Proracun

Priprema metodologije za M&V štednju energije - razvoj bottomup/odozdo-nagore metoda

Septembar 2011

1

Table of Contents 1 Uvod .................................................................................................................................................... 6 2 Preporučen bottom-up model obračuna ........................................................................................ 6 2.1 Vodeći principi za primenu preporučenog bottom-up modela obračuna .......................... 7 2.2 Preporučene bottom-up formuleobračuna ............................................................................ 8 3 Mere energetske efikasnosti u postojećim stambenim i tercijarnim objektima........................ 9 3.1 Mere renoviranja postojećih stambenih i tercijarnih objekata ........................................... 10 3.2 Mere renoviranja izolacije primenjene u komponentamaizgradnje upostojećim stambenim i tercijarnim zgradama............................................................................................... 15 4 Uvođenje novih kodova za stambene i tercijarne zgrade ......................................................... 19 5 Zamena opreme za snabdevanje grejanjem u stambenim i tercijarnim zgradama .............. 21 6. Zamena ili nova instalacija za grejanje vodom u stambenim zgradama i tercijarnim zgradama ............................................................................................................................................. 23 7 Solarni sistemi za grejanje vode u stambenim I tercijarnim zgradama .................................. 24 8 Instalacija ili zamena podeljenih sistema za hladjenje vazduha (<12kW) u stambenim ili tercijarnim zgradama ......................................................................................................................... 26 9 Instalacija pumpi za grejanje u novim zgradama ....................................................................... 28 10 Zamena ili nova instalacija lampi u stambenim zgradama ..................................................... 29 11 Zamena ili instalacija novih svetlosnih sistema u tercijarnim zgradama .............................. 29 12 Zamena ili instalacija novih sistema ulične rasvete ................................................................. 30 13 Zamena ili novi aparati za domaćinstvo (aparati za hlađenje, mašine za pranje veša, mašine za pranje sudova, televizori, itd.) u stambenim zgradama............................................. 32 13.1 Referentne vrednosti za uređaje za hlađenje ................................................................... 32 13.2 Referentne vrednosti za mašine za pranje veša .............................................................. 33 14 Energetska revizija ....................................................................................................................... 34 15 CO2- Emisija ................................................................................................................................. 36 15.1 CO2 smanjenje merama renoviranja u postojećim stambenim i tercijarnim zgradama .......................................................................................................................................................... 38 15.2 SmanjenjeCO2 zamenom opreme za snabdevanje grejanja u stambenim i tercijarnim zgradama ..................................................................................................................... 38 15.3 CO2 zamenom opreme za grejanje vodom u stambenim i tercijarnim zgradama ...... 39

2

Spisak tabela Tabela 1: Osnovepokategorijamamerapoboljšanjaenergetske efikasnostiiliprograma ..................... 7 Tabela 2: SHDini za stambene zgrade u kWh/m2/godina ................. 1Error! Bookmark not defined. Tabela 3: SHDiniza tercijarne zgrade u kWh/m2/godina ................... Error! Bookmark not defined.2 Tabela 4: SHDnovoZa stambene zgrade kWh/m2/godina ................. Error! Bookmark not defined.3 Tabela 5: SHDnovoza tercijarne zgrade u Wh/m2/godina ................ Error! Bookmark not defined.3 Tabela 6: Korektivni faktor ................................................................. Error! Bookmark not defined.4 Tabela 7: Sezonska efikasnost sistema grejanja Bookmark not defined.4

inipre ............. implementacije Error! mera o

Tabela 8: Sezonska efikasnost sistema grejanja   novo nakon imple zamene sistema grejanja ................................................................... Error! Bookmark not defined.4 Tabela 9: Sezonska efikasnost sistema grejanja  act nakon akcije poboljšanja ili zamene sistema grejanja) ........................................... Error! Bookmark not defined.5 Tabela 10: ReferentneU- vrednosti za komponnte stambenih zgrada pre mera obnove .......... Error! Bookmark not defined.7 Tabela11: ReferentneU- vrednosti za komponente stambenih zgrada nakon mera obnove .... Error! Bookmark not defined.7 Tabela12: ReferentneU- vrednosti za komponente tercijarnih zgrada pre mera obnove ......... Error! Bookmark not defined.7 Tabela 13: ReferentneU- vrednsoti za komponente tercijarnih zgrada nakon mera obnove .... Error! Bookmark not defined.9 Tabela 14: SHDnovou skladu sa novim kodom izgradnje u stambenom sektoru u kWh/m2/godini ........................................................................................................... 2Error! Bookmark not defined. Tabela 15: SHDnewu skladu sa novim kodovima izgradnje u tercijarnom sektoru, u kWh/m2/godini .................................................................................. 2Error! Bookmark not defined. Tabela 16: Sezonska efikasnost Tabela 17: Sezonska efikasnost

 toplotom  inii ............................. new opreme za snabdevanje 22  .........................................  iniinew sistema za 24 grejanje vodom

Tabela 18: Prosečna dnevna potrošnja tople vode po osobi u tercijarnim zgradama ..................... 24 Tabela 19: Efikasnost komponenti solarnog sistema........................................................................ 26 Tabela 20: Prosečna godišnja ušteda solarnog grejanja vode USAVE .............................................. 26 Tabela 21: Energetska efikasnost prosečnih postojećih grejača vodestock _ average _ heating _ systems ............................................................................................................................................. 27 Tabela 22: Stopa energetske efikasnosti sistema klima uređaja ...................................................... 27 Tabela 23: Stopa energetska efikasnost pumpi za grejanje............... Error! Bookmark not defined.8 Tabela 24: Podrazumevane vrednosti za realizovane uštede van potencijalnih ušteda ušesnika u energetskoj reviziji ............................................................................................................................ 35 Tabela 25: CO2-Faktor emisije za različite tipove goriva i korisne enrgije ....................................... 36 3

Spisak skraćenica, simbola i indeksa Skraćenice AEC

potrošnja energije uređaja u domaćinstvu

DV

podrazumevana vrednost

EC

Evropska Komisija

EER

koeficijent energetske efikasnosti

EU

Evropska Unija

FES

konačna ušteda energije

HDD

stepen zagrevanja dana

NEEAP

Akcioni plan nacionalne energetske efikasnosti

SHD

specifična potražnja za grejanjem

SWD

specifična potražnja za toplom vodom

TSP

ukupni potencijal uštede energije

UFES

unitarna konačna ušteda energije

USAVE

prosečna godišnja ušteda po m2 solarnog kolektora

Simboli A

oblast

a

korektivni faktor za klimatske zone zgrade

b

korektivni faktor efikasnosti sistema grejanja

C

prosečna potrošnja tople vode

c

korektivni faktor sistema grejanja sa prekidima, posebno grejanje vodom

eCO2

CO2 faktor emisije u energetskim jedinicama

ECO2

smanjenje emisije CO2

f

korektivni faktor

f0

faktor oblika zgrade

L

dužina

mCO2

CO2 faktor emisije u masovnim jedinicama

N

broj (lampi, aparata)

n

broj sati (rada, uključenja itd.)

P

nominalna snaga hlađenja, snaga lampi

t

temperatura

U UECO2

koeficijent prolaza toplote

V

zapremina

Q

toplota

Unitarno smanjenje emisije CO2

4

η λ φ

efikasnost toplota provodljivosti specifična potražnja toplote za zgrade u skladu sa starim kodom

