Katarina Seminarski Produkcijski Menadzment

SADRŽAJ:

1. Uvod……………………………………………………………………………………...

1

2.

Osnovni pojmovi: menadžment i produkcija……………………………………………

1

3.

Kulturna politika…………………………………………………………………………

4

Kulturna politika zemalja Centralne i Istočne Evrope…………………………

4

Menadžment u kulturi……………………………………………………………………

5

3.1 4.

4.1

Menadžment pozorišne produkcije……………………………………………

6

Finansiranje u produkcijskom menadžmentu……………………………………………

8

5.1

Fandrejzing……………………………………………………………………...

9

6.

Kvaliteti menadžera produkcije………………………………………………………….

10

7.

Zaključak…………………………………………………………………………………

11

5.

Literatura…………………………………………………………………………………. 11

1. UVOD U ovom radu ćemo se pozabaviti temom produkcijskog menadžmenta. Nakon početnih objašnjenja osnovnih pojmova, menadžmenta i produkcije, daćemo prikaz onoga što su neki uvaženi analitičari dali u objašnjavanju pojmova kulturne politike sa osvrtom na situaciju u zemljama našeg regiona; nadalje, obradićemo temu menadžmenta u kulturi sa primerom menadžmenta u pozorištu i dalje s tim u vezi ćemo pokušati da objasnimo na koje sve načine se finansiraju kulturni projekti. Konačno ćemo izneti stavove o tome koji su to kvaliteti dobrog produkcijskog menadžera kako bismo istakli neophodnost njihovog dobrog obrazovanja s obzirom da od sposobnosti i kompetentnosti menadžera zavisi realizacija mnogih umetničkih i kulturnih projekata i ideja.

2. OSNOVNI POJMOVI: MENADŽMENT I PRODUKCIJA Jedna od najobuhvatnijih definicija pojma i prakse menadžmenta jeste ona koju daje Prof.dr. Aziz Šunje. Autor pojam menažmenta određuje kao „sve poslovne aktivnosti (menadžerske funkcije) koje obavljaju menadžeri, u okviru odgovarajućeg poslovno-organizacijskog oblika (organizacije), angažujući potrebne resurse, uz težnju da se osigura odgovarajući balans između efektivnosti i efikasnosti u kratkom i dugom roku“.1 Iz navedene definicije se može zaključiti da su menadžeri nosioci procesa menadžmenta. Menadžeri su odgovorni za rad drugih i usmeravaju rad drugih. To su one osobe koje imaju potrebnu moć i ugled u odnosu na ciljanu grupu ljudi čijim radom upravljaju. Temeljni razlog zašto je menadžment tako važan u današnjem vremenu brzih društvenih i tržišnih promena i kretanja je taj što se menadžment bavi ljudima. Zadatak mu je da osposobi ljudske resurse za timski rad. Takođe, menadžment potiče i podržava vlastite snage, a eliminiše vlastite slabosti. Menadžment obuhvata niz međupovezanih funkcija, kao što su: planiranje, organizovanje, vođenje i kontrola, a koje su relevantne za uspostavljanje i egzistiranje efikasnih, efektivnih i pouzdanih procesa.2

1

Aziz Šunje, Menadžment u obrazovanju, Obrazovanje odraslih, br.1/2002, Sarajevo, 2002. Almira Huseinović, Utjecaj novih tehnologija na menadžent elektronskih medija, Telekomunikacije, Stručni časopis republičke agencije za elektronske komunikacije, http://www.telekomunikacije.rs 2

