p r i s u s t v a , pa do d u b o k e p o t r e s e n o s t i . G r u p e m u š k a r a c a k o j e sc za v r e m e mise n a l a z e u blizini izlaza, vode s v a k o j a k e svetovne r a z g o v o r e , k r s t e sc sasvim m e h a n i č k i i stoje ležerno i, uprkos svojoj nepažnji, učestvuju ipak u svetom b o g o s l u ž e n j u , i to s v o j i m o b i č n i m p r i s u s t v o m u p r o s t o r i j i i s p u n j e n o j m i l o š ć u . T o k o m mise v r š i sc v a n s v e l o v n i i n e s a v r e m e n i a k t ž r t v o v a n j a H r i s t a , i On v a s k r s a v a u i z m e n j e n o m s a d r ž a j u . R i t u a l n a s m r t ž r t v e n i j e p o n a v l j a n j e i s t o r i j s k o g d o g a đ a j a , n e g o je to prvi i j e d i n s t v e n , večni proces. Stoga je doživljaj mise učešće u onostranosti života koja p r e s k a č e sve o g r a d e p r o s t o r a i v r e m e n a . ( G W 9/1, § 2 0 9 ) (2) Nasuprot tome, suptilnija jc situacija na katoličkom p o d r u č j u . T a m o p r v e n s t v e n o postoji ritual s a s a k r a l n o m r a d n j o m k o j a p r e d o č a v a živo d o g a đ a n j e a r h e t i p s k o g smisla i time n e p o s r e d n o utiče na nesvesno. Ko bi se, na p r i m e r , mogao oteti utisku b o g o s l u ž e n j a kada o n n j e m u p r i s u s t v u j e s a m o s a m i n i m u m o m r a z u m e v a n j a ? P o r e d toga, K a t o l i č k a c r k v a ima instituciju ispovesti i " d u š e b r i ž n i k a " , k o j e su od najvećeg praktičnog značaja ako te delatnosti obavljaju pogodne l i č n o s t i . N a ž a l o s t , v e l i k a j c šteta što t o n i j e uvek s l u č a j . T r e ć e , K a t o l i č k a c r k v a p o s e d u j c j e d a n v e o m a razuđen i š i r o k svet d o g m a t s k i h p r e d s t a v a k o j i bogatstvu likova nesvesnog p r u ž a dostojnu osnovu i time i z v e s n i m ž i v o t n i m i s t i n a m a , s a k o j i m a b i svest t r e b a l o d a j c u v e z i , d a r u j e očigledan izraz. V e r o v a n j e k a t o l i k a n i j e b o l j e ili j a č e nego k o d p r o t e s t a n t a . Ali č o v e k , bez b r i g e o slabosti s v o j e v e r e , p u t e m k a t o l i č k e f o r m e , biva nesvesno obuzet. Iskočivši j e d n o m iz te f o r m e , on često lako s k r e ć e u f a n a t i č n i a t e i z a m , što p o s e b n o m o ž e m o s r e s t i u r o m a n s k i m z e m l j a m a . ( G W 1 1 , § 2 8 5 , str. 2 0 7 )

82

KOMPENZACIJA Pod kompenzacijom shvata se neprekidan psihički proces ujednačavanja i uravnoteženja između svesti i nesvesnog, koji služi očuvanju zdravlja i lične uravnoteženosti. N e s v e s n o se ponaša kompenzatorski prema svesti, pri čemu ono, na primer, u snovima čini svesnim one delove ličnosti k o j i su dotle bili nezapaženi i nesvesni. Putem kompenzatorske funkcije duše i snevanja, nepre­ kidno se spajaju dva psihička sveta koji se mogu uporediti sa mostom koji omogućuje povezivanje sa drugom obalom. To je ujedno i slika za funkciju simbola, posebno simbolotvorne funkcije duše. Pa ipak, ova kompenzatorska funkcija simbola može samo onda biti dclotvorna kada Ego shvati i prizna simbole i putem neprekidnog procesa ih integrišc u svesni život. Za razliku od Adlera, koji ovaj pojam ograničava prvenstveno na izglađivanje osećanja inferiornosti, Jung shvata kompenzaciju kao "opšte funkcionalno izjednačavanje, kao samoregulaciju psihičkog aparata" (1). D o k se svest i E g o čoveka j e d n i m delom ponašaju, pre svega, probirljivo, budući da se iz mnoštva podsticaja i utisaka vrši izbor i sređivanje, postoji u psihičkom sistemu i drugi deo i tako­ zvana kompenzatorska funkcija. Jung upoređuje kompenzaciju kao samoregulišući sistem psihe sa neprekidnim procesima uravnotežavanja t e l e s n i h f u n k c i j a . K o m p e n z a c i j a s e n a j č e š ć e odvija autonomno i nesvesnim putevima, ali kod psihičkih oboljenja i neurotskih smetnji taj proces samoregulacije je poremećen, pri čemu negativni kompleksi preplavljuju svest i eliminišu upravljačku funkciju Ega (kao, na primer, kod psihoze) (2).

83

U č e n j e o k o m p e n z a c i j i jc p o s e b n o važno i ima funda­ mentalni

značaj

za

tumačenje

snova,

jer

se

snovi

odnose

kompenzatorski prema svesti. K o m p e n z a c i j a n i j e samo unutarnji duševni proces uravnoteženja kod jedinke, nego se odvija neprekidno u transferu između analitičara i pacijenta, pri čemu terapeut pomaže pacijentu u prevazilaženju njegovih bolesnih disocijacija i duševnog rascepa i u nalaženju celovitog doživljavanja. Učenje o kompenzaciji nije samo u individualnoj i psihološkoj sferi koristan model razumevanja, nego služi i za tumačenje društvenih, političkih i religioznih zbivanja. K a d a , na primer, u j e d n o j istorijskoj epohi preovlađuje preterana jednostranost, onda klatno, kao kod zidnog časovnika, udara na suprotnu stranu i uvodi time uravnotežujuće i istorijski neophodno suprotno kretanje. ( 1 ) Kompenzaciju

znači

izjednučenje

ili

nadopunu.

Pojam

k o m p e n z a c i j e uveo j c , z a p r a v o , Adlcr u psihologiju n e u r o z a . Pod kompenzacijom on smatra funkcionalno izjednačavanje osećanja i n f e r i o r n o s t i u z p o m o ć j e d n o g k o m p e n z a t o r s k o g psihološkog s i s t e m a , s l i č n o k o m p e n z a t o r s k o m o r g a n s k o m r a z v o j u kod o r g a n s k e i n f e r i ­ o r n o s t i . . . O s e ć a n j e niže v r e d n o s t i kod n c u r o t i č a r a , k o j e p o A d l e r u etiološki odgovara organskoj inferiornosti, daje povoda za jednu " p o m o ć n u k o n s t r u k c i j u " , upravo za kompenzaciju koja se sastoji u uspostavljanju jedne fikcije koja bi trebalo da ujednačava inferiornost. F i k c i j a i " f i k t i v n a l i n i j a v o d i l j a " p r e d s t a v l j a j u psihološki sistem k o j i teži da i n f e r i o r n o s t p r e o b r a z i u s u p e r i o r n o s t . U o v o m s h v a t a nj u je z n a č a j n a i s k u s t v e n o n e o s p o r n a egzistencija k o m p e n z a t o r s k e f u n k c i j e u oblasti psiholoških p r o c e s a . O n a o d g o v a r a sličnoj f u n k c i j i u fiziološkoj o b l a s t i , s a m o u p r a v l j a n j u ili s a m o r e g u l a c i j i o r g a n i z m a . Dok Adlcr svoj pojam kompenzacije ograničava na izje­ dnačavanje osećanja inferiornosti, ja pojam kompenzacije shvatam uopšte k a o f u n k c i o n a l n o u j e d n a č a v a n j e , k a o s a m o r e g u l i s a n j e psihičkog a p a r a t a . U tom smislu s h v a t a m a k t i v n o s t nesvesnog k a o u j e d n a č e n j e j e d n o s t r a n o s t i opšteg s t a v a proizvedenog p o m o ć u f u n k c i j e svesti. ( G W 6, § 8 3 9 ) (2) O s n o v n a z a b l u d a u odnosu na suštinu nesvesnog je v e r o v a t n o ta da p o s t o j i opšte s h v a t a n j e da su njegovi s a d r ž a j i j e d n o z n a č n i

84

i sa nepromenljivim predznakom. Ovakvo shvatanje jc po mom ne­ k o m p e t e n t n o m m i š l j e n j u isuvišc n a i v n o . Duša j c , k a o s a m o r e g u l i š u ć i sistem, i z b a l a n s i r a n a kao život tela. Svi ekscesni procesi d o b i j a j u o d m a h i n u ž n o svoju k o m p e n z a c i j u - bez n j e ne bi bilo ni n o r m a l n e r a z m e n e m a t e r i j a ni n o r m a l n e p s i h e . U tom smislu učenje u kompenzaciji može s e proglasiti z a osnovno p r a v i l o psihičkog p o n a š a n j a u o p š t e . P r e m a l o ovde proizvodi previše t a m o . Tako je između svesnog i nesvesnog uspostavljen k o m p e n z a t o r s k i odnos. To je j e d n o od n a j b o l j e potvrđenih p r a v i l a za t u m a č e n j e s n o v a . U p r a k t i č n o m t u m a č e n j u snova m o ž e m o uvek, uz izvesnu korist, postaviti p i t a n j e : k o j i svesni stav se k o m p e n z i r a putem sna? K o m p e n z a c i j a , p o p r a v i l u , n i j e čisto iluzorno i s p u n j e n j e ž e l j a , nego j e č i n j e n i c a k o j a p o s t a j e f a k t o m utoliko ukoliko s e više p o t i s k u j e . Ž e đ , k a o što j e p o z n a t o , n e p r e s t a j e time što ć e m o j e p o t i s k i v a t i . S t o g a bi s a d r ž a j snova trebalo uzeti ozbiljno k a o č i n j e n i č n o s t a n j e i k a o t a k v o ga p r i h v a t i t i u svesni stav k a o f a k t o r s a u d l u č i v a n j a . A k o se to ne učini, onda se u p o r n o o s t a j e b a š pri o n o m e k s c e n t r i č n o m svcsnoni stavu k o j i j e p r o u z r o k o v a o nesvesnu k o m p e n z a c i j u . N e m o g u ć e j e sagledati k a k o onda doći do i s p r a v n o g suda o sebi s a m o m i do i z b a l a n s i r a n o g v o đ e n j a ž i v o t a . (G\V 16, § 3 3 0 f.)

KOMPENZATORSKI SNOVI

K a o što svest i nesvesno pokušavaju da se trajno izjednače u neprekidnim procesima samoregulacije psihe, tako i snovi (San) imaju u tim procesima kompenzatorsku funkciju. Mnogi snovi delaju na ujednačavanju i nadopunjavanju svesne životne situacije. Sva osećanja, misli, raspoloženja, želje itd., k o j i u svesnom životu ne dobijaju zadovoljavajuće predstavljanje i značaj, mogu se pojaviti u snu i time nas podsetiti na nove, celovite životne mogućnosti. Čini se da naša duša iz snova više vidi i više zna nego naš Ego i naša svest.

85

Jung ukazuje na to da kompenzatorska funkcija snova nije često dovoljno očigledna i da su za njeno spoznavanje potrebni posebna pažnja i obrazovanje (1). Kompenzatorski snovi mogu imati nekom prilikom i opominjući značaj, kao što to Jung demonstrira na jednom primeru (2). (1) Đa b i s m o izgradili p r i l a z snu, p o s t a v l j a m o hipotezu da on služi u s v r h u k o m p e n z a c i j e . To je j e d a n v r l o opšti i š i r o k postulat. On z n a č i da san s m a t r a m o n o r m a l n i m p s i h i č k i m f e n o m e n o m k o j i u svest p r e n o s i n e s v e s n e r e a k c i j e i s p o n t a n e i m p u l s e . Pošto j c k o m p e n z a t o r s k i k a r a k t e r snova j a s n o uočljiv samo u manjem broju slučajeva, to m o r a m o da jeziku sna, koji smatramo simboličnim jezikom, poklonimo p o s e b n u p a ž n j u . P r o u č a v a n j e ovog j e z i k a p r e d s t a v l j a gotovo z a s e b n u n a u k u . K a o što smo videli, postoji b e s k r a j n o o b i l j e individualnih izražajnih oblika. Uz pomoć snevača koji pruža asocijativni materijal, o d n o s n o t a k o z v a n i k o n t e k s t slike sna, oni mogu dobiti s v o j e t u m a č e n j e . P r i tom se san, k a o pri k a k v o m k r u ž e n j u , p o s m a l r a sa svih s t r a n a . O v a j m e t o d je u svim o b i č n i m s l u č a j e v i m a d o v o l j a n k a d a r o đ a k , p r i j a t e l j ili p a c i j e n t n e k o m i s p r i č a n e k i san n a više ili m a n j e u z g r e d a n n a č i n . M e đ u t i m , t a m o gde jc r e č , na p r i m e r , o opsesivnim s n o v i m a , t j . o s n o v i m a k o j i sc p o n a v l j a j u ili o snovima sa j a k i m e m o c i j a m a , tu lične a s o c i j a c i j e s n e v a č a nisu više d o v o l j n e da bi se došlo do z a d o v o l j a v a j u ć e i n t e r p r e t a c i j e . U t a k v i m s l u č a j e v i m a m o r a m o imati u vidu č i n j e n i c u , k o j u je F r o j d zapazio i o b j a s n i o , da se u snu često j a v l j a j u elementi k o j i nisu i n d i v i d u a l n e p r i r o d e i k o j i se nc m o g u izvesti iz ličnog i s k u s t v a . N j i h F r o j d n a z i v a " a r h a i č n i m o s t a c i m a " a to su d u h o v n e f o r m e , č i j e se p o s t o j a n j e nc može o b j a s n i l i ličnim i s k u s t v o m i k o j e p r e d s t a v l j a j u p r i r o d a n , urođen i nasleđen oblik l j u d s k o g d u h a . (G\V 18/1, § 5 2 1 ) (2) Opšta f u n k c i j a snova sastoji se u p o k u š a j u ponovnog u s p o s t a v l j a n j a psihičke ravnoteže, pri č e m u oni proizvode m a t e r i j a l sna koji na suptilan način ponovno uspostavlja sveukupnu psihičku r a v n o t e ž u . T o n a z i v a m k o m p l e m e n t a r n o m (ili k o m p e n z a t o r s k o m ) f u n k c i j o m snova. To, na primer, o b j a š n j a v a zašto ljudi koji i m a j u n e r e a l n e i d e j e ili i s u v i š e v i s o k o m i š l j e n j e o s e b i , ili u z t o p r a v e g r a n d i o z n e p l a n o v e k o j i su izvan njihovih m o g u ć n o s t i , često s a n j a j u o letenju ili p a d a n j u . S a n k o m p e n z i r a n e d o s t a t k e n j i h o v e ličnosti i u j e d n o

86

ih o p o m i n j e na opasnosti n j i h o v o g t r e n u t n o g k u r s a . A k o se u p o z o r e n j a iz sna ne u z i m a j u u obzir, mogu k a o posledica, n a s t a t i s t v a r n e nezgode. J e d a n m o j n e k a d a š n j i p a c i j e n t , k o j i j e bio u p l e t e n u v i š e s u m n j i v i h a f e r a , i m a o j e gotovo bolesnu s t r a s t opasnog p l a n i n a r e n j a , kao neku vrstu kompenzacije. Pokušavao je "da nadraste s e b e " . U j e d n o m snu video j e s e b e k a k o s e n o ć u s a v r h a v i s o k e p l a n i n e s t r o p o š t a v a u p r a z a n prostor. K a d a mi jc i s p r i č a o taj s a n , o d m a h s a m shvatio o p a s n o s t u k o j o j sc on nalazi i hitno sam ga upozorio na o p r e z n o s t . Č a k s a m m u i r e k a o d a n j e g o v san n a s l u ć u j e n e s r e ć u u b r d i m a . M e đ u t i m , sve j c bilo uzalud. Š e s t m e s e c i k a s n i j e , zaista j c u p a o u ponor. J e d a n p l a n i n s k i vodič p o s m a t r a o je n j e g a i n j e g o v o g p r i j a t e l j a k a k o s c o b o j i c a uzetom s p u š t a j u n a j e d n o opasno m c s l o . P r i j a t e l j j e n a izbočini stene n a š a o p r i v r e m e n o s t a b i l n o u p o r i š t e i snevač ga je sledio. I z n e n a d a j e otpustio uže, " k a o d a j e hteo d a skoči u p r a z n o " ,

pričao

je v o d i č . P a o je na svog p r i j a t e l j a i o b o j i c a su sc s t r m o g l a v i l a niz stenu i

našla

smrt.

(Der Mensch

undseine Symbole,

str.

50)

KOMPLEKSI

Osim snova, za Junga su kompleksi, pre svega, via regia (kraljevski put) ka nesvesnom. Kompleksi su neimari naših snova i povrh toga i uredivači našeg duhovnog života sa ostvarenjem brojnih likova. K o m p l e k s i su nesvesna žarišta psihičkih procesa koja s e , pojednostavljeno, mogu predstaviti kao duševna energetska polja. K o m p l e k s e m o ž e m o posmatrati i kao autonomne delove duše, koji se ponašaju kao nezavisna bića. Naročito u afektima i prilikom snažnih osećanja, postajemo svesni kompleksa i tada ih opažamo. Kada se kompleks grupiše u nesvesnom i prodre u svest, onda to ima snažno dejstvo na naše ponašanje i na naše duševno raspoloženje. Zbog intenzivne naglašenosti osećanja kompleksa, oni

87

se mogu ispoljavati kako pozitivno i motivišuće, tako i kao uzročnici p s i h o - n e u r o t s k i h s m e t n j i duševnog ž i v o t a . U z r o k negativnog delovanja kompleksa često je u duševnoj traumi, u emocionalnom šoku ili b r o j n i m b l o k a d a m a u doba detinjstva, k o j i opterećuju psihički razvoj. Tada razdvojeni duševni delovi ličnosti vode zaseban život u nesvesnom i formiraju, naposletku, autonomne komplekse (1). Jung često govori i o " k o m p l e k s u sa n a g l a š e n i m e m o ­ cionalnim n a b o j e m " i ukazuje na visok stepen njegove autonomije (2). A k o između svesti, Ega i sadržaja kompleksa nisu uspostavljeni mostovi povezivanja, onda oni na nesvesnom putu izazivaju smetnje u duševnom životu i mogu, čak, da dovedu do "stanja sumanutosti". Stoga se neki kompleksi i doživljavaju kao razdvojene parcijalne ličnosti ili se oni predstavljaju kao mitološki likovi (na primer, kao đavo, veštica, životinje iz mitova, duhovi, demoni itd.). Terapeutsko razrešenje kompleksa, svest o njemu i emo­ cionalna obrada, m o r a j u imati za posledicu " n o v u r a s p o d e l u " prethodno sputane psihičke energije. Budući da od simbola koje su stvorili kompleksi ponovo nastaju životni simboli, onda se ponovo uspostavlja psihička ravnoteža i unutarnji balans i čovek se oseća zdrav. Zbog toga Jung pridaje kompleksima, pored dijagnostike kliničke slike bolesti pri utvrđivanju bolesti u psihoterapiji, veliki značaj ( 3 ) . K o n c e p c i j a kompleksa pomogla je Jungu u posmatranju obilja duševnih iskustava jedinke sa tog energetskog stanovišta, dok će se m n o g o l i k o s t duševnog doživljavanja predstaviti k a o niz nepovezanih događaja. Teško zamisliva psihodinamika kompleksa biće ukratko predstavljena na kompleksu oca. U v i š e o b l i č j u k o m p l e k s a oca prikazuje se odjek brojnih iskustava sa telesnim ocem (sa uporedivom osobom k o j a je izabrana u ulozi oca), s jedne strane, i delovanje arhetipske slike oca, s druge strane. Ova slikovitost i upečatljiva istorijska iskustva sačinjavaju psihodinamiku kompleksa. Ako Ego

88

prema kompleksima zauzima pozitivan odnos i integriše njihovu energiju, onda ličnost dobija na mnogolikosti i na unutrašnjem bogatstvu. (1) Danas verovatno smemo da sa sigurnošću p o s m a t r a m o hipotezu

da k o m p l e k s i p r e d s t a v l j a j u razdrobljene Jelove psihe.

Štaviše,

t a k o z v a n a trauma čini e t i o l o g i j u n j i h o v o g p o r e k l a , d a k l e p o s r e d i j c e m o c i n a l n i š o k ili nešto s l i č n o , č i m e sc r a z d v a j a deo p s i h e . J e d a n od n a j č e š ć i h u z r o k a j c s v a k a k o moralni konflikt k o j i i m a s v o j p o s l e d n j i u z r o k u p r i v i d n o j n e m o g u ć n o s t i da a f i r m i š c celinu l j u d s k o g b i ć a . O v a n e m o g u ć n o s t p r e t p o s t a v l j a n e p o s r e d n o c e p a n j e , nezavisno od toga da l i J a - s v e s t n e š t o z n a o t o m e ili n c . P o p r a v i l u , p o s t o j i č a k i z r a z i t a n e s v e s n o s t o k o m p l e k s i m a što n j i m a , p r i r o d n o , d a j e utoliko veću slobodu a k c i j e . TJ takvim s l u č a j e v i m a n j i h o v a asimilaciona moć i s k a z u j e se u n a r o č i t o j m e r i u k o l i k o n e s v e s n o s t o p o s t o j a n j u k o m p l e k s a n j i m a p o m a ž e da a s i m i l u j u i s a m E g o , iz č e g a n a s t a j e t r e n u t n a i n e s v e s n a pramena

ličnosti,

koja

se

označava

k a o identitet su komleksom.

Ovaj

sasvim m o d e r a n p o j a m i m a o j e u s r e d n j e m veku j e d n o d r u g o i m e : t a d a se to zvalo sumanuiost. Č o v e k to s t a n j e nc z a m i š l j a t a k o b e z a z l e n o , ali u načelu ne p o s t o j i n i k a k v a razlika između običnog obećanja kompleksa i d i v l j e b l a s f e m i j e s u m a n u t o g č o v e k a . P o s t o j i s a m o razlika u stepenu. Za to n a m i isto rij a j e z i k a p r u ž a d o v o l j n o d o k a z a . O k o m p l e k s n o j e m o c i j i s e k a ž e : " Š t a g a j c d a n a s opet s p o p a l o ? " ili " Đ a v o g a j c uzeo pod s v o j e " itd. ( C W 8 , § 2 0 4 ) (2) Šta je sada, naučno govoreći, " k o m p l e k s sa naglašenim e m o c i o n a l n i m n a b o j e m " ? O n j e slika o d r e đ e n e p s i h i č k e s i t u a c i j e , k o j a je živo e m o c i o n a l n o n a g l a š e n a i uz to je n e k o m p a t i b i l n a sa s t a l n i m s t a n j e m ili s t a v o m svesti. T u sliku o d l i k u j e s n a ž n a u n u t r a š n j a h o m o ­ g e n o s t i ona i m a svoju sopstvenu celovitost i uz to p o s e d u j e r e l a t i v n o visok stepen autonomije, a to z n a č i da je s a m o u m a l o j m e r i p o d l o ž n a dispoziciji svesti i stoga se p o n a š a k a o živi corpus ulienum u p r o s t o r u svesti. K o m p l e k s se o b i č n o može potisnuti vlastitim n a p o r o m v o l j e , ali se ne može o d a g n a t i , pa se zgodnom p r i l i k o m ponovo p o j a v l j u j e u svojoj p r v o b i t n o j snazi. Izvesna e k s p e r i m e n t a l n a i s t r a ž i v a n j a u k a z u j u , po svoj prilici, na to da k r i v u l j a n j e g o v o g intenziteta ili aktivnosti i m a talasasti k a r a k t e r s a d u ž i n o m t a l a s a k o j i t r a j u s a t i m a , d a n i m a ili n e d e l j a m a .

89

O v o v e o m a k o m p l i k o v a n o p i t a n j e j o š n i j e sasvim r a z j a š n j e n o . ( G W 8 , §201) (3) P r e p o z n a v a n j e b o l e s t i u p s i h i j a t r i j i p o č i v a stoga m n o g o m a n j e n a k l i n i č k o j slici b o l e s t i a više n a s a d r ž a j n i m k o m p l e k s i m a . Psiholškn d i j a g n o s t i k a u s m e r e n a je na d i j a g n o z u k o m p l e k s a a time i na f o r m u l i s a n j e č i n j e n i č n o g s t a n j a , k o j e se p u t e m kliničke slike bolesti više prikriva nego što sc p r e d s t a v l j a . S t v a r n i uzročnik bolesti može se pronaći u kompleksu koji predstavlja relativno autonomnu psihičku v e l i č i n u . O n s v o j u a u t o n o m i j u i s k a z u j e t a k o što s c n e p o l č i n j a v a h i j e r a r h i j i svesti, o d n o s n o što sc u s p e š n o s u p r o t s t a v l j a snazi v o l j e . U ovoj činjenici, k o j a sc eksperimentalno može lako utvrditi, nalazi sc razlog za to da je od prastarih vremena postojalo shvalanje da psihon c u r o z e i p s i h o z e p r e d s t a v l j a j u posemje ( o p s e d n u t o s t ) , j e r se u p r a v o n a i v n o m p o s m a t r a č u n a m e ć e utisak d a k o m p l e k s p r e d s t a v l j a p o m o ć n u vladu u z E g o . ( G W 1 6 , § 1 9 6 )

KOMPLEKS MAJKE

Pod k o m p l e k s o m m a j k e podrazumevaju sc sva p s i h o energetska dejstva arhetipa majke i slike majke. Iako ovaj pojam označava celokupnost svih pozitivnih i negativnih iskustava sa transpersonalnim materinstvom i sa sopstvenom m a j k o m , on se upotrebljava pretežno u psihoneurotskom kontekstu. O kompleksu majke govori se onda kada smetnje u odnosima imaju svoj uzrok u negativnoj vezi sa majkom ili u prejakom (pozitivnom) kompleksu majke. U svim fobičnim iskustvima između deteta i majke deluje kompleks majke i izaziva rascep u duši deteta ( 1 ) . Negativna slika m a j k e j a v l j a se u snovima i fantazijama u obliku veštice, opake životinje ili sličnih užasavajućih predstava.

90

Prema Jungovim iskustvima, kompleks majke ima različito dejstvo kod sinova i kćeri, kod muškaraca i žena. U vezi sa nega­ tivnim k o m p l e k s o m m a j k e , kod m u š k a r a c a se često manifcstuju seksualna i m p o t e n c i j a , h o m o s e k s u a l n o s t i strah od trajnih v e z a . Nasuptot t o m e , p o z i t i v n i k o m p l e k s m a j k e o m o g u ć a v a p o s e b n u uživljenost i empatiju, diferenciranje erosa, naročite vaspitne sposobnosti ("pedagoški eros") i poseban smisao za estetiku i sve što je umetničko. Jungovo shvatanje da je kompleks majke za kćer ili ženu " č i s t i j e d n o s t a v a n s l u č a j " , nc podudara se sa m o j i m t e r a peutskim iskustvima i iziskuje nova naučna istraživanja, kao što jc Jung i sam v e ć napomenuo ( 2 ) . (1) A r h e t i p m a j k e čini osnovu tzv. k o m p l e k s a m a j k e . O t v o r e n o j e p i t a n j e d a l i s e u o p š t e o s t v a r u j e j e d a n t a k a v a r h e t i p b e z dokazivog k a u z a l n o g s u d e l o v a n j a m a j k e . S u d e ć i p r e m a m o j i m i s k u s t v i m a , čini m i se da je m a j k a u v e k a k t i v n o p r i s u t n a pri i z a z i v a n j u s m e t n j i , a to z n a č i o s o b i t o k o d i n f a n t i l n i h n e u r o z a ili k o d t a k v i h k o j e n e d v o s m i s l e n o etiološki sežu u p e r i o d r a n o g d e t i n j s t v a . M e đ u t i m , u s v a k o m s l u č a j u je p o r e m e ć e n a sfera d e č j e g i n s t i n k t a , a t i m e se a r h e t i p o v i g r u p i š u i k a o s t r a n i , i često f o b i č a n e l e m e n t , s t u p a j u između deteta i m a j k e . K a d a , n a p r i m e r , deca j e d n e previše z a b r i n u t e m a j k e nju redovno s a n j a j u k a o o p a k u ž i v o t i n j u ili v e š t i c u , onda takav d o ž i v l j a j s t v a r a r a s c e p u duši deteta a t i m e i m o g u ć n o s t n a s t a n k a n e u r o z e . ( G W 9/1, § 1 6 1 ) (2) D e j s t v a k o m p l e k s a m a j k e su različita, zavisno od loga da li se r a d i o sinu ili k ć e r i . T i p i č n a d e j s t v a na sina se m a n i f c s t u j u u p o j a v i homoseksualnosti i donžuanstva, a u nekim prilikama i impotencije.. K o d homoseksualnosti heteroseksualna k o m p o n e n t a se u nesvesnom obliku vezuje za m a j k u , a kod donžuanstva se m a j k a nesvesno traži "u svakoj ženi". Dejstva kompleksa m a j k e na sina p r e d s t a v l j e n a s u i d e o l o g i j o m tipa K i b e l a - A t i s : s a m o k a s t r a c i j a , ludilo i p r e r a n a s m r t . K o d sina k o m p l e k s m a j k e n i j e sasvim čist, j e r postoji n e j e d n a k o s t u polu. O v a r a z l i k a je razlog t o m e što u s v a k o m m u š k o m k o m p l e k s u m a j k e , pored a r h e t i p a m a j k e seksualnog p a r t n e r a , z n a č a j n u ulogu igra A n i m a . M a j k a je prvo žensko biće k o j e susreće budućeg m u š k a r c a i k o j e glasno ili tiho, g r u b o ili n e ž n o , svesno ili n e s v e s n o , ali n e z a o b i l a z n o i s t a l n o u k a z u j e na sinovljevu m u ž e v n o s t , k a o što i sin u

91

r a s t u ć o j m e r i p r i m e e u j e ž e n s k o s t m a j k e ili b a r nesvesno i i n s t i n k t i v n o r e a g u j e n a n j u . T a k o s e k o d sina s t a l n o u k r š t a j u j e d n o s t a v n i o d n o s i i d e n t i t e t a ili r a z l i č i t o g o t p o r a s a f a k t o r i m a e r o t s k o g p r i v l a č e n j a i o d b i j a n j a . M e đ u t i m , nc želim da tvrdim da zbog toga sinovljev k o m p l e k s m a j k e t r e b a o z b i l j n i j e shvatiti n e g o kod k ć e r i . J o š s m o n a početku i s t r a ž i v a n j a ovih k o m p l e k s n i h duševnih p o j a v a , dakle n a l a z i m o se u fazi pionirskog r a d a . P o r c đ e n j a se mogu vršiti tek onda kada b u d e m o r a s p o l a g a l i s t a t i s t i č k i u p o t r e b l j i v i m p o d a c i m a , ali oni j o š nisu n a v i d i k u . K o m p l e k s m a j k e j e s a m o kod k ć e r i čist i j e d n o s t a v a n s l u č a j . O v d e j e reč o p o j a č a v a n j u ženskih i n s t i n k a t a k o j i proističu o d m a j k e , s j e d n e s t r a n e , i o n j i h o v o m s l a b l j e n j u do potpunog p r e s t a n k a , s d r u g e s t r a n e . U p r v o m s l u č a j u d o m i n a c i j o m sveta i n s t i n k a t a n a s t a j e n e s v e ­ s n o s t v l a s t i t e l i č n o s t i , a u d r u g o m se r a z v i j a p r o j e k c i j a i n s t i n k a t a na m a j k u . U p r v o m redu sc m o r a m o zadovoljiti k o n s t a t a c i j o m da kompleks m a j k e k o d k ć e r i ili previše r a z v i j a ženski i n s t i n k t ili ga u o d g o v a r a j u ć o j m e r i s p u t a v a , d o k k o d sina n e p r i r o d n a s e k s u a l n o s t p o z l e đ u j c m u š k i i n s t i n k t . ( G W 9/1, § 1 6 2 f.)

KOMPLEKS OCA

Kod kompleksa oca upečatljiva životna iskustva sa ocem ili "zamenom za o c a " , ali i duši imanentna arhetipska slika oca, postali su žiža psihičkog događanja. Kompleks sa snažnim emocionalnim n a b o j e m može se, s j e d n e strane, odraziti pozitivno, budući da on motiviše na posebna ostvarenja, kako bi neko bio kao vlastiti otac (1). S druge strane, ovaj pojam sadrži pretežno negativna iskustva, j e r otac k o j i se negativno ponaša o p t e r e ć u j e prirodni r a z v o j d e c e i prouzrokuje psihoneurotske smetnje. Kompleks oca posedujc naročitu psihocnergetsku snagu koja izvire iz nesvesnog identiteta sa arhetipskom slikom oca i arhetipom

92

o c a ( 2 ) . D o k dcca ionako o s c ć a j u n a d m o ć roditelja, ona dobija, pozivanjem na sliku B o g a , božansku zapovest ("Poštuj oca i mater s v o j u ! " ) kao i dodatnu magičnu snagu. Pored tog duhovnog potčinjav a n j a p o s t o j e , pre s v e g a , m n o g o b r o j n i u t i c a j i ili p o t i s k i v a n j a probuđenih i samostalnih osećanja dece, koja dovode do kompleksa o c a . Jung nabraja mnoge problematične vaspitne merc k o j e decu pretvaraju u "ropske marionete". Kompleks oca ima svoje pozitivne ili negativne posledice i u individualnoj i u transpersonalnoj sferi kao, na primer, u raznim religijama gde Bog-otac ima sina koji miri božanstvo i čovečanstvo. U individualnoj sferi postoje mnogi izrazi kompleksa da " s e bude tatin sin ili tatina k ć e r " i da se ispunjavaju svesni zahtevi i nesvesne želje. Pored navedenih vrednosti, tu su prvenstveno i fantazije očeva i određena slika oca k o j e vrše pregnantan u t k a j na decu. ( 1 ) P r v o m i j e p a l o u oči d a i z v e s n a v r s t a k o m p l e k s a o c a poseduje

t a k o z v a n i " d u h o v n i " k a r a k t e r , to j e s t da od slike oca potiču

p r i č e , r a d n j e , tendencije, pobude, mišljenja itd. k o j i m a se nc može u s k r a t i t i a t r i b u t " d u h o v n i " . K o d m u š k a r a c a pozitivan k o m p l e k s oca dovodi često do izvesnog v e r o v a n j a u a u t o r i t e t i do izrazite s p r e m n o s t i p o t č i n j a v a n j a svim duhovnim p r a v i l i m a i v r e d n o s t i m a , a kod žena do živih duhovnih a s p i r a c i j a i i n t e r e s a . U s n o v i m a p o s t o j i f i g u r a o c a , od k o j e p o l a z e o d l u č u j u ć a u b e đ e n j a , z a b r a n e i s a v e l i . N e v i d l j i v o s t tog izvora često je t i m e n a g l a š e n a da se on s a s t o j i s a m o od a u t o r i t a t i v n o g g l a s a k o j i donosi k o n a č n e s u d o v e . O n j e s t o g a n a j č e š ć e f i g u r a slanu k o j a simbolizira f a k t o r " d u h a " . U izvesnim p r i l i k a m a to jc i " s o p s t v e n i " duh, n a i m e duh p o k o j n i k a k o j i igra tu ulogu. ( G W 9/1, § 3 9 6 ) ( 2 ) M o g u ć n o s t i a r h e t i p a u d o b r u i u zlu p r e v a z i l a z e v i š e ­ s t r u k o l j u d s k e d o m e t e , a č o v e k može dosegnuti takve d o m e t e samo time š t o ć e s e i d e n t i f i k o v a t i s a d e m o n o m , o d n o s n o što ć e s c p r e p u s t i t i n j e g o v o j vlasti, p r i č e m u , m e đ u t i m , č o v e k biva i z g u b l j e n . S u d b o n o s n a s n a g a k o m p l e k s a oca izvire iz a r h e t i p a i to je stvarni razlog zašto vonsensus genliutn n a m e s t o o c a s t a v l j a b o ž a n s k i ili d e m o n s k i lik, j e r individualni otac o t c l o v l j u j e neizbežno a r h e t i p k o j i n j e g o v o j slici d a j e fascinantnu snagu. Arhetip deluje kao rezonator, koji dejstvo koje

93

potiče od o c a , u k o l i k o je ono u saglasnosti sa n a s l e đ e n i m tipom, uzdiže u n e i z m e r n o . (G\V 4, § 7 4 4 )

KONJTJNKCIJA

Konjunkcija je proces povezivanja suprotnosti koji se bez prestanka odvija u čoveku. Jung je simbol konjunkcije u psihoanalizu uveo iz alhcmije, da bi time opisivao duševne promene i preobražaje ( 1 ) . Pod konjunkcijom se u alhcmiji podrazumeva spajanje raznih elemenata u materijalnim procesima koji dovode do stvaranja i nastanka nečeg novog. Bitan rezultat mnogostrukih slika i simbola tog procesa sjedinjavanja jc dete. Simbol deteta objedinjuje različite suprotne aspekte. Alhemičari su pomoću čudnih procedura (mešanje, koagu­ lacija, raspad) u svoje materijale projektovali određene probleme i suprotnosti koje danas prepoznajemo kao arhetipske slike i životne obrasce nesvesnog (2). Postavlja se važno pitanje: kako svest postupa sa suprotstavljenim pojavnim slikama nesvcsnog, shodno doživlja­ j i m a dovodi ih u međusobni odnos i time uzrokuje vezu i konačno sjedinjavanje? Sličan osnovni obrazac, čini se, deluje i kod više­ slojnih i strastvenih seksualnih maštanja čoveka. Vredelo bi razmi­ sliti o t o m e da li se u m n o g i m s l u č a j e v i m a preko seksualnog sjedinjavanja traži uravnoteženje duševnih suprotnosti. Ma koliko bilo važno sjedinjenje u spoljašnjoj stvarnosti, ono ne može konačno da zameni neophodno uravnotežavanje suprotnosti u duši. Uravnoteženje suprotnosti predstavlja arhetipski događaj i svuda je doživljaj gde su područja bila ranije odvojena k a o , na primer, kod mnogostrukih oblika neuroze, pri čemu je u sjedinja­ vanju moguć plodan odnos između svesti i nesvcsnog ili između Ja

94

i S o p s t v a , k a o i između tela i duše. Č o v e k u se m o ž e dogoditi uravnoteživanje suprotnosti uz snažan intenzitet i uverljivost. A k o ga svest percepira k a o z a d a t a k , onda ono m o ž e da " o s l o b o d i " nesvesne delove i da ih integriše u ličnost. Ideja o konjunkciji, koju je Jung uveo u dubinsku psihologiju i psihoterapiju, mogla bi da nastavi veoma diskutovan problem telo - duša, pri čemu oni ne bi b i l i p o s m a t r a n i k a o s u p r o t n o s t i , n e g o bi s t a j a l i u u n u t r a š n j o j povezanosti (što pokazuju mnoge psihosomatske reakcije). S e m toga, simbol uravnoteženja suprotnosti mogao bi da se nastavi i na problem odnosa između duha i m a t e r i j e , pri čemu bi materijalna tela p o ­ primila spiritualnu formu, a duhovno m a t e r i j a l n i o b l i k , i u tom neprekidnom procesu uzajamnog sjedinjavanja zbilo bi sc uravno­ teženje suprotnosti. (1) K a o što je rečeno, slika k o n j u n k c i j c sc uvek nalazi na i s t a k n u t o m mestu duhovnog r a z v o j a č o v e k a . S a v r e m e n i r a z v o j m e d i ­ c i n s k e p s i h o l o g i j e je p u t e m p o s m a t r a n j a duhovnih z b i v a n j a psihoza i n e u r o z a n e i z b e ž n o doveo do sve t e m e l j i t i j e g i s t r a ž i v a n j a onih p o z a ­ dinskih

psihičkih procesa koje uopšte

o z n a č a v a m o k a o nesvesno.

U p r a v o j e p s i h o t e r a p i j a t a k o j a iziskuje takva i s t r a ž i v a n j a , j e r teško b i se više m o g l a p o r i c a t i č i n j e n i c a da se bolesne s m e t n j e psihe ne mogu o b j a s n i t i ni i s k l j u č i v o telesnim p r o m e n a m a ni z b i v a n j i m a u svesti, već se m o r a p r i d o d a t i i treći f a k t o r , n a i m e h i p o t e t i č k i nesvesni d o g a đ a j i . ( G W 16, § 356) ( 2 ) V e ć prvi p r o d o r i n n s t u p a j u ć c p s i h o t e r a p i j e u p o d r u č j e p s i h o l o g i j e doveli su do s u k o b a sa problema/ikom suprotnosti, k o j a je u n a j d u b l j e m smislu s v o j s t v e n a p s i h i . S t r u k t u r a p s i h e j c zaista u t o j m e r i k o n t r a d i k t o r n a i k o n t r a p u n k t u a l n a da v e r o v a t n o n e m a n i k a k v e psihološke k o n s t a t a c i j e ili k a k v o g opšteg s t a v a , za k o j i sc o d m a h ne bi m o r a l o tvrditi i ono s u p r o t n o . P r o b l e m a t i k a suprotnosti p o k a z u j e s e k a o nešto n a j p o g o d n i j e i n a j i d e a l n i j e za n a j k o n t r a d i k t o r n i j c t e o r i j e , posebno za p o l u o s t v a r e n e ili sasvim n e o s t v a r e n e p r e d r a s u d e u vezi sa s h v a t a n j e m s v e t a . T a k v i m s v o j i m r a z v o j e m p s i h o t e r a p i j a j e uzbudila o s i n j e gnezdo prvog r a n g a . U z m i m o k a o p r i m e r tzv. o b i č a n s l u č a j p o t i s k i v a n j a n a g o n a . P r e s t a n e

95

li p o t i s k i v a n j e , nagon se o s l o b a đ a . A a k o je s l o b o d a n , onda on želi da živi, da dela na svoj n a č i n . ( G W 1 6 , § 177 f.)