Indeksi

a

aparati

act

akcija

b

bojler

comp

komponenta

e

emiter, efikasno, električna energija, spoljnil

h+f

toplota + gorivo

init

početno

ip

unutar projektovane temperature

n

mreža

new

nov

op

van projektovane temperature

pl

deo tereta

r

krov

s

ulica

wi

prozori

wo

zid

5

1 Uvod Primarni cilj Direktive štednje energije 2006/32/EC1 (ESD) 1 je da podstiče aktivnosti zemalja članica EU i učesnika na tržištu koji štede energiju u krajnjoj upotrebi. Direktiva zahteva od država članica da usvoje NEEAP u cilju postizanja indikativnog % štednje energije do 2016. Dalje, ESD jasno navodi da štednja energije mora da bude izmerena i verifikovana i ostvarenja upoređena sa uspostavljenim ciljevima štednje energije u NEEAP. Na ovaj način, države članice moraju da dokažu Evropskoj komisiji da imaju dovoljno ušteđene energije da dostignu svoje ciljeve. U cilju fer procene i upoređenja ušteda energije država članica, veoma su važni metodi i alati kojima obračunavaju, procenjuju i izveštavaju njihove štednje energije u ostvarivanju deklarisanih ciljeva. Dakle, EC je razvila harmonizovanu metodologiju za vednovanje ušteda energije, bottom-up-odozdo-nagore i top-down-odozgo-nadole metodama. Podnošenje NEEAP je takođe zahtevano za zemlje zapadnog Balkana kao ugovornih strana Energetske zajednice ali u okviru produženog roka. Štaviše Sekretarijat Energetske zajednice zahteva od ugovornih strana da usvoje usaglašenu metodologiju EC o M&E uštede energije i da je koriste za procenu i verifikaciju njihovih nacionalnih ušteda energije. Postoje dve metodologije za procenu poboljšanja energetske efikasnosti jedne zemlje: topdown metoda i bottom-up metoda. Top-down metod proecene znači počinjanje od globalnih podataka (npr. Nacionalna statistika) potrošnje energije, onda idući na dole ka više klasifikovanim podacima, kada je to neophodno (npr. Indikatori energetske efikasnosti) i ispravljanje za efekte ne-politike kao što autonomne štednje za procenu politčki-indukovane štednje energije. Za razliku od top-down metode, bottom-up metoda počinje sa podacima sa nivoa mera poboljšanja energetske efikasnosti, mehanizma ili programa(npr. Ušteda energije po učesniku i broju učesnika) a zatim sakuplja rezultate od svih mera poboljšanja energetske efikasnosti i programa koje su zemlje izvestile da obračunaju svoju ukupnu uštedu energije u određenoj oblasti. Zahtevani podaci metodologije bottom-up mogu se dobiti ili direktnim merama, analiziranjem energetskih računa, ili stručnim proračunim ili procenama . Namera zemaljaEU da ujedine alate procene i monitoringa mera poboljšanja energetske efikasnosti rezultirale su usaglašenim procedurama procene i obračuna uštede energije korišćenjem obe pomenute metode. Sadašnji dokument, zasnovan je na preporukama EC i obezbeđuje usvojenu metodologiju za procenu uštede i energije korišćenjem bottom-up metode na Kosovu. 1

Direktiva 2006/32/EC o krajnjoj upotrebi energetske efikasnosti i energetskih usluga i ukudanje Direktive Saveta 93/76/EEC

6

2 Preporučen bottom-up model obračuna

Preporučen bottom-up model obračuna sastoji se od vodećih principa, postavljenih formula, osnovica i u napred određenih vrednosti za merenje uštede eneregije ostvarene kroz implementaciju energetske efikasnosti i mera poboljšanja programa u stambenim(domaćinstvima) i tercijarnim(javnim i privatnim organizacijama u uslužnom sektoru) zgradama, uključujući i opremu i uređaje koji se koriste u zgradi, u skladu sa 2006/32/EC Aneks IV 1.1.

2.1 Vodeći principi za primenu preporučenog bottom-up modela obračuna Bottom-up formule obračuna usklađene od strane EC mogu biti korišćene za obračun krajnje uštede energije ostvarene u stambenim i tercijarnim zgradama. Za sektor krajnjih korisnika koji nisu stambene i tercijarne zgrade, uključujući opremu i uređaje može biti korišćen nacionalni bottom-up ili top-down model obračuna. Obračun štednje energije treba da odražava varijacije u kranjoj potrošnji energije "pre" i "nakon" implementacije mera poboljšanja ili programa energetske efikasnosti, istovremeno obezbeđujući prilagođavanje i normalizaciju spoljnim uslovima koji najčešće utiču na potrošnju energije. Mere poboljšanja energetske efikasnosti ili programi implementirani u stambenim i tercijarnim zgradama,uključujući opremu i uređaje, spadaju u jednu od sledeće tri kategorije: 1. 1 Zamena postojeće opreme i uređaja korisnika-energije novom, efikasnijom opremom; 2. Energetski efikasna nadogradnja postojeće opreme ili objekata bez zamene; 3. Nabavka nove energetske efikasne opreme ili uređaja, ili izgradnja novih energetski efikasnih objekata. “Pre” i “posle” odnosi se na izmerene i procenjene podatke na nivou pojedinačnog objekta,opreme ili aparata. Kada se situacija "pre" ne može proceniti u smislu konačne energije za individualne objekte, opremu ili aparate, tada, za svaku od tri predstavljenih kategorija mera i programa, odgovarajuća osnova postavljena u Tabeli, trebala bi da se primeni kao situacija "pre" u bottom-up merenju. Tabela 1: Osnovepokategorijamamerapoboljšanjaenergetske efikasnostiiliprograma Kategorija

Definicija osnovice

Definicija zaliha

prosečnih

Zamena postojeće opreme 2osnovni korak U slučajumera ili sa novom, energetski zasnovan na berzi program namenjen efikasnijom potrošnje energije samo opremu ili uređaje prosečnog: instalirane pre određenog dana ( npr. • Korak 1 za mere kotlovi instaliran pre sprovode pre 2009; 2000) ,akcija je 2006 akcija prosečna izvedena prosečna na potrošnja energije osnovu stanja opreme • Korak 2 za mjera ili aparata u toj godini između 2010 i 2018 : svim ostalim 2009 zalihe prosečna U slučajevimaakcija potrošnja energije 7

U 2007 je počeo prvi vladini programi za unapređenje energetske efikasnosti. Energetski efikasna dogradnja postojeće opreme ili objekata bez njihove zamene

3-korak zasnovan je na zalihama prosečne potrošnje energije:  Za zgra de koje nis u obnovljene pre 2006, prosečne zalihe perioda izgradnje objekata  Za zgra de obnovlje ne pre 2006, posečne zalihe perioda kada se desilo poslednje obnavljanje objekta  Za za lihu opre me pros e k godina originalne opreme koja je naknadno ugrađena

Dodatna nova energetski efikasna oprema ili izgradnja novih energetskih objekata

•Dodatna nova energetski efikasna oprema: 2korakazasnovana na prosečnoj potrošnji energije na tržištu (vidi kategoriju 1) • Izgradnja novi hobjekata: kao osnova služi kod izgradnj euvedene nakon 1995 ili kod je nasnazi od 1995

prosek izvedena na osnovu celokupnog stanja aparata ili opreme u 2006 ili 2009 Zalihe objekata grupisane u 4 perioda izgradnje:  Obje kti izgra đe ni pre 1959  Obje kti izgra đe ni između 1969 i 1998  Obje kti izgra đe ni između 1999 i 2001  Obje kti izgra đe ni nakon 2001

2.2 Preporučene bottom-up formuleobračuna

Propisane bottom-up formule obračunapokrivaju najčešće vrste obnove, zamene ili novu izgradnju ili instalacije u objektima energetski-korisne opreme i uređaja u zgradama. U slučaju Kosova, među ormulama za izračunavanje štednje energije od strane bottom-up formula takođe je uvedena formula za obračunu štede energije kao rezultat poboljšanja ulične rasvete. Dakle, sve preporučene bottom-up formule spadaju u sledeće tri kategorije mera poboljšanja energetske efikasnosti ili programa: Kategorija 1: Zamena postojeće opreme sa novom, energetski efikasnijom: a) Zamena opreme za snabdevanje grejanjem u stambenim i tercijarnim objektima; b) Zamena opreme za grejanje vodom u stambenim i tercijarnim objektima; c) Zamena odvojenih sistema klima uređaja (< 12kW) u stambenim i tercijarnim objektima; d) Zamena aparata za domaćinstvo (uređaji za hlađenje i mašine za pranje veša) u stambenim objektima; e) Zamena rasvete u stambenim objektima (lampa); f) Zamena rasvete u tercijarnim objektima g) Zamena rasvete na javnim ulicama; Kategorija 2: Energetski efikasna nadogradnja objekata:

8

h) Mere obnove u postojećim stambenim i tercijarnim objektima (izgradnja omotača i sistema grejanja); i) Mere obnavljanja izolacije primenjene na spoljašni deo objekta postojećih stambenih i tercijarnih objekata (zidovi, krovovi, prozori); Kategorija 3: Dodatna nova energetski efikasna oprema ili izgradnja novih energetski efikasnih objekata: j) k) l) m) n) o) p) q) r)

Novi objekat izgrađen u skladu ili izvan kodova izgradnje u novim stambenim i tercijarnim sektorima; Novi aparati za domaćinstvo (aparati za hlađenje i mašine za pranje veša) u stambenim objektima; Instalacija novih razdvojenih sistema klima uređaja (< 12kW) u stambenim i tercijarnim objektima; Instalacija nove opreme za snabdevanje grejanjem u stambenim i tercijarnim objektima; Instalacija nove opreme grejanja vodom u stambenim i tercijarnim objektima; Solarno grejanje vodom u stambenim i tercijarnim objektima; Nova rasveta u stambenim zgradama (lampa); Nova rasveta u tercijarnim objektima; Nova rasveta na javnim ulicama;

Za kategorije 1 i 2 “pre” i “nakon” vrednosti krajnje potrošnje energije su dostupne (u kWh godišnje) npr. Kroz sprovedene energetske revizije “pre” i “nakon”, za pojedinačni (jedan) objekat, opremu ili uređaj, tada ove individualne “pre” i “posle” vrednosti mogu biti korišćene umesto preporučenih formula za obračun unitarne uštede, obezbeđenom Normalizacijom spoljnih uslova koji su uključeni da zajednički utiču na korišćenje energije. Preporučene formule omogućuju izračunavanje godišnje unitarne krajnje štednje energije (UFES) po učesniku ili po jedinici relevantne za svaku meru poboljšanja energetske efikasnosti ili programa navedenih iznad. Ukupno ostvarene uštede energije obračunate su na osnovu zbira godišnje unitarne konačne štednje energije uzimajući u obzir specifičan vek trajanja. U slučaju kada je unitarna konačna štednja energije identična za sve jedinice ili prosečna i zmeđu mnogih jedinica, ukupne uštede energije su obračunate množenjem godišnje unitarne konačne uštede energije sa brojem izgrađenih jedinica, obnovljenih ili instaliranih u skladu sa merama ili programom. Osim pojedinačnih "pre" i "nakon" dostupnih vrednosti Konačne potrošnje energije, UFES bi trebao da bude obračunat u kombinaciji sa propisanim polaznim osnovama i faktorima normalizacije, i nacionalnim vrednostima (pojedinačna mera ili program-posebne vrednosti ili nacionalna prosečna vrednost). U slučaju pojedinačniih “pre” i “nakon” korišćenih vrednosti, ukupna štednja energije može biti obračunata samo kao zbir pojedinačnih godišnjih unitarnih konačnih ušteda energije.