1

Planiranje, kao polazna (prva) menadžerska funkcija, podrazumeva određivanje ciljeva i standarda učinka. Nakon procesa analize stvarnog stanja sa svim okvirnim uslovima formulišu se odredbe za planiranje. U tim odredbama su sadržani, kao dugoročni, strategijski, tako i operativni i merljivi ciljevi. Menadžerska funkcija organizovanja podrazumeva stvaranje područja i okvira nadležnosti i zadataka. Organizovanjem se treba odrediti šta je čiji posao i do kada se on treba obaviti. Takođe, treba da se definišu i profili mesta i stručne kompetencije, saradnici koje treba postaviti, ili uvesti u posao, a potrebna su i odgovarajuća uputstva za ovašćenja. Planiranje ljudskih resursa je nužno, a tu se ubraja i utvrđivanje kvalifikacija, te kao rezultat toga se javlja i potreba za dodatnim obrazovanjem (bilo formalnim bilo neformalnim). Za upravljanje su potrebni primereni alati, instrumenti i stilovi upravljanja. U tom segmentu posebnu ulogu i mesto ima odgovornost uprave preduzeća. Koji stil upravljanja se potencira u preduzeću koje se bavi produkcijom određenog umetničkog ili medijskog sadržaja? Da li taj stil odgovara kulturi preduzeća? Da li se ljudski resursi mogu dovoljno motivisati? Kako i na koji način teče komunikacija u preduzeću? Korišćenjem različitih kontrola (četvrta menadžerska funkcija) vrši se upoređivanje između cilja kojem se teži i postignutog stanja (poslovnog rezultata). Na takav način se utvrđuje stepen postizanja cilja kako bi se odstupanja učinila transparentnim, izvela poboljšavanja i formulisali novi ciljevi. Osnovni cilj menadžmenta (upravljanja) je postizanje takvog stepena do kojeg skup svojstvenih karakteristika ispunjava postavljene zahteve. Tu se, u principu, radi o ispunjavanju zahteva i interesa kupaca i korisnika usluga, odnosno klijenata (potrošača). Pri tome se može raditi o konkretno formulisanim interesima i zahtevima kupaca, korisnika, odnosno klijenta, koji su eksplicitno pismeno formulisani u ugovoru. Moguće je da kupac eventualno ima druge zahteve, koji se za njega podrazumevaju, da ih čak i ne formuliše. U takvom slučaju, preduzeće preduzima potrebne radnje kako bi istražilo i ove specifične zahteve, uz nastojanje da postigne što veći nivo zadovoljstva kupca proizvoda ili korisnika usluge. O ispunjavanju zahteva odlučuje

2

isključivo i samo kupac, odnosno korisnik, koji donosi konačnu odluku o kupovini konkretnog proizvoda ili korišćenju konkretne usluge. Pod pojmom produkcija, u smislu ovog rada, podrazumevamo proizvodnju sadržaja u medijima kao što su radio i televizija, kao i proizvode kreativnih industrija, kao što su filmska, muzička industrija i pozorište, odnosno menadžment u kulturi u užem smislu. Menadžment predstavlja proces oblikovanja i održavanja okruženja u kojem pojedinci koji rade zajedno ili u grupama ostvaruju određene ciljeve, u cilju postizanja željenih ciljeva pomoću efikasnog korišćenja ljudskih i materijalnih resursa. Sam pojam menadžmenta vezan je za poslovanje, delovanje organizacije, a organizacije, medijske kuće i institucije kulture i umetnosti su svi subjekti koji se bave proizvodnjom medijskih sadržaja, muzikom, plesom, dramskim tekstovima, modernom umetnošću, kreativnim pisanjem, arhitekturom i srodnim područjima kao što su slikarstvo, vajarstvo, fotografija, grafika, industrijski dizajn, modni dizajn, film, animacija i aktivnosti vezane za prezentacije, predstave ili izložbe pomenutih kategorija. Funkcije menadžmenta su planiranje, organizovanje, upravljanje ljudskim potencijalima, vođenje i kontrola. Medijska preduzeća u svojoj strukturi poseduju upravljačku i organizacijsku hijerarhiju u kojoj deluju razni tipovi menadžera (direktori, urednici) na različitim nivoima.3 Zbog toga je potrebno da medijska preduzeća raspolažu sa kvalitetnim i znanjem obdarenim menadžerima, a menadžment treba da doprinese stvaranju organizovanog i stimulativnog ambijenta unutar medijskog preduzeća. Menadžment u kulturi polazi od toga da je kultura sistem unutar koga se svesnom ljudskom delatnošću mogu organizovati uslovi umetničkog, kulturnog stvaralaštva, oblici njihovog plasmana i prijema u najširoj javnosti. Menadžment u kulturi usko je vezan za kulturnu politiku i usmeren je na stvaranje uslova da zaposleni u kulturnom sektoru razviju i primene svoje ideje.4