KONTRATRANSFER

Pod p o j m o m kontratransfera m i s l i se na sva svesna i nesvesna osećanja, osete i reakcije terapeuta na pacijenta. Pošto smo već dali objašnjenje u vezi sa transferom delova koje pacijent prenosi na terapeuta, ovde ćemo se ograničiti, radi preglednosti, na kontratransfer. Dok se u svim ljudskim odnosima svesni i nesvesni proces prenošenja najčešće odvijaju nekontrolisano, kontrolisano opažanje ovih procesa u analizi i terapiji služi za to da se zaustavi dalje p r o j e k t o v a n j e nesvesnih sadržaja na druge ljude, već da se oni integrišu k a o delovi vlastite ličnosti. Da bi se to odvijalo pod kontrolom, psihoanalitičar, odnosno terapeut, mora da pripremi dužu analizu učenja radi upoznavanja samoga sebe i vlastitih kompleksa ( 1 ) . Za vreme terapcutskog tretmana terapeut posmatra u to ime i svoje snove, da bi razumeo kontratransfer ka svom pacijentu. Time bi trebalo da se izbegne prenošenje neurotičnih elemenata terapeuta na pacijenta, što bi stvaralo j o š veće teškoće. Posebna profesionalna opasnost za terapeuta se sastoji u "psihičkim infekcijama" putem neuroze pacijenta, u koju se on može uplesti ( 2 ) . Budući da pacijent ne priča samo o svojim svesnim poteškoćama u odnosima, nego i oslobađa potisnute sadržaje nesvesnog, time se u nesvesnom kod terapeuta stalno stimulišu kompleksi i psihički procesi koji vode zajedničkoj nesvesnosti (analiza) ( 3 ) . Kod višeslojnosti transfera i kontratransfera I I . Dikman razlikuje i opisuje (up. Ubertragung itnd Gegeniibertragung, str. 117) sledeća četiri nivoa:

96

1. p r o j c k t i v n i t r a n s f e r i k o n t r a t r a n s f e r , t j . p r o j e k c i j u arhaičnih modela doživljavanja sa pacijenta na analitičara i obratno, 2. o b j e k t i v n i t r a n s f e r i k o n t r a t r a n s f e r , pod č i m treba razumeti spoznaju objektivno postojećih delova ličnosti kod drugog, 3. antitetskiprenos i protivprenos, pod čim sc podrazumeva uzajamna igra sa podclom uloga, koji bi trebalo odvojiti od proj e k t i v n o g transfera i kontratransfera, j e r ona m o ž e predstavljati svesni i delimično svesni proces, 4. arhetipski prenos i protivprenos, pri čemu se analitičar i pacijent kreću po određenom arhetipskom polju i na njega reaguju. (1) Uviđavni psihoterapeut je već odavno svestan da svako koniplikovano lečenje predstavlja

i n d i v i d u a l n i , dijalektički proces,

u

k o j e m lekar, k a o lice, isto toliko učestvuje k a o i p a c i j e n t . U j e d n o j t a k v o j r a s p r a v i v e o m a je v a ž n o p i t a n j e da li l e k a r ima isto tako uvid u s v o j e sopstvene psihičke procese k a d a ih već o č e k u j e od p a c i j e n t a , i to p o s e b n o u p o g l e d u na tzv. raport, t j . o d n o s p o v e r e n j a , od č e g a , u k r a j n j o j liniji, zavisi uspeh t e r a p i j e . J e r u d a l o m s l u č a j u p a c i j e n t može da svoju u n u t a r n j u sigurnost z a d o b i j e s a m o iz sigurnosti svog odnosa p r e m a l j u d s k o j osobi l e k a r a . K o d l a k o v e r n i h ljudi sc pomoću l e k a r s k o g a u t o r i t e t a može nešto postići. M e đ u t i m , z a k r i t i č k i n a s t r o j e n u ličnost on p r e d s t a v l j a o t r c a n u stvar. Iz log razloga je sveštenik, k a o psihološki t e r a p e u t i l e k a r s k i p r e t h o d n i k , u velikoj m e r i izgubio svoj a u t o r i t e t kod o b r a z o v a n e p u b l i k e . Z a t o teški s l u č a j e v i z n a č e za p a c i j e n t a , k a o i za l e k a r a , ništa m a n j e nego h u m a n i test p o t v r đ i v a n j a . Z b o g toga l e k a r i m o r a biti n a o r u ž a n , u n a j v e ć o j m e r i , o z b i l j n o m d i d a k t i č k o m a n a l i z o m u č e n j a . O n a s v a k a k o nije nikakvo idealno i apsolutno pouzdano sredstvo za s p r e č a v a n j e iluzija i p r o j e k c i j a . M e đ u t i m , ona može d o t i č n o m psihoterapeutu b a r ukazati na neophodnost samokritike i podržati izvesnu s p r e m n o s t u tom smislu. N i k a k v a analiza ne bi b i l a u s t a n j u da z a u v e k otkloni sve n e j a s n o ć e . Č o v e k m o r a b e s k r a j n o m n o g o da uči i ne bi trebalo n i k a d a da zaboravi da svaki novi slučaj donosi nove p r o b l e m e i t a k o d a j e povoda za n e s v e s n e p r e t p o s t a v k e , sa k o j i m a dotle n i j e bio u s p o s t a v l j e n n i k a k a v o d n o s . B e z prevelikih p r e t e r i v a n j a , moglo b i s c reći da se svaki d u b i n s k i t r e t m a n s a s t o j i gotovo 5 0 % iz s a m o i s p i t i v a n j a l e k a r a , j e r s a m o ono što on u sebi i s p r a v n o postavi, to može da i k o d

97

p a c i j e n t a dovede u r e d . Nije n i k a k v a z a b l u d a ako se oseća da ga p a c i j e n t z b u n j u j e i p o g a đ a : s a m o u m e r i svoje sopstvene povređenosti on može da leci. Ništa drugo nego baš to govori grčki milologem o ranjenom lekaru. ( G W 16, § 239) (2) B i o bih k r i v z a n e č i n j e n j e a k o m o j a i z l a g a n j a stvore u t i s a k da specijalna terapija nc iziskuje ništa drugo do veliko znanje. M e đ u t i m , isto toliko j e z n a č a j n a m o r a l n a d i f e r e n c i j a c i j a l e k a r e v e ličnosti. K i r u r g i j a i akušerstvo odavno znaju da nije dovoljno oprati samo p a c i j e n t a — i sam l e k a r treba da ima čiste r u k e . M e đ u t i m , psihoterapeut, koji je i sam neurotična osoba, nepogrešivo će tretirati svoje s o p s t v e n e n e u r o z e n a p a c i j e n t u . B e z o b z i r a n a s v o j s t v a l e k a r e v e ličnosti, t e r a p i j a s e s v a k a k o j o š može zamisliti n a p o d r u č j u r a c i o n a l n e t e h n i k e , d o k j e iia planu d i j a l e k t i č k o g p o s t u p k a n e z a m i s l i v a , j e r t a m o l e k a r m o r a izići i z s v o j e a n o n i m n o s t i i p r e d s a m i m s o b o m p o l a g a t i r a č u n e , d a k l e činili u p r a v o ono što z a h t e v a od svog p a c i j e n t a . Ne z n a m k o j a je p o t e š k o ć a v e ć a : da li sebi p r i b a v i t i veliko z n a n j e ili odustali od svog p r o f e s i o n a l n o g a u t o r i t e t a i a n o n i m n o s t i ? O v o d r u g o u s v a k o m s l u č a j u p r e d s t a v l j a n e o p h o d n i ispit d o k a z i v a n j a , k o j i p r o f e s i j u p s i h o ­ t e r a p e u t a ne čini baš zavidnom. Kod laika vladaju prilično česte p r e d r a s u d e o t o m e da jc p s i h o t e r a p i j a n a j l a k š a i n a j l o š i j a stvar, k o j a se s a s t o j i s a m o u veštini da se n e k o m e na nešto ukaže ili da se l j u d i m a u z m e n o v a c iz d ž e p a . U s t v a r i , r e č jc o t e š k o m i nc baš b e z o p a s n o m p o s l u . K a o što j e l e k a r i z l o ž e n z a r a z a m a i d r u g i m p r o f e s i o n a l n i m o p a s n o s t i m a , t a k o i p s i h o t e r a p e u t r i z i k u j e psihičke i n f e k c i j e k o j e nisu m a n j e o p a s n e . T a k o se on, s j e d n e s t r a n e , v i š e s t r u k o nalazi u opasnosti da b u d e u v u č e n u n e u r o z e s v o j i h p a c i j e n a t a , dok s c , s d r u g e s t r a n e , m o r a lično toliko štititi od u t i c a j a p a c i j e n a t a da sc lišava t e r a p c u t s k o g d e j s t v a . I z m e đ u ovih S c i l a i H a r i b d i nalazi sc rizik, ali i lekoviti e f e k a t . (GW16,§23) (3) T i m e što l e k a r s a d r a g o v o l j n i m r a z u m c v a n j e m p r i h v a t a duševnu nevolju, on sc eksponira prema potisnutim sadržajima nesvesnog i time se izlaže n j i h o v o m i n d u k t i v n o m d e l o v a n j u . On p o č i n j e da se " b a v i " s l u č a j e m . To se opet može lako i j e d n o s t a v n o izvesti iz lične n a k l o n o s t i ili n e n a k l o n j e n o s t i . P r i t o m s e n e p r i m e ć u j e d a s c t o objašnjava

ignotum per ignolius.

U stvarnosti

se ta

lična

osećanja,

u k o l i k o su uopšte s a d r ž a n a na m e r o d a v a n n a č i n , nalaze u vlasti aktivnih

98

n e s v e s n i h s a d r ž a j a . N a s t u p i l a j e n e s v e s n a veza k o j a u f a n t a z i j i p a c i ­ j e n t a p o p r i m a sada sve one oblike i d i m e n z i j e o k o j i m a s t r u č n a l i t e r a t u r a d a j e i z o b i l j e p o d a t a k a . T i m e što p a c i j e n t prenosi n a l e k a r a a k t i v i r a n i s a d r ž a j nesvesnog, to se p u t e m induktivnog d e l o v a n j a , k o j e p r o i z l a z i u m a n j o j ili v e ć o j m e r i iz s t a l n i h p r o j e k c i j a , i ovde s t v a r a konstelacija odgovarajućeg nesvesnog m a t e r i j a l a . Tako sc lekar i pacijent nalaze u vezi koja počiva na zajedničkoj nesvesnosti. ( G W 16, § 364)

KVATERNITET

Kvatcrnitet (četvornost, četvorodclnost) jedan je od osno­ vnih arhetipova duševnog sveta slika i njegovih simbola. U mnogim snovima, posebno u seriji snova, javljaju se kvadrat ili kvadratno poredane slike i likovi, odnosno simboli, kao izraz ovog arhetipa. Poznata su nam četiri temperamenta i četiri jungovske orijentacione funkcije (mišljenje, osećanjc, oset, intuicija). Iz oblasti simbolike navedimo, kao primer, četvoricu jevandelista sa njihovim pratećim simbolima. I u spoljašnjem svetu postoje mnogi četvorodclni sistemi orijentacije: četiri strane sveta, četiri godišnja doba itd. Iza ovih p r i m e r i c e navedenih četvornosti, Jung n a s l u ć u j e j e d a n arhetip univerzalne prirode, koji se pojavljuje u svim kulturama i religijama. Kvaternitet je i pretpostavka za donošenje celovitih sudova i za celovita iskustva (1). Psihologija kvaterniteta za Junga je od fundamentalnog značaja kod celovitih slika B o g a i hrišćanske dogme o trojstvu. U snovima i v i z i j a m a savremenih ljudi, Jung je često nailazio na četvorne s i m b o l e i o z n a č a v a o ih k a o "unutrašnjeg B o g a " , k a o božansku sliku u čoveku ( 2 ) . Pošto se kod ovih čestih slikovnih likova nikako ne radi samo o projekcijama pojedinaca, nego o

99

kolektivnim pojavama, to je Jung inicirao dopunjavanje i proširivanje triniteta na kvatemitet. Dalje, on smatra da kvaternitct, posebno kod religioznih ljudi, poseduje kompenzatorsku funkciju, j e r religiozni simboli i sveta slika duše kod njih izazivaju pojavu četvorodelnih prasimbola. (1) K v a t e m i t e t j e a r h e t i p t a k o r e ć i u n i v e r z a l n e p r i r o d e . O n j e logična p r e t p o s t a v k a svakog celovitog s u d a . A k o č o v e k želi da donese j e d a n t a k a v s u d , onda o n m o r a imati č e t v o r o s t r u k i a s p e k t . A k o sc, n a p r i m e r , želi o z n a č i t i c e l i n a h o r i z o n t a , o n d a s c i m e n u j u č e t i r i s t r a n e s v e t a . T r o j s t v o n e p r e d s t a v l j a p r i r o d n u š e m u p o r e t k a , n e g o j e ona v e š t a č k a . Z b o g toga uvek postoje četiri elementa, četiri primitivna k v a l i t e t a : četiri b o j e , četiri kaste u Indiji, četiri puta (u smislu duhovnog r a z v o j a ) budizma. Z a t o postoje i četiri psihološka aspekta p s i h i č k e o r i j e n t a c i j e , o k o j i m a se nc može reći n i š t a f u n d a m e n t a l n o . Radi orijentacije, m o r a m o imati neku funkciju k o j a će da konstatuje da nešto p o s t o j i , d r u g a će da u t v r đ u j e šla je to, t r e ć a f u n k c i j a o d g o v a r a da li to čoveku p r i j a ili nc p r i s t a j e , da li će on to p r i h v a t i l i ili o d b a c i t i , a č e t v r t a f u n k c i j a d a j e o d g o v o r na p i t a n j a odakle to dolazi i kuda ide. Više od toga sc ne može reći. Kod S o p e n h a u c r a postoji dokaz da r e č e n i c a u osnovi ima č e t i r i k o r e n a . T o j e u p r a v o z a t o što j c č e t v o ­ rostruki aspekt

minimum kompletnosti suda. Idealna potpunost jc

okrug/inu, krug, ali n j i h o v a p r i r o d n a podela je č e t v o r n o s t . (G\V 11, § 246) (2) Ne mogu propustiti a da ne u k a z e m na z a n i m l j i v e č i n j e n i c e d a k v a t e m i t e t p r e d s t a v l j a f o r m u l u n e s v c s n o g , dok j c I r i n i t e t c e n t r a l n a h r i š ć a n s k a s i m b o l i k a . U r e a l n o s t i , o r t o d o k s n a h r i š ć a n s k a f o r m u l a nije b a š sasvim k o m p l e t n a , b u d u ć i d a t r o j s t v u n e d o s t a j e d o g m a t i č n i a s p e k t p r i n c i p a zla, k o j i kao S a t a n a zasebno egzistira, m a n j e ili više n c u s p e š n o . M e đ u t i m , izgleda da crkva ne i s k l j u č u j e izvestan u n u t r a š n j i odnos S a t a n e p r e m a t r o j s t v u . J e d a n od k a t o l i č k i h a u t o r i t e t a izrazio se o tom p i t a n j u s l c d e ć i m r e c i m a : " P o s t o j a n j e S a t a n e može s e r a z u m e t i s a m o s a aspekta t r o j s t v a " . " S v a k i teološki t r e t m a n đavola, koji nije zasnovan n a t r o j n o j svesti o B o g u , p r e d s t a v l j a p o g r e š k u vezanu z a s t v a r n o s t a n j e s t v a r i . " ( G W 11, § 103)

100

MIŠLJENJE

M i š l j e n j e je u smislu j u n g o v s k e t i p o l o g i j e racionalna, osnovna psihološka funkcija. Pomoću mišljenja sadržaji predstava i opažanja sc dovode u pojmovnu vezu. Jung pravi razliku između aktivne misaone delatnosti, koja dovodi do određenih voljnih radnji, i pasivnog mišljenja k o j e prihvata događaje i iskustva ( 1 ) . Prema tipovima zauzetog stava, razlikuje se introvertni i ekstrovertni tip mišljenja. U poslednji misaoni tip sc ubrajaju organizatori, političari, pravnici i naučnici, koji delaju prvenstveno u spoljašnjim prilikama na stvaranju reda i strukture, na primer, na donošenju zakona i njihovoj primeni. Bezbrojni subjektivni faktori i učešće osećanja ostaju kod ekstrovertnih misaonih tipova duboko u pozadini, što je pre svega izraz njihove inferiorne (manje vredne, podređene) funkcije osećanja. Prema kompenzatorskoj funkciji za tipove zauzetog stava postoji kod ekstrovertnih misaonih tipova neznatna funkcija osećanja. Ona se često ispoljava u potisnutim i malo diferenciranim osećanjima. Duboka osećanja koja postoje i kod ovih ljudi mogu sc, između ostalog, ispoljiti u mističnom, senzibilnom vezivanju za određene ideje ili religije, ili putem snažno izraženih misaonih mogućnosti, velike vernosti i odgovornosti prema kakvom zadatku ili u lojalnosti prema državi. Introvertni m i s a o n i tip j e , naprotiv, z a o k u p l j e n prvenstveno unutarnjim svetom ideja ili određenim naučnim teorijama. O p š t i j e p o s m a t r a n o , m i š l j e n j e , sc u smislu j u n g o v s k e tipologije, može opisati na sledeći način. Prilikom rasuđivanja i formiranja sudova čovek sa izraženom misaonom funkcijom usredsreduje se shodno opštevažećim principima i zakonima, dok se emotivni tipovi više orijentišu prema vlastitim merilima vrednosti.

101

Prilikom formiranja svojih sudova mislioci rado zaključuju po opštim pravilima o specifičnom slučaju. Kod svojih bližnjih zanimaju se više za njihove stavove i mišljenja nego za njihovo ponašanje i iskustva. Njihova omiljena boja je najčešće plava ili neka od njenih nijansi, dok emotivni tip voli pre svega crveno. Kada sebi postave zadatak ili izaberu određeni c i l j , onda ga slede sa velikom upornošću. Ta i druga karakterna svojstva, čine ih odgovornim i pouzdanim savremenicima. (1) M i š l j e n j e s h v a t a m k a o j e d n u o d četiri osnovne psihološke funkcije. Mišljenje jc ona psihološka funkcija k o j a , shodno svojim s o p s t v e n i m z a k o n i m a , dovodi d a t e s a d r ž a j e p r e d s t a v a u ( p o j m o v n u ) v e z u . O n o jc a p e r c e p t i v n a delatnost i k a o takva sc r a z v i j a u uklivnu i pasivnu m i s o n u d e l a t n o s t . A k t i v n o m i š l j e n j e j e v o l j n a r a d n j a , pasivno mišljenje je događaj. U prvom slučaju sadržaje predstava podvrgavam v o l j n o m činu s u đ e n j a , a u d r u g o m s l u č a j u u r e đ u j u sc p o j m o v n i odnosi. D o n o s e s e sudovi k o j i , u d a t o m s l u č a j u , p r o t i v r e č e m o j o j n a m e r i , n c o d g o v a r a j u m o j o j c i l j n o j usmerenosti i otuda n e m a j u za m e n e osećnnje p r a v c a , mada n a k n a d n o mogu da p r i z n a m njihovu usmerenost na osnovu a k t i v n o g a p e r c e p c i o n o g č i n a . A k t i v n o m i š l j e n j e o d g o v a r a l o bi, p r e m a t o m e , m o m p o j m u usmerenog mišljenja. P a s i v n o m i š l j e n j e jc u m o m dole c i t i r a n o m r a d u bilo n e d o v o l j n o o k a r a k t e r i s a n o k a o " f a n t a z i r a n j e " . D a n a s bih ga označio k a o intuitivno m i š l j e n j e . P r o s t o r e d a n j e p r e d s t a v a , što izvesni psiholozi n a z i v a j u asocijativnim m i š l j e n j e m , za

m e n e n i j e m i š l j e n j e , nego s a m o predsta­

vljanje. O m i š l j e n j u b i , po m o m s h v a t a n j u , trebalo govoriti s a m o onđe gde jc r e č o p r e d s t a v a m a p o s r e d s t v o m k a k v o g p o j m a , gde se, d r u g a č i j e r e č e n o , n a l a z i m o p r e d č i n o m r a s u đ i v a n j a , b e z o b z i r a d a l i t a j čin s u đ e n j a o d g o v a r a n a š o j n a m e r i ili ne. S p o s o b n o s t u s m e r n o g m i š l j e n j a o z n a č v a m k a o intelekt, a s p o s o b n o s t p a s i v n o g ili n e u s m e r e n o g m i š l j e n j a k a r a t e r i š e m k a o intelektualnu intuiciju.

Dalje,

usmereno

mišljenje, intelekt,

nazivam

racionalnom f u n k c i j o m , b u d u ć i da o n a , na osnovu p r e t p o s t a v k e meni s v e s n i h , r a z u m n i h n o r m i , s a d r ž a j e p r e d s t a v a s v r s t a v a pod p o j m o v e . Nasuprot tome, neusmereno mišljenje, intelektualna intuicija, za mene p r e d s t a v l j a iracionalnu f u n k c i j u , b u d u ć i d a o n o , n a o s n o v u

102

meni

nesvesnih i zato racionalno nepoznatih normi, p r o c e n j u j e i uređuje s a d r ž a j e p r e d s t a v a . Ali j a u d a l o m s l u č a j u mogu n a k n a d n o s a z n a l i d a i intuitivni čin r a s u đ i v a n j a o d g o v a r a r a z u m u , iako j e n a s t a o putem k o j i se m e n i p r i k a z u j e i r a c i o n a l n i m . ( G W 6, § 7 7 4 ff.)

MIT

Po J u n g o v o m shvatanju, u ljudskoj duši postoji duboka potreba za mitološkim predstavama i slikama. Sa stanovišta dubinske psihologije, mitovi se ne izmišljaju svesno, nego su nastali spontano u obliku naših snova. Ovu snažnu unutrašnju prisilu ka projektovanju i "mitologiziranju" Jung objašnjava "iracionalnom snagom instin­ k t a " . Ako se č o v e k upušta u unutrašnja iskustva svog duševnog života, onda se delatnost njegove mašte stimuliše i oživljava, što opet vodi projektovanju slika, snova i mitoloških predstava. K . G . Jung opisuje individualno z n a č e n j e i iskustvo " m i t o l o g i z i r a n j a " kao "simbolične izraze unutarnje i nesvesne drame u duši" (1). Mitovi su psihičke manifestacije k o j e predstavljaju suštinu duše (2). U oblasti religije, mit ima fundamentalnu funkciju. Kod prvobitnih plemenskih kultura mit i religija su činili jedinstvo. I mit o b o g o č o v e k u Isusu nije nastao sam po sebi, nego je ovaj već navedeni mit obuhvatio Isusa (3). Novi mitologemi mogu nastajati promenom duhovno-istorijskog konteksta, razvojem svesti čoveka i prvenstveno nastankom novih simbola u kolektivno nesvesnom. Budući da arhetipovi u mitu dobijaju svoj lik, svest može ostati povezana sa instinktivnim korenima nesvesnoga. (1) U i s t r a ž i v a n j u m i t o v a , č o v e k sc dosad u v e k z a d o v o l j a v a o vegetativnim i drugim pomodnim predstavama o Suncu, Mcsccu, m e t e o r o l o g i j i . M e đ u t i m , č o v e k se gotovo uopšte n i j e u p u š t a o u to

103

da

su mitovi, u prvom redu, psihičke manifestacije koje p r e d s t a v l j a j u suštinu duše. Primitivan čovek n a j p r c malo polaže na objektivno o b j a š n j e n j e očiglednih s t v a r i , nego i m a , naprotiv, n c o t k l o n j i v u p o t r e b u ili, b o l j e r e č e n o , n j e g o v a nesvesna duša p o s e d u j e ncutoljiv nagon da sva spoljna čulna iskustva asimiluje. Primitivnom nije dovoljno da pos m a t r a i z l a z a k i z a l a z a k S u n c a , nego t o s p o l j a š n j e p o s m a t r a n j e m o r a u j e d n o biti i duševno z b i v a n j e , t j . S u n c e m o r a u s v o j i m p r o m e n a m a da p r e d s t a v l j a s u d b i n u b o g a ili h e r o j a k o j i , z a p r a v o , n e p r e b i v a n i g d e d r u g d e n e g o u duši č o v e k a . Svi mitologizirani p r i r o d n i p r o c e s i - leto i z i m a , M e s c č c v e m e n e , kišoviti periodi itd. - nisu ništa drugo do a l e g o r i j e b a r ovih o b j e k t i v n i h i s k u s t a v a , š t a v i š e , s i m b o l i č n i izrazi u n u t r a š n j e i n e s v e s n e d r a m e duše k o j a p u t e m p r o j e k c i j a , r c f l e k t o v a n a u p r i r o d n i m d o g a đ a j i m a , p o s t a j e s h v a t l j i v a za l j u d s k u svest. ( G W 9/1, § 7) (2) P r i m i t i v n o duhovno u r e đ e n j e ne izmišlja m i t o v e , nego ih doživljava. M i t o v i su p r v o b i t n o o t k r o v e n j a p r e d s v e s n e d u š e , n e h o t i č n e i z j a v e u nesvesnom duševnom procesu a ništa m a n j e a l e g o r i j e psihičkih procesa. Takve alegorije bi bile uzaludna igra kakvog nenaučnog intelekta. Mitovi, naprotiv, i m a j u vitalan z n a č a j . Oni nc samo da p r e d s t a v l j a j u , nego i čine duševni život p r i m i t i v n o g p l e m e n a k o j e sc o d m a h r a s p a d a i n e s t a j e čim izgubi svoje mitološko nasleđe, k a o i č o v e k k o j i j e izgubio svoju dušu. M i t o l o g i j a j e d n o g plemena j e živa r e l i g i j a , čiji g u b i t a k svagda i svuda, pa i kod civilizovanog č o v e k a , p r e d s t a v l j a m o r a l n u k a t a s t r o f u . Ali religija je živa veza sa duševnim p r o c e s i m a k o j i ne zavise od svesti, nego sc o d v i j a j u u n j e n o j o n o s l r a n o s l i , u tami duševne p o z a d i n e . M n o g i od tih nesvesnih p r o c e s a n a s t a j u , doduše, k a o i n d i r e k t a n povod svesti, ali n i k a d a iz svesne s a m o v o l j e . D r u g i , čini se, n a s t a j u s p o n t a n o , t j . b e z p r e p o z n a t l j i v i h u z r o k a k o j i s c mogu d o k u m e n t o v a t i u svesti. ( G W 9/1, § 2 6 1 ) ( 3 ) M e đ u t i m , m i t s e s a s t o j i o d s i m b o l a k o j i nisu i z m i š l j e n i , nego su j e d n o s t a v n o viđeni. M i t o b o g o č o v e k u n i j e stvorio č o v e k I s u s , nego j e taj mit p o s t o j a o već s t o l e ć i m a . O n j e , n a p r o t i v , lično bio zahvaćen tom simboličnom idejom, k o j a ga je izdigla, k a k o opisuje e v a n g e l i s t Marko, i z r a d i o n i c e d r v o d c l j e i d u h o v n e o g r a n i č e n o s t i n j e g o v e o k o l i n e . M i t o v i se v r a ć a j u na p r i p r o s t o g p r i p o v e d a č a i n j e g o v e s n o v e , na l j u d e k o j e p o k r e ć u p o d s t i c a j i n j i h o v e m a š t e i k o j i se gotovo i ne r a z l i k u j u od onih k o j e s m o k a s n i j e nazivali pesnicimn i filozofima.

104

P r i m i t i v n i p r i p o v e d a č i n i k a d a nisu m n o g o pitali z a p o r e k l o s v o j i h f a n t a z i j a . T e k z n a t n o k a s n i j e , č o v e k je počeo da r a z m i š l j a o t o m e , o n a s t a n k u s a m e p r i č e . J o š u d r e v n o j G r č k o j , l j u d s k i duh bio j e d o v o l j n o r a z v i j e n da bi došao do p r e t p o s t a v k e da su p r i č e o bogovima ništa d r u g o nego s t a r a i p r e n a g l a š e n a p r e d a n j a o k r a l j e v i m a iz p r a i s t o r i j c i n j i h o v i m d e l i m a . Već t a d a su n a s l u ć i v a l i da se mit ne može doslovno prihvatiti b a š zbog njegovih očiglednih n e u s k l a đ e n o s t i . Z a t o su pokušali da ga svedu na o p š t e r a z u m l j i v u p r i č u . ( G W 18/1, § 6 5 8 )

NESVESNO

Nesvesno sadrži sva psihička iskustva i sve sadržaje koji se ne tiču svesti i ne odnose sc na Ego na opažajan način. Prihvatanje nesvesnog izvodi se iz uzroka i delovanja duševnih poteškoća i psihoncurotskih iskustava ( 1 ) . Kod mnogih ljudi postoji pritajen strah od nesvcsnog, j e r njegove sile mogu da parališu svest. Taj strah dolazi, između ostalog, do izražaja u široko zasnovanoj odbrani od dubinsko-psiholoških mogućnosti razumcvanja ili od duševnih oboljenja ( 2 ) . Po Jungovom shvatanju, danas se o nesvesnom mnogo govori zbog toga što u toj oblasti duše vladaju snažan život i kretanja. Posle odumiranja mišljenja u slikama i brojnih simbola, u njima pohranjena moć prelazi u nesvesno i prouzrokuje kod mnogih ljudi strah i nemir. Jung razlikuje individualno i kolektivno nesvesno. Dok bi napred pomenuta iskustva trebalo priključiti sferi individualnog nesvesnog, postoje, šire gledano, u snovima i fantazijama čoveka arhetipske slike i m i t o l o š k i motivi k o j i , nevezani za istorijsku tradiciju, potiču iz dubine duše koja se naziva kolektivno nesvesno ( 3 ) . Kada sadržaji kolektivno nesvcsnog ožive i pokrenu sc, onda to m o ž e da zbuni svest pojedinca ili da izazove provalu masovne

105

histerije i psihoze. Iz kolektivno nesvesnog nc polaze, međutim, samo bolesna i psihopatološka dejstva, nego sc tamo formiraju i nove ideje, društvene, političke i religiozne reforme. Ako intuitivan čovek opazi ove konstelirane i razvijajuće sadržaje i stavi ih na diskusiju, onda se takva nova shvatanja i ideje šire brzo, zbog toga što su one već pripremljene u kolektivno nesvesnom mnogih ljudi ( 4 ) . (1) Nesvesno. P o j a m nesvesnog za

mene je isključivo psihološki

p o j a m , a nc filozofski u smislu metafizičkog. Po mom m i š l j e n j u nesvesno j c g r a n i č n i psihološki p o j a m , k o j i p o k r i v a sve one psihološke s a d r ž a j e ili p r o c e s e k o j i n i s u s v e s n i , t j . nisu v e z a n i z a E g o n a v i d l j i v n a č i n . O p r a v d a n j e za to što uopšte govorim o p o s t o j a n j u nesvesnih procesa za m e n e proizlazi j e d i n o iz iskustva, i to n a j p r c iz psihopatološkog iskustva, k o j e n e s u m n j i v o d o k a z u j e d a , na p r i m e r , u s l u č a j u h i s t e r i č n e a m n e z i j e E g o n e zna z a p o s t o j a n j e r a š i r e n i h psihičkih k o m p l e k s a , ali d a j e d n o ­ s t a v n a h i p n o t i č k a p r o c e d u r a može d a u s l e d e ć e m t r e n u t k u s a v r š e n o r e p r o d u k u j c i z g u b l j e n i s a d r ž a j . Iz h i l j a d a iskustava ove v r s t e izvedeno je o p r a v d a n j e da se govori o p o s t o j a n j u nesvesnih psihičkih s a d r ž a j a . P i t a n j e u k o j e m s e s t a n j u n a l a z i n e s v e s t a n s a d r ž a j d o k l e god n i j e p r i k l j u č e n svesti, i z m i č e s v a k o j mogućnosti s a z n a n j a . S t o g a j e sasvim suvišno da č o v e k želi da

nešto o tome n a s l u ć u j e . (G\V 6, § 9 1 5 )

(2) Z n a č a j n a snaga nesvesnih s a d r ž a j a dokaz je uvek za o d g o v a r a j u ć e slabosti svesti i njenih f u n k c i j a . Svest j e , u izvesnoj m e r i , u g r o ž e n a o d n e m o ć i . N j e n o u g r o ž a v a n j e j e z a p r i m i t i v n o g čoveka j e d a n od najčešćih slučajeva " m a g i č n o g " pribojavanja. Stoga jc shvatljivo da taj p o t a j n i s i r a h p o s t o j i i kod k u l t u r n o g č o v e k a . U lošim s l u č a j e v i m a to je p o t a j n i s t r a h od d u š e v n o g o b o l j e n j a a u m a n j e s t r a š n i m s l u č a ­ j e v i m a strah od nesvesnog, koji i n o r m a l a n čovek p o k a z u j e u svom otporu psihološkim gledanjima. Upravo groteskan jc taj olpor načinu k a k o se psihološki p o k u š a j b r a n i u u m e t n i č k i m , filozofskim i religioznim t v o r e v i n a m a , k a o da l j u d s k a duša baš n e m a n i k a k v e veze sa (im s t v a r i m a ili nc bi smela da i m a . ( G W 1 6 , § 3 7 4 ) (3) M e đ u t i m , n a š e d o s a d a š n j e s a z n a n j e o p r i r o d i n e s v e s n i h s a d r ž a j a d o p u š t a n a m i z v e s n u o p š t u p o d e l u tih s a d r ž a j a . M o ž e m o r a z l i k o v a l i individualno n e s v e s n o , k o j e o b u h v a t a sve a k v i z i c i j e ličnog postojanja, dakle zaboravljeno, potisnuto, potpražno opaženo, za-

106

m i š l j e n o i e m o l i v n o . Ali, p o r e d ovih ličnih nesvesnih s a d r ž a j a , p o s t o j e i d r u g i s a d r ž a j i , k o j i ne potiču od ličnih a k v i z i c i j a , nego iz n a s l e đ c n e mogućnosti psihičkog funkcionisanja uopšte, naime iz nasleđcne s t r u k t u r e m o z g a . To su m i t o l o š k e veze, motivi i slike, k o j i u svako d o b a i svugde mogu ponovo da n a s t a n u bez i s t o r i j s k e t r a d i c i j e ili m i g r a c i j e . O v e s a d r ž a j e o z n a č a v a n i k a o kolektivnu nesvesne. I s t o o n a k o k a o što se svesni s a d r ž a j i n a l a z e u n e k o j debilnosti, tako se i nesvesni s a d r ž a j i , k a o što n a s i s k u s t v o u č i , p r o n a l a z e . K a o što i z svesne p s i h i č k e a k t i v n o s t i proističu n e k i rezultati ili proizvodi, tako i iz nesvesne delatnosti n a s t a j u p r o d u k t i , n a p r i m e r snovi i f a n t a z i j e . N e p o t r e b n o j e b a v i t i s e s p e k u ­ l a c i j a m a o t o m e koliki je u d e o svesti u n a s t a j a n j u s n o v a . S a n n a m se p r e d s t a v l j a , mi ga nc s t v a r a m o svesno. Izvesno je da svesna r e p r o ­ d u k c i j a ili, č a k , i o p a ž a n j e m n o g o m e n j a j u n a t o m e , ali n c m o g u d a unište osnovnu činjenicu produktivnog pobuđivanja nesvesne pro­ venijencije. F u n k c i o n a l n i odnos nesvesnih p r o c e s a p r e m a svesti m o ž e m o n a z v a t i kompeniulorskim o d n o s o m , pri čemu nesvesni p r o c e s , kao što i s k u s t v o p o k a z u j e , izvlači n a p o v r š i n u s u b l i m i r a n i m a t e r i j a l , k o j i j c konsteliran p o l o ž a j e m svesti, d a k l e sve one s a d r ž a j e k o j i , kad bi sve bilo svesno, nc bi mogli nedostajati u svesnoj slici situacije. K o m p e n z a t o r s k a f u n k c i j a nesvesnog j a v l j a se utoliko j a s n i j e ukoliko jc svesni stav j e d n o s t r a n i j i , a za to p a t o l o g i j a pruža b r o j n e p r i m e r c . ( G W 6, § 919 f.) (4) M i s m o s c , d o d u š e , navikli d a d u b o k e i s t o r i j s k e p r o m e n e svodimo isključivo na spoljne uzroke. Međutim, ja verujem da su s p o l j a š n j e o k o l n o s t i č e s t o , više ili m a n j e , o b i č n e p r i l i k e u k o j i m a sc m a n i f e s t u j e n e s v e s n o p r i p r e m l j e n , novi stav p r e m a svetu i životu. O p š l i d r u š t v e n i , politički i religiozni uslovi z a h v a t a j u k o l e k t i v n o n e s v e s n o , i to u tom s m i s l u da se svi oni f a k t o r i k o j e v l a d a j u ć i stav o životu j e d n o g naroda potiskuje, postepeno sakupljaju

u kolektivno nesvesnom i

o ž i v l j a v a j u p o m o ć u njegovih s a d r ž a j a . N a j č e š ć e je reč o j e d i n k i ili o više p o j e d i n a c a p o s e b n o s n a ž n e i n t u i c i j e , k o j i o p a ž a j u ove p r o m e n e u k o l e k t i v n o n e s v e s n o m i p r e t v a r a j u ih u n e p o s r e d n e i d e j e . T a k v e i d e j e se onda brzo šire, j e r su se i kod drugih ljudi paralelno odvijale p r o m e n e u n e s v e s n o m . P o s t o j i opšta s p r e m n o s t za p r i h v a t a n j e novih i d e j a , m a d a n a d r u g o j s t r a n i postoji s n a ž a n otpor t o m e . Nove i d e j e nisu

107

s a m o p r o t i v n i k s t a r i h s h v a t a n j a , nego o n e n a j č e š ć e n a s t u p a j u u obliku k o j i j e z a s t a r i stav m a n j e ili više n e p r i h v a t l j i v . ( G W 8 , § 5 9 4 )

NEUROZA

P o j a m neuroze ima u analitičkoj psihologiji K . G . Junga drugačije akcente nego u Frojdovoj psihoanalizi (1). Neuroza je izraz ometenog ocelotvorenja čoveka i njegove individuacije. Disocijacija i razdor č o v e k a sa samim s o b o m dovode do p s i h o n c u r o t i č n i h p o t e š k o ć a . R a s k o r a k i suprotnosti, u k o j e se č o v e k zapetljava, n a j č e š ć e postoje u konfliktu između duhovnomoralnog zahteva i prirodno-nagonske težnje. Međutim, time se nc misli na to da Jung uzrok vidi u konfliktu nagona, nego u životu imanentnom postojanju dve suprotstavljene tenzije. One mogu dovesti do nastajanja kom­ pleksa i izazvati fenomene nagomilavanja, koji u toj meri opterećuju proces duševnog doživljavanja i težnju za psihičkim rastom, kao i samoostvarcnje, da dolazi do neuroze. Neuroza bi se uopšteno mogla zamisliti i kao privremeni ili, čak, kao "truli kompromis", kao jedna vrsta prelaznog rešenja pre pokušaja iznalaženja pogodnog rešenja. Neurotski simptomi imaju za Junga simboličan i prikriven smisao. Za Junga je bilo važnije pitanje "radi čega", nego uzročno pitanje " z a š t o " nastaje neuroza. Kada čovek razabere i shvati poruku svojih simptoma, onda može sa takvim uvidom da počne sa kompletnim usmeravanjem i oblikovanjem svog života (2). U bolesne procese kod neuroze ubrajaju sc između ostalih: potiskivanje, regresija, fiksiranje i izneveravanje. Potiskivanje se zasniva na pomenutim suprotnostima. Kod regresije se oživljavaju ranija pozitivna iii negativna iskustva i modaliteti ponašanja, koja mogu dovesti do zapadanja u ranije infantilne faze razvoja ili u

108

arhaična duševna stanja. Pod fiksiranjem razumemo svesno ili nesvesno zatvaranje i vezivanje, na primer, za roditelje ili za razvojne faze k o j e nisu starosne prirode. Kod izneveravanja se, naposletku, ne radi više samo o frustraciji, odbrani od nagonskih impulsa ili duševnih smetnji, nego i o izneveravanju samoga sebe pred psihičkim procesima razvoja. Prilikom tečenja neuroze, važno jc da bolesnik usvoji ispravan stav prema neurozi ( 3 ) . Višedimenzionalnost i mnogostranost jungovskog koncepta neuroze T. Zajfcrt je prikazao u sledećim aspektima: 1. aktuelni konflikt postavlja neurozu u vezu sa zahtevima iz sadašnjosti i čini jasnom njenu dinamiku; 2. stav o svrsishodnosti postavlja pitanje koje zadatke pacijent ne želi da izvrši i koje će poteškoće pokušati da izbegne; 3. regresivno-teorijski stav prati bujicu psihičke energije; 4. libidozno-teorijski stav usmerava na oslobađanje energije zarobljene neurozom; 5. genetski ili genetski orijentisani stav vodi računa o istoriji neuroze; 6. teorijski stav o ulozi neuroze predstavlja se u identifikaciji Ega i Persone; 7. kulturno-teorijski stav definiše neurozu kao neuspeo pokušaj jedinke da u samome sebi razreši neki opšti savremeni problem; 8. konfliktno-teorijski stav kazuje da je nejedinstvo sa samim sobom odlika kulturnog čoveka uopšte; 9. pored svoje čulnosti unutar procesa individuacije, finalna teorija neuroze vidi i ciljeve koji se slede sa svojevoljnošću, rafi­ niranim aranžmanom i sa neumoljivom tvrdoglavošću; 10. teorija o kreativnosti neuroze polazi od prihvatanja nagona za samoostvarenjem. Kao nove, važne stavove, Zajfert navodi moralni, razvojnoteorijski i disocijativno-teorijski stav o neurozi (u: Psvchologie des 20. Jahrhunderts, Kindler, tom 3, str. 859 f ) .

109

(1) Neuroza, n a i m e , nije nikako samo negativna, nego i pozitivna pojava. S a m o bezdušni racionalizam može da previdi tu č i n j e n i c u , o s l a n j a j u ć i s e n a čisto m a t e r i j a l i s t i č k o s h v a t a n j e s v e t a . U s t v a r n o s t i , n e u r o z a sadrži dušu b o l e s n i k a ili b a r j e d a n bitan n j e n deo, i k a d a bi se n j e m u , s h o d n o r a c i o n a l i s t i č k o j n a m e r i , m o g l a o d s t r a n i t i neuroza poput bolesnog z u b a , onda on time nc bi bio ni na kakvom d o b i t k u , n e g o b i izgubio nešto v e o m a b i t n o , k a o k a d b i mislilac izgubio s u m n j u u istinitost svojih z a k l j u č a k a ili k a d a bi m o r a l a n č o v e k bio lišen i s k u š e n j a , ili h r a b a r čovek oslobođen s t r a h a . Izgubiti n e u r o z u , znači isto što i p o s t a l i b e s p r e d m e t a n . Š t a v i š e , život g u b i svoj v r h u n a c a t i m e i s m i s a o . To ne bi bilo l e č c n j e , nego a m p u t a c i j a . (GVV 1 0 , § 3 5 5 ) (2) Ne bi t r e b a l o p o k u š a v a t i sa u k l a n j a n j e m n e u r o z e , nego bi t r e b a l o s a z n a t i šta o n a g o v o r i , č e m u n a s uči i u č e m u sc s a s t o j e n j e n smisao i njena svrha. Štaviše, trebalo bi da naučimo da j o j budemo zahvalni, j e r ćemo je inače propustili i tako izgubiti mogućnost u p o z n a v a n j a s a onim što s t v a r n o j e s m o . N e u r o z a j e onda zaista " r e š e n a " , k a d a je resila pogrešno p o s t a v l j e n o J a . Ne leći se onu, nego ona

leci nas.

Č o v e k j e b o l e s t a n , ali j c bolest p o k u š a j prirode da ga izleči.

