Virginia Satir.docx

Virdžinija je bila jedan od pionira(začetnika) porodične terapije. Kreirala je mnoge (concepts) ideje koje su korišćene kako bi se izgradile zdrave porodice, timovi i organizacije. Omogućila je mnogim ljudima da rastu. Verovala je da će ih ohrabrivanjem potaknuti da izraze svoju suštinu. Ljudi koji su je upoznali osetili su sami, svojevoljno da su nekako jači i afirmisaniji. Njeni stari videi pokazuju da je svakoj osobi pristupala kao posebnoj jedinki, da je sa svakim gradila jedinstven pristup. Virdžinija je bila veličanstven edukator. Njen pristup je bio takav da uz ogromnu toplinu kojom je zračila i svojom intuicijom, sve to podupre velikim intelektom. Na primer, ona je prokrčila put u razvoju sistemske porodične terapije. Prepoznala je da neke porodice imaju pravila, izgovorena ili neizgovorena, koje sprečavaju razvoj. Ljudi su dobili poruku: “Nije u redu da drugi vide šta se dešava, da osećaš ono što osećaš. Da izraziš ono što osećaš, da potražiš ono što žliš ili da preuzmeš rizik.” Virdžinija je pomagala ljudima da jasno komuniciraju međusobno i da stvore zdrava pravila koja ne ograničavaju bilo koga da raste i razvija se. Njen pristup je imao daleko veći uticaj od same porodične terapije. Ohrabrivala je ljude da budu ono što zaista jesu i da izraze samu svoju suštinu. Takođe, je omogućavala ljudima da grade plemenite odnose u kojima je svako ponaosob ohrabren da razvija svoju jedinstvenost, originalnost i nastavi da raste. Davala je inspiraciju kako bi ohrabrila ljude da grade zdrave sisteme-porodične, timske i u organizacijama - koji se baziraju na sličnosti duha i različitosti snaga. Ako se osvrnemo na njen život, Virdžinija je govorila da je bila petogodišnjakinja kada je odlučila da bude “dečiji detektiv za roditelje”. Objasnila je: “Ko bi rekao da se toliko toga prećukuje u porodicama koje nisu ostvarile sopstvena očekivanja.” Osmislila je filozofiju i praktičan alat koji donosi benefite hiljadama ljudi. Virdžinija je rođena u Viskonsinu 1916 godine, kao najstarije od pet dece Oskara i Mini Pagenkof, čuji preci potiču iz Nemačke. Imala je nekoliko medicinskih problema rano u životu. Dobila je mastoiditis u petoj godini, i izgubila sluh na dve godine. Sedam godina kasnije je pretrpela ozbiljne bolesti opasne po život. Mini je bila pripadnik crkve Hrišćanska naukaka i na početku je odbijala da se obrati za medicinsku pomoć. Oskar je na kraju insistirao da Virdžinija dobije lekarsku pomoć i tretman. Imala je upalu slepog creva i boravila je u bolnici pet meseci. Osvrnuvši se, Virdžinija je shvatila da je naučila mnogo pozitivnih stvari od svojih roditelja. Uprkos bolničkoj epizodi Mini je bila vrlo ambiciozna kada je njena najstarija ćerka bila u pitanju jer je pokazivala velike sposobnosti da uči. Na primer, Virdžinija je naučila da čita sa tri godine. Kasnije je Mini insistirala da se porodica preseli sa farme u Milvokiju kako bi njena ćerka mogla da pohađa srednju školu.

Virdžinija je govorila kako je Mini učila kako da reši, popravi stvari, a Oskar vrednosti časti i poštenja. Oboje su bili oličenja snažne etike. Takođe su je naučili da se fokusira na mogućnosti i rešenja, a manje da je povuku problem. Kasnije je govorila: “Problemi nisu problem, borba je problem.” Virdžinija je naporno učila u srednjoj školi. Novca je bilo malo, živela je u oskudici jer je Amerika prolazila kroz Veliku depresiju, zato je radila razne poslove kako bi mogla da finansira svoje studije. Zatim je otišla na Milwaukee State Teachers College. Dok je studirala da postane učitelj, radila je u robnoj kući i sa decom vikendima. Takođe je radila u Afričko-američkom centru koji se zvao Abraham Lincoln House. Ovo joj je otvorilo oči u vezi rasizma, kako su ljudi diskriminisani samo zato što su drugačiji. Upravljanje i uživanje u različitostima postala je ključna tema i njenom kasnijem radu sa porodicama i organizacijama. Budući ekstremno praktična, ohrabrivala je ljude da istraže svoje mogućnosti. Mnogo godina kasnije opisala je važnost tkanja snova.