9

3 Mere energetske efikasnosti u postojećim stambenim i tercijarnim objektima Mere energetske efikasnosti koje su preporučene da budu primenjene u stambenim i tercijarnim objektima su njihova potpuna sanacija uključujući sisteme grejanja i njihovu delimičnu sanaciju.

3.1 Mere renoviranja postojećih stambenih i tercijarnih objekata

Formula obezbeđuje procenu godišnje uštede energije u cilju poboljšanja omotača zgrade i sistema grejanja, kao i druge mere obnove zgrade koje se odnose na smanjenje potražnje specifične toplote. Unitarna godišnja konačna ušteda energije obračunata je kao razlika koeficijenta između specifične epotražnje grejanja (SHD) i energetsk efikasnosti sistema grejanja pre mera obnove i koeficijenta nakon mera obnove. Uštede su izražene u kWh/m2 površine po godini. Predhodna situacija odražava specifičnu tražnju za toplotom u periodu izgradnje kategorije objekta na kojoj se vrši sanacija i enegretske efikasnosti sistema grejanja u tom periodu. Za obračun godišnje unitarne konačne štednj eenergije (UFES) merama obnove u postojećim stambenim i tercijarnim objektima, sledeću formulu preporučuje EC:

Gde:

Godišnje konačne uštede energije u kWh po zgradi (kWh/zgrada/godina) obračunate su množenjem unitarne godišnje uštede energije po m² sa površinom obnovljene zgrade. Površina može biti korisna površina (neto površina zgrade grejanog dela)ili grejani deo (samo deo korisne površine koji je grejan). U svakom slučaju površina korišćena za množenje treba da se navede u odgovarajućoj jednačini. Ukupna konačna ušteda energije FES ostvarena ovim merama obračunata je sabiranjem godišnje konačne uštede energije za svaki obnovljeni deo zgrada:

10

Ako je odnos između specifične potražnje grejanja i energetske efikasnosti sistema grejanja SHD /je dostupan kao jedna vrednost, ova vrednost može biti korišćena bez prikupljanja specifične potražnje grejanja i energetske efikasnosti sistema grejanja posebno .Ovo može da bude slučaj kada je potrošnja pre i nakon obnove zgrade u smislu kada je mera energetske efikasnosti izmerena. Dalje može se desiti da je nakon obnove, referentna oblast na koju se SHD odnosi promenjen. U tom slučaju, UFES treba obračunati pomoću referentne površine koja odgovara zgradi nakon obnove. Ako specifična potražnja energije SHD za zgrade pre i nakon renoviranjanije poznata, tada referentne vrednost može da se koristi. Međutim ne postoji usaglašena vrednost za SHD na nivou EU. Dakle, svaka zemlja treba da radi sa svojim specifičnim vrednostima U cilju procene specifične referentne potražnje za grejanjem SHD pre i nakon implementacije mera obnove, stambene zgrade na osnovu destinacije grupisane su u sledeće 3 tipologije:   P oje dina čne kuć e (uključ ujuć i viš e na m e ns ke kuć e i vike ndice a ko ne s ta m be ne blokove)  Stambeni blokovi do 3 sprata (u prilogu ilisu uključene kuće u redu)  Stambeni blokovi sa više od 3 sprata Dalja kategorizacija stambenih zgrada bazirana je na godini izgradnje. U skladu sa ovim kriterijumom, sledeća 4 perioda izgradnje su identifikovana:    

Zgrade izgrađene pre 1959 Zgrade izgrađene između 1969 i 1998 Zgrade izgrađene između 1999 i 2001 Zgrade izgrađene nakon 2001

Procena vrednosti SHD pre i nakon implementacije sprovođenja obnove u okviru trenutne metodologije zasnovana je na odgovarajućim modelima svake kategorije zgrade iz stambenog sektora i bazirana na dostupnim podacima u objavljenim studijama građevinskog materijala zgrada na Kosovu. Tabela 2: SHDini za stambene zgrade u kWh/m2/godina Tipologija zgrada Period izgradnje Pojedinačne kuće Pre 1959 1960-1998 Stambeni blokovi do 350 290 3 275 210 sprata

1999-2001

Nakon 2002

235

160

160

120

11

Stambeni blokovi sa 275 više od 3 sprata

235

150

110

Slično stambenim zgradama takođe sui terciajarne zgrade primarno kategorizovane na osnovu njihovih destinacija u:    

Komercijalne/industrijske Javne zgrade, Bolnice i zdravstveni centri, Univerziteti i škole

U cilju očuvanja konzistentnog načina lečenja, tercijarne zgrade su kategorizovane u periodima izgradnje koje su ostale iste sa onima korišćenim za zgrade stambenog sektora. Dalje, SHDi ove grupe zgrada (tabela 3) procenjene Su korišćenjem metodologije kao i u sličajevima stambenih zgrada. Tabela 3: SHDiniza tercijarne zgrade u kWh/m2/godina

Tipologija zgrada

Period izgradnje

Komercijalne/industrijske

Pre 1959

1960-1998

999-2001

Nakon 2002

Javne zgrade

360

300

220

160

Univerziteti i škole

410

345

200

170

Bolnice i zdravstveni

420

350

235

165

sektori

480

395

260

170

Klinike 2

-

380

Specifična potražnja toplote nakon implementacijemera rekonstrukciijeSHDnovo,obračunata je na osnovu istih modela, parametara izgradnje i projektovanja kao što je to urađeno u slučaju pre implementacije mera obnove. Ali sada, je razmatranoda zidovi treba da budu izolovani termoizolacijom debljine od 8 cm (  0.035 W mK) i razmatrano je da prozori budu sa duplim staklom saU  2 K . 2.8 Dalje Wjem razmatrano da se mere obnove za izolaciju krova izvedu toplotnom izolacijom od 8 cm (  0.035 W ). mK) i od dna termalnom izolacijom od 5 cm (  0.035 W mK Ipak, za objekte izgrađene nakon 2002 nisu sve mere rekonstrukcije smatrane neophodnim. Na primer tip  2 K. U 2.8suprotnom W m zbog zajedničkog prozora u takvoj zgradi je prozor sa duplim staklom U nedostatka Laboratorijskih podataka o prozorima proizvedenim za kuće, smatrano je da U-vrednost  2 K . 2.8 ZbogWtoga m je zaključeno da nema potrebe za promenom najboljeg prozora na tržištu jeU prozora u zgradama izgrađenim nakon 2002. U sličnim analizama pronađeno je da ne postoji potreba za rekonstrukcijom od dna u pojedinačnim zgradama, spoljašnih zidova u zgradama sa manje od3 sprata i nema uopšte potrebe za obnovom zgrada sa više od tri sprata izgrađenim u ovom periodu.

Sličan pristup je praćen u izvođenju specifične tražnje toplote nakon mera 2

Klinike su uglavnom izgrađene u period između 1960-1998

12

rekonstrukcije u tercijarnim zgradama. Utvrđeno je da zgrade ovo sektora izgrađene nakon 2002 nemaju potrebu da se rekonstruišu. Izuzetak predstavljaju zgrade komercijalno/industrijskog tipa kojima je potrebna delimična rekonstrukcija čak iako su izgrađene nakon 2002. Procenjena specifična tražnja toplote predstavljenim postupkom, za stambene zgrade nakon mera rekonstrukcije predstavljena je u tabeli 4 i za tercijarne zgrade u tabeli 5.