D a k l e , o d s a m e bolesti m o ž e m o m n o g o d a n a u č i m o što j e k o r i s n o z a s o p s t v e n o z d r a v l j e , i ono što se n e u r o t i č a r u priči nj ava k a o s t v a r za apsolutno o d b a c i v a n j e , to je pravo zlato, koje inače nigde nismo p r o n a š l i . ( G W 10, § 3 6 1 ) (3) Bolesnik

ne bi irebulo du

uči kuko du se oslobodi neuroze,

nego kako du je podnosi. J e r bolest nije izlišan i stoga besmislen teret, nego je onu on lično; on lično jc " d r u g i " čovek, k o j i u v e k n a s t o j i da se i s k l j u č i zbog i n f a n t i l n o g k o m o d i t e t a , na p r i m e r , ili iz s t r a h a ili nekih d r u g i h r a z l o g a . N a t a j n a č i n J a s c p r e t v a r a , k a o što F r o j d i s p r a v n o p r i m e ć u j e , u " p r e b i v a l i š t e s t r a h a " , k o j e n i k a d a ne bi p o s t o j a l o da se n i s m o n e u r o t s k i b r a n i l i od s e b e s a m o g . ( G W 10, § 3 6 0 )

110

NIVO OBJEKTA U tumačenju sna nivo objekta znači da sc aktivne osobe i određene situacije odnose objektivno prema spoljašnjoj stvarnosti (1). Ako neko sanja suseda, roditelje ili kolegu, onda sc pod tim uslovima misli na realne osobe, bar kao što ih snevač doživljava. Tako najveći broj ljudi vidi i shvata likove iz snova. Međutim, kada sc slika iz sna neke osobe i dotični realan čovek najpodrobnije uporede, najčešće će se uočiti razlike. Za ovo postoje dve mogućnosti razumcvanja, naime da (1) nesvesno kod snevača drugu osobu vidi preciznije i istiniti jc nego svest ili (2) da se sniva veza sa tim drugim, a ne on sam. Pošto se ovde već u igru uključuje faktor subjekta posmatrača i snevača, to dolazimo da tumačenja sna na nivou subjekta. Jung skreće pažnju na to da bi to bilo naivna pretpostavka i problematična predstava ako bi se slike iz snova, kao nešto razumljivo po sebi, identifikovalc sa sanjanim objektima i licima ( 2 ) . (1) Nivo objektu. Pod t u m a č e n j e m na nivou o b j e k t a p o d r a z u m c v a m ono s h v a t a n j e j e d n o g sna ili j e d n e f a n t a z i j e u k o j e m se lica ili okolnosti što se u n j i m a p o j a v l j u j u v e z u j u za o b j e k t i v n o - r e a l n a lica ili o k o l n o s t i . To je u s u p r o t n o s t i sa nivoom subjektu, g d e se l i c a ili okolnosti iz sna vezuju s a m o za s u b j e k t i v n e veličine. F r o j d o v o s h v a t a n j e sna kreće se gotovo samo na nivou o b j e k t a , ukoliko se želje u snu t u m a č e kao želje k o j e se odnose na realne o b j e k t e ili se tiču seksualnih z b i v a n j a , k o j i s p a d a j u u fiziološku, d a k l e izvanpsihološku sferu. ( G W 6, § 8 5 4 ) (2) Za mene jc to razumljivo da neko ko nije analitičar sa p r a k t i č n i m iskustvom nema razvijen ukus za raspravu o "nivou s u b j e k t a " i " n i v o u o b j e k t a " . M e đ u t i m , ukoliko sc više p o s v e l i m o p r o b l e m i m a sna, utoliko će više dolaziti u obzir i tehnički aspekti p r a k t i č n o g l e č e n j a . TJ ovoj stvari p o t r e b n a je ona n e u m i t n a prisila, k o j u

111

teški s l u č a j e v i u v e k v r š e n a l e k a r a , j e r čovek stalno m o r a d a r a z m i š l j a o u s a v r š a v a n j u v l a s t i t i h s r e d s t a v a , k a k o bi m o g a o da p o m o g n e i u teškim s l u č a j e v i m a . Z a h v a l n i s m o t e š k o ć a m a u s v a k o d n e v n o m l c č e n j u b o l e s n i k a što n a m p o m a ž u da s h v a t i m o one s t v a r i k o j e d e l i m i č n o t a n g i r a j u osnove n a š e g s v a k o d n e v n o g m e n t a l i t e t a . M a d a s u b j e k t i v n o s t j e d n e slike pripada takozvanoj očiglednoj mudrosti, ipak pomalo filozofski o d z v a n j a k o n s t a t a c i j a što izvesnim u š i m a n e p r i j a t n o z v u č i . O d g o v o r na to proizlazi j e d n o s t a v n o iz p o m e n u t c č i n j e n i c e da n a i v n a p r e t p o s t a v k a o d m a h i d e n t i f i k u j e sliku s a o b j e k t o m . S v a k o o m e t a n j e j e d n e t a k v e p r e t p o s t a v k e d e l u j e i r i t i r a j u ć e na ovu v r s t u l j u d i . Iz istog r a z l o g a j e n e s i m p a t i č n a i d e j a o nivou s u b j e k t a , j e r ona o m e t a n a i v n u p r e t p o s t a v k u identiteta s a d r ž a j a svesti sa o b j e k t i m a . (GVV 8, § 5 1 6 )

NIVO SUBJEKTA

Kod tumačenja sna na nivou subjekta, sve figure iz sna se posmatraju kao odraz intrapsiholoških faktora i kao subjektivno shvatanje samog snevača ( 1 ) . Međutim, najpre bi trebalo da sc izvrši tumačenje sna u odnosu na nivo objekta i trebalo bi iscrpsti sve tamo opisane mogućnosti razumevanja. Tek kad smo iscrpli dobre zamisli i kada tumačenje uđe u prazan hod, počinje rad na snu u smislu nivoa subjekta. Pri tom posmatramo sve osobe, objekte i radnje kao likove i izražajne forme sopstvene duše. Tada se, u smislu samospoznaje, može reći: "To si T i ! " ili "Takav si T i ! " San odslikava sam od sebe unutrašnje, najčešće nesvesne strane bića. Snevač je tada i režiser na vlastitoj sceni sna, on igra najrazličitije uloge i time proizvodi i projektuje nesvesne duševne sadržaje koje kao, parcijalne ličnosti, pripadaju celini snevača (2). U terapeutskoj praksi se tumačenje sna na nivou subjekta često pokazuje kao veoma stimulativno i plodo­ nosno rešenje.

112

(1) Nivo subjektu. P o d t u m a č e n j e m na nivou s u b j e k t a p o d r a z u m e v a m o n o s h v a t a n j e n e k o g sna ili n e k e f a n t a z i j e k o d k o j e g s e z a s t u p l j e n a lica i odnosi dovode u vezu sa s u b j e k t i v n i m č i n i o c i m a k o j i p o t p u n o p r i p a d a j u s o p s t v e n o j psihi. K a o što s e z n a , slika o b j e k t a k o j i sc n a l a z i u n a š o j psihi, n i j e n i k a d a a p s o l u t n o i d e n t i č n a sa o b j e k t o m , nego mu je n a j v i š e s a m o slična. Ona se realizuje, doduše, čulnom p e r c e p c i j o m i a p c r c c p c i j o m ovih n a d r a ž a j a , ali b a š p u t e m procesa k o j i već p r i p a d a j u n a š o j psihi, a k o j e j c o b j e k t s a m o izazvao. S v c d o č a n s t v o naših čula p o k l a p a se, i s t i n a , k a o što iskustvo p o k a z u j e , u velikoj m e r i sa k v a l i t e t i m a o b j e k t a , ali naša je a p e r c e p c i j a pod gotovo nesagledivim subjektivnim uticajima, koji veoma komplikuju pravo saznanje nekog ljudskog k a r a k t e r a . T a k o k o m p l e k s n a psihička veličina, kakvu čini l j u d s k i k a r a k t e r , s t v a r a , osim toga, čistoj č u l n o j p e r c e p c i j i s a m o v e o m a slaba uporišta. R a d i spoznavanja ljudskog k a r a k t e r a potrebni su i { i ž i v l j a v a n j e , r a z m i š l j a n j e i i n t u i c i j a . Z b o g ovih k o m p l i k a c i j a , k o n a č n i sud i m a , n a r a v n o , uvek s a m o v e o m a sumnjivu vrednost, tako da je slika, u k o j u mi o b l i k u j e m o n e k i l j u d s k i o b j e k t , na svaki n a č i n do k r a j n o s t i subjektivno uslovljena. Stoga se u p r a k t i č n o j psihologiji pravilno postupa a k o se s l i k a , inutgo n e k o g č o v e k a , oštro r a z l u č u j e od n j e g o v e stvarne egzistencije. Zbog krajnje subjektivnog ostvarenja jednog i m a g a , on je često p r e slika s u b j e k t i v n o g k o m p l e k s a f u n k c i j a nego slika s a m o g o b j e k t a . S t o g a j e p r i l i k o m a n a l i t i č k e o b r a d e nesvesnih p r o d u ­ k a t a b i t n o da se inuigo ne s t a v l j a o d m a h k a o identitet o b j e k t a , nego, n a p r o t i v , da sc s h v a t a k a o slika s u b j e k t i v n e veze sa o b j e k t o m . To je s h v a t a n j e na nivou s u b j e k t a . ( G W 6, § 9 8 2 ) (2) S h v a t a n j e na nivou s u b j e k t a nc bi, r a z u m e se, t r e b a l o da ide u p r e t e r i v a n j c . R a d i s e s a m o o n e š t o k r i t i č n i j e m o d m e r a v a n j u p r i p a d n o s t i . O n o što mi na o b j e k t u p a d a u o č i , p r e d s t a v l j a ć e s t v a r n o s v o j s t v o o b j e k t a . M e đ u t i m , u k o l i k o j e o v a j u t i s a k s u b j e k t i v n i j i ili a f e k t i v n i j i , utoliko p r e sc m o r a to svojstvo shvatiti k a o p r o j e k c i j a . Ali pri tom m o r a m o povući suštinsku razliku, i to između realno p o s t o j e ć e g s v o j s t v a o b j e k t a , b e z čega ne bi bila v e r o v a l n a p r o j e k c i j a na o b j e k t , i v r e d n o s t i ili z n a č a j a , odnosno e n e r g i j e ovog svojstva. Nije i s k l j u č e n o da se n e k o svojstvo p r o j e k t u j e na o b j e k t , od koga kod o b j e k t a realno n e m a n i k a k v i h t r a g o v a (na p r i m e r , p r o j e k c i j a m a g i č n i h k v a l i t e t a u nežive o b j e k t e ) . D r u g a č i j e stoje stvari kod običnih p r o j e k c i j a k a r a k t e r n i h c r t a

113

ili t r e n u t n i h stavova. U ovim s l u č a j e v i m a stvar često stoji t a k o da objekt n u d i p r o j e k c i j i i p r i l i k u i , š t a v i š e , izaziva j e . O v o p o t o n j e d o g a đ a s c o n d a k a d a o b j e k t s a m nije sveslun s v o j s t v a , pa ono Ume deluje nu nesvesno

drugoga.

Jer

sve

projekcije proizvode

kontruprojekcije

tamo

gde j e o b j e k t n e s v e s t a n s v o j s t v a k o j e p r o j e k t u j e s u b j e k t , b a š k a o što analitičar na " t r a n s f e r " odgovara " k o n t r a l r a n s f e r o m " , kada transfer p r o j e k t u j e n e k i s a d r ž a j k o j e g je i s a m l e k a r nesvestan, ali on i p a k kod n j e g a p o s t o j i . ( G W 8, § 5 1 9 )

NUMINOZNOST

Numinoznost j e , po Jungu, osnovna odlika arhetipa. To je jedna vrsta "emocionalnog naboja koji se uvek prenosi na svest kada se pojavi neka arhetipska slika ili nastane neka arhetipska situacija" (Briefe III, 5 2 ) . U definisanju ovog pojma Jung sc oslanja na R. Ota (Das Heilige), koji pojam numinoznog upotrebljava za neizrecivo, tajnovito i užasavajuće, kao nešto "sasvim drugo" u ljudskoj spoznaji B o g a . U oblasti dubinske p s i h o l o g i j e , posebno u p s i h o l o g i j i kompleksa, pojam numinoznosti izražava snažnu i zastrašujuću moć duševnih sila ( 1 ) . Ova izvanredna dejstva pomažu nam da shvatimo zastoje dubinskoj psihologiji uopšte i jungovskoj psihologiji posebno teško da se uključe u takozvani naučni konsenzus. Numinoznost je najtešnje povezana sa arhetipom. Njegovo pojavljivanje i delovanje odlikuju sc numinoznošću (2). Preciznije rečeno, to su arhetipske slike i simboli k o j i deluju zastrašujuće na svest i E g o i ujedno izazivaju p r o š i r e n j e svesti. Na kraju, n a p o m e n i m o j o š i to da numinoznost u oblasti religioznih nauka upućuje na božansko i/ili na demonsko. (1) P o n e k o će se j o š setiti k a k v a sc svuda podigla b u r a o g o r č e n j a k a d a su F r o j d o v i radovi postali opšlcpoznata stvar. Ove

114

k o m p l e k s n e r e a k c i j e prinudile s u istraživača n a izolaciju, k o j a j e n j e m u i n j e g o v o j školi donela p r e k o r d o g m a t i z m a . Svi p s i h o l o š k i t e o r e t i č a r i iz ove oblasti izlažu se istoj o p a s n o s t i , j e r oni r u k u j u p r e d m e t o m k o j i se odnosi na n e s a v l a d a n o u č o v e k u , na numinuzno, k a k o je to izvrsno o z n a č i o O t o . T a m o gde p o č i n j e o b l a s t k o m p l e k s a , p r e s t a j e s l o b o d a z a E g o , j e r s u k o m p l e k s i d u š e v n e sile, č i j a n a j i n t i m n i j a p r i r o d a j o š n i j e t e m e l j i t o i s p i t a n a . S v a k i put k a d a i s t r a ž i v a n j e uspe d a j o š m a l o d a l j e p r o d r e u duševni Iremendum, to će, knđ i dosad, izazvali r e a k c i j e kod publike, b a r kao i kod p a c i j e n a t a koji iz terapcutskih razloga daju povoda za nastupanje protiv n e d o d i r l j i v o s t i njihovih k o m p l e k s a . ( G W 8, § 216) (2) P o j a v l j i v a n j e a r h e t i p o v a i m a izrazito nu/ninozan k a r a k t e r k o j i s e m o r a o z n a č i l i a k o n e k a o " m a g i č a n " , onda b a r k a o d u h o v a n . Stoga je ovaj fenomen za psihologiju religije od najvećeg značaja. E f e k a t t o g a n i j e s a s v i m j e d n o z n a č a n . O n m o ž e b i l i i s c c l j u j u ć i ili r a z a r a j u ć i , ali o n n i j e n i k a d a i n d i f e r e n t a n , j e r s e p r i r o d n o p r e t p o ­ stavlja izvestan stepen jasnosti. Ovaj aspekt izvanredno zaslužuje o z n a k u " d u h o v n i " . N a i m e , nc d o g a đ a se r c l k o da se a r h e t i p p o j a v i u s n o v i m a ili m a š t a r i j a m a u obliku duha

ili sc čak p o n a š a k a o s a b l a s t .

N j e g o v a n u m i n o z n o s t ima često mističan kvalilet i d e l u j e o d g o v a r a j u ć e na n a r a v . U p r a v o kod ljudi k o j i su daleko od pomisli na t a k v e n a p a d e s l a b o s t i , on m o b i l i š e f i l o z o f s k a i religiozna s h v a t a n j a . Sa n e č u v e n o m o s t r a š ć e n o š ć u i n e u m o l j i v o m doslednošću on čcslo s t r e m i svom cilju i uvlači s u b j e k t u svoje o k o v e , iz k o j i h sc o v a j ne može istrgnuti u p r k o s često o g o r č e n o m o p i r a n j u i, k o n a č n o , to više i ne želi. O v o p o s l e d n j c sc d o g a đ a z b o g toga što doživalj sa s o b o m donosi ispunjenje smisla k o j e s e d o t l e s m a t r a l o n e m o g u ć i m . D u b o k o s h v a t a m o l p o r svih č v r s t i h u v e r e n j a p r e m a p s i h o l o š k i m o t k r i ć i m a ove v r s t e . S a više s l u t n j e nego s t v a r n o g z n a n j a , ljudi o s e ć a j u s t r a h od opasnih sila k o j e su sputane u u n u t r a š n j o s t i svakog čoveka i na neki n a č i n s a m o č e k a j u na č a r o b n u reč koja će raskinuti okove. ( G W 8, § 405)

115

' OSEĆANJE

Oscćanje (čuvstvo, emocija) jc u smislu jungovske tipologije n o v a osnovna p s i h o l o š k a f u n k c i j a . T o j e s u b j e k t i v n i d o g a đ a j , nezavisan od spoljašnjeg delovanja i draži, mada se i oni mogu pridružiti (1). Osećanjc, koje jc određeno prvenstveno nesvesnim zbivanjima, doživljavamo, na primer, u svojim "raspoloženjima" koja nas pokreću pozitivno ili negativno. Dok mišljenje pojmovno ureduje sadržaje svesti i sva iskustva, osećanjc predstavlja funkciju vredno­ vanja koje nam prenosi da l i j e nešto prijatno ili neprijatno, ispravno ili pogrešno, dobro ili zlo. Jung ukazuje na to da jc uz p o m o ć pojmovnog aparata nemoguće podrobno opisati suštinu osećanja (2). Ekstrovertni emotivni tip često jc uspešan čovek, jer poseduje solidno osećanje za stvari koje obećavaju uspeh. I druga spoljašnja zbivanja i objekte on može adekvatno i dobro da oceni. Dalje, on je u stanju da druge ljude tačno oceni prema njihovim pozitivnim i negativnim stranama. Ljudi tog tipa mogu se dobro uživeti i u osećanja drugih i ispravno osetiti određene situacije. Njihova inferiorna i nerazvijena strana jeste mišljenje k o j e je j a k o podložno uticaju nesvesnog. Stoga sc oni često zgražavaju nad mišljenjem. Često ih muče negativne ili cinične misli k o j e su usmercne protiv vlastite ličnosti i onda proizvode osećanja inferiornosti. Stoga ekstrovertni tip ne živi rado sam, j e r onda zapada u razmišljanja i mudrovanja i pri tom ga pogađaju njegove sopstvene negativne misli i inferiorno mišljenje. Ovo što jc rečeno o ekstrovertnom emotivnom tipu odnosi sc u znatno većoj meri na introvertni tip. Na njega se odnosi sledeća poslovica: "Tiha voda breg r o n i . " Introvertni emotivni tip u č e s t v u j e u životu

116

prvenstveno preko osećanja. Pri tom njegova etička i moralna merila vrednosti imaju pozitivnog uticaja na druge ljude. Sasvim uopšteno, može se o emotivnim tipovima reći j o š i sledeće: oni imaju dubok predosećaj za osećanja i rado pomažu u rešavanju ličnih problema svojih prijatelja. Kod ljudi iz svoje okoline više ih, po pravilu, zanimaju njihova ponašanja i iskustva, nego shvatanja i politički stavovi. U načelu, ti se dragoceni ljudi upravljaju prema vlastitim merilima vrednosti koja su duboko ukorenjena u njihovom osećanju i k o j a im pomažu u donošenju ispravnih odluka. (1) O s e ć a n j c u b r a j a m u četiri o s n o v n e psihološke f u n k c i j e . Nc mogu se pridružiti onom psihološkom pravcu koji osećanjc shvata kao s e k u n d a r n u , o d " p r e d s t a v a " ili o s e t a z a v i s n u p o j a v u , n e g o s a H e f dingom, Vuntom, L e m a n o m , Kilpcom, Baldvinom i drugim smatram o s e ć a n j c s a m o s t a l n o m f u n k c i j o m sui generis. O s e ć a n j c j c , p r c s v e g a , p r o c e s k o j i se v r š i i z m e đ u Ja i d a l o g s a d r ž a j a , i to p r o c e s k o j i d a j e o d r e đ e n u vrednost u s m i s l u u s v a j a n j a ili o d b i j a n j a ( " p r i j a l n o s t " ili " n e p r i j a t n o s t " ) , ali i proces koji se, bez obzira na trenutni s a d r ž a j svesti ili n a t r e n u t n e s e n z i t i v n o s t i , m o ž e p o j a v i t i t a k o r e ć i i / o l o v a n k a o " r a s p o l o ž e n j e " . O v a j p o s l e d n j i p r o c e s m o ž e s c k a u z a l n o odnosili n a r a n i j e s a d r ž a j e svesti, ali to ne m o r a nužno biti s l u č a j , j e r on isto tako m o ž e p r o i z l a z i t i i iz n e s v e s n i h s a d r ž a j a , k a o što to p s i h o p a t o l o g i j a o b i l a t o p o k a z u j e . Ali i r a s p o l o ž e n j e , bilo da je kao opšte ili s a m o k a o p a r c i j a l n o o s e ć a n j e , p r e d s t a v l j a n e k o v r e d n o v a n j e , ali n e n e k o g o d r e đ e n o g , p o j e d i n a č n o g s a d r ž a j a svesti, nego čitavog t r e n u t n o g s t a n j a s v e s t i , i to o p e t u s m i s l u p r i h v a t a n j a ili o d b i j a n j a . S t o g a o s e ć a n j c p r e d s t a v l j a p r v e n s t v e n o v e o m a subjektivan p r o c e s , k o j i u s v a k o m pogledu može biti nezavisan od s p o l j a š n j e g n a d r a ž a j a , i a k o se p r i d r u ­ ž u j e s v a k o m osetu. Č a k " r a v n o d u š a n " oset i m a neki " o s e ć a j n i t o n " , n a i m e ton r a v n o d u š n o s t i , č i m e j c opet izraženo n e k o v r e d n o v a n j e . S t o g a jc o s e ć a n j c u j e d n o i n e k a vrsta rasuđivanja, ali k o j e se od intelektualnog suda utoliko više r a z l i k u j e u k o l i k o se nc vrši radi u s p o s t a v l j a n j a n e k e p o j m o v n e veze, nego r a d i k a k v o g p r v e n s t v e n o s u b j e k t i v n o g u s v a j a n j a ili o d b i j a n j a . V r e d n o v a n j e p u t e m o s e ć a n j a odnosi se na svaki s a d r ž a j svesti, ma k a k v e v r s t e on b i o . A k o sc p o j a č a v a intenzitet o s e ć a n j a , onda n a s t a j e ufekat, t j . e m o c i o n o s t a n j e sa p r i m e t n i m tclesnim i n e r v a c i j a m a .

117

O s e ć a n j c sc od a f e k t a r a z l i k u j e po l o m e šio ne izaziva n i k a k v e p r i m e t n e telesne i n e r v a c i j e , t j . toliko m a l o ili toliko m n o g o , k a o o b i č a n misaoni proces. ( G W 6, § 801) (2) G o r n j i m definicijama, naravno, nije okarakterisana sušlina osećanja, nego je osećanje pomoću njih samo spolja opisano. Intelektualna moć p o i m a n j a pokazuje sc nesposobnom da suštinu osećanja formulišc u pojmovnom jeziku, j e r mišljenje pripada kate­ g o r i j i n e s a m e r l j i v o g o s e ć a n j a , k a o šio s c uopšte n i j e d n a o s n o v n a p s i h o l o š k a f u n k c i j a ne može u p o l p u n o s l i izraziti p o m o ć u d r u g e . O v o j o k o l n o s t i b i t r e b a l o p r i p i s a t i t o što n i j e d n a i n t e l e k t u a l n a d e f i n i c i j a n i k a d a n e ć e biti u s t a n j u da u iole d o v o l j n o j m e r i izrazi s p e c i f i č n o s t i o s e ć a n j a . T i m e što se o s e ć a n j a k l a s i f i k u j u ništa n i j e d o b i j e n o u smislu s h v a t a n j a n j i h o v e s u š l i n c , j e r i n a j t a č n i j a k l a s i f i k a c i j a moći ćc uvek da naznači samo onaj intelektualno shvatljiv sadržaj sa kojim su osećanja p o v e z a n a , a da l i m e i p a k n i j e dotakla s p e c i f i č n o s t o s e ć a n j a . K o l i k o god i m a različitih i intelektualno shvatljivih klasa s a d r ž a j a , isto toliko mogu se r a z l i k o v a t i o s e ć a n j a , a da t i m e i p a k sama o s e ć a n j a nc budu d e t a l j n o k l a s i f i k o v a n a , j e r iznad svih mogućih i n t e l e k t u a l n o s h v a t l j i v i h k l a s a sadržaja postoje još osećanja koja sc otimaju intelektualnom rangi­ r a n j u . ( G W 6, § 8 0 4 )

OSET

Osct (senzacija) se, u smislu jungovske tipologije, sastoji u prvom redu od osećanja, ćula i percepcije (čulno opažanje) pomoću čulnih organa ( 1 ) . Osct se, po pravilu, nc sreće u čistom obliku, nego pomešan sa o s e ć a n j i m a , mislima i predstavama. Prema tipovima zauzetog stava, razlikujemo introvertni i ekstrovertni senzitivni tip. O v a j poslednji je neko ko dobro posmatra stvari i t a č n o uočava pojedinosti. Ovaj tip precizno opaža spoljnje objekte i može se dobro odnositi p r e m a n j i m a . Pod ovim tipom se s r e ć u p o s e b n o ona

118

zanimanja k o j a su prilagođena zahtevima stvarnosti, kao što su poslovni ljudi, tehničari, direktori i drugi. Ovom tipu teško padaju naslućivanje, mišljenje i osećanjc. Introvertni osetni tipovi opažaju objektivne uticajc snažno sa unutarnje strane. Oni se, na neki način, mogu uporediti sa visokoosctljivim filmom, koji pri odgovarajućem osvetljenju tačno odslikava fotografisane predmete. Dalje, oni dobro opažaju pozadinu događaja ili perspektivne mogućnosti. Opštije r e č e n o , oset se m o ž e opisati na s l e d e ć i n a č i n . Primaoci rado čine nešto praktično i korisno i teško im pada razvoj mašte. Imaju malo problema sa održavanjem reda i uređivanjem stvari na poslu i u privatnom životu (za razliku od intuitivnih). Kada žele da putuju, počinju blagovremeno da pakuju kofere i skoro da nemaju problema sa vremenom i tačnošću. I sa rokovima se dobro snalaze i čovek se može na njih osloniti. Više im odgovara da se prilagođavaju datim uslovima i da čine ono što se očekuje. S v o j godišnji odmor organizuju najčešće po unapred utvrđenom planu, ali su zato nedovoljno spontani. Rado čitaju aktuelne izveštaje sa činjenicama ili naučnu literaturu, a m a n j e poeziju i fantastične priče. Kada formiraju određeno mišljenje, onda se njega uporno drže. Novo i nepoznato nije za njih posebno primamljivo. (1) O s e t ili s e n z a c i j a jc ona psihološka f u n k c i j a k o j a prenosi p s i h i č k u d r a ž o p a ž a n j a . S l o g a se oset može i z j e d n a č i l i sa p e r c e p c i j o m . O s e t t r e b a strogo razlikovali od osećanja, budući d a j e ono sasvim drugi p r o c e s k o j i se, n a p r i m e r , može p r i k l j u č i t i osetu k a o " t o n o s e ć a n j a " . O s e t se nc o d n o s i s a m o na s p o l j a š n j u p s i h i č k u d r a ž , n e g o i na u n u ­ t r a š n j u , t j . n a p r o m e n e u n u t r a š n j i h o r g a n a . O s e t j c stoga u p r v o m redu osećanje čulima, t j . p e r c e p c i j a p o m o ć u čulnih o r g a n a i " t e l e s n o g č u l a " ( k i n e s t e t i č k o , v a z o m o t o r i č k o i drugo o p a ž a n j e ) . O n o j e , s j e d n e s t r a n e e l e m e n t p r e d s t a v l j a n j a , b u d u ć i d a p r e d s t a v l j a n j u prenosi p e r c e p t i v n u sliku s p o l j a š n j e g o b j e k t a , d o k j e , s d r u g e s t r a n e , e l e m e n t o s e ć a n j a , pošto p u t e m p e r c e p c i j e p r o m e n e tela d a j e o s e ć a n j u k a r a k t e r a f e k t a . P r e n o s e ć i svesti p r o m e n u tela, oset

r e p r e z e n t u j e i psihološke n a g o n e .

On nije identičan sa n j i m a , budući da predstavlja čistu perceptivnu funkciju.

119

T r e b a l o bi r a z l i k o v a l i č u l n o , odnosno k o n k r e t n o i a p s t r a k t n o o p a ž a n j e . P r v o shvata pomenute oblike među sobom, dok drugo o z n a č a v a n e k a k v u o d e l j e n u , t j . od drugih psihičkih e l e m e n a t a odvojenu vrstu senzacije. K o n k r e t n a senzacija nikada sc ne j a v l j a u " č i s t o m " o b l i k u , nego j c u v e k p o m e š a n a s a p r e d s t a v a m a , o s e ć a n j i m a i m i s l i m a . Apstraktna senzacija predstavlja, naprotiv,

diferenciranu vrstu

p e r c e p c i j e k o j a s e m o ž e o z n a č i t i k a o " e s t e t s k a " , u k o l i k o se, s l c d e ć i vlastiti p r i n c i p , i z d v a j a od svih p r i m e s a o s e ć a n j a i misli i time sc izdiže na nivo čistote k o j i n i k a d ne p r i p a d a k o n k r e t n o m osetu. K o n k r e t a n osct cveta nc prenosi, p r i m e r a radi, samo opažaj samog cveta, nego i s t a b l j i k e , listova, staništa itd. Ono sc odmah izmeša sa o s e ć a n j i m a l a g o d n o s t i ili n e p r i j a t n o s t i k o j e i z a z i v a p r i z o r ili s a i s t o v r e m e n o p o b u đ e n i m p e r c e p c i j a m a m i r i s a ili sa m i s l i m a o n j e g o v o j b o t a n i č k o j k l a s i f i k a c i j i . A p s t r a k t n a s e n z a c i j a , n a p r o t i v , o d m a h izdiže i s t a k n u t o č u l n o o b e l e ž j e c v e t a , n a p r i m e r n j e g o v u j a r k o c r v e n u b o j u , n a nivo o p š t o s t i ili o s n o v n o g s a d r ž a j a s v e s t i , o d v o j e n o o d svih n a z n a č e n i h primesa. Apstraktna senzacija pogoduje uglavnom umetniku. Ono j e , kao i svaka a p s t r a k c i j a , produkt diferenciranja funkcija pa, prema tome, nije ništa p r v o b i t n o . P r v o b i t n a f o r m a f u n k c i j e uvek j e k o n k r e t n a , t j . p o m e š a n a . K o n k r e t a n oset j e k a o t a k a v r e a k t i v a n f e n o m e n , d o k a p s t r a k t n a s e n z a c i j a , k a o svaka a p s t r a k c i j a , n c lišava nikoga v o l j e , t j . e l e m e n t a u s m e r a v a n j a . V o l j a , k o j a j e u s m e r e n a n a a p s t r a k c i j u sen­ z a c i j e , p r e d s t a v l j a i z r a z i d e l a t n o s t estetičkog senzitivnog slavu.

(GW

6, § 7 8 7 f.)

PERSONA

Persona je svesno predstavljena bitna strana vlastite ličnosti. Ona se naziva i čovekovom "maskom duše" (J. Jakobi). Tersona je veštačka ličnost koja poseduje funkciju zaštitne maske u sistemu odnosa sa bližnjima, odnosno okolinom. Personi pripadaju pojavna

120

slika koju neko emitujc i uloga koju društvo o č e k u j e od nekog položaja ili lica. I određene titule, načini ponašanja i klišei uloga spadaju u pojam Persone, kakve sebi pridaju žene ili muškarci, radnici ili š e f o v i ( 1 ) . Persona je neophodno i sadržajno prilagodavanje jedinke društvu i stvarnosti. Poseban problem predstavlja identifikacija čoveka sa sopstvenom Pcrsonom. Dok društvena uloga ili određeni status m o g u , s j e d n e strane, da donesu priznanje i sigurnost, s druge strane se ono lično i ljudsko mogu ugušiti iza maske duše (2). Unutarnji antipod Personi čine duša i duševne slike Animusa i Anime. Persona i duša zauzimaju uzajamni polarni odnos, pri čemu jedan čvrst i ekstravertan čovek može da ima meku i žensku dušu i obratno. I iza intelektualnog držanja često sc krije senti­ mentalnost, a moralni karakter može da skriva i kompenzira loše strane. M n o g e poteškoće u međuljudskim odnosima svode se na nerešene tenzije između Pcrsonc i nesvesne i potisnute duše. (1) P e r s o n a jc složen sistem odnosa između individualne svesti i d r u š t v a , p r i g o d n a m a s k a k o j a j c , s j e d n e s i r a n e , s r a č u n a t a na lo da ostavi o d r e đ e n u t i s a k n a d r u g e a , s d r u g e s i r a n e , d a p r i k r i j e p r a v u p r i r o d u j e d i n k e . Da je ovo p o s l e d n j e izlišno, može s a m o da tvrdi o n a j ko je toliko identičan sa svojom P e r s o n o m da više ne p o z n a j e s a m o g a s e b e , a da je ono prvo n e p o t r e b n o , može da u o b r a ž a v a s a m o o n a j ko nije svestan p r a v e p r i r o d e ljudi iz svoje o k o l i n e . D r u š t v o o č e k u j e , šlavišc, m o r a očekivati o d svake j e d i n k e d a šio s a v r š e n i j e igra n a m e n j e n u j o j ulogu. To znači da neko ko je sveštenik mora ne samo da izvršava o b j e k t i v n o svoju z v a n i č n u f u n k c i j u , nego i da u s v a k o d o b a i u svim o k o l n o s t i m a , bez o k l e v a n j a , o b a v l j a ulogu s v e š t e n i k a . D r u š t v o lo z a h t e v a k a o n e k u vrstu s i g u r n o s t i ; svako t r e b a da b u d e na svom m e s l u : j e d a n je o b u ć a r a drugi p o e l a . Nc o č e k u j e se da on igra o b e uloge. N i j e ni p r e p o r u č l j i v o i m a l i d v o s t r u k o s v o j s t v o , j e r bi to bilo j e z i v o . T a k a v č o v e k bio bi " d r u g a č i j i " od drugih l j u d i i ne sasvim p o u z d a n . U a k a d e m s k o m svetu zvali bi ga " d i l e t a n t " , politički bio bi " n e p r e d v i d i v a " v e l i č i n a , u v e r s k o m smislu " s l o b o d a n d u h " . U k r a t k o , na n j e g a bi pala s u m n j a n e p o u z d a n o s t i i n e d o v o l j n o s t i , j e r j e društvo u b e đ e n o d a s a m o o n a j o b u ć a r , k o j i uz to n i j e i pesnik, može da i s p o r u č i s t r u č n o n a p r a -

121

vljcne i p r a v e cipele. J c d n o z n a č n o s t lične pojave jc praktično važna s t v a r , j e r d r u š t v u j e d i n o p o z n a t p r o s e č a n č o v e k m o r a d a s e posveti jednoj stvari da bi mogao da pruži nešto k a k o v a l j a , a već dve bi za n j e g a bile p r e v i š e . N a š e d r u š t v o j e n e s u m n j i v o n a takve ideale p r i p r e m l j e n o . S t o g a i nije n i k a k v o čudo da svaki čovek koji želi da nešto postigne m o r a i m a t i u vidu t a k v a o č e k i v a n j a . N a r a v n o , u tim o č e k i v a n j i m a niko ne bi m o g a o , k a o individualnost, d a p r o đ e n e o k r n j e n , p a j e stoga k o n s t r u k ­ cija j e d n e veštačke ličnosti postala neizbežna potreba. Zahlcvi za p r i s t o j a n o š ć u i d o b r i m o b i č a j i m a d a j u dodatnu m o t i v a c i j u za s t v a r a n j e k o r i s n e m a s k e . Iza m a s k e se potom f o r m i r a ono što se naziva " p r i v a t a n ž i v o t " . Ovo sasvim poznato r a z d v a j a n j e svesti u dve često smešne figure, p r e d s t a v l j a oštru psihološku o p e r a c i j u k o j a ne može ostati bez posledica po n e s v e s n o . ( G W 7, § 3 0 5 ) (2) Č e s t s l u č a j je identičnost sa Personom, sa o n i m s i s t e m o m p r i l a g o đ a v a n j a ili onim m a n i r o m , u k o j e m s a o b r a ć a m o sa svetom. T a k o gotovo s v a k o z a n i m a n j e i m a z a sebe k a r a k t e r i s t i č n u P c r s o n u . O v e s e s t v a r i d a n a s mogu l a k o p r o u č a v a t i , b u d u ć i da sc f o t o g r a f i j e ličnosti iz j a v n o g života v e o m a često p o j a v l j u j u u n o v i n a m a . Svet n a m e ć e izvesno p o n a š a n j e i p r o f e s i o n a l c i se t r u d e da ispune takva o č e k i v a n j a . P o s t o j i tu opasnost identifikacije sa P e r s o n o m , na p r i m e r profesora sa n j e g o v i m u d ž b e n i k o m ili t e n o r a sa sopslvcnim g l a s o m . T a d a je nesreća neizbežna. T a d a čovek živi j o š samo u svojoj sopstvenoj b i o g r a f i j i . R u h o D c j a n i r e čvrsto mu je p r i r a s l o za kožu, pa je bila p o t r e b n a o č a j n i č k a o d l u k a H e r k u l a da tu o d o r u k e n t a u r a Ncsa z b a c i sa tela i da uleti u proždirući p l a m e n b e s m r t n o s t i , k a k o bi se p r e o b r a t i o u ono što jc zaista i bio. M o g l i b i s m o , sa izvesnim p r e t e r i v a n j e m , reći da jc P c r s o n a o n o što čovek uistinu n i j e , nego ono što on s a m i drugi ljudi misle da j e s t e . (GVV 8/1, § 2 2 1 )

POEZIJA SNA Pod p o e z i j o m sna podrazumcva se sposobnost duše da, poput pesnika, iz različitih iskustava suštinske slike sažme u simbole i da ih opeva. Poezija sna ovde se ne shvata u smislu psihoanalize kao pomeranje i simbolično predstavljanje teško shvatljivih osećanja i fantazija, nego u smislu umetničkog dela, u kojem se bitna iskustva zahvataju iz svakodnevice i uzdižu na nivo posebnih i najsvetlijih trenutaka ljudskog bitisanja. U njima se čovek sreće sa obuhvatnom celokupnošću koja može da podari smisao mnogim neprovidnim i zbunjujućim zbivanjima. Pesničko stvaranje nalik jc oponašanju mnogih kreativnih zbivanja u snovima. U svojim radovima o odnosima analitičke psihologije prema pesničkom umemičkom delu, Jung govori i o snovima. On, pri tom, ne želi da se upušta u estetska i umetnička pitanja, nego se interesujc za psihološko tumačenje umetničkih fenomena. Iz praktične analize umetnika ili iz i z u č a v a n j a njihovih b i o g r a f i j a i dela, Jung sc usredsredio na stvaralački proces oblikovanja u nesvesnom i u snovima ( 1 ) . Analitičar i pacijent doprinose odgovarajućim uporednim materijalom iz snova onome što sc javlja u velikim pesničkim delima čovečanstva. Prema Jungu, umetnici uzimaju, baš kao i snevači, svoje slike i vizije iz kolektivno nesvcsnog (2). Pcsmc i snovi se pri tom često ponašaju kompenzatorski prema "duhu vremena" i kolektivnim shvatanjima i uvercnjima, izražavajući pri tom ono što se u društvu potiskuje ili ostavlja. Stoga pesnici i snevači pokušavaju neprestano da uspostave duševnu ravnotežu i time se približavaju pradoživljaju.

123

•

( 1 ) P o s t o j e m n o g e p r a s l i k c t n k v e v r s t e , a l i sve s e o n e n e j a v l j a j u u s n o v i m a p o j e d i n a c a , pa ni u d e l i m a u m e t n o s t i , a k o ih nc p o d s t a k n e o d s t u p a n j e svesti od s r e d n j e g p u t a . Ali a k o svest z a l u t a u neki j e d n o s t r a n i i pogrešni stav, onda ti " i n s t i n k t i " oživljavaju i e m i t u j u svoje slike u snove p o j e d i n a c a , u p r i č e u m e t n i k a i v i d o v n j a k a , k a k o bi ponovo uspostavili duševnu r a v n o t e ž u . T a k o sc u delima p e s n i k a i s p u n j a v a duševna p o t r e b a n a r o d a , pa zato delo p e s n i k u zaista z n a č i više od n j e g o v e sopstvene s u d b i n e , bio on s v e s t a n toga ili n e . P e s n i k je u n a j d u b l j e m smislu i n s t r u m e n t , pa sc zbog toga nalazi ispod svog dela, zbog čega od n j e g a n i k a d a ne s m e m o o č e k i v a t i t u m a č e n j e s o p s t v e n o g d e l a . S t v a r a n j e m dela o n j c d o s e g a o svoj v r h u n a c . T u m a č e n j e dela on m o r a prepustiti d r u g i m a i budućnosti. Veliko delo je k a o san k o j i , u p r k o s svoj očiglednosti, nc može da t u m a č i s a m sebe i n i k a d a n i j e j e d n o z n a č a n . N i j e d a n san nc k a ž e " t i t r e b a " ili " t o j e i s t i n a " , nego o n p r i k a z u j e sliku k a o što p r i r o d a o m o g u ć a v a r a s t n e k e b i l j k e , a n a m a je p r e p u š t e n o da iz toga izvlačimo z a k l j u č k e . A k o je n e k o usnio n e k a k a v s t r a š n i san, onda to z n a č i da se on boji isuvišc ili p r e m a l o , a k a d n e k o s a n j a k a k v o g m u d r o g u č i t e l j a , onda je on ili d o v o l j n o o b r a z o v a n ili m u j c u č i t e l j p o t r e b a n . I o b e s t v a r i s u isto suptilne i n e k o će ih primetiti s a m o onda k a d a na njega u m e t n i č k o delo p r i b l i ž n o d e l u j c kao n a s a m o g p e s n i k a . D a b i s h v a t i o n j e g o v s m i s a o , č o v e k m o r a d a d o p u s t i d a g a ono f o r m i r a b a š k a o š t o j e f o r m i r a l o p e s n i k a . I o n d a ć e m o s h v a t i t i šta j e bio n j e g o v p r a d o ž i v l j a j : o n j c d o t a k a o onu spasonosnu i i z b a v l j u j u ć u duševnu dubinu, gde se j o š n i j e d n a j e d i n k a n i j e p o v u k l a r a d i o s a m e svesti i d a p r o k r č i b o l n u s t r a n p u t i c u , gde se j o š svi s h v a t a j u u istom k r e t a n j u , pa stoga oseti i d e l a n j a individue još sežu u celo č o v e č a n s t v o . ( G W 1 5 , § 1 6 0 f.) (2) P r a k t i č n a analiza u m e t n i k a p o k a z u j u u v e k iznova koliko j e j a k nagon u m e t n i č k o g s t v a r a n j a k o j i izvire i z nesvesnog i , isto t a k o , k o l i k o j e ć u d l j i v i s a m o v o l j a n . K o l i k o j e b i o g r a f a velikih u m e t n i k a , n c tako d a v n o , d o k a z a l o da je n j i h o v s t v a r a l a č k i nagon bio toliko veliki da je č a k u n j i m a k i d a o sve l j u d s k o i s t a v l j a o ga u službu d e l a , č a k i na štetu z d r a v i j a i obične l j u d s k e s r e ć e ! J o š n e r o đ e n o delo u duši u m e t n i k a čini p r i r o d n u snagu k o j a se p r o b i j a ili t i r a n s k o m silinom ili suptilnim l u k a v s t v o m p r i r o d n o g c i l j a , n e o b a z i r u ć i s c n a l i č n o z d r a v l j e i bol čoveka k o j i je nosilac s t v a r a n j a . S t v a r a l a č k o živi i r a s t e u čoveku k a o

124

d r v o u tlu, o d a k l e crpi h r a n u za sebe. S t o g a jc dobro da sc s t v a r a l a č k i p r o c e s o b l i k o v a n j a p o s m a t r a k a o živo b i ć e k o j e j c u s a đ e n o u dušu č o v e k a . ( G W 1 5 , § 115)

PROGRESIJA

U progresiji duševnog razvojnog procesa dolazi do ukidanja regresije. Za duševni život važna su oba psihoenergetska procesa. Kod progresije reč je o procesu psihičkog prilagođavanja zahtevima stvarnosti i uslovima okoline (1). To se, između ostalog, postiže time što sc unutrašnja i spoljašnja opažanja pretvaraju u delatnost volje. Pri tom je od fundamentalnog značaja i proces formiranja simbola, pri čemu se, na primer, oslobađa duševna energija sputana psihoneurotskim simptomima i putem simboličnih likova ponovo uvodi u život. Slično sc ponašanje javlja u nesvesnim kompleksima, kao duševnim energetskim poljima koje ometa regresija psihičke energije. S i m b o l i nastaju naglim preokretom od regresije ka progresiji i postojeće komplekse iz vremena detinjstva prevode u veće spojeve, pri čemu se, na primer, prema roditeljima postavljena (i neispunjena) očekivanja projektuju na sliku B o g a ili se anuliraju u nalaženju smisla za sam život. (1) P r o g r e s i j a i r e g r e s i j a libida čine verovatno j e d a n od n a j z n a č a j n i j i h energetskih f e n o m e n a duševnog života. P o d p r o g r e s i j o m bi trebalo ponajpre razumeti svakodnevno napredovanje psihološkog p r o c e s a p r i l a g o đ a v a n j a . A p r i l a g o đ a v a n j e , k a o S t o j e p o z n a t o , n i j e dato j e d n o m za s v a g d a , m a d a je čovek sklon da u to p o v e r u j e , i to z a h v a l j u ­ j u ć i m e š a n j u potisnutog stava sa s t v a r n i m p r i l a g o đ a v a n j e m . U s t a n j u srao d a z a h t e v u z a p r i l a g o đ a v a n j e m u d o v o l j i m o s a m o p o m o ć u odgo­ v a r a j u ć e u s m e r e n o g stava. U č i n a k p r i l a g o đ a v a n j a o s t v a r u j e se, d a k l e , u dve e t a p e : 1) z a u z i m a n j e s t a v a , 2) o k o n č a n j e p r i l a g o đ a v a n j a p o m o ć u

125

s t a v a . S t a v p r e m a s t v a r n o s t i j e nešto v e o m a t r a j n o , ali h a b i t u s j e toliko t r a j a n k o l i k o j c m a l o t r a j a n njegov efektivni u č i n a k p r i l a g o đ a v a n j a . T o je neizbežna posledica stalnih p r o m e n a okoline i time uslovijenog novog prilagođavanja. Progresiju libida bi se time s a s t o j a l a u n e p r e s t a n o m z a d o v o ­ l j a v a n j u p r i l a g o đ a v a n j a u s l o v i m a o k o l i n e . Pošto s e ova r a d n j a m o ž e postići s a m o p o m o ć u s t a v a k o j i , k a o s t a v , s a d r ž i n e m i n o v n o izvesno u s m e r e n j e a t i m e i o d r e đ e n u j e d n o s t r a n o s t , to može l a k o da n a s t u p i s l u č a j da stav više ne može da ispuni zahtev za p r i l a g o đ a v a n j e m , b u d u ć i da su se p r o m e n e spoljnih uslova već o d i g r a l e a one i z i s k u j u drugi stav k o j i sc r a z l i k u j e od p o s t o j e ć e g . ( G W 8, § 60 f.)