VIRDŽINIJA O TKANJU SVOJIH SNOVA Jednom sam bila sa nekim koga sam mnogo volela – ss starijom osobom kada sam bila znatno mlađa nego sada. Osoba je rekla: Utroši bar petnaest minuta na dan na tkanje svojih snova. I ako istkaš sto, bar dva od njih će zaživeti. Zato nastavi da sanjaš i ne obaziri se šta će se ostvariti ili ne, prvo tkaj. Mnogi su prvo ubili svoje snove dok su razmišljali da li mogu da ih ostvare ili ne, a još ih nisu ni sanjali. Onda, ako si sanjar na prvom mestu, odsanjaj ih, bar nekoliko I onda gledaj šta realnost može učiniti da se ostvare, umesto da govoriš: “O moj Bože! Sa ovakvom stvarnošću, šta uopšte mogu da sanjam.” Sa kvalifikacijama koje je stekla na koledžu, radila je nekoliko godina kao učitelj. U želji da proširi svoje iskustvo, predavala je u nekoliko različitih gradova: En Arbor, Sent Luis i Majami. Kako je odlučila da se fokusira na socijalni rad, počela je da radi diplomski rad na Northwestern University u Čikagu 1937, studirala je parcijalno tokom prvih nekoliko godina, uglavnom leti, dok je ostalim mesecima podučavala u školi. Zatim je prešla na redovne studije, završila svoj diplomski rad do 1943 i tezu do 1948 godine. Takođe, se udala 1941 i razvela 1948. Više o tome kasnije. Virdžinija je nalazila u početku kako je akademska strana teška, ali se istakla u praksi. Stanje na univerzitetu je bilo takvo da, u najmanju ruku nije bilo podržavajuće za udatu ženu koja želi da nastavi karijeru. Pored akademskog rada, dobila je potencijalno stresno mesto u Čikaškom domu za devojke. Ona je cvetala u tom okruženju, čak iz beneficija kontinuiranog nadzora. She flourished in the environment, even without the benefit of ongoing supervision. Virdžinijin pristup je bio nekonvencionalan, ali je proizvodio dobre rezultate. Ona će pratiti ovaj put do kraja života.

  

Problem nije problem, borba je problem. Život nije ono što bi trebalo da bude, već ono što jeste. Način na koji se nosiš sa time je ono što čini razliku. BRAK I PORODICA

Udavala se dva puta, prvi brak je bio sa Gordonom Rodžersom. Bio je mladi vojnik na odsustvu kad su se sreli na železničkoj stanici. Par je živeo zajedno par meseci, kada je Gordon bio raspoređen na druge vojne dužnosti. Na početku braka je imala vanmateričnu trudnoću što je dovelo do odstranjivanja materice. Kada se vratio iz rata, shvatili su da su se udaljili i razveli su se 1949. Udala se za drugog muža, Normana Satira 1951 i razvela se 1957. U intervijuu koji je dala 1980 godine, zapitala sa da je bio neko kao što je onatada, porodični terapeut, da pomogne, onda su se stvari možda mogle odvijati drugačije. S druge strane, želela je da proputuje svet. Objasnila je: “Ne vidim kako sam mogla da uradim stvari koje sam uradila u svetu da sam bila udata. Ne bi bilo fer prema meni, ne bi bilo fer ni prema ostalim ljudima. Zaista osećam da je to bila neka vrsta sudbine jer sam bila u mogućnosti da odlazim na razna mesta. Postoje ljudi na svetu koji imaju i neke druge poslove da rade” Ona je, međutim, imala porodicu. Tokom braka sa Gordonom, počela je sarađivati sa dve mlade devojke, Meri i Rut. Tokom drugog braka, ona ih je i formalno usvojila. Kada je objavila svoju knjigu Stvaranje novih ljudi, samu knjigu je posvetila svojim ćerkama tako što je napisala na početku: “Mojim ćerkama, Meri i Rut, i njihovoj deci Tini, Beriju, Andželi, Skotu, Juli, Jonu i Majklu, koji mi je pomagao sa tekstom.” VIRŽINIJIN PIONIRSKI RAD – NEKE OD NJENIH IDEJA I INOVACIJA