Tabela 4: SHDnovoZa stambene zgrade kWh/m2/godina

Tabela 5: SHDnovoza tercijarne zgrade u Wh/m2/godina

Kao što je navedeno u tački 2.2 ovog izveštaja, ako je finalna potrošnja energije dostupna preko npr energetske revizije, onda ova vrednost može da se koristi umesto procenjenih referentnih vrednosti prikazanih u prethodnoj tabeli. Međutim, u mnogim slučajevima energetski revizorski izveštaj neće biti dostupan, ali vrlo je verovatno da će biti moguće naći podatke o toplotnoj energiji objekata npr u dokumentima projekta centralnog grejanja. U takvim slučajevima specifična toplota potražnja za situacije "pre" i "posle" može da se izvede na osnovu formule

13

Korekcioni faktor f predstavlja kombinovani uticaj internih i eksternih toplotnih dobitaka, delimičnog grejanja, kontrole grejanja i centralnog grejanja sa prekidima do konačne potrošnje toplote zgrada (tabela 6). Tabela 6: Korektivni faktor

Što se tiče efikasnosti sistema grejanja ono predstavlja proizvod efikasnosti kotla, emitera, mreže i kontrolora. Odgovarajuće vrednosti efikasnosti preporučuju se da se koriste u sadašnjoj metodologiji prikazane u tabelama 7 i 8. Tabela 7: Sezonska efikasnost sistema grejanja

inipre im ple m

14

 novo na ko

Tabela 8: Sezonska efikasnost sistema grejanja obnove i zamene sistema grejanja

Sezonska efikasnost sistema grejanja  novotre ba paralelno sa renoviranjem zgrade, staro centralno grejanje je zamenjeno novim centralnim grejanjem. Međutim, u slučajevima gde je samo zgrada renovirana, a stari sistem grejanja nije zamenjen, tada će efikasnost starog sistema grejanja biti smanjena. To je zato što je stari sistem grejanja dizajniran da zadovolji velike zahteve specifične toplote stare zgrade i stoga je on ogroman za obnovljenu zgradu sa umanjenim specifičnim toplotnim zahtevima. Nepodudaranje u kapacitetu grejanja, rezultat je češćeg paljenja i gačenja kotla i povećanja gubljenja toploteiz sistema. Kao posledica sezonske efikasnosti čitav sistem grejanja biće smanjen. U takvim slučajevima,novouek. 1, trebalo bi da ostane efikasnost sistema grejanja nakon akcija obnove zgrada act koja je obračunata da bude 10 % Donja komparacijaini (tabela 9):

 a ct na kon

Tabela 9: Sezonska efikasnost sistema grejanja zgradi (bez poboljšanja ili zamene sistema grejanja)

Gorivo

čvrst

tečan

gas

act

0.49

0.52

0.53

Metodologija opisana za procenu uštede energije kao rezultat renoviranja objekata, važi za zgrade koje imaju centralno grejanje. Međutim, u većina Kosovskih stambenih objekata i znatan deo tercijarnih objekata (posebno škole) još uvek se greju pojedinačnim sobnim grejačima na čvrsto gorivo (peći). Dalje, takođe za znatan deo drugih vrsta objekata tercijarnog sektora, sobni grejači predstavljaju Opciju njihovog rejanja.Dakle, prilagođavanje EK. 1 u cilju njihovog korišćenja za obračun uštede energije, kao rezultata renoviranje zgrada bez centralnog grejanja, za Kosovo je neophodno.Ovo je tačno, posebno za tercijarne zgrade, čija je obnova obično rezultat troškovno efikasnih akcija kao što je zahtevano Direktivom 2006/32/EC.

15

Najpraktičnije je koristiti istu jednačinu, ali za efikasnost treba staviti vrednost efikasnosti pojedinačnih sobnih grejačačija kje vrednost prema trenutnoj metodologijii oko 0.45. Ako renoviranje nije uključilo I akciju zamene sistema za grejanje tada za Oba iniinew rednost

od 0.45 može biti korišćena ;eđutim, ako je izvršena promena sistema grejanja npr. Ako je umesti pojedinačnih sobnih grejača instaliran sistem grejanja, onda ini Treba da bude jednak 0.45 gde senew vrednost predstavljena u tabeli 8 treba koristiti.

Prosečan vek trajanja mere, procenjuje se na 25 godina

3.2 Mere renoviranja izolacije primenjene u komponentamaizgradnje upostojećim stambenim i tercijarnim zgradama Formula obezbeđuje procenu godišnjih ušteda energije koje proističu iz mera izolacije zgrade i zamene prozora, bez zamene opreme grejanja. Godišnje unitarne uštede energije (u kwh/m2/godini) zasnivaju se na razlici između specifične komponente U-vrednosti pre i posle primene renoviranja izmerene.Pre situacije, u aktuelnom dokumentu odražava U-vrednost svakog renoviranja komponenti u periodu izgradnje objekta koji prolazi kroz renoviranja Za izračunavanje godišnjih unitarnih finalnih energetskih ušteda (UFES) nakon mera renoviranja Primenjenih u izgradnji komponenata, sledeća formulaje preporučena od EC:

Gde:

vrednost izgradnje komponenata (npr. Zidovi, prozori, krovovi)

a - Faktor korekcije u zavisnosti od klimatske zone gde se zgrada koja se obnavlja nalazi (a=1), b - Faktor korekcije koji predsatvalja efikasnost sistema grejanja ( b =0.6 za bojlere na fosilna goriva ib =0.95 za direkta grejanja na električnu energiju), c-Faktor za sistem za grejanje sa prekidima ( c =0.5 ) Godišnje uštede energije po komponentama (kWh / komponenta / godina) se izračunavaju množenjem godišnje unitarne konačne uštede energije po m² komponente instalirane sa ukupnom komponentom instaliranom (m2) na obnovljenoj zgradi (zidovi, krovovi i prozori). To znači da bi godišnje unitarne finalne uštede energije od zamene prozora trebalo da budu pomnožene sa ukupnom površinom zamenjenih prozora. Nakon toga, ukupna godišnja ušteda energije u kVh po zgradi je izračunata sumiranjem godišnjih ušteda energije po komponenti. Ukupne finalne uštede energije se 16

obračunavaju sumiranjem uštede svake zgrade gde izolacija nije instalirana ili gde su prozori zamenjeni:

Gde su indeksi wo

 za zidove, r

 za krov i wi

 za prozore i obnovljene zgrade

U- referentne vrednosti građevinskih komponenti koje se koriste u ek. 4 procenjuju sena osnovu građevinskog materijala koji se koristi na Kosovu. Procenjene U-vrednosti za stambene zgrade su u tabeli 10 i 11, dok je za visoke objekte u tabeli 12 i 13.

Tabela 10: ReferentneU- vrednosti za komponnte stambenih zgrada pre mera obnove

Tabela 10: nastavljena

wo- zid; ba- podrum; ce- plafon, wi- prozori

17

Tabela11: ReferentneU- vrednosti za komponente stambenih zgrada nakon mera obnove

Tabela 11: nastavljena

Tabela12: ReferentneU- vrednosti za komponente tercijarnih zgrada pre mera obnove

18

Tabela 12: nastavljena

Tabela 13: ReferentneU- vrednsoti za komponente tercijarnih zgrada nakon mera obnove

Tabela 13: nastavljena 19

4 Uvođenje novih kodova za stambene i tercijarne zgrade

Formula obezbeđuje procenu godišnjih ušteda energije dobijene od uvođenja novih kodova izgradnje sa strožim zahtevima u odnosu na toplotnu zaštitu zgrade. Godišnje unitarne konačne uštede energije (kWh/m2/godini) se izračunavajuna osnovu razlike u odnosu između specifične potražnje grejanja i energetske efikasnosti sistema grejanja između početnih kodova izgradnje do 1995, ili bilo kom drugom kodu uvedenom posle 1995, i novih kodova izgradnje kod kojih se primenjuje. U slučaju gde mere promovišu zgrade koje prevazilaze kod izgradnje, godišnja unitarna konačna ušteda energije (kWh/m2/godini) se izračunava na osnovu razlike u odnosu između specifičnih zahteva za grejanjem i energetske efikasnosti sistema grejanja između početnog koda izgradnje do 1995, odnosno uvedenog posle 1995 i odnosa u zgradama koje promoviše. Ako kod izgradnje takođe tretira zahteve efikasnosti sistema za grejanja, tad bi i ovo trebalo uzeti u obzir. Kod izgradnje, koji je na snazi od 1995 na Kosovu bio je JUS U.J5.600/1987. Ne pominje se Efikasnost zahteva sistema za grejanja. Isto je u trenutnom aktuelnom kodu "Tehnički propis o izgradnji energetskog učinka".Zbog toga, smatra se da se efikasnost sistema grejanja neće promeniti primenom novog koda. Bazirajući se na preporuke EK, predložena formula za izračunavanje godišnje uštede energije (UFES), za Kosovo je :

20

Totalna energetska ušteda kWh po zgradi I godišnje izračunava se množenjem godišnje uštede energije po m² I po korisnoj površini(m2) nove zgrade izgradjenje prema novom kodu. Ukupne godišnje uštede energije FES dostignute ovim merama izračunavaju se sabiranjem uštede svake zgrade:

Zahtev i specifične tražnje za grejanjemV za zgrade stambenog i tercijarnog tipa u starom kodu predstavljene su u W/m3 kao faktor oblika zgrade f0=A/Ve(A- oblast omota zgradeu m2, Ve- spoljašnji obim zgrade ili obim zgrade unutar omotača zgrade A, u m3) I razlike u temperature unutar t ipi van projektovane temperaturet op . Prema starom kodu specifična potražnja za grejanjem V u slučajut tip top  38 C, fza zgrade koje su predvidjene da se greju do 18 stepeni ili više trebalo bi se izračunavati po formuli

U cilju izražavanja specifičnih zahteva u jedinicama koristeći novi kod u m2 Korisne površine, predstavljeno kroz V transformirano je u slučaju da se koriti za izračunavanje specifične tražnje za grejanjem u jedinicama korisne površine ili stambenih i tercijarnih zgrada baziranih na starim kodovima:

Godišnja potražnja za specifičnim zahtevima za grejanje po starom kodu može se izračunati prema sledećoj formuli:

Gdef je korektivni faktor (Tabela 6) Specifični zahtevi za grejanje u zgradama izgradjenim prema novom kodu su prezentovani kao funkcija oblika zgrade faktora f0=A/Ve. Za stambeni sector SHD su izraženi u m2 korisnog prostora (tabela 14).

21

Tabela 14: SHDnovou skladu sa novim kodom izgradnje u stambenom sektoru u kWh/m2/godini

S druge strane, u novom kodu SHD tercijarnog sektora je izražena u m3 spoljnjeg Oblika zgrade.Ali, da bi zadržala doslednost,trenutnom metodologijama SHD je izražena u jedinicama korisne površine baze tih objekata (tabela 15). Ako se novi kod primenjuje u postojećim objektima u cilju poboljšanja njihovog učinka toplotnog profila, ušteda energije može se izračunati pomoću formule 4. U takvom slučajuU ini_ comp bi trebalo uzeti iz tabela 10 i 12 u zavisnosti od tipa zgrade i godine izgradnje U new _ comp komponente obnove bi trebalo da bude uzeta u skladu sa specifičnim vrednostima u novim kodovima izgradnje.

Tabela 15: SHDnewu skladu sa novim kodovima izgradnje u tercijarnom sektoru, u kWh/m2/godini

Predvđeni životni vek preduzetih mera je 30 godina

5 Zamena opreme za snabdevanje grejanjem u stambenim i tercijarnim zgradama Formula obezbeđuje procenu godišnjih ušteda energije dobijene iz zamene ili instalacija nove opreme za grejanje (kotao za grejanje) u stambenim i tercijarnim zgradama. Godišnje konačne uštede energije se obračunavaju na osnovu promena u efikasnosti grejne opreme nakon zamene, pomnoženesa specifičnom potražnjom grejanja i grejanom površinom od strane opreme (u kWh / snabdevanje grejanjem / godišnje). Sledeću formula preporučuje EC kako bi se izračunala godišnja ušteda energije

22

Gde:

iniSezonska energetska efikasnost u zgradama sa starim sistemom za snabdevanjem energijom pre zamene new Sezonska energetska efikasnost novog sistema za grejanje instaliranog u zgradama, Specifičan zahtev za grejanjem zgrade(tabele 2 i 3),

Am2 Prosečna oblast zagrejana opremom za snabdevanje toplotom. Ukupna godišnja ušteda energije u kWh kao rezultat ovih mera obračunata je sabiranjem godišnjih unitarnih konačnih ušteda energije postignutih zamenom opreme sistema za snabdevanjem grejanjem.

Preporučene vrednosti za sezonsku efikasnost novog I starog sistema za snabdevanje grejanja predstavljene su u tabeli 16.

Tabela 16: Sezonska efikasnost

 inii   new opreme za snabdevanje toplotom

Bazirajući se na postojećim stdijama prosečnog prostora grejanog sa opremom za snabdevanje grejanjem u % korisne površine na Kosovu je sledeća: A=40 % korisna površina u stambenim zgradanma A=91 % korisna površina u komercijalnim/industrijskim zgradama A=100 % korisna površina u ostalim zgradama Prosečan životni vek preduzetih mera je 20 godina

6. Zamena ili nova instalacija za grejanje vodom u stambenim zgradama i tercijarnim zgradama

23

Formula obezbeđuje procenu godišnjih ušteda energije dobijene iz zamene ili instalacije nove opreme za grejanje vode u postojećim stambenim zgradama i tercijarnim zgradama. Godišnje konačne uštede energije (kWh / zgrada / godišnje) izračunavaju sena osnovu promene u efikasnosti pre i posle zamene bojlera, pomnožene specifičnom potražnjom tople vode. Formula koju je predložila EC za izračunavanje konačne uštede energije:

Sa:

Gde: ini,new Energetska efikasnost starog I novog sistema za grejanje vodom, SWD kWh/ zgrada/ godinaSpecifična potražnja za toplom vodom 365  sredstava 365 dana u godini, Chot_ water _ daily l / person / d dnevna prosečna potrošnja tople vode po osobi u stambenim ili tercijarnim zgradama,

npersons/ building prosečan broj osoba u zgradama snabdevenih toplom vodom thot_ water temperatura tople vode (obično = 60 °C) tcold_ water temperatura hladne vode (obično = 15 °C) cwaterWh/ kg /

 specifično grejanje vode (=1.163 Wh/kg/°C)

Ukupna godišnja ušteda energije (kWh / godišnje) izračunava se sabiranjem godišnjih konačnih ušteda postignutih za svaki od zamenjenih uređaja za grejanje vode.

Zagrevanja vode u većini slučajeva na Kosovu se vrši putem električnog bojlera. Preporučena sezonska efikasnost novog I starog električnog bojlera preikazana je u tabeli 17.

Tabela 17: Sezonska efikasnost

 inii   new sistema za grejanje vodom

24

Prosečna dnevna potrošnja tople vode sa t=60 °C, po osobi u stambenim zgradama je:

Chot_ water _ daily  30 l / os oba / da n Za prosečnog dnevnu potrošnju tople vode po osobi u tercijarnim zgradama, sledeće vrednosti se Preporučuju:

Tabela 18: Prosečna dnevna potrošnja tople vode po osobi u tercijarnim zgradama

Prosečan broj osoba po domaćinstvu

npersons/ building  6.5 os obe / doma ć ins tvo Prosečan broj osoba u tercijarnim zgradama trebalo bi da se proceni za svaku zgradu pojedinačno. Prosečan životni vek preduzetih mera je 15 godina

7 Solarni sistemi za grejanje vode u stambenim I tercijarnim zgradama Formula obezbeđuje procenu godišnjih ušteda energije dobijene iz instalacija solarnih panela za grejanje vode u postojećim ili novim stambenim zgradama i tercijarnim zgradama.

25

Godišnje konačne uštede energije novih solarnih sistema za grejanje izračunate suna bazi prosečne godišnje uštede energije po m2 solarnih panela, podeljenih sa prosečnom efikašnošću zamenjenih sistema za grejanje vode, počev od godine instalacije (kWh/m2/godišnje).Referntna godina je godina kad je solarni system instaliran. Sledeća formula je preporučena od strane EC kako bi se izračunala godišnja ušteda energije instalacijom solarnih panela za grejanje vode:

Gde USAVE

kWh/

m2 / year

Prosečna

godišnja ušteda po m2 solarnog kolektora (prosečna

proizvodnja toplote po m2 solarnog kolektora),

stock _ average _ heating _ systems Energetska efekasnost prosečnih vodenih grejača ili grejnih sistema u godini u kojoj je solarni sistem instaliran Ukupne količine postignutih godišnjih ušteda (kWh/godišnje) izračunate su množenjem godišnjih energetskih ušteda sa ukupnom oblasti instaliranih solarnih panela po m2 .