PROJEKCIJA

Pod projekcijom se podrazumeva izmeštanjc sopstvenih nesvesnih duševnih sadržaja. Po pravilu, određene osobe ili objekti iz spoljašnjeg sveta pružaju za to podsticaj i daju "aktuelni povod". Radi izvesne diferencijacije višeslojnosti ovih psihičkih procesa, Jung pravi razliku između pasivne i aktivne projekcije. U prvu ubraja sva bolesna izmeštanja sopstvenih kompleksa u druge, suočavanje ili čak s u z b i j a n j e sopstvenih poteškoća na drugome. " P a s i v n i " su oni psihički procesi u tom smislu da se odvijaju nesvesno i da sc podnose. Pa ipak, mnoge svakodnevne i "normalne" projekcije odvijaju se prema uzoru pasivne projekcije. Međutim, u aktivnu projekciju se ubrajaju svi činovi uživljavanja, pri čemu se jedinka prenosi u neku drugu ili se u nju uživljava (1). Poznata parabola o projekciji je slika balvana u sopstvenom oku i traženje ivera u oku bližnjega. Mnogi međuljudski odnosi se kvare delovanjem projekcije i na tome se zasnivaju veoma brojni nesporazumi (2). Na neobičan način neurotične osobe naginju projekciji nesvesnih kompleksa na

126

druge, g l e d a j u i o c e n j u j u ih ( č e s t o ih i o s u đ u j u ! ) , k r o z vlastite " n a o č a r e " sa svojim iskrivljenim mogućnostima opažanja. Trebalo bi da bude j a s n o da projekcije dovode do velikih problema između zavađenih ljudi, grupa i država. Osvešćenjc projekcije, njeno vraćanje i integrisanje u sopstvenu ličnost, predstavljaju težak i dugotrajan proces. Iako bi zajednički život ljudi tako postao bitno podnošljiviji, mnogi očekuju promene kod drugoga da bi sačuvali iluziju kako su oni sami dobri i normalni ljudi (3). (1) Projekcija z n a č i i z m e š t a n j e n e k o g s u b j e k t i v n o g p r o c e s a u o b j e k t . (To je u s u p r o t n o s t i sa inlrojekcijom). P r e m a t o m e , p r o j e k c i j a j e p r o c e s d i s i m i l a c i j e , u k o l i k o s c s u b j e k t u oduzima s u b j e k t i v a n s a d r ž a j i, u neku r u k u , u g r a đ u j e u o b j e k t . To su nc s a m o mučni i i n k o m p a t i b i l n i s a d r ž a j i , k o j i h se s u b j e k t o s l o b a đ a p u t e m p r o j e k c i j e , nego i pozitivne vrednosti, k o j e su s u b j e k t u iz bilo k o j i h razloga n e p r i s t u p a č n e , na p r i m e r zbog s a m o p o t e c n j i v a n j a . P r o j e k c i j a s e zasniva n a a r h a i č n o m identitetu s u b j e k t a i o b j e k t a , ali se kao p r o j e k c i j a može označiti tek onda a k o j c nastupila p o t r e b a r u š e n j a identiteta s a o b j e k t o m . Ova nužnost s e p o j a v l j u j e k a d a i d e n t i t e t s t v a r a s m e t n j e , t j . a k o s e zbog o d s u s t v a p r o j e k t o v a n o g s a d r ž a j a p r i l a g o đ a v a n j a bitno s m a n j u j e i stoga p o s t a j e p o ž e l j n o v r a ć a n j e p r o j e k t o v a n o g s a d r ž a j a u s u b j e k t . Od tog t r e n u t k a d o t a d a š n j i p a r c i j a l n i identitet d o b i j a k a r a k t e r p r o j e k c i j e . S t o g a i z r a z " p r o j e k c i j a " o z n a č a v a s t a n j e identiteta k o j e j c p r i m c l n o i stoga postalo p r e d m e t k r i t i k e : bilo sopstvene k r i t i k e od s t r a n e s u b j e k t a bilo k r i t i k e nekog drugog. M o ž e m o r a z l i k o v a t i pasivnu i aktivnu p r o j e k c i j u . Prvi oblik jc o b i č n a f o r m a svih p a t o l o š k i h i b r o j n i h n o r m a l n i h p r o j e k c i j a k o j e n c p r o i s t i č u ni iz k a k v e n a m e r e , n e g o su i s k l j u č i v o a u t o m a t s k o z b i v a n j e . D r u g i o b l i k n a l a z i m o k a o b i t a n s a s t a v n i deo akta ulivljavunju.

Uii-

vljavanje z n a č i , doduše, k a o c e l i n a , p r o c e s i n t r o j e k c i j e , b u d u ć i da služi t o m e da o b j e k t dovede u i n t i m n u vezu sa s u b j e k t o m . R a d i u s p o s t a ­ v l j a n j a ove veze, s u b j e k t o d v a j a o d sebe izvestan s a d r ž a j , n a p r i m e r o s e ć a n j e , p r e m e š t a ga u o b j e k t i t a k o u n o s i ž i v o t u n j e g a i o b j e k t u k l j u č u j e u s u b j e k t i v n u s f e r u . Ali a k t i v n a f o r m a p r o j e k c i j e može s c sresti i k a o čin p r o s u đ i v a n j a , č i j a je s v r h a u r a z d v a j a n j u s u b j e k t a od o b j e k t a . U tom slučaju s u b j e k t i v a n sud, k a o važeće s l a n j e s t v a r i , o d v a j a

sc od s u b j e k t a i p r e m e š t a u o b j e k t , zbog čega se s u b j e k t d i s t a n c i r a od o b j e k t a . P r e m a tome, p r o j e k c i j a je proces introverzije ukoliko ona, n a s u p r o t i n t r o j e k c i j i , ne dovodi ni do k a k v o g u n o š e n j a i u j e d n a č a v a n j a , nego do r a z l u č i v a n j a i o d v a j a n j a s u b j e k t a od o b j e k t a . S t o g a ona igra glavnu u l o g u k o d p a r a n o j e , k o j a r e d o v n o dovodi d o t o t a l n e i z o l a c i j e s u b j e k t a . ( G W 6, § 8 7 0 f.) (2) B a š k a o što j c č o v e k sklon d a p r i h v a t i d a j c svet o n a k a v k a k v i m ga v i d i m o , tako i n a i v n o p r i h v a t a da su i l j u d i onakvi k a k v i m ih z a m i š l j a m o . Na žalost, u p o s l c d n j c m s l u č a j u j o š n e m a n i k a k v e fizike k o j a bi dokazala nesklad između opažanja i stvarnosti. I a k o je mo­ g u ć n o s t g r u b e o b m a n e v i š e s t r u k o veća nego k o d čulnog o p a ž a n j a , ipak smelo i n a i v n o p r o j e k t u j e m o svoju s o p s t v e n u p s i h o l o g i j u na l j u d e iz o k o l i n e . S v a k o s e b i n a o v a j n a č i n s t v a r a č i t a v n i z m a n j e ili v i š e imaginarnih odnosa, koji se bitno zasnivaju na takvim p r o j e k c i j a m a . M e đ u n e u r o t i č a r i m a ima čestih s l u č a j e v a , u k o j i m a jc p r o j e k c i j a f a n t a z i j e takoreći j e d i n a mogućnost ljudskih odnosa. Čovek koga u g l a v n o m o p a z i m vlastitom p r o j e k c i j o m , p r e d s t a v l j a imago ili nosiocu imtigu, o d n o s n o simbolu. Svi s a d r ž a j i našeg nesvesnog k o n s t a n t n o su p r o j e k t o v a n i u n a š u o k o l i n u , i mi ć e m o u s p e l i da ih r a z l i k u j e m o od s t v a r n i h s v o j s t a v a istih s a m o u k o l i k o b u d e m o u s l a n j u da p r o n i k n e m o u izvesne osobenosti naših o b j e k a t a k a o p r o j e k c i j a , k a o slika. U k o l i k o nismo svesni p r o j e k t o v a n o g k a r a k t e r a nekog objektivnog svojstva, onda ne m o ž e m o u č i n i t i ništa d r u g o , nego da n a i v n o živimo u u v e r e n j u da o n o z a i s t a p r i p a d a o b j e k t u . S v i naši l j u d s k i odnosi puni s u t a k v i h p r o j e k c i j a , i o n a j k o m e to u p o d r u č j u ličnog n i j e j a s n o , t o m e bi t r e b a l o s k r e n u t i p a ž n j u na psihologiju š t a m p e u r a t o m z a h v a ć e n i m z e m l j a m a . Cum gruno salis č o v e k u p r o t i v n i k u vidi

s o p s t v e n e g r e š k e k o j e ne

p r i z n a j e . I z v a n r e d n i p r i m e r i mogu sc naći u svim ličnim p o l e m i k a m a . O n a j k o n e p o s e d u j e n e o b i č n u m e r u s a m o o s v e š ć e n j a neće s t a j a t i i z n a d , nego n a j č e š ć e ispod svojih p r o j e k c i j a , j e r p r i r o d n o duhovno s t a n j e p r e t p o s t a v l j a p o s t o j a n j e ovih p r o j e k c i j a . P r o j e k t o v a n j c n e s v e s n i h s a d r ž a j a su p r i r o d n a s t v a r i datost. (G\V 8, § 5 0 7 ) (3) Č o v e k izvesno želi b o l j e odnose sa l j u d i m a iz svoje o k o l i n e ali, n a r a v n o , pod uslovom d a oni o d g o v a r a j u n a š i m o č e k i v a n j i m a , t j . da su v o l j n i nosioci naših p r o j e k c i j a . Ali ako čovek p o s t a n e svestan tih p r o j e k c i j a , onda time l a k o dolazi do o t e ž a v a n j a odnosa p r e m a d r u g o m

128

č o v e k u , j e r n e m a mosta i l u z i j a , p r e k o k o j e g b i slobodno mogli olieali l j u b a v i m r ž n j a i sve one n a v o d n e v r l i n e , k o j e d r u g e žele da " u z d i ž u " i " p o p r a v l j a j u " , u k o l i k o se to može lako i na z a d o v o l j a v a j u ć i način dali n e k o m e n a z n a n j e . K a o poslediea o t e ž a v a n j a dolazi d o n a g o m i l a v a n j a libida, čime nepovoljne p r o j e k c i j e postaju svesne. Onda se subjektu p r i l a z i s a z a d a t k o m d a n a s v o j r a č u n p r e u z m e sve o n e p r o s t a k l u k e , odnosno vragolije k o j i su smelo podmetani d r u g o m e i zbog čega se čovek celog života s r d i o . O n o što u lom postupku i r i t i r a , to j c , s j e d n e s t r a n e , u b e đ e n j e da bi život bio b i t n o p o d n o š l j i v i j i k a d a bi se svi ljudi l a k o p o n a š a l i , dok, s d r u g e s t r a n e , postoji n a j ž e š ć i otpor protiv toga da sc t a j p r i n c i p p r i m e n i na s a m o m sebi, i to sasvim o z b i l j n o . A k o neko drugi to čini, onda se ne bi moglo ništa b o l j e poželeti, ali a k o to t r e b a učiniti l i č n o , onda se to s m a t r a n c p o d n o š l j i i m . ( G W 8, § 5 1 7 , str. 3 0 0 )

PROTESTANTIZAM

Kao sin protestantskog sveštenika u Švajcarskoj, Jung se tokom svog života bavio i pitanjima religije, posebno protestanti­ zmom. Kao psihijatar i psihoterapeut, Jung se intenzivno suočavao sa religioznim pitanjima i sa pitanjima smisla života. Pri tom mu je padalo u oči da na razgovore dolaze više protestanti nego katolici, s t o j e kasnije i statistički dokumentovao (1). Jung je smatrao da se "nered" i poteškoće u duševnom životu protestanata, između ostalog, zasnivaju na siromaštvu živih simbola i na izvesnom racionalizmu. Jung se p o s e b n o kritički izražava u kontekstu tzv. B u l t m a n o v e demitologizacije, k o j i je biblijske priče lišio njihovog mitskog i simboličkog ruha, kako bi jasno izneo poruku i sadržaj predskazanja ( 2 ) . U s v o j i m m n o g o b r o j n i m religiozno-psihološkim izjavama i spisima Jung je izneo zapažena razmišljanja, od kojih ćemo ovde, primera radi, parafrazirati samo neke. Mnogi savremeni i misaoni

129

ljudi ne mogu se više sasvim upustiti u jednu ili drugu konfesiju, iako bi to predstavljalo korisnu mogućnost da se struktuira haos nesve­ snog. (Jung inače pravi razliku između religije i konfesije, up. C G . Jung, Von Religion und Christentum, VValter 1987.) Dvojstvo između svesne volje i nesvesnih pobuda i motiva pojačava se rascepom crkve i neprekidnim cepanjem na stotine verskih pravaca u protestantizmu. S druge strane, Jung ovu rascepkanost ocenjuje i kao znak životnosti i kao m o g u ć n o s t d i f e r e n c i r a n j a u r e l i g i o z n o j

sferi (2).

Jaka

koncentracija protestantizma na Hrista, kao Spasitelja i Mesiju, za Junga jc postala centralni simbol ocelotvorcnja i indiviuacijc ( 4 ) . (1) P o n i i n j e m ovo, j e r u n a š e m v r e m e n u i m a b e z b r o j ljudi k o j i su izgubili svoju veru u j e d n u ili drugu svetsku religiju i više ne n a l a z e n i k a k a v p r i k l j u č a k n j i m a . D o k život b e z n j e i d a l j e m i r n o teče, g u b i t a k ostaje gotovo n e p r i m e ć e n . Ali ako čoveka zadese nevolje, onda se li odnosi često m e n j a j u sasvim n e o č e k i v a n o . O n d a č o v e k p o č i n j e d a Iraži izlaz i da r a z m i š l j a o smislu života i z a p a n j u j u ć i m iskustvima k o j e on sobom nosi. P r e m a j e d n o j statistici, ovde s c l e k a r više p o j a v l j u j e kod J c v r c j a i p r o t e s t a n a t a , a m a n j e kod k a t o l i k a . (To jc utoliko tipično što se K a t o l i č k a c r k v a oseća o d g o v o r n o m za brigu o duši,

curu

unimiiriiin.)

Č o v e k v e r u j e n a u c i , pa se sloga d a n a s p s i h i j a t r i m a p o s t a v l j a j u p i t a n j a k o j a su nekad pripadala sferi teologije. L j u d i osećaju da je velika r a z l i k a č v r s t o verovati u s a d r ž a j a n način života ili u B o g a i b e s m r t n o s t . S a b l a s t s m r t i k o j a i m s e p r e t e ć i p r i k a z u j e , često j e snažan p o k r e t a č kod takvih misli. Od p r a d a v n i h v r e m e n a ljudi su sebi s t v a r a l i p r e d s t a v e o j e d n o m ili o v e ć e m b r o j u n a j v i š i h b i ć a i o n o s l r a n o s l i ž i v o t a . S a m o m o d e r n o d o b a v e r u j e da može bez n j i h . ( G W 18/1, § 5 6 5 ) (2) B u l l m a n o v pokušaj demitologizacijc predstavlja konsckvencu p r o t e s t a n t s k o g r a c i o n a l i z m a i vodi p r o g r e s i v n o m o s i r o m a š e n j u s i m b o l i k e . O n o što p r e o s t a j e n i j e više d o v o l j n o da bi sc izrazio toliko b o g a t (i t a k o o p a s a n ) svet nesvesnog i p r i k l j u č i o svesti ili sc ukrotio u loj m e r i . T i m e p r o t e s t a n t i z a m p o s t a j e j o š d o s a d n i j i i s i r o m a š n i j i nego š t o već j e s t e . I on će s e , k a o i d o s a d , b e s k r a j n o r a s l o j a v a l i , š i o jc i nesvesna n a m e r a celog ovog p o d u h v a t a . R e f o r m a c i j o m , o n j c već izgubio j e d n u nogu — obavezan ritual. O t a d a on sloji na hipert r o f i r a n o j d r u g o j nozi, na v e r o v a n j u k o j e jc (ime n e č u v e n o o t e ž a n o i

130

postepeno postalo n e p r i s t u p a č n o . O v o m d e f o l i j a c i j o m d r v e t a s i m b o l a , r e l i g i j a p o s t e p e n o p o s t a j e p r i v a t n a stvar, ali u k o l i k o j c d u h o v n o s i r o m a š t v o p r o t e s t a n t a v e ć e , u t o l i k o on i m a više izgleda da to b l a g o uzdigne u s v o j o j vlastitoj duši. U s v a k o m s l u č a j u , on u vezi s tim i m a b o l j e izglede nego k a t o l i k k o j i se j o š uvek nalazi k o m p l e t n o u posedu j e d n e zaista k o l e k t i v n e r e l i g i j e . {Briefe II, str. 211) (3)Protcstantizam je prvenstveno, ako sc pravilno shvati, r e l i g i j a z a o d r a s l e . K a t o l i č k a c r k v a j c m a j k a , dok p r o t e s t a n t i z a m p r e igra ulogu o c a . P r o t e s t a n t i z a m čini od deteta odraslog č o v e k a , a svaki o d r a s t a o č o v e k ima s v o j e stanovište. Stoga mi sc čini da životna s n a g a p r o t e s t a n t i z m a u p r a v o izvire iz n j e g o v e r a s c e p k a n o s t i . Tu r a s c e p k a n o s t p o s m a t r a m k a o z n a k vitalnosti k o j a , u osnovi, n i j e ništa u z n e m i r u j u ć e . Ubcđcn sam da protestantizam odgovara osnovnoj potrebi čoveka. K a t o l i c i z a m p o s t a v l j a isuvišc c r k v u između B o g a i č o v e k a , dok za s l a b e p r o t e s t a n t i z a m n i j e d o v o l j n o situiran između B o g a i č o v e k a . {Briefe I, str. 4 5 4 ) (4) P r o t e s t a n t i z a m j e n a p u s t i o gotovo c e l o k u p n u d o g m u , n a p r i m e r r i t u a l , i k o n c e n t r i s a o se na H r i s t a , na M e s i j u . Po m o m s k r o ­ mnom shvatanju, to je baš onako kako bi trebalo biti, j e r to pokazuje d a j e p r o t e s t a n t i s k u s i o v o d e ć i p r i n c i p ili p r i n c i p s p a s e n j a , k o j i s e m a n i f e s t u j e u l j u d s k o j psihi. On sc naziva instinkt, i n t u i c i j a i nesvesno. " I m e j e o d j e k i d i m " , kaže Geteov F a u s t . P a i p a k , t a i m e n a u k a z u j u n a nešto osnovno, na t a j a n s t v e n o delotvornu veličinu k o j a o b u h v a t a celog č o v e k a . I z tog r a z l o g a ona j e n a u k u , k o j a ide o d u n u t a r n j e g k a s p o I j n š n j c m , od p o z n a t o g ka n e p o z n a t o m , nazvala S o p s t v o (das S c l b s t ) , za r a z l i k u od Ega, k o j e s a m o čini središte svesti. {Briefe III, str. 2 1 4 )

PSIHA

Za Junga, psiha je celokupnost svih svesnih i nesvesnih psihičkih procesa, dok duša više predstavlja kompleks funkcija sa izvesnim karakterom ličnosti ( 1 ) . Celovitost psihe defmiše sc prema svesti i nesvesnom. Prvo bi trebalo shvatiti kao mogućnost prilago­ đavanja spoljašnjoj stvarnosti, a drugo kao dubinu psihe. Za Junga, psiha ili psihičko nisu privezak moždane funkcije ili telesnih procesa, nego fenomen za sebe. Po Jungu, psiha je mikrokosmos, u kojem Ja-svest čini samo ograničeni i s e č a k k o j i okružuje nesvesno kao nešto bezgranično. U psihi postoje "nasleđeni" modaliteti funkcionisanja i ponašanja, "koji omogućavaju izvesne načine mišljenja, osećanja i imaginacije" (2). S l c d e ć u d i f e r e n c i j a c i j u J u n g vrši p o v l a č e n j e m razlika između individualne i k o l e k t i v n e psihe (vidi i k o l e k t i v n o n e s v e s n o ) . K o l e k t i v n e su sve one osnovne forme mišljenja i o s e ć a n j a , svi osnovni podsticaji i dogovor ljudi o tome šta je svima zajedničko. Identitet j e d i n k e sa kolektivnom psihom omogućava osećanje o opštem značaju predstava, stavova i vrednosti, sjedne strane, i skriva opasnosti gušenja svake individualnosti, s druge strane. Stoga je razvoj svesti pojedinca i integracija nesvesnih sadržaja bitan zadatak. Pritom jedinka i Ja-svest, po Jungu, zavise od sledećih faktora: (1) od uslova kolektivne ili socijalne svesti i (2) od nesvesnih kolektivnih do'minanti, odnosno arhetipova. Psiha je energetski sistem i proces, koji treba gledati u odnosu prema fiziološkim osnovama života. Važni su izbalansiranost i ravnoteža svih psihičkih faktora, kako destruktivne tendencije u jedinki i društvu ne bi stekle dominantnu prevlast. Preko uzajamnih

132

odnosa psihe i tela, koje istražuje psihosomatska medicina, psiha učestvuje i u besprostorno-bezvremenskom obliku bića. Za Junga jc relativan ili parcijalni identitet psihe i fizikalnog kontinuuma od najvećeg teorijskog značaja, j e r oni doprinose uspostavljanju celovitc slike sveta (3). (1) U toku svojih i s t r a / i v a nj si s t r u k t u r e nesvesnog, našao s a m se p o b u đ e n da i z v r š i m p o j m o v n u d i f e r e n c i j a c i j u između duše i psihe. P o d p s i h o m p o d r a z u m e v a m c c l o k u p n o s t svih p s i h i č k i h p r o c e s a , k a k o svesnih t a k o i n e s v e s n i h . N a s u p r o t t o m e , pod dušom p o d r a z u m e v a m izvestan, razgraničen kompleks f u n k c i j a , koji bi sc n a j b o l j e mogao označiti k a o " l i č n o s t " . ( G W 6 , § 8 7 7 ) (2) S v o j s t v o p s i h e d a b u d e m i k r o k o s m o s n a r o d i s t a r o g v e k a pripisivali s u p s i h o f i z i č k o m č o v e k u . Veliko j c p r e c e n j i v a n j c p r i d a v a t i t a k v a svojstva J a - s v e s t i . S a n e s v c s n i m , m e đ u t i m , stvari stoje d r u g a č i j e . N a i m e , ono se ne može opisati per definilionem i e f e k t i v n o . S l o g a ono m o r a da znači nešto b e z g r a n i č n o , u m a l o m ili velikom. Da li ga m o ž e m o n a z v a t i m i k r o k o s m o s o m , zavisi s a m o od p i t a n j a da li sc delovi sveta mogu d o k u m e n t o v a t i s one s t r a n e individualnog iskustva u n e s v e s n o m , t j . i z v e s n e k o n s t a n t e k o j e se ne stiču i n d i v i d u a l n o , n e g o su u priori p r i s u t n e . Ove s t v a r i su već odavno poznate iz u č e n j a o i n s t i n k t i m a i iz b i o l o š k i h i s k u s t a v a sa s i m b i o z a m a i n s e k a t a i b i l j a k a . M e đ u t i m , kod psihe o d m a h i m a m o posla sa s t r a h o m od " n a s l e đ c i i i h p r e d s t a v a " . Po svoj prilici n i j e reč o tome nego, štaviše, u priori o p r e n a t a l n o određenim modalitetima ponašanja i f u n k c i j a . Može sc, naime, pretpostaviti da o n a k o k a k o pile na celoj Z e m l j i na isti način izlazi iz j a j e t a , p o s t o j e i načini psihičkih f u n k c i j a , t j . izvesni načini m i š l j e n j a , o s e ć a n j a i i m a g i n a c i j e k o j i se svuda i u s v a k o m vremenu mogu d o k a z a l i nezavisno od s v a k e t r a d i c i j e . ( G W 16, § 2 0 6 ) (3) M a d a sam čistim psihološkim r a z m i š l j a n j e m došao do toga da p o s u m n j a m u samu psihičku prirodu a r h e t i p o v a , ipak rezultati fizike n a g o n e psihologiju da revidira svoje čisto psihičke p r e t p o s t a v k e . F i z i k a j o j j e , n a i m e , d e m o n s t r i r a l a z a k l j u č a k d a j c n a nivou a t o m s k o g r e d a veličina z a m i š l j e n p o s m a l r a č u o b j e k t i v n o j stvarnosti i d a j e s a m o pod tim uslovom m o g u ć a z a d o v o l j a v a j u ć a šema o b j a š n j e n j a . S j e d n e s t r a n e lo z n a č i s u b j e k t i v n i m o m e n a t k o j i se v e z u j e za fizikalnu sliku sveta, a

133

s drugu s i r a n e to je n e o p h o d n a veza sa o b j e k t i v n i m k o n t i n u u m o m p r o s l o r a i vremena za o b j a š n j e n j e psihe. Ma koliko se fizikalni k o n t i n u u m može p r e d s t a v i t i , ipak j e njegov neophodni psihički a s p e k t n e o č i g l e d a n . O d n a j v e ć e g t e o r i j s k o g z n a č a j a j e relativni ili p a r c i j a l n i identitet psihe i fizikalnog k o n t i n u u m a , j e r ona jc utoliko snažno pojednostavljenje, u k o l i k o p r e m o š ć u j e

prividnu

n c s a m e r l j i v o s t između

f i z i k a l n o g i p s i h i č k o g s v e t a , i to s v a k a k o ne na očigledan n a č i n , nego na fizikalnoj strani putem matematičkih j e d n a č i n a a na psihološkoj strani putem postulata, arhetipova i njihovih s a d r ž a j a izvedenih iz e m p i r i j e , a k o t a k v i uopšte p o s t o j e . A r h e t i p o v i s c j a v l j a j u tek p r i l i k o m p o s m a t r a n j a i u i s k u s t v u , n a i m e t a k o da ureduju p r e d s t a v e , što sc d e š a v a n e s v e s n o , p a s e zato u v e k tek n a k n a d n o s p o z n a j e . Oni a s i m i ­ l i r a j u m a t e r i j a l p r e d s t a v a , č i j e s e p o r e k l o i z p o j a v n o g sveta n e m o ž e osporiti, i l i m e p o s t a j u vidljivi i psihički. (G\V 8, § 4 4 0 )

PSIHOTERAPIJA

Psihoterapija je psihički metod lečenja, koji se prvenstveno određuje putem međuljudskog susreta između terapeuta i pacijenta i ostvaruje sc kroz otvoren razgovor, ispunjen povercnjem. U ovaj dijalektički odnos (analiza) (1) dvoje partnera se uključuju celovito, saopštavajući otvoreno vlastite osete i osećanja, misli i prisećanja. Pomoću mogućnosti naslućivanja i intuicije, o b o j e tragaju za razvojnim mogućnostima i rešenjima konflikta. Psihoterapija je usmerena na transformaciju bolesnih duševnih stanja u normalno prilagodavanje životu. Kao sistem lečenja, psihoterapija bi trebalo, po Jungu, da vodi računa ne s a m o o v i š e s l o j n i m duševnim iskustvima, n e g o i o ekonomskim, političkim, filozofskim i religioznim pitanjima ( 2 ) . K a o dijalektički postupak, ona je neka vrsta suočavanja i dijaloga poverenja između dva lica (3). Pri tome se manje radi o transferu

134

znanja a više o individualnoj transformaciji i occlotvorcnju koji nc mogu biti nametnuti. Psihoterapija sc sve više konfrontira i sa pitanjima pogleda na svet, koji su ranije bili deo duhovnog dušo­ brižništva (4). (1) S a v r e m e n a psihoterapija neće, kako mi se čini, bili p o š t e đ e n a p o t r e b e da se u č e n j e m z n a t n o r e v i d i r a , sve dok ne b u d e u s t a n j u d a s v o j p r e d m e t , n a i m e l j u d s k u dušu u n j e n o m c e l o k u p n o m o b i m u , ne s a m o n e u r o t s k i z a m i š l j a , nego i da sagleda p r o c e s e duše u n j i h o v i m p r a v i m p r o p o r c i j a m a . N c s a m o opšlc s h v a t a n j e n e u r o z e , nego i kompleksne psihičke funkcije, kao na primer funkcija sna, imaju p o t r e b u za t e m e l j i t o m r e v i z i j o m . U ovoj oblasti došlo je do poza masnog b r o j a pogrešnih poteza, pri čemu j e , na primer, po sebi n o r m a l n a f u n k c i j a sna p o d v r g n u t a istom s h v a t a n j u k a o i b o l e s t . K a s n i j e ć e s c ispostaviti da je p s i h o t e r a p i j a otprilike počinila iste g r e š k e k a o i s t a r a m e d i c i n a , k o j a je suzbijala groznicu smatrajući je štetnom. ( G W 10, § 369) (2) P r e t e n d u j u ć i d a b u d e metod l e č e n j a , p s i h o t e r a p i j a m o r a u p o s t a v l j a n j u vlastitih ciljeva da p r i z n a i p o t r e b u p r e t v a r a n j a s m a n j e n o g p r i l a g o đ a v a n j a , k o j e j c element svakog bolesnog s t a n j a , U n o r m a l n o p r i l a g o đ i v a n j e . P r i l a g o đ e n o s t j e d n o g psihičkog sistema tiče se, m e đ u t i m , određenog v r e m e n a i u slova okoline, pa stoga i nije za uvek i večno u t v r đ e n a . P r i l a g o đ e n o s t n i j e n i k a k v o t r a j n o i opšlevažeće s l a n j e k o j e sc, j e d n o m o s t v a r e n o , može z a d r ž a t i z a u v e k , nego j e ona s t a l a n progresivan proces koji za neophodnu p r e t p o s t a v k u ima isto tako stalno posmatranjc promena spoljašnjih i unutrašnjih okolnosti. Sistem lečenja, koji prenebregava značajne "kolektivne predstave" političke, e k o n o m s k e , filozofske i religiozne p r i r o d e ili h o t i m i č n o previđa n j i h o v o temeljito p r i z n a v a n j e k a o postojećih s n a g a , teško zaslužuje da se nazove t e r a p i j o m . Š t a v i š e , to je s t r a n p u t i c a u bolesno trvdoglavi p r o t e s t n i stav k o j i j e sve d r u g o , ali n e i p r i l a g o đ e n . P r i l a g o đ e n o s t , k a o k r i t e r i j u m l e č e n j a , b e z u s l o v n o j c p o t r e b n a , m a d a ona n i j e j e d i n i k r i t e r i j u m . R a z m a t r a n j e opštih p r e t p o s t a v k i i vodećih i d e j a , z n a č a j n a su t a č k a p r o g r a m a u s a v r e m e n o j r a z v o j n o j etapi p s i h o t e r a p i j e , j e r l i m e postojeće, p r e ć u t n e i stoga utoliko opasnije pretpostavke, dolaze do opšte svesti. P s i h o t e r a p i j a nc može ni pod k a k v i m okolnostima biti s a m o jedan m e t o d ili s a m o jedim sistem, j e r su j e d i n k e i sklonosti r a z l i č i t e , i to toliko t e m e l j n o r a z l i č i t e , da se nc treba mnogo žuriti sa u k l a n j a n j e m

135

svakog š e n i a t i z m a , d o k t r i n e r s t v a i d o g m a t i z m a , i ne bi Ircbalo da r a z v o j t e r a p i j e g u r a na slepi k o l o s e k . (GVV 10, § 1043 f.) (3) D i j a l e k t i k a j e p r v o b i t n o bila v e š t i n a v o đ e n j a r a z g o v o r a a n t i č k i h filozofa, ali j e već p r i l i č n o r a n o k o r i š ć e n a z a o z n a č a v a n j e postupka izvođenja novih sinteza. Osoba je psihički sistem koji, u slučaju delovanja na drugu osobu, stupa u u z a j a m n o delovanje sa drugim psihičkim sistemom. Ova možda najsavremenija formulacija p s i h o l e r a p e u t s k o g odnosa l e k a r a i p a c i j e n t a veoma se udaljila od p r v o b i t n o g m i š l j e n j a d a j e p s i h o t e r a p i j a m e t o d k o j i može p r i m e n j i v a t i bilo ko za p o s t i z a n j e ž e l j e n o g efekta na s t e r e o t i p a n n a č i n . (G\V 16, § 1) (4) D a n a š n j a p s i h o t e r a p i j a n e leži t o m e , n e g o j c č e s t o , č a k , p r i n u đ e n a da u i z v e s n o j s f e r i , k o j a je s t v a r n o i p r v o b i t n o p r i p a d a l a duhovnom

dušebrižništvu, preuzme upravljanje

dušom, šio p s i h o ­

t e r a p i j i d a j e povoda za o b a v l j a n j e vaspitnih poslova koji od t e r a p e u t a iziskuju znanje i umeće. Tako lekar u nekim prilikama zapada u p r o b l e m e , pa njegovo lečcnje može da odbije iz razloga svoje ne­ k o m p e t e n t n o s t i , ali p r o b l e m i s e m o g u l e č i t i u k o l i k o o n i s p u n j a v a n e o p h o d n e uslove. Ovde se p r a k t i č n o l c č e n j e n e p o s r e d n o s u k o b l j a v a sa p i t a n j i m a p o g l e d a na svet, i z a i s t a n e m a ni n a j m a n j e g smisla da se takva pitanja, kao netipična, stavljaju na stranu, čime sc pacijentu p r e s e c a j u p o t r e b n e veze s a z n a č a j n i m p r o b l e m i m a v r e m e n a i o m e t a n j e g o v o p r i l a g o đ a v a n j c , šio ga gura u n e u r o t i č n o b i t i s a n j c u p r i k r a j k u . A to je b a š ono što nije s v r h a t e r a p i j e . (GW 10, § 1045)

RAZVOJ, PSIHIČKI

Psihički razvoj čoveka opisuje se u jungovskoj psihologiji u vezi sa raznim pojmovima i predstavama modela. A k o imamo pred očima telesne, duševne i duhovne razvojne mogućnosti tokom života, onda možemo zapaziti koliko su ti procesi raznovrsni i višeslojni. Iz potpune stopljenosti deteta sa majkom i svojom sredinom u prvim

136

godinama života, razvija sc dcčja svest u povećanoj meri. I kada dete počinje da izgovara reč " J a " , kontinuitet svesti se često prekida delovanjem nesvesnog. Jung smatra da se razvoj svesti kod žene završava sa 20 a kod muškarca sa oko 25 godina ( 1 ) . Završeni psihički razvoj omogućava kontinuiranu vezu između Ja (svesti) i nesvcsnog. Psihički razvoj jc unutršnji proces rastenja koji traje tokom čitavog života i ne može sc usmeravati samo dobrim namerama ili delovanjem volje. Važnu "pomoć u razvoju" pružaju živi simboli koji omogućuju razrešenje psihičke nesvesnosti i nesvesnog identiteta između deteta i roditelja, pri čemu njih zaposedaju lični objekti. Često ti izabrani dopunski objekti imaju manju ili veću sličnost sa roditeljima. Psihički procesi se odigravaju posebno upečatljivo u sno­ vima i u simbolima koji su njima odlučujući. Sledeći razvojni proces realizuje se u razvitku lične tipologije, budući da se čovek prilagođava i spoljašnjem svetu i unutarnjoj stvarnosti. Pomoću četiri funkcije čovek, takođe, radi na svom razvoju, pri čemu mišljenje omogućava spoznavanje i rasuđivanje, osećanjc dopušta vrednovanje, oset prenosi čulna opažanja, a intuicija, kao mogućnost naslućivanja, traga za prikrivenom pozadinom ( 2 ) . Cilj psihičkog i tipološkog razvoja je ocelotvorenje ličnosti. (1) O v a j r a z v o j svesli zbiva sc kod deteta. U p r v i m g o d i n a m a života nc može se zapaziti gotovo n i k a k v o p o s t o j a n j e svesti, m a d a sc već v e o m a r a n o j a s n o j a v l j a j u psihički p r o c e s i . Ovi procesi n e odnose s e n a J a , n e m a j u svoje središte, p a n i k o n t i n u i t e t , bez koga svest n i j e m o g u ć a . Z a t o dete i n e m a p a m ć e n j e u našem smislu, u p r k o s plastičnosti i sposobnosti n j e g o v o g p s i h i č k o g o r g a n a d a p r i m a u t i s k e . T e k k a d a dete p o č n e d a g o v o r i " J a " , dolazi d o o p a ž a j n o g , ali često d o p r i v r e m e n o g prekida kontinuiteta svesti. U m e đ u v r e m e n u se obilato u k l j u č u j u periodi nesvesnosti. U prvim godinama života, kod deteta sc može f o r m a l n o videti k a k o svest n a s t a j e p o s t e p e n i m s p a j a n j e m f r a g m e n a t a . T a j p r o c e s se, u s t v a r i , t o k o m celog života n i k a d p o t p u n o ne p r e k i d a . Posle p u b e r t e t a , on se sve više u s p o r a v a i sve rede sc dešava da se novi

137

delovi nesvesne sfere p r i d r u ž u j u svesti. U v r e m e n u od r o đ e n j a do završetka psihičkog pubertetskog razvoja, koji se kod muškarca naše r a s e i našeg k l i m a t s k o g p o d n e b l j a n o r m a l n o m o ž e produžiti sve do 2 5 . g o d i n e , ali se kod žene z a v r š a v a r a n i j e , sa 19 ili 20 g o d i n a , o d v i j a se n a j v e ć i i n a j o b u h v a t n i j i r a z v o j svesti. T a j r a z v o j uspostavlja snažne veze između Ja i dotle nesvesnih psihičkih z b i v a n j a i ove p o s l e d n j e r a z l u č u j e od nesvesnog. Na t a j n a č i n svest se p o j a v l j u j e iz nesvesnog k a o k a k v o novo o s t r v o i z m o r a . T a j p r o c e s m i p o d r ž a v a m o v a s p i t a n j e m i o b r a ­ z o v a n j e m d e c e . ( G W 17, § 1 0 3 ) (2)

Tip je jednostranost u razvoju.

Jedan

razvija samo

svoje

odnose p r e m a spoljašnjem svetu, a zapostavlja svoj u n u t a r n j i svet. Drugi se, pak, razvija prema u n u t a r n j e m , a zaostaje prema spo­ l j a š n j e m , ali j e d i n k a t o k o m v r e m e n a oseti p o t r e b u z a r a z v i j a n j e m o n o g a što

je

z a p o s t a v l j a l a . Razvoj se odvija

u

obliku

diferenciranja izvesnih

funkcija. Z b o g z n a č a j a tih f u n k c i j a za p r o b l e m t i p o v a , m o r a m da o n j i m a k a ž e m nešto više. Svesna psiha predstavlja jednu vrstu aparata za prilagođ a v a n j e i o r i j e n t a c i j u koji se sastoji iz nekoliko različitih psihičkih f u n k c i j a . K a o t a k v e osnovne f u n k c i j e mogu se označiti oset, mišljenje, osećanje i intuicija. P o d p o j m o m oset želim da o b u h v a t i m sva o p a ž a n j a putem čulnih

organa;

pod

mišljenjem podrazumevam funkciju

i n t e l e k t u a l n o g s p o z n a v a n j a i l o g i č n o g z a k l j u č i v a n j a ; pod o s e ć a n j e m razumem funkciju subjektivnog vrednovanja, a intuicija je opažanje p u t e m nesvesnog ili o p a ž a n j e nesvesnih s a d r ž a j a . Ove četiri osnovne funkcije mogu se s m a t r a t i dovoljnim, k o l i k o m o j e iskustvo k a z u j e , da se izraze i p r e d s t a v e putevi i s r e d s t v a svesne o r i j e n t a c i j e . P o t p u n o j o r i j e n t a c i j i svesti t r e b a l o b i r a v n o p r a v n o da doprinesu sve f u n k c i j e ; m i š l j e n j e bi t r e b a l o da n a m o m o g u ć i s p o z n a v a n j e i r a s u đ i v a n j e ; o s e ć a n j e bi t r e b a l o da n a m k a ž e k o l i k o i u k o j o j m e r i j e nešto z a nas v a ž n o ili n e v a ž n o ; oset b i t r e b a l o d a p r e n e s e osete k o n k r e t n e stvarnosti putem g l e d a n j a , č u v e n j a , p i p a n j a itd., a i n t u i c i j a b i t r e b a l o d a n a m p o m o g n e d a o d g o n e t n e m o m a n j e ili v i š e prikrivene mogućnosti i pozadinu situacije, j e r i one pripadaju k o m p l e t n o j slici datog t r e n u t k a . ( G W 6 , 9 6 3 ff.)