Kada je Završila Mastersku disertaciju osnovala je svoju praksu. Osvrćući se na svoju prvu terapiju sa celom porodicom 1952 godine, shvatila je vrednost sagledavanja cele slike. To je bilo vreme kad je sistemska teorija i sagledavanje cele porodice kao jedinstvenog sistema, došla do izražaja. Ranije je problematično dete odvođeno iz porodice, lečeno i vraćeno u porodicu. Često se to isto problematično dete vraćalo na staro ponašanje. Svakako da pojedinac mora da preuzme odgovornost, ali postoji nešto i u sistemu – kao što je porodična bol ili nerešeni problem – gde je to bilo prebačeno na porodičnog “žrtvenog jarca”. Smatrala je da je od vitalnog značaja da pomogne celoj porodici da raste. Tokom sledeće decade bila je pionir u radu na porodičnoj terapiji u koristila je mnoge inovativne tehnike. NEKE OD NJENIH IDEJA 



Porodicu je videla kao celovit sistem - Pomagala je ljudima da vide kako sistem funkcioniše kada se fokusiraju na komunikaciju i porodična pravila - Identifikovati pacijenta je bio jedan deo sistema. Pomagala je ljudima da stvore zdrava pravila koja omogućavaju svima da rastu Pomogla je ljudima da jasno razgovaraju

-





Objasnila je da ljudi uglavnom imaju dobre namere, ali jadnu komunikaciju Takođe je objasnila da ljudi u svojoj porodici zauzimaju različite uloge, kao što su Leveller, Blamer, Placater, Computer. Pomagala je ljudima da zauzmu zdrave uloge u svojim porodicama i ostvare dobru međusobnu komunikaciju Pomagala je ljudima da se fokusiraju na svoje potencijale (pozitivne osobine, jače strane…) - Npr.ako su preživeli tešku krizu, očigledno je da pokazuju veliku snagu. Pomagala je ljudima da pronađu i grade svoju budućnost na osnovu potencijala koje imaju u sebi. - Pomagala je ljudima da razumeju svoje samopouzdanje time što je objasnila pojam “POT” (obješnjenj pojma će biti kasnije u tekst). - Ovaj pojam su usvojili i drugi kako bi objasnili ljudima šta su njihovi POT FILLERS I POT DRILLERS. Koristila je mnoge inovativne tehnike u svojoj terapiji - Ovo uključuje na primer Fammily Sculpture. Ljudi su bili pozivani da koriste druge kao SCULPTURE koji fizički predstavljaju odnose u porodici. - Nekad bi ih zamolila da prikažu kavi su odnosi u porodici trenutni I kakve bi želeli da imaju.

Virdžinija je učila ljude kako da vide porodicu kao system koji ima određena pravila. Neka pravila su javna, iskazana, druga su skrivena; neka su od korist, druga mogu izazvati konfuziju. Porodica može, npr, da ima pravila kako neko dobija pažnju. Mogu dobiti pažnju tako što pošalju jasnu poruku, razbole se, naprave neki problem ili šta god drugo. Pomogla im je da identifikuju pravila u vezi mnogih tema, kao što su pokazivanje naklonosti, izražavanje besa,gneva i upravljanje razlikama. Ljudi su bili tada u stanju da:  Da uoče razlike.  Da vide posledice tih istih pravila.  Da vežbaju pravila koja će koristiti u budućnosti. Virdžinija je takođe pomagala ljudima da identifikuju različite vidove komunikacije i stilove ponašanja. Ovo uključuje:  The Leveller – je onaj ko preuzima odgovornost i daje jasnu poruku. Kasnije, u svojoj karijeri je koristila termin Kongruent, radije nego Leveller, koji simbolizuje jasnu komunikaciju.  The Placater – je onaj koji udovoljava potrebama drugih i stavlja sebe na poslednje mesto. Npr. Neko ko uzima ulogu savršenog deteta i kasnije izrasta u žrtvu, mučenika.  The Blamer – je neko ko krivi druge i nalazi izgovore, opravdanja za sve.  The Computer – je onaj koji se boji da pokaže osećanja i intelektualne emocije.  The Distracter – je neko ko ometa I često ima problematično ponašanje. Oni možda ovo rade da bi dobili pažnju, na primer, naprave neku diverziju da bi zaustavili porodični razgovor koji zalazi u difficult territory, pada mi na pamet samo zajebana teritorija ;D Virdžinija je terala članove porodice da zauzimaju različite uloge. Ovo im je pomagalo da razumeju kako se neko oseća u drugoj i kako bi mogao kao osoba how such a person could be reached. ”Ljudi često imaju najbolje namere, ali lošu komunikaciju”- govorila je Virdžina. Zato je ona ohrabrivala sve članove porodice da uvežbavaju slanje jasne poruke, radije nego konfuzne ili kontradiktorne poruke.