3

Mimo Drašković, Prikaz knjige: Menadžment u kulturi medija, Medijski dijalozi, Vol.1, br.1, 2008. Aleksandar Brkić, Menadžment u umetnosti: Kako smo izgubili centralnu ideju?, Dositheus, Razvoj ljudskih resursa u kulturi, zbornik radova, Beograd, 2011. http://www.academica.rs/academica/Dositheus_ElektronskoIzdanje_F.pdf 4

3

3. KULTURNA POLITIKA Kulturna politka je obično usmerena na sledeće osnovne zadatke: očuvanje kulturne baštine i kulturnog identiteta, razvoj savremenog umetničkog stvaralaštva, podsticanje dostupnosti kulutrnih dobara i učešća građana u kulturnom životu. Ključnu funkciju u određivanju kulturne politike ima država. U većini zemalja, za sprovođenje nacionalne kulturne politike zaduženo je ministarstvo kulture ili neko drugo telo (veće za kulturu, umetnički saveti i sl.) Ministarstvo kulture predlaže parlamentu zakone koji se odnose na kulturu na osnovu utvrđenih prioriteta raspoređuje sredstva za rad kulturnih institucija i sredstva za druge aktivnosti od nacionalnog značaja, predlaže programe i stimuliše razvoj planova kulture. Sa porastom i razvojem masovnih medija (televizija, radio, internet, štampa) koja omogućavaju dostupnost osnovnih kulturnih dobara svim slojevima stanovništva, ministarstva kulture u većini zemalja razrađuju koncepte kulturne politike prepuštajući realizaciju projekata umetničkim savetima ili većima u zavisnosti od kulturno-ekonomske i političke situacije u određenoj državi.

3.1 Kulturna politika zemalja Centralne i Istočne Evrope „Zemlje Centralne i Istočne Evrope uglavnom imaju nestabilne političke sisteme, nerešene ekonomske odnose, iz čega proizilazi i porast nacionalnih osećanja i brige za „zdravlje“ i opstanak nacije, ukidanje cenzure iz ideoloških, a uvođenje cenzure iz verskih i nacionalnih razloga.“5 U domenu kulture suštinski problem je činjenica da je sa prestankom državne, ideološke kontrole prestala i državna briga, da su kulturne institucije upućene na tržište koje faktički još uvek ne postoji, interes publike se smanjio, a ponegde sasvim nestao. Umetničko stvaralaštvo, a pogotovo umetničko delo više nije vrednovano kao ranije, nema redova pred knjižarama na dan kad izlazi dugo očekivana knjiga iz štampe, pred pozorištima se retko traži karta više, a bioskopi, biblioteke i muzeji jedva da imaju posetioce. Zbog toga je jedan od ključnih zadataka umetnika, kulturnih radnika, da marketingom privuku publiku i dobrim menadžmentom smanje troškove poslovanja, omoguće efikasan rad institucija, umetnika okupljenih oko projekta. Period tranzicije kroz koji prolaze zemlje Centralne i Istočne Evrope karakteriše kulturna politika koja prednost daje samo jednoj etničkoj grupi, prema njoj definiše kulturni interes i identitet države, a ne prema svim građanima te države koji bi doprineli 5

Milena Dragićević-Šešić, Branimir Stojković, Kultura-menadžment animacija marketing, Clio, Beograd, 2011.