Globalna radijacija ravne površine od 1m2 na Kosovu, iznosi ca. 1400 kWh / m2 / vit. Za istu Površinu pod uglom od 45 stepeni, globalna radijacija iznosi ca. 1600 kWh / m2 / vit. Matematički USAVE predstavlja proizvodnju globalne radijacije, efikasnost solarnih panelasol _ col , efikasnost solarnih bojlerasol _ boiler i efikasnost mreže cevi za distribuciju pipes .imajući u vidu ugao od 45 stepeni, sledeća formula se koristi Kako bi izračunali USAVE

USAVE

 sol1600 _ col  sol _ boiler pipes 

Zajedničke vrednosti za efikasnost komponenti solarnog sistema prikazanog u tabeli 19:

Tabela 9: Efikasnost komponenti solarnog sistema

26

Prosečne godišnje uštedesolarnog kolektora, na osnovu efikasnosti solarnih komponenti sistema, kao što sledi:

Tabela 20: Prosečna godišnja ušteda solarnog grejanja vode USAVE

Sa druge strane zavisno od grejnog eneregetskog izvora, sledeće vrednosti su preporučene za stock _ :

average _ heating _ systems

Tabela 21: Energetska efikasnost prosečnih postojećih grejača vode

 stock  _ average _ heating _

systems

Prosečni životni vek mera je procenjen na15 godina

8 Instalacija ili zamena podeljenih sistema za hladjenje vazduha (<12kW) u stambenim ili tercijarnim zgradama Formula obezbeđuje procenu godišnjih ušteda energije dobijenih iz instalacije ili zamene podeljenih sistema klima uređaja u stambenim i tercijarnim zgradama. Godišnje uštede energije (kWh / jedinica / godišnje) se izračunavajuna osnovu unapređenog odnosa zaenergetsku efikasnost (EER) opreme klima uređaja, normalizovana nominalnom snagom opreme za hlađenje i godišnjih operativnih sati. EC je predložila ovu formula za uštedu ukupne energije

27

Sa Gde: EER Odnos energetske efikasnosti opreme (snabdevanje snagom hlađenja / električne snage opreme)

EERaverageOdnos sezonske energetske efikasnosti u odnosu na opremu EERbest_ perf_ on _ market Odnos energetske efikasnosti visoko efikasnih zamenje opreme PnkW Nominalna snaga hladjenja opreme nhh/ year Godišnji broj sati rada na maksmimalnoj snazi nshh / year Godišnji broj sati kadaoprema ne radi fplFaktor opterećenja dela Za klimatske uslove na Kosovu, sledeće vrednosti su preporučene koje se izgračunavaju u prethodnoj jednačini 19:

nsh 1186h / godina fpl 0.58(preporučena vredno EC ) Totalna godišnja ušteda energije (kWh/godina) izračunataje sabiranjem svih prethodnih ušteda od zamene ili instaliranja novih klimatskih sistema.

. Što se tiče odnosa energetske efikasnosti, uzimajući u obzir da klimatizaciona oprema spade u kategoriju najboljih ili onih koji su zamenjeni I bili na tržištu od 2006 I pripadaju kategoriji B do G, sledeće vrednosti sepreporučuj:

Tabela 22: Stopa energetske efikasnosti sistema klima uređaja

Prosečni životni vek ovih sistema procenjen je na 10 godina:

28

9 Instalacija pumpi za grejanje u novim zgradama U okviru ove mere, ugradnja toplotnih pumpi za grejanje prostora i vode u novim stambenim I tercijarnim zgradama je predviđena.Upotreba toplotnih pumpi kao vrlo efikasne opreme umesto konvencionalnih sistema na osnovu Fosilnog goriva za grejanje prostora i vode rezultirala je uštedom energije. U vezi sa primenom toplotnih pumpi, EC trenutno ne nudi nikakvu formulu u okviru usklađene metodologije za procenu ušteda energije sa bottom-up metodom. Odredjivanje formule po kojoj bi se merodavno izračunala ušteda energije ugradjivanjem grejnih pumpi, kroz istu metadologiju bazirana je na odgovarajuću studiju izvedenu na nivou EU.Otuda se sledeća formula preporučuje da bi se izračunala ukupna godišnja ušteda energije u zgradama instaliranim grejnim pumpama:

Gde: A m2 Prosečna korisna površina zgrade SHD kWh/ m2 / godinaSpecifična godišnja potražnja za grejanjem zgrade (tabela 15) SWD kWh/ zgrada/ godinaSpecifična potražnja za toplom vodom (ek. 14) convSezonska energetska efikasnost konvencionalnih grejnih sistema (preporučeno =0.65) EERaverageSezonska energetska efikasnost grejnih pumpi Postignuta godišnja ušteda energije (kWh/godišnje) izračunata je sabiranjem godišnjih ušteda u svakoj zgradi od datuma kada su pumpe instalirane.

Sledeće vrednosti se preporučuju za sezonski odnos energetske efikasnosti toplotnih pumpi:

Tabela 23: Stopa energetska efikasnost pumpi za grejanje

Preosečni životni vek predloženih mera procenjen je: • • •

10 godina za toplotne pumpe za vazdušnim izvorom energije 15 godina za toplotne pumpe sa vodenim izvorom energije 20 toplotne pumpe sa zemljanim izvorom energije 29

10 Zamena ili nova instalacija lampi u stambenim zgradama Formula obezbeđuje procenu godišnjih ušteda energije dobijene iz zamene sijalica sa novim energetski efikasnijim ili postavljanjme novih svetiljki. Godišnja ušteda energije (kWh / jedinica / godišnje) za zamenu lampi obračunava se razlikom između prosečne potrošnje lampe u referentnoj godini ('pre' situaciji) i snage efikasnih sijalica ('posle' situacije = godina promocije). U slučaju dodatne instalacije sijalica (npr. u novim zgradama) tržišna prosečna potrošnja električne energije u referentnoj godini će se koristiti za situacija pre. Sledeća formula je predložena od strane EC za izračunavanje konačne uštede energije kao posledica instaliranja novih ili zamena postojećih lampi:

Gde: PSTOCK _ AVERAGE W

Prosečna snaga postojećih sijalica u stanovima u 2006 (u

Slučaju zamene) poštujući prosečnu snagu sijalica na tržištu (u slučaju nove instalacije)

PBEST _ MARKET _ PROMOTED W Snaga sijalica promovisanih na tržištu nhh / godišnje Broj radnih sati FrepFaktor ispravke koji uzima u obzir da sve prodate sijalice nisu instalirane Ukupna godišnja ušteda energije u (kWh / godišnje) se izračunava množenjem godišnjih instaliranih štedljivih sijalica N e .

ES

 UFES

e

kWh/

N

godišnje



(24) Što se tiče snage proseka tržišta sijalica na berzi u 2006, ne postoje podaci ili odgovarajuće studije na osnovu kojih seu traženi podaci mogu izvesti. Dakle, preporučuje se da koristite istu vrednost za postojeće i prosek zaliha na tržištu. Na osnovu analize osvetljenja u stambenim zgradama, sledeće vrednosti preporučuju se da se koriste iz ek 23 PSTOCK _ AVERAGE  100Wza lampe sa užarenim vlaknom PBEST _ MARKET _ PROMOTED  25Wza fluroscentne lampe

nh 850h / godiš nje Frep 1

Prosečan životni vek predloženih mera je 5 godina

11 Zamena ili instalacija novih svetlosnih sistema u tercijarnim zgradama 30

Formula obezbeđuje procenu energetskih ušteda od poboljšanja u efikasnosti osvetljenja kao što su lampe i prigušnice u tercijarnim zgrada. Godišnja ušteda energije (kWh / jedinica / godišnje) za zamenu lampe se obračunavaju kao razlika između lampe prosečne potrošnje u referentnoj godini ('pre' situacije) pomnožen sa prvim brojem operativnih sati i snage efikasnih sijalica kao promovisane mere i programe ('posle' situacija = godina promocije) pomnožen sa novim brojem operacionih sati. U slučaju dodatnih lampi prosečna snaga potrošnja u referentnoj godini će se koristiti za situaciji pre. Formula je preporučena od strane EK kako bi se izračunala godišnja ušteda energije zamenom ili instalacijom novih svetlosnih sistema u terijarnim zgradama:

Totalna godišnja ušteda energije (kWh/godišnje) izračunata je množenjem ukupnih godišnjih ušteda energije Sa brojem novih instaliranih lampi N e :

Bazirajući se na analizi osvetljenja te cijarnih zgrada, sledeće vrednosti su preporučene I u skladu sa ek 25: Pini 100Wza lampe sa užarenim vlaknom Pini 38 Wza fluroscentne lampe uključujući žarulje Pnew 24 Wza fluroscentne efikasne lampe uključujući balast

nh_ ini nh_ new  1680 h / gos iš nje Smatra se da broj operacionih sati pre i posle zamene isti. Smatra se da su isti prosečni časovi rada kao I za za osvetljenje škole u državama južne Evrope (Španija, Italija i Grčka). Prosečni životni vek predvidjene mere je 8 godina

12 Zamena ili instalacija novih sistema ulične rasvete Kao što je navedeno u članu 2.2, EC preporuke za korišćenje bottom-up metoda za obračun navode mere energetske štednje u stambenim i tercijarnim zgradama, u okviru trenutne metodologije za Kosovo, takođe

31

obračun uštede energije, postignuto poboljšanjem javnog uličnog osvetljenja se analizira. Odgovarajuća formula za procenu energetske štednje zasniva se na Metodologiji korišćena za sisteme osvetljenja u zgradama i na način koji je razvila Austrijska Agencija za energetiku. Godišnje uštede energije za m ulične rasvete (kWh / m / godišnje) se izračunava kao Razlika između prosečne potrošnje lampe ('pre' situacija) pomnožen sa prvim brojem operativnih sati i snage efikasnih sijalica promovisanih kao mere i program ('posle' situacija = godina promocije) pomnožen sa novim brojem operativnih sati. U slučaju dodatnih lampi prosečna snaga potrošnje u referentnoj godini će se koristiti za pre situaciju. Sledeća formula predložena je za izračunavanje godišnjih ušteda na Kosovu kao rezultat zamene ili instalacija novih uličnih sistema rasvete:

Gde: ,ini W mSpecifična snaga postojećeg sistema za osvetljenje u 2006 (u slučaju zamene) Poštujući specifičnu snagu bazirajući se na zalihe tržišta u 2006(uSlučaju nove instalacije)

Ps

Ps ,newW mProsečna specifična snaga ulične rasvete promovisana na tržištu nsh_ inih year Početni operativni sati ulične rasvete (operativni sati pre zamene) nsh_ new h year Operativni sati ulične rasvete nakon zamene

Ukupna godišnja ušteda energije (kWh/godišnje) iračunate su množeći godišnje konačne uštede energije u ukupnoj dužini Lsin m, poboljšanog sistema uličnog osvetljenja:

Usled nedostatka podataka ili odgovarajuće studije o energetskom proseka tržišta uličnih svetiljki u 2006, isto vrednost važeće I za postojeće tržište akcija preporučuje se da se koristi U zavisnosti od početne efikasnosti uličnih lampi, različiti scenariji njihove zamene su mogući. U principu, postojeće lampe zamenjuju sijalice koje sun a sledećem nivou efikasnosti. U nastavku, obezbeđuju se referentne vrednosti koje se preporučuju da se koriste eq. 27. Živine svetiljke sa P=400 W zamenjuju se sa lapama koje sadže visok nivo sodium sa P=250 W, tada:

Ps ,ini 14 W m Ps ,new 8W m

Ako su živine lampe sa P=250 W zamenjene sa lampama koje sadrže visok pritisak sodijuma sa P=150 W, tada:

32

Ps ,ini 8 W m Ps ,new 5W m U oba slučaja smatra se da je broj operacionih sati pre I posle zamene jednak (365 d x 11 h = 4015 h/godišnje):

nsh_ ini nsh_ new  4015 h/ ye a r

Prosečni životni vek predloženih mera je 10 godina

13 Zamena ili novi aparati za domaćinstvo (aparati za hlađenje, mašine za pranje veša, mašine za pranje sudova, televizori, itd.) u stambenim zgradama Formula obezbeđuje procenu godišnje uštede dobijene iz zamene postojećih aparata za domaćinstvo koji koriste energiju sa novim više energetski efikasnijim. Godišnje unitarne konačne uštede energije za aparate za domaćinstvo (kWh/jedinica/godina) obračunate su na osnovu razlike između godišnje energetske potrošnje u referentnoj godini prosečnih zaliha (novo instalisane aparate- prosek tržišta) i godišnje energetske potrošnje uređaja promovisanih odgovarajućim merama i programima poboljšanja energetske efikasnosti. Sledeća formula je preporučena od strane EC za obračun unitarne konačne uštede energije kao rezultata zamene ili novih aparata za domaćinstvo:

Gde: AECref_ year _ stock avkWh jedinica godinaGodišnja potrošnja energije prosečnih zaliha u 2006 (u slučaju zamene) Ili proseka tržišta u 2006 (u slučaju nove instalacije) AECref_ market promoted kWh unit year

Godišnja potrošnja energije uređaja promovisanih merama i

programima Ukupna godišnja ušteda energije po aparatu postignutog tipa (kWh/godina) obračunata je množenjem godišnje unitarne konačne uštede energije brojem energetski efikasnih aparata jediniceNa instalirane:

Trenutno organi vlasti na Kosovu predviđaju pokretanje programa čiji će fokus biti zamena aparata za hlađenje i mašina za pranje veša. Dakle, u sledećem je predstavljena procedura za procenu referentne vrednosti za ova dva tipa uređaja.

13.1 Referentne vrednosti za uređaje za hlađenje U cilju procene potrošnje energije uređaja za hlađenje, potrošnja energije frižidera 33

proizvedenih u poslednjoj deceniji i starijih, merena je u različitim domaćinstvima. Preporučene vrednosti u okviru ove metodologije procenjene suna osnovu poređenja izmerene potrošnje sa potrošnjom prijavljenom u zemljama EU. Zamena starih frižidera saA++ frižiderima U ovom slučaju formula 29 je korišćena za obračun ušteda energije zamenom starih frižidera u aparatima domaćinstva sa oznakom A++ frižiderima promovisanim u okviru programa za poboljšanje energetske efikasnosti. Sledeće referentne vrednosti se preporučuju AECref_ year _ stock av 360 kWhgodina  za frižidere stare< 10 godina AECref_ year _ stock av 500 kWh godina  za frižidere stare ≥ 10 godina AEC ref _ market promoted  155 kWh godina  sa oznakom A++ frižideri

Novi frižideri U ovom slućaju formula 29 je korišćena za obračun uštede energije, kao posledica programa čiji je cilj da motivišu potrošače, umesto da kupuju nove frižidere sa oznakom A+ (kategorija postojećih zaliha u 2006) da kupuju frižidere sa pznakom A++. Sledeće referentne vrednosti su preporučene: AECref_ year _ market av 240 kWh godina  za oznaku A+ frižidera, kao kategorija koja predstavlja postojeće tržišne zalihe u 2006

AEC ref _ market promoted  155 kWh godina  za oznaku A++ frižidera

Prosečni vek trajanja mera je procenjen da bude 15 godina

13.2 Referentne vrednosti za mašine za pranje veša Zamena starih mašina za pranje veša U ovom slučaju formula 29 je korišćena da se obračuna ušteda energije zamenom starih mašina za pranje veša sa novim promovisanim u okviru programa za poboljšanje energetske efikasnosti. Preporučene vrednosti za potrošnju veš mašina u okviru sadašnje metodologije procenjene su na osnovu mera potrošnje u različitim domaćinstvima i zasnovana na preporukama EU direktiva.Dakle u slučaju zamene mašina za pranje veša, sledeće referentne vrednosti su preporučene za potrošnju energije: AEC ref _ year _ stock av 280 kWh godina AEC ref _ year _ stock av 280 kWh godina

Nove mašine za pranje veša 34

U ovom slučaju formula 29 je korištena da se obračuna ušteda energije kao posledica programa čiji je cilj da motiviše potrošače, da umesto da kupuju mašine za pranje veša kategorije A (kategorija postojećih zaliha u 2006) da kupi najbolje mašine za pranje veša koje su reklamirane na tržištu. Vrednosti koje su preporučene u ovom slučaju su: AEC ref _ godina_ zalihe av150 kWh/ god AEC ref _ reklamirano tržište 135 kWh god

Prosečan vek trajanja mere je procenjen na12 godina

14 Energetska revizija Obaveza država članica je da izvrše energetsku reviziju kao jedan važan alat u ostvarivanju energetske uštede, koja proizilazi iz Direktive 2006/32/EC. U skladu sa ovom direktivom energetska revizija je definisana kao “sistematična procedura za dobijanje adekvatnog znanja o profilu postojeće energetske potrošnje zgrade ili grupe zgrada, od industrijskog poslovanja i/ili instalacije privatnih ili javnih usluga, identifikuju i kvantifikuju troškovnoefikasne mogućnosti uštede energije i izveštava o nalazima”. U okviru procesa uspostavljanja pravnog okvira za energetsku efikasnost u skladu sa okvirima EU, organi vlasti na Kosovu su odobrili Administrativno upustvo 09/2008 o energetskoj reviziji, u cilju da reguliše energetske revizije u skladu sa Direktivom 2006/32/EC. U cilju praktične primene ove uredbe, organi vlasti su nedavno započeli neke projekte vezane za energetsku reviziju.Dakle veoma je važno imati metodologiju koja bi omogućila izračunavanje uštede energije ostvarene efektom podsticaja energetskih revizija. Evropska Komisija ne daje nikakve preporuke u vezi sa metodologijom koja treba da se koristi za obračun uštede energije kao rezultat energetskih revizija. Međutim, u okviru bottom-up metoda razvijenih u odgovarajućim projektima EU obezbeđene su odgovarajuće preporuke za bottom-up metodologiju koja može biti korišćena za procenu energetske uštede preko energetskih revizija. Zavisno od raspoloživih podataka, studije EU preporučuju tri različita nivoa obračuna. Takvi nivoi služe za obračun energetskih ušteda od slučajeva gde je dostupno samo nekoliko podataka (najniži nivo) do slučajeva gde su dostupni detaljni podaci o energetskim revizijama (najviši nivo). Najpogodniji pristup za Kosovo nudi srednji nivo obračuna koji je preporučen u slučajevima gde: 1. Potencijali o uštedi energije se nalaze u izveštajima energetske revizije, 2. Nivo implementacija akcija ušteda energije preporučen u izveštaju energetske revizije nije poznat (nema izveštaja o implementiranim akcijama, nema istraživanja ili intervjua učesnika u energetskoj reviziji) Zasrednji nivo obračuna uštede energije realizovane energetskom revizijom, sledeća formula je prporučena