Jasna poruka daje poziv I drugoj osubi da izrazi tačno ono što želi da igovori. Njihove reči, govor tela i ponašanje moraju da daju istu poruku. Konfuzna poruka je bila samo to. Tu je mnogo nedorečenosti i kamufliranja istinske komunikacije da niko ne može da protumači pravo značenje same poruke. Kontradiktorna poruka, ponekad nazivana i dupla poruka, kreira poteškoće. Roditelji možda zahtevaju od svog sedamaestogodišnjeg sina, koji je narkoman, da preuzme odgovornost, na primer, a sa druge strane mu daju džeparac kako bi kupovao drogu. Virdžinija je koristila svoju toplinu i svoje uvide kako bi naučila ljude toj dinamici. Mnogi su bili prijemčivi. Osećali su da neko, konačno, razume njihove porodične uloge. Time im je omogućavala da kreiraju zdraviju budućnost.  Jasna poruka – ova poruka je kristalno jasna I ljudi razumeju šta tačno znači  Konfuzna poruka – ova poruka je konfuzna I ljudi imaju poteškoća da shvate značenje poruke  Kontradiktorna poruka – poruka je kontradiktorna, suprotna. Neko nam priča jednu stvar, a radi nešto potpuno suprotno, tako da ljudi nisu sigurni u samo značenje poruke. Virdžinija je provela skoro četri decenije baveći se terapijom, podučavajući i vodeći radionice svuda po svetu. Počela je implementirati taj porodični pristup smostalno, zatim je otpočela saradnju sa Dr Calmest Gyros Psihijatrijskog institute Ilinois. Kada se preselila u Kaliforniju sarađivala je sa DON Jenkisonom I Jules Riskin, osnivačima Istituta za istraživanje mentalnoog zdravlja u Menlo Parku. Podržana od strane US Nacionalnog institute za mentalno zdravlje, vodila je prvi formalni trening iz porodične terapije 1962 godine. Knjige i radionice Virdžinija je objavila svoju prvu knjigu pod nazivom Objedinjena porodična terapija 1964 godine. Ovo je bilo namenjeno prvenstveno stručnjacima i u formi priručnika. Terapeuti su otkrili da je ovo jako korisno jer sadrži specifične smernice, na primer, kako da saznaju porodiču hronologiju, intrvijuišući par o istorijama njihovih porodica. Virdžinija je govorila da je ovo jako važan deo prve seanse, naročita kad terapeut pita par: “Gde ste se prvi put sreli? Ko je koga video prvi? Šta ste osetili tada? Ko je napravio prvi korak? Šta se potom desilo?” Bilo je nekoliko ciljeva koji su se ostvarivali ovim pitanjima. Da se ispriča priča o porodičnoj istoriji, naročito ako su deca slušala to. Da se pomogne parovima da se sete, i možda ponovo osete magiju koju su osećali na početku. Tada se vrate u prošlost svoje porodice i razumeju porodične modele koje su preuzeli odrastajući u toj sredini. Ove informacije obezbeđuju zaključke o roditeljskom ponašanju i pomažu da razumeju svoje sopstvene komunikacione stilove. Objedinjena porodična terapija je bila sjajan priručnik za terapeute. Virdžinija je bila magičan učitelj i davala je dušu i srce u svoju sledeću knjigu, koja se zvala Stvaranje ljudi, izdata je 1972 godine, što je kasnije nastavljeno novom knjigom Novo stvaranje ljudi. Ova knjiga je pomogla Virdžiniji da dopre do mnogo više ljudi. Knjiga je sadržala mnogo crteža i pisana je u njenom ličnom stilu, dotakla je srca mnogih, isto koliko i njihove glave. Govoreći direktno svom čitaocu, objasnila je različite

komunikacione stilove(modele) – Leveller, Placater, Blamer, Computer, Distracter. Takođe je predstavila ideju termina POT, Visoki pot ili niski pot, da ukaže lični nivo svačijeg samopoštovanja. Stvaranje ljudi je je bio veliki korak napred i mnogo ljudi je postalo svesno njenog rada. Virdžinija je tada počela da putuje širom sveta. Vodila je radionice po Americi, Kanadi, Meksiku, Južnoj Americi, Evropi I Aziji. Njeni učenici su takođe širili njene reči i učenja. To je dovelo do njenog angažovanja da vodi ouke mnogo godina, po par meseci u Crested Butte, Colorado.