4

bogatstvu, raznovrsnosti kulture i opštem kulturnom razvoju. Za razliku od ovog koncepta gde se jasno vidi da je cilj kulturne politike pre svega očuvanje i promovisanje nacionalnog kulturnog identiteta, veliki broj zemalja Zapadne Evrope odgovornost države i ministarstava usmerava ka građaninu-pojedincu, grupama i kulturi koja obuhvata celu teritoriju države.

4. MENADŽMENT U KULTURI Menadžment u kulturi stvara sistem i okvir u kome će na najbolji način kulturne potrebe, želje i interesovanja pojedinaca moći da budu zadovoljene. Osnovni zadaci menadžmenta u kulturi su istraživanje i poznavanje kulturnih potreba ali i socijalnog ponašanja, da bi mogle da se planiraju kulturne aktivnosti, programi, kulturni razvoj, jer je pravo na kulturu neotiđuvo ljudsko pravo koje je proklamovano zvaničnim aktima i poveljama UNESCO-a i UN-a. Menadžment u kulturi povezuje ono što se dešava na pozornici i ono što se dešava iza kulisa, pokazuje kako funkcioniše kultura kroz kulturne institucije, njihov složen sistem, tehnologije i metode rada, ali i njihova međusobna saradnja. Menadžment u kulturi otkriva šta sve čini kulturu, kako ti činioci funkcionišu, kako uspešno povezati umetnike, kulturne institucije i publiku, kako doći do odgovarajućih rešenja, tržišne efikasnosti kulturnih aktivnosti. Suština menadžmenta u biznisu je profit, a proizvod ima sekundarni značaj. Menadžment u kulturi ima potpuno druge ciljeve, u centru pažnje je delo ili određena usluga, profit je važan tek za opstanak organizacije, konkurencija se prihvata i podržava, a privrženost ustanovi se gradi moralnim vrednostima. Ciljevi i zadaci kulturnog menadžmenta su sledeći: 

Izgradnja sistema, modela kulturnog života u jednoj državi, zajednici kroz kulturnu politiku;



Planiranje razvoja kulture, određivanje ciljeva, prioriteta, istraživanje kulturne situacije i načina da se oni realizuju;



Izgradnja granskih sistema kako bi se uspostavili najbolji mogući odnosi između institucija radi ostvarivanja najboljih rezultata (npr.pozorišta, agencija, muzeja i dr.);



Upravljanje i organizovanje proizvodnih institucija kulture, menadžment ustanova (filmskih kuća, pozorišta, kulturnih centara); 5



Organizovanje procesa distribucije (difuzije) kulture;



Uspostavljanje oblika i modela međunarodne kulturne saradnje na državnom nivou i na nivou pojedinih institucija.