138

REGRESIJA Pod regresijom podrazumevamo povratak korenima našeg bitisanja i prilagođavanje unutrašnjem svetu. Pri tom sc aktiviraju stariji i raniji načini ponašanja iz istorijskog razvoja. Ovaj povratak na nekadašnje životne etape sve do padanja u rane periode detinjstva i u arhaična duševna stanja ranog čovečanstva, može imati pozitivnih i negativnih posledica po sadašnji život (1). Negativne posledice nastaju ako dolazi do disocijacije ličnosti i psihoneurotskih simptoma koji vezuju psihičku energiju i razaraju jc (ili je "sagorcvaju"). Kod regresije može doći i do vezivanja za praslike, na primer za sliku oca ili sliku m a j k e , što sc uzrokuje i forsira realnim t e š k o ć a m a u odnosima sa roditeljima. Pozitivna i terapcutska dejstva regresije sastoje sc u o ž i v l j a v a n j u i otkrivanju dotle nesvesnih životnih mogućnosti (2) koje treba integrisati u svesni život. Tu sc ubraja razvoj inferiorne psihičke funkcije, kao s t o j e nerazvijena senzitivna funkcija kod misaonog tipa, a kod realiste i osetnog tipa to je slučaj sa intuicijom ili sa mogućnostima naslućivanja. Ukoliko bi funkcije sa druge pozicije trebalo da budu takozvane osnovne funkcije, onda bi razvoj prema regresiji prirodno tekao u obrnutom smeru (tipologija i progresija). (1) Č o v e k j e , b e z s u m n j e , s p o s o b a n z a d a l e k o s e ž n u m e h a ­ n i z a c i j u , ali i p a k ne u toj meri da bi sc s a m mogao p r e d a l i bez ostatka, ne p r e t r p e v š i pri tom n i k a k v u sletu. U k o l i k o se više i d e n t i f i k u j e sa n e k o m novom f u n k c i j o m , utoliko je on više poseda psihičkom e n e r g i j o m i utoliko više u s k r a ć u j e libido d r u g i m f u n k c i j a m a . D o d u š e , one za duže v r e m e p o d n o s e z n a t a n g u b i t a k p s i h i č k e e n e r g i j e , ali i p a k m o r a j u j e d n o m da r e a g u j u na to. B u d u ć i da im sc, n a i m e , o d u z i m a libido, one

139

postepeno s p a d a j u ispod p r a g a svesti, njihova a s o c i j a t i v n a veza sa svešću slabi i time one postepeno (onu u nesvesno. To se može izjednačili sa regresivnim razvojem, naime sa opadanjem relativno razvijene f u n k c i j e na infantilne i, n a p o s l c l k u , na a r h a i č n i nivo. Ali p o s t o j e čovek r e l a t i v n o m a l i b r o j m i l e n i j u m a p r o v e o u k u l l i v i s a n o m , a m n o g o više m i l e n i j u m a u n c k u l l i v i s a n o m s t a n j u , to su u n j e m u , p r e m a l o m e , a r h a i č n i m o d a l i t e t i f u n k c i j a još i z v a n r e d n o v i t a l n i , p a s e mogu l a k o oživeti. A k o se g u b i t k o m libida neke f u n k c i j e dezintegrišu, onda stupaju na snagu n j i h o v e a r h a i č n e osnove u n e s v e s n o m . O v a k v o s t a n j e z n a č i d i s o c i j a c i j u l i č n o s t i , pri č e m u a r h a i č n e f u n k c i j e n e m a j u n i k a k v u d i r e k t n u vezu sa svešću, pa p r e m a (ome i nc p o s t o j e nikakvi prohodni mostovi između svesti i nesvesnog. U k o l i k o ovo s a m o l i š a v a n j c ide d a l j e , utoliko n a p r e d u j e i a r h a i z a c i j a nesvesnih f u n k c i j a , a t i m e r a s t e i z n a č a j n e s v e s n o g . O n d a n e s v e s n o p o č i n j e sa simptomatičnim ometanjem usmerene funkcije i time počinje onaj k a r a k t e r i s t i č a n circiilns vituosus koji se sreće kod nekih n e u r o z a : čovek pokušava da posebnim naporima kompenzira nesvesno ometanje u s m e r e n e f u n k c i j e , i to n a d m e t a n j e sc u d a l o m slučaju n a s t a v l j a sve do nervnog s l o m a . ( G W 6, § 5 6 9 f.) (2) A k o se s a m o podsetimo da je o t k a z i v a n j e svesnog slava bio razlog g o m i l a n j a psihičke e n e r g i j e , onda sada s h v a t a n i o u k o j o j meri nesvesni, regresijom aktivirani sadržaji, predstavljaju dragocene z a č e t k e : oni, n a i m e , s a d r ž e e l e m e n t e n e k e d r u g e f u n k c i j e k o j a j e b i l a i s k l j u č e n a svesnim stavom a k o j a bi bila osposobljena za efikasno n a d o p u n j a v a n j e ili z a m e n u o t k n z u j u ć c g svesnog s l a v a . A k o otkaže m i š l j e n j e , k a o f u n k c i j a p r i l a g o đ a v a n j a , j e r se radi o s i t u a c i j i k o j o j se č o v e k može p r i l a g o d i l i s a m o putem e m o c i o n a l n o g u d u b l j i v a n j a , onda r e g r e s i j o m aktivirani nesvesni m a t e r i j a l sadrži upravo nedostajuću e m o t i v n u f u n k c i j u , ali j o š u e m b r i o n a l n o j , odnosno a r h a i č n o j i n e r a ­ z v i j e n o j f o r m i . Na isti n a č i n r e g r e s i j a će kod suprotnog tipa delotvorno aktivirati funkciju mišljenja koja kompenzira otkazujuće svesno emocionalno udubljivanje. A k t i v i r a n j e m nesvesnog stanja stvari, regresija konfrontira svest sa p r o b l e m o m duše, nasuprot p r o b l e m u s p o l j a š n j e g prilago­ đ a v a n j a . P r i r o d n o j c š t o s e svest o p i r e p r i h v a t a n j u r e g r e s i v n i h s a d r ž a j a , ali j c ona, n a p o s l e t k u , zbog n e m o g u ć n o s t i p r o g r e s i j e , p r i n u -

140

đena da se polčini regresivnim vrcdnostimn. Drugačije rečeno: regresija

dovodi

do potrebe

prilagođavanja

duši,

unutrašnjem

p s i h i č k o m s v e l u . ( G W 8, § 65 f.)

RELIGIJA

Jung pojam religije nc definiše u dogmatskom ili teološkom smislu, nego kao religiozno iskustvo božanskog i/ili transpersonalnog. Pod religijom se ne zamišlja određena veroispovest ili konfesija, nego "poseban stav svesti koja jc promenjena saznanjem numinozuma" ( 1 ) . Numinozno (R. Oto) i sveto su ono neshvatljivo božansko što obuzima čoveka i ujedno se doživljavaju kao sila koja pobuđuje poverenje i strah. Snagu tog doživljaja Jung vidi u sledećim primerima sa njihovim pozitivnim i/ili negativnim iskazima: " B o g , demon, davo, anđeo, sumanutost i drugi." Kao psiholog empiričar, Jung u svojoj definiciji religije ide dalje od hrišćanskih konfesija i uključuje i religiozne likove kao što su Buda, Muhamed ili Konfučijc. Religiozni fenomeni i simboli dolaze, smatra Jung, do izražaja i u antičkim mitovima, na primer u kultu Atisa, Kibelc, Mitre i Velike Majke. Jung smatra da iz višestrukih religioznih saznanja, snova i čovekovih vizija može da izvede dokaze o "religioznoj funkciji duše" (2). Sve ono s t o j e našlo svoj izraz ili je zapisano u biblijskim spisima i hrišćanskim dogmama, ima svoj pandan u religioznoj funkciji duše. Pomenuta imena i božanske slike izraz su religioznog arhetipa koji je utisnut u svakog čoveka. Taj iskonski pečat čini dispoziciju duše koja, u zavisnosti od pripadnosti izvesnoj kulturi ili religiji, proizvodi najraznovrsnije božanske slike. Nejasnoća i nesvesnost u vezi sa pitanjima religije i slike B o g a mogu, po Jungu, da kod j e d i n k e dovedu do psihoneurotskih oboljenja. Za Junga, religije bi trebalo da

141

su "psihotcrapcutski sistemi", koji sc na sličan način bave pore­ mećajima duše, kao što to pokušavaju razni terapeutski metodi, ali kao " k o n f e s i j e " često deluju u suprotnom smeru, štiteći ljude od neposrednog religioznog saznanja (3). (1) Ž e l i m da p o j a s n i m da pod p o j m o m " r e l i g i j e " ne mislim na veroispovest. M e đ u t i m , t a č n o je da se s v a k a k o n f e s i j a zasniva izvorno na s a z n a n j u numinozumu, s j e d n e s t r a n e , ali i

na vernosti ( l o j a l n o s t i ,

pislis), na v e r o v a n j u i p o v e r c n j u p r e m a o d r e đ e n i m i s k u s t v i m a n i i m i noznog d e l o v a n j a i iz toga r e z u l t i r a j u ć e p r o m e n e svesti, s d r u g e s t r a n e . P r c o b r a ć c n j c P a v l o v o p r e d s t a v l j a uvcrljivi p r i m e r za to. M o g l o bi se, d a k l e , reći d a i z r a z " r e l i g i j a " o b e l e ž a v a p o s e b a n stav svesti k o j a j c i z m e n j e n a s a z n a n j e m n u m i n o z u m a . (G\Y 11, § 9) (2) Ali a k o d o k a ž e m da duša po p r i r o d i p o s e d u j e religioznu f u n k c i j u i ako tražim da najplemenitiji zadatak svakog vaspitanja (odraslog č o v e k a ) b u d e p r e v o đ e n j e onog a r h e t i p a slike B o g a , odnosno n j e n o g z r a č e n j a i d e l o v a n j a n a svest, onda ć c m e t e o l o g i j a , z a p r a v o , uhvatiti za r u k u i dokazati mi " p s i h o l o g i z a m " . A k o u duši nc p o č i v a j u iskustveno n a j v e ć e vrednosti ( b e z štete po t a k o đ e p r i s u t a n untinomon pneumu), onda mc psihologija nc bi ni n a j m a n j e z a n i m a l a , pošto duša o n d a n e b i b i l a n i š t a d r u g o d o b e d n o i s p a r e n j e . Ali i z s t o s t r u k o g iskustva z n a m da ona to n i j e , nego d a , štavišc, sadrži p a n d a n svih onih s t v a r i k o j e je f o r m u l i s a l a d o g m a , pa i nešto više od l o g a , što u p r a v o dušu o s p o s o b l j a v a da bude ono oko k o j e m je o d r e đ e n o da vidi svcllost. Za to su n j o j p o t r e b n i n e i z m e r n a širina i n e i z m e r n a d u b i n a . Z a m e r a n o mi je " o b o ž a v a n j e d u š e " . Ne ja, nego Bog sam je nju uzdizao u nebesa.' N i s a m j a p r i p i s a o duši religioznu f u n k c i j u , nego s a m i z n c o č i n j e n i c e koje

dokazuju

da

je

dušii

"naturuliler religiosu",

lj.

da

poseduje

religioznu f u n k c i j u , k o j u n i s a m j a usadio ili p r o t u m a č i o , nego j e ona proizvodi iz sebe s a m e , ne d o b i j a j u ć i za lo povoda p r e k o b i l o k a k v i h m i š l j e n j a ili s u g e s t i j a . ( G W 12, § 1 4 ) ( 3 ) O n o što s c o b i č n o i u o p š t e n a z i v a " r e l i g i j o m " , l o j c u z a č u đ u j u ć e m stepenu z a m e n a p o j m a da sc o z b i l j n o p i t a m da li ta v r s t a religije, k o j u r a d i j e o z n a č a v a m k o n f e s i j o m , n e m a neku važnu f u n k c i j u u l j u d s k o m d r u š t v u . O n a ima očiglednu svrhu da neposredno iskustvo nadoknadi

i z b o r o m o d g o v a r a j u ć i h simbola k o j i su z a o d e n u t i u č v r s t o

organizovanu dogmu i ritual. Katolička crkva jc održava svojim

142

apsolutnim autoritetom, protestantska crkva (ako sc ovaj pojam još može koristiti) n a g l a š a v a n j e m vere uz j e v a n đ e l j s k u p o r u k u . Sve dok ova dva p r i n c i p a p o s e d u j u d e l o t v o r n o s t , l j u d i s u u s p e š n o b r a n j e n i o d neposrednog r e l i g i o z n o g s a z n a n j a . Š t a v i š e , oni se mogu č a k o b r a t i l i c r k v i ako im se, i p a k , nešto direktno dogodi, j e r ona može da odluči da li s a z n a n j e d o l a z i od B o g a , ili S a t a n e i da li ga t r e b a p r i h v a t i t i ili o d b a c i t i . (G\V 1 1 , § 7 5 )

SAMOOSTVARENJE

U jungovskoj psihologiji samoostvarenje jc drugi naziv za individuaciju. U ovom doživotnom procesu ocelotvorcnja i isceljenja, ljudsko Ja odnosi se na obuhvatno Sopstvo. Ostvarenje samoga sebe, svojeg Sopstva, ne predstavlja nikakav egoizam ili nekakav narcistički odnos prema samome sebi, kao što to misle kritičari iz neznanja ( 1 ) . Budući da se čovek uči da uspostavi odnos prema Sopstvu kao n e č e m u " s a s v i m d r u g a č i j e m " , on postaje ujedno sposoban za uspostavljanje odnosa sa Ti i svojom okolinom i otvoreniji jc za prihvatanje Boga. Čoveku imanentna težnja za samoostvarenjem u smislu 'celokupnosti predstavlja centralni etički i religiozni zadatak u životu. Bitni koraci na putu samoostvarcnja su s a m o s p o z n a j a , buđenje osećanja sopstvene vrednosti, samosvest i spoznavanje sopstvene slike. Bitan aspekt samospoznaje je u o c e l o t v o r c n j u sopstvenih " m r a č n i h strana" u srcu i u duši, što je propraćeno strahom i užasom ( 2 ) . Jung to naziva uvidom u S e n k u , k o j a za savremene ljude sadrži dosta elemenata hrišćanskog pojma "greh". Umesto potiskivanja tih delova ličnosti ili njihovog projektovanja na druge, ponizna samospoznaja pomaže u prihvatanju mraka u samom

143

sebi i pri integrisanju Senke. Spoznavanje i priznavanje te mračne • strane o m o g u ć u j e ujedno p o j a v l j i v a n j e pozitivnih strana naše sopstvene slike u boljem svetlu. Slika samoga sebe u ovde rečenom smislu određuje, isto tako, Sopstvo, što opet isključuje egoističnu želju Ega. Čovek koji na putu samoostvarenja spozna novu samosvest, koju svest nije proizvoljno izmislila, nego koju obasjava Sopstvo, dobija ujedno duboko osećanje vrednosti, osećanje da je čovek od vrednosti. Slično onome kako hrišćanin svoju vrednost izvodi iz hrišćanstva, dakle da je čovek koga B o g prihvata i voli, tako čovek u neprestanom procesu samoostvarenja spoznaje osećanje vlastite vrednosti. Navedeni aspekti su pokazali da samoostvarenje jeste nešto više od obične pomodne reči. Time bi se negirale neistinite i grozne tvrdnje j e d n o g profesora teologije, koji iznosi da se ljudi putem samoostvarenja zavode na " b e z b o ž n i š t v o " i da " S e l b s t postaje idolopoklonstvo k o j e m se danas i u popovskim kućama prinose dovoljno krvave ljudske žrtve" (Deut. Pfarrerblatt, Jan. 1979, str. 8). (1) I n d i v i d u a c i j a znači u p o j e d i n j a v a n j e i pretvaranje u vlastito Sopstvo, u k o l i k o p o d

individualnošću podrazumevamo svoju n a j ­

i n t i m n i j u , poslednju i neuporedivu j e d i n s t v e n o s t . Stoga bi se " i n d i v i d u ­ a c i j a " mogla prevesti i kao " p o s o p s t v e n j c " ili k a o " s a m o o s t v a r e n j e " . . . E g o i s t e n a z i v a m o " s e b i č n i m " , što sa p o j m o m Selbst, k a k o ga ovde t r e t i r a m , prirodno nema nikakve veze. Ali, nasuprot tome, s a m o o s t v a r e n j e j e , čini s e , u s u p r o t n o s t i s a s a m o o d r i c a n j e m . O v a j n e s p o r a z u m je sasvim opšte p r i r o d e , b u d u ć i da se između i n d i v i d u a ­ lizma i individuacije ne pravi dovoljna razlika. Individualizam je namerno isticanje i naglašavanje tobožnje specifičnosti, nasuprot kolektivnim obzirima i obavezama. Međutim, individuacija znači u p r a v o b o l j e i p o t p u n i j e i s p u n j a v a n j e kolektivnih odrednica č o v e k a , pri čemu dovoljno uvažavanje osobina individue doprinosi boljem soci­ j a l n o m uspehu nego k a d a j e p o s e b n o s t z a p o s t a v l j e n a ili č a k p o t i s n u t a . Jedinstvenost individue nc bi trebalo, naime, nikako posmatrati kao č u d n o v a t o s t n j e n e s u b s t a n c e ili n j e n i h k o m p o n e n a t a , nego mnogo p r e k a o s p e c i f i č n u m e š a v i n u ili g r a d u a l n u r a z l i k u p r i d i f e r e n c i r a n j u

144

f u n k c i j a i sposobnosti k o j e su s a m e po sebi u n i v e r z a l n e . S v a k o l j u d s k o lice ima nos, dva o k a itd., ali ovi univerzalni f a k l o r i su p r o m e n l j i v i , i ta v a r i j a b i l n o s t o m o g u ć a v a individualnu posebnost. I n d i v i d u a c i j a može stoga d a z n a č i n e k a k a v psihološki r a z v o j n i proces k o j i i s p u n j a v a d a t e i n d i v i d u a l n e o d r e d n i c e , d r u g i m r e c i m a , čoveka čini o d r e đ e n i m , p o j e d i n a č n i m bićem k o j e j e n e p o n o v l j i v o . T i m e o n n e p o s t a j e " s e b i č a n " u uobičajenom smislu, nego ispunjava samo svoju posebnost koja j e , kao što je rečeno, od individualizma daleko koliko nebo i zemlja. ( G W 7, § 266 f.) ( 2 ) K a o što j e r a d i i n d i v i d u a c i j e , o d n o s n o s a m o o s t v a r c n j a , n e m i n o v n o p r a v i t i razliku između toga k a k o čovek izgleda s a m o m sebi a k a k o d r u g i m a , to je p o t r e b n o da čovek b u d e svestan svog nevidljivog sistema odnosa sa nesvesnim, naime sa A n i m o m , k a k o bi se mogao razlučiti od n j e . Od nesvesnog č o v e k ne može da sc r a z l i k u j e . U vezi sa p e r s o n o m j e , r a z u m e sc, l a k o n e k o m e o b j a s n i t i da su č o v e k i n j e g o v a f u n k c i j a dve različite s t v a r i . M e đ u t i m , k a d a se radi o A n i m i , onda se t e š k o m o ž e p o v u ć i r a z l i k a , a p r o b l e m n a s t a j e z b o g toga što j e o n a n e v i d l j i v a . Č o v e k , štaviše, gaji č a k p r e d r a s u d u da sve što dolazi iznutra potiče od u r o đ e n e osnove b i ć a . " S n a ž a n č o v e k " će n a m možda p r i z n a t i d a j e u " p r i v a t n o m ž i v o t u " z a i s t a o p a s n o n e d i s c i p l i n o v a n , ali j e ( o njegovu slabost sa k o j o m se on u n e k u r u k u s o l i d a r i š e . Ta t e n d e n c i j a s a d r ž i , n a r a v n o , dco k u l t u r n o g nasleđa koji nije z a p o t e c n j i v a n j c . A k o on zna da njegova idealna p e r s o n a n i j e o d g o v o r n a ni za šta m a n j e od n j e g o v e idealne A n i m e , onda su njegovi ideali u z d r m a n i , svet p o s t a j e d v o z n a č a n , pa i on s a m p o s t a j e d v o z n a č a n . N j e g a s p o p a d a s u m n j a u d o b r o i , što j e j o š g o r e , u n j e g o v e d o b r e n a m e r e . A k o r a z m i s l i m o s a k o j i m j e s n a ž n i m i s t o r i j s k i m p r e t p o s t a v k a m a naša n a j i n t i m n i j a ideja povezana sa d o b r i m n a m e r a m a , onda ćemo shvatiti da jc u smislu našeg d o s a d a š n j e g pogleda na svet p r i j a t n i j e da o p t u ž i m o ličnu slabost, nego da u z d r m a m o ideale. (G\V 7, § 3 1 0 )

145

SENKA

U svom opisu i definiciji Senke, Jung prigodno polazi od opšteljudskih iskustava o tome kako nemamo samo dobre i svetle strane, nego i svoju Scnku. Pod tim se podrazumcvaju sve tamne karakterne crte i mračni aspekti ličnosti. To nisu samo sitne slabosti i manjak lepote, nego su to svi inferiorni delovi ličnosti, čiji se najniži slojevi gotovo i nc razlikuju od prirode nagona životinje (1). U Scnku se ubrajaju svi potisnuti, niže vredni i defektni delovi ličnosti koji su dotle nesvesno vladali i željno očekivali da budu integrisani u svest. To je težak moralni problem a ujedno i važan korak ka samospoznaji ( 2 ) . Osvešćivanje Senke nije samo važan zadatak u početnoj aktivnosti analitičke psihoterapije, nego je i životni zadatak svakog čoveka. Međutim, sopstveni delovi Senke često se projektuju na druge i na njima pogrešno suzbijaju. Stoga je osvešćenje Senke i povlačenje tih projekcija ozbiljan zadatak ( 3 ) . U svojim snovima često srećemo Senku u osobama istog pola, pri čemu žene sanjaju prostitutke ili slične likove a muškarci pijane skitnice, provalnike ili one koji su "autsajderi" u društvu. Ako te mračne strane bića ostanu neopažene ili ako se ne blokiraju radikalno, onda sc one m o g u o d v o j i t i od c e l i n e l i č n o s t i i postati autonomni k o m p l e k s i k o j i izazivaju neurozu ( 4 ) . Prilikom terapije se mora pokušati sa rešavanjem zaostalih afekata i sa njihovim integrisanjem u celovito doživljavanje. Pored individualne i lične Senke, postoji j o š arhetipska i transpersonalna Senka. Slike i primeri za to su Mefisto, kao Senka Geteovog Fausta ili Satana, kao Senka Hrista (up. Zlo).

146

(1) P o s t o j a n j e t a m n e s t r a n e u čoveku, k o j a se ne s a s t o j i možda s a m o od sitnih slabosti i m a n j k a v e l e p o t c , nego od u p r a v o d e m o n s k e d i n a m i k e , p r e d s t a v l j a n e š t o što j c s a m o p o sebi s t r a š n o . Č o v e k , k a o j e d i n k a , r e t k o k a d z n a n e š t o o t o m e . N j e m u , k a o p o j e d i n c u , izgleda n e v e r o v a t n o d a o n t r e b a b i l o gde ili n a b i l o k o j i n a č i n d a n a d m a š i s a m o g a s e b e . A k o ta n a i v n a bića postanu m a s a , onda će iz n j e n a s t a l i čudovište u d e l i r i j u m u , a svaki p o j e d i n a c s a m o je j o š n a j m a n j a ć e l i j a u telu m o n s t r u m a gde on više nc može ništa d r u g o da učini nego da u č e s t v u j e u o p i j e n o s t i k r v l j u m o n s t r u m a i č a k da ga p o d r ž a v a k o l i k o može. Zbog p o t a j n e slutnje o toj mogućnosti m r a č n e s t r a n e č o v e k a , ovoj se u s k r a ć u j e p r i z n a n j e . . . A c r n a s l u t n j a nc k a z u j e da mi nismo celoviti b e z t e n e g a t i v n e s t r a n e , d a i m a m o telo k o j e , k a o i s v a k o d r u g o t e l o , b e z u s l o v n o b a c a s v o j u S c n k u , a m i n e g i r a m o p o s t o j a n j e tog t e l a . M e đ u t i m , to telo je životinja sa a n i m a l n o m d u š o m , t j . to je živi sistem k o j i bez pogovoru sluša

nagon.

Ujedinjenje

sa

tom

Senkom

znači

p o v i n o v a n j c n a g o n u i poslušnost p r e m a čudovišnoj d i n a m i c i k o j a preli iz p o z a d i n e . Od toga n a s želi osloboditi a s k e t s k i m o r a l h r i š ć a n s t v a i, u p o z o r a v a j u ć i na o p a s n o s t , on želi da o s u j e t i ž i v o t i n j s k u p r i r o d u u č o v e k u u n j e n o j n a j d u b l j o j osnovi. ( G W 7, § 3 5 ) (2) Senka je m o r a l n i problem koji provocira celinu J a - l i č n o s l i , j e r niko ne bi bio u s t a n j u da ostvari S c n k u bez z n a t n o g a n g a ž o v a n j a m o r a l n e o d l u č n o s t i . Da li je pri toj r e a l i z a c i j i reč o p r i z n a v a n j u realnog p o s t o j a n j a m r a č n i h a s p e k a t a ličnosti? O v a j čin čini n e o p h o d n u osnovu sumospoznuje s v a k e v r s t e i stoga, po p r a v i l u , nailazi na z n a t a n otpor. A k o s a m o s p o z n a j a p r e d s t a v l j a p s i h o - t e r a p c u t s k u m e n i , onda ona znači n a p o r a n r a d k o j i sc može protegnuti na duži v r e m e n s k i p e r i o d . Detaljnije istraživanje tamnih karakternih crta koje for­ m i r a j u S e n k u , odnosno r a z n i h i n f e r i o r n o s t i , p o k a z u j e d a one p o s e d u j u emocionalnu

prirodu,

pripadaju

opsesivnoj

odnosno

izvesnu

autonomiju,

pa

ili, bolje,posesivnoj v r s t i . N a i m e ,

prema

tome

emocija nije

n i k a k v a d e b i l n o s t , nego s a m o z b i v a n j e k o j e snalazi č o v e k a . A f e k t i se, po pravilu, odigravaju na mestima n a j m a n j e prilagođenosti i ujedno o t k r i v a j u r a z l o g s m a n j e n e p r i l a g o đ e n o s t i , n a i m e izvesnu i n f e r i o r n o s t i p o s t o j a n j e izvesnog nižeg nivoa ličnosti. Na ovom d u b o k o m nivou i sa j e d v a k o n t r o l i s a n i m ili s a s v i m n e k o n t r o l i s a n i m e m o c i j a m a , č o v e k s c p o n a š a m a n j e ili v i š e k a o p r i m i t i v n e , k o j i n i j e s a m o n e v o l j n a ž r t v a

147

svojih a f e k a t a , nego uz to j o š p o s e d u j e z n a t n u n e s p o s o b n o s t m o r a l n o g r a s u đ i v a n j a . ( G W 9/17, § 14 f.) (3) A k o zamislimo nekog ko je dovoljno h r a b a r da povuče s v e k o l i k e p r o j e k c i j e s v o j i h i l u z i j a , o n d a ć e m o dobiti j e d i n k u k o j a j c s v e s n a p o s t o j a n j a z n a t n e Senke. T a k a v č o v e k sebi j e n a t o v a r i o n o v e p r o b l e m e i k o n f l i k t e . S a m j e sebi p o s t a v i o o z b i l j a n z a d a t a k , j e r s a d a nc može više da kaže da drugi čine ovo ili o n o , da nisu u p r a v u i da se p r o t i v njih

čovek mora

b o r i t i . On

živi u " k u ć i

samosvesti", u

u n u t r a š n j o j p r i b r a n o s t i . T a k a v čovek z n a šta je sve u svetu p o g r e š n o , pa i u sebi s a m o m , i k a d a n a u č i da se i z b o r i sa s o p s t v e n o m S c n k o m , o n d a j c u č i n i o n e š t o s t v a r n o z a svet. T a d a m u j e pošlo z a r u k o m d a odgovori b a r n a n a j m a n j i deo n e r e š e n i h , o g r o m n i h p i t a n j a našeg v r e m e n a . (GVV 1 1 , § 1 4 0 ) (4) I n f e r i o r n o , p a č a k i ono što j e z a o d b a c i v a n j e , p r i p a d a j u meni i d a j u mi b i ć e i telo, i to je moja Senku. K a k o mogu biti suštastven, a da nc b a c a m S c n k u ? I ono m r a č n o deo je m o j e cclokupnosti i, p o s t a j u ć i sveslan svoje S e n k e , ponovo dosežem do s e ć a n j a da sam čovek k a o i svi d r u g i .

U s v a k o m s l u č a j u , ovim

prećutnim

ponovnim

o t k r i v a n j e m sopstvene c c l o k u p n o s t i , u s p o s t a v l j e n o j e p r e đ a š n j c s t a n j e iz kojeg je proizašla neuroza, t j . razdvojeni kompleks. Prećutkivanjem se može produžiti i z o l a c i j a uz s a m o delimično p o b o l j š a n j e n a s t a l e štete. S v o j o m ispovešću, m e đ u t i m , ja se ponovo b a c a m u n a r u č j e č o v e č a n s t v a , oslobođen poroka moralnog progonstva. Metod katarze opravdava potpunu ispovest, i to ne s a m o i n t e l e k t u a l n o u t v r đ i v a n j e č i n j e n i č n o g s t a n j a p o m o ć u glave, nego i i z a z i v a n j e zaostalih a f c k a t a , k o n s t a t o v a n j c č i n j e n i č n o g s t a n j a uz p o m o ć s r c a . (G\V 1 6 , § 1 3 4 )

148

SERIJA SNOVA

Pod serijom snova pođrazumevamo snove koji se konti­ nuirano upisuju u "noćnik" (dnevnik snova). Osobito za vreme duže analize u psihoterapiji ili iz ličnih interesa, serija snova prikazuje unutrašnji razvojni proces za duži vremenski period. Kasnijim čitanjem snevač može da svesno posmatra i prati promene svojih priča iz snova i metamorfoze svojih slika iz sna. Od posebne koristi može biti i to da se dnevnik snova ispisuje samo na jednoj strani lista a da se na suprotnoj praznoj strani ustanove razne rubrike, u koje će se, na primer, unositi važni događaji u kontekstu sna. U sledeću rubriku mogu sc upisivati važne slike i simboli i porediti njihove transforma­ cije u drugim snovima. Dalje, trebalo bi beležiti i afekte, i osećanja, i primljene poruke. Prema mojim pozitivnim iskustvima sa grupama za samopomoć u radu sa snovima, mnogi su bili u stanju da na pomenuti način nauče da se ophode sa serijom snova. Sem toga, taj metod se u analitičkom radu na terapiji pokazuje kao višestruko koristan kako za ispitanika tako i za terapeuta. Po Jungu, serija snova je dragocena pomoć i kontrola, kako se p o j e d i n a č n i san ne bi tumačio p r o i z v o l j n o ili preopteretio s p e k u l a c i j a m a ( 1 ) . Na primeru serije snova sa često prisutnim motivom vode, on pokazuje kako simbolika vode ima u kolektivnom nesvesnom značenje kretanja energije i reke života ( 2 ) . (1) N e r a d o t u m a č i m j e d a n j e d i n i s a n , j e r s e p o j e d i n a č a n san može s a m o v o l j n o i n t e r p r e t i r a t i . O j e d n o m j e d i n o m snu mogu se postaviti sve m o g u ć e s p e k u l a c i j e , ali kad se u p o r e đ u j c s e r i j a od možda 20 ili 1 0 0 snova, onda se mogu zapaziti z a n i m l j i v e s t v a r i . Č o v e k gleda p r o c e s k o j i se iz noći u n o ć odvija u nesvesnom i k o n t i n u i t e t nesvesne

149

psihe k o j a se o d r ž a v a i danju i noću. V c r o v a t n o jc da mi uopšte uvek s a n j a m o i to t o k o m dana nc p a m t i m o s a m o zbog toga S t o j e svest isuviše b i s t r a . Ali n o ć u , u s t a n j u sniženja m e n t a l n o g nivoa, san se može p r o b i l i i poslati vidljiv. ( G W 1 8 , § 1 6 2 ) (2) U s e r i j i s n o v a , j e d n o g o d m o j i h p a c i j e n a t a , k o j a j e t r a j a l a više od dva m e s e c a , m o t i v vode j a v l j a o sc u 26 s n o v a . Po prvi put sc p o j a v i o k a o u d a r n i talas k o j i p r o v a l j u j e u k o p n o a u d r u g o m snu k a o pogled na m i r n o m o r e . U t r e ć e m snu s n e v a č jc na obali i gleda k a k o k i š a p a d a n a m o r e . Č e t v r t i san i n d i r e k t n o j c n a g o v e s l i o p u t o v a n j e p o m o r u , j e r s e p u t o v a n j e t i c a l o n e k e d a l e k e , s i r a n e z e m l j e . U petom reč jc o putu u A m e r i k u , u šestom sc v o d a izliva u neki b a z e n , u s e d m o m snu pogled p a d a na b e z g r a n i č n u m o r s k u površinu pri j u t a r n j e m r u m e n i l u , a u v r e m e o s m o g sna s n e v a č s e n a l a z i n a b r o d u . T o k o m devetog s n a on k r e ć e na put, u j e d n u daleku i divlju z e m l j u , u desetom je ponovo na b r o d u , u j e d a n a e s t o m p u t u j e r e k o m nizvodno. U 12. snu šeta duž p o t o k a , u 13. jc opet na p a r o b r o d u . Za v r e m e 14. sna č u j e glas k o j i v i č e : " T a m o vodi p u t ka m o r u , m o r a m o na m o r e . " U 15. snu se nalazi na b r o d u k o j i ide za A m e r i k u , u 16. jc opet na b r o d u , u 17. ide k o l i m a ka b r o d u , u 18. vrši a s t r o n o m s k a m e r c n j a na b r o d u . T o k o m 19. sna p u t u j e R a j n o m , u 2 0 . je na n e k o m m o r s k o m o s t r v u , u 2 1 . t a k o d e . U 2 2 . snu p u t u j e sa m a j k o m nizvodno r e k o m , u 2 3 . snu stoji na m o r s k o j o b a l i , u 2 4 . traži blago p o t o p l j e n o u m o r u . U 2 5 . snu otac mu priča o z e m l j i , o d a k l e dotiče voda i, k o n a č n o , u 2 6 . snu on se vozi niz malu reku k o j a se uliva u j e d n u v e ć u . Ovaj primer ilustrujc kontinuitet nesvesne teme i ujedno p o k a z u j e m e t o d s t a t i s t i č k o g u t v r đ i v a n j a takvih m o t i v a . N a i m e , više­ s t r u k i m u p o r e đ i v a n j i m a d o l a z i s c d o k o n s t a t a c i j e n a š t a taj v o đ e n i motiv zaista u k a z u j e . Iz takvih i sličnih serija proizlaze t u m a č e n j a m o t i v a . T a k o more z n a č i po p r a v i l u s t e c i š t e i i s h o d i š t e c e l o k u p n o g duševnog života, d a k l e t a k o z v a n o kolektivno nesvesno. T e k u ć a voda ima o t p r i l i k e z n a č e n j e r e k c života i p r o t o k a e n e r g i j e . U osnovi svih motiva su i d e j e o očiglednim p r e d s t a v a m a urhetipskogkaraktera, t j . s i m b o l i č n e p r a s l i k c , n a d k o j i m a s c l j u d s k i duh n a d g r a đ i v a o i d i f e r e n c i r a o . ( G W 1 6 , § 14 f.)

150

I

SIMBOL

Simboli su "transformatori energije" psihičkog događanja i duševnog doživljavanja čoveka. Za razumcvanje simbola od temeljnog značaja su sledeći aspekti i iskustva: slikovitost, psihodinamika, formiranje simbola, ocelotvorenje. 1. Slikovitost Simbol je "statična slika" koja u sebi sjedinjuje različite odlike bića. Za razliku od "pokretnih slika" (kao, na primer, u bioskopu, na televiziji ili u snu), kod simbola je bitan iskaz sažet u j e d n o j jedinoj slici (1). Slično drvetu koje pušta svoje korcnje u zemlju i krunu pušta da raste prema nebu, tako i simbol ujedno ima udela u svemu zemaljskom, materijalnom i dubokom i istovremeno pred­ stavlja pojavnu sliku nečeg "duhovnog i onostranog". Slika nešto odslikava za čoveka što ga trajno podseća na njegovo postojanje kao "slike B o ž j e " i/ili predstavlja suštinsko nastajanje evolucije. Slike naših snova, imaginacija i fantazija su odrazi psihičke energije. Stoga simboli u s v o j o j slikovitosti poseduju funkciju "transformatora energije". Slikovitost i psihodinamika stoje u izvesnom uzajamnom odnosu i stalno se uzajamno uslovljavaju. "Simboli su istovremeno izražajne i uticajne prirode, pri čemu izražavaju slikovito unutarpsihičko zbivanje, s j e d n e strane, i to na zbivanje utiču svojim čulnim sadržajem i bujicu psihičkog protoka dalje podgonc, i to pošto su postali slike i svog otelovljcnja u slici, s druge strane" (J. Jakobi, Die Psychologie von C. G. Jung, VValter, str. 144). 2. P s i h o d i n a m i k a Pod psihodinamikom pođrazumevamo u psihoanalizi pokre­ tačke snage duše i skrivene pobude srca. Slike odslikavaju unutrašnju 151

stvarnost i preko dotad nepoznatih strana naše ličnosti uključuju nas u sliku. Kroz naše dubine one nas vode u "pletionicu" našeg sveta slika. Seksualnost, duboki duhovni interesi čoveka, njegova vera i emocionalnost, čine bitne pokretačke snage psihodinamike. S p e c i f i č n i aspekt numinoznost. Nju verujući s v e t o m p r i č e š ć u ili pred pomazanje (bolesnika) ili numinoznost.

psihodinamike simbola j e s t e njegova hrišćanin doživljava pri euharistiji, pri raspetim Hristom. I p o s l e d n j c m i r o druge liturgijske radnje, sadrže takvu

Duhovne i duševne pokretačke snage imaju svoje poreklo i izvorište u arhetipovima, odnosno u osnovnim arhetipskim pozi­ cijama života. Arhetipovi, kao faktori uređivanja, poseduju značenjsko j e z g r o k o j e akumulira energiju, iz kojeg proizlazi psihodinamika. 3. F o r m i r a n j e simbola Ljudskoj psihi je imanentna sposobnost formiranja simbola. Ta funkcija važan je izraz zdravog i normalnog duševnog života, budući da simboli sna prilikom neprestanog procesa individuacije i samoostvarenja postavljaju u sliku čoveka preko njegove vlastite slike Sopstva. Živi simbol predstavlja suštastveni deo našeg nesvesnog duševnog života i povezuje nas sa dubljim pobudama naše duše i ličnosti (2). S p o s o b n o s t č o v e k a za stvaranje simbola je n a r o č i t o u terapeutskom smislu od temeljnog značaja. Neurotska disocijacija čoveka i brojne suprotnosti u ljudskom doživljavanju, mogu se prevazići ne samo voljom, nego i pomoću simbola. Stoga je važno povesti računa o snovima i o njihovoj aktivnosti, j e r duša u snovima neprekidno proizvodi simbole i pri tom "sakuplja" bolesne suprotno­ sti na gomilu i imobiliše ih.

4. Ocelotvorenje Terapeutska funkcija simbola služi, konačno, ocelotvorenju ličnosti. To je opšteljudski nalog našeg života i daleko prevazilazi

152

lekarsko i psihoterapeutsko područje. Ovo ostvarenje cclog čoveka, neprekidni proces individuacije, predstavlja put i putovanje ka nekom dalekom cilju. Ocelotvorenje se podstičc arhetipskim slikama i simbolima koji povezuju svest i Ego sa Sopstvom. To mogu biti posebni simboli U obliku kruga ili četvorougla sa centralnom tačkom, tzv. mandale, ili osobe koje su ostvarile celovit život (na primer, Mristos, Buda ili boginje). Dalje, u ocelotvorenje se ubraja i to da čovek nauči da živi sa sve četiri tipološke orijentacionc funkcije (mišljenje, osećanje, oset, intuicija) i da pri tom razvija i integriše posebno svoje potisnute strane, takozvane f u n k c i j e m a n j e vrednosti ( 3 ) . O c e l o t v o r c n j u doprinosi posebno socijalni aspekt živih simbola, pri čemu oni povezuju neku veću grupu ljudi. Ukoliko je neki simbol autentičniji, "materijalniji" i "shvatljiviji", utoliko jc univerzalnije i kolektivnije njegovo dejstvo. Ukoliko je simbol apstraktniji, diferenciraniji i specifičniji, utoliko više on dobija na jedinstvenosti i specifičnosti i time istovremeno gubi svoje univerzalno značenje. (1) Simbol. P o j a m s i m b o l a , po m o m s h v a t a n j u , r a z l i k u j e se od pojma

o b i č n o g znaku.

Simbolično z n a č e n j e

i semioličko z n a č e n j e

su

sasvim različite stvari... Na p r i m e r , s t a r i o b i č a j da sc p r i l i k o m p r o d a j e nekog zemljišta p r e d a j e komad zelenog busena, može se vulgarno o z n a č i t i k a o " s i m b o l i č a n " , ali j e p o s v o j o j p r i r o d i sasvim s e m i o t i č a n . K o m a d zelenog b u s e n a je znak stavljen na čitavo z e m l j i š t e . L e t e ć i t o č a k na odelu železničkog činovnika n i j e n i k a k a v simbol železnice, nego z n a k koji obeležava pripadnost železničkom preduzeću. Simbol, međutim, u v e k p r e t p o s t a v l j a d a j e o d a b r a n i i z r a z n a j b o l j a m o g u ć a o z n a k a ili f o r m u l a z a r e l a t i v n o n e p o z n a t o s l a n j e s t v a r i , ali č i j e s c p o s t o j a n j e p r i z n a j e ili z a h t e v a . A k o s e , d a k l e , l o č a k s a k r i l i m a n a u n i f o r m i ž e l e z n i č k o g č i n o v n i k a o b j a š n j a v a k a o s i m b o l , onda bi se time reklo da t a j č o v e k i m a posla sa n e č i m n e p o z n a t i m , k o j e se ne može d r u g a č i j e ili b o l j e izrazili nego letećim t o č k o m . ( G W 6, § 8 9 4 ) (2) Živi simbol f o r m u l i š e suštinski nesvestan đco, i što jc taj deo o p š l i j e r a š i r e n , to je opštiji i u l i c a j s i m b o l a , j e r u s v a k o m d o d i r u j e srodnu ž i c u . K a k o je s i m b o l , s j e d n e s t r a n e , n a j b o l j e m o g u ć n i i za datu

153

epohu nenadmašni izraz za j o š nepoznato, to on m o r a proizlaziti iz onoga što je p o n a j v i š e i z d i f e r e n c i r a n o i n a j k o m p l i k o v a n i j c u s a v r e m e n o j d u h o v n o j a t m o s f e r i . A l i k a k o živi s i m b o l , s d r u g e s t r a n e , m o r a d a o b u h v a t i ono što j e s r o d n o n e k o j većoj grupi ljudi d a b i n a n j u m o g a o u o p š t e d a u t i č e , t o o n m o r a d a z a h v a t a u p r a v o o n o što m o ž e b i t i z a j e d n i č k o v e ć o j grupi l j u d i . T o n i k a k d a n c m o ž e bili ono što j e m a k s i m a l n o i z d i f e r e n c i r a n o i v r l o teško d o s t u p n o , j e r to doseže i shvata s a m o m a l i b r o j l j u d i , n e g o t o m o r a biti n e š t o t o l i k o p r i m i t i v n o d a n j e g o v o š i r o k o p r i s u s t v o b u d e van s v a k e s u m n j e . S a m o ako simbol t o o b u h v a t a i izražava n a j b o l j i m mogućim izrazom, onda on poseduje širok u t i c a j . U t o m e sc s a s t o j i snažni i u isto v r e m e spasonosni u t i c a j n e k o g živog d r u š t v e n o g s i m b o l a . (G\V 6, § 9 0 1 ) (3) S i m b o l j e u v e k tvorevina v e o m a k o m p l e k s n e p r i r o d e , j e r se f o r m i r a od p o d a t a k a svih p s i h i č k i h f u n k c i j a . Z b o g toga on n i j e ni r a c i o n a l n e n i i r a c i o n a l n e p r i r o d e . O n , doduše, i m a j e d n u s t r a n u k o j a sc odaziva r a z u m u , ali i onu stranu k o j a je r a z u m u n e p r i s t u p a č n a , pošto se s a s t o j i ne s a m o od p o d a t a k a r a c i o n a l n e p r i r o d e , n e g o i od i r a c i o ­ nalnih p o d a t a k a čistog s p o l j a š n j e g i u n u t r a š n j e g o p a ž a n j a . B o g a t s t v o n a s l u ć i v a n j a i o b i l j e z n a č e n j a simbola z a h t e v a j u ne s a m o m i š l j e n j e nego i o s e ć a n j c , a n j e g o v a p o s e b n a s l i k o v i t o s t , a k o je u o b l i č e n a u č u l n u f o r m u , izaziva ne s a m o oset, nego i i n t u i c i j u . Živi s i m b o l nc može se o s t v a r i t i u o t u p e l o m i s l a b o r a z v i j e n o m d u h u , j e r ć e s e t a k a v duh zadovoljiti s i m b o l o m k o j i već postoji, k a k v o g mu p r u ž a t r a d i c i o n a l n o postojeće stanje. ( G W 6, § 903)

SIMBOLI SNA

S i m b o l i sna izraz su s i m b o l o t v o r n c f u n k c i j e psihe. U simbolima sna odigrava se spajanje psihičke energije sa likovima iz slika i radnjama u snovima. Afekti, emocije, i osećanja prevode se pomoću simbola sna u svest i time postaju pristupačni za razjašnjenje

154

i obradu. Ovu simbolotvornu funkciju psihe Jung jc zbog prevođenja psihičke energije iz nesvesnog u svest nazvao i "transcendcntnom funkcijom". To Jungu, simbolotvorna funkcija snova nc služi samo za p r e v o đ e n j e životne e n e r g i j e iz n e s v e s n o g u svest i time za omogućavanje razvoja i rasta ličnosti, nego nas ona ujedno povezuje sa našim porcklom i sa istorijom razvoja čovečanstva. Stoga u simbolima sna nisu samo sačuvana individualna životna iskustva, nego često i saznanja iz istorije čovečanstva, pohranjena u kolek­ tivnom nesvesnom (1). Dok simboli sna iz ove oblasti i arhetipski simboli imaju srazmerno postojano z n a č e n j e , kod individualne simbolike sna bezuslovno bi trebalo voditi računa o stanju svesti snevača i n j e g o v i m iskustvima k o j a su doprinela s p e c i f i č n o m oblikovanju lične simbolike snova (2). 0 višestrukoj funkciji simbola sna II. Dikman daje sledeći rezime: 1. S i m b o l sna je nosilac značenja k o j e spontano nastaje u nesvesnom i koje optimalno izražava relativno nepoznat sadržaj. On prenosi nevidljivi, instinktivni svet nagona u očiglednu sliku. On sc može približiti svesti, naslutiti u svom smislu i delimično integrisati u Ja. Ako se u svom značenju potpuno obuhvati i asimiluje, onda kao živi simbol postaje suvišan, gubi svoj karakter simbola i prelazi u znak, u alegoriju ili u određeni sadržaj svesti. 2. Simbol sna je transformator psihičke energije, kojim sc libido iz jedne oblasti doživljavanja prevodi u drugu. 3. On poseduje sintetičku funkciju, budući da može da u jednoj slici objedini nespojive suprotnosti i tako odnos suprotnosti između svesti i nesvesnog dovede do sinteze. 4. On dovodi do žive veze između Ja i nesvesnog, ako ga svest prihvata. Iz sposobnosti psihe da obrazuje simbole integrisanjem nesvesnih sadržaja u svest, nastaje transcendentna funkcija koja dovodi u vezu protivrečne suprotnosti potreba S o p s t v a i E g a . (Psvchologie des 20. Jh., Kindlcr, tom III, 2, str. 8 7 1 )

155

(1) S i m b o l o t v o r n a f u n k c i j a n a š i h s n o v a j e p o k u š a j d a s e p r v o b i t n i duh čoveka dovede u " n a p r e d n u , " d i f e r e n c i r a n u svest gde on n i k a d a r a n i j e n i j e o b i t a v a o , zbog čega n i k a d a i nije mogao da sc podvrgne kritičkom samoposmatranju. J e r u davnoprošlim vremenima cela l j u d s k a ličnost s a s t o j a l a sc iz tog p r v o b i t n o g d u h a . K a d a sc razvila svest, svesni duh je izgubio k o n t a k t sa j e d n i m delom p r i m i t i v n e psihičke e n e r g i j e . A svesni duh n i k a d a n i j e p o z n a v a o p r v o b i t n i duh, j e r je on o d b a č e n p r i l i k o m r a z v o j a njegove v e o m a d i f e r e n c i r a n e svesti, k o j a b i ga j e d i n o mogla p r e p o z n a t i . V e r o v a t n o j e ono što n a z i v a m o nesvesnim sačuvalo p r i m i t i v n e odlike k o j e su činile s a s t a v n i deo p r v o b i t n o g d u h a . S i m b o l i sna s t a l n o u s p o s t a v l j a j u odnose sa ovim o b e l e ž j i m a k a o da to nesvesno p o k u š a v a da ponovo p o v r a t i sve ono čega se duh oslobodio tokom svog r a z v o j a i l u z i j e , f a n t a z i j e , a r h a i č n i n a č i n m i š l j e n j a , osnovne i n s t i n k t e itd. (Der Mensch

umi seine Symbule,

str.