Porodični raspored Virdžinija je bila u stanju da lako prelazi sa koncepta do realizacije iste u fizičkom smislu. Kad je radila radionice sa terapeutima, pozvala bi dobrovoljce da urade porodični raspored. Zamislimo da je jedan od dobrovoljaca rastao u porodici kao najstarija sestra u kojoj:      

Roditelji su bili rastavljeni Majka je bila u depresiji ili npr omalovažava sebe, ne funkcioniše…. Otac je okrenuo leđa porodici Najstarija sestra preuzima ulogu majke, dok istovremeno zanemaruje svoje potrebe Najmlađa sestra uzima ulogu bolesnog deteta, jer možda jedino tako dobija potrebnu pažnju Brat najčešće sedi u svojoj sobi, dok povremeno kontaktira jedino sa najstarijom sestrom.

Birajući ljude na radionici, dobrovoljci su konstruisali fizičku postavku, raspored njene porodice. Postavljajući ljude u odgovarajuće pozicije, govorila je šta se zaista događa u porodici. Objasnila bi odnose, komunikaciju i uloge koje zauzimaju roditelji i deca. Nakon objašnjenja trenutne situacije u porodici, dobrovoljac bi napravio raspored kakav želi u svojoj porodici. Kada kompletira oba rasporeda, vratila bi se korak unazad i zamolila učesnike da se kreću od mesta: a) kako je bilo do b) mesta nakome žele biti. Ovo pokazuje stvarne korake koje ljudi treba da poduzmu kako bi promena nastala. Vežbe porodičnog rasporeda mogu očigledno da budu vrlo emocionalne, ali su osnovne za terapeuta da razume pozadinu njihovih odnosa I ponašanja. Onda mogu da iskoriste vežbu sa svojim porodicama kasnije. Uočila je da pomaže kod porodica koje imaju problem. Svaka osoba, majka, otac I svako dete rasporedjuju osobe kako vide svoju porodicu u tom trenutku, a zatim pokazuju kako bi želeli da budu odnosu u porodici. Fizičko pomeranje između dva scenarija pokazuje moguće promene koje ljudi mogu da naprave kako bi kreirali idealnu porodicu. Tako da je svaka porodica mogla da naidje na neki ideju samo radeći vežbu I tako pomoći sebi.

Virdžinijina zaostavština Virginia je provela ostatak života putujući svetom, radeči radionice i postavljala temelje za novu knjigu. Tokom poslednjih godina svog života počela je sa radom na novoj knjizi, pod nazivom Treće rodđenje. Ona je smatrala da je prvo rođenje kad se jajna ćelija spoji sa spermatozoidom. Drugo rođenje je ustvari kad dođemo na svet I treće kad postanemo SOPSTVENI DONOSIOCI SVOJIH ODLUKA. Nastavila je sa podučavanje, ali u maju 1988 godeine osetila je bolove u stomaku. Jedan od učesnika na njenoj radionici bio je lekar, zabrinjavala ga je njena žuta boja kože. U bolnici su otkrili da boluje od raka prostate u poodmaklom stadijumu. Odabrala je da poslednje dane života provede u svom domu, odbila je hemoterapiju. Do avgusta je već bila jako bolesna I u postelji. Poruku koju je napisala za svoje prijatelje glasi: “Svim mojim prijateljima, kolegama I porodici, šaljem vam ljubav. Molim vas podržiteme u mom prelasku ka novom životu. Nemam drugi način da vam se zahvalim osim ovog. Svi ste igrali značajne uloge u razvoju moje ljubavi. Kao rezultat toga moj život je bio bogat I ispunjen, zato odlazim osećajući veliku zahvalnost. Umrla je 10.septembra 1988. Njena zaostavština je nastavila da živi u njenim knjigama I studentima koji praktikuju njenu filozofiju širom sveta. PRINCIPI Virginia je osmislila određena uverenja kako bi pomogla ljudima da rastu. Danas neka od njih se čine potpuno očiglednim, ali važno je uzeti u obzir vreme I kontekst u kojem je radila, za to vreme njeno učenje bilo je inovativno. Imajući sve ovo u vidu, možemo istražiti neke od ključnih principa koji pomažu ljudima da ostvare svoje životne ciljeve. Ljudi mogu biti iskreni prema sebi I da rastu. Zvuči očigledno, naravn da moramo biti iskreni prema sebi – neko bi mogao da kaže. Slažem se, ali pokušajte to reći davne 1975 godine: -