4.1 Menadžment pozorišne produkcije Pozorišta su ustanove kulture, a menadžment ustanove kulture podrazumeva ceo ciklus aktivnosti koji sadrži sledeće elemente: stvaralaštvo, produkciju, reprodukciju, promociju i marketing, distribuciju i potrošnju. Na primeru menadžmenta u pozorišnoj produkciji ćemo pokušati da prikažemo kako funkcioniše sistem produkcijskog menadžmenta, koji iako ima svojih specifičnosti, može važiti i za sve druge vidove produkcijskog menadžmenta (film i audiovizuelna produkcija, izdavaštvo knjiga, muzika, vizuelne umetnosti, radio, nove tehnologije u kulturi, umetničko zanatstvo, moda i kreativni dizajn, naučna i tehnička kultura i arhitektura i sl.) U većini savremenih evropskih jezika reč pozorište ima dvostruko značenje. Ona označava zgradu pozorišta i radnje, život koji se tu odvija. Reč teatar potiče od grčke reči koja znači posmatrati, a u slovenačkom jeziku reč gledališče ima isto značenje. Reč kazalište označava kazivanje, dok pozorište ističe događaje na sceni, pozorje kao suštinu teatarskog čina. Pozorište je, za razliku od književnosti, kolektivna umetnost gde u stvaranju i konzumaciji učestvuje istovremeno veliki broj ljudi. U Evropi, mnoga pozorišta su podrazumevala izgradnju zgrade nacionalnog građanskog pozorišta i formiranje institucije oko koje su se okupljali pisci, glumci, muzičari, kulturni radnici, publika koja ne samo ulaznicama već i donacijama pomaže izgradnju i rad pozorišta. Država je ipak najveći finansijer nacionalnog pozorišta, ona istovremeno vrši kontrolu njihovog rada tako što postavlja upravnike, cenzuriše repertoar itd. Pored nacionalnih i stalnih gradskih pozorišta postoje i komercijalna pozorišta koja funkcionišu na nov način, rade u malim salama gde se pozorišni režiseri bore da dokažu umetničke vrednosti svojih programa. Mnoga alternativna pozorišta često svoje predstave daju u salama bez loža i numeracije mesta ili na otvorenim prostorima grada, po parkovima, ulicama, svuda gde su ljudi sa kojima ova pozorišta žele da komuniciraju. Brodvej je komercijalno pozorište, simbol američkog nedotiranog pozorišta koje je orijentisano isključivo na tržište koje favorizuje dela za koja

6

pretpostavlja da će izazvati veliko interesovanje publike. Tu je producent „glavni čovek“ pozorišta-on angažuje nosioce umetničkih zadataka, nabavlja sredstva i vodi brigu o njihovoj raspodeli, to jest o celokupnom poslovanju pozorišta. „Pozorišna institucija kakva je formirana tokom 18. i 19.veka u obliku stalnog narodnog repertoarskog pozorišta, nije do danas bitno promenila svoju unutrašnju strukturu i organizaciju bez obzira na velike tehnološke i društvene promene koje su se u međuvremenu desile.“ 6 I danas se organizacija pozorišta sastoji od umetničkog, tehničkog i administrativnog sektora. Produkcija, odnosno stvaranje predstave je suština rada u pozorištu kao instituciji. Ona prolazi kroz nekoliko faza koje su izuzetno složene po načinu rada, jer su u stvaralački čin, pored glumaca, muzičara i drugih izvođača, uključeni i brojni umetnički, tehnički i drugi saradnici koji mogu biti članovi kolektiva ili angažovani povremeno kao stručnjaci iz određenih oblasti. Period od ideje do realizacije predstave (premijere) naziva se produkcijom odnosno proizvodnjim ciklusom pozorišne delatnosti. Produkcija pozorišne predstave obuhvata nekoliko faza: 

Izbor dela koje će se staviti na repertoar i dogovor sa režiserom;



Priprema rada na projektu: stvaranje režijskog koncepta predstave, podela uloga glumcima i ostalim učesnicima predstave, izbor umetničkih saradnika, kostimografa, scenografa, kompozitora, planiranje rada (operativni, finansijski plan i vreme realizacije pojedinih faza);



Rad na projektu: skice kostima i scene i njihova izrada, probe čitanja, tonska obrada predstave (izbor, komponovanje ili snimanje muzike), skiciranje, izrada, proba rekvizita, osvetljenje, pirotehnika;



Finalizacija predstave, generalne probe;



Plan marketinga: priprema programa i drugog informativno-propagandnog materijala (plakati, leci, novinski oglasi, radio-džinglovi, tv-spotovi);



Premijera;



Postprodukcijski period (analiza, evaluacija uspeha, praćenje kritičkih reakcija stručnjaka i publike i korekcija daljih izvođenja, planiranje gostovanja i turneja, arhiviranje i dokumentovanje predstave, programi animacije, realizovanje marketinškog plana.