35

Gde:

%Podrazumevana vrednost učešća uštede potencijala toplote i goriva implementirana, DV %Podrazumevana vrednost učešća uštede potencijala električne energije implementirana , TSP kWh/ godinaUkupna godišnja ušteda potencijala energije toplote i goriva učesnika DVh

 f

e

h

 f

identifikovanih u energetskoj reviziji

TSPekWh/ godinaUkupna identifikovanih u energetskoj reviziji

godišnja

ušteda

potencijala

električne

energije

učesnika

Uklupna godišnja ušteda energije (kWh/year) obračunata sabiranjem godišnjih unitarnih konačnih ušteda energije ostvarene od svake energetske revizije:

Podrazumevana vrednost količina koje s e pojavljuju u ek.30, predstavlja procenat akcija koje se očekuju da budu implementirane u cilju da se realizuje ušteda energije dokumentovane u izveštaju energetske revizije.Ako u okviru posebnog programa revizije ili postojeće šeme odluka ili obaveza za druge procente akcija koje će biti implementirane,onda takva vrednost treba da se Koristi u ek. 31 zaDHh DHeumesto referentnih vrednosti ponuđenih u ovom dokumentu. Inače, podrazumevane vrednosti preporučene u zemljama EU mogu da se koriste (tabela 24). Tabela 24: Podrazumevane vrednosti za realizovane uštede van potencijalnih ušteda ušesnika u energetskoj reviziji

Da bi pravilmo procenio uticaj energetske revizije u postizanju ciljeva nacionalne uštede energije, procena odgovarajućeg veka trajanja je zahtevana. Trenutnonema usklađenih 36

vrednosti za vek trajanja postojanja energetske revizije na EU nivou. Logičan način u rešavanju ovog problema je da se stavi u odnos vek trajanja energetskih revizija sa periodom vremena u kom je entitet obavezan da uradi energetsku reviziju.Međutim, Administrativno uputstvo 09/2008 o energetskoj reviziji i drugi postojeći pravni dokumenti na Kosovu, ne odnose se na ovo pitanje. Dakle, sve dok se ovo pitanje ne pominje u nacionalnom zakonodavstvu, može se pretpostaviti da je energetska ušteda realizovana od strane energetske revizije koja ima vek trajanja 5 godina isti kao i veka trajanja preporučen u Hrvatskoj za ovaj tip mera poboljšanja energetske efikasnosti.

15 CO2- Emisija Sve mere poboljšanja energetske efikasnosti dovode do smanjenja potrošnje fosilnog goriva kao primarne vrste izvora energije. Zbog emisije CO2je rezultat direktnog sagorevanja fosilnog goriva, smanjenje potrošnje fosilnog goriva može biti iskorišćeno da smanji nivo emisije CO2 u atmosferu.Zato je energetska efikasnost široko posmatrana kao jedan od najpristupačnijih i troškovno efikasnih mogućnosti za ublažavanje klimatskih promena. Da bi izračunali smanjenje emisije CO2kao rezultat mera poboljšanja energetske efikasnost, faktor emisije fosilnih goriva, toplotne energije i električne enrgije treba da bude poznat. Fosilna goriva korišćena na Kosovu za sisteme grejanja su u osnovi lignit, dizel, tečni naftni gas (LPG) i mazut (u stanicama daljinskog grejanja). Faktor emisije CO2 eodređene vrste goriva zavisi od tehnologije sagorevanja i sastava goriva. Emisija faktora CO2 električne energije predstavlja odnos između proizvodnje CO2 u elektranama i proizvedene električne energije. Njena vrednost zavisi od tipa korišćenog goriva i efikasnosti fosilne elektrane. U sadašnjem izveštaju CO2 faktor emisije električne energije je obračunat korišćenjem faktora emisije CO2 za lignit, potrošnju Lignite i proizvodnja električne energije koja je zvanično objavljena. Proizvedena električna energija predstavlja zbir proizvedene električne enrgije iz fosila , nuklearne i obnovljivih izvora energijemanje potrošnja iz sopstvenog pogona i gubici distribucije. Vrednost faktora emisije CO2 električne energije obezbeđene u ovom izveštaju predstavlja prosečnu vrednost za godine 2009 i 2010. Snabdevanje toplotom okruga na Kosovu obezbeđeno je od strane DH Termokos (Priština) i DH Gjakovica koja poseduje toplanu za proizvodnju toplote sa teškim uljima (mazut). Faktor emisije CO2 toplotne energije je obračunat korišćenjem faktora emisije CO2za mazut, potrošnju mazute i snabdevanja toplotom do potrošača je zvanično objavljen. Vrednost faktora emisije CO2 mazuta obezbeđena u ovom izveštaju predstavlja prosečnu vrednost za godine 2008, 2009 i 2010

37

Tabela 25: CO2-Faktor emisije za različite tipove goriva i korisne enrgije

U celini, ako je faktor emisije CO2 poznat, smanjenje emisije CO2 može biti obračunat sledećom jednačinom:

Gde

E CO2 kg / godinesmanjenje emisije CO2

kWh/ godinakonačna ušteda energije kao zbir svih unitarnih konačnih energetskih ušteda usled Akcija poboljšanja energetske efikasnosti koje se odnose na određenu vrstu goriva ili korisne

FES

energije eCO2 kg / kWhCO2 faktor emisije (tabela 25) Direktan obračun E

• • • • • • • • • •

CO 2

primenom ek. 35 je moguća za sledeće mere poboljšanja energetske efikasnosti:

Izoloacija mera renoviranja primenjenih u komponentama zgrada Uvođenje građevinskih kodova za nove stambene i tercijarne zgrade Instalacija nove opreme zagrejanje vodom u zgradama Instalacija ili zamena klima uređaja razdvojenog sistema (< 12kW) u stambenim i tercijarnim zgradama Instalacija pumpi za grejanje u novim zgradama Zamena ili instalacija novih lampi u stambenim zgradama Zamena ili instalacija sistema rasvete u tercijarnim zgradama Zamena ili instalacija novog sistema rasvete u uličnom osvetljenju Zamena ili novi aparati za domaćinstvo (aparati za hlađenje, mašine za pranje veša, mašine za pranje sudova, televizori, itd.) u stambenim zgradama Energetska revizija

Međutim, ako se paralelno sa akcijom poboljšanja energetske efikasnosti, promenilo gorivo koje je korišćeno za posebne energetske usluge, tada bi trebalo koristiti posebne jednačine za obračunE CO 2. Dalje, ako za određenu energetsku uslugu npr. Ako je za potrebe grejanja korišćeno ogrevno drvo kao izvor energije tada ni jedan obračun smanjenja CO2 nije zahtevan 38

jer se ogrevno drvo u odnosu na emisijuCO2smatra neutralnim.Isto važi i ako energetske usluge prvobotno obezbeđenje korišćenjem fosilnog goriva, nakon što su mere poboljšanja energetske efikasnosti obezbeđene korišćenjem ogrevnog goriva. Sledeće su predstavljenje određene jednačine za obračun ECO 2 ako je gorivo koje je korišćeno pre i nakon implementacije mera poboljšanja energetske efikasnosti promenjeno.

15.1 CO2 smanjenje merama renoviranja u postojećim stambenim i tercijarnim zgradama Ako renoviranje zgrada nije praćeno zamenom goriva korišćenog za svhu grejanja, tada će smanjenje emisije CO2 biti obračunato na osnovu ek. 35. Inače, sledeća jednačina je preporučena da bude korišćena:

Gde: UECO2 kg / m2 korisne površine / godinaunitarno smanjenje emisije CO2 eCO2ini kg / kWhrespectively eCO2new kg / kWhCO2 faktor emisije za početni odnosno, novi tip goriva (tabela 25)

Značenje ostalih varijabli je isto onima opisanim sa ek. 1 Godišnje završno smanjenje emisije CO2 može biti obračunato sledećom jednačinom

15.2 SmanjenjeCO2 zamenom opreme za snabdevanje grejanja stambenim i tercijarnim zgradama

u

Ako zamena opreme za snabdevanje grejanjem nije praćena promenom goriva koja se koristi za takvu opremu, tada se smanjenje emisije CO2 može obračunati na osnovu ek. 35. Inače, sledeće jednačine su preporučene za upotrebu:

Godišnje završno smanjenje emisiije CO2 može biti obračunata sledećom jednačinom:

39

15.3 CO2 zamenom opreme za grejanje vodom u stambenim i tercijarnim zgradama Ako zamena opreme za grejanje vodom nije praćena promenom goriva koja se koristi za takvu opremu, tada se smanjenje emisije CO2 može obračunati na osnovu ek. 35. Inače, sledeće jednačine su preporučene za upotrebu:

Godišnje završno smanjenje emisije CO2 emože biti obračunata sledećom jednačinom:

40