-

44-godišnja majka koja brine o svima u porodici, poriče svoja vlastita osećanja I boluje jer se njena dva deteta pripremaju da oduiz porodičnog doma. 45-godišnji otac koji se odrekao svojih snova I prihvatio se rada u železari kako bi odhranio porodicu, ali sad se železara zatvara 17-godisnja ćerka koja želi da zadovolji svoje roditelje, naporno je ućila I ide na univerzitet da studira pravo. Možda se nekada u životu vrati svojoj prvoj ljubavi, muzici 18-godišnji sin koji se bori sa svojim ocem. Bili su bliski kada je igrao fudbal za koledž, ali od tada sve se raspalo. Odlučio je da ode u vojsku, možda će tamo dobiti ono što mu je potrebno. 8godišnja ćerka koja se oseća usamljeno. Uvek stidljiva I u svom svetu, skoro se osetila bolesnom, samo što joj niko ne vereju. Kako da ljudima privuče pažnju?

Virginija je verovala da pomaže ljudima da ispune svoju svrhu. Takođe je verovala da jenjen posao da ublaži taj porodični bol, to je radila na pozitivan način.

Najčešće je počinjala terapiju tako što bi yamolila par da se seti magije prvog sastanka, a zatim bi zamolila svakog član porodice da se priseti najboljeg vremena koje je proveo sa svojom porodicom. Najviše od svega ona je prenosila poruku svakoj osobi: “Razumem da želite najbolje za svoje voljene I dajete sve od sebe. Ponekad je zbunjujuće da stvari ne ispadnu bašonako kako ste očekivali. Pogledajmo kako da ih bolje radimo.” Afirmisala je ljude na dva načina, počinjala je sa: “Kakve su stvari zaista. Prepoznavala je realnost ljudskih osećanja.” Ludilo može u početku rezultirati verovanjem svojim osećanjima, zatim, ako su ignorisana ili gore podcenjena od drugih. Ovo izaziva paniku kod ljudi koji su npr, seksualno ili na neki drugi način zlostavljani. Osoba bi želela da viče: “Jas am povređen, a ti mi govoriš da nisam. Molim te, pomozi!” Virginia je ohrabrivala ljude da izgovore svoja stvarna osećanja I onda da se pokrenu prema vojim težnjama: “Kako bi stvari mogle biti.” Pomagala je ljudima da iskoriste svoje kvalitete, životno iskustvo koje imaju, naročito iz teškog perioda I prenesu to iskustvo na ciljeve koje su želeli da ostvare. Lynne Namka, jedna od Virginiinih studenata , potekla je iz porodice koja nije izražavala svoja osećanja. Nije prestajala da je pita: “Virginia, dali stvarno mislite da stvarno možemo tražiti šta god želimo?” Potapšala je po kolenu I odgovorila: “Dušo, uvek možeš zatražiti šta god želiš!” Dodala je:”Kaži šta misliš I misli šta govoriš. Traži ono što želiš, ali znaj da nećeš uvek to I dobiti.” The Five Freedoms – ovo imaš, pa ne prevodim. Virginia je imala sposobnost da: a) da prihvati I potvrdi šta neko oseća b) da im omoguć da preuzmu odgovornost za oblikovanje svoje budućnosti. To je značilo da prihvate svoje iskustvo, I da crpe snagu iz sebe I drugih, radije nego zadržavati se nad tim. Imala je i: Prva empatiju – za stvarnu situaciju te osobe. Sposobnost da vidis, čuješ, osetiš I doživiš svet sa njegove tačke gledišta. Druga empatija –ovo je empatija za očekivanja te osobe. Sposobnost da se povežeš sa osobom I daš glas njegovim očekivanjima, možda neki još nisu razmišljali o tome, zatim im omogućiti da postignu svoje ciljeve. Virginia jeohrabrivala ljude da preuzmu odgovornost za svoju budućnost. Kada je ljuta petnaestogodišnjakinja upitala kako može da živi ispunjen život, Virginia joj je napisala pesmu Ja sam ja (I AM ME). Želela je da ljudi imaju samospoznaju, ali ne da budu samopopustljivi. Kako ostvariti ovo? Verovala je da je ključ povezivanje sa drugim ljudima I izgradnja odnosa u kojima svi rastu I razvijaju se. Ovo vodi do još jednog principa koji je koristila u svom radu. Ljudi mogu izgraditi bogate odnose koji omogućavaju rast. Biti realan je presudno – I onda gradimo istinske odnose. Govorila je o trojstvu oca, majke I deteta. Njen moto je bio: “Ako izlečimo porodicu, izlečićemo ceo svet. Much of her work was done in a time when the conventional family unit was considered the norm – and she may well have developed her ideas as new forms of families evolved.