6

www.narodnopozoriste.co.rs

7

Iz navedenog se vidi da je u produkciju jedne predstave uključen veliki broj stručnjaka raznih profila, od režisera do rukovodioca reklame i propaganda. Menadžer treba da obezbedi uslove za stvaranje kulturnog dela (npr.predstave) i recepciju tog dela, te stoga postoje uža menadžerska zanimanja, odnosno postoji menadžerski tim koji čine: menadžer preduzetnik, menadžer umetničke produkcije, menadžer prodaje, marketing menadžer, menadžer projekta itd. Upravljačko organizacione aktivnosti se u teatrološkoj literaturi retko pominju kao sadržaj pozorišta.7 To se odnosi na istoriju pozorišta, koliko i odluka savremenih izvora o pozorišnoj delatnosti. Ovi izvori se ne doživljavaju kao svedočanstva o jednoj organizovanoj scenskoj delatnosti, već kao istorijski uvid u tokove razvoja dramske književnosti i stvaralaštva. Savremeni prikazi iz pozorišnog života, retko skreću pažnju na upravljanje i organizovanje, već govore o onome što je scenski iskaz. Po pravilu se uopšte ne govori o činiocima koji racionalno povezuju sve delove predstave i dajući im život, a to su činioci organizacije i upravljanja. Na taj način se samo produbljuje, najviše na štetu pozorišta jedna veštački stvorena, neutemeljena suprotstavljenost sveta umetnosti i organizacionog delovanja. Najčešći stereotip kojim se pravda estetski sindrom kojim se prikriva neodgovorno ponašanje je pozivanje na umetničku slobodu. Dobra uprava i organizacija pozorišta su orijentisane na obezbeđivanje stvaralačkih likova pa se pozorišna predstava rađa iz plodnog spoja ova dva suprotna pola. Dobra pozorišna predstava nije moguća bez dobrog upravljanja i organizovanja aktivnosti. Oni su prilagođeni procesu koji se odvija u pozorištu. Tradicionalni otpor različitih pozorišnih struktura prema upravljanju i organizovanju, uslovili su situaciju u kojoj praksa pozorišta ne poznaje dostignuća discipline menadžmenta. Uloga pozorišnog menadžmenta ogleda se u uspostavljanju sinapse koja spaja i usmerava mnogobrojne i raznorodne pozorišne sadržaje.

5. FINANSIRANJE U PRODUKCIJSKOM MENADŽMENTU Mecenstvo, sponzorstvo, dobročinstvo, patronat, zadužbinstvo su neki od naziva za finansiranje umetničkih projekata od strane pojedinih ličnosti, organizacija ili ustanova. Ova pojava je stara koliko i civilizacija. Država, crkva, plemstvo, kasnije bogati građani a u novije vreme uspešna preduzeća, korporacije, banke, javljaju se kao sponzori ili finansijeri kulturnih projekata. Kulturna politika u zemljama EU različitim merama stimulišu sponzorstvo i sponzorsku politiku 7

https://sites.google.com/site/izvorznanja/menadzment-u-pozorisnoj-delatnosti

8

tako što sponzorima odbijaju određen procenat od poreza, jednokratne donacije su oslobođene od poreza itd. Koliko je sponzorstvo važno, može se videti iz činjenice da danas značajan deo sredstava za produkciju pozorišnih predstava daju upravo sponzori. Oblici sponzorstva i donatorstva su: 

Mecenstvo –lično, individualno donatorstvo usmereno ka umetniku pojedincu ili neprofitnoj instituciji;



Patronat-pojedinci ili privatne fondacije kontinuirano daju novac umetniku ili instituciji;



Donatorstvo-dobročinstvo, realizuje se kroz fondacije ili kao individualni čin imućnog pojedinca;



Sponzorstvo-obično je to jednokratna donacija, preduzeća ili fondacije doniraju novac u zamenu za reklamu;



Otkupi-umetničko delo se prenese u trajno vlasništvo korporacije, pojam blizak pojmu narudžbe ali i drugim vidovima saradnje industrijskih firmi i umetnika.