98).

( 2 ) K a o što j c z a t u m a č e n j e s n o v a p o t r e b n o p r e c i z n o p o ­ z n a v a n j e d o t i č n o g s t a n j a s v e s t i , isto t a k o j e v a ž n o d a s c u p o g l e d u s i m b o l i k e sna uzmu u o b z i r filozofska, religiozna i m o r a l n a u v e r e n j a s v e s t i . P r a k t i č n o j e m n o g o p r e p o r u č l j i v i j e d a s e s i m b o l i k a snova n e p o s m a t r a s e m i o t i č k i , t j . ne kao z n a k ili s i m p t o m p o s t o j a n o g k a r a k t e r a , nego k a o s t v a r a n s i m b o l , t j . k a o i z r a z s a d r ž a j a k o j i u svesti j o š n i j e spoznan i p o j m o v n o f o r m u l i s a n i uz to k a o relativan p r e m a dotičnom s t a n j u svesti. K a ž e m k a k o jvpruhlično p r e p o r u č j i v o da se t a k o postupi, j e r t e o r i j s k i g l e d a n o , p o s t o j e r e l a t i v n o u s t a l j e n i s i m b o l i , pri č i j e m s c t u m a č e n j u čovek najstrožije mora čuvati njihovog povezivanja sa s a d r ž a j n o p o z n a t i m i p o j m o v n o f o r m u l i s a n i m s t v a r i m a . K a d ne bi bilo takvih relativno ustaljenih simbola, to se onda ne bi moglo ništa z a k l j u č i t i o s t r u k t u r i nesvesnog, j e r onda ne bi p o s t o j a l o ništa što bi sc n e k a k o dalo z a d r ž a t i i o z n a č i t i . ( G W 1 6 , § 3 3 9 )

156

SIMPTOM Dubinska psihologija pod simptomom shvata pojavu bolesti k o j a se sastoji od m n o g o b r o j n i h psihoneurotskih komponenata, duševnih povreda i blokada u psihičkom razvoju. Pretpostavlja sc da simptom predstavlja privremeno kompromisno rešenje između svesti i nesvesnog, između nagonskih potreba i duhovno-duševnih interesa. Neobično je važno razumevanje simbolične poruke koja se izražava u simptomima. Dok je psihoterapija ranije započinjala sa "suzbi­ j a n j e m " simptoma (kao što se dešava u širokim oblastima medicine), danas je reč o analizi simptoma a prvenstveno o obradi i razumevanju celokupnog čoveka (1). Psihoneurotski simptomi nastaju od kompleksa u nesve­ snom sa n a g l a š e n i m e m o c i o n a l n i m n a b o j e m ( 2 ) . Pošto su se određena duševna energetska polja odvojila od celine ličnosti i započela svoj sopstveni život, to ona mogu u telu izazvati duševno uslovljene funkcionalne smetnje koje se drugim recima označavaju kao psihosomatske smetnje ili kao neuroze ( 3 ) . Simptomi se tada razrešavaju sami od sebe kada se njima izraženi konflikti učine svesnim i budu prerađeni. Dalje, tu spada i "nova raspodela" psihičke energije, k o j a je dotle bila zarobljena i ukroćena u neurotskim kompleksima i simptomima. Za uspostavljanje psihičke ravnoteže i unutrašnje izbalansiranosti, simboli su od velikog značaja. Simboli sc na opšte razumljiv način mogu označiti kao "transformatori energije", pomoću kojih se ranije u simptomima zarobljena psihička energija sada integriše u život. Ovaj težak i bolan put od simptoma ka simbolu suštinski je korak u terapiji.

157

(1) A k o se b o l j e pogleda, onda se shvata da je možda po sebi a p s u r d n i lek bio b a š ono p r a v o , i to ne kod ove n e u r o z e , nego kod ovog čoveka, d o k bi k o d n e k o g d r u g o g č o v e k a bilo sasvim o b r n u t o . I opšla m e d i c i n a zna izvesno da nc p o s t o j e s a m o bolesti n e g o i bolesni l j u d i , ali p s i h o t e r a p i j a z n a , pre svega, ili bi b a r već odavno m o r a l a znati, da n j e n o b j e k t n i j e f i k c i j a n e u r o z e , nego p o r e m e ć e n a celovitost jednog č o v e k a . O n a jc izvesno i p o k u š a l a da tzv. neurozu t a k o leci k a o iilcus eruris, gde j c z a l e č c n j e p o t p u n o i r e l e v a n t n o d a l i j c p a c i j e n t k i n j a bila m i l j e n i c a o c a , k a t o l k i n j a , r e f o r m i s t k i n j a ili nešto t r e ć e , da li sc udala za s t a r i j e g ili mlađeg m u š k a r c a itd. P s i h o t e r a p i j a j c t a k o đ e pečela s a s u z b i j a n j e m s i m p t o m a k a o što t o č i n i m e d i c i n a u o p š t e . U p r k o s n j e n e n e o s p o r n e mladosti kao naučnog metoda, ona je ipak toliko stara kao veština l e č e n j a u o p š t e i s t a l n o j c , s v e s n o ili n e s v e s n o , a f i r m i s a l a n a j m a n j e polovinu polja medicine. S v o j f a k t i č k i n a p r e d a k ona je s v a k a k o o s t v a r i l a t e k t o k o m p o s l e d n j i h 5 0 g o d i n a i p r i tom s c z b o g p o l r c b c s p e c i j a l i z a c i j e o g r a n i č i l a n a uže p o d r u č j e p s i h o n e u r o z e . O n a j e ovde relativno b r z o uvidela da jc s u z b i j a n j e s i m p t o m a ili analiza s i m p t o m a , k a k o sc to d a n a s zove, bilo s a m o polovina stvari i da j e , štaviše, reč o t r e t m a n u c e l o k u p n o g duševnog života č o v e k a . (G\V 16, § 199) (2) Svi nesvesni s a d r ž a j i koji se pragu svesti bilo p r i b l i ž a v a j u odozdo ili su s a m o m a l o ispod n j e g a , i m a j u o b i č a j da d e b i j u na svest. Ova dejstva su neophodno posredna, j e r se sadržaj kao takav nc p o j a v l j u j e u svesti. N a j v e ć i b r o j tzv. promašaju svesti svodi sc na t a k v e s m e t n j e , b a š na sve tzv. neurotične simptome, k o j i su u k u p n o uzev ( k a k o to k a ž e m e d i c i n a ) psihogene p r i r o d e (izuzeci su tzv. šokovi k o j i n a s t a j u e k s p l o z i j o m b o m b e i t d . ) . N a j b l a ž e f o r m e neuroze su o m a š k e svesti, na primer, l a p s u s , iznenadno z a b o r a v l j a n j e i m e n a i p o d a t a k a , n e o č e k i v a n e n e s p r e t n o s t i sa p o v r e d a m a i sličnim p o s l e d i c a m a , n e s p o r a z u m i i tzv. h a l u c i n a c i j e u s e ć a n j u ( k a d a čovek s m a t r a da je tako r e k a o ili postupio), p o g r e š n a s h v a t a n j a o o n o m e što jc čuo i p r o č i t a o . ( G W 16, § 1 2 6 ) ( 3 ) Neurotičar ima

u

sebi dušu

detetu

koje

teško

podnosi

s a m o v o l j n a o g r a n i č e n j a , čiji s m i s a o n e vidi. O n sc, d o d u š e , t r u d i n a u s v a j a n j u m o r a l a , ali t i m e z a p a d a u d u b o k i r a s e e p i nejedinslvo sa samim sobom, želi da sc potčini, s j e d n e s t r a n e , i da sc oslobodi, s d r u g e s t r a n e , a ta b o r b a se zove n e u r o z a . Da jc t a j k o n f l i k t j a s n o svestan u svim n j e g o v i m s e g m e n t i m a , onda iz n j e g a , p r i r o d n o , ne bi proizlazili

158

n e u r o t i č n i s i m p t o m i . O n i n a s t a j u s a m o onda k a d a č o v e k n e može d a s a g l e d a d r u g u s t r a n u svog bića i hitnost n j e n i h p r o b l e m a . S a m o pod tim uslovom p o j a v l j u j e se s i m p t o m k o j i onda pomaže n e p r i z n a t o j strani duše da dođe do i z r a ž a j a . T i m e simptom postaje indirektni izraz n e s h v a ć e n i h ž e l j a k o j e , p o s t a j u ć i svesne, dolaze u žestok s u k o b sa našim m o r a l n i m n a z o r i m a . K a o što j e već r e č e n o , t a t a m n a s t r a n a duše i z m i č e svesnoj k o n t r o l i , pa b o l e s n i k stoga ne može da sa n j o m r a z g o v a r a , da j e k o r i g u j e , d a s e s a t i m p o m i r i ili d a o d u s t a n e o d n j e , j e r o n u s t v a r n o s t i ne poseduje b a š n i k a k v o nesvesno b u đ e n j e n a g o n a . Oni su, š t a v i š e , p o t i s n u t i i z h i j e r a r h i j e s v e s n e d u š e , p o s t a l i s u autonomni kompleksi k o j i s e u z v e l i k e o t p o r e m o g u p u t e m a n a l i z e n e s v e s n o g a p o n o v o p o t č i n i t i . ( G W 7 , str. 2 8 9 )

S1NHRONICITET

Pomoću pojma sinhroniciteta Jung opisuje sadržajan vre­ menski splet dva događaja ili jednog unutrašnjeg i jednog spoljašnjeg, a da oni ne stoje u uzajamnoj kauzalnoj zavisnosti. U ovoj posebnoj vrsti istovremenosti odvijanja događaja od posebnog značaja jc njihova sadržajna ili "smisaona koincidencija", piše Jung. ( 1 ) . On razlikuje tri kategorije koincidencije: (a) sadržajan splet psihičkog stanja sa objektivnim, spoljašnjim događajem, (b) sadržajan splet psihičkog iskustva u obliku arhetipskog sna u vezi sa prostorno udaljenim zbivanjima i (c) sadržajan sticaj psihičkog stanja i budućeg događaja (proročanski ili istiniti snovi) (2). Naposletku, Jung primenjuje pojam sinhroniciteta radi tumačenja vremenskog i sadržajnog paralelizma psihičkih i psiho­ fizičkih događaja i time sugerira istraživanje nerešenih problema psihosomatike pod ovim aspektom. Pri tome je reč o istovremenim relacijama tela i duše, pri čemu se psihički procesi somatizuju u telu

159

i tako izazivaju smetnje na telesnim funkcijama, i obratno, somatski procesi bolesti teku kao psihički procesi i dovode do određenih psihopatoloških fenomena. Prelazeći to područje, Jung naposletku smatra da su materija i psiha dva različita aspekta jedne te iste stvari. U vezi sa tim govori se i o izvesnom "psihoidnom" faktoru u oblasti n e s v e s n o g arhetipa. Psihoidan znači " s l i č a n d u š i " i predstavlja p o k u š a j o p i s i v a n j a n e o č i g l e d n i h dubinskih s l o j e v a k o l e k t i v n o nesvesnog k o j i , k a k o izgleda, bivaju podstaknuti sinhronističkim fenomenima. (1) Žel i m d a V a m n a j p r e n a z n a č i m one č i n j e n i c e k o j e t r e b a o b u h v a t i t i u k r a t k o p o j m o m s i n h r o n i c i t e t a . P r e m a s v o j o j doslovnosti, o v a j t e r m i n i m a n e k e veze s a v r e m e n o m , o d n o s n o s a n e k o m v r s t o m istovremenosli.

U m c s t o tog p o j m a

m o ž e m o se poslužiti

i pojmom

sadržajne koncidencije dva ili više d o g a đ a j a , pri čemu je r e č o n e č e m u drugačijem od slučajne verovatnosti. Slučajno je statistički, tj. verovatan splet d o g a đ a j a , k a o što su, na primer, poznati " d v o s t r u k i s l u č a j e v i " u b o l n i c a m a . T a k v a sistematizacija može iskazati više i mnogo č l a n o v a a da p r i t o m ne iskoči iz o k v i r a v e r o v a t n o g i r a c i o n a l n o m o g u ć e g . T a k o sc može desiti da se n e k o m e s l u č a j n o s k r e n e p a ž n j a na b r o j njegove t r a m v a j s k e k a r t e . Došavši kući, njemu sc neko j a v l j a telefonom i navodi mu isti b r o j . U v c č e on k u p u j e ulaznicu za pozorište k o j a opet i m a isti b r o j . T r i d o g a đ a j a f o r m i r a j u s l u č a j n u g r u p u k o j a se, d o d u š e , n c d o g a đ a č e s t o , ali j e zbog u č e s t a l o s t i s v a k o g n j e n o g č l a n a sasvim izvan o k v i r a v e r o v a t n o ć e . ( G W 8, § 9 5 9 ) (2) a) K o i n c i d e n c i j a psihičkog stanja p o s m a t r a č a sa isto­ vremenim, objektivnim, spoljnim događajem, koji odgovara psihičkom stanju bez s a d r ž a j a , ne može sc zamislili, pri čemu postoji vidljiva k a u z a l n a veza između psihičkog s t a n j a i s p o l j a š n j e g d o g a đ a j a i i m a j u ć i u vidu p o m e n u t u psihičku relativnost p r o s t o r a i v r e m e n a . b) Koincidencija jednog psihičkog stanja sa odgovarajućim ( m a n j e ili više i s t o v r e m e n i m ) s p o l j n i m d o g a đ a j e m k o j i se o d v i j a izvan p o d r u č j a opažanja p o s m a t r a č a , dakle prostorno distanciran, i tek se n a k n a d n o može v e r i f i k o v a t i .

160

i

c) Koincidencija j e d n o g psihičkog stanja sa odgovarajućim, još nepostojećim, budućim događajem sa vremenskom distancom koji se t a k o đ e može tek n a k n a d n o verifikovnti. U s l u č a j e v i m a pod b) i c) k o i n c i d i r a j u ć i d o g a đ a j i j o š nisu u p o d r u č j u o p a ž a n j a p o s m a t r a č a , nego s u u t o l i k o v r e m e n s k i u n a p r e d p o s t a v l j e n i t a k o da se tek n a k n a d n o mogu verifikovnti. Iz tog razloga t a k v e d o g a đ a j e o z n a č a v a m k a o sinhronističke, što n c t r e b a b r k a t i s a sinhronim. ( G W 8, § 9 7 4 f.)

SLIKA

U smislu j u n g o v s k e dubinske psihologije slika čini - u obliku snova, imaginacija i fantazija - temeljnu formu odnosa između svesnog subjekta i inače nepristupačnih dubina nesvesnog. Duša prenosi u slikama psihodinamiku nesvesnog u svest. Duša stvara slike i simbole i ona sama je slika. U njena mnogostruka dejstva posebno se ubrajaju ona koja imaju zapažen značaj za subjektivno zdravlje i za occlovljenjc osobe. Dalje, u oblasti psihoterapije trebalo bi naglasiti terapcutsku funkciju slika i simbola. Prema novijim istraživanjima se smatra da slike i snaga predstava imaju posebno dejstvo na imunološki sistem čoveka. Time Jungovo vrednovanje simbolotvorne funkcije psihe dobija značaj i u medicini. Slike i simboli su izvorniji i višeslojniji od jezika i stoga čine važnu osnovu ljudske komunikacije. Svi ljudi crpu svoje bitne poruke iz izvora kolektivnog nesvesnog, u kojem svi imaju udela. Stoga Jung đefiniše osnovnu konstituciju psihe kao " n i z slika u najširem smislu... kao očiglednost životnih delatnosti izraženih u slikama". Psihoanalitički posmatrano, slike moraju iz tog razloga da se definišu višedimenzionalno. U beskonačni niz slika duše ubrajaju

161

se ne samo naše individualne fantazije i snovi, nego i neprolazne slikovne predstave iz b a j k i , mitova i slike božanstava iz religija. P o s e b n u funkciju slika ima u n e s v e s n o j delatnosti mašte i m n o ­ g o s t r u k i m p r i z o r i m a i z m a š t e , j e r ona p r e d s t a v l j a u n u t r a š n j u stvarnost i može da ima pozitivna i/ili negativna dejstva na svest i na celokupan život jedinke ( 1 ) . Putem tih slika dobijamo uvid u svoju sadašnju svesnu i ujedno nesvesnu unutrašnju situaciju. Ukupna sadašnja situacija koncentriše se u slici, slično kao što kod simbola mnogostruki utisci i iskustva izgledaju kao da su izdignuti i spojeni. Zahvaljujući spletu određenih okolnosti (konstelacija), u duši se u j e d n o m neprekidnom procesu rađaju s l i k e , kao o g l e d a l o i izraz svesne i nesvesne situacije koja se u ispravnom tumačenju mora poštovati ( 2 ) . Naša svest veoma zavisi od toga da li imamo uvid u svoju ukupnu situaciju. (1) K a d a u ovom r a d u g o v o r i m o slici, onda t i m e nc m i s l i m na p s i h i č k o o d s l i k a v a n j e s p o l j n o g o b j e k t a , već na s h v a t a n j e k o j e potiče o d p o e t s k e u p o t r e b e j e z i k a , n a i m e n a sliku miišle,

k o j a sc s a m o

i n d i r e k t n o odnosi na o p a ž a n j e s p o l j n j e g o b j e k t a . O v a slika više počiva na nesvesnoj aktivnosti m a š t e i kao njen p r o d u k t , ona se svesti p r i k a z u j e m a n j e ili više s t r a n o m , kao u vidu kakve vizije ili h a l u c i n a c i j e , ali b e z i s p o l j a v a n j a p a t o l o š k o g k a r a k t e r a o v a k v i h p o j a v a , t j . b e z p r i p a d n o s t i m a k a k v o j k l i n i č k o j slici b o l e s t i . S l i k a n o s i p s i h o l o š k i k a r a k t e r k a k v e predstave iz m a š t e , a n i k a d a n e m a k v a z i r c a l a n k a r a k t e r h a l u c i n a c i j e , t j . ona n i k a d a ne stoji umesto stvarnosti i uvek se r a z l i k u j e od čulne stvarnosti kao " u n u t a r n j a " slika. Po pravilu, njoj čak nedostaje svaka p r o j e k c i j a u prostoru, mada u izuzetnim slučajevima može č a k da se u izvesnoj m e r i p o j a v i i iz s p o l j a š n j e g sveta. O v a j n a č i n p o j a v l j i v a n j a o z n a č a v a sc arhaičnim, a k o n i j e u p r v o m redu p a t o l o š k e p r i r o d e , ali mu to ni u k o m s l u č a j u ne oduzima k a r a k t e r a r h a i č n o s t i . Na p r i m i t i v n o m nivou, t j . u m e n t a l i t e t u p r i m i t i v n o g , u n u t r a š n j a slika se l a k o p r e n o s i u p r o s t o r k a o v i z i j a ili k a o h a l u c i n a c i j a čula s l u h a , a da ne p o s e d u j e p a t o l o š k a s v o j s t v a . ( G W 6, § 7 5 9 ) ( 2 ) I a k o slici, p o p r a v i l u , n e p r i p a d a n i k a k a v k a r a k t e r s t v a ­ rnosti, i p a k j o j sc p r e m a p r i l i k a m a , može p r i d a t i veći z n a č a j za duševno

162

doživljavanje,

t j . v e l i k a psihološku vrednost, k o j a

predstavlja "unu­

t r a š n j u " s t v a r n o s t , k o j a u d a t o m s l u č a j u prevazilazi psihološki z n a č a j " s p o l j a š n j e " s t v a r n o s t i . U tom s l u č a j u j e d i n k a s c n c o r i j e n t i š c p r e m a p r i l a g o đ i v a n j u stvarnosti, nego prema prilagođavanju u n u t r a š n j i m zahtevima. U n u t r a š n j a slika jc kompleksna veličina, sazdana od m a t e ­ r i j a l a n a j r a z l i č i t i j e v r s t e i p o r e k l a . I p a k , lo n i j e n i k a k a v k o n g l o m e r a t , već k o m p a k t a n proizvod k o j i i m a svoj vlastiti i s a m o s t a l n i smisao. S l i k a p r e d s t a v l j a k o n c e n t r i s a n i izruz celokupne psihičke situacije,

a

ne s a m o

ili p r e t e ž n o i z r a z o b i č n i h n e s v e s n i h s a d r ž a j a . S l i k a j e , d o d u š e , i z r a z nesvesnih s a d r ž a j a , ali nc svih s a d r ž a j a uopšte, nego s a m o onih za k o j e p o s t o j i t r e n u t n a k o n s t e l a c i j a . O v a k o n s t e l a c i j a proističe, s j e d n e s t r a n e , iz sopstvene aktivnosti nesvesnog, a s d r u g e s t r a n e iz t r e n u t n o g s t a n j a svesti, k o j e u v e k p a r a l e l n o podstičc i a k t i v n o s t p r i p a d a j u ć i h s u b l i m i n a l n i h m a t e r i j a l a , dok u s p o r a v a one k o j i j o j n c p r i p a d a j u . P r e m a t o m e , slika je i z r a z i nesvesne i svesne t r e n u t n e s i t u a c i j e . T u m a č e n j e n j e n o g smisla nc može, dakle, polazili ni samo od svesnog ni samo od nesvesnog, nego od njihovih u z a j a m n i h odnosa. (G\V 6, § 7 6 0 )

SLIKA GOSPODNJA

Drugačije od teologa i mnogih hrišćana, Jung govori nc o Bogu, nego o slici Gospodnjoj i time želi da jasno istakne da sve ono što se govori o B o g u predstavlja ljudski način izražavanja i psihološki iskaz. " S l i k a koju imamo o B o g u , ili je sebi stvaramo, nije nikad odvojena od čoveka", odgovorio je Jung na kritiku Martina Bubera ( 1 ) . Baveći se slikom Gospodnjom u oblasti dubinske psihologije, mi se suočavamo sa slikama, predstavama i projekcijama čovekovim, a ne sa B o g o m .

163

U brojne likovne aspekte slike Gospodnje ubraja se sve ono što ljude, putem njihovog verovanja i njihovih predstava, povezuje sa Bogom, sve ono s t o j e čoveku sveto i što ga "bezuslovno tangira" (P. Tilih). Pored teoloških i kolektivnih predstava o B o g u , indivi­ dualna slika Gospodnja nosi o b e l e ž j e prvenstveno religioznog vaspitanja roditelja, crkvenog podučavanja i predskazivanja. Na ovaj način i brojnim drugim iskustvima, mogu se prenositi celovite i susretljive slike Gospodnje koje unapređuju verski život i duševno d o ž i v l j a v a n j e . S druge strane, neurotični ljudi mogu prenositi neurotizirane slike B o ž j e koje u odnosu na život deluju zastrašujuće i neprijateljski. Pošto individualna slika Gospodnja čoveka pojedinca često nosi pečat najraznovrsnijih pozicija, kao što su negativna iskustva, to se ona ne može pojaviti u tako jasnom i oplemenjenom obliku, kao što izgledaju zvanično priznate crkvene verske predstave. Dok se priznati crkveni simboli i slike božanske najčešće reflektuju preko brojnih generacija i u njihovim glavama sc promišljaju, individualne slike Boga nastaju najčešće spontano u snovima i u duši. One su važan element i osnovni materijal lične slike Gospodnje jednog čoveka, a sem toga su i značajan segment u mozaiku kolektivne crkvene slike Gospodnje. Jung ukazuje na to da slika Gospodnja, shodno p s i h o ­ analitičkom tumačenju, predstavlja odraz Sopstva a ono, opet, stoji u vezi sa istovetnošću čovekove slike sa B o g o m (2). Dok teologija naglašava više kvalitativnu razliku između B o g a i čoveka, Jung više pokazuje odnos između njih i time omogućuje spoznavanje Boga, o čemu se u današnje vreme posebno raspituju mnogi ljudi koji tragaju za tim saznanjem. Za Junga je veza između slike G o s p o d n j e i kvaterniteta značajna tema (3). Pod poslednjim pojmom on podrazumeva sve simbole sa č e t v o r o d c l n i m o b l i k o m . U č o v e k o v o m stremljenju ka ocelotvorenju i isceljenju kvateralni simboli i sistemi su od fundamentalnog z n a č a j a . I u snovima savremenih ljudi

164

m a n i f e s t u j e se ta kvatcralna simbolika. S t o g a jc J u n g dopunio i proširio hrišćansko trojstvo na kvaternitet. Poseban problem predstavlja, po Jungu, "tamna strana" i arhetipska Senka u slici Gospodnjoj. Time on zahvata jedno do danas nerešeno pitanje koje su opisivali mnogi teolozi, posebno Martin Luter, kao "skrivenog i ljutitog B o g a " . Jungu je za cclovitu sliku čoveka i B o g a važno da tama ima svoje mesto i u slici Gospodnjoj, j e r bi se čovek razbio o nju. (1) B u b c r ne može iln shvati u k o j o j m e r i " a u t o n o m n i duševni s a d r ž a j " , p o p u t slike G o s p o d n j e , može bili s u p r o t s t a v l j e n u odnosu na J a i d a j e d n o j t a k v o j vezi n e n e d o s t a j e životnost. S i g u r n o n i j e z a d a t a k i s k u s t v e n e n a u k e da u t v r đ u j e u k o j o j m e r i na t a k a v duševni s a d r ž a j utiče b i ć e m e t a f i z i č k o g b o ž a n s t v a i d e l u j c o d r e đ u j u ć e na n j e g a . To jc s t v a r teologije, s t v a r o l k r o v e n j a i v e r e . M o j k r i t i č a r , čini se, n i j e sveslan da k a d a i s a m govori o B o g u i s k a z u j e na j p r e ono s t o j e u n j e g o v o j svesti a potom i svoje nesvesne p r e d s t a v e . O kom metafizičkog bogu govori, j a n e z n a m . A k o j e ortodoksni J e v r c j i n , onda govori o božanstvu k o j e j o š nije otkrilo svoju i n k a r n a c i j u iz prve godine naše ere. A k o je h r i š ć a n i n , onda on zna o o č o v e č e n j u , ali još ništa nc sluti o J e h o v i . Nc s u m n j a m u n j e g o v o u v e r e n j c da jc u živoj vezi sa b o ž a n s k i m T i , ali i d a l j e z a s t u p a m m i š l j e n j e d a taj odnos n a j p r e vodi a u t o n o m n o m d u š e v n o m s a d r ž a j u , k o j i on definišc o v a k o a papa d r u g a č i j e . P r i t o m ne u z i m a m sebi ni n a j m a n j u s l o b o d u da p r o s u đ u j e m da li sc n e k o m m e t a f i z i č k o m b o g u uopšte dopalo i k o l i k o da se v e r u j u ć e m J c v r e j i n u prikaže kao onaj pre očovečenja, crkvenim očima kao potonje trojstvo, protestantima kao jedini S p a s i t e l j , bez Bogorodice Saiskupiteljicc (Corrcdcmp(rix), a sadašnjem rimskom papi zajedno sa Saiskupitcljicom. Č u d n o je da sc on dotiče m o j e t v r d n j e o tome da B o g ne može p o s t o j a t i o d v o j e n o od č o v e k a i nju s m a t r a t r a n s c e n d e n t n o m i z j a v o m . I z r i č i t o k a ž e m da je sve, baš sve što se govori o " B o g u " , l j u d s k i iskaz, t j . d a j c p s i h i č k e p r i r o d e . S l i k a k o j u i m a m o o B o g u ili j c z a s e b e s t v a r a m o , i p a k nije n i k a d a " o d v o j e n a od č o v e k a " . Da li mi B u b c r može navesti gde j e B o g s t v o r i o svoju sopstvenu sliku o d v o j e n u o d č o v e k a ? K a o i ko može utvrditi t a k o n e š t o ? ( G W 18/11, § 1 5 0 7 f . )

165

I

(2) D e l o v a n j e božanstva na nas možemo utvrdili s a m o p o m o ć u p s i h e , p r i čemu ne m o ž e m o razlikovati da li to d e j s t v o dolazi ud B o g a ili iz n e s v c s n o g , t j . ne može sc z a k l j u č i t i da li su b o ž a n s t v o i nesvesno dve r a z l i č i t e v e l i č i n e . . . T a č n i j c r e č e n o , s l i k a B o g a n e k o i n c i d i r a s a s a m i m n e s v e s n i m , nego s a n j e g o v i m p o s e b n i m s a d r ž a j e m , n a i m e s a a r h e t i p o m S o p s t v a ( S c l b s t ) . To je to, od čega nc m o ž e m o više e m p i r i j s k i da o d v o j i m o sliku B o g a . D o d u š e , mogla bi sc a r b i t r a r n o povući r a z l i k a između ove dve veličine. To n a m ničemu nc služi, nego, naprotiv, p o m a ž e s a m o u o d v a j a n j u č o v e k a i B o g a , č i m e sc s p r e č a v a o č o v e č e n j e B o g a . V e r a s i g u r n o i m a p r a v o k a d a č o v e k o v i m o č i m a i duši d o č a r a v a n c m e r l j i v o s t i n e d o s t i ž n o s t B o g a , ali ona p r o p o v e d a i n j e g o v u b l i z i n u , š t a v i š e n e p o s r e d n o s t B o g a , i u p r a v o jc blizina ono što m o r a biti e m p i r i j s k o d a n c b i bila p o t p u n o b e z n a č a j n a . S a m o ono što d e l u j e n a m e n e , s p o z n a j e m k a o s t v a r n o . M e đ u t i m , ono što n e d e l u j e n a m e n e , isto t a k o ne može ni da p o s t o j i . Religiozna p o t r e b a t r a ž i celovitost i z a t o iz nesvesnog uzima p o n u đ e n e cei0vite slike k o j e sc, nezavisno od svesti, uzdižu iz d u b i n a duševne p r i r o d e . ( G W 11, § 7 5 7 ) (3) A s p e k t k v a t e r n i t e t a b o ž a n s k e slike može sc o b j a s n i t i k a o o d r a z S o p s t v a ili o b r a t n o - S o p s t v o k a o imugo Del u č o v e k u . O b a su psihološki istinita, pošto Sopstvo, ukoliko sc s u b j e k t i v n o opaža s a m o kao n a j i n t i m n i j e i k r a j n j e u s n m l j i v a n j c , ima potrebu za opštošću kao p o z a d i n o m , b e z k o j e se ono uopšte nc može realizovati kao a p s o l u t n o p o j e d i n a č n o . T a č n o uzevši, Sopstvo b i s c m o r a l a s m a t r a l i kao k r a j n j a s u p r o t n o s t B o g u . M e đ u t i m , m o r a l i b i s m o s c poslužiti recima A n g c l i u s a S i l c z i j u s a : " O n može b e z m e n e , a j a n e mogu p o s t o j a t i bez N j e g a . " I a k o e m p i r i j s k i s i m b o l z a h t e v a dva d i j a m e t r a l n o s u p r o t n a t u m a č e n j a , n e može se ni j e d n o ni d r u g o dokazati k a o i s p r a v n o . S i m b o l p o d r a z u m e v a o b a i p r e d s t a v l j a stoga p a r a d o k s . Ovo n i j e mesto za bliže p o k a z i v a n j e k a k v u ulogu p r a k t i č n o i g r a j u ovi n u m e r i č k i simboli. Z a t o svoje č i t a o c e upućujem na materijal sna u Psihologiji l alhemiji, prvi dco. ( G W 11, § 282)

166

SLIKA MAJKE S l i k a m a j k e se ovde upotrebljava u i s t o m smislu kao psihoanalitički stručni izraz imago m a j k e (Mutterimago). Slika majke sadrži svoj osnovni izraz arhetipa majke i vodi poreklo od kolektivno nesvesnog u čoveku. Zbog tog porekla pojavne slike majke mogu da odstupaju od stvarne majke. Mada je individualna slika majke uvek protkana arhetipom majke i pomešana sa njim, ona ipak dopušta da se na individualnoj majci prepoznaju mnoga iskustva. K a k o arhetipski i transpersonalni aspekt slike majke tako i lična iskustva sa majkom mogu imati pozitivno ili negativno dejstvo. Pored ličnog aspekta slike m a j k e , Jung nabraja i druge majčinske praslike, kao što su, na primer: crkva, grad i univerzitet. Šire gledano, arhetip majke dolazi do izražaja u mnogim likovima i simbolima koji stoje u vezi sa rađanjem ili ponovnim rađanjem. Uticaji i delovanje slike majke različito se doživljavaju u žena i muškaraca. Dok žene svesno doživljavaju majku i majčinsko, oni kod muškarca dobijaju pretežno simboličan karakter i doživljavaju sc kao delovanje nesvesnog (1). (1) Želeo bih, pre sveg«, da skrenem pažnju na posebnu o k o l n o s t d a slika m a j k e leži n a j e d n o j d r u g o j r a v n i , a k o j e i z r a ž a v a m u š k a r a c , a ne ž e n a . Za ž e n u , m a j k a je tip n j e n o g svesnog života k a o p r i p a d n i c a tog p o l a . Z a m u š k a r c a , m a j k a j e , m e đ u t i m , tip, nešto tuđe, p r e k o p u t a , što t r e b a doživeti, i s p u n j e n o svetom slika l a t e n t n o g nesvesnog. Već iz tog razloga k o m p l e k s m a j k e se p r i n c i p i j e l n o r a z l u k u j e o d ž e n i n o g . P r e m a t o m e , m a j k a j e z a m u š k a r c a o d samog p o č e t k a nešto izričito s i m b o l i č n o g k a r a k t e r a , pa stoga i p o b u đ u j e n j e g o v u t e n d e n c i j u i d e a l i z o v a n j a m a j k e . I d e a l i z a c i j a p r e d s t a v l j a t a j n i a p o t r o p e i z a m . Nešto

167

se i desili z u j e da bi se o d a g n a o s t r a h . Nesvesno i njegov magični u t i c a j su ono čega se čovek b o j i . D o k je k o d m u š k a r c a m a j k a ipso fiicto s i m b o l i č n a , ona se k o d žene tek t o k o m psihološkog r a z v o j a , po svoj prilici, p r e t v a r a u s i m b o l . P a d a u oči da se, sudeći po i s k u s t v u , kod m u š k a r c a uopšte češće j a v l j a tip U r a n i j c , dok k o d žena p r c o v l a đ u j c htonični tip, tzv. m a j k a Z e m l j a . U j e d n o j f a z i , u k o j o j sc p o j a v l j u j e a r h e t i p , n a s t u p a , po p r a v i l u , m a n j e ili v i š e p o t p u n i i d e n t i t e t s a p r a s l i k o m . Ž e n a s e m o ž e n e p o s r e d n o i d e n t i f i k o v a t i s a m a j k o m Z e m l j o m , d o k m u š k a r a c t o n c m o ž e (sa izuzetkom psihotskih slučajeva). P r e m a tumačenju mitologije, ona p r i p a d a s p e c i f i č n o s t i m a V e l i k e M a j k e ( M a g n a M a t t c r ) k o j a s c često p o j a v l j u j e u p a r u sa s v o j i m m u š k i m p a n d a n o m . (G\V 9/1, § 1 9 2 f.)

SLIKA OCA

Slika oca nekog čoveka sastoji sc od iskustava i predstava različitog porekla koje imaju veze sa sopstvenim ocem ili nekim očinskim muškarcem u široj familiji ili potiče iz vlastite arhetipske dispozicije. Mitološke predstave o junacima ili likovima velikih voda i razne slike božanstava neki su primeri za poslednji arhetipski i transpersonalni aspekt. Sem toga, duševno jezgro muškarca, njegovo Sopstvo, može sc pojaviti kao mudri starac, kao unutrašnji vodič ili kao magično privlačan prirodni duh. Naposletku, navedimo j o š glas k o j i se često j a v l j a u snovima i govori usmeravajuće reči ili sa velikom uverljivošću prenosi neku poruku. Sve ove informacije u reči i slici mogu u pozitivnom ili negativnom obliku biti potomci slike oca. Osvcšćivanjc i kritičko suočavanje sa najčešće nesvesno delotvornom slikom oca, važan su korak ka samospoznaji i samoostvarenju. Ostane li slika oca nesvesna a time i neobrađena, ona

168

može da putem pozitivnih i negativnih uticaja i delovanja nekonrrolisano dovede do potuđenja sopstvenog životnog stava. Dok identifikacija sa ocem najčešće opterećuje ličnu individuaciju, pa je čak i sprečava, odvajanje od oca dovodi do osa­ mostaljenja sina i kćeri ( 1 ) . P o j a č a n i m razvojem svesti i s a m o spoznajom u toku života, imago oca gubi svoju magičnu moć i stupa u pozadinu. Nasuprot t o m e , kod psihoncurotskih smetnji u razvojnom periodu slike roditelja zadržavaju svoju snagu i mogu, putem transpersonalne slike Gospodnje, postati još moćnije. Između slike oca i s l i k e B o g a postoje u patrijarhalnoj kulturi i religiji višeslojni uzajamni odnosi. Dok je prvobitno arhetip bio mani­ festacija Sopstva, on može u patrijarhatu postati "zakonodavni B o g " i u savesti se internalizovati kao Nad-Ja (Supcr-Ego). (1) Otac uopšte z n a č i r a n i j e s t a n j e svesti, u k o j e m se dete j o š n a l a z i , t j . k a d a j e zavisno o d o d r e đ e n o g , p o s t o j e ć e g o b l i k a ž i v o t a , o d habitusa koji ima zakonski karakter.

To je

prihvaćeno,

nereflektirano

s t a n j e , čisto z n a n j e o datosti bez i n t e l e k t u a l n o g ili m o r a l n o g suda. To važi k a k o individualno t a k o i k o l e k t i v n o . P r e n e s e li se a k c e n a t na sina, onda se slika m e n j a . Na indi­ vidualnom planu, po p r a v i l u , nastupa promena onda kada se sin s p r e m a da stupi na očevo mesto. P r e m a a r h a i č n o m u z o r k u , to se može dogoditi k v n z i u b i s t v o m o e a , t j . n a s i l n o m i d c n t i t i k a e i j o m sa o c e m i n j e g o v i m p o t o n j i m o d s t r a n j e n j e m . M e đ u t i m , t o n i j e n i k a k a v n a p r e d a k , nego j e zadržavanje prvobitnog

habitusa,

pa

nije

propraćen

nikakvom

d i f e r e n c i j a c i j o m svesti. Nije se zbilo n i k a k v o o d v a j a n j e od oca. L e g i t i m n o r e š e n j e s a s t o j i sc u s v e s n o m r a z l i k o v a n j u oca od h a b i t u s a koji on r e p r e z e n t u j e . Za to jc potrebna izvesna mera po­ z n a v a n j a s v o j e s o p s t v e n e i n d i v i d u a l n o s t i , k o j a s c n c m o ž e steći b e z m o r a l n e o d l u k e i k o j a se nc može z a d r ž a t i bez izvesnog r a z u m e v a n j a s m i s l a . ( G W 11, § 2 7 0 f.)

169

SNOVI UPOZORENJA

Pod snovima upozorenja ovde se podrazumevaju snovi koji svojim slikama i simbolima unaprcd nagoveštavaju neku opomenu, na primer, dolazeće udarce sudbine. Iako to nije nikakav poseban stručni izraz jungovske psihoanalize, on je ovde uvršćen zbog toga što se Jung o tome č e š ć e izjašnjavao. Za dotične snevačc snovi upozorenja najčešće se doživljavaju kao čudnovato predznanje duše. Jung smatra da m n o g e krize u našem životu imaju svoju dušu, nesvesnu predistoriju i mogu se preko snova najaviti u obliku upozorenja (1). U praksi bavljenja snovima najčešće je vrlo teško pronaći jednoznačne kriterijume tumačenja snova upozorenja. U pismu J. Kiršu o iznenadnoj smrti svog prisnog saradnika Tonija Volfa, Jung opisuje te poteškoće (Briefe //, 334). Kao što za bitna pitanja našeg života najčešće nema jasnih odgovora, tako ne bi trebalo ni da od snova bezuslovno o č e k u j e m o nešto slično. U našem k o m p j u t c rizovanom društvu i u tako racionalno orijentisanom vremenu u mnogim oblastima mnogi ljudi se bave upravo snovima upozorenja. U mom delokrugu rada poznati su mi brojni primeri kako je uvažen i shvaćen san upozorenja spasao ljudske živote, dok je potcenjivanje ove poruke vodilo u tragičnu smrt. Na osnovu navedenih iskustava, o v a k v i m snovima se pripisuje proročanska funkcija. Jung se u tom smislu izražavao uzdržljivo i govorio je o prospektivnoj funkciji sna, a pod tim p o d r a z u m e v a o "prethodnu k o m b i n a c i j u v e r o v a t n o ć e " budućih događaja (2).