Lonac samopouzdanja Dok je porodica Pagenkopf živela na farmi u Viskonsinu, imali su ogroman lonac u kuhinji. Lonac je imao imao mnogo funkcija, jedna od njih je bila I da prave supu u njemu. Virginia je pričala mnoge price o njemu, jedna se izdvojila. Kada bi se deca vraćala iz škole, želeli su da znaju koliko supe ima u loncu, pa bi pitali: “Da li je lonac pun ili prazan?” Ovaj termin pun ili prazan lonac je ušao u njihov život kao skraćenica kad bi pitali I mnoge druge stvari. Na primer: “Kako je tvoj lonac danas? “ bio je brz način da pitaju - “Kako se osećaš danas?” Virginia je na osnovu ove ideje kreirala mnogo različitih vežbi: Korak 1: Možete pojasniti (obeležiti) svoj nivo samopouzdanja. Koliko je visoko vase samopouzdanje? Ponekad se osećamo puni samopouzdanja, ponekad smo na dnu. Postoji mnogo razloga za to, ali evo jednog objašnjenja. Počnite tako što ćete da crtate zamišljeni lonac. Dok gledate u lonac, povucite liniju koja odgovara vašem trenutnom nivou samopouzdanja. Ako imate više samopouzdanja, nacrtajte liniju na višem nivou. Ako imate nisko samopouzdanje, nacrtajte na nižem nivou. Sledećei korak objačnjava zašto je trenutno na tom nivou vase samopouzdanje. Korak 2: U ovom koraku sebi razjasnite šta su vam pot filleri I šta su pot drileri. Tačnije šta je ono što vam daje na samopouzdanju, a šta vam smanjuje samopouzdanje. Napišite imena svojih pot filera, ljudi koji vam daju ohrabrenje I snagu. Radujete se kad ih vidite I osećate se življim posle sastanka sa njima. Takođe, opišite I stvari koje radite I koje vam daju elan I energiju, zbog kojih se osećate bolje, kao što je slušanje muzike, čitanje, sport… Ako imate mnogo stvari koje vas pune energijom, onda je vaš lonac prepunjen, I bićete sposobniji da date podsticaja I drugim ljudima, da I vi budete njihov pot filer. Ali može doći do određenih komplikacija, što nas dovodi do sledećeg dela vežbe. Napišite imena svojih pot drilera. Ima ljudi koji vam crpe energiju. Posle njih se osećate prazni I obeshrabreni. Što su na značajnijem mestu u vašem životu to su bliži vašoj bazi I mogu vaam probušiti rupe na loncu. Neki ljudi mogu biti I pot fileri I pot drileri u isto vreme. Mogu imati ” toplo – hladno obrazac”. Nekad su pozitivni, a nekad vas bez upozorenja napadnu. Korak 3: Možete sami da podignete svoj nivo samopouzdanja Kako možete podići svoj nivo samopouzdanja istovremeno ohrabrivati druge? Evo nekih predloga o kojima možete da razmislite.