5.1 Fandrejzing „Fandrejzing je proces pregovaranja i prikupljanja prihoda kroz filantropiju, privatne donacije, naplaćivanje usluga, investicije i sl. Osnova je obezbeđivanja sredstava za finansiranje nevladinog sektora, ali se fandrejzingom bave i državne institucije u slučajevima složenijih programa, kampanja i sprovođenja strategija.“8 Cilj fandrejzinga na polju produkcijskog menadžmenta treba da bude sticanje novca za razvoj i unapređivanje programa kulturnih delatnosti. Plan treba da uključuje identifikovanje mogućih sponzora i donatora. Zatim treba da se napravi specifična sponzorska ponuda, to jest da se kreiraju sadržaji koji bi mogli biti interesantni potencijalnom sponzoru. Ubeđivanje i pregovaranje sa sponzorom najvažniji su oblik aktivnosti fandrejzera kao i izbor interesantnih poklona koje umetnička organizacija može da ponudi korporaciji. Dobar oblik je i organizovanje specijalnih događaja, donatorskih večeri. Ukoliko se dobiju sredstva, trebalo bi da budu uručena pisma zahvalnosti, povelja ili neki drugi sličan oblik zahvalnosti. Posebno je važna javna zahvalnica te svi programi i prospekti u kojima 8

http://sr.wikipedia.org/wiki/fandrejzing

9

se, po dogovoru, spominju podaci o sponzorima što otvara put za dugoročnu saradnju. Drugi način fandrejzinga se zasniva na posebnom događaju koji se organizuje da bi privukao potencijalne sponzore u istom trenutku, da ih navede da se takmiče među sobom. To može biti kostimirani bal, živa aukcija slika, dobrotvorna priredba i slično. Korporacije u zemljama EU sve više zapošljavaju profesionalce-menadžere u kulturi da bi vodili sponzorsku politiku korporacije, jer oni integrišu društveno poželjne ciljeve kao korporativne ciljeve.

6. KVALITETI MENADŽERA PRODUKCIJE Menadžeri su osnovni nosioci procesa produkcijskog menadžmenta. Menadžeri su odgovorni za rad drugih i usmeravaju rad drugih. To su one osobe koje imaju potrebnu moć i ugled u odnosu prema ciljnoj grupi ljudi čijim radom upravljaju. Temeljni razlog zašto je menadžment tako važan u današnjem vremenu brzih društvenih i tržišnih promena i kretanja, jeste što se menadžment bavi ljudima. Zadatak mu je osposobiti ljudske resurse za timski rad. Takođe, menadžment potiče i podržava vlastite snage, a eliminiše vlastite slabosti. Medijska preduzeća u svojoj strukturi poseduju upravljačku i organizacijsku hijerarhiju u kojoj deluju razni tipovi menadžera (direktori, urednici) na različitim nivoima.9 Zbog toga je važno da medijska preduzeća raspolažu sa kvalitetnim i znanjem obdarenim menadžerima, a menadžment treba da doprinese stvaranju organizovanog i stimulativnog ambijenta unutar medijskog preduzeća. Dobar menadžer u kulturi treba da obezbedi prihvatanje projekta, da predstava doživi publicitet, da sponzor obezbedi sredstva. On treba da predstavi ideje na moćan, ubedljiv i siguran način, da ubedi sagovornika u izuzetnost i kvalitet ideje, treba da pripremi dobru, po mogućstvu vizuelnu prezentaciju koja sadrži definisane ciljeve, ključne reči i da svojom ličnošću i energijom učini da njegovi planovi zvuče kao nešto neophodno i nužno za razvoj kulturne svesti u društvu. Obrazovanje, znanje, veštine, sposobnosti, socijalne kompetencije ljudskih resursa su iznimno bitan faktor koji produkuje podizanje kvaliteta svakog pojedinog organizacionog kolektiva. Osnovni i presudni resurs svake organizacije su njeni ljudi (ljudski resursi) koji imaju širok spektar različitih znanja, sposobnosti, veština i kompetencija u obavljanju postavljenih radnih zadataka. Glavni strateški izazov modernog produkcijskog menadžmenta stoga jeste definisanje, 9

Mimo Drašković, Prikaz knjige: Menadžment u kulturi medija, Medijski dijalozi, Vol.1, br.1, 2008.

http://medijskidijalozi.wordpress.com/page/2/

10

upravljanje, merenje, unapređenje i vrednovanje znanja i njegovog relativnog pojavnog oblika, intelektualnog kapitala.