170

(1) S n o v i p o k a t k a d n a j a v l j u j u s i t u a c i j e z n a t n o p r e nego šio će se one zaisla dogoditi. To sc ne može bczuslovno označiti kao čudo. M n o g e k r i z e u n a š e m životu i m a j u svoju dušu i nesvcsnu i s t o r i j u . Mi i d e m o u susret n j i m a k o r a k po k o r a k , a da nc u v i đ a m o opasnosti. Ali o n o što n c o p a ž a m o p o m o ć u s v e s t i , t o č e s t o s p o z n a j e n e s v e s n o i saopštava nam putem snova. Na taj način n a s snovi često u p o z o r a v a j u , ali isto toliko često izgleda da oni to ne čine. S t o g a čovek ne bi t r e b a l o da sc osloni na neku l j u b a z n u r u k u k o j a nas uvek i p r a v o v r e m e n o z a d r ž a v a pred o p a s n o š ć u . Ili j o š p o z i t i v n i j e r e č e n o : izgleda k a o d a j e p o n e k a d n a đclu n e k a d o b r a sila, ali p o n e k a d i n c . M i s t e r i o z n a r u k a može n a m č a k p o k a z a l i put u p r o p a s t , a snovi se i s p o s t a v l j a j u p o n e k a d k a o z a m k e , b a r l a k o izgleda. Č e s t o s e p o n a š a j u k a o delfijsko p r o r o č a n s t v o k o j e j e k r a l j u K r e z u reklo d a ć e , a k o p r e k o r a č i reku H a l i s , srušiti j e d n o veliko c a r s t v o . K a d a j e p r e š a o r e k u i p o l o m u bici doživco potpuni p o r a z , otkrio je da sc mislilo na njegovo sopsrveno carstvo. (Der Mensch unilseineSymbole, sir. 51

f.)

(2) P r o s p c k t i v n a f u n k c i j a j e , n a p r o t i v , a n t i c i p a c i j a b u d u ć i h svesnih o s t v a r e n j a k o j a se p o j a v l j u j e u nesvesnom, nešto kao predvežba ili p r e d s k i c a , neki u n a p r e d s m i š l j e n plan. Njegov simbolični s a d r ž a j j e , p o p r i l i c i , n a c r t r e š e n j a k o n f l i k t a , z a šta M e d c r d a j e o d g o v a r a j u ć e d o k a z e . P o s t o j a n j e takvih prospeklivnih snova ne može se p o r i c a l i . Bilo bi n e o p r a v d a n o nazivati ih p r o r o č a n s k i m , budući da su oni islo toliko p r o r o č a n s k i kao prognoza bolesti ili v r e m e n s k a prognoza. R e č je s a m o o p r e t h o d n o j k o m b i n a c i j i v e r o v n t n o ć e , k o j a se, n a r a v n o , može u lom s l u č a j u i s u s r e s t i s a s t v a r n i m p o n a š a n j e m s t v a r i , ali s c n c m o r a neizbežno susresti i poklopiti u svim p o j e d i n o s t i m a . S a m o u posleđnjem s l u č a j u može se govorili o p r o r i c a n j u . Da je p r o s p c k t i v n a f u n k c i j a sna u ovom s l u č a j u z n a t n o n a d m o ć n i j a od svesne p r e t h o d n e k o m b i n a c i j e , to i n i j e toliko za č u đ e n j e , b u d u ć i da san police iz s t a p a n j a elemenata i s p o d p r a g a s v e s t i , p a j c k o m b i n a c i j a svih o n i h o p a ž a n j a , m i s l i i o s e ć a n j a k o j i su zbog n j e n e s l a b i j e naglašenosli izašli iz svesti. S c m toga, snu dolaze u p o m o ć i p o t p r a ž n i tragovi s e ć a n j a , na k o j e svest nije više u s t a n j u da d e l o t v o r n o u l i c e . U smislu d a v a n j a p r o g n o z e , san jc stoga u z n a t n o p o v o l j n i j e m p o l o ž a j u nego s a m a svest. ( G W 8, § 4 9 3 )

171

SOPSTVO

Uz p o m o ć p o j m a Sopstva ( S c l b s t ) , Jung pokušava da približno opiše celovitost ukupne čovekove ličnosti ( 1 ) . Psihička celokupnost sadrži i nesvesne i svesne delove kojima Sopstvo, kao središte ili centar ličnosti, upravlja i objedinjuje ih. U tom smislu Sopstvo je arhetipski faktor uređivanja sveta slika u duši; ona nam se javlja u brojnim slikovitim i simboličnim izražajnim oblicima. Naposletku, ona se karakterišc kao psihodinamički faktor posebne numinoznosti. Jung često ukazuje na to da svest nc smemo izjednača­ vati sa Sopstvom, jer to može da dovede do psihotskog naduvavanja i grandomanskog fantaziranja o natčovcku, nego da Ja stoji prema Sopstvu u k o m p e n z a t o r s k o m odnosu ili bi trebalo da formira "osovinu Ego-Selbst" (Erih Nojman). Psihoanalitički termin Selbst predstavlja konstrukciju i ukazuje na nadsvesne mogućnoti povezivanja sa Bogom i kosmosom, sa kristalima i životinjama, sa bićem i svim bivstvujućim (2). Druge slikovite i simbolične forme izražavanja čine sve arhetipske slike i mandale koje imaju svoje središte i samo Selbst kao svoj centar. Selbst se može pojaviti i u personalnim likovima, na primer, u lekaru, heroju ili svešteniku. Postoje Selbst paradoksalno kao i svi arhetipovi i ima antinomski karakter, to muški i ženski likovi i ličnosti mogu da se pojave u jednom obliku. Selbst sc, dalje, može pojaviti u obliku malog ili velikog, bespomoćnog i snažnog ili kao dete i starac. Time nije rečeno da su oni zaista takvi d a j e kod pojavnih oblika reč o paradoksnom odslikavanju u opažajućem subjektu. Selbst je upravo granični pojam koji nas sučeljava sa ograničenim mogućnostima ljudskog saznanja.

172

Za ovde izabrane pojavne slike Sopstva bitna su dva sledeća aspekta. T o j e i z v a n r e d n o d e j s t v o k o j e u k a z u j e n a numinoznu c e l o v i t o s t o v o g arhetipa, k o j i prenosi o s e ć a n j a b e z v r e m e n s k e dimenzije i "večnosti". S druge strane, Sopstvo je povezano sa slikom B o g a i "unutrašnjim I l r i s t o m " , tako da se oni, empirijski gledano, ne mogu j a s n o razlučiti. Naposlctku, za Junga je važno i to da se u celokupnost Sopstva, odnosno božjih slika, ubraja i integracija zla (3). ( 1 ) Selbst.

Kao

e m p i r i j s k i p o j a m , Selbst o z n a č a v a

sve­

u k u p n o s t svih p s i h i č k i h f e n o m e n a u č o v e k u . O n o i z r a ž a v a j e d i n s t v o i c e l o k u p n o s t k o m p l e t n e ličnosti. Ali k a k o ovo p o s l c d n j e , zbog nesvesnog u d e l a , može s a m o d e l i m i č n o biti svesno, to je p o j a m Selbst zaista delom p o t e n c i j a l n o e m p i r i j s k e p r i r o d e i stoga p r e d s t a v l j a u istoj m e r i postulat. D r u g a č i j e r e č e n o , on o b u h v a t a s a z n a t l j i v o i n e s a z n a t l j i v o , odnosno j o š nciskušeno.

Ova

svojstva

su

mu

zajednička

sa

mnogim

p r i r o d n o n a u č n i m p o j m o v i m a k o j i s u više i m e n a n e g o i d e j e . A k o j c celovitost k o j a se sastoji iz svesnih i iz nesvesnih s a d r ž a j a postulat, onda j e njen p o j a m trunscentlentun, j e r ona p r e t p o s t a v l j a p o s t o j a n j e nesve­ snih f a k t o r a iz e m p i r i j s k i h razloga i time o z n a č a v a izvesnu suštinu k o j a s e m o ž e s a m o d e l i m i č n o o p i s a t i , ali k o j a s v o j i m d r u g i m d e l o m pro tempore o s t a j e n e s p o z n a j n a i n e o g r a n i č e n a . P o š t o p r a k t i č n o p o s t o j e f e n o m e n i svesti i n e s v e s n o g , to Selbst, k a o p s i h i č k a c e l o v i t o s t , s a d r ž i j e d a n s v e s t a n i j e d a n n e s v e s t a n a s p e k t . Selbst se e m p i r i j s k i j a v l j a u s n o v i m a , m i t o v i m a i b a j k a m a u liku " n a d r e đ e n e l i č n o s t i " ( k r a l j , h e r o j , p r o r o k , s p a s i t e l j i t d . ) ili u f o r m i s i m b o l a e e l o v i t o s t i ( k r u g , č e t v o r o ugaonik, k v a d r a t u r a k r u g a , krst itd.). Ukoliko ono p r e d s t a v l j a eomple.rio oppositorum, j e d i n s t v o s u p r o t n o s t i , onda se ono može javiti i k a o pogodna d v o s t r u k o s t , na primer, kao T a o , odnosno k a o skup j a n g a i j i n a ( n a č e l a d o b r a i z l a ) , k a o d v o j i c a b r a ć e ili k a o j u n a k i n j e g o v antipod ( z m a j , zli b r a t , veliki n e p r i j a t e l j , F a u s t i M e f i s t o itd.), t j . Selbst se e m p i r i j s k i j a v l j a k a o igra svetlosti i s e n k e , iako se o n o s h v a t a k a o celokupnost,

pa

time

kao

jedinstvo,

u

kojem

su

objedinjene

s u p r o t n o s t i . . . T i m e se ono u k a z u j e k a o urhetipskupredstava k o j a se od drugih predstava takve vrste r a z l i k u j e po t o m e što, shodno z n a č a j u svog s a d r ž a j a i svoje n u m i n o z n o s t i , z a u z i m a c e n t r a l n o m e s t o . (GVV 6, § 8 9 1 )

173

(2) To " n e š t o " n a m jc s t r a n o , a i p a k tako b l i s k o , deo nas a i p a k n e p o j m l j i v o i p r i v i d n o središte t a k o t a j a n s t v e n e k o n s t i t u c i j e da može da z a h t e v a sve, s r o d n o s t sa ž i v o t i n j a m a i b o g o v i m a , sa k r i s t a l i m a i z v c z d a m a , a da n a s to ne č u d i n i t i , š t a v i š c , da p o b u đ u j e n a š e n e ­ o d o b r a v a n j e . To " n e š t o " traži sve to, a mi n e m a m o n i š l a u r u k a m a da b i s m o se j e d n o s t a v n o mogli s u p r o t s t a v i l i tom z a h t e v u , a č a k jc k o r i s n o čuti taj glas. To središte sam označio k a o Sopstvo ( S c l b s t ) . U inte­ l e k t u a l n o m smislu, Selbst n i j e ništa d r u g o do običan psihološki p o j a m , jedna konstrukcija koja bi trebalo da nam izrazi nespoznatljivu m u d r o s t k o j u m i , kao takvu, ne možemo da shvatimo, j e r ona prcvazilazi našu m o g u ć n o s t s h v a t a n j a , k a o što to proizlazi iz n j e n e d e f i n i c i j e . O n a se, isto t a k o , može obcležiti k a o " B o g u n a m a " . Počeci našeg c c l o k u p n o g duševnog ž i v o t a , čini sc, proisliču n e r a z r e š i v o iz te t a č k e , a svi n a j v i š i , pa i p o s l e d n j i ciljevi izgleda dopiru do n j e . T a j p a r a d o k s je neizbežan k a o i u v e k k a d a p o k u š a v a m o da n e š t o o z n a č i m o što sc n a l a z i s o n e s t r a n e m o g u ć n o s t i našeg r a z u m a . ( G W 7, § 3 9 8 f.) ( 3 ) O v a j a r h e t i p S o p s l v a u s v a k o j duši j e o d g o v o r i o n a " p o ­ r u k u " , tako da jc k o n k r e t n i učitelj Isus u n a j k r a ć e m roku asimilovan od konsteliranog arhetipa. Tako je Hristos ostvarivao ideju Sopstva. M e đ u t i m , k a k o č o v e k n i k a d a n e m o ž e e m p i r i j s k i d a r a z l i k u j e šta j e s i m b o l S o p s t v a a š t a s l i k a B o g a , t o o v e dve i d e j e , n a s u p r o t s v i m p o k u š a j i m a r a z l u č i v a n j a , uvek iznova n a s t u p a j u p o m e š a n o . Na p r i m e r , Selbst k a o s i n o n i m u n u t r a š n j e g H r i s t a j o v a n o v s k o g ili p a v l o v s k o g odraza ili Hristos k a o B o g ( " O c u i s t o v e t a n " ) ili a t m a n , kao individualno Selbst i i s t o v r e m e n o b i ć e k o s m o s a , ili Tao k a o i n d i v i d u a l n o s t a n j e i p a r a l e l n o k a o k o r e k t n o p o n a š a n j e svelskih z b i v a n j a . " B o ž a n s k i " domen p o č i n j e psihološki n e p o s r e d n o s one s t r a n e svesti, j e r je t a m o čovek već p r e p u š t e n p r i r o d n o m p o r e t k u na uspeh i p r o p a s t . S i m b o l e celovitosti, k o j i mu otuda dolaze, on naziva i m e n i m a k o j a su različita u zavisnosti od v r e m e n a i m e s t a . Psihološki se S o p s t v o definiše k a o psihička celovitost č o v e k a . Simbol Sopstva može biti sve ono o čemu čovek p r e t p o s t a v l j a o b u h v a t n u c c l o k u p n o s t k a o o sebi s a m o m . S t o g a simbol Sopstva n i k a k o nema uvek onu celovitost k a k v u z a h t e v a psihološka d e f i n i c i j a , n e m a ni l i k H r i s t o v , j e r n j e m u n e d o s t a j e n o ć n a s t r a n a n j e g o v e duševne p r i r o d e , tmina duha i greh. B e z i n t e g r i s a n j a zla, n e m a celovitosti. ( G W 1 1 , § 2 3 1 f.)

174

STRUKTURA SNA

Tokom svog dugogodišnjeg naučnog rada na snovima, Jung je zapazio da svi snovi kojih se č o v e k potpuno s c ć a imaju iste strukturne karakteristike. Dramski uzorak mnogih snova pokazuje najveću sličnost sa klasičnom dramom. Zbog te adekvatnosti između drame i sna mnogi ljudi su posebno impresionirani tim klasičnim komadima, j e r se govori o nečemu urođenom. U antičkoj Grčkoj posebno su negovani odnosi drame i sna, pri čemu su pacijenti u tadašnjim " p s i h o s o m a t s k i m k l i n i k a m a " , na primer u Epidauru, mogli da uz tadašnji metod l e č c n j a i inkubacione snove da i u susednim amfiteatrima svesno i dodatno dozive osnovne duševne konflikte. Ali obratimo se sada pojedinim aspektima strukture sna. Na početku svakog sna daju sc podaci o mestu i vremenu radnje, a potom se pojavljuju akteri. Umesto njih to mogu ponekad biti stvari ili životinje koje meritorno određuju radnju. Te različite podatke o početnoj situaciji Jung naziva ekspozicija sna (1). Pri praktičnom radu na snovima, pri tumačenju snova i pri uspostavljanju konteksta i osvetljavanja "mesta u životu", mogu postati svesna važna istorijska iskustva iz individualne životne istorije. Ekspozicija osvetljava istoričnost sna. Drugi aspekt strukture sna koji Jung naziva zaplet prikazuje snevača zapetljanog u suprotnosti k o j e p r o i z l a z e iz nerešenih problema životne istorije. Ovi problemi dobijaju posebnu psihodinamiku time što se svesnim saznanjima pridružuje višeslojni, nesvesni način gledanja duše. N e s v e s n o pokušava da određeni problem učini razumljivim svesti jezikom slika i simbola.

175

U trećoj fazi sna radnja se dovodi do vrhunca koji Jung označava kao kulminaciju ili peripetiju (preokret). Na dramskom vrhuncu dešava se samo nešto odlučujuće. Često snevač doživljava k a k o je stavljen pred tešku odluku. U na izgled bezizlaznim situ­ a c i j a m a iz sna neko jc na o v o m dramatičnom vrhuncu ispunjen strahom ili se budi obliven znojem. K r a j sna predstavlja lizis (razrešenje) k o j e ne pruža uvek ž e l j e n o patentno r e š e n j e . D e l a n j e m sna proizveden rezultat daje s n e v a č u i terapeutu n a j č e š ć e važna uputstva o daljem razvoju i neophodnim sledećim koracima. U sadržajan završetak sna ubrajaju se naročito kompenzatorska funkcija ili prospektivna uputstva o budućim razvojnim mogućnostima. U brojnosti i višestranosti najvećeg broja snova koji su za mnoge ljude zbunjujući, prva pomoć se upravo sastoji u spoznaji raznih strukturnih elemenata. (1) S v a k a k o postoji velika većina " p r o s e č n i h " s n o v a , u k o j i m a se može p r e p o z n a l i o d r e đ e n a s t r u k t u r a i k o j a jc dosta slična s t r u k t u r i

drame,

N a p r i m e r , s a n p o č i n j e s a podatkom ojnestu radnje, k a o :

" N a l a z i m se na ulici, u j e d n o j a l e j i " , ili: " N a l a z i m se u j e d n o j velikoj z g r a d i , n a l i k h o t e l u " i t d . Uz to č e s t o sledi p o d a t a k o akterima na p r i m e r : " I d e m sa s v o j i m p r i j a t e l j e m X u š e t n j u g r a d s k i m p a r k o m . Na j e d n o j r a s k r s n i c i n a i l a z i m o i z n e n a d a n a gospođu Y " , ili: " S e d i m s a o c e m i m a j k o m u ž e l e z n i č k o m k u p c u " , ili: " J a s a m u u n i f o r m i , a m e n e o k r u ž u j u mnogi drugovi iz s l u ž b e " itd. Podaci o v r e m e n u rede se j a v l j a j u . Ovu fazu sna n a z i v a m ekspozicijom. O n a navodi mesto r a d n j e , a k t e r e a često i polazni p o l o ž a j . D r u g a faza je zaplet. P r i m e r : " N a l a z i m sc na ulici, u j e d n o j a l e j i . U d a l j i n i se p o j a v l j u j e a u t o m o b i l k o j i se b r z o p r i b l i ž a v a . K o l a se k r e ć u v e o m a n e s i g u r n o i mislim d a j c vozač p i j a n . " I l i : " G o s p o đ a Y j e i z g l e d a v r l o u z b u đ e n a i želi m i n e š t o d o š a p n u t i n a b r z i n u , što m o j p r i j a t e l j X očigledno ne t r e b a da č u j e . " S i t u a c i j a se na izvestan n a č i n k o m p l i k u j e , n a s t a j e izvesna n a p e t o s t , j e r sc ne zna šla će sc sada desiti. T r e ć a f a z a p r e d s t a v l j a kulminaciju ili peripetiju. O v d e sc zbiva n e š t o o d l u č u j u ć e , d o g a đ a se p r e o k r e t , k a o u p r i m e r u : " O d j e d n o m ja se n a đ e m u k o l i m a i n a i z g l e d ja s a m t a j p i j a n i v o z a č . Ne m o g u da

176

zaustavim kola koja j u r e brzo i uz lomljavu u d a r a m u z i d . " Ili: " G o s p o đ a Y o d j e d n o m preblede i sruši se na z e m l j u . " Č e t v r t a i p o s l e d n j a faza je lizis, ruzrešenje ili rezultat n a s t a o r a d o m sna ( i m a izvesnili s n o v a , k o d k o j i h n e d o s t a j e č e t v r t a faza što može da p r e d s t a v l j a p o s e b a n p r o b l e m k o j i ovde n i j e za r a s p r a v l j a n j e ) . ( G W 8, § 5 6 1 ff.)

SUPROTNOSTI

Opisi suprotnosti i njihova integracija u o c e l o t v o r e n j e ličnosti, k o j e počivaju na raznovrsnim iskustvima, zauzimaju u jungovskoj psihologiji centralno mesto. Gotovo da nema nijednog Jungovog dela u kojem on ne govori opširno i ponovljeno o ovoj temi. Tako Jung, na primer, predstavlja svesnost i nesvesnost kao " s u ­ protnosti" koje sc, s j e d n e strane, dopunjuju i kompenziraju a, s druge strane, jedno drugom protivureče ili se čak opiru (1). Svaki čovek i sa malo poznavanja samoga sebe može da u svom ličnom životu konstatujc takve suprotnosti i nastale tenzije. Tu ubrajamo posebno svoje nerazvijene i odbačene strane. Ta zla i mračna strana koju Jung naziva Senkom trebalo bi da bude prihvaćena i integrisana u cei inu ličnosti. J u n g o v o shvatanje o suprotnostima dobij a dodatno na značaju u pogledu na interdisciplinarni disput između duhovnih i prirodnih nauka. Dok jedne merenjem i vaganjem materije prodiru do jedinstvene stvarnosti, druge u istraživanju duhovnih fenomena dosežu takve dimenzije. Za Junga su duhovno i materijalno su­ protstavljeni arhetipovi k o j i se na p s i h i č k o m planu presecaju a povezani su u brojnim pojavnim modalitetima psihičkog (na primer u slikovitom i psihodinamičkom obliku). U svom delu "Theoretische

177

Uberlegungen zum JVesen des Psychischen" ( 2 ) i na drugim mestima, Jung ukazuje na iskustva sa elektromagnetskim oscilacijama. Vidljivi spektar tih oscilacija odgovarao bi duševnom području k o j e se preko infracrvenog proteže u fiziološko polje (instinkti) i na kraju preko ultraljubičastog prelazi u duhovnu sferu (arhetipovi). Za Junga su psiha i materija dva polarna aspekta jedne te iste stvari. Važan primer i sliku povezivanja suprotnosti predstavljaju razni oblici sparivanja. U oblasti nagona to se zbiva u seksualnosti a u duhovnom i spiritualnom području sledi kao "sjedinjavanje duše sa Bogom", kao susret sa Sopstvom ili sa nekimkosmičkim simbolom. (1) V e ć p r v i p r o d o r i n a s t a j u ć e p s i h o t e r a p i j e u p o d r u č j e s t v a r n e p s i h o l o g i j e dovodili su do s u k o b a sa problematikom suprotnosti, k o j a j e psihi s v o j s t v e n a u n a j d u b l j e m smislu r e č i . S t r u k t u r a psihe j e uistinu toliko k o n t r a d i k t o r n a i k o n t r a p i i n k t u a l n a da v e r o v a l n o n e m a n i j e d n e p s i h o l o š k e k o n s t a t a c i j e ili i j e d n o g o p š t e g s t a v a o k o j i m a se i s t o v r e m e n o nc bi m o r a l a izneti i n j i h o v a s u p r o t n o s t . P r o b l e m a t i k a suprotnosti sc p o j a v l j u j e kao n a j p o g o d n i j e i najidealnije poprište za najkonlradiktornijc teorije, posebno za p o l u o s t v a r c n e ili sasvim n e o s t v a r e n e p r e d r a s u d e u vezi sa s h v a t a n j e m sveta. T a k v i m s v o j i m r a z v o j e m p s i h o t e r a p i j a j e uzbudila o s i n j c gnezdo prvog r a n g a . U z m i m o kao p r i m e r t a k o z v a n i običan s l u č a j p o t i s k i v a n j a n a g o n a . P r e s t a n e li p o t i s k i v a n j e , nagon sc o s l o b a đ a . A a k o jc slobodan, o n d a on želi da živi i da dela na svoj n a č i n . M c đ u l i m , s i t u a c i j a l a k o postaje mučna, povremeno veoma mučna. Sloga jc potrebno modifikovali n a g o n , " s u b l i m i r a t i " ga, kao što sc obično kaže. K a k o to privesti k r a j u bez p o m e n u l o g p o t i s k i v a n j a , nc može n i k o da k a ž e . Već i s a m a formulacija " p o t r e b n o j c " uvek je dokaz nemoći terapeuta i ujedno z n a č i i p r i z n a n j e d a j e stigao d o k r a j a s v o j e m u d r o s t i . K r a j n j i apel n a r a z u m b i o bi sasvim lepa s t v a r k a d bi č o v e k po p r i r o d i bio a n i m a l n o r a c i o n a l a n . M e đ u t i m , on to n i j e , on j c , n a p r o t i v , b a r isto toliko n e r a z u m a n . S t o g a često ni r a z u m n i j e dovoljan za m o d i f i k a c i j u n a g o n a i n j e g o v o u k l a p a n j e u p o r e d a k r a z u m a . O n o što sc na tom mestu p r o b l e m a p o j a v l j u j e k a o m o r a l n i , etički, filozofski i religiozni k o n f l i k t , n e može s e izmislili: p r a k s a n a d m a š u j c svaku f a n t a z i j u . S v a k i saveslan i istinoljubiv p s i h o t e r a p e u t mogao bi da o l o m e , n a r a v n o u tišini, ispriča

178

čitavu p r i č u . C c l o k u p n a p r o b l e m a t i k a v r e m e n a , filozofska i religiozna sumnjičavost naših dana, provaljuju u j e d n o m takvom slučaju i ako p s i h o t e r a p e u t ili p a c i j e n t n a v r e m e n c p o g o d e u c i l j , o n d a t o m o ž e škoditi i j e d n o m i d r u g o m . O b o j i c a su p r i n u đ e n a da sc sa a s p e k t a svog pogleda na svet suoče sa samim sobom i sa partnerom. ( G W 1, § 177 f.) (2) S u p r o t n o s t i s u e k s t r e m n a s v o j s t v a s t a n j a , m a d a s e n e k a svojstva zaista mogu opaziti, j e r p r e d s t a v l j a j u p o t e n c i j a l . Psiha se sastoji od procesa, čija energija nastaje iz uravnoteženja različitih suprotnosti. Suprotnost između duha i nagona samo je j e d n a od n a j o p š t i j i h f o r m u l a c i j a , č i j a je p r e d n o s t u t o m e da m n o š t v o n a j v a ž n i j i h i najsloženijih psihičkih procesa svede na z a j e d n i č k i i m e n i t e l j . Sa s t a n o v i š t a tog n a č i n a p o s m a t r a n j a , p s i h i č k i p r o c e s i s c j a v l j a j u k a o e n e r g e t s k i b a l a n s između d u h a i n a g o n a , p r i č e m u on o s t a j e p o t p u n o m r a č a n , b e z o b z i r a d a l i s e p r o c e s m o ž e o z n a č i t i k a o d u h o v a n ili nagonski. ( G W 8, § 407)

SVEST

Iako sc Jung u svom terapcutskom radu i svojim spisima pretežno bavio problemima nesvesnog i njegovim dominantnim odlikama (arhetip, slika, simbol, san itd.), nije gubio iz vida da svest predstavlja neophodni antonim. O velikom značaju koji za njega ima svest, pisao je posle jednog impresivnog doživljaja na putovanju po Keniji, formulišući to sledećim recima: "Ljudska svest jc stvorila prvo objektivno biće i smisao i time jc čovek zauzeo svoje važno mesto u velikom procesu postojanja", (Erinnerungen, str. 259f.). Ako zamislimo svesno-nesvesnu celovitost psihe na modelu kugle, onda bi svest bila mali odsečak celokupne površine a Ego bi predstavljalo središte tog polja. Svesno je sve ono što Ego opazi i zna. On je organ opažanja k o j i registruje mnogostruke veze sa okolnim svetom i

179

tumači ih, asimilira slike i simbole nesvcsnog i sređuje ih kao pojmove i reči ( 1 ) . Dok svesne psihičke funkcije i delove ličnosti možemo relativno jasno da razgraničimo i odredimo, to kod sadržaja n e s v e s n e psihe sa n j e n i m arhetipskim slikama i k o m p l e k s n i m energetskim poljima nije sasvim moguće (2). Za Junga, svest je "organ za orijentaciju" koji jc bliže opisan putem orijentacionih funkcija psihologije tipova. P o m o ć u čulne funkcije, E g o (odn. J a ) i svest opažaju stvarnost u s p o l j n j e m i unutrašnjem svetu. Tu spadaju i sva čulna opažanja. Mišljenje tumači opaženo i govori " š t a " je to. Osećajna funkcija registrujc prirodu iskustava i oseta i o c e n j u j e ih, na primer, po sistemu p r i j a t n o neprijatno, radost-neraspoloženje, dobro-zlo itd. (3). Uz to, dolazi intuicija kao instinktivno razumevanje. Tako svest poseduje važnu struktuirajuću i osmišljavajući! funkciju. Ona j c , dalje, važna za savlađivanje nagona i instinkata u čoveku. Ove se funkcije mogu porediti sa j a h a č e m koji svog konja vodi na empatičan način. U duhovnoj i psihološkoj situaciji naše zapadne kulture doživljavamo snažnu dominaciju svesti, koja svesno i nesvesno potiskuje druge aspekte našeg duševnog života, na primer, delatnost mašte, mišljenje u slikama i snevanje. Jung ističe da se svest kompenzatorski ponaša prema potisnutom materijalu nesvesvnog, kao i prema psihičkim sadržajima koji j o š nisu dosegli prag svesti. (1) Svest. Pod svešću s h v a t a m vezanost psihičkih s a d r ž a j a za J a (vidi J a ) , ukoliko J a ovu vezanost oseća kao takvu. Veze s a J a , ukoliko ih on ne oseća k a o t a k v e , j e s u nesvesne. Svest jc f u n k c i j a ili d e l a t n o s t k o j a o d r ž a v a vezu p s i h i č k i h s a d r ž a j a s a J a . S v e s t n i j e i d e n t i č n a s a psihom, z a t o što psiha p r e d s t a v l j a c e l o k u p n o s t svih psihičkih s a d r ž a j a k o j i nisu svi nužno n e p o s r e d n o povezani sa J a , odnosno nisu vezani za Ja u toj m e r i da bi imali k v a l i t e t svesnosti. P o s t o j i m n o š t v o psihičkih k o m p l e k s a k o j i nisu svi n e o p h o d n o povezani sa J a . ( G W 6, § 7 5 8 ) ( 2 ) M o ž e m o z a m i s l i t i da se č o v e k o v a l i č n o s t s a s t o j i od dva dela. P r v o od svesti i svega što ona o b u h v a t a , i d r u g o , od velike zaleđinc nesvesne psihe k o j a sc ne može odrediti. S v c s n a ličnost može se, m a n j e ili v i š e , j a s n o o d r e d i l i i r a z g r a n i č i t i , ali a k o jc reč o celini č o v e k o v e

180

ličnosti, onda se m o r a p r i z n a l i da je njen potpuni opis n e m o g u ć . Drugačije rečeno, postoji neizbežno nerazgraničivo i neodredivo, d o p u n s k o Nešto u s v a k o j ličnosti, ukoliko se ona s a s t o j i od svesnog dela k o j i se može p o s m a t r a t i i k o j i ne o b u h v a t a n e k e f a k t o r e , č i j e p o s t o j a n j e moramo pretpostavili da bismo objasnili izvesne činjenice. Nepoznati faktori sačinjavaju ono što označavamo kao nesvesni dco ličnosti. ( G W 11, § 66) (3) N e r a z g r a n i č i v c sposobnosti čoveka su, k a o što je p o z n a t o , m n o g o b r o j n e . Ne želeći da se izgubim u k a u z a l i s t i č k i m p o j e d i n o s t i m a , o g r a n i č i ć u se s t o g a na n o r m a l n e i s t a l n o p r i s u t n e s p o s o b n o s t i svesti. S v e s t je

u

prvom

redu

organ

za orijentaciju

u

svetu

spoljnih

i

u n u t r a š n j i h p r i l i k a . Svest n a j p r e i pre svega k o n s t a t u j c da nešto p o s t o j i . Te sposobnosti o z n a č a v a m k a o oset. T i m e se nc misli na neku specifičnu čulnu delatnost, već na o p a ž a n j e uopšte. Sledeća sposobnost d a j e tumačenje onoga što je o p a ž e n o . To n a z i v a m mišljenjem.

Ta f u n k c i j a

asimiluje opaženo i time objekt opažanja u većoj meri pretvara u p s i h i č k o n e g o što s e t o d e š a v a s a m o p u t e m o s e t a . T r e ć a s p o s o b n o s t u t v r đ u j e vrednost o b j e k t a .

Tu v r e đ n o s n u f u n k c i j u n a z i v a m osećunjem

(čuvstvom). Željna i neželjna reakcija osećanja odgovara najvišem stepenu s u b j e k t i v i z a c i j e o b j e k t a . O s e ć a n j c ga dovodi u tako blisku vezu sa s u b j e k t o m da ovaj m o r a da odluči o p r i h v a t a n j u ili o d b i j a n j u . (G\V 8, § 256)

TIPOLOGIJA, TIPOVI

Jung pravi razliku između četiri psihološka tipa funkcije ( m i š l j e n j e , o s e ć a n j e , o s e t , i n t u i c i j a ) i dva tipa z a u z e t o g stava (ekstroverzija, introverzija) koji su dati kao prilog ( 1 ) . Poslednja dva tipa određuju temeljno naš način zauzimanja stava i usmeravaju našu duševnu energiju (libido) i našu životnu orijentaciju ili na spoljašnje o b j e k t e i stvarnost ( e k s t r o v e r z i j a ) ili na unutrašnje s u b j e k t i v n e p o s t o j e ć e sadržaje (introverzija). D o k introvertni tip prvenstveno

181

određuju subjektivni faktori i ima t e š k o ć e sa prilagođavanjem s p o l j a š n j e m svetu, kod ekstrovertnog tipa sve j e obratno. T i p zauzetog stava dalje se diferencira prema svesti i nesvesnom. Ako je svest nekog čoveka, na primer, orijentisana ekstrovertno, onda se nesvesno prema tome ponaša kompenzatorski, pa je introvertno. Kod introvertnog tipa ono se, naravno, ponaša obrnuto. U toku svog života, posebno od njegove druge polovine, trebalo bi da svaki čovek, radi s v o g o c e l o t v o r c n j a , r a z v i j e i k o m p e n z a t o r s k i deo iz svog nesvesnog. Četiri psihološka tipa funkcije pomažu čoveku za orijentisanjc u svetu i u međuljudskim odnosima. Pri tom mišljenje prenosi saznanje o tome " š t a " znače iskustva ili stvari, a osećanje govori " k a k v e " su one. Oset registruje preko čula " d a " određene činjenice postoje, a intuicija naslućuje njihov smisao, "radi č e g a " su one date. Pošto su ova četiri tipa funkcije opisana pod dotičnim odrednicama, to ć e m o se ovde zadovoljiti sa nekoliko kratkih iskaza. Mišljenje omogućava da sc sadržaji predstava i višestruka iskustva dovedu u shvatljivu vezu. Osećanje je vrednujuća funkcija koja sudi i odmerava prema unutrašnjim kriterijumima vrednosti. Oset sadrži svekolika čulna opažanja i čulne senzacije. Intuicija je mogućnost naslućivanja koja daruje sposobnost saznavanja pozadine određenih situacija. Svaki čovek poseduje samo jednu, tzv. osnovnu funkciju, k o j a je najrazvijenija i pomaže u savlađivanju životnih problema. Trema sparivanju mišljenja i osećanja, s jedne strane, i oseta i intuicije, s druge strane, time je osnovnoj funkciji suprotstavljena funkcija inferiorna, tj. nerazvijena i pretežno nesvesna. Ovu funkciju treba tokom života razvijati putem individuacije i samoostvarenja. Pri tom drugi par funkcija čini odnosnu pomoćnu funkciju. (Zainteresovani čitaoci mogu naćijungovski test tipova na nemačkom jeziku zajedno sa t a b e l o m vrednosti u k n j i z i I I . H a r k : "Religiose Neurosen", Stuttgart 1984, str. 2 5 7 f f ) . O vezama između individualne tipologije

182

i naučnog dela nekog čoveka svedoči Jung u svojim dijagnostičkim primedbama na adresu Frojda (2). (1) Tip j e p r i m e r ili o b r a z a c k o j i n a k a r a k l c r i a t i č a n n a č i n i z r a ž a v a k a r a k t e r n e k e v r s t e ili opštosli. U užem smislu ovog r a d a , tip j e k a r a k t e r i s t i č a n o b r a z a c o p š t e g stava k o j i s e j a v l j a u b r o j n i m i n d i v i d u a l n i m o b l i c i m a . Od m n o g o b r o j n i h realno p o s t o j e ć i h i m o g u ć i h s t a v o v a i s t i č e m u ovom i s t r a ž i v a n j u u k u p n o četiri, n a i m e o n e k o j e se uglavnom orijcntišu na četiri osnovne psihološke f u n k c i j e , dakle na m i š l j e n j e , o s e ć a n j e , oset i i n t u i c i j u . U k o l i k o je t a k a v stav habitualan i zbog toga k a r a k t e r u individue d a j e o d r e đ e n o o b c l e ž j e , onda govorim o psihološkom tipu. O v i , n a o s n o v n i m f u n k c i j a m a z a s n o v a n i tipovi, k o j i sc mogu o z n a č i l i k a o misaoni, emotivni, intuitivni i senzitivni tip, mogu se, p r e m a kvalitetu osnovnih f u n k c i j a , pudcliti u dve k l a s e : u racionalne i irueionulne tipove. U p r v u s p a d a j u misaoni i emotivni tip, a u d r u g u i n t u i t i v n i i s e n z i t i v n i t i p . D a l j e d i f e r e n c i r a n j e u dve k l a s e d o p u š t a prvenstveno

kretanje

libida,

naime

introverzija

i ekstroverzija-

Svi

o s n o v n i tipovi m o g u p r i p a d a t i k a k o j e d n o j t a k o i d r u g o j k l a s i , v e ć p r e m a d o m i n a c i j i n j i h o v o g više i n t r o v e r t n o g ili više e k s t r o v e r t n o g s t a v a . E m o t i v n i tip može p r i p a d a t i i n t r o v e r t n o j ili e k s t r o v e r t n o j klasi, a isto lako i neki drugi tip. D i f e r e n c i j a c i j a na r a c i o n a l n e i i r a c i o n a l n e tipove p r e d s t a v l j a drugo gledište i nema n i k a k v e veze sa i n t r o v e r z i j o m i e k s t r o v e r z i j o m . ( G W 6, § 9 1 3 ) (2) M o j a t i p o l o g i j a se z a s n i v a na p s i h o l o š k i m p r e m i s a m a , a ove p o s l e d n j e t e š k o s e m o g u p o k l o p i t i s a p s i h o l o š k i m , o d n o s n o s o matskim svojstvima. S o m a t s k e odlike sačinjavaju t r a j n a i takoreći n e p r o m c n l j i v a č i n j e n i č n a s t a n j a , dok psihološke, naprotiv, podležu k a k o izvesnim p r o m e n a m a u toku razvoja ličnosti tako i pri neurotskim s m e t n j a m a . K a d a već u izvesnim s l u č a j e v i m a p r i p a d a n j e o d r e đ e n o m tipu može da važi doživotno, ono je u d r u g i m , veoma čestim s l u č a j e v i m a , toliko zavisno od mnogih spoljnih i u n u t r a š n j i h f a k t o r a da d i j a g n o z a važi s a m o z a izvesno v r e m e . U p r a v o j e F r o j d j e d a n takav s l u č a j . N a osnovu t a č n o g p o z n a v a n j a n j e g o v o g k a r a k t e r a , s m a t r a m g a z a p r v o ­ b i t n o i n t r o v e r t n i emotivni tip sa tzv. i n f e r i o r n i m m i š l j e n j e m . K a d a s a m g a u p o z n a o 1 9 0 7 . godine, taj izvorni tip bio j e već n e u r o t s k i i z b r i s a n . P r i p o s m a t r a n j u n e u r o t i č a r a p r e svega s e n c z n a d a l i s e p o s m a t r a s v e s n i ili n e s v e s n i k a r a k t e r . F r o j d j e t a d a a i k a s n i j e p r u ž a o s l i k u

183

c k s t r a v c r t n o orijenlisnnog mislioca i c m p i r i č a r a . Njegovo p r c c e n j i v a n j e mišljenja, s jedne strane, i nepotpuna odgovornost posmatranja, s druge s t r a n e , pobudili su moju s u m n j u u pogledu njegovog lipa. Subjektivno precenjivanje sopslvenog mišljenja ilustrovano je nje­ govom r e č e n i c o m : " T o m o r a , i p a k , d a s c slaže, j e r j a s a m l o p r o m i s l i o . " N e d o v o l j n a odgovornost p o s m a t r a n j a i s k a z u j e sc, na p r i m e r , u činjenici da nijedan od njegovih " t r a u m a t s k i h " slučajeva histerije nije verif i k o v a n . O n s e oslonio n a p o š t e n j e svojih h i s t e r i č n i h p a c i j e n a t a . K a d a s a m 1 9 0 9 . godine j o š m a l o a n a l i z i r a o F r o j d a zbog j e d n o g n e u r o t i č n o g s i m p t o m a , n a i š a o s a m na t r a g o v e koji su mogli da navedu na z a k l j u č a k o z n a t n o j povredi njegovog emotivnog života. Sudeći po iskustvu, e m o t i v n i tip n a t a k v i m t a č k a m a n a g l o s e m e n j a u m i š l j e n j e k a o k o n t r a f u n k c i j u , i to sa o d g o v a r a j u ć i m k o m p e n z a t o r s k i m precen j i v a n j e m . {Briefe III, str. 7 5 )

TRANSFER

U analitičkoj psihologiji K . G . Junga kao transfer/prenos označava se određen oblik odnosa između terapeuta i pacijenta za vreme psihoterapcutskog tretmana. Dok jc u praksi transfer pacijenta neodvojivo povezan sa kontratransferom terapeuta, ovde ćemo, radi preglednosti, opisati najpre samo prvi aspekt ovog v i š e s l o j n o g e m o c i o n a l n o g o b r a s c a odnosa. T r a n s f e r nc p o č i n j e tek u toku podrobnijeg upoznavanja, nego nastupa odmah posle prvog susreta između pacijenta i terapeuta. Na osnovu posebnih emotivnih veza ponovo oživljavaju ranija iskustva i odnosi prema objektima. Njihovim projektovanjem i prenošenjem na terapeuta, oni se mogu ponovo oživeti i obrađivati. Transfer je specifična forma projekcije koja je opšti psihički proces, u kojem se duševni sadržaji prenose na druge objekte (1). Nasuprot

184

tome, u svakoj dubljoj terapeutskoj analizi se mnoga sećanja i osećanja iz životne i s t o r i j e p r e n o s e na terapeuta i povezuju sa n j i m . To omogućava osvešćivanje i proradu ncurotskih poteškoća ( 2 ) . Razrešenje transfera je težak proces koji se ne može iznuditi. A k o nesvesno pacijenta insistira na zadržavanju veza i prenosa prema terapeutu, onda se lečenjc mora nastaviti, smatra Jung. Prema

Jungovom

fundamentalnom

radu,

"Psihologiji

transfera" ( 1 9 4 6 ) jungovski terapeuti su tokom poslednjih decenija izvršili nova k l i n i č k a ispitivanja, od kojih su neki rezultati već napred izneti. I I . Dikman razlikuje četiri različita aspekta i nivoa prenosa (vidi Kontratransfer). (1) P s i h o l o š k i proces p r e n o š e n j a specifična je f o r m a opštijeg p r o c e s a p r o j e k c i j e . B i t n o jc da sc ova dva p o j m a povezu i da b u d e m o s v e s n i toga d a j e p r e n o s p o s e b a n s l u č a j p r o j e k c i j e , b a r j a s h v a t a m s t v a r i u tom s m i s l u . N a r a v n o , svako jc slobodan da laj izraz koristi po s v o j o j volji. P r o j e k c i j a j c opšti p s i h o l o š k i m e h a n i z a m , k o j i s u b j e k t i v n e s a d r ž a j e bilo k o j e v r s t e prenosi na neki o b j e k t . A k o , na p r i m e r , k a ž e m : " O v a soba j c o b o j e n a u ž u t o " onda j e l o p r o j e k c i j a , j e r o b j e k t p o sebi n i j e žut; žut j e s a m o u n a m a . P o z n a t o vam j e d a j e b o j a s t v a r s u b j e k t i ­ vnog i s k u s t v a . T a k o je i Ion koji č u j e m l a k o đ c p r o j e k c i j a , j e r Ion sam po sebi ne p o s t o j i ; samo u m o j o j glavi on jc ton, psihički fenomen koji j a p r o j e k t u j e m . P r e n o s j e u p o s e b n o m smislu proces k o j i s e odigrava između dva č o v e k a , a ne između l j u d s k o g s u b j e k t a i fizičkog o b j e k t a , m a d a i z u z e t a k a i m a , dok sc opšti m e h a n i z a m p r o j e k c i j e , k a o što smo videli, može o d n o s i t i isto t a k o i na fizičke o b j e k t e . M e h a n i z a m p r o ­ j e k c i j e k o j i m se s u b j e k t i v n i s a d r ž a j i p r e n o s e na o b j e k t i izgledaju k a o da n j e m u p r i p a d a j u , n i k a d a ne počiva na činu volje i prenos, kao p o s e b n i o b l i k p r o j e k c i j e , ne p r e d s t a v l j a n i k a k a v izuzetak od loga. Ne m o g u sc svesno i n a m e r n o vršili p r o j e k c i j e , j e r bi se onda uvek z n a l o da se p r o j e k t u j u sopstveni s u b j e k t i v n i s a d r ž a j i . U tom s l u č a j u oni se ne mogu p r c n e l i u o b j e k t , j e r sc zna da oni već p r i p a d a j u n e k o m . U s l u č a j u p o s t o j a n j a p r o j e k c i j e , privid sa k o j i m se č o v e k k o n f r o n t i r a u o b j e k t u , p r e d s t a v l j a u s t v a r n o s t i iluziju. M e đ u t i m , p r e t p o s t a v l j a sc da ono što se p o s m a t r a u o b j e k t u nije s u b j e k t i v n o g p o r e k l a , nego da

185

o b j e k t i v n o p o s t o j i . S t o g a p r o j e k c i j a paila u vodu k a d a se k o n s t a t u j c da su naizgled o b j e k t i v n e č i n j e n i c e u realnosti o b i č n i s u b j e k t i v n i s a d r ž a j i . T a d a se ovi s a d r ž a j i p r i k l j u č u j u sopstvenoj psihologiji, pa ih nc m o ž e m o više pripisivati o b j e k t u . ( G W 18/1, § 3 1 2 IT.) (2) F e n o m e n prenošenja neizbežna je oznaka svake dublje a n a l i z e . J e r a p s o l u t n o je p o t r e b n o da l e k a r stupi u što bliži odnos sa p s i h i č k i m r a z v o j e m p a c i j e n t a . M o g l o bi se reći da l e k a r u m e r i , u k o j o j s h v a t a n a j i n t i m n i j e p s i h i č k e s a d r ž a j e p a c i j e n t a , t j . a s i m i l u j c ih, biva sa s v o j e s t r a n e , kao figura, integrisan u psihi p a c i j e n t a . K a d a k a ž e m , " k a o f i g u r a " , onda želim d a time n a z n a č i m d a p a c i j e n t n e opaža l e k a r a o n a k v i m k a k a v on j e s t e , nego da on u n j e m u vidi j e d a n od onih tipičnih l i k o v a k o j i su u n j e g o v o j p r e d i s t o r i j i bili toliko z n a č a j n i . Te s l i k e iz sećnnjn k o n t a m i n i r a j u l e k a r a , j e r o n d a j e povoda p a c i j e n t u d a o t k r i j e svoje n a j i n t i m n i j e t a j n e . Č i n i se k a o da m o ć onih slika s e ć a n j a prelazi na njega. P r c n o s se s a s t o j i iz raznih p r o j e k c i j a k o j e su z a m e n a j e d n o g s t v a r n o g psihološkog o d n o s a . O n e s t v a r a j u prividan odnos, pa ipak u izvesnom t r e n u t k u on jc od velikog z n a č a j a za p a c i j e n t a , kada se j o š više pojačava njegova habitualnn slabost p r i l a g o đ a v a n j a putem intenzivnog b a v l j e n j a prošlošću. S t o g a j e iznenadan prekid p r e n o s a uvek s k o p č a n sa k r a j n j e n e p r i j a t n i m i često o p a s n i m p o s l e d i c a m a , j e r time p a c i j e n t zapada u nepodnošljivo gubljenje odnosa. ( G W 16, § 283)

TRANSCENDENTNA FUNKCIJA

Transcendentna funkcija nije nikakav filozofski pojam i ne označava metafizičko saznanje, nego je psihička funkcija u procesu individuacije. Živi simboli i oni koji ujedinjuju suprotnosti i aktivna i m a g i n a c i j a , stvaraju sintezu između svesti i nesvesnog a time i prelaz od dosadašnjeg stava ka proširenju svesti. U ovom psihičkom procesu odvija se kompenzatorski odnos između svesti i nesvcsnog.