Provedite više vremena sa ljudima koji vam daju pozitivnu energiju. Počnite sa ljudima koji vas ohrabruju. Ako je moguće, radite samo sa kolegama koji vas stimulišu. Ljudi često shvate da što su stariji provode više vremena sa profesionalnim I ličnim srodnim dušama. Ohrabrite sebe. Radite mnogo više stvari koe volite, na primer, slušanje muzike,skijanje, pozorište ili šta god drugo. Dok radite sve ove aktivnosti punićete svoj lonac sa mnogo energije. Provedite manje vremena ili nemojte provoditi uopšte vremena sa ljudima koji vam crpe energiju. Radikalne promene je teško napraviti preko noći, ali ako surupe popunjene na loncu, ohrabrenje I samopouzdanje će krenuti sa dna ka vrhu. Možete učiniti dve stvari. Prva je: prestanite da se viđate sa ljudima koji vam crpe energiju. Zašto preduzeti tako drastičan korak? Energija je život. Potrebna vam je čista energija, a ne otrovana energija. Npr. dva glavna razloga zašto ljudi napuštaju svoje poslove su: a) Rade za menadžere koji im otežavaju život svakodnevno b) Rade posao koji ih ne ispunjava Pa krenu da traže posao koji ih ispunjava i menadžere koji ih poštuju. Nagradite pozitivno. Dajte jasnu poruku o konkretnim stvarima koje bi želeli da urade. Objasnite kako bi želeli da izgradite odnose sa njima. Dajte pozitivnu alternative: “U budućnosti da li je moguće za vas da…? Ili Ja bih voleo da…?” Trenutne sugestije, pre nego ih etiketirati kao loše. Ne očekujte da ljudi odmah reaguju, svakom je potrebno da liže svoje rane. Ne raspravljajte se I ne okrivljujte. Šta ako osoba odbije da reaguje? Onda donesite odluku da li ćete ostati ili otići. Ohrabrite se da budete pot fileri drugim ljudima. Ohrabrite ljude I veće su šanse da vas podrže. Dajte I dajte ljudima, samo nemojte postati žrtva. Nemojte ostati okruženi ljudima koji biraju da budu jadni I kritičari svega. Konačno, kad ste u nedoumici, pitajte sebe: “Da li mi ovo što radim daje energije?” Ako ne, prebacite se na druženje I aktivnosti koje vas stimulišu pozitivno!”

UPRAVLJANJE RAZLIKAMA Upravljanje razlikama može da stvori ili razori odnose, porodice ili sisteme. Virginia je verovala da način na koji ljudi upravljaju razlikama može da pomiri razlike među njima kako bi odnosi cvetali ili da ih potpuno razori. Evo jedne vežbe koja je inspirisana njenim pristupom. Iako se odnosi na parove, princip upravljanja razlikama može se primeniti I na veće sisteme, kao što su timovi ili organizacije.

Upravljanje razlikama Vežba za parove Svaka osoba pravi listu sledećih stvari. Sličnosti: Kak je moj partner sličan meni Ovo može pokriti svaki aspect života, vrednosti, stavove, navike, ponašanja, fizičke I psihičke stvari… Npr. – Imamo dvoje dece,voli šetnju po prirodi, ljuti se zbog nepravde, voli italijansku hranu, uživa u gledanju fudbala, voli kućne ljubimce… Razlike: Kako je moj partner različit u odnosu namene. Takođe pokriva sve aspekte životi ova lista. Primer: On je više jutarnji tip, dok sam ja više večernji tip, on se povlače u sebe, dok ja volim da izrazim svoja osećanja. Imamo različite standarde urednosti, pije mnogo… Zajedničke sličnosti: Kako mi možemo izgraditi zajedničke sličnosti. Oba partnera opisuju kako žele da grade ono što im je zajedničko. Kada ustanove zajedničke, zdrave sličnosti, stvari koje im donose koristi za oboje, dobro je da onda grade na tom temelju. Parovi ondamogu da planiraju, npr. nove akcije ili buduće projekte. Zajedničke razlike: Kako možemo upravljati razlikama. Ovo je prelomna tačka. Razlike mogu da stvore ili unište odnos. One mogu oplemeniti odnos ili ga pretvoriti u noćnu moru. Svaka osoba prati sledeće korake. Dok traže kako se njihov partner razlikuje od njih, treba da istaknu tri oblasti: 1. Razlike koje žele da podstaknu, jer ovu drugu osobu čine posebnom. 2. Razlike koje su spremni da prihvate, jer partner sigurno nije spreman da menja određene navike. Imajući u vidu ceo paket, verovatno su spremni da prihvate određene razlike. 3. Razlike koje žele da partner promeni I način na koji to žele da uradi. Od vitalne je važnosti da mu daju nekoliko pozitivnih alternative.

Ova poslednja razlika je krucijalna. Npr. Partner A može biti uznemiren jer partner B se ponaša na određeni način – kao što je potiskivanje osećanja, pijenje mnogo alkohola, ima loše argumente tokom rasprave… Imajući ovo na umu, partner A ima nekoliko opcija. Sve opcije snose određene konsekvence. -

Jednostavno mogu da nastave sa tim određenim ponašanjem Mogu naterati osobu I nadati se da će se promeniti Mogu dati partner pozitivnu alternative, da objasne kako bi voleli da se ponašaju u budućnosti