7. ZAKLJUČAK Bezbrojni umetnički i uopšte kulturni projekti su nastali tako što je jedna osoba, umetnik, obavljao sve funkcije u procesu nastajanja umetničkog dela; on je bio i inicijator, i izvođač, sakupljač sredstava, to jest, sam je vodio poslove, bio je „one man show“. Međutim, mnoge organizacije koje se bave produkcijom medijskih i kulturnih sadržaja uopšte, ni do danas nisu prevazišle ovaj početni stepen, pa se umetnici još uvek sami snalaze i bave svim onim stvarima kojima umetnici ne bi trebalo da se bave kako bi realizovali svoje ideje. Sve to sputava njihov rast i razvoj jer, u određenom trenutku, organizacija prerasta mogućnosti jednog čoveka i stvara potrebu za menadžerima koji će organizovati posao, obezbediti uslove kako bi umetnici mogli potpuno da se predaju radu i stvaranju svojih dela. Produkcijski menadžment ili menadžment u kulturi i umetnosti je neophodan i iz razloga što je ovim vremenima na ovim prostorima država i dalje nedovoljno spremna da izdvoji velike sume sredstava za ovu granu kulture. Siromašne zemlje poput naše, recesija i mnogi nerešeni problemi u društvu doveli su do toga da se sredstva namenjena za kulturu preusmeravaju za rešavanje drugih „ekonomski bitnijih“ pitanja, što dovodi do osiromašenja kulturnog života naših gradova. Televizija i sredstva masovnog komuniciranja popunjavaju tu kulturnu prazninu i daju lažnu utehu da nam više od hrane, vode i televizije ništa ni ne treba. U bliskoj budućnosti, možemo se nadati, menadžment u kulturi i umetnosti će imati svoje stabilno mesto, a mi ćemo imati dovoljno vremena da se upuštamo u razmišljanja o tome „šta je umetnik hteo da kaže“ umesto obuzetošću svakodnevnom borbom za podmirenje naših najosnovnijih potreba.

LITERATURA: 1. Aleksandar Brkić, Menadžment u umetnosti: Kako smo izgubili centralnu ideju?, Dositheus, Razvoj ljudskih resursa u kulturi, zbornik radova, Beograd, 2011. http://www.academica.rs/academica/Dositheus_ElektronskoIzdanje_F.pdf 2. Almira Huseinović, Utjecaj novih tehnologija na menadžent elektronskih medija, Telekomunikacije, Stručni časopis republičke agencije za elektronske komunikacije, http://www.telekomunikacije.rs/arhiva_brojeva/deseti_broj/mr_almira_huseinovic:_utjec aj_novih_tehnologija_na_menaddjment_elektronskih_medija,_str_64-72.479.html 11

3. Aziz Šunje, Menadžment u obrazovanju, Obrazovanje odraslih, br.1/2002, Sarajevo,2002. 4. Milena Dragićević-Šešić, Branimir Stojković, Kultura-menadžment animacija marketing, Clio, Beograd, 2011. 5. Mimo Drašković, Prikaz knjige: Menadžment u kulturi medija, Medijski dijalozi, Vol.1, br.1, 2008., http://medijskidijalozi.wordpress.com/page/2/ 6. www.narodnopozoriste.co.rs 7. https://sites.google.com/site/izvorznanja/menadzment-u-pozorisnoj-delatnosti 8. http://sr.wikipedia.org/wiki/fandrejzing

12