186

pri čemu se čovek prepušta idejama nesvesnog i pri tom pronalazi p r v e n s t v e n o sadržaje s a s n a ž n i m e m o c i o n a l n i m n a b o j e m ( 1 ) . Neprekidnim suočavanjem sa nesvesnim, nastaje izvesna kontratenzija koja se sa svojim simbolima razrešava u procesima fantazije i snovima i time prevladava razdor između svesti i nesvesnog. To suočavanje se odvija celovito i iziskuje psihoterapeutski tretman i ocelotvorenje ličnosti ( 2 ) . (1) Odgovor se očevidno sastoji u u k i d a n j u dcobe između svesti i n e s v e s n o g . To se nc d o g a đ a t a k o što ćc svesna o d l u k a j e d n o ­ s t r a n o da osudi s a d r ž a j e nesvesnog, nego t a k o što ćc se spoznali njen smisao za k o m p e n z a c i j u j e d n o s t r a n o s t i svesti i uzeti u obzir. T e n d e n c i j u n e s v e s n o g i svesti č i n e , n a i m e , o n a dva f a k t o r a o d k o j i h s e s a s t o j i transcendentna

funkcija.

Onu

se nazivu

omogućava preluz sa jednog stava na drugi,

trunscencienlnom, jer organski tj.

bez gubitka

nesvesnog.

K o n s t r u k t i v n i m e t o d p r e t p o s t a v l j a svesna s a z n a n j a k o j a i kod p a c i ­ j e n a t a p o s t o j e b a r p o t e n c i j a l n o , p a s e stoga mogu učiniti svesnim. A k o l e k a r ne zna ništa o tim m o g u ć n o s t i m a , onda on u tom smislu nc može ništa p o b u d i l i u p a c i j e n t u , sem a k o sc l e k a r i p a c i j e n t z a j e d n i č k i ne posvete s t v a r n o m i z u č a v a n j u tog p i t a n j a , šio bi po pravilu t r e b a l o bili i s k l j u č e n o . ( G W 8, § 145) (2) Pošto s u o č a v a n j e sa k o n t r a p o z i c i j o m ima celovit k a r a k t e r , to sc iz n j e g a ništa ne i s k l j u č u j e . Sve je na t a p e t u , čak iako su svesni s a m o f r a g m e n t i . P o m o ć u k o n t r a t r a n s f e r a dosad n e s v e s n i h s a d r ž a j a , svest se stalno p r o š i r u j e ili, b o l j e r e č e n o , može se p r o š i r i v a l i , a k o sc želi potruditi oko sopstvene i n t e g r a c i j e . N a r a v n o , lo nije uvek s l u č a j . I kada ima dovoljno inteligencije za r a z u m e v a n j e postavljenih pitanja, ipak može doći do n e d o s t a t k a h r a b r o s t i i s a m o p o u z d a n j a ili je čovek, p a k , d u h o v n o i m o r a l n o i n e r t a n ili k u k a v i c a da se na (ome a n g a ž u j e . T a m o gde p o s t o j e n e o p h o d n i p r e d u s l o v i , t a m o t r a n s c e n d e n t n a f u n k c i j a n i j e samo d r a g o c e n a nadopuna p s i h o t e r a p c u l s k o m t r e t m a n u , nego paci­ j e n t u daruje zapaženu prednost da vlastitim snagama doprinese n a p o r i m a l e k a r a i t i m e da u t o j m e r i ne b u d e z a v i s a n od l e k a r a i njegovog u m e ć a n a često o b e s h r a b r u j u ć i n a č i n . T o j c put o s l o b o đ e n j a s o p s t v e n i m n a p o r i m a i n a l a ž e n j a h r a b r o s t i u p r i l a ž e n j u s a m o m sebi. ( G W 8, § 1 9 3 )

187

1

TUMAČENJE SNA

Tumačenje sna pomoću analize pojedinih motiva i simbola i pretresanjem smisla sna zajedno sa pacijentom, zauzima centralno m e s t o u terapeutskom procesu. Jung ukazuje na to da nijedan psiholog ili psihoterapeut nc može da ispravno razume i rastumači neki san primenom jedne teorije sna ili poznavanjem simbolike (1). Za ispravno tumačenje sna vrlo je važna pomoć snevača, da bi se lična iskustva sa stvarima ili licima u snu ispravno zahvatila. Na primeru slike iz sna Jung pokazuje sto i raznovrsna iskustva sa njim (2). Stoga sc, po pravilu, bez saradnjc snevača nijedan san ne može prikladno resiti. Prvi korak u U i m a č e n j u sna jeste uspostavljanje konteksta uporedivog sa lekarskom dijagnostikom. Pri tome se doznajc u kojoj je specifičnoj situaciji i u kakvom konfliktnom položaju snivan taj san. Onaj ko se nalazi na analizi ili terapiji, posmatraćc sadašnji san u sklopu dotadašnjeg niza snova. I sadašnje telesno, duhovno i duševno stanje s n e v a č a , n j e g o v a iskustva na radnom mestu i, naposletku, svi međuljudski odnosi, spadaju u taj kontekst. Sledcći važan korak u tumačenju sna su asocijacije (prisećanja) snevača. Radi daljeg tumačenja, koristi se potom uporedni materijal (amplifikacija) iz bajki, mitova i drugih predanja čovečanstva. Ovde je stručno znanje terapeuta od suštinskog značaja (3). Dok prilikom tumačenja sna mnogi ljudi imaju predstavu da psihoterapeut na osnovu svog stručnog znanja samo treba da obavi prevođenje slika iz sna, kao što tumač ili prevodilac to čine uz pomoć znanja stranog j e z i k a , iz r e č e n o g j a s n o proizlazi da se samo saradnjom snevača i njegovom ubeđenom saglasnošću sa zajedni-

188

č k o m interpretacijom, san m o ž e rastumačiti na zadovoljavajući način. Ako se uprkos iskrenim naporima terapeut i/ili snevač ipak zabune u tumačenju sna i ne shvate tačno njegov smisao i unutrašnju istinu, onda sledeće interpretacije sna koriguju i kompenziraju pogrešnu analizu. (1) Iz log razloga s a m svojim u č e n i c i m a uvek g o v o r i o : " U č i t e š t o v i š e m o ž e t e o s i m b o l i m a , ali p o l o m o p e t sve z a b o r a v i l e , k a d a a n a l i z i r a t e neki s a n . " O v a j z a p r a k t i č n e svrhe z n a č a j a n s a v e t , sam s a m uzeo za sopstveno p r a v i l o . On me uvek podseća na to da n i k a d a (ako d o b r o n e m o g u s h v a t i t i san d r u g o g č o v e k a d a bih g a m o g a o s a s v i m ispravno tumačili. Time pokušavam da suzbijeni bujicu sopstvenih a s o c i j a c i j a i r e a k c i j a k o j e bi i n a č e mogle, po svoj prilici, odneli prevagu nad n e s i g u r n o š ć u i n e o d l u č n o š ć u mog p a c i j e n t a . Pošto jc za a n a l i l i č a r a od n a j v e ć e g z n a č a j a da što t a č n i j e r a z a b e r e s p e c i j a l n u p o r u k u jednog, sna (doprinos nesvcsnog u korist svesti), važno je da se sadržaj sna istražuje sa k r a j n j o m tcmcljitošću. (DerMensch urniseineSvmbole, str. 56) (2) Velika j e F r o j d o v a zasluga u t u m a č e n j u s n o v a . O n j e , pre svega, utvrdio da bez snevača nc možemo preduzeti n i k a k v o t u m a č e n j e . R e č i k o j e čine izvest a j o snu ne s a m o da u sebi nose nekakav s m i s a o , nego su i v i š e z n a č n e . A k o n e k o s a n j a sto, onda se još zadugo nc zna šla kod snevača znači taj p r e d m e t , iako reč " s t o " izgleda d o v o l j n o j e d n o ­ z n a č n o . N a i m e , mi ne z n a m o j e d n u stvar, i to da je taj " s l o " upravo o n a j z a k o j i m j e sedeo njegov otac k a d a j e snevaču u s k r a ć i v a o svaku dalju f i n a n s i j s k u p o m o ć i, k a o n i š t a r i j u , izbacio ga iz k u ć e . S j a j n a površina tog stola o d r a ž a v a se na n j e g a kao simbol n j e g o v e k a t a s t r o f a l n e n e s p o s o b n o s t i u svesti d a n a k a o i u snu noći. To je ono što naš snevač p o d r a z u m e v a pod r e č j u " s t o " . Z a t o n a m j e p o t r e b n a p o m o ć s n e v a č a d a bi smo v i š e s t r u k a z n a č e n j a reči ograničili na ono što jc b i t n o i u v c r l j i v o . S v a k o ko nije bio prisutan može da s u m n j a da taj " s l o " označava mučnu osnovnu t a č k u u životu s n e v a č a . M c đ u l i m , snevač u to nc s u m n j a a nc s u m n j a m n i j a . J a s n o j e d a j c t u m a č e n j e sna u p r v o m redu d o ž i v l j a j k o j i b a r za dve osobe postoji bez p o g o v o r a . ( G W 8, § 5 3 9 ) (3) U s p o s t a v l j a n j e k o n t e k s t a j c j e d n o s t a v a n , gotovo m e h a n i č k i posao k o j i i m a samo pripremno z n a č e n j e . P o t o n j e u s p o s t a v l j a n j e j e d n o g čitljivog t e k s t a , n a i m e s t v a r n a interpretaciju sna, po pravilu je k o m p l i -

189

k o v a n z a d a t a k . O n p r e t p o s t a v l j a psihološko ( i ž i v l j a v a n j e , s p o s o b n o s t k o m b i n o v a n j n , intuiciju, poznavanje sveta i ljudi i prvenstveno specifičnu znunjii,

pri č e m u jc p o s e b n o v a ž n o

prošireno poznavanje

s t v a r i i i z v e s n a " i n t e l i g e n c i j a s r c a " ( i n t e l l i g c n c e du c o e u r ) . Sve ove p r e t p o s t a v k e , u k l j u č u j u ć i i ove p o s l e d n j c , v a ž e i za veš/inu lekurske dijagnostike u o p š t e . Z a r a z u m e v a n j e sna n i j e u o p š t e p o t r e b n o š e s t o č u l o . Ali je p o t r e b n o m n o g o više od p r a z n i h š e m a , k a k v e n a l a z i m o u v u l g a r n i m s a n o v n i c i m a ili k o j e sc r a z v i j a j u stalno pod u l i c a j e m r a z n i h p r e d u b e đ e n j a . Stereotipno izlaganje motiva sna treba odbaciti: o p r a v d a n a s u s a m o o n a z n a č e n j a s p e c i f i č n e v r s t e k o j a s c mogu u s t a ­ noviti b r i ž l j i v i m u s p o s t a v l j a n j e m k o n t e k s t a . Č a k i k a d i m a m o veliko iskustvo u ovoj oblasti, i p a k smo uvek iznova prisiljeni da pred s v a k i m snom p r i z n a m o svoje n e z n a n j e i da se, odustajući od svih p r e d u b e đ e n j a , p r i p r e m i m o na nešto sasvim n e o č e k i v a n o . ( G W 8, § 5 4 3 )

VELIKA MAJKA Pod pojmom Velike Majke u analitičkoj dubinskoj psiho­ logiji se podrazumeva specifičan aspekt arhetipa majke i slike majke. Velika Majka je delotvorna praslika psihe, koja se ne može izvesti iz konkretnih iskustava sa majkom. Pojam je preuzet iz istorije religije i služi za označavanje transpersonalnih simbola, kao što su, na primer, boginje majke (1). Za afirmaciju pojma Velike M a j k e posebno je zaslužan poznati Jungov učenik Erih Nojman iz Izraela ( 2 ) . Ovaj autor je koncipirao sledeća dva karakteristična i simbolična oblika Velike M a j k e , n a i m e njen " e l e m e n t a r n i k a r a k t e r " i " t r a n s f o r m a c i o n i karakter". Pod prvim, Nojman podrazumeva sva elementarna životna iskustva, kao što su: biti rođen i odgajan od majke, uživati njenu zaštitu, ali i da ona vlada vama i čvrsto vas drži. Bogat slikovni

190

materijal iz najstarije istorije kulture čovečanstva potvrđuje ele­ mentarni karakter ženskog: boginje iz praistorije i brojni simboli iz vremena matrijarhata, posude, simbolika grudi, seksualna simbolika itd. N e g a t i v n e simbole čine strašna i ljudožderna m a j k a , grob i podzemni svet. Transformacioni karakter Velike Majke dolazi do izražaja u o n i m p s i h o d i n a m i č n i m elementima i faktorima koji izazivaju neprestane promene,

večito umiranje i

nastajanje.

Nasuprot

konzervativnoj tendenciji elementarnog karaktera transformacija u z r o k u j e d i n a m i č n u p o k r e t n o s t , promenu i p o n o v n o r o d j e n j c . Simboli za ovo su boginje sudbine, sveštenice i šamankc. U miste­ rioznim kultovima ritualno se obavljaju mistična svadba i ponovno rođenje. ( 1 ) P o j a m V e l i k e M a j k e vodi p o r e k l o i z i s t o r i j e r e l i g i j e i o b u h v a t a r a z l i č i t a i s p o l j a v a n j a tipa b o g i n j e m a j k e . O n se, u p r v o m redu, uopšte nc tiče psihilogije, budući da sc slika Velike M a j k e u lom

obliku

j a v l j a u p r a k t i č n o m iskustvu veoma r e l k o i pod sasvim posebnim

u s l o v i m n . T a j s i m b o l j e , r a z u m e se, d e r i v a t a r h e t i p a m a j k e . A k o s e usudimo da i s t r a ž u j e m o pozadinu slike Velike M a j k e sa psihološke s i r a n e , o n d a m o r a m o n e m i n o v n o d a z a o s n o v u svog p o s m a t r a n j a u z m e m o z n a t n o opštiji a r h e t i p m a j k e . (GVV' 9/1, § 148) (2) K a d a a n a l i t i č k a psihologija govori o praslici ili o a r h e t i p u Velike M a j k e , ona se ne odnosi na nešto k o n k r e t n o u p r o s t o r u i v r e m e n u , nego na u n u t a r n j u sliku k o j a dela u l j u d s k o j psihi. S i m b o l i č n i i z r a z ovog p s i h i č k o g f e n o m e n a č i n e f i g u r e i likovi v e l i k i h ž e n s k i h b o ž a n s t a v a , k o j e je čovečanstvo predstavilo u svojoj umetnosti i u svojim mitovima. N a s l u p ovog a r h e t i p a i njegova delotvornosl mogu sc p r a t i l i k r o z celu i s t o r i j u č o v e č a n s t v a , j e r se on m o ž e d o k u m c n l o v a t i u o b i ­ č a j i m a , m i t o v i m a i s i m b o l i m a iz r a n o g p e r i o d a č o v e č a n s t v a - baš k a o i u snovima, fantazijama i stvaralačkim oblicima zdravog i bolesnog č o v e k a n a š e g v r e m e n a . R a d i p o j a š n j a v a n j a o n o g a što a n a l i t i č k a p s i h o l o g i j a p o d r a z u m e v a pod a r h e t i p o m , m i s m o i s t r a ž i v a l i n j e g o v u d i n a m i k u ili e m o c i o n a l n u k o m p o n e n t u , njegovu s i m b o l i k u , s a d r ž a j n u komponentu i strukturu.

191

D i n a m i k a i d e l o v a n j e a r h e t i p a izražava se, između ostalog, u e n e r g e t s k i m p r o c e s i m a u n u t a r psihe k o j i se o d v i j a j u u nesvesnom, k a o i između nesvesnog i svesti. Ovo sc d e l o v a n j e m a n i f e s t u j e u pozitivnim i n e g a t i v n i m e m o c i j a m a , u f a s c i n a c i j a m a i p r o j e k c i j a m a , ali i u s t r a h u , o s e ć a n j u n a d j a č a v a n j a sopstvenog Ja i u m a n i j s k i m s t a n j i m a uzvišenosti, ali i d e p r e s i j e . S v a k o r a s p o l o ž e n j e k o j e o b u h v a t a celovitu ličnost i z r a z je d i n a m i č k o g d e l o v a n j a nekog a r h e t i p a , nezavisno od toga da li s v e s t č o v e k a to r a s p o l o ž e n j e p r i h v a t a ili o d b a c u j e , da li o n o o s t a j e n e s v e s n o ili z a h v a t a s v e s t . ( E . N e u m a n : Die Grosse

Muller,

VV'altcr,

Oltcn 1974, slr.19)

ZLO

Iako pojam zla ne spada u jungovske termine, uvrstili smo ga zato s t o j e Jung tom pojmu dodao nešto novo i usmeravajuće. Cepanjc jezgra, atomske bombe i rakete danas nas, na posebno zastrašujući način, suočavaju sa razornim snagama zla (1). Jung se žestoko branio od prilično raširenog shvatanja prema kojem jc zlo samo nepostojanje dobrog i č i m e se negira realnost zla. Jung jc dalje kritikovao hrišćansko shvatanje i teološku formulu, prema k o j o j zlo znači nedostatak dobrog (privatio boni ) i piše: "Klasična formula lišava

zlo apsolutnog postojanja i pretvara ga u Scnku ..." (2). Koliko realno p r i z n a j e m o realnost zla, tako moramo i da postupamo s n j i m . Crkveno učenje o Satani Jung smatra adekvatnim i u n j e g o v i m m i t o l o š k i m izražajnim o b l i c i m a , da bi se opisala zla sila u n e ­ svesnom. Ono predstavlja onu snagu bez koje je dobro nepojmljivo. Nesvesno je po Jungu i izvor dobra i ishodište zla (3). (1) S a t a n a našeg v r e m e n a j c nešto s t r a š n o ! K a d p o g l e d a m o n a n a š u s a d a š n j u s i t u a c i j u , n e m o ž e s c p r e d v i d e t i šta s e j o š sve m o ž e dogoditi. R a z v o j će n e u m i t n o i d a l j e teći. S v e b o ž a n s k e sile k o j e se stiču

192

u stvaranju postepena sc stavljaju u ruke čoveka. C e p a n j e jezgra je veliki d o g a đ a j i t a d ž i n o v s k a s n a g a p r e p u š t e n a j e č o v e k u . K a d a j e O p e n h a j n i e r po prvi put p r a t i o p r o b u a t o m s k e b o m b e , pale su mu na um reči iz

speva Bagavadgila " . . . s v e t l i j a od h i l j a d u s u n a c a " . Sile k o j e

d r ž e svet na okupu dospele su u ruke č o v e k a , tako da on dolazi č a k na i d e j u o v e s l a č k o m suncu. Sile b o ž a n s k e dospele su u n a š e r u k e , u n a š e slabašne ljudske ruke. To nije stvar za izmišljanje. R e č je o silama koje nisu s a m e po sebi zlc,ali u r u k a m a čoveka p r e d s t a v l j a j u veliku opasnost, posebno u r u k a m a zlog čoveka. T r e b a li zlo da p o s t a n e r e a l n o s t u n a š e m s t v a r n o m svelu k o j i s e može doživeli i k o j i j e z a n a s p r i m a r a n ? Z l o j e s t r a š n a s t v a r n o s t ! I ono je to u životu s v a k o g p o j e d i n c a . Ž e l i m o li da princip zla p o s m a l r a m o k a o nešto s t v a r n o , onda se to m o ž e , isto t a k o d o b r o , nazvali S a l a n o m . M e n i lično teško pada da j o š s m a t r a m važećom i d e j u o p r i v a l i o boni. ( G W 1 0 , § 8 7 9 ) (2) N a ovo p i t a n j e o d g o v a r a h r i š ć a n s k o s h v a t a n j e d a j c z l o privalio boni.

Ova

klasična

formula

lišava

zlo n j e g o v e

apsolutne

e g z i s t e n c i j e i p r e t v a r a ga u S e n k u , č i j e r e l a t i v n o p o s t o j a n j e zavisi od svetlosti. D o b r u se, naprotiv, p r i d a j u pozitivnost i s a d r ž a j . P s i h o l o š k o iskustvo p o k a z u j e d a " d o b r o " i " z l o " čine p a r suprotnosti takozvanog m o r a l n o g suda k o j i , kao takav, ima svoje poreklo u čoveku. S u d se može, k a o što j e p o z n a l o , doneli s a m o onda k a d a j e n j e g o v s a d r ž i n s k i p a n d a n isto t a k o r e a l n o m o g u ć . P r i v i d n o m z l u s e m u ž e p r o l i v s l a v i t i s a m o p r i v i d n o d o b r o , a n e m a t e r i j a l n o zlo može s a m o da o d u d a r a od t a k o đ e n e m a t e r i j a l n o g d o b r a . B i v s t v u j u ć e stoji n a s u p r o t n e b i v s t v u j u ć e m , ali nikako

bivstvujuće

dobro

nasuprot

nebivstvujućem

zlu, j e r

to

p r e d s t a v l j a contrudiciio in adjeeto i o b r a z u j e n c s a m c r l j i v o s t n a s u p r o t b i v s t v u j u ć e m d o b r u : n e b i v s t v u j u ć e ( n e g a t i v n o ) zlo može s t a j a t i s a m o n a s u p r o t n e b i v s t v u j u ć e m ( n e g a t i v n o m ) d o b r u . A k o se za zlo tvrdi da je ono s a m o privalio boni, o n d a se t i m e n e g i r a s u p r o t n o s t d o b r a i zla u o p š t e . Ali k a k o s e u o p š t e m o ž e g o v o r i t i o " d o b r u " , a k o n e p o s t o j i " z l o " ? K a k o se može govoriti o " s v e t l o m " bez " m r a č n o g " , o o n o m e što j e " g o r e " b e z onog " d o l e " ? Neizbežno j e d a d o b r o d o b i j e svoju s a d r ž a j da bi se to isto učinilo sa z l o m . A k o zlo ne d o b i j e svoj s a d r ž a j , onda se d o b r o p r e t v a r a u S e n k u , j e r se ništa ne m o r a b r a n i t i od m a t c r i j a l i z o v a n o g p r o t i v n i k a , već s a m o p r o l i v S e n k e , p r o t i v o b i č n e privalio boni.

193

T a k v o gledanje loše se u k l a p a u stvarnost k o j a sc može p o s m a t r a l i . (G\V 11, § 247) (3) C r k v a ima u č e n j e o S a t a n i , j e d n o m zlom p r i n c i p u , koji sc r a d o z a m i š l j a k a o s p o d o b a sa n o g a m a j a r c a , rogovima i r e p o m . To je slika p o l u č o v e k a , p o l u ž i v o t i n j e i b o g a p a k l a , k o j i j e , izgleda, i z b e g a o d i o n i z i j e v s k e m i s t e r i j e , slika j o š uvek p o s t o j e ć e g p r i s t a l i c e g r e š n o g i radosnog paganstva. Ta slika je izvrsna i

precizno karakteriše

groteskno-jezivi aspekt nesvesnog, k o j e m čovek nije doskočio i koji stoga j o š istrajava u prvobitnom stanju nesputane divljine. Danas se verov a t n o n i k o više ne u s u đ u j e da tvrdi da je evropski čovek j a g n j e u k o m e nc čuči đ a v o . P r e d očima svih nas su d o k u m e n t i ovog v r e m e n a , k o j e po d i m e n z i j a m a o d v r a t n o s t i prevazilazi sve što su r a n i j a v r e m e n a postigla sa s v o j i m o s k u d n i m s r e d s t v i m a . K a d a bi n e s v e s n o , k a o što bi to mnogi želeli, bilo s a m o zlo, o n d a bi s i t u a c i j a b i l a j e d n o s t a v n a i put bi bio j a s a n - č o v e k bi č i n i o d o b r o , a i z b e g a v a o zlo. Ali šta je dobru a šta zlo? Nesvesno n i j e s a m o p r i r o d n o i zlo, nego i izvorište n a j v e ć e g d o b r a . ( G W 1 6 , § 3 8 8 f.)

194

POGOVOR

Karl Gustav Jung je u svom klasičnom dclu Psihološki tipovi ( 1 9 2 1 ) , č i j e se prvo izdanje pojavilo gotovo prc osam decenija, napisao posebno poglavlje o definicijama pojmova, koje, istorijski gledano, predstavlja prvi leksikon jungovskih pojmova, a čija je funkcija da j a s n o istakne šta Jung podrazumeva pod određenim pojmom, kako bi se izbegli nesporazumi prilikom čitanja i prouča­ vanja njegovog dela. 1

J u n g u tom smislu ističe da se, posebno u psihološkim radovima, ne m o ž e dovoljno oprezno postupiti sa p o j m o v i m a i izrazima, j e r baš u oblasti psihologije, više nego igde, nalazimo na najveći broj razlika u značenju pojmova što, ne retko, prouzrokuje velike nesporazume. Ovo, međutim, ne proizlazi samo otuda s t o j e psihologija relativno mlada nauka, već stoga što sc čitaocu iskustveni materijal, odnosno materijal naučnog istraživanja, ne može "konkre­ tno staviti na uvid". Shodno tome, čim napustimo oblast u k o j o j se činjenice registruju pomoću merc i broja, upućeni smo, prema recima J u n g a , samo na pojmove koji zamenjuju meru i broj, pa zato "određenost koju mere i brojevi pružaju posmatranoj činjenici može biti neodre­ đena samom određenošću pojma. Ali, kao što je svakom ispitivaču u toj oblasti dobro poznato, današnji psihološki pojmovi pate od vrlo 2

3

1 Karl Gustav Jung: Psihološki tipovi, "Matica srpska", Novi Sad, 1977. 2 Ibid. 3 Ibid.

195

velike neodređenosti i višeznačnosti, tako da se ljudi uzajamno mogu jedva da razumeju." Međutim, da bi smo došli do pouzdanih pojmova, kao što tvrdi J u n g " , neophodan je rad mnogih, a donekle i consensits genitum, a kad to nije moguće odmah postići, svaki pojedinačni ispitivač mora se potruditi da svojim pojmovima da izvesnu čvrstinu u određenosti, tačnije logičku uokvirenost, a to će se na najbolji način postići tako što će objasniti značenje svih pojmova koje upotrebljava, tako da svako može shvatiti šta tim pojmom želi reći. Na taj način biće izbegnuti terminološki nesporazumi, koji, kao stoje poznato, mogu imati i imaju u svim naučnim oblastima, a posebno u savrcmenoj psihologiji, negativne posledice . 5

Sve ovo nalazi svoju punu potvrdu u Jungovom dodatku definicija pojmova u okviru njegovih Psiholoških tipova k a o i u Leksikonu osnovnih jungovskih pojmova ( 1 9 8 8 ) , kojeg jc priredio poznati švajcarski psihoterapeut Hclmut I l a r k , koji predstavlja j e d n o g od vodećih poznavalaca Jungovog u č e n j a , što sačinjava neophodni preduslov za stvaranje jednog ovakvog rečnika, koji je proizašao iz dubinsko-psihološkog čitanja celokupnog Jungovog opusa.

4 Ibid. 5 Tako, na primer, jedan isti pojam, uzmimo pojam Ega, po svom opsegu i značenju se razlikuje u okviru Frojdove psihoanalize, Sondijeve Schicksal-analize i Jungove analitičke psihologije. Frojd, kao stoje poznato, govori o Egu kao "majestetu", koji nije samo pasivan posmatrač i receptor, već mnogo više i značajnije od toga: integrišuća centralna instanca ličnosti koja u prvom redu omogućava adaptaciju i samoodržanje individue; Sondi govori o Ego kao "pontifexu", kome pripada najviša vlast i najviše dostojanstvo u okviru ličnosti, sve dotle dokuspešno funkcioniše, u smislu istovremenog udovoljavanja zahteva Ida, Super-Ega i realnosti. Uprkos činjenici da Jungovo učenje pripada dubinskoj psihologiji, Jung ograničava Ego isključivo na polje svesti tako da Ego predstavlja faktor svesti par excellence. On kasnije uviđa nužnost proširenja polja Ega koje naziva Selbst i koji, za razliku od Ega kao centra svesti, predstavlja centar psihičkog totaliteta, jer obuhvata i svestan i nesvestan deo ličnosti.

196

Ovaj Leksikon Jungove analitičke psihologije, prema recima Helmuta Harka, obraća se čitalačkoj publici u dvojakom obliku: s j e d n e strane se u k r a ć i m prilozima prezentuju i popularnim i razumljivim jezikom objašnjavaju osnovne misli dotičnog pojma, a s druge strane mogu se potom pročitati izvesni citati iz samog Jungovog dela, k o j i takođe imaju za cilj da nas uvedu, na j e d a n autentičan način, u delo velikog analitičara, odnosno u suštinu njegovih osnovnih pojmova. Jer mnogi pojmovi Jungove analitičke psihologije, kao što su: kolektivno nesvesno, arhetip, individuacija, Anima i A n i m u s , kompleksi i tako dalje, predstavljaju bazu za razumevanje psihičkog života čoveka u svetlu Jungove psihologije a takođe i kao pomoć za razumevanje ličnih životnih problema. Jungova analitička psihologija, pored Frojdove psihoanalize i Sondijeve Schicksal-analize, predstavlja jezgrovm' pravac u okviru s a v r e m e n e dubinske p s i h o l o g i j e . Ova č i n j e n i c a j e uslovila trodimenzionalnu interpretaciju dubinsko-psiholoških fenomena, odnosno u svetlu individualno, kolektivno i familijarno nesvesnog. Prema tome, svako ko danas želi da se bavi dubinskom psihologijom mora, kao što s pravom ističe S o n d i , dobro poznavati sva tri "jezika nesvesnog": "jezik simptoma" koji izražava konflikt u individualno nesvesnom, " j e z i k s i m b o l a " k o j i izražava arhetipske procese u kolektivno nesvesnom i "jezik izbora" koji izražava "zahteve predaka u f a m i l i j a r n o n e s v e s n o m " . Zbog toga psihoanaliza predstavlja ontogeniju; a n a l i t i č k a p s i h o l o g i j a predstavlja arheologiju; a 6

Schicksal-analiza

"humanu genetiku" nesvesnog . 7

6 Leopold Sondi: Ich-Analyxe, Hans Ilubcr, B c m 1956. 7 Edipovska incestuozna vezanost između majke i sina, oca i ćerke, na primer, ne zasniva se samo na individualnim doživljajima, već pored individualne i arhetipske ima i familijarno projektovnu, to jest genotropsku osnovu. Stoga se Edipov i Kainov kompleks, kao i svi dubinsko-psihološki fenomeni, koji imaju korena u sva tri sloja nesvesnog, mogu tek onda pravilno i potpuno shvatiti kada se, kao i snovi, tro­ dimenzionalno interpretiraju, tako da budu sinhrono razmotreni u svetlu individualnog, kolektivnog i familirajno nesvesnog.

197

Prema tome, sva ova tri jezgrovna dubinsko-psihološka pravca imaju i svoju sasvim specifičnu terminologiju, koja se ne samo međusobno razlikuje, već i dubinsko-psihološki dopunjava, tako da predstavlja j e d n u dubinsko-psihološku celinu. Stoga se ne srne zaboraviti poznata činjenica da j o š nikad jedna nauka ili učenje uopšte, nije ostalo delotvorno bez divergentnih teorijskih stanovišta, j e r " b e z suprotnosti nema ravnoteže ni sistema s a m o r e g u l a c i j e " ( J u n g ) , i u okviru psihičkih fenomena i procesa, i u okviru nauke i međusobnih odnosa pojedinih učenja, uključujući tu i terminologiju tih učenja. 8

Zato bi bilo uputno da se prevede na naš j e z i k poznati leksikon Osnovni psihoanalitički pojmovi Umberta N a h c r e , koji predstavlja ne samo temeljan uvod u terminologiju Sigmunda Frojda, već nam daje i proces formiranja psihoanalitičke teorije, a time i istorijski razvoj psihoanalitičkih p o j m o v a . Osim toga, postoji i leksikon Schicksal-analitičkih pojmova, koji je objavljen u okviru S o n d i j e v o g instituta u Cirihu. T i m e bi smo dobili kompletnu i kompetentnu terminologiju jezgrovnih pojmova dubinske psiho­ l o g i j e , k o j i predstavljaju j e d n u dubinsko-psihološku celinu za potpuno razumevanje dubinske psihologije uopšte. 9

Međutim, Leksikon osnovnih jungovskihpojmova nema ni opseg ni oblik enciklopedijskog rečnika, niti sadrži istorijski razvoj osnovnih Jungovih pojmova, kao što jc to slučaj sa leksikonom Osnovnih psihoanalitičkih pojmova Umberta Nahcre, j e r je njegov zadatak mnogo skromniji i obuhvata sve bazične jungovske pojmove, odnosno pojmove Jungove analitičke psihologije. Ovo jc od posebnog značaja, budući da se Jungova terminologija svakim danom kod nas sve više upotrebljava, nc samo u stručnoj literaturi, već i u svako8 K.G. Jung: O psihologiji nesvesnog, (Odabrana dela, knjiga 2), "Matica srpska". Novi Sad, 1977. 9 llumberto Nagera (Ilerausg.): Psychoanalytische Grundbegriffc, Fischer Verlag, Frankfurt am Main, 1974.

198

dnevnoj konverzaciji obrazovanih laika, često pogrešno i nedovoljno jasna shvaćena, pa će ovaj Leksikon omogućiti da se adekvatno shvate i primene osnovni Jungovi pojmovi, a time i njegovo naučno delo koje stiče, i kod nas i u svetu, sve veći značaj i sve veću popularnost. S obzirom na činjenicu da su se kod nas još pre dve decenije pojavila odabrana dela K . G . Junga a u novije vreme, odnosno pre nekoliko godina, u okviru biblioteke Terra Jungiana, dva značajna J u n g o v a dela, k a o i n e k o l i k o m o n o g r a f i j a J u n g o v i h u č e n i k a i sledbenika, ovaj i ovakav Leksikon je bio neophodan našoj kulturnoj j a v n o s t i , ne samo zato što on predstavlja ključ za razumcvanje Jungove analitičke psihologije, već i stoga što će redukovati termino­ lošku zbrku koja vlada kod nas, i među laicima i među stručnjacima, u vezi sa jungovim osnovnim pojmovima kao što su: kolektivno nesvesno, arhetip, A n i m a , Animus, Sopstvo, Senka, proces indi­ viduacije, kompleksi, aktivna imaginacija i sinhronicitet, na primer. Možda nigde kao prilikom stvaranja leksikona, ne važi poznata misao Isidore S e k u l i ć " : "... do tanke dlake raspraviti neku realnost (ili p o j a m ) , i onda tako raspravljenu ponovo je sastaviti, sintetisati, sada svu osvetljenu iznutra, jasnu, prozračnu", a onoga koji to može Isidora Sekulić naziva klasikom. Ova mudrost Isidore Sekulić ide u prilog stare i poznate misli "da bogovi onom koga mrze 10

10 U izdanju "Matice srpske" objavljena su odabrana dela K.GJunga (1977), koja su dopunjena sa dve značajne Jungove knjige: Aion (199G) i Alkemijske studije ( 1 9 9 7 ) , u okviru biblioteka Terra Jungiana a u izdanju "Atosa" iz Beograda, zahvaljujući entuzijazmu Dubravke Opačić-Kostić, u čijoj se redakciji i superviziji, u izdanju "Ezoterije" iz Beograda, pojavilo nekoliko značajnih monografija Jungovih sledbenika: O snovima i smrti (1994) od Mari Luize fon Franc, Jung. sinhronicitet i ljudska sudbina (1994) od Ajra Progofa, Jung i politika (1994) od Vladimira Odajnika, Jungovo tumačenje snova (1995) od Džcmsa 1 lola, i najzad u izdanju izdavačke kuće "Medison" iz Beograda Jungov put individuacije (1996) od Jolande Jakobi; sa napomenom da se u izdavačkoj kući "Atos" nalazi u pripremi Jungovo delo Mvsterium conjunetionis. 11 Isidora Sekulić, Služba. O kritičkim izdanjima. "Matica srpska", Novi Sad, 1966.

199

daju da sastavi r e č n i k " , j e r to predstavlja jednu od najkomplikovanijih delatnosti. I ukoliko je "do tanke dlake" raspravljenija neka realnost ili pojam u nekom rečniku, utoliko su p o j m o v i j a s n i j i i rečnik kvalitetniji. 12

Zato je u ovom kontekstu i neophodno i profesionalno korektno ukazati na dva veoma značajna psihološka rcčnika naših a u t o r a " , k o j i su zajedno sa ovim Leksikonom popunili dugo­ godišnju prazninu u toj oblasti, tako da sva tri leksikona na neki način predstavljaju jednu veoma upotrebljivu komplementarnu celinu u kojoj je integrisano opšte i specijalno, i to u smislu opštih, zatim psihoanalitičkih i najzad jungovskih psiholoških pojmova. 13

4

Na kraju, trebalo bi istaći da je Leksikon osnovnih jungov­ skih pojmova dobrodošao i našoj stručnoj i široj javnosti, j e r ga mogu koristiti ne s a m o psiholozi, psihoterapeuti, lekari, defektolozi, sociolozi i pedagozi, već i svi oni koji se interesuju za Junga i njegovo učenje koje, kao što smo već istakli, osim Frojdove psihoanalize i Sondijeve Schicksal-analize, predstavlja osnovu savremene dubinske psihologije. Mart 1 9 9 8 . godine Ivan Nastović

12 Quem dii odere, lexicographium facere. 13 Dragan Krstić: Psihološki rečnik, treće, dopunjeno izdanje, "Savremena administracija", Beograd, 1996. 14 Žarko Trcbjcšanin: Leksikon psihoanalize, "Matica srpska", Novi Sad, 1996.

200

Karl Gustav Jung (1875 - 1961) bio je šef Psihijatrijske klinike i docent na Univerzitetu u Cirihu. Radi istraživanja starih kultura, preduzimao je ekspedicije u Afriku, Arizonu i Indiju. Pored svoje kasnije privatne lekarske prakse bavio se iscrpno mitologijom, alhemijom, istorijom religije, okultizmom i parapsihologijom. U periodu 1935 - 1943, bio je profesor na Visokoj konfederalnoj tehničkoj školi u Cirihu, od 1943. god. profesor Medicinske psihologije na Univerziteta u Bazelu, da bi 1948. godine osnovao Jungov institut u Kisnahtu kod Ciriha.

Helmut Hark Leksikon osnovnih jungovskih pojmova Za

izdavača

Miroslav Dereta Glavni urednik Dijana Dereta Urednik Ivan Nastović Pogovor Ivan Nastović Likovno grafički urednik David Dereta Stručna redaktura Nada Orlić Lektura i korektura Jelena Kosanović ISBN 86-7346-037-9 Tiraž 1.000 primeraka Beograd 1998. Izdavač Grafički atelje DERETA Vladimira Rolovića 3 0 , 11030 Beograd tel./faks: 0 1 1 / 5 1 2 - 2 2 1 , 512-461 Knjižara DERETA, Knez Mihailova 46 tel.: 011/181-345 Štampa

Cm DEKETA

CIP - KaTanortnanHJa y ny6nHKauHJH Hapo^Ha 6 n 6 j m o T C K a C p 6 n j c , Ecorpa;i 1 5 9 . 9 6 4 . 2 JVHT K. T. ( 0 3 1 ) XAPK, XCJIMVT

Leksikon osnovnih jimgovskih pojmova / Hclmut Hark ; preveo sa ncmačkog Zoran Jovanović ; (pogovor IvanNastović). Beograd : Dcreta, 1998 (Beograd : Dcrcta). 2 0 0 str. ; 18 c m . - (Biblioteka Savrcmcna psihologija ; kolo 1, k n j . 1) Prcvod dela: L c x i k o n Jungscbcr Gmndbcgriffc. - Tiraž 1000. - Pogovor: str. 1 9 5 - 2 0 0 , ISBN 86-7346-037-9 a) Jym-, Kapji TycTaB ( 1 8 7 5 - 1 9 6 1 ) HCKCHKOHH

ID=66893580